14ДАНА . CTPAHA1 СПРОВОЂЕЊВ ПРОПИСА CTPY4HO ОСПОСОБЉАВАЊЕ РЕЗЕРВНИХ СГЛРЕШИНА О ОПОРЕЗИВАЊУ ГРАЂАНА Y оошру обавем n рдо ■nr npngaun рсда Схупшпг не Сдужбв друшпених пршо* ЛД прппрешиа је Ипфорпкфг Ју о спропсЛму прспжса о опоошпнг пмВи* СВ ПМА" аоимГшра. Y Иифоршипји је истахиуто м је почегхои iftunte дошло Д0 захључен* допжора о усклжђившу пошг тихе аооропмва ipabaaa где је ™ј догоаор шписи прехо 100 шшшш уже Србаје п да Је шша предвпђсаа грашг џв идјвтпег п најпшкег захаапм појмихпх врста прпхода. У схладу са <цре.лбама Agroвом, Скупшпша опшпио ПараВхх лоиела Је Омуву о рОВШ ■ ДОПрЖВОСИМЖ гућиии ђибвшшопп да су обавезе цММмВем > утврВеие ка nomay см одлухе врло сличне прсшмтшпшнш одаосао да м постојс бптне и харахтерпспппв разлихе. Оишпжхк порези и допртг посп за личжт доппха пз радnor одпоса у укушгаи кзиосу racy се меаали почев од 1972. пмиве, ш Је у иеђуврсмеиу рршена прерастодела idueby бусеп и мшерецшл зајсдшша и to у корисг иктереотх заједшша. Сгопе порсза пз лпчиог дохотжа за рад avail од пуног радног вреиена упрВем су у разлпчппш пзпоспма за пропзводне и непронзвмве орпипзишје н то тахо што се за пронзвсдпс обрачунава у пзносу од 20*.'• а за непронзаодпе у пзпосу од W,’.. Одређене орпшпзацпЈс које су пословалс v отежшпш условпна ослобоВсне су плаћааа nopen из личиог дохотха („Градптељ", Моктажно прсдузећс „Поолетер”). Порези и досргаоси пз лпчног дожпха од помшрпвредш делатиости плаћају се према хпаспроиш дохотку ■ пе према стварнои дохотку. Y АПРИВРЕДНИ КОМЕНТАР М ДДЛ>Е СЕ П0Г0РШШ1У УСАОВИ ПРИВРЕЂИВАЊА другог мате- репродукппо је у складу са ишсип за 13,1 одсто, Нндупри пшиина нБранхо за 6ј одсто. цшкупној прпвредцоЈ шоп>- поста чжк за 13 одсто у одросу I I । 1 ! адгомрМуће шре усшВам ■ цм» мрвд иаре које праду Дрвш НпхолвВ Ј« тажоИе у Ата нперпјм ш м »Ph. ■Аусгрцјс ухуш при- Г nooacrao м Ш мпа м нализи је нстакнуго дд су добре схраве твквог начнт опорсзивша спнулаЦђа now прнвреднпка на веће приносе, спгурносг пореског обвезннка п екикшпчност у разрезу doрсза п доприноса. Повећаас обавсза трађвш по основу рспубличког пореза ол поллпрпврсдЈге делатности, опшпшског порсза од пам> прпврсдпс делатноспг, penyfr личког и опшлшског допрннога за образоваис, доприиоса за здравстоено оаиурше, доприпоса за пспосрсд1Ц’ лечју мштптт п пскпх друпк nopeскпх обавеза пзпосп 2. 479. 798 динара за подручје Опшлше. Овои повсћању сбиеза дрпринсло јс yBobeifcc репуб.инког пореза за обаехшш nope- □а од по.мжривредне даштносп! xojir cv здравствепо осчгураии iro дпупш оОавсзома.запш пове hanc обввеза по оспову увођеiba мсспих саиодопрппоса за lurpaaibv коиуиалш1х обЈеката, повећаље обавсзв на >ше .vonpimoca за пропшгрвдну зоiiiniTy п nonchaibc накнадс аа Kopmiihcibc градског хн.шппта. Диферсшшрано повезпвањс дохогка ол no.wmniiBDC.vie ,мг латпостп још увск imje прихваћено у нашој Опишшп пако је проблем у ncKoainto наврата лста.иго разматран. Ук^-ппс обавсас обвсзипха ол аапатскс п лруптх npimpcainix де.штпосш nchc су nero y прет ходпој ГОД1ШП a порез na лпчnor aoxotku ii Aonnnnoc за oflpaaoaaihc иањп. Ово због тога inro cv V 1973. ГОЛПНП смаibcnc crone .lonoinioca <u занат ckiix делатпостк a пзвршено jc \-K.W4iiBaibc Aonnnnoca aa nenanono п пивалплско ocnrv рањс y pcinaan разрез порсза na ic to Aonpinieao noBChaiby VKvniinx обансаа опвсаипка nopcaa. Crone nopcaa na укутшог прпхола rnabana утврђспс логовором блажс су у олпосу па стапс које су важпле па подручју Omimine Параћпи, тако ла co у ово| ГОЛ1ПШ очскују ириблпжпо iicni приходп кал п раппјпх годпиа. Посебпо јс паглашено ла је сгопа пореза па промст ncnoKpeniocnt п пра ва непгто шгжа од стопа којс cv прс закл>уч1шапл логовора Сплс ппописане у nainoi Опшпши, али ,\а сс очекгјс прпПлижко исти обпм прпхолд обаппом па околпост ла порса па промет inicy плаћаш асмљорад 1ПШ1Г ПрП КУПОВПНП ПО.МИ1РКврсдног зпшпшта. а договором Је прсдвпђено да се тај порез itiaha у пзиосу од 50”«. На крају, прелложсно јс да се код опорезивања катастарсхог дохотка од пољопрквредпо делатностп уведу дпференшраае сгом, да се код nopcaa од занатсшк демпосш у СКЛ8ДВ UByiUBAim НЗПОСН DOP^ аа и ааведе допрпнос за обрааовим за обвеишке nopeaa noјп плаћаЈу порез у паушвлши пзпосу п да се препсппта одлужа о дслатпоспша које се иоту обав.шш као допукско MwiiMOTM ii 1фошнри круг ТИХ Авлахпосш дж On се, с друте страпс, спрсчило весправно обшмхг пскпх допуиских делатностп. ДРУГОВИ РЕЗПИ, М! На пзшку окгобра, у рано сЈботве јутро притиснуго по» појесенскои пзмаглпцом, шиона аутобуса са реаервшш војШ1М старсшпиаив Ошитипе и одговоршш руководпотша од браибених прппрсма у радшш ii друшпешмпшппчапи орпшпзацпјама кренула Јс пут Београда Задатак је бпо двоЈак: да сс у оквпру годшшаег nporpa.ua оиукс оорадп теив: борОа за ослооођсњс Србије за клучпо са бсоградскои опсраШ1ЈО« ii друга, да сс одржаи тс хипчхп збор. Ha Aiaui пас јс увс.ишо дочскао .uni. Заипсао руководства дв се теиа о завршшш операцијама за oc.wSobeue Срftijc п Београда одржп иа пла И1ПШ — спмболу непокорспостп Београда нијс иогла бптп боља. Крепулп смо ка Спомснпку незпапои јунаку да се поклонп ио сашма човоку којп је пао за сдободу овс зси.и ц овога града пс осгавивиш поколсњима ini своје пмс да буду уклссано у грапптпс гроиаде Ааалског обелсжја. Upnii rpaiiiiriiii ппант будпо jc у naua cchaiba остав.исна поколсњпиа о дав mm бпткаиа na овпм па.џшама п о оиој пос шдњој кала се ра ba.la ова зем.иа пз пепела И ру шевпиа са пами иопово pobeшш. О aaapincimu бороаиа за осAoSobcibc Србије п Бсогра говорпо је псторпчар Внсокс Војпс академпје, пуковппк Вик тор Кучап, учссппк бпткс зз ослобођспа- пашега главпога града, у вреие иорОс полптпчкп KO-tecsp Сата.иоиа. Пог.шд са Авалс пружао је шпрокп npocrop па коис су сс всћ водилс бпткс, са Дупавои којп сс хао срсбриа трака губп у далашу валовптс Срипјс. „На оно.и правцу, из Смсдсрева, даппиа јс покушавала Немачка војска да ирптскпе у ЧЛС UCTOnUE ПСПРВД СПОМБНИМ НВЗНЛНОГ JYHAKA .VI посве иктересаптпог п плод nor .Vina почсла је на исгорцјском II лсгепдарпом Калписгда ny, na iberoaiiv зпдпнаиа којс су зпда.1е и дозиђавалс војскс осаајача и ираншаиа, на зпдп пама града који јс падао, алп хоји јс увек био спажаи да сс пз пспсла дпшо и иуде још јачп и лспшп. На Ка-чшсгдаиу су резервпп офшшрп разгледалп Војнп иу :кј. Ynoanxui су оружја п ору ba Kojnu су сс кроз всковс, пп тке и исторпју борилп iiauin na родп протпв unonix завојевача ■I атака иа ову зснзву. Впдели сио п опо шго су пашп борцп отели пепрпјатс.чу и са тпме га тук.и1. Посета Музеју је дуго траја ла. Mcbyniu, 11 то је впло кратхо .1а сс свс впдп п упозна, јор јс паша псторпја богата пе престапом иориом за очување пајвећсг блага — слоиоде. Наставпш смо пут богатом и »агловппш бапатскои равницом. Кпша је лпла као пз каила. Ho, ii она нијс иог.ш да по кварп расположење кол свих старсипша јер пас је хао слсде lia етапа чекао у иотелу крај Руис правп војппчкп пасул. Опст колона аутооуса п хлад на јесењ акпша. Прп&лпжаваио сс иесту гдс треба да заокружпмо другу теиу. На у.иву Цоптра техппчхе управе Југословспскс пародпс армпје чекао нас је пуховшпс Мплап Ту рипа, управппк Цснтра. „Сас ово што Btuirrn овдс је наше, napabCHo у нашпи фабрпкаш, од иашсг иатерпјхш", рехао је друг Турпна. А впделп сио запста миого: новог, модерног, усавршеног. Од мстка до.. И опст холона аугобуса хроз тампу noh ii n’cry кшпу. Враћа мо се са новпи пскуствои, богатпи за јолио вслпко caanaibe. Huciio бплп yuopnn, јер хада је у пптаљу овако нсшта, мп 1шкад нпсио ii nehcuo битп уuopnii. Славол>уб Обрадовпћ СА САВЕТОВАЊА СРВС НАПРВДАК У РАДУ ^ < ! ■■ i ;i > ј t > Y ДРЕНОВЦУ Положен камен темељац нове школе • ШКОЛА HE БНТИ ЗЛВРШЕНА ПОЧЕПСОМ ОКТОБРА ИДУHE ГОДИНЕ Дршв BeMtoaiih, потпредседих Скушппше опшпше, 7. октобра поставпо jo xaucn теиемц Осаовне ишме у Дре- ■овцу. Свечаностп су прпсусг аомш н представнпцн друштвеаоаолшпчкпх орппизацпја иаше опшпшс. Посм вешипреса који је 1972. годпнс 0Ш1СТП0 згрму Артомчпп основио шшш, услов| радв су посгали врао мг ИЗ „ПРОГРЕСА" Довољно посм и зо идућугодмну За протсклпх девст месецп Запатско услужно предузсћс .Лрогрес" осгваршо јв укупан приход у вредцостп <и 61200 дпиара, а у истом перподу прошлс ГОД1ШС прпход јс пзцоспо 50410 Д|шара. nouoh окупаторпиа Бсограда у хомс су се води.1с жестокс улп чнс иорие. Борплп сио се херој скп п хсројскп nniy.ur. Поиоћ ипје стпгла пепрпјатсљу п у граду се пазирала хопачпа сло Оода", рекао је пуковнпк Кучан. Гроикп шиауз заорпо се као захвалносг п с.ива прсживелпм п иртвии ослоиодпошша SeorpsAL Y говору друга Кучапа бпло је 1IHOTO тога дохуиептованог, оиако кахо иожс само да гово ри човек којпвстосјср—Лс1 рп човех који јс свс то ирежп всо. За рсзервпс војнс старешп ие то је 611.10, с обзпрои да су всоиа u.iabu .ц-ди, сазпањс х» ко треба хориспгтп тереп, како се водс у.ипис борбе п хако се сарађујс са грађашша. Послс прздавапд паспамп је псзваипчап разговор п евоцпра ibe успомепа ucby иашпи старошшаиа хоји су п саип бпли учесшшп овпх завршппх опсра ццја. Друга тсма овога папорпог аРШРВИИХ Y Светозарсву је крајеи мсссца октобра одржаоо Mebyопшпшсхо caBcrosaiae резервmix војнпх старешшш па хошс је учествовало шесг општппа: Нуцрија, Рековац, Стиајпац. Деспоговаи, СвсгоЈзарево п ПараЈиш. Саветовапу су при суетвовалп Нпкола Bopnh, гспсрал, предссд1П1к наставпе коinicnjc FOCFBC, Стаппслгш Мплановпћ, потпуковппк, предселiiiiK за 1шформацпјс РОСРВС, ii начс.ишци одсљења народнс одбрамс иавсдсши оппгшна. Дпскуспја jc nobcna о досаlannbcu раду п активпостп СРВС, о pea-vooBaiby плапа обухс па територпјп овпх onшпша, о рсгрутоваљу и.иипх за резервне војпс стареипше и пассоаои ухључпваљу у ра.1 послс доласка пз ЈНА. Било к п речп дв cm crapcnnmc трсба да буду и члаповп Савсза комунпста, обзпром na luixoec значајпс положаје хоје заузпшју у auipy а посебно у рату. Друт Станислав Милаповпћ јс посебно пстакао важпост СТАРЕШВМА правоврсисног инфорзшсаш РВС о збпвану у зеим! и пнострахству а посебпо о miraiuiиа хоја се тпчу иезбсдпосш и јачвву ошшепародпе одбрвне. Генерал Борпћ је па основу дпскусцје и поднспк извештаја закључип дд је n.ian п прогpan обухе у потпуност остварен, в да Је потрсбно п двле тако радита ва оствар1шан>у хопцепцпје општенароднс брапе. У дискусцјк је учествовоо п начелпкк за иародиу одђ»- иу Љубпша Грбовпћ, хојп је пзнео начпн обсзбеђава фшшп спја пз фопда за масоппу прппреиу сгамовшшпа, mro Be омотућтн да РВС п дал>е пспупавају своје плапове обухс n лруге задатхе. Ha крају de констатовано да сс од овог савотовања очекује вцдни папрсдах у роду СРВС на пашси peniony. шн. Нвставв се одржава у Доиу културе ii помбицјш! просторпјама, хо]е no uory да задовмс ни шпишуи гхпребппх услова. Y вову школу baim треба дд се усело почеткои октобра 1975. годцпе, а радовс idboui Грађеапнско предуаећс Ј^адкпљ'’ id Параћпна. Ж. Р. Ocnapciui доходак девстошссчног пословања пзноспо 36380 дпнара, а проссчнп личш1 доходак је 1798 дппара. Предузећс .Лнргрес" је већ уговорпло послове за идућу roAimv у вредносш од соо 5Л00ДХ) дипара, па објектпма у ИВТ .ЈБрапко Крспановпћ”, запш у Крушевцу, Бору >■ друпш машш објскпша у околгаш. Ипачс, радови па Шкакшш ncirrpy uehe сс окопчатп у овој ГОАПШ1, хахо се очекпвало, већ всроватио почепиш цдгћс. Д. АвВсавћ ГЕЗЕРВИСП1 ПЛЖ.М1ВО ПГЛТЕ IBUTJUH О ОСЛОКОВВВУ ВВОГРАДЛ .
cipaha 6 14ДАНА ИЗ РАДА СИНДИКАТА ШТОФАРЕ. ХОЂЕМО БОЉУ ЗДМВПИНУ ЗАШТИТУ ВЗЈАВИЛИ CY РАДНИЦИ Y АНКЕТИ KOJY ЈЕ СПРОВЕЛА ПОСЕБНА КОМИСИ1А РЛДВИЧКОГ ОДЕОРА СННДИКАТА По налогу Фабрпчхог одбора сшцпката хомиспја у саставу: Стевап РомчепЛ, Тпхо imp СгоЈвшмшћ и Радипла Цвспсшшћ ncniniiaa.ro јс шшг •bcibc радппка о проблсшша п потрсбама злравствснс заштате. Компспја је стала na eraповиштс да јс 6o.bc са радшг шша разговаратп пспосрсдпо, нсго спровздитп класпчпу апхсту, јср су pamija апксшраni: 1. соеццјалисту мсдлцинс вреиснои, два лекара опште прахсе за рад у I п П сменп, лва сгоиагомха за рад п I » П сиснп, повреиехи рад nineколога, поврсисис хонсултапшпе прсг.кдс кардполога, очпог спсцијалпсте, исуропспхпјатра и лрупгх, сталап рал uaBinic п потрсбак број мсдпшшских ссстара; о Рал здравспспе стаипцс ТУБИЛЕЈ >ва по спстему ушгшпка показала шв слабостп. Кошкпја Јс оргапчзовати тако ла чекшм у пепосредиом коптакту са pa- t^Aeoa na мшпшуи п да днпцима посгав&ада с.шАа ЗДаастаеие услуге вуду хомпитања: Дв дв ете задовомш 11ЛСГ1пЧе • ралшпш свестраппИТОФАРА! ПОШРИМј јс трспграпп приликом прегле тои? Ако пмате прпиедбп паЛекарииа дозволитн већу впше одговарала радшпиша Слу сгобОАпог лекарсаог увефабрпкс? Колшсо Јс лехара no- прц дввашу болооапл, у требио? Да ли Је оотрсбаи пг „ друго, јср кол радтпса псколог lun пекп друп! спе- цровсјава мшиљспл да иско ипјалиста и колпхо пута нсде- 113 ..управе" утичс па шсгов љио? Да ли фабршш треба да рзЛ. ко дв co у iboj uorjr вршвгж потпунс лабораториЈСке аиалпзе; • Потрсбно Јс аигажоватп a срсдсгва радпс оргаппзаиијо радп свсобухватшџс адравспе пс заштптс раднпка фабрике; • Здравствспа сташша гра 0а п далс да радп у саспву Мсдшцшског пептра. Y aiiKcni Јс такођс изражеno jCAinicrnciro миш.мше да nocroju змуширеба tauar ■ва тс да ралп тога Самоуправпа радппчка коптрола. плн посебнс комиспјс за конгрму uoAoeaiba, трсба чсшНс it ear трије ,\а коптролпшс како a корпсти боловап>с. Ilciainiiant uoryhuocT ocraapciba ciamr опара за pa,unntc којп aopiKtc хратка полована. Ч.ш<овп фабричког адбора cy xa ccAiiiniK олржаној 5. noвсмбра npnxnaniAii пзвсшпј Kouimije n закхучплп да ixni трсба ож11Вотпор1ГП1. Права јсштета, што у ИВТ ња од зараде п подпза1к мага- чан<а н гкачшшс. Поче!к-мо од шмацп почев пнпа, (xa ic где сс дапас пала- rota да јс 1950. годипс цропзвозп Aiaramin сировпна). За потре дпд у овои одс.књу niiiocnла <М посганха фабрпке, тахо u о бе„ ___ ___________ _ радника подпже се п оОје- _ _______________________ _______ 3.490.000 000 поткп a 1973 годппс послоратној пзграднш. Јер да 1ШТ мепзе п велпха сала са би- 4Д9ОЛООЛОО. Почстком 1968. голп пма овај тексг би аиурио бпо 11ОМ за прпредбе. При Фабрпцп ne v одечлвгггкачшшс лолазп сажетаји it документовашџп. ; •----------------------- —- ----- -- -------------------------------■ - Ипах похушаћсмо то да учпни тнкчко дргштво са ccxmifaua мо са ошш шго пиамо. ¥ томе xao п спортско Apt-штво ,.Toxey пам nouor.ui .byAlt из кадро- стплац". За школовањс квалипостојп актпвпо хултурно умсвског п тсхппчког сектора хоји пмају неке податхс. фпковаппх радппка разппх стру ха прп Фабршш постоји п Meшанс адравствеие зашппе? Дв лп бп трсбало да нова здраветвсна стапица радп одвојепо ИЗ ФАБРИКЕ ШТОФОВА ципра? Навсдсиа mrraiha посlag.bana су радпшшма I II cue пс. Апкстпраио је 203 радппка пз свих OOVPa. Y сваком одс- .bciby где јс нођеп разговор ianiiciiii4Kii су хопстатовапп ол ■оворп aiiKcmpaniix. По пзвршепом ipcbiiBaibv cinix ааппсчпка п .vmuc одгивора конета ■овао јс слсдкћс: моптажсГхшмГтђа^ у кам- ° Постој” нзра!“,,° ,,еза’ rapuy као 11 рскопструшшја п лопомство ра.ишка еадашњом моитажа новог котла за потрс ‘хравсгвсном зашппои, јср је до аеликс рекопструкцпјс где сс crape иашппс (разбојп) заucibyjy зовии ирадуклипшјим раабојима п моигажом „сулпеpa" noaiiaic швајцарске фприс. V овои oAc.bciby долази п ди за мсис .мапшпског парка у прпп ремп пичшшс. Y то вртс до иип до шмершиаппјс OAC.beiba uojciaa к^повпиом XT anapara аа uojcibe а купује ce п uauuinc за norpeuc oAc-wnsa Ao ралс. Нешто npc дилааи п др Фабрнка шгофова npc para, ташо тексшлпа школа пз хојс тачхи(е 1940. голппс пма.и је јс пзашао вслпки број радпика 755 запос.\сна радшжа, a 1945. xojn даиас радс у иогошша Фа гомше повсћапа je па 1825 рад; брпкс. mixa. Bch паредце lOAiine број Првп xpvininjii кораип у розапоисшк сс иопео па 206з ра копстргкцпи! n моАсрнпзаппји димха, а хахо шш је позпато шпвшсхог парка долазп v npc у TO времс владао Јс адишшс- дцоппцс neubbaue ауис 1958. го ipaluaun псрпод, ипо зпачи да дицс. Те годинс рскопегрупсанс co ад тадшшкг мшшстарства OUiocho Monnipaiio je, 20» -------------г' прпврсде добијао пропзводпп врсецц фт npc.vi.uina пошате °"„1ирс “ фаирпх1. nporpau xao п xo.uranic пропз- фпрмс С. Аидреа Новара пз II- Прсласком па cxpahein 41 всда. Порушепа п оспромаше- 7autic Тахо сс npoii.iBOAiba ол часовпу радпу псде-by Фабрпха иа ваша домошша у то времс з$г т v 1952. голиип. 1959. годп чпујс први аутобус, оргаппзукрснула је у пптезпвпг изграл 1В! попеш па 565 i, a 1960. п ре Ј« 11 лстовања na мору п бап>а my aeu.be. Народ јс г рсба.и> да корд де) т. прсдцва. Y овој пре- «а “ Ралшши у слобохче суоосе обучс, Bojcxa raxobc. Зато сс дцЈишш 1964. гол шлази до рс ге олшзе ayiouycou na iulicIl цропзводња ns годппе у годп xoncrm-xmijc п замспс 4424 врс тс- Задњпх 7 до 8 годипа шгтеп пу поаеИавала. Да бп сс to ос- rala ^'irwcxc прсдпопице са 3™'“ сс рази нз inrpaaH.ii стаnapn.ro, радпло сс и дап u 43И врстспа С’ Апдрепнс npoiu- "ова. уводс сс аутобуси за прспоћ. Радппцп Q' сс такмпчплп, водпл пша ФД2 са yaobcibeu a03 pa-umxa са ссла, итвора сс порме пребашша.го 11 спша.го cxpalicnor cucrcua 11 иошж пз- ',CiUa са самопослужпваплм. cy се ударппштва. Y то врсмс влачшц па посд-npcAeibv ..Ппи иодсрппзуЈс дечпјс обдашшпс, лолазп 11 до всћс yiocxenocTU. ■TnXenn'- го рскоисгру 11 ,-Ч>- , 1947. ГОА1ШС Фабрпха штофова шије npoiuatuiba сс 1967. ro.vi 11очсв ол овс «№« пнтсзп- ,naA^j£ ,’???• го 'И повсћа.и иа 1019 топа. Bch ш,° “™ч,,нл “ ,шгРал дпне 2304 a 1949. годпис 2361 ра- јзд годппс умссго 3200 врегс ,bou Фаорпкс. V тоху jc inrpa дшого. Homo xacnnjc парочпто ш рх прсдилпца, uoirnipaly -uu всл|,кс халс за питрсбс оу ареие 1952. гмшс, када је сс 1986 врстепа .ШП" (Шппп- -За-^аа доралс, пшпвачиппс, свахс годппс oonaxban уговор Wyu) xojc 1972. годппс повсћа- 'mramnia готовс роЗс и коптро о раду, сељаци шку хтслп да вајс npoinaoAibi- na 1100 топа. xoauirera, a свс upcua nepMIO таио да cc броЈ cuaibyje. .. ‘ спсхпшпом n.roiit- развоја ФаTe пхџше 6iLro je vkvhiio 1983 V одс-beibv nptauiOHiine вла- »рике n npcpacraiba у комбппаг ППРТРРТ раАШгка а следсћс 1ИЗ. годмне чспог (штраЈгврп) предпва до са пропзводпгом конфекцпје п ■ 1776. Bdl 1954. ПЦ11НС почшве првс рсконструкцпЈс долазп трихотаже. повово да сс број запослсшж 1*50- “ 1559- nwme, 11 то хол Упорсдо са пзградши Фабоп повећава, да бп уз веВе п маае 5“чв?а К°ЈС “ 19611 *“ mnmta пажња jc nocachcna ontnroinije у 1973. годшш nJ «• Jl °- пмми®- 1971 гадппс_ до UnML10Ban.v кадрова, како опих број ibhoqio 2164 радппка, a na У овом амлсњу до озбол са кв. ВХВ квадпфпкацпјама дан 1. 10. 1974. годцпе 2256 рад- "°Е захаата - рииигструхцпЈС nK0 „ TCKCnLUIIIX Фтгаш 1 Hiixa. изиацпвања селфактора где сс ццживера, exonouncra. npamui SlITIlDfllV 3™ nDC va —__ __________ -Uba вслпкс халс за потрсбс о садашња opramiaamija рада 'лравствсис стаппцс слапа a MCKaisa на преглсд су д\та. о Рад здравсгвеис службс ipeuj орпшпзоватп тако да и rpeha uiciu т;де иокрпвсиа .upaBciuciuiAt услупша. Трсба <пезиеА1П1: лсжурегво мсдшиш скс сестрс у две игсис, као п лсжурстви фаиричких кола .Кхх< хитшк luircpncinuija у II и III смспп; ° За рал у здравствеиој стаH111UI фабрпкс спстемапооваПРЦ MfflЧНМ ШАШ На шишпјапту гекстилаца Лесковачкиг тскспиног пасепа Републпчкп одбор Синшкага Србпјс за шиустрпју п кожу прпхватпо је оргшшзаппју tskaupkiui текспшшх рал1шка пз области пропзволпа: п позпаваш спсгема радппчког самоуправ.ш1ва. Ово ташшчспс i'iihc градшшопално II овс годпнс одржаће се павсиора мссеца у .\ссковцу. Фабрпчкп одбор сншпката Фабрпкс штофова, на исдавпо одржакој седипш!, одлучпо је да па Првом рспгблпчком raiuiinteibv тексппаца узму учсшћа и тскciiLuni овс фабрпке. Y пш сиислу nch су одабршш лелегапггакмпчарп. Њпх су шаОралп Савстп ралкпх |е.ушши, jcAiniiiiia удружспог рада: .лрслиоппцс чешл апог прсдпва” п „ткачшше", с оОзпрои да he се ове 1ОД1ШС гакАшчптп тскспшш рал||||ци v областп спрстиостп рада па разбојпиа н преле1ву. Савег ралпс заједшшс JYP-a „ткачшша", адлучпо сс за ciapnje рахппкс п то Божпдара ToMiiha и Свспг слава MnAonanoBiiha. Насупрот томе у ..прсдпошшп чеишшог преднва" в.шда мши.мпи: да то бгду Ai.iabn радшшп. па су пзаОршш капдплатп Зорппа lILwisnh и Жпаапа Пауповпћ. квалифпкошшс тскстплис рздшше. Кахо смо сазпалп v ФОС-у. свп капдпдзгп пмају ппструпоро и врслпо се припремају аа такш1чеие. Пожешшо пм успеха п падамо се да hc.uo о такичежу п IMIXOBO.M vcncx\- iieiuio впше шкатп у пареднпм бројевпиа пашсг Altera. МЈПЈ? С IM UH1U ____--------------------------------------------------------- U1HUUU1 - Меда.ва рада п Октобарсха v 1Lrt., 'мссто 1Бпх MOirnipaiy двс прс организатора пронзводнвс п паграда — пппзнаил за нссс* Y TOM псгом nopiKuy nop« AiLume иопде *фом1П1е вм ,фуП1х. Овај „цјсоко" бпчт.рад Р пронзаодис и падцзаиа повпх ЈЈЈРР®"™10 » шпеизпвпо сс радп па обЈехка, у Фађрпцп Је подпт- да-beu шхоловању преко Школ о _______ путо нехашко стамбснпх згра ’ ског "и1гра ?Иво л°'а РпЗар", чптсљ мпогих пжслера. Првп маЈстор пшчппце — у ** * синоваце радшиа п цосдд рехонструкццје које xojn прате здравствспу зашгп- Мајстор Чсдомпр још кораоручшха. За погребс сисшта су обавмне у обс прсшшншк, ту и становап>с радника. ча гордо п пррид замашпог Ја сцровппа дрлазп до сдрхца- па рел су дошла и одс-beiba хон Р. Bcadi бремсиа гадциа. Из очијг му ИЗ КРОЈАЧКЕ ЗАДРУГЕ „СЛОГА" Од нове године—зоједно co штофором светлуца прошшмшост. Док разговарадш ccchau да је HecTpiLMiB. Непрекидио дру жаае са иашпнои је всроваг no CTBopn.ui V 1всиу occhaj сталпс опрезиостп п одговориоchl А Чедомир Avnih 1шјс or Спчаи uajcrop. On jo n иоваrop. До сала je паправпо nenoлпко ypebaja na тсксшишм стројеаима n ma leiuot npcnpaaxn, ii дорада, xojn cy допршклп рацпопалпзаиијп n oКОНОМПЧН0СП1 проиеса nponsBQAIBC. A.ui ibcroaa жпвотаа cropir ja почшк Miioro pannj'c. Tex into je стасао xao uuunh n је де.«пат Cxyinnnuic опшпк Параћпп. Ово Је друппмв сграпа жпаота: псмпповка п бсзмплоспа па пслпком точку збпва1ш п nponniaiu. И пепоспорпо — оогата. Алп чпка-Чсда je nuao псто тако боппу п nimuiiiy cipany, можда важппју, заслужвдп' за оппшпзаи п успехс. Замао .vail јс СШ1ОМ коЈи корача не Кројачхо цредзеђе »Сша* постжс свс бом резулпте. Y дсаегомесечиш пословаму ове годцне остварпло Је ухупап прпмд <U »00000 дхиара. Од тога Јс у фошовс одвојига 700000 дцпара. Просечш! лпчип дгамак после шеспшесечпог обрануш Је шносио 1700 a noсле деаегоиоссчпог обрачуна 1800 дипара. Ипачо Хлога’ be <и Новс у саставу ткашша Трепуг HBDCDBfr Фввркке годџне. II рвзхоЈс АО храја новеибра, u онда he извршктп npecc-bcibc у круг he пчицје знзтп када ће сс Штофаре. СОЛИДАРНОСТ НА ДЕЛY Поред rora urro су у Фоид солпдаркостп за угроженс ОД слемектаршж ncnoima уплашлп радпицп 4шрихе шгофа су покреиу.ш н гшшшјатпау да сс помогну ■ххиажвеиа подручзја v Соцпјалиспгчхпм републпхаиа Хрвагској 11 Боспп и Херцсгоашш. Фабричкп <м0ор сшг дпхата јс на еслшши одржаној 5. иовеибра дрнео <мг луху да се прсддожп збороаима радцих *улп м донесу оциуку. » >о краја оае пмхне саи радппцц раде Једну ствари за утрожем <и поплаве. Ова помоП ћо Опги чега иешташша иајртрожашјег села н то јсдаои , Хркпжој п једпои у CP Soaiu и Хердепачпш. чрјУпша лузшв ком para и mirepinipan у пемачкс логоре. По дрласку у ocaoCobciiy зеиљу уклучуЈС сс у пову apuir ју трудбскпха за обповг п изградљу. Гоазгнс 1946 uajcrop Чеда долази у ИпдуСгрију вуна CBiBi хурсевпма V фабрпцп текспипп uajcrop miw. И већ пшшаш Чедоипр сво ЈС BCA1IKO ИСКУСПО >1 3HB1BC ■ipciiocii ш uuibc, иа учснпкс Текстплне школс. Miioni од crop. Y слободжш вреиену uajcrop c трп запата, прочпта 11 добру кшпу Јср Јкз yricrnocni бпсмо постали звери*. едс до биоскопа и позорпштаКелтуре инкада пијс ипого. Пауза за доручак хстпчс, па п времс разгоаора. Сшжсмо још толпхо да га утштаио шта за 1кга зижчп Октобарсха паграда, коЈу је .шбпо ок пцппе за caoj даnpniioc v mrpaAiui саиоуцроа no друштвсис зајслпшк. — To iipnsnaibc mu пајашпс ппженвпи. Can oiui поацЈУ AO впдсло мој pax Ллп пиа Још бро caoj посао, алп cy ицјпг рзднпка, мојпх другова, хоји rypiuijir кад уз iuix стоЈи шг -- ---------------------—------------- хов старн учите-b п imcipyxтор, главпи uajcrop ткачпшс лрупа пршнања n inupaaaАлн наЈвсће прпзианс добно Je 1954. гошше када Je постао ч.Ш1 КШ. Од тадд добцја шп шппорпих фунхццја. Дапас су заслужплп псго ирпзнаме, упозорава пас глашш мајсгор гкачшше. Па добро. Док свп врсдвп II шишпни ралшпш овог колек* тпоа пе добпју Октобареку иаг гроду. иека то буде ваша аа јслппчко npiunaibc. Слажеш лп се иастор — 4» ло?
14ДАНА CIPAHA 7 ТОПЛИЦЛ НЕДЕЉХОВИЛ • Kano, жм пови ганераии дерехтор, впдата задапш xojn nenocpuno стоје прсд w мкиаом Цишпаре? Порм послова хојп се одпосе ва изврше- *в manor задахха за ову пословну гмпву, до храја пмине очекују пас н послоаи у везе а пдашш за 1975. годииу п хако v односу иа фхзкчхп плап, тахо п у односу на фншшсијсхх плаи, чиме be се утврдкти пословна inлхгаха * нарсдну годпну. Мораћемо да се цтцжмимо да у 1975. гадшш произаедсмо ашпе пеиента, утшпхо про ппо још увек пс 1Ц|1ИМШМПМ1 ону холпчнну цвмеита са којом СМО ушлп У ТИС ОКОИЧанИ иивсстшшони проipau, У оаој годшш у новој фабрпцп про- ■вешћемо око 320X00 тона a прсма ппвсстпцаеиом протраму трспало је да пронзвсдсмо ско 400X00 тана. Лко побомшшо времепспо корпшћепа: капацптста nebn број 3, ако се па врсме буду опиашалп застојп и другс сме тае, ако се одржп радиа и тсхполошка дпсцпплпиа па оаом пнзоу и још побољша, опда можемо &mi cnrypnn да пемо Mohn да обсзбедпмо потрсбпе ко.игчппс клшпсера, ол чсга добркм делом п завпси реализацпја плаискпх заддтака. Пвралелмо са иастојањем да пропзведено апшс цсмента, морамо да пзвршнмо сае потрсбпс прппреме да у наредној пшиш прошпрпмо п асортпмап пропзаода, прс света кроз пропзаодњу всћпх марака цемсптп. Уколико све то остварнмо, онда су пам и ache шаисс за оствареке средстава за ache лпчне дохоткс 11 за бржу отплату ануитсга. Ка\ сио већ код расподелс. ла кажем паш холекtub in том плапу очекује пеколмко задагака: утврђива11>с повпх одпосп у прпмарпој расподсдп (одмос лпчнпх дохадака и фопдоаа), у схладу са самоупрааиим договорпма it споежвушша и плапсхим задашша; морамо обезбедптп да се расподела дохогха врши у осиошпш оргашиаппјама upnun ралд: за pacnoacav укугар ОО\? бпћс од значаја предстојећа аналитпчкд процсна раднпх Meera, с тим што мпслпм да у току иеис пзраде пе бп трсба.10 да мењамо постојсћу систеВЕЋИ СТЕПЕН РЕЦИПРОЧШИ У ОДНОСММА оптд - фабрика • ИСТАКАО ЈЕ V РАЗГОВОРУ С НАШИМ САРАДНИКОМ ТОПЛИЦЛ НЕДЕЛЈСОВИБ. НОВИ ГЕНЕРАЛНИ Д11РЕКТОР ФЦ НОВП ПОПОВЛЦ матизаццју радних мссга (у погледу броја пзврш1.мша и хатегорија); при тражоау пајстимулативнијег начшга иаграђпваш, морамо nobitoAiicae нзмеђу резултата радаи иаграде, тако да оис осповке opnuuiaaviije удружсаог рада које On се едчшс за nopMV ne Mooajv ии иђп на лрооеку. Изаршењем задатаха у области расподсле омогућићсмо потпуиу прпмсну усгавних решска. чији је npajiwi ипљ омогућаваме радном човеку да <u,u-4vje о раокмелх дохотка. као и да oaui.va укупшш процесем друппвене рспродухцпјс. ■ Зиаш да Је у овеЈ годшш окопчап у Цаиопарв веош обимап ихвссппшони про- |рам. Шга ножега да пам кажете о дамЈ разаоЈвој полшпци? У областп РАЗВОЈНЕ ПОЛИТИКЕ наша опреде.ш»а cv познпта. До xpaia 1977. го.ишс одпосно до краја 1970. годппе треба да пзградимо иову nch xanamnera 1000 тона хлппхера на даи, ошоспо да пропзвпемо uomix 800.000 до 900.000 топа цсмсша п»шшас. Укхпиа врслност овс iiiiaecTininie. према салаш- ■нш ценама, тпосиће око 85 мплијарлп стапих динара. Завпшетхом ове nehn пропзволпћсмо &uav 1.700.000 топа цемнпа голшшћс ■I таме доспстп па apvro пли трсћс мссто у Југославпјп. Ефскп! one miaccrnmiic су вп- ■пестр^-xn: запосленл повпх 200 ,v> 250 pawir ка, cMaixeibc трошкова no јсд1ппгш_ припвола, noachaibc пордмггпапостп ол 715 un 1.100 тона по релчикг. смашпи.' увоха исмспга. п, што ie пајчажшпе. nnachaiw акгмглацпјс за новпх охо 6 мплпјарли старпх лппара. ФАБРИКА — KOMYHA • Решпе вешто о пднлстш Опшпша — ФаОрпка Фабриха iKMCina прсдстав.ш дсо опшлг не, као осповпе друппвсшмидитпчкс п самоуправпе заједнппс. V коптексгу ов<- дефинипије потребно ie посматратп укупнп однос опшпша — фабрпка. Посде ycaaiana савеаиог ч републччхог Тстава и Статдта Општппс одцрс опшпша — фабрпка мора, mime нсго да сада, бпти рсшптрочаи. Behn стспсп рсштрочпостп представ.шћс чвршНу rapaniiiiiy за бржп развој укутмшх односа на озпачспој pc.umiiu. Уз прсдњу претпоггавку реалпо јс очскпватп да фебршса као јсдна од пајакумглатшшијпх раднпх оргвнпзаццја у Општшш, можс да дипринесе бржсм развоју и јачању материјалног полоааЈа Ошппшс. Оиа he to nocniћн прехо сопствепог разаоја — дуплпра1н:м ироизводних хапаццтета и преко послоиис сарадне са друтам радшш орпишзацијама у Опшпшп, прехо хоје he допрш.лп увећању luixoBor обпма псс.човаш. Ty npc cueru Miic.uiM иа успостап.Ш1м noc.v-инопехинчкс сарадље са „С1андардем" (дси који се иавп превоаом) и будућим rpabeBiuicaiiM ксш бшштом. Сараджа са првцм треба да омогуhn да „Сптдард" иосгапс једаи од супрево- ;<ника цсмснта, у сшш вцдрвиш, а са дру* пш стварамс основа за фпнапснразк произixua једпс и друге радне оргашиацпје. Y обезбсћење средстава за а.и1меитпра№е потреба опшпше у областа панпрпврсдс и комриине прпзредс Фабрпка he сс уклучптп, иорсд пздвајшаа средстава преко доприПОПОВАЦ; ПОГОН П поса и порева, ■ yadlam прсмпои помовта преко Стоваршпта цемопа. Увећашт промсгом иемскта у Спжаришту могуВе је обезбедиш цшхоа Опшпоп 700 мжааоаи ло једне милијардс епрпх днваоа. Надам co да he наш утпцај бпти oehn иа програмску орпјеигаццју u трошеке средстава иоја се сливрЈу у буиет, а, прс свега, у asrapen зцЈеднвцс и фоцдове. Као и ДО сада фабриха ha u убудуће ■Hani разумеааие за уклучеж у реализаинју п друпсс цимва опптпше. Де сада Је оиа тај шперес шжозала прехо цружам шшођп појешним школама, »аЈсдшшв културе, иг сним заједшшама (изградпу путева, чиме је смашиа учешће опшпше) медшшнсхом иентру Сва изтрадну полшслшппсе), Јвви" (т аддпгаццју хотсла), путаом фокду * 1шрадшу пуга Грза—Спсевац u др. Подазећп од задатака aoht фабрнку очекуЈу изгралш! новпх aanainiTcra Ошшииа бп требала да co VX.4V4H У цео протрам реалпвацнје хако би сс удружешш спагама обезбедило заокртжене шпксппшк ■ створио основ аа бржу изградњу нооог хапошпсга. Сматрам да се озакви иеВусобкп односп мегу ocnapimi и да he imixobom Јачаку мг прпнеп! ПЗМС1БСШ1 и екоиомскп одпосв и noun пачш! ^тврћпвапа укуппс политпхе Onmnnie. Сарадња у папред изнсгом смпслу омогуhtihe потпуку усклађеност посебнах са ваЈадШ1ЧК1Ш иптерссом. М. Вучхоапћ ИЗ ФАБРИКЕ ШТОФОВА ЗА ДЕВЕТ МЕСЕЦИ ВРЕДНОСТ ПРОИЗВОДЊЕ 212,8 МИЛИОНА Као шго је то уобпчајеш>, ход радних оргапкзацпја се ових дана разматрају пзасштаји no дезетомссечиом послоааау. Тако је и у Орпиооацпји удружепог рада Нпдустрпјс вунешп ткапппа .Зраико Крсшиошћ”« Прсма показателн ма пзкепш у извештају, еа девет мсссип ова ОУР ]е пожгавио и добро пословала. To шпврВују сви исхазшш поrami и поред тога што се у оеу годпиу уш.м> са отежанпм тржшшшм тсшкоћама због ошммосп! којс в.1адају па еветехом трхшшгуОпо што је нарочотопогодило раднс луде у Штофарп је мали порасг цена вуни, помоВисш матерпјалу п Р“Р>- вш делов1ша. Јер, ова Фаориха гро сировина, преко 90 одcio, пабавља пз инострамства хао п разна помођна средсгва. почев од боја к осгалпх хеш> халцја па до резервшк делоan_ Jim су схоро сае машшк .м: годпне. To noachaiac пзноси 39,9 одсто. Резултати бп 6nui болш да ппјс дршдо и до повсћапа закспскпх обавсЈа у укуппом luixiey од 27 одсто. Само дакоиске обавезс према рспублпцп 11 општшш пораслс су да 123 одсто, и оиако слабо — акумудатпвиу текстплиу ипдустрију сгав-ш у још тежм фпиаиспјски шможај. вабавмше id иностранства. И, поред свих тешхоћа послова.м> се домаћшкж« што показују подацн: За девст месеои пропзведеno је 1349377 мстара разнпх вуиешос тканпиа, чија врдпосг заједно са провзводнам трихо прсднва пзноси 2123 мплпопа повпх динара. Изражепо у процеипша врсдност Је aeha од планпрапе за 103 одето. Исговремсно тржишгу је пешручеио 1.126X00 метара што фоаа, што је неппо маае од плавдрапе дроиводае. To је због тога, шго се у летњој сезоип штоф маме цроддЈе, хажу одгоаорнп, алц co падају да he Јесеаа севока иадоквадкш, па чак в пребшшш man. Y iiaaeunalv егамшсхо службе хоја праш све скоиомскс показатем, пстпче се дд Је због спште пнфлацијс и иаглог скоха цспа допш чо“- ћааа материјалшк трошхова у одвосу па ипн першм прошОно што on требххо ucrahii је п то да .дитофарш!" нису посусталп у отклапхпц' овпх тешкоћа. A ro се aiuti п ш по- ■мпике која јс јасно дацргапа, да макснмалппм шагтаем свпх жп1оелсш1х на сваком радпом месту, кроз разис впдовс, почсв од шгсдпл, noacha1ва продуктпвностп. скономпчпостп до иовс пропзводпс преорпјептацпје. Имајући у впду п заштпту стаидарда запослспнх, којпх у овој фабршш сада пма прско 2350, расподела лпчпог дохотка јс бпла таква да је просечан личнп доходак за девет мссош већи за 27 одсто, плп пзражено у новпм дциарпма псшго преко 2100 дииара. У овахвпм условпма свесио сс пшло п у прерасподелп, па штету фопдова, алп друтог шдаза нпје било. Радослаа Becnh ЛЗ МЕДИЦИНСКОГ ЦЕНТРА БРИГА 0 ЧОВЕКУ - ГААВНИ ЗАДАТАК ПроОлеми којп се iaa.uaiv жпвитпог стандарда водп V као посдедпца желиг да се створс бо.чи vc.u>Bii за жпвог, афпрмаци|г. станлард... aaxicsaiv да се реше па иајефпкаспнји п најбачи моп-hii начнн. Како то Спндпкат Медшшнсхог цснтра рсшава сазналп смо од Хранпслава Радпћа, прсдеедппка ове подружшше: „Одмах послс пзбора наш првп задатак ie бпо да саглсдамо стамбст' проп.шматпкг пашпх радипка. Спровсли сш> апкету која је v потпуносш Vспела. 70 одсго има попппо рсшспо стамбепо mnaiLC, 20 одсго радпика тражс кредпг за ПЗГРВД1ВУ 11UI довршепа; IIOPOДИЧШ1Х зграда, а само 10 одста раднпка тражи стан од Мсдшпшсхог шппра. Са резултатпма апкегс смо гпоападп Caner Il KOMiicniv за доделу стапова п крсдпта за сгамбепу пзград1ву, која ie na ocnoav самоуправпог споразума сачп1шла ранг лпсту капдпдата. Ilona четпрп радппка cv всћ овпх .Villa добпла рсшењс за стап". • Пошти сс акцпја зашппс радши са вомш и доказалп да се к са MxuiM парама доже доста учпнпги. Спроводећп v жпвот Самоуправш! споразум по коме савхп раднпк са 15 пшша непрехцдног рада у адравству треба да лобпјс прпзншћс V WAV ПОКДОиа, започс.и! смо са корпспом акцијом да сс минулп рад впше uemi п поштује. Септембра мсссца смо позвалп 73 радциха, којп пспуиавају овај услоз, на свечапост npnpebenv v ihixoev част. и том npiuiucoM caano ie добио pvniui часовник ca noсвсгом v арсдностп од 50030 дппара v зиак прпзпања за верпост II дугогодшшш рад у адоавству. Поред овога, радпмо досга на paaBoiv caMovnpasnnx одпоса, na допошепл- ■■ прпменп самоvnpaaiinx одпоса, па среИпвању м-4»'собшк одпоса п односа са пацпјептпма. За рсшавашс овпх пптпња даћсмо допрппос ■тајсдпо ca COCK, Самоуправпом радпичком коптролом п оргаппма самоуправљаља''. Свп ош1 резглтатп показују .Mi lUBpunm одбор сппдпхалпс подружппцс Медпшшског центра видп ста.ип- и caccTpanv upnrv о својпм ралшш лудцма, п таква актпвпост може да сс jictaxiie као прпмер дрчпш радшш оргаипзацп|ама. Д. Anbeanh евпм радшш колсктпвпма. интересује пас шта стс an копxpenio vpaAii-ui v том поглсду? .,¥ U1L4V cMaibcna трошкоаа жпвота п заштптс животпог сгапдардд, Извршнп одбор noдружшше је формпрао кошкпју са задалком да name радникс спабдс UCKI1M основнпм жпВОТШ1М нампрншшма. Сада ка- .VI је iccen na пзмакт п када cv мпрамо рсзглтагс ове Лкцијс можемо oiini задово.шш. Пооед уг.ш, за којп, no пашој oueuti .ДПумадпја" Ш1је бпда спремна да све иоворспе колпчипе iicnopv-ni na врсме. uno се v uVAVhc nc 611 смело ДОГОДИП1. naapuiiLut смо naoauKV loui nekiix намиршша. 3a 200 радппка папавилп cmo 10X00 килограма ква-ипетиог кромппра no uemi 130 Aim. 6.000 кмлограма upnor Жпо uemi OA 130 лпнара. кплограма јвбу-ка no itenii од 3 дппара. HncMO nn c.uuokvcuc заборавпли. јер смо aa ihiix пабавплн 500 гаиопима мсда од позпате фпрмс ,Д1сдекс" пз Л>уб.шпс. Све смо ово 1ПТИВ IB ШТОФАГЕ ТРАГОМ ЈУНИОРСКИХПАРТИЗАНА U1PA САОБОАЕ И БШћИОИИ Поводом 13. октобра, Дапа ос.мзбиђенл ПараШша п околине, noaeha група члапова Сааеза бораца и Турпстпчког друштва .Јухор" пз Погочца сбовплп су notani марш траmu паотвоапсхнх чета ив Jv- хору."^шцршшиш су иосеткап Бахарпи клпдеиап п Змајевпцу, мсстп гдс су паршзансхе чете логоровале 1941. годнне. Затпм је иа Велпхом Ветрепу, највшпем врху ове плашшс, запа.мна ватра слободс која се вцдсла iu Тсмиићв, Левча и Поморавм, око хојс cv учесппцп марша далп обавезу да he сваког октобра учествоватп у uohiiou napniзанском маршу трагом јухорскпх партазапа. Кшппа noh |е пзабраиа да бп се упозпхм: nohne Нуди Јухора, како би се у случају рата п педаћа могло лахшс ciiahn и помоћп ссбп и другпма. Свп CV од najM.iaber, Жпвото Илпћа, до nalcrapiijcr Мпладима МпдоЈевпћа, стрп- .Miao подиосили папорс марша. С. Петровпћ 1ИПЛ мвдицинскпх рлдиикл
CTFAHA 3 14 ДЛНА c KAMEPOM Y ПОПОВЦУ (IV) IUPHOBHмтиш Y Похжпг шим* да ЈО CM НекДДЗ лаш ypebes парк ово atpa A> Mecse кжнцеларије, дру 1ШМ1К>4ЖМ■јдчжМа Opt>* ииаапцја, ресгорава TYH Јрм’ унравпс зграде „Велиортранса" и nocucru чариице „Опатцја” препоpen је у пжрккнг аа аутоцобкла н xaimcse. Y noку се редовио aabajv fare rycaxa, ■ похждхад п авце, храае u свпае. КИНОФИКАЦША СЕЛА ДА ЛИ ЈЕ ФИЛМ ЛУКСУЗ? ЗАБЕАЕЖЕНО Y НАСЕЉУ „ДАНКОВО” НАААЕЖНИ СУ HAC ЗАБ0РАВИАМ Јужао <м Фавров штофоп. лаве сеосм путеве. Ето наприВвруп прша Чепуру п мер улжца Драиослава Маршг аалаов се насам Ла- ковнћа ва сае лпчи само не на хцЈе Је аакао маах ушцу. Пува је рупа хоје co noпосш рата. Доаос Cpofn око ш хвше претварају V веАпхе 400 лошнвеша х пепто пре воре. Ту вна п жава а веруу ао 2000 спаоаваха. Насем Ее п в зхцЈа. Растс шевар п траурбио, жЛа ж улпцс су плаи- ва пао ад Је човека страх схи ааравеое, алп и оорсд TO- двш да вде тои улвшш. Yaoia аиа проДмлта- Y.ume су лвао сао > ддм твхо потраје воарааае, пуае рупа и прапш- пцЈаааће се п аарааве волестп. ве, уапае расаете саоро н no- Бацдју се п упшуае ашвоппи. на, тротоара нигдо а о прсшг Поред тога улпце су пеосвег аиапа оа стОиваае и да пе леве. Ноћу се радкшш враћапаоршА Cianoaamm су луш ЈУ еа посла no праау а аада аа падмчане у гроду, јер виао |е Јсш а влпо, ардо тошхо дојсш nfe uooqmao да пробо®« дам мз оо|е хуће. Тражвлп рав, Поред веаоАжао пормг сио од „ЕлопрошуиаддЈе" да ца ар|е се бвве поморкаре- се поставе сиЕалпце, зпо оии дам арсвпмаш ссталл су то неаада п ураде алп <ме брпреппао аолослени у Фабрп- зо прегоре пла не раде. Посецж ппофсаа. бно Eta пспаао перешеао,шкп Каво <ta подегавлн шдлаао ае преша прехо пруп. Прута ае ж мгаворае у трии да co а је аиатрафпшрава. возовп Ју апн деду града nocaeni naar ре а депа пршваои шласаа v *■> fopoiapaxa јо дедепдцја шаоду преше npvrr. Иагдам ОД 5 ipabana но|а је у редак- да се чеаа да нехо деи гаспцЈи пашег ласта азвеи csole трада па да се рсшеаа каВе'. праимвк а ево фв смо ааве- Uuan CiaieannoH: „Ста- -leaiua: nvfea у удипк Схадарској. Жавош HepaMtak: „Y пасе- Ова је пало забачена u пепа- *У ДдваомГ сахрадао сам ау- ио асш. Ycnaptt, саа удгаи hy цре вааоааао гомва. Пла- ава даа ^qnaa чаооа (прекпno can сае свлиасав тахсе да). Тереп је шиводдп, хапаи падао се да hv доОвтп амо* апзацпје веаа п ицФспи сш варајуђо хсасуналпе објеате. кв аогаае соопнапх tana a Иосша да се аод sac лахо узп вода са ппше плп Огнара јс ма а врло наао aia ааааап до- загађена. Прпиораа can да заје. Прво да поааеи сд удипа. to xaunia iueu ■ ipax n na Olic cano y шаау nocrcje. Доза чесзш аод кафаае -Трч mapfr nine v-шце жпш лжа« «1>е™ » тмш аад-. Hnrauo аа ipabann овог nace.u, ао је одтовораи што neuano BOAV, пахо се зва да смо осдрвно плаћала сажмопрпиос зв пзградшу жшподд? Ни|с хп јаспо да се вода одводп за Стрпжо шп, преш many, за Agyni седа, а аш ту у траду Је пешио. Мојп суграђтш траже да се у овои населу отворпп једнапродавпппа мсшовите робе, јер за пајпању сиппшу човек иора да me v центар града. Места за продаишцу ииа.” Тоипсдав Мплошевпћ.' Hmnта Babe cran>c iinic пи у у.ишп Цхпета Тодоровиђа. Кад падис ашпа улпца се претвори у ха .vyry- Aetu ииа пуно прашпие. Hace.bc је урбвпо оли саио у auiaamia. Kiilc cv carpabcnc no плаиу п после Врапчава Је на|старпје nace.bc v граду- Can ini хојп стаиујеио v оеои иасему, запосленп смо у фабрпкаиа, раднипп сио, и са штпш пражш трааошо од одговорimx да nan се обезбедс одговарајући хопупалвп објехтп. Лтш неиајг где да Гшшју ђубре. Оно се пзвосп иа удпцу где п остаје. Кахо то изглсаа показују фогографије тпх аеота. Y овоп naccbv nua п пуно прсдшкашкс деце, хоја исмају (UpdleHO кесто аа игру, што ппиепам sauna npodiau. Ипак остајехо у вада да ће се пешто урадптп на решааавиовшлпих imnfiipw Мо* жда ће се постазпт пвтаве што to iniCAio п раппје пзиоспли и тражплп. Нпко пас нп је нп звао па збороее п хопферснццјс. И опо зпо се негде 11 чудо п паппсало оспло |с v фпјооп. Heuauo npocicpufv за охупмик, што |е иициш један сд раалога шго Еарачп пасу ахтпвни" Мвде Hash: Улпца у хојој ста nvjen највећа je no дужнва у цасшу. Mebynnt, чнаенпчно erase Jo лилосао. Bro вапрсСАВЕТОВАЊЕ СА ПРЕДСЕДНИЦИМА СКУТППТИНА МЕСНИХ ЗАЈЕДНИЦА шши cm hue мнми На Савстовању mirurr.ijiina скупштшш меашх заједиша, смржаиог крајсл: шсецв охтобра. рвашпранп су актуслнп про&леии у раду ових органа. Цпљ савстоваља је бпо да co пмстахно ппо - правплнпјп развој саиоуправвпх односа у иесзпш заједтшама. Y дпскусији, која јс уследила послс усваЈшаа дпевног реда, прптед inimi иесшсс за1сдипца изнсли су своја запажања о poav дслептсхог састема. о ссшшцаш скупштшш мссипх зв|едш1Х|& it друптакнплппташх организација ка сслу. Поред rota, разговараио је и о про&тшша здравспене заипите rpabana, запш о тгташша веааннх за културу, образовање, фпзичху културу, децју s ссацјалпу аашпгту u о већеи аипжоеаау швфом шсннх мнпвлврвјв у реализовању прогреша шппвкости шсавх зајсдипца. Једпо од важввх nsrasa Је како ралс делсгацшс. а поссбно делсraiuije помшривреднпх произвођача, јер се показало да у већеи броју седшше делегацпја рехто се одржавају. Председшшн иеашх зајелнпца су пзпосплп caoia пскуспа у всзи проналажеш решења проблема у свом ce.\v в сутесniic како ажпвстх рад мировhide већа, саиоуправпе хонтролс у шсшш заједпхшша, холшснја за спштенародну <Мг браву н друпв oprana и тсла. Пратећи взлаппа ирпсупшх па савстооању, cresao се утнсак да дслсптсхп cncteit у опшпиш још увсх пцје потпуио зажпвео и Аа co тоие треба пжлошпи мвого впшс пажше. _Mn у CouiiiaAiicmncoM с» аезу мораио дв прсдуашиио иерс, црс сасга да шврипшо јсдцу ЛлшГ ашссту код гата, и ахо се утврдц да делепццја ицје одржала састааак цре исго ппо Је делепт дашао иа седницу Скушппше, боћвno npintytatn да штфпјал врапшо на поиовио разиатране дслспшпе. Исп тахо, name фуикшшиерс и стручке лудв вз (жуцшлве соштнн* морамо дд упупшо А» водс разгоаор са млегапијаш сае дотле мк се оне блпже пе упознаЈу са лелептоаш cudтеиои" — рехао је друг НвкодаВићкћ,предссдввк ОКССРН. Чшаеиица је да cv шсне зајашпце <м избора до дакас 8iue npeuviuieue саш себп, ппо се и одразило v шссоеом раду. Њкхова велавомш аигажовавост п неефихасност у палажшу прааог пута аа етзпстиране делегатсхог спстема у селппа јс резултат таквог спаа. Зато је ппрсбно да co тс трспупо слабост цреааanby н да nouoh трсва ipas» тп од Опшпшског кошпеп СК, Опшпшсхе копфсренццЈо ССРН, као п исашх зајешапа II осталпх структура на селу. Што сс тиче формпрааа сср шка за nobcibc аапрцЈааао- ■фппанаџског посмаам >» cuiix заједшша (којп бп ашо два фшиикпјска радппха, hot rpabcBimcxor TOinrapi, јсдпог npauiuiKa п ЈСАНОГ oo шшпсту) inijo co y lanuyauua ycnc.to, jcp iickc iiccao мЈ^ Kituc to жсле, a nexe aa 3m je ii довст заклучак дд co a Aa.bc aoAii акцпја sa scnao cnapaue, n да co cnopaapaai утврдс прннш!Ш1 ppnuoDugrie it копкретни задаци хоје ћа on ocraapimt. Ha оецј sraa проблеаш којп co јаамју no последцца . пестручног вмсаа материјалиофпнаисцјсхог 0» aunaiaa бплп пи оргаиккаап је п спстсматаш решиавк. Ha крају Сааетоти пму седшпс Ђк ССРН друг BiSK Је обаасстпо прпсутие да Пеа ускоро одржатп саветошао са прсдссдиихшиа шрсаш всћа и двоАпсвнп ceuinnp a прсдседава]уће дслегашНа Dope.! тога, похвалпо Је рад Мсо пс зајсшшс села Плане, чаје је рукоподство показало шоп> труда, разумевава и креаппностп у pptLiarobaaasy Cray та ус.«п1ша аојп владају n БЕЛЕШКА ЗАБРЕГА - CAMO КПАОШАР АСВААТНОГ ПУТА Caio Забраа /« једно од ретких нассља у шииој Описгини које није поаетано аугобускњч caoOpahajaii. 30oi лоши нута к т»фш.ураци1е герена не користе ес остала средсгва прсвоза, па свакобнино препетаче шссг киломегара So pointe ка ФаОрике цеменга ,Лови Поиоваџ", око 40 радпика Ссњenol руднчка, 50 радника запослеша у ралаш оргашааtiuja.ua уоруженог рада u 33 ученика средњих школа. Из оаих подагака .иохе се впОсги да јв пагреВа за увоћењси ау тобускс .иишје више него неопходна. Нницијагпаа за иззрадњу пу п покренута је аише имга Оа би копачно 1912. годши скоро jednoiaacHo заоели newtodtuu1Ш салшдопринос у uuctuut од око 850D00 дипара. На почсгку оае године Меена заједница и друишеноиолипе чка оришизација поаеле су акцију м почстак оес итесruiptie. Уз учешЛе ifiouda за иутеве СО-е Параћзш од 50 од- »ер, дрвенп слектрпчнп стуСовп после недавнпх поплава пструлсли су п npcni ве.игха опаспост да иеко иастрада. Бстопсхи сттбови хојп трсба да их замене су још прс двс гадппс донстп ii тахо стоја Y.uisna ра света ве ради. Сијалицс после навошша раде иесец дана a послс све по старои. Нас Aa.be, у тш насел>у №«■ тп одлштас роха аа изсрадњу улица. Радовп ее OA-iany u no Bcpu'eu да he ce псшто ypaair nt v mvhoj годшт. Y v.uimi СппИелпћсвој nexo |e дотерао камепе xouxe пстоварпо п ту стојо ii ouerajv саобоаПај. Haддежпс инспскццјскс службв требио ва да буду ефпкасипјс. Ноћу се превозп песах са Be- ■шхе Мораве п то прехо v-uoia Таховске п Драгослава lupsnковпђа. Ту ce neeax nctonapa дажу a nohv дам тера, јер ход Фабрихе штофоаа постоји шг хасаит за наплатк превооа пескв. Понекад nan ппје jaaio да ли се ово nace.be третнра хао део града влп као село. Преаа vpEtencnraxou плаху п решеiw оио Је саставнп део града a преиа правпои стану je сшо. Непа шспта уређено, y.untc, канашмпцју, трогааре, жцу, свегло, паркоае пршввиипу и дсчја пгралиппа. Дд |ош будв гора enrvansja v nace-bv се ва- .iaai дооираха Kmaapa, a nor зижто je sasaa je naavx, napoчшо .lets, tab ce sone ontyn- .wjy и cyme. Ипспекпцја hynt xao п одговорнп v Cxviumsmi опшпше. YxolUiko cc y sajexopnje вреие nc решп та| npoOtai, лудц he тражшп annualy m републпчхс ннслек nnje. Jocan Habes: „Овои јаднон стаау v nameu uacesv лмао бих torn нешто. Спиујеа Y v.usrn Jocsna Ерјавиа. Yasm je прфааа п ва све лпв cam se na vaaqy. Him блап, by6- pe ce баца sa y-umy n inisaxo cm, nauoku Фабршсс цаианта Лови Поповац" са ЗООМО динара зајлш и lOOJOOO паиоћи из еопствени* средсгааа 310JC0 Оинара noiobcHa је изграбпа jednoi киаолмгра најтежез дс ла руга. Нз1ра6њом оаог килоиегоа проВпм се ие рсшаса, јор до Попооца трсба изградити још нешто аиии од једног километpa, а како нам рекоше прсдставници dpyucrecHO-no.umiv аа оргшшзација Оез помоЛи са арана кпрадна друи деопице Оиће скоро наитућа. Своју nauoh су овеЛали JUv-naiuја* из Параћина u .Be.uicтранс" ш fiynpu/c. А*о оее заплтересовапе организације не изпеаере и Општински путни фоид твећа своје учешћс не turn преко 50 одсто празник рада 1. мај ЗаВрсжани ће дочекати радоснији него икада јер су победшш зоВитст, која je каракприсала плаооо ссло од самог постанка. Н.В. 1HKOBOM терсиу, затпм аопои су и фпиапспјскп план п По словшпс о роду Скупшгт мсснс заје.ишце. Мпровно оеhe села допро радв. cauaynpn на коптрола такођс, a capo* п<1 са шефом Meaic какпш рпјс је па завплпој впсак Свакој седшпш Скупшшне » јсдшшс прпсуствују п дмо» luije McCTic зајсл1пшо п дамraiuijc no.bonpiiBpcAiim пров> вођача, што показу{с да Је xoop.vnnipaibc iBucby Aaioaта ii дслегагшја уепешно. Љ сопствсшк средстава cuvw нпх месппм самодопрпноаш скшшппш меспе xaiouniue xp mm je rpabcBinicxc машинк хампоп. дробплшц-, Оу.иржср и лргго за maotan прппрсшшх радова па путу Плапа — Мпрпловап. За спш- .baibe асфалта iiexajv сршства. али сс падају да he помов. лпбити ол Опшпшсхог пупкх фопда. Сулшрајући све успсхс поотптнутс у овом сслу и двбер рад Мссие зајслшшс, надахо се да he mi Скупштапа onlimine noiiolni ,ia it npoGiex асфалтираи-а nyra Owe peД. Aataidl ra nc ЧПСГП. Да je neepeha join na тротоарс it прспречо преш Bcha, v тој улпцн co палазп n netiiamiua. Пошто nocrojit .upјсдаиа радпошша an пооревку тав” дсо водовола yivrpv чесж Moropimx возила. Људн поправ са водои пзбацујс и пссах, л ■bajy хола алп неиају где да пх бп трсба.чо да cc iiabc решеое паркирају. И како најчешћс п за то.” иива, в.\всшпш дд Gii пзбегли &што п рупе, хола оставшју Радосаав ВеоЛ моив в дмвои
