14 Дана 1974

W ДАНА CTPAHA 5 КРОЗ НАШЕ КОЛЕКТИВЕ • КРОЗ НАШЕ КОЛЕКТИВЕ • КРОЗ НАШЕ КОЛЕКТИВЕ ОПШТИ САБОР СФС ПОЗЕЋАЊЕ ЦЕНА АЛИ И УНУТРАШЊЕ РЕЗЕРВЕ Y Српској фабрицн стакла у недсљу, 21. априла 1974. одржан Је САБОР ДРУШТВЕНО-ПОЛИТИЧКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА, ОРГАНА САМОУПРАВЉАЊА И РУКОВОБЕЊА, на коме је разматрано пословањс за прва три месеца 1974. н економскп положај ове радне организацијс послс повећања цена рспроматеријала. На Сабору Је предссдник Скупштнне општине друг Лзубомир Огњановић уручио овој радној организацији ПЛАКЕТУ ОПШТИНЕ ПАРАБИН која је раније додељена. Уводно излагањс је поднео друг Драгомпр БуриН, председннк Фабрнчке конференције СК. Пошто је указао на досадашње резултате у раду за период после Писма друга Тита и Извршног бироа, друг Бурић се осврнуо на тешкоће са којима се овај колектив сусреће у садашњим, доста нестабилним условима привређивањаДРАГОМИР БУРИН, ПРЕДСЕДНИК ФЛБРИЧКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ СК „За постизање бољих производних резултата умногоме су утицали спољни факторп као што је нестабилиост тржишта, повећање цена репро матерп- ■јала. <Ово нарочпто у овом-периоду, када је, Apyni пут, због енергетске кризе дошло до повећања цена нафте п нафтиних деривата, мазута, бутана- •пропан гаса, повећање цена електричној енергијн, соди итд., а повећање цена наших производа веома тешко добијају визу код надлежних органа.Уколико не будемо добили одобрење за повећање цена стакленој амбалажи за још 20>/о, сигурно је да ће наша радна органнзација доћи у вео ма тешку снтуацију и завршиМА1ИИНСКИ СЛАГАЧ ЗА МАШННОМ ГП „BVK КАРАЏИН" Брига о стручном усавршавању Графичко предузеће „Вук Караџић” већ годинама води бригу о стручно.ч усавршавању кадрова. Добртвх графичара-уметнпка у малом било је мало, а потребс за свим профилима из ове струкс су расли. Излаз јс дс жао у остручавању постојећнх кадрова. Зато је Синдпкат графичара Србијс прихватио иницијативу ла у Светозареву отвори истурено одељење Графичког школског цонтра пз Београда за заинтересоване гратп пословну годину скоро са губитком. бргани руковођења, органи управљања и сви радни људи нашег предузећа упознати су са новонастали.м условима привређивања за obv годину, којп су усвојенн веб крајем прошле године, али нова повећања цена репро материјала која су дошла почетком ове године, а посебно ових дана представљају посебну тешкоћу за наше предузеће. Сзе основне организације удруженог рада зреба да ураде нове програмс рада у вези са штедњо.м, да бп се пашао излаз из повонасталпх услова привређивања, како би део повећаних трошкова послован>а покрнли нз сопственпх резервп. Снгурно је да трошковп који се повећавају због цена репро материјала и поред макси малног залагања нећемо моћи покрити, јер нам анализе које су ураћене од одговарајућнх стручних служби иашег преду зећа да су нашп трошковп повећанп за преко 9,5 милијарди старих динара". Он је затнм указао на то, да решење не може да се тражи у повећању цена трговачког стакла, које иису под контролбм, јер би дошла у питање њихова продаја. Узимајући реч у диокусији, друг Недељко Гуњевић, секретар Фабричког комитета СК, је посебно указао на потребу да се сви чланови колектива ангажују на штедњи, којом се, бар једним делом, могу одклонити насгале тешкоће: „Основна организација за пронзводњу тртовачког стакла није извршила планске задатке. На ово оу утицали и објективни и субјективни фактори. Повећан је број застоја, шкарта, фичке раднпке из Светозарева, ћуприје и Параћина. Предузеће „Вук Караџић" је прихватпло ову корнсну ишоџг јативу и за својнх двадесес радника уплатило половииу школарине. Ових дана десет радш«а је добило дипломе ВК мајстора графичкс струке, док lie друга половина графичара »a „Вука КараџиВа" дипломирати у јуну мссецу. Текст и сшшак: Живорад Милосав.АфриН свакако нам говори да оиа) програ.м штедње, који смо усвојили, иисмо остварпли. Треба всћу пажњу посветити том проблсму. Имамо доста оправданих и неоправданих изоста' narta те јс птекако утицало на извршењс плапских задатака. Код II ООУР сптуација је другачпја. Ова основна организацпја нзвршила јс своје планске. задатке успешно. nopea тога у овој ООУР-а смањени су застоји и полом. Мнслим, да ово може да послужи за пример како применнтн план штедље, с.мањптп засто* је, шкарт птд. Mebyrmt, ова ООУРа и поред оваке добрих резултата она је итекако погођена овим повсћањем цена. Тако да су ова повећања иена умногоме утицалн да су фондовн ове основне организације удруженог рада веома мали. ДИПЛ. ИНЖ. МИОДРАГ МИЛОШЕВИИ, ГЕНЕРАЛНИ ДИРЕКТОР СФС Друг Миодраг Милошевић, генерални директор, је најпре истакао, да је конституисање на принципима Уставних аманд маиа довело до тога, да сада свака основна организација удруженог рада има сопствену проблематику, која се раиије осећдла, јер су сви проблеми решавани на нивоу радне оргаиизације. Затим је наставио: „План производње, како по величинн, тако и по про изводњи, нам говорп да смо добро радили. Међутим, ако посматрамо по основним организацијама удруженог рада, видимо да се оне нису добро радиле. Ми смо планирали за ову годитсу производњу за нег де око 40 милијарди старих динара, у оним првим поставкама плана, јер се није могло претпоставити да ће бити толико дивљање цена. Вила је планирана добит у висини од две милијарде и 300 милиона старих динара. Ми смо планом предввделн повећањс трошкова за шест мијарди динара, с тим што смо знали са каквпм капацитето.ч располажемо п да наши радип људи story добро да раде, да раде боље него пгго су радилн. Из свега тога је остало око две милијарде фондовскпх средстава. Међутим, даиас су на' ши трошкови много већи и ми у фондовима имамо симболичних 300 милиона старих дпнара. Да ли, када је таква ситуација, 1ша смисла говорити о субјективнпм слабостима п унутрацпви.м проблемима? И ако смо смаљили полом, застоје, изостајање са посла, и ако имамо уппеде у хгатеријалу, ми код оваквих поскупље- №а не можемо успешно пословати”. Друг Мплошевпћ је затим указао иа потребу перманентног ннформнсања радних л>уди о току догађаја, како се ие би у вези са положајем п проб лемима радне организације ланснрале погрешие тшформације. По њему, решење се мора тражити у истражггвању тржшта, побољшаљу квалнтета производа, одклањању застоја, смањењу полома п сл. У дискусији су учествовалн ioiu и Л>убомпр Опваповпћ, До бривоЈе МиЈаЈловпћ п Милу тпн Ристпћ. Сабор је завршпо рад овлаш ћељем Председннштва Фабрич ке хонфереиције СК да усвојп закључке којп се односе на треппзаиу проблечатпку. Д. МилетиИ ПРЕДСТАВЛјАМО вам МОНТАЖНО ПРЕДУЗЕГ1Е „ПРОЛЕТЕР" К0АЕК1ИВ МААДИХ ПОСЕТИЛИ СМО МОНТАЖНО ПРЕДУЗЕЕЕ „ПРОЛЕТЕР" Y ПАРАНИНУ, АЛИ СЕ НИСМО, КАО ОБИЧНО, СУСРЕЛИ СА РАДНИЦИМА ЗА МАШИНАМА, НИЈЕ НАС ПОЗДРАВИЛА МЕТАЛНА СИМФОИИЈА ИЗ ХАЛЕ. — Сви наши радници су на терену широм Србнје, објашњава нам директор Милосав Симић, дипломирани економиста. Ми смо монтажно предузеће и радове изводимо у градовима и местима наше земље према потребама. Имамо три погона: централно грејап>е и климатизација, водовод и канализација и електрика и аутоматика. Да поменем само неколико већих објеката које смо опремали: Робну кућу „Београд” у Суботици, хотел „Европа” у Лесковцу, хотел „Крајина” у Неготину, Котларннца у Мајданпеку, пливачки базен у Брестовачкој бањн, фабрнка лакжице у Светозареву итд. ■ Колико ваше предузеће броји радника? — Ми имамо 200 запослених. Бнли смо у периоду од 1969 до 1972. у непрекндној блокади, а сада се ситуација вндно поправила. 1971. године укупiici приход био је 905.000.000 старих динара, а сада 1,600.000.000 старих динара. Просечнп лични доходак у 1970. години био је 62.000 старнх динара, a 1973. године 140.000 динара. ИЗ „ВОДОВОДА“ Проптрење водоводне мреже Предвиђа се прошнрење градског водовода за 4 километра, а изграВени су пројектн за изградњу водовода у селима: Шавац, Чепуре и Доње Видово, дознали смо од Србољуба Аранђеловнћа, помоћника директора за техничке послове. Y селима поред Мораве најчешће обољење је ендемски нефритис — бубрежно обољење које једнако обара и мла15е и старије. Основни узрок су нездраве пијаће воде овог региона. Градско предузеће за водовод и канализацију направило је пројекте за изградњу водовода у obilm селима. и ускоро he здрава изворска вода потећи у селима. Y циљу заштите човекове средине 1975. године ступиће на снагу Закон о заштити текућих вода, који ће забранити свако пуштање фекалних вода у реке, без претходног пречшпћавања. Заштићена су такоВе и сва врела на територнји наше ошдтине. Рударско-геолошко-металуршки факултет из Beoipaда израдио је студије врела на Грзи, врела на Баби, а припремају се студије врела Црнице и врела „Блага Марија" изнад Поповца. Садашњн водовод пуштен је 13. октобра 1974. године. ,Ч£СТА СДШ5А: Цр.СТЛеЉД^Е ВОДОВОДНИХ ЦЕВИ ■ Рецнте нам нешто о вашим перспективним планови* ма? — Наша будућност је специјализовање за комплетну климатизацију, каквом смо опремили Робну кућу „Шумадија”. — Нисте нам ншпта рекли о условима смештаја радника на терену. — Теренцп имају повољније условс смештаја које обезбеbyje ннвеститор радова. Они могу једном месечно да дођу кућн, али обично сваке суботе и недеље су са својом фами* лијом. Истакао бих да је то врло млад колектив, а просечна година .старости јс 25. Знамо да у граду 1ша сродних предузећа. Q Какви су ваши односи са њима? — Сарадња је изванредна, посебно са „Граднтељем” и „Прогресом”. Било је неких разговора око интеграције са овим суседима али је на томе и остало. Са прсдузећима из других република одржавамо такође плодну сарадњу, као на пример са „Топлотом” из Загреба. Досад смо опремили око 40 објеката у земљи. М. Дтштријевић Главни довод од извора дуг је 16 km, а укупна дужина мреже водоводне ја 53 км. Сада уграду mta 12.000 корисника којп пију здраву воду, a 3.080 прикључака. — Услови прикључивања у водоводну мрежу за кориснике су повољни, јер банка даје десетомесечнп кредит — ре' као нам је Данпло Радовић, први дпректор „Водовода". Интересовалп смо се у „Водоводу” it за 1вегову дал.у програмску оријентацију. За период до 1980. године она изгледа овако: — Снабдевање водом за пиће, санитарне и комуналне потребе; — снабдевање водом индустрије; — одвођење отпадних вода; ! — наводњавање; — одводњавање; — заштита човекове средпне. 1 М. Димитријевпћ

CTPAHA6 КРОЗ НАШЕ КОЛЕКТИВЕ • КРОЗ НАШЕ КОЛЕКТИВЕ « КРОЗ НАШЕ КбЛбКТИВЕ СА ЖЕЛЕЗНИЦЕ ЗА ШИГНУЈЕ РЕЗУА1А1Е - ЗАСАУЖЕНА НАГРАДА Железничари Југославије, у знак сећања на жртве великог штрајка жслезнтгчара које су пале на Залошкој цести у Л>\бланн 1920. године, сваке годиис славе свој празнпк. Дап железничара је пре неку годииу, када је уведена петнаестоапрпл ска паграда, још више добио у свом значају, јер се сада на овај дан на пеки пачпп — сумпрају резултатп рада поједпнаца п колектпва на мрежи Ју госдовенскпх железнпца, постнгнутп v претходпој годипи. На предлог друштвсно-политпчкНх оргаипзацнја Жслезппч ког транспортпог предузеИа Бсоград јсдан од добптппка ПЕТНАЕСТО-АПРИЛСКЕ НАГРАДЕ за 1973. годпнг јс п ООУР ЗА САОБРАБАЈНО ТРАНСПОР ТНУ ДЕЛАТНОС1 ЛАПОВО РАНЖИРНА СТАНИЦА. Награда се састојп из плакете и 10.000 дпнара. Освојепу паграду; па прсдлог друштвепо-полп« тпчких органнзаипја OOYP за СТД Лапово рапжирна, солидарно дслс сташше: Лапово pan жпрна, Свстозарево, Параћин, Сталаћ п Алсксипаи. Раднпии станпце Параћпп су својим радом увск успсвалп да овај колектпв одрже међу најбол>им у пашој OOVP. Тако је прошле године стапнца Параћпп у акцијп добровољног рада у пет радних субота похваљена као један од пајбољпх у ЖТП-у Београд. Прошла година је за радпике стаипие Параћпп била пзузетно тешка, јер јс терпторпја наше ООУР бпло највеhe градплшите у ЖТП-у Београд. Радови на едектрифика« ппјп, реконструкцији и модерппзацпјп телеграфско-телефонскпх н снгнално-сигурноснпх посгројења од радника су захтевалн макспмалнп папор и веднка OApnuaiba. Посебно вал>а по.менути да јс у врЛб сложено.м процесу рада обзнром на поменуте радовс, што јс од свега пајважннјс, највећа пажња посвећена очувању безбедпостп саобраћаја и у томе се потпупо успело. Освојена награда за жслезнн чаре станпце Параћин је прпзнање п заслужена награда за постпгнуте резултате у раду, алИ и вслика обавсза да се у текућој години уложе још Behn nanopn v пзвршавању план ских задатака. Ллександар КнежевнИ ПОГОН ПИК „ПАРАЋИНКА" Обимне инвестиције у w И у „Параћинки”, као и у другим организацијама, пуна пажња поклања се и инвестицлјама: набавка нбвнх маишна и опреме, изградња послбвног простора, побољшавање ублова рЗда. Како нас је упозцао управник погбна, КојчиИ АнВсЛко, у прошлој годннИ Изграђен је пови магацин, рссторан дрУштвене исхране, пос лбвнс просторнје, што јђ „Параћинку” коштало 700.000 дннара, а у току су радовп Jia пзградњи санптарног чвора (купатњ\а), he коштатп 200.000 дннара. V току је мабавка машина и опре.ме, која треба да значи н проширђње асортимана пропзводње: anapar за печсње обландн, „табле тНр” маипше за справљање ПЕСМА Грање eeh титра Будс ме тШиине Кораци су моћи небеске Нтице ЈСруни се полен јутарње латице Ослушнух један у ветру т.тте Ослушнух корак: трава још расте 11 усправља се Траг ти ле оста Згажено цвеће бојшите носта Ослушнух корак: Одоше ласте Јелнца Милановић IIomoIi на ооучавшњу вшдрова Центар за образоваље кадрова п пнфор.манпје при Цсмснтарп „Новп Поповац” већ годпналја са успехо.м по.маже колегама — це.мнташи.ма у обу чавању кадрова за руковаопс це.мсЈГгнпх постројсња. Овпх даЈЈа група од 50 полазнпка пз Фабрике нсмепГа у Kocjepnhy почела је са обуко.м. Обука сс обавља по Проенглеских проминцли, пепермлнта, што Нс уједИб бип! нбВ п0оизвод „Параћинке”, затим ваге за стог^аМско мерење. Врсднос ових SiadiiiHa Нзпоси 120.000 линара. За liailife куп це припремаМо једмб пријатИо 113неиађе0»е, најавио нам је лруг Којчић. Наиме, paAii се о два нова производа. За сада могу да вам кажем да наша фабрнка припрема ћзраду cheпијалне врсте бомбона која he бити сва прозирна. Могу да вам кажем још толико да ће то бити јединствен производ на нашем тржишту. А за другн пропзвод још увек нгтшта не могу ла вам кажем. To јс паша пословна тајна, М. Илић гра.му Центра, а предавачи су ЈЈпжењсрн, с+ручњацн и руковаони постројењпма пз це.мсптаре „Нови Поповац”. Обука lie трајати 6 месеци. На тај пачпн Фабрпка це.мНгга у Коcjepiihy прнпрс.ма кадрове за почетак рада којп се планнра за октобар л1есец ове гбдјте. М. ВучковпП ИЗ ,јСЛ0ГГ‘ ОДОБРЕНА НОВА А0НАЦИ1А Кројачко предузеће „Слога" у Параћику у 1973. години Ост; Марнло јс укупан liprtftoA од 8 л111ЛЈ1Она и 366 хилЈаДа динар^: Пи завршном paQyily pdAilit Kbлектив је за фоидовс издвојио 950 хиљада динара. Зараде залссЛених rtpocfcMlib су iciic за 30% у oAiibcy на 1972. rbAinty па Шњег АцЦноб A.bliOTka Пл 1000 дннара нема. Планом за ову годипУ прсдвиВа се да се оствари укупап прихол,од 10 милоиа ДиИара.. И ове годНне са прсдузећсм „Ватротсхна" Нз Загреба закл.учени су пОсловп чија је вредиост шсст милибна динара. ПрсдуЗеНу је bAdCpb на локација (код повс ndjiHie tie каре) за лзградљу радних просторИја од 600 квадЈЈатнИх Ueтара за Mitjy ,|е изгра.Мву обезбсђсно два MilAitona динара. A: Е В. СТЛМЕНКОВНБ: ДЕВОЈКЛ h ЦЕМЕНТАРИ ДОК |„СВЕ ИВО СПАВГ Пнше: РАДЕ МИЛОСАВЛзЕВИН = Те иоћи стари млпповн спровнпе просто су = гр.мелн док с.мо пролазнлп поред јбпх. Као ла су = се због нечег наметалп ко lie јаче и громогласппјс. Драгутин Радовановић, мазач млинова. једва = сс чује док прпча. А он све то внше доживљава = пего што прпповеда. —- Нема лаког рада ноћу, каже он; Највише = нас убија ова бука. Дан>у ie лакше полносимо, као = .\а јс не чујемо оволико. Вал>да што смо олморнп- = iir it испаванпјп, па су нам и жнвип јачи п бол»е = ололевају. Тврлпм, кала би пеко.ме пеле нбћп при- *»алп лепе приче — бпо бн преморен и нсцрпљен, = Л iianni млпповп се вал>ају као планине. Борпвоја Божиновића, млпнара код новог млина сировипе, затеклп смо видно узбуђеног крај огромне табле. Хнтро се кретао од командс \о ко.манле н додирпвао пх. Неколпко малпх ciiktAHiia сталпо су трепереле п упозоравале. На шсмп, Jia мссту којп показује бункер, појапило сс крвено свстло. Нешто нпје у реду. — Ваш сада са.м зауставпо млпн. Запчппло у бункеру. Зачеппло ie прско 30 тона матсрпјала, иалеппло се ваљда. Окрсће телефон, обавештава најблпжс; Јовап kpciith, шсф смене, такођс органпзује људе. Отшплп су да пнтервспишу, алп сс БоривоЈс Ускоро праћа. — Штанглс вам слабо по.мажу, Нс- '.ш.мо при руцн пајобичнНјн кралт.,. Стпжс лсжурпи електрнчар Вранко Борђсвић, п мало з<(тпм Ji Ралосав Мплошевпћ, бравар, ПоvviiiaBa.M да чујем и љнх. — За пас електричаре дан је иеунорсдпв са ubliy. Нашс лптервешшје код слабо видљнвих Meera врло су опасно и траже изузетпу пажњу. Лакiue н сигурпнје би било да смо двојица слектрпчара у смени, Прошле ноНи два пута смо мењали сајле на крану, каже Радосав Милошевпћ, а затим смо неKbAiiKo нас чистили клппкер кориго. Загуишло, a човека нема у овој с.мени код клппкер корига join од повембра (отншао у пензпју); Мењао би се са свакпм ко радп само дању, Илн бар да co BiiLiic плаћа ноћнн рад! Јављају Божиновпћу да пусти млин. л Значи готово, гштам. — He, одговара он, само су мало „изрчкадН”. Ако крене млин можда ће да пође и осталп матејал. Упротивном, тако до зоре, док се нс опора* внмо. . Предраг Лазнћ је пскач код нове пећн. Ту је и Зорап АнђелковиН, подмазивач, Y току разговбра дошао је Станко Муратовић са допол-торiba увек други у акцији „Младп радник caMoyripiaвл>ач”. Разговарамо, Сви су млади, скоро дечаци, Лазић веома савесно прати инструменте и команде, Анђелковић пак; покушава да све проблеме посматра на шал>ив начии. Hohn су iieuiro сасвим лруго, слажу се сви, али ннсу све ноћи исте, За некога је најтежа прва ноћ кад се уђе у тређу смену, за другога све касније ноћи. Ређају се докази за и против. Муратовпћ, крхап и симпатичан, мало говоpitj али се најчешће смеје. Његове смеђе очи гледају тако отворено, дечачки. — Сада је овде „цвсће" кажу. Лети је далско теже; неподношљиво је, а температура се пење блпзу 40. Скида.мо скоро све од себе. Туширамо се на сваких пет минута. И ја имама неку врсту пбтврде за то: прошлог лета дошао сам овде са једннм новинаром. За кратко време, он се осетио пеома лошс а крв му поиурела из носа. Кад смо изашли одавде, питао је колика је плата овим л>у дпма. Рекао сам му отприлике. He бмх ту радио tin з^.пола мнлиона, реаговао јс он, можда онако узбуђен, али тако је рекао... Раднвоје Вељковић; пекач сам је код старпх пећ. Пратн, нздал»е команде на табли и не хаје што је поноћ одмакла давно. — Кад све иде како треба — лакше мВ је ноћу него дању. Истниа, већа јс одговорпост, али :е осећам сАободнијпм и сигурнијим. Нсма нико- s га да се врзма и да Мн смета 1<ао Што to бива да- == ibv. Вдите сада сам сам господар над овим маши« = пама. = Да ли се блморим добро, да лн сс исНавам после трсће смсне? Ех, то је посебно nnraibc. Јсдио 1'е тачно мој друже, Пнкад сс nbh не мбжс заме- g нити даном, ма колнко да спаваш.. - Кал устансш н огдадннш јело ти је нскако без укуса, Тако је то — адн навбкло се! И на ApyriiM раднпм местјјма .позпата лица =g п слнчне приче. Блпжн се зора. Растајем се од овс .=== \ссстине л»удн који су ноћас управл»алн читав!1.м gis погоном. Ноћас у Поповиу liiije „свс живо спавало., — Иаша цементара ноћас је радила * будтпс очпју малбг броја раднпка. == А тако је сваке ноћи’ |s ........

14,а4нА ИММ пољопривреда и село KPAJ НАШЕ ЛНКЕТЕ ЈЕСМО АИ СПРЕИНИ ЗА РЕААИЗАЦИЈУ „ЗЕАЕИОГ ПААНА«? Напред наведеним питањем обратили смо се пољопривредним организацијама наше Општпне. Y претходним бројевима ббјавили смо њихоВе одговоре. За овај број замолили смо друга Милутнна Глигоријевића, в.д. директбра Завода За прНВредки it друштвени развоЈ, да дА зАкључни тексг ове наше анкете и да укаже на нЛредне задатке. Наш лист ће и даље пратити ове токове. 1PEBE ОРГАНИЗОбАЊЕ СЕЉАКА Y досадашњој активности на реалнзацији „Зеленог плана", а нарочнто у пбгледу НОдстицања пронзводње на индивиДуалним газдинствима, постиг нути су тек почетнн резултати. Наиме, због традиционалне спорости у прихватању новина код индивидуалних пољопривредних нроизвођача И пољопрнвредни.х организација, а и из објектнвних разлога и дилема које су у досадашКжм вођењу анкете' истицане (високо сопствено учешће пољопривредних произвођача, бојазан у погледу пласмана и др.), ти резултати су више него скромни. Они се односе претежно на уговарањс производње у сточарству — и то код свињарства и говедарства, док у другим гранама пољоттривреДе нема ни почетних резултата. Новоформнрани Регаонални фонд за унапређење сточарства и пронзводње квалнтетне сточне хране за регион Шумадије и Поморавља, са седиштем у Свилајнцу, допринеће да се, уз кбришћење банкарских средстава и сопствених србдстава Фонда, брже решЗва ју 'проблеми у даље.м развоју и унапређењу сточарске производње. Расположнви капацнтети и досадашња искуства у пронзводњи омогућују далеко већу произвбдњу у сточарству од садашње. У погледу нскорншћавања услова за упапређење производље у вииоградарству, највеће шансе су код пољопрнвредних произвоћача на прекоморавском под ручју. OOYP „Јухор” Рашевица, која је у систему „Жупски Рубии”, морала бп да сс внше ангажује на кредитираit>y поднзања нових засада. По зиато нам је да су за то у „Жупском Рубину” заннтересовани и да постоје обезбеВена средства. Паралелно са задацнма на унапрећешу и повећаљу пронзYCKOPO REMO КОРИСТИТИ Налазишта кречњака на Баби У току две ГОДШ1С па nUitniiјативу пскпх раднНКа нз Месне зајсднице Плана, а који су својевре.мено радили у СФС, уз помоћ стручне службе ове Фабpiltte отпочело се са истражива твнма палазпшта кречљака на Баби који чиш! осповну спро вНну за лобнјање стаклене Mace. Пре.ма досадапиБнм резулта тнма сви су пзгледи да lie ово ббти веома квалитетан крсчИ>ак за стакларску иидустрију. С тим у везп веВ је ангажоваиа јслна геолотка скипа за ис тражившве резерви и утврђиваље кваппнета истог. Досалашњи резчлтага нстраживагг.а су врло лобрп. Сматра се да је ово једап од најквалитетнпјих кречљака у Србији. Према први.м процепама акумулација од око 300 ло 500 милиона старпх дннара he остати општини Параћин а ујсдно ћс се запосли воддве уз коришћење финансијских средстава која lie се у оквиру „Зеленог плана” обезбеВивати, неопходно је радчти на удруживању индивидуалних произвоВача. Досадашња два организовања, преко сељачкнх радннх задруга — одмах после рата it општих земљорадиичких задруга — после 1957. године, дала су, свако у овоје време, одређене резултате, али ни једно од њих није успело да разбије неке траднционалистичке навике п струк турб у еелу и ннје допрпнело да се село интегрише у друштвене самоуправне токове к боЉе користп своје пронзводне капацитете. Y Уставу СФРЈ и Уставу СРС дати су услови по којима су земљораднпцн, који личним радом остварују доходак средствима на којима постоји право својтгне, равноправнп са свим осталим раднпм људнма у избору начина рада и удружнвања у раду. Усвојенп Закон о удруживању земљорад ника блпже прецизира и омогућује разновроне облнке и форме удруживања зе.мљорадника. На пољопривредиим организацијама је пре свега, а и на свим друштвено-полнтичким факторима у Отптини, дЗ се сада впше ангажују на УД' руживању пољопривреДних про извоВача — како бн и радип људи на селу могли да одлучују о свим питањима у области производње, стицања и расподеле дохотка — оствареиог у кооперативној сарадњп са ДРУ штвеним сектори.ма илн удружени.ч личшш радом међу сббно. Најнбвију концепцнју удру живања пољопривреднпх прсг нзвођача на друштвеним сред' ствима у оквнру организација удруженог рада, односпо на лиЧни.м средствима међусобно може.мо именбвап! као трећс оргаиизовање сељака. Милутин Глигорнјевић ти 20 до 500 радника. Да напоменемо да су за овај кречљак, који служп и као грађсвинскп матсријал, заиптересовапе још пске радн« организацнје, као Водопрнвредна органнзација 113 Бсограда ООУР Нупрпја, „Пут" Светозарево итд. РЕГИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ СЕЛА Па|1а||цц lie 4. h 5. Maja Oii-rii домаШн PeniouaAiie смотре „Сусрети села 74.”. На оврј смоттри узеће учешћс селапобсдннцп са бпштпиckiIx taiuiiiMeiba општина СвиЛаЈнац, Дсспотовац, Рсковац, Пуприја/ Светозарево п Параћвп. НОМУНААНА ИЗГРААЊЈ У плдни Месна заједница Плана у овој годинн, према плану активности и изградњи комунал них објеката у селу, предвиба поред осталог и изградњу пута Плана — Мириловац. CthAi у вези уведен је месни самоДопринос у фебруару 1972. године и то 15'А од дохотка од пољопривредне делатности, 2®/о од занатске делатности и из радног односа. С обзИром да је рок за извршсњс истог 5. годииа и да се са прпкупља16CM среДстава мора заврфнти 1976. године, то су најпили Новн озбиљнн проблеми око реалпзације овог задатка. Пре све га, дејство.ч поскупљења дошло се у ситуацију ла прВо планирана срсдства нису дврљна. Зато је Мссна заједНпца у фабруару ове годинс изјаиивавзrte.it увела додатни самодопрпнос у радној снази it дбнела одлуку о куповпјјц камиона кипера и још неке пратеће iie ханпзације како би мештани сами нзвелп грубе радове на Tpacit и тако компензпрали ita- • стало поскупљење материјала и рада. ТЕМЕ ИЗ БУСИЛОВЦА НАЈДКТУЕАНИ1Е: ПИ ГОДУБИАЦ - Буснловац је село са 286 домаћннстава. Мештани се претежно баве пољопривредом. У селу нма 25 трактора, 10 путннчких воЗпла, око 130 телевизора, 10 млинова „чекиНара"... Могли бнсмо да наведемо још неколико показатела тренутног стандарда п про греса; ппак, МиСлнм да би бпло боле да кажемо коју реч внше о проблеЈЈима са Којима се eyepeliy вредни Бусиловчанн. Тренутно најакутнији проблем је пут, Голубовац — Жељезничка станица Сикирица, који пролази кроз Буснловац и Крежбпнац. Стара поДлога од туцаног камена је дотрајала и пзлокана. Асвалтнрање је предвиђено по деоницама, тако да свако село нз свог месног самодоприноса финанснра изградњу своје етапе. Ово је пут четвртог реда а за н>егово довршавање углавном су обсзбсђсна средства пз са.модопрпноса којн је разрезан у впсини од 5'/« од лнчног дохотка нз радпог односа н катастарског дохотка од пољопривреде. Преостали део сред става довитљнвп Бусиловчани xotie да надокнаде својом рад пом снагом. • Лко Скупштина Месне зајсднице ову варијанту не прнхватп, пзНаћн lie се нека друга могу!1ност. Асвалтнн пут је неопходан oBiiM селима, а он је и основИи узрок нерсдовног саобраћаја аутобу са и отежаног доласка у град. Осталс улнце у БуспЛовцу сс пошљувчавају it опраВљају. ПЕСМА Где печурка o6ti4ha iiit'ie Ја усадих део себе Низ гору иско виче Ја гледам тебе ЖивотЧа илашт члав Ни у ciiy nil iia јави Hiute покрива мрав Сата чела да смлавп Муком сенке нестају Ttuuiiiia neiia Jiiepe To ce ndiue нреимућство Ao мртвих aepe Драшко Лукнћ Cabewu сШручњака Пише: МИОДРАГ РАДОВАНОВИН, дипл. ннж. агрономпЈе Појавила се житна нијавица ,9Лема66 ПшеИнца јс једпа од биљака које је човек до скорО гајио без зВштите од штеточина и болести, мада она обољева и страда од њих. Те штете нпсу биле толнко велНке да се iicплати пшенниу штитнтн. Ове године појавнлА се једна ,,сп6- редна” штеточина жнтна пијавица „лема". Она напада обично јечам, алп се ове годипс пзузетНд'п0Јавила н ita великбм броју површина под пшеницом. Ово су констатовале стручне службс на овом подручју. Штеточнна напада пшеННцу На кругОве. Пшеница побелн јер јој ларве поједу лист са на.\нчја. На нападнутнм местнма приносн могу да опадну до 3096. Лако се сузбија „бентаксом” пли HeKil.it другим прспаратом као што је „лнндан" и др. Нападнута површина се запраши илн попрска, ако је препарат у облпку течности. Појава овс штеточине очекује се у мају месецу. HL С1АНИЦА Реконструисаћс ce и електрич на мрежа за коју су средства већ уплаћена. А када се подигне и споменик палим ратшидима, како нам саопштава Драгослав Сте фановић „спред својих мешта на, Бусиловац lie им се достој но одужити за њихове велнке жртве. Кад неко спомену проблем здравства, огорчење н жагор се појачаше. Свн су хтели да нешто кажу, да протестују... — Пре шест годпна амбулан та је комплетно опремљена, и до данас стојп закључана. Нпкако да доведемо лекара. Y почетку лекар је долазио алп је убрзо престао. Преговарања са Медицинским цеитром из Параћина нашла су извесна оправдања. Лекар би ординирао у Бусиловцу, с тим да Meena заједница санира негативап бњханс. Решење се мора наћи јер су у питању људски животи. А Бусиловац и Голубовац имају 2.500 становника који по инекцпју морају да пду чак у Параћнн. Неопходност решења добија своје убрзање чнњеницом, да у Буспловцу постоји и Основна шко ла која окупља ђаке нз суседннх села. Ha fcpajy поведосмо разговор II о омладпнп. Рекоше на.м да је њпхова активпост мало замрла. Поготову је неопростива немарнбст у коју су препустпли сеоску читаоннцу, добро опремљену, бар за сеоске прилике. ИЗ ПОПОВЦА MMAN УРЕБУЈУ ЗЕАЕНЕ ПОМЕ Чланови организацпје Савеза омладине v Поповцу добровољпО радс на ypelierty зелених noiipiuiiiia у свом месју; Овнх дана ypebyjy парк пред зградом у којоЈ су смештснс кн>пж1н1ца II чнтаоннца, Месна канцеЛарија и канцеЛВрија Месне заједннце. На слнцп: Младп пз Поповца после акције на уреБеку Варка пред аградом Дома културе. М. В. МЛадпма нису упућене са.Чо за.мерке већ су им одалп заслужено признање за запаж<5- не резултате у кв11з таклМичељу и за резултате у cttopiy. М. ДпАштријевић ДОЊА МУТННЦЛ СДМОДОПРИНОС ЗА ШНОЛУ Y селу Дољој Мутницц у општини Параћнн, родном месту народиог хероја Бранка Крсмановића, прс две године за време зе.мљотреса, зграда основне школе је тешко iiacтрадала. To је створило велике тешкоће ученицима и просветшш раднпцпма, а селу наметнуло непредвиђенн проблем. Нпје онда чудо што се о томе сада највнше говори п чпне напорп да се сагради нова школска зграда уз по.моК шире заједнице. „После зе.мљотреса — каже директоршко ле Душан Петровић — рад у школској зградп био је немогућ, па смо опремили неколико привремених учибница; Me ђутим, такво стање није остало првремено, јер и данас радимо у скученим и нехигијснckilm просторпјама, a то се лоше одражава на наставу. Немогуће је да сс и даље тако ради. Сада је у селу уведен месни самодопринос на пст година н то 9 одсто од дохотка нз пољопривредс и 3 одсто од дохотка пз радног односа. Самодоприносом ће се обезбелитп милион динара, а 6д тбга је 500 хиљада намењено за нзградњу школе, a 500 хиљала за друге комуналне објбкте”. А<Г.

