14 Дана 1974

14 ДАНА СТРАНА ЈЈ Ца ЗААТНА првенству Србнјс ВДМу скоковнма у волу к°Је сс °Аржа\о 25. августа у Београлу, наша прслставница Вслпнка Стачснкознћ, члзаииа Илнвачкот клубз ..Црнииз ' освојила јг златау ме дпл>у у скоког-1 'л у воду са дасхс оа 3. метра. На овои такмнчснд/ узсло је 'чсшће преко 50 такмнчара из пгт клубова наше Републнке. Ово.м победом Стаменковићевз јс само справдала златне меда.^е нз 1967. и 1971. године. У конкуренцији пионира од 12. до 14. године, наши пионпри Непад СтоЈнл ковић н Мирослав Кножсвић заузелн су 10. односно 12. место, што представ- ?»а леп успе.х, с обзнром ,\а је ово itnхов првн озбнљзн наступ. СЕН1Ш?€К[> ПРВИСТВО УЖК (ТБИ.1Е У 1ШВАЊУ Пливачки клуб „Црннца” прихватно се врло одговорног задатка да на сво.м плнвалинпу органнзује првенство уже Србије у плквању за катсгорије сениор* •ки. Такмичен.е је олржано у денсљу, 25. августа. Организацнја јс, по оцсни сзих учссннка. бнла всо.ма успешна. Ову оцену заслужилп су свн чланови клуба. Свн су се максимално заложилп н гако добили ,, визу" да it убудуће на нашем пливалишту буде оваквих прнредбн..... НаОЛтрвенству су учсствовале eKime из. Врљачке Бап.е, Kpary'esua, Врдн.а и Парађипа. Haiun плнвачи су доказали да су дорасли оваквој конкуренцији освајањем изванрелног другог места, одмах пза ,,1'оча” нз В. Еане. Y поједнничној хоккуреннијк тако6е с.ми постнгли добре резултате. У днсцнплшш 200 .мешовито. наш представник Бранислав Илпћ, је заузсо 11 месlo са резултатом 3:15.2. Јовановнћ Л>убиша је освојио једно прво и једно трећс место у днсцнплинама: 100 краул (1:09,7) и 100 .\ebno (1:24,0). Y женској копкуренцпјн Мирјана Добросављевић заузсла је друго место на стази 100 краул са вре.меном (1:35 0) Запаженнји резултат је постигла и прва постава екипе „Црнице" у штафети 4 х 50 мешовито. Освојнла је друто место са вре.мепом (2:28,0) што представл>а оддичан резултат за ужу Србнју. Ж. Б. ВАТЕРНОЛО ЛИГА СРБИЈЕ Завршили првенство са два оода ПК ^РАДННЧКИ” (КУПРИЈА) ' — „ЦРНИЦА" 5:3 Y задњем колу ватерполо лнге Срби- |е, наша екнпа је бнла гост у Бупри- |и. Наши вагерполисги су изг\билп овај сусрет к тако завршилн овогоАиццес првенсЈво са са.мо два бода. Ово нпак није разлог за песи.мнзам. Ако се сагледају свс чињсшше, нмамо мкого разлога ла верујемо у 6o.se даве у ндућој ссзони. Најпре, како је пзгублена утакмнца против „Радничког" Играчн противника нграли су всома грубо. Ударали су без разлога.плн, са једним разлогом — да нас провоинрањем споечс да развијемо кгру. Ово нм Је и успело. Наш играч Зоран Ивановић је најзад изпбио /кпвце, вратио ударац, и због Пајзад НАША ЕКИПА САВЛАДАЛА ЈЕ „ГОЧ” ИЗ В. БАЊЕ СА 5:4 Y среду 21. августа, око 1000 Параћинаца присуствовало јс дивпој приредби на базену. — Очекивзли смо прву победу у првснству баш прогив скипе ,,Гоча". Ми смо прву угакмипу од њпх изгубпли са малом разлико*!, само због iora Што нис.мо бнли комплетнп. рекао нам |е пошредссдник и иктпван шрач Клуба Љубиша Јоввновић. За судију угакмпие бно јс олрсћеп |едан од iiaiAo.snx t.:Hi,':iзлнсia св.та Мирко Саид>||), ФУДБАЛ CWPIOBMH С ЈЕЛНИМ БОДОМ РАШКА: „НОВН ПАЗАР1' — „ЈЕДИНСТВО" 1:1 (1:0) Проу утакмнпу новог фудбалског првенства Apyie српске лиге — Југ, , Јединсгво” је одкграло у госгнма са екнпо.ч ..Новог Паззра”. Сусрет је олржаи у Рашкој, због поправке тере- ><а у Новом Пазару. Hauia добро припремл^на екнпа, освојнла је Јсдан бол иа са.мом сгарту, захваљуЈуКн борбености и залагању свнх појелнкана. До.мапи играчн су у 36-ом мнпуту гплгм Главовића поесхи са 1:0. Ту прслност су доста лако сачували до краш полуврсмеиа. Током другог лела игре ..Јединство" је непрестано имало иинцијативу па чак и исколико врло поОПШТИНСКЕ ЛИГЕ РИИШИ И ШАЕ РЕЗУЛТАТИ YTAKМИЦА ДРУГОГ КО ЛА ОПШТИНСКЕ КВАЛИТЕТНЕ ЛИГЕ Моравац — Једннство 1:2 Слога — Јединство 6:1 Борац — Морава 0:5 Лешјашгн — Младост 1:2 Б С К — Полет 0:4 Херој — Хајдук 5:0 ТАБЕЛА — ■ Слога 2 2 — - 8: 1 4 Полет 2 2 - - 8: 1 4 Младост 2 2 — — 3: 1 4 Херој 2 1 1 - 6: 1 3 Јединство 2 1 1 - 3: 2 3 Морава 1 1 - - 5: 0 2 Б С К 2 1 - 1 3: 4 2 Моравзц 2 __ __ 2 1: 4 0 Лешјанин 2 - - 2 2: 6 0 Једннство 1 — — 1 1: 6 0 Борац 2 — — 2 0: 6 0 Хајдук 2--------- 2 0: 8 0 PE3YATATPI YTAKМИЦА ДРУГОГ коЛА II ОПШТИНСКЕ ЛИГЕ (ИСТОК) И С К — Железничар 2:1 Развитак — Напредак 10:2 ПОСЛЕДЊИ РЕЗУЛТАТИ Фудбал ..Јединство” — ЕИ „Младост” 2:2 (2:0) Рукомет ..Текстнлац’’ — ,,Обилић” 42:31 (20:20) Кошарка КК ,,Ниш” — ОКК „Параћин” 75:59 I коло 1. 09. 1974. г. тога већ у другој четвртини нскл^ен до краја. После тога игра је постала још грубља. Y задилј четвртини, суднја којн је нспустио игру из руке. нскључује и Мирослава СтефановиПа. који је до тала био најбољи наш играч и постнгао сва три гола. Наши суседн Бупријчани, нису од no четка могли да прнхвате да ми нисмо стварко ,,аутсајдери”, како су они мислилн, већ равноправна екипа која у коректној борбн може н да победн. Екппа „Црнице” наступила је у саставу: С. Миленковић, Б. МихамјловиП, Б. Илић, Д. Марковнћ, М. Стефаиовић, 3. Ивановић', Л>. Јовановнћ, М. Богдановић, М. Милосављевић н Л». Миленковнћ. Л>. Јовановић победа Пред многобројним навијачима и прсд оваквнм судиј<Ј.1 наши играчи су, залажуГн< се до краја, приказалк веома лсну игру и савладали противника са рсзултатом 5:4. Резултат је могао ла будс и већп у нашу хорнст, јер смо и г.пше прилика створили да постигнемо гол, алн лоига је округла и на сувом н у водв. Чак к један четверац нисмо искорнстилн. Иосебно су' се истакли Стефановнћ и Мирковнћ, док су остали добро обавилн залатак. Екнпа „Црнице” је игра.\а у сасгаву: С. Миленковић, Б. Илнћ, Д. Мирковнћ Л). Мнленковиђ, М. Стефапопић, 3. Ивановнћ, Л>. Јовановић, М. Богдапоиић и М. Тодоровић, BOVHttx шанеи м гол. Ту ситуацнју је најзад успео да рсализгјс ПелипаноЕчћ х 84-ом мннуту. Лкција јс потла од Богосаил>гвнћа, са лва кратха ,.паса" лроиграпа јс среднна терсна и добачена иа крило ло Грбовића. Овај је крсн\и прсма Јолу, сслоболчо се чувара н у трепутпу кал је хтео ла utyтира на гол. ир<чси:о је сзсвим слоСолиог Пслнваиоснћа. Протурио јс лопту до нлга и овом нскусном играчу пнјс бнло TCUIKO ла савчада голмана. На овај начин емо са задовољством nptt.MciHAit да iy нашп играчи кондпипоио оллнчно припрс.мљсни, ШТО ЈС велнка ' гаранцчја зв ла.'оС борбе. како нам је рекао Богдановић помоћни тренер „Јединство". Ж. Б. Исток 63. -- Радник 6:4 Младост — Омладинац 0:7 ТАБЕЛА О.младинац 2 2--------- 13: 1 4 Развитак 2 2 - - 13: 2 4 Железннчар 2 1-1 5: 3 2 и ск 2 1-1 3: 3 2 Исток 63. 2 1-1 7:10 2 Радннк 2 0 11 7: 9 1 Напредак 2-11 5:13 1 Младост 2---------2 1:11 0 PE3YATATH YTAKМИЦЛ ДРУГОГ КОЛА П ОПШТИНСКЕ ЛИГЕ (ЗАПАД) Будућносг — Јухор 2:1 Земљорадннк — Слобода 1:2 Црни Бисерн — Напредзк 3:3 Младост — Раднички ТАБЕЛА Слобода 2 2—— 9: 5 4 Будућност 1 1 — — 2: 1 2 Раднички 1 — 1 — 2: 2 1 Напрелак 1 — 1 — 3: 3 1 Земл»орад>111К 2 — 1 1 3: 4 1 Црни Бисерн 2—1 1 7:10 1 Јухор 1 — — 1 1: 2 0 РАСПОРЕД ЛИГЕ ФУДБАЛСКОГ САВЕЗА ПОДРУЧЈА СВЕТОЗАРЕВО — П ГРУПА Моравац — Будућкост Добричево — Младост Цемент — Борац Шумадија — Рулар Новоселац — Бељаннца II КОЛО 8. 09. 1974. г. Будућност — Бељаннца Рудар — Новоселац Борац — Шумадија Млалост — Цемент Моравац — Добрнчево III КОЛО 15. 09. 1974. г. Добричево — Будућност Цемент — Моравац Шумадија — Младост Новоселац — Борац Бе.вашша — Рудар IV КОЛО 22. 09. 1974. г. Будућност — Рудар Борац — Бељавица Млалост — Новоселац Моравац — Шумадпја Добрпчево — Це.ме1гт V КОЛО 29. 09. 1974. г Псмеит — Будућмост Шумадија — Добричево КОШАРКА чп УЗШИЕ НВЕДЕ КК .МЛЈДАНИЕК — ОКК ПАРАЈШН 52:57 Иако су играчицс Мај.ганиска билс на 15-то A'tcBiiii’.t припремама у Калпн^ ргшспс да се ргвапширају за високн пораз у првом дслу првснства, рсванш иијс успео. Игра јс била лоша, досг.1 сс тахтизкрало. a.vi нпак мулром игpc'.t до.маћии јс морао да препустн' оодове младш>1, борбеним Иарапинкама. КК ПАРТИЗАН (СВЕТОЗАРЕВО) — ОКК ПАРАГ1ИН 49:82 Иако ослабљене нсиграње.м капнтена Ива.че МирчнИ. Параћинке су прегазиде досга конфузног AOtMahiitia. bitла је то једиа од најлепших игара. Маштовита и брза, a no све.му ,,велика” колектнвна игра. Свегозаревчанке су покушале да грубом игром ,.провоцирају” гошће, a то је ове само стимулисало да им покажу све лепоте игре. С. Петровић 6, Ј. Торнлнски 18, Мпр чнИ —, В. Пстровнћ 7, В. МаноЈловиП 3, Л. Таорланскн 4, Радпћ —, Лалић 4, СретеновнИ 24, Стевановић 16, Тарановска 10. ОКК TIAFAHIIH: КК КРУШЕВАЦ 1UU:65 Први пут пред домаћом публнком у другом делу првенства кошаркашние су ,,уки>нжиле стотку”. Можда су попесене присуством рспре.зентатнвиа н играча „Раднпчког" Ивковића, којн је на почетку као гост извсо подбацивање лоптс, тако лспо играле. Уталмпиа је била лспа и проткапа с.мншљсннм акцнјнКа и без много так тнзирања, пунпо се кош Крушевчанки. Младе пноннрске репрезентатпвке Србије, Тарановска, МаноЈловпћсва, TopibaiicKa, уз присуство јуннорскс репрсзентатвке Сретеповпћевс, су агрссивно.м нгром нз.мориле противника што је o.MoryhitAo одморпим играчнцама ТоршанскоЈ, СтеваноспћсвоЈ и капнтсну Иванн Мирчнћ да пред всрном домаћо.м публнкам ..укњнже стотку”. Петровић 7, Торн»ански Ј. 30, Мирчнћ 6, Манојловмћ В. 1, Торњански А. 6, Радић —, Сретеновић 21, СтеваиовнК 18, Тараносска 11. С«К „ПАРАПИН" - „СЕВОЈНО” (Т. УЖИЦЕ) 64:57 Тешка утакмниа са бнвшпм прволнгашем, Пуна неизг.есности до краја. Y фннншу, Јелена Торњанска \з Славицу Сретеновић, донела је четврту узастопиу побелу домаћој екнпн, п дефпиигпвно ставпла ОКК ..Параћпн" на друго место, иза „Студента" из Huma. Б. Ж. Б. Новоселац — Моравац Бељаница — Младост Рудар — Борац VI КОЛО 6. 10. 1974. г. Будућиост — Борац Младост — Рудар Моравац — Бе.вашша Добричево — Новоселац Це.мент — Шумадија VII КОЛО 13. 10. 1974. г. Шу.мадија — Будућиост Новоселац — Цемент Ee.taHirua — Добричево Рудар — Моравац Борац — Младост VIII КОЛО 20. 10. 1974. г. БудуБност — Младост Моравац — Борац Добричево — Рудар Цемеит — Бељаница Шумалпја — Новоселац IX КОЛО 27. 10. 1974. г. Новоселац — Будућиост Бељашша — Шумадија Рудар — Цемент Борац — Добрнчево Младост — Моравац ДА СЕ HE ЗАБОРАВИ. .. КОЈА „КУБЕ“ Опет један фудбалер. Шга ћсмо кад јс фхобал био, ла и остао пајнонуларпији снорг. Тек у последње вримс пробијају сс и друш с.чортови, али tbuxoeu ai~cepit dohu he y ову рубрику, „ако ноживи Hata лист", тек за двадсссгак годииа. ft He љутите сс ic/vo смо норед Bauiei 1сиена ставили нади.иак. Ви сте тако noзнатији... — Да, под тп.ч нади.\1ком Ate сви знају, (Liu у сгвари то је надимак мога брата. © Кад сте ночели да се баекте спортом, и како је то изгледало? — Па, као и сеа деца no чео com прво да игра.м фудбал. Играо са.м у „Kapahopby". To је био iu.m „Горњомалаца” a игралиште je би ло на KapabopheeoM брду, no то.ме и назие клуба. © Докле сте играли за „Караћорћа”? — Док ниса.м стасао за бољи тч.м. После рата сам почео и активпо и озбиљно да играм за „Борац". Играо сам све до 1952. © Која <]ге места у псму заузималп? — Играо сам центра u.~u полутку. Одувек сам на неKii начин бко „HeKii’* намадач. • Са тих места морали сте да дајете толове. Је л' због тога било аплауза пла...? — Било je it аплауза, сли било је богами и лошпх стеари. Сећам се утакми^е против ,,Слоге” из Ruheaua 1949. Дао сам гол који /е суоија признао а.аи шрачи п гледаоци нису. Дошло је до страшне туче. Једва cast изеукао живу 1лаву. Бежао сам из све снасе. Да је. било то неко атлетско так.иичење сигурпо бих зарадио медаљу, толико сам брзо трчао. Да не бсше једног офццир^ .кој.и пуче из чиштоља у ‘ваздух два три пу ^та, jia у се селаци поплаиш me ... стигоше хе. ф Ви с\те сада aicrueaii спортскп раднич. Значи лн то да сте се тим радом почели да бавите одмс.х no лрестаику актпено:. играња. Да, од 1952. са.ч стално био члан Упраее ФК „Борца . Бко сам ц председник и нотпредседник и шта све пе. Одувек сам био аматер п залагао сам се за амасе* ризам у спорту. Пре свега с.чо водили рачуна о тим младп.ч људима да их изееде.мо на пут. Мпоги су дошли нреко Фудбела у пашу (бабрику. Школоеали се, радпли. п шрали фудбал. Сее су то сада добрп радниии. • Је ли то ц данашња политика клуба? Дп, и данас, пре свега о томе водимо раччна. И нешто поссбно оа нагластч To је чксто раднички клуб Аматеризма се потпуно при државамо, а.т на жалост једни Caio од ретких. „Ар 1111(11” треба да буде за сее псти да би се ц принципи поштовали и да би више остало пара за ширу, масовну спортску делатност. Сеи endiiAio do чега нам је спорг догурао. Треба голтла пара да би се одржали. To нехо мора da iLiartt. Јасно, padfiiitiu, али doK-.ie и колико? Мп смо, на при.мер, oee го dime „жртве” те name no литкке. Испали caio пз овог раша так.чичења ц прешли у нижп. • На које сее начине ттитите а.чатериза,ч, Ви лично? — Ето, oeaxetiAt мојим ставовтма и y Упраеи клуба u ван ње, a члан сојл u Комисије за заштиту аматеризма на подрхчју Сеето зарева. Момешално па ово.м uueoy padiiAto пацрт dpytu твеног споразума о а.чатер ском noiiauiaiby. To би регулисало odiioce на нпшој територији. To би нас обаеезивало da се. nodjednauo попашамо и da престанемо са ..клгбатењем". Дотовором бисмо мог.ш da dohesio do ceiLX pemeiba. Нико не 6u cnyraeao Ataadc u перспек тивне uzpane da odaase y eehe клубоес али би dozooopu Aiopa.ui da ce eode на mieoy vnpaea, а не' ta'uipantiAia diipeKTiio. Mnoza нере ална обећања таоа ce dajy a to npe cee.ia desopujeHcuuie те At iadtihe. Живота Борђевић Падо(фансБ£о насел»е Недавво je v Аавидовцу, на спортском аеродрому Аероклу ба ,,Наша крилд” завршено падобранско насел>е. Ово насс л>е располаже свпм неопходннм реквизитнма и справама за oovkv падобранаца. До сада је падобранску обуку v целостп могло само да изводп неко лико иентара, a v будуће Давндовац lie битп центар за обуку падобранаца из целе земље. V овај објекат пнвестирано Је 30.000. Фппансирање ралова преузела је Заједнпиа за фи* знчку kvatvpv, ралове је изве ло предузеће „Прогрес”, док су земљане радове урадилн са ми члановп клуба. ПЛДОБРАНСКО ЛОГОРОВАЊЕ Од 4. ссптсмбра група младпх палобрапаца налазиће се Y падобранском насељу v Давидовцу. Они he боравптц 15 лана п npiirrpeAraITt? 'се 35 до&г јање падобранскпх дозвола. М. Y. Иллаје OK ССВН ПАРАБИН УређуЈе Релакцнони олбпр BpiuitAau лужностн глаино! и олговорног урелника БорНе НегковиП Адрсеа Рслакцн|е: Параћин Б Кремнноннђа 16 1ел 83-694 Шгампв „ГЛАС” Беогрлд. Вла|ковнћена 8 Тел.: 335 384

И CEOCRE ОАИИПММДЕ ОПШТИНСКО ТАКМИЧЕЊЕ Y НАРОДНОМ ВИШЕБОЈУ RE СЕ ОБАВИТИ Y CYBOTY, 7. СЕПТЕМБРА Y ТЕКИЈИ, MECTY ПРОШЛОГОДИШЊЕГ ПРВАКА ОПИ1ТИНЕ ПАРАНИН, СВЕ ОСТАЛЕ ДИСЦИПЛИНЕ HE СЕ ОДРЖАТИ НА СТАДИОНУ „ТЕКСТИЛЦА" КОД ИВТ „БРАНКО КРСМАНОВИН" 8. 09. 1974. Сеоски младићи више и чешће заподевају надметање Hero градски ... Свс је то складно и разумљиво, кад се зна шта значн телесна снага и сна жан човек на селу • •• Зачас се lllllllllltllllllllllllllllllllllllllll ........ 1 ВРЛО ЧЕСТО НАДМЕТАЊЕ = МЕБУ ПОЛзОПРИВРЕДНИЦИМА £ ЈЕ БАЦАЊЕ КАМЕНА С РАМЕНА. = СНАГА МИШИЦА RE ОДЛУЧИТИ = KO ЈЕ БОЉИ... „зачикну” и почну да се надмећу ко ће дал»е „заврљачнти ћускиЈу”, ко ће надметнути ка меном с рамена, или малим каменом, ко ће надбацити преко реке, ко ће из затрка да прескочи поток... Програм Олнмгшјских сеоских игара пружа широке могућности за све врсте спортског и народног надметања. Наша села ће се 7. и 8. септе.мбра ове годнне надметатн у овим днсциплинама ОСИС-а: 6. АКО СТРУЖЕТЕ ОБЛ1ШУ Н ..ДУВАТЕ" ДВА СЛТЛ ПОРЕД ЊЕ ... НЕШТО СА ВАШИМ ЗДРАВЉЕМ НИЈЕ Y РЕДУ. _ БРЗО СТРУГАЊЕ ОБЛИЦЛ ЈЕ ДИСЦНПЛИНА НАРОДНОГ ВИШЕБОЈА. — народни вишебој — стрељаштво — крос — народно рвање — бициклизам — одбојка — стони тенис — мали фудбал — надвлачење конопца — шах. Оргапнзатори Општинског такмичеља ОСИС-а; Заједиица фмзичке културе, Ошптинска кокференција ССРН и Савез омладине, обезбедилм су за првопласиране екнпе v свнм дмсцчплннама вредне награде у спортским реквизитима и опрсми. ’i 2. СЕОСКИ МЛАДИБИ КОРИСТЕ = НАЈРАЗЛИЧНТИЈЕ ПРЕДМЕТЕ КО- = ЈЕ BALIAJY ДО ОДРЕБЕНЕ МЕТЕ. = V НАРОДНОМ ВИШЕБОЈУ ЈЕ TO = КОЊСКА ПОТКОВИЦА ... i 3. AKO ЈЕ ГГРЕД ВАМА ПОТОК. = HE МОРАТЕ ГА ПРЕГАЗИТИ ... = TY ЈЕ ОБИЧНА MOTKA, АЛИ И 1 TO ТРЕБА ЗНАТИ, 4. СТРЕЉАШТВО ЈЕ ЈЕДАН ОД = НАЈМАСОВНИЈИХ СПОРТОВА НЛ- = ШЕ НАЦИЈЕ. = = 5. ДА БИ СЕ БЛБИЛИ СПОРТОМ НИСУ HAM YBEK ПОТРЕБНЕ ВЕЛЕЛЕПНЕ ХАЛЕ Н' С.АЛЕ. НЕКАД ЈЕ ДОKniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiminiiiiiiiiiiiiiiiiinii^ В0Л»Н0 НМЛГИ 0SH4HY ..ЛЕДИНУ" И ОБИЧНА КОЛА. .... :.... | Мр МИЛИСАВ ОБРАДОВИЋ: I ПОАЕТ У РАЗВ01У I ИИДУСТРИЈЕ ИШШ | IKM XX ВЕКЛ (3) ФАБРИКА ЦЕМЕПТА Y ПОПОВЦУ Индустрија цемента у Србији спадала је v млађе ин- = дустрпјске гране. Она је мерама заштитне држа*вне полнги- = ке добила повол>нијс услове за развој тек од царинског == рата, посебно од 1908. године. Пре.ма Ј. Гргашевићу још у =2 прошлом вску пронзводно сс цемент у Рнпњу, Раљи и S Поповиу. Пронзводња се постепено повећавала. 1900. годи- = не 160,20 топа у вредности 48 хил>ада франака, 1905. голине g 600 тона v врсдностн 187.684 франака и 1908. године 1.107,44 == гоне у врсдпостп ол 566.614 франака. Овс фабрике су по- = дизанс на тсреннма богатим налазиштнма цементног ла- — порца. Фабрику це.мента у Поповцу основала јс 1902. годинс = Београдска трговачка банка. За псрнод ло 1913. године и.ма =2 мало података. 20. марта 1914. године Београдска трговачИ ка банка која је бпла власник Фабрике цемента у Попов- = цу и повластичар рудника Сисевац 'продала је фабрнку и = рудник новоосновано.м француском друштву „Франпуско- -српска индустрпја цемента и угл>а АД”. Фабрнка је до = 1907. годинс производила само роман цемент а каснпје пре- = шла н на производљу портланд цемента помоћу вертикал- =g них пећн. Пошто је фрапцуски капитал преко Француско- .= -српске бапкс у Бсограду почео од 1910. годнне брже да =ее продирс у рударство и нндустрнју Србнјс са далекосеж- = ним плановнма, он се 1913. односно 1914. годинс одлучио =3 на откуп ове концссије. Француско-српска нндустрија цеее мента н угл>а је акционарско друштво основано 1913. го- = днне. Седиштс дирекцнје бпло јс у Београду. Друштво јс нздало свој статут 1913. голине. Цнл> друштва бно је да ~ развнја богагу прпврсдну-пословну актнвност у Србпји и = „Њени.м” суседни.м зе.мл>ама. Правила су налагала друштву = обим послова а порсл осталпх: а) Да откупи ол Београдскс трговачке банке „Прву српS ску фабрику портланд цсмента” у Поповцу са земл>иштем, фабрнком, становпма п уопштс свп.м машпнама и а.\атн.ма, = свим постројсњима, зградама н' конструкцпјама у вези са том фабрнком; б) Сву робу, сву снровину н прсрађсвину, као u свс = производс, потребс. матсрнјал и робу на стоваришту; што је уведено у попнс Београлске трговачке банке, са свим g припадностнма.” У правилн.ма сс дал>с нстнчс откуп рудннка у Спссвцу ' . са сво.м покретно.м и нспокретном нмовином. Са откупом Л: фабрикс и рудника користити право на све концеснјс и привилегије које се односе на н>пх. Прндржава право коришћења на земљорадннчки, трговачкн п индустријскп иачин помсиутнх предузећа са земљнштем. Ширн и далскосс- -- жнији планови друштва пстнчу широк оби.м парслннх послова „Да поднже, издаје под најам илп купује једну пли = више фабрика, руднике ка.мених мајдана, шума нли нових угљених рудника, ма где у Србији нли суседним земл»ама где му је угодно”. Трајаље Друштва је утврђено на 100 гоS дина са могућношћу сман>нван>а овог роод. Друштвенн капитач је утврбен на З.ЗООЈХХ) динара у злату подељен на 3.300 акцнја, свака са номиналном вредношћу од 1.000 динара у здату. Расподела годишњег бруто прихода делила се на трошкове адмннистрације, општс трошкове управе предузећа, амортизацију и отплату друштвених дугова. Остатак који је представљао чисту добит расподељнвао се: 10 одсто у корист законс.ког резервног фонда (док се не достигне 1/10 главнице), ,12 одсто укупне тантијеме управном одбору и дирекцијн и З'одсто надзорном одбору. Преостатак чисте добитп делио се акционарнма као дивиденда сразмерно њАховдм -учетћу <у лруштвсној имовнни. Право управног и надзорног одбора на утврћени проценат тантијене био је условљен остварнватвем најмање 5 одсго днвиденде на стварно уплаћену главницу. V случају ове немогућности изостало би право на тантије.му. Међу оснивачима овог акнионарског друштва љма Француза, чланова управног одбора Француско-српског друштва за јавне радове, бившнх српских миннстара, представника Француско-српске банке, Прашке кредитне _банке, Београдске трговачке банкс, директора и представника других индустрија. Међу њима је већнна странаца, страних држављана којп су већ имали учвршћене позиције у највећим банкарским’куВама и великнм’индустријама. Одлучујућу. позицпју има страни, француски капитал. Интересантно је приметнти да су неки од оснивача Фабрике цемента у Поповцу били акцнонари и других акционарских предузећа у Поморављу. Иза неких релатнвно скромних акцнонарских улога домаћих иди страних носилаца не .могу се видети у право.м светлу размерс страног капитала којн је корнстио разнс могућности за своје прикривање. Структура акционарског капитала уложеног у Фабрику цемента н угл>а у вре.мс њиховог преузимаља 1914. године се не вндн. Међутим, из података и извештаја за годишње скупове акцпоиара из 1920. и 1921. године који се могу оценнти као идентичнн са 1914. да се сагледати његова структура. 1920. године међу најважнијим носиоцима аккионарског капитала је Француско-српско друштво за привредна предузећа и јавне радове са 967 акцнја; Друштво за чншћењс река — Societe des Dragages са 100 акција; Француско-српска банка за 200 акннја и Источно-фннансијско друштво са 50 акција. Укупно 1.317 акцнја депонованих код Француско-српске банке у Парнзу. Лнста акцнја депонованих_ код Француско-српске банкс у Београду износила је 755 комала а код Београдске трговачке банкс 400 комада, укупно 2.472 акције. Из података са збора 1921. године уочавају се следсћи подапи о структури: 41 акционар са 3.034 акција н 336 гласова. 1.739 акцнја депоновано је благајни Француско-српског друштва за индустрнјска предузећа п јавне радове и 1.265 комада код Француско-српске банке. Од 41-ог члана 21 су Француско-српска банка и лтша настањена у Паризу или Бсограду са француским именима. Они носе 1.599 акдија. Остатак акција до 3.034 прнпада домаћнм акционарима. a развој догађа1а у првнм послератннм годннама бациће више светла на структуру овог акцнонарског капитала, на улео н положај српског капнтала. Врло брзо по откупљнвању фабрпкс наишли су догађајп Првог светског рата ц окупацнја земљс када је друштво мора\о обуставитн рад. ОСНИВАЊЕ ФАБРИКЕ ШТОФОВА ВЛАДЕ ТЕОКАРОВИНА И КОМПАНИЈЕ После Првог светског рата због унутрашн>нх сгкоба и тснленција разграљавања у Лесковачкој текстилној нндустрнји стварају се нове текстплне фабрнке. Мггга Теокаровпћ и синови излазе нз Лесковачкс фабрикс тканина н предива и почнњу самосталан рад. Браћа Теокаревићн Влада, Лаза и Славко основалп су 1921. годннс велику фабрику „Вуиеннх тканина под фир.мом „Влада Теокаровнћ п компанија у Параћину.” Нихов отац Мнта задржао је за себс. фабрику гајтана у Стојковцу коју he каснпје пренстн у. Вучјс. У капиталу браКе ТеокаровиН учсствују н iickii министри, међу којима се истиче Лаза Марковнћ. Теокаровнћн су срсдствнма дрмаћег п пностраиог крслнта откупидп земљнште кланнцс од кланпчног друштва. Већ 1. августа 1920. године отпочел.о је зидање нове фабрике која је краје.м 1921. године цуштспа у .погон. На изградњтг фабрике учествовалн су и .бугарскп заробл>еници. Она је по свом изгледу, опремљеностн, и технрлошком процссу била врло 'модерна' фабрика. Подигнута јс на простбру поред главне железничке прујге, всликом око 5 хил.а ла м* Опрема, је набавл»ена пз Не.мачке, Аустрнје. Бслгпјс и Пољске. Део опреме је .нз репарационог, контигента. МонтаЖа опреме трајала јс .15 месеци за које врсме је монти-_ рано преко 20 вагона машина. Теокаровнћева фабрпка за рно време бнла јс врло модерна и могла се равноправно упоређиватн са пајмодердшјндт у земл>и а и. у иностранству. Јаша Гргашевић каже: „Да се за њНхово предузеће може рећн мирно, да је једно предузеће каквнх и.ма мало и у куд и камо развпјенијим земљама него што је наша”. Фабрнка је пмала модерну перионицу вуце белгнјског система „Левнјатан” капацитета 5.000 кгр. за 10 часова. Предионина је располагала капацитетом од 5.040 вретена. Ткачнниа је пмала 80 разбоја најновнјег типа. Погонска снага састојп се од парних котлова од 350 м!. грејне површине, једне парне' машинс од 400 КС и 8 великпх батсрнја акумулатора за осветл>ење. Предузеће је запошлЈавадо око 400 раднпка већином из Параћина и непосредне околине. Тсокаровићп су билн врло стручни, школовани нндустрнјалцп. Њпхов отац Мита прнремао их је зналачки п далековндно за нидустрнјалце н пословне л>уДе. Сва тројица су сс школовала у Не.мачкој, Француској, Белгији и Енглеској где су‘свестрано пзучили најмодериију технологију текстилне нндустрнјс. Индустрија Теокаревпћ је израђнвала свс врстс вуиених тканнна^ Убрзо се оријентисала и на производњу такннна и готових одела за министарство војскс. На и.ме репарацкја за ратну штету Мпте ТсокаровиИа, љегов трећн снн (Славко) добио је олобрење да поручи машнне из Не.мачкс за подизање нове фабрпке. Она јс првобитно требало да будс подпгнута v Јагодпнп алн сс инвестнтор ипак одлучно за Параћин. Тако је дошло до подизања велике предиопнпс за фпно прсливо „ка.мгарп” са ткачницом и осталнм ннсталаннјама. Опа јс била најмодернија у землш. Теокаровићн су због финанснјскс крпзс и сталнс песташице новца у настојањнма да обсзбелс солндарпнју финанспјску базу све до 1924. годнне улагалн напорс на прстварању својс ко.мпаннје у акшгонарско друштво. Мсђутим. сви напорн остали cv узалуднн. О томс свслочн п: пЛс.мо-' Лазе Теокаровића Миннстарству трговпнс н. пндустрије: „Извештавам -М.гптстарство радн зна|Ба, ла јс сав наш напор око оснивагва „Прве српскс фабрпкс фннпх вунених тканина” остао безуспешан из многпх разлога, тако да ннс.мо моглн ожпвотворнти акпиопарско лруштво кој^ би бнло власпик тога прсду.зећа. Нсмогућност ла нађемо кредит потребан за овакав један посао и опште новчана криза главпи су узрок ово.мс. Према томе, пошто није. пн уплаћпван лал>н капнтал, ми оснивачи смо у споразу.му са сви.ма акцмонарима. впа-. тилп свакр.мс јбсговс положене првс уплатс и свс трошкове смо поднели ја п мој брат Влала. Извештавамо о ово.ме Министарство трговинс да то при.ми знању и да сматра да горње друштво нпје могло битн образовано у законом прсдвиђеиом року.’

ЛКЦЕНТИ СВЕ, СВЕ, ААИ 2ШТ Тешко је утврдити тачан број самосталних занатлпја, јер се у нашој општинн о томе водн евиденција са разлнчитим цнл»евима на три места, па су и подаци различнти. Одел>ењс за управноправне послове у Скупштини општкне води ‘свиденцију на оспову изда тих дозвола за отварање занатскпх радљи, али сви који ту дозволу добнју из разних разлога то право и пе остваре; Служба друшт bCKiiX прнхода води евиденцнју о порескнм обвезница ма, а онн, међутнм, немају сви регистрованс занатске радње; Филијала Комуналног завола за социјално осн гурање водн евиденцнју о са.масталннм занатлнјама који се пријаве ради остсаривања права нз здравственог и инвалидско-пензиоиог оснгурања, али на то иису обавезни сви. Међутнм, без обзнра на то, евидентно је да данас самосталних занатлија, има мало н да их је нз годнне у годнну све мање. To потврђују н бројке, јер према свим наведеннм евиденцијама у олносу на стање од пре четири . године има их ма- }Бе за око 15%, a то осећају и грађани који узалуд траже мајстора да јш поп рари чесму која цури, мон тнра лустер, поправн решо, пеглу, веш-машину, браву... Зато се многп и протнв своје вол>е укључују у не регнстровани покрет чија Ј2 девиза „урадисам" и често пребијају прсте или пок варе и опо што је исправно, илп преко прнјатеља н познаника траже по.моћ оних који прс подне раде у друштвеном сектору нлп оних који „ннгде нс раде„. 1-Бихов рад нико не конгро лшпе, цене су нм различите, али у целнни су ниже него код друштвеног секто ра нли „правннх” мајстора, јер за тај свој рад друштву не дају нншта. Зато н ннје за чуђење податак да је од пореза нз личног дохотка од вршења самостал них дедатнссти у првом по лугодишту ове грдине остварено мање него у истом периоду предходне године 257.000 дииара, а у односу па план за obv годнну само 29,4%. Негде крајс.м 1971. године приходне службе Параћина, Нуприје и Светозарева урадиле су једну одличну ана.уизу о развоју, пробле.мима и опорезнваљу личног рада са средствима у својини грађана. У тој анализи ове службе с\' тада указале па неповољно стање н проблеме и дале предлог мера чијом би при меном тешкоће у развоју занатства и негатнвне поја ве које прате лкчни рад грађана биле отклоњене. Међутим, од свега тога го тово ништа ннје реализова но ji зато је стање у овој области данас горс него та да, осим кал су у питању неке пегатнвне појаве, чијс је отк.\ањање резултат опште-друштвене акци.је пок ренуте Писмом дуга Тита н Извршног бпроа Ш< СКЈ. Ових дана основана је Са моуправна иитереона зајед ница становања и сигурно је да he погон за олржаван>е стамбених зграда прн Стамбеном предузећу мора ти да систем свог послова- »>а прилагоди и усклади са новим стањем. Штета бн би ла уколико се не би тај по гон реорганизовао и прошн рио и као својеврсан сервис пружао потребне услуге грађанима и уколико не би затражно и добио помоћ од Скупшпиие општиие да ослобођењем од разних оба веза може да формира прнступачнс цене. Илн, уколико се то не оствари, штета би било ако се не би приват ио.м услужном занатству дао повол>ЈПЈЈи третман Hero што га сала и.ма. Штета, јер ћеш, дружс и грађаннне, морати внше пего до са да и да/^е да ризикујеш да те др.мче струја, да са.м лепнш тапетс, да грчнЈН, тражнш и .молиш one којн раде ,лспод жЈГта", они.ма којима јевтиније плаћаш иа и.зглсд, јер те они веома скупо коштају, пошто док тп радиш они на свом радном месту статирају због пензиј ског стажа, здравствене заш тите и дсчјег додатка. Д. А. ГОДИНА I • БРОЈ 15 ПАРАНИН 17. СЕПТЕМБАР 1974. ИЗЛАЗИ СВАКОГ ДРУГОГ YTOPKA ЦЕНА 1 ДИНАР ЛИСТ СОЦИЈДЛИСТИЧКОГСАВЕЗА РАДНОГ НАРОДА 0 П Ш Т И Н Е П A Р А Б И Н ПРИПРЕМА СЕДНИЦЕ ЦЕПТРАЛНОГ КОМИТЕТА СКС ПРИМЕНА УСТАВНИХ ПРИНЦИПА Члан Извршног комитега Председништва Централног комитета Савеза комуниста Србије НОВАК РОДИН, одржао је састанак са представницима Српске фабрпке стакла, Фабрике штофова „Бранко КрсмановиГ:'1 и Фабрике цемента „Нови Поповац". Овом скупу су присусзвовалн БОГИЛО МИЛОШЕВИН, секретар Међуопшгннског комктета СК, СЛОБОДАН МИЛИВОЈЕВИН, председник Скгпштине општине, РАНКО НИКОЛИБ, председник ОСВ и НИКОЛА ВИБИБ, председник Општинске конференипје ССРН. Разговор је вођен о привредно-полигичкој ситуаоији у чајвсћнм параћинским организацијама удруженог рада н устакном конституисању. Наиме на једној од наредних својих f-едница Централни комитет СКС разматраће степеп оживогзореЈБа уставних принципа у органнзацијама удруженог рада. Представнтши три највећа радна колектнва у Параћину v току својих излагања, говорећп о првим нскуствнма у раду основних организација удружеиог рада, посебнч 1?ажљу поклонили су проблемима и тешкоћама које сс јавл>ају и које ометају бржу реализатпу гставнпх прпниипа. Y Фабриии стакла — како је рекао МИОДРАГ МИЛОШЕВ11Б. њен генералнп директор, створени су правни и суштански условн за деловање п утнпај сваког радника на жнвот и рад његове основне органнзаци.је удруженог рада н шире заједнице. Међутим, не мо« же се тврдити да је овладао -ноаи—дух-јер се споро мења однос према раду и средствима, као и понашање у новКМ људским и економским односима. Још увек је присутно недовољно схватање права, обавеза и одговорностн неких радника за пословање њихове основне организацпје удруженог рада, јер сматрају да неко са стране, као раније централно руководство, треба да решава њихову проблематнку и кроји њихову судбину. Када су у питању људски односи, радна јј технолошка дисциплина још има појава незамерања, ограђивања и пре бацивања одговорности. За.меник секретара Фабричког комитета СК v Фабрицн цемента, БРАНИСЛАВ РАДИБ, је. поред осталог, нагласио да чма низ нерегулисаних односа међу основним органнзацијама удруженог рада што захтева брже деловање. Поред тога, мнбги чланови радног колектива веома добро позиају своја права али не V истој мери и дужности. Ако радна јединица пребаци план производње, на пример, за 10 пропената онда ^сви радниии те јединице добија.ју по 10 процената већи лични доходак без обзира што се нису сви подједнако залагали, а рад и нерад не треба исто да се плаћају. Говорећи о првпм искуствима v раду основних организација удруженог рада, секре тар Фабричког комитета СК Фабрике штофа МОМЧИЛО ПАВЛОВИБ. је рекао да се рад по ООУР осеђа и да су радницн заинтересованн. Зборови радника се одржавају по радним јединицама удруженог рада и једино ако се свуда не донесу исте одлуке онда се иде на усаглашавање на нивоу основне организације удруженог рада. V досадаш i-boi пракси таквих примера је бнло у два случаја Радннцн су заннтересовани да се иобољша радиа н технолошка дисциплина. Тако. на пример, када је предложено да се рад ннк после седа.м неоправданих изостанака отпусти из Фабри ке, непосреднн пронзвођачи су захтевалп да то оуде само три дана. Председник Општиског син дикалног већа РАНКО НИКОЛИБ сматра да join нису остварепи ииљевн и задаци уставиих прпниипа. Раднн.м л>уди.ма судата велпка праваалн и обавезс. Међутим. „ми читамо првп рел v комс се говори о паши.м прави.ма а од.мах Аругн ред у коме се говори о нашпм дужностима прескачемо" — рекао је Николић. Све трп фабрике на при.мер напра виле су програ.ме штедње и нскоришћаваља унутрашњих рсзерви. Стање је такво да се стиче утисак да програ.мн нису реализовани. Сада дискутујемо о заштити стандарда радника и јављају сс накарадна схватања да ће средства дати неко са стране и не водп се. брнга о трошковима производње. Це схвата се да се стандард радника може заштнтнтн већом производњом, продуктивношћу, истеривањем гнутрашњих резерви, радном и технолошком дисциплином итд. Има радника који имају и по 20 неоправдапих изостанака н ти исти траже да им се заштити сандард. Укратко речено, нз излага* ња представннка највећих параћинских органнзација удруженог рада, може се закључи тн да је оснивањс основнпх организанија удруженог рада само почетнн корак у примсни уставнпх приниипа и да активност Савеза ко.мунистан других друштвено-полнтичких организација на овом послу тек предстоји. д- г. КОНФЕРЕНЦИЈА НЕЗЛПОСЛЕНЕ ОМЛАДИНЕ МААО НОВИХ РАДНИХ МЕСТА • НА ИНИЦИЈАТИВУ ПРЕДСЕДНИШТВА ОПШТИНСКЕ КОНФЕРЕНЦНЈЕ CO, ОДРЖАНА ЈЕ КОНФЕРЕНЦИЈЛ НЕЗАПОСЛЕНЕ ОМЛАДИНЕ • НЕПОСРЕДНИ ПОВОД ЗА ЊЕНО ОДРЖАВАЊЕ: НАЦРТ ДРУШТВЕНОГ ДОГОВОРА О ЗАПОШЉАВАЊУ • РАЗМАТРЛНЛ И TPEHYTHA СИТУАЦИЈА О КРЕТАЊИМА Y ОБЛАСТИ ЗАПОШЉАВАЉА, ЗАПОСЛЕНОСТИ И НЕЗАПОСЛЕНОСТИ ЗА ПРВО ПОЛУГОБЕ 1974. На овој првој ссдници Конференције незапослене омладине, свих структура, у њсном раду узело је учешће преко стотину младил. Поред присуства незапослених, Конференцији су присусгвовали. н представници СО-е, друштвено-полигичкпх и радннх организација, као и Завода за запошљавање. У вези текста Нацрт друштвеног договра о запошљавању истакнуто је, између осталог, да је потребно да Републичка заједница за запошљавање, порсд обавештавања наших радника у иностранству слободна радна места оглашава п у земл>и. Код критеријума за одрећнвање првенства у запошљавању, предложеио је да се у члану 14. брише алинеја (радпике за чијим је радо.м престала потреба из технолошкнх н економских разлога), јер је ова у супротности са Законом о радшш односима. Како је члано.м 17. предвиђено првенство у запошљавању војних обавезника, којима се у интересу за народну одбрану не може нздатп одобрење за путовање односно запошл>авања у нностранству, остављена могућност венства маниггулисања око прзапошл>аван>а, исти бп требало прецнзније дефшшсати. Пнтању прнправннка, посвеheiia је посебпа пажња. Viaи.ме, предложено је да се Друштвепнм договором утврди дужпна прнправннчког стажа. Такође њиме би, за териториСИЛОСИ ЗА ЦЕ.МЕНТ ПОСЛЕДЊА ВЕСТ ИЗ ЦЕМЕНТАРЕ ју једне више општнна, требало предвидетн одређени број приправника, којп су организацЈЈЈе дужнс да дриме на рад полазеНи од критеријума: ■ структуре кадрова утврђене самоуправним споразумом и међусобнзш односнма у удруженом ■ раду; ■ постојеће стручне структуре запослеиих радника; врстс делатности, нивоа техпологије к степена опре.млзености за вршење делатностн, односно обима и садржине развојног програма; ■ укупног ннх радника. Говорећи о н>у пробле.ма броја запослетренутном станезапосленостп ■ У цил»у стимулисања ООУ1*-а да проширују капацитете п отварају нова радна места нужно је укпнутв пла- ; haibc разних дажбнна н такса у погледу пзградње н проширеља својих капацитета, као п ослобађеље ооавеза ООУР-а док траје иробна пронзводња и пореза пз лшшог дохотка; Q Закон о правима п обавс- - зама радника у удруженом ра- (Наставак на 3. страни) Једипо је реалнзација бнла нгшто слабија, што је последица некнх тешкоћа v отпремн цемента (недостатак возила идр.). Овп добри производни резултатп долазс после једне врсте мобилног ста ња у ово.м коЛективу, које се нзглсда на њнх позигнвно одразило. Р. М. друг Душан Петровић, директор Завода за запошљавање,- рекао је да посредством Завода посао тражп 1729 радннка. од чега 970 жена. „Друштвепа дпсциплпна". нстакао је друг Петровић, „у запошљавашу је н поред овакве снтуацпје на добром ннвоу. можда пз разлога што је запошљавањс у мпкро обпМу п што нема новотворених радних места, већ се углавном попуњавају места отишлих радника нли се ни она не попуњавају". Оцењујући- ситуацију незапослености и запошљавања Конференција незапослене омРЕЗУЛТАТИ У АВГУСТУ ИЗНАД ОЧЕКИВАЊА ладине је закључила да иста забрињавајућа и да Је је потребна хитна интервенција друштва у целиии. У вези са тнм AOHe^va је следеће закл>уч- ■ Основни начин за превазнлажење констатоване ситуације је хитно покретање закључивања Самоуиравног споразума о удруживању средстава за отварање нових радних места, користећи притом све могуће нзворе н средства за ову намену. На тај начин отварањем нових радних места даје се могућност превазилажења овакве ситуације код незапослености; Подаци о резултатима производње за месец август у Фабрици цемента „Нови Поповац” у Попов цу, су превазтили сва очекивања. Ово је саопш гено па последњој седни ци Радничког савета која је одржана прошлог чет вртка. Резултати су толи ко вреднији што долазе после гри месеца у којима су остварења била сла бија, испод планских могућности. Експлоатација сирови*. на (одакле се у цементноЈ индустрији полази) произ вела је преко плана 4.500 гона кречљака ца. Још боље је пронзводњом Произведено је на нзнад плана. и лапорбило са цемента. 10.000 то-

СТРЛНЛ 2 N ДАШ Y CYCPET КОНГРЕСИМА СИНДИКАТА Докуммти на јшвЈ диснуси|и ДО КРАЈА ГОДПНЕ ОДРЖАКЕ СЕ КОИГРЕСИ САВЕЗА СИНДИКАТЛ СРБИЈЕ И САВЕЗА СИНДИКАТА ЈУ1ОСЛАВИЈЕ e Y ОРГЛ1ШЗАЦШЛШ СИНДИКАТЛ ОТПОЧЕЛО СЕ СА ЈАВНОМ ДИСКУСНЈОМ О КОНГРЕСНИМ ДОКУМЕНТИМЛ Behc Савсза синдпката Југославије иа својој ссдипцл од 10. јула ове годинс усвојпо јс Платфор-.му о органпзованости сиидиката под насловом: ПОЛАЗНЕ ОСНОВЕ ЗА РАСПРАВУ О ДРУШТВЕНОЈ УЛОЗИ, ЗАДАЦИМА И ОРГАНИЗОВАЉУ СИНДИКАТА И СЛВЕЗА СИНДИКАТА. На седници од 16. ју ла, Веће Савеза синдпката Србнјс усвојпло је НАЦРТ СТАTYTA САВЕЗА СИНДИКАТА СРБИЈЕ. Y склопу опште активностн Синдиката ц Савеза синдиката у оквнру прппрема. за V Конгрес Савеза синдиката Србије и VII Конгреса Савеза сннднката Југославије, у осповним органнзацијама синдпката н синдикалним подружницама, посебна пажља ће се посветитн дискусијма о овим документима. Имајући у внду да Птафор.ма треба да буде уграђена у Статут Савеза синднката Србијб a самн.м тим ц правнла општпнс ких организацпја синдиката и правили.ма основних агндикалних организација н сидикални.х подружпица, п наше Оптннско снндикадно већс стоји на стаповишту да се дпскуспја одвија заједно за оба дОкумеита и да oiiii буду доступнп најшпрем чланству у нашој општинн. Y овом смислу један број синдн* калних организацпја су обезбе диле текст Платформе за сев своје члановс. Meby њима је и Српска фабрика стакла. На бази текста Платфор.ме, Комнсија за метод и садржаЈ рада синдиката при Општинском снндикалном већу јс сачпнила посебно уводно излагањс које ће на свнм скуповмма шт циратн дискусију н о Платфор м пи о Нацрту стаута Савеза синдиката Србије. Организоваће се преко стотину оваквих скупова, односно синАикалних конференција. Дискусија је почела 14. а за вршиће се до 20. овог месеиа. Према плану Општннског синдикалног већа конфсренцпје се одржавају: (СФС) у 13 часова и у Југопстролу” у 9 часова прс подне; 15. 9. 1974. У сви.м ochobhilm н средњнм школама (9 часова пре подне) изузев Основнс шко лс у Поточцу (16. 9. 74. у 14 часова); 16. 9. 1974. СФС: Лонча1Не пећи у 12 часова, Технички магацни у 13 часрва ц Администра luija у 14 часова, затим, Шу.мска секцнја, Жупски рубин ООУР Рашевица, СДК, Филија ла Комуналног завода за соцнја.шо осигурање у 14 часова и Робна кућа Београд у 20 часова; 17. 9. 1974. СФС: Смена М. Бурића, Термоенергетнка и с.ме сић — Панић и смена Чабрић — Лазаревић и СФС, у 6,30 часова XI пружна деоница, у 13 часова смена М. Мркал>, смена Нешић Г— Рељић, дорада оделења, Диевна с.мена и Гвоздсна калупара (све у СФС) и у 14 часова: „Јслинство”, ФТМ „Про летер”, „Унивсрзал" — Бусиловац, „Извор”, ,^nTOALUin", Ветсринарска стаиица, Ауто^ервис „Кос.мај", цеитар за дечју заштпту и социјални рад и Завод за запошљавањс, и 20. 9. 1974. У 6,30 часова Железпичка сташпха, а у 14 часо ва: Мотсл, Сскција за одржавање пруге, ЛТП „Велнка Морава” — Поповац, Аутобуска станпца п Осигуравајући завод „Југославија — Београд". Свакоме од ових скутова присустоваће п по јсдан члан политпчког актнва Опшпше, a no завршетКу дискусије, Општинско снидикално веће ће из вршити анализу исте и о свентуалнпм примедба.ма п новим преллози.ма обавсстпће Behe аСвеза спндиката Југославпје п Belie Савеза сЈгндпката Србије. Из лисша XXX -схХХХХХХ ХХХХХХХ> XXXXXXXS^ Будућност" (12) пе Бранковнћ Ннколић it 14. 9. 1974. Y сменама М. Дпниа и Дачић Марковића ПРЕТКОНГРЕСНИ СИНДИКАЛНИ РАЗГОВОРИ Смањити опорезивање радних организација Y фази припрема за Петп конгрес Сг^еза синдиката Србије разговаралн с.мо са делегатом КОСТОМ АКСЕНТИЈЕВИНЕМ, ВКВ мсталскнм радником СФС Параћнн. Ево шта он сматра бптшш за прсдстојећи Конгрес: ■ Програ.м рада мора да произлази из доку.мената Десетог конгреса СКЈ, Ссдмог конгреса СКЈ, Седмог конгреса СКС и Устава. Истовремено, у њему се форлгулишу п непосредни задаци Синдиката за Пети конгрсс Савеза синдиката Србије II Седми конгрес Савеза синдиката Југославпје. И Актпвност при реализаСији прбграма рада, треба да се одвија уз пуну координацију са сви.м организованил! соиијалистичквм снага.ма са Савезом комуниста на челу, у цил>у постизања акционог јсдинства и адекватнс поделе задатака у ^авнсности фичностн и улоге од специ0 Истовремепо Синдикат треба да посвети посебну пажљу идејпо-политичком уздизању радпичке класе, како би могла доследпо да спроводи и доносе одлуке које се доиосе у делегатском систему. Снндпкат сс залажс да свн самоуправни споразу.мп OOYP-а буду у саглаоности и да се спроведу у живот. '.'v'- ' " ' Н После последњег поскупл>ења Синдикат у СФ‘О 'се посебно залаже за снабдевање радиика зимницо.м. To је уствари прилог солндарне помоћи радницима у заштити стандар- • да. ■ Неопходно је размотрнМојсиловиИ у 13 часова, ИВГ „Бранко Крс.мановић” — свс синдикалне подружнице у 13,30 часова, V пружиа деоница у 6 часова ујутру, а „Параћинка", Монтажно предузеће „Пролетер", „Вук Карацић”, „Прогрсс”, „Будућност”, „Стандард", „Ветпром”, Завод за комуналнс послове ц урбанпзам, Општински суд и Пошта у 14 часова; 18. 9. 1974. У 12 часова конференцпје одржавају Радннчки универзитет п ОТП „Шумадпја”, у 6 часова ТТ н СС постро јеља, у 20 часова Берберско- -фризерска задруга и у 14 часова: „Агроекспорт”, ПИК ООУР „Слога” Сикирнца’ Зе.мљорадничка задруга у Дреновцу, „Градитељ” (свих пет подружнпца), „Слога” — Кројачко предузеће, „Електродистрнбуипја", „Водовод”, Ауто-мото дру штво, „Грза", Обућарска задру га, Орган управе, Служба друштвенпх прихода, Ватрогаона јединица, Југословенска ннвсс тцпона бамка, „Југобанка" п Медпцпски центар; 19. 9. 1974. Y 5 часова уЈутру конференипје одржавају смена Р. Јанковнћа, смена АлекДЕАЕГАТИ ЗА VII КОНГРЕС ССЈ Пре.ма одлуци Већа синдпката Југославије Савеза о избору делегата за 7 конгрес Савеза синдиката Југославије ко ји ће се одржати до краја ове године, на подручју нашег peruana (Светозарево, Нупрпја, Деспотовац, Рековац, Свилајнац и Параћин), бпраће се лесет делегата за Конгрес. Избором делегата треба да се обезбеди' следећа структура: шест радника, трн жене и два члана Савеза омладине. Индустри ја ћп бирати четнри делегата, полЈОприврсда, саобраћај, грађевпнарство и услужне делатности по једног и друштвене делатности два делегата. Договоро.м на Међуопштинском већу стгндиката утврђено је да Општина Параћин бнра три делегата од којих једног у пндустрнји, једпог у 'грађевинарству и једиог v друштве ним делатностпма. За делегата lie бити бирана и једна другарнца. АКЦИТА НА ЗАШТИТИ СТАНДАРДА РАДНИХ Л>УДИ СТАНДАРД“ ПРВИ ЗА СТАНДАРД полптичких чинилаца. друштвено- ти положај радншса са ннжи.м лнчним примањима у оквиру досадашње политике кретања Н Нсопходно је оцеиити цена и трошкова жпвота и досадашња позитпвна и нега- предлагање мера које би ишле тивна пскуства и тенденцнје у прилог заштнте неопходног V областн друштвеног догова- стандарда ових радннка. Недазна всст о поскупл»ен>у основннх животних намирница дала нам је повода да се заинтересујемо код нашх радних органмзација п сазналто јесу ли нешто предузеле на заштити стандарда радника нарочито оннх са најнвжим примањима. Y већем броју органнзашга речено пам је да о томе тск треба да се решава, тс нам о тим мерама ништа конкретпо tie могу рећи. ран>а и споразумевања у распо дсле дохотка и личштх доходака. како би се конкретном ндејио - политичком акпијам Синдиката и радничке класе односи у овој области ускладили са уставннм принципнма и унапређивала расподела Ма резултатима рада. пре- ■ Потребно јс да се кготри досадашња пракса разакИ Појављују се још\многа питања која треба решити као што су: Решавање пнтања услова рада и заштите на раду, положај и улога интсресних заједница у областа здравственог оспгурања, пензијско-ппвалидског оснгурања и одмора радника. Друг Коста Аксентијевић је истакао да је у Фабрици 1'пвности синдиката и резулта- стакла на збору радних л>уди ти у акцији за промену од- једногласно донета одлука да носа и међупроизводЈне и про- се повећа пропенат Aonpimoca метне свере. Синдикат треба да за здравство од седа»м до девет се залаже за смањење разних процената. опорезнвања производних рад- Актуелан ттроблем је и решаних органлзација, које су нис- вање бенифицираног радног Међутим, у Предузећу „Стан лард”, прпјатно смо били нзненађенн вешћу да је овај колектив то питање решио још кра.јем авпгста на сјдннци Ра дннчког савета. Ево шта нам је о томе рекао дргг Бранислав Милетић, секретап Предузећа: — Одлучено је да се раднпинма са најнижнм личннм прн мувпма (испод 1.500 дпнара) и осталпма за које Раднпчкн савет сматра да су угрожени овпм пдскупљењем додели јел нократна помоћ v виду животних намирнича. Замисао је да се сваком домаћинству додели зедна врста пакета. Интересовалп смо се даље ко акулгулативне како би се уравнотежио њихов доходак са високо акумулативннм радним организацнјама. Пети конгрес синдиката Србије треба Аа донесе смернице за дугорочну тржишну социјалистичку стабилност. стажа. Синдикату предстоји огроман посао, јер многа гаггања треба да се реше. Зато од Конгреса сви очекују много. Разговор водила Живка Раденковић ЛЕВИ УГАО ..................................................................................................................... iiiiiiiiiiiMiiiiiiiiiiiirf ЕПИГРАМИ о каквим се пакетима рали, о Koioj колпчинп и врсти поопзвода, као п то на који ће се начин одредити колпчпна ових намионипа, о обзиром да сва домаћннства немају исти број чланова. Сачнњена је скала према 6pojv чланова ломаћинства. тако ла породпце од пет чланова Aooniajy: 25 килограма шећера, 25 литара јестивог ул>а, 15 килограма масти, пакет знмнттцу V вредности о\ око 550 (кпсела паприка. ај- | ТЕРАПИЈА | i Kad фондоеи ослабе = До критичног стања, = | Tad нам dajy трансфузију = е Празних o6ehaiba. = I труд I Безжуљева нема хлеба, 1 Рече dpyz Бира, = И jota жешће настави | | Да аплаубира. = ИНТЕГРАЦИЈА I Облучише da cnoje I Два сробна предузећа: | = Електродистрибуцију = И радионицу ceeha. = TimiKO | '......»"’»H'li'iiiiKu. '>"||««ш1111111шишшишмнш»ИшиМ1.миаМ.1и1.111|,иц1,миш..; вар, кпаставци, пем. компот и др.). Домаћпнства од четири члана: 20 кплограма шећера, 20 литара јестивог ул>а, 10 кило грама мастп, као и пакет знмницу ол 450 динапа. Трочлана пополица хобпја: 15 килограма шећепа, 15 литара јестивог vл>а. 7,5 килограма масти п пакст зттмпнцу од 350 дииара. До.маћпнства ол два члана: 10 кнлограма шсћсра. 10 литара Јестивог ул»а, 5 кплогра.ма мастн п пакет зпмнтшу од 250 линара. За самце ie предвпђено по 5 килограма шећепа, 5 килогоа.ма ]*естивог vA>a. 5 килограма масти. као и пакет зимницу ол 200 дпнара. Осим ових пакета. сва домаћинства добиће и по два метра огревног лрвета. Оваквпх АОхмаћинстава v ..Стандарду” нма 28 и за реалпзацнју овс одлуке утрошићеи ЗА ВЕБЕ АНГАЖОВАЊЕ РУКОВОДСТВА ОРГАНИЗАЦИЈА ФРОНТА И ПРОСВЕЋ НИХ РАДНИКА Y KVATYPHO ПРОСВЕТНОМ РАДУ V Конгрес КПЈ поставио је крупне задатке у вези идејно васпитног рада у свим нашим масовним органи^ зацнјама. V том смислу се све вшие појачава културно просветни pad, болазе пови задаци нарочито у pady са масама на селу. Потребно је нагласити нспосредне за^ darize: фестивал народних игара, такмичс1не књижница и читаоница, припреме за почетак аиалфабстских теча. јсва, формирање културпо просвстнпх бруттава итд. na da се oudu разнобрсност у културио просветно.ч pady. Обиље зас)атака nped којима се налазс руководства п организације фронта и просветни рабници захтева да издршавању 3adavaka npnhe плански и спсте.чатски п да се упорно padu на њихово.и пзвршавању. V припремама око спроеоћења ових 3adaraiza појаetLiu су се пропусти. Они су се одразили парочито у припремама фолклорних ?рупа за фестивал. Карактери. стично је da се oede нпје остварила она потребна са~ padkba измећу pyKoeodcrea оргапизацпја фронта и прс. светних радника у ceaKodneeiioxi pady на сслу, а наро. чито у културно-просветном, нотребно је da се исти втае заложе и da пруже eehy по.моћ. у органпзовању груна својим саветима, npn.xted6a.ua, нарочито nptLuuzo.xt обраћивања наробних игара. У неким селима су озбпљно започете прчпре.ие (Гла. вица), no баш због тога треба нагласити da у селима, која су пребњачила у ранпјим фестпвалп.иа за cada се пркмењује прилнчно неодговорап став (Дреновац. Сикирнца, Поповац). Како he се реонски фастивали odpjicaTii 24. октобра, то је потребно da се хитпо исправе ови nedocTaijit и da се живље отпочне са припремањем фол. клорннх група за фестивал. Такмнчење књижница п читаоница npedettheno је у dea nepuoda: od l.X do 31-X u od 15-XI do XII. Поред oeoza he Срески завез организовати семинар за руково. диоце сеоских библиотека. _ Нарочито крупан pad очекује масовне организације и просветне раднике' на ликвидацији непис.иености, која треба da се изврши у току ове кампање. Прилико.и ревизије неписмених појавили су се пропусти који су углавном nocaeduna слабе органпзационе оформљености комисија за ликвидацију неписменоспи У комисије нису узети љуби који могу da се стално ангажују за pad око течајева, није се eoduap рачуна о учвртћењу ко.иисија за сталног помоћника руководи. оцу течајева у његовом pady. Како течајеви аналфабетски и просветни треба да почну у току октобра то је потребно da организације фронта и просветми радници ус.иере npaeiLiny агитацију за doeohcH>e течајева конференција, са. станака са неписменима, обилажења течајаца од стране Ј чланова комисије и dp. Phase последице недовољног pa. < da no ово.ч питању прошле кампање, и уједпо искуство ’ .иопу умногоме да нам послуже да се у овој кампањи < pad на ликвпдацији неписмености успешније одвија. ј Нема сумње da he reiUKohe ове године бити веће. < 3najyhu да се овај pad одвија у интересу културног и ) идејно-васпитног подизања tiaiuux људк, да значп огром. < ну бригу наше Партије за бољи живот наишх људи,~да ' \ он значи корак напред у изграћивању сочијалпетг^^'’^ свестц — даје нам гаранцију da he.uo све oee’,3fidaffteu', ycneihHo остварити, Г;' Драган Милићевић (Из листа „Будућност" -бр. 12 од 4. октобра 1948.) ВЕЛИКИ ОДЗИВ РАДНИКА ЗА ТИТОВ ФОНД Учланило се 558 штофараца Поред фабричног улога од 50.000 нових динара годишње, у Титов фонд за школовање ра Аи дничке деце у ИВТ „Бранко Крсмановић” у току је акци* Врше се преговори са ПРК ја за индивидуални упис у Ти- „Београд", како би се намнр- тов фонд. ” нице преко њих набавиле и бијеним у превезле у станове радника. ту СК до се око три милиона старих нара. Према подацима до фабричком комите1. септембра својим _ u t„.. улозима v Титов фонд уписа- — И уоудуће ће.мо се тру- ло ie 55d оадника Интпесан- :<ти да палниннма омогићимп ° 006 радника. интресан Аити да радницима омогући.мо „о је напоменути' да е ова јбдсјип. више уписаних радника. Y тоО. Тодоровић ме за сада предњаче одељења Бојачиице, Ишивачнице н Кон чаоне, као и Мснзе. Нај.мањн одзив је код ралника оделења штајгорм, ка.мгарн, ткачница, лорада и Заједиичке службе. Од појединаца треба истаћн МихаЈпла Павловића, радника Бојачнпце, којп ускоро иде у пензију а уписао је 50 динара као и Василнја Михајдовиђа, радника Зајсдничке службе, који је уписао 150 динара. Имаче, просек упнса је измеђг 20 и 25 лннара годишње. Упис је до краја овог месеца и оче> кује се да се упише ппеко 1000 радника. Р. Весић КОНСТИТУИСАНЕ ИНТЕРЕСНЕ ЗА.1ЕДНИЦЕ СТАНОВАЊА И ЗА УПРАВЛзАЊЕ ГРАБЕВИНСКИМ ЗЕЛ1ЉИШТЕМ Уместо фондова интересне задеднице На основу Статута Скутпитине општине, а у духу усвоЈенсг Устава, одржане су прве седнице скутптшм иптересвих заједница становања и за управљање граћевипсклм зсмљиштем у друштвеној својнни Општине Параћин. И једпа и друга Скулштина лзабрале су своја те\а и комисмје. За председпика Скупштпне заједиице стааовања изабрап је РАША НЕСТОРОВИБ за заменика МИЛАН ВУКОБРАТОВИБ, а за секретара ЧЕДОМИР СТЕФЛНОВМБ. За председннка Скуппппне заједннце за управљање 1рађевикским земл>иштсм у друштр.еној својини изабран је МОМИР ИЛИЕ, за заменика ЈОВАН ТОМИК, а за секпетапа РАДО- МИР МИЛАНОВНБ. 1 А Уводно излагање на првој седнции Скуппггине интересне заједнице становања поднео је председник CO, Слободан Мпливојевић, који је пз.међу остадог рекао: Одржавање данашње Скупштине интересне заједнице становања и љено констптуисање, само је један од многобројнпх задатака у остварнвању веома значајннх метернјалнн.х и друштвених промена у политццп стамбене пзградЈБС и одржаваља постојећег стамбеног фоида. Пошто је удружпвање у пнтересну заједнииу за управљање друштвени.м стамбешгм фондом, а у цил»у тгнтегрисања средстава за стамбену пзградњу и постојећпх станова и ста.мбсних зграда, еопходно је преко одговарајућпх органа зајединцс и CO обезбедити потписивање Самоуправног споразу.ма и од органпзација удруженог рада које до сада то нису ршниле”. Како би се детаљно регулпсалн даљи међусобни одиоси неопходно је што пре изградитн и усвојити статуте па је за то дат рок до 15. октобра. У реалпзацнјн читавог посла у овој области Скхппитину очекују врло осстљјшп и сложенп задаци које мора на вре.ма да уради, а онн се односе пре свсга на расподелу срсдстава. права и обавеза фонда ста.мбеннх зграда и пословног фонда организације за газдоваље. Упоредо са овим питањима Скупштина мора ла пзрали и став о својој стручној службп, односно о поверењу стручних послова одговарајућој органнзацији удруженог рада. УПРАВ/БАЊЕ ГРАБЕВИНСКИМ ЗЕМЛзИШТЕМ Заједннца за управ.\>а»>е грађсвипским зсм.бшигсм у друштвепој својинп за нзвршаваље својпх залатака располаже дово.бнп.м срелствн.ма која сс уг \вном састојс пз накнаде за коришћење градског земл>нш* та, учсшНа ннвестптора v зрошковима vpobiiBaiha грађевинског земл>ишта. из удружених средстава прпвреде, туплених прихода Општнне као н других пзвора. Рлдослав Весић

14ДАНА CTPAHA 3 ПРЕД ПРОСЛАВУ ДАНА ОСЛОБОЂЕЊА ПАРАЋИНА И ОКОЛИНЕ ТРИДЕСЕТ ГОДИНА У СЛОБОДИ lllllllllllllllllllllllllllllililllHiillllilllllllllllllllllilllllllllllllllllllllllllllillllllllllllllllllllllllNIliniilHIIIHIIN .. ill KYATYPHO YMETHH4KE МАНИФЕСТАЦИЈЕ За учсшћс v Смотри пријавнло ce 13 ансамбала вз Југославије. Ми смо у могућности да прими.мо 10 позорпшта, укључујући у ту бројку н name позорититс ко.јс ћс приказатн Стернјину „Женплбу н удалбу”, значн 6nhe 20 прслстава. Сусрсти he бнтн отворени 12 октобра свечапом представом ораторију.ма .Даринка нз Рајковца", а бнћс затворени 10 дана каснијс такође прнгодном представом. fi 12-ог октобра у холу Позорншта биће отворена Прва самостална нзложба слика мла дог параћписког слнкара Зорана Ивановнћа. 9 Свечани двоброј локалног листа „14 дана”. прип?с.мл>еп за ову прнлику, појавнћс се 12 октобра. Y днсту he бнтн доста осврта на ЗО-тоголвшњи пређенн пут, сусрети и ннтервијуи са ранијн.м активистима као н фото докумечтација о развоју Параћина уопштс. И V част даиа ослобоБења изаћн he нз штампе Зборнпк стихова параћинских песннка. И Борђс Радмшнћ, књижевник из Београда, добнгннк Вуковс награде за културу, одржаће прславањс „Песшши-борци”, уз учешће реномнраних глу.маца и реиитатора. ■ Рецитал поезије о слободи извешће екипа глумапа Крушевачког позорпшта на паркинг простору код зграде Медицинског центра. ■ Организаиија удруженог рада Месне за јелннце н друге институције својим програ- ■м-нма ће предвидети културно-уметничке ма нифестације. ДРУШТВЕНО ПОЛИТИЧКА АКТИВНОСТ V ТУБИЛАРНОМ ОКТОБРУ ■ Комнснја, н.менована од стране Одбора за прославу, лужна јс да припремн предлоге за доделу прмзнања заслужним грађанима привредншЈИма н друштвено-политичкнм радницима у протеклом 20-тогодишн>ем перноду. Y исто време н одбор за доделу одликовања при Скупштпнп општине Параћип припремиће предлоге Републичкој комисији за одлнкован»е заслужних грађана општини Параћтгн. ■ Свечана седница Скупштине општине на којој ћс се поред пригодног реферата доделити признања, одржаће се 13-ог октобра пре подне. В Ка,ко је ово значајан датул! у историји наше општине у радним организацијама, Месним заједницама, школа.ма, установама итд. одржати свечане скупове на који.ма би се говррило и ЗО-тогодишњем путу у слободи. Исто:гако ове свечане скупове освежити и пригодним програми.ма као и изложбама фотографија, прафикона и докумената. ■ За најмдађе, припаднике ЈНА и омла« дннце под називом „Они су стварали нстори ју нове Југославпје" организовати суорете н разговоре са прежпвелим борцима и ветеранн.ма са Козаре и Босанског Петровца, као и народним херојима из нашег краја. Y TOKY ЈЕ ПРЕДЛАГАЊЕ КАНДИДАТА ЗА ДОДЕЉИВАЊЕ 13-то ОКТОБАРСКЕ НАГРАДЕ ПАРАКИНА Кандидовоти најбом Од радних организација, интересних за једннца, друштвено-политичких организација, као и других заинтересованих самоуправних структура, посебним писмом је ових дана затражено да предложе кандидате за доделу 13-о октобарске награде Па раћина (плакета диплома и новчана награ да) највиших општинских признања. Седница Комисије за 13-о октобарске награде заказана је 25. ^аембра 1974. тако да сви предлози до тада треба да буду достављени. Све прегледе треба пгго потпу није образложити. Како би смо омогућили одговарајући утицај радних људи и грађана на предлагање кандидата за ово високо признање објављујемо критеријуме којих се треба држати при предлагању кандидата: ЗА РАДНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ: 9 Задовољавајући и изузетно познтивни резултати пословања најмање за период од 3 године уназад. ■ Задовољавајућн сте пен диквидности и рсдовно извршавање обавсза пре.ма пословннм паргнерима. 9 Да ра \на организација није била у ситуацији (за период од 3 годнне) да исплаћује мимн.мадне личне дохотке. Н Да за односну радну организацију постоји отите уверење и позитивна оцена о развијености самоуправних односа и да у то.м смислу није негатквних оцена од стране друштвено-политичких организациЈа9 Да радна органпзација у оквиру. својс делатности није п.мала тежих повреда закбнских прописа и пословних обичаја за доглсдно вре.ме уназад (тежи прекршајн и привреднн преступи). И Да је знатно модернизовано н унаnpcbeiio пословањс — посебно технолошки проиес производње. 9 Да је постигнуто знатније увећање об!ша производЈве. 9 Да је упаредо са модернизацпјом н осаврс.мсљевање.м производног пропеса до шло до повећања броја запослених олпос- ■ Трагом наших партизанских одреда и историјских споменика о.младннци наше општине кренућс са омладином По.моравља, Ресаве н Лсвча. S V част Ос.мог конгреса Савеза соннјадистнчке омладине Србије н лана ослобоћења, општпнска конферениија CO срганизоваће свечапу седницу младих сал1оуправл»ача наше Општине. СПОРТСКЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ И Всчерња трка улицама грала радннчке, сеоске н средњотХолске омлашнс. 9 Биш<- клнстичка трка улнцама града у органнзапијн Бнцпклистичког клуба „Јединство". 9 Спортска таммчења ученика основних н средњих школа ЕЗ Финаде омладннског фудбалског купа И Општннско првснство у стрељаштву ваздушном и малокалнбарском пушком Вбпштннски куп у стоно.м тспнсу И Отворено првенство града у шаху Н Традиционал пи октобарскн спортски сусрстп иа међуопштинском нивоу у органпзацији Међуопштин ске конференцијс Савеза соцпјалистичке омладине 3 Аеро мнтинг на аеродрому у Давндовцу у недел>у 14. октобра (клупско такмичење). Д Фудбалска утак.мица ФК „Једннство" са једнпм прволигашким клубом. ОСТАЛЕ АКТИВНОСТИ ■ Y овом периоду приступиће се саставља н>у финансијске конструкније за штампање Зборника докумената „Параћнн у једном веку” (XIX), a v част тридесетогодишњице ослобођења и 600-то годишњице постојања Параћина. Фннансијским планом за 1974 г. ОЗК је обезбедгма 4.000 дпнара. За шталшање овог Зборника потребно је око 200.000 динара, па је неопходно да Скупштина опшпгне пздвоји олносно обезбедп 50.000 динара, ОЗК још 10.000 дииара, а остатак од 100.000 преко радннх организација у виду претплате. Зборник би се штампао у 5000 примерака, а биће опремљен адекватно значај-у ове кн»иге. ■ Како је акција Месне заједнице под називом „Параћин у цвећу“ још у току, а и поред напора досада ннје нарочито уродила плодо.м, неопходно је исгу у ово.м париоду ин тензивирати и допринети да наш град бар мало у погледу хигијене, зеленида и нашег односа пре.ма свему то,ме, промени изглед. Y том с.мислу нз.међу осталог предлаже се: — рушење запуштених зграда — одређивање локаиије и израда паноа за огласе, рекламе и плакате, чишћење и аранжираЈве лзлога и боље одржавање хмгијене у.дица. Како је општа појава овог лета да је град врло слабо осветљен и да се велики број пре горелих оијадица уопште не замењује, треба активирати „Електросрбпју” да овај пропуст нсправи. Поред уобичајене декорације града предлаже се да наше радне организације, користећи излоге и гтригодне паное пруже на увид но смањења броја запоолених у радним организацијама друтптвених делатности. 9 Да је радна организација благовремено извршила припрему за реализацију уставних амандмана (оцена предложених решења у складу са амандманима). 9 Да има утврђену производну оријентацију за дужи париод. 9 'Да има на одговарајући начин правилан однос према потребама Ко.хгуне у слгислу унапређења привредног и друштвеног развоја. 9 Да доприноои развоју и повезивању мањих радних организација и унапређује пословну сарадњу са н»има. 9 Оцена положаја радне организацнје у оквиру делатности групације на ширем подручју (зависно од велпчине н значаја радне организације). ЗА ПОЈЕДИНЦЕ: — Степен постигнутих ефеката н допри нос унапређењу производње у радној организацији односно друштвено-полнтичкој организацнји. — Да је друштвено-полнтичкп активап (задужења, чланство н др. друштвено-полнтнчким оргаинзацпјалЈа. поверен.е). — Углед у срединн гдс живп н ради да је на завидној висинн. — Предност онима чију кандидатуру по држе друштвено-политнчке органнзације или представннци. — Оцена са становишта броја п струк туре предлагача, односно, ок је све уче ствовао v истицању кандндатуре. — Оцена претходне активностп у соцпја^кистичкој нзградњп. — Оцена политичке прошлости кандида та. — Оцена предлога за становишта доса лангњих признања од страие другпх орга [шзација н органа. — Област делатности нз које јс кандилат чији јс предлог на дпевном реду — са аспекта вођења рачуна о заступљепостих свпх делатпосп!. јавносгн (а прско фотографија, графикона и С.1ИЧНО) своје успехе п произволна достигнућа у поотекло.м перполу. С обзиром ла се риди о Кбнларној годпшњици бидо би и сфсктно II прпголно да сс нзраде прел.мети — сувенири везани за ову годишњнцу. Исто тако, би.То би добро ла се користећп амбдем грала п ове датуме урадн бси, којн бп симболнзовао овај трснутак. В Уочн 13. октобра органнзоватп и ватпо .мет. Извршење овс манифсстације зависнће од тога да ли he сс обезбедпти потребна финансијска средства. a v част дана ослобођења Параћнна и окодинс отпочетн са прикупл>ан>ем материја ла за штампање монографнје о народном хе роју Бранку Крсмановићу. V ралш«! орга ннзаиијама треба да се одпочне акиија сдичног карактера. Све организације удруженог рада из чијпх среднна су палн ветерани name револуције треоа да сопствени.м снагама и ангажовањем л»уди способнпх за то покрену акинју писања .монографија. Ова акпнја је утолнко значајнија за нашу срелину јер до сада на ово.м пдану није ништа учнњено. R Y нове.мбру 1974. поводом фор.мнрања друштввно-политичких организанија југосло венског значаја и ол значаја за Републику Србију олржатп свечани сабор друштвено-по Л1ГГИЧКНХ организација. 9 Yk.vv4iith сс у маиифестаинју „Воз братства и јединства". Yx To.v. цнл»у добавитп спнсак поролица које cv'3a време рата пружнле гостопримство пзбеглнцама из СР Сдовеннје. ПО/ХАЗЕБИ ОД ТОГА ДА ЈЕ ПОТРЕБНО ДАТИ СВО.Т ДОПРННОС V ПРИПРЕМАМА КОНГРЕСА ССО СР СРБИЈЕ, ОДНОСНО ЈУГОСЛАВИЈЕ Y ЦИЉ¥ ОЖЧВОТЕОРЕЊА PE3OAYЦИЈА III КОНФЕРЕНЦИЈЕ СКЈ И ОДЛУКА VII КОНГРЕСА СКС И X КОНГРЕСА СКЈ, ПРЕДСЕДНИШТВО ОПШТИНСКЕ КОНФЕРЕНЦШЕ CO — ПАРАЕИН НЛ СВОЈОЈ СЕДНИЦ11 ОД 1. IX 1974. УСВОЈИАО ЈЕ Програм активности у припремама омладинских конгреса Председништво је за израду овог документа као полазну основу узело одлуке X конгреса СКЈ и Устав СФРЈ, Резолуцију П конференције СК и критичке оцене друга Тита у рсферату на Десето.м конгресу СКЈ о стању у омладинској средини, односно степену реорганизацпје омладинских 'организација у ССОЈ. 1. Полазећи од тога омладинска органнзација треба да се конститунше као једннствени фронт младе генерацнје која окупља младе као појединце и све њихове органи. зовапе облике друштвене активности, требало би да па широкој платформи борбе за самоуправни социјализам организује п активира све оне младе л>уде којн су спремни да се боре за развој самоуправних социјалн. стичких односа и водећу улогу радннчке класе. 2/Потребно је веће ангажовање омладинаца чланова СКЈ. како би својим, делован>ем и разноврсношћу могли вршити утицај међу онил! младим лудима који још нису политички активни или који су однедавно укључени и чија је идеолошко-политнчка оријентација још у формирању и да их разрешавањем појединих питања све више увла. чи у друштвено-политички живот. 3. Неопходно је вршити праћење и ус.ме. равање целокупних идејних и практично-политичких припрема IX конгреса ССОЈ.а што захтева већу политичку информисаност. Y вези тога руководство Савеза омладине у радним организацијама, школама и на селу, треба да се залаже на изналажењу могућности за коришћење штампе, часописа и књпга, као н за праћење радио п телевизијскнх емисија. 4. Потребно јс извршитп преглед планова рада основних организацнја; ако је потребно извршитн допуну за дал>у активност, при че.му посебно треба посветити пажњу: идеолошко.м образовању, пробле.му запошљава. ња, ангажовању у остварнвању ставова из Резолуције Десетог конгреса СКЈ о реформи МААО НОВИХ РАДНИХ МЕСТА (Наставак са 1. стране) ду дефннисао је обавезу запошљавања прнправннка, a Друштвеним договором о за пошљавању бнће прецизно утврђенс обавезе раднпх органнзација о броју приправника које су обавезнн да прнмају. Y цкљу извршаваља обавсза ралннх оргакизација прсма прннравницима погребно је обезбсдитп ширу друнпвепу и полптнчку акцнју око изврша вања законскпх обавсза; 9 Прплнком угврђнвања позрсба за кадрове не одбациватп могуНности тј. воднти ра чуна о могућностима укључи вања радннка којн се враћају после прнвременог рада у иностранству с тим ла њихово запошл>аван>е буде подведено под исте критеријуме који ва же и за незапосленс раднике Посебно опенпти поновно ак туелно пнтање улаган>а утте boBinic fiaiinix раАИнка запос \енпх у нкосзрапству у пронзводпс капашисте којн бн о.могућилн nonehaiiii обнм »а поп1л,аван.а; SB Неопходно Је да сс пок рене шшцијатива за усклађиНАШЕ ПОЗОРИШГЕ НЛ' ПРОШЛОГОДШПЊИМ CYCРЕГИМА ПОЗОРИШНИХ АМАТЕРА ИЗВЕЛО ЈЕ „ПОП ћИРУ Н ПОП СПИРУ" (НА СЛИЦИ). ЗА ОВОГОДИШЊЕ CYCPETE ПРНПРЕ.МА СТЕРИЈИНУ „ЖЕНИДБУ И УДАДБУ". В CO и друштвено-политнчке организације треба да припреме предлог за братимл>ење са [едно.м од општпна из лругпх социјалистичких репгбдпка. Н Представниип CO и лруштвено-политичкпх организација ће учпнпти посету Гарнизону ЈНА у Параћину к том прплнком водитп разговор са старешпнама п војницима. снстема образовања н васпитања, проблему стандарда младих и др. 5. Разрешавање проблема друпггвених специјализованих оргаиизација и.њихово органнзовање као Колективннх члаиОЈза: Савеза соцнјалистичке о.мдадине. 6. Наставнтн са праксом ндејно-политичког припре.мања .младпх за пријем у СК у пиљу сузбпјања ка.мпањског припремања и припре.маља без консултаиије са руководствима Савеза омлалпне. са задатком да маркснстнчкп поглед па свет, програмскп пидевн н нлеЈно.помггпчка опредељеност и задапн СКЈ булу опредс?оена и основа за друштвену актпвност младе генерације. 7. Потребно je залагатп се за пгго бол>е материјалне, друштвене п друге услове за свестрани развој п афпрмацију стваралачких способности младих у складу са развојем наше самоуправне социјалистичке заједнице у циљу сузбијања разних конзерватнвних и реакционарних снага. 8. Морамо се н лал>е борити за досдедно поштовање Закона о обавезном пријему гтрпправника, побољшању материјалног положа_ ја младих п бржем реализовању програма за изградњу станова за раднике са ниским примањима. 9. Одговорност у извршавању задатака мора доћп до већег пзражаја нарочпто у: — обезбеђивању домпнантног утицаја: радннчке омладине у ССО на свим нивоима; — пгначанпм \тнпаћ’ млалтгх кроз Фериia.uiTi савсз, Сз”'’? гпвнВа ча Покрет горана, Belin технпке. ■ КЧпжсвног клуба и других оргатп1зацп)а које OKvn.vaiv младе; — припремама за ожпвотворење концеппнје општенаролпе олбране: — постпзањг ioHi всћпх оезудтата aKiniia K'oie волнмп на осчози афирманмје рада зиања п qnocofinocru. вање потреба радннх организацнја и могућиостн школства за обезбексњс алскватног кадра. У то.м смислу пву иницијатнву iipounipuTii на ишри регион На тај начип ћс се избећи гомилан»е п noBchanaii.c броја неза* nouiAioiiHx in оннх категорија којп привреЛп iiiicv потребнп; ffl Ла co \n ираја календарскс голнно нзпрши анализа спровелснпх чакл.учака којн буду уснпјенн у цил>у покретаи.а \pvniTHone акције за отварап>с пеппх раднпх мсста. Б. Марковић