MMOL СГГкВА.% ПАГЛБИНЦИ СУ СЕ НЛ ОКТОБЛГСК1Ш СТСПТИМЛ ПО1ЛВНЛИ СА „ЖЕНИДБШ II УДЛДИМ" МЕСЕЦКЊИГЕ ВЕЧЕ ГУСТАВА КРКАЕЦА У част 75-годшшвпце жпвота и ЗОеедпшшце плашог уметничхог рам аелнког песапп Гусгиа Крклсиа. ■ у оквпру ВЕЧЕРИ МЕБУ КЊИГАМА, др Т<ио Чолах, профссор Фцлоло шког фвкултетв у Есогрвду говорио је о Крклсцу — пссншсу и човску. Овом изввнрсдио топ.иш сусрету са иајсепзпбтии jini боЈвш са СкаддрлпЈ'с, нсспокојшш сашаром за.чубмшш у да.шше и вреаозене бепшеие, прпсуствовало јс око 200 no клопиха Крклсчсвс посзије. Њп ма су TOiLxc ciiixoBC из збпркс „Жубор жлвота4 чпталп sluaii глумцп Гордапа Мпхајловпћ п Бока Обрадовпћ. Љ.С ДЛР ЕИБЛИОТЕЦИ ПОСЛЕIV ОКТОБАРСКИХ СУСРЕТА ПОЗОРИШНИХ АМАТЕРА Сусретм-прознмк и«рмта Стојановић, профосор Цснтра аа образоваш кадрова „Иво Лолв Рлбар", у оквиру АКЦИЈЕ МЕСЕЦ КЊИГЕ шжлопио ј'с Бпблпогеш! ЈЦ> BnhciiTiijc Paxiih" свој рад — ску.штуру у дрвету „УСНУЛА ДЕВОЈКА’’ Омј пример he, всрујеио, слсдиш и друш паиш уметннци, чпме he iipocropnje Бпблмотеке Опта оплемс1кнс и посгати још прпјвгацЈи културпп хутах. Оаопшшпш Охтобарскп сусрсш позоршшшх ашперв, чепрти no рму, Oilui су веома услешпа свсгкошша, no само трпдесет тодпна с.ш8одс 1PM, аећ ц попрдцли културпп виво name срсдцпс која је cnpemia да прихватп наставак јзднс траднццјс чијн сс ТОК I! ове ГОАЈше, као и paiuijc, храд је gin дрмаћни аматсршш ш хинде, Прпјсдора, Палаикс и Велвже Плапе. Рспортоар Сусоктобарскпх дада п позоркшаматсра пз Спска, apc.xocni гостију id Палапкс п Ве.шке Плапе. позорпшиа публика је ту псшшовноет времоиа разуиела. У разшрапој свстлост рсфлсктора п шарснплу дехора аижпфи из Параћшш су одпгра.и1 вессло позорјс Јовапа Стерпјс Попоапћа, пграјуhu co CBojmi ii rybioi харакTcpiuia, бапајућп у пу&ишу прегршт поапапос ncnnia о брачшш дожпв.хаЈ1ша напшх прсдака id Бапата, а госш iu Kiuonue, у горхој гротссхп noinput еу се са Среичевпм јуиашша, Впрои н Сппром и шиижш живогшш песпоразушша који дедују хао прпјатна анегдота у дугс хшскс вотуриог шлпјуш. I! у јсдвои 11 чсрп храј разгорслог хашпш, у'друпш случају ефехат је no- цегде у хући на храју ушорспе •спигнут, 11« всчерп у всче улппе. Auarcpu iis' де.иЛог Цспу&шха је суделовала у раз- ла овшвслп су двлпћ Оурпе Када лозорпшнп ралшпш Hauler града буду сволплп бишк овогодпшњс сзштре, бнће » APBO.WUI што су успслп дв октобар бгде обогаћсп десетодпевппм exynost широке пувлпкс која је п овои прилпкои похааа-ш шггсрее за а.матсрпзам у сшш впдошша своје KDcanianc снагс и ikc.w. Око 1511 аштерских раднпка повеоало је зрепутп п граддае, crnopuvi позпаспа и пријатсљства, утрло none путеве рачуменлва п uouiionaiha, свпх онпх слеиепаза салаипхсг живоп na xojinia почпва и cuara vMcinocTii na ддскама n лепота сваколневппх напора aa 0o.w будућпост oaor поднеб.ш. Саша Букнћ И ДЕЧЈЕ ОДЕЉЕЊЕ У АКЦИЈП И naju.iabit, чптачп 2000 хориашка кп-пжиог фопда дечјег одечти, luiahc upituiхе дд се укључс ц суде.1ују у акцији. Другарскп сусрст дитерарипх секцпЈа осповнпх школа у гралс oiihc почетак акппјс. Y част TO-roAiniiiwiiie cupni Јовапа Јопаиовпћа-Змаја, човска хојп јс свој живот 11 хшжевпо дело иосвстпо пајмлађпма, лптсрариа ccxwija основпс школе ..Момчило Поповкћ-Озрск прппремпћс прпгалпо лшсрарио всче посвсћено Чика Јови-Зиају. сној режцјекој паваторпји, »• пжкзглсд, роишппчвог доба козузспиш глушчкии хрсаццја- је ie веош спретно скривало ш и богатпи жпвоппш пору- своју трагиху испоа перпха н хаш воје су свечаво одзвапл- друтнх сиеждп. Прсдстава хом са сценс. Позоршшш амби- ја пленп ушраношћу и топлијеит тпх вечери вш> је освст- нои својпх, на iioueure, нера- _ ___________ __________ ЧТМ1.|ГВ1ГТ VWBHtmMI. ИЗ УДРУЖЕЊА МУЗИЧКЕ ОМЛАДИНЕ СРБИЈЕ ја плеш! умграношћу ц топлиuuixa. ПОЗИВ ПАРАЋИНСКШ ЕКИПИ то<ке како се дожпв-шва и ховачпо прпхвата. У црвом диу Сусрста прпоусповали смо патеткчпо! екжаццји човехоуе ОорОс пропву зла п судбине, саткаиоЈ говорп |езнхом дпсвпс актуслностп ппје успео у игрп гостпју пз Брчког, не шповои крпвпцом већ ппшчсвои жпвот^ нои копсгрукпцјои коју уистпост пе трпи. .Jeceiui цвет" је саш> делпћ холорпта босаихров црхос семвхв Дарпнке обавезно шшаре crape шшцје ав Рвјхоаца, бпвшпх логораша п филџаие са црнои хавом. фишвсшчхпх душегупхп пли Једпни шггересантап иоменат еахооша Крлеже и Иваиа Го V пгрп аматера вз ПриЈедора рава Ковапићв. Y саиСолич- Јс cuncao да кримпналну прпaww слвхама дудеквх обзорја чу, са сшш елеменпша саојпи, црешав врвпиш су ео лпховп иамутну публшш хао истпиу оцрпш севхш s речша дв захвалуЈућп пзвакредвоЈ р» всцЈп н педаитноЈ шри глуиаца хоји су се својсхи трудплп да хошиеппш. На традшшоиалном, псгом по реду, квпз-ншшчењу Музпчке озиалипе, са темом: „Им преакишза« у музицп", одрntaixm почстком ове годцне, ек1ша Параћкна v саставу: Мп ланка Apcnh, карцтсп, Bopbnпа Бранковић п Ранко Нпкодпћ, свп учешшп Пвшазије „13. охтобар" у ПраНвну, пласпрада се иеђу осам пзјОошх ехипа у Ср&џп. Овпх двна, поиенугој впшп је стигао из Одбора за хвпз Музпчхс оиладинс Србпје, позпв да учесгвује п иа следеheu ташпчепу, са темом: „Му зпчка внђепа Војислава ВучxoBiiha". Овои теиом биће обухваћеио музнчхо стввралвштво рохокоа, класике ход словснсмпх KoMixmrropa. Предвпheno fe да сс фпналпо такшр 4cibc, које iipciKX.ii Телешипја Београд. одржп v периоду од 5. до 25. маја пдуће годппе. Иначс, награде су всоиа прп мам.чпае. Побешикг фииала oucaoeben је кошиетап псп> дневни боравак у Варшавп па Шопенсвом копкурсу. Побсдииху полуфипала обсзбсђен јс кшшлетвп пстодиевш! боравак V Будпипсштп, а победпшџша чепрпфинала, комплстап пстоднеанп бораваж на Дуброаачк1ш лстњпм пграма. Оппгошској орпшпзацпјп Музпчке оиладине која пајуспешппје ортанпзује предтатшчеае. прп пашће повчана паграда у из* носу од 10.000Л0 дпнара. 3MIMU CMIU ННПРЕ Новим KoncnnryiKaacu опшпша п функшхшнсапеи схупштикског ciicittia, засиованог на Аслегатсксш прнн* шшу, паметиула co потреба дд сс п у областп запгпгтс споменшса културе извршс оргшшзационс прсшеие и донссу иова решааа која he регулнсатп п crapani се о чувшу и заштмти културие башпше !□ овс областн. Као сисц|!Јалпзова1к>ј и сгруч1Х>Ј за вршеш: овпх посаош прсдлажс сс повсравањс вршеш послова на зашппи спонешша културе па терпторпјп Omimnic Завпду за зашпггу ахшснпка културе у Крагујсвцу. Под BpiueiLCM послова подразуиева се цслокуппа брпга ш чуван-у, зашппп, псгражпваиу, проучавшву, хопacpBiipaiby, рестаурацпји, публпковапу, отхрпвану и раду хао и друго ппо се шожс одпосптп на звшппу спомеиика културе. Поверавшаси послова зашппе споисника хултуре па тсрпторпји Опшпше Параћпп Зааод за аашппу акшеипка културе у Крагујевиу обавеаап је да Скупшпши опшпше сваке годппе доставм програи н плвп радд, пзпештаЈ о акцпјаиа ■ иераш, као n радовпш пзос.хешш ш заиппћепш* спомеппцпма хултурс. У фппапсџрању делатиостп и поЈвАИппх акипја које Завод за заштпту сиомента културс пзводи на непосрсдноЈ зашпгш еиимеиижа културе у Опшппш Параhim учествује п Опшпшска заједшпп културс у впду партшцшације коЈа св свахе тмпне утврђујс на оакжу програиа пздвојсшк средетава од страпс Републпчкс мјсдвпце културо за сввхп хонхрстап случај. Саавмуб Обрадовиђ СПОМЕНИЦИ KYATYPE 1Ш ИШ СКТА ГОРА У ropiaeu току рехе Црнппс, почсв оа Спссвца, па ипзводпо све до iteiior нзласка id xauoua км села Поповца, палазе се остапп седаи цркава ■1 шшастпра. To cv: Спссвац, Св. АранВел, Наиааџа, Св. Пстка, Св. Јовап Главосек, Петруша и Краса. Манастпр Спсевац се налазп псдалско од пзвора рске Црппце п iseroBii осгацп су дооро очуаапп. Носп пазпв no духовипку Cncojv, које га је обповпо. Неш поуздашв noдатака ко га јс и када сазпдао. На остадаша зидова, са упутрашп« страпе, виде се фрескс. Испод овог npaor пазпрс се Apyni, старпјп слој фресака. што ynyhvie na заклучах да Је ту раппЈе бпла пека црква. Мапастпр је бпо опасан дебс.иш и jaxini зшо впма. Иа »ему су вршепп кои зервзторскп ii рестауроторскп радовп. Нешто дам од манастпра Сисеаца, шући реком, паплаaiuio на зпдпнс пеке цркас. Нарм сиатра да one прппада jy цркви Св. Аранђела. Нашкија је пспрсд седа ЗаОреге. Конзерваторскп и ростаураторскп радовп cv v roly. Apxinexra друг npoxnh хојп пзводп радовс, утврдпо јс да јс овдс пскада постојала ii ма.га црквпца. Св. Петха је у се.Ц’ ЗаОреni. Постојп BcpoMiac у пароду да је црква Св. Петка пекада бша uanacnip. Испред града Петруса, па левој обалп Црипцс, впде сс рушевгшс uanacnipa Св. Јоваш Главоссха. Пећппа под Петрусом, педалеко м xaiacnv ра, пзгледа да је слуашла за псоашти. Манастпр је врло стар. Од iicxonasaiba, коЈа треба да уследс, счскуЈу се пова пптересашпа аткрпНа. Црква Петруша ]е v самом капопу Црнпцс, па дссиој обалп. Нарм јс иазпва п Omena Mapiyja. Радовп na конзер вацпјп п рестаураппјп заврuieini су nomyiro. Добцја се утпсак као да јс цркпица ухлесапа у стспп, што овом лс 1кш xaibony дајс још лепшп изглм. Један песник — једна песма Драпшир Бмвћ је poben Y Бпћевпу 192Z гмпве. Завршпо је Фплозофсш факултет у Беосраду. Као професор хшокевностп дуго је радпо у ПараИпиу. Јеми Јс од паЈзаслужнцјпх а развијањс кшоксвног жикта у овој средшш. Објављпвао Јс у скоро св1ш лпстовпша II часошкпиа. Има две обЈавлсис зВпркс пссаш „Cyiaie у срцу” и ДЈрозор uora воза". ДОЛАЗАК ПЕСНИКА Joseph Joobert: Тражећп лспогу, псснпк налазп впше пстппс псго фплозоф тражећи истниу. v ИндпЈска нзрека: Пссшис досшрс где сунчове зрахс пе иогу. Ево мс, чаробнс звсздв у поглсде у ноглсдс Оа сеј&и свизш што чула од бесања иепају... немуиега реч иек их meeds зтја do тајне сиисла, у час разВијаим: Испша није npueiid тари. сен јаеи спозна л ее лспагибит неенд-.шцс. Сес turn eeojs нсбо da dyx заплаеи, сеој флуибоблак, ни меху сануницс. Тек зесзбооко.и еа.ио .иру сенке крге и из тари у map tons са udejc: у просгору оечном никаб da сс серге cecr.io ли пикш iti nun ееетлош seje У ееакоме зраку сакриеа се тајна da ceelia c.uprni, гле, гаси сеике .ирења, а лсдеиа тшм cyHtie.il пукти сјајна срж еесоишти ствари, can Осз тмрачења. Moi еагромег рсчи lie da iipusudeaiaiu у seexdm.ted да се гисзди најслепије. Дум се унозна cecr.ului у итици c.iouooiui сеег ригмом свешисарнацијс. Поссјс.ч mi esoje зоезда у mt.ieda nnn.ua Hiro су без чула оо бесапа, омезОапе их сезамсеегло meeds .иоје do тајпс аиисЛа, у чае pasdaiu. Цркву Краса чпне рушеапne па бу.шшском гро&ву. Beровањс дв је то манасшр нпie ппчим досада потврђено. Цео овај предео, са цркваш п uanacrnpnua, којп ооплује природшш лепотама. сав у шу>ш, осаи.чеп као да јо изоловаи од света. парод назиаа Мала Света Гора. Када се радови па копзерBamiln ii pccraypaunjii овпх ХуЛТурЖМ1СТОриЈСК1К cnosieпика нашег краја заврше. п пзтраде повп гц-гевп који he ox учшпгтп npncrymiMinijini за iiocenionc, ydcbcnii смо ла he co tiuic cTBopimi шпроке п несаглсдпвс uoryhnocni за Оржп разво| турпзма у општшш napahnn. М. Земпћ мотнв из нлшсшв
CTPAHA 10 14ДЛИА Актуелна питања из недицине ШТА ТРЕБА ЗНАТМ в ГРИПУ? Одговара: ПргапрцЈус др Мплорад Д. Craratonth У сслооу орпсшзоваие здравствеие заштпгс мећу првпи акцпјаиа у борбп протпв грппа згора битп предапАеи и адровспевоаропаганднп nporpaii који трсба дд oOaaecnt rpabancno: да је грпп заразиа болссг; да co npesocn удпсавец сипшх капљица п.цвачке, којс co кзбадују и при обпчиом говору; да треОа пзбегаватп жовпкт са лшпша хоја imajy кпјавпцу; да јс темпсратура знак када се иора лећп у постслу; да јс лечс!к у nocraMi аа вреис повшпене тезшературе истовремспо > превсипппа мсра протпв nactajaiaa counuutamija; да су лежаме, аппширспша и штхпш ,Д” средства којпaia co пшажо оргаипзму да се одупре ободшу; дд јс тезшеротура .хоја трајс впшс од 3 дана зиак којп побуИуЈс сушу на постојшк јсдпе од комплшсахшја rpir п, када сс треба заштпппи аитпОиотпшша н хада трс6» тражптп решгснскп преглсд плућа; да се може устати пз постсм тск после иестанка техтсраауре и да јс послс иестанка тогаериуре у већшш случајева пожељан ренлгенсси прсглсд плућа: п да сс са оспособлевеи треба iihii опрезпо, тск послс иеколпко дапа од нсспнка теипсратурс. Овако обавештеи rpabanrar јс оспособлеи за самохоитролу и самозаиппту, што пс смсмо nonteinim парочии у вреие масошшх обомванл као што је случај п у епцдеипјп грппа. КОМЕ НИЈЕ ДО ЛИНИЈЕ, ГУРМАНСКА MY ЖЕЉА ЈАЧА, ПОЗНАТ MY ЈЕ ОД РАНШЕ ДОБАР РОШТИЉ КОД „ОРАЧА". СТУДЕНТСКА РАЗМИШЉАЊА Ппава љубомора мпадости Постоји fedno dueiio раздобле у жиаоту кад се о ctcrv, у co.ua са чоаас paba и умире, не аиа готоео ништа. To it оно doda cad човек ипје onтерећен никаквил! tttapttiaua, ВорВаи ta поаећање iuarc, жиаотим трошкоепма, .иекулудааш обносима, хикапдношћу, Фондовима it кад у мислима Iioaolu само један ocehaj — лубаа. Cat ft nodpebem iedној особи. Ако ucmau на факутгу не вуду положени на tpuu, nocroiu опраадања и оВјашпеле, Уосгааом, наука ш it аец да св хаата у трку, a нича, чшш сс тада иа cam тма тако много, као арамена. Диани данч, nyntt cyia/a, с.исха, poboctu, HtSHamux напора, пко врзо npoby too nadaibt ttabt npaco teapot неба. Чоtac Ht juoau da extant како вроо npaaatt, caco it aeft npottuo, Cano ottaj m it xttteo npaeuu aydtmaaui aattanui Jioact czsanmt caco it лепо OHO раздовља cad ft aa nujaiteno cm Ohm дооолиа n coho itaia чаша, јодна лшсао, једна pm, један noued.. . Bptia ct y tom noutdy не tma, um hoc ytac daaate hoat aydoent, itotu M.iabu Mydu. note mpc, na cc саакам od itac може учишаи da нас према enpoent num tic аучс, item itac oiin co/u doaoic typajy y ,ieba. За nac ареме coo Oa ctoju u Tpeiiyiiu nt odviiuy. Запраno mu xe.uuio da га мдржимо као dco nac it наших Miadnlicux ayoocni. Y тој tupii .M'6ai>:i ca tptMaioM, ucniaiuia н заopnuyroiuliy podiaejui, nc oceIiomo da hexio jednoM oertan iipeaanibeHu, od оних иза noших aeba чи/и кораци tumped itac cnyraeajy it na xojt cmo oxaao луЗоморни. Tad it ne раз.ипшламо teh rpaluiMO epeме n taimctiMO ce tmpabeniui наштарпјама nonyr шарене аажи, кој\' обично dei/a жем od podiaatui, iiecxoarajytiii iuixoty OccMiiataiocT. Y тим трсnytputa nedotooHe tpeaocni, чшш nan ce da ano xadpu da обухаапшо читаао нсбеско npo странстео испулено жељама и раскошним Hiaiuia маште и илузије. А на то нае naeodii лубаа, та еечма тема и luiautраци/а juiadoi чоаака. Лшмна Арсић ШТА САД? ПОП 34 EWN4HE ШРМЕ 34 ДОШП • ЗБОГ ЛОШПХ ИНСТАЛАЦША ЗАБРАЊЕНА УПОТРЕБЛ ЕЛИПТПЧНИХ АПАРАТЛ Y ЗГРАДАМА ДРУШТВЕНЕ СВО ЈННЕ Y ДЕЛОВИМА ГРАДА HY ПОПОВЦУ ЗПВОД ЗЖ KOMVIIQAIIC DDCAOBO н урбшшзам OOYP „Дом” упу* lira Jo ooBieiurcibC саш иоаг oumn станарског праж у спи бсшш зсрдшт у друштвеиоЈ саоЈпин V улииама: Глождачки ■снаи, НушиђсвоЈ, 29, паеибра ОроЈ 2, «. и М, МостарссоЈ, Цсрској, Рудпичко! броЈ 4. н 6, Франца Розшш, 13. октобра у Иараћшп*, као н у НовоЈ, Срс- *вој II СтароЈ колониЈи у Поповиу, м lie aiejy Д* уппребмаају: електричпс штсдњаке. ОоЈлере, машпне за правс ру, вм, електршке пећп п друге апирате. Звог тога, што јс у иаведешш зградаиа инсгалација ионофазна, дозаомва се само рпевета и употрева слек1РИЧНИС пеглп п решоа шм Јачине. Такођс Је cranapiuia. ошш путеп стааљеио до зншш AO lie cuejy осигураче ојачава* T1I „лшхнадш". Y обавсштсп,у се даље паводи ■■ то, уколижо се станари ие пршржавају упозлрења у датои овеоаптеку, »оже доћп до Јаког oumheiu електрнчпих иисталацпја у eraиу плн ue.wj зградц, као п до изазпиаља пожара, чпме ви се yrpoatuu жпвоп! craiutpa а била бп проузрокопаиа п зиатиа материјадна штста. Уколико се спнарп пе придржавају датот ум.тства, иасталу ипету п трошкоес оклаваш! пооузроковаипх каарова, сносиће они. Ово обапештеи>е најтсже је погодило доми1ишс п паиетнуло 1ш днлему да лп сс лшиити услуга 11абав.1>еш1х апарата за доиаИииство и.ш исте ушпребитп па шта буде. Mu сиатраио да cyhiut caвпи ових стампсиих зграда xiopajy под хппга да одрже саспаихе иа коЈшш uti ipeda.io ла се договоре, какве исре треба предузеп! и у коЈш року 6и трешо заиешпп иопофозиу елеоричиу »исплацију тро фазиои, коЈв прантује безбсдпу употрсбу иавсдешк електрнчних апарата за домаћиис113 РАДЛ ЦРЗЕНОГ КРСТА км изшш Тралиипоналпо иријатс.кгво п другарство општипскпх орташмацпја Ilpaenur крста пз BXW.-B.1 п Параћппа продубљспо је још јсдшш сусретом старпх знапаца. Група од 37 акшвпста ове органпзашџе пз Валева, >в челу са предссдппком 11 потпрсдссдпиком Опппппског одиора Црвсног кроа. посстплп су 27. II 28. охтобра Паpahini п са својпи пријате.мша iiauciin.in inncpecaimia пскуотва у раду ове 1вЈхушицје 6ргашшцпје. Поред радпог дсла. па нивоу састапка пзвршнпх одиора обеју орпшизација, пх стп су noccriLui Дои за дсфектну деиу у У.твору, Мапастпр Свету Пстку, Бор п Гадипградску 6aiay. Лводпсви! коптакт је још впшс зб.и1жпо дугогоДПШ1К акпшистс овпх oprainiзацпјх Љ. С. no. С друге страос, OOYP ЈМш" бп треваАо м предузие п одговарајућс меро, io jeer да се ие au.raoo.wi саага датпи обавештевси. Мора се призиа. hi ситуаииЈа Је аоОплав п шг рају сс паћп хипв решеии. А. Кнежеоић ИЗ СТАКЛАРЕ ЦРНИЦА БЕЗ ТЕРА Y Фабрици стакла 14. октоSpa y Ц.часомпрестаоје даради јсдан од иајстаријпх погоиа — lacoiuuepaTopeca craiuiua која јс проггзводила ганераторски гас за тои.иене стакла у craiuapCKiiii uchiuia. Taco ce ФаОрика crac-ia коиачио ocлободила уиотреие класнчпог горпва у icxiioioiuKiui ироцеciuia npoiUBo-uac. Мећутим, овај дату» има велики зиачај и за наш град, јср сс ослоба. 1-а једног од iiajonacinijux загаћивача чогскове cpcjuuic. Да oSjacuu зиачај гасогенераторске сташшс Петар Марјаиоmih, Mutiuniccii lepuoeucprerскп техиичар, врагио ce y прошдост: „Гасогсисратирска стаинца — рскао јс Марјановић — noчсла је да радп још 1907. годипс, од када је почсла да се топп прва сгаклсиа »аса. Ол тала опа као иуз проукаг пзбацујо тер са феполои, огровпе матсријс којс oarabyjy окоAiniy. Прс рата, то су иплс иалс cournшс it iincy предстаа- .WLic вслпку онаспост за грах Mcbyiiiu, после рата Фапрпка гАДппци 1анеттогскБ сглппцв . ГЕПЕГАТОГСМ СТАНПЦЛ СГПСКЕ ФЛБГИКЕ СТАКЛА сташа cc uar.io развпја и употрсба генсратсрског гаса из ГОД1ШС у roAiuiy је све всћа. (Нова генераторсха сташша формпрана је 1954. годцне.) Y перподу од 1950. до 1963. nunlie дисвно сс трошп no 240 до 270 топа угља. Заташтојс познато загаопва.и: су околппу у првом релу реку Црнпиу. Sato је долазпло до масовног помора рпбе п другог Oiiwior 11 живоппаског coon у кориту реке, а центар града бпо јс пуп испрпјатног задаха од тсра. „ Y свом развојнои програиу — наставио јс да-ue Пстар MapjanoBiih — Фабрика стакла се одлучпла да пзбацп io употрепе гепсраторски nc п да у тсх11о.1ошкаи пропссг про ■bbo.uk пређс на савреиспије горшга — мазут. Од I960, пмнnc па надале дссст стакларскпх nehn ca nparchim објектниа јсдна за друпш су рекоиструисапе и преш.ш na употребу мазута за топ.шн стаклснс масс. Посдсдња neh nyurrena је у рал 14. октобра п гасогенераторска сташша коначно је престала да ради". Y Фабршш сс сада припреиа Acuoimipaiba onpcuc. а зграла гасогспсраторске стаипое (на слшш) 6nhe xrantupaiia аа другс пропзводнс јсдкпице. Y сташпш јс пекада н по 60 радшош a one годинс само 25. Послсднлг дана рада нзправилп су за успомсиу заједнпчку фотографпју испред погона у KOitc су nxuiuaata радлис Сви су oiin paciiupebcnn na иои радпа исста. Тсра са фенолои сада аив још садга у каналпма и бетоа схом рсзрвоару. Љ рсзервш. ра бпће OAcrpaiacii а времепси he га нестатп п у хапалппа. To зкачи да жутозелеикасп тсчпост испрпјатпог иириса nehe Biiuic загаћпватп Цршшу шгт he трооати жлвот у ној. Д.Г. За бржп развој фпзичке културе (Нвспаак са 3. сграие) досадаишу прахсу у рријевгацији преиа квалтепнш спорту. Саободно можеио копстатозатп да бвамno спрртои у нашеи друшпу, пако ииа дуге традввдје, шисад нцје'бнло масооиа појаза sunt је вшппжа у фпзпчхој igraiypn бпла спар шпересовања већег броја мџц, Сае Ао ооог тренутка развоја n cienesa проиена иашвх сзеукупнпх друшпошх односа, полп- 'тпа фпзпчке хултуре co хрепла у затаорс1I0U хругу Ш|терсса шлог броја спортскпх орпнпадцја и клубова а приишши и хртерпјумп фипапспрања п расподсле фпнапспјссвх средстава бпдп су прплагоВенп прсиа г.шпеној орцјеиташ|Ј11 на- пваптопи спорт. Ивпресва здјоишка фпзпчко кудтуро и по хохцешији п ш> садржају прераста оквире ооасм досадашио прассе а оптту полптпку ipiAS на широком спеитру шгтереса оиладпax ipabona, ралкнх вуди в евпх осталпх из ошпнх сфера удружеаог рада. Друшпена улого оао оршпваццЈе uopa co огледаш г поасђавој брпзп за прааалввјп пспхофшчки развој дсце, мсавж угпцдј фвзичког sentбаша па оиладцну, подпза1к it очуваљс здрав .и 11 рздне способпости радппх .»ди, органпзовапо корпшћене слободпог времспа што he у крајшш зпачпти развој дшсовпе фпзпчхе културс хоја тек тако оргашиовапа. aioste 61ПП база односно услов квалптета хоји се даље згара пеговатп п развпјатн. ОВА ОБЛАСТ HE МОЖЕ ОСТАТИ ПО СТРАНИ Обласг фпзпчкс културс са споргом као најокстрезшцјии впдон пе иожс остатп по стракп од спштпх друштшпшх nopuii, aia кахо спортске амбшшје би.1С јакс, одпоспо њпховп посиоцп гласнп. Фпзпчка култура агара да постаис a nc срсдство. Методс II садржај рада не aioty oimi апсолутно подpeberai поспван>у спортскпх резултата по сваху цену. Форумско <илучпва1к na aioacc важптп кзо општс прпхваћепо ако ве превазшазп уске оквпрс пптсреса поједпнапа п појоиипх спортова. Оваквп ставовп ппсу ношша за област физпчкс културс ini за јавност iui за ikhc 'посланпкс. Миого пуга попавлопп су овп сгааоап, до сада су neuaono enucnipa.ui гао фрте да on тек у овом трепутку односпо S3 ooosi ciencny развоја друштпснпх одпоса добши m тежшш н бплп саикшпжпса- ■III поједЈпшчио п конкретнои одппорпошВу. Ihnepeaia заједнпца фпзпчхс културе је она iiiicnityunja encreua која згара да полазсћп од саиоупрааипх договора и coccrposnx шг тереса, обмДгАВОпунопиишмавс допворвцх irapun noiiauiaiK it друштвспу осрааданост улапиаа средстава. Запсмарпва1к облпка n »анифестацпја масовис фпзпчке културе обпчно доводп до кризс квалптста у спортсгаш оргапзаиијама. псразумеваиа п пссхзатања значаја фпзпчкс културе, те у крајгае« п м> погрешног схоатагаа да је фпзпчка култура псиучнва notрсба и прпвплетја дсцс и нарочпти талеппг ваипх м.шдића. Акције којс су па овом п.даиу воИепе у зајсднпцама, хао што су: парод- ■ш впшебОЈ. олимппјскс сеоске шре, крос -1акмпче|кпоспле пз оквира покрпа Ддрао ■1 спЈсооаи” којс шпшпра oprainisaunja .ЈТартпзан", пзказује пзванрсдпо пнтсресоиаж свпх узраслпх категорија за бав.'мП№ фпзпчкои културом. Из свсга тога nauehc co осиовни закл>учак да потрсбе п шпересовапе nociojc, алп да паз! путсвп irpn-iaiceaa п разаоја нпсу бплп добри. И ахо на први поглед пзглсла апсурдпо itctnna је да iiaxi jo oxuaAtnia била ваи упшаја па досадапик тохове. Оиладпиа ce 6aaii.ia спрртои а.ит омладпва ппје и руcoaoAiLia пошппжои V спортг. Предуго су спорт водпле снате coje су трчале за спорт СК1Ш резултапша п варљпвои афприашџом.- nc KKiehn прп тоие рачут о васшпану своЈпх спортпста. Отуда п све девпјацпје -које су присутне у нашеи спорту па свпи шг Bomia. ПГТА ТРЕБА ПРЕДУЗЕТИ ¥ свакој опшпшп је неопходно уз nmioh • it сарвдау са сшш диш■ ■сдопампдчжим спапша, а парочпто Савсзом соцпјалистичсе омладппе, Aa.be и епергпчипјс иего др сада радпш па ожпвотиирењу правплно постаа- .bcnnx пргшшша у обласш фпзпчке културс, спорта п рскреашце a na оспову сгавова Ipehc хонффепднЈе СКЈ и Ппсиа друга Tina програиску оријенпоргаиизација и форузш; полнтижа спарава кадрова, бурпсмј иаме- — Аигажозата радпе оршшзацпје да се редовипм програиом ■■ матерцјалгаш помагавеи директпо уклуче п системмско подизагао иввоа фнзичкнх способиости члаиооа ртдпт ЗВЈСДНИЦ* И ДЖ рВДС Ш1 SSAPKMtoBMh ■ay виховпх лотреба па овом подручЈу; — Y соортекии орпкхзапиЈаиа. где зо intjo учпмио, форипрата актпм ССД аојп flu имааи омичуЈућу реч у аоВеку иолитнкс — разаоја пего. Само таквни залапикм ССО и друпк друштвенопхштпчкпх органпзшшја можеио очекпватп брже п сфпхаашјс рсшсис ових проблеиа.
14ДАНА страваи И ФИЗИЧКА КУЛТУРА ДРТГА СРПСКА ФУДБАЛСКА ЛИГА — ЈУГ • ДА ЛИ КОШАРКАШИЦЕ ОКК ПАРАНИН TO ЗАСЛУЖУЈУ Немарносш коју ДА СЕ HE ЗАБОРАВИ... 1ЕДИНСТВО-ЈЕСЕЊИПРВАК? иоказујемо ЈМА ПЕТОЛЕТКЛ Kouiapxauuuie ОКК ПараЈтн ш пршу шие ruun.ie еу ce v нсзавидтј снгуаци/«.' у јеку та.-.ептоеане Исеојке из ОКК ПараЈшн. о.:и оес lodiuic ech су тчс.ш da притасу ртуни xonipc па чслу табслс. Надмо. c*°i,a ’Ktdeda и успеха исмају за ехамоапаши салв у проIinocT „macuiix" &ua ie очи- '^е oduipaearii утакмице, а текшм кашдш. Да .ш сее те 1:3 (0:3) Стадвоп У Трсгениху. Гледалаца охо 1500. Bpcue прахладпо linocr aBCLiemix" Snaa Jc очиr.ieuia. Прво полуврсш завршсио јс рсзуптои 3:0. Y дру- _ rou naiyapeueny .louahu nipa- **■“-------------i-z -- - ЧИ улажу иакспмум повпх na- м«алу/уЛи ech стсчс- .nm >. -------- -------------- • uoj Kondtnfiiju, xo/a he euiypw onacm axo ce ne обезбме tom .иагм одржшат трешттек.«ш Kaw.ua. Аа .w сее те _______ ___________ _r_____ > rpoHimee. noped ach npedeuIlocxcdny утак.чицу cy do- beiaa. мотес da nodnecc скром ie Oa ujednot cara rpenu- na каеа oeoia клуба. -----------’ " ------- —Axo ce npiLtuxe ne rauieСтрелцх: Арвсовпћ, Y 11 » в впсок резутат пзЈедиачс. Плод тих иапрезапа| Јсјс јсдини јсдпни гол гол усмви тџммип pada. Алсксића у 55. минути. II uoped rota шго у ipady иосгоји исколико daopaiia за Игра јс била узбухчива п dmuiuKO еаспитањс у осиоаоштра, иарочпто у другои по- ш<.и шкамша. apcdnu.u deooiлуврепену. Нервознн играчи кам из Кошаркашког к.:уба ■JIpso mroaente" зарадили су uc имози се у сусрст. Кор/чаће. узаић 9, Пегховић 9, Вш»- и пст аимОа enpux duuapa, a Итржч утвхзшце бпо јс Бог. н исдоАо се шказе od-iyuyjy da давпвпћ. ycryue npoctopuly. Ги.,.:. Cnar.na.h .n к™™. Лиеа.»у/уПи лувазноаи и СуДПЈВ Срепсовпв, пз Крагу разумееању колектиеа Основјевца, водио је сусрст доста пе 1Иимв :gypa JaKtuuh" ирослабо. тле еиме гш/с Simo »silub" за ие т Дме аиурно he doAu do >io.uyheuocni y к.зуОу, шго he ce cmypm oopaxim u на pacnowxetec jueby чграчицаM. xoic ech rawKo еремена ycneiwm, иохда иајуаишни/е, реирезетују crnpt y иешо/ атнгшш. He чшш .ui iulu ce da ћем> за coenryavie иоразс n iieycnext клуОа cawi cuocum to- .wku deo odioeopHocru? A dap oee deaojxe hucv заr.iyxiue немарносг ко/v noneзујемо upe.ua luum ech itemaim Hcde.vt. НОЛБВЧ — У ааздуху си погцуно безбедан. Нараенл ако са апаршее паообрана dodpo М. ДниитриЈевпћ чш*е сеоју причу Katmuda КолВере, dpxaaHa преакипа у иодобриистоу у скоку са Ј500 .исгара висинс. • Реџи нам КлоАика проо нешго еише о ceSu? Јв 1рцЈумфовала Осврјкло дм драгоиена бора, чцрсго Ј« ШУМАДИЈСКО-ПОМОРАВСКА ЛИГА Победа над претендентом C1M ПОБЕДА за прво место ЈШРАЦ* — ЈЕНБАС* (РЕСАВИЦА) 4:1 (1:1) Пгралиште »Борца". Гледвлаца Врло живој п дипаипчиој утакмшш. велшиш залагањсм свпх пграча у белпи дрссовиПАРАНИН: Једикство — М аамкг (С. Палаиха) 2:1 (0:0) Спдион laAnncna. Гдмал ацв ово 900. Сђрелцп: Борђема. жилав проптпћ 09. м Јсдш1ство, а МпјушжоваВ V 70. шшуту за Мшдост. вић 9, Грбовпћ 3, Пелипшпић 9 . јцтовпћ 8. Oueuc: тренср Гледвоцп су поиало розочараип већ ишцпиталн Crxuioit. хадд је Пелнваповић затресао иревсу пстију v uuuvn’- попавио коначап рсзултата п крунисао иапопс п залагапл тпрача Једпнства да остваре још Јеиу победу v свом походу ха титулп првака. ЈЗелевп* су пмалп низ noвомшх прплпка, алп сс спчанп хтрача Јслпнсгва ла оствапс предавали. Када fc ВорВсвпћ у лрупш полгврсмспг лао IOA. радост параћппске пувлпвс Silas је краткотра1на. Само лееетак мпнута касшпс врснп MniyuiKonnh из|с.игачује резглтат v 70. uimvTV. Од тог треиутка почиљс пгпа пспава, јер Љглвалгт Јелпиства шпсако да noaehaiv pavinuv у головима п попсл imnnv-uie иадмоћпостп па тспепг. Hnlзад, то полази ,аа погои" Пслпваповпћг чи1и сЛсктшј попмвк полпжс т-Влпкг па когс. п доносп лпа лрагоиспа бода 7е<ппстт-. Игра rocnilv оппкиа !е sir сокои onciou, nan n iirpa v иелшт. Mehr xinnwenuliiv nrрачпиа y Tin«- .vniaKii'in Sum: cv Доашчовпћ. Паг*к>впН. Пелпмноппћ. а пграч утакчиис Јс Боп^евић. Ci-Aiija 1с iraan тгжак MaaTan II обавип га досга коректсашше, претекдсит за прво иссто! Иахо је терен био тежак и оасквашсп, птрачи оба тама поквзалп су дооадмв фудви. Гостп су, оспи постппптог гола, ииадп још двс n.v:xuic шансе, алп су их упропастилп брзоплетош&у. На лругоЈ страих, навалпа псторка .ЈБорца" пграла је жао у hbjSo.wiu дашша п права је штеп што mere нису nenpanun ca join xojiut ro.wu y upcжп. Баидуха jc n na oaoj ynxunmi nocnirao два лспа гола п пше потврдио iiajoaSu.wiiiijv каидидатурп за првог стс.ша Шуиадлјско-поморазскс лшс. Ахо ви требало неког поссбno испћп na овој упкиипп. онда тс заслужују: Довријевпћ, Младеновпћ, Бввдуха п Марчетић. _Гоч" |с npcKiiuvo ccpnjv vcnexa .Jiopua , icp ic iia cbou repair vcnco да noSeui roervlyih- CKimv ii tiiuc npcvaiie aobctbo na тапслп. „Eupan ie такTII4XU nrpao лобро. али ucj npa bc завршшшс. 3a 90 uniivra актпвис nrpc павалнп ипичп „Борца" ствоPiaui cv бсзпрој IIOBO.WIHX mancn за головс. алп urn го врели када imje било пграча xoiu Su ict рсализовао. Посебио jc saiajno младп исптарфор BaiiAvxa, xo|u ic y два Tpu uaxa, iuea.u«> noc.ivжсп од Младсиовића, luvnipao iienpeiuisiio порсд гола. Сулија ic иожда оштсп1о eximv _Борца“ кала v Apvrou полуврсмеirv iniic caupao очпглсдаи јсдвпасстерац због rpySor фа-.-ла па Церовића. Јсдпна казпа коiv ic пзрскао било ic пскхг ЧС1К прошвипчхог пграча. Судбшш „Бориа" ie била заг псчаћена када cv доиађи, u са нграчсм uaisc, постпгли прсл can крај утакиипс свој rpehu гол. С. Стсфаиов1|11 II овс исдслл Бирац се са гостовања враћа Kyhll са осBOjeniui иодом У досга илаиој \-гакшпш оба тпча су ирпкашла допал-чип фудоал. liipa.vi сс najaituic па срсдиnil npciia а саио рсткпм удар ипиа ка голу сс покупии да ’•Minin псшто Binnc. На оаој чтакипш! стрсиш оба тпиа су затајили. тахо да су олирапс подпслс пајвећи тсрст. Посеппо јс пмпоповала сигурпосг паших liuuihj у одпрампсniui реловпма kojii су сваки папад домаћиг заусгап^алп на пвшш чсспассгсрца. После дужс паузс, гол „Стаклараца" ионово јс Spaiuio искусни Map четпћ п Time ликазао да сс ■и itcra још увех иожс рачуиатп. Y два три маха сиелпи одпрапама огклонпо је onacuoci од свог гола, тако да јс доприи дслои п ои заслужап за осаојспи Sox Порсд Марчетпћа доором пг ром cv сс пстаклп још Ншиг •иЉ. Тодоровпћ II Костић. На РЕМИ Y НАТАЛИНЦИМА ХЕТ - ТРИК БАНДУКЕ Игралпште ФК Jllyuapuua" у Нвплпвцшш. Гледаоца око 100. СудпЈа ш Лалова. Резулnr нерсшсп 0:0. ' Параћину. упкипиа одш-рем 27. 10. 1974. Гаедалаца око 100. „Борац" Јс у ЈсдиоЈ од пајuaSnjiDt утакипца, одпгранс нс iiieroBOu Tepcnv овс јссснп. успсо ад пос.ш доста мука побсди солпдпу скппу .Јадрап" пз Kparyleana. По блапшво« и расквашеиои тсрспу птрачп оба тииа су сс врло тсшко крспралп. тахо ла пп порсл пајбо.че аолс inicy иоглп глеМ. AiiMiirnnlcBiih ПОРАЗ Y БЕЛОШЕВЦУ Д1ОБЕДА" (БЕЛОШЕВЛЦ) „ТЕКСП1ЛАЦ" 2:1 — Дљ Тачнија /969. soduне. поипо can новЈмдома нооу /ош. у пробном аааку шш паулу држаеног праа- « стечену у Ри/ец«. • И зв шеет wduna баолснл оаим спортм. колико си скокоеа напрасимЈ — Па нисам мнои>, преко 77п Счл. __ _____ — Ja com Параћинка. Pobena com 1947. todiuic, Ty _________ ____ ___ _ com odwwaa u заершим репрезентаци1в ш/yJa nped «ixo.iy. Ty mu ie ocraao do- eodiua HaraMila Стефтоnoecreo н .иладост, када ellh /edna od ш/бмих иаеа.и 1ШС0.Ш neaue, трала |Ш(.с репрезатагиаки. Зарукаиег, кошарку и пииое хааљују1ш оеам atomy оби- • Па како си постам no- ' dodpariKa? ш.м са.и мнотс ° И шта посм сеега миc.wm о падовраиству? - Паооираистааи са.и no- _ Нпак, го није ашрг за чем da се баеим 1963. todw жепс. Да dydeu искрена none. Tada еам nmpa.n ia n Kad com ca u imurern yanpan ckok, пако nperxodna pjm.M. It coda ocehau nomiKad uiaa.u ссла y aanou. c.iedwt,- тих арагаломних to iniua. To jc cinipr смелости о Cchaiu ли cc утисака ca _ „ .иуШкарце. npaoi скока? „ .°Bell per todiaia како не — У праом екоку Siua екачеш. Аа .ш ,лова.ииири“ Т« uee.ee,m imo ce doia lmleKad v теби ЗШну..а v. .-- Запраео. «е страст за скака1есм? do duaoeccToi скока иаооca.v нссвесна ha са мнол!. dpanaii ne e.ue da каже da _ т„елим da anu.ua пеко пскуспо. Тек no- ,,(ul M Cllo:., 6 m c.ie Tore Moxee da ce ciulup u, ytlug же.Ђа. A каспо зи, da dyde cuiypuuju. ie. с'каче^ • A Kada cu odopiua dpxacini pcKopd? Недавно си иосгала иај Ku u, t. ™ u. IM- 4emm.u. Реци нам не- ,,n.e,^, u^uieu,,PmS^'!l. што ° T,UI “PeoKyimnujaMO. првактву y rujeijti ivw. to- ,,e'. ca I0^, ccenmi atny. Ty ne.ua ody- • Чшш ми ee da ai tux mjalba_ toduua u престала da ce da- ' e.-na nadodpancreoM? овом гостовању вслп су игра- »гапд1пГа лп у саставу: Марчетић, Ра- КШИАГЛЛ Kith, КостиМ, Пероваћ, Нпжолпћ. MupaoBHh, Милошежмћ, (Добријевић), Борђевић I (Це роапћ П), Баидукв, Тморовић 11 Младеиов1П1. ОСВРТ HA XI КОЛО ОПШТИНСКЕ КВАЛИТЕТНЕ ЛИГЕ МОРАВА ИЗ ШАВЦА ЈЕСЕЊИ ПРВАК ПОБЕДА НА »ТРЕВИНГУ« Параћпн.- Параћии — Јт- 4, Срстеновић 12, Стефановић гоекспрес (Лесковвц) 102:32 21, Ј. Ториднсхи 29. (42:1») Јахшаћ”. Гдедалаца 100. дц)е: Јевтић и Радосавм Параћпп: Тарановсха 7. Muричпћ 6. Пстровпћ 7, Мапојловпћ 4, A. TopibancKii 12, Радцћ Морава пз Шавпа јс постала јсссњн првак. Ииа још joAny заосп.1у ynxuiniy, адп осз обзпра na псход овог сусрста 1Ш1 побсД1В1чкп трои ис можс впшс 1ШКО дв угрозп. Усоех младпћа пз Шавца јс утолпко .taoiuiua да пруже добру nr-__________________ ___________ py. Повслп cv roeni ach y 7. achu, jep cc onn no' првп nyr »шпуту, послс грешхе голиа такипбп у Квалптетпој .umi. па доиаћпх. Bohcrao cy caчувалп свс до прсд краја пр- Младрст ns Рашевицс сс п вог полувреиспа. Y 40 Miniyry <»» годипе котпрала врло впБаидука сс iiajoo.tc сиашво п соко на забслн, п опет јој пг нзјслјшчпо рсзултат. тула првака само за хзаку изY иаставку гтакмиис пала иакла. 1О1ПВ hTmx Слог* ш А01“г Вплова Је трепзатор и овога пута Chio jc вр. h .дпгаш” Полст пз ло добрп Baiuvxa. Поисшшо tn п то « Је млади „еппрфор „Бориа" ySexwiBo првп иа лпстп стрслаца са 18 датпх го- БСК, Борац Хајдух п Лешлова, и дд ic пвк још Јслпом јапии палазс се у опаспој зопотардпо да сс радп о талсп- mi, а ко he ocrani у старои ту којп co брзо развп|а у сгрс друштву одлучићс резултатп лиа велпкпх Moivhiiocni. пролсћпог дсла. Посебио разоСл. Стефш1оаић чарањс прпрслпп је Борац пз Boimuna којп јс у прошлом праепспу бпо прсгепдепт за Лспа и узпул.ш|ва yiaxMima, v xoloi cv AOMuhn uiiaii за ini* jancy ooxii ii заслужепо побе- БОРЦУ ИГРА — ГОЧТ "Рво иссто. ’ ’ An.ui. „Тскспиац" jc y друтом ППКР \л _ __ делу ииао пеколико шапсп да UUbbAA Осталп тпиовп заузпиају нзједпачи п кућп допссс ма is—. _ п_ <иговарајућа иеста. хар |сдап бцх Cpeha их uiijc. „ Л *Г г..._____ послуж.иа н заслужепо су iu '“"S01заосталпх утакпбплп. 4- гадам- Гладмаца чпца nche Gitrno nauenimi par ' око 200. CvAiija 113 Kparyfeaua. >к>рсд иа табслп. БОРЦУ ИГРА - ГОЧУ ПОБЕДА Нгралиппе ФК 1Хочам v ВрPE3YATATH XI КОЛА ОПШТИНСКЕ КВАЛИТЕТНЕ ЛИГЕ Хдјлгк 3-0 в S. Syauonn: ХсроЈ — Млмвст <М> L Горие Втмк Мориаи — Пшп 4. Помт (Заброп) * Јсштспо (X Мупшца) I. Јсмтспо (Ратаре) 10. B С К (Бумж) 12. Хпцв (Чевгрв) Ulaiaii: Морш — Пшаг гапрс Iwncno — Одп 21:10 33:14 32:34 23:10 23:17 19:10 1*23 10:25 №3 11:25 9:22 ђс св одлгратп 10. 11. 1071. Нспскусна скппа Лесковчана ложпвс.ш јс праву катастрофу v сусрету са разипшпш кошаркашицвма Паоаппна, којс пз кола у коло стпчу свс вепу предиост, II иајверовапшје Вс до краја првеиства u очувап: прво место. Illaiicv cv v овом сусрстл’ дооиле плавиом млаbe птрачице ueby којимв Је па)бо.ш бп.ш Дшксапдра Top1UHCK1I. Трспср Божа Gopbcaiih сас впше форспра агрссцвну пгру, која II доноси победс. a obv угакмпцу је чскорпстпо као oaSn.winjii тренпнг. где јс .,углачавао uaiac чпоропс* у фуик циоппсаљу рслова name пајCOAIIAIIlljC CKIUK. Иам|е OK CCPH I1APARHH YpebvM Врашлаа дужнпетп Грелшшв Ааресв Релакпп|№ Параћин Штшпа .ГЛАС' SeorpCA. П«а|хгашћ»еа 3 ТелЈ 435-384
У слици И РЕЧИ 111 0Н10Б4Р ПОЖАР Y ЛАМЕЛИ 14. октобра, у врсие просло, ае окгабарскпх празппка, noЈавиаа су се два пожара. У зградл бр. 1 у У.ипш Махспма Горхог, запалпо сс подруп. Брзои п сфшшокш шпсрвешшјоп Ватрогаспог друштва пожар јо упшкп. Истог дапа запалпо co п подрум у Лапслп. Горслс су дрвснс греде, угаљ... Y непосрсдпоЈ блпзшш жаршнта палазила су сс п бурад са лож y.wnt, што јс uor.io да 1ша хаЈастрофолпе послсдпцс. Уз iliyaerne папирс ватрогасаци, мплпипјс it rpabana, noc.ic двочасовнс борбс са ватром, no жар је локалпхвпп и угашсп. М. И. АСФАЛТОД МОСТА ДО СПОМЕНИКА Mean зајеипша. <мг носно иеп Оператпвпи <М0ор за изцпдњу улпца. папршто јс Jan Једаи потсз хојп је паишво цептар трада још увсх нпЈо припрсмљеп за хомплетво уређепс, привреueno урсдп улпцу Маршала Тпта од поста до Спомснтш. Овпх лапа су раднпци Прекфсћа ЈСру шсвац" прпвслп храју аофалтпрапл хојс је започего крајсм окгобра. Y пролсћс ho 6tmi ypehatn ЕЗечгри међу књигама РАКА КОСТИН ИЗ AYKOBA Y ПОСЕТН ПАРАНИНУ У прошлои броју 11 каисиа тсмелиа фаб нашсг лпста ппсалп смо о ударању f ______ _________фабрпхс аигпша, којг градп .Агроек- i спорт” OOYP „Првп мај“ ПараШш. i Испуспип ао да тада забслежпмо да јс оиа свечапост пиала за хаше прпликс псуоипчајепг жпвост захва- .wjyhn госпша пз Лухова. Paso КоспЉ, популарна прва труба Драгачева. са cajoiui оркестрш! забавпо јс ирпсгтпе госте. На СЛ1ШИ горс: Оркссгар Ракс Костпћа. На СЛИЦ11 долс: Са свсчапости иоставллил камепа теиеша фабрпкс адптпва. Y axuujn МЕСЕЦ ДАНА КЊИГЕ Би&икпека ,Ар Впћсн тпје Paxnli" обогатпла Је хултурпи жпвог пашега града овои хултурном манпфсстаипјом под назпвом ВЕЧЕРИ МЕ13Y КЊИГАМА. Последплг да па охтобра одржано је прво вече, а сваког наредпот четвртка лл-бптеллша лепс књпжеа iiocni бићс oiioryheno да се у чросторијааш Библиспеке сусрепп* са павим ккпжсвним ствараоцпма п швижевшш де лпма. Прво всчс бшо јс посвсћепо пссницимл us пародн&ослобо. лплачке борбс, песппцпма чиin су cnixoBii pobenn у рсволу luijn. ncnyiKini нскреиом л>у&| B.ky прсиа домошшн п шободп. О 1мша јс говорио књижев ник п тплшшста Борђс Радпшпћ, лобппшк Вуковс иагралс за културу. Ои је о песппчкои дслу Влалпмпра Назора. Отона Жугаичпча. Јована Поповпћа. Кочс Раци.ча п Кајуха. говорио чонето п пчпрссивно, у чсиу су га допуповали ушгпшчкни кхшвањса! стпхово Гордаш Мп хајловпћ 11 Бока Обрадовпћ, глумцп Гралског аматерског поторпшга. За napeuni четвртак (14. 11.) Дсч11Је адслс1К Библиотекс по- ■шаw је у госте младе лптерате оеповкпх школа „Стсваи Јаков левић", .Ата Јакишћ" п ,Д1ом ЧП.1О ПоповпћОзрсп" да својои песнпчком рсчју иа др\тарскои лпгсрарпои сусрсгу ши .хравс ову манпфсстаипју. За 1HIX јс Биилиозска обсзбедпла пригодап дар — збирку прпповслака .Дпвапхапа'' саврсиепо! к1Н1ЖСВ11пка Скеидсра Кулспо Biiha. Затпм ће слшшп разговорН са др С.чободаном Марковпђеи Ц профссором Фплолошког факуд' аета у Београду. хојп he roeo!.. pnni о хашој дсчјоЈ хњпжевно, сти. док he паш позкати х№ । жсвнп хрптичар Мплош Ban L дпћ приблпжити л>убпте.шшв књпжевности југословенску nek Вуратну посзпју п плпог пајпн i. main Васплсва. Из првпх сгерета се видн да . , he ВЕЧЕРИ МЕБУ КЊИГАМЛ брзо окупптн свс one којпма је кшпа друг. прпјател п савег1I1IK. XYMOPECKA : ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ОМРЗВУО : СВОЈ HOC У кафшшцц нсдмеко од опЈАЦе бнло Је саобшвпх песга за cnxioamia, a on, мршав, утучек nucau дао шпсвква повод, тгаш га нп- — Поглсдајте, лреш nnf друже. оиј фластер ш мојој љошрп, сурлп/кпшп. п не зпам Још каквпм погрдлш назпвом да је назовеи — почс да аезс шушкетавпм гласои Јер nnje ппао све предпс зупс у вплпцаш. — Молш! вас, погледајте. паЖМВО, <пбПМ10| — Y рсду, — рскох, чудећи сс. Ево, погледаћу... тако... Погледао cut иајпажлпвпјс U пајозбп.шшје. само nit nnje јасно зашто тражптс да глсдам ваш иос. чом запгра, шлчпце подскочи алп се пс -Па, biuhtc, драш дружс, хахо да вам кажсм — паставп човечу.шк да сс псповеда — Ја can пз дубппс дужо омртауо ову noiv но&ару, сурлу, њушкг. Толпхо jo прзпп дд лш mi суза пе бп капула квд бп, решшо, овога трепугха oimua до xopaia ilui кад бпстс јо вп. Мол1ш ввс, објаснптс мп у чеиу је иаас распаиЈжеп да cayman иапиж.уии по сазестп. душп и посу, проклет Din. шају. А шшпе, драш пој друже, Ја. обчануг од ове иоје покалпце. уједох хрптшаш свогв шефа Раку. Грозно га уЈедох. Опорево му рехох иа састапку жако сс му грешке те ж те, nuuuyuiu та ж тп, и Сппа халку.иип*, поЈ ввјвољп прнјати. повуче не за рухав ■ оиомеау: Јетали. шшо? Због чега толпко мрзп- :? топ што Је оукела, бараба, шшпак, пздајних. — Бвш шшпа не резупеи, човече! — Толпхо пе пспровоцирао. изпа.1третнрао, патопиљао па хлпзавпду, да «п Јелап гуг.шЈчпИ, ижацхајућп кспшша, па паодужп да се баца-ндрв.чеи п каиепеи" in свој hoc, воЈп, сеп што Јс бпо o&ien- ■wn фластсром, mt no чепу другоч nnje представ.шо пзузетак од — Впдпте, лраш поЈ швратпа иушка Зеше ’ v стапл- ла пањушп сва јс долазпло да се — Чекајтс! Саслушајтс пс до краја. Даклс. овако: поднссс, на прпиер, on. мој hoc. nain лпчно пзвештај хако је друг тај п тај у пашсм предузсћу учшшо тага it тога дапа такву п такву грешку, такав пропуст, малверзаццЈу п томс cumno, па ја, бу,шаа, упесто да ту 1аегову спрлачнпу башш у хош за отпатке, у ■лд акга , што co каже, распалпм жестохои крптпкии no дотпчпом почишпсљу иапоспе псваљалштп||е, 11 та Јавно: иа збору радппх људи, п то псдшлосрдно, просто исечем човеха на хришкс хао ауueniniy, служећп се убптачшш пзоазпиа кво што су: .дшлограћопска стпхпја", ^г татпстпчко тспдепцијс", „буржоаскп методи и 1шчшш" — и тако далс. — Тахо... тахо, друже конструхтпвпа хрптака јс хорпска и неопходпа у свп» eianana пашег развоја, упадох пу у реч с rnuepon да ее мало одиори, пзаува, јер се беше прплпчно задпхао, а двхгаље пу Је лпчкло на дахтане зеца хога ппш .довац. — Jecie, to је тачио, зкаи Ја да је корпсна випирудпшп критака, рецппо, крптпкуЈеш сипу бораипју, у предузећг: курпре, портпре, чишачице, возаче и шг na C.UI4HB По положају и рвнту, алп Је па, трепи омаго. Рака he тс у рог пабптп. Ппту гужвару he од тебе nuipaBimi’’. Уплашпх се кад чух рог и шпу гужвару и гахатапчпх плуиу. влп хвак>, касио. — Шта Је даље бнло? — Por п пита гужвара. - Кахо то? опахо пспод жпта, поаводно, што сс каже. Тс оваи, те onui, п Ја нс добпх cm Оставшие ие за друго извлачеис. — Штета! — А за то Јс главип крпвап nof пос. •voja сурла, њокалпца, љушка. Уместо ла ради оно шп> пу Је прпрода шредпла, он, сунпе му јапчо, почео да изпграва ТВЈ’ nor агспта... Кад рекох Дарп... Дара ми је жена, венчана... ппа је ипло " како сс случпло, оиа цикпу хао вша Равпјојла у Мпроч плалиин и cvuv ва пене са нохпша aipeumni за гребапе... Ма. no сиејто се, иолии вас! Нијс пп Дара повредила нос. Повпедпо can ra v invn'i за дрва. Звехнула та јо једна цепашша. — Више ие кпптпкујеш pyxoaoevhii хадар у прсдузећу? — To nn ки на xnai noucni no пала. Што да ја псправмш pen uprnou narnnцу? Сад на састаншша ћутпи као ршчс. Ако и каасеп пешта, ја свс no холосеху. пацртаноп лшшјом. no nporpuiv. Са unr фон Рахом сач св nosimm. №mnnu сам co човеку иа хултврап начип. Moja Anna ми каже: »Ахо Мшовапе. oner лансш пешто што no сче ла се лпне, о.чла »и нс далазп хући..Г Jo an? Да мп лспачко поппЈспо Још пп јелно лпћапце, no na piner.. време io. За шта сге, лраги доужс? Што п ви не збстгте Једну клеку? О.ипч-
АКЦЕНТИ СТАН НАШ НАСУШНИ • Цовољнерезултате у стам беноЈ изгвадњи треба co >: лндарношћу учинитв |сш повол>нијим • Икдигидуална изградња н кроз стамбсне 3**nvre ® UIvna ‘ Hfi бн требало да буде . стап нпкомс ■Тек годпну-двс уназал стамбена изградња у Параћину-пма обим којп би се могао оценвти као заховол>а1уђн. To радује и охрабруie, а уједно и потвпђује да кад се покрене друштвена акпнја ц ггврдс јасни ииљеви и заданп онда нема стооблема, онда се и локзјш1’е и соедства без нарочитих гепткоћа обезбеђују. Ипак, и .поред свега пгто ie учиљено до сада и што се сада чини, далеко смо од дана када ће се на стан чеката само неколпко година. Зато издвајање средстава за ове сврхе и даље остаје потреба и нужност, а даље развијање и проширпвање постојећег облика заједннчког улагаља у Фонд за солчларну стамбеву изградњг avt ч обавеза свих, па зато не можемо остати затвопени у своје' „оазе". He само због тога пгго ниједна ррганизација удруженог рада. nia колпко била велика п Јака, ни1'е у сгању да сама, 5ез помоћи других, задовољи све потребе својих чланова, већ и због тога пгго то није нп V духу онога пгго смо vcraвима прописалп п на конгоесима парти]'скгш п синдпкалнтш усвоЈпли. Поред заједничког тхздва* јања, за станове у друштвеној својпнп, нужно ie кредитима. преко раднпх ipiaнизапија н пословних банака и другим мерама стваратп повољније услове и за инли> BiuvaAHV стамбенУ изгиадн>у. пошто за то постош веома велико интересовање. МеВутпм, прп то.ме чс треба 1ићн лосалаптњтгм путем ко- ‘iw ie волио ка кући и „баш ги око ње". Паваћин треба 'ла постане град, а Стргпка. Главипа, Tewwia п друга нареља око љега нека остану села. V граду се граде савремене стамбене зграде са ;авним папковима п дечшм игоалиштима. а у селима куhe са бВштама. Разум\>иво, ггоаво на кредит требало би да буде мсто. без обзиоз шта ко изаберр. При томе требало би да буде важно да стамбенн дннап не коопстп се за градњу пггала и да се из места где се градп без великог напора може да долази на посао. За ову, инднвндуалну стамбену изград-* њу, требало би ићи и на удружнвање индивилуалммх средстава кроз стамбече заДруге п тако омогућити што већем броју л>уди да пре повољно решп своје стог.бспе проблеме. Потребе nocToie, а ни могућноспЈ нису мале. Зато греба још боље органпзоваги овај посао и сва оасполо Жива средства ангажовати како би што већи боој л»уди оезбрижније. ооављао посао и пристојније живео, како бп што више деце имало повол»не услове за развој... При то.ме не бн требало заооравитн ш! оне који micy Укл»ученн у YApvacewi рад и који никада неће ни бнти, јер су неспособни за рал, iep и онп TLMaiv nooov.r.ie, имају децу и имају право да живе животом достојчим човека. До сада о љима нис.мо водилн рачуна н ннсмо прпмећивалв игупе у којнма животарс .,. Или, можда. иза свилених завеса и са високих балкона нисмо могди ни да их видимо. Д.А. алнА ГОДИНА I БРОЈ 20 ПАРАБИН 26. НОВЕМБАР 1974. ИЗЛАЗИ СВАКОГ ДРУГОГ YTOPKA ЦЕНА 1 ДИНАР ЛИСТ СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ОПШТИНЕ ПАРАНИН глорификвје најплеменит Oil више политику под кон врховн народа и наро ie себи неп која „кад ухвати корен, постане биљка што брзо р рекао Вашингтон. ка нису желели НОБ-ом само да срушс усаврше своју слободу која би представљала била нестат редно ajy или пролаоа Друго штвено-ек лико бит но и активно на донете да ског социјавот једног н да може слооо мо изузетн ме потомству. Друго заседање ђаји као и а се н н пов 5. године, рацију о пр Прво — р нен вно изврправа оман* ама KOje основ најбитнијих вредности вугосл г друштва. [е АВНОЈ конституисан у врхо — на чел е, равноправнос/ ашино -а такав je ије, . Y Јајцу 1143. го ст не само ДАН РЕПУБЛИКЕ ПРАЗНИК РЕВОАУЦИјЕ КОЈА АКТИВНО И НЕПРЕСТАНО ТРАЈЕ нпје: човек или удбГ1НСКи везано арао цео народ и градити срећу есетједногодишњи развој социјалистичке Југославије седања АВНОЈ-а до данас у једном изграђеном друомском и политичком систему, карактеришу неконашег југосд обез чајно о да већ дуго д би по листи шно тело народна вл дантом Н Југославиј тала се Y глашењу Ф орен Национ ,а избегличкој влади и краљ Две године касније, |1^чи 2 вотворна скупштина Одлуке прилике и збив су снажан подстицај за е је монархи доне ког .завојевача и улиле ј борба није била узалудна. Зати перспективу борцима, као и целом маније људско живљење у будућој земљ о свих југослое 29. новембра ик који је слуолуцију наровно укинута. врло значајне за време. Представљале ламсавање борбе против фашистичповерење борцима да њихова те одлуке отвориле јасну , у једно лепше и хубили засна Другом за вари, које означавају нстовремено и континуитет нског социјалистичког развитка, фиксираног још ању Авној-а. раван под руков но-историјских усл итак Југославије за све време свесно је усмена основа револуциј^ј вом СКЈ, а на темељу конкретнпх друштвеи потреба радног народа. Друго — масоввремена рата наставља се у току изградтским принципима. Y почетку је ту основу представљао Народ^р фронт, а сада је то Социјалистички са- ~ инског система, * најдемократскијег ње на потпуно демок вез. Треће — развој с облика организовања тролом удруженог рада тема. И најзад — најважн ,на ДругохМ заседању АВНОЈлитичког одлучивања, представља све олом радног народа, односно под конство класно-револуционарне и н у процесу социјалистичког угославије — заједнице равно условима делегатског изборног сиссвојство револуције, утврђено још азвија се све више, као јединонално-ослободилачке компо ображаја друштва и изградних народа и народности. Прослава Дана Републике, истодрјског заседања АВНОЈ-а !9. XI 1943. године, указује на прави »ије у самој револуцији већ у чињенн ти и једнакости. Утицале су најзад на свс он трашени непријатељским терором и немачком ратн да се сада без двоумљења прикључи НОБ-у до кона Овим одлукама је указано да је борба била општенародна његове интересе, а не за неке апстрактне и врло далеке комуни тичке идеале, који у то време још нису могли бити јасни масам Овај веома светли и најзначајнији догаБај наше блиске историје најбоље показује колико прошлост може бити гаранција да ће .се ,у будућности лепше и безбрижније живети, и да оно што једна генерација постави себи као цил> не остане само празно обећање онима који треба да дођу после тога. Одлуке донете 29. новембра 1943. године биле су, према томе, од значаја ие само за једно време (НОБ), већ су постале окоснице свих најбитнијих вредностн данашњег југословенског друштва и социјалистичке револуције уопште. To најбоље потврђује поглед на наш до сада пређени пут, као п плодове које југословенски народи већ уживају. рода у држави. И данас можемо без двоумље рода за слободу од 1941. — 1945. није била КПЈ већ највиши цнл. народа до праве п п , већ да нзвојују п потпуну власт насао револуцнје: да она а народ и његов ворећи да борба МО ПОЛ1ГГИЧКН уне слободе, е”, како је ате нОве године се Дан Републике прославља неп тридесетогодишњицу победе над Немачком. Биће то ј јубилеј слободољубивог човечаиства да осуди рат и ф се супротстави онима који нису у стању или не желе да каква би све страдања и зла народима света могао донеп туални нови рат. Када на дан капитулације Хитлерове Н ке буду дефиловале трупе победника испод славолука победе,* мораћемо се, ипак, сетити милиона оних који су дали своји животе, али не да дефилују као победници, већ да се више никада ие понови трагедија, која је задесила човечанство пре тридесет годнна, захваљујући чудовншној доктршш фашизма и једног суманутог освајача. но пред један м, да - Дрвгомнр Боднћ