GTPAHA 8 14 ДАНА ПРОСВЕТА И КУЛТУРА • ПРОСВЕТА И КУЛТУРА • ПРОСВЕТА И КУЛТУРА КОНАЧНО РЕШЕН ПРОБАЕМ ПРОСТОРА ОСНОВНИХ ШКОЛА ИЗ ДЕЧЈЕГ ОДЕЉЕЊА Y ДОСАДАШЊНМ ПРОСТОРИЈАМА БИБЛИО1ЕКА У НОВИМ ЛР0П0РИ1Ш Матична библиотека »Др Вићснтпје Ракић стрпљиво је чекала и, коначно, дочекала својих „пет минута . Деиснијама сељакана по потреби комуналне изградње, овпх да на добија просторије првн пут „кројене" пре.ма потреоама и значајној функцији коју има у културном животу Општипе. Захваљујући разумевању привредних организација и Заједнице културе, нове просторнје Библиотеке бипе пристојно опремљене функционалннм намештајем. Порсд Одељења за рад са децом и Одељења за рад са одраслпм корнсниинма v новим просторијама наћи ће своје место и значаЈну vAorv и Научно одељење са студијском читаоницом, као п Завичајно одељење са збирком раритета, за коЈИма се веп годинама осећа потреба. На тај начпн Биолиотека пе својс дугогодишње напоре у реализовању културно-ооразовнпх програма крунисати још већим резултати.ма. YAA3 Y НОВЕ ПРОСТОРИЈЕ .ЗШ № СА ТАКМИЧЕЊА МУЗИЧКЕ ОМЛАДИНЕ ЗЛПАЖЕН НАСТУП HAIHE EltEIlIE Музичка о.младнна Србијс и Телевизија Београд били су ове године организатори Сусрета музичке о.младине Јутосла: вије на тему „Импресионизам у музици". Запажен паступ имала је ewr па из Параћина коју је на такмичењу послала ОКСО, а за так-мичење прнпремио професор Верољуб Радаковић. Наша екипа у саставу: Арсић Миланка, Бранковић Борбина н Николић Ранко, ученицп Ги.чназије „13. октобар", освојили су у првом колу друго место и квалификовали се за даље такмичење. У осминк фннала освојили су четврто место и као апсолутнп дебитантп пласирали се међу 16 најбољих југсс.\овенских екипа, оставивши иза себе реномиране протпвнпке као што су Београд I Лесвише поуздања потраже своје место и међу ствараоцима ван нашег региона јер им то обезбеђује квалитет радова. Радове су читалп Борица To доровић, Јелица Милановић, Петар Кухтичек и Предраг Map ковић. ковац и ДРПисци Завнчајног књижевног клуба „Мирко Бањевић” приредили су 16. априла књпжевно веће у Библнотеци на Чукарици. Топао пријем Чукаричана, отворена размена миш л>ен>а и искуства са писшша са Чукарице охрабрују лптсрате из Парашша да смелије и са ЗА ОСНОВЦЕ САВРЕМЕНЕ УЧИОНИЦЕ И РАД У ДВЕ СМЕНЕ Упоредо са порастом броја становника, у Параћину јерас тао и број деце за коју је требало обезбедити основно школовањс, Град је имао само две школске зграде: једну у центру града, коју је време прегазило јер је давно грађена и другу саграђену пепосредно прс другог светског рата, којој јс по ослобођењу дограђено крило са шест учионнца. Обс школс. Основна школа „Бура Јакшић” и Основна школа ,,Ра /доје Домановић”, биле су нз године у годину свс тешње да приме ученике чнји је број стално растао. Y таквој ситуацијп рад у три смене бпо је нсминован па је п онако иеподесне про-стори.је било све теме одржавати и обезбедити да ученици имају минимум хигијенских педагошких и дру гпх услова за рад. Иницијатнва просветних рад ппка н друштвено-пилитичких фактора била је усмерена да се граде нове школске зграде п да се гигантске школе са по внше од 1700 ученика поделе јер је постојећа стваоност захтевала да град има четири основне школе. Први корак ка отварању нових школа и изградњи савремених просторија била је изградња зграде у peony Фабрнке стакла у којој је данас с.мештена Основна шко’ ла „Стеван Јаковљевић” Инвестиције од око два милиопа дннара, колнко је у то време бнло потребно, обезбедили су радни л»ули самодоприносом. Y току 1968. годнне месна за јсднпца, друштвено политичке организацпје п просветни рад мици повели су акцију да се пптање школског простора за основце потпуно реши, односно да се уведс месни самодо- 'прннос радп обезбеђења средстава за пзградњу две нове школске зграде (у насељима „Врапчане” и „Глождак”) а да се зграда Основне школе „Радоје Домановић” адаптира, да се уведе централно грејање и догради фискултурна сала. Радни људи и грађани поново су показали велико разумевање к самодопринос је убиран од 1. септембра 1968. до 1. септембра 1971. године. Планирано је да се самодоприносом обезбедп 4 милиона динара а обезбеђено је пет. Према евиденцијп Месне заједнипе оредства су овако утрошена: За изградњу школе „Бура Јакитћ” инвестирано је теријала било потребно чегири милиона за зграду и милион за 150 хиљада динара за фискултурну салу, средства су обе збеђена из других извора, као што је кредит и помоћ од Општинске заједнице образовања, Фонд за непосредну дечју заштиту и других. Иако школа у Глождаку ни • је потпуно завршена (у изград њи је фискултурна сала) 1. јаиуара ове године у њу се уоелила школа „Момчило Поповић — Озрен”. Тако су се коначно основци у Параћину ослободили рада у три смене, сада раде у савременим учионицама и кабинетима и имају школске радионипе и ђачке кухиње. Смештајно питање уче ннка основних школа је реше но за дуги низ година. Д. Г. НЕШТО НЕРАЗУМНО ИМА Y ТОМ ХОДАЊУ Наше очи гледају два неба Наше звезде се разилазе Нешто неразумно има у том ходаиу Сузе се наше упијају И влага се на образима суши Наше туге се мимоилазе Због тога плачемо различито Олга Аранћеловић Ill ПРВОМАЈСКА ИЗЛОЖБА СЛИКА, ЦРТЕЖА И СКУЛПТУРА Клуб ликовних стваралаца Параћина по трећи пут се представља својим најновијнм остварењима. На изложби која је отворена у суботу, 29. априла, излаже седам сликара (Бокнћ Браннслав, Ивановић Зоран, Лекић Боро, Мккић Милан, Ру жић Душан, Стаменковић Велинка и Шћепановић Миливоје) и вајар Слободан Стојановић. Изложба ће бити отворена до 6. маја у Галерији пословне зграде на кеју. Вињета: Шћепа lOOVr Јубилеј 50 ГОДИНА НА ДАСКАМА КОЈЕ ЖИВОТ ЗНАЧЕ 2.599.000 школе 1.506.000 дато је динара, за доградњу „Радоје Домановић” дннара a 150 хиљада за остале трошкове око изградње. За четврту оеновну школу остало је 753.000 дпнара. С обзиром да је због поскупљења грабевинског маКЊИЖЕВНИ КЛУБ „МИРКО БАЊЕВИН” Y ПОСЕТИ КОД КОЛЕГА СА ЧУКАРИЦЕ в. р. Успех xodq ОШ „Родоје Домоновип ДЕСИМИР МИЛОЈКОВИВ, ЧИКА ДЕСА, доајен параћинске сцене, oeux дана у својој 78. годшш жиеота, прославаља 50. година активног рада у позоришту. Градско аматерско позориште, у част тог spedног јубилеја, припрема представу „Др“ Бранислава Нуtuuha у којој ће чика Деса играти носећу улогу, Животу Цвијевића. Све ово нас је навело да разговара.ио са чика Десом о годинама рада које је поклонио позоришту и улогазча које је оживео, на себи својстеен начин. — Мој први контакт са позорницом био је 1923. v представи „Сумњиво лицен, К0Ј°Ј сам играо Јеротија Пантића, среског капетана. Од таоа па до данас • Реците нам, на крају, да ли ћемо Вас и после јубилеја гледати на позорници и шта бисте поручили млаћима који тек оолазе на сцену? — Јубилеј је јубилеј а ја се позоришта нећу одрећи све док будем могао да идем do ibeza. Наравно, прихвагаћу се мањих улога које су због мојих година лање заморне. Младима бих поручио да буду истрајни јер успех може да се постигпе само ако се нешто' ради са љубављу и вољом. Опростили смо се од врло пријатног саговорника no- ■ желееиш му дуг живот и - још пуно представа. П. Будисалић се више растајао од ришта. • Да ли се сећате у колико сте представа до сада играли и која Вам jo vnoia "пјдража? — lie бих могао да кажем у колико сам представа до сада играо. Било их Је много, сигурно преко сеоам стотина. Највише сам волео да играм Чеховљевог „Медведа" и Животу Цвиjeeuha са којим и прослав^ љам овај јубилеј. јубилеј. • Када успешних сте имали толико Хор Осиовне школе „РадоЈе Аомановић" из Параћина добно је диплому за квалитетно извођење песама на мећуопштинској смотрн хорова основних школа у Свстозареву. Тпме се квалификовао за зонско такмичење које ће се одржати у Аранђеловцу 25. IV 1974. годи lie. Хор је припремао наставник музичког васпитања Живорад Милосављсвић. -------------- креација сигурно ;е било и награда? — Награда је. било доста. али мени најдраже су: ЗЛАТНА ЗНАЧКА АМАТЕРА, ОРДЕН РАДА и награда па Републичкој смотри у Кули. 1Ж8М. • нисам позо-

14 ДАН* iHA 9 ОМЛАДИНСКА СТРАНА • ОМЛАДИНСКА СТРАНА • ОМЛАДИНСКА СТРАНА • ОМЛАДИНСКА СТРАНА Фото-репортажа шш! - нешшј овми соиишш НАРЕДНИ ЗАДАЦИ ПГОГРАМ АК1ИВНК1И OK С0 ПАРАЋИН Општинска конференција Савеза омладине усвојила је недавно Програм свога деловања у 1974. години, који објављујемо у целини. . ■ На свом путу кроз братске републике и покрајине, Штафе та младости је 15. априла прошла кроз нашу Општину, одакле су наши радни л>удн, грађани и омладина послали свежи рођендански дар радних л>уди и омладине наше Општине дру гу Титу биће, ако и надаље доследно и бескомпромисно будемо спрсводили у живот поруке нз Писма Извршног бироа Пред седништва СКЈ и ако доследно и успешно применимо у пракси одредбе новог Устава”. Штафету је предала ДОБРИЛА СПАСОВСКА, радница Фабрике штофа, допуњавајуНи тако још једном честитку нз на шег краја, венац братства и јединства. букет честиткн за рођендан нашем вољеном председнику Титу, и још једном изразили спрелшост за очување револуционарних тековина и Слободе. На свечано украшеној трибини, пред око 5.000 грађана, прво је група девојака и младића извела уметнички програм, показујући да је младост непрекидна свежина социјализма, а затим је друг Петко Лековић, секретар Општинског ко митета СК, у име радних л>уди и омладине наше комуне, чести тао рођендан Председнику Републике. Између осталог је рекао: „Тешко би било наћи у свету, да народ има тако без гранично поверење у водећу ли чност, да је тако интимно срастао с њим, да је његова борба за национално и социјално ослобођење, за економски и дру штвени напредак, тако успешно и тако органски изражена у једној личности, као што су наша борба и наш преображај изражени у личности друга Тита”. РоБенданску честитку вол>еном другу Титу, друг Лековић Је. завршио речима: „Најбољи Снимцн: КП ЦЕНТЛР СВЕТОЗАРЕВО и ЖИВОРАД МИЛОСЛВЛзЕВИН Текст: МИРОСЛАВ ДИМИТРИЈЕВИБ Писмо Титу Придружујући се искреним жељама милиона Југословена — омладина, пионири, радни људи и граћани Општине Параћина шаљу Ти своје најсрдачније поздраве и честитке поводом Твог 82-ог роћендана, уз жељу da нам jota дуго, дуго живиш на cpehy и добробит наших народа и народности. Поносни смо што си нам Ти, еољени друже Тито, у рату и у миру, указивао на прави пут којим треба да иде један народ и срећни~смо што нас водши у'изградњи самоуправчог социјалистичког друштва. Твој роћендан и Дан младости, у овом, за нас најсвечанијем тренутку наших братских народа и народности, обавезују нас да задатке и обавезе, које нам Ти ноставњаш, извршавамо са највећом одговорношћу. Срећни смо што си са нама и жеља нам је да доживотно останеш на челу наше Партије, јер си Ти, вољени Друже Тито, водио наше народе кроз најтежа искушења ч снагом љубави и тактом политичара и хуманисте налазио најприхватљивија решења no читаво човечанство. Твој дуг живот испуњен стварањем је срећа за све нас. ОМЛАДИНА ПИОНИРИ И ГРАБАНИ ОПШТИНЕ ПАРАБИН Желећи да се активно укључи у даље токове нашег социјалистичког самоуправА ног друштва, Општинска конференција CO овим програмом обухвата веће друштвено интензивирање н политичку ангажованост омладине, али и да омогући омладшш да износи своје мишљење о проблемима који ће бити предмет дискусија на конференцијама. Активностн треба да се обављају у сарадњи са организациЈама СК и другим друштвеноаолитичким организацијама и институцијама. Програм Конференције би се реализовао преко васпитногобразованог, културно-уме тничког и забавног програма. Васпитнообразовни прс<- рам има за задатак да шири културно образовање младе генерације, које подразумева систематску и континузграну акцнју здружену са св1ш чиниоцима културног живота, прати друштвена кретања, мисли и акције дајућп објашњавања о значајним догађајма и питањима. Његф вм реализацијом настојаће се да се прошири знање из области друштвено-политичких (марксистичко4идеолошко образовање), економских и културних области са идејом усмеравања и неговањем традиција НОР-а. Овај програм реализоваће се преко рада омладинских школа, политичке школе, школе самоуправљача, школе младих пољопривредника, катедре „Трибина младих” и Сусрета села — општинског квиза такмичења. КултурноЈу.метничкн програм има за задатак да подстакне све — видове културноуметничког стварања у цил>у афирмације младих н*а базп аматеризма и да ствара услове за његову презентацију, те развијање сарадње са културно-уметничким друштви^ ма, институцијама и интересним заједницама, секцнја по школама, радннм организацијама. Остварење овог програма делнлнгчно треба да се реализује преко рада Књижевног клуба „Мирко Бањевић”, музичке омладине и лтгковног клуба. Забавни програм има за задатак окупљање младих par ди развијања и организовања друштвено-корисних и забавг них активности кроз крсаг тивно спровођење слободног времена. Његово реализовање треба да се оствари преко Извиђачког одреда „Бранко КрсмановиД, спортских секција, организовања радних манифестација н такмичења и слично. Конференција lie и даље радити на пружању- ‘ перманентне' помоћи основним организацијама на остваривању њиховнх програма. Y вези са тим организоваће се: — саветовање са предсе,!/- ницима основних организа« ција CO; — специјалпзоване скучштине на теме марксистичког образовања омладине, о запошљавању младих, месту н улози младих у нашемдруштву; — усмераваће младе на спровођењу у живот закључака Општинске конференције CO Ji закључака других — друштвено-политичких * организација; — пратиће и повремено разматрати како се одвија активност на том плану; — настојаће да на време и одговарајући начин информише о актуелним питањима, како би могло да се чланови ОКСО непосредно ангажују; — спровођење акција „Мла ди радник-самоуправл>ач"; — спровођење акција Млади пол>опривредник”; — скупове о положају и стандарду младих; — радиће на реализовању закључака РК СОС и СОЈ-а MOK CO; — на повећаној ангажованостн на спровођењу задатака из Писма Извршног бироа и друга Тита, и Говора друга Тита политичком активу СРС као документу трајне вредности; — организовано, идејно и • акционо спровођење и ефнкасно је организовање млак дих. — Постизање join већих резултата у' акцнјама које води мо са радничком, сеоском и средњошколском омладином II на тој основи афирмација рада, знања и способности. Преузпмајући ове обавезе Општинска конференција CO мора се више него до сада ангажовати на стварању повољнијих друштвених интере са, да се кроз постојеће облике ангажовања оствари про грам друштвених организација, на стварању материјалних услова, на већој сарадњи у реализацијн програма и изме ни искустава, да политпка запошљавања постане саставни део основних организација и асоцијација удруженог рада II друштвеногполнтичких заједница, да рад на васпитању добије истакнутије место у укупном систему образовања II васпитања, да прожима садражај деловања свих оргаии зација које окупљају омладину да се изрази у нзграђивању социјалистичког односа према производном и стваралачком раду. ГП „BYK КАРАЏИН" ГРЛФИЧАРИ № V ПЛЛНИНЕ • 70 чланова колектнва учлањено у Плашшарско друштво Даворак". Раднвдн графичке чндустрпје стално су у контакту са оловом и друпш хемијским средствима која штетно утичу ча људски органпзам (разиа обољења, посебно олово у крви). Из тих разлога словослагачп и нмају бенефчцчранч раднп стаж. Друштвечо-чолчтччке оргаччзбцчје овог колектпва при хватале су акцпју Планичарског савеза Србчје под назпвом „СВИ Y ПРИРОДУ". За кратко време у Плаччпарско друш тво „Јаворак" учлањено је 70 чланова из ове радче органп зацчје. Једна група ол 30 раднпка учествовала је п у акцијч „РТАЊ 74?' Свп учеснчцч су се вратчлч задовољнч. Y њпхо вчм књнжицама утчснут је печат првог освојечог врха. Ж. МчлосављевчН

fTPAHA 10 14 ДАНА CMA УРЕДНИШТВУ Поводом текста ;,Хала спортова —сан или јава Редовно пратим лист „14 дана” од његовог излажсња. Како сам запослена та$о ми није тешко да до листа veдовно долазим и то врло једноставно, преко ceoje раоне организације, Доизласка последњег броја стварно нису имала примедби на текстове и садржину појединих чланака. Y овом броју посебну пажњу привукао је текст о хали спортова коју треба градити и која је нсопходна оваквом једном граду као што је ПараГиш. Пажљиво сам прочитала текст и дошла до закључка да друг који је ово писао под инцијалима Б. Ј. није много водио рачуна о многим појединостима. Код њега у овом тексту битно је зидати халу што јефгиније, на макар то било и на самом „гробљу". Аепа је за.чисао да та хала буде код Стадиона, али позадина. („гробље”, кукњава, мирис свећа и тамњана), уосталом, и јсза приликом првог баченог погледа. Све ово није важно, важно је градити за јефтине nape. Са овим се не бих сложила. Знам, нас граћане нико и не пита шта нам је лепше и згодније. Да ли се овај друг Б. Ј. пигао да ли друга варијанта одговара и народу са плићим џепом и њима који не поседују „фордове”, „мерцедесе”, „фиате'’ и друга возила јер хала на стадиону је крај Параћина. Кад ће граћанин из Текије, Новог села и Глождака да оде на стадион?! Да, хоће, али му треба цео дан. Да ли ти се не чини, друже Б. Ј., да је друга варијанта за град прихватљивија због свог положаја и чистине ваздуха и саме природе него прва, па макар инвестиције за ту халу прнкупљали и од граћана. Редовна чнтатељка, Л». П. „СУСРЕТИ СЕЛА 74“ Зовршна приредбо - више се очекизоло Такмичење „Сусрети ссла 74." које је током знмских .месеци такмичарским ентузијазмом п грозницом испувало срца 2.000 такмичара и око 30.000 гледалаца двадссет и једног села паше Општнне, круннсано је у четвртак, 18 априла и завршном рсвијском прпредбом, на којој су подељене награде, дипломе и прпзнања нај бољима, као п захвалницс предузећпма, органзацнјама и појединшша којп су својом помоћн доприпели да сс ова веб прихваћеиа манифестација ма совно организује и доведе до краја. Програм приредбе — богат н разноврстан, нпје оставио лу бок утисак на вшие од 400 посматрача захваљујући неким режијским слабостнма. Пада у очи да се из године у годину аматерски ниво нзвођача обогаћује повпм садржајвма и да се са впше и укуса и одговорности прпступа извођен>у п вокалних, п ннструменталннх, п пграчкпх нумера. Исто тако, организаторе овог такмнчења охрабрује и све веће пнтересоваље, како становника већине наших села, тако п активно укључиваи>с свих лруштвено-полнтичких снага у селу, и посебно омладинскпх организацпја и месних зајсдшша. Љ. Савић ПОКРОВИТЕЉИ: ИНВЕСТ — БАНКА И БАНКАН — TYPC И ДДМ „14 ДАНА“ Наш лист ће и даље носитн име „14 дана”. Тако су одлучилн наши читаоци. Од 437 купона, за назнв „14 даиа“ гласало је 237 читалаца, док су „Параћинске новине” добиле 159 а „Наши дани” само 45 гласова. Пошто јс посебна комисија пребројила гласачке листиће и констатовала резултат, извучени су добитници награда које додељују покровитељи. Извлачењу награда, које Је обављено у псдељу, 28. априла 1974. у просторијама Редакције, прпсуствовали су и другови НИКОЛА ВИНИН и ЖИВОЈИН ТОМИН, председник и потпредседник Огпитинске конфереиииЈе ССРН. Награде су наизменичио извлачилн другови БРАНКО КОМЊЕНАЦ, председник Фабричког одбора Синдиката ФЦ „Нови Поповац" и падобрански ас СЛАВОЉУБ ГОДИБ. Добитинци паграда које додељуЈе БАЛКАН-TYPCT су; — ДРАГОСЛАВ БУРБЕВИБ, Лазе Лазаревића 9, добио Је петнаестодневно лстовање у Башким водама. — СЛЛВИЦА ПЕТРОВИК, Мајора Марка 76/24. добила је тродневни излет у Инстамбул. — ТОДОСИЈЕ ЈОВАНОВИН, Бранка Крсмановића 62, добио јс тродневни излет у Солун. — МИРЈАНА ГАЈИН, ПТТ предузеће, добила је тродневни излет у Софију. Штсдну књижицу са улогом од 200 динара, који додел>ује Југословенска ннвестициона банка Параћин, добио је НИКОЛА МИЈАТОВИН, Тодора од Сталаћа 7. Срећним добитницима честитамо, а свим читаоцима који су учествовали у „кумовању” захваљујемо се на сарадњи. V CBETO3APEBY ОДРЖАНО РЕГИОНАЛНО САВЕТОВАЊЕ О ПРОНАЛЛЗАШТВУ СЛ ИСПРЛПЛЈЛ ЧИКА ЉУБЕ САВИВЛ HOME 2,5 МИЛИОНД ПРЕБЕНИХ НИАОМЕТАРА - У ЗШЕНУ ПЕНЗИ1У Пронодазаштво и новаторство у озбићном заоствјању Познато је да су возачи људи широког срца. Ваљда томе доприноси и сама природа н»иховог посла. Они се лако разгале, отворе срца и са највећом људском топлЈшом деле међусобне радости и патње. Такви су били п данас. Њих тридесетак — возача — колега дошли су да отпрате чика Љубу Савића, најстаријег возача Фабрике штофова, на заслужени одмор — у пеизију. А шофер не одлазп тек тако у пензију. He оставл>а лака срна волан и друмове. Тај дан мора да се по нечему памта. За САМА МОЈА ГААВА ХОДА Beh се мрешка светлост врела Слутим зору децу коју Бу дочекат сав у зноју С пољупцима од пепела Мирап раним пут ме чека Са травама ко да венем Белим телом када кренем Од човека до човека Застанем ли кад у чуду Пут се губи To је мора Тајанствсног ког злотвора У мојему страшном суду И без земљс п соог рода Док се спрема ncnoioba Попут жене што се пода Сама моја глааа хода Предраг МарковиИ пређених два и по милиона километара, за многе пробдевене ноћи на друмовима, за дрхтаје срца и руку у тешкнм моментима. Хучи Грза. Ту је п сетна мелодија, неопходна у оваквим приликама, и сир, и проја и другарска здравица. А чика Л>уба прича, прича... Сећа се рата, обнове, ентузијазма који је данас замро. Срце није знало за yaiop. Радило се и по 24 часа да би се обезбеднла дрва са Брезовице и угал> мз Деспотовца за раднике, да би радници из Својнова, нз Мутницие и из других села стпгли на време у Фабрику. — Радне акцнје... сећа се чпка Љуба. Ми, шофери, били смо главни. И то од срца. A нспомоћ у Стаклари... Биле су то лепе године. Мој првн „Фап” купљен 1948. возио сам дуго. И волео га као другара. Ваљда сам због тога возио „фапове”. Бнло је радости п туге. Чудан је наш живот. Ноћ, цича, мраз, зима... и баш тада квар, туми* -дефект, Ji обавеза да се роиа преда купцу у заказано време. — Б11ло па прошло — додају лругови. Данас будимо веселп. Заборавнмо те тегобне тренутке данас п наздравпмо нашем чггка Л>убн за срећан одлазак у пензпју. Л>. Ц. Спроводећи усвојене закљу чке са првог Саветовања о уна пређењу проналазаштва и техничких нновацнја у индустрпји Србије, Основна прнвредна комора Крагујевац у сарадњн са општнским синдикалним ве Вима, друштвено-политичким организацијама и актнвом про лалазача Индустрје каблова Светозарево, организовала је 18. априла у Светозареву регионално савстовање на нсту тему. Цил» овог саветовања био је да се покрене шира друштвена акцнја за већу мотивацнју радника за проналазаштво и увођење нормативних аката за стимулирање проналазаштва и доношење правилника о прона лазаштву и инвентивној делат ностн у основним органпзацијама удруженог рада. Према подацима који су презентирани на саветовању, проналазаштво на подручју Основне привредне коморе Кра гујевац је у озбиљном заостајању и, сем у неколико већих организација, оно и не живн. И поред тога што се на пол»у технике и технологије врше сталне промене, које долазе као резултат даљег развоја тех ничке иновације и рационализације, у нашој землде ова об_ ласт није добила онај третман какав јој придају индустријски развијене земље. Слику стања иновацијске де латностп у свету и код нас можемо добити ако се послужимо подацима. Водеће зе.мље су: СССР годишње има 123.931 пријавл>ени домаћп патент и преко 5200 страних п иа другом месту је САД са 71.089 До.маћих и 33.640 страннх патената: затим долази Јапан са 78.425 домаћих и 27.360 страних патената. CP He мачка је у Европи на првом месту. Број домаћих регистро’ ваних патената је 32.874 п кешто око 32.880 страних патепата.. КАКВА ЈЕ СИТУАЦИЈА КОД НАС Занњмљиво је. на пример, да су странци прнјавили 248 а домаћи проналазачи само 922 па гента. Године 1971. од 145 патената два су из научних инсти тута, 50 из привредних организација, док су 93 пријавилн сами проналазачи. Y 1972. годинн тај однос се мења у корист института. Од 102 пријав љена патснта, 9 су пријавили мнстнтути, 24 радне организације п 69 прнватна лица. Од укупно 157 просечно пријављеиих патената на СР Србију отпада 69 а остале републике и покрајинс 88 патената годиш ње. Основнп разлози за то су недовљно схватање значаја зтнтензивног рада, као битног фактора развоја материјалне базе и самоуправних соцнјалистичких производних односа. Ово схватање, како- се чуло на саветовању, идс толнко далеко да се мрже рећи да ниоу ретки случајеви потцењивачког односа према овој областн. Због тога би требало да сви друштвени фактори it стручне организације н органи самоуправљања континуираним акцпјама популаришу масовну стваралачку делатност и да јој, у свакој npiLWiцн, дају висок друштвени третман. На крају саветовања учесници су усвојили Акциони програм за унапређење проналазаштва и техничких иновација на подручју коморе Крагујевац, а за спровођење и праћење формнран је и Координациони одбор, који је састављен од активних проналазача из већих радних организација. Потенцирано је оснивање актива проналазача у оквиру OOYP-a као и формира1бс међуопштинског акгнва. Р. Весић ЗАБЕЛЕЖЕНО У ПРОЛАЗУ КАДА HE БИТИ ЗАБРАЊЕНО ПАРКИРАЊЕ ЗАПРЕЖНИХ ВОЗИЛА Y ЦЕНТРУ ГРАДА? Испред Ламеле у улици Маршала Тита урећен је napкинг простор за моторна возила. Непосредно до овог^ napкинг простора налази се joiu неурећен простор, koju се најчешће ^ористи као паркинг простор за запрежна возила. Овакее. слике сигурно не доприносе лепшем изглеоу нашег града. Александар Кнежевић