CTPAHA 4 14 ДАНЛ ЗА ДЕЛЕГАЦИЈЕ И ДЕЛЕГАТЕ CO ПРВРЕДА ЗА ШЕСТ МЕСЕЦ^ • JY4E ЈЕ ОДРЖАНА СЕДНИЦА CO, HA КОЈОЈ ЈЕ РАЗМАТРАН НИЗ АКТУЕЛНИХ ПИТАЊА • НАЈВИШЕ ПАЖЊЕ ПОСВЕНЕНО ЈЕ ПРИВРЕДНИМ КРЕТАЊИМА ЗА ПРВИХ 6 MEСЕЦИ ОВЕ ГОДИНЕ • МИ СМО ЧИТАОЦЕ УПОЗНАЛИ СА НЕКИМ ОД МАТЕРИЈАЛА, КОЈИ СУ БИЛИ ПРЕДМЕТ РАЗМАТРАЊА HA ОВОЈ СЕДНИЦИ, A О НЕКИМ ОД ЊИХ ИМАМО НАПИСЕ У ОВОМ БРОЈУ ® ОВДЕ ОБЈАВЛ>УЈЕМО ШИРЕ ИЗВОДЕ ИЗ АНАЛИЗЕ 0 КРЕТАЊУ ПРИВРЕДЕ ОПШТИНЕ ПАРАБИН ЗА I ПОЛУГОБЕ 1974. ГОДИНЕ • О ОСТАЛИМ ПИТАЊИМА ДЕТАЉНИЈЕ У НАРЕДНОМ БРОЈУ. КАРАКТЕРИСТИКА ПРИВРЕДНИХ КРЕТАЊА За шест месеци 1974. године остварује се динамична привредна активност. По свим елементима пословног успеха остварују се бол>и резултати у односу на исти период 1973. године, осим код распоређених средстава у фондовс која су мања за 6,2 мнлиона динара нли за 11.5% од остварења у истом периоду 1973. годино. Y ранијем периоду отпис потраживања ол купаца преко одређеног рока (преко 90 дана) имала су значајну улогу на виснну п динамику кретања резултата привреде или за овај период она немају никакву vAory. To исто важи и за интерну реализацнју. Укупан прнход за пернол јануар — јуни 1974. године је већи за 31,7% у односу 'на остварење у истом перноду 1973. године. Такав пораст фннансијског резултата је под утицајем динамичније прнвредне актнвности алн знатно внше је он под утнцајем дејства повећаних цена. Производња по Њизичком обиму за период јануар — јунп 1974. годнне расте по стопи ол 54 док је за период јануар — март расла по стопи од 6%. ПРОИЗВОДЊА ЗАОСТАЈЕ ИЗА ПЛАНСКИХ ПРЕДВИБАЊА Осим тога пјто производња заостаје иза планских предвнђања она по свом обиму и динамици у другом кварталу заостаје у од. носу на први квартал, када је укупан приход растао по стопи од 25,4%. Дакле, у другом кварталу цене знатно вшие vthhv на Финансијски резултат него што је то био случај у првом кварталу као логична последииа повећаних цена скоро свих производа у при. НАШИ V ИНОСТРАНСТВУ... Токо.м 1973. и за првих шест месеци 1974. године Секретаријат за унутрашње послове у Параћнну издао је 2837 путних исправа за привремени боравак у иностранству, 27 заједничких исправа за 722 лица, извршио продужење 1110 и заменио 109 оштећенпх исправа, што довољно говори да грађани са name територије доста путују или омазе на привре.мени рад у пностранство. Број одлазака и ранијнх година је приближно иста. Понашање наших грађана у иностранству, и поред оволиког броја, може се сматрати да је коректно, у границама пристојног н што је најважннје у складу са прописима земал>а у којима бораве. Но, и поред тога, вреди забележитн и неке изузетке у понашању што ће, нада.мо се, допрннети да се такви ексцеси убудуће одстране. У ово.м периоду (1973. и 1. VI — 1974. тодине) протерано је из нностраиства 27 лица. Разлог протеривања је различит. За истп период ухапшено је и 24 наша држављана, најчешће због крађе и туче. На основу овога долазн се до закључка да је криминал наишх радника који се налазе у иносгрансгву у порасту. Због тога намеће се погреба да се приликом издавања путних.исправа више користи дискреционо право у погледу подобности појединих Anna за добнјање пасоша. Исто тако је у порасту посредовање око запошл>аван>а наших радника од стране привремено запосленпх у иностранству. Своје услуге ова лтша добро наплаћују и долазе до веоЛа лаке и високе зараде, користећи смањену тражњу наппгх радника ггреко Завода за запошљавање. Против овнх лица предузимају се оштре казнене мере, а радн што ефнкаснијег деловања нужна је н помоћ грађана. СТРАНЦИ КОД НАС... За годину тто на подргчју општине пријавл>ено ie укупно 4294 странаиа, а прошло 113 група од 3390 лица. што не пролазн кроз кн»пгу прнјава странаца. Bebinra странаиа је попгтовала законске npomice, а повећан број посета вероватно се познтивно одразио па ра звој туриспгчке прпвреде п девнзнн при.мгв. Међутнм. и поред тога забелсжен је всНп 6poi. како по обшп,' тако и то формама појава кршетва познтивних пропнса н негатнвног леловања странапа. Заболсжено ie повећано учешће странана у когпсљу проттнса 0 безбелносп! саобраћаја. прекорачење како одпбренпг боравка и непрпјавл>нва%а. Тажође ie v мањем обпмг уочено улажење странапа п земљу без средстава за излпжавање. Када говорвмо о посетн странапа натпем градг треба ла напоменемо ла се iom увек код једног броја опгавпзапија v служби рецегшиге налазе HecrpvwHa Ainia која воле евнленхнп' странагца- У том правцу лате rv извегне cvrecTHie. како бп се постојеће слабостн отколониле. С. 0. вредн Општине, али и производа привреде других општпна које продаје трговина. Y трговини је повећан про.мет за 37,7% док су цсне на мало порасле за 22,54. Повсћани промет који није под утицајем Цена омогућсн ie знатно повећаиом личном потрошњом н осталом потрошљо.м. Услови прнвређивања, када се радн о дсј_ ству цена, још више сс погоршавају. Наиме, за шест месецп 1974. године укупан приход растс по стопп од 31,7% а доходак по стопн од 16.7%. За. прва три месеца 1974. голине укупан приход је растао по стопи ол 25.4% а доходак по стопи од 20,8%. Дакле у прво.м кваоталу много су складнш'а кретања. Према томе привреда Општпне за шест месецн 1974. године nocAvie са смањеном стопо.м економичности за 5,4% у односу на псти период 1973. годпне. За прва три месеиа она је пословала са смањеном стопом еко. но.мичности за 2,1%. Y НАЈНЕПОВОЉНИЈЕМ ПОЛОЖАЈУ ЈЕ ИНДУСТРИЈА Y најнеповољнијем положају је индустрија. а посебно највеће радне организаиије ко1’е су носилац прнвредне актнвности iep код ове привредне области економичност опада за 0,6% а код неких раднкх организација н више од тога. Овакво погоршање услова привређттвања дејством тржпшта јс само под утицајем повећаних цена репродукционог и другог материјала. Наиме лок \трошена средства расту по стопи од 38.9% и то брже од раста укупног прихода за 7,2 поена, утпошени ма. теријал расте по стопн од 50%. Према томе он н.ма бржи пораст од пораста укупног прихода за 18,3 поена а од утрошених сред. става за 1,1%. Због таквог утииаја цена, и поред тога што је повећана производња и што је знатjio повећан ук\шан приход, код многпх радних орпанизација дпнамика дохотка ie успо. ренпја од дпнамнке укупног прнхода, а код неких он недостиже пи прошлогодишњи ннво (Фабрика цеменга на прнмер). Погоршани услови привређивања у при. марној расподели упшајем тржтппта повукли су за собом и погортање услова ттривређивања у сек^дарној расподели, расподелп друштвеног производа на део који остаје пртгвпелв за расподелг на лнчне лохотке н фондове н 'део који захтева друштвена зајед. нииа п остали корнсници дохотка привреде. Друштвенн пропзвод раста по стопп ол 15,7%, а део друштвеног пропзвода кош остаје прпвреди расте по стопи од 10.9%. Привредп за периол iawyap — јуни 1974. године припало ie 69,67°'о дргштвеног пронзвода док ie у нстом периоду 1973. године прппало 72,68%. За прва три месеиа 1974. годиие прнврела нма учешће од 70,06% у расподелн друштвеног производа. Утрошена средства mtaiy бржу дннамику односно брже pacrv од раста укгпног прихода н то само због знатног пораста трошкова по основу утрошеног репродукционог н другог материјала. И законске обавезе брже расту од раста укуттног гтрихода, али укупне обавезе које се подмирују из дохотка имају нешто vcnopeнији раст од раста укупног прихода због измене у систему опорезнвања. Томе су допринеле уговорне обавезе, јер законске обавезе н доприноси на личне до. хотке тшак брже расту ол раста укгпног прихода и то због осетног повећања обавеза по републичким прописима увођењем пореза на хододак. ПРИВРЕДА СА МАЊЕ ПАРА Новчана средства гтривреде у односу на псти период претходне године су мања за 14,6 милиона динара. потражтгаања од купаца су повећана за 98,1 милион и да се све теже nanAahviv, ла су обавезе према добавл>ачима повећане за 61,6 мплиона линара онла се може ттзвгћв закљгчак ла ]‘е положај прнвреде знатно отежан, да такве тенденци. је кпетања озби.^но угрожавају лпквндност ттонвреде. па ч оних паднпх организапита које су ранијих голпна биле потпуло лтгкввл. не. За гада нема блокираннх жтпзо рачпна, јер радне организаипје до макспмума кооисте средства резерве, краткорочне креднте, зпатно успореније (bopwnpaiv обавезе. Међутим, и то може ићн до одређених грашша п таква грантша ie већ ло макспмума пскопвтћена п нвшта не би нзнсналило ако “v напедном пепполу код оваквог стаља стварв лође ло 6'окада жтгоо рачуна раднвх оога. нвзашпа. Цз вскуства рантНпх голпна када ie нзвестап 6noi радних опглпизаипја бво блокипан је познато ла cv се блокале тешко скпдалс н да cv оне реметилс ноомално пословање и гпгаале па промену рптма у гтровзволњв пз самим тпм то је гпчшало и на пословне пезглтате. V салаппввм гсловвма да ло тога не бн дошло радне организапије би морале да гсмере cBoie актпвности ва успешнпју наплагу потражпвања, ла з^лнхе а навочпто залихе готоввх ттоопзвода сведу у оквпру ттртп1пе\ве актнвности. Требало бв предузетн мере усклађпвања пена, повсћаватн продуктнвцост рада и расподелу впвштн у складу са оствареним резултвтима, iep стоји чшвегпша да су лична потроппва н заједничка потрошња по својој динамицн изнад оствареног дохотка и то И НОСИОЦИ ПРИВРЕДНЕ АКТИВНОСГИ CY Y ИЕПОВОЉНОМ ПОЛОЖЛЈУ. НА СЛНЦИ: МОТИВ ИЗ ЦЕМЕНТАРЕ / лична потрошња за 10,1 нндексни поен а за. једничка потрошња за 27,4 поена бржа од раста дохотка. КРЕТАЊЕ ЛИЧНИХ ДОХОДАКА Нето личнн дохоци из расподеле дохотка су већи за 26,8% у односу на исти период претходне године док је заједничка потрошн>а већа за 44,1% услед повећања свпх облика ове потрошње, а посебно лпчних прпмања на терет средстава заједнпчке потрошње. Према томе радне организације би у на_ редном периоду требале да се озбпљно поза. баве са овим дивергеитним кретањима и да брже отклањају узроке како би се избегле непожељие последице од ко.јих не само да прввреда већ и друштво у целини може иматн штете. Y разрешаваљу свпх постојећих проблема и тешкоћа треба укључити све факторе у Општини. Привредно-политички актив, обзи_ ром на квалитетну структуру, итекако би се требао да позабавн са иривредним кретањи. ма и изналазп начине превазилажења посто. јећег стања у прпвреди Општвие. С друге стране са постојећим стањем у. привреди треба најдетаљније упознати орган управљања и све радне л>уде како бп се укључиле све снаге у решавању привредннх проблема у отклањању постојећих тешкоћа. Доходак за интерну расподелу на нето лнчне дохотке п фондове је већн за 11,7 у односу ва встп период прет.ходне године и такав раст је успоренији од раста дохотка за 5 поена. Нето лпчни дохоци расту по стопи од 26,8% а фондови опадају за 11,5%. Порсд фактора којп су утицали ва ввсину и дннампку дохотка треба истаћи и неповол.- ну расподелу внтерног дохотка, јер нето лпчви дохош! брже расту за 15,1 поен од раста ввтерног дохотка а фодновн успоре. пије за 23,2 поена. Обзнром да су нсплаћени нето личнн дохоцв порасли за 36,4% по запо. сленом а да су трошкови жввота повећани за 19,9% в,ма оправданог разлога првмедби на такву политику у расподели интервог дохотка iep реалан пораст личног дохотка износи 16,5% а фондови су у знатном опадању. Месечнв вето лични доходак по запосленом нзноси 1.984 динара за период јануар — ivnii 1974. годпне док ie у истом периоду 1973. године износно 1.454 динара. Прпвреда је у посматраном периоду 1974. голвне пзвршавала послове и задатке са 9.739 просечно запослених што ггредставља повећање за 4,1% v. односу на исти период претходне године. Овај раст броја запослепих је релативав због тога што се ради о повраћају радшЈка у оним радним организацијама где је дошло ло осетног смањења у претходном периоду због тешкоћа у пословању, смањења обима пословања или пословања са губитком. Такође треба истаћи досадашњи број запосленнх недостнже број запослених ол пре неколико година. Ово се пстиче радн тога ла бв се знало право ста. ње it ве стекао утисак како се отпочело са пропесом запош.^авања нове радне снаге и ла овај акутав ппоблем почео ла се скида са лвевпог рсла. Напротвв. пвоблему запош. љавања нове радне снаге треба озбнљно прићв н њега ввдимо у OTsapamv новпх капацитета нлн проширења постојећих. Кала су у питању лични дохоци у прнвредв п непрввредввм делатностима владало је хпвепење да су они у иегтоивреди пнатно већи. Међутпм право стаље ће показати да је обрнуто. Овв подаии се пружају како би се заузео правилав став по овом питаљу и зато се дају нсплаћенп нето лттчни дохоци по структурв, по одређеним квалификација. ма из које се може вндети да све категоријс у привредв пмају веће лнчне дохотке од не. пртгвреднпх делатноств. Међутим има и таквпх радннх организаиија и то врло малн број у вепрнвреди чији су лвчнв лохоци извад лпчнпх лохолака у привреди и то је случај са вишим категоријама радника. ОРИЈЕНТАШ1ЈА НА СОПСТВЕНЕ ИЗВОРЕ ФИНАНСИРАЊА Y ттретходнпм периодима константовано је како се приврела у фвнансирању све више оријентитие на сопствене изворе. Међутттм у условима када се заоштрава ликвид. ност због осетног пораста залпха и потраживања као и обавеза прквреда је у поло. жају да тражи изворе ван себе јер сопстве. ни извори нису били довољни да таква повећања покрију и зато долази до измена у структури извора финанснрања. Иаиме, у угкуттним извори.ма смаљује се проценат соп. ствених у корист туђих извора и то у корвст кредпта за обртна средства и средстава добављача. Таква тенденнија кретања је неповољна по привреду јер су туђи пзвори скупи. Кре. дити због високпх камата а средства добав. љача због неуживања бенефвција уколико се обавезе благовремено подмирују или се плаћају ввсоке камате или судски трошковн уколико дође до утуживања. Као што је већ речено, у пос.матраном периоду, хжутган приход је повећан за 31,7% у oahocv на исти период прошле године и пзноси 813,3 мнлнона двнара. Међутнм, треба рећи п то да је укупан приход услед повећане ггривредне зктнвности повећан за око 8% док преостали 23,7% отпа. да на пораст цена. Доходак је остварен у' тгзносу од 233.4 милиона динара, што је v oahocv на иста период прошле године внше за 16,7%., , ,,г Само код индустртпе п пол>оттривреде' дрходак спорпје расте ол паста vK'-rrncrr тгр«. хода и то кол HHAycTpnie за 18,5 поена a код пољопрнвреде за 4 3 поена. И тп значн да само ове гтривредне областв nocayiv са сма. њеном стопом економнчностм v односу на исти период претходне годнне. Остале прнврелне области v том погледу су v знатно noBO.VBBieM положају, и послују са повећа. ном стопом економичности. Од оствареног укупног гтонхода за шест месепи 1974. голинс прнврелп ie остало за HHTepHv пасподелу 186 милиона динара uno чвнн 2? 8% укучтног ппихола нлв што ie me за 9.7% v oahocv на шест млгетп< 1973. годнне, када је привреди остало 27,4% укуп. ног прнхода. Расподела интерног дохотка ннје поволна јер средства за фондове не само да се својим учешћем смањују за 6,20% у расподел>еном интерном дохотку већ су она н ман>а у односу на исти период претходне годнне. Ако се посматра пораст нето личннх доходака за 26,8% и да је пораст бржи од пораста трошкова живота за 5,9 поена онда су радне орРанизације требале да се уздржавају код овако неповољне расподеле. Тим пре игго је њихов положај знатно отежан и што овакав гтроценат нздвајања у фондове нијв у складу са друштвеним договором о распо. дели. ГУБИЦИ Y посматраном периоду 1974. године само Пекарско предузеће „Извор" послује са губитком од 170.899 динара услед погоршаних услова привређввања утнпајем цена. Mebv- ,тнм, у међувре.мену повећанс су цене хлаба п пецива и у наредвом периоду овај губитак ће вероватно битп елимнннсан. ликвидност Нема блокиранпх жиро рачуна радних ор. ганизација алп ie тенденција кретања обрт. них средстава таква да може у свако.м .моменту ла изазове такву појаву. Наиме, новчана средства на жиро рачунима су све маи>а. Отсжана је наплата потраживања оа купаца. У посматраном перподу долазп ло опадања средстава на жпро рачучпгма у односу на истн перпол претходне године са тенденцијом п даљег опалатва. Средства на жнро рачуну су мања за 40% и оне радне организацпје које cv у раније.м периоду ва. жнле за лнкпплие вз лана v лан све вшие се сукобл>авају са ман»кан>ем средстава на рачунима Потраживања ол Kvnana cv noрасла за 98,1 милион лвнара плп за 44.9°/« у односу на пстп пепиод претходне године. Залтгхе су веће за 104.2 милиона динара нлн за 36.9%. Обанезс према лобављачнма cv повећане за 61.6 милиопа линапа плв за 44.6%- Све ове категорнје бележс знатно бржп раст ол раста ппивпелне актпрпости. КоефЈпцвент обртаја обртннх средстава је у опадалу и износн само 1,23.

НДАНА СТРАНА5 Y „СЛОГИ" ПРЕД РЕФЕРЕНДУМ О ИЗЈЛШЊЛВАЊУ ЗА ИНТЕГРАЦИЈУ СА ШТОФАРОМ Прослпвићемо то| дн Двадесетог септембра радници Индустрије вунених тканцна „Бранко Крсмановић” и Кројачке задруге „Слога” на референдумима треба да се из јасне за интеграцију ова два предузећа. Како јс Кројачка задруга због стешњених услова рада одлучила да прави но^ зграду будуће конфекцпје, а Индустрија вунеиих тканика има у перспектнвном пла ну развоја такође поднзање новс конфекције, да сс капацитети не би дуплирали a средства нерационално трошила дошло је до преговора око интеграције. Ако дође до изјашњавања „Слога” би убудуће пословала у кругу Фабрике штофа, као VI OOYP ове Фабрике. Спајан>е ове две организације омогућило би запошљавање још 300 нових радника, а производн>а „Слоге” би се учетворостру чила. Предности будућег заједничког инвестирања су вишестру ке и за једну и за другу радну организацију. ; Уколико се радници оба пре дузећа изјасне за интеграцију камен темел>аи нове хале би се поставпо 13 октобра. Тим поводом међу радницнма „Слога" спровели смо малу анкету: Да ли су за интеграцнЈу и шта од н>е очекуJY? Миодраг Савић, рођен 1931. године у Предузећу је од 1948 године: — Очекујсм после ннтеграције бол»у будућност Предузећа, а самим тим и нашу. Како ће се оби.м пословања повећати, надам се да ће и примања бити већа. Радосав Глигоријевић је рођен 1952. године. Y „Слоги” јс завршио кројачки занат. Радн већ 6 година. — Надам се да ће условн рад побољшати, а с њима гпоредо и могућИости за већу продуктивност. Такође, веруje.Ni да ће и услови за афирмаиију нас младих културно-забавном животу бити бол>и. Жика Борђевић ради у Одељењу поруџбине. Рођен је 1926. године и један је од најстаријих радника у овом колективу. — Нестрпљиво очекујем тај дан. Најзад и нама кројачима да се осмехне срећа. Прнпадаћемо једном од најпознатијих произвођача текстила у нашој земљи, и имамо пуно поврење у водеће л>уде ове Фаорике. Та.ј дан моји другови и ја ће.мо прославити. Ружица Лацков је из Одељен>а конфекције п ради већ 26 година кројачки занат. — Сигурно да ћу се изјаснити „за” на референдуму. Yaoбније просторије, савремена опре.ма, бољи услови рада, допрпнећс да се и елан код радннка повећа. Овде ради.мо како се радило пре 20 година. Борка Спасић је такође раджша Одељења конфекциј<д Ра Aif v „Слош” 6 година. — Сви лш имамо исту жел>у. Двадесет п пет година радим овај занат и време је да добијемо боље услове, већа месечна примања.. Горунка Мијатовић је у Кро јачкој задрузи од 1964. године. — Овде радим 33 артикла и сматрам да писмо довољно на грађени за свој рад. Технологцја рада је застарела. Ја ћу ппва гласати „за”. Адам Живадиновић је роВен 1925. године, кројачки занат ради већ 30 година. — Ја лично очекујем бољс услове. Како се здравствено не осећам најбоље верујем да ће другови имати то у виду н доделити ди неки лакши посао. М. Д. ШТОФАРЦИ HE ПРИХВАТИТИ .,СЛОГУ“ И ОНИ СУ ЗД ИНТЕГРАЦИЈУ Дугогодишње прнпреме да се у оквиру постојеће Фа« брнке штофова производни процес заокружи конфекционирањем производа и трикотажом и тако створи текстцдни комбинат, ових дана остварује се. Наи.ме, у овој Фабрнци, која запошл»ава преко 2.300 радника заказан је референду.м за 21. септембар ове године. На н»ему he они дати свој гдас о интеграцији са колективом Кројачке задруге „Слога". теграцију са Кројачком ругом „Слога". Ми смо у задКонМОТИВ ИЗ СТЛКЛАРЕ СА САСТАНКА ФЛБРИЧКОГ КОМИТЕТА СК СРПСКЕ ФАБРИКЕ СГАКЛА БУДНОСТ И ОАГОВОРНОСТ Проширеној седници Фабричког комитета СК присуствовали су и другови: Богомир Милошевић, секретар Међуопштинскс конференције СК, Петко Лековнћ, секрстар Онштинског комитета СК п Ранко Николић, председник Општинског већа. Низ догађаја у овом колективу, нарочито после недавног великог пожара у магацину готове робе, све отвореније је упућнвао на потребу да се пред коликтив изађе са отвореним упозорењем да сс међу њима палазе и појединци који све безобзирније користе ИЗ СЕКЦИЈЕ ЗОП насталс теигкоће за деструктивно, ближе р€- чено непрнјателско, деловање. Од великог пожара до сада, значи за само два месеца, још два нута је запретнла опасност да дође до новог пожара,од којих јспрви одмах угашсн а код другог је дошло до уништсња изBccinix инсталација због чега неке маипше ciojv. Прилпко.м гашсља једне од вана, у њој jv npoiiabcuo десстак килограма гвожђа а тек Ш1о јс пештсиа у рад нова вана, са површиии стакленс масс извучено је тск убачено гвожђс. (Напо.мсна: Гвожђе у стаклеиој маси веома лошс сс олражава на квалитет стаклених производа). Уз то, већи број радника, нарочито у hoIihhm сменама, отворено кршн прописе радпе и тсхнолошкс дисциплине (почев од спавања па до неодговорног односа према средстви.ма рада). Кала сс то.ме дода да се све то дешава пос.ле катастрофалних последица јулског пожара, послс кога сс и у колектнву и ван iteга предузнмају мерс за санацију насталих последица, при чс.му има и лепих примера радппчке солпдарностн, опда мам сс чинн вео.ма оправданим што јс на састанцима партијских организацпја, које су одржане непосредно пре састанка Ко.митета, дошло дб одлучног рсаговаља комуниста и захтева да се предузму енергичне мере на онемогућавању оваквог деловања. Y широј дискусији, уз учешће скоро свих присугннх, дошло се до закључка да се мора заузетн рпгорознији однос према прекршиоцима радне и технолошке дисциплине, чији број није велики али је њихова дрскост забрињавајућа. Ко.мунисти су једннствени у то.ме, што Комитет подржава, да са свим тим треба упознати чнтав колектив и затражити од њега јединство у акцијама на сузбијању јавашлука, недисциплине, деструктнвног деловања сваке врсте. Комунисти у свим тим акцијама имају посебне задатке и својим примером морају бити на челу те акције, јер, како речс Петко Лековић, „комунисти у овом тенутку морају да буду на неки начин и војници, увек спре.мни да се суттроставе свим деструктивним и антнсамоуправним елементима". Ових дана биће зборови радника и синдикалн^ конференције, на којима ће колектив бити ’ упознат са догађајима и политичкпм стаљем у колектнву. Y међувремену, очекују се и резултатн падлежннх органа који раде на исгрази поводом најновијих догађаја. Није случајно што. се иде у интеграцију са овим малим колективом који у годинама постојања ннје имао могућнос ти да се брже развија. Настојања привредника, као и друштвено-политичких радника, да дге привреда у овој Комуни Јоедупии, довела је до израде економске анализе, без које се није могло. Један такав еко номски елаборат израдиле су стручне службе састављене од представника оба колектива. Са њима су упознати органп управљања Фабрике штофова. Повољне оцене дате су и на радничким саветима no OOYP -има, односно на збору радника свнх пет OOYP-a. После тога је своју сагласност дала н Радничка скупштина, која је и задужила Извршни одбор да припреми иитеграцију и организује референдум. Како смо рбавештени, припреме су спро ведене и очекује се повољно изјашњавање радника на рефе рендуму. Као што је уобичајено да при оваквим крупним задацима разговарамо са радницима Фабрике о томе што они мисле, то смо и овом приликом разговарали са неколицином радника и ево шта су нам рекли: Добросав Јовановић, шкробач у JYP-y Ткачница: Свим срцем сам за интеграцију. Први ћу изаћи да гласам. Радује ме то да смо почели једни друге да помажемо. Радничка класа је увек спре мна да притекне у помоћ, да покаже солидарност. Бпла би штета да једап колектив, као што је Кројачка задруга „Сло га", пропадне а ми већ желимо да пзградимо конфекцију. Прилпком разматрања овог пнтања код нас у ткачнпци ра дници су рекли ,ла". Зато верујем да he референдум успети на опште задовољство ооа колектива. Ово.м прнликом хтео бнх да додам и то да ће то бити снгурно и пример другима у граду а пре свега комунално.ј привреди да н они тако нешто што пре учине. Станоје Николнп, помоћник мајстора у JYP-y Предноница чешљаног предива: Колпкомн је иознато, а о томе сс већ годнна.ма прича, да је конфекци« ја јсдан од наших путсва про ширеља Фабрикс и повог заиошл>авања раднс снагс. Кад всћ то и.мамо у програ.му, ннтеграција и удру>кивање новца Аа се сагради Једна савремсна копфскцпја, а пе две, су јсдан домаНински посао. И.мам веру у љуле ко.ји су радилина пзради аналпзе и да про.машаја неће бити. Mu ништа не губимо од тога ако се интегришемо а А° сада с.мо увек испољили солидарност и верујем да he референдум успети. To је уосталом показао и недавно одржан збор раднпка у мом JYP-y који је једногласно прнхватио препоруку о интеграцији. ........... Слободан Цветковић, сменовођа у JYP-y Кончаона; Yno3« нат сам и у току сам са пословима који предстоје за инчаони на органима управљања о то.ме разговаралн и повољно смо оценнли препоруку, која је п економски повољна. Нама јо потребна конфекција, уосталом, то је и перспектива даљег развоја Фабрике. Можда смо ту мало и закаснили, јер веп сличне текстилне (Ново Место, Тетово имају конфекцију и су у комбинате. Ето чули смо шта фабрике и друге) прераслн мисле и запослени у Фабрици штофова. Остаје да сачекамо исход референдума и да видимо нови комбинат. Р. Весић Помоћ СТОКАарИ Добровољни рад ће се обавнти 31. августа, 14. и 25. септембра ове године. М. Ж. Позив Скушцтине _______ _ за пружање помоћи Српској огпптине фабрици стакла за санацију штета од поплава, прихватила је и Секција ЗОП. Како она не послује са.мостално, ра дни л>уди цз ове радне једини це ЖТП Београд предложили нос буде помоћ у радној снази на оправци и реконструкцији индустријског колосека у Српској фабрици стакда. Пошто је ово од стране рад ника прихваћено, Раднички савет OOYP-a ЗОП Параћин је прогласио одлуку о томе да су зборовнма у радним једи-.ћс свц, радници радити добницама на делу npvre Велика ровољно бесплатно по један Плана — Топионица — Map-, дан д-ia оправци ове пндустрнјковац — Ресавнца — Параћин ске пруге. Радне јединице ће — Поповац да њихов допри- давати по 10 — 15 радпика. ... И „СТАНДАРД" На једној од седннца Радничког савета Предузећа „Стандард” донета је одлука да се Српској фабрици стакла, у знак солидарности, доделе сред ства у износу од 20.000 динара у циљу отклањања штете од пожара. О. Т. Рад код приватника Y прошлом броју нашега листа донели смо извод из колективног уговора на нивоу Поморавља, којим се уређују радни односп радника запошљених код приватних послодаваца. Тим поводом разговарали смо се Чедомиром Стефановићем, стручнњм радни* ком за послове приватног сек тора при Заједници здравстве ног осигурања радннка Нуприја, — филијале у Параћину, о ситуацији у нашој општини. ва и обавезе послодаваца и радника. Тај уговрр се регист рује код органа Скупштине општине надлежне за нослове рада и радних односа. Meђутим, има радника који имају уговоре а нису пријављенп на осигурање, алп има и радника, II то приличан број, без закљученнх уговора а ипак раде. Према овој евиденцији овај орган Скупштине би требало да има податке о броју радника запослених код приватних послодаваца. примери који квалифнкованом раднику у металској стру ш-1 luahajy и преко 2000 динара. • Како се спроводи колективни уговор што се тиче социјалног осмгурања? • Какав је статус и положај радника запошљених код npir ватних послодаваца? • Колико износи лнчни доходак једног радника? — Скоро никакав. мемо у обзир да је у ло укупно пријављено Ако уз1973. бп — Напоменуо сам да се уговором о раду yTBpbvje н висина личног дохотка. МеђуДвадесет дугих година Радмила је непрекидно радник у овој занатској радионици. Ралила је без предаха и неуморно, јер је само својим радом могла да обезбеди најнужније услове за живот себи и својнм синовима, од којих је данас један шумарски инжењер, a други машинскн техничар. Последњих година тежак по сао штрикерке није одговарао н>еном здравственом стан»у. Послодавац јој је с много разумевања цашао лакши посао. Сада је она радила на лоради, такође важном и одговорном процесу производње, али се увек с љубављу враћала својбј машини. И славље у част тетка Раднног одласка приређено је између штрикерских машина где је Радмила провела добар део свога живота. Тужна, п срећна, татка Рада је отшила у заслужени одмор да се пос вети иези својих унучића, којима ,је њена љубав, пажња и нежност често недостајала. 1’ЛДМИЛЛ HBAHOBlIIi — Колектнвни уговор, мада има извесних педостатака доб ро је дошао јср служи као основа за права радннка код приватних пос/\одаваца. Али, треба се изборити да се његове одредбе спроведу у целости у живот. Што се тиче соци јалног осигурања стручна слу жба за послове приватног сек тора држи се одредаба угово ра о раду, јср јс за исту пнтересантан само датум почетка рада, квалификација и впсина лпчног дохотка, ради раз реза н наплате доприноса. Иако то уговоро.м ппје предвпђеио ко је надлежан да се стара о спровођењу уговора у дело, с.матрам да би то био орган Скупштппс општпне за послове рада н раднпх односа. Поред постављсппх питања навео је да је у впше махова пред Спнднкалнпм већем, а и на једном састанку у овом Вс ћу свпх радника запослених код прпватнпх послодаваца, пстакпута проблематпка овпх радпика, алн до данас на овоме се скоро нншта нпје урадП ло. На том састанку радницп су самн пстаклп потребу Сшг дикалпог организовања, затпм питаље рсшавање њиховпх стамбенпх пптања, прпјема у чланство Савеза комуниста, прековременог рада птд. Бпло је п резултата алп углавном у решавању појсдппачнпх слу чајева. Сматрам да бп друштвепо-полптпчка оргапнзацпја п само Сппдпкалио већс требало да се више позабави овом проблематиком. ПОРТРЕТИ Из приватне Ружица Арсић на оси- тим< тај личнп доходак код радионице унцформцсан, то значи, миннмалан који је до 30. јуна приват- гурање радннка код иих послодаваца 207, а на дан 30. јуна 1974. године било je 129 радника, скоро једна мала. радна организацпја, запажа се да они немају права на са моуправл>ање, да немају своју синднкалну подружннцу, да нису узети у обзпр приликом последњпх избора за изборе делегата, нпти су из њихових редова бирани делегацнје и делегати, то правда прву реченицу мог одговора. • Да ли знате колико у нашој огпптини има запосленпх .... - ПОСЛО- радника код приватпнх даваца? — To пе бих могао жем јер у служби где да ка* радим водн сс само евидепцпја о пријављеним радпицимаосшу раницима. Међутим, постоји јсдан број радника крји нису пријављенн на осигурање. Сва ки послодавац према закону о правима и обавезама радни ка удуженом раду дужап је да сачини уговор о раду, у ко ме се тачно прецизнрају праове годипе пзносио 900. дпнаpa, а од 1. јула, од када се прпмењу.је колективнп уговор, висина лнчног дохотка за нек палификоване раднике је од 1000 до 1100 динара, за чсвалификоваие од 1400 до 1600 дипара, а за висококвалифпковане од 1600 до 1800 динара. Карактерпстпчно је да се уговорп регнструју за грађевпнске и радннке v угоститељству. иа 100 до ПОО динара, a свпма пам је познато да се зи дарски раднпк не може наћи без 80 до 100 дннара дневно. За ово су крпви п сами радници јер прнстају да се угово ром утврдп мањп личнн доходак, па и мпнпмални да бп послодавац мање плаћао доприносе, а на руке прилнком прпмање лнчпог дохотка примају далеко впше, односно по стварној цспн коштања рада. MebynLM, пма п таквих послодаваца, a то су већ усамљени У пензвд Једног лана у спарног августовског , плетарско-трикотажер* ској радионици Миладина Пе« ПОВОДОМ ЧЛАНКА „НЕОПХОДНА HAM ЈЕ ЕФИКАСНИЈА ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА“ тровпћа скро.мном свечаношћу обележен је редак јубнлеј. Штрикерска радница Радмила Ивановић испраћена је у заслужену пензпју после два десет година рада у истој радионнци, што се pebe догаВа. Прича о Радмили почиње још 1930. када је као дванаестогодншња девојчнца Meby пр шша постала ученнца у тек основаној радионици Петровића. Изузетно марл>ива, Радмпла јс за три године изучпла занат и дошла до сазнања да су вредност п поштење Извнњавамо се читаоцима што ниомо у могућности да из несемо мншљења представннка Медицинског центра о проблему здравствене заштпте жена у Фабрпци штофова „Бранко Крсмановић”, о коме смо писали у прошлом броју нашег листа. Др Мнлнсав Шубаревић, дц. ректор Медишшског цеитра нпје хтео да прпмн нашег ноBiMiapa, него је своје мишљење нзнео другу Миодрагу Дреновићу, секретару Цептра, којп највеИс врлпне. Жпвот ју је вратпо у родно село, где се по ja je пренео: . сле некодико година удала н . ^11 имамо свој став и сво изродила децу. Пошто је ра* Је мјппљмбо о томе. 110x71113.411 по остала удовпца са двоје смо да iiabexio најбоље решенејаке деце, вратила се својој ње, али писмо натпилп на т** маипши, a 1953. враћа се и у зумевање код Штофаре и зато радионицу у којој је изучила сада не же.им гапцта да изја« занат. B1IM,

CTPAHA 6 МДЛНЦ Y ПОСЕТИ ЧЕПУРЦИМА ЧЕПУРЕ V БРОЈКЛМА ЧЕПУРЕ ЈЕ ПОМОРАВСКО СЕЛО СА 225 ДОМАЕИНСТАВА II ОКО 1.300 СТАНОВНИКА. ОД ТОГЛ 110 ЈЕ РАДНИКА; СРЕДЊОШКОЛАЦА И СТУДЕНЛТА ИМА ОКО 50. 150 KYRA ИМА ТЕЛЕВИЗОРЕ, 18 ТРАКТОРА, A CKOРО СВАКА ИМА МОТОР ЗА ПОЛЕВАЊЕ. ИЗ ДКЦИЈЕ У ДКЦИ|У • ПОЉСКИ ПУГЕВИ HA ВРЕМЕ НАСИПАНИ • ПОСЛЕ ЛРТЕРСКИХ BYHAPA, ПРИПРЕМЕ ЗА ВОДОВОД • ЧЕПУРЦИ CY ПОЗНАТИ Y НАШЕМ KPAJY КАО ДОБРИ БАШТОВАНИ САДА ЈЕ НОВИ ПУТ ПОШЉУНЧАН. УСКОРО RE БИТН АСФАЛТИРАН. До Чепура се може стнћи новпм „пресеченим" путем, којн додуше није асвалтиран алн је зато лепо пошљунчен и наснпан. Њсгово асвалтпрање је предвиђсно за пар година, зато је всћ овс године заведсн меспн самодопрннос на 10 годнна у висини од 5 одсто на прнход од пол>опривреде и 3 одсто на приход из радног односа и занатства. Некако са завршавањем новог моста на Морави и Чепурци ће почети припремс за асвалтнрање пута до Параћина у дужини од око 5 километара. И пољски путеви су добро насипани тако да се јесен може мирно дочекати, а пуна кола берићета неће се заглављивати у барама и глибу. И.мају Чепурии још чиме да се похвале, Нсдавно су својнм најмлађи.м пред почетак нове шко лске године направилп нову гвоздену бетонску оргаду у ду жини од 150 метара, што је стајало преко три милиона динара, од чега су мештани дали милион и no, а остало школа „Бура Јакшић”. Познато је да у ово.м селу највећи број становника умире од бубрежног нефритиса. Разлог је нездрава пијаћа вода. Да би се број смртних случајева с.мањио Чупурцн су ископалп артерскн бунар и поставпли 3 чес.ме у селу. Тако ђе, једну су поставили у школ да користе мештани за пиће је здрава а број оболелих је мањи. По свој прилпци у Чепуру ће ускоро потећи и изворска вода. Наиме, постоји већ пројекат за изградњу водовода у Чепуру, Доњем Видову и Шавцу. Укупна вредност радова је преко милијарду и 250 милиона динара. Од тога Чепуре би у изградњу инвестирало једну трећину пдтребне суме. Како из Чепура има велики број запосленнх у параћинским фабрикама, то је Ску пштина месне заједнице упути ла молбу тнм организацијама да помогну материјално овај подухват. После изјашњавања ових предузећа пришло би се најозбиљније радовима. Y Че пуру очекују да радови почну у току зиме. Електрификацију сеоске мреже Чепурци су већ извршили и сада је свака улипа осветљена. Прошле зиме су уложили и велика средства да се реновира сала у Дому културе. Ypeђена је позорница, сала је опремлзена, купљене завесе и вентилатор итд. Сада је у плану целокупно реновирање Дома културе. Поставиће се и ограда око новог дворишта. ском Чепуре цу, али грађана. љена и тиклима има једну продавнидовољну за потребе Она је добро опремснабдевена свим ара припада Трговиндворишту. Вода коју саОКО ШКОЛЕ ЈЕ ПОС»АВЛ>ЕНА НОВА IВОЗДЕНА ОГРАДА. ТАРАБЕ КОЈЕ СЕ ВИДЕ НА НАШОЈ ФОТОГРАФИЈИ ВЕН CY ПРОШЛОСТ. ском предузећу „Шумадија”. Л>уди из овог села су поносни на н>у. О раду ООСК у овом селу говорио нам је Никола Ракић, заменик секретара организације. ји Наша организација бро33 члана, рекао нам је Никола Ракић. Земљорадника има 30 одсто. Y организацији пма око 60'/» младих, од чега неколико девојака. Прошле го дине је примљено 15 нових чланова, а ове 6. Намеравамо да до краја ове године примимо join неколико добрих и активних младића. ■Рад-наше партијске организације је мало отежан, јер има мо доста комуниста на террну, то су радници, затам један број је у иностранство отишао и тако даље. Оријентишемо сс углавном на локалнс снаге. Мештани се углавном баве пољопривредом. Познати су и као добри баштовани. Читаве н>иве ови л>уди засадуђу поврћем. А земља је плодна. Сматра се да тренутно у Чепуру има преко 20 хектара обрадиве површнне под купусом, паприко.м парадјзом и другим поврћем. Од добрих баштована наши саговорници истичу Лзубишу Јовановића, Стојадина Перића и Лазу Јовановића. И други не заостају ни мало. За добре пољопривреднике и сточаре сматрају се и Драгослав Јовановић, Боривоје Марковић итд. Драгославу Јовановићу се сваког пролећа по неколико оваца близни, па се стадо брзо повећава. Инаће, Јовановнћ је познат у селу и као добар одгајивач свиња и активни друттвено-полнтички радник. Интересантно је да v Четтуру има свега двадесетак кошница. Једини одгајивачи пчела су Живко Ракић, пензионер, који ово ради са пуно љубави и вол>е и Станимир Милошевић, пољопривредник, који има ,ју само по десетак кошница. Као да интересовање за ову врсту делатности опада последњих година у Чепуру. И овде је слика иста што се тиче културно-забавног живота. Слика као у другим селима: читаоница затворена, задњи филм је играо join зимус, ггриредби нема. Игранке додуше, има недбљно али то није довољно. Млади се најрадије окупљају на фудбалском игралишту једног од најстаријег клуба у нашој општини, „Хајдука”. Његови први играчи су сада већ л>уди у годинама: Драгослав Живковић, Л>убодраг Андрејић, Светозар Радивојевић.. Y овој години млади наследници фудбалске породице у Че пуру не настављају баш успешно. YCKOPO HE СЕ РЕНОВИРАТИ ДОМ КУЛТУРЕ У РАЗГОБОРУ СА УЗОРНИМ ПОЉОПРИВРЕДНИКОМ ДРАГОСЛАВОМ ЈОВАНОВИНЕМ ЧЕСМА — ЈЕДИНО СИГУРНО МЕСТО Y центру села налази се спомен-чесма посвећсна плим борцима у Народноослободилачко.м рату. To је најсигурније место где се може захватити здрава пијаћа вода у Чепуру. Број оболелих л>уди је све ман»и, откако је ископан артериски бунар. М. Димитријевић НАПОМЕНА: Напти сарадниди су у два наврата обишли село Чепуре. Фотографије објављене у ором броју су направљене за време пролетње посете док Је репортажа писана на основу утцсака за време оба сусрета. niiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiimiitiiiiiiiiiiiiiiiiinmiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiitiiiiiiitiiiiiiiriiiiiiiiiiiiitiiitiiiiiiitiimniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimmiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiinnitiiiiiiiiiiiiininitiiiiiiin С КАМЕРОМ V ПОПОВЦУ (II) ДОМ КУЛТУРЕ? НОВА УЛАГАЊА OOYP ЗА ПОЉОПРИВРЕДНУ КООПЕРАЦИЈУ „СЛОГА" НЕПОВОЉНА ГОДИНА Године 1957. у Поповцу је изграђен Дом културе, кроз који су продефпловала многобројна филмска, позоришна и музичка имена. Саграђен је да би се мештани Поповца и околине културно разонодили, одморили. Док се до пре неколико годпна о њеном свакодневном 'чишћељу и одржавању бринуло и старало неколико радника, сада, нема нм једног радника стално запо- • сленог. Некада су просторије Дома биле најуредније у Поповцу. Парк 'око зграде, такође. Међутим, уместо лепо уређеннх травњака п цвећа у просторијама зграде и око 1ве доминира коров, a „ најсналажљивијим” oipaђен круг служи да утерају стоку и док они поседс у оближн»ој кафани стока се напасе. ' НА ФОТОСУ: ПОГЛЕД НА ДОМ КУЛТУРЕ ПРИМДТ УЗГ01У С1Ш И ГОВЕДА ЗА ПЧЕЛАРЕ Основна организација удруженог рада „Слога” Параћин је урадила.и на збору радних л>уди усвојила план инвестинпоних улагања за период 1974. — 1980. Сада се својски ради на припремама за реализацију онога што је планом инвестиција предвићено и зашта су обезбсђена финансијска средства. У назначеном периоду планирана је потрошња суме од 5.080.000,00 динара на друштвена улагања, и 2.048.000,00 дин. за финансирање производње индивидуалних произвођача. Овај износ инвес тиција у кооперацији односи се само на учешће при добијању кредита од банке. По свеИЗ КЛАЧЕВИЦЕ Школа и пут На прошпреној седници Извршног одбора Скупштине Me сне заједнице Клачевица, koi'a је одржана 4. септембра 1974. разматрани су проблеми настали у везн са завођење.м месног самодоприноса за изгра дњу нове школске зграде и оправку пута Доња Мутница — Клачевица. Ранпје је бнло предложено да сс самодопрпнос заведс тако да свако до.маћинство уплати по 1000 динара. Међутим, како то прописн не дозвол>авају, било је нужно да се Habe погоднпјп начнн финансирања ових ннвестиција. Извршнп одбор је закључпо да се расгпппе референдум за □авођење месног са.модопрпноса за rope наведене потребе у следећим мзносима: 20 одсто на доходак од пољопривреде и 3 одсто на доходак из радног односа. Самодопрннос се заводи на пет година. Референдум ће сс одржати до кра»а септсмбра ове годиму судећи највећи аначај се придаје сопственој производн»и товљеника свиња и јунади. Управо због тога извршиће се проширење товилишта свиња тако да ђе исто бити оспособљено за тов хиљаду свиња у једном турнусу. Извршиће се адаптација товилншта јунади капацитета 200 комада у једном турнусу. Предвиђа се опремање четири нова центра за откуп млека. Међутим, питање је да ли су овде сагледане могућности, a и потребе до краја. Наиме, познато је да Параћин, Нуприја и Светозарево немају млекару, те да пастеризовано млеко. јогурт, кнсело млеко и остали млечни производи долазе пз Зајечара и Крагујевца. Ако се има у виду да се откупљено млеко одвози на прераду у Зајечар а да се затим враћа V Параћин у виду финалних производа, долази.мо до закл>учка да потрошач плаћа цену транспорта. Да је предвиђена прерада и производња млека у Параћину цена готовнх пронзвода би била знатно мања што би омогућило да се произвођачу да која пара више по масној јединици. Новим улагањима побољшаће се радни услови радника запосленнх на оправци и одржавању машинског парка изградњом нове хале. Набавком нових савремених комбајна, трактора и приклуч1шх машина употпуниће се постојећи машински парк. Предвнђа се адаптапија магацинских простора у свим сели.ма. Кад су у питандг кооперативни односи предвиђају се знатна улагања у такозване „мини" фарме, поднзаље вештачкнх ливада и пашњака. Оси.м тога, предвиђа се и куповина нових квалитетних -лнвада и пашњака, а такођс и набавке внсококвалитетннх грла говеда м расннх свин>а. А. Кнежевић 91а крају овогодишње сезоне пчеларске производње, можето констатовсбци да је била изразито неповољна. Из консултација са познатим пчеаарима, који се овим послом баве 30, па и euuie година, дознали смо да не па.чте овако неповољну годину за пчеларску производњу, V овој години многи пчелари нису ни цедили мед, а они који су то чинили добили су врло мале количинс no Kotuнци. Посебно је багремова пче~ лиња naiua, као главна и иајзначајнија, подбацила. Због тога је било доста случајева да су пчелари били принућени да после ове name прихрањуЈу своје запаЗте пчела, јср резерве у меду за развој пчелињих друштава. готово уопште ције бпло. Поред овако ниске производње. меда, карактеристично је да је ове године, нагон за ројење био веома изражен. На неким пчлињацима, на којима пчелари нису стигли да благовремено предузму одговарајуhe мере, друттва су се масовно ројила и ројеви у већини случајева побегли. Губитком ројева, ослабљена су основна друш^ва пчела што је причинило и велике штете пчеларима, Овако стање у пчеларстоу поправила је донекле рана јесења пчелиња паша, посебно код OHiix пчелара који су своја друштва селили npe.ua Зајечару, на терене са euuio.u над- .чорском висино.и и богатијом ливадском и шумском пчелињом naiuo.u. И поред тога, пчелиња друштва нису могла да обезбеде довољне количине хранс за успетно прези-иљавањс. Оптерећени и другим пос.човима, многи пчелари и не знају какво и.ч је стање резервне хране у кошницама, Зато овдашње Пчгларско друштво „Грза" преноручује да сваки пче^чар хигно изорти деталан нреглед пчелин>их друштава јер је месец септембар практично последњи месец, када се са успехом могу путем прехрањивања из нухде, обезбедити довољце количине хране пчелама за успешно презимљавање и рани пролетњи развој у наредној години. С. СтошиВ ЗЛАТНИ САТОВИ ЗА ДЕСЕТОГОДИШЊИЦУ РАДА OOYP „СЛОГА” На годишњној конфвренцији Спндикалне подружнпце OOYP за пол»опрнвредну кооперацију „Слога” из Параћина ко ја је одржана 7. сегггембра 1974. године извршена је анализа рада у протеклом периоду, и утврђени задаци за нареднп период активности Снндиката у припреми Седмог конгреса ССЈ. На свечан начин УРУ* чени су златнц часовницн .докса” за десетогодишњпцу рада шесторици радника. Поред тога, петорици радника дато је 3000,00 динара на име регреса за годишњи одмор. С.матра се да је овим друговима, обзиром на услове рада и здравствено craibc, рсгрес био најпотребнији. Расправљано је и о заштити стандарда радника са ниским примаibiLMa. Утврђено је да од 50 раднцка са.мо један раднпк по члану породиие нри.ма мањс од 600,00 дннара. А. Кнежевић

14 ДАНА СТРАНА 7 1101'ЛЕД UA ШКОЛСКИ ЦЕНТАР С КЕЈА И фпспдо Школског центро но реду После 15 година пзлагања рушилачкој снази вре. менских непогода Школски центар ових дана добија ново рухо. Зидарске скеле и радници на њој показују да се овдс озбиљно ради. Разговарали смо са другом Владетом Живановићем, директором Центра и сазнали да овај велики архитекгонски објекат заслужује ла буде и једна од најлепших зграда у Параћину. — Школа јс сваке године покретала гпггање уређења центра, али ннкада ннје наилазила на разумевање. Увек се налазио неки разлог да се одложи малтерисање зграде споља. Нико није бринуо о томе да су наши уче_ нини проводили н по седам часова у слабо загрејаним просторијама, јер израчунато је да због недовршених грађевинарских радова школа је губила и по 25 одсто од своје топлоте. Због тога су се и сами ученици бунилн и није био редак случај да су бежали с часова. Све је то утпцало на успех не само појединца, него и целе школе. Ипак дочекали смо да су радови кренули. Поло. вина потребних средстава је обезбеђена, а надамо се да ће све радне органнзације помоћи ову корисну акцију. Објекат се радн у целиии, само фасада, н очекујемо да ће Грађевинско предузеће „Прогрес" испунити своја обећања и завршити радове до првих мразева. Д. Анћелић НОВЕ КЊИГЕ Зборник параћинских песника УПИС УЧЕНИКА Y СРЕД1БЕ ШКОЛЕ МААО ЈЕ НЕУПИСАНИХ У част Дана ослобођења Параћина изаћи ће из пггампе Зборник параћинских песника. Ово је прва књига те врсте у нашем културном поднебљу и садржаће радове двадесетак песника, који су на неки начин скренули на себе пажњу својим стваралаштвом и присуство.м. Зборник је замишљен као КЕМЈга најлепших стихова, ко ји би били репрезентативни и овом *моменту културног збивања у Параћину, а које је одабрао Уреднички одбор по свом естетском убеђењу и нахођењу. У зборнику ће између осталих, бити заступљени радови песника; Драгомира Бодића, Алека Демаја, Борђа Петковића, Славољуба Обрадовића, Олге Аранђеловић, Предрага Map ковића, Мирослава јевића... и других. ПРЕКО 60 КАНДИДАТА ТРАЖИ КРЕДИТ ИЗ ТИТОВОГ ФОНДА Млади радници као и деца сиро.машних радника која желе да се даље школују из Титовог фонда већ су се .пријавили на расписани конкурс Општинском синдикалном већу. До 10. септембра пријавило се нешто преко 60 кандидата, а рачуна се да ће тај број бити нешто преко 100, Ко нкурс остаје отворен до краја овог месеца после чега ће се прегледати документација и одабрати кандидатич који имају услове за добијање кредиПрема програму за упис у v прве разреде средњих школа који је донела Скупштина општине и Заједннца образовања, средње школе су биле у могућности да приме у 16 одељења 560 ученика са поновци.ма. Y међувремену је донет Закон о средњем образовању и васпитању пре ма истом се с.мањује број ученика у одељењима на 30 ученика. Због отежане сигуацијс за пријем ученика у средње школе представници средњих школа, Заједнице образовања, Скупштине општине и друштвено-политичких организација, а у Заједници са Међуопштинским организацијама са подручја Поморавл>а, Левча и Ресаве споразумели су се да се јединствено води политика пријема ученика у I разреде, повећавају капацитети одељења и повећа број ученика у одељењима. V том цил»у средње школе v заједници са председништвом СО-е и руководствима друштвено-политичких органи зација споразумели су се да се отворе још четири нова СА СЕДНИЦЕ СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ Осниво се музичко школа Ових дан се код нас говори представнпци музичке школе о могуБности отварања основне школе за основно музичко образовање, која бн имала капацитет од 150 ученика распоређених у три одсека: клавира, хармонике п гитаре. Прво музичко одељењс код нас отворано је још 1963. године и било у саставу Музичке школе у Пуприји, а ималојс.25 полазника. Из године у годину број интересената је расгао, да би прошле године достигло цифру од 150 ученика. За протеклих 11 година Одељење је имало врло плодну активност не само . у локалним оквирима, већ и на разним маиифестацијама и концертима ван града. Пуно похвала и диплома свакако су потврда квалитета музичког образовања које наша деца стичу у овом Одељењу. Предлог који су поднели одел>ења и то: три одељења у Економском центру и једно одељење у Ценгру за образовање кадрова, као п да се донесе самоуправни споразум а броју ученика у одељењима (34 ученика) у складу са Законо.м. На основу споразума и дого вора средње школе у Параћину су максимално искористиле реалне могућности које гтружају просторни и кадровски услови да се у средње школе упише максималан број ученика у средње школе од 680 ученика. Овим новим уписо.м ученика у I разред средњих школа нису биле у могућности да приме све свршене ученике основних школа, али зато су исказане могућности да на подручју региона има упражњених места у Свилајцу (Средња пољопривредна и Школа за квалификоване раднике) у БуПрији (Медицинска и Гимназија) у Светозареву (Школ* ски центар) и у том правцу треба усмеравати ученике. Ж. Р. једногласио је нрихваћен од стране делсгата Скупштине општине на јучерашњој седницн. Ж. Р. ПОРУКА БАЦИМА Драги ђаци, почела је нова школска година. Вратили сге се одморни, весели и пуни утисака са летовања својим клупама, свескама и блоковима. Надамо се да „велики школски од.мор” није утииао на вас да заборавите да у нашем листу постоји и ваш кутак. Бачки кутак. Пишите нам како сте провели одмор, пошаљите неку лепу песму или цртеж а ми ћемо нх објавити. Редакција Један песник — једна иесма ВОЈКАН РАСПОПОВИН јс рођен у Крагујевцу. Објавл»ивао у Књижевним новинама, Багдали, Видицима, Пољима, Светлости ... Застуљ\>ен у едицији под заједчичким насловом Крагујевачки октобар. Сти хови су му емитовани и на радију. Једно време је живео у Параћину н уређивао лист „Наше стакло”. ОД.АКЛЕ ГОД ПОЧНЕМ... Одакле год почнем — боли. Лобања у лобању урасла. Муње. се у простору играју лудо. Сутјеска хучи, пени, продубила све костуре у себи. Виногради шуморе, Шуми лишће... Ветар прича причу кроз KUtay. Одакле год поченем Одакле год почнем — боли. Лобања. у лобању урасла. Саша ЂУКИЋ: КАМЕНИ ЦВЕТ НА БУЛЕВАРУ — путописне белешке — Москва, августовска субота. Покушавамо да кроз прбзор брзог воза бар наслутимо близину великог града. Промичу пробуђене брезове шуме и по каткад открију обрисе приградског насеља. Беле се блокови високих зграда, прхну као чавке, али ја знам да то ннје она Москва коју тако Уудно очекује.мо: чини се као да дође на дохват руке па тако брзо побеИне у своју још невиђену лепоту. Воз се коначно зауставља на „вокзалу" и ми се разуђујемо у буке и комешања н одмах затим лебдимо у јутарњем вихору широких авенија које смело улећу у простране тргове, сударе се са мостовима и мирним токовима реке Москве чија вода мрешка мекано на сунцу. Москва лепотица! Песници је опеваше у својим најлепшнл! стиховима, сликари на платнима уз разиграну палету и боју. На Црвеном тргу Наталија, Људмила, Евгеније, са навиљцима плаве косе и широким пуним осмесима. Састанак код Пушкиновог споме. ника, у парку док бљеште куполе Кремал.- ског дворца. Река као п увек, распростире се у рукавце пружајућн одблесак светлостн, Шарена као златна обежда Василисс Прекра. сне. Свс се споји у бљештаву лепоту каменог Цвета израђеног од малахита кога су непо- »нати каменоресцп донсли из далеког Урала. На простору испред Баљшог театра водоскок шири копречу разиобројних капљица уз врисак летњсг преподнева чија топлина изБија из разгранатих колонада. Широм града таласају се проспекти, док ако нас, као у сну, лагано и бестежински, лебде фасаде модерних здања, протежу се лукови мостова, а симфонија велеграда шуми у огромном простору кога цивилизација тешко да може да омеђа. ,,Вот, ето Москва" — спонтано узвикује плавокоси возач аутобуса док мн жочеио посматрамо импозантно здање Универзитета „Ло.моносов", на врху Московских гора одакле поглед бежи у парк Сокољники, рекреациони центар. Y даљини куполе цркава, као жути цветови који се отварају на сунцу. Преко пута споменика Јурију Долфрукову црвена зграда МосковCKJix депутата. Представнишша московских радника Лењин је рекао: Учините све да Москва постане наЈлепши град на свету. И Москва то постаде. Данас обилазимо Кремљ. Отворене капије историје једва да могу да пропусте мноштво света. Испред Благовештанске цркве тиска. мо се да добро осмотримо витку куполу коју је подигао цар Иван Грозни као симбол једне моћи у бурном раздобл>у руске исто. рије. Y хладној атмосферн Архангелског сабора радио је сликар Андреј Рубљов, можда једноставним покретима кичице, али са свпм дилемама уметничке душе. Као да све пркоСНИМЛК ЗА УСПОМЕНУ: ТУРИСТИ Y КРЕМЉУ си времену као што је пркосило ватри која је дочекала освајачку хорду Наполеона Бонапарте. Ако је историја учитељица живота онда је она то, заиста у Москви. Музеј Бородинске битке је све само не атракиија, почев од Кутузова који још увек гордо језди на коњу, па до слика непознатих уметника разбацаних по зидовима музеја. Група пио. нира, са црвеним марамама око врата, пажљиво слуша објашњења и ттрати догађај на панорами битке која се, по ко зна који пут, води пред нама. Нема војсковође, он је тренутно неважан, ту је руски војник, у покрету, на мртној стражи, у пламену огња. Ефекат речи Кутузова: Русију треба спаси. ти — одзвања у свечаној атмосфери евокације. Идемо у походе Лењину. Y Централном музеју сусреће нас мноштво ствари пред којима морамо да застанемо из дубоког пије. тета према човеку и снази његове једноставне личности која је показала епохи где је удар нашао искру у камену. Сусреће нас Волођа, дечачић паметног лица, студент са књигом под мишком, партијски радник и илегалац, ненадмашни говорник и агитатор, изгнаник и бегунац, ратни стратег и држав. ник. He умем да пледам, промичем крај експоната и сваки.м тренутком у мени одзвања песннчка истина Мајаковског: Лењин је жив! Ту је и његов кремаљски кабинет, обична просторија са бокоро.м цвећа и мноигтвом слика, дао да се Владцмир Илич налактио и тако остао да решала вечне људске пробле. ме. Y горњи.м одајама спомен на велику смрт. Заставе на пола копља. Зимски дан 1924. цео свет је обаветитен да је Лењин умро. Крај његовог одра седи старац са дуго.м брадо.м, у сељачкој рубашкп са каменим из. разо.м који не одаје жалост већ пркос смрти. Каква симболика. „Данас сахрањујемо Лењипа" — болни узвнк совјетског народа н слика радничких руку које впсоко уздижу Лењиново тело док у позадини црвена зна, мења впоре на зи.мско.м встру. Излазимо у мирном задовољству што смо и ми успели да једну с.мрт победтшо. У московском метрополитену је пријатна хладовина док нас воз носи мрачним стазама ка новом виђену града. На изласку из станице нађосмо се пред читавнм комплексом здања, павиљона. споменика. Првн спут. њнк се поврати да бп нас подсетио на тре. нутак нове ере — космонаупгке. Са пажтвом лостојпо.м дивљења аналнзирамо израз лица научника Цнолковског, оца совјетске астронаутике. Кренуо је п првн космонаут плавнм стазама божанскмх магија, које уместо да заплаше човека, нагнале су га да itx до краја објаснн. У огромном павиљону, Сталне изложбе достигнгћа совјетског народа, снага такве моћп јс још упечатљивија. Са велтпсих паноа осмехују се први путништ космоса, без нкаквог ореола хероја, у једоставним суздржаваним осмесима п патријархалннм по. гледнма. Пониклп нз вемгког иарода испуннли су велике задатке. А свуда около »нх начичкане ракете, /\абараторијске станице, сателпти. Иако хладни они као да крију та1анствсна зујања п тонове пространстава ко-: ја, сакупљена на земљу, разбпјају митове и заблуде. (Наставак у следећсм броју) "*

CTPAHA » 14 ДАНА Актуелна питања о раку (II) ДА ЛИ ЈЕ ПОЗНАТ УЗРОЧНИК РАКА? Пише: прнмаријус др Мнлорад Д. Станковић Узрок и лечеље рака су два најважннја питања која траже категорнчан одговор. Узрок рака је практпчно непознат. Хнладе лекара и научника из внше научнпх области проучавају тај проблем. Постоји већи број теорнја које третирају питања узрока рака. V последње вре.ме вирусна теорија све више долази до нзражаја. Впрус рака је доказан код животиња, али не и код човека. Регистрована је и нму. нобнолошка одбрана организма од рака. Све се више врше испитивања у молекуларној биологијп. Једна америчка екипа под руководство.м професора Темина последн>их годнна је утврдила да вирус групе Б може у ћелпји да створн вирус А, тојест внрус који садржн дезоксирибонуклеинску киселнну. Ово откриће професора Темина представља револуционарни подухват, који нам објашњава механизам настанка рака, а представља до. сада највећи допринос у решавању проблема узрока рака. Откриће професора Темина потврћује постојање вируса рака. С друге стране, регистрована имунобиолошка одбрана од рака потврђује нам да се у основном узроч. нику болесног стања којс називамо рак, односно канцер надази инфективни узрочник, у овом случају вирус. To би нас дал»е навело и на помисао да је рак заразна болест. Међутим, за то не постојн и практична потврда. Чини се да је присуство вируса оно без чега се не може у настајању болести рака. Међутим, доказано је дејство и канцерогених материја, односно извесних материја које могу да изазову рак (на пример, дуван у себи садржи каниерогене материје које изазнвају рак плућа). Сматрам да је пптање узрока настанка болесног стања које називамо .рак сложено н комплексно, где је поред фактора вируса неопходно потребно п присуство другнх канцерогених кофактора. V канцерогене кофакторе помеиуо бих посебно имунобиолошко стање орга. низма у коме је поремећена имунобиолошка одбрана од рака, где се категорички нијс искључио н моменат евентуалног наслеђа. V том комплексу каниерогенпх фактора и кофактора видно место заузимају каннерогене матерпје и хронична запаљења извесних група ћелија које чине ткиво или орган. СА СЕДНИЦЕ СКУПШТИНЕ АМД „МОШЕ ПИЈАДЕ" УСКОРО СКУПЉЕ УСЛУГЕ На седници Скулштинс Ауто-мрто друштва одржаној на почетку овог мессца раз.матра ни су и усвојени многи пред дозн који ћс допринети бољем раду друштва. Поред тога, Надзорни одбор приказао јс фпнанспјско пословање друштва за прошдих шест месеци ове године. Полугодишњи обрачун је позитиван. Остваренп приходн пзносе 50,60 одсто оД укупно планпраног прихода за 1974. годину, с тпм што прпход од продаје беизпнских бонова ни.је урачунат, јер се обрачунава на крају годнне, а камата на средства по виђењу је укинута. Сви осталн приходи су остварени преко 50 одсто сем прихода радиони ие која је остварила приход са 43,54 одсго, јер је смањен број радника. Остварени тро шкови износе 76,48 одсто од укупног планираног за 1974 годину. Разлози за повећање трошкова су: поскупљење горива, мазива и електричне енергије. Повећанп су трошко ви v радионици због оправки машина и адаптације н монтаже канала за уређаје за реглажу предњег трапа и дрДоходак је остварен са 45,25 одсто, а личнп дохоцп псплаћени су 46,49. одсто. Чист приход оствареи је од 41,98 одсто. На седници Скупштине одлучено је да се купе двоја кола за обуку возача, јер возила на којима се обавља обу ка врло брзо се амортизују. Средства за куповину су обез беђена нз редовне амортизаци је. ОБЛВЕШТЕЊЕ ЧИТАОЦИМА СЛЕДЕНИ БРО.Т НАШЕГ ЛИСТА НЗААЗИ КАО ДВОБРО.Т (16-17) ПЕПОСРЕДНО ПРЕД 13. ОКТОБАР, ДАН ОСЛОБОБЕЊЛ ПАРАБИНА И ЊЕГОВЕ ОКОЛИНЕ. Простор који сада заузима Луто-мото друштво прилично je мали и нефункцпоналан, па јс Извршни одбор још 1973. поднео захтев Скупштинп општинс ПараНнн за локацију за изградн>у повог сервиса. Скупштпна општпнс доделила је локацију у реону касарне, али се на том простору налази штала ,,Агроекспорта”. Пошто Ауто-мото друштво ннје V стању да плати рашчишћава ње земљишта, Радна заједнпца овог колектива предлаже Скуп штини АМД да се н дал>е користи простор уЛоле Рнбара, али да се исе.ди ватрогасна је диница. Предлог је прихваћен с тим да се и дал»е траже средства за нову локацију. Формирана је и комисија која he да контактпра са Скупштином општнне и Месном заједницом U пронађе најпогодније решење. БРОЈ ЧЛАНОВА Да се број чланова друштва повеНава cease године може да нам аослуже и овн подаци: 1972. године било је укупно 220 чланова 1973. ’’ 408 1974. ” 750 Планом за 1975. годину пре двиђа се 1000 чланова. Овако брзи пораст члаиова долази отуда што се прилико.м учлаљавања даје одређени попуст, а чланарина није тако велика. Цене својих услуга Друштво пије повећавало још од 1970 године и зато је Скупштина Ауто-мото друштва донела одлуку да од 1. 1. 1975. године повећа све цене услуга за 11 одсто. За ово повећање постоје објективни разлози, и надамо се да оно неће утицати на л>уде, возаче да се одрекну услуга Ауто-мото друштва. Д. Анђелић Скупиишини опшшине Параћин Извршни od6op п Скупштина Ауто-мото друштвл „Моша nujade1' у Параћипу ucnped својих 1000 чланова аутомобилиста у^лаже Скупттини опттине. сдедеђе: !• Да се зс.бранп саобраћај у улици Маршала Тита od моста do огоменика у времену од 17 — 22 часа, сем за возила CVLI-а и еозпла хитне помоћи. V TO вре.ш предлажемо да се саобраћај за Глохдак одвија улицама ЛОЛЕ РИБАРА, МОШЕ ПИЈАДЕ, Л>УБ. ЉАНСКОМ и даље, за центар БЕОГРАДСКОМ BVKA КАРЛиИЛА ц САВЕ КОВАЧЕВИМ ч да се 'користи улазак у улчцу МАРШАЛА ТИТА и улицу БОРЕ ПЕТРОВИЋА. За западни део града да се саобраћај одвија улицом БРАНКА КРСМАНОВИЛА, да се користи улазак v ули. цу МИРОСААВА ЈОЦИПА, улицу БОРЕ ПЕТРОВИБА и улицу БУРЕ САААЈА. Паркирање кола за ПРК Београд предлажемо да се врши у ул,<Чи АОАЕ РИБАРА, то јест позади сам Podtie куће и у џлици МАРШААА ТИТА limped ААМЕАЕ, алп улазак из EeozpadcKe улпце. За Робну иућу „UlyAtaduja" npedлaжeмo da паркиран,е буде у улици САВЕ КОВАЧЕВИћА, тојест испреб бивше кафане „Зајечар" и саме Робне куће. 2. С обзиром на велики прилив моторннх еозила на. ше општине као и долазак са стране предлажемо да се постави СЕМАФОР НА РАСКРСНИЦИ УАИЦА MAPША^А™ТА‘ бранКА КРСМАНОВИВА, МАКСИМА ГОРКОГ И M/UOP МАРКА, to јест ucnped са.мог моста. На ово) раскрсници је нарочито густ саобрзЛај у 14,00 часова и у поподневним часоеима те долази до опасно. сти od честих саобраћајних neszoda. Преблажелго da се укине хретање поворке посмртних остатака улицама и да се мртвац аози у капелу, с обзиром да сада комунално предузеПе и.ма сеоја мртвачка кола. Приликџм кретања поворке ствара се велика гужва' иа улици и не може се одвијати нор.иално саобраВај те отуда долази до разних препирки и ceaha a nocroju мо. lyhtiocT da dohe u do саобраћајних ydeca. Председнпк Скуттдтине, БорВе Трајковић, дипл. ецц. У udyhe.u броју: Шта је најважније у борби против рака: Како се лечи рак? Штк могу наши ватрогасци КОМЕ НИЈЕ ДО ЛИНИЈЕ, EVPMAHCKA MY ЖЕА>А ЈАЧА, ПОЗНАТ MY ЈЕ ОД РАНИЈЕ, ДОБАР РОШТИЉ КОД ОРАЧА. УРЕДНИШТВУ Власт моторизоБаноЈ /рађанина Уредниче, Реч јс о саобраћају у улици Маршала Тита. Наиме, многи од нас имају бицикле, моторе и кола, али noнашање неколицине возача је такво da је мирном граћанину преостало да од моста до Робне куће „Шума. дија" проће улицо.ч Иве Аоле Рибара. Чему све то води? Да ли ће једног дана наша ?лавна улица остати пуста, без пешака?! Сигурно да хоће. Ако је реч о мотоциклистима постоји безброј примера, које чак и власти знају, мећутим и они окрећу главу на другу страну. Пбстоји неколико младића који сматрају да јс главна улица ПИСТА ЗА ТРКЕ. Проде. филују градом брзином 80 — 100 км/час, замишљајући себс „ПАКАЕНИМ АНЕзЕАИМА'1. Наравно пубертетлије се диве њима али остали који су свесни последица ду~ боко уздахну, вртећи главом. Ако јс реч о аутомобилистима, ево и ту примера: У први сумрак npobe лагано градом, да га сви виде како on tuta КОАА, запш се врати до „Три грозда", где паркира поред ивице тротоара и ту седи два.три сата са друттвом уз добру капљицу. Интересантно, ту су и неколицина угледнпх граћана, којп би требало да дају пример, „лепог понашања". Фино закрче улицу од Споменпка до Кројачкс задруге, a то пм саобраћајни знак дозвољава, и безбрилсни су целе вечери. Једне ве. чери „Опел Kader1' је стао баш на петачки прелаз код РК „Београд" и када сам рекао возачу да остави врата отворена, како би прошли пешаци, on је одмахнуо главом п рекао: „Бат ме брига". А прострап паркинг-простор остаје празан ti чека no неког „културног возача", који није „ШКРТИЦА” за један динар. Постоји још безброј примера са којима се ми свакодневно сусрећемо. Зато надлежни, који се за то и плаћају, треба да реше. овај проблем што хитније. Сваком граћанину сто. ји глава у торби. Било би добро када би се забранило паркирање у главној улици. Што се тиче ових „Паклених анћсла", ако jlu се пеможе стати напут, а онда п.ч бар забранити саобраћај главном улицом од 18 — 22 часа, јер баш у то врече радан човек овог трада излази у шетњу да се мало на. дишс свежег оаздуха, како би сутрадан био орнији за pad. Надамо се da овакво мшиљење icuajy стотпне граћана rpada Параћина. Ваш сталнн чкталац, СрБан Бокић, студент, Теслина 3 Параћнн Професионална ватрогасна је диница у ПараНину основана је 1970. годпне у циљу заштите од пожара на терену name Општине. Као таква, морала би да буде спремна да сва ког тренутка може ефнкасно деловати у одсутни.м мо.ментима. Интересовалн с.мо се за рад ове Јединице и за проблеме са којима се она сусреће. Према систематизацији радних места Јединица би требало да пма 34 ватрогасца, од чега 30 оперативаца, да би могла нор.мално да ради и оргаиизује дежурства Међутпм, Јединица бројп само 16 чланова, од чега 13 оперативаца, тако да је у ситуацији да понекад организује дежурство у четири смене. V случају боловања и годишњих одмора из дежурне с.мене на терен могу да иду само трп ватрогасца. У вре.ме празника и манифестација у приправности су сви чланови Јединнце. Ватрогасна јединииа је с.мештена у просторијама Ауто-мо то друштва, и поред нсдовољног простора није обезбеђена ко.муникативност, јер дворнштс Ауто-.мото друштва је увек препуно аутомобила, тако да у случају 1Гнтервенције драгоцено вре.ме сс изгуби док се пролаз у дворишту не раскрчи. Распоред опреме п средстава не .може да се изврши пре.ма потребн због скученог простора у које.м се Једнкица привре.мено налази. Чак ни просторије не испуњава.ју ни минпмалне услове што се тпче термичке изолације и грејања. Ватрогасна опре.ма се састоји од разног материјала којп захтева и посебно чување. Технпчким апаратпма јединпца је такође лоше опремљена, као п моторнпм п теренским возплн.ма, ако се уз.ме у обзир разви.јеност подручја, број насеља и његова развијеност. Алар мни спстем не може да се при времено постави јср бп љегово инсталпрање пуно коштало, а касније, кад се Јединица пре сели, не бп могао да се користн. Радио станица са одтов&- рајућпм бројем прн.мопредајппка такоВе недостаје, што бн обсзбедило непрекпдну веМАЛИ ОГЛАСИ Продајем „ЗАСТАВУ” 1300 де лухе. Прешао' 27.000 км. Голипа пронзводње 1972. зу са оперативцпма на терену, у случају да избпје нов пожар. Овако „теренци" су потпуно одсечени од централе. И поред свих наведених недбстатака организацноне и техничке природе рад Једпнице се оцењује успешно. Свп мањи пожарн су успешно угашени п локализовани, a Bolin само делимично. Ово се објашњава ти.ме што је код мањих пожара могао и мањп број л>у ди успешпо да делује. За пожаре већнх размера Јединица нема потребну технпчку опремљеност п бројиост v људству. Тренутно, оцепа способнслти Јединице због свега овога није задовољавајућа. Кад се говори о стручности запосленог људства, она је на висини. Сви ватрогасци су положилп стручне пспите нз ватрогасне стру ке н били међу најбољи.ма у ужој Србији. Противпожарну заштнту од овако опремљене Јединице очс кује: близу 40 радних организација, 14 установа, 19 школа и око 100 продавница. Многа предузећа ни до данас нису учинпла скоро ништа у циљу противпожарне заштнте у сво јој средшш, иако н.м је задњн рок истекао децембра 1972. године. Највећи део одговорностп сноснмо баш мп сами, тамо где радимо и жпвнмо. Л кад сс појаве људи v шлемови.ма, већ јс касно. Онп .могу само да ублаже последице name неодговорности н непажње. •ЛАРАКИН Y ЦВЕНУ’’ У ВРАПЧШ ШВД|1 V насељу Врапчане као да ie изостала акцнја „Параћин у ивсћу”. Сквер пспред Желез нпчке станпце је зарастао у коров, зпмзелено дрвеће непо ткресапо, улице се делимнчно поливају и чисте, канте за смеће крај железничке станине су нзврнуте а хартија разноси встар на све стране. што иимало не допрпноси лепоти овог дела нашег града. Радниuif „Стапдарда” могли би чешће да обиђу ове улице и да њпховим детаљнијим чишћеise.M и ypebeiBCM допринесу ак цпју „Параћпн у цвећу”. М. Д. м. ж. ИЗ РАДА ВЕТЕРИНАРСКЕ СТАНИЦЕ Сузбирње сточних заразних болести Ветерннарска станица у Параћину са своји.м нстуренпм амбулантама у Поповцу, Доњој Мутници, Сикприци п Рашевици ове јесени организоваћс вишс акција на сузбпјаљу заразннх обољења код сто кс н псради. Са неким акцн.ја- .ма упознао нас јс Душан Миловановић, днректор Встеринар ске станице. V току јесенп па до краја ове године, рекао је Миловановпћ, ветеринарску службу огпитипе очекује огроман посао у вези сузбијања сточинх заразних болести. Једна од првих акција ie откривање болесних говеда од туберкулозе. Овом акцијом се желн да се откри.ју болесна грла од туберкулозе п уклоие нз запата. Та грла су опасна за ширење болести на људе. Ова акција се нзводи сваке треће годпне н треба да обухвати 100 одсто говеда, како би што више болесних грла открила. Ова акција ће се спроводитп друго.м половпном септембра U октобра месеца. Власнини го веда ће бити обавештенн на вре.ме преко уобичајених сред става информисања: плакате, позиви ir разгласне станиие Октобра н новембра месеца обавпће^ се вакцинација паса против беснпла и лечење истих од цревних паразита. И ово је једна од важних акција заштите паса, одпосно заштите људи од беснила и паразита. Нарочито последњпх година ова акци.ја добпја у значају, јер бссиила има много код дивл>их животнља. Преко дивљнх животиња беснило се преноси на домаћу стоку и л>уде. Ових дана смо обавештени од ветеринарске инспекције Репу блике да ма наше V појединим крајевиРспублике хара беснпло п да има чак и д>уди Који су оболели од те опаке болесTii. Код ове акције је важно да се вакцннаццјом обухвати што веНи број паса а и да се исгп држс везани да не лутаIV. јер ти.ме долазе у контакт са днвљм.м животињама. Заједнпчким напором ветерннарскс службс, власннка сто ке и власти, ове акције ће сигурно успетп. Д. Г. Власништ говеда треба да знаЗа бли-.ју да је ова акција законом жа обавсштења обратпти се прописана и да неодазивање >!а адресу: Бранко Милутино нстој повлачи и санкције — «:ih, кројач, Лешје. казне. ЗГРАДА ВЕТЕРИНАРСКЕ СТАНИЦЕ

14 ДАНА СТРАНД 9 КОШАРКАШКИ КУП ЈУГОСЛЛВИЈЕ Недостотан самопоуздоњо ДА СЕ HE ЗАБОРАВИФУДБАЛ СА ЈЕДИНСТВОМ НЕМА ШАЛЕ • ПУНА МРЕЖА Y Г. МИЛАНОВЦУ: ТАКОВО — ЈЕДИНСТВО 1:7 (0:2) Тим Такова Је прсл својом пуолпком дожквео тежак дебакл. Разнграни гости из Параћина нису чмали милости. Јединство је потпуно надиграло младу екипу до.маћнна и сасвн.ч заслужено победило високим резултатом. 1а ково је са.мо на почетку нгре пружило равноправан отпор. Његовн нграчи су успевали да контролишу среднну те рена, али се пред нашмм голо.м ннсу сналазнли. Пропустили ty у том делу игре и две могућности да постнгну гол и то нм се касније осветнло. Голом Грбовнђа у 32. мннуту почиње серија годова коју они не успевају да задрже. Ипак, до краја полувремена, само се још Пеливановић упнсује у листу стрелаца. Други део утакмице сасвим припала нашим играчима. Уочене грешке противника гирачн са тренером на полувремену изграђују у тактику. Јединство игра дугим дијагоналама прско оЛа крила и брзим преношењем нгрс са једног на други крај, успсвају да сасdkm разбију ионако слабу одбрану домаћих. Милановић изванредно користи љихову збуљеност н одмах на почстку другог полуврсмена постпже узастопно два гола (у 47. п 48. мннуту). Иза тога наши играчи за тренутак nocrajy неопрезни и кз једног усамљеног контранапада дозвољавају да приме гол. To је уједно в једини гол домаћих. А онда, поново — пуне руке посла за гол мана Такова. Грбић постиже гол у Wмниуту. Петковнћ у 75. мин. н опет Грбовић у 84. мин. постиже пвоЈ трећи гол и поставља коначни резултат сусрета. Наши „зелени” нису од почетка првенства изгубили ниједну утаклшцу, a овом победом која ннје случајна, већ И ПРВО ПОЛУВРЕМЕ |Е ВДЖНО 1ИВДИНСТВО — СЕВОЈЏО, Севојно 1:1 (1:1) ■“ Преко 1.000 гледалаца је тек у задн>нх пстнаест минута нмало прилике да бодри своје љубимце. На свом терену , Зелени' ннсу успели да освојс више од једног бода, нако су за то има.\и внше прилнка. Гостн су у 25. минуту дошли у воћство голом из слободног ударца. Лопта је високо прелетела постављенн знд и нзненадила Богосављевића. Y 45. мии. Арнзовић са левог крнла центрнра и у букету одбрамбених нграча гостнју се нашао и Милићевић, којв само поставља ногу и 1:1. ¥ другом полувремену гости појачавају одбрамбене редове, наши стално нападају, али без резултата. ¥ 65. мин. Пеливановнћ се на десетак метара нашао сам пред голо.м Севојна, шутирао, Да ли је био само излет? ГОЧ — ТЕКСТИЛАЦ 2:0 Љубитељи фудбала који сваке н©- Де-^е у велико.м броју долазе на стаАион Текстилца, прошле недеље доживсли су нспријатности када су сазнали да су им љубимци изгубилн у врњачкој Бањн протнв домаћег ,,Гоча” утакмицу са 2:0. Пораз нико није очекивао Јср су претходне недел>е на свом тсреку високом победом над реномираннм тимом .Јадранном” из Крагујсвца наГОВСС1НЛИ, добру игру и борбу за прво месго. Очевици кажу да је „Тексти- /ац" играо у Баљи као да је дошао ПОСЛЕДЊЕ ВЕСТИ Фудбаг*: Текстплац — Рембас 1:0 Јединство — Севојно 1:1 Рукомст: Тексшлац — Слога (Деспото ' вац) 31:19 Шах: Текстилац — Обилићево (Крушевац) 7:1 резултат одличне припре.м.^ености и форме, стиче реалне услове и да остане у врху табеле. ПАЛНЛУЛАЦ (НИШ) _ ЈЕДИНСТВО 0:2 (0:0) На увек „врућем" терену Палнлулиа, пред око 600 гледалаиа, од чега Јв било преко 200 наших навијача из Параћвна, Јединство јс извојевало још једну вредну победу у борбн за врх табеле. ¥ том збвру бодова нарочито је охрабрујућп свакн бод освојен на страни. А и ова и претходне победе зе леннх све више враћају гледаоие на стадион, што ннје занемарујуће за морал екнпе и даље победе. Узакмица у Нишу је бнла врло груба. Суднја ннје успео да прекине овакву игру коју је намтнуо до.маћнн. И домаћи организатори и публнка Huey бнАИ најкоректннјн, тако да Је внше пута могло да дође до нежел»ених сцена. Иначе, наш тнм је у игри био мно го зрелијн. Екипа Је и овога пута показала да зна шта хоће, максимално се залатала н сасвнм разбнла противника. Победа ниједног тренутка нмје долазкла у пнтанл. Головс су постигли: Грбовнћ у 65 мшгуту и Арнзовнћ Y 75 мннуту игре. Јединство: Богосавл>евнћ 8, Борђевић 8, Драшковнћ 7, Пауновнћ 8, Петховић 8, Бел>- ковић 8, Милановнћ 7, Грбовић 8, Пелквановић 8, Аризовћ 8. Ж. В. али лопта је поред супротног утла отишла у гол-аут. ¥ још повољннјој ситуацијн се нашао Грбовић у 80. мнн. игре, када Јс са само пет метара пребацио н голмана и гол. Резнме. утак.мице бе бно: гости су се 6opiLYH и изборнлн за себе резултат. Више ваљда п нису могли да очекују. Једннство је све до на 15. минута пред крај нграло несређено и неорганнзовано. С обзиро.ч на тренутну форму н досадашзве успехе, као и на пропуштене шансе на овој утак.мкци, ово је нзненаћење које претенденту за врх табеле не би смело да се понови, нароЧ1по пред својом публиком. ЈЕДИНСТВО: Богосављевнћ: 6, Гвозденовић 6 Драшковнћ 7, ЦониН 6, Петковић 6, Велжовнћ 7, Сретеновић 6, (Мнлићевић 7). Милановић 6, Грбовић 6, Пелмвановнћ 6, Арнвовнћ 6. на нзлет а не да игра фудбал. Играчи су показали и ону другу страну која се не свнђа гледаоцима: неборбеност, незалагање и сваливање кривицс на АРУгог... Међутим. не треба страховаш јер је домаћи Текстилац у четири кола сакупио 5 бода а већ у неделу на свом терену дочекује тим рудара „Еембас" и прндика је да се освоје два нова бода и врати мило за драго „рударнма” који су тврд орах за .днтофарце’’. Послс четвртог кола Текстилац Је на другом месту са 5 бода, једшш мање од првопласиране екипе „Жупе”. Р. Весић ЗЛАТАН ПЕХАР ЗЛАТНИМ ДЕЧАЦИМА Радничко хпортске нгре града 1Uраћина одржаие су од 3. 6. — 9. I. 1974. у том такмичењу, које Је постало традицнонално, учествовале су екнпе свнх радннх орагннзација нз града. У дисциплинн мали ма.\н фудбал скнпа ..Шуиаднја" је заузела прво место. ннноонононооонн ннн мх до д до до Пре неколико дана додеден јс злат нн пехар града побсдничкој екипи. Ова награда је само потврдила спортско знз н» еи умење, fep је екнпа „ШумадиЈа у досалац|н>им такмиченшма п^т nyia освајала &\атан пехар. с. м. ОКК (ПАРАНИН) — ЦРВЕНА ЗВЕЗДЛ (БЕОГРАД" 51:77 (24:38) Девојнкс кошаркашице ОКК „Параћнн" су у срсду 11 септс.мбра, под новим осветл>сн>с.м на сво.м тсрсну дочекале рсио.мнрану екниу Црвснс Звсздс из Београда. Сусрст је одржан у окввру такмнчља за Куп Југославије. Прсд препуннм стадноно.м око 1.5UU гледалаца, наша женска скнпа није ус псла да направи подвиг н победи прволигаша. Нсгдс у дну срца с.мо очскнва.\н побсду јср смо већ навнкли, на викле су нас самс кошаркашицс својн.м успссима и у првенству и на јуниорском првснству Србнје и Југославије, иако смо знали да јс Звезда нпак Звезда н да се нећс лако датн. Нораз протнв такве скипе нс пада нарочито тешко, али крнтнка наше игре ипак he битн на месту. Од почстка игре нашим дсвојка.ма ннје доста тога полазило за руко.м. Прнмећнва.\о се респектовање протнвннка и нсдостатак самопоуздаља. Изостала су бацања из даљине који.ма су нас толико пута одушевљавале Сснка ОДЛИЧНО ДРУГО МЕСТО ОКК „ПАРАБИН — „БОРАЦ” Чачак 102:67 (54:29) Наше кошаркашице су овом утакмицо.м завршнле првепство, на одлично.ч друтом мссту. Прва је екнпа СТУДЕНТА из Ниша. Да вас одмах, у вези са овнм пласманом обавестк.м: и идуИе првенство женска екнпа ОКК ,,Параћин” играће у нсто.м друштву. Кошаркашки савез Југославнје је на својој седннци од 7. септемира одлучио да за сада не дође до дсобе Савезне кошаркашке лиге за жене, што бн Параћин увело у највише друштво. To he се ипак догодитн пре.ма зак.^^шима исте седницс, алн тек пошто офо.мл>сна ко.миснја дсталпнјс нзучн свс проY ПАРАЕИНУ ГОСТОВАЛИ РУКОМЕТАШИ ПОЛ»СКЕ АЗЦ ВАРШАВЉЛНКА ТЕКСТИЛАЦ 28:28 ' Наш град 11. септе.мбра био је домаћии прве пријатељске интернацнонал ие утакзшце у рукомсту. ¥ организацн ји руко.мстног клуба „Текстилац'’ који је npiLXBaTiio понуду РК „Ппварац" из Светозарева којп.ма су руко.меташи из Пољскс, нначе чланови Прве лнгс, гости, љубитељн рукомета пружена је при лика да внде и првн интернационални сусрет. После равноправпе игре у којој су нешто ипак бол>и били гости утакмица је завршена нерешсшш резултатом, 28:28. Иначе, нгра је бнла врло занимљнва и лепа а постигнуто Је и доста годова. Да је на голу Текспица »>ио бо.^и голман, домаћнни су могли н да побсде. Ипак, у другом полувре.мену на голу се појавио ветсран СтамболиЛ тако да је Текстнлац успео да избори нерешен резултат. Пред око 300 гледалаца сусрет су одлично водиле републнчке суднје Стево Марић и Александар Стерле. Р. Весић ДЕБИ РУКОМЕТАШИЦА ИЗ ДОЊЕ МУТНИЦЕ После паузе од десет н више година у женскоЈ конкуренцији у рукомету, нашу општину у новофор.мираноЈ МеђуопштинскоЈ ллги Светозарево — Крагујевац — Краљево, представљаће екипу Основне школе из Доње Мутниие. Захваљујући наставнику физнчког васпнтања другу Бнјслкћу и члановима колектива ове школе, eKima ће се такмичити са Још седам екнпа из поменутог подручја. Новофо.миранп клуб носп назнв ,,Грза“. И поред многих тешкоћа око обезбеђивања фннансијских ПРЕД 500-ти СКОК ДРАГИЦЕ БАШЧАРЕВИН ЈубИАОРНМ скок - дар гроду 22. држано првенство у падобранству одржано је у Снљу од 24 — 31 августа ове годнне. По броју учесника (67) je најбројннјс так.мичен>е до сада. Као члан женске држане репрезентације учествовала је н Драгица БашчаревиИ. Репрезентативке се нису екнпно такмичиле, нећ са.мо појединачно. Скакалс су се к-хаснчне днсцпплине, са 2000 м фигуре, 1000 м на mi.s н групнн скокови са 1000 м. Наша падобранка Дрпгица, вратила се са овог првенства као ipeha у Југославији, и то у днсципли- |ц| појединачних скокова на цнл са 1000. Поред тога освојнла јс и Четврio место у Д11СШ1ПЛИНН 2000 м фигуре, п у генералном плвсману је четврта По1ражили смо је да мало поразЛалик it Мирчиђсва. Па и градитсл>ска Oopociiocr Весие Пстровић није овог пута, као до сада, нзазвала овацнје гледалаца. Протнв високе и брзс скппе Звсзлс нијс сс могло из рскета. Прва сс сиашла Стсфаповићсва а тск у другом полуврс.мсну »ој у еомоп успсшннјс прискочпла Славица Срстсновић. Па нпак, свс у свсму, сусрет јс имао свој ниво и прсдстављао доживљај за свс л>убнтеле кошарке. 11оСеда 1ошћи је заслужсна, гли разлнка је могла битн и .Malta. ОКК „Параћин”: С. Петровнћ, Торњански — 8, МирчнП 2 В. Петровић — 4, Манојловнћ, Topњански П, Раднћ, Лалнћ, Сретсновип 19 Стсфановнћ 14, Тарансвс.ЧЈ! 4, Црвсна звсјдп: Бурковић 2, Максимовић 8 Бабић, Г. Вукмнровић 4, Митнћ 6, Крповћ 16. НпватовиН, А. Вукмировкћ 23, ЈнОашсвић, Поиовнћ 10 .Мнлесавлсвнћ 4 Некиђ 4. блс.ме у вези са ти.м. Према то.ме, остајс нам да и даље овако лобро играмо, држнмо се врха табсле, и сачска.мо спој тренутак. Што се утакмицс „Параћпн — „Бо рац” тпче, рсзултат довољно говорк. Противник је од почетка био у подpebeHOM положају, вако је тренер наше екипе Божа Борђевић почео утакмицу готово са полмлатко.м. Посебно се својо.м борбсношћу истакла Веспа Петровић. ОКК „ПАРАБИН”: С. Петровић, Мнрчић 16, J. TopibaiiCKii 29, В. Манојло вић 10, А. Торњаиски 2, Раднћ 6. Лалнћ 2, Срстсновић 14, Стсфановић 6, Тарановска 17. средстава рукометашице из Доње Мутнице стартуЈу петнаестог овог месеца, и наг cdo.m тсрсну дочекуЈу екнпу „Прсрово” из Велнке Дренове. , Р В. РУКОМЕТ УДЛРПИК (ЛОЗОВИК) — ТЕКСТИЛЛЦ 20:19 ¥ оквнру друтог кола такмичења у новоформнраноЈ лигн, рукометаши Текстилца гостовали су у Лозовику гдв су се састали са еккпом Ударник. bnла је то утакмнца у којој су оба противника играли просечно. Домаћшш су нскористнлн предност терена и на крају обезбедили побсду са минималлном разлнко.м од 20:19. Иначе, рукометаши Текстилца скоро већи део утак мице су boailmi, али нешто због неефикасности и врло слабнх суднја, Геодосијевића п Стојиљковића пзгубидк су лва бода. ¥ разговору са новим тренеро.м MilmiboJcai Стамболнћс.м сазналн с.мо да је сигурна победа нспуштсна захваљујућн неколицинв првотмаца који нпсу ncnyHiLVH део својих добнјепнх задатака. Поновкла се стара „бољка” да су се нграчп међусобно.м расправљали уместо да пграау. Мсђ^тн.м ннае све изгубљено и всћ у наредлим колнма играћемо 6o.se и донети свом клубу nose бодове. Прпл11ка је да већ у недељу 15. 09. 1974. на свом терену поправимо утнсак против екипе „Сдоге" из Деспотовца. говарамо о том успеху н нашлп је, наравно, на аеродрому у Давидовцу где се припрема за следећа такмнчсiba. — Драго мн је да сам освојнла једпу сд медаља, алн лража би ми билз да je златна. Зато ћу за схедеће свстсок првснство још впше треннрати и учинити и нада.м сс да успех iichc нзосгати. To дугујем и себи, н своји.м учиTc.sii.\ta и Параћинцнма. За свечани дан Параћина, Дан ослоCobcita, скакаће Драгица 500-тн скок и to he бнтн скроман поклон огл врсно спортисињо прослави њенпг лрагог града. СТЕВАН СТОЈКОВИЂ Jota један врло познаги ветеран, не само друштзено- •политичког живота ПараЈшна, како га већина нас јнп, већ и истакнутог органичатора спортског живота у граду. Сасвим би сувишно било наводити појединачно све функције у дужности Стеве Стојковића. Подсетиhe.no Вас да је он оио и председник Скупштине Hatae ошитине, и бугогодиилњи председник Ohiutuhckoi cun дикалног echa и Отитинске конференције ССРН. Но, у овој рубрици разговараћемо са Стевом о његоаом спортском живосу и раду. • Знамо да волите спорт, да сте били организасор и покретач многих спортск.их акција, манифестација, и председник више спортских организација. Мотив за то је била сигурно Bctua лична спортска активност. Када је то било и у kojum спортоeiLua? — Па, дос\та широко јс моје интересовање за снорт било онда кад сам се њим бавио. Почео сам прво да играм фудбал. Играо сам за београдски клуб „Јадран”, негде... 1937. Био је то г.луб металских и графичких padника који су не само игpanic фудбал, већ били и прогресивни млади људи, акгив tai у ондашњем радничком покрету. Но, ипак, сам кратко остао у фудбалу. Bell noсле годину дана сам се свилс срце.м определио за бокс. Са неупоредиво већом вољом сам почео да учим бокс. Boha те боксгрске гиколе био је, тада познати Сики Гакоеић. Са мном су били — Тадор Павлобић „Жућа”, који је ашае пута био првак државе у „зелтер" категорији, зат1см, Паунеасу Лазар Џенина, такоће познати боксер, и бр. • A Ваиси успеси у боксу? — Huje то био ca.no бокс. Истовре.пено сам се бавио и осташш борилачким спортовима — мачевање.п, рзаtbe.n, џудо.п. Шгго се успеха тиче, било га је, добијао са.п .печеве, али нисам icnao ни вре.пена да развијем све л:оје спортске способности и жеље. Већ нрвих дана 1941. активно се укључуЈем у илегални покрет Београда нротив окупатора. Године 1943. бива.п ухашиен, после jeduc велике провале београдске илегалне организације, и одведен у злогласни логор на Бањици. Одатле сам пребачен у jota злогласнији и суровији логор — „Маутхаузен". До ослобоћења са.и та.ио био. A no noepartcy u? логора 1945. noped активног dpytuTeeno-политичког yada на обнови и ti3zpadH>u зе.иље, ниса.п заностављао ни спорт. • Са бављењем мислите, или...? — He, euuie не са бављењем, већ на организацији и активиранзу счортско? жи вота у zpady. Почетком 1946. формира се Спортско dpymВИИЈА ОБУКА ПАДОБРАНАЦА После одобрења за коришћење падобранског полигона у Давпдовцу од Савезне упРаве за цпвнлну пловидбу, организо вана је обука падобранаца за стицање падобранске дозволе. Учеству.је 16 падобранаца из Лесковца, Новог Сада, Светозарева и Параћина. Обука се изводн на аеродрому Давидовац, под стручним руковод* ством Симе Ињца из Новог Сада п Славољуба Годића из Параћина и трајаће 20 дана. Након одржане обуке, обавиће се исшгги и палобранцп ће добити дозволе. Са оваквпм дозволама овц спортнсти ће мо ‘ћи да учествују на свим јавним прпредбама, митинзима н такмичењима. тво „JeduHcreo" с ја сам био иницијаутор da се у њему оснује и бокс клуб. Тај спорт је увек изазивао велико интересовање меБу мла du.na. Kada ca.n 1949. zod. лрихватио dyжнocт помоћника dupexropa Фабрике ттофа, odxtax сам се прихватио и dyMHOCTii npedcedHuxa Cnop tcxoz dpyuiTea „Тсхсти-аац", u наравно фор.пирао бохс клуб при Друштву. • Уз нову дужност — нови спорт, тахо му ucnada.^ — Схоро da и jccre тако. Kada сам из Фабрике штофа npetuao на dpyiy dy^Hocr, учествујс.п у ocHtieatby Атлетсхог хлуба. Тс zodune, 1952, 53, 54, су биле и златне гоdune „краљице" спортова у нас. А наиса стаза 'лла је jedna od најбољих у Србији. И наиш атлетичари су бележили лене резултахе. Атлетски хлуб, и ПараГтн се Tada прихватише ирганизације MehynapodHOz атлегсхог deoмеча U3.nehy ФИНСКЕ И ПГОСААВИЈЕ. Тада је Иван Губијан u3jedHa4tio и ceoj dpжавни pexopd у бацању Knaduea, а Кривокапић поставио нов Оржавни рекорд у бацању duexa. А онба, Драгослав Odpadoeuh и ја прихватис.по се орсанизације аеро-.иитинга у Иараћину, тто је био doeoban nodстрех и за нас и за остале да се оснује Аеро-хлуб. Тај Аеро-хлуб и danac padu doбро. Дуго zoduHa cast био на челу тог клуба и, da не 6yde.n несхро.чан, еероватно docra donpimeo da тај клуб 6yde оно iuto danac јестс u da tana cea oea средства, авионе, хангар, acpodpo.n u остало. Па, da с^^Абраја^с dd.be, eoduo ca.n јеоно време u ФК „JedtiHCTBo", ухључиeao ce y pad ДТВ „Партизана” tad. ® Доста богато u tuupoxo интересовање за спорт, ван свахе су.иње, па нам реци/е: Шта је за Вас спорт, ооносно, хако znedaTic на све исто се око нас у спорту збива. — Cad, на oeo шго се збива у спорту, треба гледати docTa хритичхи. Ја волим cnop?, за мене је to апсолутна и nedejbuea нотреба мла dux, па и старијих који хоhe da остану збрави и xoju 3 tajy иста спорт знача. али ахо иза свих гих мотива стоје nape, онда to euw.e није снорт. Onda се гго чретвара у трхе за плас.г.ано.п у који.па ие важс нихахва етичха правила и норме. Но увех то нехо други padu, не о.пладина. Ом сабину треба и ус.иерити, не ca.no хритиховати. Сада хао npedcednux Схутитине Отитинсхс 3ajedHtttfe за физичху хултуру, padu.no на хонцспту развоја физичхе културе, спорта и рехреације хоји he co стварно jediio.n охрен\ути paspetuaeatby тих наго.ииланих проблема у odnocy на. основну базу, дбјехте и амже риза.и. Mopa.no јебном превазићи расхорак измећу онога iuto xohe.no и исто padu.no у овој о^тасти. Ж. Борђевић Издаје OK ССРН ПАРЛБИН Уређује Релакциони одбор Вршилаи дужиости главно! и одгопорног уредникв Борђе Петковић Алреса Релакције: Иараћин Б. Крсманонића 16 Тел 83-694 Штампа „ГЛАС” Кеоград, Влајковићева 8 ТелЈ 335-384