CTPAHA2 14 ДАНА ш СЕДНИЦА СКУШПТИНЕ СИНДИКАТАСРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛА Ш ОДБОРД СДМОУПРАВНЕ РДДНИЧНЕ НОНТРОЛЕ Мотив из стакларс На Ш ссдннци Скупштнне ма Одбора самоуправне радспндпката. Српске фабрнкс ста пнчкс контролс, што ннјс тач кла, која јс одржана 11. новем- no. To је уставно право сваког бра, анализпраи јс рад Одбо- члана колекгвва, глс таква фун ра самоуправнс радничкс кон кцнја јс неотуђива. троле. Досадашњим радо.м остварс Седнпцп' ~ су присуствовалп нп су одрсБепп резултатн. начлановп Фабрнчког одбора син рочпто када јс реч о уочавадпката, члаповн Општинског ц»у ц указпваљу на појаве у Bella снндпката пз ове органп процссу послошпва гнутар зашце, члановп » заменцци OOYP-a и нзмеђу OOYP-a, пов Одбора самоуправпс радничкс ређнвању самоуправпнх права контролс, секретари п замсни- радннка, нарочито о шггањнма цп ociiobhhx организаоија СК. непосредно везаним за самопредседшши радничких саве- управно одлучивање, премста, председшшп основнпх ор- ттају радника са јсдног на гапизацпја Савсза омладпне, друго место, спровођењу одлу Радисав Јовановић и Зарпје ка самоуправнпх органа н рад Качунковнћ, секретарп репуб- шпса п на друпш иегатнвнпм лнчког Одбора Снндпката рад појавама п радњама. ника нндустрнје п рударства Може сс нзвући закључак, СР Србије п Ранко Николпћ. рекао је на крају нзлагања председнпк Општинског спи- Светнмировнћ, да је рад Одднкалног већа. бора самоуправне радннчке Y VBOAHO.M пзлагању Милан контроле бно садржннскп одМарковић, председник Фабрич А° конкретне снтуацнје ког одбора сипдпката нагла- V OOYPa, а завпсио јс од нннсно је спремност сннднкдта ЦИЈативе самих радника. да свим снагама помогне рад Потребно је нагласити да Одбора самоуправне раднич- предстоји пернод пуне подрш ке контроле, да бн самоуправ ке сваког члана колектнва н па функцпја радника дошла органа самоуправллња. Само до пуног нзражаја. ИзвештаЈ на тај начин можс се осгварп о раду Одбора * самоуправне тн nyini удео у сузбијању не радничке контроле поднео ie гатпвннх појава. Стевап Светпмировић, председ- Послс подношења Извсштаипк овог Одбора. ја о раду Одбора радппчке коп — Још увек многн мисле. троле развила сс дискусцја у рекао је пзмеђу осталог друг којој су узелп учешћс: Раде Светимнровић, да право н дуж Марковић, Владимир Севић, ност на самоуправну радннч- Радисав Јовановић Бранисдав ку коитролу прппада чланови- Стојаковић п други. ЗАКЉУЧЦИ СКУПШТИНЕ На крају седнице, Скупшти- де на основу нормативнпх акава је допела слсдеће закључке: та морају да делују јавно и да • На основу пзвештаја о до штите самоуправно право свих садашњем раду Одбора само* радника, самоуправнс односе управнс радничке контроле констатовано је да су они кон стнгупсанп у свим OOYP-a и да јс нз тнх редова формиран Одбор самоуправне радннчке контроле радне организашпе. Рад Одбора самоуправне рад начке контроле OOYP-a ц Одбора самоуправне радничке кон троле радне организације регулисац је: Статутнма OOYP-a, Статутом радне органнзације п правилннком о друштвеног самозапгпггн. Поступак за избор чланова Одбора самоуправне радннчке контроле спроведен је на демо кратском прннцшту а за члано вс су нзабранн искључиво рад пнци — непосредни пронзвођачн. Нареднн нзбор треба да обезбсдп да у Одборима самоуправне радннчкс контроде по рсд непосредцих произвођача, треба бнратп и осталу структу ру радннка, под условом да се обсзбеди радннчка веђина. Чланове Одбора самоуправпе раднпчке коптролс биралн су зборови раднпка а и убудуће треба да буду бирани од зборова, јер су онн једнно над лежнн да вршс нзбор овнх ор гана, којн зборовима радиика одговарају за свој рад. • Код 'поједпнаца, па п некнх чланова Одбора самоуправ не радппчке контроле, још Увск нпје продрло схватаље о контроли као самоуправном ор гану п самоунравној, органкзо ваној делатностн радника, већ се она третнра као стручнп ор ran, као орган гоњснл, као н орган којп греба да одлучујепизрнчс сашшпјс. Међупш, одбор самоуправпе радштчкс контроЛЕВИ—-------------------------------------------- УГАО МЕРЦЕДЕС Рс«/е д/н један комшија који је врло пооожан човек: „Раиије сам сваког дана. молно бога да ми се испуни жсља, и да сс барем јсдном провозам ^мерцедесом". Од када га је комунално предузеће набавило за сахране. сада три цута дисвно молим бога да ми се та жеља не испуни". ВЕЛИКА ПОМОН Глаана у.шца нашег града, асфа.ттрана јс у рскордном врс.исну. Лако је нама када су налг Турци направили и остааили подлогу. YCMEHE НОВИНЕ Y нашем граду гостовали гу познати сиортски padници (МладинчЈј, Muxuh, Џајић...). Одговорни кажу да то организовпЈШ у циљу yuanpahciha снорта коА нас. Како /е улаз био 800 дин. лично мислим да је то ипак организовано да се узмс иски динар. Лале и интересе наших организација, пре свега превентивне како до проблема не би долазило. Y свим OOYP-a Одбори са моуправне радничке контроле морају успешно сарађивати са друштвено^полЈЕГичкнм органн зацнјама и самоуправним органнма, супростављајући се узурпацијама, јавашлуку, неодговорном понашаљу према људима н средствнма, према иеадекватној реализацији самоуправннх споразума п одлу ка. Само таквнм деловањем оии ћс моћи ла ефикасно штитс самоуправне односе, ннтересе радннка н интегрнтет друштвених средстава. • Да би се рад Одбора само управнс радннчке контролс од вијао организовано п у духу усвојених прннципа обавеза јс Одбора сннднката OOYP п Фаб рнчког одбора синднката да стално н снстематски пратс њихов рад, да га подстпчу, да указују па питанл којнма сс треба бавнтп, да сс одупру по кушајима обезбеђнвања само управнс делатностн радника. Фабрнчкн одбор синднката у заједници са Радничкнм саветом радне органнзације обавез ни су да обезбеде потребну по моћ материјалне и друге усло ве за рад радннчке контроле. • За потпун, објектпвап н органпзован рад Одбора само управне раднпчке контроле пео пходно јс да се у свим OOYP-a обезбедс инфармацнЈе, подаци, непосредан увнд у самоуправ не и пословнс акте, материја.\п којн сс упућују самотправнпм н другим органима ради доно шења одлука, као и стручна по.моћ одрсђених служби н Anna. Коптролп морају бити дос тупни свп извори ппформацпја. материјс п друга средства на иснову којпх она трсба да заспива своје предлоге зборо внма радЈшка. • Оргаппзовапнм н њханнра нпм деловањем Одбора самоуправис раднпчкс контролс, пре свсга, мора сс обезбсднти остварнвањс самоуправнпх пра ва свих паших раднмка. лоследна примепа и поштавањс свих самоуправнпх аката и од лука зборова раднпка и АРУгнх органа н друштвенмх дого вора; располагањс и непосред но одлучнвање радника у осiioBiiiLM органпзацнјама удруженог рада о стпцаљу п распо дели дохотка; поштовање ц вз вршсњс међусобннх обавеза OOYP-a, као п обавеза паше рад не организацпје према другпм радинм организацнјама. • .ИзмеВу Одбора самоуправ пе радничке контролс ООУР-а п Одбора самоуправнс радннч ке контролс раднс организаци је мора да постоји пуна акциона сарадња па свим пнтањнма пз домена њиховог рада. Такођс јс неопходно развн јати сарадњу са свнм стручним службама, јер бсз пуне са радн>с п одговорностп за дате информацијс, мншљеља и по датака Одбора самоуправне радЈшчкс контроле од стране овпх органа, рад Одбора самоуправнс радннчке контроле био би нспотпуи п несфикасан. Одбор самоуправнс радничке коптролс раднс органпзације мора да развпја сарадњу и са комисијама за друштвени над зор при Скупштиии општипе, Радомпр Милановић Одржавање Конгреса пада у времс пунс активности цслог друштва на реалнзацпјн п до следном спровођењу поставде ннх задатака од странс органп зације СК, на дал>см усавршавању и разради усвојеннх уставнпх решења, спровођсљу ак цноног програма органнзацнје сннднката чнмс се обезбсbyje развој и јачањс пашсг co цпјалнстпчког самоуправног друштва. Раднн л>уди п свп прогресив ни чннпоци нашс друштвене заједннце, не само да су превазншлн перпод девијација, пернод лнбералнзма, већ и дс лпма доказали да су снага коia јс Y стаљу да ца својпм пле hiLMa понесе соцпјалнстичкп самоуправш! развој одбацују ђн све што кочп овакав развој, свеснп да су пскључнво позванн да граде бол»у будућност. Налазнм за потребно да нстакнем да је на раднпм људима организоанпм v спндикату поред осталог у овом садашњелг тренутку превасходан за* датак на стабилизацији прнвреде, на повећању продуктпвноспг рада и квалитета пронзводње, јер су то условп поред осталпх за превазилажење 1шфлацнош1стнчккх тенденцпia које битно утпчу па сконом ckv базу, друштвепн п личнп стапдард. Основнс органнзацнје удру* женог рада, као основнс ћелијс самоуправног н скономског систсма прсдствал>ају ор' ганнзације погоднс за остваре1бс овога нпља. Економска стабплност јс ну жан услов за развој п јачање самоуправљања, а с другс странс јачаЈБс базе претпостав л>а внши нпво самоуправннх односа, што значп да постоји узајамност деловања и нужпост свеобухватног залагаља Службом друштвеног књпговод ства п лругнм органпма друш твепе самозаштнте. Y свим овим односнма, Одбор самоуправнс радничкс контролс шце ннчнјп сервнс, пијс ннкоме подређен нитп комс надређеп. Сарадња мора да сс одвија на потгпшо равноправној основн. Y развијању сарадње Одбора самоуправнс радничке кон тролс са друпш, а парочнто органима управљања п њиховпм пзвршшш телима, неопходно је поштовати надлежнос тн п овлашћеља сваког органа. Y том цнл>у Одбор самоуправне раднпчке контроле нс можс прсдузиматп послове било ■ког органа, већ својим делова н»ем трсба да допрннесе да се љпхов рад н акцијс одвијају у духу уставнпх, законскнх н другнх порми, а посебно у духу самоуправнпх споразма н одлука радннка. ® Да сс у циљу сфпкаснпјег рада Одбора самогтравнс рад ннчке контроле попупс радна места стручпе службе — унутрашњс контролс са стручњац ма економпстом н ннжен»ером. Рок одмах. Y циа>у дал>е активностн фор мираног одбора сипдиката и СА ГОВОРНИЦЕ V КОНГРЕСА САВЕЗА СИНДИКАТА СРБИЈЕ □ РАДЕ МИЛАНОВИБ ЈЕ ДИСКУТОВАО НА СЕДНИЦИ КОМИСИЈЕ ЗА ДРУШТВЕНОЕКОНОМСКЕ ОДНОСЕ Стабилизација привреде и услужне делатности па упоредном остварпвању задатака у области самоуправннх односа п скономског развоја. Истпчем да јс дошло до рас корака у нрокламованој политици друштвено-економског ра звоја п онога што се у пракси логодпло. Напмс дошло је до паглог скока н пораста обавсза код некпх прпвредних грана и делом у гранн услужних делатностп (коптипепталнп ту рпзам, угостптслзство, занатство II сл.) што има за послсдпцу оспромашеља дохотка п акумулацнјс уопште, a то се бнтно одразпло па репродукциону способност OYP и стандард радника. Поред субјективних разлога — јср још пмамо појава прпватнзацијс, бирократпзма н ст. на всћу и сфипаскнију про пзводшу II на вншу продуктивност утнчс п нестабплпо тр жпште. Ценс често некоптролисано расту, v неким случајевима п без оправдања. Снгурно да стоји it проблем нсадскватнс нрерасподелс .\ieby гранама. Рали тога пеопходно је да сс органнзацпја синдпката заложп на убрзању друштвеног II самогправпог споразумеваља. производње п услуга с је дне стране п производњс, услуга it друштвених дслатности с лругс странс. Радна н тсхнолошка дпсцпплпна пмају птекако удела у превазилажењу насталпх tout коћа. Свсдоци смо да јс опа на незадовољавајућем ппвоу, те v том смислу морамо заједничкпм спагама и адекватцим мстодама довсстн овај фактор иа потоебан н немпповац пиво. Морамо icAHOM одвојитп ралннка од псралнпка. Општина Параћпп са својом скопомском стриктуром no свом noTeininia.lv спада v dca развијених onuinuia. MebvriiM, навсдснн пооблсми има лн cv одраза па бол»с послован>г прнврелс овс општпне. Вслпкп спстсмп као што cv: Фабрпка пемснтачи Инлгстрнia вупснпх ткаппна. далско ла кше подносе павслбне тешкоћс. тпто сс нс може nehii п за Фабпиго стак\а ко«п послује у отежаннм условпма. Услужне делатпостн — турп органнзације сннднката наше радне органнзацнјс у иелини нз области рада Одбора самоуправпе радннчкс контролс не опходно је упознавање, свнх наншх радника са досадашњпм радом псте и органпзовати рас праву о овпм закл»учшша. • Анализнратп рад Одбора самоуправнс радничке контро ИЗ ФАБРИКЕ ШТОФОВА ИНТЕРНА ИЗЛОЖБА ШТОФОВА Y вплп број 2 у кругу Фабрнке штофова приревена јс иптерна изложба производа који се предлажу b&uikilv кућама п потрошачнма за пову моду 1975. годинс. О овој траднцноналној ингерној нзложбп штофова разговаоали смо са шефом прода јс Мнлсном Тодоровићем п евошта смо забелсжнлп: „Нашнм кгпцима, понудпли смо нових 47 артпкала н нреко 200 дсзена. Одмах могу рећп да јс од 47 узорака 7 одабрано, п они су већ сада у производњн. Мс by ibiiMa је пггоф за мушка зам, угостптсљство, занатство и сл. врло тешко подносс терст прстходно реченпх обавсза. Оваквом тешко.м положају допртшоси чссто пута и пе* контролисан рал приватника који узимају добар део дохот ка друштвеном сектору. Y услужнпм делатностима по стојп огроман потензи^а.! за рс шавање многих друштвено-еко помских, социјалних п другпх проблема. Ближс речено великс су могућностн запошљава-- ња у овој областп и задовоља вањс других проблема. Ближе речсно велике су могућности запошљавања у овој области и задовол>аваљс другнх потрс ба радних л>уди: одмор, рекрс ацнја, разонода и сл. McbyTiiM, некс гране у овој областн пратс одреБепс тсшко he чпсто материјалне природе. Акумулацпја, а тимс п доходак су па писком нпвоу п показују тенденцију опадања. На овако стањс порсд осталог сн пгрно VTH4V далеко всћс закон ске обавсзе у одпосу на 1973. голинг. јп, донети таква решења. коia he зпачнти nvnv афирмапиМорам пстађп да сс оваква ју нашег самохптоавног соцнја ниска акумулатнвност н малп листнчког друштва. BERA ПАЖЊА ОМАСОВЉЕЊУ САВЕЗА КОМУНИСТА Основна органнзација Савеза комуниста у општпнн ПараНин овс годинс поклања већу пажњу пријему нових члаиова у својс рсдовс. За девет месецп број члапова Савеза комуннста повећан је за 384. Према евидсниији Општпнског комптста СК, .ncby новопримљеним чланови 279 су до 27 година старости, а жена је 87. По соштјалној структурп радннка пз пспосрсдпс пропзволљс јс 149, пољопрнврсднпх пропзвоВача 29. студената и учонпка срсдњпх школа 118, а из осталпх професнја 88. Y омасовљсњу Савеза комуипста највећу актпвност пспо.1>ава.\е су основна органнзација СК просветнпх рал« нпка средњпх школа, затпм органнзацијс СК у Фабрицн сгакла, Фабрици штофова и Фабрици цемснта у Поповцу. За њпма не заостају нп организацијс Савеза комуннста у Т,рговинском предузећу „Шумадпја” и Тскстнлном предузећу .Једннство’*. Основнс органнзацпјс СК у сслнма, на подручју оп« штпнс, такође су бнле активнс у овој обласгн ,а посебно у Горњем Видову, Крежбинцу, Лебппн п Стрижу. Y овом перноду нз Савеза комуниста искључено је 22 члана, 16 јс скинута са свнленцијс а својсвољно јс напуctilio Савез комунпста 4 члана. А Глс два пута годишље у смислу подношења извештаја зборовд ма радника у OOYP-a не сме мо само конататоватп докле смо стигли већ морамо аналн зирати свакп пређени пут уз договор, како дал»с радиги ка ко спроводити постављене за даткс н закључке. М. Днмитријевнђ одела п женски комплет-кос тнм н сукњу од штрајхгарн преднва. Према анкети купаца па другом месту се нашао кам гарн штоф. Тржиштс је ове сезонс заннтересовано за твндове, па смо и то прихватнлв да производнмо.” Посета јс бнла добра н noрсд већпх купаиа, као шт су „Србнјатекс", „Центротексшл’ Робне куће „Београд” и ,Дт& кс” бплп су и представницн фирми нз Ниша, Скопља, Краљсва, Загреба н Новог Сада. Р. Весић доходак поред другпх субјек* тивннх слабостп битно одражава иа бржи развој самоуправљања н подизања пстог на Binnii ниво у овом делу при* воеђивња. Свакако да је и ка дровски проблем такоВе акутан у овој грани, што такоВе VTH4C на даљу афнрмацпју нсте. Организација синдпката улн ва поверење радним људима. To поверење п оправдава сво јим акштјама н решењима. MebvniM, снгурно да предсто је далеко тежи задаци на превазилажењу наведених слабости п tv vcnex не сме изостати. обзиром на став раднпка у од iiocv на obv органнзаципг. Поедложена организациона neuieiba и програмс деловања Сппдиката. за остваоење овахвс улогс пружаш погодан тг pen и OAroBaoaivhv Фоому. Y6eben сам да ће овај V кон* грсс Савеза синдиката Србпје II VJI конгрсс Савеза спндихата Југославпје којп предсто-
14 ДАНА CTPAHAj СА САСТАНКА ОППЈГГИНСКОГ КОМИТЕТА СК Оцено политичке ситуоције у номуни ■ HA CACTAHKY ОПШТИНСКОГ КОМИТЕТА СК, КОЈИ ЈЕ ОДРЖАН 9. НОВЕМБРА 1974. YCBOJEHA ЈЕ ЛНАЛИЗА ПОЛИТИЧКЕ СИТУАЦИЈЕ Y ОПШТИНИ И ДАЉИ ЗАДАЦИ КОМУНИСТА ■ CACTAHKY ЈЕ ПРИСУСТВОВАО И ДР¥Г ЕОГОМИР МИЛОШЕВИН, СЕКРЕТАР СЕКРЕТАРШАТА МЕБУОПШТИНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ СК ■ РАЗМОТРЕНА И СИТУАЦИЈА Y ФТМ „ПРОЛЕТЕР" И ЗАКАзУЧЕНО ЈЕ ДА СЕ ОДРЖИ ЗАЈЕДНИЧКИ САСТАНАК КОМИТЕТА И ОРГАНИЗАЦИЈЕ СК ОВОГ КОЛЕКТИВА Савсз комуниста данас, у од носу на период пре Писма, је неупоредиво јачи и способнији, како акцноно тако и идеј но—нстакнуто је на самом почетку Анализе. Нзегов углед и ауторитет ie снажно порастао што је веома значајна чнн>еница'. Многе акције се даље спроводе брже, ефикасније н јсдннственнје. Присутна је ве ћа одговорносг п днсшшлинз код највећег броја чланова СК. Оцењујући привредну активност пстакнуто је да „није до шло до некнх значајнијих зао крета у познтивно.м схшслу", алв је дата подршка настојању да се наставе интеграциони пронесн (угоститељство, пољо привреда, образовање, раније, а текстилна пндустрија и граБ^винско-занатске услужне де латностп данас), као једна стра на наших акција на стабилизацији привреде. Поред тога, на плану реализација стабилизационнх мера, не само на нп воу Општине већ и на шпрем друштвеном плану. акцпју тре ба усмерити на следеће: — повећаљс личних дохода ка везатн искључиво за пораст продуктивностн рада; — повећати активност Саве за комуниста у организацијама удруженог рада чз повећању пропзводње п сннжењу троткова пословања по )единиш1 производа, као и на побол>шан>у радне п технолошке дисцнплине; — радпти и дал»е на растерсћењу привреде преко уговооних. а нарочито законскнх обавеза; — краткорочне креднте прн вреде конвертовати у дугороч не, где год je то могуће, а банке учинити стварнпм сервисом прнвреде н елиминпсатн н>ихов надређен положај у односу на прнвреду, и — не запостављатн пнвестп ппону потражњу, али је свес th на^варне потребе п у оквире расположивих могућносги. Дата је оцена досадашње ак тнвностн иа социјалистпчком самоуправном организавању пољопривреде н стања на сс лу, са посебким освртом на ак тнвност колгуниста у овој области. Оцењујућп активност интелпгенције на развијању друшт веноекономских и самоуправних односа. истакнуто ie: „Можемо констатовати да ннтелигенција наше Општине. посматрано У целнпи, не испо л>ава такве облнке актнвности који представљају одоаз идејно-политичке и акционе сна ге. Када ово кажемо, имамо у виду чињеницу да је релатпв по мзли број интелектуалапа друштвено активаи, како у раду друштвено-политичких орга нвзација, тако п других самоуправних структура. Наша Оп штина, са развијеном привредом н друштвенпм службама, има броцну пнтзлигениију и све услове за љену друштвену афпрмацију. С обзипом на сво јв способности, интелектуалци свакако могу да знатно допринесу да%ем развоју друштвено- •економскнх и самоуправних односа у Општиви п да примером своје ангажованости утичу и на другс структуре у mtsy пружања максималног доприноса. Члановн СК — шггелектуалцв свакако морају да прсдњаче у таквој активностн, што до сада ппје бно случај". Y Анализи је дата оцена п стања и активностп v областп ооразоваља., културе, државних органа п др. На основу оцена датих у овој Анализи произилазе следеће констатације и задацп: • Политнчка ситуација у Општини је у складу са друш твеним токовима самоуправног друштва, чијн полптичко-идеолошки ставовп су конкретнзовани у Писму и конгресним резолуцијама. • Организација Савеза кому ниста има потпуни увид у ост варивање свих друштвених задатака, имајући у виду специфичностн привредног п ДРУ штвеног развоја на садашњем степену самоуправннх односа. • Констатују се проблеми ко ји могу да успоре полнтичку активност комуниста и радннх људи. Они се, пре свега, одно се на проблеме стандарда, соцн јалне политике, дохотка и расподеле дохотка, степена и услова привређивања. • По.штичка активност је у великој мери разноврсна п адекватна задашша Савеза ко .муниста на нлеодошком оспо соољавању, нс само комуниста, већ и најширег слоја рад1шх л>уди у Опшпши. • Комунисти Општине Пара ћин овом Анализом указују на проблеме везане за системска решења у области привређтгва isa, цена, примарну и секун* дарну расподелу дохотка, којима се врши социјална ста билизација радног човека у уд руженом раду. • Консгатујемо национално јединство међу комуниспша и радним људима, на подручју свеобухватне друштвене дс латности, посебно у об;\астпма које директно надграђују иде олошку сверу нашег друштва (образовање и култура). ® Комунисти Опигпшс, сагледавајући проблеме села и да л>и развој пољопривреде, с оо зиром на значај социјалистичког преображаја села, чшшће напоре да се активизира друштвено-политичка акпгапо;сг сеоске средпне. • Поред евидентних резултата у поАптпцп пријема нових чланова у СК, констатује мо и извесне слабостн, нарочи то у сеоским организаццјама и образовању. Пријем нових чланова, као предуслов јачаita пдсолошке осиове органпзације, мора бити текући за датак а не кампања нлн днев на полптичка потреба. © Комунисш Општине констатују да су полптички огпори антисоцијалнстнчкнх спа га неутралисанн и да је успостављен континутггет полнтич ког деловања СК и прогресивних снага у огш.м средннама које су биле под vruuaiew црк ве и друшх антпсамоуправних идеолопца. Фабрика текстилних машина ,Ј1ролетер” је органнзација уд руженог рада, која, ако у свом досадаипБсм развоју ннје нмала најбурннје потресе, шмала ie, то је сигурно. вели ке и нагле успоне и падове. та ко да јс вео.ма тешко реално сагледатн шта се заггоаво са •пш колективо.м збива. Јер, пи салп смо у августу о томс. тамо су уочене поједиие слабости, констатоване су на Збору радннка, утврђенп су конкрет ни задашг и очекивалп смо да стаље крене набоље, да се voченп проблеми пешавају. ..Нажалост, иако је од усвајања ових закључака прошло више од трн месеца, на њиховом се спровођењу мало учинило a стање у предузећу је остало неизмењено или се чак и погоршало” — каже се у материјалу којп ie организација СК припре.мила за овај састанак. Y условпма недовољно развпјених односа, поједине слабости v укутрашњем жнвоту предузећа почињу да добнјају на тежинп, појављују се Мотив ii3 ФТМ „Пролетер" СА ЗАЈЕДНИЧКОГ САСТАНКА ОПШТИНСКОГ КОМИТЕТА СК И ОРГАНИЗАЦИЈЕ СК ФТМ „ПРОЛЕТЕР" Роодоаи - камен швдња Б НА ЗАЈЕДНИЧКОМ CACTAHKY ОПШТИНСКОГ КОМИТЕТА СК И ОРГАНИЗАЦИЈЕ СК ФТМ „ПРОЛЕТЕР", КОЈИ ЈЕ ОДРЖАН 18. НОВЕМБРА ОЦЕЊЕНА ЈЕ СИТУАЦИЈА Y ОВОЈ РАДимпровизације у решењима (у организацији рада, расподели, нормпрању и др.), што све до води до незадовољства v колективу. Организација Савеза KOMVHHCTa је, пошто је добро гвидела да иеће моћи успешно да сс пзбори за своје ставове, затражила од Комитета да заједнички сагледају снтуа Ш1ју и утврде излаз из постоjehe ситуације. Учесницнма састанка ie пре зенпгоана п посебна анализа Службе доххштвеног књиговод ства ПОСЛОВАЊЕ ФАБРИКЕ ТЕКСТИЛНИХ МАШИНА „ПР ОЛЕТЕР”. која у основп пот epbvje сумње које су се појавпле v везп са тачношГг полатака пз пернодичних обрачгна, Hairroe no обоачуну за шест месеии, када ie цео интепни доходак распоређен V лнчне дохотке. а затнм и прп обпачуну за девет месеци. AncKvcnia, и поред тога што ie састанак твајао до д\'боко V ноћ, Hiiie била v стан»у ла пасветли многе од нагомиланнх проблема нсказаних у прп прсмљеннм матерпја.иша. Закљ^^чујућп састанак, друг Петко Лековпћ, секретар Комитсга, је истакао да су уоче не слабости и недостаци у раду потврђени, да је у основи нотврђено да се псплаћују незарађени лични дохоцн, иа те рет фондова п да је очнгледно да и међу комуннстима има оних који такво стање подржавају јер пм одговара. Затнм, tv су и нсдопустнви односп пре.ма радној и технолош кој дпсциплшш. Сматра да тре ба одмах да се предузму мере на решавагоу нагомиланих слабости, на че.му треба да се ангажује читав колектнв, а коmvhhcth морају ла стојс на челу те акцијс. Што се тнче одговорности руководећих л>уди v колективу, он се заложио да им критнка упућена на iwr хов рачун послужн као поука, iep сматра да бп смена комплетног руковбдствд v овом ко лективу довела до још теже снтуације. Заложпо се да се vckopo поново састану органк зацтпа СК и Комнтет п да тада оцене целпсходност предузимања одређених кадровск!^ промена. Састанак ie закључен прнхватањем предлога секретара Комитета. ДОБРИВОЈЕ БОШКОВИН: Оствапивпње прогромо ЈцејмАИПмг родо у Савезу номунисто Србије Друг Добривоје Бошковић, заменнк секретара Изврпшог колштета Председшшггва ЦК СКС, поднео је уводно нзлагаље на саветоваљу са секретарима општинскик комитета СКС које је нре пар дана одржано у Цевпгралном колштету СК СрбиЈе и бнло посвећено организовању пдеолошко-полнтнчког образовања комуниста. Пошто су и у на 1шш организацијама СК у току разго* ворн о овим питањима, објавл>уЈемо уводно излагагве друга Бошковића у целшш у овом ri наредном броју нашег листа. На данашњем саветовању треба да се договоримо о конкретним акцнјама које треба предузетп на реализацији Програма идеолош ког образоваља чланова Савеза комуниста, који је недавно усвојен на Извршном комнтету и достављен свим основннм организацпјама Савеза комуниста Србије. Кроз тезе које су вам недавно упућене, упознати сте да he о овој теми бнти расправл>ано и на једној од седница Председништва СК, на којој бн се целовито разматрали проблеми ндеолошког рада у Савезу комуниста Србије. Доследно оствариваље одлука Седмог конгреса Савеза комуниста Србије н Десетог конrpeca СКЈ у великој мери зависиће од пнтеизитета н усмерепости идеолошког рада, од марксистичко-класне револуцнонарне опредсл>ености чланова Савеза комуниста. Организације и руководства су н према конгресним одлука.ма у обавезп да раде на narpabnван»у таквог система марксистичког и идео лошког образовања комунпста који обезбеbyje перманептно и трајно оспособљаваше чланства за водећу улогу коју има у нашем друштву. „Марксистичком усмереношћу п актуелном садржином — речено је у Писму Председника СКЈ и Извршног бироа — идеолошки рад треба битно да допринесе оспособл»аваљу за успешниЈу, сасвим конкретну нде|ну и политичку борбу протпв ндеологиЈе буржоаске ориЈентације, национализма, технс кратског и етатистичког бирократизмаЈ даж* пог левичарства, и cbiix видова соцпЈалне н полптичке демагогнје*'. ИДЕЈНИ РАД И ДРУШТВЕНА ПРАКСА Идејнн рад треба да будс у непосредној функцији с друштвеном праксом н потребама развијенијег самоуправног снстема. Идеолошкн рад не може да се изолује и одваја од укупног деловања Савеза комуниста. Yправо, због његовог раздвајања у претходном периоду дошло је до негативних полнтпчкоидеолошкнх пмплнкација. Марксистичка ори јентација п револуционарна пракса Савеза комуниста морају пматн једпнственн и одлу« чујући утицај у .развијању социјалистичке свестп радних људи у пзграђивању погледа, начина мишљења, система вредновања и нормп друштвеног понашања, који одговарају 'суштинн п стварнпм циљевпма социјалистнчког самоуправљања. Повремено и релативно стагнпрање у развпјању самоуправљања, деформацијс у соцн* јалистичким односима, појаве идејног неутра лизма, опортунизма и неједпнства у редовпма Савеза комуниста, његово узмицање пред антисоцнјалпстичкпм снагама п сл. бнли су праћенн п заостајањем у развоју маркспсптч ког образовања. Лпбералпстичка и техно* кратска гледалишта о аутоматском деловању тржшпта, о спонтапом друштвеном развоју. уз потискивање свесних* соцпјалпстичких снага, допрнносилн су продору стпхијностн у друштвено-еконохгске токове, занемаривању идеолошког рада и маркспстнчке мпсли. Значајне новине до којнх је с уставнхш променама дошло у друштвсно-економскнм п ПОЛИТИЧК1Ш односпма, захтевају нитензнван добро организован рад на мдеолошком оспособљаваљу члапства, радннчкс класе, омладнне и свнх произвоћачких и стваралачких снага нашег друштва, како у граду тако и на селу. Годинама сс Савез кохгунпста imjc довољно органнзовано и сггстематскн бавио питањима маркснстичке пдејиости у образовању и васшпању чланства. Проблематика идејпог образовања бнла је често нзван редовпс делатностн органнзација Савеза комуннста н препуштена, углавном, шгстптуцијама. Руководства Савеза комунпста ннсу се ангажовала у стварању програма идеолошког рада, кадровскнх, организационнх п материјалних услова да би одговарајућс институције могле да обављају свој део посла. Једном речју, идеолошкп рад се у мпоги.м организадијама Савеза комуниста развпјао доста одвојено од 1ш|важнпјпх актуелннх проблема и идејно-политичкЈгх акхшја Савеза комуниста. V програмима пдеолошког оспособљавања било је често општих, па и беживотних садржаја, одвојеннх од стварних проблема друштва, а, на другој страни, у програмима неких органнзација оголели практицизам узнмао је све више маха. Последице тога су познате. Многе револуционарне промене, као што је спровођење уставних амандмана и Устава оствариване су површпо, формалпстпчки, бсз дубљег поимања у њихов правп значај, управо услед недовољне маркснстичке и ндеолошкс прнпремљеностц комуниста. Друг Тито је на Десетом конгресу СКЈ у вези са tilm, нзмеђу осталог, рекао: „У недавној прошлостн било је кругашх слабостн у областп ндеолошког образовања, велпког заостајања и јсдностраностн. Многе органнзацнје и руководства Савеза комуниста нпсусс овилт пптањима бавпле спстематскн и организовано. Разлози такво.м стању су псти; онн су водпли потискиваљу, слабљењу, па п оспоравању водеће улоге Савеза комуннста у друштву". УЧИЊЕН ЈЕ НАПРЕДАК Y ИДЕОЛОШКО-ПОЛИТИЧКОМ РАДУ Y последње време учшвен јс значајан •• предак у погледу боље организованостн идеи лошког рада, шнрег обухватања чланства тим радом и ближег дефннисања програмских оријентација, које полазе од актуелнпх гштања борбе коју води Савез комуниста Југославнје. Крнтнчко преиспнтнваље праксеу Савезу комунпста н пдејно-политнчко рашчншћавање у његовпм редовима, појачали су шггересовање за идејним радо.м. Y мнопш срединама улажу се напори да се организованнје приступи пдеолошком образовању чланства. Све је внше захтева и оријентацпја да основне организације Савеза комуниста постану средншта идејног живо та, организованог ндеолошког рада н систематског маркснстичког образовања. Програмн који су донетп у једном броју органнзаапја су конкретнијп и свестранијп, користе се разноврснн облнци ндеолошког о> бразоваља, у томе су основно полазпште сопствене снаге. Због свега тога целокупно руководство Савеза комуниста пма велнку обавезу у пружању непосредне помоћн основннм органпзацијама у љиховом оспособљавању за вођен>е конкретне »дејно-политичке акције у своЈ1ш срединама. Мећутнм, у неким органпзацнјама још увек нема довољно коорлннацнје; рад каракте рпше и неловољна масовност. Има појава да је осг.особл»авање чланова СК преаише концснгрисано и усмерено на школе као скоро једнни облнк образовања (вечерње полнтичке школе, школе самоуправљача и др.) а оне, као што је познато, 'окупљају мањи од укупног броја члапства Савеза комуниста у Републнци. СТАЛНИ ЗАДАТАК И ОБАВЕЗА СВИХ КОМУНИСТА Овладавање основним знањем марксистич ке теорије и савременнм достигнућима марк- -систнчке мпслп је сталнп задатак и обавеза ‘свпх колгуниста н услов за остварнвање авангардне улоге Савеза koxw> ниста. Y духу такве гсмерености, сачнњен је Оријентацнонп програм идејно-полнпгчког оспособљавања комгииста у ОСНОВНИ.М органнзацнјама. Програм обухвата најактуелннја друштвено-политичка птгган>а н задатке, који пронзлазе пз конгреснпх одлука, а од конкретног су значаја за ндејно-политнчку акцнју Савеза комуннста у овом перподу. Тај програм је спстематпзовап у девет тематских областн са 25 те.ма. Слнчпе програме су сачпннли ПК СК Војводннс и ГК Београда. Оријентацнонп програм ндејно-политичког оспособљавагБа комуниста, пастао је као објективна потреба н намељен јс основннм организацнјама Савеза комуниста. Он садржи мпнумум онога што јс обавеза за основну организацнју СК у програлшрању својих актнвностн на овом плану. Међутим, свака организација, с обзиром на проблематику којом се бавп у својој радној н животној средпни, ту актнвност треба много шпре да планнра. Према томе, ово је основнп програм и он мора бптп допуњен специфнчпим темама одређених подручја и повезан областпма у којима колтунисти делују. Вредност таквог програма нпје само у пзбору тема, већ п у начину њсгове реализацпје. Бпдо бн опасно бнло какво Теоретизирање, које би се сводило само на предавања у виду екс-катедре. Због тога је неопходно подједнако познавање практнчннх проблема срсдпне и програмске орпјентацнје Савеза комунпста и сталио повезнвање тнх колтопенти. Орнјентацпонп програм нпјс сачињен ради униформисаностн пдеолошког образоваља, већ да се помогне организацијама у реалпзацијп идеолошког образовања, које бн гшало свој п садржај п метод рада. Y остваривању оваквог концепта пдејног рада, непосредно ће се ангажовати одређена тела СК, па и сам СК, затим, Маркснстички центар и друге ннстптуције и организације које сс овом проблематнком баве. (Наставиће се)
CTPAHA 4 14 ДАВД ДРАГИЦА БА1ПЧАРЕВИН ЈЕ ДЕЛЕГАТ IX КОНГРЕСА САВЕЗА СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ОМЛАДИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ НАД СЕ ХОВЕ СВЕ СЕ NOME • ДРАГИЦА ЈЕ ПРИМЕР ОМЛАДИНКЕ КОЈА ЈЕ H3Y3ETHO АНГАЖОВАНА И ВРЛО ХРАБРА Драгнца Башчаревнћ, медицински техничар Медшшнског центра у Параћину, делегат је Већа Народнс техтгкс Југославије иа IX конгресу Савеза coцијалистачкс омладнне Југославије. Драппшн пут до дана одржања IX конгреса ССОЈ (21. до 23. XI) није био шшало лак. Напротнв, како то она рече, бнла су присутна многа одрицаља у том времену, чре свега од часова безбрижносгн и разоноде којих се, нс лако, одрпчу мојн вошњаии. Драпша јс од 1968. године, када јс постала члан Савезз комуниста, своју дотадаппБу активност удвостручила. посебно као члан Аеро-клуба „Наша крпла” у Параћину. ЕЕаравно. уложенп труд уродпо ie плодом, а ова 1974. година за Дрападу је посебно плодна. Из Драгице зрачи радост, а на њеном лицу је израз задоволг ства И среће због свега што јс доживела, нарочзгго у октобру п новембру. Освојенп пехарн. вазе, значке н дипломе на пол»у падобранства красе витрину у Драгичиној соби. Тим значајним трофејима за изузетпу храброст Драгица јс додала и 13<жтобарску новчану награду Оггаггине Параћвн. Драпша ће усчи почетка Конгпеса пзвестч свој јубиларнп 500-скок падобраном. За овај скок од Општинске конференције Савеза социјалистичке омлдине као поклон добиће лепу кристалну вазу, али најдрагоценијп поклон за њен јубнлеј 6iilic учествовањс на IX контресу ССОЈ у својству дедсгата Већа Народнс тсхникс Југославије. ■ Шта за Вас представља учешће на IX Конгресу ССОЈ? — Велику част, истовремено вслнку обавезу н одговорност за доследно спровођење одлука и резолуција усвојенпх на X консресу СКЈ, и одлука п резолуција које ће битн успојсне на IX конгрссу ССОЈ. Моја генеранија преузима иелпку одговорност v борбп за ожнвотворење новог Устава за његову доследну примену, као п у борби младих за спровоћењс Титових идеја у изградњп социјалистичкнх самоуправних односа. ■ На коју тему ћете днскутоватн, ако узмете учешћс у дпскусија? — Предложено јс да спре- .мпм дискусвју на тему: ,.Ства> рање повољниЈнх услова за укључивање веНег броја женскс омладнне у организацију Народ не техпике”, јер мн ова тема „лежн”. Трудећи се да моја дискусија буде, уз конкретне прсдлогс, стварнп допринос стварању бол>их и дугорочнијих услова за омасовљење организације Народнс техннке. ■ Доста сте ангажовапн, како све то постижстс? Кад се хоће све се може. Заиста је тако. Драгица је амбпциозна, вредна п врло храб ра. Тренутно је преокупирана спремањем пспита за јануарскј! испипш рок на Binnoi шкоAii за социјалне радиике у Београду. Међутим, то ни1е сметља п за друге активности. Драгица јс са пуно пажње проучмла све прпспеле материјале за IX конгрес. Она свакодневно •наврати у Аеро-клуб. Активна јс it као члан Општинске копфсренцијс Савсза сонијалистичкс омладЈшс у Параћину. Исто iaко, и као члан СекретариЈата основне оргаиизације Савеза комуниста Медининског иептра, н као потпредссдник Ра.д нпчког савета. Y прошлом сазиву бнла јс одборник Скупштине оппгтине. Напоменимо и то да јс Драшца члан Југосло ■ Шта поручујте омладпнкама н омладинцима? — Да сс што већн број укл»учи у Савез комуниста и да активније и масовније учествује у друштвеночтолитичком венске жснске падобранскс репрезентације. животу Арупггвепопали^ичкв заједвице. Да својом кладалж» ком инвентивношћу даје пове Јшпулсе рсволуционарном xo«f у вовс самоуправне соанјал* стичке одиосс хоји се базирал па новом Уставу н резолуцвјама X конгреса СКЈ. Адександар Кпежевић Драпгаа Бошчаревнћ у друштву пријатсља на отвара&у Дома. технике N0PA М Ш Ш? • ЧИСТЕ УЛИЦЕ CY ОГЛЕДАЛО ГРАДА • ЗАТО HE ДОЗВОЛИМО ДА HAM ОНО ПОКАЖЕ, И СВОЈЕ НАЛИЧЈЕ Изградњом u реконструкцијом улица очекујемо да буду коначно решени и сви проблеми који су no својој природи тесно везани за њих. Мећутим, то често бива друкчије, супротно нашим жељама и очекивањима, а вероватно и супротно обавезама које су дужни извоћачи да испуне према инвеститору. А заправо се ради о creapu.ua за које не треба много времена ни средстава, a join мање мудрости и умсња да би се уредиле онако како треба. А ево заправо о чему се ради: Поред асфалтирапих улица које су пре- .иа пашим могућностима сврстанс у категорију завршених оставља се велика количина земље која данима, недељама и месецима стоји као сведок да се ту заиста нешто радило. Временске прилике (најчешће киша) и пролазници, а да не говоримо о свим врстама еозила чине своје. Земља се растура no асфалту и прља га. Прање улица које се изводи недовољно је да би се сва земља очистила поготову ако се зна да сее улице немају канализацију површинских еода. И блато се полако хеата no површини асфалта, улази у .рупе и нукотине. Сакупљено noped иеичњака приликом чшићења скида се и један слој асфалта. и улице пракгично пре него што су заершене почињу да се амортизују. А знамо колико нас сее то кошта па нам зато и није праео када се овако аљкаво и недомакински ради. Такоћс, није нам сее једно da oner газимо оно блато које нам је година.иа живот загорчаеало. Па зашто градимо улШ(е када га oner газ1сио? И није са.ио то. Новим улицама пролазе машине — гусеничари без зашпаних гума и хабају их. На раскрсницалш гус& нице дубље загазе због скретања и окретања и стварају рупе а самим тим и уништаеају их пре него што смо схвагили да смо добили праве улице. А те машине су најчешНе еласништео изеокача радова. За поправку тих оштећења свакако тпеба доста пара. Да ли јс инееститор дужан да и то плаћа? И још нешто: Да ли сс бам у оеоликој мери морају ершити накнадна ископавања на изграћеним улицама. Коликосу она штетна не треба доказиеања. Co; uiro се крпи није више ноео ни дугмграјно. Па зато нам сее оео није пи ко. И са праео.и питамо: Мора ли баи^сако? обрадовић Подруштвљавање одбрамбених прнпрема, безбедности и самозаштите (Пише: Раде П. Марковић) Самоуправни социјалистички друштвени систем нашс земље омогућује најшире учешhe cbiix субјективних снага на пословима процеса подруштвљавања одбрамбених припрема, безбедности н друштвене самозаштите ових прнпрема у складу са концепцијом општенародне одбране што је изричито иаглашено у уставшш одредбама према којпма јс одбрана земљс неприкосновено и неотуђиво право и дужност народа и народностп, радшк људи и грађана, а у чему је и основна карактеристика тог система радн проширивања љихових права н одговорноо ти у раднгш II другпм организацијама, друштвено-политичким заједницам, као основнп носиоцп делатности одбрамбених припрема, безбсдностп п друштвене самозаштпте. Та своја права п одговорности граћни н радни људп остварују у разним облицима војног п друштвеног ангажовања на послови ма припрема за одбрану н заштиту земље и обавезују их кроз активност у друпггвенополип1чки.и, друштвеним, радним и других организацијама, у самоуправним органима и ДРУП7.М структурама друштвеног живота, као н њиховнм учешћем у оружаним снагама (JhA, TO ii ЦЗ) п у пзвршавању производиих задатака у радшш п другим органИзац11јо.ма, како у мирнодопскнм условхша живоха а посебно за врсме рата. С те странс процес подруштвљавања послова одбрамбених ирппрема, бсзбедности н друштвепе самозаштитс, у складу система коицегшијс општенароднс одбранс, нзраз јс јединства оштх припрсма н стваралачке шшНијативе н активности cbiix потенцпјалннх снага у предузпмању и спровођсњу одговараЈућпх мсра за одбрапу, безбедност н самозаштиту од cbiix облика непрнјател>ске актнв ностн, „специјалног ратоваил”, у^учујућп и ор^жанн отпор против агресора. Јер у томс и јесте суштнна концспцпје општснароднс □дбране — да сс ослања на шпроку масовпу рргаиизованост друштва, па нншшјативу. свест, морално-пол!гпп4ко једхшство народа е народностп, на улогу човека и нлгов борбе!Ш морал п всштпну. такорећи иа све факгорс којп пмају објсктивнс условс да вајнс* посредније дођу до изражаја по овим питаљп .ма у самоуправном социјалистпчком друштву. Полазећи од тога да дал»и процес подруштвљавања одбранбених припрема, безбедности н друштвене самозапгпггс подразумева широко учсшће радних л>удп, самоуправпих органа, друштвено-политичкнх ц друштвених организацнја на задашгма у предузпмаљу и спровођењу утврђених мера одбрамбене политике у радтш и основним органп* зацијама удруженог рада, треба имати у впду да се, неодвојиво од овог процеса, истовр&мено указује неопходна потреба и обавсза за посебну већу пажњу свих субјективних снага у односу на безбедност ц друштвеиу самозаштиту одбрамбених прштрема, јер однос безбедносш и друштвене самозаштитс узајалшо је усклађен са општенародно.м одбрано.м између којих постојп арганска веза, као двс стране једног процеса, а у чему су дужни и обавезни члановп СК да се докажу својим непосредним учешћем у извршавању задатака за што доследније спровођење политике општенародне одбранс у смислу одлука конгреса Савеза комуниста Југославије и Савеза комунпста Србије. Да би се одређени задацп у области општенароднс одбране, безбедности и друштвсне самозаштите остварили у пракси, члановп СК у радннм и друпш организацијама мора да буду идеолошко-политпчкп способни и да је код њих будност отално п свуда герисугна, како би били спремни у свако време да се супротставс сваком покушају наступа активностн непријатељског деловања протпв друштвено-политичког и економског система развоја наше земље н тпме п против полнтике општенародне одбране, безбедностн п салтозапгпгге, а у овом случају полнтике Савсза колпчпгста Југославпје. Према томе, битп способан и спреман супроставити се појавама субјектнвнпх активностп, пстгхолошког п другог об.шка непријателлжог деловања захтева од свнх субјективних снага, а посебно од чланова СК, да основно, ако пе и шире, знају о методама и начину тог деловања тј. да распознају непријатеља, његову намеру, и методе деловања, које се манифестју преко спреге спољашњнх п уиутрашњпх непрнјаTc.scKiix еле.мсната — у чему се користн служба најреакционарнијих снага у поједншш земљама света да би у виду пајцрњс пропаганде, наметања туђих* идеја, полиптчкнх ii моралннх схватања нзазвалн унутрашњу срозпју у нашем соцпјалпстпчком самоуправном друштву. Због тога питањс безбедности, као веома сложена, заслужују поссбиу пажњу у интересу општенародне одбране н о њима је неопходно потребно озбиљнијс, впше н шире него до сада. предузпматп п спроводитп одређене мере у радшш п друптм организацијама, посматрајућп их у склопу лруштвене самозашпгге као обавезу непосреднијег повезпваља безбедности н будностп радних л>удн н грађана са спстсмом концспцнје општепародне одбранс. Имајући у виду важност и значај предузимања и спровођен>а мера безбедности н друштвене самозаштите, као функцију систе ма концепције општенародне одбране, односно компоненту механизма одбране од свпх антисамоуправних насртаја на развој нашег самоуправног социјалпстичког друштва, a такође п да је потреба за изградњу друштвепс самозаштпте, Закон о сновама друштвсне самозаштпте СР Србије обавезао је, између осталог, свс организацпјс удруженог рада да у складу са својим конкретшш потребама, условима, прнроде делатности и околности под којима раде, својим општим актнма решс питање унутрашње контроле, физнчкотехничког обезбеђења објеката и друге нмовине. заштите државне, пословне н друге тајне, пријема и кретања странаца и другнх лица у радној организацнји, затим мера н начина поступања у случајевима огкрнвања опасних појава, мера и начина поступања за случај настанка ванредних околности у мирнодопсгаш условима живота, како за случај настанка непосредне опасности тако и за вре ме рата. Полазећи од оваквог обима уређиван»а ове материје, Закон, службу обезбеђења сматра као једну од облика унутрашње контроле тј. поред самоуправне радничке контроле, као стручне службе, све радне организације дужне су да, у складу са природом лелатности и својтш потребама, својим нормативнт! актима конкретније н ближе урсле службу обезбеђења, у смислу поменутог Закона. Одредбама поменутог Закона утврђени су услови за вршењс службе непосредног фпзичког обезбеђеља који су зиатно оштрије поставл>енн него што је то до сада бнло. Наиме, у досадашњој пракси су веома често бнлн присутни социјално-здравственп к други мотивн прплтпсом пријема, односно приликом распоређивања људп на радна места службе ИЗ „ШТАМПАРИЈЕ" Брига за младе кадрове Графичко предузеће „Вук Караџнћ", у сарадњн са Школом учегпгка у привредц из Нуприје, npiLMiua јс ученике на обучавадве за графичку стру ку. Сарадња пзмеву ова два колектива почела јс још пре не- 'колпко годпиа ц заједничком брнгом око оспособл>аван»а стручних лица за ову врсту дслагносп!. решени су проблсмн, који настају увођепсм модернс техничкс пропзвод1Бс. За рад на саврсмсним машииама потрсбан је лобро обучеи кадар, па је ibiixoBOM усавршавању поклоњена велика пажња. Порсд тога, Раднички савст донео јс одлуку да се здравст* вено bciirypajy сви ученмци чиПРОСЛАВА Ових дана се на ЈугословенCKJIM железкицама, по основним организацијама удруженог рада п радним јединицама, славс три велика јуиилеја: 20. годишњица самоуправобезбеђења у радннм п другпм органпзаинјама ( пнвалиди рада, ратни војни ннвалиди и друга лица која су због разних оболења фнзички Неспособна за другс послове). Међутим, с обзиром на друштвенн значај вредности ове службе и заинтересованост друппва у целипи за безбедност и друштвеиу самозаштиту, неопходно је да се прилпкоМ* усклађиваља ове службе имају у виду оне околности које he допрнносити успешном и ефикасном вршељу п извршавању задатака у оквиру њене надлежностп. Обзиром на важност и значај безоедностп и самозаштптс, Законом о основама друштвене самозаштите посебно су, поред осталог, предвиђени услови за пријем и одређнвањс лица у вршењу службе непосредног фнзичког обезбеђења према којима је, као први морално-политичке прнроде (по коме ову службу не може да врше лица која су била на странп непријатеља за време НОБ-е Као ни лица ссуђивана за кривична дсла против друштвене н прнвредне имовине, кравична дела против службене дужности извршена са умшпљајем, или за кривична дела извршена из корнстољубља). Другп услов је психофизичке природе по коме ову службу не мо же да врше лица која нпсу умно п физичш здрава и способна за ову службу (подразумевајући у овоме н липа која су склона употреби алкохола), као нн липа која су старија од 60 година, без обзира на њихово здра» ствено стање. И трећи услов је стручне првроде скопчан са ношељем и употребом оруж ја, по комс ову службу могу да врше липа која ,су, поред напред наведених услова, во себно обучена за ношељле и употребу повереног им оружја придиком вршења службе нспосрсдног физпчког обезбеђења. (Наставиће се) јп роднтељи inicy заисслени и да ]е један од најбољпх учсника Aoonje стнпендију аз студиоаи>е на техиблошком Лакултету. Ж. М. ЖЕЛЕЗНИЦА л>ан>а на Југословедскнм јкелезницама. 30 година соција* ЛНСТЈ1ЧКС нзградњс на железнпцама п 90 година од дана повог пролаза воза кроз СЈ> ®‘Ч¥- И. Ж.