14 ДАНА CTPAHA 11 ФУАБЛЛ Б0РАЦИЗГУБИ0УУЖИЦУ „Једннство" Тктово Ужпце — „Борац — Параћин 3:0 Утакмниа прекинута у 66. микуту. И поред добре нгре „Борца”, домађи тим је писоко поразио госте из Параћина резултатом 3:0. По оиснк. Чсдомнра Мнлошевића. — тренсра сккпе „Борка” прва два гола су постигнута из офсајд познцијс. Тре. ћн гол је такође био нерегуларан, па је лева полутка гостујуће екипе Милошевнћ дотрчао до помоћног судије рекламирајућк офсајл. Помоћни судија из Чачка ударио је полутку Милошевића дршком од барјачета после чега додази до опште тужве. Суднја Забел нз Чачка „да би смирио” игру искључује 3 играча „Борца’’: Милошевнћа, Костића и Б. Церовића, У 66. минуту повређен је и бек „Борца” Ракић после чега утакмиц* није могла бнти настављена, јер са седам нграча јсдна скипа не може да на. стави игру. По оштој оцекн руководства екипе „Борца” судија је ову, у почетку лепу утакмицу, због свог пристрасног става у односу на да.маћу екипу, упропастно и није могао да привсде крају. „Борац”: Стојковић 7, Ракнћ 6, Костнћ 5, .Милосављевнћ 6, РајиН 5, Б. Церовић 6, М. Церовић 6, Антнћ 4, Бан. духа 7, Милошевић 7, Радусин 5. Такмичеке основаца кошаркаша за пиоЈшре Ово такмнчснл је у Старом селу код Велике Плане. Пнони. рн из Пћраћина су заузслн прво место у конкуренцији три екипе: Параћин, Велпка Плана и Старо село, па ће као прваци учествовати на фнналном турнп. ру у Београду. РАДНИЧКО-СПОРТСКЕ ИГРЕ У ШАХУ ПОБЕДНИКIЕКИПА СФС У окпнру радничко спортских пгара које се сваке годннс организујс у нашој општини, до сада јс завршено так миче1м у шаху док су такмичења у осталил« гранама у току нлн су при храју. Оаом приликом пнсаћсмо. о ша. ху. У такмичењу је учествовало 18 екипа хоје су се такмнчиле у две групе. Оно што Характеришс овогодишње такмичење је да је поред масовности бно присутан н квалитег. Тако су у завр. шном такмнчењу учествовале стварно најбоље скипс које су састављене од радника који се свс више уклучују у радннчко-спортске «гре. Традиција ПОБЕАИИИЕ V СТОНОМ ТЕНИСУ На радничко-спортским играма општинс Параћин у дисциплини стони тенис за жене коиачни победпик је екипа Центра за дечју заштиту и социјални pad Be. липка Стамсикооић и Олга Jeeruh. Ова екипа је у фицалној борби убедљиво савладала проишогодишње? И БЕЗ ГОЛОВА ДОБРА ИГРА — „Ралник” Сурдулица — „Једннство” Параћнн 0:0 — „Јединство": Богосављсвкћ 10, Гвоз. деновић 7, Драшковнћ 7, Пауиовић 8, Петковић 9, Јовановић 7, Всљковић 7 (Милнћевнћ 7), Милановић 6, Томић 7, Пелквановнћ 8, Арнзовнћ 7. Била је то права спортска борба за бодове, на моменте општа али у границама дозвољеног. Обе екипе имале су шансе за голове али нису их реализовали. Најболм играч у „Јединству” био је голман Богосављевнћ. Судија коректан. РУДАРИ БОЉИ ОД ШТОФАРАЦА Текстнлац — Рембас 0:3 Фудбалери „Текстилца” још Једном су разочарали своЈе навијаче. На свом терену изгубкли су и другу утакмицу. И док је први пораз бко више као тренутна слабост, овај други наишао је у незгодан час, хада се „штофарци" боре за прво место и могућност да се такмнче у виши ранг. Овога пута нашп ли су на тврдог и неугодног противниха екипу Рудара који на табели држс средину. За прошлонедељну утакмицу у Пићев цу фудбалерн „Текстилца" заслужилн су све комплименте јср се на ,,врућем” терену против „Слоге” играли врло добро п на тешком тсрену за игру узели бод којп јс био драгоцен, али као што рекос.мо одмах затим код куће изгубнлк два. Неке оцсне сада сс не могу изрећи јср трсба сачекатп још коју недсљу, н видети 1цта-се то, /:догађа у рсдовнма овога- клуба.------------ града, да поседује добре шахнсте, пот. врђује и ово такмнчење. To показује и податак хоји смо сазналн у Општинском синдЈГкалном већу да ће Парађин бити град домаћин и организатор Репуб лкчког такмичсн,а које ће сс одржати 10. маја. Као победннчка екнпа такмкчења у шаху у ре1уларном такмичеку Екнпа I Српске фабрике стакла 5. маја так- 'мичиће се у Бупријн. I екнпа СФС у . фнналу победила јс екипу Општннског суда хоја јс друга док је екипа Попо. ваца трећа а четврто место прштало је II екшш СФС. Р. ВЕСИН републичког победника, екипу ИТВ ,,Бранко Крсмановић". Ова екипа требала је у суботу, 20. априла, да се састане са екипом Баточи. ие, али се ова екипа није појавила у заказано време, тако да се наша екипа директно пласирала за републичко такмичење, које се 11. маја одржава у Крушевцу. На слици су победнице. НАЈНОВИЈИ РЕЗУЛТАТИ „Севојно” — (Севојно) — „Једннство’’ (Параћпн) 0:1 (0:0) Једпнс1во је у недел»у као тост освојило два бода. Зелени су од самог noчетка билк бол>и и органнзованијн тим. Ахо се io н ниЈе примећивало у првом полуврсмену у другом се нгра одвнјала само на половиии домаПина. Аризовпћ у 53 мипуту нгре постпжс гол и то јс коначнк рсзултат. He може а да се не помене прпстрасно суђсље судије Суше (Краљево) хојн је искључио Цонића без много разлога. Играч утакмице Петковнћ (Једннства). „БОРАЦ” — „Слобода” (Чачак 0:1 (0:1). Врло с.Аабом игром на свом теренутим Борца је дозволио противнику да однесе оба бода. Утакмица је решена већ у 15 минуту и све остало иза тога је била бледа игра нашег тпма. „ПАРТИЗАН" •— Мајур — „Техах* лац” 5:1 (2:1). Посебно неугодно изненађење прнредио је текстидац недељном игром у Мајуру. Незалагање играча мора довести до потпуне измене тима и увоВења нових и младих -играча — саопштено нам је у стручном штабу. КОШАРКА ЗНАЧАЈНА ПОБЕДА ОКК „Параћнн” — „Партизан” — Београд 65:48 (37:16) ОКК „Параћин”: Мнрчнћ 10, Добросаиљсвнћ 15, Ј, Торњански 3, Сретеновић 23, Петровпћ 6, Манојловић, Радић, А. Торњански 6.. Тараковски 2, и Бокнћ. Y другом холу првенства, наше кошаркашицс су на свом терену избори. ле једну значајну победу над реномн. раном екппо.м Партизана нз Београда. голгетер утакмпце Славица Сретсновнћ, и 1всне другарнце обезбедиле су победу свог тнма всћ у првом полуврсмену, Било је очлгледно да се разлика од 21 коша против хомогене екипе Параћнна ме може лако надокнадптп. Само јед« ног тренутка у другом полувремену хао да се осећа криза у нашем тиму и резултат се опасно смањио на 10 кошева разлике. Тренер наше екипе Бо« жа БорВевић о томе каже следеће: — Девојкама недостаје заједничкк тренинг због различитих с.мена у wkoak. Лоше време прошлиш дана ннје до. зволлвало да тренирамо напољу тако да је ова хрпза резултат само надиграности екнпе. Председннк хлуба Стеван МитровиП овоме додаје и своје мишл>ен>е: — Сретеновића јс посткгла највише кошева алн није нграла у пуноЈ фор.ми. To може да буде последкца префорсираностн јер је Славица у чет. твртак и петак играла две тренинг утакмице за државну јунпорску репрсзентацпју против Бугарске у Нишу. КРЕНУЛИ И . МУШКАРЦИ V недел.у 28. апркла почело је првенство мушкараца кошаркаша. Прву утакмицу ОКК „Параћкн" је однграо на свом терену са екипом „Вентнл" нз Алексакдровца. Нашн хошаркашп су победилк са врло високкм резултатом 103:42 (44:16). Женска ехипа је недељну првенствену утакмнцу нзгубила од врло добре еккпе Крушевца са резултатом 56:62. РЕПУБЛИЧКА ЛИГА Табела после XVII хола 1. Пнрот 17 12 0 5 443:391 24 2. Железнкчар (Зајечар) 17 11 0 6 408:382 22 3. Раднкчкп (Крагујевац) 17 9 3 5 297:257 21 4. Хајдук Велжо (Неготкн) 17 10 1 6 379:342 21 5. Шумадпја (Аранђеловац) 17 9 3 5 346:309 21 6. Слога (Ужкчка Пожега) 17 8 2 7 358:360 18 7. Прва Петолетка (Трстенпк) 17 9 0 8 381:388 18 8. Пиварац (Светозарспо) 17 8 1 8 351:320 17 9. Врање 17 6 4 7 435:440 16 10. Мајданпек 16 7 1 8 362:339 15 11. 14. октобар (Крушевац) 17 7 0 10 347:377 14 12. Рас (Нооп Пазар) 17 7 0 10 339:380 14 13. Текстилац 16 4 1 11 308:369 9 14. Власотинце 17 2 2 12 287:387 6 ДА СЕ HE ЗАБОРАВИ... Воја Togopobufi Некада је бициклизам био врло популаран снорт у нашем граду. Кажемо, некада, јер га сада eeh де. сет година нема. У ово.н бро/v нашег листа о бициклкзл<у у Пара1шну и себи говориће Ва.м Воја Тодоро^ в»Л, бициклистички ас По. моравла послератних година. • Од када се може говорити о бициклистичком снорту у Параћину. — У сеако.ч случају не пре 1945 године. По ослобоћењу на иницијативу нас четворице, Боже Радојко' еића, његовог брата Нанета Радојковића „cviyuja" из Параћина, затим Ериха Волина и мене, основан је бициклистички клуб при спортском друштву Јединство". Све до 1947 год. само смо се ми такмичили. Те године Mehyriut, клубу приступа преко двадесет чланова. • Значи ли то и почетак успеха клуба? — Сигурно. To је била нрава љубав према спорту. Возили смо тада и много и добро. Haul клуб је и организовао трке и учествовао у свим које су организовали околни градоеи. Посебно су биле интересантне „крос" трке које су прирећиване приликом сваког државног празника. Са старта се полазило у неизвесност. После једно 2 км. вожње наићете на контрол. ну станицу и судију који командује: „сјаши и носи". Трчећи смо носили бицикле све до другог cyduie. Oner вожња, na oner контролна станица са командом: „Ciaiuu. li .lypai'L.u. тако. променама до циља. V циљ смо улазили возећи, тако da глебаоци који су нас позdpaeibaati на циљу и нису знали за све „муке" које смо претрпели. О Ви сте били познати no томе што сте необично воPYKOMET НАЈЗАД ПОБЕДА! НАЈЗАД ПОБЕДА, ТЕКСТИЛАЦ — СЛОГА (Ужнчка Пожега) 23:20 Руководство клуба и ашпатизери рукомета у нашем граду најзад су одахиулк, јер су њиховн л*уб1смцн изборнлн значајну победу над врло добром екипом „Слоге” из Ужнчке Пожеге. Оно што карактернше овај сусрет је да се у нгру ушло са желлм да се победи, тако да се свк дванаест играча да.\и свој допрпнос првој пролећној победк. Својн.м друговнма у црвенкм мајкцама доста су помоглк н повратнпцн и искуснп рукометашк, АнђелковнИ, Бо. бан Марковић и Зоран Милетпћ којк ће до храја овог првенства одкгратн значајну улогу у очувању статуса клуба у Републшжој лнги. Пред око 200 гледалаца утакмнцу су добро водилн судијс Абрамовнћ к Луккћ. лели бичикл. Препричава се, или боље рећи, препричавала се и ова aueidoTa: _ — На питање jedxoi при. јатеља ide here, odioeoptuiu сте — udeM da обрнел1 jedan било стварно тако „просто", круг do Крагујевца. Је л' то а „сабанта"? — Их, каква „сабанта" у оно време за мене и не са- .чо за мене. Ми смо знали da за један тренинг возимо Параћин — Скопље. У јутру рано nohe.uo и увече смо у Скопљу. • А на такмичењима? — На такмичењима прво место. Jedue lodune ја, dpvге Ерих Волин. Тако ie било do 1950 iod. Већ 1952 iod. сам престао da активно возим али сам остао у Vnpaeu клуба. До 1965 го. dune клуб је био активан. Сигурно се многи cehaiv трка улицама града и трка на стадиону пре сваке утакмице и v полмвремену. А онда /е наишло нешто ја не умем да објаснпм и "beai спорт је замро. Морао би да се наће неко да га поново оживи iep интересовања има. Ако тај спорт није заборављен и ако инини/'е заборављен и ако инцијативе 6yde, ту сам da помогнем. ТЕКСТИЛАЦ: Стамболпћ, Растовић 1, Петровић 6, СреЈић, Анђелковнћ 5, Будисалнћ, Марковкћ Б. 6, МнлојковиП 3, Шалетнћ, Божанић 2, Мнлеткћ н Ивановић. Y оквнру XIX кола Тестилаи госгује у Зајечару где игра са рукометашима Железничара који су тренутно други на табелн. Редовно XX коло игра се 1. маја пре подне у 10 часова. Текстнлац дочекује гостс пз Неготнна, 'екнпу „Хајдук Всљка". Р. ВеснИ Издаје OK ССРН ПАРАНИН ’ УређуЈе Редакциони одбор Вршилац дужностп главног ц одговорног уредника Борђе Петковнћ Адреса Редакцнје: Параћин, Б. Крсмановића 16 Тел._ 83-694 Штампа „ГЛАС". Београд, Влајковићева 8 Тел.: 335-384 Редакциони одбор Вршилац дужностп главног н одговорног уредника Борђе Петковнћ Адреса Редакцнје: Параћин, Б. Крсмановића 16 Тел._ 83-694 Штампа „ГЛАС". Београд, Влајковићева 8 Тел.: 335-384

ЂАЧКИ КУТАК * ЂАЧКИ КУТАК • ЂАЧКИ КУТАК • ЂАЧКИ КУТАК • ЂАЧКИ КУТАК Мајске поруке ученика из Поповца Мајска порука Нека овог сунчаног маја буде много песме u сјаја. Нека не буде у свету туге, патње u бола; Нека сви људи љубављу зборе, нек’ буду срца-колевкс снова. Милијана Остовић УШЦ Весели долазак Дошло је пролеће, процветало цвеће, а пчелица вредна, крај њега облеће. , Ан1јелка Богдановић VII1'4 КОРЈШЕ ЗЛ КЊИГУ „МАЧАК ПОД ШЉЕ.МОМ’- ПОВРАТАК Предвечерје. Сунце лагано скрива своју лопту иза оближњег брда. Седим на једном пропланку и пос.матрам пгру златних сунчаних шгги у поточићу, чија је вода скакутала с камен на камен Мој мир је пореметио цвркут са крова оближње колибе. Два пара ласта облетао је око једног гнезда, које се налазило испол стрехе. Чинило ми се да су се ласте међусобио сваВалс, којој he припасти ово гнездо. Мало даље од овог налазило се и друго пра> но гнездо. Изгледало је некако тужно и уса.мл»ено. После преппрке, која је трајала петнаестак минута. један пар ласта почео да облеће око напуштеног гнезда. Разгледао га је са свпх страна, а затим се једна ласта спустила на гнездо н почсла веселпје да цвркуhe. Сада је и ово гнездо добило своје драге и дуго очекиване. сганаре. Пошто се вече приближавало морала сам да одем, а гако сам желела да види.м шта ће се још догодити. Снежана ЖпђковиН VIlit ЛЕГЕНДА О ИМЕНУ МОГА МЕСТА Некада давно на мссту где је сада моје село, била је огромна пгума пува птнца и животпња. Ту није било кућа. Прву кућу су саградили један човек и жена који су бежали од Турака. Док су ишли путем чули су да на једној страни псва петао а на другој гори вслнка ватра. Питали су се куда да пођу. Жена је предложнла. да иду ка ватри да бп се угрејалп. Крај ватре су затекли још два човека. Удружили су се са њима и саградили прву кућу. Године су сс низале а кућа јс било све вишс. Већином су сс ту досељавали хајдуцп из разнпх крајева. Kyhc су се градилс дубоко у шуми да нх Турцп не би пронашли. Шума је била препуна буљина (сова). Кад год би Турци прошли кроз ту шуму, идући да пљачкају народ из села, буљине би нх плашиле својим снажним крицима. Онс су уједно обавештавале хајдукс и људе нз села да лолазе Турци. Људи су одмах бежали у шуму, скривали сс. Тако је моје село добнло име Буљане. To име и дапас носи. . Радиславка Добросављевић VII3 ИЛУСТРАЦИЈА ЗА КЊИГУ ,ЈАП ЗИБИЈАН НА МЕСЕЦУ" Жеља Желим да сва деца света у миру живе много лета. Желим да рата не буде више, да ватрене никад не буде кише. Желим да светом влада песма весела као сеоска чесма. Живорад Радовановић VIII, 1 Пролеће Дошло је пролеће, веселе се деца. Отишла је зима, пробудила меца. Нема више санкања, на маленом брегу. Сви смо рекли: doeubciba, несташноме снегу. Мирољуб Миленковић VI2 РАДОВИ УЧЕНИКА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ „25. МАЈ“ ПРВИ ЛЕПТИР Тамо далеко на истоку, нза великих планина, буди се Суние. Своје топле зраке расппа на бокоре мприсних, тек расцветалих ружа. Са грана дрвећа одјекују песмс птмца којс се омарају после дугог путовања. На нежнс мирисне латице ружа спустио се лептир. Днван, румене бојс подсећа на тек отворене пупољке јабука. Ишаран златним нитима раздрагано је махао крилим^ која су се прелнвала на сунцу. Из љнх је нзбијала нека чудна топлина и радост. Непрестано je лепршао од цвета до звета. Радовао се својој срећи и лепоти око њега. Био је то први лептнр који ј₽ поздравио пролеће. Душпца Стајић VII/ ПАРТИЗЛНСКЛ КОЛОНА MIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIHIIIIIIIIIIIIIIIiyiliyillllllllllhlllllllNblllllllllliyiliyiNlilllhllllUllllllllllliyilllNIIIIIIIIIIIIIIIIIII^ 1944 1974 прослап Дпмпт^шјеппћ Бранпслав Hni.’OAiih IAHCKA АЕГЕНДА СЦЕНАРИО ЗА ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ О НЛРОДНОМ ХЕРОЈУ БРАНКУ КРСМАНОВИБУ БРОНЗАНИ РАТНИК Широка, живописна равшша Поморавља. Кошава покаткад прочисги патину времена п заборава са древног вптештва. Тамо према западу, гостољубивим вратима смрти, одмиче дневна светлост. На повншем постаменту бронзаном јунаку као да је лакше: „Још један бисер иа низу слободе". Шумори лишће у парку. Незнаном јунаку од бронзе као да је тесио V аду&има па хоће да нам прича. Име Jiy је Бранко КрсмановпВ. Као и сви познаш на које је пао терет дуга завичајног, почео је да се бори још од оног трећег октобра хиљаду девесто пстнаестс годинс када се и родио. Људи могу затајити своје дугове у животу, али дуг завичајни мора се вратити, да би метафизичка равнотежа рођења п смртп бпла успостављена. Детињство у Доњој Мутнипи код Параћина, провео је слушајући горда предања п легсндс. У својој бујној лечијој машти живео је са старпм јунацнма, са њиховим опорукама. По завршеној основној школп учио јс пшназију у Куприји. Са Београдског универзитета, где је студирао агрономију, прелази у Праг. Љубав према човеку, према раду истакла га је међу својим вршњацима тс постојс члан КШ 1936. roatrae. ШПАНСКА ЛЕГЕНДА Поред нас сеоскшг, прашњпвнм путем пролазп легенда. Гледа.мо утснуте стопе. И док је њих жпвнће исторпја, Бранкова страЈпша у њој. сећање на њега и љубав према н»ему. Овим путем је и он полазио за Шпанију. Давно су ветрови избрисали стопе, Бранкове стопе, али ове које гледамо у праху продужнле су њихов започети „ пут. Једна усамљена, и као случајно утиснута крај пута, изгледа да стојп на међи човекове свемоћи која га одељује од од с.мрти; и нужно се сећамо његовог рањавања у далекој немирној Шпанијн, његове крвавс стопе која је тражила заклон. У сусрет налт долази старији човек. Неочекиване пролећне врућине успорнле су .му ход и омлитавиле покрете. Пнтамо га, да је сада време револуције, да ли би са Бранком пошао у Шпанију. Старац живну. Мишићи на лицу се затегоше а очи инстинктивно одлуташе према селу, можда према Бранковој кући. „Да, сигурно". ЧЕСТА СЛИКА: МЛАДИ ПРЕД РОДНОМ KYROM БРАНКА КРСМАНОВИНА Некако одсутно, али сигурно одговори старац. Село је скоро пред нама. Обузима нас нека топла нервоза. Можда су то осећали и борци Шпанског батаљона „ДИМИТРОВ" док су стајали мирно пред својим капетаном Бранком Крсмановићем, док су полазили у још једну неизвесност, у сиву замку смрти. Зажелесмо да смо у његовом строју, у строју најбољег батаљона у Шпанској републици. Испред нас се гордо надвија каменита планина Баба. Мир и сигурност тог окамењеног мора дочара нам снагу нашег заспалог лабуда, заувек над Моравском долпном. Зажелесмо да смо скупа са Бранком у оној истој ћелији концентрационог логора Гирс у Франпуској у коме је био затворен од француских властн, од оздравл>ења до окупације. Зажалнсмо што са н»нм нисмо били скупа у Главњачн у којој је бпо затворен после хватања на италијанској границп прн повратку из Француске за Југославију. ХЕРОЈСКИ CAT БУДУБНОСТИ Провннције нису баш тако мирне. Имају своја збивања, бриге, прошлост, будућност. Заустављамо ужурбане грађане Параћина питањем „Шта су херојиг ДЕВОЈЧИЦА: „То су дивовн ..." СТАРАЦ: „Хероји су благо које се никад нс може исторошитн" Посматрамо огромну дизалицу над новоградњом. Окреће се ова дивовска казаљка. Да нису хероји сатови будућности. Враћамо се ретроспективно уназад кад је куцало Бранково срце, тај неуморнп сат. Бранко Крсхмановић је после 35 дана проведених у Главњачи дошао у Параћин 24. марта 1941, Само неколико дана после његовог доласка, пз Београда је стдиладепеша среском начелнику, да Бранка врате назад. Али већ двадесет седмог марта у врху тадашње владе настаје пометња и Бранко остаје у Параћину. Напреднн л»уди н комунисти ни мало не заостајг у организовању покрета, те прсдвођенн Бранко.м организују демонстрације у Параћину. (Наставак у идућем броју) ОПШТИНСКА РУКОВОДСТВА ДРУШТВЕНО-ПОЛИТИЧКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА, СКУГПЦТИНЕ ОПШТИНЕ И РЕДАКЦИЈА ЛИСТА ЧЕСТИТАЈУ 1. NU-ПРМН РАЛА РАДНИМ ЉУДИМА И ГРАБАНИМА ОПШТИНЕ ПАРАНИН

ВЕЛИКА АКЦИ1Л ПАРАЋИН У ЦВЕЋУ Y МесноЈ заједници Параћнн, одржава се данас радни договор о покретању акције за и Улспша' вање нашег града. Ова акција неће иматн само раднн карактер већ н манифестацнони, јер почиње у оквиру МаЈских празннка и у част X Конгреса СКЈ-е. Акцнје ћс се нзводити под назнвом „Параћнн Y ивећу". и трајаће интензивно два мессца (мају и јуну) и наставиће се до октобарских празника, када наш град слави тридесет годнна од ослобоБеша. Поред друштвено-политичких организацнја, радних организација и ннтересннх заједница, потребно је аигажовати И што већи број домаћинстава и граБана на уређењу сопствених објеката. Да би се што већи број грађана заинтересовао за ову акцнју, предвиђене су и стимулативне мере као што су новчане награде, похвале, писмене дипло.ме и друго. О награђивању одлучиваће посебна комисија, која ћс оцењивати уређене објекте. Програмом акције указано је на најпотребнмје радове око уређивања нашег града, за које верујемо да he се грађани свесрдно и озбилано заложити. Акција би, поред остадог, обухватмла и следећег • уређење и изградња дечијих терена за игру и забаву деце, и то на внше места у граду; за ове сврхс постоје тереш! само iix треба уредити; • уређнвање парка „7. јули”, како би он одговорио својој намени и имену којс носи; наши активисти —• друштвени радници нз ловачке организацијс могу ту да дају свој велики допри* hoc; • уреБнвање зелених површнна на Градском кеју, испред зграде Суда, зграде Скутпитине општине, испред Ламеле, Малог парка Жедезничке станице, на вишс месга у Глождаку, Школског центра, простора између Дома технике; „Тимока” као и други бројни слободни и озелењени терени; • посебно уреВивати терен нзмеђу садашњег простора за паркирање и зградс .Југобанке"; о томе би требало да се старају сви станарн који се налазе у поменутој згради; • уредити корито реке Црнице, од једног до другог моста, са минн коритом. Корито треба очистити од шл>унка и омогућити слободан ток воде, а са стране попунити улаз земљом и озеленити их; стручњаци Завода за урбанцзам ће стручним савегима по.моћи онима који ће конкретно учествовати у раду на уређивању корита; • почистити свс улице од отпадног материјала (песка и шл>унка) који је после изградње појединих нсвих улица остао и налази се на коловозу са стране; оно што је остало на самом кодовозу може да нанесс велика оштећења; то се може постићи акцијом граВана који станују у садшм улицама, а одвожење материјала да организује Одбор; • школској деци поделнти Један број еаксија са цвећем, уз обавезу да то цвеће негују и чувају, а за депо неговано цвеће дати награде — опет саксију цвеђа; то би се могло посхићн на тај начип што би се на крају акције организовала цзложба тог цвећа и тада дала оцена за најбоље однсговано цвеће; овај начии код наших иајмлаВих развила бн се л>убав према цвеhv У акцији потражити школу са најлепшим и најоднегованијим цвећсм, најбоље угеђеним школским двориштем, холом и стспеииштсм. Поред школа потраж1гги најбол»е уређене: круг радне организације, балкон и стан приватног до.маНинства, двориште и цветњак приватног /> ог.'аћинства, угоститедски локал, трговинску радњу и 113АОГ, беимнску пумпу, хол и степениште установе са најлепшим цвећем и травн>ак у чијем су нсговању ум гствовали и грађанн и омдддина. I тги ГОДИНА I • БРОЈ 6 ПАРАНИН 14. МАЈА 1974. ' ИЗЛАЗИ СВАКОГ ДРУГОГ YTOPKA ЦЕНА 1 ДИНАР ЛИСТ СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА 0 П Ш ТИНЕ ПAРАБ И Н ДАНА ЗА НАРЕДНЕ ТРИ ГОДИНЕ БИЋЕ УДВОСТРУЧЕНА ПРОИЗВОДЊА ЦЕМЕНТА УСКОРО ТРЕБА ДА ОТПОЧНЕ ОБИМАН ИНВЕСТИЦИОНИ ПОДУХВАТ - РОТАЦИОНА 2.ОТО-ТОНСКА ПЕН И ДРУГА ПОСТРОЈЕЊА ТРЕБА ДА БУДУ ПОСТАВЉЕНА ДО 1977. У ТОКУ ЈЕ ИЗЈАШЊАВАЊЕ КОЛЕКТИВА ФАБРИКЕ ЦЕМЕНТА Изградњом нових капацитета и проширења производње оиће једна од главних тема и преокупација радних људн Фабрике цемента „Нови Поповац" за наредне три године. Према програму предвиђа се да се ускоро отпочне са нзградњом 2000 тонске ротационе пећи и осталих постројења за нове количине цемента. To је укратко резиме става Политнчког актива и чланова фабричке организације СКС. Heма сумње да ће и радни људи позитивно да се изјасне о свему томе. Опредељење друштвено-по* литичких снага и колективаза наредну репродукцију темељи се на чврстим и сигурним основама. Да по.менемо самонеке за које сматрамо да сумеby важнијим: богатство и близина квалитетних сировина; дефицнтарност цемента на тржишту и све већа потрошља истог у наредном периоду; огромно цементашко искуство; погодовање комуникација н веза са потрошачима и пог рошним центрима и, на крају, релативно брза отплата ануи* тета последњег проширења. С другс стране има довољно снага, кадрова, нскуства и осталих услова за извршење о> вог задатка. To ће свакако допринети да се изградња нових капацитета и развој предузећа одвијају управо онако како нх радни људи поставе и усмере. Програм развоја представл>а пре свега изпрадњу нове ротационе пећи капацитета 2000 тона клинкера на дан, односно дуплирање садашње производње цемента. До краја године треба да се изврше све припреме које претходе овом послу, како би се од 1975. године па до средине 1977. обавили грађевински радови и извршила .монтажа машина. Својеврсни радни рекорд Српске фабрике стакла ОСТВАРЕНА НАЈВЕЋА МЕСЕЧНА ПР0ИЗВ0ДЊА Y ПРОШЛОМ МЕСЕЦУ РАДНИЦИ СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛА Y ПАРАНИНУ ПРОИЗВЕЛИ СУ 11.700 ТОНА ТРГОВАЧКОГ И АМБАЛАЖНОГ СТАКЛА, ШТО ЈЕ HAJBERA ДО САДА ОСТВАРЕНА МЕСЕЧНА ПРОИЗВОДЊА Радни коликтив Српске фабрике стакла у Параћину на својеврстан начин је поздравио Седми конгрес Савеза комуниста Србије и обележио Међународнн празник рада — Први мај: рекордном радном победом. Наиме, у априлу Је произвео 11.700 тона трговачког и амбалажног стакла, чија вредност износп 36 милисна динара. To Је до сада највећа једномесечна производља. Подсстимо се да Је битка за рекордне радне учинке обелсжена изванредним успехом, тачније до тада највећом Једпомесечном производњом у децембру прошле године. Тада су произведене 9.623 тоне трговачког и амбалажног стакла у вредности 30 милиона и 600 хиљада ///нара. Но, у јануару ове године тај рекорд је већ оборен. Јануарска производња износила је 11.069 тона, a њсна вредност 33 милиона динара, што је омогућила повољна структура асортимана. Колектив Српске фабрикс стакла Је у апрнлу ове године у част Седмог конгреса Савеза комуннста Србије и Првог маја забележио је м још једну изванредно значајну радну победу. Изузстни напори шамотера, бравара н слектричара, под руководством стручњака развоЈног сектора ове Фабрнке уродили су плодом. Трндесет дана пре рока. завршсн је ремонт пећи зп топљењс стакла, капацитета 100 тона за 24 часц Д. Гајић ФАБРИКА ЦЕМЕНТА: МОТИВ СА МОНТИРАЊЛ ПОСТРОЈЕЊЛ Основни покретач и највећи адут у овом задатку, како се рачуна, јесте сировинска база. Иако су резерве сировина утврђене на 30 година, може се са снгурношћу рећн да су оне практично неисцрпне. Поред већ познатог квалитета лапорца и кречњака. ваља још поменути блнзнну истнх и погодностн експлоатацнје (по површини) н допрему. (Наставак на 5. странн) ТРИДЕСЕТА ГОДИШЊИЦА СПУЖБЕ БЕЗБЕДНОСТИ Ове године, 13 маја, навршава се 30 година од дана када је наредбом Врховног команданта Народноослободилачке војске Југославије, друга Тита, формирано у Дрвару Одељење за заштиту народа (ОЗНА), језгро наше Службе безбедности. Тим значајним актом наше револуције санкционисана је богата пракса безбедносне заштите, која је зачеда од првих дана наше Народноослободилачке борбе. Јубиларна прослава имаће н друштвено-политичко обележје у складу са место.м и улогом органа и служби безбедности у систему друштвене самозаштите и њиховом одговорношћу у заштитн уставног поретка, слобода и права грађана и њихове безбедности, као и заштита самоуправних права радних л>уди и самоуправннх институција нашег друштва. У прославу ће се укљ^ити организације рада, друштвено-политичке организацнје, државни органи, омладина н други субјекти друштвене самозаштите чији интегрални део чине органи и службе безбедности. У јулибарној годнни делатност Одељења за унутрашње послове Скупштине општинс Параћин, као и органа безбедности у целини, биће усмерена, пре свега. на постизан»е што већих резултата у пзвршавању безбедносннх задатака — откривању непрнјатеља и супротстављању његовом деловању, сузбијаљу свих видова криминалитета, пружању помођп грађанима, организацнјама удруженог рада и другим органнзаинјама н органима у остваривању друштвсне самозаштите, рали што потпуније заштите нашег соцнјалистичког самоуправног друштва. Свесни да унутрашњн и спољнн пепрнјател. делује највншс на оннм подручјима друштвеног живота која вмају одлучујући значај за социјалистичкн самоуправни развој нашег друштва, где се концентрншу битни економски, социјалнн, политички и пдејни проблеми, Служба безбедностн је сврју активност ус.мернла и усмераваће баш на тим питањи.ма како би се непрнјател> оне.могућио да се ипфнлтира у овп.м областима друштвсног живота. Писмо Извршног бнроа Председништва СКТ и друга Тнта, закључни 56-те проширене седнице Извршног бнроа Председпиштва СКЈ, материјали VI7 конгреса Савеза комуниста Србије, уставне промене и ставовп нзраженн у Платформи за Десетн конгрес СКЈ. основип су ттравци на усмеравању Службе безбедностн у нзвршавању друштвеннх задатака. С тнм у всзи, Служба јавне безбедностн Одел&ња за унутрашњс послове name Општине, уз помоћ и саралљу са раднп.м л»удима, грађанмма, радннм н другим органнзаинјама, постигла је запажене резултате на зашгити пмовинс, прс свега лргштвене, откривши више учиннлаца кривичних лела који су противправно присвајали поверену и.м лруштвену имовину или злоупотребљавалн свој службени положај илн овлашћења радн стицања пмовинске корвс7и Haji се несавесно и неодговорно односили према лрхтитвени.м средствима. Схватајући да су задацп пз наведених докулвената као и мере које судонете или ће бвтн донсшене сталнн задатак, Служба 'за унутрашње послове ће и дал>е развнјати своју активност п јачатн одговорност својнх прнпадника у нзвршавању задатака, развијајући сарадњу са осталим субјектима у систему лруштвенс самозаштнте и тиме допринети општим напорима за бржн развој социјалистичког самоуправног друштва. ОСВРТ —-— —---------——___ I ПУТНИЦИ АУТОБУСЕ ЧЕКА|У ПОД НЕБЕСКИМ СВОДОМ ООVP „BeAMOtpaHc" из ћуприје на терисорији nance ошитине врши пргвоз путника у локалнолс сапЗраhajy на pe/iaifiJiaAta: Параћин — Jiuheeatf, Параћин — Поповац — Стубнца и др. Фреквенција путника на свпм линпјалса је врло велика. Превоз путника аутобусима у локалпом caoopahaју јс од железнице одавно преузео примат, али се иутницима не обезие1зују ногодности, као рецима, на жељезници. Ипак не би се могло pehu да „Велморсранс" не улаже велика средства и наноре да путницпма омогуИи што пријатније nyioeaibe. MehyriiM, постоји један проблем који „ВелAtoртpane" није у стању да реши. Наиме, ради се о аутобуским стајалиштима. У peiaaвању овог нроблема није сс пришло органпзовапо, уз заједнпчке напоре „Велмортранса" и Месних заједница. Наравпо при оваквом стању највише испаштају путници који чекају аутобус пезаштићени од времепских непогода. Тренутно че постоје чекаонице на следеhuAt аутобуским стајалиштима: Ратаре, Сикирица (код железничке станице, ово стајалиште користе мепаани Доњег Видова, Крежбинца, Голубовца и Бусиловца) и Аешје. Crape аутобуске каросерије се користе као заклоп па стајалиштима у Давидовцу и Боисњану, а стари железнички вагон у Доњој Мутпици. Према речп.ча Димитрија Петковића, шефа аутобуске станице у многим селима стајалишта су испред меснпх кафана, тако да путниt'pi исте користе и као чекаопице. V Извору he нреAta сноразуму који је постишут измећу Месне заједнице и „Велмортранса", аутобуско стајалшите са чеЈУБИЛЕЈ каопицом бити v згради 6tu вше железничке стапице, која је сада својипа Месне заједнице. Друч Петкавић. даље истиче da ie ироблелг чекаоница на аусобуским стајалиштима описти пробле.п свих аутотранспортних npedyseha у Србији. Поред тога и лоши путеви на територији nance општпне стварају велпке проблеме возачАса. Оео парочито еалси за релацпје Поповац — Crv баца и Поповац — ^ул,ане — Салудовац — Iорња Мутпица — Лешје. Због лоспег иоловоза брзо tipnnadajv zvме, шбњеви, осовине ц yoti. исте цело возило, и да «бог тога на oeitAt релацц1ама саобраћају аозила која су већ дотрајала, што наравno не одговара no удобности цени коју iiyiHUK плака за услугу. Александар Кнежевнћ