СКОК Y ДАЛ> ИЗ МЕСТА „ТРУПАЧКЕ" ОПШТИНСКО ТАКМИЧЕЊЕ Y ОКВИРУ ОЛИМПИЈСКИХ СЕОСКИХ ИГАРА СРБИЈЕ ОДРЖАНО 7. И 8. СЕПТЕМВРА 14 ДИСЦИПЛИНА -10 ПОБЕДНИКЛ ТЕКИЈА Y ДИСЦИПЛИНАМ,\ НАРОДНОГ НАДМЕТАЊА: ПАО СЕНИОРСКОЈ ЕКИПИ СЕЛА ЛЕБИНЕ. ГОРЕ: БРЗО С1РУГАЊЕ ОБЛИЦЕ. ДОЛЕ: ТРЧАЊЕ ПРЕКО ПРИРОДНИХ ПРЕПРЕКА. БАЦАЊУ КАМЕНА С РАМЕНА. БАЦАЊУ ПОТКОВИЦЕ, БРЗОМ СТРУГАЊУ ОБАИЦЕ, СКОКУ у ДАЉ ИЗ МЕСТА II ТРЧА1БУ ПРЕКО ПРИРОДНИХ ПРЕПРЕКА, ПРВО МЕСТО И ПРЕЛЛЗНИ ПЕХАР ЈЕ ПРИУ КАТЕГОРИЈАМА ЈУНИОРА, ВЕТЕРАНА И МЕШОВИТИХ ЕКИПА, ПРВА МЕСТА CY ОСВОЈИЛИ ДОМАБИНИ ТАКМИЧЕЊЛ ТЕКИЧАНИ. СЕОСКА ОЛИМПИЈАДА Y оба дана СЕОСКЕ ОЛИМПИЈАДЕ такмичило се 14 скипа са преко 500 такмичара. СЕОСКА ОЛИМПИЈАДА је на самом почетку освојила симпатије сеоског становништва свих узраста. Народна надметања и спорт су најзахвалнији облици масовне физичке културе, без које нема ни здраве нацнје ни квалитета v спорту. Првопласнране екипе ће отпитину Параћнн представљати на Зонском такмичењу у Аранђеловцу 19. септембра 1974. Пожелимо им да нм мишице буду снажне као на овом нашем Општинском так.мичењу и, уз мало спортске соеће да се пласирају за РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ које ће се одржати октобра месеца у Бсограду. ЈЕДНЛ од дисцнплинл оснс-а: МЛЛИ ФУДБЛЛ. j£^<*<*^<<4**4444*4^«*444**44+^«444HM^4444444444+H44444444<444444444444444444444444444^44444444Н444444444444444444^ ПАРАЋИН НА СТАДИОНУ „ТЕКСТИЛЦА” Y НЕДЕЉУ 8. СЕПТЕМБРА НАСТАВЉЕНО ЈЕ ТАКМИ ЧЕЊЕ У ОСТАЛИМ ДИСЦИПЛИНАМА ОЛИМПИЈСКИХ СЕОСКИХ ИГАРА. — ПОБЕДНИЦИ Y KPOCY НА 1.000 СУ СЕНИОРИ ПОПОВЦА — ЛЕБИНЦИ CY ПОРЕД ПРЕЛАЗНОГ ПЕХАРА Y НАРОДНИМ НАДМЕТАН.ИМА ОС ВОЈИЛИ ПРВО МЕСТО И Y БИЦИКЛИЗМУ А ЊИХОВИ ВЕТЕРАНИ (ЊИХ ШЕСТОРИЦА СА УКУПНО 250 ГОД. И ПРЕКО 500 КГ. „ЖИВЕ MEPE") CY ПОБЕДИЛИ Y НАДВЛАЧЕЊУ КОНОПЦА. — ЕКИПЕ ПОПОВЦА CY ОС ВОЈИЛЕ ПРВА МЕСТА Y КРО CY, ОДБОЈЦИ И СТРЕЉАШTBY. — НАЈБОЉИ „БОМБЛШИ" CY ИЗ ГЛАВИЦЕ. — Y МАЛОМ ФУДБАЛУ ТЕКИЧАНИ НИСУ ДОЗВОЛИЛИ ИЗНЕНАБЕЊЕ. А ИЗНЕНАБЕ ЊК ЈЕ БИЛА МЛАДА СИМПАТИЧНА ЕКИПА ГОЛУБОВЦА КОЈА ЈЕ ДОСПЕЛА ДО САМОГ ФИНАЛА И ТЕК ЈОЈ ЈЕ TY ПОНЕСТАЛО СНАГЕ. ОДБОЈКА СЕ МАСОВНО НГРАЛА НЛ ОВОМ ТАКМИЧЕЊУ, П AKO ЈЕ НЕМА Y НАШОЈ ОПШТИНИ КЛО СПОРТ. ГОРЕ: J10C IРОЈЕНИ ТЛК.МИЧАРИ ПРЕ ПОЧЕТКА НАРОДНОГ НАДМЕТАЊА Y ТЕКИЈИ. V СГЕДННИ ЛЕЗО БАИАЊЕ КА.МЕНА С PA.MF.HA. V СРЕДИИИ ДЕСНО. СГОНИ ТЕНИС. ДОЛЕ. КРОС ТАК.МИЧЕЊЕ НЛ СТЛЗИ ОД 1000 МЕТАРА. 9 МИЛИСАВ ОБРАДОВИЋ: | 5 i $ 5 1 ПОЛП У РАЗВО V ИНДУСГРИЕ ПОМШ ПОЧЕТКОМ XX ВЕНА (4) РАДНА СНАГА, ЖИВОТНИ УСЛОВИ И ПОЧЕТАК РАДНИЧКОГ ПОКРЕТА Пораст индустрије у Србији тек крајем XIX н почет. ком XX века добија размере и карактеристике интензивнијег развоја. Снажнија акумулација домаћег капитала и још в<!ћи продор страног, манифестовао се у доста брзом оснивању индустријских предузећа. Многа од њих била су повластичарска. Иако се у већини ради о релативно ситној индустрији која је најчешће била на прелазу између мануфактурне и модерне индустрије, она је пролазила кроз све карактеристичне етапе економско.класног развитка. Њено посебно обележје, што је овај развојни пут био пренапрегнут. Одвијао се у изузетно кратком временском иивервалу праћен заоштреном, класном борбом и сталнилх конфликтима. Тадашњи индустријски капитал, релативно скроман и недовољан све до царинског рата, имао је огра. нпчено дејство. Пригушен Аустро-Угарским присуством и ј притиском на српском тржишту, он је своју.немоћ и теж- £ експлоатацији радне снаге. Каснији, убрзанији развој, за 5 време и после царинског рата био је у знаку трозничаве х. борбе за жнвљу репродукцију и властиту. еманшптацију. Тежња за експанзијом и профитима најчешће запоставља $ хигијенско.техничку и социјалну страну пробле.ма. Животн>у за бржи.м репродуковањем надокнађивао у безобзирној £ 5 i 5 ни услови радника, пре свега услови рада били су врло тешки без елементарнс зашпгге. Радно. вре.ме дуго, често п неконтролисано од 11 — 16 па и 18 часова, и све већа примена дечје и радне снаге (женске). Индустрија Србије тек у 1908. години запошљава око 10 хиљада радника а две године касније (1910) 16.095 рад. шгка. Индустрија Поморавског басена пролазила је кроз све карактеристпчне фазс. Шта внше, оне се могу добро пратити баш на ово.м терену. Ова индустрија бпла је врло разноврсна. Јављала се и развнјала у различнтнм временским условима. Нека предузећа су због конкурентскпх разлога и нерентабилности затварана нли на други начин нестајала. Број запосленИх не може се са спгурношћу утврдити. Већа актпвност радника је забележена пре свега У већим фабрикама где је концентрапија радне снаге била велика. Таква кретања су особнто забележена у параћинским фабрикама, Минховој фабрнин вунених тканина и Српској фабрици стакла, затнм у Сењском Руднпку, што не значи да у друшм мањим фабрикама и у друпш гра. довима те активности нпје било. Међутим, врло луто у радничком покрету Поморавља истакнугу .улогу играли су занатски радници који су ималн бо.<ве услове за рад и ор. ганизовање. Усаови рада за актнвност »нлустрнјских радника били су знатно тежи. Особито су страни кашггалисти били ригорозни према радној снази. Радничка штампа: „Занатлијски савез" а нарочито „Радничке новине" врло опширно је писала о животним условима и активности радника. У време организовања „Српско-занатлијско радшгчког савеза" 1892. године, занатлије и радници Параћина, Нуприје, Јагодине се орга. низују. 6. јуна 1894. године одржана је друга редовна земаљска скупштнна у Нуприји на основу Одлуке претход. не скупштине, чиме је посебно почаствован покретом у Буприји и Поморављу. „Занатлијски савез" је у рубрици „Изасланици" истакао и имена поморавских представника. Буприју су представљала четирп делегата а Јагодхгну н Параћин по два. Буприја је ових годпна бнла запажен радшгчко-занатски цептар и окупљала — ----------- лија и радника. Овај полет ће каснијгк година О зачецима радничког покрета шнрнтпс натписа у „Занатлијском je око стотнну занат. опастп. у Параћинг има оп- -------- ---------------- савезу 1894. године". Творница вуненнх израда браће Минх у Параћину запошљавала је тада 245 мушких и 273 женских радннка. ц била је једна од највећих фабрика у Србнјн. Оволика примена женске (а свакако и дечје) радне снаге за себе говори о примени масовне експлоатације. Радно време износило је 14 — 16 па чак п 18 часова. Оно је званично свакако било мање, обично је приказчвано као И.часовно. Наднхша је износила за мушкарце 1,80 динара а за жене 1,70 динара. И у друпим фабрикама радно време је било врло дуго. V индустрији за прерадг меса (КлефЈпиова фабрика) радни дан је износио гтреко 13 часова. Још драстичнији прпмер је у металној индустријп у Јагодинп. Из лаконског одговора послодавца раднику који тражи посао види се сва тежпна положаја и радних услова радника. „Код мене почиље рад v 5 часова изјутра н траје до 7 увече". Врло је карактеристпчно стање радника у параћинској фабриии вунених тканина браће Минх. Натписи у „Занатлијском савезу" из 1894. v приказивању ислова рада и положаја радника у овој фабрици, на одређен начин осветљаBajv и опште услове под којима су тада радили раднипп у Србији. Рално време износило је обично 13 и 14 сати Аневно. 1849. године наднице су опале, за око 30 посто у од. носу на стање пре 5 година. Радници су се организовано супротстављали експлоатацији и упозоравалн управу Фаб. рике на могућност поновног штрајка. „Надлежним обра_ ћамо пажњу на ово, како не би поново искрснуо шрајк. те да наша „ревносна" полиција добија посла око стишаван>а „револуционава", као што рече тамошњи капетан при последњем шрајку". Техничке заштите прп paAV није било, тако да је долазило до честих сакаћења. Иако је вршен притисак Hai власннке и од стране радника и преко радничке штампе они нису набављали заклоне за машине којн би спречавали несреће и повреде. Радници су ималп своје друштво „Радничка једнакост". Здравствена заштита радника у фабриии и њнхових породица бпла је врло слаба п несавесна. V радничкој штампи било је много отпужби и уттозорења на рад тадашњег фабричког лекара. Међутим, стање се н даље није поправ. љало нако су долазнле ннтервенције п упозорења тт ол Главног радничког савеза из Београда. Буржоазија је свим средствима спречавала организовање ралника. V изборним калшањама у надметањима грађанских партпја радниип су приморавани да гласају за оне кандидате за које нареди власшгк фабрике Минх. Противљење илп нспзвршавање газдиног налога водило је отпусту са посла. Уз помоћ полиције забрањнванп су зборовн радника, вршена физнчка насиља и друге бруталне мере. Експлоатација је захва. тила чак п социјалну заштиту радника. После пожара и унтпптења ове фабрике бивши власник је задржао за себе раднички фонд којп је годинама ути\аћиван. Протестни збор н донета резолуција нису власника ганулп ни нагнали на повратак новиа. Експлоатација радника ткача по акордном систему била је велика. Норме су стално повећаване а приликом обрачунавања радницп поткраданп. 27. јула 1903. године стварају се ттрвп облшш организовања радника у оснивању Параћпнског ралничког друштва, којс је усвојило и правила друштва. 1906. године основана је Прва партијска организација, која је :шги\а прво 18 a заптм нстс године 34 члана. ‘ Постојање партпјске организацнје ССДС и органнзовање пододбора сцндпката којп су до 1908. године обухватали највећи део радника (овде је више ^реч о занатским радншшма М. О.) створени су' врло повољни условн за да5 t I 1 1 1 л>п политички рад и организовање радника. 1904. године одржана је прва првомајска прослава у Параћину. Међу најзначајннје одлике активности н борбе ралнпка који су * органнзовали партијска организацпја п синдикатн (Спн- г дикално већец пододборп) били су: Зборови и конферениијс, Првомајске прославе н другс манифестацнје, шрар кови и бојкоти послодаваца. Културно-забавни жнвот којн I i се одвија преко приредаба и забава увек је бпо проткан идејно.васпитним и класним садржајем. По оснивању Фабрике стакла у Параћину створени су услови за јачање радннчког покрета Врло тешки услови рада, дуго радно време, ниске наднице, угњетаваље од послодаваца покретали су раднпке. Партијска организанија ССДС је ангажовано раднла на њиховој заштитп и оргагизовањг. За 12.то часовни рад надшша је нзносила 1.40 лпнара. После разних намета она ie сведена на само један линар. Експлоатација деце била је још већа. Неспеће cv биле честе. Послодавцн нису поштовалп уговоре. Учинак по акорду је с.мањиван или погрешно обрачунаван. Крајем 1908. године радницп hhcv псплаћивани пуна три месеиа Због тога је у јануару 1909 године избио шрајк који 1« трајао 6 дана. Штрајк је подржавала партијска организација и Главни раднички савез из Београда. „Ралннчке новине" пуне су патписа о свом штрајку п репрссалија.ма полппије пал радницнма. Због тога су многи радшпш. Чеси били принуђени ла се врате у своју земл>у. О најгрубло’ експлоатацији у Стаклари се кажс и ово: „У параћчнскоЈ Фабрици стакла, поред велнких врелих лонаца са усијаном стакленом масом, у стоаховнтој топлоти од 45 степени. раде 11 часова дневно 20 дечака и девоЈ\пша нспод 12 го- \ина з« 'чевницу ол 65 паоа". 1910. годинс на^всћа начшца. v Фабрици стаклз била је 10 динара. to ie тада бтгла највиша наднипа у Србијн. Међутнм, маса пеквалифико-. ване ралнс снаге радила је за налнпцу од 2 — 2Д липара. I । | •I

Октоборско признања ДОБИТНИЦИ ПОВЕЉЕ ПОВОДОМ ТРИДЕСЕТЕ ГОДИШЊНЦЕ ОСЛОБОБЕЊА Скупштина опшгине Параћ]ш, на својој седницп од 9. октобра доделила је ПОВЕЛ>У ОПШТИНЕ ПАРАНИН као знак признаља за д\тогодишњу радну и друштвепо-политичку артЈвност слсде!пш другарицама и друговнма: АксентиЈевић Костадин, Лрснћ Видојко, Бојковић Алостол, Бошковић Добривоје, Вујасиновнћ Бранко, Вучковнћ Жнвота, Всљић — Смил»аш1ћ Душанка, Бокнћ Драгиша, 'БорБсвић Драго слав, БорВсвић Живота, Букнћ Никола, Бурић Драгомир, Живковић Мплнвоје, Језднћ Момир, Јоваковић Бсјана, Јованић БураБ, Кржа Борђе, Коцић Драгољуб, Милидраг Добринка, Миладиновић Никола, Мнлошевнћ Лзубшпа, .Милошсвнћ Милутин, Милетић Стојадин, Мркал» Сима, Николић Радомнр, Павловић Никола, Петровић Мисдраг, Ракпћ Родољуб, Радошевић Стојанка. Ромчевић Стеван, Савнћ Гра дибор, Савић Милан, Стаменковић Л>убисав, Стојановић — Димитријевић Драгица? Стојковић Стеван, Стошић Вукосав, Теодосијевић Јаков, Трајковић Борђе, Нпрић Слободан, Урошевић Мирко, Урошевић Михаило, Цднковић Драгиша. ДОБИТНИЦИ ОКТОБАРСКИХ НАГРАДА На истој седници додељене су и традиционалне октобарске награде општине Параћин следећим задшш организацицама и поједшадима: ПЛАКЕТА: Омладински кошаркашки клуб „Параћин”; ДИПЛОМА: Комунално предузеће „Стан дард”; Основна школа „Радоје Домановић”; Месна заједница Бул>ане; Кецман Јован, дипломира1ги инжењер Српске фабрике стакла; Борђе Петковић, вршилац дужноста главног и одговорног уредника Ошигинског листа „14 дана”; ГОДИНА I БРОЈ 16—17 ПАРАБИН 13. ОКТОБАР 1974. ИЗЛАЗИ СВАКОГ ДРУГбГ VTOPKA ЦЕНА 2 ДИНАРА ЛИСТ С О Ц И J А Л И С Т И Ч К О Г С A В Е 3 А РАДНОГ НАРОДА О П Ш ТИ Н Е ПA Р AК И Н СНИМИО; РАДОМИР МИЛОСАВЉЕВИК НОВЧАНА НАГРАДА: Димић Лепа, радница Текстилног предузећа ,Јединство”; Башчаревић Драгица, члан Аеро клуба „Наша крила”; Илић Момир, машински телничар Српске фабрике стакла; Лукић Чедомир, радник ИВТ „Бранко Крсмановић". На седницн је разматоано и више актуелних питања, о којима ћемо писати опшир није у следећем броју Hauler листа, пошто је седница одржана у време завршетка прелома нашег листа. Најважније питање била је Ана лиза о стању ванпривреде за првих шест месеци ове годиве, из којс на петој стра ни објављујемо ширс изводе. 1РИАЕСЕТИ ОНТОБАР1 M0601H Тридесети октобар у слободи је у нама и око нас. Поносни смо и срећни што његове боје најлепшим палетама боје дрвореде, улице, винограде, поља и лица 65000 становника наше општине који са поносом сумирају резултате, незаборављајући прећени пут и самокритички преиспитују који су то поклон могли а нису подарили своме граду за јубилеј. ' Слобода с нама и у нама, слобода у фабричким халама, на плодовсша набреклих пољана, у качким клупама, радионицама — омогућавала нам је да пуним плућима удишемо ваздух>и с њом-градимо живот у који верујемо без обала, будућност о којој су генерације само снивале, ocreapyjyhu снове оних који су желећи /е са осмехом на уснаAta, у смрт одлазили. А било tix је који су путељцима преко шумарака око наишх села, у мрачним улицама на периферији града, са страхом у углу ткачнице или мешаонице. размиисљали о путу до слободе ие nurajyhu за њсну цсну. Мнош сс нису вратили, али јс дошла слобода и вечно celta иа IbUX. Уобичајено је да се у оваквим нрнлчкама сумирају резултати, праве критички осартн па прсhciiu пут, зацртавају наредни задаци и обавезе. Од нрвих народноослободилачких одбора који су 1944. године створени, као први нокушај конституисања народне власти, нреко радничких сааета самоуправл>ања до конституисања на принцшиша нових устава ч увоћења делаатског систша npeheii је дуг, напоран и одговоран пут. Ратом onycrotuena домовина тражила је зној и грч мишица, а полет младих и старијих загрлио је поља, хале, реке, планине. И никле су фабрике, хидроцентрале, пруг^е, путеви, узоране су ледине — забрујао је живот своју песму победе у слободи. И ми смо се придружили и радом и љубављу градили свој завичај. Истина, било је теигких испита, било је клонућа, дилема, али је вера у слободног човека и његову будућност увек побеhuecuia. Данас је празник. Наш празник. ■ На данашњи дан слобода је 'дошла у наш град на крилима јесењег кишног јутра и пламену срца ослободилаца. Данас је дан сећања, дан сумирања и преиспитивања, дан. најдубље искрености. Од 13-то октобарског јутра 1944. године, када јс Параћин са 8000 становника ратом онустотена паланка, са релативно развијеном индустријом и бројним нролетаријатом, неколнко мањих радчоччца, занатством ч трговчном, нрчмчтчвном пољочрчвредом ч за оче прчлчкс осредњим школством ч нечскорчшћеним могућчостчма, до овог, дананч њег када у општчнч жчви 63.000 стачовнчка од чега 22.000 у граду, сгваранч су условч за бољч жчвот ч услове града. To нам чоказује ч бројка од 12.500 запосленчх као ч могућностч да се отварају чова радна места. Исто тако, ч чрчвредни капацитетч којч су 1973. годчне остварчлч бруто прочзвод у ачсччч од 1.343.030.000 динара ч реалне могућчостч да у наребчом псрчоду буду знатно премашечи јер се у велчко прошчрују, указују нам да су нам Motyhnocru великв и нвдовољно искоришћене. Повољан развој привреде омогућавао је и бржи развој друштвених делатности. Потребе и услови диктчрали су бржч развој школства и здравсгтва. Данас с поносом можемо да поменемо бројку од преко 11000 учеччка, лепе и функционалне школске зграде, пројекте за чзградњу нових и број основним школством обухваћенчх ученика. Исто тако, из годчне у годчну и у здравство се улаже мно?1о, мада још увек нисмо задовољни постигнутим резултатчма у овој значајној службч. Када за који дан нова полчклчнчка са чотребнчм службама прчми прве пацијенте, а специјалистччке службе ојачају, бићемо још задовољнијч. Стотчну кчлометара асфалта широм општине, и ужурбанч радови на човчм улицама, како у граду, тако ч у селчма, су гаранција да је ово значајно ччта^ ibe пред ресиењем. Садашњи тренутак карактерише друи1твено-по~ лчтичка клима и ангажованост раднчх људи у cnpoeobeH>y задатака чз Пчсма друга Тчта ч ц3. вршног бчроа Предссднчштва. СКЈ, Резолуција VII конгреса СКС. X конгреса СКЈ ч оживотворење идејно-чолитччке нормативне садржчнс новчх устава. Много је постигнутих резултата. Трчдесет ссваралачкчх годчна са жељом за боље сутра, сва чскучаења и радостч због бројних раднчх победа час испуњавају задовољством чсго за овај јубчлеј свом граду чмамо шта да поклоччмо, уз обећање да ћемо са чстим еланом наставитч ч иову етапу изградње uatue самоуправне соцчјалчстичке заједнице.

CTPAHA 2 14 ДАНА Y CYCPET КОНГРЕСИМА СИНДИКАТА СКУПШТИНА СкНДИНАТА У СРПСКОЈ Y Српској фабрнцр стакла ФАБРИЦИ С1Ш 25. септе*\!бра одржаиа јс Скупштнна снпдиката ове радне органпзацијс, на i<ojoi јс разматрана активносг Спндиката у остваривању Устава и закључака Дссстог копгосса Савсза комуниста Југославрјс п ''елмог конгреса Савеза ко.муниста Србнјс, као н активност Снндиката у везп предстсчећих конгреса, Сед.мог конгреса Савеза синдиката Југославнје и Петог конгреса Савеза синдиката Србијс. Истовремено јс донета и допуна Акционог програма ооганнзације Синдиката Српске фа брике стакла. Скупштнни фа бричког синдиката прнсуствовао јс Ранко Николић, ппедседнпк Огтштинско’' пшднгалног већа. Уводно излагање is поднео друг Мнлан Марковић, председннк одбора фабрпчког синднката. Говорећи о активности синдиката v остварпвањ? Устава, друг Марковпћ је рекао да од изванредног знача[а, за дал>и развој самоуправпих одно* са v пашем самоуправном друIUTBV је то, што се v Уставу потврђујс да у целокупном дохотк;’ радници одлучују v ООУР V складу са својим vctbbhiim правпма и одговорнистима пре ма другим радннцпма v удоужсном раду II према друштвеној заједници. Такође је неопходно критпчки апализиратн досадапгњг праксу констктуисаннх ООУР, како би друштвена активпост свпх субкктивних снага била vcwepena ка дослсдном остварнвању cyii’niне самоуправних поодукционих односа. Говорећп дал>е о критеријуми.ма вредновања рада v rpvпацнјама, гранама л ггроизводни.м комплексима и -пвитспнјама, Марковић је запазио: „Са дашњи самоуправнп локументп V знатној Mcnji одступају од прокламованих циљева, међутнм, самоуправнн споразум и друштвени договор о расподелп дохотка и личних доходака v Србији, а и у целој земл»и, бпће до краја године потпуно усклађенп са Уставог н задацима који су усвојени на Десетом Kourpecv СКЈ н Седмом конгресу СК Срби’,е. У складу са тпм ашднкат Србнје се залаже. порсд осталог, за то да распон лнчннх доходака радника пстих квалифигашпа v разнљм радним организаццјалш не сме битн веће од односа 1:2 или 1:1,8.” ДАЉА АКТИВНОСТ СИНДИКАТА У дал>е.\! излагању лрут Марковић је говорио и о активжг!- ти комунпста v синднкату,. која мора да доприносп самоуправном удруживању, повезивању рада н усклабивању интереса радничке класе у удруженом паду. — Досадашња пракса јс међутим показала да :е било слуПРЕТКОНГРЕСНИ СИНДИКАЛНИ РАЗГОВОРИ Ниска акумулативност услужних делатности У овом броју настављамо разговоре са делегатима Петог конгреса Савеза синдиката Србијс. Наш саговорппк 1’е Раде Милановнћ, правннк, сскретар Туристнчко-угостител>ског предузећа „Грза” у Праћину. • Ви сте делегат Петог конхреса Савеза синднката Србиjei. Да : ли бисте на.м нешто РАДОМИР МИЛАИОВИБ могли да кажете у вези основног цил>а Савеза синдиката, a то је мобилизација и актпвно учешће радничке класе да се непосредно ангажује на остваривању одлука Десетог конгреса СКЈ и Седмог конгреса Ср’ бије? — Пети конгрес Савеза синднката Србије одржава сс у условима живе активности на спровођењу политике, прокламоване Десетим конгресом СКЈ и напорне борбе радничке класе и других свесних чинилаца нашег самоуправног друизврше до краја. Настале тешкоће у привреди обавезују Конгрес да тражи разрешење овог проблема, руководећи се политиком СКЈ и смерницама са.моуправних и извршно-политичких органа друштвено полптичких заједница. Сматрам да је дошло до раскорака између прокламоване прнвредне политаке и примене исте у пракси. Дошло јс до неочекиваног оптерећења привреде у таквим размерама да сс поставља шггање обезбеђен>а прошРрене репродукције код неких грана. • С обзиром да радите у Угоспггељству који проблеми треба да буду заступљеш! на конгресу Савеза синдиката? — Y услужним делатностима постоји огро.ман потенцијал за решавање многих друштвено економских проблема. Бли же речено велике су могућности за запошљавање у овој обласги и задовољавање других потреба радних л>уди: одморп, рекреације, разонода и сл. Међутим, неке граие у овој области прате одређене тешкође чисто материјалне природе. Акумулације а тиме и доходак је на ниском нивоу и показу.је тенденцију опадања. Нарочито су ови проблеми евидентни у занатској делат постн, угоститељству и туризму. На овакво стање сигурно утичу- далеко веће законске обавезе у односу на 1973. годину. Мислим да су трговина а нарочито електродистрибуције и некс ко.муналне делатности у бол>ем положају у односу на остале делатности из ове гранске области. Морам истаћн да се оваква ниска акумулативност и .мали доходак поред других субјективних слабости битно одражава на бржи развој самоуправл>ан>а и подизања истог на виштва да постављене задатке ши ниво у овом делу привреЛЕВИ lllllllllllllllllllllllllllllllllllltllllllllllllllltlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllltllllir угао Моја запослења r V нрвом предузећу = | све брат до брата Е ~ u кад то осудих = излетех на врата. f = У другом сам ше^У = = иа жуљ једном стао, Е он се насмешио, = | а ја викнух: јао! i У трећем се замерих | S секретарици Цици 1 I ti опет добих — = iioioM no задњици. У четвртом други | у борби мишљења пали, = 'а мени — победншсу | отказ сервирали. 1 Сада. свима кажем: у свему се слажем, пл’ како да се снаћем да посао наћем. Тишко = 7.1Н1111111111||||||||||||||||>||«|и11111111111111П1111|1П11Ш1111П111111и111111111Ш11111тшпашш11111Ш111111111и1111111|'' чајева ла извесии суСјекти одлучнваЈва нису у довол>ној мери водили рачупа и одговорности за властито понашаљс и одлуке којс су доиосили. Улога Синдиката носебпо Јс одговорпа у даљсм развоју систсма. Увођс1Бсм новог делсгатског система Устав пружа радничкој класи још шпрс могућностп да постаме основна и пајодговорнија снага v про uccv одлучивања па свим нивои.ма друштвсно политичког организовања. — Прворазрсдпи пам је задатак, полвукао је друг МаркоBidi, да развијамо међу делегацијама свест о за једнпчкпм иптсресима, као и да сс бори мо за реализацију ннтереса радиичкс класс. Делегатски ссстем поставља пред синдикат нове задаткс п захтева радпкалан обрт v методг н смеру ст1дика.\не актквностн. За сфикасност аинднкалие организације у целинн, подвукао је Мапковић, ид прворазрсдног значаја предстоје активности синдикалпог чланства у бази, ангажовање н утицај основних организанија синдпката на садржај — кнтснзјггст рада самоуправних делегацнја на стварању повољннх д^жа вних услова, за бољп развој иепосредног самоуправљаља. Такође, значајна услуга си.чдиката јс н борба за превазилажење соцнјалнхт разлика, које су условљене дикамиком и степеном нашег развоја. Улога синдиката у том смислу састојала би се у проналажењу п отк.\ањању узрока социјалђивања. Радна дисциплина је неопходна, ако желимо да превазиђемо настале тешкоће. Сигурно је да ће се на конгресу разматрати положај ове гране као дела наше интегралне друштвено-економске целине. За побољшање овако лоше материјалне основе неких грана из ових области, неопходно је друштвено договарање и самоуправно споразумевање свести на озбиљнију меру. на тај начин што ће се морати чвршће повезивати ОУР у сфери услуга са производним радним организацијама. Сматрам ово као неопходност, односно неопходно је уд* руживање на новим основама, на принципу самоуправног споразумевања и друштвеног договарања. Пораст цена и многи други фактори који утичу на лични и општи стандард радних л»уди могуће је стабилизовати добрим делом у оквиру ових решења. Убеђен сам да ће предстојећи конгреси Савеза синдиката Србије и Савеза снндиката Ју гославије допрннети разрешаван>у насталих тешкоћа, уосталом то је цил» Организације Синдиката као једне од најмасовнијих организацнја радника у нашој заједници. • Ви сте секретар Општинског-синдикалног веђа, како оцењујсте досадашњу активност синдиката на нивоу Општи« не? — На неки начин дужан сам истаћи да је Снндикално веће наше Општине развило веома ве.шку активност у претконгреоним припремама. Претконгреснн материјалн, допуњавани са практичним решењнма, чнне рснову рада Већа у овом перноду. Ж. Р. НОВА ОРГАНИЗАЦИЈА САВЕЗА КОМУНИСТА Статутарном одлуком о орга ннзовању Савеза комуннста прн Железничком транспортном предузећу Београд предвнђено је да се основне организације Савеза комуниста фо р.мирају по делатностима. У саставу основне организације Савеза комуниста железничке станнце Параћин, налазили су се и радници деонице за сигнално-сигурносна постро јења, деонице за телефонско- -тслеграфска постројења и део irraie иа контактиу мрежу. На недавно одржано.м састанку основне органпзације Са веза комуниста Жслезничке станице Параћнн фор.мирана ie нова основна организацнја гтрн овим деоннцама. За секретара основне органнзације СК електротехничке делатностн изабран је Момчило Јовановић, а за секретара основне организаЈшје Железничке станице Параћин Живојин Илић. А. Кнежевић них разлика. Што се тиче подручја заједничких потреба радннх л/уди Синдикат се мора у наредном периоду на јконкрепшје ангажовати: — За брже решавање стам* бених проблема радника; — За бржу и потпунију реализацију принципа једног награђнвања и за брже подизање опште образовног м стручног живота радника. За унапређивање и проширива ње здравствене заштнте, за бржи развој превентивне здравствене заштите и за већи утацај осигураника. Све знатнији задаии синднката су и у вези са обезбеђењем услова за одмор и рекреацију радника, за развој оадничког туризма, затим што Bebe залагање на културно-спорт ском плану. Подизање шпзоа знања тадника нз друштвено-полнтнчког, економског и стручног образовања, такође је задатак чланова синдиката, зазришо ie пзлагање председник фабричког синдиката Милан Марковић. После уводног излагања први дискутант Војин МилошевиП, председшгк синдикатаД ООУР-а, осврпуо се на рад своје подружннце. Говорио ie о cv6jeKтивним факторима у помањкан>у технолошке и падие днсдиплине о чему се убудуће мора водити више рачуна. Изостанди са рада као и дрчги об.\ици недисцп »ине умањују резултате рада. Дпуг Милошевић се осврнуо такође- на оад радничке контроле, чи1'а активност нн.је v nynoi мерн дошла до изражаја у минулом перисду. АКТИВНОСТ МОРА ДА ПОТЕКНЕ ИЗ ОСНОВНИХ ПОДРУЖНИЦА На Скупштини ie говооио п друг Ранко Никодић, председник Општинског синдикалног већа, кош ie између осталог рекао и ово: — Стиче се утпсак да смо сво]’е обавезе ставили v други план, рекао је др-?г Николић. Чланови у Синдикату нису сме ли да толеришу неолговооносг појединаца, копт cv временом nocTviniAH непријателски према нашем колективу и целокупном самогправно.м друштву. Активност Синдиката мора да потекне из основниг подрчгжница. He будемо ли се тако поставилн имаћемо псловичних vcnexa — завршио ie Ранко Николић. Затп.м су учешће v днск- оији узели п друговн: Сзеван Светомировнћ, Сто;ан Петровпћ, Предраг Норђсвић, Света Живковић и Миодоаг Мплошевић. Ha Kpajv Скупштина је гсвојила следеће заклдгчке: Усвојена ie допуна акционог програма организашпе синдиката Фабрикс стакла. наложсно је одговарајгћиг, органп.ма да критпчки npubv анализп стицања дохотка по ООУР-има закл>учено ie затим да се на синдикалнп.м састанцпма аиализтгра технолошка н радиа ли сциплина п да се одјоворностр не толериигу, а неднсцнплпна кажљава и нскључнвањем из радне организапнје, а да се убу дуће мопају више активпрагн синдфсалне подружнице. Из лисша ,,Будућносш‘‘ (13 и 14) ЈОВАН ВСТОЈИЋ, ПРИМ1Р ДОБРОГ ОЦА II ГАДНИКА Јован Остојић, из Поповца, dyzozoduuubti је радник Фабрике цемента. Остојић својим чсститим животом « padoM служи за пример осталил!а. Лли он ие са.чо што је добар paduttK, eeh и примсран отац који јс са својих „dccer поката" noduzao и отхранио 12 синова и кћери. Hctzada, у бившој бржави, тежак и чсмсраи јс био живот Јованое. Kada је бошло ocao6ohetbe, постеиено али сигурно побољшале су се и А1атеријалнс приликс Јова. новс. Једно od дсце Јоваиовс, tbezoe најстарији сип, пао је као борац у херојској борби за ослобоБсње зса/љс od фашиста. Други Aty се сии danac иалази у Ар.иији иа обслужењу сталног tzadpa, a jcduy od ceojtix бројиих Khepu прошле zoduue je ydoAtuo. Данас, Јован ceojuAi padoAi избржава dceeropo dene. Kada cy органи социјално1 crapatba сазиали за случај Joeaua Остојића npedyseau cy потребне Atepe da испита. jy tbezoeo А1атеријално стање u dajy Aty потрсбну iiOAtoh, padti потпупе материјатне заштите oee честите nopo. бице. Прошле zoduue Ocrojuhv je кумовао маршал Тито Oeo je био uajcpehHuju dau за Joeaua који je схватио da cy douuiu бољи dauti u светлија 6ydyhuocr за padne A>yde. Петка Остојић, мајка која je podtuta ti подигла 12 беце, заслужује ca npaeoAi иазив мајке. — Xepoja. (Из листа „Будућност" бр. 13. од 18. октобра 1948. године) ОНИ ДЕАОМ ГОВОРЕ Михајло Протић, радник је. Фабрике цемента од 1926. године. Родом је из сиромашне сељачке породице из села Буљана. Од првог дана ступања у фабрику стално ради у пакерају. Pad у пакерају је тежак. Данас, за осам часова рада, Михајлова радна група од четири човека превезе колицима и пребаци преко својих руку 40 до 50 хпљада килограма цемента. Дугим радом и праксом Михајло је постао вештак у паковању и преносу цемента. Џакови са цементом са лакоћом премештају руке Михајлове тако да пзгледа као да су у ње. говим рукама оживели и помажу му у раду. И збиља, Михајло зна како и где треба прихватити напуњени џак, како га пренети и положитп да би се са пајмање кретанза и на најбржи начин обави посао. „Непрекидно од 1926. године радим у фабрицин — каже Михајло — „Само за време окупације нисам paduo; није ми се хтело da padtiAt. Посао је тежак, али са иајвећом вољом danac paduM, јер знам da је нашој undycrptiju потребно много цемента". — — „Pad у пакерају је тежак“ — потврћује dupeicrop, Kada смо се ode^tiMi od padiuuuuTa — „али, ипак, Muхајло, u ако има већ 46 zoduua, ни jedau dan није изо~ стао са посла и својим залагањем може бити пример свима радницима. На пролеће, слебеће zodune, набам се da ћемо га пријатно изненадити. Добићемо маишну која ће највећи deo овог тешког посла обављати. Овим ће тежак pad у пакерају бити олакшан, а и за Михајла dohu ће лагики живот'‘. — — „Значи Михајло Протић, to је eatu најбољи pad. ник, dpyжe dupeKTope?1 — ,Ј7а јест, један од најбољих, али ми има.ио и низ dpyztLX A>ydu у нашем npedysehy do6pux као Протић, л A>ydu који се HenounedHO залажу у иробукцији це.чен. { та. Eeo, da uaeedeM неколико примера у upouseoduoM a ode/berby. о Драгић Јовановић, из Бошњана, padti на клинкеру. л Ово је најтежи nocao у npodvKHiiju. Али Драгић не жа- v ли xpyd. 3ajedHO са Јоцом Остојићем, о ко.ис сте eefi X писали, обавља посао за који су потребна три човека. Ј Блaгodapeћu њима deojuipt pad иа клинкеру tituao је A без застоја и otida Kada смо били без потребног људ- х ства. Он је A^ad човек и члан је комунистичке narmiie. д Својим животом и padoM пример је какав треба da I 6yde padmiK и комуниста. x Бата Вељковић, из Поповца, padti у бригаби „Дра. х zuh". Он padti на гуртни. Обавља носао за dea оспособ. р љена padiuiKa — истовремено padti на старој и новој \ гуртни. На његовом paduauuiTy обавља се процес ме. \ љаве сириозина. Посао је тежак. али га он, и ttoped сво- х јих 23 zodune, са озбиљношћм обавља. Дисциилинован је и поштен као сви радни A>ydu. х Драгољуб Рајић — „Гоља", из Aaeudoena, padti у Ј фабрици као кајшар и конопчар. Стар је 46 zoduna. л Дугим padoM и залагањем оспособио се тако da ie dauaq најбољи кајшар у фабрици. У odcycrey пословоће обав- л ља и tbezoe nocao. Оправку кајшева и конопаца обавља са 4О°/о раније нре npedeuheiioz нормалног времена за л оправку. Овим умногоме користи upodvictiuiu, јер у х колико се оправка брже обави .иаишна he дуже padurti X и euuie цемента произвести. у Има још. светлих ликова наишх padutix људи и у л dpyztiM обељењима као и Atajdany лапорца и кречњака. ? У caedehu.M бројевима листа и о ibtiAta heAto писати, ка- л ко би ibtixoe живот и pad био пример и nodcrpeK свима v трудбеницима и у dpyzicu npedysehttAta'1 — завршава du. л petciop овај кратак преглеб оних који најбоље pade у ode.beibtiAta пакераја и произеобње фабрике цемента. л (Из листа „Будућност" бр. 14 од 3. новембра 1948.) ЦИ.МЕНТЛРА ДАИЛС

14 ДАНА ЛНА ПРЕТКОНГРЕСНА АКТИВНОСТ МЛАДИХ САСТАНАК ОПШТИНСКОГ КОМИТЕТА СК ПРЕД НОВУ СЕЗОНУ ШМ V1ШШ Ei -1 * ИАЕМ0Ш1Ш-П1ШПИЧН01КР130Ш вi « Or в HA CACTA1IKY ОПШТИНСКОГ КОМИТЕТА СК, КОЈИ ЈЕ °ДРЖАНЈО^СЕПТТМБРА, РАРАЗРеализујућн својс редовне актпвностп Председннштво оп* штинскс конфсренције Савсза омладине у овим претконгреснн.м данп.ма реализоваће ннз друштвено-политичкпх, култ\'рно-гметннчких и спортских мапчфестација. Јср, претконгреснп дани су адекватна могућност ла се млади искажу и ва делу дају доприиос прсдстојећем Конгрссу, Савсза соцпјалнстичке омладине Србнје, Да бп се v потпуности рила основна замнсао, конгресне актнвиостн оствапредбпће радног карактера, како би дошла до нзражаја акциона спре.мност омладпнских органнзација. Остварени резултатн биће најбоља потврда о спре.мности основних органпзација н чланства младих. Вођење оУ оквиру „месеца омладинске акцнје’’ Ко.мпсија за културу ОКСО Србпје водиће две акције: „Сви за књигу — кн*ига за све", чији је основни цил» прикупљаље књига v основни.м и средњим школа.ма за перазвијена подручја, и акццја „Најлепше поруке Конгресу” — писање те.мата ради ттампања једшктвеног зборпика. Аутори.ма најлепших порука доделнће се посебне награде. У оквиру добровољних радrni.x активности Председинштво he у оквиру међуопштинске сарадњс организовати акцпје на сређнвању фабричкнх кругова. Учешће ће узети све општинске конференцнјс CO са нашег региона. На ово.м нивоу ЖИВОРЛД МИЛОСАВЉЕВИН Јг1А vAV I IV I Ml 1Ш 1 tinVIXVl rVMiVlrl 1 IL X/V IXMJrl J •-< zxxn i « T?IT MATPAHO JE ВИШЕ АКТУЕЛНИХ ПИТАЊА ■ HA JABHY ДИСКУСИЈУ JE СТАВЉЕН НАЦРТ СТАТУТАРНЕ ОДЛУКЕ CK ОПШТИ HE ПАРАБНН B PA3MOTPEHA JE ИНФОРМАЦША O ИЗВРШЕНИМ ПРИПРЕМАМА ЗА ПОЧЕТЛК ОРГАНИЗОВАНИХ ОБЛИКА ИДЕОЛОШКО-ПОЛИТИЧКОГ ОБРАЗОВАЊА Всћ неколико година уназад у нашој Општпни спроводе се организованп облици идеолошко-полнтичког, друштвено-еко номског п марксистичког образовања чланова СК, радника нз непосредне производње, омладине, жепа и др. Основни облици тог образоваља су одел>ења Полнтичкс школс, Омладинске политичке школе и Школе самоуправљача. До сада су постигиутп веома лобри РАЗГОВОР СА ДЕЛЕГАТОМ VIII КОНГРЕСА ССОС .. -------- - ----------- ----------- _ спровешће се н манифестацивих акцпја iimahe следећа обе- је ,.Је-\ан песнпк, један рецн- ... _ татор", „Морава младост, песпесма” и разна спортска такмичења. лежја: с.мотра. сумпрање остварених резултата, интезиви* рање постојећих и покретање новнх акција и такмичења као стнмуланс остваривања оптималних резултата. У оквнру акције „Молнм Партију да ме прими у своје редове”, бићс иницнрана активност на плаиу припрсме младих за прпјем у CICJ. У Bean са тим, пнтезивпраЈАе се акције на подмлађивању чланова п пријему пјто Beher броја младих л>удп у чланство СКЈ. Упоредо са ово.м акцијом воднће се акција „Од УСАОСа до ССОС-а” којом је предвпђено одржаваље предавања о историјату омлалпнскс организацијс. Првог дана Конгреса пзвршнће се пријем новпх чланова ССОЈ-а. Неговаље традиције пз НОР-а биће обухваћено акцијом „Сусрети са револуиионарима”, у сарадњи са СУБНОР-ом. Предвнђено је одпжавање више сусрета омладине са преживелиаг борци.ма са Козаре, као п са' н^роднш! херојима нз на' шег краја. Младн name опшпше у овом периоду оргапизоваће и локалне радне акције у берби кукуруза н чишћење града. Манифестацнја „Трагом партизанских одреда" биће обележена маршом средњошколаца и прнпадника ЈНА. Поред овога младп ће посетнти Гарпнзон ,Ј5ранко Крсмановић" и дати пригодан програм. Реализујући овс п дајуКи допринос извршењу акција или манифестација друтих друштвено-полптнчких органпзацпја, младп ће доказати спремност ва делу и своју опрсдељсносг да узму актнвно учешће у свим областима значајним за развој наше заједнице и младе генерације. На тај начин биће оживотворено акционо јединство кроз нову организацију младнх — Савез социјалистичке омладине. ГОВОРИЋУ 0 РАДНИМ АКЦИЈАМА Б. Марковић Живорад Милосављевнћ, графнчки радник ГП „Вук Караиић", дугогодишњи омладннски активиста, биће делегат општннске организације Савеза омладине на предстојеће.м Осмом конгресу Савеза социјалистпчке омладнне Србије, ко- •ји се крајем овог месеца одржава у Београду. Тим поводом обратнли смо му се пптаље.м: • Шта очекујете од предстојећнх промена у омладинској организацији? — Конгрес he утврдпти многе задаткс н кроз реалнзацију тих задатака остварпваће се и примене у са.мој органпзаццпји, пре свега у њеном оспособљавану да ангажује младе л>уде у повећању производње н развоју самоуправних односа. Млади радници морају сами да се организују п да дају свој допринос укупним друштвеннм кретањима, пре свега у организацији где раде на идеолошко-политичком образован»у младих л>уди, како би билн оспособљени као самоуправљачн и активни друштвено-политпчкј! радници. Од Конгреса очекујем да одржи једпнство младе генерације на питањима за која су сви младн људп заин тересовани, ® 0 чему lie те говорнти на Конгресу, ако узмете реч у дискусији? — Говорно бих о значају радпих акција, пошто сам виНЈс пута на љима учествовао II знам шта one значе за развијање младе личностп. Треба их још внше организовати, п то не само па савезном и републичком нивоу, већ п у општини н радним органпзацијама. Онс много значе и за развој братства и јединства, највећс тековине Народио-ослободнлачке борбе. Б. М. резултати на овом плану, шго нас обавезује да са таквим радом наставимо. Ових дана су управо завршенс последње прппреме за почетак рада нових одељења Школле самоуправљача, Омладинске школе и Политичке школе. Кроз ове обликс проћи ће око 500 полазника у 12 одељења. Школа са.моуправљача нмаће 4 одељења (у три велика колектива и једно за мање радне организације). Омладинска шко ла ће радити у три одељења (Гимназнја, Екоиомски школски центар и ЦОК „Иво Лола Рибар"), док ће Полипгчку школу похађати комунисти основних организација СК следећпх села: Извор, Поповац, Дон>а Мугница, Горња Мутница и Бошњане. Приликом избора полазника поссбма пажња биће посвећена обухватању што већег броја радника из непосредне пронзводње, члаиова делегацнја у организацијама удруженог рада, жена и омладине, без обзира да ли су чланови СК или не, јер смо свесни чињенице да пдеолошко-политичко и друш< твено-екоиомско образовање није само њихова потреба већ н свпх осталпх структура Hamer самоуправног друштва. Онп ће кроз ове облике школо вања проширити своја теоријска знања о битним обележјима нашег самоуправног развоја (формираље и расподела дохотка у организацијама удруженог рада, сповођсње у жпвот уставних поставки, инвестициона политика и потрошња, дал>и развој социјалистичкпх друштвених односа и сл.). Општннски комитет је размотрно Нацрт статгггарне одлуке организације СК општине Параћин н ставио је овај документ на јавну дискусију, која ће се ових дана одвијати по основним организацијама CK. Yствари, ради се углавном 6 усаглашавању досадашње одлуке са новопостављеним принцппнма из Статута СКС и Статута СКЈ. Неке дилеме су остављене да се рашчисте после консултаиије чланства. Такав је случај са организационим постављањем месне организације СК за град. Ту постоје два мишљеља. Једно сматра да ова организација и даље треба да буде јединствена и да досадашјби огрании постану одел>ен>а. Друго мишљење иде за тим да досадашњи огранци постану самосталнс организације СК. Друга днлема је везана за увођење новог тела, секретаријата општинског комитета СК (да ли га формирати или не?). На овом састанку дато је и неколнко новпх предлога: — Треба формирати при Општпнској конференцији СК и Комисију за развој и кадровску политику; — У органима и форумима СК најмање 5О3/о треба да буду непосредни произвођачи; — Обавеза да се састанпи основпих организадија СК одржавају најмање једном месечпо п да се на почетку сваког састанка поднесе информаиија о томе како су спроведени закључцп са претходног састанка; — Обавеза одржавања седнипа Општинске конференције СК најмање једном у три месеца; — Да се утврди обавеза члапова органа СК да информиту члаиове матичне организације о раду тих органа у време нзмеђу састанака организације; — Да се регулише статус збора комуниста као облика испољавања актпвности комуниста; — Да се испита могућност конституисања конференција г СК за впше села која имају Here пробле.ме. | РАДНИАА КНЕЖЕВИЋ ЕАЕГИЈА „Их, и ти си ми некн ђак, каже овај док намешта платно на апарату. Наравно, треба да се види разред на капи". Разред? Били смо обоје v шесто.м разреду гимназије. Жути троугао, а у средини римским бројем оболежје. А капе су морале увек битп на глави. Такав јс бно школски пропис. Изгледа да сам онима иза себе одузела време. Постали су нестрпљивн. Мсђутим, старица пође за мојим погледом. ра одавде, учпли смо он је овде живео. Тачно, овде: улица Мала приземна кућа гнмназију. Значи, носи његово име. са споменљчочом. Златна слова као и његова коса. Видим је како се лепрша на ветру. Гледа.м у земл>у док му говорим: Прича „Елегија”, која је својевремено објављена у „Базару", као првонаграђена на сталном „Базаревом” конкурсу, занимљив је за наш лист и по томе јер се, у извесном смислу, везује за светли лик Мирослава ЈоциЋа, скојевца н организатора младих у борби противу окупатора и домаћих издајника. Радмила Кнежевић, писац ове приче, после ослобођења 1946. године видела је велику Јоцићеву фотографију у излогу трафике, у којој је радила Јоцићева мајка. Тада се у itoi пробудило сећање на чедну пшназијску љубав према младићу, који више нијебио међу живима захваљујући четничкој ками. Тако је прекинуга једна дивна младалачка, платонска љубав, пуна снова, вере v жнвот и сретнију cyrpamibimv. Те.му о тој л>убавн је обрадила искрепо н иепосредно као мотив, који је луго времепа, после сусрета са ЈокиИевом фотографијом. носила v себи. Драгомир Бодић Бнла ie врло хладна та јесен. једна од првих послератних. Улнцс расквашене. По ограда.ма пароле, а вегар пх носи. повнја голе гран.с п пробија мој мантнл добијсп ол ,.Унре". На њега сам врло покосна: дотао ic пз „обећане земл>е, але не пггити од полуделог 1есен>ег ветра. Помпчсм сс корак по корак и бројнм колико ЧХ ie испред мепе. Ни плс баш тако брзо: мора се исећп купон. залепити на табак папира. платитн и ето цигарста Сал сам већ блпзу отвора на киоску п внднм двс смржураве руке како to pave Па то је нека баба помислим v себи и схватим заигто то иде тако споро. Она то јслва ради. јер јој руке дрхте. Л гад ie секла мој купон мислпла сам да he ncehii прстс. У ншчекивању, поднгох ноглед. Тада сам угледала слику. Мипшне плаве очи, насмејано лице. — Да стави.м капу — пита фотографа. — To је мо.ј син, Миша. А затим: — Ти ниси одавде? He познајеш га? — Нисам одавде, рекох као одговор на оба питања, покупих кусур н пођох пустом улицом. Мишо, најбољи moi друже, јесам лп те издала када сам тако одговорила? Јесам ли негирала све оно што је постојало и што је требало да буде... А шта бих и могла рећп твојој мајци? Да сам те познавала? Волела?... Љубав... Никада нисмо изговаралн ту реч, али она је била међу нама. Јесмо ли билн стидљиви? Можда смо само обо.је били необични. „Донео сам ти књигу, говорио си ти, а ја сам чула: Волим те. „Јеси лн гово- — He пде се менн. Шта да радим иелог распуста код стрица? И, уопште, не иде ми се одавде, не знам зашто, шапућем ти, Мишо, је ли да ти знаш запгго. Седам у воз и мислим на крај распуста. Изгледа ми страшно далеко, недостижан. Како живети два меесеца без Мише? He слушати стихове, не шетати с 1бим поред реке. Затварам очи и гледам га још једном. — Писаћу ти, шапуће, & ia правим покрет руком да га задржлм. Упознајем тугу растанка и тада не знам да ће још годинама и годинама она друговати самном... Ишчекивање његовог писма дуго колико су дуге ноћи, а дан има само дан тренутак: долазак поштара ... — Стрина! Трчим преко ливаде и рпо латински, питала сам значило: тебе... Ишлп миого сам данас те, a то мислпла 1'е на смо обалама Мораве, јс вал>ала блатне таласе. Једном cv она били пурпурно црвени и мени се учиип као да је цела Морава крвава. МеВутим, то је^ био са.мо отсјај залазећег сунца. Вече које је наилазило стварало је талгију у нама. Ми бисмо сс рано тајали и одлазили својим кућа.ма да слимо једно на друго. Биле су то ратне годпне и ја сам ког јутра отварала очп са страхом Мншу: нисам знала куда одлазп 1 мн махне руком у знак поздрава. знала сам осећала сам да стрепњп места. носрасмitсвакада Алп, има — He волим да сс сликам, говори ша no повратку од фотографа. Мн- — Дај мп једну слпку, молим га а у себи захваљујем ђачким кн»пжицал!а због којих се сликамо. Он се бранп да су слнкс врло лошс испале, али ја знам да lie ми дати. Како можеш да кажет да је слпка лоша? Па ниједне очи нпсу тако плавс, нп.једно чело тако ведро. Сликао си се тада последњи пут у животу, а ниси знао. ... Идем познатим улицама овог малог места. Недалеко, ни десет ккломсташем белим ковертом. Скоро да скачем од радостн и јурим заједно са Кастором. Завлачим се у најудаљенији кут воћњака. Тада опет слушам речн љубави, none речи на овом старом свету. Ја постајем Ева која прпма речи љубавн и ia сада знам да ће за мном још много п много речн бити пзговорене и све ће оне бпти лепе. само не тако уззишене као ове које Мпша шаље. Осећа.м се старпјом, зрелијо.м н због тога сам му захвална. Затим ја пишем њему и као да птниа носп те речп. Погледа.м милујем пчеле п чскам поштара. Поште ннје бпло. Добићу сутра, тешпм се н зовем сестру да седимо предвече под дрветом. Зрикавци зрпчу а нас две ћутпмо. Сутра ће доћп ппсмо. Нпје дошло. Тешко је то чекатп нешто н не agoutii га. Празне поштареве руке. Има ли нразпнјнх руку од оних које не дају љубав? Нп сутра ппје бнло писма. Нп дан, два, пет каспп.је... О, боже, шта јс то са Мишом? Сузе ми јуре саме, ја нх не задржавам. Сестра, сстарнја и искуснија, теши ме: Такви су ти мушкарци. He, не, мој Миша ппјс такав. Он је олпчеље поштеiba. Да, стара мајко, оп је оличење поштења. Сада зпам да ме је волео. Она слика коју cv пашлн у његовом џепу када је маМИРОСЛАВ ЈОЦИп — СИРА бпла је моја. Зар ме не те, говоре док му дајем руке п глсдамо сунце за тебс заувек. на данима жпвела сам као у гробу. Долазпм на трафпку ie on умирао ке, нисам пи Мајко, док је смртп када Срећпа сам. иасчејана. Мојих шеснаест годнна вире пз сваког угла мојих очи знаш лн да сам трчала по ливадп он у.мирао? Носим тсрст његове ти га донелп, познајеш? ју. Мпшо, волпм слику. Држимо се за које залазп. Опо је зашло нпсам чуда гро.м те пушосетила његов последњи мојој души, јер у момепту — Мој Миша, 'говорп мп оиа сваког јутра док купујем цигарете. О, мајко, мајко, скнни ту грозну црнV траку п ставн небесно плаву. Јер, то је боја Miimninix очију. . . .......... г— : -- посматрам Мишину слпку. Старица пде за мојим по гледом. Црна трака око слпке. дах. Мпслила сам само па његово ппсмо. а оно је бнло па његовпм грудима, сада већ попрскапо крвл»у, После сам бнла срећна што сп га тн, мајко, сахранила са писмо.м зајсдно. На некп начин део мане умро је са њим. И

CTPAHA 4 14 ДАНА OCBPT лични дохоци БРЖИ ОД ДОХОТКА Анализе пословаЈБа прииреде V огаитини v прво.м полугоБу ове године, вршенс v tokv лета, показују да cv резултати испод очекиваша. Како је о то- .ме било доста речн у нашем листу овом приликом указујс* мо на неке аномалнје у обдасти расподеле дохотка и личних доходака. И ако cv остварени рез\глтати пословања испод очекивања a v односу на привредна кретања у СР Србији знатно заостају, лична потоошња, посматрана преко расподеле личних доходака у привредн, показуЈе тенденциЈу нораста. Укупан прнход већи Је у односу на прво полугође 1973. године за 31.7% (у СР Свбији за 50°/#), доходак за 16,7% (у СР Србији за 40%), лични доходак по запослено.м раднику у прнвредн Општине већи је за 36,4*/о н достпгао |е мзнос од 1.984 динара. Истовремено лични дохоцн у прнвреди СРС повећани су за 32,6 и нзносе 2.050 дин. При таквом кретању личног дохотка v опш тини који је остварен захваљуЈући прерасподели дохотка у корист лпчних доходака, дошло је до опадања фондова за ил%. Изложена расподсла дочотка, без обзира на порасг трошкова живота недопустнва је, и у суцротностн |е са Друштвеним договором о усклађивању расподеле дохотка и личних доходака и одговарајућим самоуправним споразумима. Индиректно, оваквом расподелом дохотка осиромашење привреде се повећава, с обзиром да лични доходак представља основицу за плаћање бро1них допрпноса. Y истом периоду, личнн дохоци раднпка у ванпривредним делатностима спорије расту, и мањи су у односу на личнн доходак радника V привреди. Тако, на пример, радннк v прнвреди са високом стручном спремом има за 609 днна ра већн личнн доходак у односу на радника исте категорије v ванпрнвреди, радннк са вншом стручном спремом 1036 динара више, са средњом струч ном спремом 307 динара шгше итд. Или док месечни личнн доходак по условно неквалифнкованом раднику v привре ди износи 1.306 динара, у ванпривредним делатностима пзноси $41 динар. Дакле, у заблуди су сви oim који мислс да cv лични дохоци V ванпрнвредним делатностнма већи. Највећн личнн доходак по запосленом остварен је у ,јллек тродистибуцији” и нзноси 3.525 дикара месечно, уз реална очекивања да у другом полугођу и дал>е расте, затим v Фабрнци цемента 2.525 динара у Фаб рици стакла 2.414 динара у предузећу ,,¥ниверзал” у Бусиловцу 2274 динара, а на петом месту налази се ФТМ „Про летер” са месечним личним дохотком по запосленом од 2 097 динара. Док се за лични доходак v Фабрици цемента може рећи да је бар приближан пезултатима пословања, у ФТМ „Про летер” они су нсплаћивани на рачун неких будућнх иез^дтата пословања што је, у сваком случају недопустиво. Јер, ово предузеће и нема остатак дохотка. Пада у очи несразмерно висок лични доходак v „Електродистрибуцији”. Са снгурношћу се може рећи да он није искључиви резултат рада овог предузећа, већ у великој мери последица објекпшних услова прнвређивања. Оправдано се поставља гпгтање ни|е ли ово предузеће у могућности да другачнјом расподелом дохотка више инвестира у реконструкцнји и прошпрење елект« ромреже у Општини. Карактеристично |е да Још увек у великом бро|у организацпја удруженог рада одлука о расподели дохотка у току године доносе органи управл^ања или чак извршни органи (ФТМ нпр.). Да није тако, да су о расподсли дохотка одлучивали радннцн непосредно, вероватио да би се расподела дохотка вршила уз веће пословање односа између личјшх доходака н остатка дохотка. Настави ли се оваква пракса, тешко ie веровати да ће у свим организацијама удруженог рада моћи да се завршним рачуном расподела дохотка нзврши у складу са Друштвеним договорима и самоуправним споразумима. Очекује се да ће слуи ба дргштвеног књиговодства доследном применом прописа и са моуправних нопми које рсгулишу расподелу дохотка и личних доходака онемогућити нарушавање утврђених односа у расподели дохотка. Међутим, то не ослобађа обавеза друштвено политичке организације да обезбеде доследно спровођење уставних одредаба и остваривање самоуправннх права радних л>уди, v првом pe..\v неотуђивог права да одлучује 6 расподели дохохка оствареног у OOYP. Чини нам се, на крају, да су сазрели услови да се у Општинн поред утврђивања минималног личног дохотка, одговарајућим самоуправним актима утврдн и највећи дозвол>ени лични доходак, што је такође задатак на чи|ем решавању тргба да инсистирају и раде друштвено-политичке организациДе у првом реду организација Савеза синдиката. Б. Мадић ИЗ РАДА САВЕЗА СИНДИКАТА Примедбе на конгресне документе Y оквиру прнпрема за V Конгрес Савеза синдиката Србије и VII Конгреса Савеза синдиката Југославије, Ошптинско синдикално веће је, у свим основним организацијама синдиката и синдикалним подружЈптама. организовало дискусију о Платформи синдиката „Полазна основа за расправу о друштвеној улози, задацима и организовању синдиката и Савеза синдиката”. Истовремено разговарало се и о Нацрту статута Савеза снндиката Србије. Y периоду од 16. до 19. септембра 1974. године дискусија је спроведена у 42 синднкалне организације у привреди и 11 изван ове делатности. Органи* зације које су дискутовале о овим документима представљају преко 80 одсто укупног чланства. где се убрајају и наше највеће организације Српска фабрика стакла, ИВТ „Бранко Крсмановић”, Фабрика цемента „Нови Поповац”, „Градитељ” и „Тумадија”. Y информацијн комисије за метод и садржај рада при Опш тинском синдикално.м већу.оце њује се да овакво пнтересоване, односно оваква активност ћења у областн заштите само управних права радника. Y ванпривреднихм делатиостима углавно.м јс поред осталог третирано питањс могућностп побољшања материјалног положаја радника будући да јс фисиндиката на расправљању о друштвено-економском положају, улази и об.шцпма организовања, ггредставља револу ционарну акцију у цил»у остварења друштвено-политичке функције Синдиката утврђене Уставом и на X конгресу Савеза комуниста ЈугославиЈе. Свакако полазећи од тога у дискусијама је највећа пажња посвећивана положају радника и његове улоге у даљем развоју и јачању самоуправних социјалистичких односа, и изра* жено дубоко познавање наших друштвених кретања. Чланови синдиката, нарочито они из непосредне производње, се залажу да синдикат мора да обезбеди још већу своју улогу у друштвеном договарању и самоуправном споразумеваиву, у јачању и развијању делегатског система, у учешћу радника у вршењу функције власти и управљању свим другим друштвеним пословима. Осећа се тежња радника за бржим овладавањем целином односа дру штвене репродукције и истичу пробле.ми награђнвања према стварннм резултатима рада. По себна жеља се нстиче за с.мањењем социјалних разлика. Ставл>ена је и примедба на споро оствариване заштптне улоге синдиката, иако је прошло више од годину дана од доношења нових устава и одговарајућих закона који.ма је синдикат добно широка овлашнансирање везано за кретање у привреди а да равнотежа још увек није успостављена. На конференцији синдиката основних школа у граду предложено је формнрање синдиката просветних радника јер би се према њиховом мишље* њу свеобухватније сагледао положај просветних радннка у друштву. Y филијали Завода за социјално ocnrypaibc у Параћину, предложено је да се у предлогу Статута предвпди могућност да поллпривредни произвођа« чи-кооперанти могу постати чланови синдиката при радним организацијама са којима удружују рад и средства рада. Примедбе и предлози у вези са Нацртом статута делимично ћу већ поменути.али јединствено се постављају следећа питања: — финансирање синдиката није довољно у ттредлогу статута разрађено, у нацрту су дати основни принципи, међутим, захтева се изналажење ширих могућности за финансирање основних организација синдиката (предмет чланарине, разне делатносги). — у погледу трајања мандата предлаже се да мандат у трајању од две године буде утврђен само за руководства у основним организацијама синдиката, а за сва остала период је четири године. Општа констатација је да је акција спровођења јавнс дискусије била вео.ма успешна. Међутим, н овога пута је уочено да у MHoniM предузепима не постоје потребнп услови за одржавање масовннх скупова као што су синдикалне конфсренције, јер се одржавају најчешће у производним халама у који.ма, не само што нема могућности за седење, већ успешан рад омета и бука. Из општег расположења члап ства намеће сс утисак да се од предстојећпх конгреса много очекујс. To обавезује нс само Конгрес већ и све органе синдиката н Савеза синдиката, да обезбедс успешно спровоВење у живот задатака којп буду пронстекли из конгрссних докумената. Стога, v следећој фази претконгресне активностн предстоји органнзовање јавне дискусије о НАЦРТУ АКЦИОНОГ ПРОГРАМА ДЕЛОВАЊА ЧЛАНОВА, ОРГАНИЗАЦИЈА И ОРГАНА САВЕЗА СИНДИКАТА И СИНДИКАТА СРБИЈЕ и о НАЦРТУ CTATYTA САВЕЗА СИНДИКАТА ЈУГОСЛАВИЈЕ. М. П. Октобарска награда и ||.<чп1 добитници Одлука о успшовљењу ,.13-то октобарсхе иаграде” Општине Параћшг донета Је 1965. голине, a no чело се са њеннм примењивањем следеће, 1966. годиче. Награла co додел>1гвала за најбоља холективна достнгнућа у области прнврсдпог развоја, у областп шкоЧства и културно-просветне делатности и у области физнчке културе. Првп добитниик „13-то октобарске” награле били су у области културе ГРАДСКО АМАТЕРСКО ПОЗОРИШТЕ п у области фпзкчке културе AEPO-KAYB ,,НАША КРИЛА”. Оба добитника су награђена за кзванрелнс резултате постигнуте у своме раду и за пермзпентни паспчтпк рад са омладнном хао и за бројна npii3iiaiba стечена у Општини и ван не. СЛЕДЕНЕ, 1967. ГОДИНЕ ДОБИТНИЦИ CY БИЛИ: ИНДУСТРИЈА ВУНЕНИХ ТКАНИНА „БРАНКО КГСМАНОВИБ" за изванредна досткгнућа у области приврслног развоја; ПОЉОПРИВРЕДНО-ИНДУСТРИЈСКИ КОМБИНАТ — ПОГОН „ПАРАБИНКА” за изванредна достигнућа у области привредног развоја^ ПОЛ>ОПРНВРЕДНА ЗАДРУГА „1. МАЈ” .•« пзсанредна остварсња постигнута у области привредног развоја; МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА СЕЛА ИЗВОРА за изванрелне рсзултате постппгуте у области комунадне изrpaAihe; ДРУШТВЕНО-ПОЛИТИЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ СЕ ЛЛ ДРЕНОВЦА за изванрелна осгварења постигнута у област.ч културно-просветне делатностк. Од 1968. годпне „13-то октобарска награда” св додсљује и поједннцима. ДОБИТНИЦИ ЗА 1968. ГОДИНУ: ОСНОВНЛ ШКОЛА „БУРА ЈАКШИЕ" из Параћнна за изванрсдна оствареил постигнута у области образовап>а; МЕДИЦИНСКИ ЦЕНТАР за пзванредке резултате у развоју н унапрећењу здравствене службе и здравствеие зашпгге на подручју Општине; ГРЛФИЧКО ПРЕДУЗЕБЕ „ВУК КАРАЏИН” за пзванредна остварења постигнута у области ггопвредног развоја; МЕСНЛ ЗАЈЕДНИЦА СЕАА ПЛАНЕ за пзванредна оствареп.а посткгнута у области комуналне нзградње ссла; ТУРИСТИЧКО-УГОСТИТЕЛјСКО ПРЕДУЗЕНЕ ,.ГР ЗА" за пзванредна остваренл постигкута у облаетн угосгптељства и турпзма; и ДОКТОР BTIREHTHJE РАКВП за лугогодшп- №и самопрсгорни наставшгчкк рад на катедрц за педагогпју п значајан допринос наше педагошке научне мислп. ДОБИТНИЦИ ЗА 1969. ГОДИНУ: ПРЕДУЗЕНЕ ЗА ПРОИЗВОДЊУ, ПРОМЕТ И ОТКУП ПРОИЗВОДА ЗАНАТСТВА И ДОМАБЕ РАДИНОСТИ НА ВЕЛИКО И МАЛО ..БУДУННОСТ'* за пзванредна остварепл постигнута у областн занатства и до.маће радпностк; СРПСКА ФАБРИКА СТАКЛА за постипгуте изванредне резултате п остваренл у областн прнвредиог развоја; КРОЈАЧКО ПРЕДУЗЕБЕ „СЛОГА” за постнгнуте пззанредне резултате у развоју н унвпређењу занатства на подручју Општпне; ХЕМИЈСКОТЕХНОЛОШКИ 1ПКОЛСКИ ЦЕНТАР ,.ИВО ЛОЛЛ РИБАР” за пзванредна остварења постппгута v областк образовања, и ГОДИН СЛАВОЛјУБ за самопрегорнк рад па раавоју и унапрсђењу падобранства и техкнчке културе на подручју Општине Параћин. ДОБИТНИЦИ ЗА 1970. ГОДИНУ ФАБРИКА ЦЕМЕНТА „НОВИ ПОПОВАЦ" у ПОПОВЦУ за пзванредна остварења постпгнута у области пропзволнл н напора које чини колектив за проширење фабрике; МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА СЕЛА СТРИЖЕ за гамшред на остварења постчгнута у области комуналне изградње села; МАРИЈА ВАСИК. професор Гимназије „13. охтобар" у Параћнну за дугогодитпњи самопрегорнн наставнички рад; ВИТОМИР ИВАНИШЕВИБ, дипломираЈги инже- №ер технологијв Српске фабрике сгакла, за са_мопрегоран рал и постигнуте пзваиредне резултате на унапрећелу пронеса пропзводн.е и индустрије ста> кла; АЛЕКСАНДАР ПАНТИН, раднпк из Извора, за активност у друпггвено-полптички организацијама, и Месној зајелници; МИЛЕНТИЈЕ ПАЧАРИЗ, учнтел. у пензнји, за допринос y васпитању и образовању младих; МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА СЕЛА ДОЊЕ ВИДОВО за изванредпе резултате постнгнуте у области хомуналпе изградн>е села. Све досадашње маграде додељиване су у новчаном облику. Годипе 1970. доноск са одлуха хојом се устлновљавају као 13-то охтобарсхе награде: плакета, диплома к новчана паграда. ДОБИТНИЦИ ЗА 1971. ГОДИНУ: НОВЧАНА НАГРАДА: ВУКОСАВ СТОШИБ — „ТЕНКОВЛЦ", пеизжжер за пзванредие резглтате посппиуте на очувапу тековина НОБ-е; ДРАГОМИР БУРИБ, радник Српсхе фабрнке стакла за „звапредне резултатс поспггнутс у обласTir развоја друштвеног самоуправл.ања и резултате постипгуте у друштвено*по.игп<чком раду: ГРЛДОМИР ЦВЕТКОВИБ. техпнчкк дпректор Пндустрнјс вунспнх тканипа „Браико Крсмаиовнћ” за самопрегоран рад п нзванредне резултате постигпуте у пронзвол1М1 у предузећу. ДИПЛОМЕ: АЕРО-КЛУБ „НАША КРИЛА” за извакредне резултате постигнуте у органпзовалу Државног првенства у падобранству. Купу младоетп. з* уепехе својпх чланова поспшцтих како у нашој земл>н. твхо и вап грзница на окупљаљу, очувању и васпмтаван>у младнх нараштаја; СПОРТСКО ДРУШТВО „БОРАЦ" ПРИ радиоЈ организанији Српске фабрике стахла за пзванредне резултате постипгуте на омасовл.араи>у спортсхог друигтва, нсговану спортске традкцнје мећу члановн.ма колехтива, сталиог масовпог учспгћа у ралнн«- хо спортски.м играма Опипине и спортсхим играма стаклара у нашој земљи, као и пеговању масовиог спортског аматерпзма. ПЛАКЕТЕ: СРПСКА ФАБРИКА СТАКЛА за пзванредне резултате постигнуте у областн протвол1ве и модер низаиије проиеса ттронзводње у фабрнцк. ИНДУСТРИЈА ВУНЕНИХ ТКАНИНА „БРАНКО КРСМАНОВИБ” за нзвапрелне резултате постхгнут* Y пропзчоджк а посебно у реализацнјп програма развоја радне органнзапије; ФАБРИКА ЦЕМЕНТА ..НОВИ ПОПОВАП” за мзванредне резултате постпгнуте у производ№П ие* меита и на реконструхиијп и усавргоаван>у проиеса производн.е: ОПШТИНСКИ ОДБОР САВЕЗЛ УДРУЖЕЊА НОР-а за извапрслне резултате постипгуте на пол»у друпггвено-полнткчхе актпвиостп п олржавап>у и иеговању традЈПШЈе на светле успо.мене НОБ-а. ДОБИТНИЦИ ЗА 1972. ГОДИНУ: НОВЧАНА НАГРАДА: МИОДРАГ ДИМИТРИЈЕВИБ, прелселнтпс Савета Месне заједнпце села Мпрпловац за пзванредне резултате постчгнуте на пољу хомгналне пзградле села и дугогодтшпвп акпгван лруштвено-полнтитхи рад: РАДОЛ>УБ — РОДАН РАКНБ, дпректор Пехареког тгредузећа „Извор” за »зузетис резултате постп гнуте у развоју н молерннзацијп Пекарског преаузећа „Извор”, као п за актггван друтптвено-полп* ткчкн рад; ОПШТИНСКА ОРГАНИЗАПИЈА ЦРВЕНОГ КРСТА за нзванредне резултате постигнуте у развијању хуманитарних акипја „а подручју OnumiHe; МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА СЕЛА ДОЊА МУТНИЦА за пзузетно поспггнутр резултате у области комуналнв изградЈве села. ДИПЛОМЕ: МИОДРАГ МИЛОШЕВИБ, гекераАнп дирехтор Срисхе фабрике стакла за взванрсдне резултате пос тигнуте y пословању. успеижом руковођењг. развоју са.моуправ»п1х и друпгх односа у предузећу; БОРБЕ ТРАЈКОВИБ, генерални днректор Фабрпхе иемента „Нови Поповак" за Т1званрелпе резултате поспггнуте у успеигном pvxoBobeifev. развоју самоуправнпх п лругнх олноса у прелузећу: ЈОВАН МАРИНКОВИБ, днректор ОТП „Атекс”, правно лнце „Шумадија” за пзванредвс ррзумгатЈОп постнгнуте у послова№у и успешном рукозођон.у, развоју самоуправнкх п другнх односа и предулећу „Шумадија". СЕКРЕТАРНЈАТ ЗА УНУТРАПЈЊЕ ПОСЛОВР. ОПШТИНЕ ПАРАБИН за пзванрслис резултате по-. ткгнуте на нзвршавању деликатннх залатака нз надлежностп службс уиутрашњпх послова^ ТЕКСТИЛНО ПРЕДУЗЕБЕ „ЈЕДИНСТВО’’ за изванредне резултате у повећању произвол№с. чодерннзацијп н проширсњу пропзводпнх капаинтста: ОСНОВНА ШКОЛА „25. МАЈ” ИЗ ПОПОВЦА за кзванредне резултате на pa3Bi<ian>y н унапреbeiby школске среднне, успешпом обавл«а№у залатака Y образова№у ” васппташу н развнјашу лрутх облика ваннаставнпх активности. ПЛАКЕТЕ: МЕДИДИНСКИ ЦЕНТАР за пзванредне резул« . твте у пружању здравствене заштите становнпштва а посебно за време епндемнје велпкњх бопш>а; ОТП „АТЕКС”. правно лице „ШУМАДИЈА" за мзванредне резултате постигнуте на прошпрену и модерннзацији продајног простора и осавремелава- »у робког промета; ФАБРИКА ЦЕМЕНТА „НОВИ ПОПОВАЦ" за измнредне резултате постппгуте у пзградлп новпх хапацитета пементне индустрије: БИБЛИОТЕКА „ДР ВИБЕНТПЈЕ РАКИБ” за изва1гредне резултата у ппгрењу хултуре, омасовл-ен»у чланства и органнзовању културннх акцпја ха подручју Општкне. ДОБИТНИЦИ ЗА 1973. ГОДИНУ НОВЧАНА НАГРАДА: РАДМИЛА ЈОВИЧИБ, раднгша Инлустрије аунених тканнна „Бранко Крсмановкћ" за изузетве резултате у непосредној производњи н развоју самоуправљања; МОМЧИЛО ЈОВАНОВИБ, вкши електротехничар слабе струје из Параћина за иесебичаи, хумак и прнмеран рад у развоју радпо-аматерства: ОСНОВНА ШКОЛА „СТЕВАН ЈАКОВЉЕВИН” за изузетне резултате постигнуте у уиапређељу васпит- ><о-образовне делатностп и урећсњу школскс срсдине; СТЕВАН КУЛАЧИН, впсококва чнфнкован радчпк Фабрпке цемента „Новп Поповаи”. за пзванредан лопринос иа уходавању проиеса пропзаодле новс гсћн у предузећу као u за несебнчан однос у обггаваау раднчка за овлалава№с иовом технологнјом печенл. ДИПЛОМЕ: „НАШЕ СТАК.ЛО”. лпст Српске фабрнхе стакла за нзванредке резултате постппгуте на информксан.у колектпва к Огшггнне. ПЛAKETA: ДОБРИВОЈЕ БОШКОВНБ за плолан п лутхмодтпњн рад у развктку п унаппећелу лргиггвеног н прнвредног развоја Опгатипе Параћин.