14 ДДНА СТРАНА5 ДЕСЕТ ГОДИНА „СТАНДАРДА" БУДУЋНОСТ НА ТОЧКОВИМА ■ СЕ ЖИВИ ДЕЛОМ, A HE РЕЧИМА, НАГЛАСИО ЈЕ ДАНИЛО СТОЈАНОВИН, ДИРЕКТОР IIPEAY3EHA, Y РАЗГОВОРУ СА НАШИМ САРАДНИКОМ Комуналио предузсће „Стандард” 23. новембра прославило јс дссетогодпшњнцу постојања и рада. Прнпајаљем шест мањих колектива формирано је маја месеца 1964. годнне. Из године у годнну прошнрује н .мења делат* ностн, тако да сс јсдно време предузеће бавило прањем и пеглањем, па чак и пословнна туристпчке природе. Мало касннје „Стандард" сс бави кскључиво ко.муналним делатностима... п тако према прнлнкама вреднн радншш сс довијају и сналазе. Тек после пете годинс, „Стандард” прави 1рве снгурније кораке. Данас када прославл»а деценпју успешног пословања предузеће лма остварене лепе пословне резултате. У деветомесечном перноду остварен је укупан прпход од 12067 060 динара, иш за 40 одсто внше него v истом периоду прошле годнне. Вредвост дохотка је 7079130 дннара, илн 50 одсто већн него у нстом периоду прошле годнне. Захваљујући повећању законских и уго ворних обавеза дошло је до умањења дк\а дохотка намењеног за фондове, којп се не крећу у гранпцама планираног, а износи 1281240 динара. Целокупнп деветомесечни гтлан је пребачен за 10 'одсто, а планирани доходак за 12 одсто. 1800 динара. Укупан приход после прве годинс пословања оио је у вредности 1734 030 динара, а ове годнне само у деветомесечном обрачуну та вредност је неупоредпва. Од новс стаклене баштс, у чију изградњу јс ннвестнрано прско 600000 динара, пуно се очекује. Стаклеинк ће поред саксијског п резаног цвећа нматн и расадник свих воћака крје успевају иа нашим терешша. До сада у Средњем Поморавл>у нијс било оваквих .расадннка, а садницс су доношенс пз другпх градова. НОВА ЛИЧНА КАРТА „СТАНДАРДА" Иако је тек прво „детињство” прошло, „Стандард" мора да ,д<ења' личну карту. Неупоредиво је зрелији и већи. Има пет погона: погон чистоће, изградње, транспорта, зелене пијаце н погон за производњу w одржавање садног матернјала. Од 76 чланова, колико је имао v 1964. години, развпо се колектив од преко 200 радника. Просечнн лпчни доходак у првнм годннама био је око 300 дпнара. а данас нзноси ВИЗИЈА БУДУИЕГ „СТАНДАРДА" Ко.муналнс делатности због ниских цена •пису у.швале сигурност ни обећавалс сјајну перспектпву. Изгледи за ширењс предузећа су такође бил« мали. Чланови овог колсктива нашли су сс у дплелш којим nvre.\i кренути. Од свих алтернатива најбол>о.м се чиннло улагаље у транспорт. To је и основна оријентација предузећа. — Параћин јс базен огро.мних количина робе, каже Данило Стојановић, днректор, која се до купца мора превознтн друмсктш саобраћајем. Y томе су велике могућностп за стицање дохотка и запослења нових радника. Од двадесет тона носпвосгп колпко смо имали у почетку, тај капацптет је повећан на 500 тона, а идуће године нмаћемо још толико. Y двс народне године преко 200 квалнфикованих возача добпће хпдрауличне волане. А поред н>их запослићемо механичаре н друго особље. To јс конкретан рад на реализацијп ставова Десетог конгреса. Y „Стандарду” сс живи делом, а не речима, завршио је наш саговорник. М. ДилштријевиН ПОРТРЕТ Ценити рад сарадника усдов слоге ^Заиста је тешко направити скГшу за вернн портрет човека чнји живот ie пспуњен радом, днсшшлнном ц самопрегорашм пзгарањем на послу. Имао бп псувнше спитета и лепнх речн. А Мнрослав Јовановнћ је један од таквнх трудбеника. Већ двадесег годгша у „Стандарду" неуморно носи тешко брсмс проблема н обавеза. Данас када ово предузећс слави малп јубилеј међу добитнншгча паЈрада ie п чика — Мнле. Ово јс задње признање за његов удео V нзгралњн самоуправног соцнјалистичког друштва. Годинс 1966. добио је Медал>у рада, затим Повељу за електрификацпју у срезу, Признан>е СКОЈ-а за активан рад и тако даље. Миле Јовановић ie рођен 1919. године у Текији. Y условима беде и сиротнње имао је прилике да осети потлаченн положај предратног радника. Зато се по ослобођењу одмах сав предао пословима обнове и нзградње. Y отсутним тренуци.ма Предузећа налазио се тамо где је његова помоћ била неопходна. Понекад је пдах, подвикнс. Понекад престрог. Али то н>егови сарадници знају н не замерају му. Уосталом сваки СУД је услован. А н грешити је људокн. — Једини услов слоге је ценити рад свог сарадника, каже Мнле Јовановић, управштк погона чистоће. Увек сам се зрудио да такви односп постоје међу мојим сарадницима. Тачно је да co брзо наљупш, али ме то брзо прође. Послс ми је жао због тога". Чика Мнле је најстарији радннк овог колектива али нс заборавља да истакне вреднс Мнле Јовановнћ и заслужнс раднш<е: Илију Петровића, Радолшра Радоваиовића, Љубо.лпгра Стевановића, Душана Богдановића.... Простор нам не дозвољава да истакнемо све поштене н марљивс самоуправљачс. Човеков труд остајс пезапа* жен ако се не остварујс у дру нггвеној средини. Тако размишља и тако доказује радо.м најстарији радник и комуниста у „Стандарду", чпка Миле Јовановпћ, управник погона чистоће. М. Днмнтријевић Призноње зо десет На свечаностл десетогодишњице постојања и рада предузећа „Стандард" радницпма који оу провели више од десет или двадесет’ година додељене су награде у ручним часовницима и признања. Раднпнн који оу добилп иаграде за десег година рада у предузећу: Милорад Јаћимовнћ, Стојадин Тимшић, Жнвојин Петровић, Радослав Марковнћ, Бранко Милосављевић, Мизшдин Јевтпћ, Богосав Симић, Илија Петровић, Борка МнлетиН, Милорд ТрифуновиН, Љубиша ТодоровиН, Милан Стојановић, Душан Богдановнћ, Радмила Митровић, Милан Митровић, Бранко Митровић, Душап Стевановић, Зорка Раднћ, Предраг Белић, Драгослав Стефановић, Вујица Аптонијевић, Станнмир Глншнћ, Радивоје Јоксимовић, Драгоимр Динић, Тихомир Смиљковић, Никола Толшћ, Градибор Стефановпћ, Љубо&шр Лекнћ, Стамен Станковић, Вукадин Трнфуновић, Брапи дводесет годино ко Миленковић, Станоје Радосављевић, Душан Васиљевић, Љубомир СтеваноBiili/ Мирјана Жнвановнћ, Радолшр Јовановић, Радомир Обрадовић, Борнвоје СтанковнИ, Александар Станковнћ, Тома -Недељковпћ, Милпсав Милетић, Душан Глишић, Борисав Милетпћ, Живо* рад Жикић, Радојица Антонијевић, Сте* ван Стојановић, Браннслав Богосављсвић, Драган Жунић, Витомнр Живановић Радницн који су добилн награде за преко двадесет година рада у предузећу: Сибин Искреновић, Радосав Марковиђ, Мирослав Јовановић, Богдан Мошо ринац, Никола Борђевић, Божидар Марковић. Награде и признања бившим радипшша овог колектива за лгинули рал: Вељко Давидовић, Олга СтефановиН, Адам Жнвнћ, Јордан Николић. ПОСЛЕ ОТВАРАЊА ДОМА ТЕХНИКЕ Инвестиције Још једном је потврђено да Општјшско веће Народне технике и Аеро к.\уб „Наша крпла из Параћина уживају велн* ки углед међу оргамизација.ма техничке културе у нашој земљи. To поврђује п недавно одржано полагање за падобранске дозволе и дозволе за наставнике падобрансгва са теригорије Србпје, као и за дозволе војних наставннка падобра/хства, чији су домаћнн и органнзатор биле поменутс две организацијс. Кандидати су у току петодневног полагања у Дому технике, писмено или ус.мено, одговаралп на питање нз метеоролопце, психологије, методике н познавања авиона и опреме. За падобранске дозволе положило је 20 цивпла п 2 припадника JHA, а наставнинн падобранства посталп оу 2 цивпла и 4 официра ЈНА. се исплате Комисију су сачиЈБавали: Инспектор за војно падобранстро мајор Славко Валшовац, ннспектор за цивњгно падобранство Гллгор Ивашћенкопрофесор психологије Снма И1&ац из Ногог Сада и Славко Годић, наставник падобранства из Параћина. Тек што је ово полагање завршено, Дом је примио нове „госте”. To је 25 будућих енергетичара, који ће наредних дана слушати прсдавања у организацијп Савеза енергетичара Србије, коју вод11 Пера Марјановић, пословођа енергетике V Сремској- фабрихџ! стак.\а у Параћину. Полазшгци курса су из Параћина п Нупрпје п ускоро треба да стекну кв&шфшсацп* је за: ложаче и руковаоце цептралног грејања п парних коглова, руковаоцс црпки-пумпп. KOAinpecopa, машина у енергетским постројењима итд. Такође ових дана се у просторијама Радио клуба железничара, а у организацијп Радио клуба „Франц Розин”, одржава семинар радио аматера за самосталнс операторе на примо предајним . раддго сганицама које поседују два клуба. Полазници овог курса су углавном омладинци и ускоро треба да изађу на исгпгге за добијање одговарајућих дозвола. Све ово говорп у прилог томс да су се инвестиције у зграду Дома технике исплатнле. Поред тога пред нама је обавеза да сс настави са hobilm улагањтша у опремњу ц проширењу До.ма техннке и у новс објекте који ће слулаггп за окуплаањс и васпигавањс младнх, као и допуиско образовањс н рекреацпју старијих. Д. Ј. ¥ ШТАМПАРИЈИ „Шумоди||Г 30 девет месеци Y протсклом деветомесечном периоду пословнн резултати које је остварила ЗООУР ,ДПумадија" су више него задовољавајући. ако имамо у виду неповољну тржншну ситуацију. Остварен је промет” у висшш од 237.484303 динара по продаЈним ценама, што је за 29 одсто више него у истом периоду прошле године. Укупан приход је повећац за 35 одсто. доходак за 36, лични доходак за 28 н остатак дохотка за 49 одсто впше у односу на претходну годину. Проссчаи AJ14HII доходак v перноду јаиуар — септембар изпоси јс 2.087 дцнара. Из овог основног прег ,оека пословаља ЗООУР „Шумадија" biiaii се да су остварени резултати повољни, као н кретање пратеИих слемената пословног уссха. М. Д. ПРОФЕСОРИ НИШКОГ ФАКУЛТЕТА Y ПОСЕТИ „ШУМАДИЈИ" Удружени - исте цене Професори нишког Економског факултста др ЖИВОРАД ЗЛАТКОВИН и др ДРАГОЉУБ СТОИЉКОВИН са аснстентом ДУШАНОМ ЗДРАВКОВИНЕМ, посетнлн су у првој половшш месеца новембра ЗООУР „Шумадију" Параћин. Састанку су, од стране домаћнна, присуствовали геперални директор Заједнице ЈОВАН МАРИНКОВИБ, са својим иомоћницима, као и директори свнх шест ООУР-а. На састанку јо разматрана актуелна проблематика у вези прнмеис члана 43. Устава: повсзивање произвоВачких н прометннх организација удружсног рада. ■ избегле би се досадашње могућности закидања потрошачхша на мерн, квалитету и тоПрофесор Стонљковлћ је, између осталог, истакао, да је веома задовољан што лгу се пружила могућност да посети један колектив који у свом двадесетогодишњем раду има веома запажене успехе. На Y вези са тим, интересаитно је мишљење професора Златковнћа, које је он заступао на недавно одржаном југословенском саветовању v Халудову на острву Крку. Ои испгчс да се уставно повезивање iiajлакше може постићи новим снстемом формиранл цена. Заправо, он сматра да ie досадашњи а<стем такозваног ,ридања” цена у којем су свн учесници, а посебно трговина, могли да повећавају цене, прежи* вео и да га треба заменптн нови-u, оистемом ,ДИРЕКТ — КОСТИНГА”. To су од стране произвођача, трговине и потрошача договорене малопро-* дајнс цене н one би бнле једпнсгвене за цело југословенско тржиште. Нема сумн»е да је ндеја професора Златковпћа вс о.ма интерссаитаа н што је најваж!шје лако применљпва. Спгурно је да бп овакав пашш формира1ва цена донео многе предностп: ■ још у пропзводљп би сс оформило малопродајно паковањс робе са cbiiai њеннм карактеристпкама; ■ заједница можс ефикасно да утпчс на полптику п коп троло цена, и крају сасганка, гостима се у име домаћнна захвалио па «осети директор Заједнице, п изразпо жељу да сарадња факултета и осталпх органпзација удружеиог рада у будуће буде што чвршћа а међусобне посете и размене мпшљења што чешће. Милош Димитрнјевић ИЗ „ШУМАДИЈЕ" Будно око ооднне ноншоле Одбор самоуправне радвичке контроле 300YP „Шумадија” па својој IV седници, одржаној повембра мессца„ пзмеђу осталог, разматрао је и реамиацпју закл>учака донешенпх на претходној седници. Речено је да су углавном свн закључцн спроведенл у живот, алп да сс у наредном перподу мора још озбпљније прићп њиховој реалпзацпјп. После отворепе размене мпшљења и широке дпскуоцје Одбор је поставио нове задатке на чијем ожнвотвореЈву ће раднти: Члановп самоуправис радннчке контролс, делешраип из ООУР-а, морају обавезно присусгвоватп састадтпма колегпјалннх аргана ООУР-а « Одбора, када се рзди о важнијнм пптаимша, да се размотри могућност попуне радних места професпоналне коптроле, да радннчка контрола успоставп одговарајућп контакт са потрашичама н друпгм екстрешшм купшша. Поред овога донети оу п друпт закључцп од виталпог значаја за развој Заједннце. Милош Дилиггрнјевпћ to зо 40 незопослених Y Графичком издавачцрм прсдузећу „Вук Караџпћ" ускоро he се приступитп изградњц про изводно-пословних просторија чија ће поврпшна износнтн 1200 метара квадратних. У но^ ве просторије биће смештено одељење дораде фшпце картоп ске амбалаже. Предрачунска вредност радова креће се око 300.000 динара, а завршетак се очекује ореднно.м 1975. годц. пе. Нови капацитетн захтевају и запошљавање нових радника. До сада јс примљено око 20 радница, а до ncnyoeiba плана прнмпћс се још 40 — иовнх раднпца. Иначе, „Вук Караџић” свс успешнпјс послујс. За девст протеклпх месеци оствареи јс укупан прпход од 1.280.000 днпара. Остатак дохотка у пстом пермоду прошле годинс шпоспо је 280 000 динара, а сада 72.0000 дцнара. Просечан лични доходак повсћао се од 1230 па 1800 динара.
CTPAHA6 14 ДАНЛ Календар АКТИВНОСТИ НА КОНСТИТУИСАЊУ СЛМОУПРАВНИХ ИНТЕРЕСНИХ ЗАЈЕДНИЦА Данас сс одржава заједннчка седница Општинске конференцпјс ССРН, Општинског синднкалног већа и Друштвено-политичког већа CO, на коЈоЈ ће Сјггп размотренн задацп у вези са потписивањем самоуправних споразума н на консппуисању интересних заједпица. На седници lie бпти усвојена Правила о кандпдоваљу н избору делегата за скупштнне ннтсресних заједннца, као и Роковннк обављања ових послова којн објављујемо у изводидш. Исто тако, објављујемо н структуру дслсгата по изборним једнннцама. • До 1. децембра 1974, водиће се јавна днскусија о нацртима самоуправних споразума о оснивању интереciDix заједница у области основног школства, здравства, културе, дечје заштнте, соцнјалпе заштнтс, запошљаваља п физнчкс културс. Организована јавна дискусија у органпзпцијама удруженог рада п месним заЈедипцама одвнја се према посебном распореду. • 2.децембра 1974. одржаће се заједничка седница нзвршннх органа друштвено-полнтлчких организација на нивоу Општине, на којој ће бити закључена јавпа дискусија о споразумима и заузеће се ставовн око алтернатнвшгх пптања. • 3. децембра 1974. Координационп одбор за конституисање самоуправних шггересних заједница извршиће коначну редакцију самоуправшгх споразума п презентираће нх друштвсно-политичким организацнјама ради вођења акцијс на њиховом усвајању на зборовима радних људп у OOYP, самоуправнпх заједшша и на седнвцама скухпптина месних заједница. • Од 3. до 9. децембра биће одржанп зоорови радних л>удп, на којима he се обавити усвајање самоуправних споразулш. На љн.ма ће се извршмти и евпдентпран»е кандпдата за дслегате и скупштпне шггересннх зајсднпца. • 6. децсмбра биће одржанс скупштине мссних заједшша са истоветним задатком. Напомена: Евидентирање кандпдата се врши на предлог координационог одбора за нзборе. Кандидатн •могу да буду искључнво пз састава делегација OOYP и месннх заједшпда, а за веће земљораднпка у Скутпптпии самоуправне пнгересне заједште здравственог осигурања из састава дслегацнја ттдпвпдуалних пољопривредннх произвођача. • 11. децембра одржаће се 1шнд»дационе конферснције у оргаинзацпјама удруженог рада. Напомсна: V изборним Јединицама гдс више организацнја удруженог рада заједничкп бира делегате за скупштнне пнтерссних зајсднина, какдндацпоне конферетшије сачињавају прсдседавајућп свих делегацнја, председнЈгцп синдикалнпх подружница и по јсдан члан делсгацијс, док ћс њнхову структури за сложене оргапизаипјс удруженог рада одпедитп друштвспо-полипгчкс оргапмзацијс н председавајући делегацпја (пожељно: свс дслегациЈе н извршпи органи синднката). • 12. децембра са почетком у 16 часова одржаћс се кандидацноне конферепције у месним закднпцама (састав: предссдиик месне организацнЈе ССРН. прсдседавајући дслегација и дслегати Скупшгпне општине). _ Напомсна: Кандидацпону конфсренцпју делега« luija земљоралннка сачињаваће председшпЈн месних ор* гаиизацпја ССРН и по два члана делегацнје индивпдуалш1х пољопргпзреднлх пронзвођача. ® 10. дсцембра у сали Опшпшског сшгдтгкалног већа од 8 до 12 часова обавиће се потписиваж самоуп * равних споразума о осшгваљу самоуправних тгнтсресштх зајсдпнца. • 13. децембра he се обавити избори за делегатс скупштина самоуправних ннтересннх заједница у основ ним организацијама удруженог рада, самоуправним заједницама н организацнјама друштвешгх делатностп (пружаоци услуга). * • 15. децембра обавиће се нзбори делегатн скупштпна самоупрашпгх ннтересннх зајсдннца у месшш заједницама. • 17. дсцсмбра у 14 часова конституисаће се скуп« штина Опшпшске заједнице основног образовања, а у 17 часова скупшппш Отптннске заЈеднице културс. • 18. дсцембра у 9 часова копсппунсаће се скупштш1а основпе заједннце запошљавања, у 12 часова скупштина Општ1шскс заЈсдтте соцнјалне зашпгге, a у 17 часова скупштинс Општннскс заједннцс фпзнчкс културе. • 15. децембра обавнће се нзбори делегата скуп« штина Основие заЈеднице здраествене заштптс радтпса и земл>орадника, a v 14 часова скупштпма Ошптпнске заједнице заштмте. ПРЕААОГ СТРУНТУРЕ ДЕАЕГАТА ЗА СКУПШШНЕ ИН1ЕРЕСНИХ ЗА1ЕДНИЦА • ПРЕДЛОГ CTPYKTYPE ДЕЛЕГЛТА ЗА СКУПШТИНЕ САМОУПРАВНИХ ИНТЕРЕСНИХ ЗАЈЕДНИЦА ТРЕБА СХВАТИТИ CAMO КАО ОРИЈЕНТАЦИЈУ • ПОРЕД ДЕЛЕГАТА КОЈЕ БИРАЈУ ДЕЛЕГЛЦИЈЕ ОСНОВНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА УДРУЖЕНОГ РАДА И МЕСНИХ ЗАЈЕДНИЦА Y СКУПШТИНЕ УЛАЗИ И БРОЈ ДЕЛЕГАТА ИЗ ОРГАНИЗАЦИЈА УДРУЖЕНОГ РЛДА ДРУШТВЕНИХ СЛУЖБИ ЗА КОЈЕ СЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ОСНИВЛЈУ (ДЕЛЕГАТИ ДАВАЛАЦА УСЛУГА) ИЗБОРНА ЈЕДИНИЦА В S S 1Ш САМОУП. ИНТЕРЕСНА ЗАЈЕДНИЦА САМОУП. ИНТЕРЕСНА ЗАЈЕДНИЦА ИЗБОРНА ЈЕДИНИЦЛ I. ОРГАНИЗАЦИЈЕ УДРУЖЕНОГ РАДЛ 1.СРПСКА ФАБРИКА СТАКЛА: — OOYP за произв. трг. стакла — ООУР за пропзз. амбалаж. стакла — OOYP за зајед. техничке посл. — OOYP за зајед. екон. посл. и општ посл. 2 2 2 2 3 3 2 2 2 22 2 .ИВТ „БРАНКО КРСМАНОВИН": — OOYP за производњу предпва — ООУР за производљу ткашша — ООУР зајед. служ. ООУР лруш. исхранс п ООУР пом. делат. З .ФЦ „НОВИ ПОПОВАЦ": 2 2 2 2 2 2 2 2 — ООУР произв. цем. и OOVP површ. копови — ООУР зајсд. служ. п ООУР произв. услуга 4.ФТМ „ПРОЛЕТЕР" Тскстилно предузеКе „ЈЕДИНСТВО" „ЕЛЕКТРОСРБИЈА" ООУР Параћии „ЕЛЕКТРОИСТОК” 5. Графичко пред. „ВУК КАРАЏИН" Фабрика бомбоиа .ЈТАРАНИНКА" Инд. пек. пред. „ИЗВОР" „УНИВЕРЗАЛ” Буспловац б.Земљ. задр. ДРЕНОВАЦ Шумско газдин. секција Параћпн Ветерин. станица ПараВин „ЖИТОМЛИН" погон ПараЉш „АГРОЕКСПОРТ” Београд — ООУР-и у ПараИпну ПИК Нупрнја - ООУР „СЛОГА" .ЖУПСКИ РУБИН" — OOYP РАШЕВИЦА 7. ГраВ. пред. „ГРАДИТЕЉ” ЗУП „ПРОГРЕС” МП .ЛРОЛЕТЕР” 8. Трг. пред. ШУМАДИЈА ТУТ1 „ГРЗА” „УНИЈА” Бгд. — Мотсл Параћип РК „БЕОГРАД" ЛУГОПЕТРОЛ Параћпн ПОМОРАВЉЕ 9.ВИНО ЖУПА ВЕТПРОМ „ДУВАН" и ост. деловн утост. иред. чпјс јо сед. ван Параћина ЈО.Прсд. „БУДУННОСТ" Занатско крој. пред. „СЛОГА” БерберскочЈзриз. задруга ОБУНАРСКА ЗАДРУГА ..КОСМАЈ" Бгд. — Серв. Параћнн ЗАН. НАБ. ПРОД. ЗАДРУГА Фото атсљс „ПРОЛЕТЕР" И.САМОСТАЛНЕ ДЕЛАТНОСТИ (занатлпје, угоститељи, адвокатп, превозшши и сл.) П.Комунално пред. „СТАНДАРД" Пред. за водовод п канал. Завод за комун. посл. и урбаи. 13. ЖТП Београд, Жел. станица Параћии, Секција за одрж пруге I део. елек. СЕ ВЕЛМОРТРАНС Нуприја - OOYP ТЕР С. Поповац н Аутоб. ста шша Параћик ■ ПТТ Светозарево ООУР Параћип 14. Основне школе — градскс Осмовне школе — сеоскс Средње школе Радцпчки универзитет Бивлиотека Луто мото друштво 15. МЕДИЦИНСКИ ЦЕНТАР ССЗЗО — Филијала Параћин Завод за запошљавање Центар за деч. зашт. н con. рад Јаслице ИВТ КРСМАНОВИБ" 16. Раднс зајед. банака, осиг и правос. органа СДК — Параћин it општ. ватрогасне јед. Служба друштвених прихода Орган управе Скупшт. општинс Друшт. пол. орг. M3 п хуманптарне орг. Активна војна и rpab. лица у ЈНА II. МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ 17. ПАРАНИН—РАД 18. РАШЕВИЦА СИЊИ ВИР ТРЕШЊЕВИЦЛ 19. ПОТОЧАЦ СВОЈНОВО 20. ЧЕПУРЕ ШАВАЦ 21.ДОЊЕ ВИДОВО СТРИЖА 22. ДРЕНОВАЦ СИКИРИЦА 23.ГОРЊЕ ВИДОВО РАТАРИ 24. БУСИЛОВАЦ ГОЛУБОВАЦ КРЕЖБИНЛЦ 25.ИЗВОР ДОЊА МУТНИЦА КЛАЧЕВИЦА 26. БУЛ>АНЕ ШАЛУДОВАЦ ГОРЊА МУТНИЦА 27. ПОПОВАЦ СТУБИЦА ЗАБРЕГА 28. ЛЕППЕ ' ПЛАНА 29. БОШЊАНЕ ГЛАВИЦА ДАВИДОВАЦ 30. ЛЕБИНА МИРИЛОВАЦ ТЕКИЈА 3. Ипновкћ: Лдна та птица шик пролети кроз срце
14 ДАНА СТРАНА 7 ЗА JABHV ДИСКУСШУ Нацрт самоуправног споразума о оснивању Општинске заједнице социјалне заштите На основу одлуке нзврипшх органа друштвено-по.мгтичгак органнзашгја од 19. XI 1974. годннс, Координацнони одбор за конститупсаљс самоуправннх Јгнтересиих зајздшца на основама пових устава при Општинској конферсчцији ССРН на основу постојећих споразума и прсдлога закона о социјалној заштити и дечјој зашпггн утврдио јс нацртс самоуправних споразума о оспшван»у самоупрашшх Јиггересних зајздница у областп СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ и ДЕЧЈЕ ЗАШТИТЕ Позивамо органе друштвено-полнтпчких оргаиизација у организахшјама удруженог рада и месним заједницама, органе самоуправл»аља, радне људе и грађане да узму учешће у разматрању obiix докумената н своје примедбе, пред логе и сугестнје доставе најкаснијс до 1. децембра 1974. године Огштшокој конференцпјп ССРН Параћип. КООРДИНАЦИОНИ ОДБОР На основу члана 51. и члана 126. Устава СР Србије, члана--------- Закона о социјалној заш тити и члана 207. Статута Општинс Параћпн, радннцп у организацнЈама удруженог рада, радни људп и грађани у меоним заједницама и радници у организацијама удруженог рада у области соцнјалце заштитс на тврнторнји Општине Параћин закључују САМОУПРАВНИ СПОРАЗУМ 0 ОСНИВАЊУ ОПШТИНСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ ПЛРЛБИН I ОПШТЕ ОДРЕДБЕ Члан 1. Радннци у организацијама удружодог рада н самоуправним организацијама, раднн л»у ди п грађанн у месним ■заједница.ма п радници у организацијама удруженог рада у области социјолнс зашпггс оснивају самоуправну шггаресну заједницу социјалне заштптс за по дручје Отшггпне Параћин, под иазивом: Општинска заједнпца соцнјалне заштнте — Параћтш (даљс: Заједшша). Члан 2. Зајсднина mia својство правног лица, са правима, обавезама п одговорношћу којс нма по уставу, закоиу, овом Споразуму н Статуту з^једннпс. Члан 3. Делатност Заједшше у смислу Закона о coцпјалној заштити п овог Споразу.ма јс од посеоног друштвеног ннтереса. Члан 4. Заједницо.м управл>ају радни л>удн и грађани непосредно и преко својих делегацнја и делегата у Скупштини Заједнице. Заједницу представља прсдседник Скупштинс заједнице. Члан 5. Заједнида се може под условима и на начин vTBpben законом, овим Споразумом и Статутом Заједнице удруживати у шире самоуправне интересне заједнице. II ЗАДАЦИ ЗАЈЕДНИЦЕ Члан 6. Заједница обезбеђује и пружа друштвену помоћ у случајевима који повремено нли стално, привремено или трајно ограничавају, умањују нли сасвим лпшавају појединца, породицу плп групу да обезбеди минимум егзистенције, а првенствено дехш без родитељског старања, деци ометеној у психичком и физичком развитку, васпитно запуштеној дсЈ1и и малолетнпм дсликвонтима, деци из «епоптуних и поремећених породица, материјално необезбеђеној деци н одраслим за рад неспособним лицима, одраслим инвалидним лицима, одраслим лицима лишетш пословнс способности, самохраннм и недовољно збрзтнутим остарслзЈм лицима, одраслим лицхша асоцијалног понашања, породицама поремсћеиим у свом развоју н породицама угрожсним у животнол! стандарду. Члаи 7. Заједница остварује ооцијалну заштиту путем материјалних давања у новцу и натури, смештајем у установе социјалне заштите к другс-породице, пружањем помоћи за оспособљавањс за рад, обезбеђењем коришћења здравственс заштитс, пружањем стручних услуга социјалног рада и кроз друго облике. Члан 8. Радни л»удн и грађани преко Зајзднице утврђују политику развоја и остваривања и унапређивања социјалнс заштитс и у том циљу: — утврВују годишљс п вишегодишње програл1е развоја’ соцнјалнс заштитс у Општшш, — организују н обезбећују услове за проучавањс и прапељс појава и проблема у области социјалне заштите. — подстичу и развијају социјалну заштиту организовашем облика дслован»а кроз дрприносе унапрећељу социЈалнс заштите, — утврђују облике основнс и прошпрене социјалне заштите н npomicyjy условс за корншћењс појсдиних облмка, — обезбеђују средства за социјалиу зашпггу и управљају тим средствима, — организују одговарајуће социјалнс акЦиЈе и развијају и унапређују добровол>ни co цијални рад, , — организују п обезбеВују услове за развој делатпости социјалне заштите, за студијоко-аналнтнчкп рад и стручно усавршавање кадрова у области социјалне занггите нм. Члан 9. Практнчку реа.\т1зацију својих циљева н за датака Заједдпша остварујс по прашиу преко спецпјализовапих органпзација удруженог ра да и соцнјално-хумашггартк организацнја ко јс непооредно пружају обликс социјалцс зашпгге и услугс социјалног рада утврђене програмом Заједнице, Статутом Заједнпце, овнм Споразумом и законом. III СРЕДСТВА ЗАЈЕДНИЦЕ И ЊИХОВО КОРИШНЕЊЕ Члаи 10. Заједница обезбеђује адекватну материјалну основу за остваривање н развој социјалнс зашпгге на принцишша социјалистичког хуманнзма, .со.шдарностп н узајамности, пз следећих извора: а) доприноса нз личног дохотка, б) дотацпја, самодоприноса грађана, поклона, завештања, сабиргшх акнија н других извора предвнђенпх законом, друштвешш договором пли Самоуправним споразумом. Члан 11. Стопа доприноса за социјалну зашгиту утврђује сс у складу са законом. Допринос се обрачунава п уплаћује према основицама п на начин предвпђеи законом пли прописо.м заснованим на закону. Члаи 12. Средства остварена нз доприноса могу сс користитп за: — остваривањс облпка и права нз соцпјалнс заштите утврђенпх законом, obilm Споразумом, Статутом или друпш општнм актом Заједнице, — остварнвање програма развоја соцпјалне зангпгте, — финансирање делатностп оргагшзација удруженог рада из области соцтгјалнс заштнте и совдјално-хуманитарних организација на оствариваљу програма развоја соцпјалне заш тите, — анал1П1ичко-истраживачки рад, — стручно ослособљавање и усавршавање профеоионалних кадрова н активиста, — развој мрежс установа од иптереса за социјалну заштиту (изградња, одржаватве и опремање), — изградњу станова за соцпјално необезбеђена лица, — пословање Заједницс и њених органа, — друштвена признаља и др. Члан 13. Остала гштан>а везана за ко,ришћен>с срсдстава и финансијско пословање Заједнице ближс сс регулзшгу Статутом Заједнице. IV САМОУПРАВЉАЊЕ и ОРГАНИ ЗАЈЕДНИЦЕ Члан 14. Пословима Заједнние управља Скупшгана Зајсднице. Одређеис извршнс посдове Скупштина Заједнице поверава Извршном одбору и инокосном органу. Члан 15. Скуиштина Заједнице има 51 делегата којс бирају делегације: — 113 основних организација удруженог рада и друпгх облпка удруженог рада: 33 делегата, — 113 месних заједница: 16 делегата и — из основнЈтх организација удруженог рада у области социјалне заштите: 2 делегата. Број делегата којс једна илјг вишс делсгација заједно бирају одређујс се поссбпом одлуком Скупшпше Зајсдшшс. Члан 16. Мандат делегата у Скупшпгнп Зајодшшс траје 4 године. Начш! избора п опозива делегата врши се у окладу са законом п правилима Социјалистнчког савеза радног народа п Савеза спнднката о пзборном поступку. Члан 17. Скупштина Заједницс обавља следеће послове: а) разматра стања у области социјалне заштите, утврђује политнку п доноси програм развоја соцнјалне заштите у Општини, б) доиоси Статут и друга општа акта Заједнице и стара сс о њиховој примени п остваривању социјалне заштитс у складу са ус ловима п на начин утврђен у њима, в) закл>учује друштвене договорс и самоуправнс споразуме и доносп одлукс у цил»у обезбсђсља потребних средстава и др. услова за остваривање програма н развпјањс и унапрећивање социјалне заштпте, г) одлучује о употрсби и основној расподели средстава и доносп финаисијскн план и завршни рачун Заједницс, д) одлучуЈе о удружпвању заједнице у ши ре заједнице, удружења н савезе, као и о удруживању средстава Заједиице за оствариваJte заједничких циљева, b) сагледава рад организације удруженог рада из области социјалне заштите н comiјално-хуманитарних организациЈа и утврђује мерила за фннансиран»с њихових делатности, е) бира оргалс Скупштине, дслегате за ши ре заједнице и друге самоуправне заједницс и оргаиизације, ж) обезбеђује одговарајуће услове за обав љање стручних послова Заједницс, з) врши II друге послово yrapbeiic законом, овцм Споразумом, Статутом п друпш опшпш актима Заједнице. Члан 18. Скупштина зајсднице нс може донетн про грам развоја социјалне заштите у Општини, ■ одлуку о соЦијалној заштити којом се утврbyjy облици u вндрви социјалне заштито н 9 гслови за ншхово коришћење, као и друга оппгга акта за које то одлучи Скупшгина или се утврдп законом, пре истека ро> ка од најмање 15 дана од дана достављања нацрта истих организацијама удруженог рада, друпггвеналолитичим организацијама « месним заједницама, ради упознавања са истлма и давања предлога и мишљења о њнма. Члан 19. Статутом Заједнице, с обзиром да Скупштина Заједнице 1ша само једно веће, утврђује се о којим питањнма равностравно сдлу чују делегатп радних људи — корисника услуга са делегатима радннх лудц — даваоцпма услуга. Члаи 20. Статутом п друпш акпша Заједнице утBpbvjy се н друга пптања из делокруга рада Скупштине и пнтања која се односе на надлсжност н задатке Извршног одбора, ilhoкосног органа, одбора и комисија, начии обав љања стручних и другнх послова Заједнице, као и друга питања из области пословања Заједнице и самоуправљања у Заједници. V САРАДЊА ЗАЈЕДНИЦЕ И ЈЛВНОСТ Y РАДУ Члан 21. Заједннца остварује своје задатке самостално и у сарадњм са Скупшт»ном општине, другил! самоуправшш пнтересним заједнццалта, организацпјама удруженог рада, месним заједницама, друштвено-полцтичким орагнизацнјама, друштвима, удружењима, соцпјално- -хуманитарним организацпјама и заједницама, путем договарања и споразумевања, усклађивањем програма рада п развоја. предузимањем заједничких акција н мера п удруживањем средстава у цил>у ynanpebeita развоја социјалне заштнте и самоуправних односа у тој областп. Члан 22. Заједница се, у циљу yHanpebeita социјалне заштите, размене искуства у раду и остварпвања солидарностн, са осталим интсреснпм заједнпцама социјалнс заштитс у СР Србији удружује у Рспуб.шчку заједнииу соцнјалне заштпте. Члан 23. Скупштнна Заједннце и њснп органи дужIII! су п пмају право да capabyjy са Скушптш ном општинс, скупштинама осталих самоуправннх интереашх заједиица н њихови.м органкма, да заједничкн раз.матрању пнтања пз областн соцнЈалне заштите п равноправно од лучују о љи.ма. Члан 24. Рад Скупштнне Заједшше u њених органа п службп је јаван п доступан сваком радно.м човеку и rpabaHiniv. Скупштина Заједницс н ibohii органп посебно су дужнп да предузимају потребне мере у цил>у адекватног п потпуног инфор.мисања раднпх људп и rpabana о раду Заједницс п њених оргапа путем средстава јавиог пифор.мисања. Нацрт самоуправног споразума о оснивању Општинске заједнице дечје заштите На оонову члана 51. н члана 126. Устава СР Србије, члана --------- Закоиа о дечпјој заштитп и о самоуправншм интереони.м зајздницама дечјс заштпте и члана 207. Статута Општине Параћин, радницп у организацијама удруженог рада, радни л»удп и rpabami у меонил! заједницама п радници у организацијама удруженог рада у области дсчјс зашЋИте на торпторији Општишс Параћин закључују САМОУПРАВНИ СПОРАЗУМ О ОСНИВАЊУ ОПШТИНСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ДЕЧЈЕ ЗАШТИТЕ — ПАРАНИН I ОШИТЕ ОДРЕДБЕ Члан 1. Ради задовољавања личних ц заједничкнх потреба п интереса радних лудн п грађана на начелима узајамностп и солидарности и радк усклађнвања рада у области дсчјс заштитс са тнм потребама и пнтсреаша на са.моуправној OQHOBii, рад1А1ЦИ у организацијадта удруженог рада п самоуправнмм оргаиизациЈама, радии људи п граВани у мооним заједнипама н радиицп у организацијама удруженог рада у обуласти дечјс зашпггс оснивају самоуправну пнтересну заједницу дечјс заштите за подручје Општинс Параћпн. Члан 2. Назив заједнице је: Спштлнска зајсдница дечје заштнте — Параћ-iui (дал>е: Заједннца). Содиште Заједнице јс у Параћнну. Члап 3. Заједница има својство правног лнца, са прави.ма, обавезама и одговорношћу које има по уставу, закону, ово.м Споразуму и Статуту Заједнице. Делатност Заједницс у смислу закона и овог Споразума јс од посебног друштвеног шггереса. Члаи 4. Заједннцу представл>а председник Скупштнне заједнице. Члан 5. Заједннца сс може под условима и на начин утврђен законом, obiim Споразумом н Статутом Заједнице удруживати у шире самоуправнс шперсонс заједшше. II ЗАДАЦИ ЗАЈЕДНИЦЕ Члан 6. Заједница, на оонову утврђеде полнтике развоја дечје зашпгге, самостадно и у сарад- №11 са Скупштином опшпше, другнм самоуправиим интореснпм заједшшама, организацпјама удружсиог рада, месшш заједницама, Члвд 25. Y цилу котпролс рада п извршавања овог Споразума, Статута и другнх аката Заједнице, као и закона п Устава, у Заједници се образује Одбор за самоуправну контролу од 5 чланова, са мандато.м од 4 годннс. Члановп Одбора за самоуправму контролу бкрају сс 11 опозивају на начин li по поступку yrapbciniM законом ц правилима Социјалнстичхог савеза радног народа и Савсза синдцката о взборном поступку. Члан 26. Задаци и рад Одбора за самоуправну кон- . тролу утврђују се Статутом iiaii другим општјш актом Заједчице. VI ПРЕЛЛЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Члан 27. Избор делегата и конституисања Скупшти не Заједшше у складу са овим'Споразумом извршиће сс најкаоннјс до 20. децембра 1974. године. Члан 28. УтврБивање лзборшк јединица п броја де легата које једна или више делегација заједно бирају, као и друга питања у вези спровоБења првпх избора регулисиаћс се одлуком Скупштинс општине. Члан 29. Прву седницу Скупштине Заједнцце сазива председник Скупштине општинс или лицс које овласги, предлаже дневнп ред и руководн Јвеним радом до избора радног председништва. Прву седницу Одбора за самоуправну контролу сазнва н до избора председшгка Одбора руководп 1Б6НПМ радом председник Скуп« игпше Заједнице. Члан 30. Предлог за из.мену и допуну овог Споразума може поднети сваки потпионик истог, a изузетно кад се радн о законском усаглашавању и Скупштина Заједнице. Предлог за измену и допуну сматра се прнхваћеним уколико се са истим сагласп већина потписннка у року од 60 дана од дана доставлЈања предлога. Члан 31. Овај Споразум ступа на снагу кад га потппшс већина осиовних организацпја удруженог рада п меонпх заједница, а одредое нстог примењпваће се од 1. јануара 1975. годиис ако Законом о соција.\иој заштити и obilm Споразумом није другачијс одребено. Накнадно прихватање овог Споразума од стране оргацизацпјс удруженог рада н меспнх заједница није ничим ограничено и нпје потребна сагласност потписника овог Споразу.ма. Члаи 32. Ступање.м на снагу овог Споразума престају да важе ранпје донети споразуми и одлуке о социјалној заштити, ocilm уколико Закопом о социјалмој заштити и овпм Споразумом није другачнјс oApebeno. друштвено-политички.м органнзацијама, друш твима, удружендша и другпм самоуправнпм оргаиизацпЈама и заједштама, донобп п спро водп програмс развоја дечје заштитс. Члап 7. Заједнпца ствара и развпја услове за непосредно задовољење потреба п пнтереса, рад них л>удп п грађана у областн дечје заштите, yrepbyje облике, оби.м, садржину, услове н начин спровођења дечје зашпгге, обезбеђује оредства за дечју заштиту и управља тим средстви.ма и и.ма друга права, обавезе и одговорности утврђене законом, овим Споразумом II самоуправшш општљм актима Заједпице. III СРЕДСТВА ЗАЈЕДНИЦЕ И, ЊИХОВО КОРИПЉЕЊЕ Члан 8. Средства за дечју заштиту обезбеђују се из доприноса из личног дохотка, а могу сс обезбеђивати из мссног самодоприноса и дру nix извора (прплога, завештања, камата н др.). Члан 9. Стопа доприноса за дечју зашпггу утBpbyje се у складу са законом. Доприноси се обрачунавају и уплаћују пре ма осТЈовнцама и на начин предвивен законом или прописом заснованим на закону. Ч.\аи 10. Средства за дсчју заштиту воде се посебно, зависно од намеие, као средства за непосредиу дечју заштпту н средства за додатак надецу. Члаи 11. Средства за непосредну дечју зашпггу могу се користитп за: — организовано дневно збрнњавање деце до 15 годнпа старости, — обсзбеђсњс друштвене исхране децс до 18 годпна старостп, — помоћ у збрпњавању дсце осповношкол ског узраста на школоваљу ван места становања родитеља. — o6e36cbcii>e органнзованог одмора и рекреације* деце до 15 годнна старостн, — здравствено-хигијенско збрпн>аваи>о деце која органпзовано користс појслине облнке непосредне дсчпје заштпте, — нзградњу, адаптацпју и опрсмап>е објската за д-певни боравак, псхраиу, одмор и рекреацпју деце до навршених 15 година старости (дечје јасле, дсчји вртнВн, продумсспп боравак у школама, дсчја одмархмппта п игралишта п школске кухшве), — обављаље стручппх послова Зајсдшше и пнформисан>е о раду Зајсдпице, — научпо пстрпжипачкл рал у областп дечје заштитс н (Наставак на стр. 8)
СТРАНАЗ 14 ДАЦЛ Актуелна питан>а из медицине ШТА ТРЕБА ДА ЗНАТЕО ТУБИУАОЗИ ? Одговара: Примаријус Др Милорад Д. Станковић 1. Може лн се наследитн тубсркулоза од родцтеља? V врло реткнм случајевима туберкулозне клнце још док-се дсте налази у утробн .мајке прелази преко постелпше 113 болесне мајке у органнзам дстета. Свака мајка па п туберкулозна рађа здраво дете. Тубсркулоза углавном није наследна болест. Туберкулоза је заразна болест. 2. Може лн да оболн од туберкулозе лнцс које је фнзнчки јако? Свако може да оболн од туберкулозе, али ако је неко' у доброј кондицијн нма најбоље нзгледе да буде отпоран. 3. Постоји Ail доба старости када се више не може оболети од туебркулозе? Може се оболети у било које доба живота. Деца до три године старостн, омладина у пубертету и старије особе преко 60 година нарочито оу осетљиви и слабије отпорни npe.ua туберкулози. 4. Ако сте оболели од туберкулозе — хоћете ли то приметитн по томе што се лоше осећате? Врло се често болесник не осећа болесним, али рентгенски преглед — сннмање може открнти присуство болести. 5. Можете ли препознатн туберкулозног болесника по његовом нзгледу и понашању? Најчешће не, алн не треба заборавити на малаксалост и мршављење које често пратс туберкулозу плућа. 6. Ако сте оболелн од туберкулозе — можете лн се од ње излечити? Уколико се болесннк придржава савета лекара, почетни облици плућа туберкулозе су најчешће потпуно излечиви. Код одмаклих облика у њајгорем случају 'долазн до заустављања ширења туберкулозе, а смртност је сведена на минпмум. 7. Ако имате туберкудозу — да ли се морате дечнти у другидт климатским условима? Туберкулоза се лечн свуда и на свако.м месту без обзира на клпматске- услуве. Уопште узев најбоље је отићн у најближи анпитуберкулозни диспанзер. 8. Да лн је опасно живети у близини неког који је већ био туберкулозан? Излечени туберкулозни болесник не сеје клиие, али пз предострожности и чињеничног стања да ми имамо много хроничних неуредно лечених болесника, којн су својом нодисциплином постали п хронични извор заразе, треба у нашим условима већи део наших болесштка с.матратн сејачима заразс. 9. Постоје ли средства којима се можс спречитн да се оболп од туберкулозе? Постоје и то БЕСЕЖЕ ВАКЦИНАЦИЈА И ХЕМОПРОФИЛАКСА тј. уанмање лекова (изониазнд) у заштитне сврхе. 10. Ако имате 15 или више година у ком временском размаку треба да прегледате плућа? Једном годшпње; ако лекар кажс „чешће” послушајте »егов свает. СА СКУПШТИНЕ АКТИВА НОВИНАРА ПОМОРАВЉА И ШУМАДИЈЕ Y СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИ УСТАНОВЉЕНА НАГРАДА ДИМИТРИЈЕ ДАВИДОВИЋ • ДОДЕЉИВАЕЕ СЕ НАЈБОЉЕМ НОВИПАРСКОМ ОСТВАPEH.Y • ПОКРОВИТЕЉИ CY БИЛИ „ПАЛАНАЧКИ КИСЕA»AK" И ТП „Y3OP" Y нове.мбру месецу у СмедсрсвскиЈ 1 Еалаици je одржана скупштпна Актнва новннара Поморавља и Шумадијс којој cv прпсгствовали прсдставпицп редакиија и радиб-новинскпх установа пз Свстозарева, Смсдсрева, Младсповца, Аранђеловца, Пожарсвца, Смедеревске Паланке п представннци нашег листа. Из Удружења новннара Србпје присустовали су Захарије Трначевић, предссдииж и друг Ставриднс, техннчкп секретар. На скупштини је поднет извештај о раду Актива у протекле две године, изабрано је ново руководство, донесен је Акционн програм Актива за наредне две године п предложени нови кандндати за пријем у Савез новннара Србијс. , Y широј дискусији говорило се о тренугним условима рада II усавршавања новинара и о постојећим проблемпма објектпвног информисања, који се морају превазићи. Дошло се до закључка да се убдуће мора више повести рачуна о кадровима у нови* нарству II о њиховом усавршавању п специјалпзацији. Уведена је награда „Димитрпје Давндовић”, која ће се додељнвати сваке године за најбол>е новЈшарско остварење као највишс прнзнање новинарима Поморавља и Шумалије. М. Д. „У 3 0 Р« ЈЕ ПРАВИ УЗОР За све што је учињено и пос тигнуто за протеклих 20 година, посеона заслуга припада друштвено-политнчкил! органн заиијама оамог предузећа, a нарочито организацији СК, ко ја је од оснивања колектива била идејни творад политике програмског развоја. Омладинска организација има 226 чланова или око 20 одсто од укуп ног броја запослених којима предузеће поклања велику пажЊУ, ЈеР Y види дал>у пер спективу развоја. Y предузећу активно ради и Синднкална подружнииа која је показала нарочиту активност на спровођењу Уставних амандмана. Иако је успех Предузећа ви дан н конкретан, води се брига и о будућем раду. Перспективни програм развоја од 1975 — 1980. предвиђа: дал>е ширец>е и модернизацнју малопродајног простора н мреже на те риторијн огтштине Београд, доквалификацпју кадрова и при јем нове радне снаге. У плану перспективног развоја видно место заузима и дал>и развој самоуправних односа који су главнп услов да се остваре свн планиранн задаци. Д. Анђелић Посетнтн Смедеревску Паланку а не обићи пословну зграду Трговинског предузећа „Узор” и упознатн се са љего вим успеснма, значило бн пропустити прнлшсу да се чује неигго о необпчном и несебично.м залагању једног радног колектива. Предузеће јс основано 1954. годнне, п за 20 година постојања повсћао јс укупан приход 140 пута, доходак 153 пута, фон дове 365 пута, основна средства 160 пута, сопствену имовину 95 пута, запосленост 8,5 пу та п ЛИЧН11 доходак 15 пута — што очигледно показује да је њихов развој био веома ди намичан. Особеност тог пернода су многе успешне интегра ције, улагања у модернизацију п изградњу новнх продајних и магацинских капашггета, што је условило да се „Узор” са својом малопродајном мрежом налази на територијп девет огшггина н да не постоји пиједно село у опшпшп, шгш део града у којима нема своје продавннце. Смедеревска Па ланка спада у ред најотворенијих трговачких подручја, и многобројна трговинска преду зећа из свих крајева наше зем л>е отворила су своје продавнице. ИЗ „ПАЛАНАЧКОГ КИСЕЉАКА" НОВА ПЕКОВИТА ВОДА Y „Паланачком кисељаку" у Смедеревској Паланци пронађена је нова термо-минерална вода, која се по. физичко-хемијским својствима сврстава у ред натрнјум хндрокарбонатннх, угљено киселих хипертерма. У Јед. ном литру ове топлс воде има 8,5 грама лековитих састојака, а може се користити као допунско средство лечења код хроничних обољења желуца, јетре, песка у мокраћним путевима и после одстрањивања камена- из жучних органа. ТакоВе се може користити за купање код обољења реуматске природе: код запаљења и кочења зглобова, срашћивања кичмених пршљенова, закречења дпшЈићних и других ткива. „Паланачки кисељак” зато «ма амбициозне планове развоја. У току је изградња купатила са 20 када и 5 тушева. Нова оања ће још нмати затворени терапеутски базен и 2 сауне. Y идућој годинн отпочеће изградња центра за рехабилитацију и рекреацију са сташУонаром од 150 постел>а н неколико базена. Предвиђена јс « изградња хотела, „Б” категорије. М. Д (Наставак са 7. стране) — друге облике организованог поднзања, зрињавања и васпитаља деце. Утврђивање висине средстава за инвестнције п друге наменс из претходног става Заједница врпш у складу са програмом развоја дечје заштите, имајући у виду обавезе других самоуправнпх заједница које делују у области друштвеног стараља о деци. Члан 12. Скупштина Заједнице посебном оддуком угврђује обим и начпн учешћа Заједнице, односно родигеља у тротковима коришћења појединих облика дечјс заштите из претходног члана овог Споразума, тако да се у што већој мери изједначавају услови за подизањс, збрињавање п васпитаље све деце. Члан 13. Средства за додатак на децу могу се користити за нсплату дечјег додатка под условима утврђеним законом и за обављаљс свручних н других послова у вези остваривања н нсплатс нстог. Члап 14. Остал питања везана за финанснјско пословање Заједнице ближс сс регулишу Статутом Заједнице н друпш општп актима Заједнпце. .Посдовима Заједннцс гправља Скшштина Заједнице. . Одређенс извршне послове Скупштина Заједница поверава Извршно.м одбору н инокосном органу Заједнице. Члан 15. • Скупштина ‘Заједнице има 51 члана које бирају делегације: — нз основних организаиија удруженог рада и другах облика удруженог’ рада: 32 . делегата, — из месиих заједница: 16 делегата н — из основних' организација удруженог рада у, обласгп дечје заштите: 3 делегата. Број делегата које једна илн вјпис делегаНИЈа заједно бирају одређује сс посебном одлуком Скупштане Заједште. »Г Илаи 16- Мацдат делегата у Скупштшш Заједницс Tpaje 4 године. Начин избора п опознва делегата вршн сс у складу са законом и правилима Социјалистичког савеза радног народа п Савеза синдиката о изборном поступку. Члан 17. Скупштина Заједнице обавл>а слелећс по- ■словс: — утврђује програмс развоја лечјс " п rule и стара се за hhlxobq — утврВује облике, обим и начин спровоВења непосредне дечје заштите, — утврђује крнтеријуме п мерила за учешће родит^а у трошковима за корншћење појединих облика непооредне дечје заштите, — стара се о остваривању права на додатак на децу, — доноси Статут и друга општа акта Заједнице, — доноси финансијски плаи и уоваја за* вршнп рачун, — одлучује о сарадњи са другим интересним заједницама, организацијама удруженог рада, друпгтвено-по.штичкЈШ и другпм организацпјама ц месним заједницама у стварима од заједничког интереса, — разматра стање у областл дечјс зашгите и предузима п предлаже одговарајуће мере за решавање одређених проблема, — одлучује о удруживању средстава Заједнице са оредствима других самоуправних интересних заједница, организација удруженог рада н других друшгвено-правних лица ради финансирања потреба дечЈе заштите, — бира органе Скупигпше Заједнице, делегате за шире заједнице п друге самоуправне заједнице и организације, — разматра пзвештаје о раду Извршног одбора, стручне службе Заједнице н органпзација удруженог рада из области дечје заштите, — врши и друге послове који ©у јој ставл>ен11 у надлежност овим Споразумом, Статутом Заједнице и друпш прописима. Члан 18. Скупшиша заједнице не може донети про грам развоја дечје заштите, одууку о облнцима, обиму и начину коршпћења непооредне дечје заштите, нити утврдцтп критеријуме к мерила за учешће родитеља у трошковима за коришћењс поједпнпх облика непосредне дечЈе заштнте, као п друга општа акта за која то од\учи Скупштина Заједнице ilah се предвпдл законом, друштвеним договором или самоуправним споразумом, пре пстека рока од најмаве 15 дана од дана достављања пред\ога организацнјама удруженог рада, друштвено-полнтичким организашгјама „ месиим за- |едницама радц изјашњавања о испша. Члан 19. Пошто Скупштина Ззједница има само једно веће, Статутом Заједнице се утврђује о којим пптањима равноправно' одлучују делегатп радшЈХ људи — корисннка услуга са дел?гати.ма раднпх људи — даваоцмма услуга. Члан 20. Отатутом и другим актима Заједнице утврђују се и друга питања из делокруга рада Скупштине и питања која се односс на надлежнођт и задатасе Извршног одбора, ннокосног органа Заједнпце, начин обављања послова Заједнпце, као и друга питања из области пословања Заједнице и самоуправљања v Заједшшп. УСАРАДЊА ЗАЈЕДНИЦЕ И ЈАВНОСТ Y РАДУ Члан 21. Заједница се, у циљу унапређења заштпте, размене иСкуства у раду и остваривања со.лндарностп, удружује у Републичку заједницу дечје запгппе са осталим општинским н међуошптниским интересним заједнпцама дечје заштите. Члан 22. Рад скупштлне Заједнице и њених органа и служби је јаван п доступан сваком радно.ч човеку и грабанину. Скупшгина Заједнице и њвни органи по> себно су дужни да предузимају потребне Mope у цилу адекватног и потпуног информисања радних људп и грађана о раду Заједнице п њеннх органа путем средстава јавног ннформисања. Члан 23. У циљу доследног поштовања устава, закона, друпггвених договора, самоуправних споразума, Статута и других ошптих аката н одлука органа Заједнице, у Заједшши се образује Одбор самоуправне ’контролс од чла нова, са мандатом од 4 године. Посебним актом ближе се утврБују задацп и делокруг рада Одбора. Члан 24. Члаиовп Одбора самоуправне конт-ролс бп рају се н опозивају и по поступку утврђаним законом и правнлима Социјалпстичког савеза радног народа и Савеза Скндцката о изборном поступку. VI ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Члан 25. Избор делегата u конституисање Скупштп не Заједницс у складу са obilu Споразумом нзврпшће сс најкаоније до 20. децембра 1974. годнне. Члан 26. До конституисања Скупшпшс Заједнице у складу са овим Споразумом Заједнице управљаће Скупштнна постојеће Општинске заједнвде дечје заштитс, која је образована Одлуком Скупштнне општннс Параћин, Ср. 011-100/72-01 од 3. јула 1972. године. Члан 27. УтврБнвање изборних јсдниица и броја де легата које једна илп вишс делегација заједно бнрају, као н друга питања у вези спровођења првих избора регудпсаћс' се Одхуком Ск-упштинс општпне. Члан 28. Прву седницу Скупштине Заједнице сазнва иредседник Скупштине општине илн лице које овласти, предлажс дневнп ред .и руководп њешкч радо.м до избора радног прс дседништва. Прву седшту Одбора за самоуправну кон* тролу сазива и до нзбора председника 'Одбора руководп љешЕМ радом Скупштине Заједнице. Члан 29. Скулштина Заједнице. ће донети Статут н друга општа акта у року од 30 дана од дана одржавања прве седнице Скупштине. До доношења Статута н других општих аката у складу са овим Споуразумом прнмељиваћс се Статут и друга општа акта посто јсће Заједнпцс, осим одредаба којс cv v'eyпротноста са овн.ч Споразумом. Члан 30. Предлог за измену ц допуну овог Споразума може донети свакн потпионик истог, а нзузетно када се радп о законоко.ч усаглашавању и Скупштнна Заједнице. Предлог за измену u допуну сматра се прн хваћеним уколико сс са испш сагласи већнна потписника у року од 60 дана од лана достав* л>ан>а предлога. Члан 31. / Овај Спбразум ступа на снагу кад га потпшпе већина основних органпзацнја удружс ног рада н месннх заједница а прнмењнваће се од 1јануара 1975. годиие, ако законом и овим Споразумом инје другачпје одређено. Накнадно прнхватање овог Споразума од странс оргализацијс удруженог рада и месинх зајсднпца, нпјс ничим огранпчено и нијс потрсбна сагласност потпнишка овог Споразума. Члан 32. Ступањем на снагу овог Споразу.ча престаје да важе раније донстп споразумн п одлу ке о осннваљу ннтерсснс заједвннс дечје зашвнте.