2 СТРДДД 14 ДАНА АКТУЕЛНО Одржаи збор чланова Титовог фонда На дрво.м збору чланова Ти товог фонда за стнпенднрање младнх радника и радничке деце, одржаног 10. маја 1974. годнне, анализирана јс досадашња активност на приступан>у у чланство Титовог фонда, конститунсан јс фонд и изабран Савет фонда. — Следећи тежњу раднихљу ди шнром наше земље, органлзација синдиката и радни л>у ди наше општине, рскао јс у свом излагању на збору друг Радомир Милановнћ, секретар Општинског синдиката већа, узели су актнвно учешћс у учлањивању организација удруженог рада, самоуправних и интересних заједннца и појединаца у Титов фонд, и тиме допри нели напорима на оживотворењу ове ндеје. Значи, одзив за учлањнвање у Титов фонд, у овој фази јс задовољавајући али још нису искоришћене све могућности, како за омасовљење тако и за обогаћивање овог фонда у општини. До сада, констатовано је у анализи активностн, Титовом фонду су приступнлс 43 организаиије удруженог рада, друштвено-политичке и интересне заједннце у општини. Свс онс уплатиће у Титов фонд, за наредних 5 година, 1.057.000 динара, односно најмањс 209.400 дннара сваке године. Истовремено, чланству фонда је приступило 28 поједннаца, са укупним петогодишњим улогом од 7.400 динара. За председника збора нзабран је БРАНИСЛАВ БЕГУШ, социјални радник у Центру за дечју заштиту и социјални рад, а за председника савета фонда изабран је БОРИВОЈЕ СИБИНОВИП, радник ИВТ „Крсмановић”. М. П. ЧААНОВИ ТИТОВОГ ФОНДА Турисгнчхо-угоспггељско предузеће „Грза" Текстнло ннлустрнЈсхо предузеће „Јединство", Орган управе Скупштине општнне, Завод за запошљавање, OOYP „Шумжднја", Основна школа ,,Радојо До.мпновић", Међуошитннски сскретариЈат за унутрашн* послове, Основна школа „Јован Јовановнћ-ЗмаЈ1' Доњс Ввдово. Фабрпка Тскстилшгх маилпш „Пролстср”, Комумално предузеће „Стандард", OOYP ПТТ Параћин, Цснтар за образовање ,,Иво Лола Рнбар", Цсхтар за дечнју заиггпту и соцнЈални рад, Ауто-мото друштво „Моша ПнЈадс", Занатско кројачко предузеђе „Слога", 3емл>оралннчка задруга Дреновац. Општхнска заЈсднчиа хултуре, Завод за комуналне пословс и урбанизам, Фабрика бомбона н кекса „Параћнпка1*, Прсдузећс за произволњу н хоопераинЈу ..Будућност", Општинскп хонфсрснцпјо Савеза о.младине. Служба друштвсног прнхода СО-с, Српска фабрнка стакла, Раднички уннвсрзитет, ИВТ „Бранко Крсмановиб", OOYP „Електрод11стрнбуи1|Ја", Општинскн суд, Општинско синднкално Bchc. Фомл за ypebiisaibe градског зем.^ишта, Графнчко предузеће „Вук Караџић", Мсднцннскн иентар .,3драв\>с", Југословснска инвсспшнона банка — филиЈала Парађкн, Предузеће за иоловод и капалнзациЈу „Водовод", OOYP XXV Робних хућа ..Београл" ПарпНин. Општинска заједница за фнзичку културу, Професнонална вптрогасна јсдннииа, СекциЈа за одржзваи>е пруге, Комитст КожреренинЈс СК, Фабрнка ^■Вемоггп „Новн Поповаи”, Основна школа „Стеоан Јаковл.спић”, Пара- ..“Вии, ..„Житомлин", '*Пекарско~*прелузеђс „Пзвор”, Отштшска конфе- ' ’■репцпја ССРН. УСПЕШНО ЈЕ СПРОВЕДЕНА Недел.а Црвеног крета Ова значајна манифестација Органпзације Црвеног крста спроведена је од 5. до 11. Maja. Активност је била усмерена на јачању основних организаиија Црвеног крста, доношен>у Правила Подмлатка н омладпне Црвеног крста, изради Правила основних организаин* ја и Статуга општинске организације. Y оквиру јубиларне прославе, ЗО-1-o годишњице рада организација Црвеног крста у слободној зс.мл>и, организовано је у току „недеље” одржавање предавања и низ другнх свечаности у свим школа.ма и насел»имзV внду такмичења спрове'ена јс хнгијеннзација школске ЛЕВИ ---------------------- - УГАО и животне средине. Најбол>и* ма lie битн додељена награда. Органнзован је масован упис чланства и у виду акције учлањено је око 3 500 новлх чланова. ¥з масовно х^чешће активиста Подмлатка, омладине и одраслнх спроведена је акција на прнкупл>ан»у добровол>ног прилога. Прикупљено је око милион старих динара. Y сарадњн са патронажном службом извршен је обилазак старих, болеснпх и сонијално угрожених лица и подељени СКрО.МНИ ПОКЛОНИ’ Најбољим активистима у го ку недс.^с подељене су прнгоднс награде и одговарајућа признања. Раде Марковиђ епиграми НЛМЕТ Он је увео као намет — своју памет. НАЈЗАА Најзад смо u њсга оидсли upeetitix обрпза. — Али од мрозо> РАВНО Пн најлешае npoeodh ноћп ц дане, Њему је У животу свс равно Јср има — рлене табане. Бата Столе ОСВОЈЕНА ПЕТНАЕСТО- -АПРИЛСКА ИАГРАДА ДАТА Y ТИТОВ ФОНД Као што јс објављено OOYP за саобраћајно- -транспортну делатност је добитннк петпаесто-април скс наградс за 1974. Од стране друштвено-по.игричкнх организација овс OOVP, био је дат предлог да ову награду солидарно поделс станиие: Лапово ранжирна, Светозарево, ПАРАНИН, Сталаћ и Алексчнац. МеБутнм, како су свн радниии лали свој лопринос за освајање ове награде, на збору радннх л>уди у Параћнну, одржаном 29. априла усвојен је предлог да се награда која нзноси 10.000 динара употреби за упис наше OOYP у Тптов фонд. А.К. АНДРЕЈЕВИК БОРБЕ КУН: ИЗ КОЛОHE. 1943. ПОНОВО HA СРЕМСКОМ ФРОНТУ БОРЦИ ИЗ ПОТОЧЦА ТРАГОМ VI АИЧКЕ И XXI СРПСКЕ ДИВИЗИЈЕ Чланови Савеза бораиа из риоду наше народноослободиПоточца бивши борци прос- лачке борбе. лављених ратних дивизија VI Нису заборавнли ни гроболичке и XXI српске, у суботу ве својих сабораца. Y Шиду и и недељу посетили с\г ратна бо Илоку, на партизанским гробјишта на којн.ма су пре 29 го- л>има, положилн су вение и днна водили огорченс борбе са букете свежег цвећа и минупоследњнм остацима фашиз- том ћутања одали дужну пошма и њихових слугу у нашоЈ ту палим друговима, мсђу коземл>и. јима је и 33 бораца из ПоточДан ослобођења наше зем- Ua- .be, 15. мај, је повод да 60 бо раца НОР-а крену у обилазак моложаја, места и ратних попришта на којима су 1944/45. године прогањали непријате- .ba и исписивали странтше сла вне исторнје нове ЈугославнјеРатна .маршрута стратишта и победа била је дуга и напорна- Они су одабрали ону Koja ie њнлга највише остала у сеНан>у: Шнд — Адашевци — To варник — Моровићн — Илок. Овде су доживелн ватрена крштења, па су пре.ма миш- .bCH»y бнвшнх бораца из Поточна — борбени окршаји са непријател>е.м најкрвавији, a легендарна VI личка и XXI српска днвизнја и.мале најтеже ратне задатке у ово.м пеУ СУСРЕТ ДАНУ МААДОСТИ Радннчки унпверзитет у Параћину преко југословенске кинотекс обезбедио је приказивањс за школску н радничку о.младнну четирп целовечерња филма под називом „Ис торија СКЈ”. Y њима је обухваћен развојни пут Партије од 1919. до 19jD. године- ПриказнBaibe филмова почело је 13. ма ја, а завршнће се 28. маја. ЦнЈС\ус прати предаваље др Пере Морачс, директора Инстшута за међународни радничкЈ! покретОву интересантну и корисну акцпју Радннчког унпверзитета, која је организована у част рођендана друга Тита и Десетог конгреса СКЈ, финансиоају Комитет конференцнје СК. Општинско синдикално веће п Општинска конференцпја ССРН. Отварајућн изложбу, друг ДРАГИША ГАЈИН, првоборац, је између осталог рекао: „Наша народна рсволуција по својој масовностн, хуманизму, хсројизма њених бораца и идејама којс јс носпла у себи — СТВАРАЊЕ РАВНОПРАВНОГ БРАТСКОГ СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ ДРУШТВА, била је инспнрација уметннцима ла је на свој начпн израза н виђења представе и овековече. Окупатор је, оснм ратне noбеде, хтео да унпштн и културу нашнх народа, јер они су зналн да је народ покорен, односно уништсн, тек онда када нестану сви докази о достиг нућима* њсгове културне традиције. Борба уметника за очуван>е нашс културе и лични опстанак н вера у нужност поПРОГРАМ АКТИВНОСТИ ПОВОДОМ ДАНА БЕЗБЕДНОСТИ Програмом Одељења за унутрашње послове Параћнн прсдвиђсно је низ активности којима ће у току „Нсдеље безбедности" бити обележена јубиларна прослава. Поред осталог, предвнђене су посете радним организацнјама ИВТ „Бранко Крсмановић”, Српској фабрици стакла и другим, пријем представника омладине и пионира, пријем делегације радне заједницс OYP-a код Председника Општине, одржаће се спортска такмичења у шаху, малом фудбалу, одбојцн н стрсљаштву, положиће се венци на гробове погинулих и умрлих радника Службе безбедности и нзвршиће се посета »иховим породицама, доделиће се награде и друга признања заслужним радницима као и награде ученицима основних школа за писање темата посвећених Службп безбедности. На плану повећања активностн безбедности у саобраћају биће укључени и мали саобраћајцп — пионири и пионпрке основних школа. ------—-— -----------7-X1----------- , < Из листа „Будућност" (3) Резултати испита на аналфабетским течаједима у срезу Крајем апрма објављени су иашти на свим аназфабетским и просветним течајевима, a ових дана и иакнадни испити код неких течајева. Тако је у овој камнањи борбе против неписмености у срезу napahun. ском описмењено 1210 иеписмених лицо, а на просветним течајевима оспособљено 512 полазника. План описмењавања извршен је за 75%, а на просестним течајевима 'план је премашен за 13,78%. Поред објективних тешкоИа, ко)е су сметсие да се tvuui у потнуности оствари, било јс и следећих не. достатака у раду: . на конференцијама и састанцима руководилаца течајева није се дискуховало о квалитету рада, о упорности која се у извссној .черн јављала код полазница старијих зодинл да. нс ирихвате иаставу и свесрдно х’чењс, нису се мењала искусгва у раду поједних те* чајева. Но без обзира на оос пропусте приликом оце. њивања задржан је критеријум да само они који су се стварно описменили положс са успехом испите, Масовне организације пружале су повремено помоћ и то онда када би се стање на течајевима нарочито погоршало. На тај начин повремена активност масовних организација у многоме је утицала на крајње резултате течаја. Највећи пропуст био /е и у томе што просветни отсек није у току целе кампање вршио обиласке течајева, није пружио директну помоћ на терену, није контролисао pad течаја eeh се то чинило на крају, када се нека нарочита помоћ није ни могла пружити. Тамо где је постојала добра сарадња масовних организација, народне власти и учитеља ту су течајеви показали добре резултате, а план описмењавања испуњен је и премашен и у Шешњу и Чепуру где је илан испуњен. Треба ucrahu лепе примере залагања нестручних руководиоца течајева другарице Надежде Алексић у Клачевици, чији је течај квалитативно био мећу на{- бољим у срезу и другарице Иванке Живановић у Стрижи која је описменила 20 полазника. Ове недостатке и пропусте треба у току идуће ак. ( ције потпуно уклонити како би се неписменост у на1 шем срезу ликвидирала. I М. Д. ПОВОДОМ ДАНА ПОБЕДЕ 11аж®жИа ликовних дела из НОБ Y понедељак, 6 маја 1974. у беде над окупатором одвели дилачког рата. Са правом гоДому ЈНА отворена је излож- су их у народноослободилач- воримо да је наша Народноосбн ликовних дела нз народно ку борбу. Y условима парти- лободилачка борба била маослободнлачке борбе. Излож- занског живота, којн је зах- совна, целовита и широка, ба јс органнзована у оквиру тевао честе про.мене и друге јер су у њој били сви Југоспрославе мајских празника, походе јединица под тешким ловенски народи н нородности непосредно прсд Дан победе условнма, уметници су нала- и многи уметнички и други сг и у сусрету Десето.м конгресу зилн вре.ме да у кратким пре- вараоци, који су још у рату СКЈ. За изложбу влада велико дасима и ликовно стварају. стварали један нови живот, интересовање и већ првих да- На папнру из партизанске не само друштвено-економскн, на по отварању изложбу је по- торбе, често, изгужваном слн- већ и уметнички, који су ствасетио велики број грађана, кали су оловком и пером сво- рали једно комплексно равнопосебно омладине. Изложба је друговс, дуге колоне ратнн- правио социјалистичко ДРУ* ће бнти отворена до краја ове ка, попаљена села, рањенике, штво, које је расло на теменедеље. . прелазе преко река и плани- л>има народноослободилачке на, једном речју, на ликовни борбе. начин изразили су величииу и хиројнзма наше народноослободнлачке борбе и Народне рсволуције. Ликовна дела наших умег ника у рату, првенствено су коришћене као средства за омасовљење покрета, а истовремсно опа су осгала као културно наслеђе и сведочанство о снази наше Револуције. Join у току 1941. године v ослобођеном Ужнцу, у новембру месецу, основан је први партизански ател»с, а исто тако на свим ослобођеним територијама у Југославији у колибама, пећинама и партизанским техннкама било је доста ликовних стваралаца још од са.мог почетка народноосдобоВелики је допринос наших ликовних уметника (Борђа Андрејевића Куна, Божидара Јакца, Караматијевића Пиве, Мујезиновић Исмета и многих других и оних који су У рату пали са недовршеним сликама, графикама, цртежк ма, скулптурама (у изразу наше Револуиије и остварсн>У новог социјалнстичког Apynnва у Југославијп. Ликовка дела из народноос лободилачке борбе дала правац савременом ликовном изразу, којн има за задатак да изразн напоре и тежи* радничке класе п радних д>Г ди наше земље у ствараН>У самоуправног социјализма У Југославији". ЈАКАЦ БОЖИДАР; ТРАГОВИ НЕА1ЛЦА, 1944.

14 ДЛНА СТРАНА3 Л НАД КОНГРЕСНИМ - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - МЗОЛУЦИЈАМА Самоуправна размена рада и расподеда дохотка Пише: БОЖИДАР МАДИН Ha Седмом конгресу СКС, одржаном од 23. до 25. априда ове године, поред основне, усвојено је и десет резолуција о задацима СКС у поједипим областима друштвеног живота. Како ће главну преокупацију ООСК у наредном периоду представл>атн спровођење задатака који проистичу нз материјала овог и Десетог конгреса СКЈ, настојаћемо да преко нашег листа, почев од овог броја, укажемо иа основне задатке ООСК који проистичу из конгресних резолуција и тако допринесемо бољем сагледавању и спровоћењу тнх задатака. Иако су за будућу активност значајне све резолуције усвојене на Седмом конгресу СКС, неоспорно је да посебан значај за активност СКС и дал>и развој- самоуправних социјалистичких друштвено-економскнх односа има peaoAvција „Борба Савеза комуниста Србије за јачање класнс суштине и остваривање авангардне улоге у нзградњи самоуправних социјалистнчких друштвено-економских односа, материјалном и друштвеном развоју Социјалистпчке Peav6- лике Србије”. Y овој Резолуцији се, поред осталог, констатује да је без обзнра на чродор добро познатих антисамоуправних тенденција, Савез комуниста Србије потврдио своју авангардну улогу, да се самоуправљање потврдило као облнк диктатуре пролетеријата и дефинитивно социјалистичко onредељење радничке класе, народа н народности у СРС; да радничка класа долази у стварну позицију да сама буде носнлац сопственог друттвеног и. политнчког ослобођења. тиме што је створила услове за потпуно овладавање целином, односа дурштвене рспродукцпје; да јс Савез Комуннста ојачао п продубио својс јединство и јединство радннчке класе и свих раднн.х л>уди Републике на једпнственој линији СКЈ, на линнјн изградње једннственог социјалистичког самоуправљања. Једаи од основннх задатака СКС у наредном периоду свакако јеЈх>рба за бржн развој материјалних производних снага. Та борба ннје лака нити може битн краткорочна, с обзиром да су друштвено-економски односи прожети протпвуречности.ма робне производње. Борба за повећање обима производње и продуктивности рада за измену структуре производње, за повећање економичности U рентабплности пословања, мора доћи до иајпотпунијег изражаја у основним организацнјама удруженог рада. У тој борбн мора се непрестано превазилазитп схватање да тн задапн, као и организација производње, не спадају у домен самоуправљања, већ да се њима могу бавити једнно радници на руководећим и руководним радним местн.ма. С обзиром да те.мпо развоја материјалнпх производних сиага у највепој мерп зависи од производннх односа задаа-ак 'је ООСК да сс боре за доследно остваривање друштвецо-еконо.мских односа утврђених новнм установама. To значи, да се мора стално радити на повезивању и удруживању, као и разменн рада друштвеним договарањем и самоуправним споразумевање.м. Тиме ћс се обезбедити најпотпункјс овладавање дохотктом и иелином односа друштвене репродукције од странс радничке класе, чимс сс остварује класна суштина полмтике СКС п замењује административно дсловање државе свуда тамо где оно нмје неопходно. Елиминисањем свих видова отуђивања дохотка од радничке класе одклањају се и тенденције које воде социјалиом раслојавању друштва на богате н сиромашне, као и могућности стварања н егзистенције отуђених центара економске моћи. Због тога је задатак СК да обезбеди, да расподсли дохтка одлучују непосредни оствараоцн дохотка, да се у расподелн дохотка мора још више афирмисати приннип расподеле према раду, да само рад и резултати рада одрећују материјални и друштвени положај човека. Посебно значајно је утврђивањс критеријума расподелс дохотка на део за подмирењс заједничких потреба. део за акумулацију и део за личне дохотке. при чему треба полазити ол тога да сви ови облнци потрошн>е зависе од кретања дохотка по раднику. Те критеријуме такође треба утврђивати лруштвеним договори.ма и самоуправним споразумима. За ООСК у OOVP н месним заједннцама као и за опганизацију СК у нашој општинн у целини, посебно су значајни задаци у области друштвеног договарања и самоуправног споразгмевања. Ове задатке наглашавамо из раздога што неке OVP нису биле потписници појсдиннх друштвених договора и самоуправних споразума. а појсдине не поштују самоуправне норме (права н обавезе) утврђене договорима, односно споразумима. Одговорност за овакво стање у областп друштвеног договарања н самоуправног споразумевања у сваком сл\^чају сносе ООСК. Простор нслозвол>ава да се комснтарншу поједини друштвен« договорн и самоуправни споразуми, па стога сматрамо доволшнм да само поменемо друштветт договор и самоуправни споразум о запошљаванА' о солидарној стамбеној изградљн. р оснивању Титовог фонда. Неучестовањс у закључивању нли неприступањс појединим друштвеним договорима и самоуправним споразумима од стране неких OOYP као н непоштовање утврђених мопми, последица је недовољног ангажовања ООСК н ООУР и M3. Због тога у многим, нарочито у већим OOYP, о то.мс да ли ће OYP бнти потписник одређеног друштвеног договора или самоуправног споразума одлучују органн управљања. Одлукс, пак органа управлЈања, веома чссто засноване су на опредељењима органа руковоћења. Ако би се свссстрано објашљавао значај одређеног друштвеног договора или самоуггоавног споразума радницима, верујсм да би готрво све OYP активио учествовалс у креирању и биле потписници истих. Истакнуте задаткс организација СК иашс општинс може успешно остваривати само уз активно идејно и полит::- чко деловаље чланова СК у оргапима управљања, делегацнјама, ССРН, Савезу синдиката, Савезу бораца, Савезу омлалине и другим организацијама. Демокпатски централизам као основни принцип у деловању СК мора се, стога, сваким даном све више афирмисати. јер се само тако може остварити потребио идсјно, политичко, организационо и акционо јсдннсгво СК. ^„первју САУШАЋЕМО ПРЕДАОГЕ ГРАЂАНА Младен Радуновић је ново* изабрани председник Месне за једнице за град Парађин. Тим поводом. смо га потражЈШт и преносимо део разговора о проблемлма који се тичу његове функцпје и Месне заједнице. — Чврсто смо решили да слушамо глас наших грађана, који и чнне ову Меону ааједницу, да усвајамо предлоге и оправдане критике, рскао нам је друг Радуновић. криминал. А објекти у које се инвестира морају имати сво ју функционалност сврсисходносг II после 40 годинв. Затим јс акутан проблем омладине која нема своје место у граду и окупл>а се по којекаквим посластичарнинама и кафанама које не доликују њиховим годинама и изгледу. И то је битан проблем који Месна заједница не може да реши без помоћи и иитервенције других органа управл>ан>а. Такође, ово.м граду недостаје просторије за друттвено окуиљање и полнтичке састанke.’ To је донекле и кривица самих пројектаната, који у новоизграђеншг блоковнма не предвиђају такве просторнје. Проблеми школства су солидно решени, у шта се подразумева и довршење школе „Момчило Поповнћ — Озрен”. Посебно бих скренуо пажшу на Школски центар, који join и данас стоји неомалтерисан. • С обзнром да је ово велпка Месна заједнина шта она предузима на пол»у сарадње са сеоским месним заједницама? • Који задаци очекују Месну заједницу у овој години? — Нерешених задатака има много из свих области друпнвеног живота: школства, здравства, просвете, трговине ... Али тренутно најважнији је комунална пзградња за чпје довршење су углавном обезбеђена средства, захвал»ујући грађанима који путем месног самодоприноса учествују у кул тивисању својс животпе и радне редине. Сада када већ пмамо пара посеб.чо бнх нагласио да се води рачуна . око домаћинског трошења. Трошење у пмпровизоване н добро нспростудиране планове јесте друштвени — Наша Месна заједница ће покуп/ати да успоставн сарадн>у са сеоским месним заједнпцама, да изнађемо оно што је заједшгчко за све заједннце, нарочито у области школства, ггросвете тоговнне, итд. • Шта Вн као председннк можете још учинитн? — Учннићу свс што могуНаравно уз по.моћ и разу.мевање мојих сарадннка н грађана. Када осетн.м да вишс не могу да испуњавам друштвене обавезе повућн ћу се. али ако видпм да то не могу због неких ксјн нису у праву, борнћу се свн.м средстввма. јер то је мој партнјски и ЛјУдски задатак. М. Димитријевнћ ИЗ МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ УБУДУЋЕ ЕФИКАСНИЈА К0МУИАА1А ИЗГРАДЊА бровачке и део Мирослава Јоцића. Изградња каналпзације предвиђа се у Дур.хшторској, Авалској и у делу Мнрослава Јоциha, а канализација са септичком јамом у 14. децембру. Нсдовршени радовн по плану пз 1972/73 биће сасвим оконча« ове године. А „Путоградња” нз Ннша гарантује извршење преузетих задатака у 1974. годнни. М. Димптријевић о Договорено је на састанку Оперативног одбора за кол.муналну нзградњу и представннка извођача радова Y вези са актуелним проблемима комуналне изградње и успешног отклањања неких проб ле.ма, седмог маја у просторијама Месне заједнице одржан је састанак Оперативног одбора за комуналну нзградњу, фгнкционера Ск|упштинс, општинских и градскнх друштвено политичких организација. Састанку су присуствовали и представнпци извођача радова „Крушевац" из Крушевпа н „Рад” из Свстозарева. Реферат о досадашњем раду . на изградњи улица и каналнзацнја по плану за 1973. годнну поднеоЈе председнпк Оператнвног одбора Мпка Ypouieвић, v коме је упознао присутне са разлозима застоја радова и неефикасног спровођења пстих v појединим улицама. Извршена анализа комуналнпх радова показала је да је урађено и више од предвн1>сног iLsana, пако се таква слика не добнја због неких улипа које зјапе раскопане, као на пример улица Hope Петровпћа. Y отворено.м и кочструктнвном разговору са извођачнма разматранн су некп проблемн н пропусти због којих је дошло до успоравања започете изградље: Нерешени нмовииски правни одлосп, дивље прнкл»у' чивањс у гралску канализапију, неочекнване подземпс воде итд. Обе стране су призиалс своје пропусте и недосгатаке, после чега јс договорено да се озбиљније п ефикасннје приђе 70,st проблему. За комуиалну пзградњу по плану за 1974. тоднну нађен је новн извођач „Путоградња” из Ниша. Овај план обухвата изградњу следећих улпца: Браће Југовнha, Орловића Павла, део 29. Но вембра, Кенедлјеве, Авалске, Устаничке, Дур.миторске, Ду — Моја reiiepailiija се пазива генерашјо.м без ентузијазма и жел>е за афпрмисањем које се ослања на старије. Huje тачно и зато поручујем младн.ма: Докажите да имате цил> у животу? Ангажујте сс вишс у свим делатностима везан1Ш било за школу, бнло за радну организацију пли неку ваншколску активност. Доходак по становннку у Јапану. како нас скоро обавестн Телевизија, од 1946. до 1973. године повећао се за 250 пута, односџо од 18,5 долара на 4500 долара годишње, захваљујући пре спега томе што се много и добро ради. Тамо још увек недел»Н1< одмор износн један дан, цео годишњи одмор користи тек сваки пети, а половину свакн други радник. Y суседној Румунији* како нас информнше Политика, укинуте су светковине у доколици, па је чак и 1. мај прог лашен радним даном. Кад нас са дохотком ол 850 долара годишње по становнику, у 1973. годинп, петоднсвна радпа иедеља је већ луже врсмена стварност. Међутим, и то нам је много, па Је, не тако давно, презентирана Јавност и сугестија за размишљање о увођењу чствородневне радне иедеље. To, а посебно ово каше првомајско славље, које Је у многим радннм организацијама од дводневног пре* творено у петодневно, нашом сналажљмпошћу и већ прих* ваћеном праксом „одрађнваАКЦЕНТИ РАЗГОВОР СА НАЈМЛАБИМ ДЕЛЕГАТИМД Ш1СКИ СИСТЕМ ПРУЖА ШАНСУ МЛАДИМА Скупштина Општнне Параћин конституисана ових дана, има међу својим' делегатама иг младе људе. Њехова реч ће бити уважавана јер је нзраз највиталнијег дсла нашег становшпптва — олЕУадине. Са најмлађима од њих, ВЕРОМ КНЕЖЕВИН, дслегатом Већа месних заједница. рођеном 1955. године и њеном врцпвакнњом ЈЕЛИЦОМ МИЛАНОВИП, делегато.м Друштвено-политичког већа разговарао је сарадник нашег листа. • Шта за тебе значн овај избор, и шта би трсбало учинитп за о.младину, пре свега, омладпну овог града? ВЕРА КНЕЖЕВНБ — Била сам веома срећна и поносна што сам постала делегат. Пошто сам млада заступаћу ннтересе младнх. На седницгтма Већа месних заједница <гзносићу сва питања и проблеме којн младима успоравају егзисгирање. Пре него што сам постала члан Савеза ко.муниста знала сам да то доносн оз&лдне задаткс и зато ћу се сада, као члан, труднти да их са пуно озбпљности оба« внм. Желела бих да што вишс младпх буде примдено у производњу и укључеио у самоуправљање к да се што пре решн проблем незапосленоста. Неефикасност у решавању овог проблема лоше утиче на младе, јер их непзвесна сптуапија ствара неактивним и не оорбеним. Потребно је омогуhurii просторије у којама би сс младп окупљалн и кроз дискутовање и рад нзграВнва.мг својс личности и својс жпвотне ставовс. — Овај избор је велика одговорност за мене као делегата и као лнчност. Веома сам срећна што ми је указано поверење и с.матрам да ћу својп.м радо.м на друштвено- -полчтлчком пол>у нас младих оправдати повсрење. Мој радсастојп се у заступању интереса о.младине на седницама Друштвено-политичког већа. Наша о.младина јс на некн начин запоставл>ена и .мислим да би требало поклониш више пажње њеном животу и васпитању. Од увођења новог делегатског систе.ма моја генерапија, а нарочито чланоЕ«! СКЈ много очекују, јер животне пробле.ме решава много већп број људн, него што их је решавао у скупштинском снстему који је замењен Мислнм да he нови делегатски систе.м допрш1етд бржој афнрмацији .младих и њиховом повољнијсм положају у друштву. ЈЕЛИЦА МИЛЛНОВНН о Шта поручујеш својим вршњацпма? — Mojiui вршњакима поручујем да се више интересују п залажу у друштвено-политпчком раду, раду школским конференцпјама « раднпм оргаиизацијама. Ученицима бпх поручила да се ангажују у спровођењу програма маркснстичког образовања у школама, да посећују политичке школе прн њиховим установама, п наравно, у самоуправљагву које нпје много заступл>ено у нашн.м школски.м пентрима. Д. Анђелнћ ДАН РАДА - ДАН НЕРАДА ® РАД, ИПАК, ОДУМИРЕ БРЖЕ НЕГО ШТО БИ ТРЕБАЛО ну процену јсдног нашег tieтакнутог стручњака и полптичара да се код нас не ради внше од 5 часова у току рад* пог дана. Дакле у просеку 1120 часова годишње нли 12,1% од укупног броја часова у годинн, односно, практично се радп три дана недел>* но, ако се рачуна стварнн, ефсктивни рад. Кажу да у Шпајцарској у школама дсцп говоре како је њихова земља веома сирома* шна н како, да бп сс добро живело, трсба лшого и добро да сс ради. Код пас се деци говори како нам јс зсмл»а веома богата рудппм благом, шумама и пашњацнма, да нмамо најбоље оранице... а кад се све то сабере подсећа па „земљу дембелију”. Свуда у свету, својим способностпма п предпоћом предљачимо. Y нашој земљн, међутим често сс понашамо као да хоћемо да докажемо да су свс наше пословнце о раду резултат заблуда нашкх предходника. са нзузетком оне: „нема бол»ег рада-од нерада”. Претсрујемо, нпак, зар не? A. А. н>а”, побуднло нас јс да пог ледамо колико стварно ради* мо, односно не раднмо. Да се не бисмо упуштали у неке анализе п мудровања пз гомиле досијеа у једној радној организацнји извукли смо један и угврдплн следеће: годи* шњн одмор — 25 дана, плаћено одсуство — 2 дана, боловаite — 6 дана. Онда смо даље сами рачунали и утврднли: педел>е — 52 дана, суботе када сс ие радн — 48 дана, држав* ни празници — 8 дана. Када се све ово сабере и одузме до* бнја се 141 дан нерада и 224 дана рада. Дакле, у току годинс, ако изузмемо време ол пола часа дневног одмора, наш случајно одабрадн Н. Н. вма 1680 часова рада, a то је 18,2% од укупног броја часова у годннм. „Часовн рада” снгурно нису и часовк стварног рада. Врсме разговора о љубнмцима са зеленог поља, о комшн* јнкоји се „натрескао’ или компгпници која се „нацифра* ла”, па цнгарет-паузе, па... све то ч>пга те „часове рада”. Зато, слободно и без сумње можемо прихватити као тач-