М ДАНА СТРАНА 5 ЗА ДЕЛЕГАЦИЈЕ И ДЕЛЕГАТЕ CO НЕПРИВРЕДД ЗА ШЕСТ МЕСЕЦИ МОГУЕНОСТИ ФИНАНСИРАЊА И УПОТРЕБА СРЕДСТАВА Могућностн финансирања непривредних де латности оу се знатније измениле у 1974. у односу на 1973. годину, како када су у питан»у средства нз фискалних даваља тако исто и када су у питању средства добивена по основу договарања и споразумевања и средства наплаћена директно од корисника услуга непривреде. И једна и друга средства знатно порасла у односу на истп период 1973. године. Средства намењена за општу и заједничку потрошн>у формирана из фискалних давања на бази пнструмената за период јануар-јуни 1974. године су већа за 31,6% са пренетим средствима а без њих за 25,8%. Средства по другој основи су већа за 39,5%. Резолуцијом Скупшпше општине предвиђено је да народни доходак расте по стопи од 17,1 а да пораст опште потрошње буде спорији за 2 а заједничке потрошње за један индексии поен од раста народног дохотка. Међутим, биланс средстава није донет који би ограничио заједничку потрошњу у оквиру предвиђеног раста Резолуцијом, па стога и планови радних организација напривреде нису могли бити ревидирани а иоказују знатно већу заједничку потрошњу и то за 26,3% више у односу на претходну годину, што је знатно изнад предвиђених пропорција у Резолуцији. На нивоу Републике по билансу средстава рачуна се са но.миналним растом народног дохотка од 20,9% и предвиђена оу укупна оредства за општу и заједничку потрошњу са растом од 16,1%. НЕПРИВРЕДА ЈЕ V ПОВОЛ>НИЈЕМ ПОЛОЖАЈУ Y ОЛНОСУ НА ПРЕТХОДНУ ГОДИНУ Према томе, непривредне делатности оу у 1974. години у повољнијем положају у односу на 1973. годину. Међутим, још увек положај непривредних делатносги није задовоља . вајуђи. To се односи на делатност социјалне зашпите, здравствену делатност а посебно на школство које је у најтежем материјалном |положају. Наиме, средства за материјалне 1 расходе, средства за инвестиције су веома ограничена, лични дохоци, ако се посматрају по квадификационој струкгури најнижи су у Општини баш код ппсолства. Средства за материјалне набавке чине само 10% пренетих средстава школама и њихов раст је само под утицајем раста цена већ неко.аико година уназад, а број одељења и број ученика се повећава. Лични доходак радника са средњом спрамом (учитеља) у школству изноои 2.050 динара, радника са вишом спремом (наставника) 2.142 а са високом спре- .мом (професора) износи 2.625 динара. На нивоу целокупне друштвене делатности лични дохоци по истим категоријама износе 2.036 2.303 и 3.080 динара а на нивоу привреде 2.343 3.339 и 3.692 динара. Обзиром на рестриктивне мере у области опште и заједничке потрошње, а имајући у виду примену тих мера на ниску базу која датира из ранијег периода не може се рачунати са неким осетним побољшањем материјалног положаја школства па и других поменутих делатности у циљу изједначавања или довођења у приближно једнаке положаје са другим друштвеним делатностима и са привредом без додатних оредстава. Додагна оредсгва би се могла обезбедити друштвеним договарањем и самоуправним споразумевањем са сви.м структурама у Општини. Да би се тај цил» остварио и извршио нови задатак који проистиче из Закона о ученицима чији родитељи имају таква лична при мања на која бн се закон требао да примени потребно је направити биланс потребних средстава, планове будућих развоја и дати их на дискусију и одл.учиван>е. ФОРМИРАЊЕ УКУПНОГ ПРИХОДА И ИЗВОРИ СРЕДСТАВА За период јапуар — јуни 1974. године непривредне делатности су оствариле укупан приход већи за 25,4% од остварења у истом периоду 1973. године. Овакав раст укупног прихода је спорији од раста укупног прихода на нивоу приврсде Општине за 6,3 поена. Нај спорији раст бслежз! школство (22,4%) при чему приходи нз фискалних давања су порасли за 21,7<>/о а остали приходи за 50,3% али су ови други по својој висини безначајни. Приходи школства из фискалних давања пре дстављају 97% свих прчхода. Код других делатноститај односје другачији и повољнији. Пре.ма то.ме, школство је у највећој зависности од оствареља прихода намењених за заједпичку потрошњу али н од инструмената располслс. Y посматраном периоду 1974. године без прснетих оредстава из претходне године Општинска заједница образовања остварила јс приходе из фискалних давања у износу од 13,5 милпона дипара, што је више за 36,2о/о од оствареља у истом периоду претходне године. ХПлоле су од овог износа добилс 11,4 милиова динара, што је више за 21,5% у односу на претходну годииу, и такав поY оваквој ситуацији без биланса средстава на нивоу Оцштине није се могло да утиче ма висину средстава из заједничке потрошње нз које се финансира непривредна делатност. Па ппак пренета средства непривредним делатностима нмсу се неконтролисано трошила. Наиме, непривредне делатности у укупној маои формираних оредстава из фискалних давања са растом од 31,6% добиле су већа средства за 19,6% у односу на исти период претходне године. Такав раст пренетих средстава непривредним делатностима је за 2,6 поена бржи од пораста народног дохотка у Општини а од раста дохотка у привреди Општине за 2,9 поена. Када би се упоређивања извршила са билансом средстава на нивоу Републике произилази да пренета средства непривреди и.мају спорији раст од раста дохотка Републнке предвиђеног по билансу средстава за један индексни посн. Осим тога, овакав раст средстава непривреде је испод пораста трошкова живота на нивоу Републике за 0,3 поена а нижи од раста цена на мало за 2,6 поена. Као закључак, на бази свих исказаних показатеља, употребљена средства у финаноирању непрпвредних делатносги углавном се крећу у оквире општих трендова кретања на ширем али и на ужем региону као што је Општина, с тим што је усаглашеност са нижим нивоом складнија, због погоршаних услова привређиваља привреде Општине утица јем дејства тржишта. Y 1973. години Резолуцијом о друштвено- -економском развоју било је предвиђено ограничење раста оппгге потрошње на 10,4%, а раст прихода друштвених делатности на 12-14% на основу фискалних давања. раст је у акладу са трендо.м кретања трошкова живота и цена на мало, али је овај износ недовољан да покрије стварне потребе школства и да школство доведе у равноправнији положај са осталим делатностима у Општини. Значајну улогу у струкгури и динамици прихода непривредних делатности све више заузимају приходи по основу непосредне на« плате за извршене услуге. Приходи по овој основи у посматраном периоду 1974. године су остварени у износу од 12,1 милион динара што је више за 39,6% у односу на исти период претходне године и њихово учешће се у укупној маси остварених прихода повећава на 32,66°/о према 29,35% у 1973. години. При ходи no оонову фискал1них давања су већи за 19,6% и њихово учешће се смањује на 67,34% у 1974. према 70,65% у 1973. години и остварени оу у изнооу од 25 милиона динара. Могућности школства па и социјалне заш тите у погледу остварења таквог облика прихода оу минимални а ооновног школства такве могућности практично и не постоје. Y о®ом облику прихода најзначајнију ставку чине приходи од грађана и грађанско-правних лица јер чине износ од 9,6 милиона динара и већу за 48,4% од остварења у 1973. години. Приходи остварени код организација удруженог рада чине износ од 2,1 милион ди нара и мањи су за 12,9%. Y погледу реализовања прихода по основу непосредне наплате за извршене услуге у нај повољнијем положају су културно-просветне делатност са 60,75°/о остварених прихода у овој делатности и привредне активностн орга пизоване у оквиру непривредних делатности са 71,48% (Ветеринарска станица, Завод за ко муналне послове и урбанизам). ИЗ БУЏЕТА — МИНИМУМ Средства добивена из буџета Општине пре дставл>ају окоро безначајну ставку у финансирању непривреде, и дају се само делатности социјалне заштите и осталим делатностима (Завод за комуналне послове и урбаниШКОЛСТВО ЈЕ Y НАЈТЕЖЕМ ПОЛОЖАЈУ ОБЈАШЊЕЊЕ Y3 ТАБЕЛЕ V табели „Структура запослених у непрпвреди и привреди” глава је идентична са главом следгће табеле, с тим што се нрва колона одиоси на укупан број радника ПАНОРАМА ПАРАНИНА зам), a то значи да скоро и да нема преливања средстава из опште у заједничу потрошњу. Y 1974. години по овој основи су остварени приходи у износу од 308 хиљада динара и они представљају само 0,8 укупног прихода непривреде. Остварен доходак непривредних делатности представља износ од 24,7 милиона динара и тај износ је већи за 28,2% од остварења у исгом периоду 1973. године. Раст дохотка у За које потребе оу утрошена средства показаће следећи подаци о висини и структури: (у 000 динара) 1—VI 1973 1—VI 1974 Индекс Износ % Износ % Утрошена средства укуппо 10.372 Утрошен материјал 2.480 Услуге од другпх 1.926 Дневнице за службена путовања 160 Издаци за репрезентацију 14 Остали материјални трошкови 396 Амортизација 1.120 Набавна вредност трговинске робе 4.148 Иоправка финансијског резултата 8 Ванредни расходи 120 Посматрајући исказане трошкове може се констатовати да су се средства рационално трошила и да је пораст неких трошкова на нивоу раста цена, што значи да је угрошак по количини на нивоу претходне годнне иако се обим послова проширује. Делатност општинских органа не подноси периодичне обрачуне и њихов положај кроз финансијоке резултате није могуће у целости сагледати. 36Јг тога, ће њихов положај бити пооматран кроз остварење прнхода буџета, пренетих средстава из буџета за финансирање њихове делатности и кроз личне дохотке. Укупни прпходи буџета Општине за период јануар—јуни 1974. године остварени су у износу од 17,1 милион динара што је више за 22,5% од остварења у истом периоду 1973. године илаг што је више за 7,5 индексних поена од предвиђеног пораста Резолуцијом о друштвено-економоком развоју Републике за 1974. годину. Расходи по буџету за посматрани ЛИЧНИ ДОХОЦИ Y НЕПРИВРЕДИ П/росечни исплаћени месечни нето лични доходак по раднику у непривреди за перпод јануар—јуш! 1974. године износи 2.008 динара, и он је већи за 23,6% у однооу на истп период 1973. ГОДШ1С. Y привреди он за овај период изнооп 1.984 динара п већи је за 36,4%. Према томе, личнн доходак у непрпвреди има спорији раст за 12,8 индексних поена од раста у привреди. Реалан пораст личног дохотка у непрпвреди је 2,7% а у привредп 16,5%. CTPYKTYPA ЗАПОСЛЕНИХ Y НЕПРИВРЕДИ И ПРИВРЕДИ Y непривреди Број радника 1.370 165 17 148 46 451 32 289 200 22 Проценат 100,00 12,05 1,24 10,80 3,36 32,92 2,33 21,09 14,60 1,61 Y привреди Број радннка 9.706 1.957 1.831 304 3.393 818 1.040 180 187 — Проценат 100,00 20,19 18,86 3,14 34,96 8,37 10,71 1,85 1,92 — ЛИЧНИ ДОХОЦИ ПО КАТЕГОРШАМА ЗАПОСЛЕНИХ Y ВАНПРИВРЕДИ И ПРИВРЕДИ Y непрнвреди Y привредп 4.553 1.489 1.581 2.204 2.343 2.094 2.587 3.339 3.692 Р га о Е Из горњих података може се видети да су по свим категоријама лични дохоци у непривреди нкжи у одиосу на личне дохотке у прпвредп. Квалифпкациона структура у непривреди је знатно боља него у привреди. непривредним делатностима је бржи од раста у привреди Општине за 11,5 индексних по ена. Културно-просветна делатност једина има спорији раст дохотка од раста у привреди и то за 7,1%. Према томе, непривреда је у погледу остварења дохотка у знатно повољнијем положају од привреде, јер су трошкови пословања код неприведе спорије расли од раста укуттног прихода док је у привреди обрнуто. 100,00 23,91 18,57 12.474 3.063 1.853 100,00 24,55 14,86 120,2 123,5 92,2 1,54 213 1,71 133,3 0,14 23 0,18 158,8 3,82 794 6,36 200,5 10,80 1.223 9,81 109,1 39,99 5.035 40,36 121,3 0,07 86 0,69 __ 1,16 184 1,48 15.X1. vii период су већи за 8,9% што је знатно испод предвиђеног раста у Резолуцији. Пренета средства из буџета за финансиран>е делатности опшгинских органа су већц за 20,9% за редовну делатност а средства за посебне намене су мања за 11,8% у односу на остварење у истом периоду претходне године. Y целини посматрано она су већа за 15,2% што је спорији раст од раста прихода привреде за 10,2 поена, од раста дохотка привреде за 1,5 поена, а од раста народног дохотка за 1,9 поена, од раста трошкова живота за 4,7 поена, а од раста цена на мало овај раст је мањи за 7,5 пндексна поена. Личнп дохоци посматрани по квалификационој структури су код свих категорија нижи од личних доходака у привреди и од неких радних организација у непривредним делатностима. Према томе, услови за рад општиноких органа у односу на остале сгруктуре у Општини су у заостајању. Y непривреди лични доходак по условном раднику износи 941 динар а у привреди 1306 динара што је реалније за посматрање и упоређивање. Знатно већа разлика у личним дохоцима по условљеном раднику долази због знатно повољније структуре запослених у непривреди. Каква је структура запослених у непривреди и привреди и колики су личнп дохоци по појединим категоријама показаће следећи подаци: Међутим, треба нагласити да само две или три радне организације у непривреди односпо друштвешш делатностима имају' код неких категорија веће личне дохотке него што је то случај у привреди.

14 МНЛ ДОКУМЕНТИ СКУП1ПТИНЕ ОПШТИНЕ Зпкључци који се односе нп кретоња у привреди Скупштина општине Параћин, на редовној седници свих већа одржаној дана 16. IX 1974. годнне, разматрала је Анализу о крезању прнвреде Огтиггине Параћин за прво полугође 1974. године, па је на основу изнетих предлога, ставова и мишљења делегација, Олбора за друштвенн план и прнврсдни развој и делсгација, усвојила следећс I 3 АКЉУЧКЕ 1. С обзиром на показатеље о пословању у првој половини године извршитп анализу пословања Фабрике текстилних машина „Пролетер” и Текстилног предузећа „Једннство” уз активно и ангажовано учешће и друштвено-полЈГгичких организација, утолико пре, што показани резултати нису само резултат утицаја тржишта н спољних фактора. Y међувремену код Текстилног предузећа „Пролетер”, преко одговарајућих банкарскнх органнзација покренути иницнјативу за обзбеђење већег обима обртиих средстава, нспитати могућности интеграционог повезивања и регулвсања осталих пнтања у вези са радом која нису на завидном нивоу. 2. Y Српској фабрици стакла, и поред пораста продуктивности, резултати послован>а не задовољавају због изузетно високе стопе раста цена утрошеног материјала, са даљом тенденцијом пораста. Забрињавајући утицај овог фактора, упозорава на потребу потпунијег ангажовања шире друштвено-подитичке заједнице у тражењу најпогоднијег решења. Зато је неопходно да Одбор за друштвени план и привреднн развој, заједно са Привредно-политичким активом Општине, сагледа целокупну пробле.матику и предложи конкретне мере водећи рачуна о могућем растерећењу од обавеза ове организације и о Закључци којм се односе на сузбијање криминалитетп Ha истој седници, у вези са Информацијом о раду Одељења за унутрашње послове на сузбијању криминалнтета са посебним освртом на криминалитет у привреди Скупштина је усвојила следеће: ЗАКЉ Y4KE 1. Да су постигнути веома добрирезулта ти у активности Одељења за унутрашње послове Параћзш на сузбијању општег криминалитета и крнминалитета у привреди и да су постигнути резултатн, пре свега, последица ангажованог гтревентивног рада Одел>ен>а, на чему треба инсистирати и у наредном периоду уз обезбеђење одговарајућих услова и техничке опреме. 2. Масовна појава дела ситне крађе, упозорава на потребу веђег ангажовања свих образовних и друштвено-политичких снага на плану васпитног деловања са циљем да се смањи број случајева те врсте деликата. 3. Веђи број извршених кривичних дела у привреди датира из периода пре Писма Извршног бироа Председништва СКЈ и друга Тита, али забрии>ава чнњеница што се један, доиста далеко мањи број појављује и у каснијем периоду. Због тога ie неопходно ла се у активносги на сузбијању ове врсте деликата, више него до сада и далеко ангажованије актнвирају органи самоуправне и лнтерне контроле v организацијама удруженог рада с једне стране као и стручни и руководећи радницп с друге стране. Иако је зашпгга друштвене имовине обавеза свих, мора да се констатује да ie брига око откривања и гоњења деликвената препуштена само органима гоњења без неопходне помоћи која би тај посао учинила ефикаснпјим и експедитивнијим. Започету праксу сарадње и координације рада органа гоњења треба организовано наставити у складу са већ усвојеним П Програмом приорптетнпх активности Скупштине и њеннх органа на реализацији задатака из Писма председника Tirra и Извршног бироа Председннштва СКЈ. Проверена цракса оргашпованог и координираног рада органа унутрашњнх послова, Службе друштвеног књиговодства, Општннског јавног тужилаштва, Инспекције н Службс друштвених прихода, дала је задовољавајуће резултате па нема оправдања да се са њом прскнпе, утолико прс, што повезнвањем са оргавима самоуправне радничке контролс, може да добије новп квалитет. 4. Несразмерно висок процепат олустанка од кривичлог гоњења упозорава ца потребу садржајнпјсг ирилаза прикупљаљг локазног матерпјала и потребу уклучнвања органа који одлучују о покретању кривпчног поступка п у фазу претходног испптвваља. Y свако.м случају потрсбио је да се на нивоу старсшина оргаиа roibciha извршк аналитлцко сагледавање по’сдиних карактсристнчиих случајева. 5. V ннформацнји наглашен проблем „ку* повнне” оцена и злоупотреба у вези са упнсом у средње школе мора да добије одгсаа рајуће место и у активностн друш!вено-т> литичких зрганизацнја н наЈодговорнмјих днректној помоћп мз ередетава мздвоЈених на посебне рачуне друштвено-политичких заједница. ј 3. Да би се спречиле последтше неликвидности, неопходно је да се усмере све активности на успешнију наплату потраживања укл»учујући и благовремено утуживање доспелпх потраживања. 4. Y3 повећање продуктивности рада, максималног коришћења капацнтета и унутрашњих резерви, предузети потребне мере за усклађивање цена а расподелу вршити искључнво у складу са оствареним резул татима рада. не дозвољавајући да се фонловска средства на било који начин смањуЈУ5. Да бн се уоченој појави опадања радне и технолошке дисциплине благовремено стало на пут, неопходно је да са ангажован»ем свих друштвено-политичких снага и органа самоуправљања у свим срединама овај проблем посебно анализира и предузму најенергичније мере против прекршилаца, укључујући и одстрањивање оних који ремете, самоуправним актима утврђен радни ред и технологију производног процеса. 6. Проблем запошљавања и обуке у току рада, морао бн да добије адекватно место у плановима развоја свих организација удруженог рада а проширење капацитета је императивна обавеза тих организација без обзира на величину и без обзира на природу делатнооти коју обавља. 7. Y области пољопривреде, неопходно је ангажованије учешће ' друштвеног сектора у даљем развоју кооперативних ‘односа са индивидуалним пољопривредним произвођачима и планско усмеравање рентабилне производње пољопривредних производа. људи у тим срединама — утолико пре, што су сумње сведене на веома узан круг л>уди. Треба нагласити да су школе пропустиле да реализују договор из јуна месеца о организованом припремању ученика који полажу поправне испите и да је то омогућило да се настави отара пракса. Обзиром да се ради о веома осетљивом питању, без помоћи поменутих организација, грађана и радних заједница средњих школа, органи гоњења леће биги у стању да постигну задовол>авајуће резултате, што никако не искључује јбихову обавезу да се максимално ангажују на пољу ликвидације овог друштвеног зла. 6. Препродаја сгоке и девијације које сује пратиле, сведене су на најмању меру активношћу одређених органа и увођењем сточних карата. С обзиром да се радиопојавико ја на подручју наше Општине има тенденцију сталног пораста, неопходно је да се кастави са конггролом, праћењем и спречавањем препродаје, ефикаснијим и енергичнијим поступком гоњења и пооштравања мера против извршилаца, али уз исговремену обавезу месних канцеларија и других органа који суделују у поступку припреме и издавања докуменггације за промет стоке, ^да се стриктно придржавају прописа и да благовре.мено информишу органе гоњења о уоченим појавама. 7. Да се доврши започети поступак комплетног образовања Међуопштинског органа за унутрашње послове како би у наредној години могао нормално да функционише и да пружа оно што се од њега захтева. Да се обезбеде потребни услови за обезбеђење кадрова одговарајуће стручности н условиза комплетно техничко опремање службе. 8. Y цил>у боље информисаности грађана и радних л>уди и у цил>у превентивног деловања да се о раду органа гоњења, појавама и проблемима што чешће информише јавност. 9. Да се о .материјалним, кадровским и другим проблемима радпика органа унутрашњих послова сачинп посебна информапија Одбору за унутрашнтс послове, који ће предложити одговарајућа решења. РАДНИЦИ ЦЕМЕНТАРЕ Зик&учци ко]и се односе на проблематику запошљавања СКУПШТИНА ОПШТИНЕ ПАРАНИН, на редовној седници свих већа одржаној дана 16. IX. 1974. године, разматрала је Информацију о кретању у области запослености, запошљаваља и незапослености за прво полугође 1974. године, па је на основу изнетих предлога, ставова п мишљења делегација, конференције незапослене омладине, Одбора за рад и заштигу на раду и делегата, усвојила следеће ЗАКЉУЧКЕ 1. Да се инсистира на закључењу Друштвеног договора о оснивању Фонда удружених средстава за отварање нових радних места и развој привреде и да се путем инструмената опорезивања из надлежности Опиггине обезбеде олакшице за организације удруженог рада које отварају нова радна места и регулишу питања проширења запошљавања. 2. Да се код надлежних органа Републике покрене иницијатива за измену одговарајућих прописа у вези са ограничењем начина и могућности коришћења буџетских вишкова тако да се дозволи коришћење ових средсгава и за изградњу дових капацитета који обезбећују нова радна места и проширују потребу за запошљавањем. Истовремено да се максималан проценат евентуалних буџетских вишкова у Оппгпини Параћин ангажује v Фонд удружених средстава за отварање нових радних места и развој привреде Ошптине Параћин. 3. Н<опходно је да се у средњим школама коначно изврши преоријентација у циљу обезбеђења оне врсте кадрова који су потребни привредп и за које постоји већа могућносг активног укључивања у привреду по завршеном школовању. Y том смислу неопходно је да се преко разнх облика допунске наставе обезбеде шире могућности за укључивање ученика у радни процес у оне привредне гранекојепостоје на подручју наше Општине. Исто тако, оправдано је да се ова инииијатива прошири и на регион Поморавља, Ресаве и Левча. 4. Упоредо са програмом развоја организација удруженог рада и других организација и заједница треба инснстирати и на изради програма потреба за одговарајућим профилом стручних кадрова. 5. Инсистирати на спровођењу нормираних обавеза о запошљавању приправника a у међувремену у складу са РепубличкЈШ критеријумнма убрзати активност на закључивању друштвеног договора о запошљавању приправника. Y циљу извршавања обавеза према приправницима, потребна је свестрана друштвена и политичка акција. 6. Y току утврђивања програма потреба за кадровима посебно водити рачуна о моп/ћностима укључивања приправника из иностранства али код практичног реализовања ове обавезе настојати да се приоритет ................................................................................................................................................. . СУДБИНЕ П03НД1ИХ БОРДЦА „Усташа је десетоструко више него нас. Користе преимућства >1 са крила обилазе наше положаје. Y тренуцима кад су се спремили да нас јуришем збаце с положаја, наш пушкомитраљезац BYKOCAB СТОШИН ТЕНКОВАЦ са своЈим помоћником ДРАГУТИНОМ КРСТИНЕМ, нашао iim се на боку и отворио јаку ватру п убио не било изненаћење. тако да су с« натраг у Хан-Пијесак". Ове речи је записао народни херој Перица Грачанин у књизн »Друга пролетерска” којим почиљамо прнчу о славиом пушко.митралЈесцу Друге пролетерскс брнгаде Вукосаву Стошићу, касн51је прозваиом Тенковац. Иитересантно је да Стошић ннједном није чак ни сео у тепк, алп јс зато немачкс и италпјанске тенкове врло „стручно” ушпитавао, по чсму је касније и добио надцмак. Стошић јс рођен у Рашсвицн, у којој јс провео детињство у условима беде и немаштине. Кад је мало одрастао да мо же себе прехрањивати, одлази у Фабрнку и сналази се у борбп за опстанак. He зазире од посла. Нема за њсга тешког рада, Младост све може. Приолико усташа. Ово је за њих у паннчном бекству сјурили стиже снага, али упоредо са ibo.M и свест о клаонлм разли* кал<а .међу људима. To загорчава његову младост и буди осећај за правду. И кад је Партија позвала најсмелије, Стошнћ се придру« жује друговима из Белнчке пар тнзанске чете. Тада почињу први кораци и славној Другој пролетерској бригади, свс до ослобођења Београда. После тог преломпог момента Стошпћ бива постављен тамо где јс најпрече: у Левчу врши чншИење од четника н других непријателских елемената;у Светрзареву је коман* дант дисциплинске комисије, која преваспитава дезертере са фронта; у Смедереву и, Бообезбеди онјш радницима који су на привремени рад v иностранство отишли због тога што у земл>и нису могли да обезбеде посао у својој струци. 7. Енерпично се супротставити израженој тенденцији у појединим организапијама удруженог рада да се нова запошљавања рег« РУТУЈУ 1ТЗ круга ближих или даљих сродника већ запослених у тој организацији. 8. Да се преко Завода за запошљавање изврши комплетно сагледавање структуре евидентираних незапослених радника са становишта стварне потребе за запошљавањем. 9. До краја 1974. године с обзиром на окол ност да се нехе од констатација и закл>уча« ка понављају, што значи да дуже време представљају проблем за решавање, неопход« но је да се уз активно учешће друштвеио -политичких организација. изврши анализа извршења предложених мера и инсистира на тражењу одговорности за све субјекте који су затајили у току овог веома осетљивог и одговорног питаља. ру је ко.мандант заробллннчког логора. За најбољег митрал>есца рат се дуго није завршио. Многи његови другови су слободу иајскупље платнли. Тенковац је платио здрављем. Дугс зимс, глад и бесаие ноћи сигурно су нарушавале здравл>е, које га је све внше издавало. Тенковац јс данас везан за постел>у. На сточнћу крај кревета лежн пуно бочица, пилу* ла и сирупа. Лекови још мало продужују дане правог мит рал»есца, коме ни челичне але ништа нису .могле. На зиду BiiLuc њсговог уз« главља висе лвс пушке: једно прекаљено пријател>ство нн болест нс можс да разјсде. — Жао ми јс што пе .могу ла се виВа.м са своји.м ратним друговн.ма, каже Тенковаи. He .могу да устајем. Једнно ми остајс ла чскам да ме посете. Додуше обнђс ме по неки, алп ретко, скоро шапћући жали сс болеснн ратник Вукосав Сто шић — Тенковац. Н>оГов жнвот је непрг.сндна борба проткв сиромаштва, непријатеља, болести... М. Димнгрнјевић

14 ДАНА СТРАНА7 Географаки положај Параћина и његовн ондашњи услови (богате шуме — као извор технолошког горива, налазиште пеока и кречњака, река, гтутне и железничке везе) заинтересовали су групу београдских трговаца којн купују објекте фабрихе сукна и гајтана настрадале у пожару са простором од 15 хектара за 120.000 динара, подижу једну пећ са 14 лонаца за ручни рад, постављају неколико дорадних машина и фабрика почиње да ради са 350 радника и генераторима ложеннм дрветом, настављајући традицију јагодинске производње стакла. ' . Дуг је и занимљив пут стварања ' Српске фабрике стакла. Ayr је зато ! цгго се од 1907. године на овом месту ! пуше димњаци, светли усијана стак- ! лена маса и уз напоре њених радника ;• производн се стакло; а занимљив је ; зато што није био једноставан и лак, ; већ пун садржаја и динамике. PA3BOJHU ПУТ ОД ОСЛОБОЋЕЊА ДО 1960. ГОДПНЕ Два светска рата пресецала су животни пут Фабрике, да би тек од краја 1944. године, рслобођењем од окупатора, билм стварни основни услови за њен успешнн ји развој. Ослобођење затиче Фабрику у тешком стању: пећи угашене, опрема и објекти дотрајали због слабог одржавања, недосгаје радна снага јер су инострани стручњаци напустили нашу земљу, несређена су организациона питања и слично. Али, захваљујући измењено! ситауцији, долази до прекретнице у развитку Фабрике. Већ у марту 1945. године Фабрика почин>е редовну производњу, да би у 1946. достигла производљу из 1939. годнне. У склопу Првог петогодишњег плана •развоја југословенске привреде, Фабрика је због својих повољних услова локације одређена за место будућег ширег развоја домаће индустрије шупљег стакла, а посебно стаклене амбалаже. Почиње изградња иовог погона за аутомагску производњу стаклене амбалаже и преоованих чаша. Године 1950. пушта се у рад прва аугоматска машина у земл>п за производњу боца. Затим следи аутоматска производња пресованих чаша и тегли. Прелаз са ручне и ручно-машинске израде на масовну аутоматску производњу боца, тегли и чаша, што је у одређеном смислу значило револуцију у домаћој индустрији стахла, стајао је Фабрику много труда и самоодрицања. Требало је подићи своје кадрове, посгићи предвиђене учинке уз одговарајући квалитет и припремити тржиште за већу потрошњу стакда. Тре бало је победити скептицизам и схватање да се боца и чаша могу направити само на ,лули”, људском руком; јер, када је увођена у рад прва аутоматаха машина, било је л>уди који су сумњичаво вртели главом и са неповерењем гледали у неопходност увођења аутоматизације. Још када је дошло до почетних тешкоћа у освајању процеса, њихово неповерење било је отворено. Дана-с је то само сећање на један правазиђени период у развоју Фабрнке, јер болови аутоматизације припадају прошлости. ' Године 1950. Фабрика је предата на управљање радницима. Чланови првог пробног Радничког савета изабрани су 27. јануара 1950. године, а првог редовног 14 септембра исте године. Настаје нов период у развоју Фабрике. Радничко самоуправљање квалитативно мења живот и рад Фабри*<е. Појављује се нова снага која својим деловањем развија борбу мишљења у радном колективу, ослобађа унутрашње резерве, даје значајан допринос у извршавању производних планова, повећању продуктивности рада, с.мањељу трошкова нтд. ИЗ АУТОМАТСКОГ ДОГОНА СРПСКА ФАБРИКА СТАКЛА ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ У СЛОБОДИ Пише: Пешар Илић, дипломирани економисша — Првим Тарифним правилником, донетим 1952. године од стране Радничког савета другог сазива, радници Фабрике су узели у своје руке и решавање врло осетл>иве материје унутрашње расподеле. Почели су отворено да мере свој рад, да мећусобно упоређују вредност појединих радних места и да оцењују квалитет сваког радника. Изградњом нових капацитета, Фабрика постаје све значајнији фактор у снабдевању тржишта шупљим стаклом, нарочито стакленом амбалажом. Већ у 1956. години, производња Фабрике износи 15.081 тону, односно 47 одсто укупне југословенске производње тупл>ег стакла, a 1958. учешће се повећава на 55 одсто. Знатно повећање производње, као резултат увођења аутоматских машина, није могло да нађе пласман на тржишту. Од 1954. године настају тешкп дани за Фабрику: лагери пуни стакла, а фабрижа је без финансијских средстава за нормално пословање. Јавља се сумња у оправданост увођења новзгх капацитета, а пстовремено и питање — како наћи излаз из тешке ситуације. Међутим, после неколико година долази до преокрета. Време је потврдило оправданост подизања капацитета и потребу нзградње нових, јер ie стагнација била прп времена означавајући период потребан да се тржиште припремн и прошири употреба стакла, нарочито стаклене амбалаже. ПЕРПОД ОД1960. ДО 1973. ГОДШВЕ Од 1960. године у Фабрицн се иптеизивно ради на унапређењу пронзводње и увођељу нове технологије. Фабрика је прва међу стакларама у земљи изградила централна мазутна и бутанска постројења и тиме обележила нову етапу у развоју домаће индустрије ста'-<ла — употребу мазута као економич!нијег горива за топљење* сировина, уместо генераторског гаса и бутана у доради стакла, за запревање огревних пећи и хранилица („фидера”) у.место бензина, геиераторског гаса и нафте. Сшаклара у бројкама Број радника пре 30 год. данас 750 3350 Број сткларских пећи 3 13 Начин произ. само руч. руч. и аут. Годишња производња: V тонама 1500 125.000 у комадима 6.000.000 410.000.000 Извоз — 1.500.000 Производња no 1 раднику: у тонама 2 38 у ко.мадима 8000 124.200 Подигнута је топионичка хала за дораду, у којој су организоване дорадне фазе стакла: сечење, бушење, паљење, жигосање, дехорисање, гравирање... Уводе сс продуктивније ауто.матске Mamuns за пропзводњу стаклене амбалаже (боце, тегле) и чаша за угоститељство и до маћинства. Y погледу конструкционих решења пећи, .такође је постигнут напредак. Уз ангажовање познатих пројектаната реконструисане су раније и грађене нове, економич« није пећи. По завршетку другог светског рата, Фабрика је имала 3 пећи, а данас их има 13, дневног капацитета ‘од 3 — 140 т. Y производном програму Фабрике јавл»ају се нови арп«хли, међу којима треба истаћи улошке за термос боце и посуде, чија се укупна производња извози. Фабрика постаје веђа, проблематика сло женија, а тиме расте и одговорност радног колектива да се победе унутрашња колебања, превазиђу објективне тетхоће и Фабрика одржи на правом путу, јер не.ма производње ни привредног деловања које шета утабаним стазама. И када је било најтеже, у 1966. и 1967. године, када се ста'хдо неограничено увозило, када није било средстава ни за редовно пословање, када су цене репродухционог материјала бивале увек више, када су залихе рапидно расле, а производња стагнирала, када је требало далл инвестирати, а нису могли да се заврше започсти објекти, када су захтевани већи лични дохоци, а нису могли да се одрже ни постојећи, када је била очигледна дилема — шта учиниги са погоном ручне израде, где је концентрација радника највећа — котектив није изневерио себе. Показао је своју снагу: изашао је из теппсоћа јачи и сложенији, само зато што је у сваком критичном тренутку било присутно чврсто уверење да посто.је најважнији услови за дал>и прогрес Фабрике. Под таквим околностима Фабри*ха је, зрелије и спремнија, наставила пут даљег јачања и потврђивања. Међу најважнијим подухватима у овом периоду је израда Генералног плана реканструкције модернизације Фабрике, који је усвојен 1968. године. Генерални план, са којим концепцијама, представља најзначајнији корак и десетогодишњем развоју Фабрике. Предвиђено рекоиструкцијом и модернизацијом изграђује се снажна база за квалигетну, масовну серијску и високопродуктивну производњу абалажност и трговач*:<ог стакла (стакла за домаћинство и угоститељство). Ао сада је реализовано 80 одсто генералног плана (укључујући и аутоматску мешаоницу), што је, поред осталог, довело до повећања производње од 63.320 у 1968. на 105.689 тона стакла у 1973. години без по већања укупног броја радника. Нето месечни лични доходак по једном раднику повећао се од 563 на 1.533 динара да би у овој години износио 1900 динара за производн>у од 125.000 тона. Само такав .развој могао ,је да одржи Фабрику, којо.ј су цене репро.материјалу и гориву повећане у периоду од 1965. год. до данас за 2,5 до 10 пута а цена сгакленој амбалажи у истом периоду у просеку за свега 2 пута. Овакво кретање односа између набавних и продајних цена не би могла да издржи ни нека јача групација па ни индустрија стакла, која се увек борила са тенгкоћама и поред сталног унапређења технологије и повећања производње. САДАШЊП ТРЕНУТАК Свака година у пословању Фабрике значнла је корак даље у остваривању производње и унапређењу самоуправних односа. Година 1973. значајна је и по томе што је била испуњена низом активности и припремним радњама у вези примене уставних амандмана. Раднп људи Фабрике су све потребне послове извршили и ова потребна нормативна акта донели пре предвиђених рокова, тако да од 1. јануара 1974. године у саставу Фабрнке делују четири основне органпзације удруженог рада. Организацијом Фабрике на основне организације удруженог рада сгворилн смо правно п суштиноки квалитетно боље yeПризнање за дизајн Цветанка Вукобратовић, дизајнер Српске фабрикс стакла, добила је на Јесен»ем загребачком велесајму ново признање. Стручни жи ри Секретарнјаха за екстрактивну индустрију и енергетнку Привредне коморе Југославије доделио јој је за сермју за угоститол,- ство и домаћинство ,Лзуро” посебну ДИПЛОМУ. На слици: Аутор поред своје колекције. ns РУЧНОГ ПОГОНА СФС лове деловања и утицаја сваког радника на живот и рад његове основне организације и Фабрике као целине. Аосадашње оо момесечно иакуство то потврђује, јер, иако у овој години фабрпка послује под врло тешким условима привређпваља, радни л>уди Фабрике су до сада својим радом успевали да умање негативно дејство тих услова. Због врло великог повећања цена стакларском материјалу, гориву и услугама, Фабрика he у овој години имати веће трошкове за 136.392.000 динара од чега је само 79.700.000 покривено одобреним повећањем цена стаклене амбалаже. И под таквим условима Фабрика није ушла у губитак, већ је у првом полугођу без повећања производних капацитета постигла већу производн>у по фабричком обиму за 23,3 одсто. Радни л>уди Фабрике знају у каквој се ситуацији налазе, те улажу максималне напоре да би поправили свој положа.ј и побољшали репродуктивну способност Фабрике. Друшшбени сшандард 5 у Стаклари Фабрика располаже рестораном 1 друштвене исхране, где се дневно из- : даје 2.500 оброка по цени од 2 динара 5 по оброку; < Сваке године организује се кориш- >• ћење годишњег одмора на мору и у 5 бањама (Врњачкој, Матарушкој и Co. 5 ко Бањи), за раднике и чланове њихо- ј вих породица, док је још 106 радника 1 бесплатно користило свој годишњи оД 1 мор у овим местима. 5 Ао ове године Фабрика је распола13ла са 300 станова а поред тога доде- г л>ено је око 700 дугорочних кредита t1 за индивидуалну стамбену изградњу. Y овој години Фабрика купује још 60 станова и доделила је око 1.500.000 1 дин. наиме дугорочних кредита за инг ’ дивидиуалну стамбену изградњу. До ,1 сада ниједан радник Фабрике није оти « шао у пензију’ без нерешеног сгамбе- 1 ног питања нити имамо радника са ,1 стажом преко 15 година без стана a < према прикупл>ен11м молбама сређеиим L по редоследу на бази Самоуправног г споразума још 150 радника чекају ,1 на стан. < У наредном броју: ТРИДЕСЕТ ПОСЛЕРАТНИХ ГОДИНА ШТОФАРЕ

CTPAHA8 14 ДАНА ЗА РЕКОНСТРУКЦИЈУ КОНЧАОНИЦЕ 20 МИЛИОНА ДИНАРА ЈОШ 18 НАШИНА 31НОНЧЕЊЕ У склопу дал>е модернизациЈе и реконструкције, као н увођсња савремене технологије у преради предива и отклањања уских грла у производњи, одлучено је да се у нове инвестицијс за идељеље кончења уложн око 20 милиона нових динара. О овом предлогу већ су се изјасннли раднички органи самоуправл>ања и предлог је упућен Радничкој скупштлни. Ово је иета крупна инвестнциЈа за последњнх шест седам година, која ће вишеструко да се исплати. Наиме, купују се савремене машине од чувене фирме „Хамел" — кончанице са двостепеним кончењем. Како бп чнтаоце блпже информисали о овом значајном подухвату, замолпли смо дпректора I OOYP-a, дипломираног инжењера Градимира Цветковића, да нам нешто више каже о прсдстојећим пословнма. — Пошли смо од чињенице да су садашњн капаиитета у оделењу кончења грло произ. водње и да се ради на машинама које су по технологији застареле како по технологији, тако и по продуктивности, навели су нас да урадимо анализу и потражимо најбоља решења. Нисмо се дуго двоумили, јер прс нас у технологнји двостепеног кончења искуства већ имају неке фабрике V нашој земљи, тако да смо се одлучили за машине које стварно вреде и нспробане су. Фирма, као што је „Хамел", већ се до сада доказала ква- .штетом својих машина. Ми већ такву једну машину имамо, баш у том одељењу „машина за ефектнвно кончање" или тзв. „фантазир машина" која, узгред буди речено, може да на стотине начина уради ефективно предиво. Y економској рачуници пошли саго од потребе да набавимо машнне капацитета 3000 кнлограма кончаног предива, базне нумере 40/2 и просечним завојима од 560 на метар, предложили смо куповину 4 машнне са по 60 вретена у првом степену кончења, као и 14 машина са 240 вретена по машини. Y ПОСЕТИ ГРАДИЛИШТУ НОВЕ ДОРАДЕ V ФАБРИЦИ ШТОФОВА 11 поред тешкоћа, рад<шн Од свечаног постављења камена темељца, 23. априла ове године, прошло је иешто више од пет месеци а радови на објекту нове дораде извршени су за 75 одсто. Вредне руке, зидара, армирача, монтера инжењера и техничара КМГ „Труд беник” из Београда, које обавља радове, остављају утсак да ти људи немају предаха. Усавршена припрема, одлична организација посла, традиција у трградњи монтажних индустријскгос објеката, су квалигети који говоре о вредности овог предузећа. Тамо где се ради објекат од пренапрегнутог бетона ту је „Трудбеник”, организација удруженог рада која има 5000 запоолених, са кадровима који омогућгју да се оно што се постави као зада так на време и изврши. О томе се брлну 130 ннжсњера оперативаца као и 20 внсоко- -образовних радника v пројектном бироу. Да би стеклн правт c.uikv и дознали нешто внше о ови.м вреднл.м неимарима који cv то и заслужили cBojiLM делом, посети.\л смо руководиоца градилишта, диплохшраног грађевкнског инжењера Миливоја Зечевића, који нам је v оазговору из.међу осталог рекао: — Објекат ко.јн градцмо овДе v Параћнну када буде завршен и пухитен у рад биће један од најлепших. Атрактиван, леп, функционалап и необичан no конструкцији. To за нас .Ако би погледалп и ону другу сграну продуктивностп н упоредимо их са постојећим кончаницнма онда по једном производном раднику нове кончанице дају 100 иилограма док класичан систем даје 30 кнлограма. Осим тога, у једном калему тежине 1 килограм има око 20 километара, дужине кончаног предива, без чворова а један калем се пуни 22 часа. На овај начин омогућено је да један радник послужује 800 вретена. To значи да ће од постојећег броја радника исте мапгине моћи да послужује 1/3 радника а захваљујућн кончењу без гтрисуства ваздуха и ткача добија се волумиозно предиво, врло гипко и са лепим опипом што ће, поред смањења одпатка н одстрањнвања чворова у једном бесгтрекорном двожичном предиву отклонити чвориће и другетеш коће које су долазиле у ткачницу на разбојима када су се чворови одвезивали, сад ће се то свести на најман>у меру. Оно што је интересантно је да сваки калем има свој затворен простор, тако да се може да ради боја до боје а да се то не осети на предиву, што до сада ниомо могли да избегнемо. Влакна која лебде нарона време грађевинаре није тешко да урадимо, и врло смо поносни што ћемо такав објекат изградитн. Хала испресецана са низом мањих објеката, двоетажна спратност је посао на ко.ме ћемо се доказати. Објекат у комс је до сада уграђено 7000 кубних метара бетона од чега 2000 кубнка у темеље, пмаће површину од 18.000 квадратиих метара односно 14.000 квадра1г!их метара за халу а остало отпада на анексе. Како cv пројсктанти предвидеди објекат lie имати корубаст кров од бетона (специфичност због хемијских процеса), који Tie имати пркродпу осветл>еност а биће цео к.\и.матизован. Објекат има 5 пол>а „бродова” од чега 4 распона од 14 метара и један од 17 метара. Ово све што смо до сада урад№\и урадили смо са 100 радника који раде у две смене. Организација посла је таква да се ради по бригадама. Ради се и суботом јер смо ми „сезонци”, користимо свакн тренутак лепог времена. Очекујсмо да објекат заврши.мо до краја овог месеца, штр ће нам омогуђити да преко зиме радимо \'нутрашње радове. Како сам на почетку рекао, наша кућа је позиата као кућа која је специја’<нзована за монтажну градњу. To нам омо гућује да радимо брже јер смо механизованп а елементе које уграБујемо радимо на сачито код нежних нијанси стварала су нам проблем. Оаш тога, сваки калем има бројач метара који омогућује да у јсдном калему има одређен и жељен број метара предива и када се то у кале.му ociBapii тај део стаје. Тако, вапример, машнна може да ради п сама, Може да се нскористи време да се пусти, например, у трећој смени да ради и када заврши посао сама lie да стне без прнсуства радпшса чимс се добија у колпчинп када се не радп суботом. И то је једаи од момената и предности чи.ме смо се водили при одабирању н куповинп ових машнна. Према постигнутом споразуму испорука ће се извршити после потпнсивања о куповини за 12 до 15 месеци. До тог времена мораће*мо да завршимо II онај друп! део посла око смештаја nix машина. Постојп неколико мишљења о којима ће се ових дана одлучивати. Да се одмах иде на изградњу нових просторнја по новоусвојеној шемп технолошког нсправљања и повезивања процеса a то је на простору где је сада перионица и бојачница и енергетски погон. И, друти, да сс привремено сместе у постојећој згради магацина готове робе, односно у продужетку садашњег оделења кончења. Што се тиче средстава за куповину, она су обезбеђена преко „Југобанке”, уз повољне услове. Разговор омо завршили са жељом да се послови што пре и са успехом заврше. Радосдав Весић мом градилишту ilyii довози мо из нашег погона v Сталаћу. Из Београда добијамо из Hamer специјалног погопа већ гогове оплате (окројено гвожђе). тако да на лицу места лијемо еле.менте. • За тренутак смо прекинулн разговор и упитали ггрвог човека на објекту друга Зечевића, да нам каже нетто и о тешкоћа.ма као и о стандарду радника? — Без тешкоћа се не може. Оне сваки посао прате. Неирипремљен терен за почетак град н>е као и изградн>а помоћних објеката за с.мештај радника, мензе и друго су нам одузели доста времена у почетку градње. To смо успели све на ”ајбољи начин да уредимо. Panvнали с.мо на потешкоће нарочнто у примени механнзације, јер је сам објекат затворен друшм објектима са три стране. Иначе, проблема са снабдевањел! материјала чис.мо имали а квалнтет радова свакодневно контролишемо лабораторијским аналнзама. Сви наши радници су смештени у објекте које смо мн подиглн. Хране се v налој мензи. Радн се по 9 часова дневно н по норлш. Нор.ма ,је групна и сваком радникд- јс о.могућено да заради. Y оквиру групе ардшрача посао је нормиран н тако подељен да свако зна свој део посла. Уколико би дошло до тога да неко не извршн свој лео лосла, група бп га избацила. Зато на градилмшту свако радн свој посао и не.ма беспос/.енпх. Наши радншли имају ниске стартне основе, али преко преОачаја нор.мс они зарађују V просску ВКЕ од 3.000 до 4.0G0 динара, КВ од 2.000 до 3.000 дннара а могућс је зарадити и више. Из овог се може закључјгги да је продуктивност вслнка. На крају разговора сазналп смо да радннцн „Трудбеника" желе да се упознају са процесом пронзводгве штофова, да обиђу све погоне, а радници Штофаре свакодневно и самонницијатнвно долазе да виле изградЈву нове дорадс. Ова размена искустава је за сваку похвалу. ИЗ ШТОФАРЕ За брже решавање стамбених проблема □ Y ФАБРИЦИ ШТОФОВА ИМА ДОСТА НЕРЕШЕНИХ СТАМБЕНИХ ПРОБЛЕМА ■ ГЕНЕРАЛНИ ДИРЕКТОР ПРЕДЛОЖИО ПОНОВО ОДРЖАВАЊЕ ЗБОРОВА РАДНИХ Л>УДИ РАДИ ПОВЕНАЊА СТОПЕ ЗА CTAMBEHY ИЗГРАДЊУ ОД 4,5°/о НА 6°/о На недавно одржани.м зборови.ма радних људи у Фабрицн штофова „Бранко Крсмановдћ" одлучивано је о повећању стопе за стамбену изградњу од 4^5°/о на 6°/о. Већина радника Фабрике штофова схватила је оправданост повећања стопе стамбеног доприноса и изјаснила се за предло* жено повећање. Међутим збор јединице удруженог рада Ткачница није прихатио повећања. Намме 237 радника изјаснило се за а 27о радннка протнв. Такође, и збор јединице удруженог рада Припрема сировина ннје прихватио повећање стамбеног допрнноса. Наиме, 48 радника изјасннло се против, док је само седам радника гласало за, мада гледано у целини ООYP Производња предива је прихватнла повећање доприноса. С обзиром да је потребно да се сви зборови познтивно нзјасне за повећање стопе доприноса за стамбену изградњу, генерални директор је предложио овим једин'в’дама удруженог рада да поново одрже зборове и да донету одлуку пре* испитају и усагласе се заузетим ставовм.ма осталнх радника Фабрике. Предлог генера.^ног днректора ie потпуно оправдан из више разлога. Y Акционо.м програму деловање чланова. организација, органа и Савеза синдиката између осталог се предвиђа да синдикат мора да се изборн за основни цил> стамбепе политике, да свакн радник најкасније за 15 година радног стажа реши свој стамбени проблем. Наравно остварење таквог цил>а изискује и обезбеђиваље најширс друштвене солидарности. Друштвена акција за нзградњу станова за радннке. Koia се организовано води, обезбеђује к.ласне интересе у целокупној политиии стамбене изградље. Управо због тога она мора битн подржана, пре свега. од самих радника. Аналнза о стамбеној проблематицн v Фабрнци штофова ¥СПЕО РЕФЕРЕНДУМ У ШТОФАРИ ПОГОН КОНФЕКЦИЈЕ Y прошлом броју иашег листа џисалк смо о заказаном референдуму о интеграцијн нзмеђу ИВТ ,,Бранко Крсмановић" п Кројачке задруте „Слога”. Y Кројачкој задрузн референдум јс одржан 21. септембра, а у Штофари, из техннчкнх разлога, нешто каснпје, 1. октобра. Резултатн гласаи>а о шггсграцијв у оба колектива су П03НТНВШ1. На рефсрендуму у Кројачкој задрузи, у колсктнву је владала свечаиа атмосфсра. На гласачко мссто су се појавила 103 радника од 111 запослепнх у овој органнзацији. За шггеграцију су се jojaanua 93 радннка Осмоговори да 371 радник нема ре* шеи стамбени проблем, међу којима 100 радника станује у веома лошим стамбеним условима, често без најминималнијих услова за становање, Тако на пример. у старој колонији иа мансарди станују радници са овојим породицама без најосновнијих здравствених и санитарних услова, а да се и не говори о породицама које станују v адаптнраним магацинима, помоћним просторијама па чак и шупама. Поред тога, већи број радника станује код приватника који им намећу високе кирије и по 1200 динара. Затнм још увек велики број радника одлази у пензију са нерешеним стамбешш проблемом, а годинама су стварали доходак радној организацији н одвајалн део за решавање туђих стамбених пробле.ма. Зар је погребно посебно подсећати другове који нису гласали за повећање стопе стам* беног доприноса да 4,5% није довољно да бн се брже и ефикасније решавалц стамбени проблеми њихових другова. До пре две године двособан стан је на тржишту продаван за 15 до 20 милиона, а сада је због повећања цена за исти такав стан потребно чак и 25 милиона. Y потпуности схватајући ситуа^чју у којој се налази Фабрика штофова кад је у питању стамбени пробле.м, Скулштнна опитпше је дозволила да Фабрнка не вршп уплате у Општинскн фонд солидарне стамбене изградње. Наиме, предложена стопа до приноса за стамбену изградњу у висини до 6% целости остаје на располагању радној организацији. Нико не каже да 1шје било пропуста у расподели станова V протек/\ом периоду. Међу* Thai, то не сме да буде раз/\ог опортуног понашања у бржем и доследнијем решавању нерешених стамбених проблема. Александар Кнежевић рица су била против, док су два листића пронађена са уздржаЈнш гласовима. Гласаље у Штофарн је обавл.ено по јединицама удруженог рада. Од 2.245 уписаннх бнрача, на гласаж јс нзашло 1.669 радннка. За шггеграцију је гласало 1.349 радника. а против 262. Прсма подацима које смо добила од Комисијс за спровоћсњс рсфере>иума иајболи одзив радЈшка на гласаме био је у оде.^ек>нма Бојмве н Шквачница. Y наредном броју ћемо вас обавсстити опишрније о перспективама бу дуће Конфекцнјс у оквиру ИВТ „Бранко Крсмановић". р. Веснћ МАЛИ ЈУБИЛЕЈ РОБНЕ KYHE „ШУМАДИЈА" ДВЕ УСПЕШНЕ ГОДИНЕ Робна кућа „Шумадија” Је29 септембра прославила двогодиШЈвицу отвараља. За то време остварила јс видне резултате Одмах v првој години рада на правила ie промет од 58.000.000 динара. Y д^гој годкни вред ност оствареног .про.мета изно си 65.000.000 дпнара. До краја годннс очекује се промет од 80.000.000 динара. До сада је Робна кућа „ПГу мадија” запослнла преко 80 ра дника са бироа свих школских спрема, и сада vKymio има 120 запосленнх радника. — Захвал>ујемо се нашим потрошачима, каже Јован То.чић, директор OOYP Робне куће, м МОЛИ.МО их да miajv разумеваiba за начињене nponvcre с Maine стране, који ситурно убудуће нећс да се понове. КРОЗ „ШУМАДИЈУ" СЛОЖНИ И НА РАДНОЈ АКЦИЈИ Y уторак 24. септембра око сто радника Трговинског предузећа .ДИумадије” из основних организација Великопводаје и Транспорта извели су падну акцију на пооловпма попун>авања терена око магацина. На овом раду ie уложено укупно 1500 часова а нзвезено ie преко триста кубика камена туцаника. Одзив је био задовол>аваЈ7- ћи, а акцијом ie уттеђено око 50.000 динара. Карактеристично једасеипоред заузетости т>алника посао нормално одвијао и није било застоја v промету робе. НАЈБОЉА ДАКТИАОГРАФКИЊА Недавно је на међуопштинском такмичењу дактилографа у Лесковцу Ружица Марковић, радница АТП „Шумадија”, оо војила прво место. Ружица ie рођена 1956. године у Параћнну. Завршила је Економску школу. Увек је освајала прво место на међуопштинским такмичењнма са пре ко 250 откуцаја v минути. Y Лесковцу је у конкуренцији 45 такмичара из 6 градова Србије, Марковићева заузела убедљиво прво место са 317 откуцаја v минути. Иначе, Map ковићева има положену прву Б класу. ИЗ СИНДИКАТА ФАБРИКЕ ШТОФА ОРГАНИЗОВАНО СНАБДЕВАЊЕ РАДНИКА НЛМИРНИЦАМА На једној од ссдница Фабричког одбора синдиката Фабрике штофова, Формнрана је Комиснја за снабдевање радннка ЖИВОТ1П1М намирницама. Овакав вид снабдевања v овој Фабрнон био је и ранијих година, али јс ове годинс посеб' но организован, како би се радницнма помогло н ублажили издацн за исхрану после наглог поскупл»ен»а неких прехрамбеннх артикала. Како смо сазна.дн у Фабричко.м одбору синднката Кохшсија је свој посао завршила и већ неке уговоре склопила. Отплата је у две, односно три рате, а А1оже се купнти: квалнтетан кромпнр у паковању од 50 KiLAOrpa.Ma по 1,20 динара, црни лук по 1,60 динара у паковаљу од 30 килогра.ма, првокласнп „делишес” јабуке у паковању од 25 килогра.ма по 3,00 динара и сува сланина у паковању од 5 и 10 килограма по 24,00 динара. Комисија је обншла и нека myAiCKa газдинства за снабдевање дрвима за огрев, али ниcv ckaottw.ui уговор јер није било довољно дрва. Оно што је било, у мањим количинама сс продаје без превоза по 190,00 динара кубик, а превоз по кубику износи око 70,00 динара. Сазнали смо и то да је добијено обећање од ТП .ДПу мадија" да нашн ралнини до месеца октобра добију угаљ, наравпо oim који су се уписали. Р. Веснћ

14 ДАНА СТРЛНА 9 ПРЕД ПРОСЛАВУ ПЕТНАЕСТОГОДИШЊИЦЕ ТЕКСТИЛНО ИНДУСТРИЈСКОГ ПРЕДУЗЕПА „ЈЕДИНСТВО" ИНТЕГРАЦИЈА ЈЕ НАША БУДУЋНОСТ ■ KAJKY У „ЈГ.ДИНСТВУ СТАРЕЛИХ МАШИНЛ Кажу у .Јединству”. Почело се са три лснрајала разбоја. И поред застарелих машнна и тес кобе остварују се вндни резул тати. Била јс то више нсго смелост, са свега три дотрајале машиве које су бнле избачене из хале Фаорике штофова, са оскудним ннвентаром вуновла чаре „Ссло” н 30 л>уди створнли занатскотекстилно предузе ће „ЈедЈшство”. Али, тако је почело... Лоши с.мештајнп капацитети и недовољно обезбеће1Бс матернјално-техничка основа одра зили су се и на продуктнвност предузећа, па 1962-63 године па да у кризу. Али, захваљујући пожртвовању ц несебичннм за лагањем радпика све тешкоће су превазиђене, и до данас „Је динство” не зна за блокнрани жиро-рачун. Данас текстнлно индустрпјско предузеће „Јединство” нма 150 радника, и широку мрежу пословних пријателл: „Цен тротекстил”, Атекс”, „Напредак”... Своје производе Предузеће пласира и на псточноевропском тржишту у Пољској, Источној Немачкој и Совјетско.м Савезу. Ми производимо оно што нам опре.ма омогућава, каже Миодраг Пантић, руководилац рачуноводства. Још нисмо про анализирали тржиште и сигур но је да имамо проблема и око пласмана робе. Машннски парк је застарео и готово 50 одсто отппсан. Додуше, одобреи је кредит за набавку нових машина, и већ се врше преговорн око куповине. Y томе и.м свесрдно по мУМТ-.Дрелставницн ИВТ „Бран ПОРТРЕТИ Обична прнча о Лепи • КОМЕСАР ОМЛАДИНСКЕ ЧЕТЕ • МЕБУ ЗАРОБЛ.ЕНИЦИMA Y ЛОГОРУ ПОРЕД ЈАСЕНОВЦА • НИ ЈЕДАН НЕОПРАВДАНН ЧАС ИА ПОСЛУ Животни пут Лепе Днмић, раднице Предузећа .Јединство”, је заиста интересантан, али по њеном мирном држан>у и причању рекло би се да је обичан. Лепа је рођена 1927. године V сиромашном босанском селу Гуњевци. Када је имала петнаест година почео је рат ни вртлог, који никога није поштедео. Тих првих дана Лепа постаје ко.месар омла* динске чете која је помагала партизане храном и одећом. Године 1943. постаје члан СКОЈ-а, а већ 1944. члан Комунисптчке партије. Кад је почела офанзива на Козари, Лепа се нашла међу заробљеницима из подкозарских се ла у логору поред Јасеновца. Игром судбнне бипа ослобођена. Рат је преживело свега 14 л»уди из њеног села. Meby жртвама био је и њен отац — партизан. ...А онда почињу иове борбе, ништа мање тешке — обнова и изградња земљс. Лепа и тада пристаје раме уз ра.ме са полетном војском добровољаца. ‘ СЕ СА ТРИ ДОТРАЈАЛА РАЗБОЈА ■ И II ТЕСКОБЕ OCTBAPYJY СЕ ВИДНИ РЕЗУЛТЛТИ ко Крсмановић", са којом ће се ово Предузеће вероватно по четком ндуће године интсгрисати. А у „Јединству” <нема радни ка који би био против припајан>а ово.м рено.мираном текстилном колективу у нашој землзИ. Оправданост оваквог потеза је многострука за оба колектива, и за привреду овог подручја. Ако би све ишло нор.мално всћ срсдјгном маја 1975. годшне требало би да се изврши интсграција, кажу у „Јединству”. „Јединство" је у првим годи- ■ на.ма рада остваривало око 1.000.000 динара укупног прихо да, истрошеним и дотрајалим средствима за производњу. На крају 1973. године предузе ће остварује укупни приход од 10.294.190 динара ,и тако се увр шћује у ред „милијардера". Од оствареног укупног прихода на утрошена средства односи се 5.392.090 динара а на остварени доходак 4.899.100 динара. И на к.РаЈУ 1973. годдгнс „Јединство” је имало обезбеђена трај «о обртна средства, н слободних средстава за инвесптије. Y првом полугођу 1974. године услови привређивања се по горшавају, поготову повећање цена репроматеријалу, веће друштвене обавезе и информација утичу иа општу неликвид ност. „Центротекстил” из Београда није успео да обезбеди пласман вунених марама из „Једин ства” у Совјетском Савезу, чп ме је умањен укуттнн приход за цифру која није за потцењивање. Под утицајем наведених фак тора у периоду јануара остварен је укупан приход у односу Y Параћин је дошла 1960. Тада се и запослила у „Јединству”. И за сво то време ниједном није изостала са по сла и нема ни један неоправдани час одсуствовања са по сла. Од њених колегиница слушамо само хвале на њен однос ттрема други.ма. — Ја ценим своје другарице. Оне су ме од првих дана лепо прихвагиле. Y ствари, це ннм човека, каже нам Лепа Димић. Кратко и језгровито. Она као да не воли пуно да прича. Од њеннх руководилаца до знајемо да је једна од најдисциплинованнјих радница у колективу. За свој рад добијала је признања и јавне похвале. Овнх дана Лепа очекује да се усели у нови стан који је добпла од Савеза бораца. Пнта.мо је како проводи слободно време, сада када се средила. Кћер јој ускоро завршава школу. ПОРЕД ЗАна исти период прошле године у индексу 96; доходак 89; утрошсна средства у индексу 103, 113 њега се може видети да је економнчност опала у односу на минулу годину. Плаш/рана производња за ттр внх шест месеци овс године износи 7.093.192 динара, а остварено 6.993.819 динара, што у проценти.ма износи 98,6 одсто. Вредност залиха готових про извода, у односу на залихе из 1973. годагне је скоро дупло, и сада износи 6.432.454 динара. Ynopebyjyhii залихе готових производа са просечним једномесечним производима, произи лази да су оне за 5,5 пута веће од једно.месечне производње. Слична је ситуација и са личним дохоцима садржаним у за лихама готових производа. Ис плаћени просечни лични дохоци за овај период износе 1634. динара. Потраживања од купаца су доста велика обавеза према до бављачима су повећане, алн знатно мање од потраживан>а. Ипак до краја године се очекују бол>н резултати пословања, с обзиром да у другом полугођу, због хладнијих дана, настаје сезона потраживања ву неннх производа, који се изра ћују у овом предузећу. ПОВЕРЕЊЕ Y РАДНИЧКУ KOHTPOAY О раду са.моуттравне радмичке контроле разговарали смо са њеним председником Мила ном Кркићем: Самоуправна радничка контрола показала је задовол>авајуће резултате, рекао је друг Кркић. Основана је пре годиЛЕПА ДИМИН — Посао домаћице је врло тежак, каже Лепа. Ја немам пуно слободног времена. Обиђем понекад и позориште. Па ја сам већ постарија жена за друге забаве. Разговор приводнмо крају. Лепа нестрпљиво очекује да се заврши. Враћа се машини. И тако, у дисциплини и раду, пролазе дани Лепиног жи вота. Чини нам се да је народна изрека „Y свему — — умерено” најпрнкладнија за н>ено животно гесло. To се можс закључитп из овог кратког разговора који смо нмалп са Лепом Димић у просторија.ма њеног предузећа. М. Димитријевић ну дана и има 12 чланова. Y протеклом периоду бавимо се питањима производње и међуљудских односа. Углавиом је имала на увид све податке које је захтевала. Људи у нашем предузећу имају поверења у радничку контролу и тра же од н>е још већу активност. Такође смо разговарали и са Србољубом Јовановићем, председпиком збора радних л>уди. Y почетку л>уди нису могли да схвате да морају стално да ........................... ..... АКТУЕЛНА ТЕМА Заштита здравља радника на подручју општине Параћин Пише: примаријус доктор Милисав Богдановић LUls свих мера које се предузимају у омислу очувања здравља радника је смање* н>е броја оболелих, смањење издатака на име бологања, инвалидизирања, што мање инвалидскнх пензнонера н што дужи век и већа продуктивност. Заштита живота и здравље радника на раду има велпки значај како за сваку радну, такоит за ширу друштвену заједницу. Зато напори који се чнне у заштити ралннка на раду немају само ооцпјално-хумани значај, већ су саставнп део шггензивног привређивања, повећатва продуктивности, као и повсћаног животиог сгандарда. На подручјг затеднице здравственог осигурања Нуприја због болестп одсуствује са посла свакодневно 1500 до 2000 запосленттх. а само v оппп-ггнп Параћин 400 до 500. V 1972. годннп на име боловања бмло је 586.100 дана одсуствовања са посла, у 1973. години 596.200 дана, а само у општини Параћнн у 1972. години било је до 30 дана због боловања која палају на терет привпедних организација 96.216 дана, а преко 30 дана боловања која исплаћује Завод за социјално осигурање 65.333 дана што укупно износи 161.549 дана боловања. Y 1973. години на п.ме боловања преко 30 дана у Параћину било је 78.103. дана исплаћепо на име накпаде од стране Завода 3.861442, динара, а са.мо за првих шест месеци у 1974. години било ie 44.628 дана боловања, а исплата од 2.566.062, 85, не рачунајући накнаде које су привредне организације исплатиле за^ боловања до 30 дана, која су такође у порасту. Боловања су у сталном порасту ма да ie број запослених више година у стагнацпји, на нивоу од око 12.500 осигураника. Ови подаци забрнљавају јер ако cv сва боловаља и одсуствовања оправдана. здравл»е запосленпх ie озбпл»но угрожено. Ово тнм пре што су боловања нз године у годину V порасту. Бро]‘ дапа боловап.а прегао. 30 дана која падају на терет заједнпце оспгураља сталпо су у порасту. Овај податак говори да се повећава број хроничпо оболелпх раднпка, што зпачп да је узорак п недовољна здравствена заштита и непрелузпмање мера ко!с би имале дугорочнији превентпвнп капактер и указује на потребу развоја п оргаппзацпоног усавршавања здравственс заштнтс раднша. Y структурп расхода Фонда здравственог осигурања радника Заједнпце здравственог осигуран>а радника у Бупријп впдно место по свом обпму у учешћу пмају трошковп услел одсуствовања са посла па пме болован>а. Због тога проучавање неоствареног ралног вре.мена услед боловања захтева свс прецизније планираље производње, повећан>е продуктивности и економичностн у свим секторима привреде и сопијалног осигурања и друштвено-полтнчкнх заједница. Покушај да се прикаже укупна вредост свих компонената које учествују директно или индиректно узрокована одсутношћу са посла због болестн рачунајући трошкове лечења, исплаћене иакнадс смањељс национадног дохотка, исплаћене инвалидске пензије и инвалиднине дају високе трошкрве. Само у 1972. години израчуната укупна новчана давања п губитак националном дохотку износи 77.858.593 динара за Заједницу зрдавстваног осигурања Rynpnja. Поред губнтака који настају због одсутности са посла nocroie п други губици далеко већи и драгоценијн, као што cv велики број телесшгх и здравственпх оштсћења 'хоја доводе до прпвремсне пли трајне песпособности за рад. а извесни п губитак живота. Одсуствоваље са посла ie значајан пако релативан показател, здравствсног стања радника а уједно ie индикатор могућности успешнијег рада здравствене службе на превентнвној и куратнвној заштити радшгка. Приказана заступљеност v гранама привреде делатности говорн да изворе и узроке новећања морбиднтета и апсентизма треба тражптн у условнма рада и радне средине.а затим у осталим друштвено социјалним факторима. Може се констатоватп да тешки условн рада и неповољни услови радне средпне погоршавају и из других разлога настала обо л>ен>а и доводе до хроничних обољења и дугих боловања. Y мношм нашпм предузећима ниво зашTine па раду нпје задовољавајућп, због тога није у довол>ној мери осигурана безбедност радннка на раду, а пппвреда и дпуштво трпе велике економске губитке. Посебно треба истаћи да још увек нпсу сагледани нити се анализирају у довољној мери економски аспекти заштпте на раду. Y MHoniM приврелним организашиама постојс нерешенп проблемп: аерозагађења. венти/\ације. буке. ■кднматнзашца, внбратпа, запрашеност, нерегулпсан унутратчњп саобра ћај, заштнта на машпнама. проблем личне хпгпјене. употреба личнпх заштптних средстава итд. И порсд несумљмвпх резултата п успеха па побољшању злравствене затптптс ралника здравствено стање п лал>е карактершие shook број оболевања. Знатан пропенат одсуствоваља са посла због боловаља. констаптаи пораст инвалпда рада, непотпуна мелпцпнска п професиопална рехабплптацпја, као п другс последипе ioin увех пеловол»ио примењених мера у оствариваљу здравствене заштите радника. Већнна налаза стручнпх аналнза показујс да се загађепост разнпм иггетним п отровннм материјама, бука, прапшна, осветл>еност, у већинн анализнраних ралних организацтца креће знатно изнад дозвољенпх граница. Оваквп услови рада стално нарушавају здравствено стаље н скраћују радни и животнн век радника, што ie нарочнто нзражено V рудннцима, текстилној, металпој и стакларској индустрији, као и индустр1пн иемента. па чак и пољопривредн где порел осталих штетних фактора због све већих употрсба отровних пестицида, све ie озбпл»пнје угрожено здравље раднпка. (Наставак у ндућсм броју) се скуплзају на зборове, и решавају сва битна питања. Али временом су увидели какву уло гу има збор радних л>уди у нашем самоуправном oawocv, па каснији рад збора био је врло ефикасан, рекао је друг Јовановић. Ових дана „Јединство” ће гтрославити јубилеј — пстнаестогодишњице постојања и рада. Радмила Милојевић, секретар предузећа, истакла нам је групу радника који су заслуж ни за досадашЈБе остварене ре зултате, и који ће вероватно бити предложени за награду. To су: Добрила Стојановић, Че домир Пауновић, Никола Мила диновић, Бранка Нешић, Лепа Димић, Зага Марковнћ, Оливе ра Кркић, Гордана Радосавл^- вић, Јелена Рајић, Вера Mapковић, Милоранка Матић, Малина Марковнћ и други. М. ДидпприЈевић ВРЕ/ИЕ ЗРЕЊА Aohe време зрења чудотворног сока Шума зелен ибрик а светлост клоко/te Залива све стране и зенице ока Точи се на лозе и црно чокоће Удаљени чеклас кличе сунца птице Комиша се орах из лиснатих круна Мала река снује златне сунца жице Косом винограда пуца снопље струна Снопље Јглавих струна што са неба висе запето је гвожће. Нас чека сазнање Пределе у биљу сунце види ти се Протиче време у будуће листање Предраг Пешић

CTPAHA 10 14 ДАНА Ha аесниковом гробу Драгомиру Пантићу.Шарлу Отвори очи, брате мој, из црног оквира, погледај звездс, чуј попце — тугују за тобом, нариче и видик сав скупљен у бол не.иира, де реци сунцу, биљу, мени — свој смисао гробом. Твој глас ме тад, ко вечерњи лахор таче меко. Тихо, листом брезе, крилом сенке, — о теби мних. Гле, ти као некад, облак са пута далеког, долазши срцем, ведар, млад — у свој последњи стих. Сад крепке мисли, теби слнчне, жуборе из мрака, с твојих усана долећу речи ко вечни жар, смисао света тка азур негдашњег дсчака и зн. MctbCM лед камена раснраскава у вар. 0, снлна ли срца ко вино, за радост, за cue, што чежњу поља, шуме у љубав преобрати, у страсни зарос, у лудост чудну, а ствари свс: сунца цвет, неба врч, бехара пој — земљн врати. At, пс реци сунцу, биљу, мени — смисо руже ide видик блистав сав раскриљен у дипле сеира, da звезде, попцн и у небићу радости круже. ,4.1 све плаво ?лсда песник из црног оквира. Драгомир Бодић НАПОМЕНА: Драгомир Пантић-Шарло, напреднн омладннац. V току рата био је у групи оних омладинаца који су се илегално организовали. Вођа групе био је Мирослав Бокић кога су заклали четниии 1944. године, после неуспеле акције бекства пз града, захваљујућн издаји. Пантић је бно песник у стулент књижевности; умро је као градитељ пруге Ша.мац — Сарајево, на акцији у Жепчу. УСКОРО У »КОСМАЈУ« ИЗ ТУЛ »ГРЗА« т ЗА РАЗВОЈ ТУРИЗМА ДОБРИ УСЛОВИ Продавнмцо „Застовиних“ возиао Ових дана је поводом десетогодишњиџе постојања и рада јединице удруженог рада Ауто сервиса „Космај” Параћинодржана пригодна свечаност на Грзи. Свечаности су присуст војЈали представшпш Скупштане општнне, радннх организа' ција, пословни пријатељи и друге званице. Искористилн смо овај мали јубилеј п поразговарали са Алекасндром-Сашом Урошевићем, шефом Ауто сервиса. Изашаонам јс у сусрет и на наша питања о раду овог сервиса одговорио је: — Ондашње Ауторемонтно предузеће „Космај” из Београда одл^јло је да огвори сервис у Параћину и тако је почело са радом августа месеца 1964. године, у три просторије. Загим је са развијањем посла Сервису дограђена већа хала, како би могле да се обављају компликоване оправке возила. Сада Ауто сервис има 40 запослених радника. Просечни лични доходак је 2500 динара, односно плаћа се по учинку. Ауто сервис је у сарадњи са угоститељским предузећем „Палас” из Светозарева обезбедио топли оброк за своје раднике. Ауто сервис нема својство основне организације удруженог рада већ послује као јединица удруженог рада Ауто куће „Космај” Београд OOVP „Путни сервиси”. Одлуке доноси збор радника јединице удруженог рада. Имају једног делегата у радничком савегу ООУР а. Ауто сервис врши све оправке код разних типова возила; међути.м, специјално је овлашћен за сервисирање возила производње „ФАП” и „ТАМ”. Ауто сервис опслужује подручје Параћина, Зајечара, Кру шевца и других места. И поред недостатака времена и у По ппиродним лепотама, богатом Јронду дпвљачи, пзврсним саобраћајницама, вредном културно-историјском наслеђу, регион општине Параћин спада у веома срећне локацнје за развој туризма п угостител>- ства. Л>удп којк посећују овај крај могу много лспог и вредног да впде и да оду богатнјп за јено ново сазиање о уметнос ти, историји 11 времепу којеје ве ковн.ма пролазило изнад плодних обала Мораве и шумови* ти.х предела околних планпна. Параћин Јс одувек бно необнчно снажно трговачко место и главно одмаралиште на путу према иСтоку и југу. Ско ро да нема ни једие варошн у Србији са тако богатом традицијом. И данас је тако. Модсран саобраћај, како друмски тако п железнички, повољан положај насел>ених места у ол носу на планчне и близине предивних излетишта су главни условп за добар развој ту ризма. Разговор који смо водили са другом Буром Букићем, директором Туристичко vrocniтељског предузеНа Грза дао нам је јаснију слику о то.ме шта се радило и шта ћс се радити на унапређењу овс новс пране приврсдс. великој журби, предусрет.мг ви шеф нам на крају разговора рече да су ових дана адагг тирали једну просторију за продавницу резервних делова за „Заставина” возмла која ће ускоро почети са радо.м п иста ће продавати делове по фабричким ценама. Такође потписани су уговорн са Заводима „Црвена застава” из Крагујевца Филијала Бор, да Сервис продаје „Заставина” возила. Y непосредној близини Ауто сервиса биће подигнута монтажна зграда, односно продајни салон аутомобила, где ће се вршити сервисирање и технички ттреглед „Заставиннх’’ возила. Отварање се предвиђа до краја ове године. Срђан Узелац „Наша радна организацпја ,је имала несрећну прошлост и мало се шта могло унети у фондове. Инвестицпја није бидо да се створи пословнн фонд, којп јс најбоља гаранција да he се нешто ново створитн, постиНи добрн резултати, успешно пословати ... Порсд тога, нисмо паилазили на разумевање н подршку са странс. иако сви знају да туризам не доноси корист само турисгич1<о-угостнтел»ск11м предузећи.ма него читавој општини. Ипак то су биле субјективне тешкоће које смо мн великнм мапорима пребродили. За параћински турнзам је срећна околност то што су на разне функцнје у Општини Параћин дошли новп л>уди, који су 03- биљније схватили проблем дал>ег развоја туриз.ма и определилн се да помогну. Наш туристички капацнтет у одмаралиштима Грза и Сисевац је око 300 лежајева и око 100 столица, што под' кровом, што на тераса.ма. Та два момента, лежајеви и столпце, речито говоре о огромиим могућностима. Међутн.м, на путу ЈБПховог искорпшћења јавл>а сс препрека: лоши путеви, напрпмер према Сисевцу. Али на прагу смо решења, јер с.мо захваљујући општинн Параћин предузелн градњу пута Грза — Сисевац, кроз нзванредпе нланинске пределе. Тако he се осгварити кружни пут који he битп приступачан свима ко јн желе да проведу викенд у шетњп и задржавање.м на терсннма где цивилизација изградње још ннје стигла”. Занимало нас је, каква глога пропаганде у туризму и да ли је на тај начин упознХга шира јавност са лепотама нашег краја? „На ггуту искоришћавања и потенцијалне и објекгивне хо гућности је и улога пропаганде. Имамо великих тешкоћа у настојању да се пробијемо у токове републнчке пропаганде илн у< републичке структурс органа који воде туризам и угосгитељство. На подручју По.моравља, Левча и Ресаве по стојн Удружење угостител>ских туристичкнх организација које одваја средства и уз помрћ својих добављача организује неке облике пропаганде: заједпичке проспекте н информаторе. Y том удружењу је п Турнстичко угоститељско предузеће Грза. Сада смо пред из* радом новог проспекта којп треба да кошта око 250.000 дп нара. Овај проспект ће битп вео.ма илустрован и снабдевен са свим подацима где се које пзлетиштс налази, каквп су путеви п шта пм се може пру жиги у туристичким објектима. Тиме ћсмо много добити јер добра „рекла,ма је пола успеха". Порсд пропаганде за развој турпзма важно је п учсшће осталпх кориснпка његових „плодова" на при.мер: тр говннс, саобраћаја, тсхничких радионнца, 6снзискјих пумпп и друго. Међути.м, онп се за сада нс укл>учују а друштво нс ствара обавезс њиховог учсшћа v рсшавању пробдсма развоја". Отварањем адаптираног хотела, Параћин не само да добија пријатно место за излазак, него још једну могућност за афнрмацију угоститељства и туризма. Улагањем средстава стварају сс услови за још бржи ток пословања што условљава чвршћу економску ба зу. Таква база гарантује а.мби циозније планове и успешније савлађивање проблема. Пнтали смо друГа Букића шта о томс може да нам каже. „Фпнансирање алаптације хо тсла је наш велики план. Овај хотсл lie бити од нзвапрсдног значаја, јер се надамо да ћс се претворити у ново жарнштс развоја туризма. Порсд рс сторанскс и кафанске делатпости, смештајног дела са око 40 лежајева и рецепцпјом, отварањем турнспгчкс агенције lie се организованнје раднти Старе фотографије Наш лист је у ситуацији да располаже са незпагним бројем фотографија које се могу користитн за објавл>ивање, Поссбпо, не располаже.мо фотографија.ма којс п> воре о догађаји.ма из прошлости. Отуда ће нам добро лоћп свака фотографија коју нам уступе на Kopnuilieibe грађани. Такву сарадњу су нам понудилн Раде Форцан, Добричка Милидраг, Чсда Стефановић и др. Фотографије које су нам онп уступилн (неке од ibiix) већ су нашле места у нашем листу, док ће се друге појавпти у наредним бројевима. Надамо се да he ове при.мере сарадње следлтн Ji; друпЈ радни л»уди и грађани, па чему и_м се ми унапред захваљујемо. Редакција и v туристичком посрсдовању. Овакав начин рада биђе један нов квалитет угоститељског опслуживања како са ту ристичких потреба тако и са јс потрсба пословног свста ПаВИЊЕТЕ И СКУЛПТУРЕ V ОВО МБРОЈУ: СЛОБОДАН СТОЈАНОВИБ, АКАДЕМСКИ ВАЈАР pahinia — завршио јс разговор друг Букпћ. Д. Анђелнћ lllllllllllllllllliyilllllllllllllllllllllllllllllllllllhlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllHIim^ РАДНИЧКИ ТУРИЗАМ ПОШТЛРИ У СОФИЈИ ПРОГРАМИ PA3B0I ПРЕДУЗЕЂЛ „ВОДОВОД" Синдикалне подружнице се све чешће појављују као иницијатори путовања по земљи и иностранству, што треба свесрдно подржати. Она се не користе само да би се видели нови крајеви и л>уди, већ и да се научи нешто ново што he моћп да се користи у дал»ем раду. Радници ПТТ предузећа из Параћпна посетили су ових дана Софију, разгледали њене знаменитосп! и обишли својс колеге у Главној пошти Софије. Мада је излет трајао само један дан. јер Пошта радц и субого.м, они су се са пута вратили пуни прнјатних утисака. Њихов колега Драгољуб Ивановић зобележио је својим апаратом најинтересантније тре нутке. Ми смо одабрали неколико фотографија које илустру ју овај излет. На слици десно: Снљмак Камене реке на Витоши. На већој слици доле: Снимак пред Главном поштом у Софијн. На .мањој слицп доле: Тога дана v Сбфији је прослављана тридесетогодишњнца пиопирске организације Бугарске, те су учесницп излета Јгчалп прилике ла посматрају и пригодан дефиле. Дугорочни програм развоја предузећа „Водовод” у^ Пара11ину не предвиђа само обезбеђе ње довољних количина воде за потребе грађана и санитарне потребе eeh п обезбеђење воде за потребе индустрије и пол>опривреде на подручју општине. Оваква оријентација је без су.мље позитивна и благовремена, јер индустрија и пол>опр11вреда ове општине се развпјају п моментално воду пз водовода користе само мања предузећа док три велике фабрике за сада се самостално снабдевају водом. Поред тога количине воде са, којима се сада располаже, нису довол»- не да задовол>с потребе индустрпје и пољопривреде Ш1 на салашњем нивоу развоја. Из разговора са Србољубом Ранћсловићем, по.моћником техничког дпректора сазнали смо да програм предузећа Водовод ннје урађен из фор.малних раз’ лога, већ се па његовој реализацпји и ради. Програм обухвата пре свега <>оезбеђен>е стручног кадра којп he битп способан да реализује постављене задатке, затп.м пстажнвања у циљу утврБивања потребиих количхгна н квалитста воде за нндустрнју, као и истраживања у циљу утврђивања могућности експлоатациЈе г.оде из врела п акумулаиија гравптацпјом. Рељеф општинс Параћин и распоред вода и потрошача упућује се у првој фази користи гравитациони систем, зато се и ради на припредт документације за израду акумулационих језера, такозваних малих акумулација. Y слнву реке Грзе могућа је изградња више акумулација баш као што је могуће и у горњем току реке Црнице. Србољуб Ранђеловић објашњава да то нијс нова всћ идеја још од пре 25 година. Наиме, у архиви преду зећа постоји пројекат за изградњу акумулације код Забреге. Тај пројекат не може да послужи као техничка документација али као полазна оскова задовол>ава. Акумулација код Забреге моћи he да задовол>и потребе Фабрнке цемента и да наводњава ораиицс у долини Црници. И остале акумулаипје пмаће исту на.мсну. Међутнм изградња акумулационих језера нема значај са.мо за онабдевање пндустрије и пол>опривреде водом. Њихова вредност је вишеструка. Оне задржавају наносе ко је носе набујале воде и задржавају поплавне таласе. Познато јс колику су штету претрпели привреда у нашем гралу, пољопрнвреда и грађани прилико.м поплава од пре нсколпко година. Акумулацнона језера корисна су н због рсгулисања биолошког минимума воде у рекама када наиђу сушни периоди. Разуме се да реализација програма предузећа „Водовол'' пре свега захтева вишеструки рад ц знатне инвестиције. Када he и шта ће се радити зависи штипе па и шире заједницс. Д. Г. ИЗ СЕКЦИЈЕ ЗОП ГОДИШЊИ ОДМОРИ Y НЕВРЕМЕ Овнх дана послед1ка смепа пружних раднпка сз дела npvгс Вслнка Плана — Ншн п Свпдајнац — Ресавица од\ал; на олмор п рекреацијч v Вранску ц Врњачку Баљу. Овс годнне сс за лстоваи>е јавно нај.мањи боој гадппка. иако су vcaobii бнли впло повол»ни. Секппја за ‘Аржавам.с пругс Параћин. као OOYP Железничко транспортног пред'1- зећа Бсограл, и.ма неколнко погодних места за одмор и рекоеацију на морг н v Сисевц;. Ипак, радници не nonaaviv веЛ1гко iniTepecoBaibe и својс годиш1вс ол.мора KODiicre преко зп.ме. кала cv vcaobh за пал in отворепој nnvan мајтежи. М. Жнки11

14 ДАНА СТРАНА 11 ИЗ „АГРОЕКСПОРТА", ПАРАНИН ЗА ПРАЗНИК ГРАДУ ФАБРИКА ф На Дан ослобођења Параћина и његове околине удариће се камен — темељац V времену интеграцнје производње и прераде пољопривредна задруга „Први мај” имајући v виду успешније пословање, од 1971. гол. послује у оквиру предузећа „Агроскспорт” Бе.оград, које у свом саставу и.ма и трн кланице. Код спровођеља амандмана и новог Устава ова радна оргаиизација јс констнтуисана као OOYP. Цнл> тога јс сфчкаснијс остваривање ставова Устава у погледу бољег органнзовања ин видуалннх пољопрнвредних произвођача и њи.ховог укл>учиваља у расподеду остварс; них резултата у заједиичкој пронзводњн. Од првог апркла 1974. године из састава ове организације конспггуисана ,је радна јединииа кооперацнје као основна OOYP за кооперапију „Први Mai”. Тако данас на територији Параћмна у оквиру прелузећа „Агроекспорт” nocAviv две ООУР. ООУР коопераиија има нс* хлучиво задатак организовања пол>оприврелне производње на индивндуалном сектору везивањем дугорочннх уговора о свим областима пол>опривредне производње: ратарству, сточарству и друге. OOYP за пољопривредну пронзводњу углавном обрађује сопсвсне површине земље око 900 хектара и бави се товом крупне стоке v сопственим товилиштима. чији капацитет износи око 1500 комада годишње. Y ратарској пронзводњи 1974. код стрних жита постигнути cv значајни резултати. Са површинс од 227 хектара под пшеницом добијено је, после жетве, у просеку 4500 килогра* ма жита по хектару. Овај резултат је одлпчан. Нарочито добрс резултате показала је домаћа сорта пшенице „космајка”, која је дала у просеку 4652 килограма по хектару. Због тога ће оријентација пропзводње идуће године бити усмерена, углавном, на сетву пшенице, и то у првом реду „космајке”, „либелуле” и „злат не долине”. Површина за сетву повећаће се на 500 хектара, скоро дупло него ове годинс. Поред овог планира се сетва јечма на око 120 хектара. После цифара које показују да се овог лета добро и сејало и жњело, упитали смо друга Драгана Милојевића, директора OOYP-а за пољопривредиу производњу, нешто о будућим плановима везаним за изградњу? — Порсд планова везаних за пол>опривредну производњу, која је основна делатност ове OOYP, почиње и изградња фабрике за призводњу АДИТИВА на бази протепнскнх концеитрата добијених прерадом биљнпх и животињских снровина (крвна плазма, обрано млеко, пивско млеко и AP-). Порсд тога производи ове Фабрике могу се корнсгити н у фармапеутској индустрији. Индгстрнјски објекат овог пша уз маље улагање може да посКОМБЛЈН „ЛГРОЕКСПОРГА' ЗА ВРЕМЕ ЖЕТВЕ лужи и за производњу других финалних производа на бази анималних и других сировина, као што су: витамини, хормони, ахгинокиселине и јестивне боје за прехрамбсну индустријуЛокација је већ одреВена a средстава за изградњу су углав ном обезбеђсна из средстава OOYP пољопривредна производња Параћин, OOYP „Лгроскспорт” Београд п кредитом којл је обезбедила „Југобанка” нспостава Параћпн. Опрема за фабрпку је уговорена са про нзвођачима из Данске, Аустријс и Немачке. Извођач радова је КМГ „Трудбеник” из Београда. Ка.мен темељац за ову фабрику бнће постављен 13. октобра што ће представљати поклон нашем граду који тог дана слави 30 годдгна живота у слободп. Обзиро.м да је ово јелина фабрика ове врстс у земљи и да су сс до сада овакви производи увозилц из страних земал>а. плас.ман јс обсзбеђен. По четак пробнс производње очекује сс у првој половини 1975. годипс — завршио је друг Милојевић. Д. Лнћелић Ј||||И1111111111111111|1111111111111П11111111111И1111111111111Ш11111111111111П111111!Н1|||1||1|111111»1111И111Н1111НИП111111Н111111|1111И1111111»111111111»1||11|1||1 llllllllllllllllllllllinillllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll<lllllllhllllllllllllll!llllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll| l|lll.ll|||||||||||l|||||I|||l|||l|l|||||l,|||1||||lll|1||||1|||,||,|||,„||1,|||||||||ul|I1||||||11( ПОВОДОМ ЧЛАНКА: ОКРЕНУТИ СЕ ПРОИЗВОДЊИ 0 ПОЉОПРМВРЕДНОЈ ПР0ИЗВОДЊИ НЕКА ГОВОРЕ П0Л>0- ПРИВРЕДНИ ПР0ИЗВ0ЂАЧИ Кад смо недавно посетили Плану захтевали смо да, поред осталих, у разговору учествује и један од болшх пољопривредних прозивођача. Међутим, писмо билп у могућности да разговарамо о пољопрнвредној производњн са иепосредннм произвођачима, јер су у то време углавном. обављали радове у пол>у. Али, учесници у разговору су ипак на неки начин везанн за пољопривреду, а с обзиром ма друштвено-политичке функције у се\у, морају да буду у току збнвања и добро обавештени о свему што Је од интерсса за њихово село. Дакле, ако се узме у обзир и то да су иаиш саговорачи и сами земљораднции, inije било разлога да о пољопривреди не разговарамо и са њима, поготову зато, што и они део свог слободног времена троше на обављању послова у пољопрнвреду. С обзиром да другови из Основне организације удруженог рада за пољопривредну кооперацкју „Слога" из Параћнна нису задовољни садржајем објављеног чланка, ПЕТЛР АДАМОВИБ, дипломирани инжењер агрономије, дпректор OOYP, нас Је замолио да дођемо на разговор у вези са објављеним чланко.м. Одмах да кажемо да другови из OOYP-a за пољопривредну кооперацију нсмају намеру да преко новина полсмишу са друговима из Плане, чак ни да демантују објављени чланак, већ да дају потпунији приказ ciana пољопривредне производње у Плани. Ево шта у вези с тим каже ПЕТАР АДАМОВИН: — Жалосно је да друштвено- •политички радници села Пла на не схватају положај пол>онривредних произвођача у односу на нашу OOYP. Наиме, индивидуалнц пољпривреднн произвођач, званично постаје члан нашег OOYP потписијуЗ; вем уговора о вишегодишњој сарадњи. Потписивањем овот уговора. на основу самоуправног споразума о пољопривред hqJ кооперацији, индивидуални пољопривредни произвођач осим производних, стиче и само управна права у удруженом раду. Из редова тако удружених пољопривредних произвођача бира се из сваког села по један делегат v Раднички савет наше OOYP, који броји 24 делегата (12 из редова удружених пољопривредних про пзвођача и 12 из редова радника који су у сталиом радном односу). Оси.м ових 12 (из сваког села no 1) из редова коопераната бцра се још 2 дел$га та за Раднички савет ПИК Буприја и један за Управни одбор ПИК-а. Представнпцн — делегати кооперанти равнопра вно са члановима колектива OOYP-a и ПИК-а на самоугтравним принциппма одлучују при доношењу производних и финансијскнх планова, плана инвестиција, утврђују пословну политику, одлучују о расподели -дохотка, личног дохотка и о другим тггањима од жнвотног интереса за нашу ООУР. Наша ООУР има четири јединиие удруженог рада (JYP) V које су сврстани пол>опривре дни произвођачи — кооперанти 12 села. Ове JYP се директно баве кооперацијом. Конкретно Плана и Леш.је су једна JYP. Y оквиру JYP-a удружени пољопрнвредни произвођачи на основу годишњих нзводњи, ко.јима сс конкретизује вид пољопривредне производње, извршавају уговорне обавезе, а такође и ЈУР према кооперанти.ма. На основу ових уговора, стручна служба JYP-a и OOYP-a обезбеђује потребну механизацију и репроматеријал врши стручну контролу, даје стручне савете и, на крају, финализира тржне вишкове. Јединице удруженог рада сво је слободне капацитете, по извршеним уговорним обавезама, користе у виду сервиса код осталих заинтересованих пољопривредних произвођача. Y чланку поменутих 2000 хектара земље су за нашу OOYP врло ннтересантнп, али тек онда кад се на основу самоуправног спсразума удруже у пољопривредну производњу на ше OOYP, јер за обраду тих 2000 хектара треба и одговарајућа механизација ко.ја је ску па и не може да се купи, уколико нису средства предвиђена усвојеним програмом развоја. Да кажем и то да ниједан уговлрач није тражио употребу механизацнје на дужи рок. Углавном се тражи репроматеријал нли производња у сточарству. JVP у Плани и Лешн»у пма два трактора и једап комбајн „Змај”. Ова механпзација у извршењу задатка на сопственој економији налази посао у другим ЈУР, како небн лежала неискоришћена. Ова механизација задовољава потребе уговорнма предвиђене и потребе соптсвене економнје. На нашој економији која ра сполаже са 44 хектара обрадиве земље у овој сезони су гајене следеће културе: 20 хеjorapa тнениие, 14 хектара сунцокрета и 10 хектара шећерне репе. Пшеница је пожњевена н постигнут је просечан принос од 4426 кг. плаћене пшенице. Овај принос је према квалитету земл>е задовољавајући, очекујемо добар сунцокрет а вероватно и шећерну репу. Због недовољне политичке припремллности а такође и не довољне образованостн а мож да и због услова кји владају на тржишту пољопривредних производа и стоке, добар део пољопривредних произвођача, потенцијалннх коопрената сто ,јн по страни и прерачунава се. OOYP преко JYP врши одређени утицај, а у складу са резолуци.јом Десетог конгреса СКЈ о социјалистнчком само управном организовању н развоју пољопривреде да пол>опривредни произвођачи своју земљу механизацију и капацитетс у сточарству удружу ју па дугорочпој основи, како би се, уз примену савремеие производње и одговарајуће технологије. постигли што бољн резултати. Плана је највеће село по броју домова међу ко.јима Hama OOYP обавља своју делатност и ту чнњеницу увек нма мо у виду. Тренутно у Планн нма 20 склопљених уговора са нндивидуаним произвођачнма о вишегодишњој сарадњи. Тим уговором је за орање 1974. године предвиђено само 3 хектара код пет коопераната. За JYP ово није проблем и уговорне обавезе су извршене. Цена услуга је јединствена, а исту утврђују и н»иховн делегати у самоуправним органима. Комбајнирање пшенице уго ворима није било предвиђено. Међутим, имали смо велику потражњу н притисак пољопри вредних произвођача за комбајнирање, што је углавном и удовољено према редоследу тражења и распореду парцела. Мнлија Митић, руководилац ратарске производње, у везн са спорним чланком каже: Прави пол>опрнвредни произвођач тражи договор и обраћа се преко стручњака руководиоцу ЈУР-а, директору OOYP-a, a своје проблеме п захтеве per гулише преко одгозарајућих сдужби а нс преко локалне штампс. Прошла cv вредхена убеђивања пољопривредних произвођача. Сада он у коопе рацији тражи економску рачуннцу и на крају сигурног партнсра, односно сауговорача. Спгурност коју тражи пољо привредни нроизвоБач састојн сс у обезбеБењу преузимаiba, односно oiKvna тржних вишкова по важећим тржишним цепама, које су јединстве нс за уговорну н слободну производњу, ако то ни.је другачије рсгулисано друштвеннм договором и државним инструментима, као што је нпр. случај са прије.мом у сточарству или код пшенине и млека. Наиме, премпју добија само пољопривредни произвођач који је уговорио произвоAH>V. OOYP за пољопривредну кооперанију „Слога” Параћин, по сле интеграцнје са ПИК Нуприја, вма превасходни цил>да проширује продубљује и усавршава кооперативне односе. јер је то императивни задатак наше OOYP. Да бн ове здатаке изврши« ли потребна је, уз пуно поверење, нскрена сарадња пол»о прнвредних произвођача са OOYP-a наравно за успешно спровођење свих задатака које намеће нови Устав и резолуци ја Десетог конгреса потребна је п помоћ друштвено-политич ких фактора у односној друштвено-политнчкхој заједници и Месној заједницп. А. Кнежевцћ ЗАНИМЉИВОСТИ СЕЛА КОЈА CY ИЗМЕНИЛА СВОЈА ИМЕНА И СЕЛА КОЈА ВИШЕ HE ПОСТОЈЕ Y нашем крају, некада, у средњем веку, било је више села него што их има данас. Већина је задржала иста имена, али има села која су их изменила. Села са нзмењеним именима су: Невидово, сада је то Доње Видово, Класичевица — Клачевица, Влахе Голубовац — Голубовац, Лештаје — ЛешЈе и Параћинов Брод — данашњи Параћин. Међутим, један број села данас више не постоји. Остала су само нека имена, али не знамо места где су се налазила, нита знамо узроке њихове пропасти. Често налазимо трагове несталих насегоа: гробл>а, темел>е и грађевински материјал порутиеннх кућа, алн нс знамо која су то села и како су сс она у прошлости звала. До сада је утврђсно да су нестала села: Бресница (веруie се да је ово ссло било на Бресничкој реци, у Кулајни), и Горн»а и Доња Петра. Ова села назувају сс join Горн.а и Доња Петруша и претпоставл>а сс да су се налазила нсгде код села Буљана а можда су Сила и њсговн засеоци, којн су сс каснијс спојили са љим. ослонити на археолошка ископавања и казивања старих a>vди, која могу да пруже noAarKe од драгоцене вредности. Но, за све ово потребно је доста времена, самопрегора и упорног рада. М. Јездић Следе затим: Курилово, Вранково, Брњица, Бошково и Зубарје. За Курилово, Брњнцу, Вранково 3 Бошково не знамо ништа, док се за Зубарје верује да је било код села Лешја. О»ва нестала села била су v источном делу Петрушке области. По Вуку Караџићу постојало је и село Кошево, али К. Јовановић v своме Речнику наволи да је оно спојено са селом Сикирица. Вук је записао да се село Батинац налази и у Параћинској и у Нупрнјској нахији. Да Ail је ово погрсшка, или су заиста постојала два села, са истим вменом, у две суседне нахије, тешко се може потврдити али се сигурно зна да Батинац данас не постоји у атдру Општине Параћин. Мислим да бп требало прићи студиозном протчавању ссла, тнх најстаријих населл, у цил»у дал>ег и бољег расветл»авања историје наишх народа. Прн ово.ме, услех недостатака писаних докумената, треба сс С КАМЕРОМ Y nonOBIlY (Ш) Основно школо „?5 маГ нојпријотнији кутон После спајања бивше поповачке комуне са параћннском једина установа у Поповцу која је очувала, и стално унапређивала, своју животну м радну средину је Осповна школа „25. мај". За стално и примерно уређењс иросторија школске зграде, парка, спортских терена и узорну обраду школског нмања добњха је некодико јавних признања. Ове године Реггублнчка заједннпа образовања додеднла је овој школи дпплому — републичку награду „25 мај", као цзраз друштвеног прпзнања за изузетне резултате у Bacrunaity ai образоваљу. М. Вучковић ИЗ ЗАБРЕГЕ ПУТ ЗАБРЕГА — ПОПОВАЦ YCKOPO На нницијативу друшгвено- -политнчких организација, a имајући у виду потребе села, уведен је самодопринос за изградњу тта Поповац — Забрега у дужини око 1.5 км. Поред тога изградњу пута помогли су Фабрнка цемента „Нови Поповац” п Пугни фо!«л CO Параћин, а очекује се п помоћ осталих привредннх органнзација. Радове изводнће Грађевинско предузеће „Партизански гтут” OOYP ..Путоградња” из Ниша. Свечано отварање пута предвиђа се за 29 новембар. Мештзнп села Забрега са ра' дошћу очекују завршетак пута н првн долазак аутобуса у село, јер ће се тиме решити проблем саобраћајних веза са градом. Д. Тодоровнћ