Н ДАНА СТРАНА* МУЗИЧКИ живот ма слушалаца. Једаи посебан и нов 'доживљај била је музиВече барокне музике ка нашег, малопознатог слове начког композитора из 16. века, До.^ара. Његове четири игрс, нарочито Интрада и Аллеманда, свбјом топлином, шиV току октобра и новембра месеца културно забавна збп вања у Параћину, била су врло динамична н разноврсна. Позоришне представс, излож- ■бе, књижевне всчери донеклс су обогатилс, нначе' сиромаш ни живот нашег града. V читавом нпзу тнх догађаја, гдс се човек, можда за трен, опустио u пронашао де- ’лић својнх пеостварених омби цнја, једно вечс заслужујс да сс својом оргиналошћу посеб ио истакне. To јс вечс музнке вече Академског камсрног оркесгра Факултета музичке ака демнје из Београда. Прсд пре hvhom салом Градског аматер ског позоришта ови млади и талентовани музичари изводили су дела старпх барокиих мајстора: Долара, Хендла, Ба ха, Стамица ,и Телемама. Оркестар саставллн од гудачкпх инструмената, каракчеристично за барок, својим складним н увежбаним свираљем допринео је много дожнв л»ају једне, за неке првп пут досгупне музпке. Зналачки избор ко.мада за ово вече је доказ, да диригент Душан Сков pan није ишао за „певљпвошћу” музикс, него је ценио разумевање ц добар укус публпке, па јс репрезентовао тежс и вреднс партпје музичара ста ре генерације. Звуцн барокнс музпкс, у ово времс брзог тем па и технике, пружилп су нам нешто што смо скоро забораТО1ЛИ да постоји — смирењс. To јс блиска музика, која брзо ос таја слушаоцс и изазива осећај чсжњс и сетс за временом којс јс прошло и које пролазм. Наро’што се то осећало у другом и 1рећем ставу Хендловог Лонцсрта ГРОССО у г-молу гдс сс пспреплетањем муаике оркесгра и солистс нсти нала „архитектура” читавог ка дуго с треперпла у пашим комада. Нежна п блага музика дуго јс трепернла у ушима слушалаиа. рпном и * складношћу тонова нленила је слушаоце, пспрнметно iix освајала и пзазпвала ' у њима чудно надахнуће и же љу да се шшу пегде високо и далеко. Бахов Комцерт за виолину у Е-ДУРУ, је само потвоБивање чшћешшс. да он као компози топ стотина коицерата, миса. фуга » др. спада у ред мајбол»их мајстора барокне музикс. Млади солиста Сретен КрстиД. студент Академијс својом зре ло.м шггерпретацијом оправдао је многобројнс награде на оаз шш такмичешхма музшшра1ва. Срдачан аплауз којим је пуб лпка дочскала и пспратила ове младе музичаре, само јс доказ да параћннској пуб.мпш греба чешћс прпуштити овако при јатне всчерп. Она јс са пуно пажњс и стрпљења, и порсд потпуно' незагрсјанс сале, саслушала свс ко.маде п задовољ иа лапустила Поворипггс. Д. АнВелиП САРАДЊА ГИМНАЗИЈЕ „13. ОКТОБАР" И ЕШЦ „БОРИС КИДРИЧ" Једна кућа — два домаћина Свакодневно, јсдна још неомалтерисана зграда, сазпдана пре 15 година, врвп од младости. Од раног јутра до каснс 'вечери кроз њснс ходшткс, учионице п кабинете дефелују ученици двеју школа, којп су, ето прнморани да, као у некој фабрицн, раде у две смене. Иако су такви услови, iotobo пемогући за рад, онн п њихови професорн се не прсдају. Пуни ентузијазма крупним кОрацима грабе напред. Сваке године из те зграде, као свршсни ученпШ1 Гимназије и разнпх економскнх струка, излази око 300 девојака и младића, да би исти толики број на почетку нове школске годнне заузео њихо’ ,во ‘место.Преко године љих je у Ekohoaicokai школском иент630 а у Гилшазији „13. октостотнну мање. ^TIocctiiaii смо iix Једног сасBIIM обичног радног дана са iiiLbeM да сазнамо како проводе своје слободно време. Tokoai разговора у h»hxoboai гласу оссћао се на моменте призвук поноса на постигнуте ус-_ пехе, а на моменте тута што немају боље услове за рад. А заиста оно што су постагAii до сада, и што сада управо раде није за потпењивање. Ученици Економског центра издају повремено свој лист „Млади еконОАшста”, који припремају потпуно сами. Поред тога радом у историјској, географској, биротехничкој и разиим спортским секцијаЈма о бухваћено је између 200 и 300 ученика, претежно оних који путују са села. Њиховом раду придодаје своју помоћ и б професора. Као што сс прнмећујс нскс од obiix секцпја нмају научни, сазнајнн карактер док оне другс омогућавају ученику да пспол>и своје способности. Такав карактер има п спортска секција која је најбројнија. „То захваљујућн развијеном самоуправљању, које постојп и уопште у школи, али је у овој секцији до сада пајвпше постигнуто, рекао нам је Драган Тодоровић, председник омладине Школе. И поред минималних циљева, недостатак простора, времена и новца 1 (ученнцп самн сакупљају новац) успеси су очигледни. Стрељачка секција је првак Поморавлл и наше општиНе, a кашаркаши заузимају прво- место у укупном пласману у такАшчењу Средњих школа • Поморавља, изузимајући НуприЈУ- ...... .--т*--.- =• Поред тога, поносни су на број од двадесет чланова СК из редова ученика који на својим леђима носе највећи терет активности, као и на своју радну бригаду која помаже радшш организацијама онда када je то потребно. И ученици Гимнизије iixiajy чиме да се похвале. Њихове кошаркаишце су, например, треће у Србији, а математичари су надалеко познати и признатп. Вредне резултате забележиле су и драмска, (учествовала на „Октобарским сусретима 72”) стрељачка, радиооператорска, литерарна-решггаторска, хемијска и математичка секција. У школи постоји и Клуб за Уједињене нације, a на такмичењима у пружању првс noMohii заузимају по традицијн пајбоља места. Маркспспгака секција броји псгдс око 40 чланова и представља најбројнију секцију у школи. На гпггање, шта везује, у оваквом броју, младе за ту секцију, н»ен потпредседник Борђина Браиковић нам је одговорнла: „То је свакако, жел>а младих да што више сазнају о свету који их окружује, a и да’ се на неки начин афирмишу кроз испол>аван>е својих мишљења о друштвеној стварности”. Прави куриозитет представл»а спортско друштво „Гимназијалац” које у својидт редо- ‘вима :бкупл>а'једну четвртину ,од укупног броја школе, који тренирају у гимнастичкој, рукометној н кошаркашкој севцији. Вредно је напоменути да због недостатка простора и времена, они тренирају, када је то потребно, и у шест часова ујутру. На крају, пстакнимо да ова два „домаћина” успешно сарађују и да ту сарадњу сваким даном проширују. Поред осталог, они имају и једну заједничку жељу: да им се омогући бољи и свестранији културно забавни живот. Како ће се то посгћи они остављају да реше сгарији. Дејан Јовановић МЕСЕЦ КЊИГЕ Седам знаменитих Црњана Библиотека ,Др Вићентије Ракић” II Дом културе нз Срп ске Црње у Акцијп Месец кн»и ге 74, а у част Дана школе „Бура Јакшић”, агворили су у суботу, 16. новембра изложбГ* под назпвом „Седам знаменнтих Црллна". Ова, по обиму, скро.мна, алп по садржају врло богата и шггересантна изложба пружа нам могућност да сс кроз слику, фотокопију докумената и писану реч, уз приступачна објашњсња, упоз намо са седам знаменитих л>у Ail који су pobeini у селу Срп ска Црња* у Бапату. Вођмш различитим MOTiiBiLMa oini су onniLMi нз if»c, алп су ohilm не ВИДЛ.1ГВ1Ш, алп иеуништпвим lumiAta, остали везани за nene шкоровс, златна полл под Ж1ГГОМ н племените л>уде. Hai познатијп међу њима су н пес Hiimi. Бура н Милета Јакшнћ н савремсни кшнжсвник Момчило Милапков Изложба he, по сле школс ,Ј5ура Јакшић”, бн пг отворена у прооторијама Библиотекс н Дома културе у Поповцу. Л>. С. У ЧАСТ ДАНА РЕПУБЛИКЕ Истинита бајка о људима У част 29. новембра Дана Републике у нашем граду 28. новембра гостују глумци Крушевачког позоришта. Они ће под називом ЈН АТОВИ 90 својим изузетним програмом под називом „Истинита бајка о људима „увеличати славл>е поводом роћендана наше Републике. „Истинита бајка о људима” је избор текстова из опуста наших највећих књижевника који су са љубављу, поштовањем и дивљењем писали о бор цима који без обала верују у слободу домовине и њене 6miставе зоре сутрашњице. Поезнја о бориби и слободи н доживљајн везани за те херојске дане у зналачкој интерпретацији грумаца из Крушевца омогућиће још један топао и присан сусрет са д>удима који су новој Југославијн дали своје цдеале, љубав, a њих 1.700.000 и највеће богатство — живот. Представа почиње у 19 часова у сали Градског аматерског позорипгга. Л>. С. један песник — једна песма ПУТ КОЈИМ HE ОСТАЈЕ ТРАГ Бежим, ал шта врсди Кад траг остаје и одајс Помислшл на тебе И на лицу ми остаје траг Бацим поглед Он се разбије и остаје траг Има ли неки други пут Пут којим не остаје траг. МОМИР 1ЕЗДИЂ АРХЕ0А0ШК0 БОГАТСТВО ПАРАЋИВА И ЊЕГОВЕ ОКОАВВЕ Параћин сс налази у питомој н богатој .моравској долинн на месту укрштања чесгобродичког и цариградског пута, где су векови.ма пролазилн разни народи и племена, задржавали сс краће илн дуже и остављалн траговс својс матернјалне културе, које данас на.\азп.мо скоро свуда и на сваком месту. Ннје рстка појава да нека села и сама за себе чине локалитсте, као: Главнца, Лецце, Поповац, Стрижа и др., па и сам Параћин са пским својнл! улииама и периферијом претставља локалптет: Улица 29. новембра и почстпн део старог зајсчарског пуга, код циглане и црспаис. Често па многнм локалитстима ВИД11МО остатке култура које су припадалс разним добима, тј. видимо смививање култура, којс јс ишло ohhai редом како су цариди ц плсмоиа долазнлп н остављали их за собом. На нрнмср, на Бабп и Пртруши нг.лазимо остаткс и неолита, и бронзс и Рима и срсдњсг вска, а у Глождаку, код цигла.че и црспане и броизс и Рима. Параћин II љсгова околина иарочито су богати праисторијским археолошким налазиштима: нсолитским и бронзанодопским. Ми их HcheAio свс иаводити, јср археолошко рекогносцираљс нашсг краја нијс завршено, за право тск је започето. Тај стручни п дсликатни восао треба ставити у задатак музсју у Параћину, кад сс будс отворио. НЕОЛИТСКИ ЛОКАЛИТЕТИ Од неолитских локалитета навешћемо и - укратко описати два локалитета која оу ревистрована и на којима су вршена ископавања. Један је изнад Српске фабрике стакла, нзмеby пута ПараВин — Главица и реке Црнице. Други, нешто већи, налази се на ауто-путу Параћин — Ниш, недалеко од села Дреновца. На оба ова локалитета налажени су, углавном, предмети који прате ове локалнтете, фрагментп керамике п каменог оруђа, ножз!- ћи, предметн израђеип од кости, теракота, трагови од плста. Имтересантпи оу за проучавање фраг.ментн керампкс затворенс црвепе бојс. На локалитету код села Дреновца пронађена је статуста: мајка с дстстом, јединп овакав примерак у свету, која јс била па Археолошкој изложбп Југославнје у Парпзу. БРОНЗАНО ДОБА Бронзанодопских локалитста такође има доста (Стрнжа на старој десној обали Велике Мораве, Кнеселачка чесма н др.). Задржаћемо сс само на оном добро познатом и испитаном локалитету код циглане, са десне стране старог зајечарског пута. Он истовремено прет ставља и прво праисторијско вробље откривено у Поморављу. Ископавања су вршили: Народни музеј у Бсограду п Археолошки инсппут Српске академпје наука. У гробовнАш — урнама, пород пспела спаљених покојника и остатака недогорелих костпју, стављенп су и украснн предмети који су припадалн њима, наруквицс, игле « др. Урне су потом поклапане,са једним пли два суда, а око h»iix постављанп су малн судпћи, са храном, којих је могло 6irni 6—7, па п више комада. Овај Аокалитст у стварп прнпада средibCM бронзаиом до5у. Гробовн срсдњег бронзадгог доба (1500 — 1200 година пре наше ере), са начином сахрањивања какав се примешивао у Средњој Европи тек у време тгрелаза из бронзаног у гвоздено доба називају се периодом поља са урнама. Бронзанодопско гробље код циглане, у Глождаку, случајно је открила Гордана Илић, бивша ученица и члан Археолошке секције Основне школе „Радоје Домановнћ” у Параћину, на тај начин што је у школу донела, са локалтггета, три бронзанодопске посудице. KYATYPHH ОСТАЦИ РИМЉАНА Културних остатака Римљана има готово свуда, како у селима, тако и у самом граду. Ту би дошлн: .материјал са грађевине (камен, цигла п цреп) у виноградима изнад дананпвег гробља, остацн темеља утврђења на планини Баби, на месту тзв. „Самар", фрагмеи ти кералшке, фибуле, жишци, римскп новци — најчешће измешани са материјалима других култура, на локалнтетима: Петруша, Баба, Деда, Стрижа, циглана и црепана. На Баби се могу наћи остаци рнмских рудника: рударска окна, шљака, куглнце бакра, а доскора се је могао наћп и рударски алат. Ово је доказ да су Римљани на Бабп вадилп н топили руду бакра. Од римског новца mta највише новца Септиашја Севера, Александра Севера, Валекгинијана, Галијена, Лукијана, Јулпе Августе, Јулие Пауле, Јулие Домне, Веспазијана, Костантина Велнког, Константииа III, Пертинсакса, новац кован у Костолцу — Виминацијулву и др. СРЕДЊИ ВЕК Среднд! век је у нас црпличио лобро заступљен. Најзначајнија налазпшта претстављају старословепска гробља. До сада су открпвсна два: јсдпо у сслу Поповцу, а друго изнад села Лешја, код порушеног манастира Ов. Богородице. На оба ова локалитета вришо је ископавања Народни Музеј у Београду. У гробовиА1а су ттронађени: прстени, минђуше, перле и др. Поред гробља овде би могла да се уврсти и старословенска и уошпте словенска кералтика, које највнше п.ма на локалитепша на Баби, Петруши, п меспша где сс налазе остаци порушених средњевековних цркава и манастдра у Малој Светој Гори, на којима се сада врше радовп на реконструкцији и рестаурацијп. Словенска матернјална култура нцје, међупш, ограничена само на накнт н керамнку, код нас има налаза и земл>орадничког оруђа (мотике, плуговн п др. (Мала Света Гора). Цретпостављам да се на Пегрушп, Баби (код манастнра Св. Богородице) и на местима порушенлх старпх цркава п манастира може наћи и оредЈ&евековни српски новац. To би бпло све, укратко, о археолошквм налазиштима одиосно археолошком богатству Параћина и његовс околзше. Њпх има знатно Binue, како оних које овде нисмо споменули, тако и оних која досада нису још открнвена. О најстаријем добу — палсолнту (добу нсглачаног камена )ппје било речп. До данас на нашој територијп, немамо нијздно палеолптско налазиште. Али, обзаром да имамо вс!1и број неиспитапих пећина, инјс нсхључена могућност да можс доћи до шосовбг откривања. Да бисмо што. бољс упозналн прошлост наше земље и боље схватпли развитак наших народа, почев од најстарпјих времена, па до данас треба поклонпти пуну пажн>у на₽ шем културном наслеђу. To наслеће треба да чувамо и корпстимо за дал>н развитак name иауке п изграђиаања наше културе. ,
CTPAHA 10 14 ДАНЛ Y ПОСЕТИ ДРЕНОВЧАНИМА ДРЕНОВАЦ У БР0ЈНАМА ДРЕНОВАЦ ИМА 700 ДОМАНИНСТАВА И 2650 СТАНОВНИКА. СЕОСКИ ATAP JE ВЕЛИК 1200 XEKTAPA. ИМА 420 3AПОШЉЕНИХ РАДНИКА И OKO 300 БАКА И CTYДЕНАТА. ЕКОНОМСКИ ЈЕДНО ОД НАЈЈАЧИХ СЕЛА.ИMA 179 ТЕЛЕВИЗОРА, 34 TPAKTOPA, ii 50 1ГУТНИЧКИХ КОЛА. СЕЛО ИНТЕЛЕНТУАЛДЦЛ СЕОБЕ ДРЕНОВЧАНА ИЛИ ПРИЧА О HACTAHKY Првобнтно насеље села Дре- Алм ве.шкс поплаве из 1870. гоновца налазпло се ближе Мо- динс при.морале су мештапе да рави, према Доњем Катуну. сс иселе и дубље повуку према Горњем Брачину. И данас се -J. ™ тај потес зове Малп Дреновац. 4 ;А/Ш блпзина цариградског друма, песређене прпликс н стал* -дИна узнелтраваЈва мештана од етраис- путника и свакојаких друмекпх чета, патерле су становннке Аа се поново преселс UXWна старо место код Мораве. S Садашња локација Дреновца је S чстврта, који ,је то имс добно дреновим шумама. | Ш ШКОЛА ПА ОСТАЛО Дреновцу се сада убрзано гд ради на подизању новс школе |Д'Кј K<>ia већ пдуће ш^олске годинс wh треба да примц у своје светле ’ учиошше преко 500 малишана, УчвШ1ка из овог н суседних села* -Т° бптп лелан од мо- ^ЖАерн1ГЈ11Х оојеката опрел/вен ^Нјсаврел1ени.м наставним сред5^' ^ствима и учплима. За прву фаг а)' сРеАства CY обезбеВгна пз фонда месног самодоприпоса. ; а на реду је обезбеђпвање сред става за другу фазу, која he :јкоштатп око 1700000 дпнара. — > Ускоро на референдуму грађаЗДМИД11И Дреновца треба да се изја- |1Жзсне за продужењс .месног самодопршфса за још 6 година, §МјЈИкако ои се обезбедпло средство довршетак радова. ^а PeAV је н проншрење покоја за сада пма 20 бпоИЛЈева* А°нешена је нова ауто- |«\Ш-Уатска телефонска централа за 1°ш -40 бројева. Ј°ш пРе неколико годнпа пз- ^8^вршена 1С анализа воде на местV звац^.м Чесма, где постоји десетак пзвора пнтке воде, ц “ * одабрана је љена употреба за л потребе сеоског водовода. V перспектпвном плану развоја ■ *1 Деновац he иматп и гравитаI цпони водовод. За сада је то : само у плану, а.\п убеднкин се у озбиљност п прпљсжност Ј :вредш1х мештана, верујемо да SahiK ј ће то бпти и реализовано. Истпм планом је, такође, |g||§ предвиђена п изградља ветеринарске сташше. To cv важнији оријентирп развоја у догледSffiggjg ној будућпости овог највећег ССЛа Y ОПШТП1П1. коју им пружа Задруга, кажу, к додају да је она „мецена свих збивања", Ове зиме Земљорадничка задруга Дреновац слави педесетогодишњицу постојања и рада. Има 34 хектара сопственог землдппта и 1200 хектара у кооперантској сарадљи, a 250 коопераната у ратарству п сточарству. Бави се пословима промета робе и транспоота. С обзнром на малу сопствену површппу, Задруга мора свој развој да орпјентише ка бољој кооперантској сападљп, заправо доследннјем примењивању закона о удружпвању зсмљораднпка. Y оквиру остварива- )ва зеленог плана” Задруга је са четворпцом коопераната Vшло v инвестицију од 45 милиона, која средства ће уложитп у изградњу модерног објекта за прпплодне крмаче. До пролећа радовн ће бити готови и уложена средства почеће да се отплаћују. Међу добрим коопераитнма истичу се: Петар Миладиновић, Драгиша Миладиновић, Бранко Мнлоаанзвић, Драгупш Радосављевић, Богосав Рајић, Радомир Марковић и други. — Наша задруга покрива само подручје овога села, каже Божидар Бокмћ, директор Задруге п сву пажњу омо сконцентрисали на добре односе са кооперантима. Интересп нам се поклапају па можда зато владају хармонпчни односи. Свуда где је то потребно Задруга помаже развоју села. Тако на прпмер, по.могли смо изГрадЊУ ШКОД£, УСТУПИЛИ 1ГООСторије за наставу, купили библиотецп стручну лптературу, затпм помажемо омладинску организацију, културни жпвот ii тако даље. СЕЛО СА ФЕСТИВАЛОМ Дреновац је познат и ван Ha слицп: мотиви из Дреновца СУДСКИ СПОРОВИ I КООПЕРАНТИ СЕ | ХВАЛЕ ЗАДРУГОМ . Алц кад говорјшо о презенту јсела Дреновца одмах пада v |очп прпморна сарадња села п “ Земљорадничке задруге. која постоји join од 1924. годппе. * ’***’$* &гмдоештанн и кооперанти су врло задовољнн услугама и помоћн граница наше општине- no јсдпном фестивалу народне музикс „Село моје, завнчају мпли”, који се одржава већ једанаест година. Судећп по броју посетилаца ово је научасовннја манпфестација 1<од нас. Сваке годдтне кроз њега rrppbe no 80 певача п 4000 посматоача. Многи победншш на овој прпродб'« сада пмају и по неколико снпмљених ттлоча. Може се учинити по овомс да Дреновчанп нмају пуно псвачких талената. Алп до сада нико од њпх није освојио ип једну награду. Обично су свп „пропадали” у квалнфикацијама. МеВупш, Дреновчани нису само љубцтељи песме, већ и МЕСНА ЗАЈЕДНПЦА КОНАЧНО ВЛАСННК ЖЕАЕЗННЧКЕ ЗГРАДЕ У ПЗВОРУ Месна заједнпца села Извор јс од Железнвчког транспортног предузећа Београд утовором број 4553/72 купила стан за надзорника пруге у бпвшој железнпчкој сташши за суму од 75.000 динара. Ова цена јс постигнута директном погодбом обзпром да се па расписивану јавну лпцитаипју у листу „Полиппса" нико није јавио. Владилшр Бпорац, бивши надзорник пруге у Извору, својом тужбом бкружном суду у Светозареву покушао је да пошпптп уговор о купопродајп наводећи као разлог право прече куповпне по основу стеченог станарског права. Окруж ни суд у Светозареву својим решењем П. 312/73 одбацио је тежбу као не благовремену. Врховни суд Србнје решењем Гж. 74/74 потврдио јс решењс Окружног суда у Светозареву. Тако је Месна заједница села Извор коначно постала власпик бпвше железничке станцпе. Овај судски спор засл^жује нашу пажњу пз два разлога: Прво, због упорности Месне заједпнце да обезбедп пристојие просторије бивше станице за потребе села и друго, због чињекпце да Владимир Биорац има у улпцп 8. марта оопствену породичпу стамбену зграду величине 97 м‘, али је ппак упорно покушава да задржи у својини и стан у Извору. На основу новог Закона о стамбеопш односима v CPC Скупцгпша општинс Параћпн донела је одлуку којом се протшсује рационално коришћење стамбеног простора којом се такође онемогућава поседовање стапа у друштвеној својипи п сопствснс породичнс зградс. Према овој одлуци Влада Биорац п свп други који имају сопствену кућу п стан у друпгг веној својинп је трсбало да усгупе своје станове онима којп пх немају. Нажалост, људи С КАМЕРОМ Y ПОПОВЦУ (V) ОПАСНА РАСКРСНИЦА Сваког јутра ва пола сата пре почетка радног времена V Фабрвци цемента н псто толико после почетка, на раскрсннцп пспред нове фабрпке је правп хаос. Caoopahaj тотално није регулисан. Таква је ситуацпја на свпм прилазпма овој раскрсници, па којој не само да није решен саобраћај, већ пзгледа да нико нема нп добрс во<\>с да регулише гагтаљс паркпн простора. Једпоставно, настаје трка калшона ко he прс да заузме простор нспред фабрпке. Право је чудо што је до сада овде бпло само лакших саобраћајних удеса. Истннп за вољу саобраћајнп органп вшпе пута су пастојалн да обезбеде нормални развој саобраћаја, парочмто у јутарљим часовпма. Pebe no завршетку радног времена. Међутпм, све је то недовомно па се стога морају предузетп хптне мере како не бп дошло до трагедија већих размера. Ово тпм пре, пгго је сваке годипе све вшне калпгона п друтнх моторшпс возила па је крајње време да се предузму дуторочме ефикасне мере у циљу решавања овог хфоблемз. Горе: почела је изградња нове школске зграде. Доле: кафана претворена у учионпцу добре књпге. Дреновац има најбогатију сеоску библиотеку са књпжнЈш фондом од 4000 Kanra п око 150 чланова. Тренутно се аене просторије реновирају, у којпма ће мештанп наћи да прочитају сву дневну штамггу, заиграју партију шаха и позајме добру каигу. Библиотека је добила и неколико награда, као најопремљенија сеоска библиотека. Поред овога мештани могу п два пута недељно да виде фплмске представе. Можда није познато да је село Дреновац да^\о од рата па на овамо нпз пнтелектуалаца: професора, лекара, инжењера... Y том погледу опет се сврстава v ред најнапредниџк села. Y фпзичкој културп Дреновац на.шчп на' остала села name комуне: фудбал је најмасовнијн спорт. Али са изград« њом нове фискултупне сале у школи, доћп ће до омасовљан>а спорта. Л>удц he имати прклике да се баве чак и гимнастиком и друпш обмтима физичке активности, јер ће сала служити и потребама сеоске омладине. Први активни спортисти Фудбалери били су: Сдба Антпћ, Бранко Лазић, Тома Милосављевић. Раде Савић, Милисав 0- брадовић... Ових неколико података није довољно за праву скицу о напредном селу Дреновцу. iep његов лпк се стално мења, али је можда довољно да се вшпс запнтересујемо за њега и пскуство љегових мештана. Текст; М. Дилштрцјевк^ Сннмци: М/ИлЈЈН* као људп, увек им је свега мало.. СасвЈш је сигурно да у нашој општпнп има пзвестан број л»уди који у овом чренутку пмају сопствену породичну кућу и стан у друштвеној својшш, алп он’и изгледа п не пошш!Л>ају да станове у друшт веној својини успуте влаонику става, да би овај затим исти доделпо неком који стан чека као „озебло сунце’’. Ооновне организације удруженог рада би требало да утврде који су то л»удп који имају стан у друштвеној својини и сопствену кућу и да покрену поступак за иселење. Међугим, изгледа да онп који то треба да покрену пду линијом незамеран»а, па се зато констатује у неким средпнама да све иде „по старом". А. Кнежевпћ Дреновачки вигањ Скоро у самом центру села, поред- нових зиданнх кућа, одолева времену н непогодама мала чатмара. звана вигањ. To је у ствари најстарија ковачница у селу, где су ратари могли да паоштре мотику, секиру ц раоник. И данас није изгубила своју намену. Y јеку сетвених радова пз ље одлежу рески звуци мотике п шкрнпа тоцила под руком старог циганина Tone. Тада ће п сам прилаз код гдавног улаза у Фабрику цемента вероватно битп сређен н никада вшпе не би требало да буде овако запуппен. м. ПВСОКУХАЕбу Дана 19. овог месеца грађани, који су куппли хлеб, дожпвелн су „изненађење" да је ду хлеб помешан са песком. Такав хлеб је купило више гра ђана у разним продавницама у граду. Хлеб је мешен у Пскарском предузећу „Извор". Песак се впдп голим оком a п осећа под зубима. Y то сс уверио и пословођа предузећа „Извор” коме је хлеб показан. Међутим, он је пзјавио да гре шка иије до аих. iep се браш но добија из млпна Марковац код Великс Плане. Y ери медорнпзацијс, кад су млпновп модернизовани п кад се тпеница меље вал>цима a не између два камена, чудно fe да се у брашну налази неш то што није за Лзудску исхрану. Надамо се да ће нспекција утврдити ко је крив а дотде: Потрошачп чувајтс зубе! М. Ж. Такмичење певача аматера у ГорњоЈ Мутипцп „Златни глас Кучаја 74“ Традтџхонално таклшчеп>е псвача аматера под називом .Златни глас Кучаја 74", одржаће се 28. новембра у ГорнлЈ Мут« шшп. Гости вечерн cv естрадни уметници народне музике: Вера Ивковпћ и Данило Живковић. Такмпчаре ће пратитн позна* тп музпчки ансамбл Радојке и Тинета Жпвковића. Покров1ггел>и овог такмиче&а су многобро1не радне органрзације ошптннс Параћин.
14 ДАНА СТРАНА 11 XV КОЛО ДРУГЕ СРПСКЕ ЛИГЕ — JYT Јединство и код куће кренуло ■ ЈЕДННСТВО — ОЗРЕН (СОКО БАЊА) 3:1 (0:1) Y оквнру 15. кола Друге српскс лпге група — југ, Јединство је па свом терену дочекало тим „Озреи” из Соко Бањс, и после fceAiiKC борбс п неизвесности савлададо жнлавог противннка са резултатом 3:1, полувреме 0:1. Била је то »гра v којој „зслеии", и поред тсренакс надмоћпости, нису мо глн да постнгну головс id пзраздто гол шансп. Утакмица је решена у задњнх двадесет минута када ie Ивида Грбовић са два, н Риста Аризовнћ са једнпм голом решпли утакмицу. Лепо и сунчано поподне прпвукло је на градски стадион нешто преко 1000 гледалаца којп су по првп пут дошлн и организовано са павијачким реквизнтима. Поред чегрталки и застава у току свих 90 мину* та игре оглашавала се п сирена. Верни павијачи „зелених” били су убеђени да ће њихови љубимцн најзад заиграти на свом терену и да ће се противник из доњег дела табеле лако савладати. Међупш, свс до изједначујућег гола у 69. мпнуту, срца навијача су зебла. Као што рекосмо надмоћност домаћнна није могла да сс рсалнзујс тако лако. Гости су повели у 36. мипуту голом десне полугке Јоваповића, којн ie грешку одбрам беннх играча домаћина нскористио п са седам-осам мета ра лепнм ударцем савладао, пначе солпдног, Богосављевића. 1Пта рећп о пгрп у првом полувремену? Била јс то јалова надмоћност домаћшш. Шап сс су се ређале алн су се сви напади успешпо одбијалп од врло чврсте одбране противнпка, којн 1'е имао у својим редовима мадог по расту али сјУчзнот иентархалфа Мнленковића^.Од^уство маште и мудростн у навалп „зеленпх” у првом полувремену дало је предпост госпша од 1:0. Почетак другог дела нгре ваговештавао је да ће се резултат преокрснутп. Стручни штаб Једпнства па чслу са* Радославом Цекићем дао је hobo пнструкцпјс. Играло се нешто повезанпјс. И док су једног момента сви.кренули у напад и палазили се у шеснаестерцу гостију, нз једног контра папада центарфора којн је носио лрес 4 није дошло до вођства од 2:0. Али п то сс догађа. Када је био очи у очц са Богосављевпћем, шутнрао јс неспретно п резултат остајс непромењен. 69. минут донео јс радосг п нграчима и навијачпма. После једне гужвс прсд голо.м Сокобањчапа, Обрадовић јс успео да главом лопту убаци у гол U нзједначење 1:1. Противннк се нгром отвара а играчн Једннства у таласпма опседају гол противника. Гол „висп” у ваздуху. После једнс врло употребљиве лопте која је дошла са крила, центарфор Ивица Гр бовнћ опет скоком падвисујс постиже други гол за свој тнм. одбрамбене нграче и главом Радост међу нграчима. V гледалишту амбијента као на „Ма ракани”. И док су многи повнцима поздрављали победу „готово је готово", капнтеп Риста Арпзовић успешнпм дрпблЈШго.м се ослобађа противннка п летш шутом са десетак метара шаље лопту у гол п тако повисује резултат на 3:1. Овај трећи гол можда не бп ни био дат да одлнчни суднја Борпца Мнтић из Лесковца нијс продужно утаклшцу за три минута због повреда пграча п намерног одуговлачсња игре од странс нграча id Соко Бање. На крају можемо рећн да је победа заслужена. Резултат јс реалан. Утакмнца не тако лепа за око п да је овом победом Јединнство пребродило једну кризу слабмх партнја код кућс. Играчи су по мало бплп п сујетнн, али верујемо да јс то сада већ прошлост п да lie већ у заднлј утакмици протнв „Радника” нз Сурдулице то докаЗати. Резултатн 15. кола: Нова Пазар — Падилулац 3:1, ЕИ Младост — Радник 3:2, Таково — Полимље 1:1, Јединство — Озрен 3:1, Севојно — Прва петолетка 2:1, Раднички — Младост (СП) 0:0, Тимочанин — Јагодина 0:0, Хајдук — Металац 2:2, Леминд — Младост (Л) 1:0. Y 16. колу састају се: Палилулац — Младост- (Л), Meталац — Леминд, Јагодина — Хајдук Вељко, Младост (СП) — Тимочаннн, Прва петолетка — Радннчкн, Озрен — Ссвојно, Полпмље — Једннство, Раднпк — Таково, Нови Пазар — ЕИ Младост. IX МЕМОШАМ МАРКО ИЛИЋ Испред каисле на параhimcKOM гробљу, no супчаном поподневу окупшш су се пријатељи u познаницп покојног Марка Hnnha „Крfbe'*. Сви ти људи, KOje обично можете срестн па фудбалском стадиопу Јединства” пли у фоајеу Градског позоршита, пли код ^Гри Грозда", или нак у Ydpyxce/by пензионера, сакупили су се тог сунчапог четвргка да последњи пут „праве друштво" и испрате до гроба свог пријатеља, суipaJjaniuia и последњег боема пашсг града, Марка, зиаhoi ^КРЊА”. Умро је дан раније, 13- новембра у старачком дому у Алексинцу, у 64. години свог мукотрпног али и пош- ^геног битисања меку нама. Мало ко у ПараНину пијз познавао Марка Крњу. Био је присутан свуда. Пи јебна јавна лшнифестација, ии ieдна фудбалска утакмица, ни једно гостовањс позоршипо није прошло без Млрка и његових духовитих добацивања пз првог реда гледалишта. Премијере у Ншиком народном позоришту, гледао је iiaiu Марко из првог реда. А ко је устаари Марко Крња? Звао се Марко Илић. Bohen. ie npe 64 године. doiuao у Пара1шн npe 46 година. - ИКРЊА“ Доселио се овамо, ваљда Оа ослободи оца бар једних гладних уста, и баш овде нашао свој прави дом. 5 Радио је све и иишта. Никако у радном односу и никада без пеког послића. Био је фирмописац, техничар у позорииегу, надрипиcap и много тога. Mebynut, у последње време, нешто због болести a вероватно и умора све мање се појављивао у јавности, a све дуже остајао у болници. НајчешИе је седео у кафани „Аовац”, па томболи у и ходнику Општине, где је писао за нсзнатну накнаду, поднеске неписменим атранкама. Селкдбом органа управе CO у нову зграду, иселпо се Марко Крња. У реновирани мтел иису га пустили. Није могао да платн конзумациЈу. Док конзумације није било, Mapко је био редовни гост јединог параћинског хотсла. И тако, истискпван са једног на друго место, истиснуг оданде где је проводио живот, Марко се обрео у итарачком дому у Алексинцу. Но, ни тамо се taiie dyio задржао. Умро је после ме ссц дана. Непосредно пред смрт писао је пз Доиа пријатељима ба се сада налази ............последњој чекаоници смрти...” и како саба ... нсмаш са киме пи itopШУМАДШСКО-ПОМОРАВСКА ЛИГА Стакларци и штофарци посустали ■ ТЕКСТИЛЦ — ПАРТИЗАН (MAJYP) 2:3 (2:0) S ЖУПА — БОРАЦ 3:0 (2:0) Y 14. колу Шумадпјско-поморавске лнге наши клубовп забелсжнли су слабс резултатс. Борац ie играо у Александровцу Жупском са тамошњом Жупом и убедљпво јс нзгубно са 0:1, док јс нзненађсњс кола бпла победа Партизана нз Мајура протнв Текстилца н то у Параћину. Интересантно је да јс тим Фабрнке штофова прво полувремс завршпо у своју корист са 2:0, али је у наставку дозволпо некомплстном. тиму нз Мајура да их победн. • Y овом колу једино су Дреновчани осветлили образ. На свом Tepeeiy високо су поразнлн, Јадрап нз Крагујевца резултатом 4:1. Овом победом екнпа Напретка има шансс да нзбегне незавидан положај на табслп и да у наставку првенства, у пролеће, обезбеди н даље сгатус овог ранга такмичсња. Некомплетан п на брзнну састављеп тим Партнзана нз Мајура, којн ie од дрмаћпна позајмио и опрему да бн однграо утакмнцу, победно је свог противника н то на нгралпшту Текстплца. Штофарцн су победу нмалн у рукама, водплп су са 2:0, алп су дозволили противннцнма, ла их срцем п жељом за победом надиграју и победе као гости. Уједно ово је био и резултат кола изненаВења. Победи се нс можс приговорпти, јер је ц поред нзненађења заслужена. Код резултата 2:2, Штофарци су ималп неколнко зрелих прилика да поведу алп су Стојановић, Томић и друговн пропустнлн да реалнзују ‘прнлике. _ Састав Текстнлца: Дреноваковић, Јовановић, Стефановић, Трајковић, М. Стојановић, Арсовскн, Толшћ М., Стојановић Н., Томић Д., Илић, Марковпћ. Стадион: Текстилца. Гледалаца око 300. Стрелци за Текстилац браћа То.мић. Идуће педеље (24. XI) у 15-том колу састају се: Буковнк — Напредак, Победа — Партизан (Г), Пар* тизан (М) — Слога (Д), Слога (Ч) — Текстилац, Младн радник — Јединство, Борац — Омладинац, Слога (Б) Жупа, Шумадинац — Рембас и Јадран — Гоч. Р. Весић СТОНИ ТЕНИС №ВШ ПОРЛЗ Y прво.м колу II орпске лигс ЈУТ у Параћину, одигран је меч у стоном теннсу нзмеђу домаће екнпе „Борца” и „Тимока” нз Зајечара. Домаћи су повели са 20: али су ппак меч нзгубнлн са 2:5. Нашн стбнотенисери морају да жалс за бодовпма које су препустили гостима. Да су били мало спремнији и у пгри сталоженнји, свакако да пе би нз овог сусрета изаiiLin као поражени. Гостн су сс показали у бољем светлу: игралн су мпрno ii сталожено предвођени ветераиом Јовановићем. . -Илић-С. — Ивановић С. (17:21, 21:19, 21:19)....................1:0 И.тћ М. — Мушкатело М. (21:17, 10:21, 21:19) 2:0 Дулнћ Б. — Јовановић М. (15:21, 8:21) 2:1 ИлиН М. — Ивановић С. (10:21, 19:21) 2:2 Илић С. — Јовановнћ М. (18:21, 16:21) 2:3 Дулпћ Б. — Мушкатсло М. (21:19, 18:21, 20:22) 2:4 Илнћ М. — Јо*ваповпћ М. (21:18, 18:21, 19:21) 2:5 С. Стефановић КОШАРКА МААКА ИГРА - СВЕЖИ БОДОВИ ПАРТИЗАН (СВЕТОЗАРЕВО) — ОКК ЉАРАНИН 51:55 (19:37) Петровић, Торн>ански 10, Мирчнћ 1, В. Петровић 2, Матију doMtuia да одиграт ... Пуна захвалност пријатељима... хвала Живи na decenoјловнћ 2, А. Торшанскп 2, Раднћ, Сретеновић 24, Стевановић 8, Тарановска 4. Судије: Кузмановић (С. Паланка) — Димитрнјевнћ (Светозарево). У овај сусрет кошаркаинг цс параћннске екнпе ушлс су као фаворитп потцепнвшп свог протнвника. Можда јс то разлог више млаке пгре, бсз довол»по жара н полета, поред већ неповољннх услова за пгру у тесној н незагрејаној саikii домаћнна. Прво полувреме завршено јс велнком предношћу Параћзшки, али у друтом делу Светозаревчанке су бнле иешто жустрије, ефнкасније су игралс испод коша и опасно смањнле постављену разлпку. Ипак, је утакмнца завршена победом нашнх кошаркашнца, које су и без веће мотивацпјс придодалс join два свежа бода шампионској залнхи. то£одишњем бесплатном бри јању” и еелика чежња за Параћином пробијала се изAtehy pedoea. Y џепу Aty ie nponaben itсечак пз ноеина, pacnopeO утакмица јесењег it чролећnot deлa преенстеа његооог Jedimarea”. Узрок смрти? Јетра it срце, кажу, a ја 6ta dodao: чежња и туга за еољеним ipadoAi. Марко ]’е могао и без основних cpedcraea за жиеот, али без Uapalluna није Aioiao. У четертсак, 14. новембра, на zpadcKOAt гробљу no лепом суичаном еремену, ПаpahtiH се „...са свим чочаcriLua..." onpocrtio od ceoz, вероватно послебњег боема, Марка Илића, зеапог иКРЊАП. Б. Обрадовнћ ЗАВРШЕН ЈЕСЕЊИ ДЕО ПРВЕНСТВА У ДРУГОЈ СРПСКОЈ РУКОМЕТНОЈ ЛИГИ ГРУПА ЗАПАД ТЕКСТИЛАЦ ТРЕБИ Послс одлуке Такмнчарске ко.штспје да сс неке утакмцнс пграју и преко недсље. првенство у Другој српској рукомст ној лпги завршено је 10. новем бра. У задн>е.м колу рукометашп Тексгилца гостовалп cy Y Александрорцу Жупском где су игралп са Дискосом п iorvбнлп утакмнцу са 29:27. Овнм поразом „Штбфарцп” су још вншс заосталп за водећпм тимовима „14-тим октобром" из Крушсвца „ „Паварцем” пз Све тозарева. који пмају 25, однос по 24 бода. ДД СЕ HE ЗАБОРАВИ... ЛОАВ МиАенковић Падобрански спорт је прославио tlapahiui, али фудба i је остао најпопуларнија шра. И данас у граду на Црници могу да се наћу читаве генерације бивших ф>удбалера, који су. својсбремено подизали отадионе на ноге, и којпма се одушевљеио пљескало. Један из те плејаде дароаитих фудбалера, чија каријсра је на жалост крахко трајала, је и Димитрије -у Лола МиленковиИ. Poheii ie 1929. године у Параћину. Фудбал ie почео да игра у под.члатку јединства joui 1945. године. Ту ie npoeeo три годинс кад прелази у Борац. — Заправо читава .иоја јенерација из подмлатка Јединс^ва прелази у npeu tiui Борца, јер нисмо сви могли да добијемо место у првој постави Јединства, каже наш саговорник. To су бпли: Ченди МилошевиИ, Борко Качунковић, Михајло КрсTiih, Muma Tajuli tt друш. Y Борцу сам остао coe do обласка y Армију. После toга играо ca.u само lodiuiy dana, oner, y Jeduuccey, u ту ce завршава моја каријсра активног спортистс. Касније сам постао т^енер у Борцу. • Па који Ва.ч је моменат остао дубоко у сећању пз еашег „зенпта"? — Можба је то гол против репрезентације Свесозарева, Kada са.и слраховитом еолејом затресао мрежу противпика. По расквашеном терсну са левог крила nadaAa ie лопта баш око пенала. Ни сам не 31taxi како сам захватио. Публика ie cpda4r no позбравила шут. • Сее пма рице и наличЈб. Па вероватно и Ваша „меdaљa успомена"? — Било ]'е то у Краљеоу nponie do.uahiiHa Ја сам rada играо у халф-лини.- ји. Проиграо сам dee акције, а Жики Шнајцу iuije било тешко da обе реализује. MebyrriLu, do краја утаклшцс сее се пзерне тумбе. ми изгубимо са 3:2, и поерх тога добијемо .Дебеле1* батпнс, da нас полиција пратила do хотела. A onda наш аутобус Јнеени навијачи оспу камеIbCM. • Заиста непријатпо. Нпшта нал1 писте рекли о тренерском pady? — После нелиигог erpadaња od струје, настауло сам као тренер у Борцу. Ycneo сам da ову екипу veede.4 у ранг у ко.ие су бпли Напредак из Крхпаееца, Тптоео Ужице и dpyiu. о Пратите ли и danac спортски жиеот у граоу? — HdeM често па утакмице. Алн за неки озоилгнији pad немам времена. Позиеају Ate da oner eodtL\i „Борац”. lie могу da прпхесбтлм jep coai презаузет. © Шта мислите o cadaiuiboj генерацији Tiuta којег сте виеобили? To cy талептоеани ломци. Hedocraje, чини aiu ce, само eeliu pad u бисцшш-ла. Ta генерација danauitba има euiue начина da ce забаеи. A na.ua je netcada фудбал ouo cee. M. Димитријевић Сиимак у тренутку када je na niiran>a одговарао Џајнћ ЗА ЉУБИТЕЉЕ СПОРТА УСМЕНЕ СПОРТСКЕ НОВИНЕ Параћпнцп су нсдавно има- да и доста висока цена улазлп npiLMiKy да у организацпЈп нпца. Радшгчког унпверзитета ’ прн- zK’ ^илосављевиђ суствују усменпм спортским повннама. На бројна пнтања л>убнтел>а фудбала одговарали су познатп фудбалски стручља цп п радшши: Анте Младенић, в.д. Савезног капптена, Миљен ко Мнхнћ, тренер Црвенс звс здс, доктор Бранко Нешковић, лскар наше репрезентације и Драган Џајпћ, репрезен татнвац п паш пајпопуларш! ји фудбалер. Тако су бројни пнтерссеити могли да чују субјсктивна &шш л>ења емпиентнпх стручњака п да се обавестс о маље поз папш чпњешшама пз пашег најпопуларнијег спорта. У сваком случају шшшпати ва Радппчког унпверзптета је за сваку похвалу, али нс моИздаЈе OK ССРН ПАРАБИН Ypebyle Релакциони олћпр Вршилао дужностп глаано! и олгопорног урелника Борђе ПетковиП Адреса Релакцн1е: Иараћин Б. KpcMHHOHitha 16 Тел 83-694 Шгампа „ГЛАС” Беос*рад, Вла|кпнићепа 8 ТелЈ 335 384
25 Г0АИ11А ЈЕДНЕ ГЕВЕРАЦИЈЕ Y суботу, 16. новембра нспред зграде бивше Гимназије било је неуобичајено весело и живо. Матураити параћЈгнске гимназије из 1948/49. године срели су се после 25 година. Дошли су из разних градова Југославије, са различитим животнпм и стручним пскуствима, п истом жељом: да у овом сусрету оживе сећања на дивне дане младости. Нп сребро у коси, ни умор и бројне одговорности, ни „зреле године” нису могле да обуздају смех и „ђачку радост при појави сваког новопристиглог. Обично његов надимак из гимназијских дана и дуги загрљаја п пољупци, јер се већина није видела ни срела веђ четврт века. Чудна је п сретна та генерација. Њихови професори Драгић, Јосифовић *и Јован Ивановиђ су горди на њих. Никада није интелектуална „елита" била на окутгу као тог сунчаног суботњег јутра. Од присутних 53 „магураната” 17 je магистрирало, а њих шест су доктори наука. Био је то шаролик и диван скуп. Капетан корвете и геодетски потпуковник су се „исповедали” свом драгом професору Јосифовићу за несташлук од пре много година, док је Ивчз, „стари вук” превртао своје блокче које је чувало многе већ заборављене грехе — рецимо да је један данас уважени пољопривредни стручљак добпо тројку нз владања због „чашпце". XYMOPECKA 1Г®А©ПВППЖ®]ТП У HS®A®|py . Кад моја жена нешто себи уврти у главу, онда је млаћење празне сламе да је разуверавам како није у праву, јер је мак симално тврдоглава. Жслела je телевизор у колору п морао сам да га купим, наравно па крсдпт. Узалуд сам јој говорио како he пам рођацп и суседи досађивати чеспш посетама да би гледалн обојени програм, аја, нпшта није вредело: она je о -roue имала супротно мишљење и могао сам да пукнем на ребра. остало би по њеном. И тако тај великп изум електронике, то јест телевизор у колору, папрено и преслано скуп, уђе у наш стан п надемнуо одгурну у запећак свог старијег брата у црно-белој техницп, заузевшн његово место на сточићу у кухињи. Тс прве вечери код нас је била свечана атмосфера, празнична. Спремљена је и боља вечера. Жена мм рече да је ред да обучем ново одело и да вежем нову кравату. И она обуче нову хаљину и дотера косу. Наш синчић умивен п — мирак, рекао би се од нечега уплашен. Чак и мачак. постао озбил>нијп, као да н он очекује неку сензацију. На Једно четврт сата пре почетка програма у боји разместисмо се испред екрана како је коме бнло згодно, изузев мач-. ка којп се склупча пспод сточића, али нвје намерааво да дрсма. Нестрпљиви смо. Нарочито наш синчић, јер је за почетак програма у боји најављен цртанп фнлм. Y том се зачу купац у врата, која се, потом, отворише п на њи.ма се појави наш најближи сусед Мнлојко на челу екипе од пет чланова коју су сачнњавали: његова жена Кадивка, ташта Марица н тројс дсце, једно другом до увета. хМене нешто жигну пспод леве сисе. Моја жена се некако снађе у гужвн и. као добар стратег, како-тако пронађе седн шта за колектив суседа. Али само што се средисмо, а оно још једно куцање у врата, која се, потом отворише и на њима се појавп наш други сусед Радојица, као предводник групе од четирп члана: жене Росе, оца деда-Живка, једног непознатог детета (јер Радојица и Роса нису имали дсце) и кума сељака нз оближњег села којп ilm беше дошао у госте. У мени нешто зашкрипа и крвгну, те закрештах, кобајаги обрадован: — Добро пам дошли, драги наиш сусеAil п осталн. Изволите! Раскомотитс се! Наравно, они се раскомотшпе. Ја уступнх своју столицу Радојичнној жени Роси, на коју она велнчанствено спу . cni своју огромну заднмшу. и остадох на ногама. Раднјица добп хохлнцу. Оно непззнато дете се угура међу децу ‘на отоманг. И деда Жпвко се прикључп деии. Кум-сељак једноставио селе на фрпжидер^ не скидајући шубару са главурдс крушкастог облика. И остадошс до илпзу nouohii, мада про грам у бојн нијс трајао до тога времеиа. За то време моја жена је трнпутл кувала кафу и исто толнко пута правпла лимуналу за децу н деда Жпвка, а што се тпче кумасељака, тај је пош.А>емао пола литра шл>и Лица присутних била су озарена неким ретко виђеним сјајем. To више нису бњ\е брижне мајке и врсни стрчњаци, натмурени очеви са мрачним челом због проблема у фабрици, инстотугу iiaii канцеларији. Билн су то људи -које вежу бројне успомене и у којима ни време ни обавезе нису гасиле сећање на препнсани задатак, вепгго'смишљену ,даку° да се спасу од прозивања, прве пољубце и чежљиве погледе на -обалама Грнице, која тада није била овако несрећно заробљена бетоном. После традиционалне прозивке и подношења рапорта слављеницп су посетилн просторије Биб.шотекс у којима су некад учили, а затнм наставили у хотелу „Славиja" сећање на младост уз песму и шалу. Тек ту су открилп да сада већ озбиљни геодетски потпуковник Таоке није заборавио песму са којом је често друговао у младости, а да погпуковника и доктора техничких наука још увек „пече” савест што је једном пре много година морао да превари професорку Марију п тако спасс своје другове. Весела је та генерација матураната нз 1948/49. Знали су да истинскп обележе свој оусрет. Почели су негде 15. новембра увече да се окупљају да би се -Рек 17. рко подне расталп уз обећање да ће се кроз 5 годича поново срести. вовице и, притпгг, ометао нам праћење про грама, јер је непрекидно брбљао о ннским ценама пољрпртгередннх производа и жипе стоке. Кад на ]едвите јаде одоше, дрекнух: — Шта сам ти рекао, жено! Она мп узврати без узбуђења: — Неће они долазити сваке вечери. Ohe, кад год се даје програм у боји. — Неће! А био сам у праву. Долазили су. Додуше, нс баш сваке вечерп и не у истом саставу, али су долазили, често су’долазили, и то не са.мо суседи већ и наши рођаци, ближи н дал>и, па и неке моје колеге JI3 предузећа, тако да се понављала сцена нз оне прве вечери: мување у теоној кујни, кафа, лимунада» дим од цигарета, дсчје чарке на отоману, и тако даље, све у свему мир у кући нам јс био потпуно унпштен, а утппппго га јс телевизор у колору Кад догоре до ноката, ја измислих „цаку” како нам се покварио телевизор, мада је био исправан. Суседи ме посаветоваше да га сместа одиесем на оправку. Рекох нм како је пстекао гарантни рок, а тренутно нисам при новцу. Они то примише с неверицом и скинуше мн се с врата. Одахнусмо. И даље смо пратили програм п у колору н у црно-белој техници али кришом, конспиративно, сводећи звук на „пиопијаниспмо”, јер јс постојала опасност да неко од суседа изненада бане н уфаћка нас у лажиј што бп нас грдно обрукало. На жалост, наш мир у стаиу није био дугог века. Једног јутра упаде у нашу кујну сусед Милојко и забруида прозучсит баритоном: — Комшија, ја сам решио да однесем твој телевизор на оправку код једног мог познаника, одличног мајстора. Пошто ииси при новцу, како ми рече пре неки дан, ја ћу платнтц за поправку. Вратићеш ми кад прилппп плату. Ја и моја жена јекнусмо у дуету: — А, то никако. ■. то нема схшсла* ко.мхшц*а... Ншпта нцје хтео да чујс. Зграбн телевнзор у наручје, изнесе га пз кујнс у двз- ’ риште где га је чекао „фиИа”, стрпа га на задње седиште, седе за волан, упалп мотор п одјурп као помахнитао. — Да лн је могуће! рекох ја. — Код тебе, какав си шепртља, свс је мопгће! — рече моја жена. Истог дана по подне комшнја Милојко донесе телевизор. — Комшија, све је у реду као у Бечу, — узе да објашњава правећи се важан. — Поправљеп је стопосто. Алп ми мајстор, пако ми је пријатед>, узео петнаест старих 11Л>ада. Исплатио сам га. A тн ћеш менс првог кад пршппп љ\ату. — Оћу комшија. И хвала тп! Дођи всчерас с породицом. — Доћи ћу, него шта. Црко сам за програм у фарбп. Лепо је, брате, много лепо. мнсмпп оне фарбе, разне, да су жнвз живцате... само што не проговорс. После твеговог одласка, заурлах: — Јаој, жено, Blue лн ти овај циркус’ Зар да плапш за тобожњу поправку исиравпог телевизора ^петнаест хнљада* старнх динара. — Е, сам си за то крив, Тозо. Измислио сц ,даку" и — награбуспо с »ом, цикну моја лепша половина п тако ме ошиау погледом да ми се учинило као да жели да ме ишамара. Чедомпр Д. Јовановнћ СКУПШТИНА ОПШТИНЕ И ДРУШ1ВЕН0 — ПОЛИТИЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЧЕСТИТАЈУ 29. НОВЕМБАР ДАН РЕПУБЛИКЕ РАДНИМ Л>УДИМА И ГРАЂАНИМА 0ПП1ТИНЕ ПАРАЋИН АКЦИЈА „МЕСЕЦ КЊИГЕ" ЂАЧКО ЛИТЕРАРНО ПОСЕЛО м. д. V оквиру традшшоналне акцијс „Месеи . књиге" Библиотека „Др Вићентије Ракић" организовала је још један суорет љубите- > л>а лепе писане речн. Овога пута сусрелн ■ су се наши најмлађи ствараоци, литератп i из основних пгкола Радоје Домановић, Сте- i ван Јаковљевић и Момшио Поповић, којп су можда по први пут треперавим гласи* Гмгма читалм исповестн својих младих душа. Интересантно је да међу ученицима „ђачког песничког посла” није било ни једног дечака-песника. Невешти стиховн зајапуренпх девојчица освојнли оу присутне непоновљивом искреношћу и топлином ђачког доба. На крају je v знак захвалности за сарадн»у у ширењу’ и популаризовању књиге другарица Смнл>ка Арсић, књижничар дечјег одељења учесницпма н наставницима поклонила по један примерак књиге „Диванхана” аутора Скендера Куленовића. V току акцпје „Месец камге” Библпоте- ' ка ће оргашгзоватн нове сусрете са познатим писцима и песнпцима а п најмлађи ' ствараоци имаће прилику да се још једном сусретну и да нас .поздраве звонком чашом свог детпњсгва.