UMHA 4 CTPAHA 1, План производње шупљег стакла за I квартал 1974. године у целини је извршсн н пребачен, и то: по количини за 17,4%, a no вредностн за 2,6%. Y односу на I квартал прошле годннс остварена је всћа пронзводња no количнни за 16,6%, a no вредности за 15,6°/о. Са оваквпм остварењем резултати пронзводн>е су бол>и и већи у односу на плавиране н прошлогодшпње. Посматраио по ООУРчима плански задаци нису подједнако извршенн. ООУР за производњу трговачког стакла у овом периоду остварила је мању производљу, како у односу на план тако н у односу \<а прошлу годину. План јс пзвршила по количпни за 91,0%, a no вредности за 893% у односу на прошлу годину пронзводња је Malta no количини за 0,8%, a no вредности за 2,8%. OOYP за пронзводњу амбалажног стакла осгварила је и пребацила план производње по количинн за 20,1%, a no вредности за 11,4%. Исто тако остварнла је и већу пронзводњу у односу на прошлу годкну по количпни за 18,3%, a no врсдности за 28,5%, уз напомену ла бн остварење плана пр врсдности била још већа, да нам је раније одобрено повећањс продајних цена са који.ма смо ушли у план. Како нанлази период ре.монтовања пећи (П, IV n V ванс и гашење I ване), када ће производња бптн нижа у односу на ниво из права три мессца, то ћс се основна организација за пропзводњу трговачког стакла наЈ ђи v неповољпијој ситуацији, уколико не буде остваривала производне планове. Због тога ова OOYP мора да уложп максималне напоре у наредном периолу ради побољшања розултата. П ООУР која је у овом перноду, и поред ремонта пећи СГ-1, остварила добре резултате у производњи, још није искористила свс оне моп'ћностн које јој пружају постојећк капацитети. Зато у наредно.м периоду ова OOYP мора настојати ла повећа обим производње, како би тпме ублажила негативно дејство повећмва цсна репро.материјала, , 2. Констатовано је да јс у 1 кварталу ове годинс недовољно учињено на смалелу полома н застоја и да су у овој области рсзерве знатне, које у следећем периоду треба ефикасније користити. Y I OOYP је повећан за 0,7% проценкп« поена, застоји за 17%, а уПООУР полом јс смањен за 1,4% процента поена, а ззстоја 7% у односу на нстп период прошле године. Да је учпљено вшие на смањењу поло.ма и застоја свакако да би и резултати били бол>и н већи. 3. Кретање реализације, која је изнад производље, и порсд многобројних тешкоћа које прате плас.маи наших прнзвода на домаћем тржишту, а у томе посебно трговачког стакла, је ипак за пас охрабрујуће, јер' смо успели да рсалпзујемо целокупну производњу и део робе са залиха. Реализација на нивоу радне организације се у I кварталу ове годинс већа од производње за 10,65%, а од реализапнје за истн период у тфошлој години већа за 41,1%. Реализација I OOYP већа је од пропзводње за 6,49%, а од реализације у истом перио* ду пз 1973. годние за 24,03%. Код II OOYP реализација је већа од производње за 12,859о, a v односу на нсти пернод у прошлој годннн за 51,7. Извоз готовс робе, п ако је већп за 15% од прошдогодпшњег, у ово.м периоду је испод планираног. Зато је у нарсдном периоду наш задатак да бољо.м обрадо.м тржишта, побол>- шањем квалптета, повећањем пзвозних учпнака и ефикасннјим нспорукама, повећамо обим извоза трговачког стакла и проширимо га и на амбалажно стакло, где су већ и учиљени пзвссни кораци. 4. Остваренп финансијски резултати у I кварталу пратио би крегање производње к продаје да није био оптерећен већим трошковима насталим повећањем цена репроматеријала, а што је утнцало да остваренн доходак буде мањи код свих OOYP, нарочито код П OOYP која је главни потрошач сировина и горива. 5. Расподсла личних доходака је пратила производњу, a то значи да је пораст личних доходака у односу на прошлу годину у висини пораста производље, односно продуктнвности. Просечан лични доходак ло раднику за период јануар-март 1974. годнне износио ИЗ ПОГОНЛ PY4HE ИЗРАДЕ СТАКЛА ЗАКЉУЧЦИ САБОРА СФС НЕООШИО IE ШЖ0В1ЊЕ На Сабору чш друштвено-политичкихорганизација, ношш органа управљања и руковођења одржаном 21. априла 1974. године, односно на заједничком састанку фабричке конференције Савеза комуниста, фабричке конференције Савеза синдиката, Радничког савета предузећа, радничких савета cbiix основних организација удруженог рада и руководства, почев од пословођа до генералног директора где се разматрало извршење плана за I квартал 1974. године и положај радне органнзације после повећања цена репроматеријалу, закључено је: МОГПВ ИЗ CTAKVAPE је 1.887 дипара п всћи је за 23°'о од проссчног личног дохогка у I кварталу прошле године. Мсђутнм, посматрајући просечне личнс дохоткс по категоријама, констатујс сс неравно.мерно пове!1ан>с у односу на лпчне дохотке нз нове.мбра и децс.мбра 1973. године. Каicropnje неквалификованих и приученнх раднпка имале су порасг од 28%, квалпфиковапн раднпци н радиицп са средњом стручном спремом пмали су пораст од 21%; затпм долазе висококвалификовани радшшп са порастом од 1996, онда радници са вишо.м стручно.м спре.мом са порастом од 12%, и на крају су радници са високо.м стручном спремом чијп је пораст само 3%. Овакво кретање просечних личнпх дохо* дака по категоријама пропзилазн из задње корекције стартнпх личнњх доходака, као и укидања стимулативног награђивања по основу остварења досебних резултата, а да у међувремену нисмо увелп друге стимулативне методе. Ман»и пораст личнпх доходака код вишлх управо код радника који су носиоци н организатори процеса производње и рада делује дестнмулативно на извршавање за датака. Зато је потребно што хптније допунити наш систсм и начин расподеле и ги.ме решитн ово питање. 6. Већ у другој половини 1973. године до- 'лази до постепеног повећања цена репроматеријалу н услугама, да би у новембру месецу дошло до знатног пораста цена, посебно гориву, што је-нашу радну органпзацију оптеретило много више него ранијих годнна. Одмах по повећању цена у новс.мбру месецу одржан је састанак представника свих друштвено-политичкпх органнзацпја органа управљања и руковођења где сс разматрала настала сптуација и допсти су конкрстнн закључци за превазнлажсњс тог стања. То.м прнлнком свидептирано noschaite трошкова којс he сс пренети на 1974. годппу износило је 4 ммлијарде и 7 стотина мплпона старпх динара. Међути.м, цене репро.матерпјалу су и дал>е расле, тако да данас поуздано знамо ла ћс нам трошкови по ово.м основу бнтп у 1974. годнни већи за 9,5 милијарлп старих дпнара у чему само повсћање цена калцнннраној coAn изнбсн 3,570 мнлнјардп старпх динара, мазуту 3,105 милијарлп, картонској амбалажп 900 мнлнона старпх дппара и бутану 620 мнлнона старих дппара. На новембарском састанку донет је програм коришћеп.а унутрашњих резервн, а исто тако констатовано је да сс коришћење.м унутрашњих рсзерви нс можс превазићп постојсће повећање трошкова, те сс зато мора извршитп повећањс цена амбалажном стаклу. Y новембру месецу је потппсан Самоуправни споразум за повеђање цсна амбалажном стаклу за 20.9b алн је то повспање одобрено ,тек 29. марта 1974. годнне и оно повећава наш укупап приход за око 4 милијардс дипара. 7. Оваква сптуација доводп у пптање оствареља планнраног дохотка и остатка дохотка, јер све предузете мере у фабрнци у смислу повећања продуктпвносгн п економнчностн, не могу покрити разлику нзмеђу повсћаних трошкова и одобреног повећања цена стаклеиој ал1балажЈ1. На основу обрачупа урађених у апрплу oBe.'.rpAiiKe^.Kpju подазе од прстпоставке . да ће постојсће цене репроматерпјалу п услугама остати на ово.м ннвоу до краја годинс, да надлежнн оргапи nehe одобрити дал>е повсКање цена стакленој амбалажп за 20%, зашто већ постоји Самоуправни споразум између потрошача п произвођача, као и да' ће.мо задржати планпране лпчнс дохоткс, наша фаОPTРЕТИ |||||1111111111111||||||!|||||||||||||||ш Главнн међу меитерима и фудбалерима РАДМИЛО ЛАЗИН, ГЛАВНИ ТТ МОНТЕР OOYP ПТТ ПАРАНИН ЈЕ И РЕПУБЛИЧКИ ФУДБАЛСКИ СУДИЈА Радмило Лазић је впсококвалнфнковани тт монтер. На радном месту је Главног тт монтера у Параћину. Кажу, један од најбољих главнпх тт монтера, не само на подручју Предузећа птт caoopahaja у Светозареву, него н у Србији. Лаза, како га колсге зову, је рслативпо млад човек, pobcii 1938. године, крупан, ви. сок, прави делија.. А нпак, иако му је тежина преко 100 кнлограма, спортскн изгледа. И та његова физичка конституција, уз љубав према спорту, фудбалу прс свега, допринела је да буде Републички судија. Јер, кад га фудбалсри погледају, нпко не с.ме да опсује, да внкнс „Ya, судпја”. Судно је до сада на преко 370 утакмица. На листи је српскс лиге, групг Југ. ВећиПО.М је био главни судија. А судио је и прволигашнма: Железничару из Сарајева, Бору, Радничком из Ниша, Радничком пз Крагујсвца... Наравно, на прнјател>ским утакмицама. Од 1968. године је Републпчки судија. Путовања. Сусрети. Недсље бсз одмора. Активност у спортскпм организацијама. Y друштвено-политичким. Та његова активност, н поред свега, није га одвајала од радног места. Са својом екипом монтера, најбољом на територијн Предузеђа ПТТ Свстозарево, уштедео је својој OOYP доста новца, радовима у сопственој режији. Израдио је мгсну телефонску мрежу у Српској фабрицн стакла у Параћину, многе тт везе за ванмесне претплатиике. Вршио је надзор над изградњом н свим проширењнма месне тт мреже у Параћину, над полагањем кабла од Параћина до Сикирнце ... Сала, у ове дане, са својом екипом радн на мссној мрежи у Рашевици, капацнтета 250 прикљубрика неће остварити планираних 2,17 мклкјарду старнх лииара на име остатка дохот. ка, всћ само 192 милцона старих динара. Омј остатак дохотка остварио би сс у следећим OOYP: I OOYP умссто плапираних 191 мнлибн остварићс 50 милиона II OOYP уместо планираних 2 милијар^е оствариИе 35 милиона / Ill OOYP уместо планнраних 331 милиона оствариће 108 милиона IV ООУР.умссто планираних 183 милиона имаће губитка од 13 милиона. Овакав остатак дохотка зајсдно са амортизацијом не би био довољан ни за подмиреite већ стсчснпх обавсза no основу инвестицпоннх улагања, улагања у зајсдничку потро шн»у п потреба за обезбсбење трајних обртних срсдстава, тако да о нском бржем пррширењу материјалне основс производн>егли пословања нс би могдо бити ни говора. ’ 8. Околност ограниченпх фннансијских срсдстава због смањсног остатка дохотка у односу на планирани није се могла предвидети приликом усвајаља основних планова мнвестииионог улагања за 1974, годину иако смо у план ушли са вишим трошковима Hero што су били v 1973. годинн. Предвнђена ннвестнциона улагања за 1974. годину, како за завршетак започетих инвестипија, гако и за нове су најважнија те се морају извршити па макар ишли и на већа задужења него што су планирана. 9. Сагледавајући целокупну сптуапију у којој се данас налази наша радна организа« шгја после повећања цена репроматсрнјалу и другог, копстатовано јс да се само максималним залагањем н пуним допрнносом сваког радника можс ублажнти тешка ситуаиија која нас очекује. Свака основна организација је обавсзпа да са вишс одговорности приђе разради и органпзовању реалнзације програма мсра и задатака друштвено-политичких органнзација и органа управл>ан»а усвојених почетко.м нове.мбра 1973. годпне и 26. фебруара 1974. годнне, јср бол»е резултате, а тиме п разрешења тешкоћа, можемо очекивати само кроз рационалннјс коришћеље радног времена. смањсње застоја, шкарта и полома, већу штедгву, бол>е одржавање срслстава рада, веНу сарадњу продаје п пропзволње,.ефпкасннјс корншћење обртнпх срсдстава, једном речју кроз све опс всће п xiaibc за.хвате којп воле већом дохотку. 10. Због свнх напред навсденпх констатаиија и закључака Сабор обавсзујс да све осповне органнзације Савсза комунпста, извршнн органп организацпје Савсза синликата, сви органи хтшављања тг пгковођенкк у оквиру својих надлежности аналпзнрају н прате извршавањс поставл>енпх задатака. доносе нове мере и залатке, препспитају елентуално нсодговорно понашање, како форума тако и појединаца, а све у цил>у постнзања што бол>их резултата. чака. Уз то, редовно одржавање тт капацптета на подручју општине Параћин је увек међу најбољима. Без с.метњи на тт линијама, кабловима. А ако дође до сметњи, оне се отклањају екипно, у било које време. — Оно што можеш сам да урадиш на што пмаш право, не би, каже Лазпћ, требвло давати другоме да ради. А ми сио, као Предузеће, доста радова, које смо могли сами.да обавимо, уступали другима." . Та његова мисао је чссто пута изражефа на седннцама органа управљања н OOYP и Предузеђа, у којима је бно више пута бпран. Некад је била подржана. Некад, зн разноразних разлога, не. Али, како Лазнћ рече, треба је имати увек у виду. Такав је Аазић: увск iiac&icjan, располО’ жен, али и озбиљан кад треба, кад су. у патаљу било ПТТ било фудбалски пропна<. Јср, он је главни међу монтсрнма н фудбалерима. Његова реч мора да се. поштује. А да би се његова реч поштовала, он поштује туђу. — Ауторитст сс постнже само радом, каже Лазип. И односом. НепрнстрасношћуПоштовањем туђе личности. И своје, прс свега. Омиљен је. Спреман да по.могнс, да булс друг. Да запне ако треба. Да ради п оно што није м»егов посао. Да замени возаЧ’ којп прсвози пошту за облнжње птт једннИ' ие. Да буде возач својој скипи монтера. АЈ запне са н>и.ма заједно, поднже телефонс^ стубове, укопава нх. Ето, то је крагка прича о јсдно.м чове» у поштанској униформи. И фудбалско-судЛЈској, кад недел>а доће. Столе Недељкомђ

1+мнл СТРАНА 5 ЈЕДИНСТВЕНИ КРИТЕРИЈ - ПРАВИЧНИЈЕ ДО СТАНА ПМШРЕМЉЕН ТЕКСТ ПРЕДЛОГА САМОУПРАВНОГ СПОРАЗУМА О ДОДЕЛИ СТАНОВА И КРЕДИТА Старн правилник који је регулисао расподелу станова члановима запосленим у Фабриии штофова је превазмђен и ових дана колективу he Guth стављен на дискусију Са- .моуправн« споразум о доделм станова и кредита за индивн* дуалну стамбену изградњу. После раз.матрања и давања примедби, коначнм текст Сауправног споразума треба да усвоји Радничка скупштина и како се очекује станови који ће се расподелитл за ову годину поделиће се по ово.м споразуму. Према предлогу кога je израдила стручна служба, средства се фор.мирају углавном из: дела средстава која се издвајају по прописима дела дохотка радне организације и ООУР-а, затим из средстава која се добијају из кредита од банака, интерног зајма и ДругоПошто je овај колектив конституисан на амандманско.м принципу по OOYP-има то ће се и станови делита no OOYP -има а не као до сада централнстички. Уствари, расподела, односно са новосаграђеним становима располагаће ЈУР-ов« (Јединице удруженог рада у оквиру OOVP-а, а расподелу колико станова ком ЈУР-а доносиће извршни одбор ООУР-а. Што се тнче јединствених' критерију.ма, они се састоје V следећем: радни стаж у предузеђу и ван предузећа, стварна стручна спрема, учешће у НОБ-у, здравствена ситуација радника и уже породице, тежина стамбене ситуације (становање код приватннка, влажни и неподеони стан) и ратна и мирнодопска одликовања. Р. Весић БИћЕ УАВОСТРУЧЕНД ПРОИЗВОДЊА ЦЕМЕ (Наставак са 1. стране) Y последњем проширењу, као што се зна, сасвим су решени производни капацитети и механизација у Коповима, па су чак и нешто већи од потреба за садацЈњом пронзводн>ом. Тај моменат само ће погодовати и добро доћи у реализовању наредног развоја. V протеклнх десет година на подручју Србије константно се осећа несташица цемента која је великим делом подмиривана из увоза и чини 23,9% укупне потрошње. Y овом периоду у Србији је из увоза пласирано 3.531.000 тона* цеHlllllltllllllllllllllllliiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiillllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllHIIIIIIIV ЗА ЧИТАОЦЕ = КОЈЕ HA ОВОЈ ФОТОГРАФИЈИ?! Ову фст рафију пронашли смо у фототеци Општинског синдикалног веНа. Претпос- ; тавл>амо да је сниглљена у периоду послератне изградње у Једној од наших фабрика. Оног читаоца који се препозна на њој ц црвн доће у РедакциЈу листа (Бранка Крс- = мановића 16.) чека пријатно изненађењ?. = И ОВЕ ГОДИНЕ ШТОФАРЦИ У КРАПИНИ Традицнонални сусрети Фабрике штофова са тестилцима КТИ (Крапннске тектилне индустрнје) настављени су и ове године. Започета сарадња н међусобне посете сваке године на дан ослобођења ова два града (Крапину 9. маја и Параћин 13. октобра) одржана је и овог маја када је група од 40 радника из Фабрнке што фова била гост КТИ три дапа. Док је раније делегацију штофараца сачињавала груиа радника из непосредне производње и представн-лцц друштвено политичких организација овс године делегација је била искључнво састављена од радника непосредпих произвођача. Ово је оигурно до&ро, али се не зна чија је то идеја да се осталим члановима колектива могућност за одлазак у Крапину не о.могући јер н.ма и те какр добрих радника који су заслужили као и они други који су као најбољи произвођачи изабранн у делегацију. Овакво подвајање снгурно се неће поновити јер се у коликтиву чуо оштар протест. Према програму који су добили гости од до.маћ’лна, Параћинци у Крапину треба да стигну 9. маја по подне око 18 часова где су испред фабрзке. КТИ дочекани од представника овог града и фабрике. За 10. мај предвиђен је обилазак фабрике и време када ће се водити међусобни разговори и размена искустава из производње, самоуправл>ања и животног стандарда сродних тексгилаиа (КТИ је фабрика као и ИВТ која промента, што одговара годишњем производном капацитету величине од 354.000 тона цемента, што је био капацитет ове Фабрике пре проширења. За увозни цемент дата су ог ромна средства, више него што би стајала изградња једног новог капацитета. Константни недостатак цемен* та из домаћих фабрика и интервентни увоз цемента којн није увек стизао у време сезоне, утиче на формнрање ниске потрошње цемента у Србији. Дугогодншња несташица цемента на тржишту усме* рила је потрошњу на коришћење мање вредног а често ИЗ ШТОФАРЕ извади штофове од вуне и и.ма трикотажу) —. Истог дака делегашја пз Параћина посетиће и Птуј а за суботу предвиђен је излет до Горње Стубице где ће лосетити недавно подчгнут споменпк Матнју Гупну, затим налазиште пренсто.рнјског човека у Нушњаку, а обићн ће н Кумровец ц родну куНу друга Тита. За субогу увече предвиВена је традиипонална пријател>ска забава. Повратак је заказан за недел»у пре подне. Весић ИЗ „ВЕТПРОМА” ЈЕДАН 0Д НАЈМЛАЂИХ КОЛЕКТИВА Једно од најмлађих, а и најмањих, радних колектива у Па раћину, сигурно је „Ветпром". За непуне три године свог постојања je по свом угледу и успешном пословању стао V ред колектива са дугогодишњом праксом. „Ветпром”, V ствари, и није основна организација рада, већ радна јединнца удружених стоваришта у Параћину, Нишу, Бања Луни. Приштини и Мостару са супсадијарном одговорношћу и седиштем у Београду. Предмет пословања ове куће је широк и разноврстан. Састоји се од увоза и извоза робе на мало и велико из медицин« ске, здравствене и научне стру ке. Поред тога опрема пољопривредне комбинате машнна- .ма, алатима и свим хемијскнм средствњма потребних за развој п заштиту биља. Скоро све пољопривредне апотеке и лабораторије средњих стручних школа v Поморављу, опремл>ене с\/ „Ветпромовим” препараскупљег грађевинског матернријала. Из наведених разлога потрошња цемента у Србији и Југославији веома је ниска. Остварење програма дал>ег развоја ове Фабрике није сигурно ни лак, ни једноставан посао. Такав задатак захтева посебне напоре и пожртвовање. Поред средстава, кадрова, искуства и друго, биће неопходно — да се не забораве постојећи погони. Редовна производња, сасвим јасно, неће сметн да трпи. Штавише, читав овај подухват темељиће се на раду’ садашњег погона и постројења. Р. М. тима. Овако добро разграната мрежа пословања условљава успешан развој самог предузсћа и солидне личне дохотке, који се обрачунавају свака три месеца. Стартне основе су на нивоу предузећа. Можда је оваквој афирмацији ове радне јединице допринео и ентузијазам младог кадра, јер просек година старости радника је око 30 година. Још једна занн.мљивост „Ветпро.ма" је то, што жене сачиЈЕавају већи део колектива, од 13 чланова 7 је жена. Лал>е, радни колектнв нема органа самоуправљања. Устзари сви су у функцнји самоуправљача јер сва питања од интереса за своју организацију решавају преко збора радних л>уди. Без обзира што су радна јединниа имају сва права у решавању проблема у пословању као и основна организација. — Сарадња са друштвено-полнтички.м организаиијама је врло доора. Наилазимо на пуну подршку и разумевање поготово што смо ми млад колектив — рекао је друг Миле Јовановић, липл. инж. агрономије, који је н руководилаи ралне јединиие. Могућностм за перспективни развој предузећа су велнке и дирекиија планира и повећање броја стручног ocoo.'oa. Напуштајући овај малн колектнв нисмо могли да не приметимо са колнко волјС, озбил>- ности и поноса ови млади л>у* ди говоре о свом предузећу. Д. Анђелић „СТАКААРИЈАДА 74" НА ТЈЕНТИШТУ ПОКРОВИТЕЉ 1Ј. СТАКААРИЈАДЕ - СТАНЕ ДОЛАНЦ Овогодишње снортске tape стаклараца Југослаeuje под називом „Стакларијада 74", окупиће од 4. до 7. јула на теренима Тјентишта стакларце из целе земље које he се надметати у спортским джциилинама. Као и на претходним сусретима стаклараца Југославије и ове године узеће учешће и Српска фабрика стакла. Сазнали смо да су припреме за такмичење у току. Ако је на конференцији за штампу у Сарајеву речено, покровшељ 11. „Стакцаријаде" биће секретар Извршног бироа Председништеа СКЈ Crane Доланц. До.чаћии је сарајевско предузеће „Ди јамант". Р. Вссић Шмшање и бријање уз срећку Берберско-фризерска задруга, поред тога што пружа квали тетне услуге, увела је и једну новину. Муштерије, којима се пружају услуге у мушким и женском салонима, добијају блок са ценом услуге. Блок је истовремено и срећка и има свој број. Сваког првог у месецу комисија саставл>ена од муштерија извлачи награде. Награде су несвакидашње и састоје се од бријања, шишан>а и фризирања. Овим фризери из Параћина омогућују својим муштеријама да и на овај начин прсбају колико су срећни. Није на одмет да напоменемо да су наше муштерије већ срећне н задовољне и тиме што у нашим салош?ма за солидне цене добијају услуге на највише могућем нивоу. Ј. АЛЕКСИБ ГП „ВУК КАРАЏИБ” РЕГРЕС 0Д 1000 ДИНАРА Одмор и рекреација су главни чиниоц за очување здравл»а радника. Све је више радника из нашнх радних организација који свој годишњи одмор користе ван свог места боравка, а све је мање оних који га користе код својнх ку ha. Y Графнчком предузећу до 1971. године није се поклањала велика пажња одмору, па чак није исплаћнван ни рег рес за годишњи одмор. Ове године, према одлуцп збора радних л>уди, имаће per pec у износу од по 1000 динара. ПОЈАВЕ СИНДИКАТ ГА БРАНИО, .4 ОН СИНДИКАТУ ОКРЕПЕ ЛЕЂА1 л Као што је познато прс извссног времена у JyiO" банци Параћчн откривсна је чронеасра. Кривац за ову проневеру кажњен /е заслужно.ч казно.ч, Том прнликом је и рукоеодилац Живко Каличанин био сусисндован. У поступку који јс aobcn, Живка Кмичаиина је бранио Синдикат, као доброг радника како на р^- ном месту тако и на дрхчитвено-политнчком пољу. Мс~ ћутим, према ономе што с.чо сазна.ш, ои није засл\'~ жио ту одбрану, јер eeh више од годину дана ие синдикалну чланарину. Ово обааештсњс је бала другарица Вукосава ПеровиЧ, председник синдикалне чодружнице Југобанке, другу Puhkv НиколиИу, председнику Општинског синдикалног већа. Познато нам је да је чланство у Саоезу синдиката добровољно. Мећутим, несхватљиво је да члан Савеза комуниста не плаћа чланарину Синдикату, и da oKpehe лећа организацији која га је својевремено бранила. Писмо, инсистира на јачању одговорности у рабу свих иа својим радним местима, а посебно руководилаца. Посебно се залаже за решавање узрока свих девијантних случајева. Борба против девијантинх појава ставља се у први план аксивности Савеза комуниста. Ова борба је била доста тешка, она join траје али је олакшана захтевом и ангажовањем Савеза комуниста на радикалном отклањању свих ненрихватљивих ставова и тенденција. Напоменимо да и Алсксандар Стоиљковић, такоће не плаћа синдикалну чланарину. Мишљења смо да члановиМа Савеза комуниста нема места у редовима Савеза ако игноришу обавезе према организацији као што је Савез синдиката. ' А. Кнежевић АКТИВНОСТ РАДНИЧКОГ УНИВЕРЗИТЕТА БРИГА ЗА ШКОМВАБЕ СТРУЧНОГ КДДРА При радничком универзнтету у Параћину ове школске године вео.ма успешно ради одељење за двогодишње школовање кадрова, ради стииања више стручне спреме, које је огворио Машински факултет у Нишу. За овакав внд стииа, iba стручне спреме јавило се око 300 кандидата — техничара и свршеннх ^ченкка школе ученнка у привреди, металског смера. После квалификацноног испита примљено је још 150 кандидата. Сви су они запослени у индустрији Параћина, Буприји, Светозарева, Крушевца, Бора и Крагујевца. Настава се изводи у Парићину a практични део у Нишу где се полажу и испмти. Наставу и вежбе изводе искључиво професори Машинског факултета. Међу полазннц1П1а сша п корисника стипенднја и кредита које им дају органнзације удруженог рада у којима су запослени. Машински факултет има у Параћнну и своје одељење са 20 ванредних студената који су раније завршили вишу техничку школу и сада раде као погонскн инжењери у Фабри* ни стакда, Минелу, *Фабрици каблова и Фабрици цемента. Сви су они стипендисти својих радних организација. Д. Г. И „ГРАДИТЕЉ” БРИНЕ О СВОЈИМ КАДРОВИМА Грађевинско предузеће за ниску и високу градњу „ГРАДИТЕЛ>" из Парађина у сарадЗАБЕЛЕЖЕНО Y ПРОЛАЗУ СЕТИМО СЕ ДРУШТВА ЗА УАЕПШАВАЊЕ ГРАДА Параћин, град на обалама Црнице, пре рата био је, поред осталог, познат и по врло активном Друштву за улепшавање града. Чланови Друштва, углгднн грађани и ентузијасти, водпли су домаћинскп брнжљиво рачуна о изгледу свога града. На њихову иницијативу однегован је у наш парк, у коме је подигнут и павплон. Некада за понос, и парк и објектн у н»ему, данас су ругло града. крајње је време да се бар нешто учинп-н парку и објектима врати права намена. Дј, q њп са Заводом за запошљавање, организовало је предавања уз претходну обуку за неквалификоване раднике који су се налазили на списку незапослених лица при заводу за запошљавање, a v циљу стииа« ња одређених квалификациЈа радника грађевинске струке. Завод за запошљавање обезбсдио је потребна материја.\на средства а Грађ. пред. „ГРАДИТЕЛ)” предаваче из редова својих стручннх радника. Полазника курса за ПК раднике и.ма 31 незапослено лице. Предавања су трајала 45 дана « obilx су дана окончана. После полагања испита „ГРАДИТЕЛз" ће добитн нове ПК раднике који су му преко потребнн ради даљег реализовања својих производних планова. Узелац Срђан Објашњење редакције Извињавамо се чнтаоцима ко ји су нашом непажњом примнли неисправан примерак нашег листа бр. 5 у ко.ме су замењени потписи испод фотографија дру гова Драгомира Бурића и Миодрага Мнлошевића. Цртеж стаклара са прве стра не истог броја је рад Цвете Byкобратовић.

« CTPAHA пољопривреда и село КРОЗ НАШЕ МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ AYTOBYCOM БРЖЕ Y СВЕТ Ускоро ћс прорадитн аутобуска линија н од села Лебане, једног од ретких ссла у нашој мшгпши које до сада није 1'и\о повезано аутобуским сабраћајем. Ова изолованост јс причнжавала прилнчно велике тешкоће Бацима, радншшма, и осталим становниинма овога села. Да би се увсла рсдовна аутобуска линнја неопходно је да се пут довсде у нсправно стан>е. V том цнл>у .мештани ћс добровољним радом очистити каиа.\с и наснпати најггрожсннјс деловс приступног пута. Ову акциЈУ помоћи ће и Фабрика uichepa из Купријс на тај начин п<то ћс својпм возилима довући- 200 кубних мстара шл»унка. Остатак потребног .матернјала обезбсдиће rpabann ссла Лебинс. И ДОЊОВИДОВЦИ Y АКЦИЈИ... Реконструкција слектро-мрсжс у Дон»ем Впдову обанићс се ло краја јула ове годннс. Вредност радова нзноси 86.000,000 старих динарп. Месна заједнниа учсствује са једнзм половином сопствених срсдстава у овој значајној пнвестшшји. Срсдства јс обсзбелила из петогодишњсг самодоприноса који јс заведен почетком 1973. годнне. • Друга важна акиија Меснс заједшше јс лзградља .здравственс станице за коју he утрошнти око 20.000.000. Станицу лзграђује сопственпм средствнма, а отепрсму he обсзбсднтп Медииински цснтар лз Параћина. Радови на овом објекту lie вочетн токо.м ове годнне, односло чим буле завршен пројекат. Изградњом овог објекта мештани Доњег Внлова добнће модерну и функционалну залравствену станицу, која he у свсму полмпритп њнхове потребс. Српску фабрмку стакла ,С¥СРЕТ СЕЛА 74' турисгЈгчко На крају јс приређен заједда сс ннкада нећс заборавти. ТЕКСТ И СНИМЦИ MllAHBole w у ПараНину место Грзу. ресторану В рс.ме је овог скупа Пријатељи । обсћавдЧ! нички ручак у „Блед” у Поповцу. одмицало. Програм < приводио сс крају. су сс поздрав.дели п Победник ссло Војскп — Парађнн домаћин регионалне смотрс Љнљана Савнћ Поссбно истнцање заслужу- Превешт. ју напори мештана скоро свих овнх села у изградњи савремеY оквиру акцнје Рсггубличкс зајсднпцс културе „Сусрети села 74", ilapahini је 4. к 5. л;сја био дома!м1н регионалне смотре села — победника општина: Светозарево, Свилајнац, Деспотовац, Рековаи н Jlapah’iH. Учествовала су села; Ловцн, Војска , Стромостсп, Превешт н Поповац. Жпрн, чији су члановк имали тежак и одговоран задатак, ооишао јс сва села са региоиа, сумирао Је резултате у области комуналне »зград»>с, напоре школа и друштвено-полнтичких организација и мсштана, како би удруженилт снагама заједнички.м средствнма омогућнли удобнији и потпунији културно забавни живот у светлим и опремљеним просторијама домова културе, школа и месних заједннца. Исто тако жири Је оцсњивао и резултате комуналне иград1ое. ПОСЛЕ ЕМИСИЈЕ „ЗНАЊЕ ИМАЊЕ" CPIK KA Ц!’П.А М ПОПОВАЦ ПОБРАТИМИ Субота 4. и недсља 5. мај. Рскло би се да су то дани као и сви други. Али, у Поповиу, баш та два дана, оссћало сс, нско посебно празнично расположење. Мссто Поповац било је домаћин драгим гостима, побратимнма из Српскс Црње. Исторлја Поповца постала јс богатија. Богатија за једно побратимство. Идсја о иоиратимству мештана Српске Црн>е и Поповца потекла је у Српској Црњи. Посредством телсвизијскс смисијс Знањс-пмаље. Мештани овог познатог војвоБан« ског места, у коме je pobeii и живсо познати кн>ижевннк u сликар Бура Јакшпћ, дочекали су Поповчанс како се дочекују најмилији и најдражп рођацп и прнјателж. Гостипримство у свакој кућн Српске Црњс нс мо же сс описатн рсчнма. Тала иошени истом мишл-у н пстим жсља.ма, договорили су сс, да Cap једанпут годишн>е буду зајсдно у Поповцу и Српској Црн>и. Тако је формирана идеја о побратимљвњу. Y суботу 4. маја, после девет часова, кренуло је неко.мгко дссетина аутомобила према Параћину. Кренулн су да свечано дочекају својс драге гостс, још код ауто пута. Дсвојкс и младнћн у народним ношњаxta носили су сватовске буклијс. Није сс дуго чскало и аутобус са гостима се појавио. На платоу испред мотела поздрављали су сс. грлили и л»убили знанцв, пријачељв, друговн. Прнзор јс био топао и днрд>ив. Сви су били узбуђени. И стари и млади. Без крутог протокола, без чврстог днсвног реда одвијала се Ова скромна свечаност. ' Крснуло сс ка Поповцу. Уз п\т, измсБу Бошњана н Поповца сви су застали, да погледају Јвиву побратпмства. Њиву засађену сортии.м сс.мсно.м кукуруза из Српске Црњс. Колона аутомобила, окнИених цвећсм кренула јс дал>с преко повоизграБене улице ссла Поповца до зградс Осиовпс школе „25. мај". Tv, тог сунчапог мајског дана, скупило сс око 1000 учсннка н мсштана, да свечано н топло поздравс своје драгс госте. Да покажу да их воле и цснс као пријатсљс. Да покажу гостнма — побратнмн.ма гостопримс1во. Да покажу да су срећнн због cvcpera са њима. Да истакну жсл»с. да побратимство којс започпње ова генерација, буде исраскпдива веза пријател>;тва за булуИа поколсља. Да покажу rocv.i.Ma својс \pebcne домове и дворишта. ннх путева како би се повезалн са градовима и суседннм селилш. Учнњени су значајни напори и на модсрннзацнји путне мрежс у сслима. Присуг ка је чињеница да су граБани озбиљно заннтересованн за трајна решења свнх овнх проблема и да резултати обсИаваЈУСусрет у Параћину, који је (лсдаоцима презентирао само достигнућа у културно-забавfom животу села, иротекао је у обнчноЈ таклшчарској атмосфсри. Фолктор, нзворне пссме п игре, рецитациЈе, драмски монолози, одломцп нз ко.мада забавл>алн су посетиоие, али некнх изразнтнх достигнућа кије било. Y укупном пласману побсдндо је село Војска из општннс Свилајнац, чији су се мештани и чланови КУД-а свсстрано заложили. Следс лх села Поновоц, Стрмостен, Ловци н ИЗ СТУБИЦЕ У ТОКУ ЈЕ НЗГРАДЊА ПУТА СТУБИЦА - СЕЊЕ V селу Стубици у ток\’ је изградн>а 1500 мстара асфалтног пута Стубица — Сењс. Овом нзградњом отпочела јс рсализација плана изгралље Поповац — Стубица — Сење у дужини 7 км. Y овој инвестицији Месна заједтта јс уложила 480 хиљада динара, док је исто толнку суму средстава уложио Путни фонд Скупштнне општине Параћин. Месна заједница обезбеБујс средства за другу фазу изградње која треба да отпочне у току ове године. Из самодоприноса у радној снази у току је пошлунчавање улииа у дужини 600 .метара. С обзиром да јс село Стубина познак) по блатњавим улниа.м0, као и то да је прилазнп пут до села постао неопходан за Стубичане почетак овнх ралова представља великк yv” псх. Сложнн и вредни становнипи Стубмце за нареднс 3 до 4 године изградиће асфалтнн тт од Стубииа до Ссн>а и пошлд нчавађс y.ume у • селу чиме ћс слишпшса-п! блато са својих улица којс им je V то' ку већег дсла годшк загорчавало жјјвот. После топлнх рсчн добродошдицс и жсл»е да се пријатно осећају гости су позвани да посетс колсктив Фабрике исмента. И .у кру<у фабрикс приpcben Jim је леп и свечан пријсм. Упознатл су са ствараЉсм м развојем цсмснтне индустрпје у Поповцу, а показана су им и производна одељсња. Увече у сали Основпе шк,оле члаиови културно — уметничког друштва из Српске Цр>вс, извелп су свој културно — забавип програм. Сутрадаи одржана јс зајсдипчка свсчана ссдпица иредставипка Српскс Црн*с it Поповца на којој је потписапа ПОВЕЛјА о братпмл>ењу грађана Српскс Upite и Иоповца, »I па тај иачин потррБенп пријател>стпо, другарство, сарадЈва и братска л»убав мсБу .мсштанима овнх места. Када је текст иове.\>е про* читан окупљеним мештанима Поповца, пред зградом школв н у кругу олимпијског базена, иастало јс општс народно вессл»е. Заиграло јс братско коло. Тога дана поново колона ауто.мобпла, н два пуна аутобуса, крснула је са гостнма да обиђе Cabeuiu сшручњака ПИШЕ: Мнодраг РадованопнИ, дипл. ннж. агрономије шши ВИНОК U3E Мај јс мессц бујног пораста винове лозс. Овај пораст праћсн је вслмком осетл»пвошћу на разпс болссти и штеточине. Y наступајућсм псриоду јавпће сс разне болсстн a међу љима јс најзначајнија ПЛАМЕЊАЧА. Услови за развој пламељачс овог пролсћа бићс изразнто повољни. Пламсњачп погодују честс кише, доста влагс, послс којпх долази топао период, темпсратура нзнал 12’ Ц. Прсма дугорочнпјој прогпози мстеоролога, овог пролећа се очекујс баш такво врс.мс. Знаци ове болсстп су блсдозслспс, а касиије жутс пегс на лпцу лнста, док се на наличју јавл>а паперјаста бела цлесаи. Као последнца болссти суши се и опат да лишће винове лозе. Болест pebe напада ластаре. Нашим пољопрлвредницима познатс су штетс од овс болсстн. Мерс заштите од овс болссти се сводс на третпрал»а прскања хс.мијскпм средствима. НајпозиатиЈи препаратн су: бакарни крсч, uiiucf, ортоцпд .манеб ¥ току вегстацијс трсба нзвссти чсгирк до шсст прскања. За прво п лруго прскање трсба \’потрсбл,аватн цппсб од 200 до 400 грама нлп ортоццд 200 до 300 грама на .100 лнтара волс; јср нс нзазпвају оискотппс н« ластарнма. За касннјп прскања употрео.мапа сс карнн креч, 1 кг. на 100 литара воде, илп Плави мсн. v- > Прво прскатБС co изволи кала ластпрп булу ол 10 до 20 ц.м, друго пред neeraibe а трећа п остала кон 15 до 20 дана од прстходиог. бакаоко наКако појаву овс болссти пратн прспоспопиа служба Пољопрлврслна Стшкша Свстолзрсво п обпвештава о itcjioj појави и кретању, то сс можс у иитпуиост<1 ослонити на iliixobc клвештајс.