CTPAHA 12 14 ДАНА ИЗ ЦЕМЕНТАРЕ МИНИ ПРИЧА 0 ПОГОНУ II Прича о погону ,лва” Фабрике цемента „Нови Поповац” у Поповнг доблја п\’ни с.мисао када се сз људпма који раднл и стварадачки вск проводе у њему. За њлх су неодвојиви жпвот и Стара фабрн ка цемента (како Поповчапп зову погон П). Стара фабрика цемента јс њнхова љубав, ко!а никада нс разочарава, ле ieibaва, која јс увек пова. Причају људи из погона два да понекад понесг од куће t.vho брига, лервозе и горчине и са љнма стигну до фабрике. А онда... v фабрички круг удазе сами. Јед и брлте са њима пе могу v фабрички круг. Тада се смирују, проблеми изгледа ју далеки и лако решиви, а рад поново постаје живот. To не значл да онп не воле својс породице и л»уде. Напротив, они су навикли ла раде напорчо, без одмора и то је њихов cqcтавни део. Таквп оу нашн цементаши саговорнтшп: Добрпвоје-Блба Маленовић, Добривојс-Бата Вел» ковић, Радолпгр-Рада Васнћ п други. Такви cv мајсторп ветеpaini ове фабрлке, који ускоро треба да напусте и оду на заслужеин одмор. М. Вучковић ПРЕДСТАВЉАМО ВАМ ПРЕДУЗЕБЕ „УНИВЕРЗАЛ" Веровотно и фобрмка ускоро ■ АМБИЦИОЗНИ ПЛАНОВИ ЛјАЊЕ „МАЈЕ“ је тајна Предузеће за производњу п промет металннх п хемијскпх производа „Уллверзал” лз Бусиловца, поред Пољопрнвредног комбината Београд, је једино предузећс којс производи сирилоподлив у нашој земљи. „Унивезрал” нз Буснловца настао је издвајање.м нз Зем- .■оорадничкс задруге „Слога" пз Сикирице, у којој је радно као посебна једишша још од 1955. године, а затим затвореп као нерентабилан. Године 1971. „Универзал" се реактивира и са девет раднттка почиње засебиу пронзводњу. Пословна 1972. годипа јс неуспела али крајњим напори.ма радника Предузећа излази из кризе и наредннх година повећава број нових падника тако да данас има 32 запослена. Квалифпкаиноча структура је задовол>авајућа. У „УНИВЕРЗАЛУ* ■ СПРАВПредузеће пласира своје производе у свим Републикама, a V току су преговорп и аналпзе источно-европског тржишта, посебно тржишта у Чехословачкој. — У садашњим условима рада. рекао нам је Радосав Стефановић — Партизан, директор „Универзала", и са оваквом технологијом Ппедузеће производи голпшње 10000 литара сирила. У току су радови око проширења гтросторија и модерннзација просторлје после којих ће.мо утростручити годлшњу пролзводњу. Нешто више о пропзводнпм плановима говорио нам јс Арналдо Кокуца, шеф производње: — У планг нам јс производ* ња сирпла v rroaxv. ко.јнм beмо потпино полмнритн потребс млекара, које сс сада тежс одлучују за куповину оирила. Тако савре.мено опремљенс про сторије будућег великог прсдузеНа коштале бп нас преко петнаест милиона динара, за чија средства смо .ми још сиромашни. Ако некада буде.мо решили тај проблем онда бисмо могли од снровина користнти и нузпроЈгзвод — техничку маст и друго, завршио јс Арналдо Кокуца. Салашња лабораторија овог Предузећа је врло модерно рпрс.мл>ена и у њој се чува тајна справдања „маје”. Рекоше нам да свик произвођач има своју методу добијања добром сирила. И поред тешкоћа Предузеће vcneuino послује, а у првом полггођу ове године остварило је гкупан лриход од 2140000 динара. од чега чист прлход изно сн око 900,00. Од тога је на лнчие дохоткс исплаћено око 355,000 дннара. М. Дпмитријевић ЗАБЕЛЕЖЕНО V ПРОЛАЗУ РАДНА АКЦИЈА ЗА CTAKAAPY Радници пружних део ница Велика Плана, Лапово, Београд, Светозарево, Сталаћ, Браљина, Алексинац и Параћин дало је 1248 добровољних радних сати на оправци нндустријског колосека Српске фабрике стакла, као помоћ за санацију штета од пожара. Рдна акција је изведеиа 14. и 21. септе.мбра. М. Ж. НАШ КОМЕНТАР Да аи ЗАоупотребАвшамо боловање? Тема није нова. Проблем зло употребе боловања сваке године добија ново рухо. Детал>ном анализом стања боловања у ос иавним органнзацијама удру женог рада на територији name оппггине доиш! би до по датака који нам указују на ве .шки проценат боловања. Забрињава нас то што се болује ,дта здраво”. Огрешили би с.мо сс кад би рекли да здрав човек не може да оболи. НаиБу: грип, кијавица, нека стомачна обољења. Појединци ове баналне болес ти преболе „на ногама”. Meby тим, има и оних који одлеже. Познате су иам болестн које су проузрокованс дугогодишњим радо.м на тешкн.м посло вима у Српској фабрици стакла, Фабрици вунених ткани”а, Фабрици цемента и другнм организација удружеиог рада. To су д>удн који радс у иепосредној производљи. Дијагиозе лекара који прописује терапију и дужину лечења у овн.м случајевима нису тајна. Mebyтим, желимо да подсетимо да међу болесним и.ма и један број оних који „болују на здраво" из неке своје „чистс" рачунице. Ова појава је најчешћа у време сезоне пољскнх радова, неких верских празника! Нашу пажњу а и чуђенл привлаче поједини лекари који без гриже савести дају оправдање за изостанке злравнм људима. Како другчије објасннти чињешшу да је неко на боловању, а тај неко се налази на љнвн гдс обавља разне пољопривредне послове? Ова боловања трају по неколико дана, док се обаве радови на пол>у. Та боловања третирамо као обману радне организације, неколегијалност пре.ма друтима, и на крају, као вид штете која се наноси целој основној ор ганизанији удруженог рада. Сва боловања до тридесет дана падају на терет раднеорганизације, a то значи да нам је стало до тога да зна.мо ко болује и да лн се с разлого.м болује. Велнко одсуствовањс са посла наносн штету радној ор ганизацији. Y те сврхе издваја ју се велика средства, свуда и у свакој прилицн нстичемо потребу штедње и свесни с.мо чпњении.е да болесни радннци не с.меју бити ни по коју цену оштећенн. Њп.ма треба омо гућити потребно лечење. Но, треба пооштрити режпм према онима који, „болују" нз неке своје „чисте” рачунице. Так ве јавашлуке треба узи.мати на дисциплинску одговорност. Недавно је у ООУР Секцпјн за одржавање гтруга Параћнн, Самоуправна радничка контрола у сарадњн са шефови.ма једннииа прн једној изнепадној контроли утврдилз, да од пет ралника једне пруж не деониие који су билн на бо ловању четворниа рале у ндг вн, само један занста болује. V току ттрвЈГх шест месеци ове годинс v ООУР „Параћинка" изглб.^ено је због боловања к лрупсх одсуствоваЈва 3668 радних дана. Ако се овај податак упореди са бројем рад ника у овој ООУР проистиче да је сваки од њих боловао или' одсуствовао са посла, ни мање ни више него 26 радних дана! Ако се и у другом полугођу настави овим тепмом про изилази да ће сваки радник у просеку за годнну дана одсуствовати са посла оправдано плн неоправдано 90 радних дана. Ако изостанке у првом полугођу претвори.мо у бројке које говоре о томе колико је изгубљено у производњи, видећемо да је произведено 183 то не робе мање, а тиме умањена вредност остварене производ њс за 1.970. 000 динара. Од укупно 140 запослених у овој ООУР, дневно и до 20 радника није на својнм радним местима, а одсуствује се најчсшНе због боловања. На боло вањс најчешћс одлазе жене радницс због лнчног или обоље н>а своје деце. И у другим радним органнзацнјама има доста одсуствоваља са посла, најчешће због боловатва. Пред органе самоуправне радничке контроле н оргаве унутрашње контроле поставља се делнкатан задатак утврћнваља правног стања ства ри кад cv у питању боловања. Наравно, очекује се велика по моћ надлежннх лекара којима не смс да буде свеједно комс н због чега дају боловање. А. Кнежевић ФАБРИКА ЦЕМЕНТА „НОВИ ПОПОВАЦ“ У ПОПОВЦУ ч е с т и т a радним људима и грађанима општине Параћин 30-ту годишњицу ослобођења

14 ДАНА I СТРАНА 13 БУЛјАНЕ Y БРОЈКАМА БУЉАНЕ ИМА 480 ДОМАКИНСТАВА И ОКО 2500 СТАНОВНИКА. ОД ТСГ/\ ОКО 430 РАДНИКА И 120 СРЕДЊОШКОЛАЦА П СТУДЕНАТА/ КАРАКТЕРИСТИЧНО ЈЕ ДЛ БУЉАНЕ ИМЛ СВЕГА ДЕСЕТАК РАДНИКА Y MHOCTPAHCTBY. ТЕЛЕВИЗИЈСКИ ПРОГРЛМ ПРАТИ СЕ НА 200 F.KPAHA. ТРЛКТОРА TIMA ОКО 29, КОЛНКО И ПУТНИЧКИХ ВОЗИЛА. Још у аутобусу за Буљане упознајемо сс са Миланом Борђевнћем, радпнком нз овот села. Разговор непрн.метно добпја блпску ноту, што с.мо блпже цил>у. Додушс, споро одмиче по лошем н џомбастом Y ПОСЕТИ БУЉАНЦИМА ИЗ ДКЦИЈЕ У АКЦИ|У ■ ГЛЛВНА БРИГА — ПУТ ш ВОДА Y ШКОЛИ в И Y СИСЕВЦУ — ШКОЛА ■ АЛИ КАКО БЕЗ АМБУЛАНТЕ? ■ ходнији. Мештани овога очекују да he близина ЈЕДИНО СЕЛО СА ШАХ-КЛУБОМ села овнх два.1у лепих излетишта утицатв н на развој сеоског туризма, па се благовремено припремају. Прс иего urro падну прве јесеље кише, сри пол>ски путевп биће насипанн. За ову акцију је заведен месни самодопринос у радној онази, и то лва радника по једном способно.м члану домаИинства. Већ су ост варени први резултатн. Најлепша зграда у селу је зграда Основнс школе „Бранкс Крсмановић”. Сазидана је пр< седам — осам година п п.мз лепе услове за рад. Недавно је БУЉАНЦИ — НЛШИ САГОВОРНИЦИ To је букет остварених напора. Али још неколико постигнутих резултата даје праву слику о вредним Буљанцима: пол>опривредна апотека је доб ро снабдсвеиа, четири продавHirue које су стално отворене, млекара из које се годишње изнесе 20000 литара млека итд, Јсдан од паредних задатака Месне заједнице је отварање амбуланте, јер и за најмању медицинску услугу л>уди морају да иду у Поповац. А да не гбворимо о хитнијнм случајевима, гдс су иужне брзе интервенције лекара. Представници Месне заједнице већ су два ггута слали захтев! Медицинском центру у Параћину, ња са нашим Позорпштем наставиће се и у овој години. v оквиру Шаховског клуба ради и шаховско пионирска школа која окупл>а учснике свих узраста. На недавном првенству школе највише победа су извојева^ш од девојчпца Бпљана Ракић и Драгица Петровпћ, а од дечака Бојан Милетић и Топлииа Прокић. Иначе, Ружица Јовановић је најбо.\>а шахисткиња у Бул>ану, а на Републпчком првенса* ву у шху у Врњачкој Бањи освојила је 6 место. Поред нл се истиче вроном игром и Жанка Маринковић. Од Огњана Ракића, наставника чулп смо и један леп предлог о оспуту ггреко Шалудовца, али ће и ова деонииа ускоро бнтп асфалтирана, као што је она од Бу.\>ана до Поповца, како нам рече саговорник. За сада је ово највећа акција у Бул>ану, за коју је 1972. годнне расписан месни самодопринос на 5 годшна, у висини од 8 одсто ?па прпнос од пољопривреде и .4 одсто на лична примања. Y *Бул>ану рачунају да ће да се убере око 200 милиона динара, 'што he бити довољно за предвнђену деоницу пута. Y просторијама Месне зајед* нице гостол>убиви саговорницв нам рекоше да ће се овај самодопринос продужити, како би од убраног новца могли да асвалтирају све главније улице у селу. На шумском који спаја Буљане са новоасфалтираасфалтирају све главније улице урађени су темел>ни радови, тако да је пут сада много прои водовод постављен у школи. и тако су ученицима пружене још веће могућностп за несметани развој. Вода се користв из бунара са брега, само 600 метара удаљеног од школе Месна заједница је помогла овај подухват радном снагом, а школа је из својих средстава инвестирала потребпу инсталацију. Школско дворишто је ограђено модерном метално-бетонском оградом, чије постављање је коштало око два и по/ милиона динара. Уређење.м спортских терена поред школе, што не би захтевало пуно напора ни средстава, објекат би добио заиста узорни изглед. Мало рударско насеље Сисевац припада Месној заједниш) Буљане. Однедавно је и оно добило своју прву четвороразредну школу, чије је отварање Месна заједница помогла са три и по милиона динара. али ни до , одговор. Иза свнх । них победа овога села. ција Савеза Буљана је данас нису добилв ових акцнја и радстоје комунисти Основна организакомуниста једна од нпјих у нашој ОПШТШ1И. 65 чланова, од тога 50 су млади комунисти. села бројБроји одсто — Комунисти нашег села су покретачи свих збивања и акција, рекао нам је секретар ове организације друг Слобо дан Јовановић. Прошле године ниваљу опшптнскпх лнга шаху и стонотенису. Сигурно да се о овоме мора озбиљније разлшслити. А стонп-тенис је врло популаран у ; ! Буљану. Пошле године су Бу- Н љанци чак и организовали су срете села у шаху и стоном генису. Међу бољима стонотенпсерима су и Бура Милосављевић, Милен Савић и Здравко Радуновић. Са нешто мање успеха ради и сгрељачка секцеја, која се увек лепо пласира на општинским так.мичењима. До сада се . никада није пласирала испод гређег места. Највећи број је било отворено једно одеље- кругова обично имају Живан ње за идеолошко-политичко образовање наших чланова, које је имало 55 полазника. Од тога са успехом је завршило 45, игго представља леп резултат. Иначе, намеравамо да проширимо нашу организацију за још 14 младих чланова чији • рад и залагање нисмо проверили, обавестио нас је наш саговорник. 3 После разговора о комунал- ' ним и друпш радовима и успесима интересовали смо се за 1 културно забавни и спортски живот овога села. Буљанцн нам се похвалише да имају у плану куповину телевизора у боји и кинопројектора. Прошле године је гостовало и А-матерско позо риште из Параћина са пред ставом „Поп Нира и non Стшра”, која је била изненађујуће добро посећена. Оваква сарад - - ГОРЕ ЛЕВО: ROBE ЗГРАДЕ НИЧУ ПО СЕЛУ. ГОРЕ ДЕСНО: СГАРО И НОВО УДРУЖЕНО. Y СРЕДИНИ. ДОМ КУЛТУРЕ. ДОЛЕ: МОДЕРНА ЗГРАДА Јовановић и новић. Фудбалери ОСНОВНЕ ШКОЛЕ Милосав Стојаиз Буљана такмиче у квалитетној општин ској лиги. Y даровитије фуд балере се убрајају Здравко Радојковић и Драгиша Илић. И тако из теме у тему тру дили смо се да од пријатних мештана што више сазнамо о овом селу, људпма п догађајима, и остварнли смо срдачан сусрет. М. Дилштријевиђ Једино еело клубом Шах је најпопуларнија игра у Буљану, што потвр. ђује број чланова овог јединог сеоског шаховског клуба у нашој општини. Клуб окупља 72 члана, љубитеља древне игре, од чега је само 20 жена. Иначе, екипа се такмичи већ дуже времена у II лиги Уже Србије, где постиже завидне резултате. Међу најбољим шахистима у екипи су: Огњан Ракић, Живадин Лазаревић, Станоје Михајловић, Трифун Добросављевић, Милан Bopheeuh, Драга Маринковић, Милутин Милетић, Бора Padoiueeuh, Милоје Богосавље. вић и други. са шах '1111Ш111111111111111111111111Ш1111111101111№1111111И111П1111111111№1!1111ИП11111111111У11№1»111111111№111111111111И1111У1№1№ Драгомир Бодић ЈУТРО Управо прекјуче ујутру догодило се оно чудо, тајна коју сам почео да слутим и коју одавно желим да упознам. Да бих доживео познанство са дивним предсказањем требало је, ипак, дочекати тренутак. И он је изне. нада дошао. Тада сам први пут ступио у сасвиА1 близак додир са тајном природе од које је, сеђам се добро, тамјан, неки почео Аа се слива из мене и из ствари у слику Јутра. Ево како се то догодило. Када сам се пробудио, напољу је свитало, а звезде су веђ почеле да се race на загасито.модром небу. Чим сам био готов са облачењем, поигго сам узео срп и свеску још неиспугвену белешкама и стиховима, по. box у жетву на њиву где су ми мајка и сестра сигурно већ биле стигле. Настојао сам да прођем неприметно крај стражара бугарске касарне, смепттене у вилп „Зора" испрел Moie куће. јер је до часа слоболног кретаља било прилично далеко. Ситпавши ииз степенице пођох тврдом шл>унковитом стазом... ногу пред ногу, као сен. ка. Ннкада нисам ссби био тако невидљив као тога тренутка: писам осећао тло под ногама, нити сам чуо бат својих лрвентгх кломфи и игкрипу песка под њима. Иако на гранипи између флупда и бића, ипак, преме. тих како ме кроз полутаму свитања позлравп са ..добро утро" бугарски стражар на капијн, па му као кроз полусан — v себе увучеппх ограла, дрвећа, кућа — одговорл на нсти иачпн Лли сведен ловол>но само на себе. v том тренутку сам раз.мишљао још ' век логично: „Ја сам узнемирен народном несрећом. Ако не осећам страх, гневан сам и мрзим, јер ми, пре свега, није пријатно да живим лишен најнужнијих права и ствари које сам одувек имао. Мој садашњи мир само је прш вид, настојање да нзгледам смирен, равнодушан. Пошто знам шта је право и како треба да изгледа, ја, уствари неправо само потискујем". Убрзо су се околне ствари сасвим. преселиле у мене и постале видне, јасне и светле као подне у пуном сунцу, али и некако дру. гачије, каквим их- раније никада нисам видео.- Због свега што се v мени и око мене логађало обузимао ме осећај спокојства и гријумфа. Моје размишљање, сасвим блиско стварности, прекинуто за тренутак доби сада изглед визије: „Гле, па ја сам одважни ратник којв мушки врши своју дужност, бори се да победи а не да попине, јер само победа мора бити награда правом' војнику. Зато ни јед. ног тренутка не смемо напустнтн битку сво. 1*е части и дужностп. Овако наоружан и снажан човек не може никада битп кукавица... већ се враћам из великог окршаја као победник. На раскршћу, пред црквом, очекује ме моја девојка са понудама и цвећем као у стара времена. Маса света, која се окупл>а у порти, чујем клтгче моје име. Једав глас налвиси остале: Тн си прави јунак о коме нн пепријатељ не би могао рећп погрд. iry печ". На истоку, и свуда, свиће. И у душн све свпће. Кроз плавштасту ведрпну праскозорја вн. лчм јасно, ттшром отвопене вратнипе лану. Месеп се неппиметно већ истопио у лалеком молром mopv: vrynniAa га спетлост која са чстока смепа ла се разбукти у пламтећн оган>... док се временом румештло почс премештатн својнм крајевима са пстока на запал, тнпшна свула уступи место жамору, 6pvian>v, гласовима. животи. Са кровопа п плотова пећ се лавно палкукуричу петлопп распоређепи у селу као по неком плану. A црквена звона, наизменично потмуло и звонко, дозивају на јутрење... Кад сам стнгао на висораван изнад села, учини ми се као да поље и брда испијају последње руменило са истока, тихо, нетремице. Y једном тренутку нестаде огња. Провидна лака крила светлости само залепршаше изнад равнице ... Светлост је наступала све победоносније, па су се сенке временом уочљивије почеле повлачити према крошњама дрвећа још увек пуног росе и влаге. Сунчана песма цврчка стаде се ширпти брзином светла из среди. шта поља свуда уоколо. Већ су се јасно видели јабланови на косама брегова, окупанп у сунцу, треперавп и искричави. Брда се бејаху сасвим отворила од највишнх чука, па су постала видљива до последњег жбуна. Најзад је светлост надошла као плима у слаповима, преплавила равницу у којој је већ давно било нестало јутарњих боја. Победник дан наступи потпуно, у свом пуном сјају, радосно... Y трепутку сам схватоо да не треба оклевати, па сам недошавтпи до иаше њиве, свра. тио у мали забран букове шуме суседа и почео да пишем испредајући од тананог зра. ка у души блиставу светлећу слику. Од свега што сам успут запажао и о чему сам размнтпљао остали cv само тренупп и појелнности што се почеше као каква визија споптано смепггатп једно крај доугог у хармонични низ боја, линија п тонова, у цело. виту ч Једпнствену слику Јутра. Y свеску Moinx забележака пзлнвало се из мене не. огранцчеио noc-roiehe. апсолутно Јутро, оживотворено душом сопственог ритма, боје. ароме. светла. Уместо малопређашњег кошчара био је то сала рел. Ако ie било гнева п мржп>е, пестало пх ie: ако ie бнло мањс заноса и ус^пћења, сала их ie бпло непзмерчо миого Излан свега ломннирала ie побе. ла. Осећалп се како душевнп мир и cnoKoiство vrnocTan^aiv xaDMOHHiv измећг лгпте и ствапп кап гпмећу самтгх ствври Кал сам почео чнтати наппсано, осетих како речп звоне, како су необично топле п светле. Бн ми одједном јасно да сам постао вндовит п да сам успоставио тајну везу из.међу природе и душе. Дуго су после тога птпце, дрвеће, класје, поље, брда, цео видик изговарали најизвеснију слпку стварности правог и једино могућег пејзажа који складним моделирањем прелази истовремено у тајан. ствено и немирно, и неизвесно, и победоно. сно, и опште, и апсолутно. ЛЕТЊЕ JYTPO Свиће car на торњу, дан под љуспом откуцава Бело једро месец топи плавим на дну мора. Исток себе пласти, за стожером огањ спава. Пуца мрак у крила... Барјак светла изнад гора. Поље зар открије, тајац црвено оживи Светиљке тону све, помодре птице и јасно. И запад сване из магле Љубичица свих. Лепрша село... а грање кукуриче гласно. Три копља јутра већ сунцем неба се не 4Viy, а цврчци пијани од росе отворили круг. Видиком се брда ко јаблани довикују, на источну раскош скрио дан у њиве и луг. Најзад могу да кажем: Та]'анствена Croatia стварп изронила је из своје непрпступачности. Изненада сам угледао тај пејзаж као цвет који сам носио сакрпвен у себи, да би се јутрос нагло отворио, расцветао црвено, плаво, разбојно, засветао чаробно, замирисао опојно. Па да, то су се врата мога ^тгу. трашњег боравишта отворила немуштом је. зику који открнва све тајне. Откуда само толико изненадних, бљештавпх и непо|мл»ивпх својстава ствари?! Нема сумње, открио сам ембрионално и псконско, затрпано наслагама времена. навккама и местом одакле п због чега се стварн слабо и неправо виде. (Из необјављене књттге „АУТОБИОГРАФИЈА ДУШЕ")

14 CTPAHA 14 ДАНА ШКОАСТВО ЈУЧЕ NДАНАС Трндесетогодтлњицу ослобо bcjsa наша општина и град очекују са веома добрнм успеснма у свнм областима прнвредног н друштвеног жлвота укључујући ц irpocnery. У псриоду од трп дсцсније основно и сред1ое школство сс вилно развијало па јс Параћин iKxrrao град радника и ђака А да сс подсетнмо на прошлл дане замолили смо Миомира Јездића, просветног ралннка сада у пензији, да одговори на неколико ттитања с обзнром да је он један од сннх просветара •ентузијаста који је од ослобођен>а учествовао у програмирању и рсалнзацији политике развоја развоја школства. • Какво је craite, друже Јездићу, бнло у првим послератним годинама у птколству на подручју наше општине и какве су напоре чинили просветни радници и народне власти? — Желим прво ла подсетим да је Параћин после ослобођен»а нмзјО осморазредну гимназнју, четворазредну основну Јнколу и школу ученика у прнвреди, које су радиле у згради гле с\г сада смештени Радничкии универзнтет и Библиотека. Поред ови у згради Дома ЈНА, радила је женска занатска школа а домаћичка полх>привредна школа у садашњем ннтерном одељењу бзлниие Гимназија је нмала свој интернат смештен v зградн садаипве Основне школе „Радојс Домановић”. Села су нмала четвороразредне основне школе. Стање у школству било је веома тешко јер су све зграде у граду и селима биле јако опггећене. У учиожшама је било мало школских клупа, табли, и другог намештаја, jour ман-е разних учила. Уко лјпсо је нечег и имало то је све оштећено и застарело. У таквим приликама просветнп СТАРА ЗГРАДА ШКОЛЕ ¥ АЕБИНИ НОВА ЗГРАДА ШКОЛЕ ¥ ЛЕБИНИ радници имали су муке да изводс наставу. Сналазилн су се како су могли и умели да уз по.моћ роднтеља оправљају намештај, а уз по.моћ учемика да израђују очитледна средства. Велики проблем био је п стручни кадар. У пшназији, у ннжим разредима, наставу су изводили учнтељи, а у вишим, Y недостатку професора, радили су апсолвенти. Веома брзо дошле су године у којима је град почео наг-vo да расте, a самим тим да се повећава број дене за школу, што је намегнуло нов проблем — недостатак учиоиичког ттростора. Због тога се број ученика у одељен»има кретао и до 50, а две основнс школе у граду радиле су у три смене. Но и поред ових и мизе других тешкоћа у раду у првим послератним годинама, залагање просветних радника било је изванредно, па и успеси нису озостали и може се рећи да су били чак врло добри. Поред рада са ученицима у одељењу, просвсп\1 радници су салгопрегорно радкли и ван школе па описмењавању одраслих и форлптрању народних књижнца по сеЛЈгма. Они су би,\и носиоци културнозабавног живота, јер оу руководнли културно^уметничким друпггвима, прштремали ггрограме, па и сами били глумци. Организација Црвеног Крста, пионирска организација, Друштво при јатеља деце, ђачке задруге нису се могле замислити без просветних радника. Немогуће је укратко рећи колико је вредела актпвносг просветних радннка у. раду друштвено-по литичких организација у селима, па и у граду. У намери да обезбеде нормалан рад у школама просвет ии радници имали су велику помоћ н подршку од стране •народне власти. Послератне го дине биле су тешке — зелгља опустошена, привреда неразвијена, а средстава ннје било. . Ипак је школсгву поклањана веллка пажња. Косније, када је поочео бржи развој привреде и школство се развија и прилагођава новим друштвеним кретањима. • Када су и како формиране прве осмогодишње школе код нас? — Прве осмогодишн>е школе на територији наше комуне формиране су школске 1949/50. године. Када сам тамо био на дужностн председника савета за просвету и културу, то се сећам н неких детал>а. Формирали смо две осмогодишње школе и то обе у Парађину. Носиле су назив: Прва осмољетка и Друга осмољетка ( у почетку су се тако звале). To су биле уједно и првоформиране осмоллтке на тсрнторији бившег среза Светозарево. Служиле су за узор при формирању осмоллтки v селима наше комуне. Формиранл ОСМОГОДИШЊ1ГХ школа iinie наншло у почетку на разумевање и подршку грађана па и самих просветних радника. Међутим, оне су касније, својим успешним падом оправдале своје постојан»с, ЈеР Је развој приступачне мреже основнпх школа omofvћио да се највећи број деие школује до осам разпеда основне школе и код грађана сг сцзори убеђење у потребу спша н>а потпуног основног образовања, као минихгума потребног образоваЈва у нашим савременим условима. СТВАРАЊЕ АРХЕОЛОШКЕ ЗБИРКЕ • Ви сте били дуто годииа директор игколе „Радоје До мановић”, руководнли сге наставом и школом, али би Вам ипак поставили питање, не о настави, већ о неком детаљу који је значајан како за школу тако и за град у целини. односно да ли сте спровели какву акцију са учекицима и наставницима која је значајна за школу и њену средину? — Навешћу једну такву акцију, по мЈоме мишљењу врло значајну. To је акција прикупљања археолошког материјала. Знајући да је wania околина фгата археолошким локалитепгма (неолит, бронза, Рим, Средњи век) којпх има и на оамој периферији града, одлу чили смо да прн формирању ученнчких ваннаставних активиости формирамо и секпију мллдих археолога. И нисмо по грешили. Секцијом је руководио професор Војислав Пернћ. Ја сам им пружао помоћ. Велнки део свога слободног времена одвајао сам за рад ове секције. Безброј пута са ученицима члановима секције и професоро.м Пепићем одлазно сам на терен. Обилазилн смо: Планииу Бабу, Петрушу, чеолитскп локалптет изнад Стакларе и бронзанодопски кол Циглане (преисторијско гообље — урне са спаљтгаањем). Наш дугогодшин.11 рад уродио је плодом. Сакхпзнлн смо огроман материјал од негтооиеiMiBe научне вредности. Нешто од тота материјала средили МИОМИР ЈЕЗДИБ смо у две витрине које су постављене у холу школске зграде: једна је са археолошким експсхнаткма, друга палеонтолошким. Остали материјал — сређен у два ормана и трп нумизматичке витрине био је смештен у једном одељењу школске зграде. Каоније су и ормани и нумизматичке витрине бачене у подрум са угл>ем, где су и пропале. Витрине које се налазе у холу зграде сгавл>ене су под заиггиту Завода за заштиту историјских споменика културе у Крагујевцу. Носили смо се мишл>у да овај археолошки и палеонтолошки материјал уступимо музеју у Параћину, уколико би се отворио. • Шта би Ви као дугодишњи просветни радник поручили вашим млађим колегама који још увек активно радс? — Данашњс наше колеге својом савременом опремљеношћу, чистоћом, естетским изгледом и лепо уређегаш двортиттгма заиста ттредставлеју гтраве културно-просветне установе. Верујте, зажалим да као просветнн радник нисам аткада itMao т\' срећу да радим у једној од тако лепо уре^ених и савртмено опремд>ених школа. ПОРУКА МЛАДИМ КОЛЕГАМА Просветним раджцима, јим млађим колегама могу да лоручим: да све те идеалне услове које имају у crojw шмоладса максимално корнсте, да се несебично и самопрегорно залажу на образоваљу и васпитању својих ученика, будућих грађана. To од њих очекује и с правом тражи Hama социјалистичка заједница, заједница која им је тс услове пружила. д. г. »Illlllllllinillllllllllllllllllillllliiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiuiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiig ПЕТАР КУХТИЧЕК Звезда Срео сам јс јсдног поподнева враћајући се ii3 школе. Излазила је из једне собс па првом спрату; лако се насмешила, као да се са мном однекуд познаје, и поздравила мс. Била је то омања, крхка девојка, нешто старија од мене, са веселим и ведрим изразом лица и са топлином у очима, која је личила иа сметак. Касније сам јс чсшће сретао и увск добијао no један топао осмех пун симпатије и иаклоности. Уз ос.исх и поздрав главо.м. ластавила би свој пут, пе обраliajylni даљс пажњу на мене. V ночетку сам био равнодушан не налазећи у томс ишита необично, али постспено под утпцајем тога nouamatba побгдп се моја радозналост. Ко је била она? Да ли учепица, студепткиња или продавачица сладоледа? Занптао сам о томс газдарицу. — Она је doicropica — одговорила ми је она. — Докторка? — узвикнух ја зачгБсно. сетшчии сс н>ено7 младалачког пзгледа. Л. шта ради овдс? — Овде је иа спсцијализацији. Да mi је Aiotyhc да то крхко створеп>е са апком дево/чиие бмде дтстопка — числио com v ссби. ..Најиање К годпиа?" Зин\>п сач од ч\>да п i<3iieiiabeit>a. — Ја шмначнјалац. a оиа eeh бокторка — пpoem певсповт но! Од т?а Оанп ibcii хчле^ пппасглп ie v иојп м пчимл. Почео гп.ч ћа ie 7 са неким н гтрахопоптптине.ч. Њен осмех јс и даље нзазпвао чој иптерес и немир. Подсећао ме је да поред школе и свакодневног живота постоји и иешто друго, необично привлачно и лепо. Када је не бих видео дан или два осећао сам да ми нешто недостаје и намерно шехао ходником, не бих ли јс сусрео. На нранорце њеног гласа у дворишту, излазио бих а кад би седсла на клупи, сео бих крај ње. Разговор је текао лако и занимљиво, сем када би скренуо иа више интелектуалне темс: књижевност, филозофију, смисао живота. Тада би ми почео измицати запињати Ла једном месту и прекидати се. Она би олако прелазила преко тога и настављала да говори о обичним темама. Покаткад би ме позвала да јој учиним какву услугу, тто сам са задовољством прихватао. — Мали, — рекла је једном. Хоћеш ли лш однети нисмо на пошту? — Непријатно сам претрнуо на њен начин којим мс је ословљавала, но ипак сам са задовољством нрихватио позив. — Да, врло радо! — одговорио сам. Други пуг ме је послала у град да јој купим eohe, или позвала у собу да јој помакнем орман. Ја сам увек са највећим задовољством чинио услуге. Мали, рсче ми забринуто — немам струје. Можеш ли ми помоћи да променим осигурач? Могу, ако мс више не будете називали MCLUL4. — Ти се љутиш! Зар ниси join дечак, гимназцјалац? Колико ти је година? Ссдамнасст, рекох ја, додавиш једну Guine. V реду, uehy те називати малим. Чак hy ти, као одраслом, пошто завриаии nocao. CKVfiaru кафу. Онравка је била лака. Онда, домаћица је иснунила обећање и иозвала ме за сто. Хитро је ходала no соби. складно обучена v зелвнкастх' хаљину, послујући око штедњака. Дивио сам се њеним итким и профшмним покреЈима, и oceltao задовољство тто сам ту, што сам добро завршио носао, и што се она труди да ме услужи. Кафа је била готова и пушила се на столу. Она cede тик до мене, а онај осмсх, који ме је чинио слободним и смирсним, засја јој на лицу. — Да није горка? — пита она. — Сасвим је добра — одговарам ја. Елегантним покретом вади цигарету, а ја ј»ј услужно нрипаљујем. Повлачи нсколико димова, а онда почиње да пије. Ја такоће срчем напитак и ускоро је шољица празна. Спремам се да је одложим иа сто, кад она рече: — Ја сам помало врачара. Желиш ли да ти погледам у гиољу? Можда ћу ти noгодити нешто лепо. Окренуо сам шољу и сачекао да се оцеди. Она је учинила то исто. После извесног времена узела је моју шољу удубила се у њене tuape. У изразу нежног лица огледала се озбиљност, као да верује да је делић наше судбине записан иа зидовима шољице. — Ево птице — поче она после краћег ћутања. — Добићеш всст, свакако неку радосну. Ево и пута. Негде hem путовати. . . али шта то видим још? Нешто необично и нрекрасно! — Шта то може бити тако необично и прекрасно? — упитах је радознало. Њено лице сијало је озарено искреном и изненадном радотћу као да сам освојио иеку награду или постигао животни успех. — Видим звезду. прекрасну, дивну звезду, звезду над путем! Заиста ми се овако иешто није никада нриказало! Xohem и да ти је покажем? — нагнула се пре.ма мсни и прстом показала једно место, где се заиста видела нека пинија. а изнад ibe нешто зпакасто што је једва личило на звезду. Како ie њена коса додиривала моје лице. a њен образ био тик до мога. чинило ми се да исшто сестло заиста трепери пред мојим очима, и у том тренутку обузе ме силна жеља да је пољубим, али ме страх задржа. — Видиш ли је? запитала је. — Да, еидим је — промрмљах збуњено. — А како протумачити те знаке? Како знати шта они стварно значе? — упитах је банално. — Зар они не ?оворе сами за себе? Видит ли свој пут? To је пут твога живота! Had њим сија 3ee3da, велика и сјајна и осветљава га. Она те eodu ка срећи! — Да ли hy заиста бити срећан? — Да, сеакако. Сигурна сам da he dura тако! Те Hohu dyzo нисам могао da заспим. Размиихљао сам о doKropxu и њеном nped сказању. Помисао на њу била је пријатиа и грејала ми dyiuv. Чинило ми се da сам dydoico опијен. Постепено сам почео наслукивати da је то љубав и da сам први нуг у свом животу заљчбљен, у ону која је изненаба ушла у мој живот. отворила нове и непознате нребеле и променила смисао мог постојања. „Да. ја је волим и to hy јој pehu помислих у себи, а,т истовремено dpyze мисли охладише мој занос. Зар она није doKropKa. а ја обичан гимназијалци? Зар она није старија од мене, можба чак ydara или верена? Можda he od ceeza — a to je uajeepoearuuje — остати само обична успомсна на звезdy. Устао сам od стола и nputuao прозору. XtiA>ade 3ee3da сличних огромном роју, светлуцале су у мраку емитујући своју трепераву светлост, и једва осветљавајуhu унутрашњост odaje. — Huie ли uehy овим 3ee3daMa u моја звезда? — иомислих у себи. посматрајући то мноштво. Но све су биле исте. Тада схеатих торкх' истину, da ie моја звезда иа земљи, v људском срцу. Пстар КУХТИЧЕК

14 ДАНА СТРАНА 15 НАЈВРЕДНИЈИ ЧИТАОЦИ Две љубави мале Зорице Ко би од одраслих имао стрплења да поново расте у д& тињству? Зар би неко смео да otter сам, крхк, и нежан, npohe зачарано.ч шумом „великих ствари", где се .„мешају близииа и даљ”, ii3 које сс појављују доброћудпи дивоси из бајки? А кад најсреГпшје доба upobc, и разиграни валови пигомог мора детињсгва окоштају, тло постајс чвртће и суровије. Један песник почичјс се.Ггање на дстињство стиховима: „И тако засни месече, над топлом супом детињства”, а дсчињсгво Зорице BacKoetili почиње уз књигу. Зорица је одтачна уче> ница VI-1 разреда, Основне шко ле „Момчило Попозић", са петицама из свих предмета. Један је од највреднијих читалаца Градске библиотеке, како реKoine. Зорица је најсигурнија кад расте уз пријатеље из књига: Тома Сојера, Наклберија, Робин Худа и других знаних и незнаних „хероја"! Интензивно је ночсла да чита у другом разреду. Највише је интересује научноиопуларна библшкека са тема.иа о космосу. Али не запоставља ни друге облике литературе. На нашу молбу радо је рецитовала песмс Чика Јове Змаја и Десанкг Максимовић. У разговору смо огкрили да се девојчица Зорица из VI-1 и заљубила, и to бат, у дечака Љубана из кнмге „Влак у снијегу”. — Ту Kibiizy сам три пута читала, каже Зорнца. Лик дечака Љубана ми сг пајвише допада. Ценим његово правдољубље и племенигост. И волим што није подми тљив.” Затим нам је симпатична саговорница говорила своје стихове, које чита на лчтерарним сасганцима у сво/ој школи. Н рече нам da и.иа и dpyiy љубав: математику. А после сваке књиге Зорица је све смелија и одлучнија ди •uro пре порасте и измени нешто у свету и људима око себе. Н успеће. М. Димнтријевић ПРЕМИЈЕРА НАШЕ ВЕСЕЛО П030РЈЕ Поиуларност Стеријиних ко- .меднја је очигледна, без о&зира на временске дистанце које нас деле од „гражданског света” српског ц њихових животHiix тдкова у којем ј е п овај вр сн ко.медиограф формирао себе и као хрошгчара и критичара своје среднне. Hsxiebv осталог н због тога, што је животни квалитет оног света био, п остао, општељудски, у практично.м смислу речп. Јунаци ових комедија су духовно уииверзалнп н фнзпчким прпсуством оип nociaiv тако блиски сасременом гледаоцу јер болују од „познатих животних бол>ки” од којих болује свака л>удска сре дина која се спрема да крочи на стазе, довољно неиспнтанг и магловите. Стернја пе мора да буде ликовно дуОок, ни хумором нападан, он јс, једноставно, саркастичан до болећивости у жељи да тај свет овековечи у снажном кошрасту патријархалности и модернп- ,ј(1х пснхолошких AC-Biijaiuiia. Свс то на cucini делује као пптка анегдота о догодовштинама женидаба н удалбн, поконднренпм тпква.ма, лажа.ма и па ралажама па све дс с.мешнн.х прециоза. Обојени јаркн.м бојама полубарокног живљења то постајс 'jjapena гравнра занесенпх мајстора ob.vnana Гл>ештавпм свстлом пефлектора. Тако наш глсдалаи :< доживл»а« ва „Жснпдбу и YAaAOv” на сцеini /Хматерског позорпшта, када одједно.м пз nowia.ue грунс раздраганп свст, однекуд, из Вршца, којн ћс се одмах уозби л>нтп јер сс ради о вео.ма важно.м догађају, о женилби м сви.м перипстпја.ма које прате тај, па пзглед, бсзазлсн чин. Идуструјући животне ситуацнје. редптс.\» Борђс Борбевић, сучсљава ликовс у ^едноставним радњама пза Koinx стоји лруга страна мсдаље, тј. тежња да сс v животу vbck нешто yliapii no цену пзигравања такве граВанске imcra-rvunie као што јс брак, без кога се снага патрпјархалпог морала пс може нп замислити. Ни писац, ни редитељ, нас не замарају моралисање.м, одмах се закључак сам намеће да се брак, овакав какав је на сцени, не може сматратп уносшш послом за свс оне који су, на бпло који начин, у њега уплетени. Овакво .лозорје” извела је ек!ша најискуснијих наших аматера који су са пуно одушевљења прихвапии, ни мало лак задатак да једно архаично вре.мс учине актуелним. Из ат.мосфере замишљепе „феште” опп лрилазе студиозним тумачењима уносећи своје богато сненско искуство на веома лежеран начин, потввђујућн истшгу да су аматери најсугестивнији уметницн онда када се упусте v тумачење позориш* не комике. To* се. пре свега односи на глу.му Ру^з-ше Мило« сављевић и Секе Павловпћ у тумачсњу класичних ликова мајкс и кћерке Koie пспуњавају сцепу прнјатношћу физиономнја, комико.м гегова н аутснтичнпм рсљ\ика.ма. Мора се споменутп и иово лице наше сиене, Миле Павловић у 'слозп младожење, који природном неспретношћу карактера мушкп свет тога времена, маниром врсног комичара, каквог га ie т^блика п прпхватнла. Весело позорје vnoTnviniAii cv Боса Пе тровнђ, Светислав Мичић, Горлаиа Михајловић п Веља Милетнћ, зпачи онакав глумачкн апса.мбл који враћа мпсао па најлепше данс нашег Позорпшта у ко.ме су параћинскн аматсрн имс свога града и своје аматерске сцене принели широм паше земље. Сценограф шгшког позорншта, Борис Чсршков, је и овом прплпком показао да позна}с афнпптст name сцене учинпвши је паскошном v i-.еколики сцспскнх решења. Прсдстава ко»а разгаљује. ол мара п обогаћујс мнопш жнвотпим сазпањпма. Саша Букић Један песник — једна песма Чедомир Јовановић, професор философпје у пензи ји. Дуго година је радио у Параћину, као просветни радпик. Објавио је велики број хуморески и песама по разним листовима и часопи* сима. Сада живи у Врњачкој Бањи. ПОРУКА ЗНАНЦИМА Ако заспим на обали неке реке без маа ■> > не тражите ме у беспу!\у јер мој пут су одредили облаци над планином. Ако ме сретнетс у оку неког града далеко?. знајте да се вишс не celw.u ни eauiei смеха ни својих суза. Ако из ове ноћи бсз звезда не изаћем у јутро росо.и умивено све што о мени знате нспричајте брези што сребром трспсри иа рубу шуме. Октобар мога града Јесен јс најлепше доба живота грожђа, воћа и дпвппх боја. Алп јесен јс и доба рата. Чуо сам причају: Дрхтало је! Грмело! Севало! Пуцало! Убпјало се. На улицама нпгде живс душе. Нп врабаца. Страх пх је отерао дадеко. Четирп дана и чстпри ноћи ннко нијс спавао. Гро.могласно „УРА" дигло је л>уде на поге. Улице су биле пунс. Сузе радосиице, пес.ма, слобода! Нпкад није бпло лепшег 'јутра, никада суние нпје лспшс снјало, нитп сс чула дспша песма. И мој град јс данас лсп. У њсму жпвот буја. Растс мој град, растемо и ми. He спавају л»уди и деца у подрумнма и не стрепе од авпона који пуштају бомбе н односе многе животе. Деиа у мом граду су весела, јачају н нпчу пз крви оних који су пали за слободу. Сва оу моја јутра лепа. Све зоре су светле. Сунце увек топло греје. Октобар се свима смеје. Гордана Арснћ, ученик VII-3 1М11111111111!111И11Ш11111Ш11Ш111111Ш11УН111И11111111111111У11Н11111111111111и1111111111111111111111И1111111111Ш1111111111111Ш11111111111^ Ми смо устапи Горка је повијест к’о уједи гује у нашем животном откровењу, ал HociLMO моћ челичне отпорности што у HaiutLM костима данује. Избушили смо земљу у ровењу тражећи спаса у овој бесконачној просторности. V новом смо и земљу и гору преодјели — 2 ми к'о јесење гране оголели. Тежином iuto ло.ии наша рамена и труд и снагу су нашу жели: дижемо се силним саога пламена — да се пробуде широки предјели. Као из ровова устали смо да се спојимо чи — образ земљине коре. Надолазимо плином — ничег се не бојимо. од оеаквога живота нс може нам битн горе. Што смо се мучили, не мари ништа. — тим тврће идемо у сво.че реду. Немамо огњишта, мира, топлине, а сваки од нас увјерен. у побједу без жалости и страха гине. Из бразда, рлдиона, из подземна гара дижемо се до оидика бескрајног tuapa. Мирко Еаљевић €аша Ђукпћ Зелене шуме Кијева — путописне белешке — Ево нас у Кијеву, у срцу Украјине, на брежулжу, одакле нам се погледн испунили громадама зеленила које као да заинат избија ID проређених солитера п завлачп се у све слободне површине града.. . Буја свежина паркова по тротоарима, стазама пар- •кова све до рукаваца Дњепра чије обале јслва све то да издрже. А воде те реке су уствари, опрана огледала у чијим глаткнм површинама урања небо у дубпне без дна. Симпатичан мо.мак Жења, уз суздржану шалу, обећава нам три сата дуже у жпвоту јер боравимо три дана у Кијеву. Прпјатна нстина! Желимо што пре да нзбегнемо обавезну гужву у хотелу „Мпр". Ипак пас град мами, метропола трећа по велпчнни у Совјетском Савезу, стара престоница Украјине, град-херој. колевка отпора и пркоса, дом Тараса Шевченка. Крећемо се густим тротоарпма Червеноармејског проспекта у прнјатном доживљаваљу пових впВења. Избијамо на сквер који се шарени од цвећа што пркосно треперн у летњем дапу и податно се уклапа у свачији oceliaj. Песник Шевчсико је окренут згради упнверзптета, обојсној јарко црвеном бојом, нс случајно, то јс део крви проливенс за будућпост, за соци.јализам. Каква упечатл>ива симболика! И овуда је нсторија јездила остављајући своје вредности и иоруке. Како је нмпозантан лик Богдана Хмел>нпцког, са грубим ратничким лицем уоквиреним дугим брковп* ма, патинпрана бронза не може да сакрије људску црту ве.гиког борца за уједињење, копљаника и мегданџије који, као да је рођен у машти сељака на салашу близу Дпкањке. Урањамо у тоталну прошлост. Софијски сабор, архптектопско знамење које означава зачетак једне ере. У тишини пространих одаја укочени свецн као да су запаљени могућношћу да постану бесмртни. Зуб времена је' начео љихове ликове пажљпво обилазећи духовну лепоту њиховог веровања а иза тога всроваља остаје оно што је правн живот утиснуо. Надалеко од тога купола Кијевско печерске лавре, место одакле су кретали свештеници v хришћански свет, младп и стари, реалнсти н занесењаци. носећп са собом, поред свог неодољивог вероваља, и магловпги can о срећно.м животу кога нису дочекивали. *Мир њиховој души п пепелу тела љиховог налазп се у мрачним катакомбама лавре, јединственој гробници на свету, која то није у правом смислу захвал>ујући сталном прпсуству радозналаца пз читавог света чији мекапп ход представља сво.јеврспу комеморацију. А мирне воде Дњепра протичу v лењом жуборењу и губе се v наслућујуће даљине украјннске земље. Оста.јемо на булевару Кревшчик. Чудцо пме! Тим стазама кретале су се гомиле богоугодпих људн, са крстачама п крстовима у незнанс походе. II данас око иас овдс врп од возила, трамваја, кипи жагор, алн пријатан. Овп л>уди заиста знају да се понашају на улици. Са леве и десне страпе висока здаља унпверзалнпх трговачкпх магазина, читави боксеви, у којима се купује бсз one уобпчајене потрошачке вреве. Уместо раскошнпх паноа понуде н потражње огромне афпшс најпови.јих филмова са карактерпстичппм драмским сценама у којима драмски уметшоди тумаче своме народу човекове дилемс и хтења, Свакп.м чаоом у сусрет нам иде свет пријатних физиономија са букетима цвећа купл»еним v подземним пролазима. На клупп загрљени младић н девојка, присутна је патрнјархална стидл>и вост. Нпчег чудног. Чујемо причу о Џајиђу, Ма рићу п светском фудбалском првенству. Недалеко од нас стадион , кнјевског „Динама”, вечерас је велпки спортскп меч.- Оцет пано са секвенцом из филма. Haul стари знанац, Сергеј Бондарчук, на житно.м пол»у колхоза, далеко међу обичне људе. Продавачица у „Гастропому” са смешком нам пружа флаiiiv иотке п слеже раменпма на пптаље ималн руског кваса? Нпчег чудпог. Све са.ми мотпви за колаж живота, разпобојан и својеврстан. Тако га и прихватамо. Последње вече пред расгапак са совјетском земл>ом. Сунце јс непрпметио зашло за громалс папкова чпјс пвпце лобнше златпе оквире. На кружпом pacKpinhv саобрапајац, без журбе, регулшпе саобраћај који лагаио отиче сјајним трака.ма асфалта. Пријатан баритон отпева последгве акорде мелолије уз звонки аплауз. Милионски град би успавап реком п свежом ноћп. Ha Bopifcono.vcnoM аеродрому посматрамо са терасс авпоне који свакп час слећу и узлеИу на огролшу писту. Свп онп личе на дечје пграчке v рукама запгране деце. Срдачан стпсак руке п полдбац са младим домаћинима н авиоп се \брзо одлепи од бетопскс стазе, заокрену v плаветнилу и заплива по пространству. Кроз прозор посматрам крајолик са жељом да пронађем граннцу те велике и лепе земл>е. Алп узалуд. Величнна њеие историје п садашнлсти, поруке велчког Октобра, Лењпна, Горког, Чехова, Толстоја, Гагарина, лењпнградских раднпка и ко зпа којпх све, руше невидљиве меће и уверавају нас да свет ипак тежп једно.м, заиста, изузетном жпвоту. Хоризонт избриса Дњепар. Бели облачићи зак.\онише огроман видпк и ми утонусмо у неспокојан дремеж...

16 14 ДАНА ПОНОВО ОТВОРЕНА ШКОАА У СИСЕВЦУ У посети школи ,,Радоје Домановић“ Дуги, светлн н чисти ходнипи испуњени радозналнм очицама уоквиреним праменозима црне, плаве и немирне косе обећавалн су сусрет са детињством п његовим најлепшим даннма. Цвеће, које је ту п тамо допуњавало диван садржај овог здања, стидлзиво се повлачило пред лепотом и наивношћу жу бора који је као најлепша песма испуњавао зграду Основне школс „Радоје Домановић", на крају и почетку града, зграду која својом архнтектуром и хуманом мисијом некако одудара, па нпак дивно оплемењује средпну у којој је давно, подигнута са наменом да служи младима, да би 1949. године прерасла у Прву осмогодишњу школу. Од тих дана, с<ада су л»убав и ентузијазам пзградње билн присутни па сваком кораку, па ло ове, тридессте јесени, у слободп, прошло је 25 година. Н баш овог јубиларног октобра радујемо се што је школа „Радоје Домановић” предложена за најзиачајније признање у нашој средини, носиоца Плакстс огпитнне Параћин. Радост због овог предлога подслилп смо са Мподрагом Марковиђем, дпректором школе. Од дапа оснпвања до данас школа је осеђала и уз напоре пребродила све тешке пспите 'кроз које је пролазило наше школство. —„Било јс тешких лана — прича нам друг Мирковнћ, директор школе. Недостатак средстава. школског, а нарочнто учионичког простора и велнки број ученика, које нисмо моглп да сместимо да раде под нормалним условима, приморавали су нас да се довијамо. Свима је у сећаљу да су нам п примптивне дрвсне баракс служпле дуго година као учионицс. Но, то је за пама. Сада осећамо обавезу да својим радом оправдамо повере1ве које су нам граћани указалп н впшегодпшњнм убнрање.м самодопрнноса о.могућпли адаптацију ове зграде, као и пзградњу других основних школа, што је допрлнсло'растерећењу и нор.мализовању услова за рад у наше.м основном школству. Како су се па боље мењалп услови за рад, тако је н успех н број ученика био запаженпјп. Проблемн ко.је сама локацпја игколе намећс (Текија, Глождак, Ново Село н дена Рома) се прсвазилазе. Верујемо да су скоро решени — завршио је впшегодпшгБИ директор ове школс. Осстнли смо да је скромап и да нс жсли да па.м прича о похвалама п прпзпањпма која су ученици и наставннии освојилн v протеклом периоду. Нпсмо мп пнсистпрали, али с.мо завнрплп у кабинете, зборнгпду. 'канцеларије. И на сваком месту нашли по који пехар, захвалницу, дкплому плп похвалницу. Закључилн смо да су билн свестрани јер поред спортских трофсја за освојена прва места V кошарци фудбалу или одбојпи је и признање Ваздухопловног савеза Србије, Скупштине општнне Параћпн, Одбора за уређење школске средпне, Већа народне тех!пгке .Тугославије и многа друга. И бро- .ч јна признања републнчког значаја красе пријатне и домаћннски неговане просторије ове школе, па се радујемо што ће, можда, и Плакета општине Параћин Hahn н овом приликом своје право место. Љ. С. Због малог броја ученика v Сисевцу је још 1969. године укинута школа. Од те године учениии оу се сналазилм како су зналп н хтчели ла наставе птколовање. Они, који су имали срећу да п.м рођаии станују у неком веће.м оближњем мест\г. настављалн су школу, а лруги су осталп у Сисевцу осуђснн ла буду „слспп код очнју”. Мпого пута cv сс poAirre.sn об раћали и Заједтппхн образовања и Скупштпни опигпгне за по.моћ, алп нпко се ннје заузи* мао много за imix. Године су пролазилс а решења није бтг ло. Ипак, срећа се осмехнула родтггеллша и ђацп.ма овог, не тако удаљоног колико неприступачног. места. На иннцијативу месних зајединнца и Основне школе „25. мај” нз Поповца, Скупштина општпнс јс на својој ссдници од 16. септс.мбра ове годинс донела одлуку да се у Сисевцу поново отворп истурено одељењс школе из Поповца. Школ ски простор бп се обезбедио адаптацнјом већ постојеће школске зградс. Одлука јс донесена, а л»удска хуманост и поштовање племенитих потреба долазн до нзражаја. Уз стручну по.моћ тројице грађевинских радннка, наставннци, родптел>и и учени ци прнонули су на рад. Ру шило се, малтерисало, мењалп прозори. уређнвало двориште, пут, воћњак око школе... и пз дотрајале и запуштене crape зграде изникла је нова, која је испуњавала све хттценско естетске захтеве потребне за успешно обавдање наставе. Дан отварања био је права свечапост, са пскренЈШ днвл»етвем и срдачним речима л>уди који су дошли да овим ма* лпшанпма пожеле срећан почетак школске године. — Срећан сам што смо добили школу овде v месту, јер и.ма.м троје деце, трп ђака. Да нх све пошаљем у град у шко лу, немам могућноста овако... хвала свима људима који су помогли да и наша деца добп* ју учитеља и школу. Није ми било тешко да поадажем око школе. Четнри дана смо прали пол и прозоре, али никоме то није тешко пало, јер који родитсљ не жели добро сво.м детету — рекла је Душанка Жпвановић, мајка једног од учежика. Средства за адаптацију и фк нансирање школе обезбедили су: Месна заједница села Буљана, Заједница образовања и Скупштина општине која јс н покровнтељ ове установе. По* требне уибеннке и ђачке торбе поклонила ја матична школа „25. мај” из Поповца а Општинска органнзаоија Црвеног крста позвала је све ученике да дођу V град где ће их онн комплетно оттремити за зиму. На крају сви су ђацима по желели срећан рад у новој школи. Њиховн будући успеси биће локаз да су схватили колнка јс брнга лруштва ла им обезбели условс за срећно детин>ство. Д. Анђелпћ ОСНОВЦИ НА ТЈЕНТИШТУ Током прошле недел>е, учепици осмог разреда Основне школе „стеван Јаковљсвић" извели су тродневну екскурзију до Тјентишта. По обиласку Музеја у Титовом Ужицу, Вишеграда и историјских обележја на Тјеитишту ос.маци су крај споменика биии на Сутјесци олржали нзборну окупштнну школске оргаиизације Савеза омдадине. 0 'задацима омладине и њиховом учешћу у НОБ-у говорио је Миливоје Илић. Чланови школског комитета Савеза омладине су: Маиенковић Зорица, Вучковић Горан, Тодоровић Рада, Бопдановић Миливоје, Тлмић Гагарин, секретар комитета и Мнл»ковић Јадранка председнинк. Овај тродневни мзлет до Тјентншта послужио је и Катариии Делчев, ученицн VIII разреда, као инспнрација да забележи следеће свихове. ... Ваше су мртве очн зрацп нашег суниа, Ваше су кости земл>а коју обрађујемо. Чујете ли пеому слободног ветра осећате ли топлину сунца над нама које ви нисте ималм, во.дите ли игре којима се играмо, а које ви нисте моглп? живите вечно у на.ма, грејте нас попут сунца, гледајте <наш живот и заувек вам ХВАЛА ... Ир Милорад Мијатовић, ггросветни саветник САМОУПРЛВЉЛЊЕ У УЧЕНИЧКИМ ЗАДРУГАМЛ Писмо Извршног бироа Председништва Савеза комуниста Југославије и друга Тита кало је целокупно.и нашем друштвеном крегању нове позитивне импулсе осудом свега trro се као негатнвно јављало, и залагањем за 1ачање марксистичког образовања. Савез когуниста Југославије сс детаљније позабавио I одговарајућим организовањем омладине и у /езолуцији треће конференције Савеза комуЈиста Југославије нагласио из.међу осталог „Радно васшггање омладине треба да доbije истакнугије место у укупном систаму об- »азовања и васпнтања, да прожима садржину еловања свнх организација које окупљају младину, да се нзрази у изграђивању соцналистичког односа према производном и тваралачком раду, у стварању угледа и одаању друштвеиог признања добрнм произвоачи.ма, ствараоцима-борпима за социјалпснчке идеале н вредности". .Идејне основе и наведена Резолуција пред гављају, у ово.м моменту и у перспективи, сновнп друштвени докуменат који садржи вједничке ставове о свим бигни.м питањима остављања и развијања васпнтања н образвања у нашој земљн, укључујућп пробле.манку радно-техничког васпитања о.младине. За □ јс вео.ма значајно да од њнх полазнмо, на »их се наслањамо н у његовим главним смер пцама на.\азимо и решења за унапређивање чснпчког задругарства ... и ученичког самоправљања. „V Идејшш основама се констатује, да су ' претходном периоду напори друштва" били ’ највећој мери усмеренн на развитак школ* ког система ,а iuicy довољно развнјанп, пли ty запостављени облици учења уз рад или осредством рада (1.2.1.) Савез комуниста се, полазећи од основннх чења .марксизма, савремених достнгнућа н предел»ења, у ово.м документу посебно залосио и за: — класни карактер васпитања и образонља и тешњу везу и прожлманл образовања I рада, радника у образовању и радних л>уи у организацијама удруженог рада приведе и друштвених делатности; (II) — Такву функцију васпитно-образовне деатности, фактора, институција и органпзацн i да „развијају смисао, способности п спремост за активно остваривање самоуправних оцијалистичкнх односа, да развнја стварзачки однос пре.ма раду..(III3.). Такав правац радикалне промена да сви чнниоцн васпнтања и образовања, оспособљавају .младе и одрасле за рад и развијају стваралачкн однос према раду; (Ш 3.) „Развој нашег друштва захтева да се целокупна васпитно-образовна делатност одлучно усмери ка образоваљу и васпнтању за рад и путам рада. Рад је незаменл»ив део процеса образовања и васпитања. Радно и подитехннчко васттитање и образовање, васпитање за стваралаштво у раду, повезивање наставе и образовања са производним и друпш друштвено корисним радом са, живото.м, самоуправном праксом и свакодневном борбом радничке класе, морају прожимати цео систем и садржаје васпитања и образовања и бити главно обележје и једап од основних принципа самоуправног социјалистичког васпитања и образовања, целокупног живота и рада организација и других чинилаца васпитања и образовања. Зато је потребно да се чнтава млада генерација раније укључи у рад и друштвени живот и да се уз рад даље образује односно опет враћа у образовање, како би се одлучније превазплазњ\а раздвојеност образовања од рада".1) Дакле, у васпитању младе генерациЈе друштввно васпитање заузима, једно од најважнијих места. Заправо, достигнути степен самоуправљања ученика у ученичким задругама ставља ученике у такве продукционе односе у којима су они ти који омучују и °Д к^га зависи њихова сопствена судбина. Тим н тавим параметрима може се меритп и степен развијености односно неразвијености самоуправлзаља код ученичкпх задруга. I НАЧИН ОСТВАРИВАЊА УЧЕНИЧКОГ САМОУПРАВЛзАЊА Y УЧЕНИЧКИМ ЗАДРУГАМА Један од битних услова за добро функционисање ученичког самоуправљања код ученичких задруга су: об.ишп и фор.ме остварнвања ученпчког самоуправл»ан>а. Наиме, самоуправл>ан>е се остварујс на тај начин што сс ученнцп у сваком делу радног процеса п на сваком ступњу одлучују: о међусобним односима, о питању расподеле, о расподели дохотка као н о другнм шггањпма. Дакле, сва питања која су предмет самоуправног сгу.икања могу битн: 1574. године сграна 6, '7 и 8. Дпректно регулисана, према томе, у пракси сс могу разликоватн двс врсте са.моуправног од.\учиваља н то: — непосредно одлучивање и — посредно одлучивање. 1) Веће народне технвке Ј\тославије, место и улога ученнчке задруге у радно техничком п соиијалпстнчком самоупрзниом васнитању у^евнка — основс школе, Бсогрда. Непосредно одлучпвање се маннфестује као облик у оквиру кога ученицн непосредно решавају о најважнијим питањима. Наведено се остварује кроз два облика, м то: А) збора радника и Б) референду.мом. Посредно ученичко самоуправл>ан>е је такво у оквиру кога ученици радне заједнице поверавају одређене ф\'нкције ученичког самоуправљања појединим органима. Наиме, то су најчешће следећи органн: — савет ученика, нзвршни одбор, директор, и самоуправна ученичка контрола. II ОРГАНИ УЧЕНИЧКОГ САМОУПРАВЉАЊА КОД УЧЕНИЧКИХ ЗАДРУГА 1. Колективни и индивидуални органи ученичког самоуправљања Код ученичких задруга постоје колективни и индивидуални органи учаничког самоуттрављања. Колективни органи су: Збор ученика, Савет ученика, Управни одбор и Самоуправна ученичка контрола, а индивидуални орган је директор. Сваки од ових органа нма тачно одређен делокруг своје делатности и прецизно одређепа права и дужности. а) Социјални положај органа ученнчког самоуправл>а1ва Социјалну структуру Савета ученика ученичких задруга у Поморављу карактерише вн соко учешће ученика чији су родитељи пољопрпвредни произвођачи и радници, а мини- .мално јс учешће ученика чији су родитељи службеници. Наведено представља оптимално вођсње полптпке код ученичких задруга (53°/о пољопривредних произ’вођача, 33% раднпци и 14% службеницп). б) Социјалне структуре органа самоуправл>ан»а по успеху Comija.uia структура чланова Савета ученика код ученичких задруга у По.морављу пре ма успеху. резултати показују да у посматрапо.м пнтервалу код ученичких задруга у савету домипантно местозаузимају: добри (58,2%), врло добри (26,4%), од.\ични (13,1%) и довољпп (23%) ученнци. в) Структура чланова органа ученичког самоуправљања с обзиро.м на нзбор појединих чланова у органе ученичког самоуправл>ања Структура чланова ових органа, с обзиром на број избора појединих чланова у: Савет, Управни одбор, и самоуправну ученичку контролу је од интереса за нашс истраживање због тога пгго се кроз н»у може посматрати ширина учешћа у органима друштвеног самоуттравл>ан>а. Резултати анкете показују да је у Савету v коме је вршена анкета 80% чланова изабрано у Савет први пут. док је 2(Х>/0 чланова бпрано два пли впше пута. Овакав однос може се сматратн повол»ним јср показује да скоро две трећине чланова овог органа први пут врши ову функцију, тј. представља новп део савета, док је 1/3 раније учествовала у његовом раду, располагала већи.м илп мањи.м вскуством и пружила могућност за обезбеђење континуитета рада ових органа. 2. Активност н заинтересованост: Збора ученика, Савета, Управног одбора и Самоуправне ученичке контроле Два предуслова за постпзање резултата у раду јесу: актнвност п заннтсресованост наведеннх органа код ученичкнх задруга. Нанме, рад тих органа најбоље се оцењује кроз њихову актнвност и заинтересованост кроз вршење како својих права тако п обавеза у нме и за рачун ученичких задруга. Активност и заинтересованост збора ученика, Савета, Управног одбора и Самоуправне ученичке контроле за наша истраживан.а има огроман значај, јер се кроз нспнтивање ових еле.мената, н кроз резултате које добијамо путем прикупљања материјала могу извући закључци о ралу ових органа. Збор ученика, Савет, Управнн одбор и Самоуправна ученичка контрола су колектнвни органи, своје одлуке доносе на седницама, a као доказ о раду водс запнсннк. На седшшама наведени органн врше она права и овлашћења која и.м припадају. To значи да се актнвност ових органа развија на састанкг па број састанака може нам посдужнти као јсдно од мерила њихове актнвности. Треба напоменути да резултати којп се добију треба пх при.митн са нзвссном резерво.м, јер број састаиака нс мора увек У сваком случају да будс мерило активности, међутим, подаци о броју сатанака као показател> љихове активности код ученичкнх задруга имају вредност и могу сс прихватити са доста поуздапости. Баш због тога, предмет наишх нстраживања момсптално неће бити садржина рада на ти.м састаншкма, што ћемо учинптн касније, веН crvnaib њихове активпости мерен овим показатсљи.ма. Број састанака који су одржалп Збор ученпка, Савет, Управнп одбор и Самоуправне ученичке контроле. код ученичких задруга у Поморавл>у, да у 1965. годинс је шсст. Међутпм, од 1965. до 1974. годнне одржано је преко десет састанака годишње паведених органа учеиичког самоуправљања. Доносити закључке о раду органа учсничког самоуттравл>аља на основу броја одржаних састанака се врши са.мо делимично. треба имати у виду да је надлежност појединих органа одлучујућа када се цени актпвност овнх органа. Колективни органп ученпчког самоуправљања немају исте потребе у погледУ одржавања састанака с обзиром на природУ посла. који улази у њихову надлежност. Пре.ма томе, подаци да су навелени органн одржалн од шест до десет састанак« показује да је актпвност ових органа била добра.

14 ДАНА СТРАНА 17 ПРЕД ОТВАРАЊЕ РАДИО ДИФУЗНЕ СТАНИЦЕ 1АТИВА YII-1-ASS Радиостаница Радио клуба „Железничар” са позивним знаком YU-1-ASS, ради константно већ внше од годину дана. Оператори, радио аматери овог клуба, остварили су до сада око 2500 веза. Успехе у досадашњем раду потврђују освојене дипломе: Југословенска диплома, Диплома железничара и Диплома „Скопд>е”, која се даје у знак сећања на катастрофалнн земљотрес јула 1963. Освајање ове дипломе долази као знак прнзнања за рад и спремност чланова клуба да у сваком моменту брзо и ефикасно пренесу нужне информације. Чланови Клуба су спремни да у најкраћем року технички опреме радио дифузну станицу снаге 300 вати за потребе информи сања грађана општине Параћин. Клуб се обавезује да ову радио станицу опреми и аматерски је одржава годину дана. Напоми* њемо да према прописима и Радио клуб, као друштвена организација, може да буде носилац права над радом радио дифузне станице. Према плану Републичке комисије за радио саобраћај н дифузију, програмски је предвиђено да Параћин има своју радио дифузну станицу снаге 2KW са већ утврђеном дужином на средњим таласима. Имајући у виду уставне одредбе о информисању грађана на X конгресу СКЈ, Радио аматерски клуб „Железннчар" се определио да, извршавајући обавезе које проистнчу нз Резолуције конгреса, свом граду подари радио дифузну станицу. Постављање радио дифузне станице, која би се налазила у центру фреквенције на којој раде дивл>с радио станице, била би онемогућена њихова актнвност. Снага нове радио дифузне станице покрнла би и онемо* гућила дал>е дивљање несавесних власника радио отпремника. Настављајући своју активност, Радио ама терски клуб „Железничар" почетком месеца октобра почиње са одржавањем курса за радиотелеграфисте (операторе), укључујући у обуку и 10 полазника, иначе чланова Градског радио клуба „Франц Розин" из Параћина. За уапешан рад Радио клуба „Железничар" заслужили су: Мома Јовановић, председ ник клуба, чланови клуба Радивоје Петровић, Бранислав Вељковић, Божидар Васнћ, Драган Ристић, Ратко Драгутиновић, Светлана Јовановић, Предраг Видановић и други. Рецимо и то да је друг Момчило Јовановић — Мома, садашњи председник Радио клуба „Железничар", прошле године добио Октобароку награду Параћина за несебичан, хуман и примеран рад у развоју радио-ама теризма. — У мом животу, 13. октобар 1973. године је један од најлепших и најсрећнијих дана. За мене није битна новчана вредост награде коју сам том приликом добио, него друштвено признање за напоре иа унапређењу техничке културе на пољу радио аматеризма. Мом граду и оним који су ми прошле године доделили награду дугујем велику захвалност. Одужићу им се када са својим сарадницима изградимо и поставимо радио дифузну ста- ^ницу — поручује Момчило Јовановић. Александар Кнежевић ХУМОРЕСКА У АИФТУ Мара и тома, дугогодншњи супружници никако нису моглп да се сложе да ли да спђу са шестог спрата хотела у ко.ме cv преноћили лифтом или степениПггем. Мара није смела лифтом... може та на права да се поквари успут и шта онда. A Тома је био за лифт и у томе није хтео ни за длаку да попусти. Због тога се мало споречкаше. Онда Мара, пгиштећи кроз нос, пође степеништем, а Тома остаде да сачека лифт. Није могао а да не довикне својој лепшој половини: — Ја ћу, Маро, доле док удариш о длан, а ти има да се гегаш најмање фртаљ сата. Алн ннје било тако. Мара је сишла у хол хотела, а од Towe ни трага ни гласа. Убрзо је она сазнала да се лифт нокварио негде између шестог и петог спрата, ту стао да сачека поправку. Уместо да се забрине, Мара се слатко насмејала, села у фотељу и почела да разгледа јутарње новине. А Тома? Тома је чекао у лифту да овај буде поправљен. С њим је била само једна црвенокоса млада, лепа жена у мини-сукњи, са дивним облинама и линијама тела из којега је шибао секс у топлим таласима. Кад се у кабини лифта угасило светло, црвенкоса је вриснула: — Јаој чико, мене је страх у мраку! Молим вас, пипните ми руке. Хладне су као лед. Тома јој је једва пронашао руке у мраку и опипао их, дуго и пажљиво, мрдајући брковима од сласти, јер њене руке уопште нису биле хладне, штавише, биле су јако топле, глатке као сомот, мекане. — Немате чега да се бојите кад сте са мном, мала — назвао ју је чак и „ма* лом", и то некако љубавнички, нежно, сладуњаво. — Лифт ће убрзо бити поправљен и све ће бити у реду као у Бечу. — А шта је то било у Бечу, чико? — тобож је хтела да зна црванкоса, све више се прибијајући уз Тому, због чега се он уздизао до седмог неба, распаљен близином њеног младог тела, које је било чврсто и затепнуто као струна на гудачком инсгрументу. — Било je нешто... тамо у Бечу, — шепртљао је Тома сагоревајући на ло мачи чулне страсти. — А шта је било? — He знам, мала моја, — сад ioj је рекао „мала моја" и због тога се постидео, и покајао, јер својој венчаној супрузи Мари није рекао „мала моја” има више од двадесет година, ако јој је уопште тако нешто и рскао. — Хоће ли да поправе лифт. чико? — Хоће. — Када? — За 'хоји минут. — Опет ме страх, чико. Морам да се прилепим за вас као таксена мар'<а. Могу ли? — Како да не... прилепите се, ма ... госпођице. И то прнлепљивање беше учињено. Црвенкоса прошапутала Томи па увог — Како сте ви храбар чика. Тома јој је узвртио шапатом ... исто на уво: — Како сте ви слатки... дражесни... У том се у кабини лифта упалн спјалица и он је кренуо. Црвенкоса се закикотала, удаљавајући се .од Томе. Тома је тражио неку рупу у коју бп се завукао да бн у њој умро од стида. И опипао је рукама своју главу. Имао је страшан утисак да ју је заборавио у хотелској соби. Доле, у хотелу, Мара је дочекала Тому ликујући: — Тражио си, матори, оног кусог са свећом и нашао си га. Чекај. Кад поменух кусог... Је ли, која ти је она с кусом сукњом што пзађе с тобом из лифта? — Зар знам која је. Нашла се самном у лифгу. Толико се преплашила док је покварени лифт стајао у оном амбису ла сам помислио прецрћи ће од страха. Вриштала је као помахнигала. — He бих рекла, Томо, да се толико преплашила кад може онако да увија куковима. Hero, хајде плати преноћиште па да кренемо v куповину. У три по подне имамо аутобус за поврата!х кући. Тома је причао портиру и машио се у џеп за новчаник. Џеп је био празан. Потражио је новчаник ц у другим пеповима, аја, нигде га није било. Осетио је како му се под ногама заљуљао под... Тако дакле, она црвенкоса ... она „мала”, она „мала моја", која се лепила за њега као успаљена мачка... аух, катастрофе... Као суманут је потрчао у правцу којнм је отишла црвенкоса жена, не обазирући се на Мару која је трчала за њим, вичући: — Томо, шта ти је? Томо, јеси ли шенуо памеђу? Чедомир Јовановић Славољуб Обрадовић: Над Одлуком која замењује урбанистички план Један од најважнијих предуслова у територијалној и структуралној организацији Параћина је сагледавање дугорочније пер- ^ективе планирања и унапређења материјалне основе удруженог рада и оппггих уолова за живот и рад л>уди израдом Генералног урбанистичког плана на који нас и Закон о планирању и уређењу простора обавезује. V међувремену, до доношења Урбанистичког плана да би се просторни развој града усмеравао и развијао контролисано и плански Скупштнна општине Параћин ie поверила Заводу за комуналне послове и урбанизам израду одлуке која замењује Урбанистички план за град Параћин а за нареДни период од пет година. Н>ене поставгке посматрају се и повезуЈУ са кретањима која ће се просторно реФлектовати и после овог периода пгго се посебно односи на део територије града „Врапчане” — једном од наслеђених проблема ко.ји се реализује кроз урбанистичку Разраду. У току као и по завршетку израде предлога Одлуке упозната је јавност на разним Форумима као н преко нашег листа у броЈУ 3- Након спроведене јавне дискусиЈе и излагања садржаја Одлуке која замењује Генерални урбанистички план за град Параћин, а сада план основних урбанистичких концепција, смерница и решења за изградм>у. реконструкцију и за уређење града Параћина, је у целинн прихваћен са следећим примедбама и предлозима: 1. Да се оформи ]ош једно насељс за пољопривреднике на потезу међумеоне саобраћајнице Параћин — Буприја. 2. Планирати саобраћајну петљу на путу Параћин — Мирилован. 3. Планирати саобраћа.Јницу на правац Аутобуска станица преко пруге више стаднона. _____ _____________________ _ 4. Проширити грађевински реон на подручју КО Текија, лева страна улице М. Јоцића. 5. Сточну пијацу лоцирати у потезу Глождак у близини улице М. Пијаде. 6. Предвидети површину за спорт и рекреацију са спортском халом на површини парка код садашњег стадиона. Овај предлог је упућен у писменој форми од стране Интересне заједнице за физичку културу. Стручна служба Завода разматрала је предлог грађана и интересне заједнице за физичку културу и даје своју стручну анализу постављених предлога: 1. Анализирана градска четврт „Врапчане” обухваћена градским грађевинским земљшптем између десне обале реке „Црнице" од места у ул. М. Горког и М. Тита — до Железничког моста на прузи Београд— Ниш (код фабрике штофова „Бранко Крсмановић”), затим на потезу жел>. пруге до ложионице и окретања пругом Параћин — Поповац до жел>. рампе v ул. М. Горког и ул. М. Горког до полазне тачке (мост у центру града) саставни је део основног грађевинског реона града Параћина. На основу извршеног пописа утврђено је да у тој градској четврти живи око 100 земљорадничких породица чију окућницу у појединим градским улицама поред стамбених зграда чине и објекти пољопривредног карактера (штале, обори, кошеви и др.) што није у складу са изградњом стамбених грађевинских парцела и хигијенско-техничктт условима изградње у градовима. Y циљу уређења поменуте градске четврти и њене изградње у духу градског карактера и др. услова обезбеђена је површина грађевинског земљишта на потезу Параћнн — „Буљанка” на којој се планира исељење ових породица — односно њихових поЛзопривредних објеката. Начин реализације је описан у детаљима у тексту плана који се нзлаже (даје на усвајање) те се сматра да на основу изложеног представља позитнвно решење с обзиром на проблематику шггаља која решава. Предлог формирања истог таквог комплекса са северне стране града из разлога које заинтересовани грађани постављају — треба ОДБИТИ као нестручно постављен, a посебно обратити и пажњу на перспектнвну намену предложеног земљишта које треба да прими карактер друштвених потреба ширег значаја како града Параћина тако и субрегиона коме град Параћиц прнпада. Посебно трсба нагласити негативносг формирања оваквнх „сателитских” пасеља на прав цнма будућнх проширеља градских насеља зато што пракса показује да проблем њиховог измештања остаје нерешен у колико се нзмештањ-з врши на потезу земљишта са другом намецом. . , ... , ■.... /. 2. Саобраћајна петља на потезу Параћин —- Мириловац код постојећег надвожњака има оправдања и сигурно је треба планирати. Могућа замерка је једино у томе је велика учесталост таквих објеката тако да би их било са њом три на релацији од приближно 3 км. 3. Предлог да се у пданираној вези прилазне саобраћајнице са сеЛрне стране (веза аутобуске станице са аутопутем код касарне) повуче прилазна саобраћајница преко пруге више стадиона је неприхватљив и то на основу преанализираног саобраћаја ка ко градског — локалног тако и транзитног саобрађаја, те се такав предлог не предлаже ради усвајања. 4. Проширење грађевинског реона на подруче КО Текија (лева страна ул. М. Јоцића) нема оправданости, међутим сшурно се треба упустити у анализу садржаја текста „Одлуке” која предлаже да Текија, 'Стрижа II Главица буду у будуће третиране као „приградбка насел>а” а самим тим решава се и потез који је садржан v предлогу. Ј 5. О локацији сточне пијаце било је дискусије почев од анализе потребне површине на преко сагледавања саобраћајних веза и објекта таквог карактера према ближој и даљој околини. Све учињене анализе показују оттравданосг предложене локацпје у СНИМАК УРБАНИСТИЧКОГ РБШБЊА НАСЕЉА ВРАПЧАНЕ плану намене површина те исту треба усвојити. б.Предлог за локацију спортске хале идр. пратеђих објеката код спортског стадиона „Јединство” сигурно не треба прихватити и то из разлога: — Све до сада вођене дискусије са исцрпним документима доказале су да ie захтев неоправдан. — Изградњом спротске хале у комплексу „Адакале” који је и акцентиран као спортоки центар учинио би се крупан корак у реализацији стварних потреба и то првенствено града Параћина у целини, а тек после индивидуалних предлога које сигурно треба усмерити потребама заједнице у шнрем смислу. Поштујући поставке урбаниста и сгручњака ко.ји одређују урбанистичу будућност Параћина и одлуке Скупштине општине, помагати и убрзавати њихов развој с једне стране и не подлегати ггритисцима и показивати слабости и компромисе с друге стране, гаранција је да ће се прокламована решења успешно спроводити. To је једини и исправан пут новог и модерног Параћнна, пут који ће коначно водити у познат и унагтред дуторочно одређен цнљ.