АКЦЕНТИ НЕЗДП0САЕН0СТ СЕНЕРЕШЛВД РЕЧИМД Данас на подручју Међу општннске заједнице за запошл>авање скоро 2700 свршеннх средљошколаца тражн посао. Од тог броја скоро 800 су из Општине Нараћин. Све су то млади л>уди, стручно прнпремлени да као машински, граБевински, хемијски н економски техннчари, трговцн, машинбравари, металостругари итд. обавл>ају послове у радним организацијама, доприиосе њихово.м напретку, обезбсbyjy средства за своју н породнчну егзистенцију. Спрем »II су за то н желс то, а.ди многи се узалуд надају, јср због објективних тешкоћа у којима су тренутно многе радне организацијс slui због тога што су завршплн „погрешне школе” многи he морати на то још дуго да чекају н да се узалуд луго надају. Међу овнх 2700 са нашег подручја већ дуже времена убедљнво „воде" свршени гимназијалци, којих има преко 400, онда следе- економскп техннчари (240), машннскн техничарн (190), трговцн (190), аутомеханнчари (150), хемијскп техничагш (140), машинбравари п бравари (140), учитељн (120). мединински техничари (110;, грађевински техничарн (100) ИГД. Сигурно је да бројке не могу увек да послуже као показатељ за прогнозу могуп ностн за запошљавање, јер се потребе привреде не зна ју, а и онако немају сви једнаке шансе. Наиме, економ скп техничари имају веће могућности за запошл>аван,е нсго грађевннски техничари, например, јер постојп далеко већи број радних места на којима могу да раде. Meђутнм, уз сва ограннчења, гимназијалци су сигурно у наЈтежем положају. He само што их је највише, већ и због тога што школујући се у гимназији нису оспособл>ени ла успешно, без претходног обучаваља, раде бпло какав посао. Припремани за „внсоке науке", после годтг ну-две, због неуспеха нли других разлога, индексе су заменили картонима за пријавл>иваље код Завода за запошл>авање са надом да he „испасти нешто”. Због тога, упоредо са брнгом о они« ма који су своје могуНности реалније проценили и кроз средње школе стекли практнчна знања потребна за рад, требало би путем дошколозања помоћи им да се за одрећене послове оспособе и тако бар донеклс изЈедначе своје шансе са шансама осталнх. Уз то, путем стипенднрања материЈално необезбеђених, могуће је пружити помоћ онима који су са студирањем прекинули или га нису нн отпочели због немаштине. С обзиром да од укупнсн ороја незапослених младих са средњим образовањем са подручја шест општина Hamer региона у нашој Општнни је сваки четврти, то тражи ociLM „сагледаван>а eraња и проблема" и „утврВивање закључака” и предузи- .мање конкретних мера н акција. Усвајањс предложепог Самоуправног споразума о издвајању средстава за унапређење привреде, н отваран>е нових радннх Meera је једна од тих мера, која истовремено и.ма п друге економске компоненте. Зато одлагање или неусвајање тог Споразума не са.мо што јс политнчки неисправно и ско номскн нсоправдано, већ и нехумано. Д- А. отмнммвжми ГОДИНА I БРОЈ 21 ПАРАВИН 10. ДЕЦЕМБАР 1974. ИЗЛАЗИ СВАКОГ ДРУГОГ YTOPKA ЦЕНА 1 ДИНАР ЛИСТ СОЦИJАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ОПШТИНЕ ПАРАБИН ОСНИВАЊЕ САМОУПРАВНИХ ИНТЕРЕСНИХ ЗАЈЕДНИЦА ДЛНМ ПОПИОВАИ [ПОРАЗУВ У ОВОМ БРОЈУ: ИА ЗБОРОВНМА РАДНИХ ЛзУДИ и скупштинаМа месних заједница одлучено ЈЕ ДА СЕ ПОТПИШУ САМОУПРАВНИ СПОРАЗУМН О ОСНИВАЊУ САМОУПРАВНИХ ИНТЕРЕСНИХ ЗАЈЕДНИЦА У ОБЛАСТИ ЗДРАВСТВА, ОБРАЗОВАЕБА, КУЛТУРЕ ФИЗИЧКЕ КУЛТУРЕ, ЗАПОШЉАВАЊА, ДЕЧЈЕ II СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ 9 Y TOKY ’дАНАШЊЕГ ДАН/V У МАЛОЈ СААИ СИНДИКАТА ОВЛАШНЕНИ ПРЕДСТАВНИЦИ ЗБОРОВА РАДНИКА ОБАВИНЕ ПОТПИСИВАЊЕ УСВОЈЕНИХ САМОУПРАВНИХ СПОРАЗУМА 0 Y НАРЕДНИМ ДАНИМА ЧЕКАЈУ НАС ПОСЛОВИ НА ИЗБОРУ ДЕЛЕГАТА ЗА СКУПШТИНЕ CAMOVJIPABНИХ ИНТЕРЕСНИХ ЗАЈЕДНИЦА И ОДРЖАВАЊЕ ЊИХОВИХ ПРВИХ СЕДНИЦА СТРАНА 2. СА ГОВОРНИЦЕ IX КОНГРЕСА ССОЈ: ИЗЛАГАЊА ДРАГИЦЕ БАШЧАРЕВИБ И БРАТИСЛАВА МАРКОВИБА; И поред тога што су нзвесне објективне околностн диктирале више него усиљени тем по послова на конституисању самоурравннх интересних заједница у областима које су означене као „области од посебног друштвеног интереса", пое-хови се одвијају према плану. Комунисти н сви радни л>уди су схватили сву озбиљност друштвено - политичке акције, која ни у ком случају није по својој садржини нспод значаја недавно одржаннх избора за скупштине друштвено-политичкнх заједница. Јер, не заборави мо то, ради се о оним областима за које су радни људи жнвотно заинтересовани, у њима се остварује заштита њиховог здравља, школовање љнхове деце, штити се подизање здравог подмлатка, остварују се интереси у области културе н физичке културе, солидарност на социјалном плану и други реално присутни ннтереси и потребе. Нцјпре су уставни амандмани, посебно амандман XXI, прокламовали начело да раднн људи своје потребе у области образовања, науке, културе, здравствене заштите н њима сличне потребе задовољавају на основу слободне размене рада, чиме се радним л>удима у организацнјама удруженог рада ових друштвених' делатности обезбеђује у основн тгсти друштвено-економскп положај какав имају раднн л>уди у организацнјама удруженог рада материјалне производње. Ове /шчне и заједничке потребе, као и одређене потребе друштвене репродукције у радним организацијама, радни л»удп остварују на основи начела узајамностк и солидарности у оквиру самоуправних интересних заједница, које у ту сврху оснивају утврВујућн Y CYCPET 1975. ГОДИНИ КОАИКО нових стдновд? Ближи се крај једне године, завршавају се започети послови али н стварајг планови за нову радну годину. Многи од 1975. очекују испуњење својих жел>а, па ће.мо зато да оне, којлма је стан једина жел»а, обавестимо како „стојс" ствари са стамбеном мзграднлм у следећој години. Разговаралн смо са другом СТАНИМИРОМ ШУТИНЕМ, директором Завода за урбанпзам и ко.муналне послове и ево шта је он одговорио: „У 1975. поред завршетка зграда започетнх ове године, нмамо у плану и нова зидања станова за тржнште и поделу грађевинских парцела за ннди видуалну стамбену изградњу. Поред тога, трудићемо се ^да пронађемо боља решења обез беђнвања средстава за брже расељавање станара чије се зграле \ руше, јер је то један од великих пробдема за наш успешан рад. Један од већих пројеката, ко ји се управо завршава, предвиђа зидан>е стамбено-пословне зграде, Ламеле, која he cetin улицу Лоле Рибара и имаће 71 стан. Ова зграда ће бити намењена тржипггу. Иза Робие куће Београд поднћи ће се солитер П+9 са 53 стана, а на пглу Моше Пијаде п Маршала Гита стамбено пословна зграда са 16 — 18 станова. За станове Фонда солидарностн одређена је локација, /гао Буре Салаја и Цара Лазара, и чим временске прилике дозволе, идуће годпне почеће изградња једне зграде П-г4 које ће имати 60 стано- »а. на самоуправним основама н своје заједничке обавезе према тнм заједницама и своја заједничка и појединачна права која у њнма остварују. Кроз н>нх се на де.мократски п самоуправни начин обезбеђује слободна размена рада радника у привреди са радницнма на подручју ванпривредннх делатности. Тиме се суштински мењају и ранији односн у овој сферп, а непосредпи произвођачи постају нстовремено одлучујући чнниоци у одлучивању о расподели дохотка чији су они ствараоци. Од ранпјег, мање илн внше незатгнтересованог посматрача, који је својс незадовол>ство услугама друштвених делатности могао да изразн еамо у оквнру политичке структуре, рад ни човек постаје основни фактор н у крепрању програмске и развојне политике друштвене надградње. Досадашње финанснрање друштвеннх делатности, и поред покушаја да се пре уставним интересним заједнпцама у здравству, образовању, културн и друтим областпма, осло боди фискалног (дажбннског) карактера, остало је то у својој суштннн све до данас. Корак који сада чинимо ствара основу за превазнлажеље ове ситуације, односно стварају се битне претпоставке да радни људи преузму све послове друштвене репродукције пз руку државе. У питању је процес деетатизанпје ових делатности и њихово самоуправно конституисање у оквнру јединственог система удруженог рада. ДруШтвене делатности, а посебно образоваљс, здравство, соцнја.\на заштина, култура и уметност. представљале су засебни област ослоњену на државу у свом издржаваљу. Н>ц. хово осамостаљивање добија На утлу Пикулине у.мпде и Мајора хМарка, водећи’ рачуна да се створи цслина, доградиће се наставак већ постојсИе Поповачке зграде са 10 станова. Радне организације које ће бнтн и сопсгвенн инвеститори доонле су локацију п већ на пролеће моћп he да почну из* градњу станова за своје потре Поред зидаља, Завод планира на почетку 1975. годнне и почетак радова на регулисању корита реке Црнпце. Лицитација за уступањс радова регулације тока реке кроз град је извршена. Обале he се уредитн све до Сарајевске улице што ће у многоме допринети лепотн нашег града, јер ретко да којп град нма погоднију п захавалнпју локацију за пра вилно урбанистичко уређеље, од Параћнна.” Према овом разговору ста- ■ нова he бити, само још остаје ! надање да he комисије за до- ■ делу станова употребнти прави ј „аршин”. Д. Анђелић пуни смисао тек кад се појављује као повезивање у јединствен систе.ч удруженог рада, Временом је постало неопходно да се стари односи у овој области дефинитивно одбане и свп настали проблеми реше кроз нове односе, на основу са моуправпе интеграције и слободне размене рада између радних људи. Осамостал>ивање од државе добија свој пуни смисао са становншта самоуправљања тек када се појављује у функцији непосредиог повезивања у јединствен систем vдруженог рада, уз изједначавање друштвено-еконо.мскогпо ложаја радника, у сви.м области.ма друштвеног рада и у ства рању услова за непосредно одлучпвање радника п других радних л»уди о средствима која удружују за задовољење својих личних п заједнпчких потреба. Непосредни произвођа чи he одлучивати о висини свог дохотка који he издвајати за подмириваље заједничких потреба. Њима се не намећу спол,а овн нови друштвенп односп, они су пх са.ми на зборовима радника и скупштинама месних заједница констптуисали п уграднли у самоуправне споразуме о оснивању интересних заједница, на које њихови ов- ■ i СТРАНА 3. ДОБРИВОЈЕ БОШКОВИБ: ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА ИДЕЈНО-ПОЛИТИЧКОГ РАДА Y CABE3Y KOMYHHCTA СРБИЈЕ; ПРЕД СЕДМИ КОНГРЕС САВЕЗА СИНДИКАТА ЈДГОСЛЛВИЈЕ: РАЗГОВОР СА ДЕЛЕГАТИМА; СТРЛНА 4. ЗА ДЕЛЕГАЦИЈЕ И ДЕЛЕГАТЕ CKYITOITHНЕ ОПШТИНЕ: ПРИВРЕДА ЗА ДЕВЕТ МЕСЕЦИ; ЈУБИЛЕЈ; ПОЛА ВЕКА „ПАРАБИНКЕ"; СТРАНЛ 6. Y ПОСЕТИ ШАВЧАНИМА: ПРЕДСТОЈИ ОПЛЕМЕЊИВАЊЕ СРЕДИНЕ; СТРАНА 7. ЈЕДАН ПЕСНИК — ЈЕДНА ПЕСМА: ДРАГОСЛАВ ТОДОРОВИН; СТРАНА 8. ПОДРУШТВА.АВЛЊЕ ОДБРАМБЕНИХ ПРИПРЕМА, БЕЗБЕДНОСТИ И САМОЗАШТИТЕ: СТРАНА 9. ФУДБАЛ: „ЈЕДИНСТВО" ЈЕСЕЊИ ПРВАК КОШАРКА: ПАРАВИНКЕ ПРВАКИЊЕ (Наставак на 2. страни) М. Вучковић: Допол — торањ
CTPAHA 2 14 ДАНА CA ГОВОРНИЦЕ IX КОНГРЕСА ССОЈ ПМЧ№ ЖЕПСНЕ1ИЦНЕ ! ИМИ МИЕ ПХВНЕ и АЕВЕТОМ КОНГРЕСУ САВЕЗА СОЦИЈЛЛНСТИЧКЕ ОМЛЛДИНЕ ЛТОСЛАВИЈЕ ПРИСУСТВОВЛЛИ СУ ИЗ НАШЕ ОПШТИНЕ ДРЛГИЦЛ !’.А® ДАрЕВНГ>’ кло ДЕЛЕГЛТ ПЛРОДНЕ ТЕХННКЕ II БРАТИСЛАВ 1Ј,АРК0ВИИ’ ,<Л0 АЕЛЕГЛТ ОПШТИНСКЕ ОРГЛНИЗЛЦИЈЕ ССОЈ ■ огЈХЈ;'®10 Y «ЕЛИ11И НЗЛАГАЊЕ ДРУГАРИЦЕ БАШЧЛРЕВИН У КОН- 'РЕ™0Ј К0МИСИЈИ ЗА ДРУШТВЕНУ АКТИВНОСТ ОМЛАДИНЕ 11 ТЕКСТ ДИСКУСШЕ ДРУГЛ МЛРКОВИБЛ. КОЈИ ЗБОГ ВЕЛИКОГ БРОЈА И,,ЈЕ YCnL0 лл Д0БШЕ РЕЧ' ВЕК ЈЕ Друтарнцс и лруговп, Научно-технички прогрсс коin дожнвљава савремено дру штво носп са собом веома Д¥* бокс и свсстранс лруштвенс променс којс сс маиифсстују како у карактеру рада у области производљс материјалних вредпостп, тако и у свакодневном жнвоту савременог човека. Наш приврсднн разви так, постигнутн степен демокра иизацијс целокупног жпвота и даљи развој комуналног система и самоуправљања у сви.м областима живота пстнчу у пр ви план човека као одлучују ћп фактор у производњи и расподели. To захтсва свестрано васшггање грађана, произвоБа ча и управљача. Y таквим друштвенпм условнма ширење ва учно-техннчке културе постајс иеопходна друштвена потреба. Развитак нашег друштва заснива се на процесу ослобођења рада и стварања таквих друштвених односа v којима човек постајс цил> и услов дру шгвеног прогреса. Савремени развитак модсрних пропзводних средстава, социјалистички кују стругом? Зар и опс да V4C како сс управл>а мопедом п трактором? Треба љнма датп in \у. на\чнтп нх како се крпс чарапс, кува, спрсма кућа лтд. Има нх чак п којп тврдс како lie женска омладш>а нзгубпти од својс жснственостп, ако ночпс да сс бавп техппком и сл. Протпв оваквпх мншљсња и схватања морамо сс одлучно боритн а путоказ су нам речп друта Тита па X конгрссу СКЈ којс гласс: „Важан услов напредка нашег соцнјалистичког са.моуправног друштва и наше култу вс Јесте офанзивннја ндсјна борба протнв разних видова буржоаске ндеологнје, догматског мишљсња, конзервативног наслеђа. прнмитпвНзма итд. На ша је ооавеза да у тој борбп упорно радимо на шнроком окупљању п ујсдињавању свих стваралачких снага нашег дру штва које су спремне да се са Савезом кохгуннста боре за co цнјалистичку п хуманистичку орнјентацију ооразовно-васпнт Омладина испред До.ма технике друштвени развнтак н нзградн»а нових друштвенпх односа v нашој земљи проузроковали су новс захтеве у погледу васпитања, као и нзмену садржаја општег образовања, којс тре ба да добије' сваки наш грађанин, без обзира на љегов будући животни позив. Свестрани развитак лнчности, формирање човека који ће бити нспосредни произвођач п управл»ач, не.могућс је остварити без органпзованог и систематског радног, тсхшгчког и производног образовања. МеБутим, још увек постојс конзервативна схватаља код велнког броја л>удн, нарочито па селу, којн v начелу прпзнају равноправност женскс ом ладшЈС, доступност образоваља п право жена ца свс поло жајс у друштву којс могу по својој телесној конспггуцији да испуњавају, алн перадо глелају на практичис кораке који значе реа.\изовањс тнх начелних ставова. Шта ће девојчнцп чекпћ? Зар one да ру Марксистпчком идсјно-полнтичком образовању младе гснерације, у протск.\ом перподу, пијс посвећена посебна пажiba. Провејавало је мншљењс да јс превазпђено и као такво занемаривано. За узврат раз* вијала сс теза о самообразовању. Међупш, радњхо сс о покушајима дезидеологнзацијс друштва. Марксизам, као учење радничкс класе, био је све мање прпсутан у васпптаљу и образовању младпх. Заборављало сс да марксистичко образовање није само лична потреба, већ и друштвена, сваког младог човека. Отуда масовно марксиспгчко iгдејноиолтггичко образовање мора постатн сТална брига и задатак друштва у целини. 10. ДЕЦЕМБАР — ДАН ПРАВА ЧОВЕКА Генерална скупштина Чјвдињених нација прогласила јс 10. децембар ДАНОМ ПРАВА ЧОВЕКА, јер јс на тај дан пре 26 го^ина, усвојена Општа декларација о нра. uu.ua човека. Тај дан се прославља у целом свету. Уједињсне нације током ceux oeiix протеклих година, сваким својим актом бориле су се за достојанр-во и слободу људскс личности, а борба народа Азијс и Афрцке за независност нанлазила је на пуну подршку овс Организаиије. Ошита декларација о правима човека потврћује да свако нма право ла слободу, мисли, савести и вере, праgo ла слободу мшиљења и изражавања, као и право иа слободу мирног збора и удруживања; нраво на слободан избор заношљенљ и иа правичнс и задовољавајуће услове рада бсз икаквс дшжриминације. Деклараиија признаје и нраво на животни стандард који об&бећује здравље tt благостање сваког човека. По својим иачелима предстапља гспостављањс мсћународне уредбе. о vpaen.ua љгдн у било ком дслу на. шс планете, јер тежња сваког човска јс стварањс света у којем he људска бпћа бнти слободна од страха и нс.иаштине. Том идејом инспирисане су сзс активносги Органи. зације уједињених нација. Д. Л. ног рада, културног п тсхничког стваралаштва.” Стоји чшБсница да јс још увек врло малп број жеиске о.младинс укл>учен у клубови* ма Народнс тсхннкс, па ппак од овог малог броја омладинкн има.мо лспс резултатс иа том пол»у. Стоји чнњештца да нс.ма омладннкс која не би жс лела да вози кола, једрнлнцу или авион: нема омладинке ко ја нс би желела да оправи свој транзистор јглп пеглу, или да води разговор за младом Јапанком, Канађанком или РусKiiiLOM са Кавказа преко радио таласа. Међутнм, омладпнкама то ипјс у довољној мери лоступно. Клубови техннкс псмају довол^но нп просторија ин средстава да бп моглн ла окупс свс онс који желе да сс баве техннко.м. Они морају бн гп мссто гдс омладина долази вссела, место на ко.мс жели да будс сталио, гдс једва чска да дођс, јер зна.ју да нм свакн новп дан доносп пешто пово, пријатно и зани.мл>иво. Y кдубовпма Народнс техни кс који су колективпп члановп ССО требало би да постоји већп утицај младпх. Савез организацнје за тех* ничку кудтург тј. Народна техника мора своје послове, салржај рада и правац рада vc- .мернти тако да сво.јим радом и укупном актпвношћу доприносп формнрању марксистичкнх if самоуправних опредсљсita свестраних личности, са ра звијеннм смислом за стварала штво v раду н стваралачким односо.м према раду. Да у кдубовнма технике будс ангажован већн број омладјгнкн, да буду обучавапс у свим секцијама, да своје слободно време проводс v клубски.м радионицама, лабораторија.ма и другим техничким ка бинетима. Да се подпже и прошнрује И1ВЕ к омзаи иади! За омладнну сс каже да јс то најобразованији, најпокрсг ллпзнјп део друштва. Y свом испољаваљу, она више пута мења свој друштвенц положај и улогу. Крилатица — будуИпост јс v нашим рукама — као мотпв деловања и рада, код младмх поставља се вишс него у другпм друштвеннм структура.ма. Ово с тога, што млади лакшс п са всћим жа» ром прихватају акцијс које покрсћс и води Савез ко.муниста Југославије и вољенн друг Тито. Огуда рад на васпитаљу и образоваил' младнх јс од посебног значаја. Тај процсс у формпрању младе личпости мора бнтн заснован на марксистичком учењу. Јср јс нашс друштво изложено разннм при тисшша антимаркснстичких, несоцијација вдеолошја који су посебно усмеренп ка младој генерацији. Свс тс снаге п вдејне оријентацијс, путем својнх опрооаних метола настојс да младс одбије од борбс за соиијалистички прогрес, од радничке класе п Савез комушста Југославије. Имајућп ово у внду. Савез социјалистичкс омладине Југославијс заједно са свпм друпш организованим друштвеиим снагама и Савезом кому* писта, мора много вишс посвстнти пажљу идејном усмеравању младих. Оно мора бпти нзраз самоуправне социјалнстпчко-марксисттгчкс идеологнјс. Наоружани марксизмом и продуховљени Револуцијом на1пнх народа н народности, мла ди ће моћи да сс успешно су проставс cbilm покушајима про тивника бржег развоја нашег самогправног друштва. Маркспстичко идејпо-политпчко образоваљс јс лична и друштвена потреба сваког млалог човека. To јс и неопходна претпоставка за оствариваљс водеће улогс радпичке класс. Л масовно маркспстнчко ндејно-полјгпгчко образовање мора постатп брпга и задатак друштва у целини. Зато морамо уложпти знатно више напора па изради што квалптетнпјпх Драгица Башчарсвнћ тсхннчка култура пајширпх сло јсва раднпх л>уди п грађапа за Kopiiuihcibc техникс у свакодневном жпвоту. Да сс радп на развијању зпања и ocehaibc no ipeoc за заштиту човсковс радпе п жпвотнс средипе, као и примена лпчнпх заштитних срс дстава на раду, а нарочнто код омладинс. Сви онп којп су пупн жара и снтузијазма треба да радс na innpeiby п ynanpebeibv naучне техничке културс, морају се убудућс борити да v про сторијама клубова буде впшс омдадппкп, јер и код о.младпп кц постојп жел>а да овладају техничким ypebajiLMa као што јс: вожња кола, авиона, бродова плн скакањс падобраном. Верујтс да су плавс висине н шпрока морска пространства тако лепа н ко једном закорачи v тај прзстор тептко га паnvurra. Ово говори.м из личног пскуства, јер пза ссбс и.мам 500 скокова падобраном, 8 годпна проведеппх па аеродро.мима па шс зе.мљс п вап ље, пупо леппх тренутака и добрпх резултата за мој клуб, као и за рспрсзентацпју Јггославијс. чпји сам сталпп члап од 1971. годппс. Зато позпвам омладппкс ла својс слободпо вре.мс провсду у клубовпма и кабпнетпма onштс-технпчког васпнтања. Да још јсдно.м докажемо да су п жепс способпс и да моп/ руковолптп најкомпликованијим технпчкпм ypebajiLMa као што cv машиие радилицс, електроп скп рачупари, пли сложене хс мпјске анадизс, вожља прекоморскпм бродовпма. школскпх н путничкпх авпопа, на чак п васионскнх ородова. Братнслав МарковпН програ.ма у припре.мању паставног кадра који морају 6ir тн падојепн ндеологнјом пашег самоуправног друштва. Нс смемо сс задовољитн чињсни* цом да јс данашња млада генерација рођена у социјалпзму и да јс самим him прогрсснвно определ>ена. С тога правп п први задатак Савсза coипјалпстичкс омладинс Југославијс мора бпти рад па остваривању цнл»ева самоуправног соција.\пзма и формираље coцнјалпстнчкс свестн младе генерације. Ниједна организашг ја н ннстнтуција нашег соннјалпстичког друштва, књпга. фн.\м, штампа — пс би смела битн пдеодошки пеутрална. Напротив мора пз њеног дсловања и садржаја провејавати пдеја маркснзма, дух самоуправпог соцпјалпстпчког друттва и радннчкс класс. Јер, омладнна као масован потрошач културних врсдности бида јс, а н још јс суочена са својеврсним продором шунда, ма.\ограђанскпх п ситпобурисоаских садржаја, у појеЛПНИ.М кљижевним, позорпшппм, фидмским и телевизиј' ским делима, која су тенденциозно oopabireaAa и поједине моменте нз наше пародноослободилачке борбе. Савез омладнне се у протсклом периоду борио прогнв таквпх појава, међутим, п у будуће сс мора ангажоватп за цупу ндеј* ПОСЛЕ VHI КОНГРЕСА ССО СРБИЈЕ ПРЕЂН САРЕЧННАДЕЈ10 Послс нелавпо одржапог УШ Конгреса Савеза социјалистнч кс омладинс Србијс у Општинској конфсренцији ССО Параhiuia приступило се кзради ста тутарне одлуке, крптсрнјума н упутства за вођењс изборнс ак тивности, као п упитпика за чланове ССО. Упоредо са тнм воБспа јс дпскуснја о докумснгима Општинскс конфсрспцијс ССО и вршено јс свидентирањс каиди дата за члановс ССО. Напмс, свако лицс од 15 до 27 година старости којс жсли да будс члап Органнзацнјс попуњава унЈПник, а основна органнзацн ја аналнзира гвегов рад и доно сн одлуку о пријему. Y срсду 11. децембра одржаhe се Општннска конфсренција ССО на којој he сс усвојнтн документи и извршитп всрифп кација оргапизацнја којс су ос нованс на .основу новог Стату та. На овој Конференцнји доnchc сс одгука о броју »маиова Конфсренцнјс у новом сазиву II начину њиховог избора, као н одлука о броју чланова Прсд седништва OK ССО п пачнну избора. Послс овс конференцнјс, до 20. децембра одржаћс се пред пзборни састанци у свим основ нпм организашгјама, на којима lie бнтн евндентнранп могући кандидатн за функције у орга ннзацнјама ССО, од основннх до општинскнх. По завршетку прсднзборних састанака Кадровска комисија OK ССО ц Прсдссдшпитво ста вићс одређепе прнмедбе. ако јс то потрсбно н прогласнти из борну активнност у основним организацијама до 5. јануара ндупс године. Послс нзбора, најкаснпје до 15. јануара одржаћс сс Општинска Изборпа конференција. Поред нзборнс, ocelia се да јс повеНана н редовна активност у основнпм организација ма. Y радним организацнјама се увелпко припрема учешћс у ак цпји „Млади радннк самоуправљач". ност и класну садржнну васпи* тања н образовања. Y ангажовању Савеза омладине Југославије од VIII до IX конгреса успешно је нскорсљпвано схватаљс о аутоматизму у социјалистичкој опрсдсљеиости младог човека. Омладпнп у средњим школама, осњм видова неговања и развијања револуцпонарних традн* ција п тековина НОБ-а кроз на ставу омогућено је да сс прско допунскс и ваншколскс програмс и директие сусретс са учесницима НОБ-а освсдочи у повезаност традтшпја НОБ-с н тсковина пашс Револуцпје. Нсоспорпо впднн резултати тог образовања пс могу пскључити појавс да се овом задатку често прилазило рутпнски, као по значају сасвпм осрсдiboj методској јсдиницн. Сусретн п разговори омладпнс са борцима, продубљују моралпу вслпчину идсада и тековииа НОБ-с међу младима. Евидентно јс, меБупдм, да па овим задацнма ангажоваЈвс Савеза ом ладпне у радннм организацпјама шгјс достигло потребан обим, делом ц због недовол>пе сарадњс са другпм субјектнма друштва. Преманентно марксистнчко пдејно-полнтичко образовање захтева од пас формирање нових и активираљс постојећих институиија за овај рад: марксистпчких центара, политичких пгкола, клубова самоуправљача н др. Како би марксистнчко ндејно-политичко образовањс учинили доступпим свим младим људима, што подразумева name повеИапо ангажоваibe средстава масовппх комуникација — штампе, радија, телевизијс итд. Сигурно је да за свс ово биИс потребно уложпти много жара, хтења н умења. Међутнм, иишта друго не можс бити важпије од формнрања социјалистичке личностп. Отуда Савез социјалисшчкс омладине Јутославије и друге организоване снаге Hainer самоуправног друштва неhe жалнти своје снаге у процесу васпитања и образовања младе личноспт на темел>у марксизма и тековина НОБ-е, на смерницама Савеза кому inicra Југославијс п друта Tula. V школама сс припрема у чсшћс у акцпји „Најбољи појс динац, одел>е1вс. школа”, а села lie узстп учешће у акцији „Млади пол>оприврсднпк — роо пи нронзвођач". Порсд тога, у гралу ради п омдадннска полнтнчка школа са 200 нолазника сврстапих у 4 одељенл. Y сесским организацијама јс такођс жива актпвност. нлн сс бар па iboj ннснстира. Ради сс на пзградшп пових п рсновира ју иостојсћи објектп за окуп« л»ањс п рад омладпнс, која he учествоватн у акцпјп „Сусрстц села 75”. TaKobc, ради сс на изградњи спортско рекреатпвппх тсрсна и објеката. Запажсно јс да у појединим седима дсвојкс нису v довол, ној мери, нлн нису уопштс укључене у рад омладинских оргапизацнја. Узрок Је, како сс наводи, забрана родитеља, па сс као основкн задатак органи зација тнх села поставл»а утнцај на савест роднтсља и о.масовљавање организацнЈа из рс дова дсвојака. Закључак јс да се парола „прећи са речп на дела", дослсдно примсњујс у праксп в да се v доглсдно врсме могу очекнватп вредтгн рсзултатп. Д. Јовановић НА1П ДЕЛЕГАТ НА КОНГРЕСУ НАРОДНЕ ТЕХНИКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ Y Скопљу he сс 13. и 14. децембра ове годиие одржати Конгрес техникс Југос.\авпје, на комс he Општпнско зсћс icxШ1кс Ilapabinia заступаth Бошко ИванкоБиђ прс дседник п падобранка Драгппа Башчаревић. Друг Иванковпћ he v сво.м пзлагању подржатн „ницпјативу за ocinibaibc ннтересннх заједннци тех нпчке културе. Тиме iic> свакако, пашс Опипинско’ веће датп значајан допои нос акцијп Kojv ie покренуло Репубдичко uehe те хникс Србијс. а о којој је било оечп на недавно одржаном KoHrpecv Савеза социјалистичкс о.младине Југославијс. Нсдавно је Извршном Belly СР Србије vnvhcH предхог да се v предлог Закона о самоуправнпм ннтересним заједнппама vnecc н допуна о заједнн цама тсхннчкс културе. Д. Ј. ПОТПИСНВДЊЕ свдзш (Наставак са 1. стране) лашћени представницн данас стављају погписс. Истовремсно, на тск одржаним зборовима радних људи и скупштннама мссних зајсдница евидентирани су могући кандидати за делегатс у скупштинс самоуправних интереснпх зајсдшша. Кандидати су пстицани пз редова noстојећих дслсгаинја, које су бк ране за избор дслегата за ск\иuiTiiHc друнггвсно-полптпчкјк заједпица, што јс донеклс упростило поступакп учпннло га нешто ефикаснијим. Y наредним данима, најпрс he коордк* пациона тсла у организацпјама удруженог рада и месним заједницама размотрптп предложенс лпсте кандидата ц утврдитн коначне прсдлогс, a затим he делегације извриппи тајнпм гласањем коначан гл бор. Изборн he сс обавнти 13. дсцсмбра у органнзацијама удруженог рада и радннм заједшшцама, a 15. децембра у месним заједшшама. Y скупштине самоуправних нптерес* mix зајсдница трсба да сс пзабере укупно 364 дслсгата, з у самоуправне контрслс 39 ч.\анова н исто толико јбиховјг. заменика. Изборп сс обављају у складу са Правилима ССРН и Савеза синдпката.
14 ДАНА СТРАНА 3 СА МЕСНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ СК ГРАДА ПРЕД VII КОНГРЕС САВЕЗА СИНДИКАТА ЈУГОСЛАВИЈЕ ШРШ UM he ■[ ннтн DOHEH Реч пред одлазак на Конгрес Испуњавајући задатке који друштвеног и политпчког сис- сти нашпх народа и народно- " су инициранн Рсзолуцијом о заданима Савеза ко.муниста у опвгтенародној одбранп, бсзбедностп и друштвеној са.мозаштпти усвојеном на X конгресу Савсза комуниста Југославије, Месна конференцнја јс 3. ^ецембра расправл>ала о залацпма Савеза комуниста у Основннм организацијама СК месне организацнје града. Поред тога усвојен је и програм актпвпостн чланова Савеза комунпста у вези са концепцијо.м општенародпе одбране. Уводно »злагање по овој тачии друштвсног реда поднео јс Вукадин Савић председнпк комиснје за општенародну од. брану Месне конференције Савеза комуниста, који је нстакао да је огшиенародна одбрана као целовпт н јединствен систем разноврснпх облика од бране — систсма у којем су сви нашп радни л>уди и грађани свесни да је масовна оружана борба главни оолпк супротстав љања свакој агресији. У изградн>и и надградгви овог система чланови Савеза комуццста пмају посебиу одговорност п задужење. Y днскуспји по овој тачш1 лневног реда Љтонша Грбовпђ, начелник одељења за опште народну одбрану је истакао да је право и обавеза свих субјетака нашег друштва, oпLIJтeнa• родна одбрана ц друштвена самозаштита. До ово право н обавеза морају још више постати интегрални дсо самоуп* равнпх социјалистичких односа и свакодневна функција тема. Активно учешће радних л»уди и грађана у одбрани употпуњава њихова права и самоупоав. ни друштвени положај, развија свест по животној повезаности и учвршћује њихову равноправност доприноси развоју Сошгјалистичког самоуправног система, увећава укупну одбрамбену снагу и јача једпнство СФРЈ. ПРЕДЛОЖЕНО ФОРМИРАЊЕ МЛРКСИСТИЧКОГ КЛУБА V цпл>у спровођења резолу иије X ко.чгреса СКЈ и VII конгреса СКС и стварање илејно- •полнтичког јединсгва на извр* шавању одређених задатака ко ји проистпчу из сложене нробле.матпке нашег подрујча Meena конференција јс расправљала о допунама програма акшг ја у наредном периоду. Уводно излагање на ову тему поднео је Љубиша Терзнћ, председник идеолошко-политич кс комисије при чему је истакао да руководства и оснсвне организације Савеза комунис* та морају систематски да изграђују целовпт систем ндејно- •политичког образовања чланова Савеза комуниста преко разних облика Марксистичког образовања. Затпм је говорио о још већој потреби пндивидуалног оспособљавања сваког члана Савеза комушгста при че.му његово идејно уздизање треоа усмерити тако да буде У функцији оспособљаваља чланова како би истп што ус пешнпје могли оствартгвати задатке пред којима се Савез ко.мунмста и друштво налазе. Да би се ови задаџи што успешније спровели у живот Терзпћ је предложио да се исгпгга могућност формирања Марксистпчког клуба — што јс конференција прихватпла. Y дискусији no овој тачкп То.мислав Арсић секретар секретаријата MOCK је рекао да је императив времена у којем живимо дал>е унапређење сис. тма идејно-полЈгшчког образовања и марксистичког образовања сваког члана СК како бн исти што 6o.be и ефикисније спроводили у жпвот одлуке двадесете седнице председништва СКСКЈ, Пис.ма друга Тита, новог Устава, резолуција X конгреса СКС и VII конгоеса СКС. Арсић је затим предложио да се у интересу бржег и ефикас нијег остваривања задатака Савеза комуниста на план идејно-полптичког рада и идејног образовања у свим основнпм организацијама Савеза комунзг ста града једанпут или двапут месечно одржавају предаваља из плана и програма активности MOCK на идејно-политичком уздизању кадрова и да прсдавачн буду члановн дотпчпих Основннх организашца СК. при чему треба водпти рачуна да се у то вре.ме неодржавају друш састании у граду. Конферениија је усвојпла преллог доггуна акпионог прог р°ма активности ч\анова СК Месне органнзацнје града. А. Кнежевић ЗА КОЈИ ДАН ПОЧИЊЕ РАД VII КОНГРЕС ССЈ ■ ИЗ НАШЕ ОПШТИНГ нл KOHFPFC ОДЛАЗЕ: РАНКО НИКОЛИП, ПРЕЛСЕДНИК ОСВ; ГОРДАНА CTAIITOBIIR Р^НИК ИВТОЛИВЕРА ВАСИН, РЛ-ЦИК СУДА и рдцкО ИВЕТИБ МДНИК 1ТЛД1ПЕЉА^. НМП ГА ЖнК ЈЕ СА ЊИМА РАЗГ0ВАРА0 Y BPE'K ИНТЕНЗИВНЕ hPETKoIlEPECHE АСТИВ.' riVlv 1II РАНКО НИКОЛИБ | • Шта радничка класа може да очекује од VII Конгреса Савеза синднката Југославије? На Конгресу, а и у каснијој активности, биће посебна пажња посвећена озбиљнпм слабос ти.ма које данас имамо у прпвреди, као што су слабости у организацији рада, circre.uv награђивања, бол>е.м коришћељем капацитета итд. Синдикат припрема нове самоуправне споразумс о расподели личних доходака, који ће значити свестрану подршку добро.м раду, односно доследну борбу против нерада. Конгрес ће сигурно предложити да се укине ограничење највиших зарада, али ће такоВе предложитп и утврђивање мннималног личног дохотка, испод кога не би могла да буду примања радника, нити да се закључи самоуправии договор. Наравно, посебна брпга југословенског Конгреса Синдиката биће друштвени стандард радника који заостаје ним стандардом. Синдикат је повео конгреси република су лу у своје резолуције, за лпчакцију, то уне- - - . . . . , а сигуран сам да ће то и Седми конгрес ССЈ прихватити, да се стамбена изградња друштвена исхрана радника, заштина деце п мунули рад још конкретније и јасније нагласе v његовим документима, како би ови проблеми бнли још брже решавани с оозиро.м на потребе радника у ови.м областп.ма. Синдикат се данас налази пред таквим сложеним задацима и обавезама да свакп наш радник мора бити самоуправ« но, стручно и економски образованији. He оспособимо ли на шег радника за то. нећемо Mohn акције н задатке кош на.м предстоје да успешно реалнзујемо. РАНКО ИВЕТИН Обучавању резервннх војшгх старешина у нашој општини придаје се из године у годпну све већи значај. Носилац ове ооуке је Савез резервних вој них старешина општине Параћин који проширује начине п могућностн да старешине стек kv што потпуније знање које нм је потребно да са успехом извршавају одреВене задатке. У оквиру тих прнпрема ове го лшге је први пут органпзована обука на три начина: пролс him део обуке је рад кроз организована предавања, јесен»и који се одвијао кроз индивидуални рад и трећп впд је збо ровање и марипграње чији је један део практичног дела о оуке већ спроведен, док ће дру ги бити организован 15. децем бра на коме ће се резервне вој не старешине упознатн са наИЗ РАДА САВЕЗА РЕЗЕРВНИХ ВОЈНИХ СТАРЕШИНА ДОСАДАШЊА АКТИВНОСТ СРВС ГАРАНТИЈА ЈЕ КОГ СТЕПЕНА ОБУЧЕНОСТП II СПРЕМНОСТИ ЗА ШАВАЊЕ ПОСГАВЉЕНИХ ЗАДАТАКА шим најновијим наоружањем. Овакав начин рада иако пред ставл>а новину дао је веома до бре резултате који очито говоре да су резервне војне старешннс упознате са задацнма и обавезама који се од њих траже. О томе најбоље говори и тестирање које је спроведсно у Месним организацијама 11 који.м је обухваћено око 7О°/о старешпнског кадра. Ово тестпрање, по висоИЗВРречима Боре Стефановнћа, председника Савеза резервних војних старешина општине показало је висок степен обученостп на iiiiix људп п спремност да у свако време испуне и изврше задатке којп се од н>их траже Успех је био потпуно задовол.а вајући са просечном сиеном 7.5. Тестирано је 5. тема пз годишњег програма обуке. Са оваквим начином рада наставиће се п у идућој години. За све старешине обезбгђена је потребна литература и материјал неопходан за комплетну обуку. Предавања у 1975. годинп обухватиће само те.ме информа тивног карактера са нашег у жег подручја, док he остале области бити обухваћене индн видуалним радом. Старешинс којс нису ооавп ле тестирање учиниђе то накнадно по распореду о ко.ме ће бити обавештени. С обзиро.м да јс овакво тестпрање новина у нашсм раду, то од наредних очекујемо још бол>е резултатс, истакао је на крају друг Бора Стефановић. Aito 1'змете рсч у дискусмји на VII конгресу Савеза синдиката Југославије, о чезду на.меравате да говорпте? ству јс спедифичан и разликује се од осталпх привредних грана п групацнја. Један од основних п највећих пробле.ма је што у грађевинарству није могуће планирати производњу на дужи временски период. Ради тога се јавља и проблем да се уговорени послови не завршавају на време а у току рада флуктуација радне снаге достиже велпке размере. Може се рећи да најмање времена остане грађевинарима да главни део посла заврше од мо.мента кад добију посао до завршетка истог. Зна.мо п то да је тржпиттс нестабилно у погледу цена репроматеријала па се и због тога са изградњом објеката као ни п стварају губици. _ Претходне припреме које обухватају: урбанистичко уређење, планирање, н пројектован>е објеката трају врло кратко, па су због тога и неквали« тетне, што у крајњој реализаццјп иде на штету извођача јер поскупљују градњу и цело друштво доводе у позицнју да се понаша неекономски. Овакви услови привређиваља намећу потребу да у rpabe винарству једно.м већ дође до удруживања у ширим размераAia почев од општинских, преко региоиалних па и републпчких на основама дугорочних интереса целог друштва, што 611 довело до олакшања положаја малпх радних организација које таворе и раде занатски заваравајући и друге. Познато је да услова живота и л»удп не желе да тиме 11 себе због тешких рада млади тесари, . . буду зидари фасадери, терацепн С. Обрадовић Начин прквређивања и стчиање дохотка у граВевинарптд., а привреда из дана у да« остаје без вредннх руку младих неи.мара. Зато је потребна да друштво овај проблем схватп у правој велпчини и да му да одређену димензију какс би се ова вео.ма важна грана обезбеднла олговарајућом ква лзЈфикацприоном структуфом. Очекујемо с правом да he у наредно.м перподу ови и слкчнн проблеми бити на одређен начпн разрешени те да he п привређивање у нашпм радним организација.ма битп ефикаснпје односно да he омогућити побољшање животног стандарда раднпх л>иду у грађевинарству који је сада на веома ииском нивоу. ДОБРИВОЈЕ БОШКОВИБ: Остворивоње прогромо идејно-политичког рвдо у Совезу номунп Србмје (Наставак пз прошлог броја) Y изради програма пошло се од тога да основна организација буде основно место идеолошког образовања комуниста. Y Репуб- .unni данас има око пет хиљада основних организацнја, које обухватају око 480 хпљада чланова Савеза комуниста. Из практичних разлога неће бити могућно да свпх пет хил»ада организација понаособ организују предава ња. Y ту сврху треба ићи на спајање мањих. Но, оно не би требало да буде вештачко. Треба повезивати оне организације које су по проблематици сличне. Реализација овог Програма, треоа да започне одмах. Y његовом остваривању бићс ангажовано близу 60.000 предавача, што је од огромног значаја, јер ће систематским ра дом у припреми предаваља велики број л>удп много шнре и студиозније овладати овом материјом. Централнн ко.мнтет he у наредном периоду, једном броју општина пружитп помоћ у предавачи.ма. Ангажоваће пх из свог Актива иаи he формирати посебну групу прсдавача, Предвпђено је да се у свим међуопштинским конференцијама одрже проширене седнице секретаријата, којнма би присуствовало и секретари општинских комитета и комисија за развој и илејно деловање, где he се конкретно разговарати о акцијамд које би требало предузети на реализацијп овог Програма. Сачшвен је догггнски програм за иовопримљене чланове СКЈ. који сте данас добпли. Он је саставни дсо Оријентационог програма. О КАДРОВИМА КОЈИ РАДЕ НА ИДЕОЛОШКОМ ОБРАЗОВАЊУ До сада се мало посвсћнвала пажња кадровима који пале на пословима илеолоптког образоваи>а. Прелавачи су се, углавпом, регру товали пз великих центара, и то најчсшће, из одређенпх институција, које су заједно са појединцима монополисале тај посао. Предавања, на тај начин организована, била су ви ше конференнијска и нису имала везе са реалношћу и стварним потребама средине. Из тих разлога смо у конципирању овог Програма пошли од тога, да се предавачн обезбеђују у самој основној организацији из соттствених видова. Наравно, ово претпоставља и пружа н>е неопходне помоћи будућим предавачима у оспособљавању за такву активност при чему се могу користити веома разноврсни облп ци консултативнпх састанака, предавања, семинара и других облика, које би требало организовати у огпптинским срединама. Избору предавача треба поклонити пажњу посебно, њиховпм идејно-политичком лику. Марксистичко образовање могу да тружају са.мо они кадровп који су идејно-цолитич ки опредељени за марксизам и наш самоуправни развој и чије се речи н дела поклапају. To је полазна основа у избору предавача. Но, она претпоставља да онп довол>но добро н свестрано познају проолеме средине којој преносе теоријску примену марксизма у нашим условима са.моуправног соцпјалпзма и у светлу конгресппх одлука. Поред политичких школа, треба сагледати и друге одлнке органнзованог идеолошког образовања кадрова у Савезу комуниста и другим друштвеио-полптпчкпм органпзацпјама, као што су краћи се.мнпарн, саветоваља и други скупови с предаваљем о актуелним темама пз политичке праксе. У тај рад требало би укључити општпнске и међуопштинске активе, па и политичкп актпв Централног комитета Савеза комуппста Србије. He сме се, наравно, запоставити нм ин дивидуалнн рад комуниста на самообразовању. О свему томе бп требало донети одлуку. НЕДОСТЛТАК АИТЕРАТУРЕ ЗА ИДЕОДОШКО ОБРАЗОВАЊЕ Посебан проблем је недостатак лптературе из ове области. Као што је познато, дуго година је запоставлзена излавачка делатност марксистичке литературе. To, свакако, чини посебну тешкоћу у организовању идеолошког образовања иа овако широко.м плану. Y послсдње време нешто се организованије радп на издавању изворних дела марксистичке мисли и текстова којп обрађују савремене проблеме, што је несумн.иво ол пеигког значаја за развијање потпипијих облика марк систичког образовања. У том погледу предстоје нам доста озбиљни задаци. Поред партпјскпх материјала намењених идејном образовању, неопходан је шири спек тар књига из ове области. To намеће једну чврсту сарадњу са издавачкпм кућама, које би учиниле напор у доношењу и реализанијп дугорочније издавачке политике у областп марксистичке литературе. Велику помоћ овоме могу да пруже п библиотеке. Стварањем интересних заједница треоа очекпвати и повољнији положај би блиотека, које бн у измењеним услови.ма стицања материјалних средстава, довољно пара нздвајале за задовољење данашњих погреба марксистичке литературе и књига из области друштвенпх наука. Значајан допринос бп могли да пруже п теоријски часописи, у којима би се *д\'бље проучавала наша пракса п осмишљеније теоријски богатпла. Сва та питања треба много шире проучпти и предузети сасвпм конкретне мере како би се овај проблем бол>е решавао. Најнеповољнпја је ситуација у погледу одговарајуће литературе иа језицима народности, на чсму се мора остварити далеко већа ангажованост органа СК у покрајинама, а п пепосредна по.моћ Централног комптета би требало да у том погледу буде већа. Ми се данас сусрећемо п са једном другом појаво.м у овој области — поплавом разних брошура, којих има много и које издаје свако. Међутим, недостаје иам комплетан увид у то, шта се све издаје да бис.мо направилп потпунију аналнзу свпх тнх материјала из којих се учп идеологија самоуправног социјализма. Крптичка аналнза овог проблема била би нужна. УЛОГА НОВОФОРМИРАНОГ МАРКСИСТИЧКОГ ЦЕНТРА Посебну улогу у развијаљу марксистичке идејности има Маркспстпчки цептар, којпје недавно основан при Централном комнтету. Он би треба.\о да окупп шнрп круг научпих, јавних, културних п просветних радника, публициста п других кадрова, који бн својим радом унапређивали теоријску мисао Савеза комуниста и осмишљеније помагалп адеолошко образовање Савеза комуниста. У Центру се морају развити шири облпци студпјског и пстраживачког рада, којп подстпче н ангажује посто.јеће ипституције. Покретање у оквиру Центра, часоппса и организоваља теори.јских расппава и саветоваља о важним питањима развоја натпег самоуппавног сопијалнстичког друштва, бпће, такође, од значаја за унапређење идеолошког рада Савеза комуниста у нашој Републиип. Токо.м идућег месеца Марксистпчки центар треба да буде кадровски комплетиран како 6п могао да извршава задатке назначене у Одлуци о његовом формирању. ОБЕЗБЕБЕЊЕ МАТЕРИЈАЛНИХ СРЕДСТАВА За садржај и успешно организовање свих ових послова на идеолошком оспособљавању Савеза комуниста, од утицаја је и обезбеђењс одговарајућпх материјалних средстава Очигледно је да сс ова делатност у Савези комуниста не може финансирати искључиво његовим средствима. Један број општинских ко.митета је и до сада у те сврхе ангажовао и друге изворе финанснрања (средстава заједнице образовања, радних организација, дру. штвено-политичких заједница п сл.). Треба имати на уму да су неопходна одговарајућа материјална улагања за издавачку делатност и обезбеђење ове лнтературе, за просторије п ствараље услова за рал, за припрему прелавача и сл. Наравно, треба обезбедити пуну контролу п рационалност у трошендг средстава за ове сврхе. Овај посао постаје још значајнији, и много оби.мнији, ако се пма у виду ц идеолошко образоваље чланова у другим дргштвено-политичквш организацијама. Новим Уставо.м радничка класа п нормативно п стварно пс> стаје основна снага одлучнваља у свим сферама друштва. Идеолошко-политичко оспособљавање радничке класе и чланова органа самоуправљаља, чланова делегација ц делегата у скупштинама друштвено-политпчкпх заједница, птд. императив је самоуправног социјализма. Посеону пажњу трсоа усмсригп v организацију идејног рада с о.младином. Треба преиспитап! школске програме, садржај и оби.м пдсјног деловања наставе, већу пажњу посветити омладинским полптичким школама, идеолошком раду на радним акцпјама итд. Школа самоуправљача, која окупл>а велпки орој слушалаца, нарочпто из редова радника, треба још више да шпри своју делатност. Упоредо са овим облицима идејног деловања треоа п даље унапређивати, кадровски и материјално јачати и пнституције које се баве овим проблемом. Пограмски и садржајно пх треба орпјентисати и прплагодптп дру штвеним потреба.ма за масовније обдике пдеолошког образован а ралника п омладпне. (НаставнПе се)