14ДАНА CTPAHA 7 ПРОСВЕТА И КУЛТУРА • ПРОСВЕТА И КУЛТУРА • ПРОСВЕТА И КУЛТУРА Положај образовања ПОТРЕБЕ СУ ВЕАИКЕ -МОГУЋНОСТИ МААЕ • Прерасподелом нису још увек обезбеђене ни минималне потребе образовања, оно је само убл ажило тешкоће <ј| Усвојен је финансијскн план ОЗО ф Пробле ми образовања тек ће се решавати ДУШАН РУЖИН: ПОРТРЕТ Скупштина Општинске заједнице образовања, поред одгалог, донела је 19., априла финансијски план прихода и расхода за 1974. год. а у складу' са донетом одлуком Скупштине општине о приходима Заједнице образовања за 1974. год. Одлука Скупштине општинс о приходи.ма Зајсднице Образовања заснива се на повсћању стопе која треба да у укупној 'маси срсдстава за редовну делатност (лични дохоии и матернјалнн трошкови) порасту за 15% у односу на 1973. год. Због тога су одређене нове стопе и то код: — доприноса нз аичног дохотка из радног односа у нспривреди од 4°/о на 4,6%; — допрнноса нз личног дохотка нз радног односа у привреди од 4,4% на 5%. — стопе пореза на промет од 23% на 30%. Ово.м Одлуком Скупштине општине пије повећана укупна стопа доприноса нз личног дохотка и пореза на промет која би оптеретнла радне организације, већ јс учињена прерасподсла из.мсђу буџета и образовања у корист образовања. Овом прерасподело.м образовање у 1974. годинн добија већа средства од остварснкх у 1973. год. у висини од 5.216.000 динара н то: — од допрнноса из л.д. нз рад. одпоса — — — — — — 4.868.620 -у из порсза па промет — — — 347.380 На основу овс прерасподсле добија сс утнсак да се новоформираним стопама и остварењсм већих средстава нз 1973. год. образовање у цслини решава свој материјалан положај. Међутнм, стварп стојс сасвпм другачнје н озбнл»иост положаја у коме се налази образовање још внше се заоштрава. Ово долази: — .због инског стспепа лпчног и матери« јалног иоложаја у ко.ме се налазнло образовање у 1973. годинн, — због наслсћених обавеза Заједнице према корисниннма из ранијих годнна. ИЗ ШКОЛСКЕ УЧИОНИЦЕ Зато је доношењс фннансијског плана прихода и расхода за 1974. год. било вео.ма тсшко и одговорно. Овде се, пре свега, мнсли на финансирање основне делатности корисника (лични и .матернјални трошкови) н немогућности Заједницс да финансира најосновчије потребе које проистичу из постојећих законНа позоришној сцени наiuei града појавио се нови лик који је напречац освојио љубитеље аматерскс noзорнице. Од тада па до данас Томица Bopheeuh је много нута прошао сценом, обасјан рефлекторима, одуигевљавао публику својом љупком појавом и показао свој изузетан таленат и афи нитет за тумачења лаких, лепршавих ликова који у себи крију наивност живљења колико и симпатичну плиткост дечачког темнерамента. Почетак његовог аматерског рада је у Дра.чској секцији Гимназијв да би се све то наставило у озбиљном нодухвату у Нушићевој „Vocnobu министарки" где је Томица бао лик Јимназијалца Раке,„министарског нрасета" у наглашеној комичној боји. У драмско.ч колажу „Оловка nnwe срцем” ibeioea интерHperaiftija дечјих рвплика крстала се од бсзоезио1 шрања речими до сочпв истине о томе како дечји свет доживљава маке свакобнеано1 живота. V тумачењу CptMHceoi бсрберина Шаце, uiapM нриродне креаццје нретаче се у спонтанн 1ег ceocKoi враголана који и ских одредаба, препорука и одлука (замена нестручног кадра, пер.манентно маркснстичко образовање и усавршавање наставника, обезбеђивање уибеника и прибора за ученнке основних школа и др.). Поред тога, овим средстви.ма ннје решен ни лични стандард запослених у образовању, као и материјалан стандард школа. Тако да су лични дохоци запослених у образовању скоро најннжи у општини а далеко пспод дичннх доходака запослених у образовању у суседним општина.ма. Просек личног дохотка запослених у образовању у 1974. години. Заједница обезбеђује и то: за професоре 2.570, за наставнике 2.200 н за учнтеља 2.010 (код учнтеља као просек приказана су и средства која се обезбеђују за рад у комбинованим одељењи.ма н неподел»ени.м школама). Посебна Јгешкоћа у финансирању прсдставл>а обезбеђење средстава за материјалне трошкове која су повећана за 15% у односу на прошлу годину, али су она, ипак, вео.ма скромиа п школе са таквн.м срсдстви.ма нису у могућности да обезбеде ни нај.минималније услове за одржавање постојећих стандарда. Заједница на основу могу'ћностп обезбеђује по одсљењу годишње за матернјадне трошковс, н то: — за основне школе са класнчним грсјањсм — — — — — — 2.285 — за основне школе са парним грејањем — — — — — — 2.575 — за средњс школе (Ги.мназија, ЕШЦ II КВ) — - — — — 5.950 — за срелњс школе (за хемијске техничаре) — — — — — — 9.972 На.јзначајннјс ставкс у укупним матернјални.м трошковима, које се фннапсирају из срсдстава која обезбећује Зајсдница, прслстављају ставкс за: огрев електрнчну снергију, канцеларијски материјали материјал за одржавањс наставе, осигурање објекта н основних срслстава, матсријал за одржавање хигпјене школе, кречење школскнх објекага, плаћање комуналија н граћевпнско зе.млшште, ПТТ, трошкови стручног усаврпЈавања радннка, путне трошкове, набавка стручнс н псдагоиЈке лнтературе, здравствеин преглед паставпнка, банчине провнзије, разне оправке п одржавање ппвентара. Из паведеног може да сс закључн да школе нк нзлалека не могу са добијеним. средствнма да обезбеде материјалне трошкове. Прп.мера ради наводн.мо да једпа школа са класични.м грејањем, по одељсњу, треба да обсзбеди 3 тоне утл>а и 1 т’ дрва за годнну лана, зашто треба прсма садашњнм тржкшним цснама да потротн око 2.000 дин.. а за све остале трошкове остаје јој само 285 днпара. Међутим, join тежи случај су школе које користе за огрев течна горива. Пре.ма томе, може се јасно закључитн да средства која се обезбсђују школама за .матернјалне трошкове довол»на су само за ставки огпев, а за остале ставке скоро п нс постојс. Зато су школски колективи и веома озбиљно забринути за нор.малан рад школа. Према томе, закључак јс следећи: напори заједнице да се материјалан положај образовања реши био је вндан, али проблемн који ометају нормалаи рад н жнвот школа ннсу ни нздалека решени. Зоран Радојевић СКАПЕН У ШКОЛСКОЈ КАУПИ нева и воли и доказује да свако време и.ча своју романтику која плени и очарава. Најозбиљнији задатак Томица је добио да тумачи класични комедиографски лик слуге који води животну игру cnajajyhu његове комноненте у смешну и горку целину. Скапен није иапудровани паж, анемичан и болестан 3601 француског барока, eeh момчић саткан од живота и очтимизма који то преноси и на пренуно глеОалишге у чијем аплаузу се види и снага те креације. Право из тколске клупе Толшца упаба у сноп светлости и мимиком и гессом нрераста у очаравајућу илузију нозоришне преосгаве. Зато је било сасвим норма.г но што је жири Зоиске смотре нозоришних аматера у Ллексинцу доделио н<ираоу за најбољу мушку улогу баш ње.чу, Скапену, Таци, гимназијалцу Раки, оопосno Томици bopheeuhy, ученику rpehei разреда Гимназпје који ic своји.ч талентом повезао прошле и пудуhe млабс аматерс. \ Саша Букић Трећа прво.мајска изложба слика, цртежа и скулптураликовних стваралаца нз наше Оштине окупила је седам сликара п једног вајара, који су се представили својим најновијим остварењима. Поред пруженог задовол,- ства параћииској публици. шта је још показала ова пзложба? Разноврспост у те.матској обради, свако.м појединцу обезбеђнвала је аутснтичност изложених 1гкспоната. Затварање v нндивндуалне сфере истраживања, првн је услов озУочи Првог маја, у сали позоришта, одржан је кониерт камсрног дуа нз Београда. Нашој публнцн су се прсдставилн Фсрн Рашковнћ — виолина и Лрбо Валдма-клавнр. Обојс ирипадају пајмлаВој генерацијн пашпх репродуктив* нн.х у.метника школованих на напнш акадсмпјама. Заједно наСтупају око бст годпна и нмалп су низ успслнх концерага у сви.м културним центри.ма нашс земл>с, а гостовали су к v Чсхосдовачкој, Mabapској и СССР у два пуга. На репертоару н.мају дела разних стилских епоха н композитора почев од барокпих до најсавре.менијих. За концерт у Параћину одабрали су дела Баха, Бетовена, Паганипнја и Моцарта,. и то компознције претежно виртуозног карактера — нарочнто Бахова фуга гмол, и Паганиннјсв каприс бр. 2. бр. 23. Овс ко.мпозиције омогућнле су виолинисткпњи Ферк Рашковић да де.монстрира своју изваиредну технику. Y другом делу концерта нзПозориште ведена су дела која поред виртуозности захтсвају одлнчно познавање стнла и много с.мисла за заједничку ннтерпреТОДЕ ИВАНОВСКИ: Y БОРБИ, 1911. Градско аматерско позорнште је у априлу месецу учествовало на Зонској с.мотри позорншних аматера, која је одржана у Алексинцу заједно са још десет зматерских ансамбала са подручја регпона јужнс Србнје. V конкуренциЈи разлнчитих аматерскнх обтваpciba н позорниЈнпх концепција за naj6o.be остварен>с про глашена јс представа нашнх аMaiepa „Скапенове подвале" од Молијера, која ћс н застувати ову Зопу на смотри у С.ме деревској Паланцн током овог мессца. Ова представа јс наrpabcna за најбољу режију Миол>уба Heiimlia а члан Позоршита, Томица Борђевнћ, на rpabeii јс за пајбољу .муплр улогу остварепу у лнку враголастог слугс Скапеиа. Овнм успехом паставља се плодна актпвпогг Позоришта у овој позорпишој сезопи. Саша Букић Tpetia првомајска изложба слика, цртежа и скулптура PA3H0BPCH0CIТЕМА И 03БИЉН0СТ биљног стварадаштва. По тематској страни нарочито се истнчу сдике ЗОРАНА ИВАНОВИБА, за које уметник каже да су „рендгенски снимци јсдне рсадности”, затим сдике МИААНА МИКИНА на тсmv „нзмеђу човека и крста", цртежи МИАИВОЈА ШНЕПАНОВИНА, који обрађују прошлосг што се све више увлачи у рупниранс куће и улнце старог Параћина, сликс ДУШАНА РУЖИНА... Нс бих се упуштао дубље у анализу ликовннх елемената, него бих говорпо о стваралачком однису код сваког понаособ п о умстничком делу, које жнви независно, по својим законнма и од ствараоца, и од посматрача. Бранислав Бокић-Кан представио се сдико.м „Астрално тело”, које има складно погођени распоред масе н много је захвалннје за вајање. тацију. To су Бетовенова coната у Г дуру и првц став Моцартовог виолинског концерia у Ддуру. Ayo PauiKOBiilr Валдма искорнстпо је овс композиције да покажс сву своју музикалност а и публнка јс показала више одушевл^еља за овс двс нсго за претходие ко.мпозиције. Овакви концерти, на жалост, imcv чести у чашс.м граду. Му знчки живот Параћина годннама је назадовао и ово су први хораци ка подизању квалнтста пашнх прпрслби изнад нивоа „тезгарошкпх” лакозабавпнх и квазннародњачкнх „концсрата”. Највншс напора прнтоме улажу Музичка школа, О. 3. културе н. позориште. На досада одржашш концсртима, такозвапе, озбнљне мгзике велнку већину публике чнни о.младина, махом ученицц параћинских срсдњих школа. To охрабрујс и у нсто врс.мс јс највећа паграда .музички.м снтузијасти.ма. ПараИина. Верољуб Радаковнћ Зоран Ивановић, на први поглед, ннје много комуника* тпван у свом делу, али уз по- .моћ поетичних наслова слика и дуже задржавање може се доћи до извеснс присностн. Његовс слике су „рељефи осећања и збивања" младе душе. Грчеви плућних крила и утробс, пренесени на платно, можда су далеко понавл>ање, мрешак са.мо, стварања земЛзине корс. Успешно савладано осветљењс сликс, по узору на нпзоземске мајсторе, даје сликама пригушену дра.матк* чност и мистичност. Боро Лекић не одустаје од своје познате орнјентације помирења и равнотсжс. Изузетно добра слика „Ватра гориЈ’ нма са.мо двс мирне силуете које укочепо гледају кућу у пожару. Милан Микић нскпдашш снмболпма и запуштеннм деловпма свста, којп тск на слнци показујс своју стварпуусамљеност, провоцира пос.матрача па раз.митљањс о оправдаМуомио ности постојања. НзеговимслиHiyjTlna кама се увск пзнова може удахнути душа. Плсдирајући ка лшсаоно.м сликарству, слнке нсмају рсновну тему и планове и престављају ннтелектуалне. арабеске, са мотивима из живота и смрти. Душан Ружић поштујући површину н валсре, као важне слс.мснтс сдцкарства, успешно је стартовао на зајсдничкој изложби и освежио је својнм допрпносом. Слободан Стојановић прнказао је нсколико скулптура које пленс опозицијом маса. и складо.м посебно скулптура „Лсгпирнца". Његовк цртсжн, у бајнн, опст носе ол вајарског афнннтета. Експонати ове нзложбс пренетн су у Лапово (Баточина), гдс сс вечсрас отвара изложба. Вслинка Стаменковић н.ма врло изражајне поргрете раbene у једно.м бојепом нзразу. Нарочпго је интересантна слнка „Плави дечак", којом се на овој изложбк продставила. Миливоје Шћепановнћ потенцира цртсж, отржући тако од заборава старс врсдности н успо.мене ПараНина којн нестаје. М. Дилштријевић

8 CTPAHA 14 ЛАНА ЋАЧКИ КУТАК • ЂАЧКИ КУТАК • ЂАЧКИ КУТАК ПОРУКЕ ЗА ДАН МЛАДОСТИ ПЕТКОВИН РАДОСЛАВ: КОСАЦ ПОСМАТРАЛА CAM ИЗЛАЗАК СУНЦА Ноћ је. Све је тихо. Чује се само по који усамљени црвчак. Ноћ увија у свој црни огртач мали град. СеХела сам у кревету, желећн да заспим, али моји капци су се упорно отваралн, као да су зналн да долази нешто велнчанствено. Устала сам, села крај прозора и са дивљењем посматрала призор. Сунце се будило. Помаљало је своје нежне зраке и несебично их ширило на све стране. Нски су падали на кршевите врхове планина н облнвали нх руменилом, неки на бистру морску воду и купали се у стотину нијанси, а неки на моју косу. Место где је Сунце излазило било је румено и личило је на кратер пробуђеног вулкана и његову немирну лаву. Сунце је личнло на ружу, која отвара своје латице и поздравља дан. Све је више пружало зраке и обасјавало планине мора које је лнчило на поље златно-руменог жита. Освануо 'је нови дан. Суние се са неба смешкало, а ја са.м још стајала пред овим прозоро.м лепоте. Мојн капни су се почели затварати н сан ми се полако прикривао. Вратила сам се у постел>у н заспала задовол>на што сам доживела овако леп нзлазак Сунца. Бранка Ранчевић VII5 0. Ш. „Радоје Домановић” СЕТИТЕ СЕ Хеј, дечаци, девојчице, mioHiipu мали. Ваши су вршњаци некадборци били. За слободу нашу многи живот дали у борбама ј тешким херојски\су пали. Centre ■, се некад оних ' тешких дана кадјСу они били с четом партизана РУжица Стојановић VI-1 О. LU. „Бура Јакишћ" Параћин НОВИЦА ИЛИН: СЕОСКО ДВОРИШТЕ ....... УТИСЦИ СА ПУТОВАЊА Јсдног сунчаног дана са разредним старешеном,. пошлв смо на екскурзију на Бердап. Време је било дивно. Сунце је весело бацало своје златне зраке. Пролазнли смо кроз лепе пределе.. Шу.ме, пашњаци промшхали су поред нас. Зауставили смо се прред Борског језера. Његове бистре и модре воде преливалесу се на сунцу, а дрвеће на његовим обалама безбрижно ’ се огледало у језерском огледалу. Зелена трава је/допун»авала лепотуЈтог предела. Ту се налазио и дечијп парк.чЉул>ашке, i кланкалиие привлачиле су раздрагану децу. Н>ихова'граја је,непрестано одјекивала. Кренули смо даље. Послејпрнлнчно.^дугог-путовања пред нама се указао Дунав. Нзетове ? непрегледне, бистре воде, као да немају караја. Разитрани таласи«запљускивали су камениту обалу. Огромне ка_мене) отене 'претећи су се надвиле над њом. Између два кланцаГДунав се бучно пробијао. Пепељасти облаци надвили су,се) надјјреком као да се диве његовој лепоти. Са друге страае/Дунава протезала се гранииа Румуније. Стигли с.мо ДојБердапа.; Високе хидроцентрале одушевиле су нас својом граадибЖшћу. Водич нас је провео кроз све просторије овеАчудеане1 грађевине, а његове приче о напорима и жртва.ма р^ника|крји>:су дизали електрану ‘ изазивале су у нама искрено; одутевљење. у^Задивила нас је снага ове оргамне укроћене реке, снага која покреће велике турбине и машине хидроецентрале Берлап. Берлап је хндроцентрала која ће вечито бити мост искреког прмја1е*--.*тва PvMVHwje и Југославије. Огро.мна међународна века је 'удруженим снагама радних л»уди ових двеју сус-.-”н::: зсмаља. Зорана Рашић, VI-3 0. Ш. „Вук Караџић" Поточац ЛИКОВНИ ПРИЛОЗИ ИЗ ОШ „ВУК КАРАЏИБ" ПОТОЧАЦ ИЛИК ЗОРАН: НА ОРАЊУ ГОСТ ИЗ СССР ПРОЛЕЋЕ Дошло hclu је nponehe сунчано и сјајно деца се веселе о пролеће бајно. Снег се топи са кровова сунце јаче греје кшие сада долазе снег eutue не веје. И ласте нам долазе бруји цео луг орачи на орање узмите сад плуг. Меда се пробудио из зимскога сна шума олистала зелена је сва. Бојана Pajuh Ш-1. О. Ш. „Ђура Јактићи Параћин в. 1 гак Парићинци су ових дана имали велико задовољство, да по други пут у свом граду поздраве драгог госта, познатог совјстског стручњака за стакларске пећи, професора В. А. Кузјака. Доцент В. А. Кузјак гтредаје предмет: пећп н горнва у силнкатној индустрнји, на Силикатном факултету Технолошког ннстнтута уЛењинграду. На овом факултету школују се и усавршавају млади нау ЧН1ШИ нз свнх земаља који ће своје сазнање користитн прн производњи стакла, керамикс, ватросталног н везивног мате* ријала. Као и при првој посети нашем граду и Фабрици стакла, 1962. год. професор Кузјак је и овом приликом за инжење* риско-технички кадар одржао девет предавања из области горива и пећи у стакларској нндустрији. Свако предавање је било илустровано потребним дијаграмима и табелама уз професорова детаљна упутства о литератури везаној за области изучавања. Предавање и консултације у вези са пређеном матернјом, похађао је већн број инжењера и техничара стаклара нз 1,11 и III ООУР. Целокупно граднво које је обрађено на овим предавањима брижљиво је преведено на наш језик и биће припремљено у облику стручне литературе намењене, најпре, стручном кадру фабрике стакла. Својом непосредношћу, смислом за ко.муницнрање са младим људима, богатим стручнил1 знањем, несебичношћу у откривању нових проналазака, доцент A. В. Кузјак је стекао много нових поштовалаца и пријател>а међу нашим младим-људима чија је љубав према стаклу велика. Поред Параћина драги гост је посетио и Технолошко-метатлуршки факултет у Бору н Индустрију стакла у Панчеву где је са стручним кадровима фабрике имао пријател»ске и садржајне разговоре о проблематици наше стакларске индустрије и евентуално сарадње са Технолошким институтом из Лењинграда. Фоторепортер на улици Шта мислите о нашем аисту ДРАГИША ГАЈИБ, пензионер: To је вео.ма корисна иницијатива, која заслужује похвалу. Радни л>уди ће моћи да боље упознају шта сс збива у њиховој али и у другим срединама. He сме да се станс са излажењем. Треба му помоћи да добије потпунију физиономију. Важно је да га грађани заволе. ИЛИЈА ЛАЗАРЕВИН, трговин ски радник: Лист је веома интересантан, прочитао сам све бројеве. Y њему мора да се на* ђе још више рубрика са актуелним темама из живота (људске судбине, нерешени проблеми, из радних органнзација, са села). Грађанима треба омогућити да изнесу своја мишљела о свему што је за нашу средину значајно. ДРАГАН АТАНАЦКОВИБ, на ставник из Поповца: Лист ми се веома допао. Рубрике су интересантне и третирају заним* љиве проблеме. Комуна је велика, град има велики број рад них организација, има о чему да се пише. Предлажем да се у сваком броју листа у облику репортаже представи по једно село. ЗОРА НЕДЕЉКОВИН, службеник Српске фабрике стакла: Лист је требало и раније по кренути. Првп бројеви су ми се јако допали. Требало би да' се више пише о животу и проблемима из великих раднњх организација, без обзира што оџр имају своје листове. Сигурна сам да ће га грађани и радни л>уди прихватити, као што су са симпатнјама примили прве бројеве. ЧЕСТИТАМО: УРЕАНИШТВУ КРИСТАЛНА ХАЛА СПОРТОВА Својим чланком хтео бах само да подржим акцију за изградњу спортске хале у нашем граду, јер је она нужно нотребна нашгш спортистима и граћанима нашег града. Ово тим пре јер наше кошаркашице, кошаркаши и рукометаши се већ такмиче у јаким републичким такмичењима, а данас-сутра, уз добре услове рада, можемо очекивати њихова такмичења и у савезном рангу. Поред тога, наш град је и град младости, са доста школа и младих радника, који he после напорног учења и рада наћи место за рекреацију у тој нашој будућој хали спортова. Намена те будуће хале спортова поред спорта, no моме, требало би да служи као изложбени павиљон привредних достигнућа нашег града који има јаку индустрију. Зашто, рецимо, у истој хали наше фабрике не би излагале своје производе? Када ово кажем пре свега мислим на производе и асортимана Српске фабрике стакла, јер је она једна од најјачих производних предузећа ових производа не само 'у Југославији eeh и у Јужној Европи. У крајњој линији, затто и наш град у догледном времену не би постао САЈАМ.СКИ ГРАД СТАКАА, јер колико ми је познато таквих специјализованих Сајмова за сада нема. А такав један подухват само би донео користи нашем граду и бржи. развој истом. Зар Аесковац није на исти начин постао Сајамски град тек~ стилне индустрије? А бојпм се да нам неко овај примат не преузме. Да се не би много no овом дискутовало предложио бих да се оснује фонд за изградњу спортске хале, a који би у главном попуниле Hatae радне организације, друштвено полнтичке и граћани. Свестан сам да за овакав подухват треба доста новаца, но када ово пишем мислим на граћане нашег града који живе овде и на оне који живе у Београду, Л>убљани, Загрсбу, Ншиу и другим градовима широм наtae земље. Мислнм на граћевинске, електро.инжењере и архитекте који ће такоће својим учешће.4 помоИи да се један овакав подухват и оствари. Рекох кристална хала спортова. Зашто бам то и.ие? Па зато, јер је ово град стакла, а фасаде и кров будуће хале треба да садржи што више елемената од стакла. Милошевић Ранћел — Patua, отправник возова, Параћин Венчани: Гордана Гајић, да маћица и Слободан Марковиђ, радник; Зорица Недељковнћ, и Марјан Смиљаннћ; Живка Милојковнћ, дактнлограф и Слободан Танић, службеник; Славица Бурџевић, домаћица и Арса Лазаревић, хнмијски техничар; Добрила Здравковнђ. домаћнца и Никола Радојко вић, радник; Ленка Борђевић, домаћица п Јовица Станишић. радник; Миља Мнленковпћ, п Милан Бошковић; Радлшла Mu лошевић из Доњег Видова _и МилиЈан Борђевнћ из Горњег Милановца; Даница Стевановић, домаћица и Слободан Гајић, радник; Јадранка Цвег ковић, домаћица и Богоје Здравковић, радник у трговн* ии; Живка Стоиљковић, дома ћица и Миливоје Искреновић, радник; Гордана Никодијевић, домаћица и Златко Митнћ, рз дник; Вера Николнћ и Сла бодан Миливојевић; Слободан ка Стојановић из Светозарева и Мита Матић из Буљана; Ба сиљка Миловановнћ из Дон* Мутнице и Радомир Арсић. нз Извора; Славица Симић из Ч< пура и Града Радић из Доњ« Мутнице; Славица Недељко вић, домаћица и Душан Бр’ дарац, радник и Милена Станковић радница и Раде Панић. радник; ЖИВКА МИЛОЈКОВИН И СЛОБОДАН ТАНИД

14 ДАНА С IFAHA 9 РЕПУБЛИЧКО ФИНАЛЕ У ПАРАЋИНУ И КРУШЕВЦУ Финалне борбе шахиста н ла је шесто место. стонотенисера, у оквиру радничко спортских нгара регио* на Србије, трајале су два дана, 11. и 12. маја. Параћин је бно организатор и домаћин' такмичења у шаху, а Крушевац у стоном тенису. Прво место у стоном теинсу освојила је женска екипа Цен тра за дечнју заштиту нз Параћина. Екипу су сачињавале Добрпла Спасов и Велинка Ста менковић. Y финалним борбама за мушкарце, екипа ИВТ „Бранко Крсмановић” освојиМУШКАРЦИ: 1. ПТТ Књажевац 21,5 2. ПИК Буприја 19 3. ГИК „Милентије Поповић” Аесковац 17 4. МедицинСки центар Бићевац 16 5-6. Стамбено предузеће Београд 15,5 Заводи „Црвена Застава” Крагујевац 15,5 7. Медицински иентар Прокупље 15 8. „Магнохром” Краљево 14,5 9: Технички школски нентар Бујановац 12,5 10. Гимназија Баковина 3,5 ЖЕНЕ: 1. „Параћинка" Параћнн 2. „Летекс" Лесковац Женска екипа „Параћинке” оправдала је прошлогодишње друго место, и обрадовала сво је суграђане, освојивши прво место. Још |еднн победа кошаркаша ОКК „ПАРАНИН’' — УКК посебне похвале заслужује НИШ 103:55 младн Севић, којн је играо из ... ванредно маштовито и сваког Наша. .мушка кошаркашка -тронутка се налазио нат- сваекипа је све боља. To је дока- ком месту. Градител> игре и зала и прекјуче против уни- мМапи1Нче" на терену ор верзнтетске екипе Ннша, сав- n na i ладавши је овако високим ре- ганизовао је све нападе и сам зултатом. Од наших играча, постигао 24 кошаИ ОВЕ ГОАИНЕ ТРАДИЦИОНАЛНИ ПАДОБРАНСКИ „КУП МЛАДОСТИ“ У организацији Аеро клуба „НАША КРИЛА" у Параћину he се и ове године од 21 — 25 маја. одржати „Куп младости". Као и до сада и ове године се очекује учешће падобранаца из свих наших република, као и 'екипе Пољске — Аеро клчба из Варшаве, са којом наш. клуб eeh низ година одржава изванредне другарске односе и сарадњу. Такмичење he се одржати на аеродрому v Давидовцу, а традиција је оезана за ДАН ЈУГОСЛОВЕНСКОГ РАТНОГ ВАЗДУХОПЛОВСТВА и усномену на изгинуле пилоте на овом аеродрому 6. априла 1941. године. Hatua падобранска екипа he ове године учествовати нешто ослабљена због одсуствовања ДРАГИЦЕ БАШЧАРЕВИћ која се налази на припремама за светско првенство са Државном репрезентацијом. На ДАН МЛАДОСТИ 25. маја најбоље пласирани падобранци на овом таклшчењу he извести атрактиене скокове на градском стадиону. У Параћину су мегдан делиле шаховске екипе нз Нуприје, Лесковца, Бићевца Баковице, Бујановца,. Књажевца, Краљева, Прокупља, и екипа домаћина. Гостн шахисти су првог дана такмичења обишли Српску фабрику стакла. Покровител* такмичења је било Општинско синднкално веће. Екипе су се такмичиле по швајцарском систему у пет кола. Пласман по завршеном так мичењу је следећи: 4 2 Општа оцена учесника такмичења је једногласна: да организацнја такмичења, на опште задовољство свих присутних, била је на висини. Мирко Вељић Јединство посустоје ■ To се намеће као закључак уз задње две утакмице, из којих су зеленн извукли само један бод .Једннство” — „Озрен (Соко Y БОРЦУ СЕ НЕШТО Бања) 1:1 (1:0) ДОГАБА Утакмица је одиграна 5. Maja на Стадиону „Јединство". Гледалаца 1-500. Голове су пос тиглн: ГвозденовиИ (Једин* ство”) у 33 минуту из казненог ударца, а за екнпу гостн* ју Цолић у 48 минуту. Играло сс обострано отворено и борбено а у појединим .момечтима и грубо. Наш тим је у току целе игре био активнији н са.мо један тренутак неопрезности у почетку другог полувре.мена је отишао јсдан бод у Соко Бању. „Тнмочанка” (Књажевац — „Јединство” 3:1 (1:0) Све што би могло да се каже о недељном гостовању „Јединства”, без намере да се оправдава пораз, могло би да се сведе на врло пепријатну атмосферу, коју су створилп члановн управе домаћина и крајње некоректан суднја. Први и другп гол „Једннсг во" је примило из офсајд позиције. Тнме је све било решеноТрећи гол, како је био регуларан и коначни резултат сусрета никако не говоре о правом односу снага. Леви бек наше ек:те Драшковић изјавл»ује да у каријери није доживео мепријатније тренутке, и од стране суднје а нарочнто, што је свакако зачуђујуће. ол чланова управе „Тпмочанина”, па п делегата који ннје био на висини свог задатка. р у к о м Е т »ки&и им, иад м now Рукомсташн Текстилца овог пролсћа играју у променљнвој форми. Пст кола до краја првенстпа, колико је остало. join не можс да олгоистис какво he стаље иити на табсли у Рспубличкој лиги Зајсдницс Ниш. После 21. кола Текстнлац се налази на прсдзаднлм месту са 12. бода, лва мапл од „14. октобра” којн долазн у задњсм колу, у Параћин. Калкулаиијс су могућс, јер ако се игра како трсба, може да се у задн>см часу избсгнс: испадаље из овог ранга такмнчсЈва. Тскстилац па свом тсрсну очекује послсд|вп тпм са табелс РК „Власотшшс а већ у нсдсљу 12. маја долази „Прва Петолстка из Трстсцнка. А ако сс побсде свн протпвннци: Трстснпчани, Власотппчапн и Крушсзл>ани и одпгра поново утакмнна нли рсгиструје спорна утакмнпа са „РК „Мајданнеком”. Са постигнугпм рсзултатом, Тсксгплац би пмао 20 бодова и нзбегао испадаше. Ево резултата 19., 20. и 21. кола. Жељезничар (Зајечар) - Тскстплац 23:19 (9:10) Текстнлаи — „Хајлук Ве.мко” (Нсготпн) 24:24 (12:13) Мајланпек —. Тскстплац 28:22 (15:15). ТАКМИЧЕЊЕ ОСНОВНИХ ШКОЛА У РУКОМЕТУ Четирн дана паш град јс био домаћип регионалног такмичсља учсннНЛШ 1РАД - ДО.МАЈШН РЕГУЛАРка основних школа у рукомету, које је организовано под покровитељством лнста Полптикс а у сарадњн са Просветно псдагошким заводом нз Крагујевца. Y селскцнјп пионира, ппонпркн, омладинкп и омладпнаиа, основних школа, после четвородневнпх борбн победннин и селекцпји пионпра су: екмпи Основнс школс ,Рада Мнљковић", пиБЕРБЕРСКИ СУСРЕТИ Y MAJY Традвционалнн спортскн сусрети берберско-фризерских радннка Параћина н Крушевца под називом „Пријатељство женскнх и мушкнх фризера Парапина и Крушевца” одржаће се 19. маја у Крушевцу, a 26. Maja у Параћнну. . „ Пријатељско такмнчење „мајстора за улепшавање материјално су подржале и неке радне организације наше Општине. Овогодишње мајско такмичење бипе нешто свечаннје, и у част Десетог копгреса СКЈ, одакле he берберскн радници послатн роВенданску честитку Председнику Титу. Л>. Цветковић ФУДБАЛ Одмах да Вам кажемо — наслов је противуречен, јер v ФК „Борцу” сс уствари НИШ' TA HE ДОГАБА. Играчи губе утакмицу за утакмином, а разлог за то, без мало оправдања, лежи у њнма самим. У тиму се осећа одсуство Другарства и залагања. Као да свако нгра само за себе и како хоћс. To наровно не може довести до резултата и тренер Ченди Милошевнћ озбил>но размишл»а о потпуној реорганизацнји II игре и тима. Прошлонедељну хггакмниу протнв екипе „АУТОПРЕВОЗА” у Чачку Борац је изгубио са резилтатом 4:1, полувреме 3:0. Ову утакмицу је тренер Чепдн овако проко.ментарисао: — До двадесет минута, кад смо примнли први гол, још је некако и ншло. Иза тога наши играчп су почели да се недисииплиновано понашају. Ми се увек жалимо на судије, a са.мн стварамо жуте картоне. Фудбал је колективна нгра па и понашање појединаца мора имати такав оквнр и то без обзира и на понашање противника, и судије и гледалаца. ОЦЕНЕ: Стојковић 4, Николић 4, (Борђевић), Ракић 5, КостиН 4, Станковић 5, Б. Церовпћ 4, Милошевнћ 4, Добрн* јсвнћ 4, Бандука 5, Тодоровнћ 4, МладеновнН 4. онирска скппа Основне школе (,Мнлаи ll.nih — Чнча” нз ЛранБеловца. У селекцијн омладнпкн. прво место припало је Основној школи из Транђеловиа а у сслскцији, омладинаца( скипи пз Свстозарсва. Победнпци овог такмпчела стел\и су право да се такмиче дал>е у републичком рангу, којс he сс одржатн крајсм овог месеца у Београду. Нначе у овом такмечењу узсле су учешhe и екипе Параћина и Поповца. Р. ВесиП ДА СЕ HE ЗАБОРАВИ... 1Е0ФИА |ЕВ1Ић - „ТОАЕ“ Ево најзад мсћу спортским ликавима Параћина једног представника eeh заборављено1 Јјелог спорта". Спорта који саба не постоји али снорта koju је, када је постојао, био понос овог града. ТЕНИС — наш .лежни бели лептир", појавио се 1948. и склопио ceoja крила десет година касније. О свему томе zoeopuhe нам популарни „ТОЛЕ”. Oeai изеанредни спортиста исто то лико је познат и у фудбалу. Један од најбољих послератних голмана Јединства. • Како сте успевали да истовремено у ова спорта будете нај... на]..? — Пазите, скромност је мера томе. Губио са/л и ]а no неку партију у тенису, али ипак НАЈмање од сеих. АизмеБу статиеа Јединства, било је изврсних голмана... Љуба Стаменковић, „Форцан", Среја, „Цица" МилојKoeuh и др., али сам се ја HAJeume задржао. • Када и одкуда тенис у Параћину? — Тенис је био на врхунцу популарности и спорт број један 1938. и 1939. год. када је Југослаеија била европска велесила у оеом спорту са плејадом непабмашних — Muruha, Пунчеца, Паладе, Кукуљевнћа и dp. To је повукло и нас дечаке да га почнемо да играмо no свим већим „авлијама". Моја група била је маткца за све боље играче и касније тенисере који he се афирмисати. Све жеље нам се испунише тек 1948. год. када је основан Тениски клуб у саставу Спортског друттва ЈЕДИНСТВО". • Под какеим условима? He бих се жа.лио на услоее. Тенис није скун спорт. Уостало.ч, то је ипло време чистог аматерпз.ча и оног дивног другарстеа које даnauiibu спорт не познаје. Стално смо организоеали меВуградске мечеве са Зајечаро.и, Алексинцем, Нишо.и, Аесковцем, Врањем и др., противнике еоОили куha на ручак, али их реоовno побеБивали. Бпли с.чо и појединачно и екипно најбољи у ужој Србији. Мала чета — али одабрана... Милосављевић Деси.иир „Си- .ии", Милосаељееић СтаниКешаркашице опет поАедже ОКК „ПАРАБИН” - „МЛАДОСТ" Зајечар 97:46 Врло лепом нгром наша 'женска кошаркашка екипа је у среду 8. маја на свом тереиу високо поразнла екипу Младостн нз Зајечара. Додуше, кошаркашнце из Зајечара ннсу екипа која би озбиљније могла да се супростави нашој, све уигранијој, екппи. Поставл>ене задатке тренера Боже Борђевића, наше кошаркашице су све без изузетака извршавале тачно. Екнпа је деловала јединствено, без слабнх места, па према тома и без посебног нстицања поједпнки. Ова победа је прплика да се нзвинемо читаоцима за случајно одштампан погрешаи резултат у прошлом броју Harner лнста. Наша женска екипа је утакмниу у прошлом колу протнв ОКК „Крушевац”, која је одиграна у Крушевцу, ДОБИЛА са резултатом 62:56 а не нзгубила, како i* било објављено. И КОШАРКАШИ СВЕ БОЛзИ ОКК „КУРШУМЛИЈА” - ОКК .Ј1АРАБИН” 70:79 (40:35) Два драгоцена бода, мушка кошаркашка екипа освојила је у утакмицц 5. маја протнв одлш-не екнпе ОКК „KYPШУМЛИЈА”. Утакмица је одиграна у Куршумлији пред око мир , Жикеоеић Михајло, Бранко MtiTuh, Миле Вукоoparoeuh, Баља Бранковић и др. али они су eeh млаВи, • Који је ипак najeehu Bata ycnex? — Поред редоених победа у овим сусретима и турнирима са екипама аз градоеа које сам наеео, најдаље смо стигли 1950 год. када смо у полуфиналу Купа Србије играли са Црееном зеездом. Изгубили смо али, за.иало је molio да се догоди и другачије. * Шта маслите сада о спорту уошите и тенису noсебно? — А.иатериза.и, другарстео и љубав npe.ua спорту .иорају да се врате у спорт, иначе даљег напретка не.иа, А теннса тто се тиче... па, пнје то скуп спорт, леп је и приступачан сви.и узрасcu.ua и чуди .ие како је нз1\ био на популарности. Требало бн га поново покренути а ја тврдим да би Параlinn опет био познат у ње- .иу. Ја и.иа.и зеање тениског инструктора и не само да бих хтео, eeh бих се осеhao обаеезни.и da padiut у клубу. Ево, и овај разгоеор с.иатрај.ио почетно.и иницљ Јатиео.и за ожиељавање оеог спорта. Разгоеор с.ио еодили у Заједници за физичку културу која упраео разраћује норматнвна акта за формирање СПОРТСКОГ ДРУШТВА ЈЕДИНСТВО" у коме he наравно, тенис ноново наћи своје .иесто. 1.000 гледалаиа. Y врло оштрој, динамичној али фер борби, резултат је бпо целим то' ком нензвестан. Прво пулу време је завршено за пет кошева разлике у корист дома* ћина (40:35). Наставак игре се очекивао са стрепњом јер су све шансе, укључујућн ту и бурно гледалиште домаћих навијача, бцле на странп домп* ћина. Прсд сам крај утакми* це, одједном је дошло до преокрета у резултату и наша екипа јс, са до сада невиђеним, полето.м завршила утикмицу у своју корнст. Издаје OK ССРН ПАРАБИН Ypebyjc Редакциопи одбор Вршилац дужностн 1 главног и одговбрног уредннка Борђе Петковић Адреса Редакцнје: Параћин, Б. -Крсмановића 16 Тел. 83-694 Штампа „ГЛАС”, Беогоад, БлајковиИепп 8 Тел.: 335 384