CTPAHA 18 14 ДАНА ЖЕНСКИ KYTAK ЖЕНЕ, ВИШЕ Посматрајућн name жене на улици примећујемо да ннсу много дотеране. To нас мало растужује, јер жена јс та која својим изгледом и расположс1вем уноси пријатност у сваки до.м. Поред тога опа сс данас више крсће у друштву, мањн део времена проводи у кућп уз кецел>у и варјачу, појављуСЕ АОТЕРУЈТЕ На крају смо замолнли дру* rapimy Јслену да нам да неки савет за наше читателже. — Мислпм да свака жена трсба да зна да маска за освежање лица не мора да буде скупа и обавезно купљена у радњи. Мале кмпровизације увек су могуће. Сок од сваког воћа и поврћа (например шаргарепе и краставаца) правплно нанесен на лице има многоструку вредност. Поред тога што прнхрањује лице витаминима, освежава га и не оштећу је. Таква маска најмањс оптеречује кућни буиет. ЛИКОВИ ЖЕНА УРЕДНИШТВУ je се на разннм скуповима и манифестацијама и зато треба да се чешћс погледа у оглсдалу да пронаћс пајпогоЛннју фризуру хаљнпу и шмннку. He би требало да сс нсга п хнгнјена жепе своди само на »>уиет. Ипак пажлшвим калкулисање.м у свакодневном трошку можс да се nponabe н неки динар за козмстички препарат илп фрпзера. Разговаралн с.мо са другарицом Јслсном Ивановнћ, продавачицом на оделлљу парфп* мернје у Робној кући „Шумадија” а што се највише продаје на овој „намирнсаној тсзги”. — Парфнмерија је одсљаде чији су купци најчешћс жене. Како се ту продаје роба за „улепшаван>е”, name жснс нс поклањају довољно пажњс сво-М нзгледу. Помало су запуштене п то обично правдају недостатком времена и скупоћо.м коз.метичкпх прспарата. Од „козметике" купују кре.му, кармин н лак за косу, док је декоративна коз.метика мало запостављена. Младе генерапије девојака, нзгледа нмају Binne жеље, вол>е и времена за дотеривање. Оне су главни купци декоративне кбзметике, и могу рећи, да је скоро свака девојка лспо п дискретно нашминкана. Велику по.моћ у дотеривању и нзбирању правилног начина шминкања пружа реклалшрање било у штампн, модннм часопнсљма илп телевизији. Козметички пронзводи који се рекламирају увек имају одличну прођу. Интересовало нас је да ли жене радо одреше кесу, када виде неки леп п укусан ко.мад накита, да ли воле да купе нешто од злата? — Ех, ту су мушкарци „лакше руке”. Они се pabe одлучу« ју да купе -некп вредан украс и то скоро увек буде упућено као поклон. Онп су бол>и „каваљери" од жена. Жено, мајка, радник човек... Тешко је говорити о нечијем животу, пого тову ако је тај живот испуњен беспоштедним радо.м, љубављу пре.ма људи.ма, самоодрицаiuc.m, хуманошћу, многобројним активностима у разним организацијама, праведношћу и поштењем. Тешко је из таквог богатства л>удских квалитета издвојити онај прави, кад су сви они у датом тренутку теипии, по.магали, весели.иг, разу.мели. Зато ћу рећп само: Такав је жпвот Николете Бурић, дугогодпшње раднице ншивачнице, а сада пензионеркс Фабрике штофова „Бранко Крсмановић". • Рођена је 1915. године овде у Параћину. Одрасла је без родптел>ске драге речи, умирујућег погледа и најнежнијих руку на свету — материнских руку. Отац јој је погинуо у 'I светском рату, а мајка у.мрла кад јој је било годину дана. Није и.мала могућности за школовање, па сс са 11 година запослила у Фабрици штофова. Од тада почиње њено живљење нспуњено бригом н надањем да ипак и.ма доброте на овом свету. И било је добротс. Удала се, родила шесторо деце, створила свој дом и бпла добра мајка и супруга. Послс ослобођења, иако оптерећена пословима око мале деце, одмах се прикл>учила друштвено- -политичком животу. Раднла је у АФЖ-у у Народном фронту. Годину дана после ослобођења постаје члан Комунистичке партије и њена активност постаје непресушни извор и ннспирација многима. Када смо почели разговор о тим далеким данима стварања и обнављања нашег града, није могла да сакрије осмех радости, што с.мо ето њу изабрали за саговорницу. Њена скромност избила је одмах већ у првој реченици: „Па много је жена тада радило, исто што и ја. To је било време када су сваке руке биле погребне да помогну. Посла је било на све стране, јер рат је оставио за собом много ружних и непотребних ствари. Требало је градили ново, поправљати разрушено а што је било најболније зи менс жену н мајку тре бало јс помпловати печију збуњену главицу, обрисатн уплакане очи детета које не зна да НИКОЛЕТЛ БУРИН нема више ни маме ни татс на овом свету, и причати му да ће једног дана ако не плачс постагп прави ве.\ики човек. Л, бнло јс много такве деце овде у Параћпну. Доводили су пх из читаве Југославијс и смешталп у Дечијн дом за сирочад. Када сс сетим те деце и данас ми нешто тужно затрепери у срцу“. Поред домаћнх послова, чување своје дене и свакодневног рада у фабрици Николета Бурић је увек имала вре.мена н за задатке ко је је добијала од своје организацијс. Воље је увек пма.\а а л»убав према другима бпла је њен главни покретач. Радило сс свс и свугде: рибање подова и прозора пред отварањс болннце, копање шанчева, насипање путева, истоваривање камиона са грађевинским материјало.м, по.моћ у зпдању нових зграда и још много тога. Није се смело нзостајати за мушкарцима. Свуда раме уз раме, а као знак сећања на то су дипломе, повеље и похвалннце. „ Када је 1946. године основано прво дечије летовалиште у селу Извору, постала сам руководилац групе. Била сам прссрећна што сам то постала, јер то је знак да су ме л>уди ценили и и.мали поверења у мене. Сви смо ми радили на добровољној бази. Нико.мс није падало на памет да гледа неку корист за себе. И.мали с.мо пуне руке посла док смо децу окупале, ошишале, уредиле... јер рат јс и на њима остављао свој печат. Шиле смо саме одела за ту децу, јер смо при фабрици отвоpiL\ii курс шивења и кројења. А рестлова од разнпх штофова било јс много..." Сећања се ређају и разговор неприметно прелази на дане које је провела у Фабрици. А, дуго је радила. Пуну пензију. Била је активан и цењен друштвено-полнтичкп раднпк, вн ше пута секретар прве партијскс ћелијс и шест пута председник синднкалне подружнице одељења. Када је у нашој земл>п уведено радничко самоуправљање и фор.миран првџ раднички савет Николета постаје његов члан, и ту оставља део свог несебичног залагања. Y знак сећања и признања за уложени труд на пољу јачања радничког самоуправљања у Фабрици штофова у периоду првс деценије његова рада добила је 1960. године Повел>у, a као добар радник и човек Медал»у за рад. Много је награда, похвалница... и тешко би било све набројати. Данас је она пензионер али њене руке никада не мирују, шије, везе љлете... а има п за кога. Шест пари очица увек оживе када се на вратима појави Николета Бурић, њпхова бака. Они су њена највећа брига и срећа у ови.м дани.ма када су младп наставили њен племенити рад. Д. Анђелић ПОВОДОМ ЧААНКД „ЗАГАЂЕНОСТ СААДОАЕДАН У eauic.u и нашем листу „14. дана'1 бр. 14 од 3. IX. 1974. године прочитао сам измећу осталог и чланак nod називом ,3агаћеност сладоледа". Повод за ово моје писмо је начин на који се инфор. мишу граћани Параћина и околине. Наимс, у чланку стоји да је санитарна инспекција извршила контролу хигијенске исправности код 11 пропзвоћача сладоледа и том приликом је код тројице про. извоћача утврћена неиспраоност, односно загаћеност и чеупотребљивост за људску исхрану. Зати.ч, да су протпв тих пропзвоћача поднетс npaiaee надлежним орга^ нпма за кажњаеање и да су предузете jota неке друге мере. Из чланка овакве садржине обични граћани лгогу са.ио да нагаћају о којим се пропзвоћачима сладоледа ради који су својим несавесним радо.и и немарношћу једини кривци за загаћеност сладоледа. По мени, исправно би било да су се њихова имена natuAa у чланку и то еидно истакнута. На тај начин они би билп јавно критиковани, па би потрошачи сладоледа, a то су пре свих омладина и деца, знали ко су произ. воћачи сладоледа који у својим радња.иа држе сладолед опасан no здравље људи. He знам да ли је аутор поменутог чланка, који се подписао са иницијалима С. О., овакве податке узео од санитарних инспектора, или је можда сам изоставио iLuena несавесних производћача сладоледа. У сваком случају његов /е недостатак што у чланку није истакао оно што је битно за јавност. To му је био превасходни задатак, и не само ње.чу eeh сви.уа који на неки начин имају дужност да преко овог нашег листа упознају граћане Параћина и његове околине о свим успесима и проблемима нашег града и његовпх житеља. Ово уто. лико пре, јер с.ио стално истицали и кстиче.чо da је наш лист јавна трибина општине Параћин. Ако је већ тако, а ја у то не сумња.и, onda би требало da га серcucxodHO искористимо и da у њему пишемо отеорено, конкретно и јасно da бис.ио правилно информисали јавност, јер на то пас обавезују и одлуке небавно одржа. иих конгреса СК. На крају сматрам da here ову .иоју Јсритику примити као бобронамерну, искрену и другарску, па вас dpyzapciztt поздоављам и желим. аа.ч много успеха у вашем eeo.ua одговорпом pady. Ллексић Р. ЖивоЈин Va. Ха1дук Станка б. б. Параћин СЕБАЊЕ Глума је мо/а посебна A>y6ab то траје само тренутак и једва приметним покретом мало повијених рамена брзо се ослобаћа непотребног „терета" носталгије и разнежености. — Знате ми тада нисмо имали позориште. Пробе смо одржавали no кућама. свако вече код другог, a представе смо давали у „Гранд" хотелу који је сруmen пре десетак година. Врло често представе би се одржале пре неке забаве или игранке, a сав приход од улазница давали смо у разне хумане сврхе. Нпр. прва премијера одржана је 1926. године и сав прпход од 3000 динара је дат као ирилог за улепшавање Параћина. Нас глумце плата није интересовала. Играли смо само зато што смо волели да глулшмо и што смо желели да налие представе унесу већу разноврсност v културно-забавни ^сивот ондашњег Параћина. ставу ceaizo вече играла no два сата уз даире. Понекад је било и суза од умора и страха да то нећу савладатп. Али свс је испало одлично, и честиткс после премијере су ми биле награба и подстрек за даљи pad. После рата Гина Поповић прилази Градском аматерском позоришту ч њему остаје cee до 1969. године. Данас она не глуми више али је преко књига, новина и часописа у контакту са позоршите.ч. Читање јој јс, кад завриш свакодневни до- .\tahu посао. главна и најомиљенија забава. — Треба схватити стар човек не смс да се запусти. Мора да јс у току свих збивања и у свету и код час. Мене naietiuie занима књижевност и у стању сам сатима да читам. Воље увек и.чам. А глума је моја noсебна и незаменљива љубае. И данас. ако би се нашла Опет кратка пауза и неко уЛога која одговара мом изпријатно сећање пзазва 'гледу и мојим годинама од Мало ко зна да у кући учествова.га. Много број 41 у Улици Бранка Крсмановића станујс АНГЕЛИНА ПОПОВИЋ, најстарија параћинска позоришна глумица. Разговор са овом виталном и пријатном женом био је посебан доживљај, јер noред многобројних слика, старих плаката, записа орло често је био проткан хумором и занимљивим комеитарима врсмепа којс јс прошло. Она је својих 80 годииа живота у.чсла корисно да прожноп, да их испуни асликим искустоом али и да сачува оптпмизам и оољу за радом која пзачпоа дивљењс. Њено dpytoeaibc са позоршитсм јс дуго и искрено. Тачнијс, иочело је 1. октобра 1927. Јодине када je група заљубљеника у глуму оснооала Прво дплетантско позориштс града Параћина у чнјем је раду од почетка на од тада прошло годиали успоменс из протеклих дана су свеже Иене. добро запамЧесто ме питају студирала глуму. нигдс. Моје студије многобројне пробе где сам Нисам су биле и представс ^умаца crape гарде: Љубе Станојсвића. Руиовића, чнка Илије Станојсвиha, Арсеновићке, Жанке Стокић. које сам глсдала uihyhypeHa негдс у дну Бео- ?радсхог позоришта. И coda сс сећа.ч са каквпм са.ч ссрахопоштовањем паж' њом пратила сваку њихову реч, покрет и осмех на cueни... На моментс тстка Гнна прсстаје да говори али not.led спушта на слике из 1927, 1923. 1930. као da покушаеа да разгрне завесе оре.иена, да пронаћс драга .шца, заборлАљене монологе п дивне дане младости. Али осмех на њеном лицу. ср11а би јс пвихеатила. Нс — Није нам увек било ла- g„v јс одбила. Позориште ::о спремити комад. Мора- л10ра ра жцвц. Једкно ми ie ли Caio сами да спремамо жа0 шт0 ммди прво гледакулисе, бољс рећи, гледали ју бниар, а послс у.иетност. с.чо да што лепше ствари стцрц Смо били ентузидонессмо од Kvhe или позај- jacrlti мимо од суседа. Једном са.» 3 ' • dv!owdllluH,u „ад чак сав иамаита] пз трпеРужноилепо, лепоиружно Сеаки zpad има своје наеике а наеике прерастају у Tpadutjujy. Навике су jedna a odeuKe су dee .иуке^ » 77a a наси Параћин разеија се у леп и модеран odносно урбанизоеан zpad. Уклања се старо и ружно a yzpabyje ноео и лепо. Корак no корак, точак je покренут а што не постигне оеа генерација која је почела да примењује урбанизам, настаеиће ноеа, заеисно od cpedстаеа којима располаже. Ружно и лепо, лепо и ружно tidy ynopedo. Haeetuhy dea примера: 1. Aeno je видети урећене паркоее и усклаћен dpeoped no улкцама нашег zpada. Taj dpeoped odpжaвa ce примерно ti може ce мирне dyiue рећи: најлепиш je y региону пребратне Србије. Ружно je uito ce на ње.иу лепе посмртне плакате na dpyzoeti и браћо моја лепа, овај начин обавештајне службе личи иа помор Паоа~ ћина. Нама је то обично али човек који није Параћинац питаће ce da ли he остати неко и жив Kada оволико у.ииру. Верујте da he no6ehu zaaeo.u без обзира, бојећи се еариоле. Решење је просто. Odpedine место zde he ce посмртне плакете лепити. Углебајтс сс на Зајечар и Heготин. Огласним таблама odpedine своје место и ту da се писмени a>ydu информиигу. На оеај начин и xv.uaua страна би била ydoeoaena јер би ce c.uttvtio и dpeoped. Био би ослобоћен боцкања коре и лике ексерчићима. Јер као чоеек, и биљка болно noduocu \6ode, са.ио сеа је cpeha uno hyru. Bvdtne ху.иани живо.и биљио.и сеету без кога не би постојао ни жиеотињски сеет. npe.ua 2. Да ли је лепо ићи из jedne крајности v dpyiy. Пцтам ce zde је наша солпбарност? Заипо тако dpyzoeu? Па зар дотле doTepacMO?! Ha jcdHoj страни плакате умрлих а на другој рушењс споменика no гробљу. Какав је то вандализа.и?! Ко- ■ лико је мени познато, социјализа.и и хуманизам чоеека не donyunajy рушење спо.иеника no гробљу 6yd ■ зашто. Гробље јс стаништс телесно сло.иљепих жиеота чије је боле, jade и патње смрт излечила. Па и ми he.uo iedног лепог бана тамо јер је то закои npupode, без обзира на политику npunadHocrtt. Зар генерације које иосле нас doaa3e da нам не dajy ни мртеи.иа .иира него da нам nopyuie станиипе-споменик који је жиеео у оео.и граду', стеарао и рушио као ипо и ми чинимо cada. Дп ли је оео почетак атаеиз.иа? Да се по.ииње.ио no добру . или злу? Споменик је морално и .иатеријално зпаме/не. Pyuiehu ryhy материјалну, губите сеоју духовпу културу и odvoeopiiu стс за то. МвхаЈловић Живојнн Параћин, Зелснгорска 4 наna пољу nUJbV позопишног /lUJUl/ltllinuc аматс- u.nuib зариЈе пренела на позорнч- Г Поповнћ јс од цу. А, костпме? И то смо 1 - ------------- сами tuiLin. Свој костим за „Коштану" сам сама кренрала, итла и трудила сам сс да буде turn аутентичнији. Кад помснух тај комад, морам да ва.ч кажем да ме јс улога Коштане много намучила. He, taro се тиче странс Савеза аматерских позоршита Србије предложена за Златну значку алп предлог је... остао предлог. Опростили c-\to сс од овог доајсна natuei позоршита и зажелсли да њена љубав према глуми и позоршиту псс.че. Волела сам да пева. ----- —.......... - А.ш сцснс ?де caxt играла буд^ пнспираци]а млаои.ча са dativa.ua много труда су који тек crynajy на сцену. мс стале. Никако нисам Отишли смо по.иало .чогла да ослободим руку. тужни taro сс тај низ нессИ.чала сам чтисак da су ми бичних ентузијаста лагано даире тешкс сто кила! Аако осипа, и што јс пролазност јс циганки. Она се роди са једна нужност овог света. осећањем за иитам и даире. Зато сам данима vped пред- Д. Анђелић

^4 MHA СТРАНА 19 V ПОСЕТИ ОБУНАРИМА Актуелна питања о раку (III) ШТА ЈЕ НАЈВАЖНИЈЕ У БОРБИ ПРОТИВ РАКА? ОБУО ПЕТ ПАРАЋИНА пише: примаријус др Милорад Д. Станковнћ Регистрацију и рано открнвање морамо прнхватити као основни и најважнијн задатак у борби протнв рака. Рак је у својој најранијој фази развоја без видних знакова обољења, а управо тада је н потпуно излечнв, што диктнра систематске прегледе здравих лнца преко 35 година старости. KAKO СЕ ЛЕЧИ РАК? V лечењу рака користе се хируршка, радио и хемотерапија цитостатицима и хормонима. Хируршка терапија је радикална интервенција ко. јом се одстрањује болесно ткиво или орган, при чему се нарочнто води рачуна да се уклони и један део околног здравог ткива, као регионалне а некад и удаљене лимфне жлезде. Радиотерапнја користи рендген и раднјум зрачење за уннштавање рак челија. Ова терапија може битн спроведена у комбинацији са хируршком и хемотерапнјом. Хемотерапија се спроводи постојећим лековима ко. ји имају чистостатнчно дејство, односно који унеколико обуздавају хаопгчно размножавање болесних ћелија. Хемотерапија у лечењу рака има своје одређено место и њена вредност се не сме потценити. Прихватнмо ли чињеницу да је изазивач рака вирус може се теоретски предвндетп позитавна вредност нмуно и антибиотерапије, што ннје доказано п за сада нема пракпгчну вредност. У идућем броју: Које су преоентионе мере у борби протио рака? ROME НИЈЕ ДО ЛИНИЈЕ, ГУРМАНСКА MY ЖЕЛзА ЈАЧА, ПОЗНАТ MY ЈЕ ОД РАНИЈЕ ДОБАР РОШТИЛј КОД „ОРАЧА“ И шустерски занат полако одумире. Све ређе се чују обућарски чекићи кад се прође поред Обућарске задруге која се налази у строгом иентру града, у руинираној и дотрајалој згради. Некада је ова За друга имала и преко 50 шустера, вредннх мајстора, који су водили рачуна о то.ме да „чизма главу чува” сваком свом суграђанину. Данас већ није тако. Ооућара јс све мање, наравно и посла. Фабрнчка обућа квалитетом и моделима је јасно одредила будућности овог заиата. Обућарска задруга у Параћину је основана 1946. године. У послератно.м периоду њихова по.моћ је била неопходна. Те године су и најуспешније у раду овог колектива. Али већ 1955. године днолази до кризе јер тржишта апсорбују обућу its фабрика. Лоша „прођа” на тржишту утиче н на примања. Због тога се и број радника смањује. Данас Задруга има 20 квалификованпх радника, распоређе них у два одел»ен>а: херинтерај и Одел>ен>е за нзраду доњег де ла обуће. Задруга производи опанке за хигијенско-техничку заштиту за Штофару, Стаклару, Ватротехну из Загреба, Баново Брдо итд. Врши и услуге грађанима. Али, Задруга је по нечем друго.м познатија. Производи падобранску ципелу за све аероклубове код нас. Ипак, лица обућара су забринута. Зграда у којој се налазе рушиће се са првим пролећним дамима, а другнх просторија немају. — Имамо нешто средстава за грађење нове зграде, али је то недовољно, каже Данило Петковић, управник Задруге. Кад се на пролеће иселимо одавде, не знамо куда ћемо. Хтели смо да се припојимо „Слоги", да су они градили нову кућу. Као што знате они he се интегрисатп са Штофаром. А можда биомо могли и ми да се припојимо Српској фабрици стакла, да будемо једна од њених радионица, с обзиром да за н>их произведемо три до четири хиљаде пара опа нака годишље, забринуто довршава наш саговорник. И јесте забрињавајуће. А и пролеће није тако далеко. Нешто се мора учинити. Где ће ова задња генерација наших шустера? Колико је пари обуће напра вио најстарији шустер. Најстарији обућар у Задрузи је Владимир Мннић, рођен 1925. године у Крагујевцу. На занат је отишао у својој десетој години. Учио је у Крагујевцу и Рашкој. Y току рата за тваран је од Немаца и мучен, осумњичен као симпатизер комунцста. — Пре рата се радило од јут ра до сутра, каже Владимир. Одмора није било, јер је мајстор стајао над главом. По ослобођењу сам почео да се бавим и аматерским активностима. Певао сам у хору „Абрашевић" у Крагујевцу. По доласку у Параћин придружио сам се хору „Бранко Крсмановић”, који је онда био врло активан. Штета је да један град као што је Параћин нема свој хор. А могућности имамо, и добре гласове, довршава разигнирано најстарији шустер, који је за 40 година рада направио око 100 хиљада парн обу ће, таман толико, да се пет Параћина обују. М. Д. ПРИМЕРИ РАЗГОВОР НА РАДНОМ MECTY ПИТАЊА СА БЕНЗИНСКЕ СТАНИЦЕ • НАШ САГОВОРНИК ЈЕ МОМЧИЛО МЛАДЕ НОВИН, РАДНИК ,ЈУГОПЕТРОЛА” OOYP ПАРАБИН Ових дана посетили смо бензинску станицу Параћин град 1, једну од седам којесу усаставу „Југопетрола" Београд, ООУР Параћин, како би нам неко од њених продаваца нафте и наф тиних деривата могао одговорити на неколико питања ко- ]а, верујемо, интересују наше читаоце. На бензиској станици затекли смо продавца који нам приђе и уз осмех рече: изволите, шта желите — и пође да нас услужи. Рече нам да се зове Момчило Младеновић. Како је гужва, коју спретно регулише брзом услугом, разговарамо са Момчилом Младеновићем онако „на прескок" на месту где у летње дане нема мира и одмора. Он за то време док услужује потрошаче даје им и информације је траже од њега. • Шта све питају купцк бензинској станици? кона — Најчешће ме питају је пут за Грзу, Зајечар, Бор, гдс Борско језеро, како могу да се прикључе на ауто-пут, где се иде старим путем према Појатама и осталим селима, a ако радим ноћу, где могу преноћити ако су туристи са стра не, а ако су домаћи свакодневне информације: да ли има горива, о лож ул>у, где могу наћи алат и др. • Је ли то тежак посао? ЗАБЕЛЕЖЕНО К V Р 3 и в о м Hobe улице поли/они за обуку Возача Постаје npaetuio, да чим се нека улица реконструшие и асфалтира, одмах бива запоседнута возилсша са ознаком „Л", — добар и урећен полигон за возаче. Инструктори, без обзира што је забрањено da epiue обуку ван мссса прописаног за то, користе ову погодност како би сачували своја возила, не обазнрући сс на то да овим улицама пролазе пешаци, јер је већина ibux без трото. ара. Такоће заборављају иа чињеницу да овкм улицама пролазе деца одлазећи у школу или се epahajyhu из tbc па и ово опо.чиње да се не с.чс изоодити обука возача на местима која нису npedeuhena за то. На крају, и ootiM улицама пролазе оозила чији оозачи нису у могућности да уоек уоче да се прсд њима налазс оозила за да да обуку оозача, што предстаоља пер.чанентну опасност dohc do нсжењеиих последица. ЗачуВујс и толерантност саобраИајних органа, као сс у најмању руку ооакоом ерстом вожње нс угро. хсава саобраНај. С. О. — Прилично. Особито сада у сезони. Захтева физички Hanop, јер стално стојим, сунце пече а купца морам одмах yeлужити, јер се свима жури. После тога, човек се и психички замори. Ради се наиме с новцем и људима које понекад и неразумем. А, и ко he знати баш све! • Јесте ли адекватно награђени? — Па не знам шта да вам кажем. Кад видим колико приме други... међутим, могло би бити бол>е. • Како иде посао овог лета? — Наша бензиска станица ,је па погодно.м месту, уз то ра ди и ноћу док су остале пумпе у граду затворене. Потрошн>а идс бол>е у току сезоне лета него у зимским данима. Сада дневно продамо неколико хиљада литара нафте и наф тиних деривата, Наша бензиска станица је такође искључиви снабдевач горива возног парка „Вел.мотранс”, па се понекад протегне читава колона њихових возпла. На крају разговора којисмо често прекидали и наставл>али упитас.мо продавца Младенови ћа шта се ово дограђује на бензиској пумпн, јер с.мо видели да се обављају пекп радови. Одговорно нам је да се приступ бензиској станици про ширује и да he се извршити доградња нових пумпи преко пута постојеНих. Такође, да су ових дана пзвршили реновирање управне зграде ООУР-а и бензиске станнце. Поздрављамо се и љубазпи продавац нам иа растанку даде ауто карту Југославије, заставицу са амблемом „Нафтагаса" из Новог Сада и налепнице са истим амблемом, које од недавно „Југопетрол” поклања својим потрошачима и зажелс нам сретап пут у вожС. Узелац ЖЕАЕЗНИЦА ДА|Е ПОВМСТИЦУ ПЕНЗИОНЕРИМА И СТАРИ1ИМ АИЦИМА ■ ОД 1. СЕПТЕМБРА 1974. ПЕНЗИОПЕРИ (ЛИЧНИ И ПОРОДИЧНИ) И Железничка предузећа су СТАРША ЛИЦА траиспортна се споразумела да за пензионере и лица старија од 65. година живота, државл>анс СФРЈ, одобре јединствену повластицу од 50 одсто од редовне возне цене на свим релацијама мреже Југословенских железница у првом и другом разреду, за неограничени број путовања. Ову повластицу може користити и брачии друг личног пензионера ако заједно са њим путује. Повластица не важи од јула до 31. августа, када је главна сезона, и у. пословним и међународним возовима. Пензионери експресним код KynoBiwc повлашћене возне карте треба да докажу индентитет, држављанство (лично.м картом) и својством пензионера, а старија лица: ндентитет, године жпвота и држављанство. На релацијама до 100 kiiaoметара повластица важи за путовање у једном правцу и Бегунац са панцир кошул»ом Y Станици мидиције у Параћину рекоше нам да је ДОБРОСАВ РАКИП један од узорних мнлиционара, дисциплинован и самоиницијативан. Поводом тридесетогодишњице Службе безбедности добио је МЕДА/VY РАДА. Више похвалница и награда су само мали симболи признања и захвалности за његов савесни Добросав 1934. године ПРЕВОЗИНЕ за повратна општинским вима. СЕ ЖЕЛЕЗНИпутовања према тарифским услоНа рслацијама преко 100 километара повластица од 50 одсто важи само уз легитимацију К—15 за повратно путовање, пре.ма тарифским условима који су одређени за коришћење комерцијалне повластице за годишњи омор. Тарифски услови за коришћење повластице важс на релацијама дуж!ц\1 од 100 километара јер обезбеђују дужи рок важења возне исправе, како у одласку тако и у повратку, као и могућност прекидања путовања у оквиру рокова важења возне исправе. Ko.miko је ова повластина атрактивна за будуће кориснике види се из упоређења и возних цена по садашњој повластици од 25 одсто и повластј{ци од 50 одсто за пензионере н старија лица уз легитимацију К—15. — На реализацији Параћин — Сплит (861 км.) љчатиће мање за брзи воз други разред 78,00, а за први разред 114,00 динара. — На рслацијп Параћин — Загреб (572 км.) платиће мање за други разред 54,00 динара, а за први разред 77,00 динара. — На релацији Параћин — Београда (156 км.) платиће мање за други разред 22,00 динара а за први 30,00 динара. и самопрегоршг рад. Ракић је рођен у селу Ратковићу. Y Служби безбедности је већ ДОБРОСАВ РАКИП дио а да сам није био рањен зазхваљујући панциру. За деветнаест година рада у Служби безбедности Ракић је имао пуно неочекиваних сусрета и опасних момената, али 'је имао и лепих тренутака. Нарочито му је драго кад му се људи обраћају за помоћ, кад имају поверења у органе безбедности. — На релацији Параћин — Љубљана (730 км.) платиће мање за други разред 68,00 дин., а за први разред 98,00 динара. — На релацији Параћин — Ријека (801 к.м.) платиће мање за друти разред 74,00 динара, а за први 107,00 динара. — На релацији Параћин — Скопље (315 к.м.) тиатиће ман>е за други разред 34,00 динаpa а за први 46,00 динара. — Л>уди му се обраћају, траже помоћ и савет. Без њихове подршке никаква иницијатива не би била попгуна. Кад је недавно избио пожар, и ако је била ноћ, л>уди су масовно трчали уз планину. Нико није одбио да по15е. М. Димитријевић Из obilx неколико упоређења може се заклЈучити да ће уштеде пензионера и старијих лица бити знатне, ако се превозе железницом која сваким даном побољшава квалитст својнх услуга. A. К. пуних 19 година, a 7 година је на дужностн вође сектора. Сигурно да л>уди који се брину о нашој ^уичној безбедности и имовини свакодневно се сусрећу са опасностима. Изложени су неочекиваним сусретима и ризицима, које нико не може предвидетп. И Ракићево дугогодишње искуство обилује сличним моменти.ма, којп најбоље илуструју сву опасност и узвишеност овог позива. — Ко бп се надао, почиње причу милиционар Ракић, да бегунац има панцир кошуљу на себи. Из једног села са мог сектора јаве мн људи о сумњивом непознатом лицу. Брзо одемо тамо и кад смо пришли да га легитилшшемо почео је да бежи. Поигго се колеги неочекивано десио квар на колима, ја сам се сам дао у now теру. Кад га стигох настадс рвање. У једном тренутку впдох да бегунац десном руком КОЈУ Је некако ослободпо потеже маказс. Муњевито слшшл»ам како да реагујем, али видим да је већ спречен у намери. Један мештанин је потрчао за мном да ми помогне п стварно је његова по.моћ била потребна. Кад савладасмо бегунца откријемо да има на себи панцир кошул»у. Касније сазнам да је у Левчу пуцао на некс милиционаре it једног оало НАША ПОСЛА ПАПРЕНА ЦЕНА МРАКЛ ПАРАНИНСКИХ УЛИЦА Beh месецима, а посебно у јуну и августу, улица Марша.\а Тита, као и друге „главније”, а о споредним да и не говоримо, биле су врло често полумрачне. Од потребног постављеног броја светиљкп-сијалица и неонских цеви, у главној улици је исправна само половнна. Било је вечери када је и ман>и број сијалица био „на радном месту” те нас је град подсећао на поратни период изградње. Интересовали смо се зашто је то тако и добили убедл>ив одговор да је већи број радника ЕПС-а на годишњем одмору и да нема ко да замени прегореле сијалице. Вероватно је то одговор и на гштање због чега у појединим улицама светло гори по читав дан, а свуда се необично рано пали и касно гаси. Имамо још једно кратко питање: Како се осећа Месна ница града крја финансира улнчну расвету? ИЗНЕВЕРЕНО ОБЕБАЊЕ заједЉ. С. мали огллси Продајем „фпћу 750" којп јс у возном стању п потпуно псправан. Прсшао је 13.000 км. Из породпчних разлога. Симић Брана, Параћнн Моше Пијаде 7-а Само пре подне, телсфон број 83-052 Прс неколико месеци „Зеленило’’ је најавило отва* рагве продавнице цвећа у граду за којом се, н то оправдано, осећала потреба. Убрзо је једног јутра на сло бодном простору код Дома здравља освануо' кноск прсма чијем изгледу н није могла да се- одреди намена, алн се дало наслупгги да ће још неко са југа понудити своје специјалитете Параћинцнма. Изненађење није бнло мало када се из нашег листа сазнало да је то будућа продавница цвећа! „Експедитнвност” групе која је постављала киоск била је на „висини". И лаик је могао да закључи да нешто није у реду. Сама локација — Дом здравл>а у коме траже помоћ болесни, повређени и изнемогли н цвеће — симбол среће, љубави, другарске ц пријатељскс пажње су неспојиве. Исто тако, у граду у коме се тек формирају културне навикс н потребе код већег броја грађана, продавиица цвећа у неугледном киоску, у споредној улицн и на неподобном месту, није оно што се годинама прнжељкивало. To, убеђени с.мо, знају и одговории стручњацп у Заводу за урбаппза.м и другови пз „СтаЈН1дарда" чпји је погоп „Зсленило”. Всроватно због тога п какв-такав кпоск — продавнииа цвећа чека да се донесс коначна одлука о то.ме гдс ћс п под којим условима граЛаппма Паоаћпна да сс о.могући да купе цвеће — као знак л ^б^пп, пажње, и захвалности. Л>. С.

CTPAHA 20 14 ДАНА КОЛИКО ЈЕ ЈЕДИНСТВО СПРЕМНО ДА CA4YBA CTATYC ВОДЕКЕГ ТИМА? ИСПУЊДВЛМО СВЕ УСАОВЕ • Тврди тренер Једннства Радосав Цекић • Сви нграчи су чнсти амате. ри • Једннство је већ дуже врсмена водећи тим на табели Судећи по успесима које постижв из недеље у недељу, реално је очекивати да се Јединство задржи на че лу, па и достигне виши ранг такмичен>а. Програм прнпремног периода је нај већим делом испуњен, иако су играчи треннралп само четирн недсље што није било довољно. Ипак су испољили задовољавајућу кондицију што се и - одразпло на резултате. — Рад у пр!шре.мном периоду усмерили смо на одигравање пријатељских утакмпца, рекао нам је тренер Радосав Цекнћ, јер смо сиатрали да ће тако играчи најбрже стећн кондициону спремност. Имали смо сусрете са реномираним тимовима као што су Раднички из Крагујевца, Бор, Напредак из Крушевца, Јагодина... ОСВРТ НА ШЕСТО КОЛО ОПШТИНСКЕ ФУДБАЛСКЕ ЛИГЕ БАТИНЕ СВЕ ЧЕШЋЕ Прво фудбалско првснство у ошптнни Параћин одиграно је још 1947. године. Ове године је у току 28. првен ство, коЈе је и најмасовније. Y њему је обухваћено 27 фудбалских клубова са територије оппгтине, што је јсдинствен прммер масовностн у Србији. После шестог кола у квалнтетној ли ги Морава пз Шапца учвршћује позиције лидера на табслн са 12 бодова. Успех је утолкно значајнији ппо Је Морава тек од ове године у квалитетном друштву. Друто место заузима Слога из Дон>ег Видова а треће Је Младост из Рашевице, која се задњих година редовно високо котира на табели. Полет из Забреге је четврти, a и он је тек од ове године у квалнтетној лиги. У нсзочној лиги водн ИСК из Извора и Радник из Давидовца. Успех Омладинца из Шалудовца је запажен јер је он тек ове године почео да се такмичи. Разочарава слаб старт Истоха 63 из Плане којн је тек на шестом месту на табели, а прошле годнне св такмичио међу најбољнма. Y Западној групп предводе Будућност из Лебине н Раднички »з Тскије. Треба примепгги и све всћу нсодговорност играча на терену. Ссс су чсш PYKOMET IEKCIHUIIПОСЛЕ ПЕТОГ КОЛА ТРЕБИ Подмлађена екипа рукометаша „Текстилца" у јесењем де.\у првенственог такмичења у оквиру Друге српскс лиге група ,^апад” игра добро. После петог кола са 7 бодова налазп се на трсћем месту одмах нза екипа „14. октобар” из Крушевца и »П.иварац" Ј)з Светоазрева. Играчи су посталн спгурниЈи у urри после поновног уласка у тим встерана Сташшира Иваиовнћа којп Је у нсколлко аадЈБНх утакдиша »звапрсд но бранио. Његовом заслугом „Текстилац" је успео да ншчупа no једвн бод у Лапову против Локомотиве и па домаћсм тсрену прошле нсдељс протпв врло жплавс скипс „Обплиђсво” из Крушевца, када је противник читаво врсме водно да бн при ТИМ „ЈЕДИНСТВ.Л” Припремним периодом сал: задовољан посебно дисциплином и марљивошћу играча, истакао је садашњи тренер Цекиђ. Ако се по јутру дан познаје онда бнсмо већ могли да препознамо пр. вака. Додуше, још је рано говорити о томе, јер се у фудбалу никад нишia не може сигурати, али се јављају знаци оптимизма и код публике и код играча. Y преосталом делу јесењег првенства Јединство се састаје са тежим про тивницима и то у rocni.ua. Лко се извуче потребна залпха бодова на страни пролеђни део ће бити далеко лак ши, јер се већина утакмица однграва на домаћем терену. • Да ли сме публика .делених” да очекује од својих љубнмаца да их идуће године поздравп у друштву друголигаша,. поставили смо шггање тренсру Јединства? ћи папади на судије и мећусобна раз рачунавања фудбалера. Најсвежији је пример некоректне својновачке публико која је физичкои принудом натерала судију да призна гол који није ни постојао. У сусрету Напретка и Ом ладинца такође се догодио ^личан ексцес. РЕЗУЛТАТИ VII КОЛА ОД 6.10.1974. ГОДИНЕ КВАЛИТЕТНА ЛИГА ЗАБРЕГ: ПОЛЕТ — МЛАДОСТ 2:2 ДОЊЕ ВИДОВО: СЛОГА - БСК 6:2 БУСИЛОВАЦ: ХЕРОЈ - ЛЕШЈАНИН 6:2 ГОРЊЕ ВИДОВО: МОРАВАЦ - BOPAU 2:1 ДОЊА МУТНИЦА: ЈЕДИНСТОВО - ЈЕДИНСТВО 3:2 ЧЕПУРЕ: ХАЈДУК — МОРАВАЦ 1:2 1. МОРАВА 2. СЛОГА 3. МЛАДОСТ 4. ПОЛЕТ ТАБЕЛА 7 7------- 7 6— 1 6 4 2 1 7 4 2 1 22:4 14 24:11 12 25:8 10 18:8 10 крају посустао и оставио оба бода. Реално гледајући нерешсн исход бп био реалннји. Настојааа управе рукометног клуба да обезбеди стручан рад са екипом подмлатка остала су само на паппру. Управа Спортског друпттва није иогла да нађе решење u обезбеди новац за рад друге екппе, тако да ће се нзставитп по старом да нема подмлатка н безболне замепе пграча за прву поставу. Остајс још да се вешто mu ше учнне п окупе поклоницн рукометне пгре u да се у оквиру прве скппе нзврше нске нзмсне. Оријентација је п на чешће одржампл турнпра, како б« се врппт селекција мла дкх u перспектиднзх. — Мн смо ушли у првенство са жсл>ом да се изборимо за улазак у вкши ранг таклшчеЈва рекао нам je Цекић. Mjicailm да су . услови сазрели внше него икада: компактност у тиму, добра физичка спремност, залагањс н подршка вернс публике, све су то одлучујући фактори које испуњавамо. Али никад се не зна огра. дио се наш саговорннк. За сада у првој постави тима добро су укомпоноваин младост и искуство. A.UI кад дође вре.ме смене генерацлје „Јединство" практично нема подмладак одакле бн се регрутова ле достојне замене. • Шта је разлог овако слабог интересовања младића за најпопуларнију игру, било је слсдеће питање нашсг саговорника? — И мн не можемо да видимо пра ве разлоге слабог одзива талентованих младића. И где утроше слободно време кад културно забавни живот је ане&шчан? Можда су узроци већа ак* тивност у школи, Ј1ли неке друге прео купације? Ипак бих овом приликом упутио позив св!Ш даровипш младнћима да дођу на игралиште к опро. бају своје способности. И последње питање које смо упутили тренеру Цекићу гласнло је: • Како сте сада задовољии залаган>ем шрача кад су укинутс новчане стимулације? > — Задовољнији смо него икада. Мо гу вам рећи да се људи више труде нвго када смо их награБивалн за показани труд. To су прави чисти ама тери, завршио је наш саговорник, М. Димитријевић 5. ЈЕД. СДМ) 7 3 2 2 11:9 8 6. ХЕРОЈ 7 2 3 2 11:12 7 7. ЈЕД. (Р) 6 2 13 10:16 5 8. БСК 6 2 — 4 14:26 4 9* МОРАВАЦ 7 2 — 5 8:19 4 10. ЛЕШЈАНИН 7 1-6 12:19 2 11. ХАЈДУК 6—15 5:16 1 12. БОРАЦ 5-14 2:13 1 ИСТОЧНА П ЛИГА ДОЊА МУТНИЦА: ЖЕЛЕЗНИЧАР - ОМЛАДИНАЦ 1:2 МИРИЛОВАЦ: РАЗВИТАК - ИСТОК 63 0:3 ГОРЊА МУТНИЦА: .МЛАДОСТ - НАПРЕДАК 1:1 ИЗВОР: ИСК — РАДНИКА 2:0 ТАБЕЛА 1. ИСК 2. ОМЛАДИН. 3. РАДНИК 4. ЖЕЛЕЗН. 5. РАЗВИТАК б' ИСТОК 63 7. НАПРЕДАК 8. МЛАДОСТ 7 6- 1 7 5-2 7 4 12 6 3-3 7 3—4 6 3-3 7 12 4 7- 1 6 19:8 22:15 22:12 13:10 20:20 15:18 14:25 11:29 12 10 9 6 6 6 4 1 ЗАПАДНА П ЛИГА ТЕКИЈА: РАДНИЧКИ — СЛОБОДА 8:1 АЕБИНА: БУДУННОСТ - ЦРНИ БИСЕРИ 2:3 СТРИЖА: ЗЕМЉОРАДНИК - ЈУХОР 6:1 ТАБЕЛА 1. РАДНИЧКИ 6 2. БУДУНН. 6 3. Ц. БИСЕРИ 5 4. JYXOP 5 5. ЗЕМЉОР. 5 4 1 1 18:7 9 4—2 14:12 8 3 1 1 9:11 7 2—3 16:10 4 1 1 3 13:10 3 1 — 3 4:19 2 3 3:8 1 6. СЛОБОДА 4 7. НАПРЕДАК 4 - 1 Ф'ЛБ.АЛ ШУМАДИЈСКО- -ПОМОРАВСКА ЛИГА Борац и Текстилац деле прво место Прошле нсдсље . у оквнру ШумадиЈско-поморавске лиге однграно је 7. коло у комс су наши представннци освојпли по два важна бода. Трснутио су па првом, односно другом х:есту са по 9 бодова. Додушс Борац и.ма 9 бодова из 5 утакмпца, док Текстилац из 7 исто толико. Добром игpcr>t Стакларци су пајавилп да ће се вратптп у старо друштво којс су прошле сезоне напусп{ли. Р. Весић ТЕКСТИЛАС : ОМЛАДИНАЦ (СТАНОВО) 1:0 (1:0) ТЕКСТИЛАЦ: Луклћ, Д. Јовановић, Трајковић П. Јовановић, Миловановић, Милковић, X. Стојановић, Мплетић, Илнћ, Б. Петровић. Фудбалери Текстнлца ушли су самоуверенп у игру која нм је моглз да донссе непрпјатно изненађење да пре пусте бод гостима. Ипак голом ветсрана Хранлслава Стојановића, Текстилац је утакмнцу решио у своју корист и свом клубу донео два бода. И док се очскивало да навалпи ред „Штофараца" заигра и „прорадк"^ гостн су смоглн снаге и надигралм домаћпне у другом полувремену. ЈПра ва срећа је спасла мрежу, иначе доброг голмана Лукића да се не затросе бар три четирн пута. Р. Веснћ МЛАДИ РАДНИК (БАЧИНА) : БОРАЦ 1:2 (ПРЕКИНУТА) Препороћенн нов1Ш вођством екипе, тнм Српске фабрике стакла са врућсг терена као што је Бачина ишчупао је; пошто је био бољи, два бо. да. Код стаља 2:1 за Борац утакмица је у 77. минуту прекинута због фи зичког напада на судију Николића. Како сазнајемо, а и прсма пропознццјама, ова утакмица биће регистрована са службеним резултатом од 3:р за Борац. Први гол за Борац постигао је, врло ефектно, Петровнћ док је други гол пао из пенала који је реали зовао Бандука. Иначе све до преквда нграчи Борца бпли с\’, од врло насртљивих домаћих играча тучени, и право је чудо да није бнло тежлх повреда. БОРАЦ: Ивковнћ, М. Церовић, Костић, Петровић, Нико.иЉ, Миљковић, Којић, Тодоровнћ Бандука, В. Церовић, Младеновић. Р. Весић ТЕКСТИЛАЦ - ОБИЛИНЕВО (Круше вац) 29:27 (13:14) ТЕКСТИЛАЦ: Ивановић, Расговић 4, Петровић 7, П. Буднсалпћ 3, Милој ковић 2, Т. Будисалић 4, Салетић 2ф Свилар 3, Срејић, Туигош, Милстић 4 и Томић. У оквиру 5. хола домаћин Текстилац дочекао је екигту ^Обилићева” из Крушевца. Била је то утаклпта пуиа узбућења за навијачв домаћнх. Уместо да крену у јурипх и иду на прву лопту, у игру се ушло без жара, помало нервозно, пгго је противнкк искористио и прво полувреме завршно у своју корист са 14:13. Оно што је интересантно поменути да су домаћини од 14 досуђепих седмсраца искористили 7 док су гости били ефихаснији. Недисциплина н неиспуњавањв зада_ така, уз чесго приговоре и свађе мећу играчима, иогла је да утакмицу претвори у пораз. Управа ће ситурно учинити нешто како се ово не би поновидо. У спортскои „понашаљу” ни гостн нису бољи нипгта. Опи су крај завршили нстадима и увредама упућенпм судијн и руководству такмичења као и делегапша утакмипе! Y оквиру 6. кола Текстнлац опет игра као домаћин и дочекује екипу Радничког из Буприје коЈи је тренутно десетн на табели са 4 бода. Табела после 1. 14. октобар 2. Пнварац 3 Текстнлац 4. Дискос тог кола 5 5 0 0 139:83 10 5 5 0 0 Ј35:85 10 5311 136:112 7 5 3 0 3 125:123 6 Р. Весић ДА СЕ HE ЗАБОРАВИ... Јеремија Панић — Нисам се надао да ћу постати падобранац, почиње причу Јеремија Панић, који до сада има. 283 скока, три оборена светска и шест државних рекорда. У младости сам се бавио: скијањем, пливањем и атлетиком, где сам показивао nene резултате. Био сам чак најбољи у војној школи у Загребу. • Па како сте постали падобранац? — На неком механичарском курсу у Загребу морао је свако од полазника да направи no два скока падобраном. Ја сам осећао велики страх. Први скок сам некако и направио, али за други никако нисам имао смелости, и на крају сам одустао. Било је то 1950. године. • А онда? — Онда сам 1953 године дошао у Параћин, где смо формирали Аеро-клуб. У њему су се сакупили сви који су имали неког знања и искуства из те области. После једног митинга, који смо организовали на Бурћевом брду, ја сам добио жарку жељу . да скачем. И већ 1954. године са првом групом обучених падобранаца направио сам још четири скока. И тако је кренуло... • А кад сте оборили први рекорд? — Било је то 1959. године на. првенству у Вршцу. Оборио сам тада први државни рекорд. Касније сам се још. пет враћао са дипломом државног рекордера. • А са дипломом светског првака? — Три пута. Први пут сам тријумфовао у групи у којој се налазио и Славољуб Годић. Извели смо ноћни скок са 1000 метара, и остварили најбољи резултат. • Када сте престали да скачете и зашто? ШАХ ДРУГА ЛИГА УЖЕ СРБИЈЕ ШТОФЛРЦИ ДРУГИ У овој првенственој сезони шахистн Шах клуба „Текстилац", који се такмиче у Другој лиш уже Србије, после трећег кола заузелн су друго место са 15,5 поена. На првом месту је екипа ,Гоч” из Врњачке Бање са 17 поена. Y разговору са ветсрапом Клу. ба Радоииром Мљ\ошевнћеу, сазнали сио да је екипа спремна да освоји и прво место и пше стекне право за В1шш ранг такзшчења. У овом такиичен>у такмиче се и екипе: „Гоч” из Врљачке Бање, „Севојно" Јастребац" пз Блаца, ,,Буљане” Обплићево" из Крушевца „13. октобар” »з Ниђевца, „Младост" из Лучана п „Бајина Башта“. Р. Весић — Престао сам после 283 скока, јер сам сломио ногу. Требало је да тим скоком продужим дозволу, и ето непријатиости... • Како се осећате при скоку док тонете у понор? — To је заиста неописиво задовољство за страсног па. добранца. Нека чудна жеља те вуче да са још веће висине скачеш, да се што дуже задржиш у ваздуху. Падобранство није спорт. To је „зараза". И пијанице се окане порока, али прави падобранац не може да остави лако падобран. • Па јесте ли и сада активни? — Како да не. Стално сам члан Управе Аеро-клуба. Скоро сам увек на аеродрому и са победницима. Кад год зачујем звук авиона не могу а да не изаћем да га погледам. • Смете ли и сада да скачете? —- Како да не. Колико пута сам хтео да скочим, тек да ме проће жеља. Али моји другови ми не дозвољавају да разикујем ногу у којој имам четири „шрафа". • Ништа нам нисге рекли о Вашим признањима? — Имам скоро сва признања. која може да освоји један падобранац. Сва су ми драга, а посебно Признање Орла, које додељује Ваздухопловни Савез Југославије. М. Димитријевић Издаје OK ССРН ПАРЛБИН УређуЈе Релакционп одбор Нршилац дужностп лакног и одговорно! уредника борђе Петковић Адрсса ЕедакциЈе: Параћин, 6. Крсманоннђа 16 Тел. 83-694 Штампа „ГЛАС’ Београд, Вла|ковнћева 8 Тел.Ј 335 384

14 ДАНА СТРАНА 21 I fe? I ГРАћЕВИНСКО ЛРЕДУЗЕБЕ ЗА ВИ С 0 К У И__ Н ИСКУ Г Р А Д Њ У I Радним људимаи ј I грађанима ј | општине Параћин | I честитамо | | 13. октобар | I Дан ослобођења и | ј 30—ту годишњицу I | ослобођења | 01И111111И | ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ВОДОВОД | | И КАНАЛИЗАЦИЈУ | I„ВОДОВОД" I I ЧЕСТИТАМО РАДНИМ ЉУДИМА | | И ГРАЂАНИМА | | ОПШТИНЕ ПАРАЋИН | | 30-ту ГОДИШЊИЦУОСЛОБОЂЕЊА | I Радним људима и грађанима ■ | општине Параћин | । честитамо | | Дан ослобођења, 13. октобар | | и 30-ту годишњицу ослобођења | Општппека зајаднпца образопања S ј OniuTiincKa зајелнпца културе Ц Ошптппска заједнпца фнзпчке културе р iiiHiiWHHiiiiiuiiwiiiiiiiiiim

CTPAHA 22 14 ДАНА РАДНИМ ЉУДИМА . И .ГРАЂАНИМА ОПШТИНЕ ПАРАЋИН честитамо 13. октобор, Дпн осдобођења и 30-ту годкшњицу осАОбођења ПредузеПе за производњу и промет метаАних и хемијскмх производа „Универзал” РАДНИМ ЉУДИМА И ГРАЂАНИМА ОПШТИНЕ ПАРАЋИН честитамо 13. октооар. Дан ослобођења и 30-ту годишњицу ослобођења РАДНИМ ЉУДИМА И ГРАЂАНИМА ОПШТИНЕ ПАР ЋИН честитамо 13. октобар, Дан ослобођења и тридесету годишњицу ослобођења

14 ДАНА СТРАНА 23 честитамо ОСНОВНА ОРГАНИЗАЦИЈА УДРУЖЕНОГ РАДА - ПАРАЋИН JUGDPETROL UVOZ — IZV0Z . BEOGRAD; MarSala Tita 3S ПОА>ОПРИВРЕДНО — ИНДУСТРИЈСКИ КОМБИНАТ ЋУПРИЈА 0W „ПАРАЋИНКА“ 13. октобар, Дан ослобођења, радним људима општине Параћин Жели радним људима и грађанима срећан Дан ослобођења 13. октобар 19VO7 RIKA Радним људима и грађанима општине Параћин честитамо тридесету годишњицу ослобођења

и оитожа CYCPEIH П030РИ1 АМАТЕРД JYfOCAABHIE СУБОТА, 12. октобра AMATEPCKO ПОЗОРИШТЕ СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА ДАРИНКА ИЗ РАЈКОВЦА Ово је сценски приказ херојске смрти сељанке из села Рајковиа, која, жртвујуђи своје две кћери и себе, не одаје ран>еior партизана. Она је дала потврду неисказаног хероизма на чему је била заснована тТобеда наше револуције. Приказано на позоришној сцени. то делује узвишено и величансгвеио, у формн сценског ораторијума. НЕДЕЛзА, 13. октобра АМАТЕРСКО П030РИШТЕ СИСАК ИЗ ДАЛзИНЕ ДОЛАЗИМО И ДАЛЕК ЈЕ НАШ ПУТ Гостп из Хрватске приказују избор чајлепшпх стихова пз богате песничкс ризнице југословепскс лнрикс која, на по- »оришној сценн, одзвања као ехо вечитс жудње ка слободи. ПОНЕДЕЛјАК, 14. октобра TEATAP „СИМОНИДА" БЕОГРАД НЛРЕДНИХ ЧЕТРНАЕС1 ДШ БИОСКОП ,ДВАЛА" 13. X МАТИНЕ ЛАВИРИНТ ЗЛОЧИНА, францусжи кртгминалистЈгчкн 14. САД ГА ВИДИШ САД ГА HE ВИДИШ, америчка ко.медија 15—16. ТАРЗАН И СИРЕНЕ, а.мерички авантуристнчки 17—18 ОБРАЧУН КОД НАПУШТЕНОГ РУДНИКА, италијаиски вестерн 19—20. ЦРВЕНИ КРУГ, фраииуски криминалистички 20. МЛАДИ ВУКОВИ МАТИНЕ, францускн кримннадистички 21. слободан дан 22—23. НИНА, совјетски ратни 24—25. ЛАВ MEJ5Y ГЛНГСТЕРИМА, а.мернчкн крпмнна* листички хруштва у Војводини у њиховом свакп* лашњем животу. Представа је пуна колоритних си.сна, ненаметљиве комике. ЧЕТВРТАК, 17. октобра АМАТЕРСКО ПОЗОРИШТЕ ПРИЈЕДОР КЛОПКА ЗА БЕСПОМОННОГ ЧОВЕКА Криминалистичка прича која на позорншној сиеин делује веома забавно, са свим елементима трплера, богатим заплстом, неочскиваним обртима п јасним и лотнчним расплетом. Овакав театар је захвалан за широку позоришну публику. ПЕТАК, 18. октобра АМАТЕРСКО ПОЗОРИШТЕ БРЧКО ЈЕСЕЊИ ЦВАТ Дра.ма познатог босанског савременог лраматичара Дервнша Сушића, који успева да прикаже разноврсност савре.меног живота у средини која крупннм корацима крећс новнм жнвотним путевима. V сукобу старог к новог пслпкавају сс л>удске драме дате кроз личне днлеме и про гпвуречности. СУБОТА, 19. октобра АМАТЕРСКО ПОЗОРИШТЕ ЦЕЉЕ ВЕРОНИКА ДЕСЕНИШКА Драма Отона Жупанчича. Она савременог гледаона враћа у време бурне историје тог краја Словеније. To је време владавине цељских грофова и њихове борбе за аутентичан живот словеначког живља. Тредстава ггуна историјске свокаиије и линамике једног прохујалог доба чији печат је још и данас присутан. НЕДЕЉА, 20. октобра АМАТЕРСКО ПОЗОРИШТЕ КИКИНДА ПОП БИРА И ПОП СПИРА Познато дело Стевана Сремца је у тумачсњу аматера нз Кикинде својеврстан спсктакл људских карактера и догодовЈитина у правој војвођанској средини, која пленн својнм .првиидним миром и лепотом живота да би, намах, постала Macro сукоба и неспоразума. Још једном lie наши гледаоци имати прилике да упознаiy једап од најбољих аматерских ансам* бала Југославије. БИОСКОП „РАДНИЧКИ" 14—20. X ПАРТИЗАНИ, америчко југословенски ратни 21. МЛАДИ ВУКОВИ, француски крпминалистччки 22—23. ПУСТОЛОВИНЕ У ВАЗДУХУ, италијанска пустоловина 24—27. ПОСЛЕДЊИ ТАНГО Y ПАРИЗУ, француска драма НАПОМЕНА: од 1. 10. 1974. мења се време почетка пред става и,то: — у Биоскопу ,Двала" представе почињу у 17 и 19 часова, — у Биоскопу „Радничкн" представе почињу у 17,30 и 19,30 часова. „ПАРТИЗАНИ" И „УЖИЧКА РЕТТУБЛИКА" ОБАВЕШТАВАМО ГЛЕДАОЦЕ ДА HE СЕ Y БИОСКО ПУ „РАДНИЧКИ" 12. 10. 1974. ГОДИНЕ ОД 21 ЧАСА ПРИКАЗИВАТИ СВЕЧАНА ПРЕТПРЕМИЈЕРА ФИЛМА „ПАРТИЗАНИ" Y ЧАСТ ДАНА ОСЛОБОБЕЊА ГРАДА. ТАКОБЕ ОБАВЕШТАВАМО ГЛЕДАОЦЕ ДА HE СЕ ЗА 29. НОВЕМБАР ПРИКАЗИВАТИ ДОМАНИ РАТНИ ФИЛМ „УЖИЧКА РЕПУБЛИКА". Y СЕЛИМА Раднички универзитет ће у току месеца октобра у селима наше Општине: Поповцу, Горње.м Видову, Дон>ем Видову, Рашевици п Трешњевци прнказати филмо ве „Живела Амернка", „Вукодлашг протпв вампира", ,.Ла виринт злочина", „Младн вукови" и „На пупгу за Шајлок”. ЗА ДЕЦУ ОБАВЕШТАВАМО ДЕЦУ НАШЕГ ГРАДА ДА РАДНИ ЧКИ УНИВЕРЗИТЕТ ПРИПРЕМА РЕВИЈУ ДЕЧЈИХ ПРТАНИХ И ИГРАНИХ ФИЛМОВА. РЕВИЈА ПОЧЦ1фЕ’5. ОКТОБРА 1974. ГОДИНЕ, А ФИЛМОВИ RE СЕ ПРИКАЗИВАТИ СВАКЕ СУБОТЕ У БИОСКОПУ „РАДНИЧКИ'- СА ПОЧЕТКОМ Y 10 ЧАСОВА. ДОН ЖУАН Класична комедија великог Молијера, v тумачењу младих аматера из Београда, приказујс познату причу на модеран н зеома атрактиван начин. Једна од најква- .ипетнијпх аматерских представа у Београду. YTOPAK. 15. октобра АМАТЕРСКО ПОЗОРИШТЕ ВЕЛИКА ПЛАНА AAEAYJA Драма Борђа Лебовпћа, инспирисана стравнчнпм дожпвљајима у хитлеровскнм концентрацпоним логорима, у којима је човек, суочен присуством смрти, водио 5орбу протпв фашизма испољавајући при •оме невпђену фпзичку и духовну снагу. Зредстава је побсдиик на Смотри драмзких аматера у Смедеревској Паланпи. СРЕДА, 16. октобра ГРАДСКО АМАТЕР. ПОЗОР. DAPARIIH Скупштина општине, друштвено-политичке организацнје, месна заједница Параћин ЖЕНИДБА И УДАДБА Комедпја Јована Поповића која говори о згода.ма н нсзголама српског грађанског Радним људима и грађанима честитају 13. ОКТОБАР, ДАИ ОСЛОБОЂЕЊА И ТРИДЕСЕТУ ГОДИШЊИЦУ ОСАОБОЂЕЊА За време Октобарских сусрета у холу Позоришта бмће постввљена изложба младог сликара Зорана Ивановнћа

АКЦЕНТИ КАРАВАН mw, ПУТУЈЕ S ДЕКЛАРАЦИЈАМА O ШТЕДЊИ HE ПОСТИЖЕ CE МНОГО E ПОТРЕБНО .IE ШТЕДЕТИ Y СВИМ OBЛАСТИМА II HA CBEMY П ДА ЛИ JE НЕОПХОДHO ДА CBAKA РАДНА OPГАНИЗАЦИЈА ИМА CBOJA ПУТНИЧКА ВОЗИЛА? Нема сумњс да само бо л>им радом и већом штед1вом можемо да прсбродимо тешкоћс у које смо запали поред осталог и због тога што с.мо хтели да живимо бол>е, а да не радимо више. Међутим, чссто се чини да од вербалног изјашњавања нисмо одмакли далеко, па још увек тражимо „крнвине" којима ћемо доћи до већег дохотка уз мањи Hanop, а ситне и малобројне уштеде проглашавамо велнким н значајним. Битно се, ипак, нтшгга не мења. Кад је у тгтању штедња поготово, иако се може много и на разне начнне штедети. Разумллгво, могућностн и начини иггедње су различити, као пгго је разлнчит и посао који обављамо, али има и таквих којн су заједнички. Један од љих односи се на употребу путничких вознла. Сваког јутра аутопутом према Београду путује караван вознла са нрвеним таблицама. Y том каравану доста је возила и нз Параћина. Нормално, јер телефоном није увек могу* lie завршитн посао. Међутим, иије нормално што се у многпм возидима поред возача често налази само по један, ретко по два или впше путннка и што, ако их је више, један број путује полуприватно или приватно... Са дневницама, бензино.м, амортизацијом п друпш трошковнма у просеку такво путовање радну организаннју кошта десет и Baltic пута више него кад би се путовало аутобусом. Уз то, такво понашање прелази II оквнре неранионалног пос/\овања једне радне организаиије, јер се одражава Ji утнче поспешујуће на енергетску кризу. Ннје ово „мудровање” без основа, јер се „не узима у обзир чињсница да су кола неопходна не само да би се отишло тамо где се пошло...” Зна се то, и још: да се тако брже стиже, да је путовање мање заморно итд. Све је то у реду, али није у реду да се за по једног или два човека ангажују возач и возило у више радннх организација у једном истом дану, јер би могли да путују сви, алп заједно, са мање вознла и јевтиније. Треба се само одрсћи поседовања возила, односно требало би сва путннчка возила и возаче нз радннх организација повући и отворити сервис којн би опслуживао све. Тиме бп се број полупразних возила смањио и, разумљиво, ман>е би их бнло на аутопуту. Уз то, снгурно да би п путника у аутобусима бпло више, јер би сервнс испоставл>ао рачуне за превоз, па би се вндело да пут до Београда и назад путничким возилом кошта внше него пут од Београда до Дубровника и назад авионом. Д. А. I ГОДИНА I БРОЈ 18 ПАРАВИН 29. ОКТОБАР 1974. ИЗЛАЗИ СВАКОГ ДРУГОГ УТОРКА ЦЕ11А 1 ДИНАР ЛИСТ СОЦИЈАЛ0СТИЧКОГ СГА B E 3 A РАДНОГ ВАРОДА ОПШ-ТИНЕ ПАРАНИН СА СВЕЧАНЕ СЕДНИЦЕ CO (СНИМИО: РАДОСЛАВ ВЕСИБ) СА СВЕЧАНЕ СЕДНИЦЕ СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ ТРЕНУТАК ПОСВЕЋЕН САОБОДИ Тринаестог октобра, на сам Дан ослобођења, одржана јс свечана седннца Скушптине ошптине, којој <у присуствовали извршнн органи друштвено-политнчкнх организација, представницн самоуправних органа органпзација удруженог рада и другн гости. Учеснике овог свечаног скупа најпре су поздравили представннци пионира, омладнне, Гарнизона JHA, а затим исгтред гостију из других република председнпк Скутпнтнне општине Крапина, Кончар Стево, прославлЈени борац са Козаре и Јоже Ерјевац, у име гостију из Словенпје. Председник Скупштине огпптине друг Слободан Милнвојевић је уручно традиционалне ОКТОБАРСКЕ НАГРАДЕ радним организациЈама и појединцима а Петко Лековнћ, секретар OK СК, ПОВЕЛзУ ОПШТИНЕ ПАРАБИН поводом трндесете годишњице ослобођења заслужннм грађанима. Y цел1ши објав/\>ује.мо РЕФЕРАТ председника Скуппггине општнне са свечане седнице и образложења октобарскнх награда, док ћемо у наредннх неколико бројева објавнтн потпуније податке о четрдесетчетворици добнтника ПОВЕЛоЕ. нице грејан духом Револуције под барјаком Партије. To је наш дут према херојнма који оу себе узндали v темеље Соцнјалиспгчке југославије и наша обавеза према млаћим генерацијама да их у том духу вастпггавамо. смо нај{ачн; када cv нас сви нападЈДш бнлп смо пајјсдннственији. Када смо сс кори х*\еба радовали — пајзадовол>- нпји. Да ли сећањс од ппе тридесет годпна личн на некн ру жан сан? Време када смо де- .ur.ui по триста грама проје Другарице и другови, драги гости, Испуњени радошћу и задовол>ством прослављамо iv^iiAej минуле трн деценије. Y том пеPjioav је рођено тридесет генерација младнх, нових грађана Соцпјалиспгчке .Тугославије, као највећи дар овој зе.мљи од рођења слободе до данас. Они су међу нама као актрвнп ствараоци н реализаторп великог дела Револгције и изградње нове Југославије. Већина 1/чесннка ове прославе су жива псторија епопеје наши$ парода, живи сведоцн нхипх патњи и страдања, наппк успеха и радостп. Мп с.мо и.мали снаге да поразе претварамо v нобеде, борбу мпшл>ен>а у јединство акције, да многонационалнп састав обједињавамо братством јединством нашнх народа. Нас inicy уједнњавале са.мо патље, страдања и биолошкн закони самоодржања. Ми смо и v добру заједно. To потврђује п ово наше славље v коме. порел осталих rocTiiiv viccTByiv дслегације бпагскнх рспиблика Хр ватске и Словеније. Y нме града домаћнна, у нме свију нас, топ.\о поздравЛЈам све наше драге госте. Сваком .до.маћину увек се чинп да није све пружио KOAiiKO је требало и могао. Ykoahko буде каквнх недостатака и прогтиста не замерите нам и компензирајте их нашом непосредно-нћу и срдачношћу, са којо.м Вас примамо у пашој средпнп. Овај наш јубплеј обслежавамо у години посебно богатој зна чајннм политнчким догађајима. Десети конгрес СКЈ и репубм1чкн конгресп са cboihm доку.ментшма имају исторцјскп значај за дал>и развој нашег самоуправног друштва. To јс у.једно годнна посебне активности на међународном плану, у свсту бременитом оружаним сукобн-ма и перманентно.м опаCHOUihv no светски мир. Зббг реномеа који iiania зе.мл>а ужива v свегу и.мамо разлога да будемо поносни. Протекли пеоиод можемо v цслпни да оценимо као плодан. Све набројати није нп могуће ни пзводљиво, алн је .много једноставније све то вилетн као нашу стварност као наш свакодневни жпвот. Необјективно је рећн да су Протекле трн деценије забе- лневно на бонове. Месо ама* нама vbck цвстале руже. Бпло лежлле с\' п незапамћен еко- трали јеловником за празничје и трновитнх стаза на том номски развој наше земље. пе дане а одевали се и обувапуту. На данашњп дан, када су Прпвреда, друштвене делатно- лн скромшш асортнманом на се пое тридесет годнна v^unja- сти, лични и друштвенп стан- тачкнце. Била јс то ревија према нашега града на све стране дард изменнлп су ^днк наше кројенпх и фарбанчх унифорвијорнле тробојке са црзеном заједннце и њеннх људи. Соцгг ми свих xiondiiix армија ^з звездом као симболом слободе, јалистичка Југосл^вија је пос- другог светског рата. свима 1е било јасно да је то тала ве.кнко граднлнште и v Онда је могло да се троши само део дуга пт>ема Отаџбнни. потпуностп оправдала назив: само опо, што и коднко се За нама је остала Кадиљача, НОВА ЈУГОСЛАВИЈА. Почедп цмало. Козара, Сутјеска а пред хама смо из беде и немаштине ра- Тада се почиља_\о нз почетсу били Срем, Дрина, Трст ... то.м опгстошене и искрвавдене ка. Без комуна.лних објеката, Још оу топови грували гутају- зе.мље. Али смо нмалн на^већи саобраћаја без иједног саврећп као своју храну најбоље и на^вреднији кагаггал. Имали меног пута, са желсзннцом као сннове ове земље. Y строју су смо полета, ентузијазма, дух п (јединн-М јавним caoopahajexi, остала празна места Фоапца веру v сопствене снаге и успех. са свега nvr лекара, без стру.је Розина, Радета Пикуле, Куље, И ми слободно можемо да ка- на читавом подручју, изузев Микалонца, Бранка Крс.мансви- жемо да смо успелм. Опда каћа и многих других знаннх и да нам је било најтеже, били (Наставак на стр. з) незнаних xepoia ове земље нз армије од 1.600.000 жртава узнданнх у темел>с иодне груде. И онда, када су се челичне цеви охладнле ми их ннсмо испу штали из руку. Руковођени нашом Партијом и другом Тптом васпитавани смо да верујемо у људску савест, да верује.мо да се неће поновити голготе и људске к\анице који су нашп народи преживл>авалЈ1. Васгпг тавани смо да верујемо да сс неће поновнти Краппевац, Бањица, Бубањ, Јасеновац, ХирозиЕма, Нагасакн. Веровалн смо V стваралачку будућност наитих народа али с.мо се истовремено спремали бнлн спремнн као да ће cvrpa битн рата. To с.мо 6h.au принуђени v впше махова да ставимо до знања рнима који v то ннсу веровалн. Мп тшкада нећемо заГоравпти Резолуцпјг инфирмбпроа п 1948. roAiniy, Трст. и 1953. годтг ну, диверзантску активност против нашс зе.мље н нашп.ч народа, упорне покхчпаје да се наметну опробанс метолс разора на линијн нлнпоча мпмг ц вероисповести. У намл морг вечито да жпви дух XXI сед Писмо Доорпвоја Бошковвћа Драги другови, Ви данас обележавате значајан датум у историји riapahtiHa. V немогуНности да присуствујем свечаностима ио водом 30-те јуоиларне године ослобоћен>а ПараГшпа и околине дозволите ми da ea.\i се на овај пачин обрати.и. V овом тренутку изразкавам, нре свега, неизмерну захвалност и велики дуг онима који су дали своје животе за слободу и .социјализам у коме данас живимо и стварамо. Мислим да смо у протеклом периоду, напорима свих радних људи, остварили њихове визцонарскс и револуционарне идеале и да су резултати тих напора видни и значајни. Пред tia.ua су и иовим генсрацијама које долазе. аслики одговорни и сложеии задаци. Објастиапе .иогућности наше? друштва, новс »срспектнвг којс. су отворене одлука.иа VII u X конгреса уз дос^сдно cnpoeobetbe политике СКЈ и дру?а Тита гарантују jotu бољу и сретнију сутрашњицу. Са же.^ама за нове успехе у наре.био.и периоду userитам ва.и Дан осдобоВсња. Добривоје K'MiiKoeith. за.исишс секретара Ifiartuiirr’ icn\uiTpra Прсдседииштва UK СК Србијс.

14 ДАНА CTPAHA 2 ИЗ АКТИВНОСТИ СИНДИКАТА ЗАВРШЕН КОННУРС ЗА СТИПЕНДИ1Е M3 ТИТОВОГ ФОНДА Као пгго је познато ове године сс пс првн пуг додељују стипендије нз Тито вог фонда за стипенднрање радннка и радничкс деце на школовању у срелн»им, вншим н високим школама. Нг објављени конкурс, у нашој општннв је до одређеног рока достављено 57 кол: плетних захтсва, мада јс ннтересовање било веће (евпдснтпрано 92 кандидата). После прегледа документације, утвр ђено је следеће: — за стипендију Титовог фонда нијс конкурисао нн један радник; — за стипендије на вишим и висо ким школама конкурисало је 28 кандидата и — за стипендије ученика средњиз школа конкурисало је 29 кандпдата. На основу одлуке о ближнм крнте ријумима, сачињен је бодовнп лист зг сваког кандидата. Увидом у ове листе утврђено је: — за стипендије на виипш и високим школама задовољило је основнн критеријум (успех у претходном школовању) 18 кандидата а није задовољило 7 кандндата; — за стипендије у средњпм школама услов успеха задовољило је 20 кандида* та, није задовољило 9 кандндата; — код два кандидата родигел>и нису непосредни произвођачи; А. РАНГ ЛИСТА КАНДИДАТА ЗА СТУДИЈЕ НА ВИШИМ И ВИСОКИМ ШКОЛАМА Презиме и име Број бодова 1. Штрбац Зорка 90 2. Марковић Предраг 80 3. Борђевић Светлана 80 4. Нирић Светлана 75 5. Богдановић Јовица 75 6. Златковић Лзубиша 75 7. Милосављевпћ Лзиљана 70 8. Шесто Радисав 65 9. Велисављевић Зоран 60 10. Пењин Радмила 60 11. Милојевић Драгослав 60 12. Михајлов Марииа 55 13. Петковић Јасмина 40 14. Петровић Споменка 40 15. Јаковљевић Јулијана 40 16. Петковић Катарина 30 17. Мнрковић Александар 30 18. Благојевпћ Зоран 25 Б. РАНГ ЛИСТА КАНДИДАТА ЗА СТИПЕНДИЈЕ НА СРЕДЊИМ ШКОЛАМА 1. Станковић Марица 80 2. Ранђеловнћ Ненад 70 3. Мнхајловић Душнца 70 4 Митнћ Бранка 70 5. Ненадић Слађана 60 6. Петровпћ Томислав 60 7. Миленковић Мирко 60 8. Милојевић Милан 60 9. Костпћ Радмила 60 10. Лазић Миленко 60 11. Николнћ Снежана 60 12. Стојковић Мива 50 13. Милутиновнћ Радивојка 50 14. Радђеловић Радмила 50 15. Илић Дваган 45 16. Томић Миодраг 40 17. Карпћ Дпаган 40 18 Живковић Синиша 35 19. Петоовић Славољуб 35 20. Стефаиовнћ Драгослав 25 ЛЕВИ УГАО ЕПИГРАМИ САОБРАПАЈНН ПРОБЛЕМ До дозволе све је теже, а контрола знатно јача. па се нешто прибојавам остађемо без возача. РЕШЕЊЕ Кафане неће бити једчне ide се окупљају млади — један хотел је адаптиран. a и dpyzu he да се гради. СТАТИСТИКА По 6pojv студената у Eeponu смо воће, no броју неписмених — такоће. Тшико — један кандидат мије задовол>ис услов материјално стање у породнци, icp му просечнн приход по члану домапинства прелази износ од 1200 динара На основу бодовне листе сваког по једпног кандидата којп су задовол>или крјитеријуме, Општински савет Тито вог фонда је сачинпо боловне листе, посебно за студенте, посебно за ученпкс оредњих школа. Након тога приступило се сагледаван>у п додатних крнтернја, како би се сачинила приорнтетна листа кандидата Одлучујућу предност код састављањг прноритетне листе кандидата за стипендије, код кандндата са истим бро јем бодова, имала је просечна оценз постнгнута у сва четири разреда сред ње, односно просечне оцене у заврпгннм разредима пре испостављања захтева зг сптендију'на вишој школи или факултету. Кол ученика средњих школа, одлу чујући утицај је имала просечна оценау четири разреда основне школе (V-VIII), односно просечна оцена у завршниу разредима средње школе пре подноше н>а захтева за стипендију. КАНДИДАТИ СА ВИШИХ И ВИСОКИХ ШКОЛА Према приоритетној листи, редослед кандидата за добијање стипендије нг вишим и високим школама изгледа овако: 1. ЗОРКА ШТРБАЦ, са 90 бодова, пр ва на ранг листн без конкуренције. Од лнчна ученица, награђивана и похваљнвана у школи, добитник дипломе „JoBan Микић Спартак” за физичко васпнтање, учесник такмичења нз појединих предмета на школским такмичењп.мг (друго место из биологије, прво местс ii3 физичког васшггања, за друте предмете похваљивана). Активан члан СК и CO. Члан делегације OYP Гимназија. 2. ПРЕДРАГ МАРКОВИН, са освоје них 80 бодова, други на ранг листа. ВрЛо добар ученик са ттросечном оцено.м 4,092. Носилац похвалнице за српскохрватски језик, освајао награде за успешно обрађене теме из српскохрватскот језика. Активан члан СК и CO. 3. СВЕТЛАНА ЈаИРИН, са освојениз 75 бодова налази се на четвртом месту ранг лпсте. Одлична учечица са ттросе чном оценом 4,66. Похваљивана и на грађпвана за успех у школи. Члан СК в CO. Члан је делегације Месне заједнице града Параћнна. 4. РАДОСЛАВ ШЕСТО, са освојенил 65 бодова налази се на осмом месгу ранг листе. Врлодобар ученик са просечном оценом 3,60. Акпгван члан СК в CO. Дете је учесника НОБ-е који је ултро. 5. ЗОРАН ВЕЛИСАВЉЕВИН, са освојених 60 бодова налази се на деветоу месту ранг листе. Врлодобар ученик сг проссчном оценом 4,25. Носилац је дипломе ,Јован Микпћ Спартак". Актнван је члан СК и CO. 6. РАДМИЛА ПЕЊИН, са освојенил 60 бодова налази се на десетом .месту ранг листе. Врлодобра ученица са просечном оцсном 3,65. Актпван је члан СК и CO. 7. ДРАГОСЛАВ МИЛОЈЕВИН, са ос Bojeinix 60 бодова налази се на једанаестом месту ранг листе. Добар је ученик са просечном оцено.м 3,53. Похваљиван је п награђпван за успех у раду маркспстичке секције и на такмичењу из предмета дактилографије. Завршио је омладинску политпчку школу и активан је члан CO. 8. МАРИЦА МИХАЈЛОВ, са освоје нпх 55 бодова налази се на дванаесто.м месту ранг лпсте. Добар ученик са ппосечном оценом 3,68. Активан је члан CO п посебно се истиче у раду разредне за једнице. 9. ЈОВИЦА БОГДАНОВИБ, са освоје нпх 75 бодова налази се на петом месту ранг листе. Врлодобар ученик С2 просечном оценом 4,010. На девето ме сто приорптетне листе је померен, по што у домаћинству има и друге приходе осим радног односа (доходак о-' пољопривреде). Активан члан СК и CO. Бпран је у ртководство CO н учесник је ОРА „Casa 73.” где је био н ударник. 10. ЉИЛјАНА МИЛОСАВЉЕВИБ, са освојеннх 70 борова, налази се на сед мом месту ранг дисте. Добар ученик сг просеч_ном оце.чом 3^7. На десето местс је пребачена, поигго има и друге прихоле v домаћггнству осим прихода из рад ног односа (доходак од пољопривреде) Акткван је члан CO и као таква бираиа је за председннка школске конференцпје. 11. ЉУБИША ЗЛАТКОВИБ, са осво јених 75 бодова налазп се на шесто.м месту ранг листс, Врлодобар ученик сз просечном оценом 4,39. На једанасстс место је померен пошто домаћинствс mia н друге прнходс ооим радног односа (доходак од пољопривреде). Члаи је CO. 12. СВЕТЛАНА БОРБЕВИБ, са оспо јених 80 бодова налази се на трећех: месту ранг листе. Одлична је ученица са просечном оцено.м 4,53. Померена је на дванаесто место пошто има и друте приходе у домаћинству осим радног односа (приход од самосталне зднатске делатности). Носилац је дипломе „Михаило Петровић Алас” за предмете паиртна геометрија и фпзика и дипломе „Јован Микић Спартак" за физичко вас гпггаље. Активан члан СК и CO. Затим следе: Јасмина Петковић, Тулијана Јаковљевић, Катарпна Петковић, Зоран Благојевић, Споменка Петровнћ, Александар Мирковић. КАНДИДАТИ ИЗ СРЕДЊИХ ШКОЛА Према приорнтетној листи, редосле* кандидата за стипендије у средњим школама изгледа овако: 1. МАРИЦА СТАНКОВИЕ, са освоје ннх 80 бодова налази се на тгрвом месту ранг листе. Одличан ученик са просечном оценом 4,67. Активан члан CO. 2. НЕНАД РАНБЕЛОВИБ, са освојених 70 бодова налази се на другом месту ранг ллсте. Одличан ученик са про ссчном оценом 4,70. Акпгван члан CO. 3. ДУШИЦА МИХАЈЛОВИН, са оспо јених седамдесет бодова налази се нг четвртом месту ранг листе. Врлодобар ученик са просечном оценом 4,61. Члан је CO и председник одељенске заједнице. 4. БРАНКА МИТИБ, са освојених 70 бодова налазп се на четвртом месгу ранг листе. Врлодобар ученик са гтросечном оценом 4,51. Активан члан CO н предложена за пријем у СК. Председнкк одељенске заједнице ученпка. 5. СЛАБАНА НЕНАДИБ., са освојених 60 бодова налазн се на петом месту ранг дисте. Одличан је ученик сг просечном оценом 5. Члан је CO п актпвно ради у одељенској заједнпци. Но силац дипломе „Вук Караџић”. 6. ТОМИСЛАВ ПЕТРОВИБ са осво јених 60 бодова налази се на шесто.м месту ранг листе. Одлпчан ученик сг просечном оценохг 4,74. Носилац је дппломе за изузетно залагање из физикс. Актнван је члан CO. Из листа „Будућнасш" (15) ОИНА РАДНА ПОБЕА* ВДБЕНВ 1ВДЗЕЋА 31 HPEPMV ME У МРКИУ — План је извршен за 61 дан пре рока — Уочи недељс 7. новембра трудбеници Фабрике штоcba договорпли су се да сутрашњи дан обележе добровољним радом због победе у извршењу друге године Титовог Петогодшињег плана — остварења 61 оан пре предвићеног рока обавезе дате другу Титу и Централном комитету К. П. Ј. V 10.30 часова сналсно је зафијукнула фабричка сирена. На знак сирене обустављеп је cae pad. Радници су излазили напоље из својих одељења. Оне који нису знали о чему се ради збунпла је сирена, али су ilm свечан пзглед предузећа и људи јасно говорили да се ради о великом и значајном догаћају. И заиста сирена је означила да су најбољи текстилци Ф. Н. Р. Ј. часно испунили обавезу извршивши план за 1948. год. 61 дан пр рока. Радници су се са осмехом и радошћу окупљали у групице и задовољно коментарисали овај велики успех. Ударница Драгиња Димитријевић казгсе „Обавезу смо дали другу Титу и испунили смо је. Увек када смо давали обавезу сјајно смо је испунили. Па и овај пут је тако бпло. Само за ту разлику што смо испуњавањем овс обавезе хтели да покажемо свима да смо уз Тита и Ц. К. и да. ћемо под његовим руководствпм чостићи join eehe победе у пзградњи социјализмаи. Пред синдикалном подпужницом групице радника већ су испуниле простор. Пред раднике појавио се директор предузећа друг Вондрак који је објавио да предузеће већ сада ради за 1949. годину. Он је честитао радном колективу ову победу и позвао све трудбенике да се оваквим радом наставе, јер је то најбоља гаранција за што бржу изградњу социјализма. После њега говорио је уиме партијске организације друг Шеговић, који је рекао да oeatcee успехе могу да постигну трудбеници који су чврсто везани за своју Партију. Он је изнео резултате padа за пзвршење плана. Говорили су tr dpyzoeu padnuци Драго Рајић и Десилшр Миленковић. Говори бругова били су често прекибани поклицима Тпто — Партија. Затим је прочитан телеграм упућен бругу Титу у коме се пзмећу осталог каже „ . . наша љубав према теби, бруже Тито, према Централном Комитету и нашој славној Партији набахњује нас на нове no6ede и ми ти се заветујемо da ћемо уложити све снаге за извршење новпх забатака. . После завршеног свечаног митинга радници су са заставама и транспаренпша происли кроз главне улице манифестујући своју велику радост. Piped зградом М. К. К. П. С., гбе се завршпла поворка падншса, padHtuce је no3dpaeuo и честитао им на успеху члан М. К. бруг Љуба Стаменковић. Oeaj padnu колектив испунио је план пре рока јер је такмичење. у њему врло бобро организовано. Нарочито је овоме бопринео бригабни систем такмичења, doбро — организована производна саветовања и очиглебна агитација. У предузећу се такмичи радник са рабником, бригаба са бригабом, обелење са оделењем и то све бива евидентирано и објављено ча укусним таблама и графиконима. Сваки радник зна бакле са колико је процената извршио план у протеклом бану. Он себе и бругог контролшае. ТешкоНе се износе и отклањају ла производним саветовањима бригада. Најбоље су бригаде у пребузећу „Иво Лола Рибар" у предионици и „Ужице" у ткачници. А најбољи руковобиоци бригаба су десетоспрука уОарница Драгица Димитријевић и Бошко Трајковић. Најбољи руководиоци обељења су шеф апретуре Милошевић и шеф ткачнице Корпељ. Они се Оанас налазе у врло живом такмичењу у част 11 конгреса К. П. С. Текстилци Параћина сачували су назив кајбољег текстилног пребузећа Ф. Н. Р. Ј. и боре се са све већим еланом за извршење нових забатака Тисовог Р1етогобитњег плана. Љ. С. 7. МИРКО МИЛЕНКОВИН, са осво јених 60 бодова налази се на седмом месту ранг листе. Одличан ученик са про сечном оценом 4,70. Активан је члан СК и CO. 8. МИЛАН МИЛОЈЕВИБ, са освоје ннх 60 бодова налази се на осмом месту ранг листе. Врлодобар ученик са прос& чном оценом 4,22. Активан је члан CO. 9. РАДМИЛА КОСТИН, са освојених 60 бодова налази се на деветом месту ранг листе. Врло добар ученик са гтросечном оценом 4,18. Члан је CO. 10. МИРА СТОЈКОВИБ, са освојених 50 бодова налази се на тринаестом месту ранг листе. Врло добар је ученик са просечном оценом 4,10. Активан је члан CO. Дал>е следе: Радивојка Милутиновић Радлшла Ранђеловиђ, Драган Илић, Дра ган Карић, Синиша Живковић, Славо л>уб Петровпћ, Драгослав Стефаиовпћ Снежана Ннколић, Миленко Лазић Миодраг Толшћ. Документација кандпдата за стипен дије Титовог фонда и мишљење нашеЈ Оппггинског савета Тптовог фонла до стављени су Савету Титовог фонда СР Србије. Сада се очекује коначна одлука о томе који ће кандидати добити стипен дије.