CTPAHA 4 14 ДАНА ЗА ДЕЛЕГАЦИЈЕ И ДЕЛЕГАТЕ CO ПРНВРЕДА ЗА ДЕВЕТ МЕСЕЦИ • ЗА СЛЕДЕБУ СЕДНИЦУ СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ ПРИПРЕМЉЕНА ЈЕ ЛНАЛИЗА ПРИВРЕД НИХ КРЕТАЊА ПО OBPA4YHY ЗА ДЕВЕТ МЕСЕЦИ 1974. ГОДИНЕ • ИЗ ЊЕ СМО ИЗ ДВОЈИЛИ НАЈКАРАКТЕРИСТИЧНИЈЕ МОМЕНТЕ, КАО ИЛУСТРАЦИЈУ ПОСЛОВАЊА ПРИ ВРЕДЕ Y ОВОМ ПЕРИОДУ • AYTOP АНАЛИЗЕ ЈЕ СЛУЖБА ДРУШТВЕНОГ КЊИГОВОДСТВА Карактернстика прЈгаредних кретања за пс риод јаиура — септембар 1974. састоји сс у динамичној приврсдној активнооти у односу на исти период претходнс године, н то по свим едементима пословног резултата, осим код акумулацијс за проширеиу репродукиију. Наиме, укупан приход је повећан за 36,3%, доходак за 12,7%, алп аку.чулација за прошпрену репродукцију (остатак дохотка) је мања за 26% у односу на остварење у нстом периоду прегходне године. 'Спорији раст дохотка од пораста укупног прихода за 23,6 нндексних поена само јс под утииајем дејства цена у примарној расподсли, ЈеР утрошени матернјал расте за 59,3% док су осталп трошкови на нпвоу пораста гкупног прихода а некп и испод тога. Интересантно јс да се услови привређивања у овој годинн јез обрачунског у обрачун oral период погоршавају. Наи.ме, цене произ вода расту алн бржс расту цепе ^сггродукцп оног материјала. По обрачуну за период јануар — март 1974. привреда Опшг-н-не послујс са ннжом стопо.м економичности од 2,1% за шест месени стопа је нижа за 5,4%, док је по деветомесечно.м обрачуну ннжа за 8,1% у односу на Јгстс периоде прстходне године; код индуст.рије, као водећс привредс области, стс па је нпжа чак за 13%. Неадекватан раст цена највише погађа трн водећс раднс организације. Код Српскс фабрике стакла економнчност опада за 15%. Фибрикс цемента за 13,1% и Индустрнје bv нених тканина „Бранко Крсмановић" за 6,6% у од-hocv на исти период 1973. године. V 1974. годиии доходак привреде предстап л»а 27,58% укупног прихода док је у 1973. прс дстављао 33,36% (проценат смањеЕва износв 5,78%) Код пндустрије он гтредставља 31,64% у односу на прошлу годкегу када је износио 40,51%. Ако се узме у обзир caaio овај податак про излазн дапривреда Општине губн доходак прнближно у нзносу од 75 милнона динара Остале прпвредне области су у повољннјем положају. Утицај цена у пољопривреди знатнијс ,ie побол>шао положај ове привредне гранс која у 1974. годиии 6o.se привређује, али још увек некс цене због своје осцнлацнје не стимулишу пољопривреду на такав облик произвол ње као што јс сточарска производЕва. Једном речи, пољопрнвреда у ранпјпм годинама скоро II да није остваривала агоумулацију за проиигрену репродукиију од пољопривредис производњс, док се сптуација у том погледу ове године знатно изменила. Сада је пол>оприврддна пронзвод1Е>а у житарицама економична и речтабљдна и пб.нопривреда знатнијс дсо дохотка из ове производње је у стању да издваја за прошпрену репродукцију. Y трговннској делатности услови за стица ње дохотка cv поволлш, а омотућени су знат Егијим порастом лтгчне п остаде потрошње, с једне странс, а н порастом просечне стопс марже за 12,8% у I974- према 12,4“/» у 1973 годттни због нзмене у структурн потрошње РЕЧ ВД ОДЛАШ М И1РЕС ГОРДАНА СТАНКОВИБ • Радите у радној организаци ји у којој јс већнна запослеиих жсна. Очекујете ли да he на VII Конгресу Савеза синдиката Југославије бити речи о положају и проблс мима запослених жена? — Снгурно јс да he на VII Конгресу ССЈ бити веома аг туелна дискуснја и о положају и пробле.мима запосленнг. жена. Као делегат заложићу се ла изнесем проблемс жена којс су запослепс у текстилној инлустрнји а за које сматрам да Су актуелнн. ЗалагаНу се за стварањс већих могућности да жена радник и.ма што внше времена за друштвену активjioct и васпнтаж децс. Да бн сс ово остварило неопходнс је створити новс, п проширивати постојеће, ресторане за друштвену исхрану, отваратн савремена обданншта за прелшколску и школску дену, разне сервисе за помоћ женн ломаћици и сл. Са развоје.м прнвреде расгао је н број зопослешгк жена. Међу њи.ма, великн број је без потребног и стручног и xpviiiтвенг *екоис.мског обргзовзн^. па су због тога женс ман»с пажене у раду органа самоуправл»ања и у друштвено-политичком животу. Овај проблем због тога заслужује посебну пажн>у Синдиката. Напори у процесу производ« њс и оттшпем кретањима у развоју нашег друштва, свакако захтевају бол>с организовану и ефикаснију здравствену заштпту жена радннца уопште, а посебно организаиијама yApv женог рада ко*је запошљавају велики број жена. Сигурно је да и.ма н других проблема у везк са положајем запослених жена о којима he се на Конгресу разговарати ч за којс he сс тражитн одговарајућа решења. ОЛИВЕРА ВАСИБ • Конгрес Савеза синдпката Југославпје сс одржава у време констптупсања Самоуправних нптерссних заједница од коЈнх друштвенс лелатностн — чијп стс Вп делегат, очекују оствариваibc равиоправног положаја са радпицима у прнвредп. Штл можете да нам кажстс Пад акЈуагулацидс за проширену репродукиију ншје caaio под утицајем погбршаннх ‘ус лова приврећивања у примарној расподели већ је она и под утицајем бржсг раста обавеза које се подмирују из дохотка н раста личних доходака од раста дохотка. За период јануар — септембар 1974. привреда је остварнла укупам приход у износу од 1.302 -.милиона динара, доходак у вредности од 359 лш.шона дпнара, измирила јс друштвене обавезе са доприноагма из личних до ходака у износу од 124,5 милиона дипара, што је вишс за 31,3%. Лични до.хоци из распо деле дохотка Јгзносе 213 милиоиа динара и Belin су за 23,3% а остатак дохотка износи 70,4 милнона динара и ман>и је за 26% у односу на Hern период претходнс године. Личнп доходак по радн-ику за посматрапи период 1974. године износи 2.631 динар, док јс у истом периоду претходне годпне износио 1.482 динара и већп је за 37%. Овакав paci исплаћемог личног дохотка је бржи од раста трошкова живота за 15,7 посна. МеБутњм, њс гов раст је делимнчно под упшајел! исплаћсног личног дохотка из пословања претходис годЈсне, што није био случај са преносо.м пз 1972. у 1973. годину. По оонову преноса из п-ретхбдие годпне он је повећан за 150 д»нара, то значи да лични доходак који проистиче из пооловања у 1974. годпнп пзносл 1.881 динар. ДРУШТВЕНИ ПРОИЗВОД И ЊЕГОВА РЛСПОДЕЛА Y посматраном периоду 1974. годинс оотварен је друштвенн производ у износу од 410.667 хиљада динара п он је већи за 48.231 хил>аду или за 13,3% од остварења у исто.м перцоду 1973. године. Овај изпос је тако рас поређеп да је п-риврсдп припало 286.661 хил>ала кли 69,68%, а друштвеној заједшгци и оста-ликм корисницима 124.506 хпљада илп 30,32%. Онај део друштвеног производа којв је припао прнвреди је Belin за 18.550 хиљада илп за 6,9%, а друштвеној заједницп и осталим корионишг.ма јс већи за 29.681 хпљаду или за 31,3% од остварења у 1973. години. Очпгледно је да привредп Општине остајс мањп проценат друштвеног производа за 4,15°/о у однооу на претходну годину а осталим корноницнма већи за шсти проценат. Оснм тога, треба мстаћп да смаЕБено учсшће приврсдс у расподелн друштвеног производа одражава сс caaio на фондовс привредс. ИНТЕРНИ ДОХОДАК И ЊЕГОВА РАСПОДЕЛА Од оствареног укупног прпхода за левст месеци 1974. годинс привреди је остало 284.792 хил>ада динара за интерну расподелу, за расо задацима Синдиката у ве зн с тим? — Познато је да у току дсцембра ове годинс треба дасс конституишу самоуправнс интересне заједнице у областн образовања, науке, културе, co цијалне заштите п др. Форхшрањем ових интересннх заједница ожнвотвориће се уставно начело да радници, из поменутих области, на начелима узајамности и солидарности осварују своје личне и заједничкс потребе и интересе са радницима организација удруженот рада привреде. Сматрам да је првенствени задатак Синдиката да активно учествује у спровођењу чзбора за делегате у скупштинама и самоуправним коитролама у самоуправним пнтересним заједницацма и обезбеђпвања одговарајуће структуре делсгата. V овако фор.мнраним интересним зајсдница.ма синднкат he својнм конструктивппм предлози.ма и акцијама, а преко изабраних делегата п делегација, моћи да учсствује у њихово.м раду. Исто тако настојаћс да радни људи о сред стви.ма која издвајају од својпх личппх доходака за потребе поменутих институција на погодан начин учествују у утврђи вању политике развоја одреВсinix делатности, а нарочито када сс доносс дугорочни, сред њорочни и годншњн програми и планови. Поред овога, веома је знача јан задатак синдиката да преко својпх об.хлка активностп п зборова радннх л>уди, обезбсди да се радни људи непосред но изјашЕвавају о стопама доnpinioca за фпнанспрање самоуправл»ан>а пнтересиих зајел нпца. На исти начнн радни л>уди морају имати на увнд трошење сваког дпна’''4 ’-oin 6vav дали. М. Петровнћ поделу па личне дохотке и фондове и то чини 21,86% укупног прихода или 79.26% остварсног дохотка. Y 1973. годјјни за исти пернод прптарсди јс било остало 28,11% укупног при хода односно 84,25% остварсног дохотка. Ова каггегорија бележи пораст само за 6% У 1974. у одпосу на 1973. годнну Даклс, ингерни доходак спорнје растс од укупног прн хода за 30,3 поена а од дохотка за 6,7 поена Ови подаци још једном и још више потвр byjy колиЈко оу сс услови npnepebiEBaiba noгоршали у односу на претходну годпну дејство.м елесмеиата ггримарне и сскундарне рас подсле. Даклс, дсјством тржиигга и дсјством и-нструмената на основу којих сс захвата доходак привродс за потребе друштвено-политв чкс заједнице н осталпх корисника. Допрпнос на личнс дохотке бе.\еже пораст за 8,7% као резултагг измењенпх инстру.мена та опорезиваља. * Нето личнн дохоци белсже пораст за 28,7% и као такви пмају бржи paci од раста трошкова жпвота за 7,4 поена. Личнп доходак по запосленом расте по стопп од 25,1% п брже растс од трошкова живота за 3,8 поена. Прс.ма то.ме, још једно.м да се понови да су се погоршани услови приврсКивања одразили само на аку.мулацију за прс ширсну репродукцнју односно на фондовс привредс, чиме се још вишс наглашава отс жани положај привреде, јер таква акумулација, ако се и надаље наставе оваквс тенден цпје кретања, нећс битн као и што није довољна за подлтирење свих обавеза по инве стпционнм кредитима н за покриће повећаних залиха. ПОЛА ВЕКА .ПАРАЋИНКЕ' Индустрија бонбона, ратлука и кекса „ПараНинка" 22. децембра слави 50 година свог посто јања. Искористили смо, тај ре лативно кратак, (али веома ус пешан) период живота овог кс лектнва да се мало бол>е упозпамо са његовим развојем в успесима. Фабрнка је формнрана у је сеп 1924. годпие под именом Фабрика бонбона, ратлука п бисквита „Братен". Њени власнции били су 6paha Мнлојковић п у њихопом власпиштву ради свс до 1941. године, са маље више слабнм успехом. Приврсдна криза од '1929. — 1930. која јс задесила целокупну све тску производњу, нијс заобпшла ни овај колектив, који је представљао мали делић југословенке иривреде. МеБутим, криза је прошла, са свим оправ њено руководство, нз године у годину, рачунало је да само физпчко спајање два колекпг ва може да реши све пробле ме и донесе позитивно послова ње овом колективу и није обез беБивало потребан основни н обртни капнтал као и исуксни стручни кадар, који бн рад у погоннма модернизовао и тиме стварао повољне услове за дал>и развој ове гране индустрије. Ово је уочено, од стране општјшског руководства тек по че.тком 1956. годнне, када је скоро цео руковолећп кадар „Параћннкс'’ са Д1гректором Ра днсавом Димитријећићем, отишао у затвор због криминала привредног. На предлог Општинског комитета Партије, Скупигпша on штпне Параћин поставља млаланим и неоправданим последпцама, па је и Фабрпка браће Милојковић жлвнула, нарочито уочи П светског рата. 1941. годиис Немгш су освојпли иашу земл>у, али сс пису задово л»нли само ти.мс. него су успут пљачкалп н односили богатства пз 1бс. To је задесило п „Бом боњару". Много сировина и готовс робс однето је ко зна гдс. Под прптиском окупацпопих власти власшгпи су бплп иатерапи да нанзменично раде, али је нпак једпо вре.ме фаб рика сасвпм престала са тгронз водњом. Послс ослобођења нас тавља да радп под пстим пмсном свс до 1946. годннс, када јс пационализована и добпла нову фирму „Градска пндустри ја бонбона, ратлука и бнсквн та”. Затим долази до првог спа јања са Предузе11ем за прераду воћа и поврћа ..Црвена звезда' пз Крагујевца. Но. како ова ин теграција није била добро поогралпграна, што јс п условило слабо пословање, послс извес ног времена долазп до дезин * теграцијс. Као пзлаз из теиг ког стања обавл>ено је ново спа јањс са Градскпм прехрамбеним предузећем „Исхрана". Та ко спојена, ова два поедузећа жпвс п радс спс ло 1951. голпнс. Mebv'TH.u, и ова иптеграцпја се нијс показала као успешна Недостатак спровина и а.мбалажс за пословања, а уз то и субјектпвне слабости, патерало јс ондашњу Градску скугг штпну да донесе одлуку о пздвајању „Градскс индустрпјс...' из састава са „Исхраном” и да сс формира ново прсдузећс пол фпр.мо.м Индустрпја боибопа, ратлука и кекса „Параћннка”. Од тада датира и назпв „Парачппка”. Али како фабрпка пнјс била довољно снабдевена сЕгровпном за производњу (шс hep, брашно, cirpin, фарба п мириси) успсх је и овог пута изостао. Обзиром да јс цсо перпод од 1946. године до 1955. био доста тежак за привреВива1Бс (тешкп услови за снабдевање) што врло слабог пословаЕБа. Тај пс риол у развоју Фарбнкс карак је н доводило органпзацију до терпше се као најслабији. По ред овог треба навести и то да јс „Параћипка” само v времсну од 1946. годнне ло.1956. променила 11 дпрсктора. Ондашње дог скономисгу Впдоја Арсн ha, као 11. директора Фирме указујући му на тај начин по вереЕБс и могућност да својим ангажовањем и способношћу ореди лоше прнликс у „Пар-а ћинки" To поверење је друт Видојко Арсић и оправдао. Од 1956. године Фабрика бележп великн успон н постаје узоран колектив. 1962. годинс на предлог Срес ког руководства, a v договору ПИК Нупрпја It „Параћинке", одлучујс се да ова два колектива иослују заједно. Y оквиру ПИК-а Фабрпка бележл успс.х a то говорс постигнути резглтати. Псрпод 1966. годнне до ланас јс период сталног успс ха овс малс оргашпацпје. Извршена јс погпуна реконструк ција и доградЕБа постојећпх производних капацитета чимс су створенп врло повољни хигиЈенско технички услови за рад. Наоављена је саврсмена опрсма за пропзводн»у ц паковањс производа која је омогу ћила сасвим нов асортпман па сс „Параћинка” убраја у ред вео.ма опремљених фабрпка ооноона. како по квалптету производа тако и по естетском пзгледу амбалаже. Знатно јс поправл»ена и кадровска струк’ тура, па уместо 22 раднпка, колико их је било 1956. године, данас у 1бој ради 150. Залпха готове робе у Фабршџг не.ма јер сс 1БСНП производп тражс и продају у свим републикама Југославнјс, ocilm у Словенији. НЕПРИВРЕДНЕ ДЕЛАТНОСТИ V Ана.шзи по обрачуну за шест месе ци 1974. године дстаљно је саглсдаи по ложај нспривредпих делатности и пошто су се неке дслатности налазиле у тешком материјалпом положају, a no себно школство, предузетс су олговараjyhe мере у цил»у побољшања њихово! положаја. Нарочито су лични дохоци просветпих раджгка били ниски и они су сада знатније повећани. Посебне проблематикс у трсћсм квар талу није 6il\o, а.и< је динамнка фшгансијског рсзултата по девстомсссчном о брачуну поволхнија од дЈтамике по шесто.месечном обрачуну, што такоћс указујс на чшБСчицу nooo.suiaiba положаја нспривреде. Свс ралнс организације нспривред. ппх дслатиостп остварују у посматраном периоду 1974. годиме позитивне фппанснјске резултатс. Међутим, издвајаЕЕ»а за фондове су у опадашу у односу на нсти пориод 1973. године. OciLxt тога, треба указагп на чињепнцу да побол>шан»е положаја иепривреде v већој мери потиче из чствртог квартала п ти подаци нису мог.хп битн обухваћени овим обрачуном. Овс године ггроизводња ће пзноспти око 2000 тона свих врста производа у вредноста 25.000.000 динара. Личнп дохоии у просеку по раднику за 1974. годину су око 2000. По програму развоја 1975. - 1978. годпне колектив ће про ширити свој асортиман новим производима: гуми базом, жм каћом гу.мом н чоколадом. To lie постићи пзградЕвом ношп производних хала. Ово су велике иивестишгје којс he Фаб рнку уврспгги у значајне пн дустријске објсктс у нашој зем л>и. Естстском пзгледу самс Фаб рпкс пок.\ања се мното паж1Бе, и за 1БСНО уређење средства су увек обезбеђена. Када посстплац уђе у круг Фабрнке први утисак којп стпче је јти „Параћинка“ — некад сак чистоће и уређености, » када обиђе свс погоне и крен« кући, са пуним иеповима даро ванлх бонбона, биће испраћеи љубазним осмехом до.маћина в искреним речпма да се у овоЈ Фабрицн чини све за потрошУ ча. А, и то јс један од услом добре пословности сваке фи? ме, зар не? Д. Анђелнћ МОНТАЖНО ПРЕДУЗЕНЕ „ПРОЛЕТЕР" Добри мајстори доносе углед предузе^у Монтажно предузећс ,Ј1ра летер” у деветомесечном пословању јс остварило ухупав прпход од 12.200,000 дннараОствареии доходак нзноа« 4247563 динара, а проссчнн ме чни доходак је 1510 дннара. „Пролетер” је већ обезбедно послове за 1975. годину v врех ностн од 12920000 динара и у градовима источне СрбиНгде монтери овог предузећ’ уживају углед добрнх мајсто pa, па ilm се поверавају по слови на сви.м модерннм обј^ ктпма, у овом делу нашс * мл>с.
14 ДАНА СТРАНА 5 ИЗ ФАБРИКЕ ШТОФОВА Преквалификацијом I® кза V току ове, п нареднс годнне у Фабрицн штофова, прско 60 незапосленпх липа са Завода за запошљаваље, преквалпфикацијом lie се запослити. Предсташшци Фабрикс штофова су предложилн Засоду да сс одрсВенн профнли кадрова преква« лнфнкују за 1БПХОЕС потрсбс. Договор јс псстигнут. Трошковс око преквалнфикацијс скосс Фабрнка н Завод и већ једпа група радника обавл>а практични део наставе у погонима Фабрикс штофова, тј. на својнм будућим радним местима. Други део теоретске наставе обавља сс у Школском нентру за образовање кадрова, отпочеће са наставом почетком идућс године. Послс петомсссчнс прсквалифнкацијс п обучавања за нова радна места, кадровн he крајем месеца бити запосленп и укључени у производњу. Прс него што прсђемо на разговор са младпм радппцнма који сс сада обучавају на машинама у предионици чешл»аног вуненог вредива, да кажс мо још нешто о проблсму запошллвања п иеусклађеностн образовања и потреба приврсде. На Заводу посао чека iidcко 1700 лица, од којих прско 600 су квалификоваин ц стручни кадровн. Тренутпо на посао чека 76 хемијских техничара. исто толико дактплографа и стенодактплографа, 101 еконо.мски технпчар, 55 бравара. 30 металостругара, 88 гимпазшалаца. И, док привредп треоа одређени профил стручнпх н квалификованнх кадрова, name образовне установе'још inicy нашле заједничкп језнк да се и ту пзвршп npeopujeirraција у школовању кадрова. струка, које могу одмах послс завршетка школовања да нађу залослењс. Y том погледу се нешто почело у Школском центру „Иво Лола Рибар” који школује квалификованс раднике текстилне струке. Tini путем требало би да пођу и остале шкале другог омера. ЛЕПО СМО ПРИМЛјЕНИ ЈАВОРКА МАРКОВИБ, хемпјски техничар: — Од ка* ко сам завришла хемијску жсолу вишс пута сам копк^рнсала за радно место no конкурсу, али нисам пмала срећу. "Учила сам и припрсмала сс за хемијског техничара a посла нема. Бпла сам свесна те чнњеннце и пре него што сам одрсђепа од Завода да сс преквалвфикацнјом могу запослити у Фабрици штофова. Конкурисала са.м и у Фабршш ие.мепта за маркиранта и за по.моГјг.у радннцу у Основпој школп „25. мај” у Поповцу’ гдс сам и завршила основну школу. Отан ми ради у Фабрици це.мента. сганујемо у Поповцу н пмам још шест сестара које учс тколу. Ето, ја сам прва успе ла да се запослим п биће нам много лакше, јер нене расту и једва се саставља крај с крајем. Помирнла сам се са судбино.м п заволела сам будући познв. V овом колективу сам лепо прп.мљена, сви су л>уЈаворка Марковнћ базнп, парочито моја мајсторпца машинс за предеље. Оссћам сс као да сам доста дуго у овом колективу. Хтела бпх на крају да сс искрепо захвалим Заводу за запошљавањс и Фаирицн штофова која пам је изашла у сусрет.” ПОСАО МИ СЕ СВИБА СВЕТОМИР КОЧИНАЦ, електрозаваривач: — Послс одслужеља ЈНА нигдс нисам могао да нађе.м посао. Пријатно Светомир Кочинац сам се „зненадио када сам добио позив од Завода за запошљавање. Нас 33-оје прихватило је понуђену преквалпфикацп.- ју. Y Фабрпци раднмо три дапа, а два дана пдемо на теорнјску пасгаву. Како су нам рскли to lie трајатн 5 мессцп. За посао који обављамо у Фабрпцп добијамо 300,00 дппара месечно а добили смо и радна одела. Ја радим на мацшнп за пзвлачсљс трака п препремањс за чешљање. Посао мп сс свиђа п јако сам задовољап. Лзуди где обављам праксу су добрп п лепо су мс прпмплп. Паказују лш како се радн п всћ сала могу да радпм сам за .машвчом. Надам сс да he брзо npohn пет мсссип u ла hv постатп сталнн радник овс Фабрике/' СРЕБА МИ СЕ OCMEXHYAA A,YEHНKA МИAOBAНОВИН, степодактплограф: — И ја сам јсдна од epehnnx icoia lie се запослитп. По стргип са.м степодактилограф, а ето сала ћу бптп прсдиља. Посао niiie тсжак а радп се па најмодспннјпм машннама. Ралпшш koi’п иалс у овом одел»ен>у cv пријатшг, љубазни п гвек cv спремпн да помогпг. ла покажу. Тражпла сам посао п пикако да лобије.м. Ybck су према мепп бплп ..крути” п лавалп олговор: „Жалпмо алп за вас нема места”. Ипак. спећа мп се ос.мехпгла. Мајсторппа код које се обучавам 1е врелна радница п према мепп ,је. кшие него добра. Показује. објашљава п у овом тпенггку не знам како ла co oav/KH.m". Ето шта сг нам рекла три повопечеиа „штофаоиа” о свом послу п соедпнп v icoioi cv дошла. Л>уди су задовољнп кал \o6n.iv посао. m бпло какав. Јср јс ciiTvaunfa таква. МеhvTiiM свп ci; опп нстаклп да бн највише вплелн да радесвој посао, за којп су квалпфикбванп, алп онп нису крпвп што посла нема п што им није од* мах омогућено да се школују за one профпле којп iiMajv перспектпву. р Веснћ ИЗ ТУП „ГРЗА“ виии иш иии Е Радници „Турист-бироа" спремни да пруже квалитетне услуге „ГРЗА — ТУРИСТ” ОСНО ВАН ЈЕ 10. октобра 1974. године прп хотелу „Славија". Радне просторије бпроа су савремено опре.мљене, а радшши у бироу су спремни да пруже квалитетне услуге. „Грза — Турист” се бави организацијом излета у земљи и пностранству, вршп оргаиизацпју пословних ручкова, банкета, селшнара, продају сувенира, жестоких пића н расположивих капацптета иа Грзи и Сисевцу и поред тога бави се п куповином ефектпвне стране валуте. Y аранжману „Грзе — Турист" до сада је пзведено пиз успелих излета, као на прпмер, ИЗ МЕДИЦИНСКОГ ЦЕНТРА НЕИ Медпцииски цснтар ИИК1 у ПараШРВШ1 (W ћину 1. апрнла овс године формирао јс патронажну службу у којој радс четпрп здравствеие сестрс са впшом мсдпцппском школом. Иако ралп само пеколпко мссепп ова служба постигла јс добре рсзултатс а мсдпципскс ссстрс Бпсерку Гаinh, Душапку Рајковпћ, Зорпцу Костпћ п Јас.мипу ПетровпН, упозпалс су многс пороли* цс п свс чсшћс им се oopahaју за савет п помоћ. ПАТРОНАЖНА СЛУЖБА ПРИЈАТЕЛј ВЛШЕ ПОРОДИЦЕ Шта јс залатак патропажне службе? Ово пптање поставплп смо у разговору са мсдпцппскпм сестрама којс обавл>ају овај плс.мсиптп посао. „Патронажна служба — одговорнла је Бпсерка Гајић — пма искључив задатак да ради па превентшп и задравотвепом просвећивању п то на терену. Измећу осталог пружа п noMoli трулнпиама п младпм мајкама. Податке о трудшшама добпјамо ол гинсколошког одељења п тала, п ако нспозвапе, одлазимо у њнхове до.мове. За многе грађапе у почетку је бпло нзнепађењс, понегдс су нас прп.малп и са неповерењем сматрајућп да се радп о иекој контролн. Данас су такве no.iaве pebe. Прнлпком поссте будућпм мајкама водимо разговор о хнгијенско-дијететском режпму, под који.м треба да жнве. После порођаја настављамо контакте п тада уггућује* мо мајке како да негују одојчад, односно да пх хране, повпједнодневнп пзлет до Крагујевца, Страгара, Тополе и Аранђеловца са Основном школом „Бура Јакшић” из Параћина и ЕШЦ „Борис Кпдрић”, затим једнодневни пзлет до Београда са Хемијскотехнпчком школом. Организовап јс такође час очпгдедне наставе за ученике Основне школс „Моша Пијаде” из Вптошевца у познатим фаорикама Поморавља. Кад су у ттптању излетн у иностранство организован је тродневнп излет до Солуна за раднике „Електродпсгрибушг је” из Параћина. Учесници на прослави десетогодшшвпце матуре Гимназпје „13. октобар" пз Параћпна такође су биди задовољни пруженпм услугама овог бпроа. А. Кпежсвић јају облачс п вакцппишу. Могу да кажс.м да сс савети о повпјању беба са доста неповерења примају у поједпнпм поролпиама. To је разумљпво јер павика ла сс бсбс утсгну у пслепс прастара јс n ппјс добра. Наша по.моћ у везп пеге дсцс продужава сс свс до поласка дстета у школу”. БРИГЛ О СТАРИЈИМ И БОЛЕСНИМ ОСОБАМА На пптање да лп сс прсвсптпвни рад протеже и па одраслс особс одговорпла јс Душанка РајковпН: „Наш задатак јс да посећујемо п особс старије од 65 годппа. Ynosnaje.Mo љпхов пачнн жпвота п услове под којп.ма жнве а добро п.м дођс штонммеримо крвпп прптпсакНекп од њих пикада нису ии обраћалп пажњу на то. Други пак зпају да треба да коптролпшу крвни притисак алп не_ радо долазе само због тога код лекара, јер треба дуго да чекају у амбулантама. Такви нам се сада чешће обраћају за ову врсту помоћи. Нису ретки случајеви да приликом таквих посета откријемо и по пеког болесника ппр. дијабетпчара. Таква лпца упућује.мо да сс обрате лекару. Исто тако обиАазимо болесна лица од туберкулозе, нафритиса, дијабетпчарс, душевно оболеле особе и тд. И овде је цил> да се упознамо са начином живота, исхраном, хпгијенским приликама како сс лече п томе сличио. На терену упознајемо хигијенско санптарне и стамбене услове породпца за које се пред поставља да су у том погледу угрожене. Када упознамо приВЕСТИ СА ЖЕАЕЗНИЦЕ Нријем приравшта Y овој години у OOYP, за одржавање пруге, подмлаБен је кадар. Примљено je по коикурсу пет прнправника са економском школом, једаи кан' дпдат са грађевинском техничком и дппломирани скономиста. Недостатак особља, нарочито у рачунско-финансијској служби, настао је одласком радника у друге радне организације због малог личног дохотка. Ју гословенска железнпца, по виспнп личног дохотка, налази се на лествицп прп.мања на 33 месту! Коментар није потребан. М. Ж. ликс п када је то потребно обpalia.MO сс Општшјском одбору Црвепог крста да пружи no мо11 у одеГш, iixpanii, постсл»иnn п новцу. Бпло je случаЈева да с.чо давале прсдлоге itoieлпппм оргапизацијама улружеnor рада да приликом полсле станова v првп плап за лобша1бс стапова сгавс ралппкс чше смо ста.мбепс прплпкс упозпалп као веома лоше”. О раду па здравствспом просвсћпвању oojauiibeiba пам ie дала Јасмппа ПстковпИ: ..Рад па здравственом просвећнвању углавпом се одвија по школама. Y сарадњи са Општппским одбором Црвеног крста веб смо држалс курсевс xnnijcnc v лве осповне школе у rpa.w. a ускоро ћемо ове курссве одпжатп п у преосталс лвс основне школе. Поред тога олржавамо прздавања за учепнке о tvберкулозн, пубертету н слмчнпм темама.” Y дадем разговору са медицинским сестрама сазнали смо да онс пружају по.моћ поролпцама п грађанима и по другим питањима. На пример дају савете пеупућенпм особама коме оргаиу да сс обрате за оствариваље права у вези деце. здравствене заштите, добијања помоћи и томе слично. Истб тако оне обплазе породицс којс чувају социјално угрожена лица за чије чувањс добијају пакпаду. Y свом раду патронажна служба упућена јс да сарађује са школама, соцпјалним ц здравственпм устаиовама, санитарном инспекцијом н органпзацијом Црвеног крста. Ова сарадња је вео.ма успешна II медицинске сестре наилазс свуда па вслпко разумеваље за свој рад. Д. Г. ЗА ТИТОВ ФОНД Смнднкална подружница XI пружне деоннце, која је исгу рена јединица ООYP за одржавањс пруге, покренула је акцпју за у1Б\ањење у Тнтов фонд за стппендпрањс младнх. Пруж но особље, које одржава пругу Параћлн — Поповац до Фабрпке цемента, одазвало се овом позпву и 24 радника уписало je по 100 динара. Овај колектнв се истнче у cbilm акцпјама које покрећс Синдпкална подружнпца. М. Ж. ИЗ ИВТ „БРАНКО КРСМАНОВМН" Рад самоуиравне радничке контроле Дубокс променс самоуправпих, друштвених н економско- •политпчкјбх односа којп Трсба да доведу радничку класу Y позицију да стварно управл>а условима и средствима сво га рада и да конкрстпо распо лаже рсзултатнма свога рада, могу бпти реализованс уколпко сс изградс условн у којима сваки радппк непосредпо одлу чује о односима и стварпма коЈс га сс цепосредпо тичу, прп чс му јс пстовре.мспо у позицији да нс контролише само резул тате својих радпих напора п резултата рада сваког другог радника, већ у нсллни п стање развоја друштвеинх сконом скополитнчкпх одпоса у ралној организацијш. Y такЕ1им условима самоуправпа раднич ка кошрола, коју нс треба третирати само као пнститунију већ, прс свега, као фупк инју са.моуправл>ача, треба да однгра веома значајну улогу у смислу заштите и развоја социјалистичких самоуправних одпоса у свакој ociiobiioi органнзацији удруженога рада. Да би то постнгло, ол вап редног јс зпачаја свако позитивнз пскуствх' које блпжс одрсђује салржај п мстод рада као и облике кроз којс се остварујс функционпсање самоуправне радничкс контроле као дубококласног задатка рад ничке класе. С обзпром да јс недавно Фабричкп одбор Спндиката ИВТ „Бранко Крсманови11" расправ л>ао о Извештају о раду самоуправне радннчкс контролс, ннтересовало нас јс шта о ово.м Извештају мисле: Момчпло Павловић, секретар Сск рстаријата фабричке конфереп цијс Савеза комуниста п Тихомир Филиповић, председник Фабоичког одбора Сннднката. ® МОМЧИЛО ПАВЛОВИН: Овај Извештај пијс сачиљеп онако како с.мо се договорили на заједшгчкој седницп са члановпл1а самсхуправнс радничкс контроле. Hainic, дали смо предлог да члановп у свом извештају копкретно кажу на какве су све проблемс паплазнли од 1. јануара до дана подношења пзвештаја, да ли су имали отпора прн обавл>ању повереног им задатка п којн су то који пружају отпор; зати.м, да лп је начин п садржај рада коитроле добар п ;пта трсба прсдузстп да би сс ово побољшало. Сасвим јс сигурно да су рад ницн name Фабрике добро прп хватнли самоуправну радничку контролу и да су одмах указалп на пеке проблеме којп одавно чекају на доношењс адекватш-ix облика и разреше1ва. Међутим, морам да кажем и то, да има неколицпна руководилаца који су пружалн отпор давању пзвеоних података члановима самоуправпе радничкс контролс. Онн су на рафипиран начип покушали и још увек покушавају, да скрену пажљу чланова контроле па мање важне стварп п исту упућују па проблемс којп шг су у никаквој вези са тражсi-iiiM подацпма. Мсђутп.м, члаповп раднпчке контролс ћс зајсдно са Савезом Ко.муниста п осталим прогреспвшш снагама у нашој Фабрицн сломнти сваки отпор и покушај пружања отпора раду самоуправнс радничкс контролс. Свакп почстак јс тежак, па сампм тим п почетак рада name радппчке контроле. Y почетку je 6ilyo мало лутања у односу на падлсжпости самоуп равпе радпичкс коптроле радпс оргапизацпјс и раднпчкпх коитрола OOYP-a,' алп то јс уочепо на вре.мс и ти псспоразулш су отклољенп тако да са да постојп прилично добра ко ордипација у раду. ТИХОМИР ФИЛИПОВИН: Наша Самоуправна радшгчка коптрола па ппвоу радпс орга низације бројп 10 члапова. Y нзвештајном перподу одржано је 19 ссдшша од тога 16 редовнпх и 3 вапредне. Разматрана су у купно 42 предмста и донето 85 прсдлога одлу ка. Расправљано јс о низу раз hiIX проблема, као о међуљудски.м односима, проблемпма ма теријалис природс, о стању об јекта, коришћењу капацшета, међусобннм односима у уд ружеиом раду итд. При оцењиваљу пзвештаја закључили с.мо да члаиовп кон тролс нису Извештај сачпнп* лп онако како смо сс договоPilui, затим да јс актпвност чланова контролс у погледу оцењивања донетпх самоуправ иих споразума и другнх порматнвппх аката раднс органпзације била педовол>на. Затњм да јс у раду чланова контролс потребна већа ангажовапост и смелост у решавању појсдтшх конкретних случајева. Да бн омогућЈШ! да самоуправна рад пичка коптрола што успеишије извршава поверепс јој задатке у току месеца децембра организоваћемо савстовањс за све члановс самоуправне радппчкс контролс. Савсз комунп ста н Синдикат морају join вп шс да сс укл>учс у рад овпх тела п помогпу у даваљу смсрннца за решавањс проблема. Морају да дају nviiy подршку раду самоуправпс радппчке контролс OMOi’yhyjyliii чланашша контролс, а<ао п свим раднпцима, да без бојазнп пзиосе право стањс стварп п прсл лажу одговарајућа решења. А. КнсжевиН * ,ДИМЧЖ‘ У СОЛУН? Нова времена доносс п нова схватања. Појам впкепда добпја сасвим другп с.мисао. Помало бива заборављсп онај традпцпоналпп впкенд у облпжњем шумарку уз нечено пнлс н добро црно вино. Печено пилс п црно в*пno остало јс, само се мења амбијент. Велелепни градови, колсвке европскс цнвплизацнјс, .модерпп хотсли, аутобуси... Путсм модерних но.мада кренулп су ц радници Електродистрибуцнје у походе Солупу. Напорио путовапл пролази уз, псс.му, добар внц п који гутљај. Солуп у дапс пзбора за повн Парламент. Гунгула, мсВутим, иаш народ јс свикао на гужвс и спалази сс одлично. Пазарп се: сувенпри за успомспу и сувенпри са практичпом намспо.м. 1-1п нсторија пи турпстичке знамепитости uncy осталс пепоменутс п иеобнђене. Бела кула, Триј.умфалиа ка пија, Егпацпа, Зејтпнлик, где су сс поклонили сеиима својпх славних дсдова и очева, ратнпцима којн су оставпли своје костп па Кајмакчалану браиећи слободу. Y педељу 17. новембра вратили су сс „Содупцп” за .једну земљу, за један град, за једно сазнаље богатнјп. । М. Илнћ * (♦ <» <> (>
CTPAHA 6 14 ДАВД Y ПОСЕТИ ШАВЧАНИМА ШДВАЦ У БР01НАМД ШАВАЦ ИМА 108 ДОМАПИНСТАВА И ОКО 930 СТА НОВНИКА. СРЕДЊОШКОЛАЦА И СТУДЕНАТА ИМА ОКО 25 И ИСТО ТОЛИКО РАДНИКА. СЕЛО ИМА 20 ТЕЛЕВИЗОРЛ, 15 АУТОМОБИЛА И 10 ТРАКТОРА. Предстојн оплемењивање среднне МИ СМО СЕЛО - ПРИСМАК, КАЖУ ШАВЧАНИ • ДОМ KYATYPE ИАН ПУТ — ДИЛЕМА KOJY ТРЕБА ШТО ПРЕ РЕШИТИ • ПРЕДСТОЈЕ КРУПНЕ АКЦИЈЕ --------~--------- ------------- --------- НА УРЕБЕЊУ CEAA Црнице, ипзводно уз Мораву. Тај део се сада зове Стари Шаван. Али како јс Шавац добио име, када су дошли први досеШавац сс некада нпјс палазно ту где је сада. Нассљс јс бИло. смештено ииже, преко* љениш! и одакле, нико од - , ших саговорнпка то пијс . гао да нам кажс. Друга лсгенда каж да Шавчапп и.мали насеље иа намосу левој обалп Мораве, ближе селу Рашевицн. Алп због -нерешених ® :г нН гранпца атара дошло је до озбиљног сукоба и пушкарања. иН после чега су се Шавчани поДЗ вуклп преко Моравс п осповаш лп садашње пасел>е. Ш Али чини се мало песрећШ но. Иако само три кнлометра од Параћина у Шавац аутобус | ybe само кад је нека свадба. ££ Пут до ссла је нзлокап и блатњав. Нови мост на Морави ус- < ловио је и трасу новог пута ' прско Чепура. Шавац јс једи- . но село које не.ма Дом културе. II поврх свих пеповољноссп1 људи још и обољевају због нечисте водс од бубрсжког лефритпса. Заиста неповољнс околностп под којима живс п раде мешW- та1,п опога села. — Мп смо село — присмак, додаје у шали, иаш саговорнпк Славко Ранчпћ, председник Извршног одбора Скутитпне Месне зајсднпцс у Шавцу. ПУТ или дом KYATYPE 7?5 Eh: IS Алп напори да се животип услови побољшају су вндљнви. Још пре двс годинс заведен јс меснп самодопрпнос за асфалтираље пута до Параћина. До сада је сакупл>ено средстава око 16.0000 динара. To нп прнб ЛИЖНО нијс ДОВОЛ»НО ни за кп- & ломстар пута, с обзиром да су gflya иснс cbiix услуга скочилс. Шав чанн, бар за сада, не могу самп ла изграде тај пут. Потрсбпа је помоћ још једног партнсра који би такођс амао корнсти од nvia. — Предузеће „Стандард” је склогшло уговор са пама око пзградњс, рекошс пам у Шавцу, али су у последњем момен* ту одустали. Зато га п пасипали, и дочекасмо на разрованом путу. инсмо јессн Горс: Центар Шавца; у средини: Мссна канцеларпја: долс; Школа На слсдећој скупштшш Мсспс заједшше Шавчанп треба да сс договоре око намене средста ВИ№ МЛЕКАРА ВЕТаА ЕР®В13В®ДИ»А С КЛМЕГОМ V ПОПОВЦУ (VI) ЗАБОРАВНОСТ < ' h! Н1ЕБРИГА Брига Спндикалне организације Фабрикс цемента „Нови Поповац" и њена по.моћ око снабдевања радника са огрсво.м и животпим намирницама је за сваку похвалу, али заборављена го.мпла дрва за огрев, баш пред ула. зом у пову Фабрпку цемента, оставља утисак небригс пли заборавности. 'Већ два месеца чланови ове радпе оргапизацпје улазећи и пзлазећи нз фабричког круга прпмећују, да је неко заборавио огревпо дрво набављсно уз по.моћ Синдикалне организације. М. Основна оргапизацпја удру- ца у Ратарима п Крежбннцу, ца, п иидивидуаатих произвожсног рада — пољопппврсдпа v идућој години отворс стани ћача. На тај начин садашљи кооперацнја „Слога” \ Пара- цс v Извсру и Горљој Мутнп месечнп откуп од 7 до 9 ваliimy која послујс у саставу ци, такођс заједнпчким ула- гона млека повећаће са за 30 Прсхрамбено пндустријоког гањсм пољопрнвредис коопсра процепата. комбината у Нуприји у заЈсд ције „Слога” месних заједни- I- Дницц са Меспом заједнином и индивилуалним произвођачпма млека у селу Ратари припрсмају отварање иентра за откуп млека у овом сслу. У то.м циљу адаптирају сс и уреВују просторије пре.ма захтсвпЛ1а савремене тсхиолоппс за пријсм млска и уграђују олговарјући раслладни уређаји. За овс потрсбс заједнички сс улажс 70.000 динара а млека ра из Свстозарсва дајс расхлад пс урсђаје чија јс врсдиост 50.000 динара. Пољоприврсдна кооперацнја „Слога” пстоврсмсно води акцију да сс п у сс лу Крсжбннцу отвори слнчан центар за откуп млска. Како пам јс рскао дирсктор Петар Лдамоввћ, днпломпранн ннжењср агрономије, основ ва организација удруженог ра да „Слога” поклања вслику па жњу овој врстн делатности и сарадњи са своји.м кооперапти.ма, јср tjlmc уједно поспешујс it развој сточарства. Нанмс, станпцс за откуп млска Bell су отворенс и успсшпо радс у селнма Доњој Мутници, Спкирици и Буснловцу. V свакој се лневно откупи по 1000 и до 2000 стотина лнтара млека, V овс сташше млеко ло иосе и произвођачн из суседнвх села алн нередовно па за то велике количине осгају неоткгпљене и друго, произвођа чи нису довољно спшулисанд да по»'*.авају производњу па .мдеко морају ла носс у суседна села. Отвараљс псвих стаiiiiin повсћаћс се производња п откуп млсха. Зато с- плспп ра да сс. г.осле отварг.н*а сгапи ва из мссног самодоприноса. Постоји предлог да сс инвестп ра у Дом културс. За пст годииа сакупило би динара, а са тим може да се почне прнстојнс зграде. сс 6,000.000 средствима изградња Чпста течна вода је такође неодложан проблсм који захтева хитнијс рсшавањс. За сада сс л»уд!1 сналазс како ко уме: iieiui домаћини поред бунара постављају пулшу, млекари пспражњене „кбтлајке" пуне изворском водо.м. Tpeliii nii to nehe „јер ux срамота да стану нспод чесме, како ко.мшпје не бп рекле да су и они оболе^ш.” Изградња сеооког водовода започепе почстко.м зиме. On he свакако да реши једно од иајбитнијих гпггаља — здравља rpabaiia, који умиру од б\’брежног нефрптиса. »a» АЛИ ВИДЕНЕ СЕ НАШИ PE3YATATH Заиста нма шта да сс ради у наредном периоду у Шавцу. Свс су то озбнљнп п одговорнп задаци. Ево шта о то.ме мислн Славко Ракчић, једап од старијих комунпста и доскорашњи скретар ООСК Шаваи: — Успелп смо да станемо на пут пеким пеодговоршш појава.ма, педо.маћинском трошењу новца п тако дал>е. Снгур но да не пдс свс како треба. Ми се упшвемо н спремнн смо да ако треба и с.мени.мо неке људе са дужности. Потребна нам је и већа помоћ мсштана, интересовање да се њихова средпна оплеменп. „КАНАЛ ГРАНДЕ" Y ШАВЦ¥ Кроз Шавац се од давнина протежс бара, наста«\а послс пзливања Мораве, која сс у летњим месецима почнс да испарава и смрди. — Постоји опасност загађивања, каже друг Поповић, члан Извршпог одбора Скупштине Месне заједнице, јер ту људп бацају угинулу живину п стоку. Потребно јс прокопатп канал само стотинак метара и ту воду отпуститп у Црницу. Ми смо почелн са копањем таквог канала, алп сс стало. О томс морамо озбиљно поразговарати на пролеће код примепе дозволе. Наша основна органнзација СК броји 15 чанова, а њен секретар Војислав Милпћ ie млађп човек пун амбиција. Верујем да ће се ускоро и видевање н бољс међул>удскс односе. Али перспективном плану развоја Шавца можда треба додати п /\епо уређену њшжу тн резултатп наших напора. на Морави, са угостатељским л _______ Ситурно да све се може — објектима, јер ту су и најбољн кад сс л>уди сложе. Шавцу услови за то. Песак са спруда предстоји период озбиљног ра- може сс и другачије уновчнти. да, којп захтева боље разумс- М. Дпмитријевић 75 ГОДИНА ПЧЕЛАРСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ I46WQM О ПОВОДОМ ЈУБИЛЕЈА ПЧЕЛАРСКЕ ОРГАНИ ЗАЦИЈЕ, Y ОВОМ И НАРЕДНОМ EPOJY ОБЈАВЉУЈЕМО ПРИЛОГ СРЕТЕНА СТОШИБА, ПОЛзОПРИВРЕДНОГ ТЕХНИЧАРА И ПОЗНЛТОГ ПЧЕЛАРА Пише: Сретен Стошић Параћпн са околином има изванредан по- 1 ложај за држање и гајење пчела. На изузстno iioBo.wioj надлорској biiciihii од око 130 м — 220 м, општина ПараИнп лежи на ловој и десној обали реке Велике Моравс, правац север—југ, и од планине Јухор пружа сс иа исток долтшом рекс Црницс и Грзе, свс до западпнх оргранака Кучајских планина. Посебно, део v реону рекс Велике Мораве јс повољан за пчеларењс јср је заштићен од удара оштрих ветрова, а богат је засадњма воћнпх и оагремових стабала. Део територије са вишо.м падморском висином, пре.ма истоку, обилује шумском, ливадском и багремово.м пчслшБом пашо.м. Овдс јс ливадско цвеће главна паша, равна сс са багре.мовом у нижил! прсдс.иша и траје непрекидно скоро целог лета.. Повољни услови за пчсларење подстицајпо су деловалп на развој пчеларства овог краја. Пре.ма попцсу из 1973. године у општини сс ови.м кориснпм послом бави 240 домаћинстава са 2.160 пчелињих друштава, што јс прилично мали број према богатству воha, багремовс, шумскпх и ливадскнх пашњака. Свакс годинс остају неискоришћспс огро.мнс колнчинс пектара и полена. ВРАТИМО СЕ Y ПРОШЛОСТ Овако повољни услови за гајење пчела ушцалн су да Параћии од најранијих времена постане важан тржишни центар по\>опривредни.х производа, посебно мсда н воска. Из Хрисовуље из 1369. .одннс, впди сс да јс у ово.м крају, поред зе.мљорадњс и сточарсгва, развиЈсно п пчсларство, нарочито у насељима по брднма и плашшама, а посебно по манастнрима и црква.ма којих јс на овом подруч^ оило иа десетине. Поменн.мо само цркву Петрушу, затим манастнр у Извору ко- |и јс новијег дату.ма. Пропашћу срсдтевсковнс Cpoiije пчсларство јс иазадовало. Га1сњем пчела бавпо се тск по пекн пчелар н то крпшом да .му Турци нс би одузслн .мсд, восак и са.ме пчеле. Па и ако јс народ био у ропству иод Турцпма, бавио сс пчсларство.м it нспрсстано га развнјао, што сс видп из доку.мената тога доба. Тако Мустафа-ага из парапина, јавља кнезу Нупријске пахијс Милосаву Здрапкопаћу .........va |,с мсд сакупља. ги кад му оуле пооољпа цеиа". На овога може.мо закључитн да јс овај крај од давнц. иа mlao лчеларску традшију, која је каснпје по ослобоћењу иаше зе.мље од Турака настављена. Првп подаци о броју кошница, углавно.ч плетара, на ово.м терену датирају пз 1859 године, када јс у округу Нупријском (у комс сс налазио п Параћин) било 7730 пчслињјк друштава да бп сс тај број 1866. смањио на свега 616 друштава. Овом нагло.м смањењу ичела бплп су узр >к болест и неповољне врсменске гтрнликс. Овако стање бпло је све до 1882. годннс када су пастојања малобројннх пчелара да сс удружс крунисана оснмвањем црве, у тадашљој Србијн, Пчеларско-воћарскс задруге за округ моравски. Задруга јс неко времс н.мала н своју приватну Пољопривредну школу у којдј сс по први пут у Ужој Ср* бијп изучавала пчсларска иаука. Касније јс лошло до оснивања пчслпљака и приватнс бесплатнс Пчеларскс школс што се вцдп из следећсг преписаног огласа пз часописа ,,Те« жак” из 1888. годпнс: НА ЗНАЊЕ Пошто сам већ подигао ма.«1 конва.\ук-ул>аник-пчеларник и пошто сам всћ пчелине општине прстерао пз вршакарс у рамоваче и tilmc створио могућност да још овог лста отпочнем систаматски пчеларењс по методу Коржењевског, који :е всћ у „Тежаку” описан, то свим јавља.м, сви.ма нашим пчеларнма п љубитељима пчеларства н молим их да мс у току овог лста пзволе посетити. тс да видс корист п начин овог ичелареља. Тако исто моли.м свс оне, којн су већ отпочсли сами пчеларити no ropibe.M методу, придпжавајући се веп описаног начина у „Тсжаку”. или по белешка.ма са предавања, да мс за свс оно запитају што нс би моглн добро разуметп и у са.мо.м радг пзвршавати тс да и.м да.м потребно објашње»>с, како они који ме буду посстили, тако II онп.ма који mu сс булу писмсно обратилн, даваћу обавештења и поукс бесплатно. 2. марта 1888. П a р a Н н I! Срсз ПараНннски РАДОВАН МИЦИП прсдавач пз П a р а ћ U п a
14 ДАНЛ СТРАНА Т ПОВОДОМ ИЗЛОЖБЕ СЕШ 9ШПВ НН Учениии Основнс школе „Бу ра Јакшић”, а затнм ц посстноцн Библиотекс „Др ВнНентијс Ракић" ималп су прнлнку да упознају неколико значајннх личности, који су радилм, или су рођенп v банатском месту Српска Црља, познатом, између осталог, ц по великом песнику чнје нме носп ова Hama школа. Y већем броју фо*. тоса п музсјских скспопата дат јс краћи приказ богатс културне историје у којој сс формнрала физнономија грађан* ског друштва п п»егов напор да одржн своју аутентнчност у вихору историјског збнвања. Од тада, па до данас, из Српскс Црље поницали су песницн, сликари, романопнсци, при поведачи. Милета и Бура Јакшић, Дивна Гавриловић, Војислав Кузмановић, Александар Зарин, Момчило Миланков и други. Збирке песама, најстарпја издања књижевних часописа, записници и факсимнли cv својеврстап мали музеј. Yчсници и други посетиоци овс нзложбе су могли да прелистају зборник часописа „Јавор” којп јс издавао Песник чнка Јова Змај 1889. годинс са песРАДНИЦИ УМЕТНИЦИ Почео сам у Армији • МЛАДИ КВАЛИФИКОВАНИ РЛДНИК — СТАКЛОДУВАЧ ИЗ ВОЈСКЕ ЈЕ ПОНЕО СА СОБОМ II ЖЕЛ>¥ ДА HACTABII СА СЛИКАЊЕМ а ОВИХ ДАНА ГА ЈЕ ПОСЕТИО ПАШ САРАДНИК И YBEPIIO СЕ ДА ОВЛЈ МЛАДИ САМОУКИ YMETHHK УПОРНО II ДАЉЕ СТВАРА Јсдног октобарског дана нашл>1 с.мо Тунгош Ференца, младог раднпка Српскс фаорнкс стахла. н самоуког уметника, како после радног времена одлази својој кућп да слнка. Успут разговарамо о љсговом раду. Сликаље га привлачн од ранс младости. Жеља му је била да заврши уметничку школу, међутим, матсријалгш услови^ а и неразу.мсвање родитсља, ппсу му дозволили да својс дсчачке сновс претворп у стварност. Завршио јс школу за квалнфиковаис раднпке п данас јс овај двадесетогодпшњак квалнфиковани мајстор стаклоду вач у Српској фабрпци стакла, алн жел»а га није напустнла. За времс служења вбјног рока у Загребу имао је разумсвањс старешина, а н времсна за своју страст сликањс. Tv су насталс његове првс гспеле слике, које је нзложпо на првој пзложбп за Дан арФеренц Тунгош мијс 22. децембара. Врло успело је насликао потрег Пред седника Ренублике друга Тпта п покојног револуционара Motile Пијаде. По повратку из Армијс свс више времена noiciaiba својим с.хлкама. Стнжемо љеговој кући. Yboah нас у своју спаваћу собу, која је уједно п „Атсљс". Пуна је слнка п реквизита потребнпх за рад: графпта, угљена и осталог прибора. Q Којп вам је рад посебно драг? — Шта да вам кажем? Свс својс радове волим. Вндите овде је слика Сеоба Срба са Арсените.м Чарнојевићем, Косовка девојка. Портрст моје девојкс, Слпка средњовековпих јунака на коњу са копл>ем п мачем, затн.м Маркс, Лењин, као и многи другп радови, али ја посебно воли.м портрет Друга Тита, којп сам радио у Арми.ји. Мнслим да ie то најлепша слика коју сам досад урадио. За време изложбе у касарнп један високп војни функционер inijc могзо да ioi сс наднвп. Одао ми је признање пред цслнм дпвпзионом п тада сам лобио наградно одсуство. ® На чему сада радпте? — Па поред сликања графитом и угљеном, радим, односно завршавам на стаклу, опет, портрет Друга Тита, такођс, раднм у истој техшши један детал, нз ро.мана Авантуре Гордона Пима од Едгара Лла на Поа. Иако јс тешко радити на стаклу, нпак ме то прив лачи. Потешкоће мн једино нтгчким радовима Војпслава Илића, Алексе Шантнћа, Мплорада Шапчанина. Мало је жеиа у књижевној историјп нашој, зато је племе нити лик Дивнс Гавриловић ннтересантан по покушају да се нашгше прзи „женски роман” са социјалном темом у времс када жгшот намећс и неромантичарске истине. Животоппс Буре Јакшића је илустрован и фотографијом песникове родне куће, правог гнс зда српског живљења, у коме се рађала искрена и бунтовна личност са хуманитарнпм односом према животу... Листајући записнике са састанака и седница разних одбора п друштава, посетноци су се упознавали са анонимним људпма које је времс однело остављајући, само на изглед, безначајна сведочанства њихопредставља недостатак прибора за ову врсту сликања. Одлазим у Зубну поликлинику н мољакам да ми дају бургије којима они раде, јер са њима стружем стакло. И тако се сналазим. © Имате лн на.меру да сс даље усавршавате? — Да. Желим да упнше.м лнковну академију ванредно. Испуњавам услове за уттис. Верујем да ћу упорношћу да је и завршим, а самим тим да обогатим себс потребним стручннм знањем. о Каквих још планова п.мате? — Посебно задовољство би ми прпчпњавало, уколико бих могао да приредпм самосталпу изложбу својнх радова, како бп мој труд могла да видп шира јавност. С. Узелац „ЗЛАТАН ГЛАС КУЧАЈЛ 74" НАЈБОЉИ РАДЕ ПАНТИН Такмнчење псвача аматера „Златни глас Кучаја 74” одржана јс 28. мовембра у Горњој Мутншш. Y препуној сали Дома кул* турс наступило јс шеспаест такмнчара. Најбољн међу њпма био јс Радс Пантић из Доњсг Видова, који јс овогодшиње признање златног гласа освојио песмом „Тужно ветри гором вију”. Друго место припало јс Радосаву Лазићу из Стубице и Живадину Анђелковмћу из Горњс Мутнпце, а трећс место такођс деле Мплан Петровић пз Горње Мутннце п Зорица Ла зић пз Стубнце. Првп глас публике прнпао јс Милану Петровићу, којп јс гледаоце освојпо песмом „Кад ја пођох на Бембашу”. Певаче је пратно ансамбл Радојке п Тпнета Живковића, а гостп вечерп су били Вера Ивковић и Данило Жпвковић. М. Днмитријевић ве друштвене делатности н ак тивности. И у модернпм временима Српска Црња јс наставила да исписује своју културну хронику. Пнсац Војислав Кузмановнћ ]с познат и ван наших граница а Момчило Ми ланков је и надаље вео.ма ефе ктан записничар живота банатске равнице о чему сведочс примерци разбацаних кљига по клупама у школи. Међу њима је и сликар Александар Зарин, чије сс слнкарско дедо уклапа v репродукцпје мотива Буре Јакшнћа. Свс у свему вео.ма интересантно и корисно. Иако скром на по броју нзложеннх прнмерака, ово је изложба која обо гаћује сазнање о cbctv којн нас окружујс, мостић којп савременог ученика повезује са давно прошлим временима и садашњим стремљењпма. Саша Букић ИЗЛОЖБА СЛИКА ДРАГАНА ЈАНКОВИНА .»ci ста Y оквиру II меморијала „Л>убомир Витановић — Бубан", у сали Већа техникс од 28 — 31. иовембра била јс постављена пзложба слика Драгана Јанковпћа, младог параћинског сликара, ко.мс јс ово пета самостална изложба. Јанковић јс изложпо двадесет платна у ул>у, која привлаче заннмл>иви.м лирским моМептима из маште. Као п раппјс нзложбе, и ова последња јс показала да сликар остајс доследан сво.м у.метппчком опредељењу: открпваљу леиотс првпх зачетака жнвс матерпјс. Амебоидна тела смештена у складни.м нпјансама, пртежно плавог, жутог п црвсног бојеног пзраза, поткреп л>ују нашу нмагинацију о пражнвоту на нашој планети. Валерскс вредпостн, на које Јанковић п пледира, су уочљиве. Лирском штимунгу C.UIKC доприносп н осећај просторности, који слпкар поспркс и без геомегријских лннија. Широка скала слободних асоцпјацнја доприносп пазноврносном доиашљају. Meby успели.пш скспопатн}- ма истичу се: Внзпја I. Жу гп пејзаж, Зсленп предео, Хранплнца простора итд. Стиче се утисак, да слпкар не посвећујс довољну пажљу детаљнма, којн би слпци удахпулп аутентпчност и открплп јс од безлнчпостп Y сваком случају остварен јс интересантац лнрскн сусрст. један песник — једна песма Драгослав Тодоровнћ је рођен у Течићу код Рековца. Завршно је Учптел>сл\ школу и службовао у многим местнма у земљи. Једн<« врсме је радно и у Поточцу. Сада живи у Београду. Издао је до сада четирн г.љиге прозе и поезије, већрном за младе. Члап јс Из вршног одбора ii секретар Књижевног клуба просветних радника Србије. Три голубице У јутро, ведро као око, над нашом зеленом реком' сненом, пуном јутарње језе и слатког бола која тече крај nauiei ссла, провлачи се тихо, криолшце иза три беле брезг, измебу шуме врба и топола и згрева удоое кснод стрме обалс— да дан од ноћи постане. нојавшие се гтри лепотице оитке, слатке, мале, три милооке голубице. као снег беле. Младо сунце са брега узјаха беснога хата и у галопу, у једном часу но житу пуном злата, no ливадама пуним мила топлс пољупце расу, nona росу са биља, посребри таласе воде, поздрави птице јата — и обасја. голубице млабе које иад реком бродс. Голубице моје драгз, голубице моје белс, т,та вас овде довело: Моји ciloon, или ветриИи благи пун мириса, пун cnatc који пири са планпне nohu ове целе? Душу ми сета плави, тсло дрхти од милине, трспере сунчане боје кроз лишће са највшциХ грана и среће ми суморно лице — а срце ват долазак слави и туче, туче и вели: „Голубицс моје беле ми смо је некада срели! Ох, ви стс, дивне птицс one, из младпх дана три љубави велике Aioje!" ПИШЕ: Мр МИЛОРАД МИЈАТОВИН, ПРОСВЕТНИ САВЕТНИК •УВДЖШ УЧЕНИЧНОГ ВОД та« адм у ЛОШШУ (Наставак пз броја 16—17) ОБАВЕШТЕНОСТ ЧЛАНОВА: ЗБОР,\ Y4EНИКА, САВЕТА И УПРАВНОГ ОДБОРА Обавсштсност члапова о органима друштвеног самоуправљаља, о њиховој активносIII, је основни предуслов за правилно функционнсање спстема ученичког самоуправл>ан>а. Уколико члаиови збора учсника, савета и управног одбора нс познају своја права и права збора ученпка, савета и и управног одбора нс можс бити ни говора о стварном ученичком самоуправл»ан>у. Резултатп анкетс показују да јс у погледу обавештеностп чланова збора ученика, савета и управних одбора о њиховнм правима и дужностима, функционисању и активноети, око тр ’ чствртине чланова збора ученика, са вета п управног олбора обавештсно о организацији п раду ових органа. Занимлшво је утврдити на којн начин су члановп ових оргапа бпли обавештени, јер од тога свакако зависи и степен њихове заинтересованости за информације нз што поузданијих извора, као и да те информације буду што потпуније. Наволимо нске изворе који су им стајали на располагању: законски прописи, дневна штампа, семинари и слично. Преп.изан п поуздан извор обавештења о правима и лужностима чланова ових органа јссу законски прописи (статут), гле cv напслепа права н лужиости члаиова: збора ученкка, савета и управног одбора, а такођс и одређене функције у самоуправљању ученпч ким задругама. Y њи.ма јс одређено како треба да послују: збор ученика, савет н управ ни одбор. Ефикасан начин за обавсштеље чланова ових органа о њиховим правнма и дужностима јссте и семинар за члановс овпх органа. Наведенп начин обавсштења захтева од чланова овнх органа којп желе да се информишу мањс способностп за орнјентнсањем у законским текстовима, алп нс и маљс ангажованости, за примену датих упустава. Минимални поуздан начпн за обавештсњс ових органа о њиховим правима и дужностпма јестс дневна штампа. Код овог пачина обавештавања чланова самоуправних органа постојн двострука посредпост у сазнавању потребних података: лице које пише о томс треба правнлно да схватн смпсао законских прописа, а такође то треба да учпнп и сам читалац. Према то.ме, то је сложенпји пснхолошки процес од непосредног сазнаља и зато носи већи проценаг несигурности. Аналнза података о редоследу горс наведених начина којс су користили члановп ових оргапа за обавештења о својнм правпма п дужностима показује да су их упознали: читање.м прописа, затнм кроз дневну штампу и пајзад да се најмањп број чланова овпх органа ннформисао кроз се.мпнаре. Резултатн показују да сс највсћп број чланова овпх оргапа обавештавао из извора из кога су сс најпотпуније упозиавали са својим правима и дужностима п дужностнма п правима помс путнх органа. Дакле, 41,07 % чланова збора учеиика, савста и управног одбора је обавеш тено нз законскнх прописа који представљају пајпоузданијп нзвор обавештења. Затнм долазн днсвна штампа, као средство обавештаваља, са 36,31% који су на овај начин обавештени о правима и дужностима ових органа. Чиљешша јс да је штампа заузимала високо мссто у обавештаваљу, што показује п значај који пма у овом друштвеном происсу, а гакођс и одговорност која на љој лсжи v вези с him. Најзад, 20,31% ових органа јс обавештено кроз семинаре, што прсдставља најмањи број. Интересанстно ic напоменутп да јс 2,31% члапова збора ученика, савета и управног ол бора олговорило да уопштс ннје имало прплпке да се упозна са прописима којп рсгулпшу права и обавсае члаиова ових органп н управа п обавезс збора ученика, савета п управног одбора као целннс. Наведено показује да ови члаиови ових оргаиа нису пмалн пнтереса да се упознају са својом улогом у ученнчком самоуправљаљу. Може се поставп тп питање каква јс била њпхова улога у самоуправљању и какав су пам доприиос дали. Обавештспост чланова збора ученнка, савета, управног одбора и самоуправнс ученичкс контроле о прописима п финансијском пословању показује свс те могућностп ствар ног учсствовања чланова ових органа у самоуправљаљу у ученичкпм задругама. Према томе, то паказује степен њпховс заннтересованости за рад ових органа п прсдставља јсдан од предуслова за правилно функционисаљс збора ученика, савета, управног одбора п самоуправнс ученпчкс контроле. За ра<- лику од обавештспостн чланова ових органа о њнховнм правима и дужностнма, њпхова обавештеност о правима п финансијском пословању збора ученпка, савета, управног одбора и самоуправне ученичке контроле стоји иа впсоком степену. Као примср наводимо да јс 72,5% члапова овнх органа обавештено је ко одобрава финансијскп план п завршнн рачун. To зиачи да јс више од 70°/о свпх апхетираних чланова obilx органа упознато о органу друштвеног самоуправл>аља који у смпслу одговарајућнх прописа, одобрава важне пиструменте за фпнансијско пословање п располагаље средствн.ма ученичких задруга. АКТИВНОСТ ЧЛАНОВА — ЗАДРУГА V ПРОЦЕСУ САМОУПРАВЉАЊА Y прстходним пзлагањима када јс говорено о дктивностпма збора ученика, савета, управног одбора и самоуправпе ученичке коптроле, посматрана јс актпвпост овпх органа као целине. Hama дал>а посматраља lie се одпоспти на активност овнх органа као појединаца — чланова ти.х органа, да бп сс впдело како су поједпнцп учествовалн у раду, на којп начип су учсствовалн и како сс та њпхова делатност може оценити посматрана са аспекта ученичког самоуправљаља. Наиме, активност иеког те\а може се сматратп залово.^авајућнм кала известаи број члапова, својнм залагањем н иницпјатпвом постнжу успехс. иезавнсно од тога, што сс остали чланови не залажу у довољној мсрп, Но, сврха ученичког самоуправљања и задово,\Јавајућа мера у одлучивању, постигнута јс опда ако резултати буду последица не само изузетне активности једног дела чланова збора ученика, савста, нлп управног одбора, већ свих чланова, па је за наша истраживања од интереса да размотримо активиост поједннаца и љихово учешће у збору учепика, савету, и управном одбору, а затнм да оценшмо стварHII степеп њнховог учсшћа у одлучнвању о делу пмовине којом онн управљају. Активност чланова ових органа испитана јс према њиховом учешћу на састанцима: збору ученнка, савета и управног одбора, пре.ма подацима које су они далн у својим одговорима. Рсзултатн анкете чланова свих органа показују, у просеку да је 40,73% члапова наведених органа учествовало на впше од 4 састанака, док је остатак учествовао само па један, два пли. трн састанка. Наведеном треба додати да нпјс прпсуствовало 3,53% чланова ових оргапа пи једном састанку. Дал>е наша истраживаља су оријептисана па актпвност члапова, збора ученпка, савета и управног одбора, то јест па начнн на којн су учествовали у том раду. Према томе, циљ пстраживања ннје само да сс утврдп дали су члановп прнсуствовали састапцима, већ да ли су активпо учсствовали у раду п па којп начин. Рсзултатп, које смо добнли анкстом, показују да је учешће чланова овпх органа у раду збора ученпка, савста п управног одбора било активно за посматрани псрпод. Из података сс внди ла ,јс у просску 61,9% чланова навсденнх органа учсствовало у днс кусијама по подпстпм прсдлозпма, док је 24,6% чланова давало прсулогс за доношсњс одлука о решавању поједппих питања. Навсдсно показује да јс впшс од двс трећпне чланова овпх органа учествовало актпвно у раду органа кроз два облпка која сс сматрају најзначајнпјим, јер сс кроз п>их пзражава воља збора учеппка, савста, управног одбора, н самоуправне ученпчке коптролс у одлучивању. Треба напомснуги ла 3,50% чланова збора ученпка, савета и управнрг одбора нпјс учсствовало v рзлу ош|х оргапа. То показујс ла су навсдени органи н билп органн у којима су питања разматрана п ла су у одлучивању узимали х^чешће скоро сви прпсутни.