ФОНД КЉИГЕ СОЛИДАРНОСТИ Општина Параћин долази у ред оних заједница на територији Србије чија Библиотека „Др Вићентије Ракић” једва прелази пола књиге по становнику (уместо 63.000, колико има и становника у Општини, а колико хнљада књига треба да има према европском минимуму. Фонд Матичне бнблиотеке у Параћину једва лосеже незавидну бројку од око 40.000 књига. Од ове бројке, које забрињавају, добар део су застареле и давно већ неактуелна издања). Материјални потенцијали наше Општнне нису пратили брз развој културних потреба у протеклом периоду. Условљени таквим односом и материјалном ситуацијом, нисмо били у могућности да обезбедимо неопходан књижевни фонд за потребе грађана Општине Параћин. Забрињава п упозорава чињеница да недостатак књиге највише погађа младе. Они, ие својом кривицом, остају без најосновннје школске лектире, без књига које су 11М драге и у којима пронадазе своје идеале нли себе. Како је књига део н>ихових потреба, најискренији прнјатељ, учитељ и најпоузданпји водич ка сазнању, наша заједничка одговорност је утолико већа. У најбољој намери да ублажп недостатак у књижном фонду, Редакција листа „14 дана” уз подршку Социјалистичког савеза, Савеза омладнне, Центра за непосредну дечју заштиту и социјални рад и Општннског синдикалног већа, покреће АКЦИЈУ СОЛИДАРНОСТИ ПРИКУПЉАЊА КЊИГА, драгоценог блага које често непотребно оптерећује кућне библиотеке. Овако прикупљене књиге ће имати значајну намену у оквиру новоформираног „Фонда књиге солидарности" Библиотеке „Др Вићентије Ракић” а у част пресељења ове културне институције у нове просторије. To ће бити најдрагоценији поклон младима пред прославу стогодишњице постојања Библиотеке и шестогодишњице постојања Параћина. Стручни штаб за реалнзацију ове акцнје формирала је Редакција листа „14 дана’’, БРАНКА КР СМАНОВИБА бр. 16. тел. број 83-694, који ће свакодневно од 7 до 19 часова примати и давати информаинје. Г Р А Б A Н И! ПРЕГЛЕДАЈТЕ КЊИГЕ У СВОЈИМ КУБНИМ БИБЛИОТЕКАМА, ИЗДВОЈИТЕ ОНЕ КОЈЕ ВАМА НИСУ НЕОПХОДНЕ, А ДРУГИМА МОГУ ПРЕДСТАВЉАТИ ДРАГОЦЕНУ ВРЕДНОСТ. ОТВОРИТЕ СТРАНИЦЕ ВАШЕ СУВИШНЕ КЊИГЕ НОВИМ ЧИТАОЦИМА КОЈИ KE ВАМ БИТИ БЕЗМЕРНО ЗАХВАЛНИ! Редакција листа „14 дана” У сусрет рођендану друга Тита и X конгресу СКЈ 15. мај — Сала ГА позоришта у 19 часова. ■ Регионално такмичењс рецптатора. Учествују победиици општинских таклшчења Вслнке Плане, Буприје, Светозарева, Свилајниа, Дсспотовца, Рековца п Параћина. Чланови жнрија: Иво Вучковић, саветник КПЗ Србкје, Момнр Брадић, днректор Народног позоришта у Крушевцу н Лзубнша Самарџић-Смоки, глумац, из Београда. 16. мај — Сала ГА позоришта у 19,30 часова. Брак на нервној бази — позоришна представа у извођен>у Драмског студија Дома омладине — Светозарево. 18. мај — Сала Већа технике у 19 часова. Књижевно вече клуба „Мирко Бањевић” Параћин. 21. до 25. маја Аеродром у Давидовцу — сваког дана од 7 до 19. часова. Традиционални падобранскн „Куп младости”. Учествују екипе нз свих наших република и екипа АК „Варшава” из Пољске. 24. мај — Градски стадион — игралиште ОКК ,Ј1араћин” у 19 часова. Свечана академија посвећена Дану младости. НАРЕДНИХ ЧЕТРНАЕСТ ДАНА БИОСКОПИ „АВАЛА” 14-16. МАЛО, МНОГО, СТРАСТВЕНО,- француска драма 17—19. ЏО КИД — амерички, вестерн 19. Матнне УБИЦЕ ДОЛАЗЕ ИЗ ГРОБА, италијански психичка дра.ма 21—23. ЈУРИШ НА БАЛТИК, совјетски ратнн 24—36. ЧОВЕК ЗВАНИ ПОДНЕ, италијанскн, всстсрн 26. (Матнне) ДВОБОЈ ПО СВЕТУ, италијански кри.м. 28—30. ПОСЛЕДЊА ШАНСА, амернчкп, драма „РАДНИЧКИ” 14—15. ХЕНРИХ VIII, енглески, нсторијска драма 17—19. ТАЈНА ЦРНЕ РУКАВИЦЕ, а.мсрнчки, псих. драма 20. УБИЦА ДОЛАЗИ 113 ГРОБА, нталијански, драма 21—22. НЕШТО СЕ ШУЊА Y МРАК, француски. драма 24—26. МАЛИ ВЕЛНКИ ЧОВЕК, амерички вестерн 27. ДВОБОЈ ПО CBETY, нталијански, кримнналис. 28—29. НОМАДИ СА СЕВЕРА, италнјанскн, драма 25. маЈ Градсхи стадион у 16,30 часова. Смотра фнзичке културе. Учествују: пионири-ке- омладинци-ке основних и средњих школа, припадници ЈНА и првопласирани падобранци ,ДСупа младости”. Програм: слетскс вежбе, атлетска такмичења, забавна такмичења, атрактивни падобрански скокови и друго. • Традиционални Омладински вашар у Поточцу са спортским и културно-забавним програмом. • Дан школе „25. мај” у Поповцу са пригодним програмом и спортским такмичењима. 26. мај — Стара школа ,Ј5ура Јакшић” у 11 часова. • Свечано отварање Библиотеке „Др ВићентиЈе Ракић". Y програму учествују књижевници: Десанка Максимовнћ, Мира Алечковић, Бранко ћопић и прваци На родног позоришта из Крушевца. • Градски стадион у 10 чаасова. Традиционални фудбалски сусрет између женскЈИ и мушких фризера Крушевца и Параћина. • Стрелиште Српске фабрике стакла у 8 часова. Општннско такмичење у стрел>аштву — гађање мал<> халибарском пушком за пионнре-ке, јуниоре-ке и сенно* ре-ке. • Градски стаднон — игралиппе О КК,,Параћин” у 10. часова. Првенствена кошаркашка утакмииа женских екнпа нзмсђу ОКК „Параћнн” и „Металац” Смедерево. Y организацијама удруженог рада, месним заједшшама и школама одржаће се свечана академија са пригодннм програмима и спортским такмичењима. Одбор за прославу 1944 1974 Мирослап Дшштрпјеинћ н Бранислав Ннколић ШПАНСКА АЕГЕНДА СЦЕНАРИО ЗЛ ДОКУМЕНТАРНН ФИЛМ 0 НАРОДНОМ XEPOJY БРАНКУ КРСМАНОВИНУ ПОСТАМЕНТ СВЕТА — ХУМАНИЗАМ S Најбољи сведоци његовог рада на организовању устанее к* су речи његове сесгре Нате Кузмановић: == — Ја сам стално била са Бранком и само сам ја из = породице знала ко му долазн. Знам да су му долазиле S неке другарице из Светозарева, Славка Бурђевић и Ружниа = Милановнћ. Долазила је и Живка Дамњановнћ нз Нуприје. ц Стално је долазно Франц Розин н професор Гојко Томнћ. S увек сал( желела да сазнам шта разговара са овим друго- = ®има и другарнцама али ми је он увек говорио: Ц ,Ја бих ти све казао али ти имаш децу и бо.^с је да =е ; ти не причам”. Ц : Једном му дођс Жнвка а он ме одмах посла ла спремам i вечеру како не бнх чула шта разговарају. Код њега су лоs) Лазчли сваког дана. Он је имао једну собу до кафанс U КОЈОЈ Је одржавао састалкс. Ту су долазилл друговн = Мика Урошевић, Мирко Бањевић, Гојко Томнћ н др^ти. ~ । Бранко је волео да слуша Москву. Било јс много другова свакодневно је долазио Бошко Буркчић из Светозарева. | Браико је после отишао у Београд и нишга нмје понео од новпа. Ја сам то пркмегила и тад је он рекао ла му не — I 2*®“ новац и ** Y Земун ход једног друта који има I фабриху сапуна. Обећао је да ће нам се повремсно јављатл. Шта је то, размшиљамо о речи.ма његовс сестрс, што 1’е ове л»уде спајало v овај бунтовни молекул. Која јс то сила која нх је одржавала v гравитацији — постамснт света ху.манизам. СРЦЕ СТРАХ ПРЕВАЗИЛАЗИ Пушке су на.м узимале мсру, стасу, руцн н пољубцу нежном, и нс знамо ко је гласније грмео воБе нлн топови. Под запнси.ма умукошс фруле и гусле и извишс се танкогласне пушке. Белпчка чста никал не истакну бслн барјак. Нн Крагујевачкп, ни Првн, нн Другн Шумадијски олрсд. јср срце старих превазилазн кад сс не сумља у Слободг. И Бранко ннје сумњао када јс учествовао у оснивању овнх прослављених јсдиница. ВЕЛИКИ ЛАБУД ПРКОСЛ Звездану речитост внсина још не разумссмо. По нејасном примату краћс жпвљењс јс садржајнијс. Пред велнка* ИЗ ШПЛННЈЕ: ПРИПАДНИЦН ПНТВРНАШ1ОНАЛНЕ БРИГАДЕ, СЛЕВА НА ДЕСНО СГДЕ: МИРКО КОВАЧЕВИК. РАТКО ПАВЛОВИП И БРАНО ВАЈС. СТОЈЕ: ЛАЗО ЛАТИНОВИВ И БРАНКО KPCMAHOBHfi. БРАНКО KPCMAHOBHfi KAO ШПАНСКИ БОРАЦ нн.ма некада се и судбина побоји: прерано их узме н неочекивано скрати гигантски замах. Таквим људима чистота дела је несумњива. Пронео је своје тело и своје дело кроз теснаце и бур, али задњн теснац метка не нзбеже. Ишао је тог августовског јутра 1941. са Космаја за Ваљевски одред као члан Главног штаба Народноослободилачке војске Србије, кад су га изненадиле пушке жандармеријскс заседе. И младо двадесетшестогодишње тело пало је јуначкн на прагу Револуцнје. Послс задњег смртоносног пуцња, Ве.шкп Лабуд Пркоса враћао се свом завичају. Уместо крила два крвава млаза текла су слободу. СА СВЕТЛИМ ПОЛ>УБЦЕА1 HA YCHAMA Девети мај 1945. Као да бусије оживеше. Сјатн се један народ око заставе слободе. Модре усне, крваве рукс још нису заборавнле да л.убе. Са светлим пол>убцнма на усна.ма, најлепшим орденом под звездама — Слободе, почсо је да живи један народ, али нијс заборавио своје мртвс хероје. Изненађеним звездама упитник је одвраћао фосфорни сјај Космају блиставн Орден Народног хероја Бранча Крсмановића. Захвалнк народ му полиже споменик. а њсгову родну кућу претвори у музеј, улние к ппсоле добише њсгово нме. Још једна судбина оста да се одгонета. 1

Дилема за cbe ПОСАЕДЊИ БРО1 HAI1IEI АИСТА? I« ГОДИНА I • БРОЈ 7 ПАРАБИН 28. МАЈ 1974. ИЗЛАЗИ СВАКОГ друГОГ VTOPKA ЦЕНА 1 ДИНАР ЛИСТ СОЦИЈАЛИСТИЧКОГСАВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ОПШТИНЕПАРАНИН • YKOAHKQ HE ДО15Е ДО ПОТПИСИВАН>А ДОГОВОРА О ФИНАНСИРАЊУ, ЛИСТ HE ПРЕСТАТИ ДА ИЗЛАЗИ Послс вншемесечних напо ра грађанн Општннс Параћнн ДОбИЛИ су свој Л11СТ. До сада нисмо о начину н>еговог стварања обавештавали наше чнгаоце из простог разлога што смо сматралн да су напори друштвеаополнтнчкнх организација и ру ководства за правовремено информисање радннх л>уди и граВана стална обавеза и трајни задатак. Пошто су наступиле тешкоће у обезбеђењу финансијских средстава за његово нзлажење, дужни смо да упознамо name читаоце како су текле акцнје до излажења првог броја и каква судбина може да задесн лист. Идеја о оснивању општин ског листа стално је живела у нашој општини, а посебно у граду. Она је освежавана на многнм скуповима и пре тварана у потребу. Y акционим програмима друштвено-политичких организација п Скупштнне општине, који су донети на бази задатака из Писма друга Тита и Извршног бироа Председшшггва СКЈ, утврђени су и задаци везани за информисање. Y акционом програму OK ССРН овај задатак је и конкретизован на тај начин што је предвиђено да се изу че могућности за оснивање отптинског листа. Општинска конференција ССРН на седници одржаној 30. јуна 1973. године размат« рала је проблем пнфорлшса н>а у нашој општинн. Детал»на аналпза поткрепљена чињеницама указала је да су радни л»уди н грађани наше општине врло слабо информисани о најзначајпијим питањима нз свих области друштвеног живота, док је продубљено информисан>е привилегија мањег бро ја л>уди. На истој седници утврђена је потреба за оснивање општинског листа и задужен је Извршни одбор OK ССРН да води конкретну акцију на реализацији ове потребе. Од јунске седнице па до заједничке седнице ОК ССРН и Општинског синднкалног већа, одржане 23. фебруара 1974. годпне, изучаване су могућностн на ко ји начин задовољити ову илшеративну потребу. Обавл>ене су консултације са представницима организапија удруженог рада, месних и интересних заједница и та акција је једнодуш но подржана. Најтежи проблем представљао је финансирање листа. Договорено Је да се финансирање обезбеди на бази могућности OOYP-a, месних и интересних заједница, фондова, дру штвенополитичких организација и буџета CO. Пошто се доста каснило са доношењем одлука о 'учешћу у финансирању, а заДаци везани за изборе нису трпели дал>а одлагања, на фебруарској седници ОК ССРН и ОСВ донете су одлуке о оснивању листа, и именовању вршиоца дужности главног и одговорног уредника, иако нису обезбеђена потребна средства. Група ентузијаста прихватила Је да првих пет броЈева изда без икакве накнаде за љихов рад. Тиме су трошкови издаваља листа, практично, сведени иа најнужније материЈалне трошкове. Први број, као што је познато, појавио сс већ 5. марта. Од 23. фебруара до данаш нег дана вођена је акција за сбсзбеђањс финансијских средстава. Оргаиизацијама УЛРужеиог рада и осталим учссници.ма у <Ј ииансиран»у мослат је Дпуштвени договор о финансирању општинског листа на изјапш>аван>е са молбом да се то учини у што је могуђе крађсм року, како бн се заказао дан свечаног потписннања. Изјаш1едног броја суфи* иа:-*сиЈепз тскло Је доста спгпр пздоЈвка, кг''» h v сви.ч раз* (Иаставак на 3. страни) ЗАВРШНА ОЦЕНА ИЗБОРА ИНИИСУ ПР01ЕКАИ БЕЗ ПРОБАЕМД у ЧЕТВРТАК, 23. МАЈА, ОДРЖАНА ЈЕ ЗАЈЕДНИЧКА СЕДНИЦА О1Ш1ТИНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ СК, ОПШТИНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ССРН, ОПШТИНСКОГ СИНДИКАЛНОГ ВЕНА, ОПШТИНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ CO И ОПШТИНСКОГ ОДБОРА СУБ НОР-а, HA КОЈОЈ ЈЕ ИЗВРШЕНА АНАЛИЗА ПРОТЕКЛИХ ИЗБОРА И УТВРБЕНИ ЗАДАЦИ ДРУШТВЕНОНОЛИТИЧКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА У ФУНКЦИОНИСАЊУ ДЕЛЕ1АТСКОГ СИСТЕМА. ДОНЕТА ЈЕ ОДЛУКА О ФОРМИРАН>¥ КЛУБА САМО¥ПРАВЛ>АЧА. седници је присуство. ВАО И ДРУГ ВИТА ПЕТКОВИН, ЧЛАН ПОЛИТИЧКОГ АКТИВА СК СРБИЈЕ. Органи друштвено-политичкпх организација били су једaiOAyiiiHH у оцени да су нзбори у нашој општини за делегације, делегате и функционере Скупштине општине обавдени на поптуно задовољавајући начин. Ова оцена поткрепљена је чпњеницама које говоре о масовном учешћу бирача на великом броју скупова који су одржани у OOYP и месним заједницама, поштовању критеријума кадровске политике, оствареној радничкој већини у делегацијама и Скупштини општине и снажној подршци која је npv жена делегатском систему и политици Савеза комуниста. „ПоволјНИ резултати — рекао је у уводном излагању Никола Вићић, председник OK ССРН — произашли оу из јединственог деловања друштвенополитичких оргаиизација на челу са организацијом СК. Широко развијена политичка акција и добра организованост сузили су простор за деловање антисамоуправних, демагошких, кортеш ких и других конзервативних снага”. Ипак, речено је, избори нису протекли без проблема. Њих је било у неколико месних заједница и нису утицали на општи успех. Наглашено је да је у Голубовцу вођена групашка поли* тика у предлагаљу и избору делегата, док су у Својнову, Буљану и Мириловцу у избору делегата затајиле друштвенополитичке организације и коорди нациана тела за изборе, јер су дозвдлили да се избори понавл»ају. Оцењено је да су у ови.м меснџм заједницама политичке снаге подељене и да носиони непожељних појава треба да сносе одговарајуће санкције. Задаци који стоје пред делегацијама, делегатима, месним заједницама и друштвенополитичким организацијама исувише су одговорни н сложени да не могу да трпе опортуноидсструкгивно понашаЕБе поједииаца или трупа. Код утврђивања задатака V функционисању делегатског система пошло се од чпњеницс да се власг и сал1оуправл>ање радничке класе засшша на одлгчујућем утицају удруженог рада на одлуке којпма се регулише живот у комуни. Отуда дс* ОСТОЛРЕПЛ JF. 1’ЛДННЧКЛ ВЕННПЛ V CKVIllUTHIIIi ОП11ГШ111'. НЛ Р£ДУ CY ИНТЕРЕСИЕ ЗЛЈЕД1П1ЦЕ легације и делегати имају врло одговорну дулоност у заступан»у аутентичшгх интереса својих бирача. Да бн они били заиста аутентични потребна je честа консултација радних л>уди и грађана. Говорећи о уклу чивању и непосредном утпцају радннх л>уди и грађана на одлуке скупштина друг Biihnh је рекао: „Посебно учешће радних л>\г дн и грађана преко делегагџца и делегата значило би замену представничког систе.ма са једном једином разликом што уме сто одборника сада имају делегацију и делегате. Такав начин рада не би задовољио иктенције новог Устава, а делегат ски систем би разочарао радне л>уде и грађане којн су му дали безрезервну подршку. Зато друнггвено-политичке оргаиизације и остале субјективне снаге имају велику одговорност у организоваљу зборова радних л>уди и грађана на којима би се добијало њихово мишљење и став по појединим питањпма о којима ће скупшпша ошдтине доносити одлуке”. Улога нашег листа у пзборима и подршка даљем излажењу Указујући на значај који је лист „14 дана" имао у инфорхшсан>у грађана током припрема и спровођења избора, друг Вићић је, између осталог нстакао: „Први број је изашао, управо, оног дана када је усвојен нови Статут општине и naw вестио да ће својим садржа.иг ма, објективношћу, разноврсношћу, практичношћу, правовременим информацијама о свим жптовним токовима, pav ним победама и учињеним пропустима итд., омогућити радничкој класи наше општине да успешно нзврши историјске за датке које јој поставља нови Устав и Савез комуниста на челу са другом Тртом. До сада су изашла шест бројева листа, који су како у пог леду техничке опрсме, ширинс захвата друштвене проблематике, начнна интсрпретацнје name стварности и путева дал>ег развоја задовољилп бројне чнтаоце града и села. Довол»но простора посвећено јс припрема.ма за нзборе. а у последпл четири броја граћани и радни људи су обавештавани о најважнијим питањима везаним за изборе". Онјепосебно указао на тешкоће које нас прате у вези са потписивањем самоуправног договора о финансирању листа у наредних 5 год, о чему у овом броју листа објављујемо посебан напис. Приоритетнн задатак: конституисање самоуправних интереснпх заједница Указујући на потребе да се активност са.моуправних интересних заједница прилагодн iui- ?енцијама Устава, указано је на потребу ангажовања Социјалистичког савеза и Синдиката да се овај вео.ма значајан задатак успешно реализује, јер on значи употпуњавање самоуп равне структуре у комуни. Самоуправне интересне заједнпце треба тако поставити да оне буду прави оквир слободне размене рада нзмеђу организација удруженог рада и друштвеннх делатности у области школства, здравства, културе, дечије заштите, физичке културе и др. Изјашњавање радних л>уди о самоуправним споразумима треба да се одваја истовремено за све интересне заједнице, како би се избегло често окупљање радних људи, чиме се у маебој или већбј мери вршп nopeмећај v процесу пропзводње. Друштвено-политичке организа* циje he се правовремено утврђи (Наставак на 2. страни) У часш X конјреса СКЈ 1ШИИ У HOBOI Y недсљу, 26. маја 1974. у присуству многобројнпх гостију, председник Скупштине опш тине, друг Слободап Миливо* јевић, предао је Библиотеци „Др Внћентије Ракпћ” нове просторије на употребу. Обраћајући се присутннм гостима, другарица Л>ил>ана РадовановиН је рекла: Драги гостн, Драш пријатељи, Тешко јс у овом тренутку изразитп радост н задовољство што смо коначно, добплп такве услове за дал»и рад и деловање ове културне институције која већ стотпну година постоји, а до даиас није имала своје право „место под сунцем” у опом граду. Исто тако, радоспи смо што зграла старс гимназије, у којој су училе бројнс геперације параИннских интелсктуалаца. на овај начнн. a V слнчиој функци|и, продужује свој жнвот. Непотребно је наглашавати 4Hibeuiniy да Јс библиотска у протеклом псриоду, под tout ким условпма — како смеш* THjiiiiAi, тако и матсријалним, уснешно обавдала сооју врло значајну друттнспу фупкцију 11 на тај начин доппиносила да зиар.с — као пајмоВннјс оружЈе, брже дођс до оних којч.ма јс потрсбно да би дали JillllllllllllltllUnnilllllllllllllilllllUllllllllllllllllUlllinillllllllllliniinnilllllilllllllllllllllliniiiuuiiuiiiuiiiiUlIlj ilNIO-NAAAKI-IIAHIIIA Три догађаја који својом изузетношћу пле- | i не и који сваки за себе представља тренутак вре- I | дан пажње сваког нашег радног човека слили су i | се ових дана у велики црвени цвет Револуције ? е самоуправно организованог југословенског дру- | | штва. Друг Тито је, непосредно пред рођендан, до- | | живео још једно плебисцитарно признање радни- 1 | чке класе, чији су га делегати изабрали’ за пред- | | седника Социјалистичке Федеративне Републике | | Југославије без ограничења мандата. To је ујед- | | но била н захвалност за све оно што је Он чинно | | следећи свој револуционарни рефлекс да прин- = ј ципе марксизма-лењинизма о пролетерској држа- | i ви у одумирању оживотвори са класом чији je 1 | припадник. | Своју радост што се, без обзира на тешкоће | ј и тежину задатака, оживотворују Његове жеље, | i произашле из срца милиона, о самоуправној co- Г | цијалистнчкој заједннци равноправннх народа и | | народности, друг Тито је поделио са омладином | 1 и грађанима прослављајући Дан младости и свој | | рођендан на Стадиону ЈНА, где су му омладина з i и пионири кроз песму и игру изразили дубоку | г приврженост и спремност да се ангажују, да ства- i | рају своју лепшу будућност са Титом на челу. | Јуче, друг Тито је отворио својим Рефератом | | „Борба за даљи развој социјалистичког самоуп- | е рављања у нашој земљи и улога СКЈ" Десети кон- | | грес Савеза комуниста Југославије, јубиларнп | 1 договор југословенских комуниста, на коме ће | | они преузети нове обавезе у погледу усмеравања § | пашег друштвеног развитка. Конгрес ће, следећи једнодушне захтеве ко- | | муннста, радних људи и грађана, изабрати друга е i Тпта за доживотног Председника Савеза комуни- | г ста Југославије. Кроз то ће бити изражена наша | | спремност да Титов курс следимо, да стварамо i = самоуправно социјалистичко друштво, да ства- । | рамо Титову Југославију, по свему јединствену | I заједницу народа и народности. ....................................... ................................................................................ mu................................... . nyimjit доприпос нашем ДРУ штву. Старпји ПараНипци знају одакле се и како почело и са којпм су се потешкоћама, нс само библиотека већ н остале културнообразовне инстнту цнје сукобл>авале у протеклом периоду. Зато је у овом тренугку наша заједнпчка радост веИа, што слго удруженим налорима смогли снаге да обезбедимо овако прпјатан кутак — дом кн»нге у нашем граду. Поре1зсњс са послератним почецима, када се почело са стоткнак Kibiira, и данашњом, релатнвпо скромном бројком од око 40.000 књпга, нас охрабруЈс да још нстрајније н прнжсљније обезбеђујемо, iicipaжујемо услове за жнвот књиге, међу нама. Исто тако, и број корпсника, који из годп* не у годину расте, показује нам и упозорапа да јс књнга стално потребна и да ]е наша обавсза да омогућимо свима да најбрже до ље дођу. Пет хиА>ада корнснкка, мећу којима је око три хиљаде младих, иишс стоиша стручњака, су знак да је Библиотска yew нова потребна свпм друштвеним структурама. Наша брига и обавеза да п становницима name Општинс на сслу обсзбедимо да брже дођу до кн>цге, није изостала. Настојали с.мо, и у добром броју села успели, да н књигу под пристојним условима пружимо на корншћење. Наше славл>е јс утолико Belie што га одржавамо непосредно пред почетак Дссстог конгреса Савеза комуниста ЈугославиЈс, који he поставнтц темеље даљем развоју самоуп* равног соцнјализма, иовој етапи наше Револуцнјс. Н Бнблцотека lie се укључити у спровођење конгресних ставова, отварајући широм своја врата раднмчкој класи, да овлада зпакем којс јој јс нсопходно за обављање како раднпх задатака, тако и своје прло одговопнс исторнјске улоге, самоуправљача овога друштва. Дечје одсљеп.с, Оделзсп»с за пдраслс корпснике, Научно одељење са сп>дп?ском чнтаоницом и заппч-’]-а !»бчрка. ка* ја до сада пчЈе фуикцпли1К'л* ла посебно. у попкм условима (Наставак на 2. странп)