СТРАНА 3 14 ДЛНА САСТАНАК АКТИВА СК — НЕПОСРЕДНИХ ПРОИЗВОБАЧА Стан»е II пробАеми с@иди|алие иолитавге HA CACTAHKY АКТИВА СК — НЕПОСРЕДНИХ ПРОИЗВОБАЧА, КОЈИ ЈЕ ОДРЖАН 18. ОКТОБРА 1974. YCBOJEHA ЈЕ АНАЛИЗА СТАЊА И ПРОБЛЕМА ИЗ ОБЛАСТН СОЦИЈАЛНЕ ПОЛИТИКЕ о ОВАЈ МАТЕРИЈАЛ HE РАЗМАТРАТП ----------------- -------- ---------------------- ЈА СК НА СЛЕДЕПОЈ СВОЈОЈ СЕДНИЦИ ОПШТИНСКА КОНФЕРЕННИПоред Анализс стања и пооблема из области социЈалне политике, која јс учесншшма састанка достављепа рангце. поднео ПСПРСА vboaho нзлагање јс друг Видојко Apciih, Комнспје за друштвено-еконпмскс односе it самоуправл>ам,<-* Општннске копференције СК’ ко.ја јс н аутор поменутс ана- ,лчзе. Како сл!о у једном од ра нпјих бројева пашег листа об јавили'пзводе пз овог матернia.\a, то ћемо овде указати на 'најважннје моменте из излагања друга Арсића. Пошто је указао на актианост оргаинзацнја и органа СК после Писма друга Тнта и Извршног бироа на vcnocтављању таквих друштвеио-екрномски.х односа у којима he радничка класа бптп носилаи ■развоја друштвене репродукixiije и самоуправннх односа, он се конкретно осврнуо на проблематику стандарда 'н сопијалне сигурностп ралника, иа најважније областп пз ове свере: 9 У области стамбене политике п дал>е сс срепемо са бројним тешкоћама, и ако ie сгамбена нзградња интензививана за последње двс годнне. У СФС- ctotiihv радника чека станове. у НВТ „Бранко Крсмановпћ” око 300 радннка. Стамбепн пробле.ми пзражени cv и у друштвеним службама н остали.м самоуправним орга низациia.ua ir зајсдннцама. Ни је али број породнца Koie годннама чекају на стан а м Horn радшшн одлазс у пензију без решеног стамбеног шгган>а. Оваква ста.мбена ситуашхја поедставља значајан извор соштлне HeieAiiaKocTii. Тешки cv условп становања кол приватних послодаваца: стана рине cv много веће од оних за друштвене станове а комcbop неупоредиво мањн. Y гтро пглој п овој голинн су уложе- /ји на^пори ла се овако стање предазиђе. Само за изградњу станова' v друштвеноЈ својинн утрошено ie преко 45000000 лп нара. Знача1ан 1е донринос Фонла солидарности стамбене изградње. Изградња станова у прпватној свсгјнни ie такођс ннтензивнрана. Y овој облас* ти, значи пма доста пробле- ■ ма. Треба их решаватн пове;. ћањем обима стамбене нзградње, доношењем cBeo6vxB3Tmix прогоама стамбене • изградње, х/тврБивање.м критери]'ума за доделу станова и другпм мерама. ® Проблему запош/У>авања у нашој општнпи ш-iie посвећена довол>на пажња. Број запослених стагнира. На Заводу за запошљавање налазе се 1740 лица, а повратком привремено запослених у иностра i-ictbv и прилнвом свршених средгвошколаиа свај -број he се крајем. године попети на 2000. Тешкоћс у ово.ј области причињава и неусклађеносг школовања кадрова за потребама привреде. Мишљења смо да се овај проблем може отклањати усмеравањсм акције на бржи развој гтриврсде, ус клаВивање образоваља кадро ва са потребама прнвреде, доношење споразума о формиран>у фонда за отварањс нових радних места, конституисање интересне заједнице за Присутни cv и неједнаки материјални услови привређЈсвања. па тимс и стицања дохот ка, односно личних доходака. Y неким случајевима су одстгпања очигледно велтп<а (Електродистрнбуција). Зато co памеће. потреба за самоуправним. регулпсањем одиоса v расподели личних' доходака (највиши, најнижп, OVP). појединим о Осталл део друштвеног стандарда: V већини основних организаиија, а нарочито v Toh наша вслика колектива, ка, бањском лечењу и сл. Друштвеном исхрано.и v Ошптини o6vxBaheHo је близу 8000 запосдених. Y ове сврхе из фонда заједничке потрошње удаже се 600000 динара. На оесплатан одмор и опоравак упућено је преко 200 ралника. Ор ганизације удруженог рада^ра злјгчито решавају ове пооолсме из .мтеријалннх и друпхх разлога. што такоВе може бити пзвор социјалиих неједнакости. Колнко је ова проблематика актгелна и ннтересантна показгје и број учесника у дискусији. Дпскгговали су: Дратан Антнћ. Младен Петровнћ, То.иислав Томић. Браннслав Кокаљ. Ранко Ннколпћ, МиiyuiKo .Мпленковић, Света Гајић; Мути.мнр Трумпић, Светислав Беппћ. Живојин Иакпћ, Мо.ичило Антонпјевић, Видојко Арспћ. Петко Лековић, Божинка Томић. Илија Ивановић н Илија Нуттурдија. На крају је закључено да се на основу материјала н дискусије ттрипреми нацрт закључака, да их заједно са Анааизом раз.мотри најпре Комппоклања се велика пажња раз тет а зати.и н Општинскг! кон пословс запошљаваља ЛРЛИЧИТ1Ш облишгма друштвеног стандарда раднпх људи: органпзовање од.мора раднкференција СК на свајој нарел ној селиниии која ће се ускоро одржати. Скупштина огшгпгне треба да сагледа проблематику обавезног прије.ма- приправника на рад. ® Y области сопијалне заштнте: Акутан проблем опцјпг не представљају остарели поЛзопривредницн неспособпп за самостално привређивање. He збринхгга деиа' су вишеструко заштпћена: бесплатпи оброшг у службн псхранс, одмор п ре креатпа, бесплатни уибешшп и др. Y школама постојс школскс кухиље а у једној и продужени боравак деце. Рад са васпптно-запуштсном п ментал ио забсталом децом ис спооводи се брганизовапо. Осниваise интересних заједшша дечИЗ РАДА САВЕЗА КОМУНИСТА Политачке школе и у селима је counia,\iie заштпте доприноси бпжем решаваљу о вих ппобдема. о Инвалидско борачка По^едњих година у нашој оп штинн спроводесе организовани облици идеолошко-политич ког, друштвено-економског и маркспстичког ( образовања чланства Савоза 'колгуниста п раднмка из непосредне производње. Основнп облицп таквог рада одвијају се преко политнчке школе, школе самоуправљача и омладвшске школе. До сада су постнгнуtii веома добри резултати посебно у политичкбј 'школи. За разлику од ранијих годииа ка да су полнтичке школс радпрада на расподелу’ дохотка. друштвеноекономски развој општине, реализацију зелепог плана II тд. Политцчка школа радила је у .девет наше omuniHc заш- де само у граду ттрошлс годитита/ као и заигпгга цнвнлннх не поклоњена ie пажља идеожртава рата, спроводн се прс лошко-политичком образовако опгана гправе на основу н»у чланства Савеза комуниспостојећих прописа. Допунска та и пол>опривредних ттроиззаштита ових категоргпа ли- вођача у сели.ма. Ево шта । о ца остварује се ггреко Опнггин томе каже Драган ВелзКовић, ског фонла за допунску борач председннк комисије за идеоKCHHHBaAHACKV saimiiTv. Овај лошко полнпгчко образовање Љонд ie за 1974. је обезбедио при општннској конференцн12000000 дннара. Делатношћу јп Савеза комуниста: овог фонда решена су скоро ..Полнтичка школа сва стамбена питања бораиа градскнх одељења у — ттнвалпда. 1973. годнни има.\а ® Мере утврВивања порекла одељења и у девет имовпне и соцпјалне разлике тгодручјг отшгпгне. је поред 1972. и своја села на ПолазниЈ по основу рада из радног од- цц су билп ч.\ановп СК плп носа. Овде треба поћп од 1'ед- конкретније основне органи1гно исправног мерпла да мо рад п резултати рада са- запије Савеза комуниста у ueна лнни. омладннип индтгвиоснову ]‘еднаких поава п од- дуалнп пољопрнвредни пропзговорностп одређују матерн- вођачи. На овај начнн oovјални и друштвеии положа]’ чо- хваћено ]’е преко 300 полазннвека. Y нашој оппггннн покре ка са села. Питања која cv hvt је поступак за утврђива- прорађивана изазивала су Berne порекла и.мовине код 27 лико ннтересовање код слулнтда али у свим .случајевима шалана. посебно питања xoia Hwie окончан. Изворн неоппа се односе на примену Уставвданог богаћења су различнти них амандмана. односно Устаа понегде и личнн дохоци ни- ва, у констнтуисању основсу резултат уложеног рада. них организација удруженог и то: Поточцу, Својнову, Рашевици, Трешњевицн, Дреновцу, Сикирици, Доњем Видову, Ратарима и Стрижи. Ове године пзвршене су све припреме за почетак рада нових одељен>а полнтнчке школе. Већ 1. новембра школа ће почети са радо.м у Поповну, Дон>ој Mvthhhh, Извору, Бошњану, и Topiboi Мхтннци. Полазници he такоВе бити чланови бсиовних органпзацнја Савеза колгуииста, индивидуадни пољопривреднп ттроизвоБачи. ом ладинин п жене. ПрораБпваће се актуелне теме пз области друштвено-полнтнчког н еконо.мског пазвоја наше земље, са посебним освртом на даљи развој наше општнне. Овим облнком идеолошког ра да биће обгхваћено внше од 150 полазника. Планом општинског комитста н компсије за идеолошко обпазовање — пекао ie на крају Драган Вељковић — предвиђено ie да за неко.чнко пареднпх годпна политнчком школом буду обихвађенп чланови Савеза комуннста п остале структуре v свнм селима наше отптпне. Посебннх проблема на плану окупљања полазника не.ма, јер су нисти схватплп nomeov дтпитвено економског п систичког ооразоваља”. |||||||||ц|||||||Ј|||||)....... IIIIIIIIIIIIIIII....... II...... ............................................................................................................................................................................................................................1111111111111........ ЗА ДЕЛЕГАЦИЈЕ И ДЕЛЕГАТЕ ИЗ РАДА СРВС Нова организација службе унутрашњих УСКОРО п©сл©ва у регаону Пропес укрупњавања органа унутрашњих послова v СР Србнји започет после IV Пленума СКЈ, а који је на нашој терн* Основди коннепт Републичког секретаршата за унутраш н>е послове углавном се своди на ове најбитније елементе: торији . — организацију регмону дао нову Међуопштинског секретаријата унутоашњих послова кпајем 1973. године, Још увек mile завртен и V поједини.м подручјима тече веома споро и са великим шаренилом у организационом погледу. На састанку представника општина региона i<oiii обухвата МеБуопштински секретаријат за гнутраилве иослове, олржаном 1. октобра v Параћпну раз.матрана ie Информашца Регп/бличког нзвршног већа о погреби новог одганизовања службе инутрашњих послова, и заузет ј<х став о човој оргаиизацији која треба ла донесе нове квалитете у своме раду. Нова организација треба. v првом реду, да омогући кон’ нентрацији впсокостручних ка- — да се као основне органнзационе јединице уиутар меВу огпптинских органа формирају јединствено за цело подр^ЈЈс: а) организациона служба јавне безбедностп са станицама милицигје у ссдшлтима опцггиб) органнзаниона једпница за вршење општих и заједнпчких послова — послови. Станице остали унутрашњп MiLUimije бпле. бп ћење техничких средстава и опреме, и 2. Иако јединствено органпзована служба не губи v функционалном смпслу општииски карактер, јер се свн послови, како у погледу ]авног реда п мира, тако и остали од интереса за грађане обављају у станицама милиције. њиховнм оквирима обавсе и даље поред павног II мира и остали унутрапослови бнло ггреко радтпх једннпца пли из дру љаће оеда шњи ника гпх организационпх једпница. Исто тако обављаће co u датако органнзовано постављене пршавно-одЈавна служоа, да бп и далзе вршиле све пос- посаови на издавањг ц ueiLamv дове схужбе јавне безбедностп •uihhiix карата, nvTinix испраII биле одговорне за стање без- ва. регистрашца вознла. лзда- ----- вање возачких дозвола, држављанства и др. Захтеви rpabana примаће се v станица.ма ..мнлпцгпе, а исто бедности на територи.ји општине. На основу овога предлаже се за наш регион органпзација уВАНРЕДЗА СКУПШТИНА ТЕХНИЧКА KYATYPA У ГРАДУ ТЕХНИКУ НАРОДУ ОВОМ „ДЕВИЗОМ" ЗВАНИЧНО ОТВОРЕН ДОМ ТЕХНИКЕ Y ПАРАНИНУ • АДАПТИРАНА ЗГРАДА БИВШЕГ ДОМА ППОНИРА СЕ ПОКАЗААЛ ИДЕАЛНИМ МЕСТОМ ЗЛ OKYПЉАЊЕ ЉАТ6ИТЕЉА ТЕХИИКЕ ® ФИНАНСИЈЕР РААОВА, РЕПУБЛИЧКО ВЕНЕ НАРОДНЕ ТЕХНИКЕ СРБИТЕ, ПРЕДЛАЖЕ ПРОШИРЕЊЕ ------ И ДОГРАДЊУ ПОСТОЈЕНЕГ ОБЈЕКТА Полако, али сигурно, ничка култура у нашем ду добија сврје место техграпод сунцем. Тај закључак нам се наметнуо после разгледања повсотворене зграде Доматехнике у Параћину. Да не будс забуне, одиах на почетку да кажемо да се ради о адаптиpaiioi зградп пекадашњег Дома пноннра, која се показада као пдеално место за окупљаibe и рад љубнтеља тсхннке у граду. Пре нешто вишс од годтшу дана Општннском већу Народ-‘ не технике је ставл>сна на располагање поменута зграда, тотово неупотреблтва. Извршпп одбор ове Организацнје је отпочео радове на адаптациш, удоживши средства издвојена пз, иначе скромннх, дотаиија. Убозо је стпгла подршка пз Републичког већа Наролне технике, које ie за алапташтју дало на.менски и бесповратно 150.000 динара. На обострано задовољство, радове 1’с нзвршило Занатско-услужно тгоедузеће „Прогрес" из Параћпна. Реновирана зграда може ла гпзнмп одједпом око 150 љулп. Y ’ ibo.i хтраво паде Behe техникс Аеро-клгб, Радио-клгб, Фото-кпно-клуб. а заједннчки.м просторгпа.ма се служе и остале органнзаиијс техничти афирмисати. Поред тога што Ће младима oimi омогућено ла нешто науче, моћи he, што је најважније, своје сло бодно времс да ггроводе. умеото на улиин и по кафанама, V раду и другим видовима —---------- за- -- баве. Тнме овај Дом, између осталог, улогу. добија васпитну Отвопен јс 13. октобра v3 присуство већег броја друштвено-полнтичких радника Hamer града. гостију из Београда, Светозарсва н Лесковца, чланова организације техничкс кглтхтзе, граБана, пионира, омлашнаца, представника локал!П1х средстава ннформиса« н>а II других. После говора Божндара Иванковића. председника Општинског већа Народне техкике, уз „девизу”: Технику на POav, тракг ie пресекао Мурављев Генадп, секретар РсДом. дакле. постаје стециште младих, место где ће се кроз одређене врсте делатноспгбличког већа Народне технике После разгледања дома и прнгодне коктел-партије, V paaroBopv са члановима Извршног одбора Већа технике, др\т Генадн ie истакао да је Републичко веће вољно да да нова средства за ггоошнрењс п доградњу постојећег opieK^ та, уколико се за то добије дозвола од надлежннх органа CKvnuiTHHe оттштпне Параћпн. После разговора гости су отишлн па свечану седннцу Скупиггине* општнне. На седницп YnpaBHor одбо ра Сјпзеза резервнпх. војних стареппгна олржаној 15. октобра у Параћину, разматраиа су текућа питања и утврђен Програм ванредне СкутшЈтине СРВС, ко.ја ће се одржати 8. децембра ове године. По Савезном п Републтгчком Статуту СРВС треба конститупсатп Меснс органпзације Д. Г. KOMVдал>ег марк Д. Јовановић >- ИЗАОЖБА Y. ДОМУ ТЕХНИКЕ Д.УШАН ЧКРЕБИН У ПОСЕТИ ШТОФАРИ ЗАПКАИТИ МАШ [ЕДОВД НАГЛАСИО ЈЕ ВИСОКИ ГОСТ Y РАЗГОВОРУ СА ПРЕДСТАВНИЦИМА ИНДУСТРИЈЕ BYHEHHX ТКЛНИНА „БРАНКО KPCMAHOBHR" Инлустрију са посебно.м vaofom. СРВС у на „Бранко Месној заједнипи може впше октобра cv посетпди репгблпчда се изразн као чиицпјатор кн функцнонерп Дгшам Чкреп квалифнкована спага v не- бић. председник Републнчког прекндној акцпји v пнформи- Извршног већа, Бранпслав Јо вгнених гканн Крсманознћ 11. Затим је Душац Чкребић говорпо о средњорочно.м плану развоја и нз.међу осталог сан»у. расгтравама и продубљи- вановић, вању знаља раднпх рекао: — Мн v срелљорочном плаHV развоја Србпје неће.мо позајм.\>пвати раиије циљеве средњорочног плана. Ићн ћсчо на нов плап који ie avrenтичап. Koin полази од привред-. них мог\'11ностп и калровског потснпијала. па према то.ме нећемо именовати неке носиорепубднчки секретар и Стојан СтоРепубличког и за пољопривреду јиљковнћ члан Извршног већа. Поред високпх ссти су били п грађана, о суштинп п развоју концешшје отпптенародне одбране. о мебунаролној војно- -ПОА1Ш1ЧКОЈ Снтуацпјп н конкретно]’ позицит наше зем.вс. V том uhajV СРВС органнзовагостију V по Бого.мир Mu iivTpamibiix послова на сдедећи тако и решења и дрсге исппаве уручнваће сс у н»пма. тако да начпн. 1. Заједничкп орган v к.о.ие секретар Међуопшкомитета Савеза колошевпћ. тинског це развоја. Оно. што ће тај илан салржагп то ће битц јака орпјснтаинја ---------■ резервнпх вој- , ien један ол задатака оргаhe уестирање i иих старешнна, прворазпелнпх ппзашпе јесте оспособљавању he се пословп од ннтереса за rpabaiic обављати бсз застоја. Оваква органпзацпја, да бп /жое, каи 'iAAinnnie- ефикасно дедовала и у потпураиионалнше _копи а” 2„,жба јавне безбедности ности нзвршавала захатке. v чијехГ саставу треба да 6VAV претпоставља 1едпнствеп овган станице милвдије v седиштима " оргачизашцу. потпуно 1единсекетапн- општина; " c'™e"v га™оделу срелетава. 1С — -------------- ------------ AiniCTBo са.моуправл>аља и обез6ebeiba потпебног бооја :tpvчних калпова. Из овога г.попсTH4V н задаци на ochobv Koinx треба учинтгти cavmc6v способдрова и шпхову се за вршење уШтзашњих поIV за обављање наклолиш |i х сд ,-Је ани. послова службе, као и концен трацију п ------- шћењс техничких средсгава н опреме. Све ово похоазумева н јединствен снстем <1”1.нан£’,Р,У н*а Међуопштинског јата. Организација ског секретарпјата за унутрашibc послове углавном се ослања слова oApebviv следеће оргашг б) одељењс за остале упутра« .MebvonuiTim шн»е п заједничке послове. Оваквим прелллгпм постижу два основна цил>а: на концепт Републнчког сскцс .. Јелинствепо опгапизовање таријата за vmTnauni-e послове и вршење функпија. кониен кога ie vcBOinao Рспублнчко Tpauniv височострг^чих к:тоизвршио веД-. »а, као и рацпонЈЛнцје крришг Републичког секреном ла извптппва одговорне друштвене задаткс. Славољуб Обрадовнћ да палп стргчних г?у«птчкпх ка xnonn. РВС. На састанку ie бпло речи и о органпзг)ва1Т>у предстојећс стручне екскурзије за старе1ПИНС, на којој he се. упознатп са током onepaiiiija за ослобоbeibe Београда п са најношпим наоружаљем наше производње. муниста, Петко Лековнћ. секретар Општпнског комптета СК и Драган Велжовић. потпредседник Скупштине опш тпне. Послс. обпласка Фабрике гости су се задржалп v разговоpv са представниппма овог косиррвине н ча енергију, производњу лектпва. ком ie Србобпан Ралосавл->свпћ. дпрсктор Фаб рике штофова упознао госте са планом молернизације и реконструкпије машинског пар ка п пствапеним резултатима »у ' пропзволткп п школовању Ж. Р. младих сгручннх кадрова. Говорећп о проблему Чкребпђ је рекао п ово: — Мп морамо ла запослимо То ћс <нгп1 <'Г)С.\11»бр<'Ч11ОГ Такоће велнк\ ri злпавгтвена i|\’ v прпвреди. основна тачка плана пазвоја. важност има -.................- чаштпта која v Србпјп слабо пазвијена, пагласно је на icpajv разгово ра. ' М. д.

CTPAHA 4 14 ДАНА ДОБИТНИЦИТРАДИЦИОНАЛНИХ lu,l‘ ошии Н01ШИИИ HAYE Ј1ИИ" ДИПАОМД IQBAH КЕЦМАН Омладинскн 'Хошаркашкн клуб у Пара ћину основан је почетком 1971. годнне. Иако је кошарка у овом граду изгубила корак са осталим спортовима, за врло кратко време, уз упорност ентузијаста овог епорта — чланова управе Клуба. до шло јс до постизања резултата 'које јс мало ко у овом граду очекивао. II мушка и женска екипа ређале су успехс. Првенство Србије у сезонн’1973. годнне завршава сс највећим нзненаБењем. После 30 година тнтула првака Србијс за јуниорс сели се из главног града \ град на Црннцн, н тако по први пут јед на екипа из унутрашљостп успева да сс попне на пооедннчко постоље и да уз звуке хнмне доживн сву радост. Оствајањем титуле првака Србије па је пзборила право да сс бори на јуниорском првенству Југославцје у Шибенику. И овде јуннорска екипа нијс нзневсрнла — освојпла је високо IV место у држави. Релатнвно кратак перлод од 4 годипс показао је ла се радом, пуним аматерским ангажовањем, као и ширим ангажовањем осталих заинтересованих у граду могу постпзати такви резултатп којп афир мишу не само спорт већ и наш град у целннп. Из јуниорскс скипс један број такмичарки налази сс на списку селектора за јуниорску репрезентацпју Југославнје. Свс ово указује да је Кошаркашкн ом ладински лдуб нз Параћина заслужно додељивање овог признања. Инжењер Јован Кецман за вре.ме осмогодишљег рада у Српској фабршш стакла је миз го учинио самопрегорнПм ра дом и уноЈиење.м новог духа v погледу реалнзацијс многобројних задатака и подухвата v радно.ј организацији v којој ради. Поссбно се истакао радом на реалпзацији прве фазе генералног плана, рсконстоукшг ји пећи СГ-1, реализацији дела инутрашњег транспорта, ПП пећи а посебно сс истакао на нзградњи аутоматске мешаонпце, за време је изградње проводио „ по 14 часова на радном месту без икакве накнаде. Поред неуморног рада и залагања на радном месту, Јован Кецман испол>ава и пуну актизност на плану развоја caxiov правних сошцалистичких односа као и извршних органа друппвеиополитичких организаии Ја, па је због тих квалитета и’ (лгоан у оргаие управљаља како на ihibov радне оргаштзааије тако и Оггштине. И БОРЂЕ ПЕТКОВИБ ЖЕНСКЛ ЕКИПА- ОКК „ПАРЛБИН" Борђс Петковић, вршнлац ду жности главног н одговорног грсдника листа ,',14 Дана” је већ годинама актпван н пстаkhvth друштвено-политички ра днрк. Његова активност лошг н>е још док је бпо учсник Гимпазије, као члан среддвошколског комитета, затим Огпдтинског комитета Савеза омладине, па преко председника Опттинског комнтета до члана републичких омладинских фору.ма. Учесник је вншс савезних и републпчких радних ак* ција, а посебно се пстакао као друштвеноттолЈггички актнвиста радећи у форумима Савеза комуниста н Соцнјалистичког савеза. Посебан допринос ie лао на развијаљу и јачању кул турних ннституцпја, као секрегар Заједнзше културе, обележава.јући ново поглављс у кулгурно.м живоху нашега гсада кроз формпрање, оживл>аватБС KiyATX'PHUX HHCTHTVUHia и одржавање разннх културнпх маннфестација. ДНПЛОМА дипломд ОСНОВНА ШКОЛА „РАДОЈЕ ДОМАНОВИЋ“ МЕСНА Поставл>ан>ем за вршиоца ду жности главног и одговопног уредннка листа „14 Дана” Борbe Петковнћ несебичним зала гањем и ентузијазмом доприносн да овај лист отпочнс са радом, добија право грађанства и стекне за врло кратко време егпггет незаменљиве трнбнне за информисање радних д>удп и грађана у иашој onuminu. Основна школа ..Радоје До.мановнћ" у Параћину основана јс'1949. године.као I осмогодишња школа у гралу. Од љеног оснивања до данас протекло је 25 годтгна. Како сс гра^ увећавао а тиме и број становника у њему то је растао п број ученика, па је подсдом у ченика овс школс формирана Основна школа „Бура Јакшић" у Параћину а затпм 1963. го Дине поновном поделом фор.мпрана је Основна школа „Стеван Јаковљевић". Због даљег пораста ученика, 1973. године деобом је ол ове школе формпрана н IV школа у градг, односно Основна школа „Молгчило Поповић". Због ведиког прилива ученика ова школа ради од 1949. године у ненормални.м гсловима увек у 3 смене а до* 1-969. године у јако скученом простору, који је на све личио сама не на школске просторнје. Настава се годинама за нека одељења одвијала у дрвеној бараци. Из свега се може видети да су ова школа и њен колектив прошли кроз ове иедаће кроз које је пролазило п наше школсгво од 1949 године до дана. Y том бурном периоду. обнове и изградње наше друштвене заједнине, када није ималс довољно средстава, колектив ове школе довијао се на разне начине и оналазио да оргзнизује васпигно-образовнн процес на потребно.м нивбу па сам1ш тим н рез\’.\тати нису изосталп. На тестирању ученика (објективно.м проверавању знања ученика) које је спровео Про светно-пегадошки завод пз Крагујевца. школ ске 1967 68. годпнс ученицп овс школс у укуп IIOM плас.ману заузелп су II место за разлн ку од 2°/о до I места, да би на поновном тес тпрању којс јс пзвршено у школској годинв 1972 73. по спстему узорака, од стране jictoi Псдагошког завода, ова школа заузела I Metro у граду за разлику од другопласираче пгколе за 2.57%. Лко се уз.ме у обзир да ову школу углавном по.хађају ученишг слабије! материјалног стања нз реона: Ново село, Глс ждак, Текија и села Стриже, као н деца ро ма то је успех ове школе још п већи. Поред поменутих резултата ученици овс школе за последњих 4—5 година постижу за пажене резултате на такмичењима математи чара у оквиру опшпше и као такви квалифп кују се за републичко такдшчење математи чара. Поред многих општинскнх п републичких прнзнања пгкола је добила и награду „Борис Кидрнч" — СРЕБРНУ ПЛАКЕТУ од Председ шпптва Већа Народне технике Југославп.је као посебно гтризнање на ширењу техничкс културе младих у 1973. години. Из свега предњег произлази да су наставниии ц ученшш поред постигнутих резултата у настави, постизали многа признања у оквнру^општине, региона Крагујевац као и од р& гтубличких и савезннх институција. Име Ос новнс школе „Радоје Домановић" п њеног града Параћина чуло се н на многим свечаности.ма републичког ранга прилико.м уручивања разнпх признања. ЗАЈЕДНИЦА БУБАИЕ ПОГЛЕД НА ОШ „РАДОЈЕ ДОМАНОВИП" Месна заједнииа села Буљана је ангажованим средствима грађана путем само доприноса,' затим средствима ттугног фонда Скупштнне отпгггине, Фабрике цемента „Нови Поповац” н Аутосаобраћајнот предузећа „Ведмортранс" из Буприје успела да изгради асвалтни пут од Буљана ло Поповпа у дужини од 2 км. и 300 метара чија вредност износи око 220 милиона динара. Овим савременим путем решен је ироблем саобраћаја са Параћином, а самим тим и са свим месгцма, а у првом реду олакшано путовањс радника до Поповпа п назад. Поред овога, Месна заједница је нзвршила равнањс булдожером планинског пута од Сисевна ло Буљана у дужини ол 12 км., затим чишћење речног корита и пзраду пешачког моста на рецп Црншт к нзградњу широког -колског моста у еелу. Месна заједница је спровела акцију прикупл>ања средстава са којима је нзвршила адаптацију дома културс у вредности ,од 11 милиона динара. Укупно уложена средства у комуналну изградн>у* села нзносе око 255 мнлнона што представља пзванредно велпку цифру утрошену у матим селима за ову намену. Порел постигнутих пзванрелпх резултата у комуналној изградњп села, посебаа« логтрпнос пружен је развоју спорта, а посебно шаха, чгији је клуб постигао завпдне резултате на републичком нпвоу. V селу иостојц развијена читаоница 'хоја је постала стециште скоро свих грађана ,села Бул>ана п у којо} се стичу нова знања (I припремају активносгн на пол>у културно-забавног жнвота. » Ha ochobv напред изложеног Компонја за доделу 13-то октобарске иаграде предложила јс Месну заједницу села Бгл>ана за 13-то OKTOoapcKv награду — ДИПА0- МУ Општике Параћин. ДИПЛОМА: V ПОСЛСД1БЦХ ММИН неколпко годп- ИДПН! JUUK на ово Предузеће поклања велику пажњу развоју делатиости KojiL\ia се бавн. Захвалд јупи доброј развојној политици п посебнлм напорлма овог кодектива Предузеђе је поститло вео.ма значајнс резудтате у погледу обима услхта v свим делатностима. као п noeehaiBV капашиета за комуналне услуге- транспорт, пзгоадљу и др. Повећани капацитсти v свим делатностима, а посебно код транспорга гпшали су да се очекује остварење укупног nDILy°4.? V OBO1 ГОДИПП СЛ ПрС ко 15.000.000,00 а осгатак до.хогка у U3HOCV веће.м 2.000.000,00 дннара. Ако сс овп износи упоредс са резултатима нз 1970. голкнс када је остварен гкупап прч ход у ii3hocv од 3.677.386.00 динара, а остатак дохотка у нзносу од 194.615,00 динара. опла сс јасно може уочитн ла ie vcnex овог Предузећа несум1БИВ. Предузеће је у овом периоду набавило велики бро! кахтиона и приколица HOcifBccTH од схо 300 тона, једно специјално возило за пзношењс смеГш нз до.маћинства, |едно специјално погребно возило, булдожер, уговарисач, вибро вал»ак u Apv га средства а гскопо се очекУјс довршсњс изгралње запсчс* гог стакленика капацитета 630 w2 за производнд' сакшпског ивећа it ADvror ca.»>tor матепН' 1ала као и ппнспеће' још око 140 тона поевозчичких капаин гста. којн cv већ уплаћени. Овако крупнс нпвестпанјс 1ахтевале cv велпке напо.зе п здрииања колектива. Но. п по □ед тога v ово.м периодх' знаг чо су повећани лични лохоцв оадника. Док cv v 1970 голипн били знатно ниски н износидн 564,00 линара no iexuoxt радни* ку месечно, сала износе 1.446,00

14 ДАНА СТРАНА 5 ОКТОБАРСКИХ НАГРАДА ОПШТИНЕ ПАРАЋИН S ДРАГИЦА БЛШЧЛРЕВИТ. S ЛЕПА ДИМИЋ Драппда Башчаревић, члан Аеро-клубз „Наша крила" у ПараНину. Постигла је врло значајнс резултатс у падобранству па је као таква постала сталнн члан државне репрезеи таиије Југославије од 1971. године. Y tokv ове годннс направнла је 200 скокова, а до сада укупцо 494. У tokv прошлс годиче на купу „Младости" у Параћину оовојила је дру го место а у Смедереву па првенству Србије освојила јс прво место. Исто тако у tokv прошле године у Бања Ауии освојила је треће место у Југославији. Учествовала јс на два међународна такмичења у Варшави. 'Као члан државне репрезентацијс Југославије учествовала је у току ове годинс на припремама у Бугарској и Пол>ској а такође и на интерчационалном такмичењу социјалистичких земал>а у Лајпцигу где је постигла друго место са 1.000 метара у цил>. Репрезентација Jyrocvaвије, чији је и она члан, освојила је ове године шесто место у Мађарској. На државном првенству у Сињу ове годинс освојила јс треНе место са 1.000 метара п чстврто на 2.000 метара фнгуре. У 1973. години освојила је спс брну значку на државном првенству a 1974. године оовојила је златну значку такође иа државном првенству. На оонову изложеног сматра се да би јој тринаесто октобарска награда послужила као подстрек за веће напорс у области спорта. Димић Лепа, радница Текстнлног предузеha „Јединство" у Параћину се годинама истиче у извршавању радних задатака у својој ор ганизацији. Више пута бирана је у органе управљања где је пружала велики допринос у развијању нашег социјалистичког самоуправног принципа, служећи својнм радом кас пример млађим генерацпјама како се настав л>а борба и у миру за нове пдеје и нова начела, за нове радне победе и социјалисти41ке ндеје. Ceojv активност Димпћ Лепа, наставља из рата где је као скојевка а затим као члан Комунистичке партије у редовима партизанских јединица започела као борац па до комесара омладинске чете. Тај свој живот.чи пут започет трновитим стаза.ма наставља сада у својој радној организацији борећи се за извршавање производнпх задатака и даље јачање радне организације. Исто тако, као члан делегације Скупштине општине бори се за јачање улоге делегатског система у нашем самоуправном соцнјалистичком друштву. НА1Ш1 ГОСТВ1 Ид WW ИПИЂ По завршеткг Средње техничке школе ИЛИН МОМИР, 1953. године долази v Српску фабрику стакла и до данас у њој непрекидно остаје. Својим способностнма, a . noсебно неисцрпном енеогнјом, вол>ом п залагањем брзо се истакао II заузима место сталног референта за одржавање погоиа, затим конструктооа стаклар ског алата, шеЛа производње у смени, да би данас o6aBA»ac 1‘едну од најодговорннјих дужностн у производњн — дужност шефа пронзводње аутоматског погона. Y овој години посебно се исгакао на освајању производње великих тегли ауто.матски.м пуге.м, ко.је су се до ове године производш\е £учн1Ш путем V овој фабрици. Поред ангажовања на нзвршавању радних задатака веома активно учествује у паду друштвено-политичкнх организација н v овим је бнран за секретара основне организације СК, секретара Фабричког одбора Синдиката, члана Општипског комитета и др. Више пита биран ie у разне органе управљања н за иредседника Радничког савета. виY част 30. годишњице ц 1ослооздре мои i идаш бођења општине Параћин, уз сгално неговаље револуционарних традиција наших народа, Општински одбор СУБ НОР-а позвао ie у госте Драгу Шормаза. Млађу Станића и Петра Шобота, да младима наше општине, и након толико годнна, причају своје незаборавне утнске н доживл>аје у биш! на Козари. Y топлим и непосредним сусрепша (узгред: било их ie 11), око 150 просветних радника, 100 младих радника СФС и 1500 ученика основних и средњпх школа чуло је живу реч л>уди који су у огн>у револуцији на херојској Козари доживели и ггреживели једну од најкрвавијих битака. Интересовање за овај cycpei је било велико, а питања младих it жеља да што подроб није упознају детаље из ове битке, је доказ да наши млади учс на примерима старијих. Y исто време у нашем граду су боравилп и делегати Општинског одбора СУБ НОР-а из Приједора. Њих 15 Козарчана, међу њима и прослављенп првоборац и народни херој Стево Кончар, били су гости на Свечаној седниШ1 CO. Овакав вид неговања револуционарних традиција треба иаставл>ати, јер је жпва реч и сусрет са учесницнма најупечтаљивнја. НОВЧДНА Као двадесетого'чппви младић н припадник бивше Југослове ;е војске о\мах "i noчетку вихора другог светског оата. отеран ie v запобљеппштво у Немачку п тамо је био све до 1945. године. По доласку, од.мах се yi<bv чује v обнову зе.мл>е. Краће вре ме ради у трговини, а од 1946. годнне долази v Индустрију bv нених тканина „Бранко Крсмановић", интензивно почиње да се усавршава и vckopo постаје висококваллфиковани текстилни xiaicTOP ткања. Обављао ie послове вође ремопт групе за ткачнпцл7 да би најзад постао главнн мајстор ткачнице. CBoie огромно знање и искуство ни.је задржао за себе. Y периоду од 1956. године до данас обучио ie неколико стоти* на врсних текстилаца — ткача и мајстора ткачнице. Генераиије радника обучавао је v редовним текстнлним школама. Многи од н»их cv сада и сами MaicTopn, техничари и ин жењери. Huie се нн могла замислити обука радника за ткачницу без мајстора Чеде ■ учитеља и инструктора у свим текстилним школама за квалпфпковане п висококвалификоване раднике. Од октобра 1954. године постаје члан КПЈ п од тада у Савезу комуниста обавл>а низ dbvHKimia, почев од члаиа секретарцјата до секретара нај6noinnie основне организације СК ткачнице. СВЕЧАНИ ТРЕНУТАК СЛОБОДЕ (Наставак са 1. стране) НАШИ ГОСТИ ИЗ БРАТСКЕ СЛОВЕНИЈЕ 0PU.M СМО ВЕЗ&™ ЗА ОВАЈ КРАЈ динара, ггон чему оу знатно 5рже расли мгчнн дохоцк радника са ннжим прнмањима. Y овом периоду Предузеће ie иттослило и већп број нових радника. Тако ie просечан opoi запослених у 1971. годинп износио 116, a v овој години предузеће има 181 радника. Сви овн подаци о успесима Комуналног предузећа ,,Стандард" ]асно говоце да предузећу трсба доделнтп ДИПЛОМУ ОПШТИНЕ за 19/4. годинуНЛ СЛИЦИ СТАНДАРДОВ KAMIIOH НА СВЛКОДНЕВНОМ ЗЛДАТКУ града, без школа, без свсга онога што би данас чинило живот немогућим. Данас смо незадовољни здрав ством, п поред болнлце са преко трнста здравствених раднпка; лдгптмо се на слабу уличну расвету по селима, протествујемо због недостатка гаража; CMeraiv нам неасвалтирани путеви и улице; неће.мо да зидамо школе без централног грејања и имамо iom сијасет ппоблема. Добро што иас све то л>ути, јер to ie сада обележје те нове Југославије. Било би добро да су нас такви проблеми много раније мучисди, јер са развојем и стандардом расту потребе a,Mi се pabajy и проблеми. Ми смо дужнн да их решава мо и решимо, али смо свесни да ће се новн створитп. To је нехпшовно у динамици развоја и прореса. Y дал>им кретањнма нас очеkvi'v нови задацн Koie нам живот и те.мпо развоја намећу. Настојаће.мо да за1едничким снагама {ачамо матетелалну и Више пута биран ie за члана моралну базу за даљп процват оазшгх органа управљања. Члан је Добровољног ватрогасног друштва. сал1оуправне сошцалистичке ТугосБчавије. Доћн ће нови iyouAeiii на којима ће млађе генерације оцењивати колико смо Воз Братства-Јединства до лазећи из живописне, братгке репуб.мгке Словеније до' нео нам је групу драгих госгију и пријатеља, верних сабораца из рата и револуције за самоуггравну соција- -шстичку заједницу. Већина наших гостију је већ живела у нашем граду, са нама, у вихору рата када смо се заједно упирали да збацимо мрски терет фадг-г зма. Сусрети старих познаника и пријатеља били cv врло дирљиви. Гости су међу Hana боравили три дана обасипани пажњом и традицио* налним гостопримством наших људп. За то време обпiiLMi су културно-историјске споменике у нашем крају н позната излетншта. Затнм оу обишли веће раднс колективе Цементар^, Стаклару, Штофару и Робну кућу „Шумаднја”. где оазговарали са представницима овнх предузећа и измењали захвалим пооодицама Mapјановић и Петровић, као и другима, ко.ји cv нам помогли v судбоносним даннма рата. Иван Павлетич је из Ползеле. За време рата радио је у Стаклари. Сада има 79 година. — У Паоаћину сам грећи пут. Долазио сам са iidbilm возом Братства-Једпнства. Долазићу све док будем могао. Овде сам провео најстрашније годпне у и остао жив. Соце.м зан за овај крај. Силва Вожник је венградеца. животу сам зеиз СлоСада ie делегат Скупштпне били достојнп следбевдицп наопштине Параћин. шпх предака. искуства праксе. из самоуправне Госии нз братске Словеније су показивали интересовање за резултате у спровођењу одлука Десетог конгреса Савеза колгуниста тугославије. ПоследЈБег дана ibjixoBor боравка у нашем граду, председник Скупштине општине Слободан Миливојевић ттриредио је прнјем у њихову част. Том прпликом смо са нашим гостима разговаралм о импреснјама ко.је посе у Сло венију. Ашта Ликар Ковач је из Цеља. Она нпје првн пут v Параћину. У њему је живела 1941. године. — Валш људи су врло гостољубивн. Oiui умеју да дочеЕ. ју госте. Ја сам запста одушевљена прије.мом п л»убазношћу домаћина, којн cv :е старалп о нама. Пупо им се захваљујем на свему. Град је променно дик. To су ве.мпсе про.мене. Такође желим да се овом приликом — Знађемо да упамтпмо ваше гостопримство. И наравно да вам узвратимо. Ја сам изненађена ko.uiko могу Параћинци да буду пажл>иви. To је заиста красно. Дарпнка Павлетич-Лоренчак је академскн сликар из Цеља. — Тешко је то исггоичати оечима. To је дубље ц це може се исказати. Само мп који смо овде оставили дес жнвота то осећамо. Y cvpo вим данима рата изгубила сам оба брата. A ia сам раднла v Српској фабрици ста кла као носач. Жемш да заборавим то впе.ме алп не н л>уде са којима сам патила. И данас после тридесет годнна још се допнсујем са Маријом Гајић из ПараЈшна. Мало сам остала разочарана у град. Нема внше оног старог Параћина којп ia познајем. Сада има дернији и савременијп глед. Октобарскп празници прошли. На улице новог MO113- cv Параћнна опада лишће. Алп у 3 грудима наших л>уди веге- $ тација Братства п Једчнства \ се неће исушити. Анста и ? расцветава се као „рујни : оед циклама.” л М. Днмнтријевпћ

СТГАНА6___________________________ „АГРОЕКСПОРТ" ПАРАНИН ПОЛОЖЕН КАМЕН ТЕМЕЉАЦ ФАБРИКЕ АДИТИВА Подагање камена темсљца за нову Фабрику адИППза обавл»ено јс ла свечан иаЧпн п уз ирноуство многобројних гостпју. Свсчаност је била увећапа прзгсуством драглх пријатсл>а пз бРатскпх репгблика Хрватскс и Словснијс, који cv за врсмс рата од сграпс Нсмаца билн плтсрнлрани v name крајсве. Прву лопатг бстопа v тсмељс будућс фабрике, vrpaлио јс прсдседнлк Скупигтне’ општпие Слободан Милнво.јевнћ, а затпм су уз музику н срдачаи аплауз и остали гостп .лтрадилл” део својпх жеља да овај објекат лзрастс у всде ки ллдустрлјскл цслтар. Фабрлка оваквс врстс лма широкс могућНости за афлр.ма цлјт лашс лндустрлје ла светском тржншту. јср ће та врста пролзвода блтл једлна у овом крају Европс. Y поздравнсм говору, другарлца Радмпда Мп тић, председштк Радничког савста OOYP „Агроекспорта”, се истакла да је ова изградња лалшла ла потгшно разу.м.евање л»уди радних и друштвслопоалтичклх органлзацлја, п рекда следеће: „Сагледавајући потребс ла лашсм и спољном тржшшу, затим усдове п могућности v v погдеду обезбеђења сировнна л лролзводљс, лашс Прсдузеће сс оддучило да нзграДл Фабрики адлтива са локанпјо.м v Параћину. Међути.м, мора сс помелути да је бпло до ста погешкоћа v остваривању ове лдејс почсв од пројектова л>а, па до техничког лроџеса производље, обзиро.м да јс ово јсдинн објекат овакве врстс v лцшој землјц Ji па Балкану. Максималнлм ангажовањсм стручњака лз Ииститута за технологлјг меса лз Београда и Инстнтута лз Впнчс, којп су до краја бпли укључели у овај заједнлчкл посао. всома успепл1о cv лађена сва техиичкотехнодошка решења будуће лролзводљс, а на осиову тога извршен је мзбор одговарају he опреме. Кодектлв Предузећа „Агроек спорт” лзградњом н подизањем ловс фабрлкс укл»учује се v просЛавУ и даје свој допрн.чос значајном јубилеју, који се у овој години славп v целој Hamo ј земл>и.” Славље је протло, а остали су обилни радови. Зато пожсШ1О неимарима много успеха п среће v оствариван.у будућнх задатака. Д. Анђелић ПРЕДСЕДНИК СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ ПОЛАЖЕ КАМЕН ТЕМЕЉАЦ ТрусМА УРЕДНИШТВУ НАШТА СЕ ЉУТЕ СТАНАРИ ЗГРАДЕ Бр. 2 V УЛИЦИ 14. ДЕЦЕМБРА Станари зградс бр. 2 у улици „14. децембра.” у Параћину сс питају да Ли је Стамбено нредузеће из Параћина формирано само да убира станарине или ti да се брине о зградама којс му је поверило друштво да их чува и одржава? Кућни савет поменуте. зградс је упутио Стамбеном предузећу вшие нисмених. и усмених примедби о недостацима зграде. Надлсжни органи Стамбеног предузећа најчешће дају одговор: зграда иије примљена. Она јс под гаранцијом. /1 када доБс нрви у месецу, њихов благајник доллзи no кирију, без обзира гито станари стаtiyfy у ненсправнилг станови.ма. Никога се не. тиче тто у подруму има воде, што су зидови влажни, прозори рабатни и нропуштају воду, а оштећене славине пропуштај\> воду а лавабои служе са.мо за украс. Кад би се завирпло у сваки стан нашло би сс мно70 чедостатака које је оставило предузеће „Градитељ", извоћач радова. Кућнп савет сс вшие пута обратио п њима писменим примбдбаМа. V јуну ове тодине, образовао је стручну комисију од пзвбћача радова и стамбеиог предузећа ба се на лицу ме.ста утврде недостацп сваког стана. Недостаци су утврћени, п уместо одмах да се почне са радовима, то се чека март 1975. годиче када гаранција npobe. Станари трпс neticnpaene станове, Стамбсно убира месечну кирију, а извоћач радова чекп дп npobe гаранција п да све octane no староМ. Најбоље решење no Miuu/bciby станара јс да сс Ста.чбено предузеће обратп извоћачу радова да недостатке отклони пре кшае и истека гаранције. Валзда he ti овим проблемпма једног дана доћи крај? Стојановп/г Мпоград 14. децембар бр. 22/22 Параћин Y СРПСКОЈ ФАБРИЦИ СТАКАА мпош мо мш Појединци за Титов фонд о Великн одзнв радника у акциЈи уписа појединаца у Титов фонд за стипендирање младих радника и деце радника 1ии Недел>кввк1 пви генероАИ1! жктвд Цементпре Фабрика цемелта „Новп Поповац” v Поповцу јс овлх дала добида новог генерадпог дл псктора. Радпичка скушлтппа ie cBoie повеоењс тказала ТОПЛИЦИ НЕДЕЛЖОВИБУ. днпломнраном правникл’, досадашњсм директору 00YP Заједнлчке службе. Овлм пзборо.м ie одато прлзнање љеговом до садашњем раду v овом кодскTHBV и потврда је самогправног к\т>са љеговог досалашњсг дртштвеног ангажовања. Топлииа НедсБковлН јс noben 1940. године у Доњој Mv тпипп. Гпмлазију ie завршио V ПараИппу, а Ппавнп Факудтет у Београду. Одмах по диплоМИранл' ступно је 1963. г. у Це.мснтарг, лајпрс као ппавнн референт а чатл.м је обав- .v.ao дужност руководиола Сектора за опгпте пословс. Био је всбма активап v'реалиЗпвапл' изГРадн>е иовс фабрике цемелта. Ч \ан ie Савеза ко.мгнмста ол 1965. Актлвио ie учествовао у 'ПГШТВСПО-ПОЛПТИЧКО.М ЖНВОП' Фабопке н Комунс. Два itvta ie бпран за чла.ча Општннског Ј.омптета СК. Сада ie члан Me Бг^ппјтјчјскс конференцпје СК. Y идгћсм бројг натсг ллста објавллчемо разговоп са hokum гснераллл.м директоро.м Цсмептаре Радни кодектнв Српске фаб рлке стакда у Параћину за девет месеци у овој годинп остварпо је по количинн про пзводне задатке са 109 процената. Yicynno је пропзведено 92.500 тона трговачког п амбалажног стакла, што је за 18 процената вишс него у пстом псриоду прошлс године. Продаја робс на домаћем п иностраном тржишгу је за 5 проиената већа од производње, односно за толико су смањеле залихе трговаиког стакда. Лнчнп дохоцп стаклараиа за 8 месеци већн су за 29 процсната у односу на псто раздобље у прошлој годнни, па просек зарада сада пзносн 1910 динара. Код повећања личних доходака обраћена је пажња да сс впше повећају зараде нсквалпфпковаинх рал ника, како би сс здштптно н»и хов животнл стандард. Просек .V14HHX доходака неквалпфпкованлх радника од 1090 динара v прошлој годшпг порастао ie на 1450 длпара у овој ГОД1П-Ш. СинДикална органлзацлја Фабрике стакда такођс водп бригу о заштити стандарда чданова радног кодектлва. Као л ранијих, тако и овс годнне, набављене су жпвотне па.хшрлице — нрни дук. кромплр, маст п сува сланнна — укуппо 10 вагона по знатно нижим ценама од цена ла параћинској пијацп. Y погону ручнс израде стакда септембра месеца пуштена је у погон лова кадна псН за производњу финог ручног дуваног стакла. Овн пролзводн су првенствено намењени за пзвоз на нпострало тржиште. Капацлтет пећл јс седам тона за 24 часа. Пећ су израдиле екЈше зидара, шамотера, бравара л технлчкл стручњаци. Овог месеиа завршена је реконструкцлја још тедне пећи лстог капанлтета. Реконструкцлјом овпх пећл оствареи је дугогодпшњи цна> да радницп дувачи стакла на каднн.м пећима тма.ју лзванрсднс усдове рада п константно квадитетну стаклену масу. Постпгнуго је п то, да се идс у сигурио утоварагвс извоза свпх врста артнкада рађснлх ручпо дуванп.м путсм. Нсма вишс бојазностл да уговоре са лностраним партлсрима трсба отказнватл. На крају да додамо да је riACHv.M друштвено-подлтпчклх органнзаллја Фабрнкс стакда изабрао РЛНКА НИКОЛИКА, впсококвалнфлкованог раднлка, сада на дужностл прсдседнпка Општлнског Силдпкалпог веИа за делсгата Ссдмог конгреса Савеза силдиката Јггославије. Д. Г. Секретарнјат Фабрнчке конференцнје Савсза ко.муниста СФС спровео је акцију \гписивања поједпнаца у Титов фонд за стппендпрањс младих радника и деце радннка. Акција је- добро спроведсна и до сада је у фонд уписаио око 1400 радника. Радомнр Матић-Лајош, ВКВ стаклар, упнсао јс највећн Изпос од 500 дпнара, што годишљс ПЗЈ1ОСИ по 1000 дпнара. Радомир Матић-Таја, угшсаб је износ од 2500 динара. Већи број радннка угагсао је лзнос од 200 до 300 длнара годншњс за пст ларсдлпк годнна. 113 „ВЕЛМОРТРАНСА" ИЗАБРАНИ ДЕАЕГАТИ ЗА УП КОНГРЕС САВЕЗА СИНДИКАТА ЈУГОСААВИЈЕ СИНДИКАТ ЗА РАДНИКЕ Штофара: Правилник о првомајским наградама На прсдлог друштвсно полнтичкпх организатшја у Фабрлнп штофова израђен ie п гсво1'ел Правнднлк о првомајски.м награда.ма чданова колектпва за постлгихтс резудтате у производЈБп. Наградс бп се \одеБивале сваког Првог маја за пезултатс у. прстходпој годннн Попед трп новчане награле. које лзносе: 5000, 3000 и 2000 повлх дпнара, додељиваће сс н трн „дип/\о.ме заслуженог радника”. Награде lie се додел»нвати путе.м расппсаног конкуреа. Право учествовања пмађс свв запосленн а предлоге .\ioiy. по ред поједлнаца, да дају опгани управљања радпе јсдннице као п друштвсно поллтичке органнзацпје v оквиру радне организашце п раднс ЈеДннипе. Пр Д® Видииа за 3.5 часа ® Нопа мсЈ5ународла лппнја Параћив — Вндин V једио.м од прошлнх бројева пнсадп с.мо о отваранл- нрвс xtebviiapoAHe амтобускг лнмнје са поласко.м нз Параћпна за Беч. МеБутн.м, сада после vciteiuno обав.мених преговора са бггарски.м Луто-трапспрртним предгзсћем „Дан” из Вихина н АТП „Вслпка Могава OOYP" пу+нички саобраhaj 'Нз Нгприје. огворсна је свакодневна коопсратпвпа мепународна лпнија па релаппјп Параћнн — Впдин v Буranc:oi. Агтобуси из ПараНнна за Впдин полазе у 6,30 п 19 чаеова, а нз Внднна v 6 и 14 часова. Пгтовање траје око 3.5 часова. Лпнпја је експресна, н ослм \ Зајечару, аутобус не стаје нигдс до Влдлна. Значл да за вео.ма кратко време можемо стићл v суседн\- Бугарску на излет, олносно да проведе.мо прнјатно внкенд у овом лсторпјском гралу на обалп Дунава. Цена превоза је у iexHOM правцг 40 дннара, али важн п повлзспша од 20 олсто. Срђан Узелац сдлог за лаграду може дати н руководилаи радне јединицв; Све предлоге у оквиру радmix јелпнлца разматрабе п vcвајати Радннчкн савет OOVP-a а на ochobv Ко.мислје ООУР-а капдлдује по једног кандидата. Усдовп за кандида-rvpv су: да v протеклој годинл кандлдат нема неоправданих изостанака, да нпје дпсципалиски ка жњаван; да v tokv године дана најмање 10 месецн лсгтуњава нор.мг са 100% н преко тога. да је активан друштвено подитпчкп раДник, да се нстакао у спровођењУ друттвено кориснпх акција п развојг самогправљања. Кандлдат ocilm тога треба да и.ма н резултате v стргчно.м уздлзању н да је своји.м предлозпма v оквиру пацпона.иЈзацпје п новаторства гнапрсдпо нронзвбдљу п да пма падпросечне резултате. Р. Becuh Y једном лз прошдих бројева наш аист је пнсао да подручје региона Светозарево, Нупрпја, Деспотовац, Свндај нац, Рековац н Параћнн према одлуци Bclia Савеза снндиката Југославпје, бпра десет делегата за VII копгрес Савеза снндпката Југославије. На МеђуотшЈтинско.м всћу сијндиката утврђено је да Параћии бира трл делегата од ко.јнх једног из лндустријс, једног из грађевинарства и 1едног из дриштвених делатиостн. Сва три дедегата cv изабрапа, тако да he оргалнзацлју Савеза снл,\лката општнне Па раћил представљатл на VII колгрссу Савеза синдиката Југославпје: Николић Ранко- висококвалификованн стаклодувач у Српској фабрнцц стакла, сала на Фулкцпш председника Опш тинског сшпнкалног већа. До сада ie обављао одговорнс функилје у друштвено-полнтпчклм организацлјама л ођг гаиима самоуправљања v Фабпнцц стакда и па нивоу општлис. Рођсн је 1936 годпне. Заврпшо Ипдустријску шкоду V Папаћииу. Иветић Ранко, влспкоквали- (Бикованц тесап у Грађевилском прсдузећу „Граднтељ”* ПрсАседник јс Силдикалног одбопа предузећа. Вил1с nvra ie биран v опгане синдиката и срмо\поавА^1н,а. Рођен ie 1937. годиле п завршло Шкоду ученика у привреди. ВасиИ Однвера, адмпнпстратнвни оадник у Општппском смду. Члан јс Савета радне заједниие Општинског счда a лосада је nhme пута бипапа п бнла актнвна v опганима снндиката н самоуттоавл»ан»а. Бнла ie и одборнпк Скупштвне огпптине. Роћеиа i" 1940. године и завошила Ekohomckv средљу школу. М. П. ° Поред намнрница Синднкална организација Српске фабрике стакла за своје чланове набаиља угаљ, машпне за пран>е рубља н друго Фабрнчки одбор Синднката СФС за својс члановс обезбсдио је набавку око 300 комада машина за прањс рубл>а од реномиране Фабрике беЛе технике ј(Оббд” нз Цетпња. Машинс сс дају на кредлт са роком одплате од 24 месеца, без камате п бсз жираната. Овако набављене машине су за око 700 динара јевтиније него да су исте набављене на кредпт прско трговачке мрсже. Поред тбга, Фабрнчкц од6ојз сваког радника који узлма машину на овај начпн, дотпра са 100 ди| нара. Очекујс се да he пспорука машила бнтп извршена до краја овог месеца. А. Кнежевлћ ИЗ „ШУМАДИЈЕ" © асж ГРАБАНИ КОЈИ ? CY идаж УПДАТИАИ УГАА> А м ЈОШ ГА НИСУ ДОБИАИ, ОПРАВДАНО НЕГОДУЈУ ОБЈАШЊЕЊА Y ПРОШЛО.М БРОЈУ НАШЕГ ЛИСТА ОМАШКОМ ЈЕ ИСПУШТЕНО ПМЕ ДРУГА СРБОБРАНА РАДОСАВЛјЕВИПА 113 СПИСКА ДОБИТНИКА ОКТОБАРСКИХ НАГРАДА (ДИПЛО МА З.Л 1972.). KAO II СЕЛ1ЈШТЕ ГЈРЕДУЗЕПА „УНИВЕРЗАЛ" ИЗ БУСИЛОВЦА. МАЈАВЛзЕНИ ТЕКСТ О ШТО ФЛРИ Y ПРОТЕКЛИХ триДЕСЕТ ГОДИНА ОБЈАВИКЕМО Y НАРЕДНОМ БРОЈУ, ПОШТО ДО ЗАКЛ1УЧЕЊА листа НИЈЕ БНО КОМПЛЕТИРАН. Ови јесељн кишнн н прохладнн данн натерали су многе грађане нашс Општине да све чешИе, ллчНо у продаснпцн „Огрев”^ иди путем телефсна траже објашн>ење због чега се касни са нспоруком угља. Фабрпчки одбор сиидиката Фабрике штофова је у свом акту бр. 61. од 16. октобра предузећа „Шумадлја" да сс што хитннје реши проблем „споруке зао^талих количина угља. Иеодговорне изјаве некнх радЈшка из продавнпцс „Огрев’\ да угаљ пеће битп исиоручен до децембра месена, унеле су немир међу граBane који као огревнн материјал користе угал>. Да би нашн граБаии бнли пнформнсанп о проблему застоја у снабдевању угља, обратили смо се Apyry 3OPAHV МИЛАНОВИНУ. рефсреиту на бавке н продаје техничке робе it огрева, да за name читаоцс да одговоп па гштаи.с: ШТА ЈЕ СА УГЛ>ЕМ? — Свакодневно ургирам телефоном код рудника угља ..Тито” Крека-БановиВи за испоруку преосталих уговорених количииа угља. Наи.ме, ми смо закл>учили уговор на 6000 тона угља. До сада |е испоручено око 3500 тона. Сматрам да ie до застоЈа у испопуцн дошло због тога што ie прнори7ет у снабдеванд, угљем дат електранама, тако да }е трговачка мрежа дошла v незгодну снтуапију а са тпм и потрошачн. У разговоримз који су вопенп па ову темУ са дру* гом Есадом Има.мовиђем дппектором пиплпје за СР Срби- ,1у. Дата су обећаља да he угал» бнти испоручен до краја октобра. Међутим; та обећања cv иа жаЛост п остала само обећажа. Посебно на.м тешко пада то што смо ми наплатилп све рате кредита памен.еног за куповину огревног материјала. До сада cxio испоручили радннцима СФС и Фабрпке штофова око 50 одсто уговорсних количина. Остале врстс угља п огревног дрвета се благовремено испоручују према нашнм дис* позпцпјама. На складишту пмамо тренутно око 1200 метара кубннх огревног дрвета буковог II храстовог. П.мамо проблема око снабдеван»а грађана бутан гасом зббг тога што је Међуопштпнскц СУП нз Светозарева нз техппчкпх разЛога забранно продају бутана^ Ужурбано сс рад1г на отклањању тих нсдостатака, односно потгпгном ссигурању складишта бутаи гасом. Наламо се Да ћемо кРа' јем месеца октобра поново почетп да спабдевамб паше потрошачс бутан гасом. Ш70 се тиче угља (,крека”, према латим обрЧаљима надамо се ла lie до 15. новембра биги Ис‘ поручене све уговопеие колИ' чине. Л. КнежевиВ

ctpaha 7 Д4 AAHA ПРВА САМОСТАЛНА ИЗЛОЖБА СЛИКА ЗОРАНА ИВАНОВИНА ЛЕПОТА ИРЕДЛНИХ ПР0СТ0РЛ V оквиру октобарскмх свсчапости y холу Градског зматерског позоришта била јс постављсна прва самостална нзложба слика, цртежа и аквареЛа Зорана Ивановића, младог параћннског сликара, двоструког победннка на Фсстивалу културс младнх Србијс у Књажсвцу. Ивановнћ јс нзложио 26 радова, који cv тсматски у најсроднијој вези. Његови сликарски предели су рсљсфи стравичних висина младостн и узлета егзалтиране, младс дутс у развоју, која је тек на прагу великих сазнања. Губећи сс у преалшш просторима, уметник пратн олраз минуциозних биолош ких процсса на свест и машту, који добијају новс димензијс и драж. На платнпма лежи недефинисана слободна маса, која формира свој изглед по законима тсскобе, безмилоспог пратиоца човсковог настојања. „Слпка је за мене поновљени доживљај”, записао је Ивановић у свом сликарском дневнику. Али је то и доживл>ај душе, Свеопштс Нсжности, која је упоредо стасала са хлађењем и очвршђавањем усијане земљине масе, и која је заједничко искуство пежног рода „Airua цвстног снежних”. Разуђујући полако то искуство сликар полазп логнчним следом, понирањем у себс и своју бит (НежИи дисач вазду.ха), мрвсћи границс рсалног (Ловац сновне стварности, страха и надреалног, Vitia aelatis. Насмеј се у даљину и пошаљи то као лаСту) до безболне и немотивисане Mace (Данас је нова нежност из чиста мира порасла у њеном колену). Како ће се даљс наставити уметнпчко цреиначавање света и закона на Иваповићевим платнима, остаје загонетка? Цртежп и акварелп такођс носс исту проблематику. Служећи сс добро светло.м и сеном уметник дајс један посебан акиепат свом изражавању, прпгушен и дпскретан. Поетични називи слика, заправо изабрани стиховп познатих пссппка. доприносс падахнућу ирационалног простора. Озбиљан однос према делу и студНОзност у раду нсдвосмислено говорс о нстинској уметничкој лнчности на пимолу. Мирослав Димитријсвић Један песник — једна песма Y ГИМНАЗИЈИ „13. ОКТОБАР Мњчнвоје Илић је рођен 1953. године у Београду. Поезију пише неколико година. Објављивао јс' у листовима н на радију. Чдан је Књижевног клуба „Мпрко Бањсвић". МЕСЕЦ КЊИГЕ У ПАРАЋИНУ Традиционална југословенска акција Месец књиге нз године у годину свс више буди интересовање бројних читалапа Библиотеке „Др Вићеитије Ракић". Ове годинс тема акцпјс је књига у основним организацијама удруженог рала. Како се у читавој нашој зе*мл>н улажу напори да сс створп што бол>и услови, да радници под најповољнијпм условима дођу до литературс и користе њене неисцрпне ризнице, Библиотека сс укључила, и у сво.ме Програму пуну пажњу посветила овој темп. Жеља да сс у.ову корисну акцнју укл>уче сви друштвени фактори name средиис је садржана у богатом Програму актнвности који lie се реаЛпзовати у октобру, новембру 11 децембру месецу. Одговорно II no традицији, Библиотека се укључила у Југословенски п републнчки програм акцијс, допуњујући га манифестацнјама којс буде интересовањс у нашој срединп. Поред обавезпог повећања књижних фондова у овом перподу, стручног сређпвања некнх подручннх библиотека, израдс наградних темата такмпчсња и анкета, Библпотека је предвндела п иека актуелна и интересантна кп»ижевна прсдаваља! Поводом 75-годнш.њнце живота Густава Крклеца, познатог п активнбг песника, Тоде Чолак, професор Филолошког факултета у Бсограду одржађе прсдавање: Жнвот п поезија Густава Крклеца. Укључујућн сс у октобарске свечаности поводом 30. годкшњицС ослоббђсња нашег града, а негујући херојскс рсволуционарнс традицијс, предавањс књижевника Борђа Радишића, добитипка Вуковс наградс за културу н песннци борци, биће прилика да чујсмо н н-аучимо нетто BiJiiie о великнм данима. у којнма се рађала ната слобода п чијп стиховп причају о њој . ИзлаЗећи у сусрст жељама корисника бпблпотсчких услуга, првснствено професора п иаставника српско-хрватског језпка н кљижевностп, учетжа виших разреда ,,, средљпх школа, професор Филолошког факултета у Београду Мнлбш Баилић одржаће предавањс: Међуратна • српска књнжевност. Љ. С. Клуб за Уједиљене нације Организација Ујсдињених на ција и.ма у свету вслики број пријател»а и сарадника. Овдс се мисли на oiie нз редова ученика и осталих ентузијаста. по чијем броју наша земља заузПма вНдно место у свс ту. Један од клубова којн оку пљају пријатеље овс Организације формиран јс ових дана и у Ги.мназији „13. октобар" у’ Параћшпх Вслики ентузијаста, професор историје Бранпслав Хацић, окупио је већи број учешто бољс упознају са активностима OYH и да стечено знање пренесе на осгале ученике, да одржавају везу са чланопи.ма осталих клубова у Земљп и иностранству. Д. ј. ПРИЗНАЊЕ УЧИТЕЛјИМА СА EKCKYP3I-IJE Узбм&иво путовоње ника заинтересованнх за радњу са Организацијом Уједињене нације. Клуб јс нично почсо са радом 24. дом Горљој Мутниун је повооктобарских празника оза зва ОКтобра, на Дап Уједињених Haniija, када су његови чланови митањем рсферата о овој Органпзацији; прско разгласпс станице, упознали свс учсникс Школс са идејом и Првељом о оснивању Организацнјс Vjcднњених пација. To је само један од миогих вндова акти* пности једног оваквог клуба. Слсдећи задатак бпћс да се дожана свечана седпнца свнх руководстава друштвено-полнтнчкнх организацнја села. Рс ферат о дбсадашњем раДу н успесима поднео је Милоје Ви тановпћ. Послс прочитапог реферата додељене су повеље и наградс Станпмпрки и Ивану Тошев, учитељнма. за петнаестогодншњи рад п залагањс па пољу просвстс п културе и за унапрсђењс cbilx впдова актииности. КЊИЖЕВПИ CYCPET1I ГОСТОВАЛИ СВЕТОЗАРЕВАЧКИ ПЕСНИЦИ У част 13. октобра, Дана ослобоћсita Параћина н околине, чланови Лптерарнс секције Дома омладнне у Свс тозареву одржалп су књнжевно вечс у Економском школском цептру .,Борис Кпдрнч”, зајсдно са члановима К1Е>'ижевног клуба „Мнрко EaibCBiili". Пред око 70 посеталаца, љубнтс!л>а књнжсвности, своје радове су чпта,\1г. Добрнла Станимпровпћ, Мплева Тнмпћ, Душан Јовановић, Жчворад ВорВевнћ, Снежана Марковнћ и Петар Кухтичек. Y дпскуснјп јс истакнут значај овак пнх чешћпх сусрета стваралаца п раз мене мнтл>ен>а п Нскустава. На краЈу гостп .нз Светозарева позвалн су параВииске колсгв на сарадњу у књижевном часопису ,,Доба” којн јс однсдавно почсо да излазп. П. Кухтичек Друга песма за Ра Поздрављају ме обЛаци у лсту Скидам капу пролазнииилш. Хитрим корацима грабим Ce&tuAutury Л тамо ме чека Ра Његове сунчане кочијс Могу да спрже осећања Видим светилиште И Ра Отелотворење безначаја Али светло заслепљујс Нестаје ИзмаГлица Пијан од сусрета са Ра Идем тетурајућн се Оно Ново Ја Пева нз менс на сав глас Матуранти Хеми.јскснгехниАо- зуОу векова н нзазову времена, шког технпчког центра „Иво размишлзалн смо о носталгпји ЛоЛа Рибар" кренуди су овс Мехмеда Пате-Соколовића, впјесени трагом својих старијих соког царског везира, уважедругова v посету културно-ис- ног дворског саветннка и тужторпјскнм споменицњма и при- ног босанског момчића којн не РОДНПЛ1 лепотама Србије, Дал- заборавља белу зммју пута до Mannie п Црне Горе. ћудљпве Дрнне, и годпиама у Сам програм је обећавао и себи гаји жел>у да обузда њепријатна пзненађсња п узбуђе- не обале п заробп каменим ља при сусрегу са Кадињачо.м уздама. м Музејом народног устанка у Титовом Y>kmhv, на само.м почетку пута. Y свима нама су присутни п днвно боле стихови Славка ВукбСављевића „Пао ,1'е п последњп кплометар, ал' ннкада нећс Кадпњача”, док прнлазиМо споменику великим борцима раднпчког батаљона. И Вишеград нас узбуђује. Celia нас, v неким сво.јшм деловиЈма, на дивне касаблијске севдахе, бехар и бсзмерну тугу, патњу и јогунство кмета Радпсава, ко.ји је дуго умпрао па коцу, за пример и опомену. Пред ћупрпјом иа Дрини н>еним луковпма којп одолевају Још под утнском татанствеце песме мутних Дриннних таласа наставилн смо пут за Тјентпиг те, са жељом да за тренутак ћутањем и дивљењем одамо пошту онима чији су п живот н смрт ушли у историју. Споменнк, дело великог у$1етника Ji хуманисте, прича и опомнње. Нема потребе помињатп каљон, Сутјеску, стене, глад и умор партизанскпх лшшица. Ток и исход Пете офанзиве су сведоци да л»убав побеђује олово. Пред лепотом Перућпце и водопада „Скакавац” са панорамом Сугјеске, њеним зелемнм н пркосним обронцима, били смо задивљени, поноснп н још одлучнији да са nvra својпх херојских старијих другова не скренемо. Младост се не vwapa, а њена жел>а за новим и неоткривеним је неуништива. Пут до Дубровннка, v песхш, медитирању н шалм је брзо протекао, да би поново бпли узбуђени прп оусрету са монумснталном архитектуром н ггпскрасннм спо.меницима културе- И „Светн Иван” и Кнежев дворац, и камене стрме улпце, балкони п помало ве11 заборављена пес.ма трубадура, оу нас опомињали на златне часове Дубровника, његову властелу и њихово истанчано чуло за лепим. Y Котору, лепом н атрактнвпом, бшш смо заокупљенп раздп1шл>ањима о сусрету са Цетињем н Ловћеном на коме почпва највећп државник међу овом вел11ком човеку је незабораван јер скро.мност и једноставност су њнхова карактернстика. Видели смо део лнчне бнб.шотекс, орнгннални рукоmic „Горског Вијенца" п дпвпт и перо koj'ilm је писао „венац наше поезије”. Серпентине, које воде до Јсзерског врха плавог пространства које се miipii око itera, п безмерне тишине коју су само орловн рањавали, кривудају до пред Маузолеј. Ту је по личној жељп вечно боравнште човска, песнпка п којп је распињан мале слободарске убијан башвш.ма певао о чојству. државннка, проблемпма земље, тнхо туберкулозе, поштењу н песннцнма највећн песник међу државннц1ша, непоновл>иво леп, уман, хумап, мајрадије виђан п жељен госг на дворовима европских владара, Петар Пстрови11 — Његош. Сусрет са здањњма, улицама п предметпма којп су служили слободп. Орао, господар висина је ту> над љеговом бистом, као вечнн чувар. Пут до Тптограда и Мораче, тајанствени тунелн, зелене литицс и бројпп манастири са очувашЕМ фрескама, а наоочнто пмпресивнс фреске Светог Саве и Си.мебна, допрпнеле су да будемо гордн, јер су 1971. године на изложби у Паризу добиле прву награду за слнкарство седамнаестог века. Велики број утисака, сусрета са средњовековном архитектуром, манастнрима, предемг ма н нашим људима крсз Србију, Далмацију и Црну Гору обавезали су нас да ilk п у будућим посетама не заборавимб. р.ж! СНИМАК ИЗ ДУБРОВНИКА CPERAH CAM ШТО ЈЕ СЛОБОДА ОБАСЈАЛА МОЈ ГРАД Пре тридесет година, 13. октобра 1944. дошла јс слобода на крилима ветра и пламену срца ослободилаца. Свп cv бнлн срећнн п својс ослободпоцс дочекали су са осмехо.м на лпцу, букстнма цвећа и очима пунпх суза радосиица. Бно је то највеселији дан за све онс којн су дочекалн слободу. Y центру града почело је народно весеље, које је трајало до касно у noli. Од тог највеселпјег дана прошло јс 30 година. И ових дана наш град јс украшсн као пре 30 година, када је дошла слобода. Сада јс слобода у нама, на пољнма п улпцама. Она нам омогућава да не стреппмо од авиона н корака нспријатељскпх чпзама Belt да изграђујемо лепшн и cpehнпјп жпвот. Борцима који су далн својс жнвотс можемо рећп хвала. Ненад Koniili, ученик Ш-2 ОШ „Бура Јакшић" СНИМАК ПРЕД ЊЕГОШЕВИМ МАУЗОЛЕЈОМ

14 ДАНА СТРАНА 8 Актуелна питања о раку (IV) КО|Е SI МЕН1ИВНЕ VE У EMU IPOIK® из® Hamicao: примаријус др Милорад Д. Станковић Примећено је да код извесних органа илп њиховнх дслова, на којп.ма су при.метна честа патолошка стаља праћена хроничним запаљење.м, постоји канцерогена предиспозпција. Према томе санирање сваког запаљтг вог процеса, поред радикалног уклањања извесних бенигннх тумеФакција односно доброћудних израслииа, представл>а уједно и превентивну меру против рака. Одговара.јућа заштита радних места у индустријп материја које имају канцерогено дејство захтева дисциплину како од стране радника којн су изложени дејству канцерогеннх материја тако и индустрије која је дужна да организује и контролише поменуту заштиту. Пре.ма томе, одговарајућа заштита у индустрији анилинских боја, лакова п гума, у индустрији парафина, катрана, антрацена и смола, као и у рудницима арсена, хрома, никла и радиоактивног ураниума, представља још један впд превентивних мера против рака. Поред поменутих, v материје које имају каниерогено дејство спада дим од цигарета, чађ и с.мог односпо зага&ени ваздух индустријским димом. Дим од цигарета и смог miajv и иритативно надоажајно дејство. које доводи до хроничног запаљења дисајннх органа, које се у једном броју случајева настав.^а са малигном алтерацијом ћелија, односно са стварањем рак ћелија. Према томе, избегавање пушења и локација индустријских објеката што даље од насеља и градова, поред филтриран»а односно пречишћавања отпадних гасова, прелставља превентивну меру у борбп против рака дисајних оргаиа. Употреба рентгена у савременој медининској дијагностипи врло често је неопходна. Међутим, не сме се заборавити да је нерационална употреба рентгена нож са две оштрице. Рентгеноскопски преглед внше десетина пута излаже организам јонизирајућем зрачењу него што је то случај код рентген снимања. Пре.ма томе, поред орговарајуће заштите лица која раде са извортша јонизирајућег зрачења, избегавање неоправданих и мање оправданих рентгеноскопских прегледа п што већа орцјентација на рентген снимање индицираних лица, које представља скупљу али квалитетнију дијагностичку методу, још један је вид борбе против рака. Акптвна вештачка имунизација односно вакиинација . против рака за сада не посгоји. Уколико постојаље вируса рака буде потврђено, у будућности можемо очекивати и вакцину као практичну превентивну меру у бор« би против рака. КОЈЕ ЗДРАВСТВЕНЕ ИНСТИТУЦИЈЕ ИМАЈУ ЗАДАТАК: БОРБУ ПРОТИВ РАКА Позната је чиљеница да лекар опште медицине представља стуб целокупне здравствене зашпгте па и заштите против рака. Међутим, специфичност рака као болесги која се јавља на различитим органима и ткивима захтева већу квалифицираност и техничку опремљеност, што посебно диктарају савремена дијагностика и терапија. У склопу специјализоване здравствене службе, чији је задатак борба против рака, постоје онколошки институти, онколошки заводи, онколшки диспанзери и онколошки пунктови при постојећим специјалистичким диспанзерима и амбулантама. Републички онколошки институти представљају централне здравствене институиије са специјалистичкнм службама онколошке епидемиологије, дијагностнке, хируршке, радио и хемотерапије, са посебним задатком на научно истраживачком пољу. Покрајински онколошки заводи представљају здравствене институције са задацима онколошке епидемиологије, дијагносттпсе, хируршке, радио и хемотерапије, којн опслужују подручје до 2 милиона становника. Онколошкп диспанзерп медицинских центара опслужује подручјс до 200.000 становника и представљају периферне здравствене ннституције са задацима детекције односпо откривања болести, регистрације односно пријављивања обољења, онколошке епидемиологије односно праћеља тока обољевања п смрти и хе.мотерапије односно терапије цитостатицима и хормонима. Да би се о.моп/ћило извршавање постављених задатака, диспан* зер треба да поседује епидемиолошко одељење за картотеко.м, онколошки лабораторијум, онколошку амбиланту са рентгеном, патронажу и одељење здравственог просвећнвања. Кроз онколошку амбуланту смењивали би се специјалисти птнеколог, уролог, оториноларинголог, хирург, интернисга, фтизиолог који би бавећп се п онколошком епидемиологијом могао руководитп диспанзером. Онколошки пунктови, односно специјалистичке амбуланте н диспанзери домова здравља представл>ају крајњс периферно лоциране здравствене институције са задацима детекцијс односно откривања, регистрације односно пријавл>ивања хемотерапије и хемопревенције односно третирања цнтостатицима и хормоннма у терапијске и превелтивнс сврхе. На крају. врсдно јс поменути ла шнро.м наше земље специјалпстнчка одељења општнх болнпца, чссго и у скромним условима рада, децевијама прелстав.\>ају главну теремску онколотику оператпву, чија се пвоннрска улога у борби против малнгштх обољења мора пссебно пагласити. ЗА ДАН ОСЛОБОБЕЊА СТОМАТОАОШКА САУЖБА У ИОВОЈ ЗГРАДИ, наше општине. Цептрални диспанзер пружаће и превентивне услутс радницима трију великих фабопка. Да бл служба општс медшџше, лабораторнјска служба п служба медици' не рада. које оу до сада често КЈртггнковаие због непотпуног рада, добнле услове за саврсмен рад неопходно је да продужи са дал>ом изградњом друге Лазе поликлинике. Ова друга фаза је просторно највећа н коштаће највтше. Баш она је најнеопходнија и њена изградња, уз по.моћ н разу.меваље свију вас дапас приоутних и других, не би требало У HH3V свечаности поводом Дана ослобођења, празника нашег града, видно место зау зима свечано отварање првог дела полнклинике зграде п почетак рада стоматолошке службе. Уз присуство бројних представника друштвено-полп' тичкјех орга.низација и Медиштског центра обављена је скромна свечаност п пресеца- •ем траке објекат је дат на употребу. Згрзда стоматолошке сл/жбе опремљена је новим савремени-м медицз-шским апаратима и уз стручну помоћ 11 лекара, 9 зубних техничара и 10 зубних асистената пружиће грађанима Параћина и околине, високостручне здравствене услуге. Y реЉерату, којим је поздравио присутне госте, друт Хранислав Радић, председник Синдикалне подружниие МедицинIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIH^ АКТУЕЛНА ТЕМА ског центра говорио је о значају отвараља нове стоматолошке службе и будућем развоју Центра: „Изградњо.м нове зграде и ттоесељењем стоматолошке cav жбе, створила се могупност за Формирање централног диспанзера за медицину рада у стаоој згради Дома здравља, који ће пружати медицинске vcAvre cbilm активним осигураницнма ВРЕД'1 ilW tMBf га Општинскл одбор Црвеног крста у Параћину успоставио је тесну сарадњу са болницама у градовима Средњег Поморавља и Заводом за тран сфузију крви у Београду. Захвал>ујући то.ме болесници нз наше оппггине, када је то потребно, добиће крв без обавеза њиховнх породнца да нађу да ваоце крви. О активности на овом плану разговарали смо са Радомиром Маринковићем, секретаром Општинског одбора Црвеног крста. „У пракси се често дешава — рекао је Радомир Маринковић — да приликом операција болнице траже од породииа оболе.мк или унесрећених лица да нађу даваоце крви како би се болничке резерве попуниле. Међупш, мно гим породицама то није мо гуће, а да не говоримо и о томе да се излажу трошковима превоза н другим трошковима за даваоце крви. Општински одбор Црвеног крста је у том правцу успоставио блиску сарадњу са болницама у Параћину, Нуприји и Светозареву и са Заводом за трансфузију крви у Београду. Грађани који се нама обратс кажу нам у којој је болннци оболео или унесрећено лице, а ми телефоном одмах обезбедимо потребну количину крви. Надокнаду крви болесницима узима на себе Огшгпшски одбор Црвеног крста. Рас полажемо картотеком давалапа крви и шаљемо их v одређене болнице где су се оболели лечили. Трошкове превоза давалаиа крви и све остале сноси Општински одбор Црвеног крста. Нисмо до сада нмалп нтткаквпх тешкоћа са болеснишша у суседним градовима, па чак и у Београду. Примера ради, наводим да смо за једну радницу Фабрике штофова „Бранко Крсмановић” обезбедилп у Веограду крвнп продукт гамаглобулин. Након тога посла.\и смо караван од 45 давалаца крви у Београд. Да додам ioui н то, рекао је на крају Радомпр Малинковић, да хшамо великн број вишеструких давалаца крвп, а највшпе из ре дова ралника Фабрнке штофо ва и Ф./5рике цемента. д. г. (Наставак из прошлог броја) ПроблематиКа здравстевног стања и заштите на раду врло је актуелна и захтева нашу још већу и систематскију бригу. Она није само хумана већ и економска категорија, друштвено веома важна и због тога су оправдана сва улагања и свн папори који имају за цил> да се очува и подигне на випш ниво здравствене способности радника, јер је она првн предуслов и радне способности и ггродужења радног века ралиика Превентнва је здравственп и хумани задатак, економски потпуно оправдан. Радници чине ону rpiray становннштва ко ја је изложена таквим физичким н биолошким штетностима од 'којих остали становниШ1 не страдају пли страда^у многе мање, због чега се проблеми зашпгге здравл>а радника у модерној медицинској науци третирају на посебан начин. Примена нових техничких и технолошких поступака чији ефекти на здравље нису испитани, великп број разних супстанпија '^оје се користе у индустрији, а чије cv токсичне особине непознате, монотонија при раду темпо рада и ритам извођења појединих радних onepaunia, неопходност све већа коннентрација при извршавању производних задата 'ка и све сложенији услови рада и живота доводе све чешће до појаве професпоналннх болести и дрипгх отптећења. знатан 6noi повпеда на раду, повећањс неуроза и осталих обољгња, инвалида рада и инвалидских пензионера. Значи да је савремени радник изложен појави обољења због професионалних и других штетности Koie cv у непосредној вези са радом, ол којих остали грађанп не страдају, или обољева]'у много мање због чега се проблеми затптите здравља радниКа треTiipaiy на посебан начин. Запослен радник данас свакодневно и Avro тпггује на посао, што осим повећаног замора v путу доводн све више до повређивања п ван радног места. Неспособност за рад п болест ове rpvnaције становшпитва доводи до смаљења националног дохотка, погортпања материјалних услова живота, а тиме и до погопшања здравственог стања становншптва уопште. Бол>ом организаиијом мора се деловати п у ггоавцу унаггређења морално — сошпалне обавезе друштва ггоема раднииима. да би се знатно смањио број лица ко!а прерано одлазе v инвалидску пензију због повреле, проЊесионалних оштећења п разнпх других обољења, која бн се добрим превентивним радом могла ако неу потпуности да елимини* шу, сигурно у највећој мери да смаље. Сигурност на радном mcctv налажу етичко хумани пиљеви. али истовпемено и ес<ономика привредне организапије. Према томе, здравље радника и њихова спп/рност на раду су не само у интересу радника, већ и у интересу н>егове привпедне организаиије п друштвене заједнице. Из ових разлога неопходно је да се створе таквн vcaobh рада да радник у tokv радног стажа очува своје здравље и радну способност, постигне максимални ефекат рада у oahocv на угротпену enepmiv п вре.ме и буде заинтересован за проспернтет предузећа. Политика заштите на раду требало би да се интегрише v посaobhv политику радне организапије, а мере за спровођетве зашпгге на раду да 6vav саставнп део мера за унапређивање производње, повећане продуктивности рада и успешног ггословања. За комплетну заштиту радника на раду одговорна је радна организација која треба да омоп/ћи такве услове који неће деловати штетно по здравље п радну способност. На том послу треба да раде CTpv4H>aun техничхе здравствеве п економске струке са сопијалним радницима и пстгхолозима. V највећем броју наших предузећа на овом послу нема ни једног техничара заиттите па ралу. Радне организапије су дужпе да организују заштитне мере гтри раду да се старају о употреби запгптгних средстава о њиховој сталној исправности о осавремељавању заштитне опреме, о утврђивању пове мање опасне технологије по људско здравље, аутоматпзацијн 1ПД. ПОГЛЕД HA HOBY ЗГРАДУ ЗУБНЕ ПОЛИКЛИНИКЕ да се одлаже. Неопходно је да Послс пресецања траке гости се жури и да се започне са из- су обишли цео објекат и бил-д градњом најкаснијс почетком cv пријатно изненађени и за1975. годпне. Тада ће служба довол»ни савременом опре.мом медицине рада моћи да ппера- и изгледо.м просторија стомасте v водећ” адужбу нашег толошке службе. моравског региона”. А- Анђелић Зоштт здрмм р|дио на подручју општмне Параћин Пише: примаријус доктор Милисав Богдановић Здравствена заштита радника има за цил> спречаваље, сузбијање и искорењавање обољења која су везана за лоше услове рада на радном месту, ризичнпм по здравл>е, смањење повреда на раду и ннвалидитета путем предузимања мера доступних привредннм организацијама, служби ХТЗ-а и здравственим радницима који радс на пол>у здравствене заштпте радника. Организација службе је спроведена преко амбуланте куративно-превентпвног типа, које ни кадровима ни опремом нису довољно обезбеђени. Ефикасност рада здравствене службе за медицину рада исказана ie и мањим процентом боловања у радним организацијама које су обухваћене овом службом јер је превентивни рад у obi-ш радннм организацијама далеко бол>е организован. Обухват радника службом медиштое рада бележи мзвесно повећање са којим не можемо бити задовол>ни, тако да у наредном периоду треба очекивати пораст обухвата радника службом медицине рада. Посебан задатак V наредном периоду ie јачање стручног оспособљавања кадрова како би она била квалитетнија и ефикаснија и своји.м радом поднгла ниво злравственог стања ралнттха. Служба медицине рада није организована онако ка‘*<о то треба да буде због недо вол>не ангажованости у првом реду злпавствених установа, радних и друштвено-политичких организашпа. Послелњмх неколпко година ова служба се није пазви1ала, a V поређенл/ са осталим службама стагннрала ie. Проблем ie утолико озбиљнији и намеће потребу решавања уз сазнање да п ова служба Koia постоји miie заловољава1'ућа и Huie способна да одговорп бројним задацима, iep се најчешће бави регистровањем и лечењем оболелих. Садапгњи ниво организације и опремље* ности службе медипине рада ни]’е v ста' њу да спроведе угврђивање здравствене радне способности v cKAaAv са савременим irav4HHM схватањима. нити ie v стању да обави периодичне прегледе како ie то Правилннком предвиђено. Сви раднипи који рале на местима. посебно тптетним по злравл>е не подвргавају -се периодичнпм прегледима v највећем 6poiv палних организапија. Овако мали обим захваћсностп ралника превентивном заштитом једино се може правдати неадекватним начином организације медииине рала неадекватнтш фннансирањем превентивне запттите н непопгговањем захонских прописа. Очигледно ie интерес друттвене заједннце, привреде и здравствене службе Да служба за здравствену затптиту ралника буде организована на далеко квалитетнијем нивоу, опремљена су довољним бро!ем одroBanaivhmi високостручним калровима са ориЈентапи1‘ом на превентиву и правилну oiienv ралне способности. Здравствена служба ц радне организацИ' је v привреди \iopaiv ла се ставе v позииију да motv равноправно да OAAvnviv о здравственој политици. Оне морају за]"елничкн, да гтриликом саглелавања свих проблема, јасно виде koi’hm стручкр-мелицинс^им н економским мерама се motv постићн најбол>и ефекти, .шта ће се добити одреКениМ улагањем. односпо какве послелице могу настати ако се одговара]’уће мере не предузима1у. Треба нагласити да и приврелне организап1а ни комунална зајелнипа не vAaae дубл>е v разматрање узрока и величине боловања. осим обичног евидентирања и мирења са постојећом ситуапиЈом. Неопхоуно ie постизање веће синхронизаиије и координапије рада свпх учесника v превентчвној запггити Koia бп се могла остварити гпггем друштвених п самоуправних договора свих заиитересованих учесни* ка по питан»има од заједнпчког интереса. Институисање самоуттравинх и лруштвених договора свих заинтересованих као н свпх учесника v спровоћсн>у превентивчих акшпа и мера прелставља реадан п пајсшур' нији гтут за успешан рад на превентивној здравственој заштити.