CTPAHA 8 14 ДАНА Актуелна питања из медицине УПУТСТВД ТУБЕРНУЛОЗНИМ Б0ЛЕСНИЦ1Ш Туберкулоза је заразна болест. Сваки болссник треба да зна да је извор заразс п да јс њсгова дужност да избегава децу и омладину, а нарочито одојчад и малу децу. Најважније у лечењу плућне туоеркулозс је употрсба одговарајућих лекова у овом случају Изониазпда. Стрептоминина. и ПАС-а; нли Рнфадпна, Етамбутола и Тревентикса. Лекови сс морају узимати, најмање два у комбинацпји, нпр. Изониазид са Стрептомицином, Изониазнл са ПАС-ом ил11 у почетку сва три зајсдно Изониазпд са Стрептомпцнном н ПАС-ом; односно Рифадин са Етамбутолом, нлп Рифадин са Етамбутолом и Тревентпксом. Аековп се морају узиматп свакодневно до контролног прегледа у надлежном антптуберкулозном диспан* зеру. без нкаквог прекидања. • Непрекидним узимањем лекова скраћујс сс дужииа лечења н омогућује потпуно нзлечење. Нередовним гзимањем лекова свссно ол себе ствара. те хроничиог туберкулозног болесннка који је, не сме. мо заборавити, м хроничан нзвор заразе. Према томс непрекндно узимање лекова не треба схватитп добром вољом поједииаца већ грађанском дужиошћу сваког туберкглозног болесника. Уколнко у међувремену болесннку нестану лекови има право пстс затражити од првог лекара најблпже Здравствене станице када је дужап показати рентгенски налаз и предлог пачина лечења које ппсмено добија при, сваком прегледу у надлежном антитуберкулозном дпспанзеру. Контролнн преглед се заказује на последњем пре. гледу када js лекар дужан да усмено и писмено нагласп дан контроле. Y случају да се болесник рђаво осећа преглед је пожељан п пре предвпђеног рока. Поред најважнијег редовног узимања одговарајућих лекова је исто тако важно у почетку лечења мирно и по упуту лекара довољно дуго лежање. Добра п разноврсна исхрана тј. обилнп оброцн богати воћем, поврћем и рибљим месом, поред редовног узимања лекова и поред мирног и довољно дугог лежања једнако је важан поступак у лечењу плућне туберкулозе. Y случају да болесник искашљава крвав испљувак најбољи поступак је да мирно лежи у постељи а да преко својих укућана позове теренског лскара. Тек по нестанку крвавог испљувка треба устати мз постеље и ! јавити се на преглед у надлежнн антитуберкулозни • гМ;ДИСпанзер. Примаријус Др Милорад Д. Станковић КОМЕ НИЈЕ ДО ЛИНИЈЕ ГУРМАНСКА MY ЖЕЛзА ЈАЧА, ПОЗНАТ MY ЈЕ ОД РАНИЈЕ ДОБАР РОШТИЛз КОД „ОРАЧА“ РАД KAYBA СТУДЕНАТА Y јсдној од простормја Радннчког унивсрзитета сваке су боте у одређено вре.ме можс сс чутп „чаврљањс” псколпцпнс младих л>уди који сс ту састају у ипл>у рсшавања својих ннтерннх проблема, који су напзглсд затвореног типа, а који се заправо тичу п дру гих. Да, лако је наслутнти да је реч о водсћпм члановима Студентске организацнјс — о Ynравном одбору истс. Уместо да нмају сво.ју просторију, свој кутак у комс бп сс редовно састајали, опп пребивају по просторпјама позајмљеним па сат-два, а дешава се да, п кад јс то заузетб, овај фору.м зассда у кафаип „Македонија". Дуго су ти млади л>уди, пунн вол»с п ситузијазма, обилаз1Ш1 одговорпа лица са мол бом да им сс додељнвањем соп ственс просторије омогући да л>н рад. Мећутп.м, паилазили су на затворена врата п ћутањс. И поново су састанци отпочињалн главном темом: питањс просторије, и завршавалп сс надом у боље сутра. Но, без озбнра на raKBv ситуацн.ју, члановнма управног одбора нијс било тсшко да донесу ii реше важпс проблеме. Врло зрело п ревносно, онп су пришлп cBojmi задацпма, не паишавши прн том на бпло какву по.моћ, моралну по дршку од страпс руководства ССО наше општипс, која нх је из необјашњивих разлога одстранпла пз својс средине. Важна актпвност овпх младих л>уди, огледа сс п v томе што cv успели да успоставс контакт са студентским организанијама других градова Србије п нп тај начин стекну пријатеље п размене искуства. Нарочнто се осетила по* треба за таквим cKvno.v после недавно одржаног IX Конгреса ССОЈ. Меморијалнп турнир у мало.м фудбалу Тако су поводом празника Републике, а уједно и другог „Меморијалног турнира Витановић Љуболшр-Бубан’*, позвани гостп — студенти из шест градова. а преко н>их успостављен јс контак п са радничком омладином оних ра дних организација које су узе ле учешђс v покровитељству веома успеле манифестације. Празнични дани били су испуњенп разговорима са сгу« дентима који су допутовали, разменом искустава и обиљем забавс као бДЛпкс младости. Гостнма јс срдачну добродош лицу и прнјатан боравак пожелсо предссдннк клуба студената Стамир ИвановнН уз учешће оста.\их чланова Ynpaвпог одбора, а потом je v просторијама Клуба техникс отворопа изложба слнка младог и талентованог умстмика, сту дента Драгана Јанковића која јс наишла на добар прије.м код прпсутнпх. Затпм cy гости пи одређеном протоколу одвезснп на Грзу гдс је приређена вечера. Сутрадан, послс полагања венца на гроб студеита п дугогодшшбсг члана viipasnor од бора Витановнћ Лзубомира-Бу бана, отпочсо јс турнир v малом фудбалу којп јс трајао два дава. Y међувремену, кад су се' одмарали од утакмица, гостн су сс забављадп v новоотвореннм просторпјама Клу ба техникс, чпјн.м снтерпјером су били одушевљени. Наравно за ову учпњену услугу вслпку захвалност Клуб студената дугује надлежној личностп Славол>убу Годићу, којн се једини одазвао апелу студепата и одобрио коршпћељс просторија за изложбу слпка младог Janковића. затнм за одмор и разоноду гостију н омладине у празничпнм данима и за одржавањс састанака Управног одбора, без икаквс накнаде, што је за велнку похвалу. На крају је као крупа свега. уз присуство директорл оних радних организација покровитеља манифестацнје, одрЕкипа „Параћинке'* победник меморнјалног турнира жана студентска забава на којој су подељенс ^п^о.мс го стпма и прелазни пехар побсд нвку туршгра — cKinrii Фабри кс бонбона „ПараИипка”. Мада опроштајно, вечс јс било испуљсно песмом, шалама п добро.м музиком оркс^ тра, Драгана Митића — »ЛСилића”, а гости су послс всчсрс билн послужетш производи.ма Фабрикс бомбона н рат" лука „Параћпнка”. Уз то трсба додати да су услугс угоститељског прсдузсћа „Грза" би лс на висинн. Одушевл>сн>с гостнју бидо јс очигледно, што јс за до.маНинс бпдо на највећс признаљс п довољна сатнсфакција за уложснп труд. Послс iicnpaliaja гостијг, Yn равни одбор је одржао састанак својих чланова са истим проблемп.ма главном тс.мом: .'обнјање сталнс просторнјс за потрсбс студената. Овај чланак биће мала н оп равдана критика онима који су се досад оглушавали о зах тсвс ових младих л>уди који тражс својс место v друштву равноправно са осталим оргаппзаппјама овог града. На крају њпхова активност дајс им право да оправдано крити кују, ослањајући сс на речи друга Тнта изговорене на најЕпше.м скупу омладине прошлог месеца: „И ваша критика нмаће сво iv тежину само ако се буде оттравдала сопственнм радом п конструктнвно доприносила пзналажењу најбол»пх решења. Y томс вп млади можете дати добру лекцију некима ол старнјих којн обпчно само крптнзнрају, а самн не учине нпшта што би помогло бржем кретању друштваЈ* напрпјед”. Управни одбор, Органнзација Савеза студената Параћин МАЛИ ОГЛАСИ Одричсм се своје жене Бранкс Ранић, која мс је 24. јуда 1974. годцне само вол>но напустила и осгавила са двојс децс и љене дугове и трошковс направљене у мојс имс не признајем. Како сс она овкх дана доселила у Параћин дужап сам да на то упозорим јавност. Топлица Ранић Ивапград, Воје Масловара 68 ПРОДАЈА Хнтно продајем „Заставу 750” де лукс, произве дена 1971. године у Од. личном стању, гаражнра. на. За сва обавештенд обратитс сс ва телефоц 51-080 Параћин. Продајемо садницс патуљастих воћака у кругу стаклене баштс, код базена. Комуна.\но предузећс „Стандард". ИЗРАБУЈЕМ ПОРТРЕТЕ Израђујем портрете, у. л»ем на платну. Може п по фотографији. Цена повол>иа. Бранислав Бокић-Кан, .450(10 Свстозарево, М. Миленковића бр. 38 Y ШУМАДИЈИ ВЕЛИКИ ОДЗИВ ЗА ТИТОВ ФОНД Акција учлањења радника у Титов фонд за стипендирање младпх радника и радничке деце у OOYP „Шумадија” каишла је на вдикп одјек. Учлањено је укупно 195 радшгка iii свих OOYP-a, који cy сс с-'£г жилн да iiM се са платног спвска одбија одређена годшпња’ уплата. Члановп Основнс организаmije Савеза комуниста заједiuujc OOYP „Шумадије” одазвали су се сви до једног, заправо, стотину комуниста. Акцијом је руководио Ит вршнп одбор Снндикалне пох ружнице и Секретар ООСК. АКТУЕЛНА ТЕМА Подруштвл>авање одбрамбених припрема. безбедности и самозаштите Пише: РАДЕ П. МАРКОВИБ (Наставак из прошлог броја) Постављањем овако сгрогих услова за о бавдање службе обсзбсђеља саавим је разумљиво ако се има у виду квалитет п ефлкасност у њено.ч раду, ’ а посебно н>ена улога и задацп у случају настанка ванредних околности, непосредне ратне опасности и за време рата када, у складу мера концепције општенароднс одбране, ова служба долази у састав територијалне одбране — што значи да службу мора да сачиљавају лица која су регулпса.\а војну обавезу, способна и спремна за извршење одређених задатака. Законом је ближе и прецизннје одређено V којим прилЈгкама односно кад п на основи чега може да сс примене средства принудс н ватрено оружје од стране лица која вршс службу непосредног фпзичког обезбеђења, н у овом случају даје право радшш оргаштзапијама да својкм норматнвнтш актима овласте лица у вршењу службе обезбеђења да иатрено оружјс. Дајући то право радтпш организацнјама, Закон таксативно набраја н прецизира услове под којпма то могу учипнтн лица у вршењу службе обезбеђења, односно ова Aiiua могу да буду овлашћена да: — забране неовлашћеннм лнцп.ма улазак у пословни простор, одкоа^о прнступ олреВеним објекпша п прпнудно их удал>е; — задржс лица затечена у вршењу кривпчних дела за која се гонп по службепој дужности; — употребе физичку онагу и друта средства принуде, ако на други начин не могу да забранс улазак у пословни простор, односно објекат, односна задрже лица затечена у вршењу крнвичних дела за која се гонп по сдужбеној дужности; — употребе физичку снагу и друга средства принуде, ако на други'начин не могу да забране удазак у пословни простор, однооно објекат, односно задрже лица затечена у вршењу кјзивичних дела за која се гони по службеној дужноетп, и — употреба ватрено оружје, уколико на други начин не могу да одбију ‘недосредни напад којим се угрожава њихов живот, илп непосредни напад на објекте који се обезбс15ују (напад на нмовину покретну л непокрегну HAii на раднике у непосредној производњи радне организације). Међутим, ван ових обмгка принуде и ових случајева употребе ватреног оружја, раднс организације не би могле у својим нор.мативILHM актима да предвиде друге облике принудс и случајевс употребе ватреног оружја у оквиру службе непосредног физичког обезбеђења. Y вези са тим, радна организација је обавезна да изда лицу, које је распоређено у службу непосредног физичког обезбеђења објеката и друге имовине, посебно овлашћење од стране надлежног органа ilmi наддежне службе радне организације да може носитп н руковати ватреним оружјем приликом вршења службе обезбеђења. Такво овлашћењс може да буде сдедећс садржнне, паравно зависно од пазива и потребе раднс организације у оквиру којс се такво овлаЈцћење издаје, односно у оквнру којс важи. Пример: ПОЛзОПРИВРЕДНО HHAYCTPHJCKIi КОМБИНАТ „НУПРИЈА” — СЛУЖБА ОБЕЗБЕБЕЊА ПИКА-а — Брј ------------ Дана------------ 197—. годинс БУПРИЈА На оонову HAajia 17. Закона о набављању, држању и ношењу оружја (Службенн гласник СРС” број 49/71), а у вези члана 6. Правилника о обрасцу оружиог листа, смештају и чувању оружја и свиденције о оружју и муницији („Сл. лпст 2ФРЈ” бр. 36/67), члана 11. Закона о основа.ма друштвене самозаштитс („Сл. гласник СРС” бр. 39/73), члана 116. Статута радне организацпјс ПИК-а у Нупрнји и члана 5. Правилника о обезбеђењу предузећа, општењу са странцима и заштптс од пожара ПИК-а, издато је следеће: ОВЛАШНЕЊЕ 1. Овлашћујс се од стране Пољопривредпо-индустријског ко.мбината у Бупријп радiriiK у својству чувара Основне организацпје удруженог рада Пољопривредна кооперација „Напредак” ПИК-а у Буприји: — Петровић Петронија Петар, рођен 12. XII 1946. године, радник OOYP-a „Напредак” ПИК-а у Нуприји, са станом у Пуприји, улица 29. новембра број 31, који поседује дичну карту број 34597 издата од CYII-a Буприја* а које му истовремено важи као потврда да може носити п руковатн ватреним оружјееч са потребном количином (25 ко.мада) муниције одговарајућег калибра ради непосредног вршења послова службс обезбеђења покретнс и непокретне ilmobiihc OOYP-a, односно ilmobiiне радне оргаиизацијс која јс поверена имснованом на чување п обезбеђење, п то за следеће оружје: ' — Врста: ВОЈНИЧКА ПУШКА-КАРАБИН (или пиштољ); — Марка it модед: „Застава" — Kparvieваи М-48; — Ка.\ибар и фабрички број К-7, 9 лш број 3443 2. И.меновани може носити папред oruicaно оружје, за које радна организација поссдује одобрењс иадлежног органа за унутрашње пословс, само за времс непосредног вршења послова службс обезбеђења (по смснама према утврђеном распореду) у одрсВеном кругу — реону OOYP-a, односно peony радне организације гдс се налази нмовина која му је поверена на чување п обезбеbeite, а послс тога, по истеку радног вре.мсна, оружјс и муницију предаћс у исправном стаљу руководпоцу обезбеђења, односно чувару који га смешује у вршењу службс. 3. Y односу примене средстава принуде п ватреног оружја за време непосредног вршења службе обезбеђења имовине, именоваhii је дужан да се придржава npomica Закона^о основама друштвене са.мозаштите СР Србије п одговарајућег Правилника раднс ор ганпзације. 4. Именованп је дужан и одговоран да се стара о нсправности оружја, правилно, бриж.М1во и савесно га чува, исто тако да истнм рукује п води рачуна* да га не злоупотреби. нс употребљава на места где сс може vrpoзити безбедност Apvrnx лица, п да се у свему осталом придржава прописа Закона и правнлника поменутпх у заглављу овлашћења. 5. Овлашћење важи уз личну карту име* пованог, док се исто не стави ван снаге актом одговарајућег надлежног органа радне оргапизацпјс или акто.м надлежног органа друштвено-полптпчкс заједнице плп на основу закоискпх прописа. Достављено: 1 х љменованом и 1 х а/а овс службс. (МП) ПОТПИС РУКОВОДИОЦА РАдНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ Радне организације су обавсзнс да воде одговарајуће евиденцију у смнслу Правнлннка о обрасцу оружног .uicra, смештају и чувању оружја и евиденције о оружју п м\- ппцију („Сл. лист СФРЈ” бр. 36/67). YMECTO ЗАКЛ.УЧКА Полазећн од тога да подруштвљаваље општенародне одбране, безбедности и друштвене самозаштите подразумева шнроко н непосредно учешћс радних л>уди, самоуправнпх органа, друштвено-полнтичкнх н друштвеннх органпзацпја на задаци.ма одбранбених приирема у радшш организацијама програмскн утврдс дал>с правцс свог деловаља и својс задатке у областп општенароднс одбране, бсзбедностп н самозаштитс у складу задатака из ове областн који пронзилазе на осно ву резолуција X конгреса СКЈ п VII конгр* са СКС, и да непрекцдно настојс на њнхо вом остварењу у духу Писма Предссдника СКЈ друга Ћгта п Извршног бироа СКЈ. Мевутим, да би сс одговарајућц резудтатп постиглп у oBoi области пужно јс стално провераватп. ана.\изиратп и оцењиватн залагања п постпгнутс успехс, а посебно полптичку активност члапова СК-а и друтнх политнчких и самоуправних структура у оквпру радне организацијс, уз максималиу одговорност сваког појелпнца — без обзира на љегов положај п функцнју v друцгтвеноч1о. лптнчким и друштвешш активностнма н развоју нашег самоуправпог сопнјалпстичког лруштва.
14 ДАНА СТРАНА 9 ЈУЖНА ГРУПА ДРУГЕ СРПСКЕ ЛИГЕ HOI ЕЕСЕИ IEPSAH Фудбалерн Јсддшства oocliaљс дато пре почетка првенства да ћс сс борпти за прво место су испунили. Њпма јс припало прво место у јесељем делу фуд балског првенства. После 17 о диграннх утакмица „зелешГ су 11 пута освојпли no два бода, пет пута играли нерешено и само јсдну утак.мицу пзгубилн (у Лучанкма 0:1). Гол разлика јс 34:10 и са 27 бодова један впше од Новопазараца и трн испрсд Младости нз Лучана, постали прваци полу сезоне. Резултатн су врло задовољавајући и дошлл су као плод здравих односа у клубу, ве.и!ког другарства н жел>е да се докажу да им је место v BiniiCA! рангу. Наравно, признање овом прнликом трсба дати и техничком руководству, као и тренеру Радославу Цскићу. На оонову статистичкпх података, „зелени” су били ти који је донео и значајнс бодовс играјући на страни. По два бода донео је са врло „врућих” терена :Из Горњег Милановца (7:1), Ниша (побеђен је Палплулад са 2:0), у Свилајнцу побеђен је Радничкп са 2:1, Јагодтгна из Светозарева побеђена на стадиону испод Бурђевог брда са 1:0, затпм Прва Петолетка у Трстенпку са 3:1. Резултати би сигурно били бол»и да сс неке утакхпгце код куће нису пграле испод очекивања, када су по дељени бодовн са противннннма. Карактеристпчне су утакхшце: Јединство — Севојно 1:1 и Једпнство — Металац 0:0. Ако би погледалп какав је распоред утакмица у пролсћЈедипство Нови Пазар Младост (Л) /1еКшнд Раднпк Тимочанин Јагодина Полпмљс Озрен Прва Петолетка Млздост (СП) Севојно Металац ХаЈдук Вељко Палилулац ЕИ Младост Радничкн (Cbiia.) Гаково ТАБЕЛA 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 11 11 11 9 10 7 7 6 5 7 5 6 4 4 4 3 3 ГОСТИ ИЗ КОСОВА Сусрет стрелаца ЗАВРШЕНО ТАКМИЧЕЊЕ ЈУЖНЕ ГРУПЕ КОШАРКАШКЕ ЛИГЕ ЗА ЈУНИОРКЕ СРБИЈЕ Прпштине и Bell неколнко годдша одржа вају сс пријатељски сусретп iGMeby стрелаца Пришпгнс н стрелаиа Иоморав.^а. Овог пута Јшицијатрр н органнзатор пријателлког сусрста била јс Сцхгљачка дружина Српске фабрике сгакла. Такмичењс је одржано 30. no вембра на саре.ипиту СФС, но прохладном алп видном и мпр мом времепу, какво стре.шп могу пожелети. На овом такмичењу учествовале су скјшс пз Приштнне и Нупријс, еки* пс СФС и Економске школе „Борис Кпдрпч” пз Параћина. Надметањс јс било у дисцнпдијш МК пушкс, тростав всAiiKa серија 3 х 20 + 15 за про бу. Постнгнути су извапредпи резултати. Ево како изглсда скшпш пласмап: I место освојпла је екипа ПриштЈше са 1934 поена; П место заузела јс скипа Нуприје са 1895 поепа; Ш мссто прнпало јс скшш СФС са 1688 поена: IV место заузслп су јуниори ЕШЦ са 1630 поена. Појединачни пласман: I месЈО освојпо је члаи скјшс Прдштинс Момчило Дсдпћ са 528 поена н поставно рекорд стрелишта. П место освојио је ветерап стрсл>аш1ва Драголдб Mapnh из Пришгине са 500 поена. Ш месго припало је члану екипс из Буприје Милутину Бор зошу са 496 поена. ном дслу првепства, „зслсни” имају врло повол>ан распорсд, јер код куНс дочекују конкурентс за прво место, тс сс може констатовати да, уколпко се, а у то верујемо, понови успех из јесени, прво место и прелазак у Прву ерпску лигу је загарантован. Meby играчима Јединства у јесељем дслу првенства најBelin број утакмица односно по 17 одпграли су Богосављевић, Вељковић, ПстковиИ п Риста АризовиН, капитен екнпе. После њих, са 16 утакмнца налази се Ивица Грбовић, запгм са 15 Драшковпћ и Пауновић, док је Мпомнр Пеливановић одиграо 14 утакмпца п тако дал»е. Најбол>н стрелац Јединства јс центар фор Ивнца Грбовић који јс 14 ттута затресао протнвнич* кс мреже. На другом месту је са 7 гола Аризовић, док су по три пута мрежс затреслп ПеливановиН н Богдановић. Милош Милићевић два иута се уписао у листу стрелаца. По једном мрежу су затресли: Цонић, Милановпћ, Петковић, Борђевић и Сретсновић. Што сс тиче дисцпплинс може се pehii да јс била на виси1Ш, али ппак било је жутих п црвених картона. Десет играча зарадпло јс 20 жутнх картоиа, док јс четири играча нскл>учено п то Бока БорБевић два пута, Пслнвановић п Мнлановић Заре. Највише жутих картона зараддш! су БорБевнћ и Живковић no трп, док су по два шест фудбалера. По један жутп картоп добпли су Петковнћ н Аризовнђ. Р. Весић 5 1 34:10 27 4 2 48:20 26 2 4 29: 8 24 4 4. 25Ј9 22 1 6 33:24 21 6 4 24:14 20 6 4 27:16 20 7 4 30:19 19 6 6 28:30 16 2 8 34:37 16 6 7 28:33 16 3 8 14:20 15 6 7 20:29 14 6 7 21:35 14 2 11 22:33 10 3 11 20:41 9 3 11 18:40 9 2 12 14:42 8 Поморавља Остали чланови екипс такође су постнгли добрс резултатс у овој тешкој дисциплнни. По завршеном такмнчењу по дељене су екипнс и појединач не награде, а гостујућа екипа Пршптинс уручпла јс до.маћпну такмичења спомен плакету града Пршптине, албум Прпш тине и проспекте историјских н културнпх зпамешггостн Косова. Станко ЗдравковиБ СТОНИ ТЕНИС Лоше кренуло ■ „ОЗРЕН" (Соко Бања) — „БОР/кЦ“ (Параћин) 5:2 На почетку овог месеца, сто* HOTeinicepii параћинског „Бог? па” гостовади су у Соко Баљи, гдс су се v оквиру такми* чсња П кода П орпскс длге — југ, састх\и са домаћом екипом „Озрен". „Борцу" јс лоше кренуло, it већ три нсделл његови пграчи lie знају за победу, иако играју солидно. Од овог подмлаБеног састава, у коме већ дуже не нграју Р. Венек н Миљковић, више се изгле*а не можс ни очсшгватп. М. ИлпН јс био бол>и од осталпх, н својој екнпн једннп донсо два поена. С. Стефаиовић XVII КОЛО ЈУЖНЕ ГРУПЕ ДРУГЕ СРПСКЕ ЛИГЕ И НА КРАЈУ - ПОБЕДА ДА СЕ HE ЗАБОРАВИ... Победивши са 2:0 врло добру скипу Радник аиз Сурду.ише „зелени’ су врло успешио завршилп јесењу полу сезону у оквпру Јужнс групс Другс српскс лиге. II поред не тако накЛО1&СНОГ времена, за павијачс на стадпону су се окупили опн највернији и иајватренији навијачи. Транспаренти, клупске заставс, навијачки реквпзит и музика на крају утакмице претворпла се у право слављс којс јс послс 'десетак година поново нашла место на трибинама Јсдинства. Овакав амбијент остаће дуго у сећању свима они.ма којп су тог раног поподнева били присутнп спектаклу. Овакав начин прославс и радоваља навпјача тнм впшс ОБАВЕШТЕЊЕ НАВИЈАЧИМА ЈЕДИНСТВА Управни одбор ФК ,Дединства” одлучио је да се 15. децембра у великој сали Дома синдпката у 10 часова пре подне одржи редовну годишњу скуп штину клуба. Како је уо бићајено на диевно.м реду поред подношења извештаја о раду клуба из.међу две скупштпне, биће поднет реферат о наредним задацима а биће рећн и о измени Статута клуба. На крају пзабраће се и ново руководство клуба. ШУМАДИЈСКО-ПОМОРАВСКЛ ЛИГА Кад срећа окрене леђа ИгралЈшггс ФК „Јединства” у Мијатовцу. Глдалаца око 100. Судија из Светозарева. „Једнпство” ,М) — „Борац” (П) 2:1 (1:0). Y колу пре краја првог дела такмIгчења Шумаднјско-поморавскс Aiirc, ФК „Борац" јс гос товао у Мпјатовцу где се састао са меспнм ФК »Једпнством”. „Борац” је био на прагу поло вичног успеха, a.ui јс у финишу утаклшце, заправо у послед ње.м минуту примно гол из чис тс „офсајд” позпцнје, и тако препустно бодовс домаћој еки пп. Домаћи су први постиглн гол још у првом полувремену, а „Борац” преко Тодоровића успео да пзједначи резултат. To је бпло свс што су играчп „Борца” учинили на овој утак ижим Младс кошаркашице ОКК Параћин освојиле су прво место са 16 бодова у Јужној грутп{ кашаркашке лиге за јуниоркс Србије, пспред екппа Крагујевца, Светозарева, Студепта из Ниша... Наше омладинкс у току прошлог првенства нису изгубиле Ш! једну утакмицу и уоедљиво су тријумфовале над својнм вршњакињама. Резнмирајућн прошло првенство Божа Борђевић, трснср ОКК Параћнп нам јс рекао: — II порсд свих неповолт inix услова са којима сс cpehcмо, писмо наишли иа достој« ног противника. Eicime се шгсу показалс дораслпм нашпм jyниорка.ма које су суверепо вла дале испод кошева. Сада су у'току припреме за јуннорско првенство Србпјс, које lie се вероватно оджатп у Београду, на ко.мс ћемо бранити наслов прошлогодншњсг првака. Да лп he пашс девојке успетп да још једном докажу своју впсоку класу? ШАНСА ЗА JYHHOPKE Кошаркаидшс ОКК Flapalnm учествују на финалном туршг ру Србијс у кошарци за јуииорке који сс одржава 22. децембра у Бсограду. Поред наших јуниорки учествују ц играчтаде Црвснс Звсзде, Радип^ обавезујс фудбалерс да на пролеће запну и сачувају прво место. Такво уверавањс добили су н од играча одмах после сусрета н пожелпмо им свс најбољс да знмскп иредах пскористс за одмор п успешну нринрему за пролеће. Иначе,' сама угакдпша протскла јс у надметању два тима који inicy штеделн снагу да покажу шта знају. Тежак терен у.маљпо јс могућност да се прикажс прави фудбал. Ипак, бољи tilm бпо јс тим у „зелени.м” мајпцама којп је у другом полувремену у 55 минути дошао у* вођство са 1:0. Сретеновић је па десном крилу заменио MiLinhcBiiha н из једне врло лепе акцпје довео својм тим у вођство. На други гол ннје се дуго чекало у 65 минуту Јединство је постигло и свој други гол, коначну победу и освајање два драгоцена бода. Победа је могла да се забележн и са више голова алп шансс иису искоришћене. По.мени.мо неколико којс нпсу реализовали Богдановнћ два пута и Грбовић три пута. Y тиму Јединства добро су сви ипрали али ипак издвајамо игру лпадог Живковића на мес ту десног бска који је био и нграч утакдпше. 0 љему као фудбалеру можемо рећи да је на прагу стандардног првотимиа и да му предстоји лепа каријера. На њему јс да пружену шансу искористи а ти.м ће добпти стандардног бека којн јс годинама недостајао ово.м клубу. Радослав Весић лишн. Много слабијп од свпх играча бно јс „делилац правдс”, који јс доста необјективно водпо овај меч. Толерисао јс грубу игру до.мађих а напа дс „Борца” пепотребио заустав љао. Y свлачиошгцп по завршетку меча, судија (иначе, pobcни Мпјатовчанин) је дао црвс ini картон капнтену „Борца" Младеновићу, због паводног приговора. „Борац” he тако и последњи меч ове јесени (са Текстилцем), играти хендикеплрап пеучествовањем свог ка питена. „Борац” јс играо у саставу: Марчетић, Церовић, Добријсвпћ I, Ракнћ, Ннколић (Добријевић П), Костпћ, Мплошевић, ЦеровиИ- П, Бандука, Тодоровић, Младеновић. С. Стефановнћ ПРВАКНЊЕ ког из Крагујевца и можда Партпзапа. Првопласпрапа екипа ст11чс право да се 23. јануара таклшчи за првепство државе. О шаНсама наше скипс на том турпиру тренер Божа Борђевић каже: — Нашс могућности су веллке алп недоказане. Мн пмамо добро упграпу екппу и разрађену тактпку. Алп београлски клубовн п.мају бол>е условс, шпри пзбор, веће искуство. Нарочито Црвена Звезда. Тамо ђемо сс наћи у hobilm условима на којс мп ппсмо павпклн. I ЈУНИОРСКИ КУП ЈУГОСЛАВИЈЕ Y КОШАРЦИ ЗА ОМЛАДИНКЕ I ЈЕЛЕНА MEBY НАЈБОЛјИМ Јуннорска репрезептацнја Србије у којој су игралс и кошаркашице ОКК Параћин, Јслепа Торњански и Славнца Сретеновнћ, победник је Јунпорског купа Југославијс за омладинке ,који јс одржан од 29. повембра до 1. децембра у Лссковцу. Једиа од најзапажепијих играчица на Купу бнла је Јелепа Торњанскш Победннчку репрезентацнју предводпо је 1гскусни Божа Борђевнћ, тренер наше екипе. јуец,.љ ¥ц нцужп Владимир PaoeHHOBNli - Љепка Добри познаници uciopuje фудоала. у нашем граду -rep дс да је Владимир Раденко вић — Љепка, најкоплетни ји фудбалер. Играо је у Јединству од 1956. до 1968. го дине, од голмана до левог крила. Почео је као навални играч, а најдуже се задржао на одговорном месту центархалфа. о На коме месту сомо ни~ сте играли? — Нисам играо десно кри ло јер само био изразити лс вак. © Познато је да сте лмали „топовски" ударац левом ногом. Да ли сте Ви из водили најагрожије казне. — Извео сам 60 једанаестераца. и до 55 голова. С.ча тран cast за првог „топгШЈу" у бившој крагујевачкој зони. © Кад Вам је било иајтеже da npiiAiiac одговорносг скзекутора? — Било је то пропшФАПа, кад смо се борили за ула зак у Српску лигу. Код стаtea 1:0 за противника субија досуди пенал за нас. Нико од мојих другова нијг смео ни да гледа, а 1гек да са из веде. Ја доћем некако до лопте, и не видим где ни како го.г мап стоји. Замахнем из све снаге ti oiio3ilm: мрежа се тресе. Срећни другови нава- .иаис на мене. До краја смо да.ш још једач гол и успели da yhe.uo у Српску лигу. • Били сте најробуснији играч у тиму. Тежили сте око 100 килограма. Има ли то неког зиачаја за сфикасност? — Ако сам био тако рооустаи, сматрали су ме заплашљивог фудбалера. Свору МЕМОРИЈАЛНИ TYPHHP „ЛјУБОМИР ВИТАНОВИЕ-БУБАН" Пехар екипи »Параћинке« На MC.Mopnja.uioM турипру јс побсдом Параћпнке, којој is V .малом фудбалу „Лаубомнр припао прелазнп пехар ЗавиВитановић — Будак” који је чајног клуба студената. одржан током новембарскнх празника, у органпзацијп Завпчајног клуба студената, учествовало је седам скппа: Сту депти пз Шапиа п Младеновиа, затпм екипе Штофаре, Гарнизоиа, Параћинке, Мсморијалпа 11 Студентска скппа ПараНина. Све утакмпце играде су на игралишту Текстилац. Ево резултата тнх сусрста: Гарннзон — Меморијална екипа 5:4 Параћпнка — Студент 4 : 2 Штофара — Шабац 3 : 1 Гарнизон — Штофара 4 ; 5 Параћинка — Младеновац 8:0 Послс врло зашћмљпвпх бор бц п елеминацпошЕм утакмпиал!а до финала су се пробилс двс скоро равноправнс екипе Параћннке н Штофаре. Днректпп дуел најбољпх завршен физичку предноса нисам коputiruo. Ја фудбалср другачије схватам. © Знам да јс Једимство играло и са прволигашким клубовима. Хоћете ли да се нрисетите тих дана и да нам кажете кактто сте се нссили са познатим играчима југословенског фудбала. — Јединагво је игралопро тив Партизана, Ц. Звездс, ОФК Београд, Сарајево смо чак победили са. 3:1, а са ОФК Београдом смо играли нерешено. Увек само тешко излазио са Владицом Ковачевићем, чувеним „пословоћом” Партизана, али сам сс добро држао у директном дуелу са Рудинским из Ц. Звезде. • Сигурнода вашаиграии је .чогла остати непримећена од стране тренера из виишх рангова. Јссте ли доби~ Јали нонуде da npchere у неки познатији клуб? — Да. Једну сезону сам чак играо, додуше само при јатељске утакмице, у Радничком из Huuia. о Сада сте фудбалерски судија. Кад сте се одговорнијс осећали као фудбалер, бранећи боју свог тима,или сада као судија? — Као фудбалер сам водио рачуна о једанаест играча, противничких, односно о свом противнику, а са да о свим фудбалерима на терену. 1 Желимо Вам пуно успеха. . М. Дидштријевић Чувена генерација канитена Љепке пред cvcpero.u са ОФК Београдом (1:1). ИздаЈе OK ССРН I1APARHH Ypebyje Релакционн одбор Вртилаа дужнистп сланн<>1 Н одгонорно! урелникл БорБе Нетковић Адрсса Релакци|е: Иараћин b Крсманоннћа 16 1ел 83-644 Шгампа „ГЛАС' »»еоград, Влајкоиићена 8 Гел.: 335 384
Утисци са летовања ЈЕСЕН Другарство је лепа реч, из &е зрачи радост и срећа. Чини ми се да је то један велики венац исплетсп од цвећа које се зове туга п срећа. Лепо је имати правог друга п знати за другарство. Ако же.шш да имаш друга н да знаш са кнмс ћеш поделнти своје радостп, потражи га у мало.м лтовали* шту Грза ц наћи ћеш га. Грза — та мала речица која протиче поред самог одмараЛЈппта прихватила је н одпратила многе ученике и ученице. Ако први пут долазпш помнсдићеш да су сви строги пре.ма Стигла је јесен рана, тајеш 11 играш co али ипак н- Опада са грана. ма ту и један догађај који зау- прохладне кише, век остаје у свачијем сећању. То је певаље химне, спуштаЂачки тебп, алн знај, они то зато да би ге научили васпитању и понашању, чнне лепом да он сутра постао човек користаи п себи и друштву. Сваки дан на летовалишту је организован и ипланиран Помислићеш. Па то је све једно те исто: уснл н подизање заставе. Када стојимо мпрно нспред заставе и певамо химиу, моје мисли одлутају негде далеко, далеко у прошлост, када је њу носио злотвор н непријатељ наше земље. Зато када дође тај свечани тренутак трудиио се да он буде што свечанији, да нам гласовн јече, да се чују далеко, да допру до оних који су некада жеде.мт да узму ту нашу пркоону и разиграид* заставу са петокраком. Лепрша се на поветарну и поздравл>а нас. Још дуго ће она поздравл>ати .иша дечака и девог чшда, још дуго, дуго, свс док летовалиштс буде постојзло. Би/baHa Борђевнћ, уч. VII раз. ОШ „Бура Јакшић" Дрвеће сс свс вишс њшие и њише. Одлетелс су птице iia. jyi Остао је врабац, нераздвојни друг. Животиње менгпју длакс Нама цимиере плсту баке. Atuuhe се вишс жути и жути, Медведи се за сан спремају А деке noped nelui дремаЈу. Лпдија Остовић. ученица Vi ОШ „25. мај" Поповац СУМОРНА ЈЕСЕН кутак t t t * » Писмо из Руме Драга рчдакциЈо, До.м на Грзи (Драган Живковић, ОШ „Бура Јакшић") Са брда јс сишла. кроз поље је шила, кроз села је прошла, у градове дошла. Сишла јс крај пута. суморна и жута, чека кишне дане, глином оковане. Ружигиа Бокић. 0. Ш. ,Ј5ура Јакишћ” Поповап РЕПОРТАЖА ISOCETA ФАБРИЦИ СТАКАА Бил>ана Борћевић, ОШ „Бура Јакшнћ" t t I* f <• f Лрви пут сам провела два дана у ваше.м граду и < прско ваиигх новина желим да овом песмом, коју сам сама написала, поздравим све моје другове и другарице < нз основних школа у Параћину. Живим у граду Руми и' | идем у VIII разред Основне школе, која носи имс мог 1 иајдражег песника Ј. Јовановића Змаја. Члан сам Л1ггерарне секције. РАСТАНАК СА ПТИЦОМ Све дал>е и даљс одлази плава птица Чијп сам пратила лет, Док ветар неуморном руком По окну стихове шппе. I I t t ♦ / Злагна се прашина ваздухом разлива, пред спавање крупно сунце се умива, и тоне у море црвено. Ваздух постаје жарко платно ланено. Тајанствени сутон село обавија и последња пруга на западу сија. Лавеж се стишава. Ни ковач не кује. % Ућутале смреке, борићи и тује. Блистави месец no небу коло води зегезду Даницу зове: „Ходи, ходи да играмо срећни ти и ја док на истоку сунце не засја. Зоршха ВасковиН VIi ОШ. „Момчило ПоповиН — Озрен" Повеља и њени добитници Припремила Лзиљана Савић Прохујало је 30 година у слободи, 30 година напора, одрицања и самопрегора у социјалистичкој изградњи, 30 година борбе за лепше cvrpa п светлију будућност. Општина и град Параћин су у иротеклом периоду често стављани на исшгг одлучносги, чврстине и спремности да сс на путу истраје и не посустане. Y преломним, а нарочито поратним година.ма пмали с.мо л>уде који су били спре.мни да ирихваге и испуне врло одговорне задатке. Прослављајући 30-то годншњицу ослобоћења, сумирајући резултате пређеног пута и зацртавајући наредне задатке, с поносом с.мо изговарали имена оних који су допрннели да се псктигну крутш резултати у cbi-lm областлма друштвеног жнвота. Стога је Програмом прославе овог јубилеја предвибено да се заслужним граћанима ода признање у облику Повеље у знак јав.чог признања за доследно спро* вођење политике Савеза комуннста Југославије из захвалности за оданост, несебичност и ентузијазам у развоју привреде, школства, здравства, културе и друшх област друштвеног живота општине Параhiui, заснованог на принципнма самоуправног социјализма. Од великог броја заслужних друштвево-полигичких радника друштвено-политичке организације, организације удруженог рада, месне заједнице, Општински одбор СУБНОРа и самоуправне интересне заједнице предложнле су 230 кандндата. Одбор за прославе и извршни органи друш1 вено-политичких организанија Општине имали су врло деликатан задатак да међу заслужним изаберу најзаслужније комупксте ц актнвисте у периоду од трндесет година. Сви предложенп кандидатн су бплп спрелши да на позив Партије изврше сваки задатак који доприноси изградњи са.моуправног соцнјаллстичког друштва, али је са.мо њих 44 ово.м прнликом добило, ово јубиларно признаље које се састоји од Повсље (рад архитекте Радослава Прокића из Крагујевца) и Плакете у стаклу рад гравера СФС Стефановић Милана — Лалета). Са критеријумнма којима се руководио Одбор за прославе при доделп овнх прнзнања упознадп смо наше чнтаоце у ранијим бројевн.ма листа ”14 дана”. Да би читаоцнма нарочнто млађнм, ближе представили носноце Повеље у наредним броу*»има листа говорнћемо о њима. I t t t t f I * * t ) Ове године по школском плану требало је да се упознамо са начином производње и постанком стакла. НаставHJiK хемијс нас је на занимл>ив начин увео у свет стакла. И пошто се v наше.м граду налази највећа фабрика стакла у Југославијп „Српска фабри* ка стакла” решили смо да је посетимо и да се практично упознамо са производЈвом ста кла. Још унапред припрелк^ени, једног хладног октобарског да на, ушли смо у круг Фабрике. Прво смо посетилн мешаонпцу где почиње производња ста кла. Свуда око нас сода, ноге нам упадају у н>у, а очн уперене v вредне руке радника. Хемијски техничари нам љу* базно објашњавају да се стакло добија топљењем мешави не кварцног песка, соде, поташе и кречњака. Сировнне се уситне у гграх, измешају п топе v посебним пећима на око 1000° С. Затим смо ушли у погон где је сву да око нас горела ватра. ByKa је била заглупппућа и V прво време нам је било необ1гчно, алп мало касније с.мо се привикли. Овле се растопљено стакло nnepabvje лгвањем када се охлади на 900 — 950« С. Радник захватп стаклапском „лулом” растоп-^ено стакло па га онда надтва као ппптљи балон коме калуп лаје жел>енп облик. Готов стаклени предмет се гбацп ла се одrpeie на 600« С н постепено хлади, ]*ер би иначс лако пуцао. За пзраду стакла v боји додају се метална једињења ме- «УМТШВНЈ4А KfSl. За дугогодшдњу друштвено-псшггичку активност, залагањс и самопрегоран рад у изградњп сал1оуправног соцнјали стичкрг друштва, поводом 30-те годгап* њице ослобођења Општине, на предлог друштвено-политичких органпзацнја, Скупштина општине Парађин, на свеча ној седницн свих већа, одржаној 13. октобра 1974. годЈгне, одлучила је да се доде-ди ПОВЕЛјА Y знак јавног признава за доследно спровођење политике Савеза колгуниста Југославије и захвалности за оданост, несебичност и ентузијазам у развоју ирпвреде, школства, здравства, култ\/ре п других области друштвеног живота огшгпгне Параћин, заснованог на принципи.ма самоуправног сошгјализима, са желх>м да са’ будућнм генерацијама и дал>е доприноси очувању тековнна соци јалистнчке револуције п интереса радничке класе у наредним етапама социјалпспгчке изградње. ПРЕДСЕДНИК СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ Слободан Мпливојевнћ Ја замишљена стојим И гледам за тужно.м птицом. Жао ми је, знам да је можда Никада нећу вндети више... А можда и хоћу Баш ту исту ттпгцу да нађем Једнога дана кад сунце поново гранс, Кад пролеће сочношћу својом Y сваку пору зађе, Кад на отворен прозор Са зрацима, тад весела птица, слети и отпева ми ону исгу песму С окна Коју је на растанку написао ветар. Џајковски Бпл»ана, уч. VIII раз. Основне школс t t t f шавини за топ-^еље. Једињења хрома дају стаклу жуту, зедену н жутозелену боју, једЈГ 1вен»а гвожђа плавозелену илн жуту боју, манган даје — црвенол>убичасту, а калијумова плавољубичасту. Посета Фабрици нам је мно го помогла да боље схватимо појам „стакло” а нарочито нам је користило то, што је ова фабрика стакла, једна од највећих у Европи, опремљена најсавременијим машинама за пронзводњу стакла. Y н>ој се, на пример, налази таква машина Koia направи хил>аду и више боца на час, док лгвач са помоћником око 30 боца. Разгледајући Фабрикг запазили смо да v љој постоје мно гн назггвп за раднике као тито cv: реглер, дувач, носач. банкар, брусач, гравер, топар и још мнопггво других. Њихови послови тешки чзискују спреман да нам одговори на постављена питања и омогући да што бол>е разумемо процес производње. Напустњки смо Фабрнку г вндевши да све није онако као што смо ми мислили. Виделн смо ко.аико је потребно труг да и напора за једну чашу koi'V ми некада из немарносш лако разбијемо. МилосављевиН Лзубиша уч. VIII/2 Основна школа „Стеван Јанковпћ” много напора, али их онч вре дно п стрпљиво обављају. И сваки од тих радннка био је ДРУГАРСТВО Зједно смо — то је другарссво, Аепо нам је — то је другарст^о Учимо исте лекције — то је : другарство, Певамо исте псме — то је ; dpvraweo, He заборавља.мо се и то је dpyzupctiso. Вања Говорко, уч. VIII раз. ОШ „Бура Јакшнћ' КОСТА АКСЕНТИЈЕВИБ Популарнн Која „Кубе” је свима добро познат. Увек насмејан, спреман да прихватн н упути шалу, одлучан да истраје, непосредан „народски човек”, он већ скоро 50 годнна живи у овом граду к за овај град. Рођен у земљорадничкој породици 1926. године, осетио је све невоље самохране мајке у мукотрпној борби за животни пут своје деце. После основне школс учи занатску школу металског смера и постаје цизелер-.металогравер. Y омладинску организацију активно се укључује 1944. годинс, а члан Комунистичке партије постајс 1946. године. Од тада је-увек међу најактивнпјима, спреман да прихвати све задатке, да их одговорно изврши и тихо се повуче. За његову младост и рани партиј« ски рад везани су првп ттзбори у селима. откупи обавезних вишкова и прве радне акције за освајање беспућа нашим пданинама. Свуда је Која био међу првима, шг кад у.моран п увек спреман да прихвати иове обавезе. Од 1937. године као једанаестогодишњи дечак јс ушао у СФС и до данас остао веран њеним радостима и бројниМ проблемима са прекидом од пет годипа када јс по партијском задатку морао да се бави другим пословима. Данас је овај виталан човек врло ангажован п активан друштвени радник. Као председннк Синдикалне подружнице СФС већ четири године се бори са пробле.мима п покушава да на свакн пачин својим друтовихта пружи тито више н олакша irxt ло лак, а често .\гу је постављао врло озбил>не проблеме. Из родног Поточца (роћен је 1921. године у зе.мљораднпчкој породици) млади месарскп помоћник, већ обележен као напредан и због тога малтретиран од стране четника, постао је 1944. године борац IX допунског батаљона у редовима градител.а самоуправног социјалпстичког друштва. Y периоду од 30 годпна бпо је свуда где је звала КП и свуда се иесебично предавао послу и одговорним задацима који су му поверавалп (био је делегат вода, комесар батаљона, и руководплац СКОЈ-а у Дивизиону, да би после ослобођења по стао секретар партијске ћелије п општине v Поточцу, председник Среског савеза зе мљорадннчких задруга у Варварину игд.). 1 | ■ да се боље снабдевају, јефтиније летују, успешније се лече, боље оструче и тд. Све задатке којс су му Партија, друштво и Радна организација постављали гтрнхвата и обавља већ скоро 30 годпна . i t ВИДОЈКО АРСИН Жчвотнп пут овог ретко упорног, вредног и одговорног човека није био нн маОд 19=5. годпнс до данас Видојко Лрciih је rpabamui Параћина, а од 1956. године до данас дирсктор Бомбоааре. И као грађанин 11 као руководилац предузела №je је бпло осуВено на пропаст (за хевет година променпло је 11 директора, uiro „оправдава” његово „умпрање’^ Apciih u:iјс разочарао. Без рсзорве, сви.м својим бп11O.M, дао јс свој допринос и гради и прслузећу који су му указали пуно повереиеСада је месарскп помоћник са огранка Јуиора еконо.чиста који пма извавредав ocehaj за свс токове н крета>ва у правреДч ч руководплац ..Параћиикс1’, стручн=к који са пзвапредпим осећајем и визионарским инстпктом од мање радпонице ппзвп фабрнку, а у Програму развоја ол 1976 1980 завршава изградњу фабрпке чоколадс v сарадњн са једном амерпчком фирмом као и изградњу повс Фабрцке кекса и вафла. Бројни су залацп које је свај ретко врсдан човек са успехом обављао. Био io па свим napTiijcKiLM дужностпма, иредссдник-волоитер ССРИ, предссдннк Снндиката н тд. За своје заслуге uarpabcn је Мсдал.ом за храброст у рату и Ордспо.ч рала V мкру. (Наставићс сс) I I a I 3