14 ДАНА СТРАНА 9 ДРУГА СРПСКА ЛИГА ФУДБАЛ ТРАДИЦША ЈЕДИНСТВО — МЕТАЛАЦ 0:0 Верни навијачн „зелених” тек што су заборавпли прош лонедељни пораз у Лучану, 1БИХОВИ љубимци приредили су још једно изненађење. Y 11. колу на свом терену играли су нерешено са Металцем 113 Горњег Милановца. Металац је по некој традицији увек добро играо протнв Парађинаца, и неколико пута су успева.и1 да донесу оба бода и то на терену у Параћину. Традиција се наставила и у овом првенству јер су кући однели један бод. По мишљењу извештача a и публик^, била је то погреш ГРУПА „Ј¥Г“ ишии на игра „зелених”. Умесго да играју своју игру, комбинацијама по крилу, играли су са високнм лоптама што јс вишс одговарало Мплановчанима, који су у одбрани има ли високе играчс. Још једном се показала ко нстатацнја да тим који пропушта стотгроцентне шансс, мора при крају утакмице да vAO>Kii много напора како не би доживео пораз. II овај меч је очит пример за то, јер су бар три прилике пропуштене које су могле да затресу мрежу пропгвника. На јзрелију шансу за згодитак хгмао је Мплановић, који јс са неколико метара промашио празан гол. Јединство поклекло У Аучану МЛАДОСТ — ЈЕДИНСТВО 1:0 (0:0) Стадион: Младостп. Глсдалаца 100. Стрелац; Крујнчић у 68 мин. Судија: Анђелкбвнћ из Крушевца. ЈЕДИНСТВО: Богосављевнћ 9, — Бор Вевић 7, Драшковић 8, Пауновић 8, Петковпћ 8. Вељковпћ 7, Милановпћ 8, Грбовпћ 8, Псливановић 8 и Лрмзовић 8. Дсрби 10. кола Друге српскс фудбал ско лигс у ко.мс су се у Лучаннма сас талн Младост и Јединство, прппао је домаћину, који је једним поготком у 68. минути преко центарфора Грујнчи ha обезбсдпо два бода и воВство на та бели. Иначе утакмица је бнла свих 90 минута динамична и лепа, нападп су се рећали, алп врло снгурнп голмани бнли су иа висини својпх задатака. Млади н перспектнвнн голман ЈедиДства Богосављевић је нзврсно бра !ШО сгпурно да му је то бнла једна од најбољнх одбрана у току овог дсла првенства. Y 80. мннуту лсво кри ло Миличевнћ нмао јс стопроцснтну шансу коју нпје искористио, тако да је Јединство оставнло оба бода. Гле» дано у целшш Младосг је била за пи јансу бол>а скипа и заслужено одпсла два бода. Р. Всснћ ЛИГА ПОДРУЧЈА СВЕТОЗАРЕВО Вжа шгаиса ШУМАДИЈА (Трешњевица) — НОВОСЕЛАЦ (Параћин) 3:1 (1:0) Y оквиру II групе Лигеподручја Светозарево, у којој поред Новоселца играју још Цемент, Шу.мадија пз ТрешЈвевице н Будућност пз Главпце, којн се после 8. кола налазе у горњем делу табеле. Дерби утакмица овог кола одиграна је у Трешњевини, где су се састали дома* ћин Ши.мадија и Новоселац из Параћина. Играчп Шумадије били су бол>и п савла* дали су вечитог противника са резултатом 3:1, и тљме сте кли шансу да се боре за првака јесењег дела такмнчен>а. Голове за Шумадију да* An су: Јовановић 2 и Михај* ловић 1. а за Новоселац Николић. Y ово.м истом колу Будућност пз Главице играла је на свом терену са Младошћу из Јовца и забележила резултат од 8:4, док је Цемент победио екшту Бељанице са резултатом 1:0. Р. Весић ПОСЛЕ УПРАВИЈАДЕ ffis бшнцелајшје на зелено пол»е Од 11. до 13. октобра одржане су у Врњачкој Бањи прве Радничко спортске нгре радника органа управс општине Поморавља. Међу 16 општнна учешће су узелн и радници органа управе наше Скупштнне. Тродневно такмнчење у малом фудбалу, одбојци, стопом тенису, шаху ц стрељаштву изискивало је велику физичку спремност сваког појединца. Све екипе нашег органа биле су заступљене са 26 такмичара. Ycnex није нзостао. Освојене су три дтшломе као награде за постигнуте резултате. Y укупном пласману орган управс нашс општинс заузео је 8. место. Поједпначно, шаховска и стонотеннсерска екнпа су освојиле треће, а одбојкашка шесто место. Идуће године, домаћшг такмичења биће Краљево. ј ' Душан Петровић 1ПТА МИСАЕ ФУДБАЛЕРИ „ЈЕДИНСТВА" ПРЕД НАЈВЕНИ УСПЕХ КЛУБА УБЕЂ1Н CM ДА СИО ПРВАЦИ » ТВРДИ КАПИТЕН „ЗЕЛЕНИХ" АРИЗОВИИ РИСТО АРИЗОВИН, лево крило fjcdtuicrea”, један јс од најстаријих и најискуснијих у TiLAty. До сада је одиграо преко 500 утакмица и исто толихо сао голова. И no једном п no другом коефицијенту држи тимски рекорд. Први гол је дао одмах на првој утакмипи против „Лoкoмoтuвe,, из Лапо^ ва, а два последња против „Ти^ мочана", који су и донели noбеду „Јединству". Још као двапаестогодиигњи дечак дошао је на игралиште, а већ после 'три годпне добија место у првој постави. И од 1962. годпне Аризовић је незаменљив. Играо јс једном у омладинској репрезентацији Југославије, више пута у омладинској репрезентацији. Србије. V времс његовог пуног зенита за њега се. интересовао и. тренер Црвене звезде Миљанић. Због тс пропуштепе тансе Аризовић се и сада каје. А могао је да оде само да јс био мало одлучнији. Ипак је остао веран свом мсХгичном клубу. — Мислим да смо за сада најбоља екипа, у верава нас Арпзовпћ. X'oehen сам да смо прваци. Једино ако се деси. да пам фудбалска срећа окрене лека. Иначс, нисмо новчано чаграћени, иако мнош мисле да наис уснех nape сгимулшиу. Мп с.чо заиста чисти аматери, али па терену тренер од нас тражи професионални однос и залагање. Нас прво спсмулише љубав према фудбалу, љубав према свом граду. А мислим да смо једним делом и заслужни за његов углед. М. Димитријевић ШУМАДИЈСКО-ПОМОРАВСКА ЛИГА CW8AW и гармм Са нашег подручја у овој лиги такмиче се три тима и после 10. кола, на првом мес' ту је Боран из Српске фабри ке стакла, Текстилац са два бода мањс је на четврто.м, а Напредак из Дреновца са 7 бодова ,ie четрнаести. И док је Борац код куће поразно Слогу пз Баточинс са резулта том 4:2, дотле је утакмица из међу Текстилца ii Напретка нз Дреновца у Параћину прекинута у 53. минуту код стаља 2:0 за Тскстнлац. Разлог прекида је песпортско понашање према судији, фудбале ра из Дреновца. Такдшчарска компсија јс ову утаклгпцу рс гпстровала са 3:0 у корист домаћЈша. ШУМАДИНАЦ (Наталинци) — БОРАЦ 0:0 НавамЈа петорка Стак.\араиа није у Наталинцима пока зала своју убојитост, тако да се утакмица између Шумадинаца м Борца завришла подс лом бодова без погодака. Шансс су постојале, алн Бандука са друговима играо је испод могућности. Главни терет изнела је одбрана, која јс и изборила један бод, a тиме п задржала прво место у овој лиги у одбрани се посебно истакао голмаи Марчс тић. ТЕКСТИЛАЦ — СЛОГА (Деспотовац) 3:1 (1:0) „Штофарцп" су сс пренулп ii3 сна и најзад разиграмЕ За противника имали су нскусну екипу Слоге, која јс на игралишту Текстилца била тврд орах. Y целини утакмица је била па iiiibov овс лпге, а игра је била „фер" и заиимл>ива. Домаћинн су шг ак нешто oilah бољи и победу су крунпсали резултатом од 3:1. Мрежу јс прво „начео” М. Томић, а затим су судбину гостију запечатилн Илић и Марковић. Гол за гос те дао је' Миловановић. Утакмпцу јс иначе добро водио судија Бурић 11з Крушевца. Р. Веснћ ТАБЕЛА ОПШТИНСКЕ КВААИТЕТНЕ ЛИГЕ 1. МЛАДОСТ Рашсвнца 2. МОРАВА Шавац 3. ПОЛЕТ Загреба 4. СЛОГА Д. Впдово 5. ХЕРОЈ Бусиловац 6. ЈЕДИНСТВО Д. Мутпнца 7. МОРЛВЛЦ Г. Видово 8. ЈЕДИНСТВО . Ратарс 9. ХАЈДУК Чепуре 10. БОРАЦ Бошљаие 1. Б С К Буљане 12. ЛЕШЈАНИН Лсшјс PYKOMET ФИНИШ ПРИПАО ТЕКСТНЛЦУ w и Рукометаши Текстилца у јссење.м делу првенства у Другој српској лигп пграју у великој форми. Из три сусрета освојилп су пет бодова. Најзначајнпја јс перешена игра у игри са Елмосом нз Светозарева, 12:12. Мало је недостајало па да се у овом сусрету освоје п оба бода, али нешто несмотреном in~ ро.м одбрамбених играча, домаћнн је успео да изједначи. Иначе у протеклих десет кола руко.меташн Текстилца до били су 6 сусрета, два изгуuH.ui и два пграли нерешено. Y оквпру 11. кола Текстилац гостује у Кришевцу где пгра са „14. октобром" са којима може врло лако да извуче бод ilui два. Тренутно рукометаши Текстилца су на треће.м мссту са 14 бодова, док је Пиварац и дал>е у вођству. Ево резултата протеклих кола: ПИВАРАЦ — ТЕКСТИЛАЦ 24:3 ТЕКСТИЛАЦ — ПРВА ПЕТОAETICA 25:23 ТЕКСТИЛАЦ — ТРУДБЕНИК (Сталаћ) 37:29 ЕЛМОС — ТЕКСТИЛАЦ 12:12 Р. Вссић СТРЕЉАШТВО ВДОМ !Е ЕМА ИЗ СТШДРЕ Y част 13. октобра одржано јс такмичеље стрелаца пз name општпне V дисцпплинп МК пушке. Учествовало је 10 екппа, са преко педесет такмичара, углавном ссоске н средљошколске омладине. Најспгурннји су били стрелцц екипе Српске фабрпке стак ла, који су п освојилЈ! прво место. Другопласирана јс екппа Еконд.мског школског центpa, а трећепластграна екипа пз Шалудовца. Представници СУП-а заузели су четврто место. Y поједпначно.ј конкуренцпjii најбољп су били Слободан Костић п Милорад Ковачевић пз екипе Српскс фабрикс стакла. Треће п четврто мес* то деле Зоран Којић, члан екппе Економске школе н Слободан Јовичнћ, такођс из екппе стаклара. Y женској конкуренцпјн пајвећи број кругова нмала је Злата, ученнца Економске школе. М. Д. ДА СЕ HE ЗАБОРАВИ МИАИВ01Е ВАСИћ - WA Бокс јс у нашем граду одувск tLuao велики број присталица, али стално организованог боксерског жпвота није било. Прво боксер ско друштво у Параћину фор.мирано је 1949. године и звало се „МпЈШционер". О*:у пљало је око 20 чланова. Али убрзо долази до н.еговог распада. Група заљубљгника у „племениту вештину" поново се окупља у боксерској секцији при Спортском друштву „Текстплац', али eeh 1954. године замире и тај импулс анемичног интересовања за бокс. о Како су изгледали први боксерски мечееи у Параћину? — лштамо Миливоја Bacaha-Цигу, једног од aicruвиста, за кога кажу да је био п најталентованији мсby првим ,^iucuoHapiL\ia" овог занимљивог спорта. 11ига је роћен 1933. године у Прћиловици. код Алексинца, али у Параћину живи од пвте године. — To су били мечеви егзибиционог карактера, где смо ми боксери демонстрирали знање и вештину пред наtuoM публиком. И да знате да су мечеви били одлично иосећени. © Где сте све наступали? — Гостовали с.чо у Варваоину, ћићевцу, Аесковцу... У Аесковцу смо tLuanu пријатељски меч са Боксерскил1 клубом „Дудочица”, чији {е тренер у то време био Paicuh, ондашњи члан „Партизана". 1а сам морао da се oaui са њим сусретнем. Имао сам велику тр& му, признајем. И да еидите до краја меча био сам му равноправан противник. Бор ба јс завршена нерешено. ® Кажу да сте били срчан борац. Сећате ли се и неке победе? — V Штофари смо 1951. године приредилч један од егзибиционпх мечева. Ту су се нашла и двојица. Mabapa од којпх се 1вдан представљао као прзак Будимпеисте. И опет се деспло да сам му морао парирати. V првој рунди беше заиста брптхо. А кад cxeccviix да он није ништа бољи од мене, паваAiLU у другој рунди, и побе’ diLM га — нокаутом, ® Да ли је било јом по- •кушаја око популарисања бокса у нашем граду? — Па покушало се и 1970. године. Напори су трајали свега два месеца. Због услова, и материјалних неприлика и трећи покушај је пропао. © Да ли бисте били спрс' мни да се и сада активчратс у спортском живс^гу? — Да, али само као организатор, јер имам eeh преко четрдесет година. Спре- .иан сам да увек помогнем око конституисања будућег бокссрског клуба, док стру чни кадрови не пристигну. А такав клуб је неопходаи нашој спортској култури. Имамо велики број инсересената, и он би допринео богатству и разноерснсти спортског жиеота. © Шта мислите о нашој спортској омладини? — Она је свестранија не са.ио у спорту, него' и yonмте. Талената има. Али мора постојати неко ко he да је поведе, да је одвоји од кафане п улице. Надамо се да he будућа спортска хала реtutiTU будућност спорта у Параћину. Па п будућност бокса. о Говорп се о омасоељењу спорта. Шта се у вашој радној организацији преду зпма на том плану — Па учинпло се пуно. Сваком раднику су доступни терени за бављење ohilm спортом који му најеише „пежи”. Чак смо увели ли> сто рекреатрра, који руководи активностима радника. Али то није случај у сеим организацијама. М. Днмитријевић КАРАТЕ За карате „Црнпце” из ПараЈиша, ссзока је н званнчно почела. Y уторак 15. октобра, у салн Осноз ие школе „Бура Јакшић” одржано је кдупско такмичење за ,,3латни појас”. Као и претходна два и ово је било веома шггересантно, што потврђује нрисустЕО велпког броја глсдалаца, ко ЗОРЛН ПВАНОВИб зжи иие осш ји су салу папустнлп задовољни приказаном вештином н борбеношћу так мичара. Зани.мљиво јс да се и овога пута од лучујући дуел водио нзмсђу браће Зо рана н Толшце Пвановнћа, носилаца зелених појасева. „Златни појас” остао је мећу браћом. Епчтет најбољег припао је старијем Зорану, првом но сноцу овог трофеја, а млаВи Томнца. досадашњи посилац трофеја. морао је да сс задовољп другнм место.м. Суднјску дужност коректно су обавилп тренери Мома Милачић и Драган Раичевић. Показана фор.ма такмичара улнва оп тнмлза.м пред почегак такмичења сезоне у Источној каратс лиги Србнје ii прнјателлки мсч са каратистаЛа „Јагоднис" мз Светозарева. Д. Јовановпћ

KYTAK ЗА ЖЕНЕ МАЛИ РАЗГ0В0РИ00ДБВАЊУ Јесен је спггла а са нлм н АаНИ' V гардеробу cv №LUt топли делови одеће: мантили, костимп, иемпери... To je Guo разлог да одемо v некк продавшгцу са конфекцпјом и вчдамо како нгсие жене цене одећу плпзену V фабраппг а не ™ -’■J™3««*!«”. Изабралп смо Робну куђгу „Београд" и на одељењу конфекдије пазговаралп са Миром Вндаиовпћ продавачицом, о томе. јмОд^скоро радим у овој „кугш али ипак довол>но дуго да приметим да навде жене воле лепе ствари. Из разговора својих муштерија закључујсм да mi шивење ствара велнке проблеме. ГГрво, код добре кро дачице се дгго чека на ред, a дрго и vcAvre cv скупе. Понекад је цена шивења и дупло веђа него цена к-упљеног материјала.- Ето, to cv некн од ра- -члога што се жена, у задње зреме, лакше одлгчује за готове ствари. За жену која је запослена вре.ме је двагоцено изато cv оне најчешћи kvttuh. Дођу, изаберу моДел, пробају и... пазар јс готов. Без чеказва, без нервирања, што пуно значп. слабије продају, а панталоне најчешћн део гардеробе младих девојака. Због модерног изгледа буде понекад и малих „превара. Купе се де- 'пчи модели н уз ситне препра вке (померање дугмадп, исшштачБе шавова и поруба) доби ,е се леп модел, а жена млада лачки изглед.” . Најчешће те .лреваре” никога нс љуте. Важно је бити VxycHo одевен. Најважније пра внло. Д. Анђелиђ Изта различнтпх мупггерија. Некс много сдграју, разхпппл>ају, прерачунавају али с. обзпром на велпки избор, ипак про Jiaby „гграви” модел за свој стас. Поред богатог асортимана имамо и међубројевс, што ,је велика помоћ женама којс нису иДеално грађене.” Интересовало нас је итта се највише купу.је од гардеробз, и да ли се тешко одлучују за скупе мантиле? ,Ј1ошто смо веН закорачили v јесен, катти, јакне и топле сукње се највише траже. Ако је модел леп а материјал ква литетан жене не питају за цеиу, јер бити елегантно, модерно н укусно одевена је жел»а свих нас. Костилп! -н сукње се КРЕМ ЗА ДЕЦУ 5 целих јаја, 10 кашика шећера добро умутпги. Томе додати ваннле по укусу п 4 каигике брашна. 1 лнтар млека пустити да проврн н вруће сипати мало по мало у претходно улупана јаја. У суд од литре н по направити кара.мел од 5—6 кашика шећера на који сипати масу н пећи. Нспечено тесто изваднти у чиннју и оставити да се охлади. Служити прелп* вено неки.м соком. САЛАТА ОД ЦЕЛЕРА Неколнко крупнијих гла вица целера опрати и обарити да омекшају али ке много када се охладе лепо их ољупгппи, исећи на танке коллтове и наслагатп у чинију за салату. Прелнтп разблажсним винским сирћетом v које се дода мало шсћсра, уља, ситна бибера и соли по укусу. Пре Hero вгго се изнесе па сто салату посути ситно исец кашш першуновим листом. СМШНОВ „ПРИВРЕАНИ ЦВЕГ ИЗ МУЗИЧКЕ ШКОЛЕ НАСТУП НА РАДИЈУ Полако али сигурно Музичка школа из Параћина, стиче добру репутацију. Први програм Радио Београда се заинтересовао кагсва су достигнућа, знања и изражајне могућносги ■иузичке омладинс наше ошатине. На ошите задовол-ство дошло је до сшшања. V музичкој елтсији „У свету музике” која јс емитована октобра, у 17,15 репродукован је овај снимак. Ово је допринос музичке омладине Октобарским свгчано&тима, Параћину. V програ^ му су учествовали'солисти, хор и оркестар. Немогуће је не споменути солисте који су много дочринели остваривању овог програма: СВЕТААНА СТАНКОР, клавир; РАДИЦА РАДИП, клаeup; РАНКО НИКОАИБ, гитара; ЉИЉАНА МИТИБ, хармоника; квартет хармоника: 30- РИЦА РИСТИЋ, САОБОДАНКА СТАНКОВИБ, ЉИЉАНА МИТИБ u НИКОАА РАДОВИБ. На нрограму су бнла. дела ма>- стора: Шумана, Шостакознча, Каракаса, Аугса u Мклосављеeuha. На овај начин Музичка о.младина је покушала да упозна uiupy јавносх; са правгш музичким вредностима и објавила par шунду, који је загосподарио дискотекама и музич. ким ггрограмима наишх радио станица. Ових дана Параћин je uxtao посету представншса града Крапине, за које је Музичка омладина извела пригодан прогпам. Ж. Р. Отварање.м адаптираног хотела „Парк”, Параћпнци су, коначно, доби.чл ;едно пријатно место у граду у ко ме ће провести слободно време. Ентеријер хотелских просторнја, архитекта Прсг кнћ решио је иа аутентичан и необично оригина.\аи начнн, корнстећп non том елементе средњевековне vmctiioctji моравске школе. А, та v.ueTHocT, понекад неправедно п на штету естетиг.с, уступа место пвавпм .мнпг ;а.ма, бетону, стаклу п гвожђу. Човск бавећи се v једном овако уређеном амбијенту пспуњено.м лампсријама, китњастим лампама извпјеним линијама, мештај; мама топлим бојама на прнлагођеним d>opстаринских прозора. осећа неку чудну носталгпiv за miihvahm временом. Жпжа тнх асонијација остварена ie v мозаику „Прн2^?сдни цвст”, раду младог акаде.мика вајаоо С\ободана Стојановића. Изненађснн једног новог начина употоебе „обичних” предмета: чаша, пепелоара, штофа н стаклепих заихпиача, обратнли с.мо се уметнику да нам каже како је дошао на идеју да направп ово дело: — Ја лпчно волјш да ooir лазим прпвредне оогаинзацнје н сматрам да би свакн уметник морао да буде v сталном додиру са базом јер v љој леже велике моп/ћности. To је оиа веза између базс п надградље. Tai моменат ме је навео да начиним хмозапк којн ће да манпфестује њихов оад, h>ilxoве' пропзводе. „Прнвреднн цвет” на један симболнчан начнн изражава пндустриiv Параћина, пошто оу засппдена трн производа највећпх раднпх ооганизашгја: стакло, бетон п штоф. Стандардни ггроизводи овнх- фабрика убаченп у нову среauhv опле.мењуп’ се п стваnajv сасвим нов уметнтгчкп дожпвљај. орипшалпошду Д. Анђелић КОЗЕРИЈА лепо уређен цвегњак, на који су били јако поноснн. СУСЕДИ Е, али кокошка, ‘Као свака кокошка, чим се нашла на слободц прво је посетила Васин и Ружпн цветњак и њему Најближи суседи Васа ве брачне половине Вида ма су живели у слозц и може бити бол>е. Често н Бока и љпхои Ружа годинаЉубави, да не cv посвећивали једни друге, обично с вечерц, испијали кафе, нуткали се колачима и питама, mvжевп се дуелирали на таблнћу, а жене дебело оговарале посла становника нз њн хове улпце, ако не и нешто више, јер су биле бпзе и лаке на језику. И ко бц помпслио да ће се тако добрп суседе жестоко посвађати, и у физичком обрачуну окушати због једне хокошкс и неколико поломљеннх стабљика цвећа. А посвађали су се н потукли. Ево како се то догодило. Куппла Бокнна cynpvra Вида кохошку, за клање. Дала ie Боки да над н>ом нзвршп егзекуши‘у. Бока ie погледао кокошку гтраво у очн и мора бити да је у њи.ма видео са.мртнички страх, молбг, очајање, шта ли, тал није могао да префикари iniiiv власншш тнх округлих жутих очију. Рскао ie жени: „Вндо, ја данас не могу да закољем ову преплашену п GccnoMoliHv јадницу. Предлаже.м да ' ioj подаримо живот још неколико дана”. Вида пије п.мала ништа против тога. Наравно. п кокошка се с тим сложила. И довде је све у реду. И да%е би било све v реди да ie кокопгка остала v кавезу, где је била затворена. до гиљотиљн рања. Али ннје остала, Ако је Боки бнло жао да јс закоље, Вида ннје имала срца да ie гледа како се злопати у тесном кавезу. И не обавестнвши мужа, пустила ко кошку нз кавеза, дала јој nornvHv слоболу кретања н чепркаље по целом дворпшту у коме су Васа и Ружа пмали малп, сломила два каранфила п. један шебој. Baca II Ружа пређоше преко тог ломл>ен>а цвећа које cv обожавали ћ\ггке. трпећи у себи, нншта не рекоше својим суседи.ма. Сутрадан кокоигха једанаест crpv оква бегоније покида, беспомучно чепрKajvhn ногама,, тако варварски да нико живи не бн могао да каже да cv очи патрљачићп у стваои остаци дивних. бегодпја. Ружа више није могла да livTn. Није могао ни Васа. Ргжа опо.менг Виду, уљудно, културно: ,,Комшијке. твоја кокошка нам направила покор v цветњаку. Дођи да впдиш!” Впдатопри.ми на једно уво а на дрт-о пустп. и не оле да погледа покор v цретњаку. Baca ie бчо оштрији. On креснг Бокп v бокове: ..Боко. ттонашање твоје ко.соптке према нвећг v моме пвстњакг ie нспод сваке критике. Па она све хгнипггава као Џинпгскан. Захтевам да је поново стрпаш у кавез и.\ч да јој сместа одрубиш главу. нначе .. Бо'.<а, по приподн пргав човек, кад чу ону последњу Васинч реч „нначе”. иза -<оје се. како ie претпоста” \,ао. кппла нска опасна гшетња. свену бул>авим очнма н лрекну: „Шта иначе... претшп ми, јеВасо, ро природи плашљив човек. ппак исказа своћ' реченнтш до Kpaia: ..Иначе, onbv прннгђен да протнв ткоје безобпазне п ратобопнс кокошке предуз.мсм ригорозне мере". — Пробај. мајчин сине’ — Пробаћу ... видећеш! JI ТД\°- СВРШП Првн ЧИН 1БПХОВОГ сукоба. Обе стране се повулотне на сво(е полазне положаје. Изузен кокошке која je W даље дивљала по Васином и ружнном пветљаку, пз чпстог пната, јер ie МЛАДИ ИСТОРИЧАРИ СУ АКТИВНИ V Основној школи „БуРа Јакшић" већ годинама ради Историјска секција коју водп наставпица Цвета Симић. To јс скуп ученика виших разреда којима изучаваље историје, поред редовног задатка, прелставља посебну занимл>ивост, таман онолико колнко исторнја може бити занимл>ива као оинтеза живота прохујалих епоха. Секцнја броји око 40 чланови. Сви су онп махо.м одлични ученици, вредни изучаваоцн свих оних врсдности којима вре.ме располаже, почев од најранијих епоха па до данашњих дана. Састапке одржавају у кабпнету свога предмета, који је увек исп\/- н>ен жамором и динамичним присуством чнји ход својс наставннце. испуњава између столова. мапа, простор макета н цртежа. У ове наше празшгчно. дане нма о чему да се прнча. И шта да се ради. На vkvchom паноу, у холу зграде, барске револуције и ослобо. дилачког рата. Припремцди cv младп псторпчари свечани скуп посвећен великом Лен»ину Том прнликом су својим мла' Бим друговима говорилц о жи' воту и раду велпкана наше со. цијалистичке спохс, са пуно пијетета и захвалности. V сунчано октобарско јутро крснули су Шу.марицама v походе, баш сада када се co ћање на н>ихове вршњаке распламсало до суза. Са собо.у су понели букете свежег цвећа п пуно знања о крвавом крагујевачком октобру и стра вичној ценн сдободе. Над зе. леним хумкама крај разбацаног каменог знамења одржали су свој најзанимл>ивијп CKvn Секцијс док је сунце топило последље капи јутарн>с росе. Какво је лпвно сазнање да сс смрт за тренутак може победити. Заједнички сЛимак организовапа је мала нзложба посвећена ослобођетву грала и њсговој годншњици слободе. С једне странс слике испред монументалног ника п Шгмарице су обогаћене за још једно сећање. Аугобус пх водн по нама спомеостале топдо кривц. старог града, остаци старе _ заталасанс Шумадије, . . чаршије са нахереним уџери- ooo.jene шареним оојама јесепама, дућанима, с друтс стра- У]1 право у маузоле] у Тополи. не слика рађања новог града И ту се крије део наше бога- »птје модерне линије потиску- те историје. ју остатке прошлости. Застају Ученици седмог разреда баш ученици, посматрају и раздра- о томе разговарају на часо гано показују рукама како се вима. О Тгрцима, раји п усвремена мењају. V укусним танцима. Питања плуште, заApvrmr витринама лнкови на- дивљешг погледп посматрају ших првоборада, портрети па- сплет бо.ја у мозаику. Хладне смешенпх л>уди, који су својом гробипце у полутами чувају смрћу стравнчних ратних дана, нека ссћања која нсторији мо постали легенда. - — A. if ђацима. Јоцић, Михајло Франц Розин и други. Мирослав гу Аа корпсте. Илић-Куља, такође. Зато кажемо да су млалк Из њихових уибеннка пз- нсторнчари у ран>ају епохе и људи. Догађа- Јакшић" веома ји се голгилају, револуцпје стоји им још _____ ____ још букте. Мртвп свет се сантпих момената. Јср, ако је школи „Бура актпвни. Предмного интере« оживљава звонким говорењем. историја учитељица живота, Почсв од египатских фараона онда то важп и за њих. п грандиозннх пирамида преко устанака п освајања до окто- Саша Букић КОМЕ НИЈЕ ДО ЛИНИЈЕ, ГУРМАНСКА MY ЖЕЉЛ ЈАЧА, ПОЗНАТ MY ЈЕ ОД РАНИЈЕ ДОБАР РОШТИЛ> КОД „ОРАЧА“. двориште било пространо па ie могла да чепрка и на другр.м месту. Било како било, тек петог дана од реченог сукоба између суседа, кокошка изгуби живот под необјашњивпм околностима. Васа и Вида нађоше ie на степеништу испред улазиих врата свога стана смрскане главе и поломљенпх ногу. Вида зајеца као да ioi је умро неко из најближе родбине. Бока скупи чупаве обрве у повијс, стеже зубе и песнице п јурну као курјак да се обрачгна са Васом, због оног његовог „пначе”. Нађе покрај onvcтошеног цветљака и Baev п Ружу, растужене итд. покојнпм ивеће.м, које је лежало несахрањено. Опаливши ncoBKv, шчепа Baev за раме, подиже га два педл>а од земље, полржа га на тој висини два-три секунда, кезећн се не њега. а онда га изврте на леђа и подиже песницу да му измени личри опис. Но не стиже да to vMiniH, јер Ружа, Васина брачна полсвина. снажна ппсата жена, брзино.м мгње ншчупа колчмђ цз ограле цветњака п њиме знизна^ Bokv по грбачп. У меbvBDexieiiv и Васа се беше усправио на ноге п дао се v потоагу за неким каменом којим би докусурио Боку. И нађе та. Био ie то камен као песнтгца одраслог чов«ка. Извп се да спојп свој проналазак са Бокином глапом, па нека остане v целостн ко ie твпБп, али mv се v десници ооесн Внда, Бокина брачна половина. коia ie v задњц час дотпчала да помогне мужу. И -сад се више није знало ко 'хоме помаже, ко ко.ме одмаже. Лва мушкарпа и лве жене се заплетоше v мртав чвор Ударали се. уједали. гребали мувал!Г чтоали косе. п.тевали. Avm Косово. На оојном no.sv cv се чуде исггоекидане реченице, набтпене мржњом: „Ово тп је заучашу покојнг kokouikv”! .А ово .. ово теои за наше уннштено цвеће. на самотном одру и гробу вам се не нашло!” „Пре времена сте ie v гроб отепали, разбопш* ин. ... „Ваша коесотика. Koiy сте вм напојдалн v нашем пветтБак-v. v црно нас завпла, црнп вам дани бнли!” Наполп пз VAHne почео да се скупља. □дједном се однекуд створп п милиционер, који откачн пендрек са опасача и наредн: „Прекини тучу!’’ И заиста, нешто услед замора, нешто из страха од пендрека, суседе одлепише Једне од других. из.мучени, изгребени, разоуцдол->енп, ознојани, пзгужвани, са по којом модрицом II расекбтином на хожи. Срам вас било! — дрекну неко из масе народа. — Као да сте AHHAvuiMaHH а не суседи. А сусед cvceAv ie потребан, и у добру п у злу,---- ' као co хлебу. Помирите се, и то сместа! — заурла један rpv 'он,а — 1 ,- A, ''а Га бпкови.ма као Краљевића Марка. Ја то захтевам. — Помирите се! __ Бока се почеша иза гракну маса. увета, опипа чвоЧеЛу’ баци ПОглеА на свој распарани рукав од 'капута, па рече: — Опрости, Васо! изгребан° А0Чека’ онако смакнут и Прашта.м, Боко. Опрости и ти мени! V -amt" Pv>Ka сс сР^'чиП'е једна другој V загрлза] и заплакаше. иу Маса запл>еска као у циркусу. брчић.ЛПЦИОНеР’ уврну леви Још исте вечери cv суседи Васа и Бока„v ?окин°м стану делцдн мегдан на таолићу, уз гибаницу и пиво, а Вида и Ружа увелико оговарале pacnvnn-ejniuy :ако су сазна- . оговарале Кају шнајлерку, која се. ле из прве руке, спанђада са порезником Тошом, ожењеним деце. човеко.м, оцем двоје Кокогпку нико не спомену. Ни цвеће. И то им je било паметно. Јср да су поменули, ко зна... Чеда Јовановић

АКЦЕНТИ РАДНО BPEME У НЕВРЕМЕ Расправљање о штедљп нема краја, јср изгледа да смо далско од времена када се нсћс констатовати да смо „у поређењу са сбстом, много развијенији.м и богатијпм земља.ма. чувенв расипници". како је иначс скоро констатовано, уз павођење многих прнмера и са много аргумедата, v Савезној конференцији ССРНЈ. Расправл>ањем о томе, мсђутнм, нећсмо постићн готово иишта, 1'ср уз то потребно јс прелузимати п кочкретнс мере, погпто је штедн»а: боље органпзован посао, рационалпо коришИсње сировнпа п енергије, мањс шкарта... Тнме се, уз исто напрезање и за исто време, може пропзволи* ти више, вншс зарађивагп и, разумљиво, боље живсти. Но, уз све то, требало 611 много шго-шта про.менити и вап фабричких хала, у јавним службама п услужним делатностпма. He, није реч о отрцаној фразп о потреби „смањеља адмпнистрацпје", већ о бољем организовању ових службп н променп II прилагођаван>у њиховог радног времена. С једне стране, наиме, обезбеђујемо најсавременпје машине за производњу, а на другој страни н.мамо ,ллајваз-књиговодства", комплп* коване обрасце п непотребне пзвештаје, комплпковану процедуру око пздаваља потврда п о најједноставнијим чиљеницама или оствариваља најосновнијих права. To одузима мноптма много врсмена и што јс најгоре — радног врсмсна, јер јавнс службе „ ралне органпзацп* је које пружају разне услуге раде у невреме, олносно v времс када радп већнна радннка у производљи. Због тога је толико много одсуствовања са посла, много излазака... Због тога многе машине стоје п чекају на опс који чекају крај разних шалтера илп дреждс на неком друго.м сличном месту. To уобтгчајено „чиновнпчко" радно време почиње у шсст часова летп, пола сата касннје зпми. Ннје оно резултат неког научног пстраживања, јер смешна бп бнла наука која би се залагала за то да се рад отпочин>е у полухладшш просторијама ii да га почињу полупоспани људн, а није ни у целинп глслано добро, јер није прилагођено онима због којпх је тај рад организован. Уз све то, такав рал је ii вео.ма скуп. јер личним дохоцн.ма, материјалшш н другим трошковима пословања које те сдужбе имају, треба додати и све оно што се пзгуби у производњп због изтубљеног радног времена око неког сведочења, добп* јања неке потврде, предаје молбе за кредит или дечји додатак, флуорографпсања, плаћања станарине, решења неког проблема око водовода. или нечег другог. To, тај ,данак“, међгпгм, није мали и право је чудо како се нипгга не предгзнма да се укине. „Чнновничка традиштја", као и свака друга, тешко се мен>а. Зато нереално би било очекиватп да ће се сутрадан одмах изменити и прилагодптн радно време у јавним службама п услужним делатностнма. За то је потребна конкретна друштвена акцпја, а као почетак би се могао да одреди један дан у седмицн како бп се радпло другачије него до сада. Само при томе треба водвти рачуна да се нс деси оно што се лесило са радном суботом, односно пе би требало да то буде дан којп за све не бп бно исти, јер тимс се lie бн постпгло готово нншта. Д. А. ГОДИНА I БРОЈ 19 ПАРАБИН 12. НОВЕМБАР 1974. ИЗЛАЗИ СВАКОГ ДРУГОГ VTOPKA ЦЕНА 1 ДИНАР ЛИСТ СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ОПШТИНЕ ПАРАБИН СА СЕДНИЦЕ ОПШТИНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ СК ©©Едијалнб! политика Четврта седница Општинскс конференције СК општинс Па. раћиц одржана је 2. новембра 1974. Седници су прнсуствоваAii извршни органи опигпш* ckiix руководстава друштвено -политичких организација, секретарп ocHOBHiLX органнзација СК, члановн Актива комуниста радника непосрсдних произвођача, члановн комнспја Конференцнје за друштвено- -економске односе и самоуправљање и за идеолошко-политичко обрааовањс, као п руководиоцн појединпх служби и организацнја. На седници су доминпрала два питаља: АНАЛИЗА О СТАЊУ И ПРОБЛЕМИхМА У ОБЛАСТИ СОЦИЈАЛНЕ ПОЛИТИКЕ И ОЦЕНА АКТИВНОСТИ НА ПЛАНУ ИДЕОЛОШКО - ПОЛИТИЧКОГ ОБРАЗОВАЊА. Референти су били ВИДОЈКО АРСИН по првој п СЛОБОДАН АНБЕЛКОВИН по другој тачки дневног реда. Вео.ма жива дискусија, подстакнута исцрпном Анализом о стању ц upooAe.MiLMa у обла* сти социјалне политике п уводјпш излагањем друга Видојка Apciilia, о чму смо опширнијс писа.ш у претходном броју нашег листа, подржала је прсдхожене закључке, у којима је изражена суштина наредних задатака комуниста у овој ооласти. У дискусији су учествовали: Душан Петровић, Милан Марковић, ДрагиН Михајловић, Никола Пауновић, Ранко Николнћ, Станпмир Шутнћ, Бора Милутиновић и Стојадин Милетић. Конференцнја је утврдпла следеће ЗАДАТКЕ комуни* ста у областн социјалне поли* тике; Е Конференција СК Општине Параћин констатујс да су у последње две године учињени напори н постигнути релативно добрн резултатн на плану превазнлажења бројннх слабо CTii и области социјалне политике. Међутим, Конференција истовремено констатује да нису искоришНене све могућностн за брже решавање бројннх проблема у овој области као пгго су: запошлавање, дечја и сонијална заштита, стамбена изградња п др. ШРЛ СУ1РЛ Y прошлом броју смо читаоце обавестили о томе да је за повог генералног директора Цс ментаре изабран друг Топлица Недсл>ковпћ. Y току је прпмопредаја дужности са досадашibiLM генералним дпректором, другом Борђем Трајковићем, који одлази па нову дужност у Београд. Досадашњем директору је од стране колектива одато пуно признањс за досалашњи рад н успешно вођење најодговорннјих послова овс радис оргавизацпје у време реализацпјс обпмнпх пнвеспг ционпх програ.ма. На страни 6. објављује.мо разговор са другом Нсдељковићем о залаппма који пред ови.м колективом стоје у наред* ном периоду. Могућност за превазнлажењс cbiix obilx проблема треба тражити пре свега у бржем прпврсдном развоју, отварању нових и модернизацији постојећих копацнтета, коришћељу привредних, кадровских и других потенцијала. Додамо ли овомс ii унутрашње резсрвс у OiuuTiiHCKiLxt оргаипзацнјама удруженог рада чијс кориш* ћење је могуће уз већу радну и технолошку дисшшлнну, бол»и квалптет готових пропзвода, бол>у организацпју рада, повећањс степена Kopiiuiheiba капацнтета, увођсњем hobilx смена, могућности за бржс рсшавањс истакнутих проблема су још очнглсдннјс. Носиоцн obilx послова су Привреддш актив Оишишс и органпзацијс удруженог рада. □ И ако је у протеклом приоду бидо доста добрил рсзултата на плану стамбене изградње, ова област још увек uoiLxyjc проблс.шЕма. V OlllUlll1ш нс постоји чвршћи програм изградњс станова. Са друге стране по.мггика стамбене пзградљс успоравајуће делујс на изградњу станова у приватној својшш. Стога је нсопходно да се охмах пристуш! програлшраiby ста.\1бене изградње, јср сс само на тај начин могу уједпH1ITH средства и напори за брже задово.Баваљс потрсба за становнма. Y циљу убрзавања пндивпдуалне стамбене изградње потребно је у првом реду брже обезбсВиваљс слободног простора. Потребно је такоБе да сс утврде крнтеријуми за доделу плацева са јасно утврђеном ценом по једном ару, а да се са лицитацијом плацева у нашој пракси у будуће прекине. Пошто у политици расподеле станова нма доста проблема, потребно јс поштоватн усвојене договорене критерпјуме, а тамо где онп не постојс треба их што пре утврдити. Носпоци ових послова су Скупштина општине, одговарајуће интересне заједнице и организације удруженог рада. Ове послове треба започети одмах. ■ У uiL^y утврђнваил стварие незапосленостп на подручју општинс, потребно јс одмах утврдЈггп број радника којњма је запослење неопходно, чпји би прнходи 113 удружсног рада Oiiaii једмнн нзвор средсгава за живот, видети да ли нма породица без иједног запосленог члана. Ово је потребно учинити из разлога што међу пријављенима код Завода itua и таквих којима је пријава потребна само ради социјалног осигурања iiaii друriLx надлежности, а који посао бирају 11 често одбијају да прихвате понуђена радиа места. Y склопу бржег решавања проблема запошљавања треба сачинити анализу о поштоваљу законских обавеза о прпјему приправника на рад од стране OYP-а, јер поједине OYP нису учиниле све оно што нх је Закон обавезао. Потребно је формнрати ранг лпсту запошл>аван>а за свидснгираиа нсзапослена лица, коршићеи>ем договореии.х јединствених крите* ријума. To би елиминисало субЈекпшнс проценс н могуће злоупотребе а незапослевима омогућлло пун11 утииај на проблематпку запошљавања. Носиоцп послова су Скупштина општине и ннтереснс заједнице запошљавања. Овом послу трсба приступити одмах. П И ако је у протеклом периоду учињено доста у обла* сти дечје заштите, све могућности нису искоришћене нитп потребе задово.Бснс. Обзиром иа могућности неопходно је одмах приступити обезбсђељу новог простора за збршвавањс и вастггавање прсдшколскс децс, јер се овај проблем протеже већ чеколико година назад и поред чнњенице да су средства обезбеђена. Hociuaix послова је интересна заједшша дечје и социјалне заштите. Са решавањем овог задатка одмах почети. □ Досадашња пракса организованости снабдеваЈва радннка прехрамбешш н другпм жи- (Наставак на 2. страни) ОМААДИНА Ц ПОШ Кнше су н код нас омеле благовремено сакупљање летине. И, као и у другим крајевима, чим су то условн дозволили, омладина је међу првпма притекла у пољопр вредницима у по.моћ, како би штетс биле што мање. Истнна, код нас није било потребе за масоВнпјим аигажовањем младих на овом задатку, а.\и је овај npitxiep показао да се на младе у свако доба може рачунати. На слици: Сшшцп омладинс на жјгтни.х; пољпдга „Првог маја". ДАНОРАМЛ ФАБРИКЕ ЦЕМсНТА „НОВИ ПОДОВАЦ”

CIPAHA 2 14ДАНА ИЗ РАДА СИНДИКАТА Учглањивање у Тмтов фонд СмдеНи жслу радппх ши pouиашс зеиле да сс срсд стввна Тптовог фопда ciaope услсиш за inxoAciBaibC иладих радпика п радпичкс лецс iia основама coaiuapiiocni, и радш! луд>> onuniiiie Параћпп гзели cv акшвпо гчешћс иа Гиапивању орппшзаппја v.v ружеиог рала. сапоуправипх пнтерсппх зајслиица п nojeлинаца у Тптов фонл. н nine .\iui свој лопрпнос за оство pcibe задатаха овс пнсппуцпДр сада Тптовом фоплу Јс приступпло укупно 47 оргапп зацпја удружспог рада, осповних оргаппзацпја удружспог ра да, самоуираввих шпсреснпх заједшша и друшпакнвшггич. кпх оргапизаинја. Овс органпзашцс vuahitaahc свахс rawin (за парс.мп« пст година) ухупио 212.600,— дипара, одпо сио 1.073.500,— .ишара за пст пшша. Овле трсба nanoueiiyTii п сто дећс: Српсха фаорпка сгакла hr у првој ПШ11П1 уплатити 10ЛИ0,— лииара, а у свакој иа 1редпој niAiinn uiaahiiBjhc no 1000 .ишара biiiiic у олпосу na претхолпу годину. тако да he ibcn iicioriMiiiiuMi улог пзпосптп 40000,— лппара. Прсдух-1к за воловол п кшп.шмшју. свој ПСГОПШПШМ| улог у пзпосу O.1 5000.— дппара у-плапЛс у првој годипп а сваке паредпс п> лппе талаћиваНс 10 дппара no запослспом радппку (сада пмају 48 запослашх). II пајзад, „Елекгродпетрпбуппји". no рсд пзиоса од 50000,— дпиара који he уплатптп у iter Једпахпх рата. у првој rouiini уплашћс и 20000— дпнара као посебап прплог. Каи л pun о учuuHiBjna поједлпаца у Тптов фопл, ак> РЕЧ ИМА БОРИВОЈЕ СИБИНОВИН, ДЕЛЕГАТ V КОНГРЕСА CCC • Шп ЦНКН радничха хласа РЦИШ очекује ¥ WHEH M№ хата Србијс? — Paa.vi6.be naitcby IV и V xoupeca Савсза синдпката Србијс карактсристчш jc по ве ома зпачајппм, тачппјс рсчс1», рсволуш1опар111111, aorabaјпиа, каки за пашу Рспудлпку тако п за №.Ц’ СФРЈ. Овлс прс свсга MHCA1I1I па 21 ceAiumy Прмссдппштва СКЈ. Ппсмо Изврпишг бпроа и прсдссднц. ка Тпта, па П копфсрспцпју СКЈ, говор друга Tina Полптпч кои актпву Ipoinc, aohohicik iioaor Усгава п оджапапс X Konrpcca СКЈ и VII xonrpeca Србпјс. Оап Aorabajn усгварп прсдспхлају прслоиис момспте ко in воде ха усмсраваау сшх расположпвпх спага пашсг дру штва, хако na orxaaibaiby посод V конгрсса Савеаа Cini.niтојећпх Aesnjaiuija тако и ха пржем разво)у еаиоупрашшх oiiioca II друшгва у ислшт. Због топ су и дркумсптп прпlipe.M.bcnn Ја V кошрсс Савсза сшинката Cpoiijc засиоваип па матсрпјалпш, захључшша н рсзолт unjaua uaui овп.х дрга baja Са апурношћу сс можс очекиватп да he Коптрсс спи АЛКата Cpvilic прелстав патп копкрстан договор за рсалпааШ|ју Устава п резолушце Konrpcca Canna комуниста. Ono исшчеи зОог тога iep су па од pebeniLM miBoiuia п доса.1а до ■кипеис идеалис одлуке алп nnje посгојало присуство од говорпостп за iuixobv реампа ппју. Can ini всрузсмо да he рхмшчка класа идатке који стојс прсд плм са успехом ■» apiunni. YPY4EHA НАГРАДА „KYATYPHA АКЦИЈА** Нспосрсдпо npc oiBapaiba IV OKTOEAPCKI1X CYCPETA ПОЗОРИШНИХ AMATEPA, na npiiroAitoi свсчапостп y холу Градског аматсрског ndoopinn la .blLWnin Радоаановић, me nnx npc.uc.vinxa Cxynninuic Општипске riajcAinmc културс ирсцала jc паграду JCy.nypna axmija" aa 1972/1973. годппу. прсдсгавпику Аиатсрског позоpnmia Октобарскпх сусрста ixnopnmnnx ашпсра, xoju cy AoOniiinuii овог npnanaiba xao иајзпачајппјп културш! дога baj y ncpixuy ox oxroopa 1972. AO oxioupa 1973. roAinic. V опразложсњу долс.пспс паграде поссипо jc пстакпута масовпост, npoOybeiui свсстрани шперсси ii тсспо noaeaiaa- >be ове iiainnbccTaunJe са радHHii opraiinaaiuijuAia. Прслата ixiipavi састојп сс V сху.мпурп ДКТ", академског аајара Слободана Стојаноапћа п уппкат дипломс псгог аутоО Ви стс се определкли aa рад у KOMiicnJn V xonrpeca aa жпвотис и ралнс условс. О чему he се piicitpan.bani у овоЈ кошкпјн п каквп се рсцлга та очскују? Konrpcc he радптп у псг комиспја. С обапром па апача| п актуслпост npoiixciia cranдарда п у пашој onniiiinn, а поссппо у uojoi радној организаипјп. опрсдслпо can cc aa рад y Koinicnjn aa жпвотпе I! раДПС АХЛОВС. Ha oaan података oopalvniix y. xoiirpccnoM матсрпјалА. .inскусијс ii предАоге дслегата KoAUicnja he сачшшш прсдлог аак.чучака xoin he бпш ра зматрапп п усвојспп па плспарпој СМ1ППШ копгрсса. Mnc.uiu да he Комшшја napoчпте пажњу посвсппи iicbyсобшш охпоспма ралппка у улружспом ралу, .тдравствспом, ■П1валидском п пспзпјском оenrypaiby, ycAOBinia жпвота п рада п зашгптп па ралу xao п осталпм nirraihinia xuiabinor n ApymiBcnor стандарда. .................................................. УГАО АОВАР ПОГЛЕЛ ■ Нвш /рад добија два солитера. Пред.гахсм да аедке тратовс доОију dpyioeu из no.baipt<epcdne задруге. задулеетш за коопсрацију. Нека људк Зарем са висине виде KoonepairrcKy nepenmuty (чигај tuaii"). КОНТРОЛА Свуда је аутобуска стаиича ospaiyra улици, наша је окрекута коитра. Пвметно звр пе.'? Зашта can да вндс хаАа се сувопиг, умссто дозволашх W, у aynOyce yroeapu no IX цупшка. СВИЊЕ Раиоварају дш смрца у eyrotycy: — Нисам био 10 1одина у napahimv и пош:ено да ти кажем тчудио сам се. — Чему највнии? — упига м dpyiu. — Па право да тн важш најлшие оао.че: Оно.тко ЈМице изрпееие a нигде саши/ Aaanh Puocaa Дале* жв се pehn дв Је до сам •» тои пршггуппло укуппо 3.423. ппхов v.ior за јсдпу пшшу п> посп 135.900,— динаро, олпосno за пст голппа опп he nmi 679.500,— Ainiapa. C обзпром да je ахтпвнос! na oprainnoaaiuy упнса nojeAiniana отпочла касппјс. рсзул тат jc ппак задовоwaaajyhn. Управо, axmija jc отпочсла y opnnniaaniijaua Савсза xnsiynnста. Шир.1 axmija nobciia jc cao y name трп najnehe радпс oprainiaannic (Cpncxa фабрпка стакла, Иплуегрпја вупсппх Txainina „Брапко KpcsianoBiih' n Фаирпка nciicina Ilunn lloiav aan). Проссчпа уплата no јсдпом појслпнну — ч rally Tnronor фопдд пзпосп 39,70, — Д1«ара ro.umnbc. Оплс трсба nanouo nyni да Jo јсдан радппк Српо кс фаирпкс стакла уппсао сао| улог ол 1000, — дшшра п»мш> ibe it да у сшш оста.иш орг» шшцпјама, xoic ov до сала достпвп.1С податхс, са улогои папал 200, — лппара пмшшк пиа 42 појс.ииша, од којнх су трп са по 600, — лппара ■■ nci са no 500. — дппара roainuibc. Ппачс, najBchii Cipoi nojcAinia na v члапспп jc npiKTynuo ca 50, — .vmapa roAinuibc. Лкцпја y4Aaibnaaiba y Tnroa фопд jc v току. Из n.TU»Kiior cc niLUi. .» he omuTiuia Ilapahnn, npcxia лоса AannbiiM рсл-лтатпма, y Tima фопл CP CpOnjc ушаћивагп: Го.мшшс 3a 5 ro.unia al panic opr. n др. 212000,— 1.073.500.— 0) појелшши 135.900,— 679.500,— УКУПНО: 348.500,- 1.753.000,- Ca OBim. акпппост Onumin- oprannaaiuijaua nnje завршеп exor савста Тнтовог фоша Ona jc yroxy n y oprannaauii Oinimnicxor cinuinra.uior Bcha jana Савсза комуппста n y ii OnuniiiKxor KOMirrcra Cane сфгашиацпјама сшипката a aa хомуписта xao ■■ ocra.Mii трсба да отпочпс n у оргапизалр1;ппвс11<>-по.ит|чкпх opranit unjaua CCPH. aainija v oninnniii и падпии M. П. П Како као актпппста у CHHAintarv oncibylere акцнју xojy је ова iipraiiiiaauiia водн ла na aauintni стапларда? Мислпи да ie на заштптп сталдарла рамшх л>ум1 CnitAii ката бпо доста апгажовап. Лктпвпосг jc ncnabcna у свакоп .Uiгом iioncirry, а попбио к» да се pavtio na увлажавању nocAL-.uma nocxiii.beiba жпшпnnx пампршша кија су у зад lie ирс.мс iKona учестала. Рад mill byAinia иариЧ1пи корпст:1 оргашиовапо шаидсвашс 11 регрсепраие овпх пампршша као н спабдсвањс огревом. П<> ред onora, у uojoi рздпој ор гаппзаццјп Спидпкат сада врло oaoitbiio радп na рсшапа- ■by проблсма адрапствспс спптите радппка, с обзпром ла је bOHIBOJE CllbllHOBlin запажопо noschaibc aicycrno iiaiba ca para aoor noAonaiha IIpcAcrojn ii axmija na npor рамском pcinanaiby проблсмЈ .ipyniiBCiior егапдарда, npe cue ra nirpaAibc сгапова за paaini xc ■■ слM. П. Ком^тастп Q и еоцфАна коАитика (Наставак ca 1. страис) вогтш luxuipiumaiia дала јс веопа лопре рсзултатс, na ncia мора дд иудс iiaciaB.ve:ia п прп хваћспа п ол страпе onnx parnnx opraniiaainiia хоје to ,v> сала шку учшшле. Ово jc трајап аххатак na чпјем решавању треба поссбпо да сс апгажују члаповп СК ппрапп у ашдпкалпа руководнва као и Olin којп pare у службаш apyniTBciwr папдарла. Носпопп опог поста су орга iinaamijc удружеиог ра.ш. П V оиласгп пепппшапл порскла iiuoBiiiic rpabana noCTiiniyui су пзвеспп pe.iy.\rarii McbvniM, mirpcono jc убр.игп pay koniicnje aa ncnnniBaibc noрскла nnoBiuic n anile лопрпнс th сфпкасппјсм сузбијањг co iiiijaAiuix paanixa n ncoiipanAanor uorahena iiniio рада n реаултата рада. Hociuau овпх послова je Ko imciija aa ucnimiaaibc порекла IllIOBiniC. □ Порел opraiia n oprainiaa. unja озпачеппх y ивпм аадацпna ne треба пзгуОптп ш впда да ociioBini nocnoiui акгпвписти na aaiurimi amaornor аапдарда II COUIljaAlie Clliypiiocrn, Stupa jy oimi радпп дудп, y npaou релу члаиови CK y oprannaaunjaua удружсног рада n APIntu самоупрвашш струхтура-' ua. Casio raxsosi актпвпошћу pxuiiix лудп story ce уочаватп слабо-in y областп соцпјалпс □OAiinixe n сгвараш услови aa imixobo пржс прсвазпдаженс. ОЦЕНА АКТНВНОСТИ И IIAPE,1H1I ЗАДА1Ш HA ПЛАНУ ИДЕОЛОШКОЛОЛНТНЧКОГ ОБРАЗОВЛЊА Пошто је дао noairnuny оцс ну дшикашме активносш па оаом плапу, друг Анђслхошћ је указао па прсдстојеће задат кс комуппста V oo.uu.in илсо Аошко-поАпгпчког oupaioBaiba ii, naueby ociaxor, рскао. — V napcAnoii ncpnoAV to жиштс 1|деолошкополи111чког pa.\a »ор.1 Oinii y ocnoBiioi op raiuiaamijn CK; to jc aa nac од лучујнћи кршсријуи, nut npc uno Aoca.vuuibiiM paaosi OO CK na luaiiy пАеолошкополпТПЧКОГ 11 ApAUllBCnOCKOHOllCKOl uopaaosaiba lie uoauisiu пптп aa Aouo.bini. Зато csio прелуаслп опсежпс slope. Y cbiiu oprann aamijaiia CK y гоку jc ycsajaibe upurpaua рала aa реаивацију Kourpecinix .vixysiciiaTa и ожпiniiBopeiba yciannnx пачела. Tc npurpaiie трсоа уфадпти у nociojelic обухпапшје npoi paste идсоАишко-палшпчког рада Hcroapciieno. врши ce naoop акшва прсдавача од ocuobiu оргашшције СК до oprannaa nnje CK опшпше i.'ao цсмшс HacTojaibc jc да cc iiaxciuixuic апгажују сопствсие aiare a Ai Kouiitct пружн nosioh oiinst OO CK xoje neuajy дово.ипс concTBcnnx sioryhnocTH да aa ДОВО.ПС II шшипум потрсоа ILAC ЛЛОШКОПОЛПТПЧКОГ oflpaaoaaiba. nosioh he Ginn пружепа n y оплшшма додатиог lueoaoinxoi oopaaoaaiba. Taxobc. трсба ne говатп cana.uby oenoniinx opia nnaamiia CK и y овој ооластп. Ty лсже вс.шке nancxopiiiiihe пс siorpyhnocrn. Мора се попло.опи иеупоре дпво Beha naxuba npiijeuv у члапство СК, повопрпмс.ппниг чданова СК и тпопзабраним руково.Аствпма oprannaaunja СК. On сс посебпо осврпуо н» потребу да се гадвајају срел ства за овс потрсбе, хако бп се програмпрапа ахтивпост, парочпто прско Клуба самоуо раа.иача, у потпупосш ришг зовала. Копфсрспцпја јс подожала ставовс na Лпалпзе стшаа и потреба пдеолоашоаолтпчхое образовапа члапова CK и V воаио пзлагање. Из лисШа „Будућност" (16) Проглашење удорнмна у фабрици СТАНАП На Лан 12 дсцс.тра v npnryitoi Лворапи радннчиог iio.ua „Ткго", уз npiwycno прсдсгаапнка auium, m родпс Kiocni, гсисрлшс r>npeci|i<ic cancjne uitoycrpnje стакла n dpyiux locntjv, пмриоч jc npni.iaHicitc ycMp. инка paouoi колсктшш фабрпке стпх.м за nepuoi аа/усгоктобар оас гобпне. Прс почстка са.ис свечапосги прогмшам ударника ку.пурноумсгннчка група <0абрикс стакла извем је крагак у.исгничт иртрам, који сс састојао у хорски.ч nec.ua.ua, peifKra411ia.ua и у извоћск-у каиада .Ииа.тфа, Octa" од Нушића. За oen.il ie dpyi Bait onopuo свсчаипсг чпздравиашк npucvnie. na je Biao реч dpyiy Жпаатп Mapaoeuhv, nperссдпику синдика.1пс nodpvxntufe. xofn je y дужем po фсрату захаа.1110 чс.1окупио.и радпо.и голсктпву, што је годишњи произаоднп n.tan пспушт 27 Oana npe роке. Дирекгор предузсћа Apvi Ypoiueanli у саоме rixuio п»у указап ie na сгебу padnv ducifnn.ninv. unfa ie емсrata ипошм стакларчпиа y Ooiiniiin v пазпеа удариика, ГоАишшг inen one todune ca riern.:.- jmcrpoieiMf.ua. yimp im.ii aaxaiaibeM радппка прсбачен ie ca 28'4 v oonocy ua 1939 andirny. a y oeoi raftwm издаго ie пз фтЛа рукотдетаа за уОар/шке 605.000 дипара. Ae.terar Генсра.ше dupemfuie чеспаао jc »ocnirnyni venex раВпом колекпту. na je mu прп.тком mde.m> 10 ivxea.vftufa od erpane dupefafuie naiOoMtM padnutfu .ua n намеште>ииџ1.иа y 194S tod. tlaroM, noiuro ie пзаршепа npeOafa књига .шцима xoia cv wepiaiua курс за cTiiifOibc каа in^iixminjo, npe шм ee ie na npot.taiuaaane ydapnuxa. Назиа сдарника doOiuo je 46 радпика uoiu cy u imeчано natpabenu y ухуиши изпосу од 56.400 Линара. По теа.вено је 78 .unfa ca vxvnno.u uaipado.u od 02М0 Are napa. Поред rota за ycnex y paOv irv.trvpntMipoceema секција npu прсОузећу natpahena ie ca 5OM0 Onnapa. Od npot.mucnux ударпика ссдморо cv npau nyr ydap. muui. Baoimia neru nyr. rpoimfa laecru nyr, nanjiiua ccd.uu nyr — CranuMiip Munnunoeuh n Мплупт Величuoeuh ii jedan no oc.un nyr ydapniix Душап ЖпекоаиЛ. Ногоађивпље учктељо sSor даш залагоњо у оптшоњу Ha Kotutfcpciitfuiii у субату 4. dcifc-udra имриина fe подс.ш награда |<а|зас.1уж1шј|ш vwurc.Muia у oiinc.ucmo аању нспис.иених у ка.ипагм1 1947,’48 todunc. Чсда loeanoeutl, учигсл из Лреноаиа. onuc.uenuo ie у 1947/40 tod. 75 псчисмашг. Остаарпаши apio добру lapadfhy са масовнпм opiaiutxaifuiaxfa учите.ме merone :«ко.1с ошкметии cv 210 aiia.iffta<~>era у 1947/43 rodnnii. Засхуча за оаај успех ае.шки.и dc.io.il је рсзу гтаг за.№ taiba Чедс 1опанови1:а, re jc naipahen од Мппистарстаа Просаете са 5.000 динара. Ноачаиом natpadoxi od 4ЈООО dunapa uaifiaben ie n Тихомир Anacracuieeuh. учптсљ из Бу.мша којп ie у npoiujoi КП.ШШШ1 onuc.ucitiio 42 anatffa.iOera n nopci to ta taro jc padno ca /88 учспика y шкаш. llainada.ua v icii.iifa.ua natpahcuH cy учигели: BoiaKoetih Жиако из Acuiia, MapKoanh Дарппка из BvcuMe ifa, HacTKoanh Mnodpar из Д. Mathkiic. Painh Лаппнка u.i laiytoaifa. AfKiih Радлииа из Лсбпнс n Ciumh AxeKcandap in 3anpcic. Cen uaipabcuii учитсли pade акгиепо y uacoenuu 0ptanu3aifi1ia.ua. V ii.ue naipahcnux залаа.шо ce ЧсВа Joaanoeuh који ie рскао da cy oee natpade признење cmiu учигс.Ђи.иа u optamriaipijaMa бсз којих ce ne .uo arc 3d.uuc.um1 ycnex na oeo.u no.ty u odehao je da he ce y oeoi кампањи захожптп u dam cue od ccOe da cc nenie cwHorr y epexv .iiiKeiidiipa 11 da ce на npocecrmui гечс iceu.ua оенособп ае.шки Орој опис.иепених. (Ит лпста ..БудућпосТ" Op. 16 од 28. лсцсиОра 19483 ■. ИВЛПОВИК: ловлц сновив С1ВЛГН0СТИ

ИДАНА СГРАНА З ' СА ГОВОРНИЦЕ VIII КОНГРЕСА ССОС СУДЕИНДКиПОСАВИ У РУ1Ш ЗДПОСЛЕНИХ Друговп и друтарипе. Осми хонгрсс Савет соцпјалиствчхе омла, диие Србијо одржава се у време звпајиих друшпегшх збиким и актизности xoje co у Himes друштву преузимају у шшу дамг ра звнјања casoynpaamot, сошиалпсшчких u Apynmemix олноса, спбилизације привредс, реалпзапије ставова X конгреса Савсза хомуппста Југославцје п VII хошреса Савеза ко synscia Србпје. уставкпх промепа п оспа ривања доминактног и охц-чујућег утицаја ■штереса радничхе класе. Ово je прплнха дв се хроз хрппнху аналпзу досалашнег рада, реалпзованпх акцнја, постнпеупк резултата, нспољенпх слаиости у реду, саг.ида н оиепг апажовапо н деловапе Савсза osabaiihc Ср бцје у перподу naueby два Кошреса. ВИШЕ ОД ПОЛОВИНЕ НЕЗАПОСЛЕНИХ CY МЛАДИ Желпм да посебко пстакием проблемс « о&шстп запошхавања п везопослене омладп не у зсмљп п пностраиству као п аапошхава пе арпправиика, њиховог полоасаја п уклучн ааае у процссс рада. Проблем заиош.шва|ва са хоЈпма се нашс друшпо у овом зрепутку суочава п похушаI* да ж решп, за нас су посебпо значдјнп јер више м половапс iiexuiocAeiiiix су млади п овај броЈ је у сталиом п значајном порасту. Сопцјалистпчка Републшт Србпја је у демо трафском поглеау всома хсгерогена, што отежава протиозирањс становннштва и радне снаге ш> дужп рок, алп ту пс правда цпфру од 17M35 лпца хоја су тражпда запослсњс помшшом 1973. голпне, а од тог броја до 25. годппа старостп бпло јс 90.407 лпца >ип 51,1%. To бројкс, пет годппа paimje п imixoi одпос 6ii.w cv сасвпм другачпјс, односпо уку пан број пезапослснпх лица повећзн је за прско 50%, а орој младпх seby пезапослепц. »а за проко 90"„ Cinypno јс да сс не можо so к nchciio заварпватп ла је ове проблеме лако рспипit. јер смо евесип да пема .lenuici запошл>ава|ва бсз рапа прнврслс п без от eapaiba поппх радппх места. Cuarpas потреб mis да јс вредио истаћп да јена подручју Зајед Dime aanouixaoaiKi рствоиа Поиорав.ш, Р«а вс п Левчс ,v> сада за огвараил,- повпх раднш seen уложсно 7. siunona 480. хплада дниа ра, хао п срсдства .Југобапке" у изпосу од 5 siunona лпнара. MebiTiin, TO lie зиачп да itchcuo и да ие 1реба да ce залажсмо и боримо да се проце |«т S.UWIX 1№запос.1«шх смањујс. јер сигур. Кда псма општсг прпврсдпог папретка by новс ТСХ11ОЛОП1ЈС п повећаваљу про духтпвиости бсз младпх стручно оспособле mix халровз. Чшвсница Јс, sebynis, да се то често забзравља. да сс nocnibajy пеалс кватпп захтсвп. прс свега кад је у питању радпо шжуство и прпјсм прппрашшка. Прп топс сс тотоио заборав.ћа па Закоп с npniipaaiiiuuiiia којс само у голшш усвајаш 1968. годпис иоштован п прпмсппван у во 1шш1 радпнх орпшпзацпја. С другс страпс. чшвсшта јс п то да п поред тога што се спшо пстпче да шкошватвс иладпх треба да будс ycKAabcno са потрсбама прпвредс, тс још нпје рсалпзовано, па се при тоие више водп рачупа о проју школскпх uyna и nav ровпиа у школзма пего о кадроиша које школс трсЗа да itpiuipese за црпвреду. ПРВО ШКОЛУЈУ пл ПРЕКВАЛИФИКУЈУ Y obosc п прпвреда nsa свој дсо одговорпостп јер је без дугорочнс, па често п храт корочне пропзводнс оријептацпје шго усзов мва нсмогућпост плшшрања потребе за ка аровпма, Таква cnryaunja говорп да се и о нвхо sa.ui дпзар хоји сс одваја за школова не оручнпх хадрова нсраипопално троши јср Је сталпо прпсупв потреба да се већ НОВИЦА ПЕТРОВИБ ЗА БРИМ PA3B0I ФИЗИЧКЕ КУАТУРЕ Другарице и друговп, Налазнмо « у јску caei-xyninLX друштвс imx промена, na npesa rose н у областп фп зпчхе културе као питетралпог дела друштве ног жпвота п стапдарда деце, омлааши п ipa bam. Посебно сматрам да бп трсОало да сс чује реч osaaaiuie п о onoj веоаш важиој об ласти. Трећа хопфгоепиија СКЈ копстатовала је оМшипо aaocTajaibe развоја физичке културе п ухазала па потреоу ишрсг п cjnixacnitjci аигажовапа свпх друи1твеш>политпч1и1Х фаа шпмомии, стручип oenoco&bcint кировп у пућују на преква.и1фпхаш1ју шго у решону ЗаЈсишие запошљава1ва Поморама, Ресавс п Лсвче за последње четпри годпне пзлвојепс знатао средсгава. Y Параћлнг за око 700 pa.v ДУШЛНКЛ ЈШЛОСЛВЛ.МИП пика уложспо јс мплпоп 486. хп.шда дпиара. у Свстозаревт шиион 863. ииаде — за 1.106 раднпка, у Нупрпјп uiunoii и 612. хп.вада — ва 1.110 paAimxa, у чпјој структурп поред КВ п ВКВ радника пиа п лпца са срсшвпи сгруч hum aaniuiaibeu. Судпппа нсзапосаенпх јс у рукама запосле mix, oiuix који радс, стварају срсдсгва и до ходак. Mebynui, у мпопгм органпзацијама удружсног рада нсма довол>но орпт за спа рапл услова за пова запош.швапа всћ се задово.иавају постојећпм станлм п својпм пс микајсм не водећи рачупа што мшдп .вудн у пушш радном замаху чскају па евплсп. цији Завода. Запош.шва1вс прппражшка пиЈе дпктпраш! само социјалноукопомсхпм разлнзпма, всћ је нсопходно п због тога да се иаучено ис бп заВоравпло. што је пормална погледпца зио! лугог чскаља на уклгчиазп«.' у токове репро душшјс, радпс способностп тпх младпх људп Ysccro шпепзпвпог запошљаваља s.iaain нзражепе су појаве доп\’нског п прсковрсмс nor рада п запошл,авдил.' ueiunoncpa шго « у будућпостп пе смс дозвомпп. Познато јс ла ннјс notyhe noschaifac броја запослспости исд раста прпврсдс, пп paci прпврсде плјс могућ оез повпх стручппх рал пика. Те qnibcniine су мећусобно жжезаие. a то се чссто заборав.т. Сшурно Јс да у овом гренуткг п па овом месту пс иожсмо ово ппtaiae'y nornviiociii да сагшдамо, а о решава. ■by пе можсмо чак пп да гоиорпмо. Ипак no кушаћу да истакнем још пеке miumhiiuc у во зн са овом проблемашком оез претепзпја да ■то буде свеооухвапго. О.МЛАДИНКЕ И ОВДЕ САМО НАИЗГЛЕД РАВНОПРЛВНЕ Y оквпру ВроЈа незапослснпх seby младнма a п yonum прој жена јс око 55",. НапзглсЈ ту смо равпоправнп. Од 5.403 пезапослсна лп na v иашем pcriionv, према стању 30. 6. 1974 годцне. ЗЛ40 су Опле жспе. од vKimior opoja до 25 годши спростп nsa 2.835 лпца, a жспа 579 ilui jeana nenina. 3a pa-Mixv од мушка paua жснс лалеко дуже чекају на nocao. Paa nc орпнпзацпјс много тсжс п са впше опш ра прпмају вОог још увек iic.mibo.wio развпјс нс мрежс дсчпјпх установа п сервиса и oik са впшс паиора обављају својс раане обавс тора па бржем развоју масовпс фпзпчкс кул турс. Копферепипја је поссбно пстахла да ово подручјс треба да постапс саставнп елс цепат друштвепе репродукцпје и полптпке друштвепог развоја. РазвоЈ фпзпчке куатуре у целшш. г посеб но. масовпе фпзнчке културс, већ нпз гаашш озбнљно заостајс пза реалнпх потрсба децс омладппе п rpabana. дапас јс у орпшпзо вшу акгивиостп у фпзпчкој nyaxypn ук.иучеио једва 3 до 5 одсто становипштва. Органпза ипјс хоје паде па подручЈу масовнс фпзпчке хултурс већ пиз гадцпа шиазс ce у поаређе ном положаја1, зЗог препаг.иииепс орпјента inije на кпалптепш спорт, врхупска спортска достпшућа. мс.илл, победс п иутоваља. Прпп цшш п хрптерпјуми фппапспрања иа cuts ■швопма npiLiarobcnn су потреоама и пшсрс аша врхпуског спорта п spajibc су пеповох ип за оргаппзацпјс којс раде па подручју масовпе фпзпчкс куатуре. Зато су ове орга нпзацпје којо радс па подручЈу масовие фи зпчке хултурс. Зато су овс оргаппзацпје матерпЈалио, кадровскп и фппанспјсхп јапо осп рокашеие и оспжвене оез пеопходпс подрш ке друштвеноло.игп1чкпх фактора. ПодручЈс фпзпчке кудтуре је већ дуго пре пуштеио само себп п остављепо без oaSn.v нпјег упшаја п усмераваш од ССО п дру тх друшпеноч1ОЛ1т1ЧК11х фактора. А кад су аруштзекоч10.и1П1чке органпзацпје и paasa трие актуелпа пптаиа разаоја фпзпчкс кух Ocsos понгресу Савеза coiuija.uicri'- чхе омладнпе Србпјс, којп је пре nap дана одржап у Бсограду, хао делсппп омладпне опшпшо Параћпц присусгоо вали су Мплан loaautOBiih, раднпх Срп ске фобрпкс стакла. Жпворад Мнлосавмвиђ. радмпк Графпчког предузсћа ,.Вук Kapaunh., п Брапислав Пооовпћ, вапредип студепт. Порсд Ibnx. Конгре* су су прпсуствовхш it Душанка Мпло сављевић п Довросав JoBlih, као досааашњп члаповп Рспублпчхс конфсрспшце ССОС и Мирјана Tosidl п Новшха Душаижа Милосавмвпћ је jeamw са репгоиа Cpeaiber Попорав.ма, Рссаве п Лсвча узела учешће na lucnapnoi сеаншш, док је Новппа Пстровпћ гово pno па седшшп KoMtk-iije за друштвспс актпвпостц и ominenapoanv одбрапу. Њпхова icuaniba оојавхујсмо v пелпнп, хако бисмо oiion’hiLui младо ма да сс са њпма vnojuaiv. зе. Школовап*.- женске омладине ie всзано зв мањп број тзв. жснскпх зашшања, што obi tni.ia.uiui' посепио noiaba иоготово што јс о на због прпсутпих конзсрватипх схватањ; много Maibc пикрет.мпва. Нп покрст.шпик! чушке омлааппе пнјс па зааово.вавајућем и» noy jep нису створени одговарајућн условп за to. a пре саега око oueaOcbciba aaeiiBanivi cucnmja п стапларда. Y току 1972-1973. roanne пма.111 смо зајелno ca ciiH.uncaTOM. скупптшама друштвено iio.umniKiix зајелпшш, зајсд:пшама aa aanoui .vaaaibc п оргапикшнјамд удруженог paaa зпа чзјиу axriiBiiocT око пзрадс друштаенпх дого вора. о кригсријумпма и приорпгетпма прн запош.маван.у. Овај корак ннјс могао да аутоматскп лпк Biwipa пезапосленост, али je упсо известап рсл, соцнјалпстнчка мерпла и објехтпвнс крн тсријуме при запошљавапл-. Као резултат о ваквс axunic па пашсм pernony npitcTiiiii.ic сс израдн jasniix ранглпсти псзанослемнх лп па хојп no o.uotiapajyhiiM xpiirepiijiuniia п мају npnopinerc при ззношљавању. Тпм крв a* ДЕ.1ВГЛТ11 СЛ Pbl'liOHA ПОМОРАВЉЛ ЦРЛТЕ TOK КОШРЕСЛ терпјумима cy ooyxBaheini сви соцпјалшт n матсрпјам111 Mosciirii који cy o\ зпачаја за oApeniBaihc upiiopiirera при запош.вавању Резултаги cy biiaiiii a.iu join увек псаово.мнг jep треба пасташип ca пракеом iaeuor paaua ipaiba проблема nejaiiocxemix п од самих nc запослсппх .шпа. ОМЛАДИНА НА ПРНВРЕМЕНО.М РАДУ Y HROCTPAHCTBY Посебпс проблемс има омладипа па прпвре меном раду у пносгрансгву. Далеко од домс mine опа своје формпршш завршава у срс туре Ш1ховп сгавоап, препоруке и рсаолуцпје niicy дослсдпо cnpouobcibc у жпвог. ii.ut шти јс чсшћп сдучај, пракса јс потпупо одударз ла од тих ставова, препорука п резолуццја Зато јс n pasyiLwiao .13 је ово подручје on терећено ашопш слабостпма п дсвпјаиијач.1 иа хоје указујс Ппсмо прсдсе.ишка Тпта и Пзвришог бпроа СКЈ. V условпма паучпо-техиолошкс рсволуцпје брзс пндустрпјалпзацнје п урбаипзаппје фуна пије фпзпчке култсре постајг свс шпре 11 'раз iraapciie. Фпзнчка култура посгајс свс внше свакодневпа потрсиа сваког појсдшша п зна чајан фактору очувању злрав.ш, впталнпстп радппх спосооностн. тј. фактор бполошкс н сопиопспхолошке пзвпогсжс савремсног чс вока. Зато miTaibc развоЈа фпзпчкс хглтурс на' шпрпх слојова стаповнпштва у свпм средп иама не можс да пудс само брпга оргаипза ииЈе за фазачку културу, всћ мора дв nonane сталиа брпга п дсо програмске актпвпостн свпх друштоеп<Н1о.ипт1чх11х спага у cans дру шгвеиополптчшш заједтшама, а управо тс јс основнп предуслов да фпзпчка култура пс спнс саставпп елемепат друштвопе pcnpoAv, ипје и полппже друштвепог развоја. ФОРМИРАЊЕ ИНТЕРЕСНИХ ЗАЈЕДНИЦА ФИЗИЧКЕ KYATYPE Ударна ахццја у том правцу је фориирапе штреснпх ааједница фпзичке културе. Сома дефшшцпја ibenor назпва говорп о noтребп обједпњавања пптереса свпх раднпх -4’ДП, омладпнс ц rpabana кроз ову пову шг спггуцпју снстема која мора да превазпђе (Наставак ва 10. страни) annasa рампчптпм од name а често Је пало жспа п пропагап in дупрошој од онога за шта се ми за.шжсио. Oneibeiio je ia јс то нзазва ло ашогоструке последице на main- васппта iba; формпрапа п усморавапа младе гспера uiijc. Због тога бп Савсз соцпјалисгпчке ом U.MH1C Србпјс п друшгво у пслшш требале овоис да посветп всћу пажњу п да омогућп да у току прпврсмспог боравка вап грашша name жм.м они nc осгапу вап пашсг развоја пеупозиап! ca imim као н да пм co омогуВп повратак п што бржо yn.w4iiBaibc у прби» воању у властптој домовппи. Број отпшлпх на прнврсмснн раа у ппоо траиству- а свнАенгпраппх код завода iiauiei pcniona И311ОСС 3274 лшш, а слоподпо сс мо же рачупатп да ux пма око 10.030. Најзећпм лелом to cv прппадицци м.шдс гепсрацпје Pain iicninaiba пробчсма иезапос.1спости на Bcuihy да јс у мојој општнпп прој запослсшп пре дссег годнна п лапас uciu, а постојсћа npimpv-ia. капашпета xojinia раснолажу na могу IIH1TI опсћавају soryhnoci уолажава|и ■таквс крнзс. 4nibeimue говоре aobowio и јзсно какве нроблсме има ом тадпиа овог pcniona утолпкс пре што је евпдеитпо ла се друшгвснц дого luipn о утврђенпм npiiopincnuia не поштујг лоао.мно, те додазп до појавс разнпх дсвпја цпја п готово поттциог ззборзвлсппа закона о нрнправшшпма. НЕОПХОДНО ЈЕ ДОСАЕДНО СПРОВОБЕЊЕ СТАВОВА ■ Неопходпо је да Саасз comija.uiciiNKe ox лздпне Србпје у садсјству са осгаднм дргш IBCH1UI спагама прелузму акршчие мсрс 'ра ди дос.шшс прнменс yrapbeniix сгавоаа у оС ласти запопижвања. На крају, схаатајућп oOjcxriiBiie тсшкоћс ипак сс може зак.м'чптп да ироблем запош •basaiba уопипе, а поссбпо запош.мава1ау мла дпх треба nocaenmi achy пажњу у names ла.мем раду, јср без тога не можс бптп нп прпвредног развоја, у ск.мжу потребппх ме ра грсбало бп n.iAnojiini. cnisy.uicaibe оспоп mix opraiinaaiuiia Apyiuriicrtor рада да прошг pyjy своЈс капацитетс, бтварају нова радна места путсм yxiiaaiba разппх дажтша. Kojb се сада дзју при пзградњп и onpcsaibv. кас и oc.ioBabaiby од обавсаа n.iahaiba порпа г ЛПЧПОГ дохотка. лок траје робпа npoii.-iaoMia Друштвено догопараи« п yrapbuaaibc npn орптета sanoiii.baaaibe уз pcry.incaibe oAiouur постп за nenouiToaaibc ncnix KOsniCKcinije yi Bpbnnaibc положаја iipnnpaBinixa уз петица ■be обавеза ociiobiiiix opraniuaiiiiia улружепо! рада, за iwixob nptijcs, csaibiinaibe .wnyucnoi ii npexoapeseiior рада, n OHciiorvhanaibe aans ui.vaaaiba nenaiuxiepa ca biicokiim iipniiaibiiua inainipaibc кадровз y ck.ixiv ca noTpeOaiu прпврсде n школовашс xaipona y складу ca ms потребама, радп обсзбсбшчпш стручља ка кадрова у скдаду са тпи питрсСама, радн uOeauebnaaiba пручпака и раштиалпог тро uieiba средстава. Сталпо п систсматско ппформисање ом.и Aime, па прпвременом раду у ниостранству о жпвоту п раду у seibwi и osoryhaaaibe пов ратка it aanocaeiba у som.wi. Посебио размс трптп uoryhiiocr шањења рздиог стажа, за пет годниа у обе категорпје. PasyiLwiao, сва ова И друга mrraiba Савез соипјалпстичкс ом ладпне Србпје ис може да рсшава сам бп учешћа основних орппшзацнјз удружепог ре да, образовнпх пнсгптуцпја, а прс соега Са веза комушша и Савеза снндикага, кроз снн хронпзовану, пормапентпу програмски п вро мепскп суображепу ахцпју.

CIPAHA 4 14 ДABA ЗА ДЕЛЕГАЦИЈЕ И ДЕЛЕГАТЕ КРЕТАЊЕ ЦЕНА И ЖИВОТНОГ СТАНДАРДА —_ 1фа—драо Је Инфориа па спже п трошкова у 1974.' Biniii. Малопродајнс ценс у VQI у жојоЈ Је uenutao дв јс годшш требадо би дд co кре- јануару 1974. годпне у односу поред деаа иа маао, пораст hy тсшкш оспареипх у прст- ----------------- ------------------------ Шаа васпами u у 1974. п> Напорп зајсдшшс да сс цо АЖВИ. До знатпог noachaiba це- no стабплпзују, дд сс зашппп жадрицо јс по захдочпвању п жпвотпп стаилард, парочито одобрежу једног броја друшт- запосденпх са iuukiui прпмамввх договора п самоућрав- шиш, двју одрсђенс реоудтатс ---------------------- — !■ — којн још увек ипсу доводши чвво повухло п повећаш: иеиа у пшреи oSiuiy. CnaMio тржхппе иив зпачајап допрпиос хад су у тпаљу повећања цсха вехпх спровппа и кад је у питаљу OApebcna екошшска полшика, као, па npiuicp, код да се проблси до краја разро шп. Проиет у продајп na ua.w растс на подручју Оспавнс прпвредпс xoaiopc за 31«Л у Рспублпцп за 36’’. a у Oniuniini Параћпи за 29>.'«. За пстп про цсиат порасле су sa.uixc роОс na ncro мссецс id ирепшпс 10ДППС noBelianc су у Општп- ■111 ПираНнп за 20 ппдексппх поепа, а у септшбру ове гоД1пк у одпосу иа јуапуар за 174 Иплсксппх поепа. Код ппдустријскпх проша<> да сптуаипја јс пешто другпчпја твко да јануар 1974. у односу иа јануар прстжипс 10Д1ШС бслежп iioacbaihc од 21 пидекспог поспа а ссптсмбар САМОУПРЛВНИ СПОРАЗУМ 0 ЗАЈЕДНИЧКОМ РЕШАВАЊУ РАЗВОЈЛ ШУ.МЛРСТВЛ Д* Git co noccSilo nanaaio зајсдппчкп питсрсс oir штшв Шуашдпјс, Поиорав.ха, п Лсвча у области pat- >о|а шуиарсгва побољшаиа дрвпс aiacc, .чпптпгс ол срозпја, зашпгге човсковс срсдпнс и xopinuhciba ппжсцмдних дрВ|1пх сорпшспата шумског п niLiancsor or патха прсдложепо јс да сс заклхчи Самогправпп спорлspt na шмручју одпоспо пзмсђу omimina Параћпп. Кг прија, Свстозарсво, Дсспотовап, Свплајпац, Рсковаи, Вар варнн и Жагубица. ПодручЈс паведспих општппа обухвата in* uipioii површину ол iipcxo SI хшхадс хсктара, шго засдужује посебку пажњг и о чсму ирсллог Садгоуправпог споразуиа посебно водп рачуна. Прсд1ожсно јо да сс за подручјс паодсппх опшпша учипп uanop за полпзап*; капашгтета за пропзвамаг плоча вдакиатпца па бади свпх бп.вака које пмају дипкнш.ц-дозио влакпо. ТакаП капашпст ип трсбало ла сс пзградп иа пофучју Отптпno Деспотовап. Очскујс сс да овај капашпег омогућп ' поред просте п прошпреш- pcnpo.uKnuiv v области ui\- иарства, утшико прс, што cc веоиа тешко долазп лр обеабеђеаа инвестиипоппх срсдставп за по.и1зап>с ип-ма обзпром па веоиа дуг псриод враћања nix срслстава. Учсапшп Споразума трсба ла v rpainiuaua својпх npana n uoryhnoern оОсзбслп *a cc дрвна enpoanna из друштвсmix шуиа n шгма y npinaniou власнпипву обезбели н ycuepn за прсрадпс xanaiuiTCrc Фабрпкс плоча у ДвоpnuiTV — Oniiiiniia Дсгпотовац алн no екошшскии испаиа. Носплац iniaecnnutia за изградн^' овог капашпста у Дворпшту ipeva ла булс Шумско газдппстао in Светозарсва. Обзпром па иоложај. па турпстпчкс acmipaiinjc овог подручја и оизиром на зпачај ocnoainir елсмспта — прошпренс pcnpowKunic у шумарству. трсба очскпватп да ћс пзиеђу miriipaiiiix onnmnia лоћп ар попшспвап>а овог Самоупрзвпог cnopaiyua. v илиост* па ianyap оас годппс noaehaiac од 19,9 luucxcinix поепа. V полоирпврсдл малопродај* no иеие су иа подручју name Општпнс повсћанс за 164 пп декснпх посна. Нпјс ново алп трспа нагласпп! ла ueiic no.vo прпврсдних пропзвода luiajy п ла.вс карактср велпкпх осиидаипја парочнто у псриоду сезоno за oapebenc прошводс. Слпчна jo cniyamija и са lienuia услуга којс су на пол- ■ЧП*ЧЈУ Onurmne noaehanc за 144 ini*ecinix поена v јануару 1974. у одиосу на јануар прег11ЛГЛШ1Н: ПОГЛЕД II* ДДМИН11СТГЛТПВНО-П1ГАВН11 ЦЕИТЛГ NNWHA ЗАЈЕДНИЦАЗА PA3B0IIMРЕДЕ i IШШНОВИХ РАДНИХ МЕСН На иарсдпс развој прпврсде п опарам >к> ходне годппс одпосно за 6,7 ссдппцс свпх всћа I luuccinix посна у ссгпемору скупштннс која је з пве галинс у олпосу па јапуар. 15. повсмбар. nahnhc Прсма наводпма пзпспш у no п Ипфориаппјп трошковп жпво- спора ra у OnuiTiinn Параћпп у eno з >973. ro.uiiin noBchaini су за реде 193 шисксиа nociia у олпосу mix мсста. Инпппјитпва за рс- штвспог задатка предвпђсно јо па претходн!' nuiuiy, у janya- masaibc овог проолема удру- да Скупштпна опшпшс пмвару 1974. у олпосу па јануаг- mciuui снагама Onurriinc no- ја јсдан происпат од свнх прнпрстхолпе годппс за 20.3 а у крспута јс прс впшс ол голппу хода буиста, пптсрсспс за|ешшссптемОру 1974. у односу na .wia aui cc enrypno id псо- пс IV« од својпх прпхода a јапуар 1974. за 122 шиекспа правдашк разлога олуговлачц. органпзаппја удружспог рада noenn. Vnopebeixa рали Tpefia *о копачпо логоварат. Y no п друге оргаипзацпјс и зајел пагласшп ла псрпод ianyap — чегку, пикрспу-io јс ппло ппта- innic допрппоса од 05’.« па .уо сппсмбар ове raunic бсгсжп >» oSpaaoixoio фои.и са пстии ходдк yuaifacn за законске п nciirro пижу стопу раста трош- памспом па сс у току дцску уговорпе обавсзс, оиавсзис зај ксва глслаппх за Рспублшгу снјс lujauiiixinaiui ц сгав.шп>а мовс и средства зајсдппчкпх као цслппу. преллша ол сграис оргаппзл* псзсрвп a ynchan за idiioc амор II na крају као oiiiimt зак- nnia удружсшг рада одгучпдо тизацпје обрачупатс no стопаључак nariauicno io *а тсн- car.iacno уставшш промепаиа мв већив од захопои протка ленппја костаива исиа v ппо и-..« »cry па мало. отхгшшх' иет трошкова жпвота пс олступа I*6™ заЈсдшшс. _______ _ _ _______ ___ iv од тспдешшја па ужо| п Према продлогу, заддтак пп ипцо формпрају ш срслстава miipol Tcpmopnin xiii *а сс терсснс заједпицс Је дутороч- фопда зајсдппчкпх розрви ор ■шлазс у сталпои порзсту. но обсзпеђпвапа: срслстава за raniuaniija удружсног рада ко ia фоп.1 враћа улагачпш са прппадајућом каматом. Дозво mix, уколпко jo to yachaibc прско 25,.i. Taxobc је преАг ложсио да се срсдства зајсл №ЕМЊЕ ЖМВДА ИК |АВМ РЕАА 13 ЖРД 1-сбппх пзвора, као што оствариваш потрсбцу сарад. крслипт id бапкс. зајиовп ор шу са одређсшш opraniuia п гаппзација ii rpabana. cpcAcrna oprainciamijaiia. ишшшх ппвеспшиоппх фопдо ■ АкцпЈс н мсре на заштпти Јавног рам п ашра предузетс М сгране службе Јавне Оезбелности и осталих друштвенпх фактора дале су позптпвпс резултате п допрпиелс да стапл јавпог реда п auipa na подручЈу name опшгпнс за перпод јапуар-сеп. теиОар 1974. годнис будс пово-шшјс у олносу na ixmi псрпод прстходпе nwiiK, истакпуго Јс у Ипформацијп Секретарпјата за укутрашњс послоос у napahmiy, прппремвепој за ссдипцу Скупшпшс 01ШПППС. Kapaxnpncnncv за оваЈ период чшш повсћап папор m прсдузкмаАу npciicimiBinix мера и очему говоре н подацп о броју прехршаја регистроаапнх код службс у одгосу na iicrn псрпод прошле гадппе. За поематрапп псриод рс Узпмајућп у оизпр садржаЈ тжпроваво јс 332 прехршаја п пачпп npciiouiciaa лажшп пра1ив јавиог рсда н ипра весгп, те о xojiui сс .ипшиа ппо је за охо 9*.'« иањс исге радп, овај прехршај no прел м истп псриол 1973. годипе став.ва пробдсм за подручјс Регашрованп прехршајп про паше општппс. па јавног реда и мпра највпшо су чшкнп у граду. што јс ЗАШТИТА ЛИЧНЕ природно, јер Јс у плиу cnoib СПГУРНОСП! ГРЛБАНА цштрисано иајвишс објеката п _ . ж Јавк£Гшсп na xojmia cc Qaehn црсма размаша због охуп-w п долазп већи број М' д. m п долпхвепата. това№а да до утрожава1ва \ * ■ По врсп! категорија iia прво дввжш долазп у хућама. eraмесго Д0.ШП туча, у 128 tip новпма п дворишпша и то па) тако 11 када се рхшло о лсчс ||>у лппа алкотолнчара. Taxobc јс остварспа лоира capaAiaa са Ппдустрпјои ву№ lint Txaiiinia „GpiniKo Kpcuano Biih" п Српскои фаирпком стакла, док сс очскује псшто Г.о.ха са Турпстичко-угосттслг сиш ирсду.кћсм „Грза" јер к ту служа ■■ пајашие запшс росоваиа за лобру сарадњу. Као рсзиис овс ипформаппјс, a in базп показатеља у претходпом псрполу Секрстаpniar за niyrpaunae послове дајс и ПРЕДЛОГ МЕРА којс he Burn обухааћспс у да ии раду. Овс »срс cv слсдећс: □ Служба јавне безбедности појачаћс прсвптпну atњж прскршаЈв протпв јавног реда и мнра п у тои правцу по с? хо понашање са 56 п шадова UJ церашчпшћенпх сустанаржавове радника Служвс јшме „ хошипјскпх, брачкпх и безбедностп са 33 иучаја. Овп друпос одпоса хада се радп с ШМИцдвЈи су наЈчешћс чш*о граду, а на се.иша због ueba п т у.итама n трговпма п причпшваља uncie. xopinnho у угосшгемкпм ооЈсктима. пролаза и путсва, птд. rbdBebn број учппплаца прекрinaja су *1шв старцЈа од 25 подина, проиентуално пзражеHO oxo Wh. Ове прскршајс нај чешћс чиие лпоа под упшајсм вдхоходв. Нцјс рсдак случај да у тучи посегну за пожем, бодежох флашом iiAii столткш, орућа са којпиа се можс угрозинг живот пли адравм лчСАРАДЊА СА ДРУГИМ ОРГАНИМА Н ОРГЛНИЗАЦШАМА На плану прдузпиаш зајсд које попуде всћу могућиосг a :<апо|ил»аван>с у односу на трд жепа срсдсгпа. Остала mtnai блпжс трсба да булу pery.ua iia Craiyrmi nnicpccnc еајед innic. Трсба очскпватп да ha Ску» штпиа, opminiraiuija удруже nor рада, ninepcciic saJeAimqt it друтс caiioynpaanc оргапв aaiuijo n aajcainme, oOsnpou ва значај проЗлсматпке o aojoj a радн npnxaanmi ■■ учшппп пе ГОЛШ1С почпс са рсаЛ1Раци 1ом овог cauoiupaairar спорв зума. ¥ току копачпог уош ••ааапш н itajaiuiaaoaiba о can разуму трсбало on Iran у су о томе pacnpaB.ba.ui слспи п м је нптсрес"н'' Л шгипс као целннс ц иезапо* цпЈе споразума што прс *ota Yocnuuni, п Сскрстарпјат пр» вредпо колпппког актпва Је □ Y откривању и прогопу иа " камата па уложепа срсл ову околпост спгурно тшо Ј прскршпдаца Јавног рсда п ства -заједнпцс. Опо што Је впду кад Јс коначиу acpwjf >шра, парочпто у сузбпјшву зпачајпо за почетак рада no споразума утврлио п прс*л» прекрша|а, оспаритп пупу са терсшс зајсднпце Је околпосг жио да стуш! па спагу now радњу |1 Једш1стпс11о дс.говап« сс обрачун вршп троаесеч кои парсдпс годппс. oprana orapncuiba п namiaana ,IU na основу перподпчппх об ■аа. рачупа п фпианшјсхпх плаио ва iniTepecniK заједнпца п бр □ На плапу оргаппзаваиа п cnpoaobciba задатака друштвеno самозаипптс Службс јаипс безбедпостн пружпВе потревпу стручпу nouoli CBini друштво. нпм субЈектпма. средстава и предвп!)а да” сс □ Рвдн пошунпЈег норма- срсдства могу апгажоватп само тнвпог понашаил .иудп, Служ- за развој оргашоацпја удру оа Јавпс везбедноетп припре- жспог рада отваралсм новпх Miihc нацрт оллук о Јавшш noroua чпме сс истовремено реду н зшру до краја ом п> имогућавају пова оапашлавано иета. To значп, да првс рсзултате треба очекпвати одмах пакоп octuisaiaa зајсдшше. Прсдгог је исиучпв кад сс ради о nirraiwoia распореда п за осппвањс iiobilx организаС. Обрадовнћ ипја удружспог рада. CpeAcrБЕЗБЕДНОСТ САКРАћДЦ Пораст броја возача из годипе у годнку, хао п пораст броЈа возила imje проораћен адепмшш уређомаи cao6pahajiuiiia ш нашој Tcpirropnjn. За девет месецп 1974. io,unic ороЈ аутомобпла повећаи јв у односу иа претходиу годииу за №'■, трактора за 56*4, а пршшучних возпла чак за 624«, док Је *о пзмене у квалитсту пупва дошло саш па 54 кпломлара (ас фолт). Звог тога се иоже сштратп аа Јс повећам Ороја саобраћаЈинх пезгода до 54 п рсално п у гракпцаиа прскршаја учшвени ва шпрој repinopnjii. Ш1ЧКПХ uepa у uiwy спречава Иптсрссаптпо јс апхшзпратп иа парушавања јавиог реда п узрокс саобраћајшк пезгода Ш1ра Служвв 0езбсдносп1 је ла on co у касппјем псрпод\ оспарпла потрсбну сарадњу. моглп упорсдптп са узрошша тапша иослс почсгка прпмепс повог Иакона о пез&диостп саобраћаја, пзаапва|ћс саобраћајшк псзгода због упогрет а.иопаш трсба *а сс свсдс па далеко мању мсру, а иожда да за претне аукшобвм прсжпв возпла; ужем цситру града; пвлпзацпЈв. у граду 0БАВЕЗН0 ВРШЕЊЕ АШММ УСАУГА V схладу са прашк» ма ширс друштвеночЈОЛИ тнчке заЈСДННЦС прсцложено јс доношењс Одду хс о вршењу АЈШШпар* CUK услуга 1Ш подручју Општинс Параћтш. Прс1 ма тсксту предлога подручје Опшпше Параћин ничарска реопа тахо први овухвата no*pj града са свим објекп ди. Нарочпто плолпа сарадња од- после допошсља повог закопд Што co nihe прекршаја којв вцја co са Опшпгнскцм суди- о бсзОсдпосп: саобраћаја. Y co могу сврспга иод Jaaami jou за прекршаје, посебно к» овом перподу највсћп број псзнепраЈвтелсклм иступапеи ш> м co радило о ефпкаоностп годд долазн абог неправплно! —,_____ __ ____________ пв јо ОроЈ исзмгав. Y укуп поступка n lopitnaiba uepa лп скрстања (51), алхохола (42) u ba се па магвстралном НШ 1ИНОСУ прекрш&ја О1Ш ЧИ .в«1ш •> ». Mnmnnшпо шмчвпаиа » лДп. Сл~чм. ---- се п cacBicu ncxopcnn. _ НаЈвсћп број neanua *or» шша за теже прекршаје и ка неправплпог препшажа п обп- Ееоград — Ниш, a oiuutx зап. ... ._____г________ А“ прехршвјс Ч1П1С у поврату лажења (46). Ахо би сс оваква пш долазп град Параћпп. хршаЈа ово врсте трп ое сДОос« Нови с;рижпјк проппсп п no cipyaiypa прекршаја, с обзп- Y току ове годпнс по рсшо » дг=== Ј» оштрепа казпспа паиппха са рои па хвалптет саобраћајнп- шша судцје за прскршаје оду вди па непрпјатељсху пропж појачанои превентпвои далп су иа. саобраћајну хултуру п ос зего је 63 возачке дозволе, и гепау у вреис торптпрпјалипх очекнване резглтатс, ипо се пособмпосг управдана шпор треСа да се одгзие још 21 .и« iiueiBMBHla m пашу tepsro огдвм у вроЈу сшикна пре тш возп-кш и сиатрао у гра- шша којпиа су тех пзрсчепс рцју ОД страпс ИпдцЈе, једап хршаја а што је п осаошт шшаиа пормадног, број пезго казпе. Одузпмажс дозволс сс ■ После ступааа m сиагу Звконв о освовамв бсзбедпо ПП саобраћаја на пупвжоа. М ШИрСЉС ЛаЖНПХ ВССП1, јо □д сграпс лпца хоје co па*а- 1Шл> заједппчког дедоааш о- м учтмппх због употрсбе **■ vr.i ж на прпаременои pcaY V пво впх службп. Добра capa*;w кохола прдспада озбиму опо 30 спааспу п састоЈи се у ома оспареиа Jo it са Цопром аз ueny за све факторе који се двпшажу шшег самоупраж децју зашпггу п сшш|хиш рзд Gpnny о Вабелпостп сааОраћаказие. Одузпианс дозволс сс главном временскп креће ОЈ I до 60 дакх учпаеи тахо----- ,—.------------- .---------------- . ---------------- -- ------- --------------- — ш схпнуо плвхат са biuhoi породпчамд у xojini су пару лптпкои због оваквпх прскр ■ Дв са обезбеде средепа мссга о цозиваиу па пзборс. menu ирачпп одпссп, а псто шаја, судсћи по пршш резу.у ва изградпу тришг простора нутрапшу понроду рмд возм* друтп остало подручЈе Ошшвне. Вршсњс Annan чарске службе па подрр ч|у првог дпмпичарског реопа попсрспо јс орг* низацији удруженог рада која се стара о одржаваиу стамбеашх жр» *> у друшгаепој својпни Предлогои је прслвиђено вршење обавезинх aiianni чарских услута и утвр boni Bpcaiencxii роковп V којпиа co врше оОавс зпс veavre на oapcbcnioi Д1ШОВОДШШ it Л0Ж11Шnini објсктпиа. Прелвпћспо io да сс за пружале дтпшчаранп услуга плаћа пакпада по цсновнпку xoiii помежс ■мобраву Општниске cxvпшппе. Обвсзпиц:! зз ituhane AiiMiiiNBiKKiix тслуга су v cnuiOeiinu зградадш v друштвспој својинп opran ко|и cc crapa o одржавању aaici нпчких npocropnja aolu co хоипеизира <u aopi® шпса cram, v cravOcniiu зградама v својпни rpabana влаошк вграде ay посмашш n Apvnrai обiexTinia хорисшгк тихоб. јехата.