CTPAHA2 14 ДАНА ЗАВРП1НА ОЦЕНА ИЗБОРНЕ АКТИВНОСТИ ИЗБОРИ НИСУ ПРОТЕКАИ БЕЗ ПРОБАЕМЛ (Наставак са 1. странс) вању објективннх критерију.ма и мерила ira. оонову којих he се стнцати доходак у друштвеним делатностима. Y остваривању овога задатка треба да пруже неопходну помоп органи инт«- ресних заједница, јер неповољан материјалнн положај образовања и здравства условљаваjy да се њиховом преконституиаању брже ради. Y дискусији су подржани ставови из уводног излагања Братислав Марковић, секретар OK CO, је говорио о улози младих на оживотворењу делегатског система. Посебно се заложио за реформу наставно-образовног процеса и за решава* н>е актуелних друштвених проблема путем самоуправног споразума и друштвеног договарања. Фор.миран је клуб самоуправљача Радомир Милановић, секретар ОСВ, је говорио о активности Синдиката у спровоћењу протеклих избора и о друштвеној одговорности ове организације за успешно функционисање делегатског система. Он је иажњу присутних задржао на потреби формирања клуба самоуправљача, при чему је истакао: „Клуб самоуправљача за чије формнрање треба данас да се изјаснимо ће окупљати и допринети развоју самоуправних односа у радним заједницама на териториЈи наше општине. Делатност клуба самоуправља- .ча је таква да би његово формирање и рад моралн да подр- ^есвесиндикалне подружнице и руководства, јер оспособљавање радничке класе да шго пре овлада новикама у нашем ДУШАН РУЖИН: МРТВА ПРИРОДА ЛЕВИ------------------------------------------ ----- УГАО ЕПИГРАМИ РЕВАНШ Кад у трамвај старији ућу нико им место усгупити неће, ол’ истом мером они epahajy кад MAahu доћу у предузеће. НЕДОСТАТАК Иако улице стално копају, још. увек канализације нема која. може прихватити мноштво текућих проблема. ЕПИДЕМИЈА И порсд вакчпнација ц великих упорности, joiu усек има болесних од хроничне неодговорности. Тишке (Наставак са 1. стране) пружнће далеко веће могућ« ности за коришћење књиге. Испред колектива Библнотеке ,Др Вићентије Ракић” и свих корнснпка наших услуга, осећам се обавезном да се још Једном захвалим иници|аторима ове корисне акције, уз o6ehait>e да ће.мо оправдати њихово поверење, Посебно се захвал>у]емо Скупштини отпипше Параћин, на иницнјативн и подршци, систему је од огромног значаја за развој радничког самоуправљаља ц самог система. Делатности клуба ће бити следеће: — рад на унапређењу, развијању и продубљивању система и метода самоуправљања у радним орга* низацијама, друштвено-политичкој заједници. — размена политичких самоуправних искустава; — међусобно упознавање самоуправљача преко клуба из различЈпих радних организација; — подизање нивоа знања и способности чланова органа самоуправл>ања и радних људи за обављање самоуправних функција; — успостављање непосредне везе између радних организација и њиховнх органа управљања, с једне сг ране и друштвено-полнтич ких заједннца и других инстшуција с друге; — упознавање радних организација са променама прописа којим се регулишу самоуправни односи.” У дискусији су учествовалн још и Живојин Томић, Гргур Тодоровић, Благоје Николић, Драгослав Стевановић н омладинац 113 Шавца. Скуп је усвојио одлуку о оснивању Клуба самоуправл>ача. И НА ГРАДСКОМ НИВОУ ИЗВРШЕНА ЈЕ ОЦЕНА ИЗБОРНЕ АКТИВНОСТИ На заједничкој сздницп из' вршних органа друштвенополитичких организација Месне заједнице Параћин, којој су присуствовали и срекретари огранака СК и председници подружница ССРН, као члалови градског политичког актива, дата је оцена политичке активности у припремама и спровођењу избора у граду. Седница је одржана 21. марта 1974. Отварајући дискусију, друг Младен Радуловић, је у име радне групе поднео краће уводно излагање, у коме је посебну пажњу оклонио оцени изборних резултата и политичкој припреми бирача. Он је, између осталог, истакао: „Ако се зна да је излазак наших бирача са нешто преко 76°/о од' укупног броја уписаних, онда то мора да забрине и упути на оиену да смо, и поред интензивног ангажовања, нешто можда и пропустили. Због тога је одмах, након избора, спроведена анализа избора и изборних прнпрема у свим ор’ ганизацијама СК у граду, прибавл>ени извештаји из подружwinie ССРН о примедбама на протекле изборе и узронима који су до умањеног одзива биРадним људима и грађанима општине Параћин Извршни органи друштвено-политицких ОЈрганизација, секретари слранака СК, председници пооружницл ССРН и чланоеи политичког актива града Параћина, на састанку одржаном 21. маја 1974. године извршили су анализу протеклих избора за делегације, делегате и Дру штвено-политичко eehe Скуиштине ошитине и констатовали да су избори, и поред пропуста којс смо tL\ta/iu у бирачким сиисковима, успешно завршени. Велики доиринос ностигнутим резултатима дао је Општински лист „14 дана". Пошто je Mik>eo даље издавање доведено у питање, због неприхватања финансирања од стране неких оргакизација удруженог рада, месних заједница и самоуправних фондова, на састанку је закључено ДА СЕ УПУТИ АПЕЛ' друштвено-политичким оринизацијама, радцим људима и граћашша ДА АИСТУ ПРУЖЕ ПУНУ ПОДРШКУ, како би могао да настаеи са излажењем. Извршни органи друштаено-нолитичких организација и друштвено~политички радници истичу да је лкст својим садржајима, начином афирмације рада и радничке класе, техничком опремљеношћу и ширином захватања проблематике из наше средине испунио задатке и циљеве ради којих је основан и на тај начин јс обавезао свак.01 натег радног човека да му прухси безрезервну подршку. Одаје се пуно признање Општинској конфсренцији ССРН за напоре које је учинила у оснивању листа и борби коју води за ње?ов опстанак. Посебно признање се одаје Редакционом одбору и сарадницима листа за све оно што су учинили да лист „14 дана" буде завољен од становника граоа и села. Извршни органи упућујући апел радним људнма и грађанима наше општчне, оа својим изјашњавањем пруже пуну подршку његовом даљем излажењу, изражавају истовремено бубоко уверење da he се финансијски проблеми превазићи и da he лист и даље бити значајан чинилац и савезник у обављан>у задатака који очекују субјективне снаге name ошитине. Извршни органи друштвено-политичких организација града Параћина БИБЛИОТЕКА У НОВИМ ПРОСТОРИЈАМА рача на изборима, па је интересантно да је поента у констатацији да су томе допринели лоше уређени бирачки слиско* ви. Ми, овде данас, код ове ан* ализе мемамо за задатак да утврђујемо одговорност онога чија су брига били бирачки спискови, ако се сложимо да су као несређени имали заиста утицаја на одзив бирача на изборима, али би морали да се сложимо да је овде присустно више елемената. Пре свега, партијска организаиија органа уп’ раве, где се бирачки спискови и воде и који је најодговорнији за њихову несређеност, управо ових дана испитује узроке који су довели до оваквог стања и ако нађе да има одговорности до службе, кривце мора позвати на одговорност." После уводног излагања, у дискусији је узело учешће више другова даЈући подршку изнетим констатацијама. На седнипи је посебно било речи о улози листа „14 дана", коме је дата пуна подршка. Закл>учено је да се радни.м л>у дима упути отворено писмо у вези са опстанком листа, које објављујемо у целинн. ОпштинскоЈ заједницн култу ре, на нзванредним напорима у обезбеђењу потребних финансијских средстава, ннжењерима Браниславу Бранковићу и Радету Прокићу, на свесрдној стручној помоћи, као н оним привредннм организаци- |ама које су ову нашу акцнју подржале. Захваљујемо се свим гостимакојесуову нашу акциЈу поувечилн овај наш свечанн треиута. ЈУБИЛЕЈ Сто година параћинске Апотеке Параћинска апотека ове гсг дине слави један вредан и значајан јубилеј, 100 година свог постојања. Прославу организује Медицински центар Параћин, Фар.мацеутско друштво Србије и Музеј за историју фармације Фар.мацеутског факултета у Београду. Покровител, је Фабрика лекова „Галеника”. Прва апотека у Параћину отворена је 11. августа 1844. го дине и Карл Ерлих, пореклом Немац био је први апотекар. После Ерлихове смрти, његова жена задржава право сопственика апотеке и узима магистре које плаћа за рад у апотеци. Један од њих је и Никола Марић, после кога из Аустроугарске долази и Војислав Ракић. Тек касније, када је стекао српско државл>анство, стиче право да купи концеснју и постаје сопственик Ер.шхове апо теке. После тога Никола Марић отвара и другу апотеку. Параћн-н је имао две апотеке све до 1962. године, када су се оне удружиле у једну, која и данас ради. Ову радну јединицу сачињава 7 фарма* иеута и 4 фармацеутска техшгчара, а радно време јој је ПОВОДОМ ДАНА БЕЗБЕДНОСТИ у ПОСЕТИ РАДНИМ КОЛЕКТИВИМА Начелник Одељења за унутрашње послове примио је 13. маја делегацију пионира и олг ладине Општине Параћин. На пријему су вођени разговори о задаци.ма Службе безбедности, као и о мсђусобним односима пионира, омладине и Службе безбедностн на плану друштвенс самозаштите. Том приликом су уручене паграде ученицима основних школа, чнји су радоBn бнлп посвећени Дану безбелности. Истог дана, председник Скупшгине општине примио је делегацнју раднс заједнице Одел>ен»а за унутрашње послове Скупштине општине Параћин, и честитамо и.м празник и ју биларну годЈгшњицу, истакавши да је Служба унуграшњих послова успешно извршавала своје задатке н пожелео јој дал>и успех у раду. Затим су вођенн разговори и о задацима који у будућс очукују Службу безбедности. Председнпк Скупштнне општлне иаградио јс ручним сатом замениха коман’ ланта Станице милиције Бопивоја Гавриловића, за посебчо постишуте резултате у извршаван>у задатака.’ ДелегациЈа радне заједниие OYTI Параћин посетила је 14. СА ПРИЈВМА У СТАКЛАРИ 24 часа. Апотека је снабдевена свим потребн1ш савременим .медикаментима, јер велико је подручје које она опскрбљује, скоро цело Поморавл>е. Y скло пу ове anoieKe раде и апотекарске станице, у Поповцу и Рашевици. Просторије које Апотека сада заузима мале су и неподесне да при.ме и задовол>е потребе грађана, и зато се та зграда крајем ове године руши. На њеном месту подићи ће се нова грађевина по свим хигијенскпм и техничким норманг* вима. Ова пространа апотека моћи ће да задовољи потребе л»уди читавог краја и коначно ће се чекање и гужве откло нити. Ову значајну прославу увелнчаће своји.м присуством п емннентни прсх^сори Фар.мацеутског факултета из Београда, Др ВоЈислав Марјановић и Др Драган Ступар. Y току про славс откриће сс и спо.мен плоча на кући у којој се налазила прва Апотека, а послс прославе издаће се монографија „Здравствена култура Параћина у 19. веку". Д. Анђелић 1____ • маја радну оргачнзацију ИВТ Бранки Крс.манозип, а 15. маја Српску фабрику стакла. За време посетс дслегација је обишла погонс овнх opi аннзацпја, упознала се са њнховим успссима и проблемнма. Вођенн су и разговори на 1е.му мсђусобнс сарадУБс — заштити дру штвене имовине и други.м питањима друштвене самбзаштите. Y Међуопштннском секретаријату у Свстозареву одржана Је маја свечапосг поводдм јубилеја, иа којој је говорио подсекрегар PCYII-a Србије друг Косић. Свечаности, порел представника Службе безбедности Међуогтшпгнског секретаријата за унутрашнл послове, присуствовалп су и председници Скупштина општина секретари OK СКС и друш ру ководиоци опшпшскнх друшг вено-политнчких организација. Том npihuiKOM уручена су одликовања председника Репуб' лчке за постиг.чуте резултате V извршењу послова десеторицк радиика овог одел»ен>а. Тим поводом награђена су новчано и два раднпка, којн су прове' ли ефективчо прско двадесет пет година у Службн унутрашibiix послова.

МДАНА СТРАНА 3 НАД КОНГРЕСНИМ- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - РЕЗОЛУЦИЈАМА Остварење начела Устава-првостепени задатак СК Пише: (БОЖИДАР МАДИН) V Резолуцнјн „Задаин Савеза комуниста Србије у развоју политичког система” истиче се да је прворазреднн друштвенн и политички задатак свих свеснпх организованнх социјалистичких снага на челу са Савезом комуниста — остваривање начела Устава. Опште је познато да како Устав СФРЈ тако и Устав СРС полазе од тога да ннтерес радничке класе мора бити домн* нантан на свпм нпвоима полнтичког одлучивања. Стога је задатак СК да стално подстнче, мобилнше и оспособвљава раднике и радне л>уде да активно учествују у управл>ању свим друштвеним пословима. Јер, интерес радничке класе не може учинитн доминантним ннко ван ње саме, већ је радничка класа ставл»ена у положај да сама наметне и остварује свој интерес као превасходни друштвенн ннтерес. Делегатскп систем као облик самоуправно организоване радннчке класе и осталих радних људн управо омогућава рад ничкој класи да обезбеђује свој утнцај у одлучивању о свим друштвеним пословима и на свим нивоима. Основна предпоставка за укупно функционисање делегатског снсте.ма и његову афнрмацију, по нашем мншл>ен»у, јесу развијени самоуправни односн у основним органнзацијама удружсног рада, .месним заједницама н са.моуправним интересннм заједницама. Због тога је задатак свнх ООСК, сваког члана СК и руководстава СК у Општнни да се боре не само за нор.мирањс односа у основним органнзацијама тдруженог рада, мссним заједница.ма и самоуправним интересним заједннцама у складу са Уставом, већ да се боре да нормативна решења утврђена Уставом, самоуправиим споразума и статутима прстворе у реалне друштвене одпосе. Остварујућн апсолутну радничку већину у органи.ма самогправљања, делегацијама, већима СО-е и у свнм другим случајевнма, обезбеднли смо само један од услова за доминантан утнцај радннчкс класе. Да би радничка класа и оста ли радни л»уди овладалн целнном односа друштвене репродукције, неопходно је да сс обезбедн стална актнвност делегација у основним оргапизацпја.ма удружеиог рада и месним заједннцама, јер ће се само на тај начин успешно превазићи представничка демократија. To значи да не смемо дозволитн потпуну самосталност делегата, већ они морају како у већима Скупштнне општине, тако и у скупштинама самоуправннх интересннх зајсдница деловатн у складу са захтевима, жел»ама и интереснма делегација, а у крајњем случају, у складу са интересима радннх л>уди у основним организацнјама удруженог рада и месним заједницама. V противном, делегати би попрнмили карактер досадашњих одборника, односно чланова скупштина поједнних заједниџа, а ти.ме би наступнла опасност да интереси радничке класе и осталих радннх л>уди не постану домннантнп. Задаци СК у вољовривреди Повећање пол>опривредне производње, уз истовремено прилагођавање структуре производње друштвеним и природни.м условнма у Републици, пораст продуктивности рада, затим промена начина и услова живота и рада на селу, уз развој самоуправних односа — основнн су задаци Савеза комуниста у пољопривреди и на селу који проистнчу из резолација V1I конгреса СКС. Да би се остварило повећање пољопривредне производн»е, као значајан фактор укупног привредног развоја у Републици, неопходно је развијање разноврсних облика кооперације, удруживање средстава и рад у друштвеном сектору са средствима и радом индивидуалних пол>опривредних произвођача, и на тој основи укључивање ових у удружени рад и подруштвљавање пољопривреде, у првом реду пољопривредне производње, на принципу добровол>ности. Подруштвл»а вање процеса рада у пол>опривреди, на принципима утврђеним новим уставима, основни је предуслов за укл»учиван>е индивидуалних пољопривредних произвођача у самоуправне токове и односе, Истовремено, задатак је СК у месним заједницама у ООУР у пољопривредним и друштвено-полнтичким заједницама да, поред унапређења пол>опривредне производње кроз усавршавање процеса производње у свим секторима пољопривреде, регулисање односа у промету н развоја прехрамбене индустрије, стално ради на груписању земљишта путем комасацијс и арондације и повепању површина у друштвеној својини путем откупа, ограничавању права поседовања и наслеђивања пољопривредног земљишта од стране неземл»орадника. Посебну улогу у повећању робне производње у поллпрнвреди, има општина која пореском политиком може и треба да стимулира индивдуалне пол>опривредне произвођачс да се, уместо сваштарења, оријентишу на робну производњу. Наравно, у том смислу потребно је изградити политику дугорочног развоја пол>опривредс у целинн н по појединим гранама, у складу са предлогом основа заједничке политике дугорочног развоја СФРЈ до 1985. године. Повећање робнс производње, уз удружнвање м разних облика производне сарадње на самоуправним основама, ство риће услове за брже решаваље социјалних проблема на селу, у првом реду здравствсног и инвалидског осигурања поллприврсдних произвођача. Поред тога, урбанизација сеоских насељених мсста и уопштс приблнжавањс услова живота у селу условима живота у граду, допринеће успоравању друштвено н економски иеоправдане миграције на релацији село — град. Изнсте задаткс могућс је остварнти, уз ста/\но идејно и акционо јачање СК на селу и у основним оргапизацијама удруженог рада у области пољопривредс. Посебан задатак који стоји прсд основјим организацијама СК на селу јестс обнављање организације новим члановима, пријемом младнх прллпривредних произвођача идејн определ>ених за политику сК. Комунисти на селу посебно требада се ангажујуу организацијама ССРН и Савеза омладине, да раде на марксистичком образовању, у првом реду омладине која је определ»ена за рад у пољопривреди. Свакако, овакву активност СК на селу мора стално да иницира и потпомаже Општински комитет и други оргапн Коифсрснције СК наше општннс. ПОСЛЕ VII КОНГРЕСА СКС У 1ИУ |Е ПМУЧАВАЊЕ КМГРЕСНИХ НЗШЦИ1А После опссжјпјх припрема. које су окончане одржавањсм саветовања са члановњма поли* тичког актива и секретарима основних организација СК, одржаног у суботу, 18. маја 1974. у организацијама СК јс започета активност на проучавању и спровођењу у живот конгресних резолунија. Саветовању су присуствовали н други Вита Петковић, члан Политичког актива СК Србије. Са саветовања је упућена честитка другу Титу поводом избора за предссдника СФРЈ без ограничења мандата. Образлажући приступ овом задатку, друг Драган Вељковић, председник Комнсије за ндеолошкополитичко образовање, је указао на меопходност да се у организацијама СК нау пре проуче, а затим да се кроз конкретне програ.ме ради па реализацији задатака које је пред комуннстима поставпо Седмн конгрес СК Србије. Органнзацијама су презентнрани краћи пзводи у впду теза, чимс је омогућено члановима СК да брже и потоуније сагледају ове задатке. „Оваквим приступом проради резолуцнја п.мамо за цил> да нстакнемо најзначајнија питања и. задатке које ће комунисти наше Општине прихватити и кроз сопствене прог раме акција реализовати —" закључно је друг Велжовнћ. Узихгајућн реч у дискуснји, ДРУГ МИЛУТИН МИЛОШЕВИБ, НОВИ ПОТПРЕДСЕДНИК РК ССРН СРБИЈЕ На последњој сединци Републичке конференције ССРН Србије, за једног од потпредседннка изабран је идруг МИЛУТИН МИЛОШЕВИБ. Друг Милошевић је рођен 1929. у Сикирици. Шумарски факултет завршио у Београду 1972. Члан је СКОЈ-а од 1945. a Савеза комуниста од 1948. За време школовања у Парићину и Београду био је истакнути скојевски руководилац. До 1962. бно Је на разним руховодеђнм дужностима у привреди. Затим је био председник Народног одбора општине Параћнн и потпредседник Скупштине среза Крагујевац. Од 1965. до 1968. налазио се на дужности секретара Срсског комитета СКС Крагујевац. Биран је за члана Централног комитета СК Србије на Пстом и Шестом конгресу СК Србије. Бно је члан Прсдседништва и Ивршног комитета ЦК СК Србпјс и прсдседник Комиснје за рад ЦК ка развоју меВунацоналних и међурепубличких односа. Y протсклом псриоду био је посланик Републичхог nclia Скупштине СР Србије и прсдседник Одбора за привреду Републичког всћа Скупштнне СР Србнјс. Одликован Је Ордсном Републике са бронзаним венцем. На Седмом копгресу СКС изабран је за члана ЦК СКЈ. друг Вита Петковић је истакао да пред комуниспша стоје чри бнтна задатка, који треба да буду окосница њихове акПРИЈЕМ НОВИХ ЧЛАНОВА Y органнзацијама СК општине Параћин за прва четири месеца ове годнне V чланство Савеза комуниста примљена су 124 нова члана, од којих су 108 омладинци до 27 HHCY ПРИМАЛИ НОВЕ ЧЛАНОВЕ СК И поред тога што имамо запажену активност на пријему нових чланова СК, друг ПЕТКО ЛЕ КОВИБ, је на саветован>у истакао да је још увек велики број организација које за прва четири месеца нису вршиле прнјем новнх чланова. Међу њима су: сеоске (Дрено* вац, Буљане, Бусиловац, Голубовац, Сикирица, До ње Вндово, Давидовац, АКЦЕНТИ Годишњи одмор-шта је то? ® ЗА САДА, 0 ГОДИШЊЕМ ОДМОРУ МНОГИ МОГУ САМО ДА САЊАЈУ Иако сезона годишњих одмора још није почела, о годишњил! одморима се доста говори. Повећани трошкови живота и релативно слаб пораст личних доходака, међутнм, за многе ће бнти разлог који he допринети да ти разговори и жеље не доживе реализацију. Свакако, ситуација би била још неповољниЈа да се за годишњи одмор у организацнјама удруженог пада не обезбеђује дотација. Међутим, у ситуацији коју карактеришу различити услови привређивања и различите могућности за стнцање доходака, различите су и дотације, њихова висина и критеријуми на основу којих се додел>ују. С Једне стране. док се у једнима иде на макснмално дозвол>енн износ, у другима се дају симболичне су«л2. С друге страие, при уг врђивању висине и расподели средстава негде се узимају у обзир и незапослени чланови домаћинства. негде се води рачуна о броју дана годишњег одмора, негде се врши дифереицијација у зависности од висине личног дохотка ... Просто речено, ттрисутно Је такво шаренило које не само да изазива чуђење, већи збуњује човека. Зато, ако сваки радник има право на годишњп одмор и ако је тај одмор потребан, он* да треба н омогућити корнш* ПРЕДСЕДНИКУ СФРЈ ДРУГУ ЈОСИПУ БРОЗУ ТИТУ БЕОГРАД Драги друже Тито, Поводом Тво? избора за Председника СоцијамстиЧ’ ке Федеративне Републике Југославнје без ограничења трајања .чамдата, упукујемо Ти најсрдачније честитке са жељом да час и даље водиш нитевима победа у пз~ градњи социјалистичког самоуправног друштва. Твојим избором, драги друже Тито, уверени смо и изражавамо своју спремност да ћемо безрезервно и боследно извршавати своје радне задатке, развијатч самоуправне социјалистичке одпосе, бити у служби мнсли и дела Партије, бранити интегритет иашс 'соцнјалистичке домовине н јачати улогу и иоложај радничке класе. Окупљени на саветовању Политичког актнва и секрстара организације СК ошитине Параћнн, ка комс сс дошварамо о разради и практичној примеии резолуција VH кошреса СКС изражавамо name дубоко поверењс и одлучну ретеност да ћемо све задатке који нроистичу пз ових докумената, као н докумената чредстојећег X конгреса СКЈ, на челу са Тобом, успешно спровестп у живот. ОРГАНИЗАЦИЈА САВЕЗА КОМУНИСТА ОПШТИНЕ ПАРАЋИН ције: учвршћивање и развој организације СК, спровођење уставних принципа и производни задаци. година. Од новопримљеннх, радника је 66, пољопривредних произвођача 22, осталих 36. Y истом периоду, нз чланова су искључено 12 чланова, a 8 скинута са евиденције. Лешје, Горња Мутница, Бошњане, Поточац, Треш њевица, Текија и Плана), огранци у граду (VI, V, VI, VII и VIII), организације у радним организацијама („ШумаАија’7 МП „Пролетер”, РК „Београд”, „Градитељ”, „Агро* експорт”, СУП, Штампарија, „Будућност” „Грза”, „Једннство", „Слога”, Правосудни органи, „Про грес")- ћење истог на начин који ће допринети да се психичко и физичко припремање за успенг но радно ангажовање у наредном периоду што успешније оствари. Дакле, то не треба и не сме да буде привилегија једног броја радника и не би требало да буде доступно само они.ма чнји су условн живота у осталом делу године поволг није, јер је њима одмарање и мање потребно. Радничка класа је као своЈ основни принцнп истакла солидарност. To практично доказује у многим ситуацијама. Па, зар друштвеним договором или споразумом не може н ово да се регулише тако да шансе већине буду нсте? Зато формирање интересне заједнице за одмор, у оквиру којих би се формирао заједннчки фонд, односно удружила средства и солидарно користила на основу јединствених критеове акције требало би да буду наш цил> за следећу годину. Свакако, покретач, и носнлац ове акиије требало би да буде Синдпкат. He само што је то један од задатака чије је решавање утврВено Лкциошш програмом Већа Савеза синдиката Србије од 2. апиила 1973. године, већ н што би се таквом акцнјом спречило угрожавање жнвотног стандарда, односно омогућио његов раст. Д А. ПОСЕТА РЕДАКЦИЈИ После саветовања, на шу рсдакцију су посети* лн друговн Вита Петко* вић, члан Политичкот актнва ЦК СК Србије и Никода Пауновић, преДссдник Већа удруженог рада Скуппгпше СР Ср* бије. Y разговору са чла новима Редакције, друг Вита Петковић се позитивно изразно о покрета* н»у општинског лнста и истакао да оваквн листови могу успешно да наby своје место, под условом да обезбеде што већи број спол>ннх сарадника, из редова радних л>уди и грађака. Утолико пре што нам предстоје озбиљни задаци на афирмацији и функционисању делегатског система. ПОСЛЕДЊИ БРОЈ НАШЕГ АИСТА? (Наставак са 1. стране) говорпма, није потврђена конкретним одлукама органа управљања. Тако смо дошлн v ситуацију да је и после скоро три месеца кзлажења листа његова судби на неизвссна. До закључеља листа своје учешће у фниансиран»у потврдили су „Нови Поповац” (100009 динара), Скупштнпа општпне (100000), Стандард (15039), Будућност 10000 уместо 20000 колнко је предвпђеко Логовором), ФТМ Пролетеп (10900), Елек тросрбија (10000), Грза (10000), Параћиика (10000), Агрогкспзрт (10000), Водовод (5000, уместо 10000), Шу мадија (40000 уместо 50000); све друштвено-политичке организг.чија, пнтересне и месне заједнице. Уппавни одбори фондова, се.м Фонда за безоедногт сасбраћаја, нису разматралн Договор- Одлу* ку о финансирању лнста донели су Медпцпнски центар (4000) и Ватрогасна једшнг ца (1000 дин.) иако нису обухваћени Договором. Још увек се ннсу конач* но изјаснили: ИВТ „Бранко КрсмановнН” (100C00), Једин ство (10000), МП Пролетер (10000), Јухор — Рашевнца (5000), Слога — Сикирииа (500) и РК „Београд", (10000). Одбили су финансирање: Српска фабрнка стакла (100000), Прогрес (10000), Из вор (5000) п ЗемлЈОрадничка задруга пз Дреновца (5000). Нз наведеннх података се видн да нису обезбеђена сва потребна средства за финансирање листа. Дужни смо да напоменемо да је Раднички савет СФС одбио фипансирање из објективних разлога, јер је органи* зација запала у економске тешкоће због поскупљења соде, мазута и других трошкова производн.е са једне стране, п замрзнугих цена амбалажног стакла с друге стране. На зај^дничкој седнмци друштвено-полнтичких организанија општине, одржа* ној 23. маја, усвојен је оријентацнони став за решаваii»e судбнне листа и он се састоји у следећелк лист he пзлазитп до краја ове годнне, под условом да ииједап од учесника Друштвеиог договора не одустане од (biiHaHcnpaifaa, као и да дође до потппснвања друштвеног логолора од стране учесника који то до сада нп су учшшли; лист ће настапи тн са кзлажењем м после прпог јануара 1975. годинс, пол условом ла Српска фаб рнка стакла учествује у фцнанснрању са сумом ад 100000 динара почев од 1. 1. 1975. годннс, с ти.м да одлуку донссс најкасније у децсмбру 1974. године. Извршии одбор OK ССРН v најскоријс врсме оддуЧ1|- he о коначној судбпни листа, зависно од тога како ће се нзјасннти организације удруженог рада н фондовн који до сада то ннсу учинцлн. Због свсга тога можц с« десити да се овши бррјсм опраштамо од нашнх чнталаца, којн су нам пружилм пуну моралну подршку ц показали пуно разумевање за пропусте п недостатка коЈн су сс испол»авалн као пос леднца нашег неискуства, кадровскнх н другнх тешко* ћа.

CTPAHA4 М ААНА Инше1раи,ије Фабрика штофова ускоро комбннат • ПРИПРЕМА СЕ ПРИПАЈЛЊЕ КЗ „СЛОГА" A ВЕРОВАТНО И ^ЕДИНСТВО” npubpegHU коментар П0Г0РШДВА1У СЕ УСЛОВИ ПРИВРЕћИВАЊА Дугогодишње жел>е грађана и радника да се мала снтна предузећа прппоје (интегришу) са већим сродним предузећлма, ове године почињу да се остварују- Започепи разговорп између одговорних органа ИВТ „Бранко Крсмановнћ" н Кројачке задруге „Слога” пружају озбиљан повод micaibe о реал* ним пзгледима да се ова два колектпва интегришу. Ово тим пре, uno је већ сачињена и скономска аналпза, а о томс је бидо речп н на једиој од седница Радничкс скупштине ИВТ „БРАНКО КРСМАНОВИН!” Запосленн у Кројачкој задрузи већ дуже вре.мс чине напоре да себн обезбеде скромне услове (просторне) за нор.малан рад. Сада раде у врло неподесшш просторпјама, тако да нису у могућности да процпгрени програм пронзволње нитн да повећају продуктивност, а тнмс нч да запосле nosy радну снагу. Онн су обезбедпли сопствена средства и кредит од око 2.000000 дпнара за нову халу, а дошло је н до првих разговора о инте1ра* цији. Елаборат је показао пу« ну оправданост пнтеграцпје. Све то указује на озбпљну шансу овог малог колектива. Програмом развоја, ИВТ прсд в«ђа пзградњу конфекцнје, преко које би се обављала про ПОСЛЕДЊА ВЕСТ Mira у чпст конгро даја штофова (као фцналних производа) од око 60%. Зајсдничк1Ш средствима изградпла бп се нова хала, чији бп простор (од око 20UO лг), савре.мена опрема и нова гехпологија пронзводње, o.uoiyhnло успешнмје пословањс ове Организације удруженог рада. Инвестиције које fie се обезбедити за ову изградњу, отллатиле бн се за 5 година из фондова које ће сама нова ООУР оиезбедити. Админпстрација би Сила заједннчка, односно посзојећа комерцијална и остале сдужбе радиле би садашње послове прошнрене са пословнма око продаје конфекције, што би знатно појефтинило производњу. Садашња КЗ „Слога” би се у оквпру амандманског конституисања појавнла као VI OOYP-a, што he се рспг.\исати самоуправним споразумом. Р. Весић НЗ ФАБРИКЕ ШТОФОВЛ МАЈСКА ИЗЛОЖБА ШТОФОВА ПРЕД СПОМЕНИКОМ МАТИЈЕ ГУПЦА Y оквпру посете Текстилној индустрнји у Крапини, која је постала традиинонална, делегацнја Индустрије вуненпх ткапнна „Бранко Крсмановнћ" у Параћпну, посетила је спо.меник Матнје Гупца у Стубпци. Величанствени споменпк, огромних дпмензија, којп снмболнзује херојску борбу хрватског парода за ослобођењс, подпгнут је 1973. године, поводо.м 400-годишњпце сељачке буне. ИЗ ЈИУМАДИЈЕ” WO HECIO У ПРОМНУ U мш После тромесечног обрачуна у Заједници OOYP „Шумадија" у Параћину промет је већн за 34% него у истом периоду про шле године, што финансијски износи 69 милиона динара, док је прошле годпне нзносио 51,5 милнона динара. На нивоу коморе Крагујевац про.мет je Behn за 36,7%. Предузеће „Србија” из Крагујевца која обједнњује предузећа са шнрег региона, пред љачило је у промету на велико и мало, а сада бслежи пораст за 26,7%. „Морава" пз Све тозарева бележи пораст за 21,1% а „Ангропромет" пз Rvприје за 28,5°,'0. Значн осећа се тенденција И у примарној расподели услед дејства цена и у секундарној расподели, расподели друштвеног производа на део који припада привреди и део који припада друштвеној зајед ници и осталим корисницима дохотка привреде, погоршавају се услови привређивања. Цена репродукционог и другог матернјала, цене погонског горива брже расту од раста це на готових производа и производних услуга, и зато привреда Општине нма спорију динамику дохотка од динамнке укупног прихода. Укупан приход за период јануар-март 1974. годинс расте по стопи од 25,4%, а доходак по стопи од 2О,8°/о у односу на истн псриод 1973. године. За период јануар-март 1974. годпне, привреда остварује на 100 дпнара утрошених средста ва 140 укупног прихода док је у истом перподу 1973. године остваривала 155 дпнара укупвише стопе раста промста. Са отварањем Робне куће „Шумадија” Заједница OOYP избија на друго место у промету на мало и не напушта га и у овом перноду. Финансијски резултати за претходни квартал су повољнији од резултагга у истом кварталу прошле годпне. Личпи доходак расте за 35% а фон дови за 227%. Потражнваља преко 90 даиа сведена су на реалне оквире. Ликвидност је побољшана алп се и дал>е осећа недостатак трајних извора обртних средстава. Предвиђени ннвестициони програм до 1975 године се изгледа, због овога, неће моћн реализовати. Д. Дилштријевић ног пирхода. Очигледно је да привреда у 1974. години посду је и остварује своје резултате са смањеном стопо.м економич ности за 5,8°/о. Због тога је за овај период одливен доходак привреде у износу од 24 мили она динара дејством цсна. Међутим, трсба истаћи н податак да се прпврсда снабдсва углавном са репродукционим матерпјало.м ван подручја Општинс и тиме је овај проблем од већег зпачаја, нс са.мо са становпшта актуелности пос. ловног резултата, личних дохо. дака „ акумулације за проширену репродукцпју, већ он до. бија и шири значај. Наи.ме, и Општина као целина на тај на чин осиро.машује. За период јануар-март 1974. године, привредп на самостадно располагањс остајс 70,06V© друштвеног производа, док је у истом периоду 1973. године остало привреди 72,18°/©. Повећано одливање дохотка у 1974. години у односу на 1973. годцну, дошло је због наглог порас та закнскпх обавеза. I Оваквп услови привређивања одржавају се на личне дохотке и фондове привреде. Наиме, лични дохоци пз расподеле дохотка расту по стопи од 16,%, а фопдови по стопп од 12,2% што је знатно пижи пораст од пораста укупног прихода и дохотка. Дакле, погоршани условп привређпвања погађају стандард радпих л»уди, а знатно ви ше акумулацију за проширену репродукцију. Д. Николнћ Данас се у ИВТ „Бранко Крсмановић” одржава митанг радних л»уди, посвећен X конrpecy СКЈ. На митингу ће говорита МОМЧИЛО ПАВЛОВИБ, секретар Фаоричке конференције СК. Митингу ће присуствовати и делегација пријатељског Бангладеша, илаче гости и посмат рачи X конгреса СКЈ. Представник ове, нама драге земље, такође ће узети реч на митннгу н на тај начин пренети поздраве народа Бангладеша радничкој класи Југославије и X конгресу СКЈ. Из фабрике цеменша УЧВРШЂУЈЕ СЕПРИЈАТЕЉСТВО СА ЦЕМЕНТАШИМА ИЗ СПЛИТА Већ је скоро половнна друге деценије како траје пријател>- ство између чланова радне ор ганизаиије Фабрике цемента ,Лови Поповаи” и њихових колега из ,Далмацијс-иемент" нз Солина код Сплита. Ово колегијално пријатељство се манифестујс узајамним посетама члацова колектнва. Прилнком пријателлких сусрета размењу Ју сс искуства и достнгнућа у области пропзводње цемента и развоја самоуправљањ , Повремено се организују разнп спортски сусрети. так.мнчен»а н размена културно-забавних про грама. Сваке голине Фабрика штофова „Бранко Крс.мановић" прпређује, у мају и новембру, пзложбу узорака својих штофова. Ове годпне је увремену од 13. до 20. маја било изложено 400 узорака свих дезена штофова, који ће се пронзводпти у 1975. години. Целокупан асортиман дезена је дело сопствених дизајнера. Изложбу је посетио велики број продаваца текстила и ко.мерцијалиста, чнјп је главни задатак био да својим познавањем моде и тржишта помогну одабирању штофова за будућу сезону. Ти људи ће бити главни посредницн између произвођача и потрошача. Од изложених узорака одабрани су најквалитетнији и најмодернији који.ма ће на тај начин бити загарантован пласман на тржишту. Цил> ових нзложби је спречити нагомилавање робе по фабричким магациннма, која не подлеже естетским мерплима купаца, било у нашој земљи или иностранству. На предлог Фабричког одбора Синдиката, Радничка скушптина радне организације Фа брике цемента „Новн Поповац” недавно је одобрила узвратну посету колсктнву „Далмација- •иемент” у Солину код Сплита. Ова посета обавл>ена је од 24. до 27. .маја ове годнне. На сдици: цементаши нз Далмације приликом посете По повцу краЈем прошле године, када су обишли хидроцентралу „Бердап”. Текст и сшшак: М. Вучковић Д. А. Из цеменшаре Анализиран ртд радничке контроле На проширеној седници чланова Одбора самоуправне. радничке контроле и представннка привредног и друштвено-политичког живота Фабрике, анализиран је рад и активност овог Одбора за последње време. Је* дан од закључака, са којим су се сви сложили, јесте да је Одбор СРС сасвим оправдао своје постојање и збор од стране колектива. Ово је потврђено многим примерима које су уочили н запазили чланови Одбоpa. To су пре свих разне ал>кавости према радним местима н средствима како код радника тако и код наших руководиоца. Штета које се на овај начин чине често су велике и диретно нли инднректно везане за остварење производње и дохотка. Изречене су оштре замерке што се мало учлнило у откла* н>ан>у налаза и закључака до којих је дошао Одбор СРК још раиије. Такав сгав, наглашено кује у HaPcA«ow псриоду. је, ако се поново, обесхрабру- р. М. СМАЊИТИ ПОВРЕДЕ НА РАДУ Неопходна еавремена организација рада САВРЕМЕНА ОРГАНИЗАЦИЈА РАДА YCAOB УСПЕШНЕ БОР БЕ ПРОТИВ ПОВРЕБИВАЊА НА РАДУ He може се ни замислити савремени начин производњс, бол>а организанија рада, јевтинијн технолошки процес произ јуће би се одразило на рад и активност Самоуправне радничке контроле, у будуће. Стављена је такође и примедба што се Одбор СРК упорно залаже за решења која је предложио no неким налазима. Мишлења су се међутим определнла у правцу да задатак СРК остане у оквиру нашнх самоуправних договора и позитив* них прописа. Предузимање мери треба да буде и дал>е надлежност органа руковођења и са.моуправл>ања и зборова радника. Иако су се донекле испољила лутања у дискусији н предлозима на овом скупу, што је разумљиво обзиром на ниво и специфичност задатака Самоуправне радничке контроле, остаје као закључак да је СРК нашла своје место у колекти* ву. Њеп допринос тек се очуводљс, већа продуктивност рада, боља економичност и рентабилност, без савремене науке и добро проучене организације рада. ¥з све то и заштнта Bia раду је један од предуслова за постизање свих ових циљева у савремено.м процесу производње. Висока продуктивност и добар квалитет рада не могу се постићи без добро организоване екипе радника и стручњака. Исто тако, потребна је и добро обучена екипа у служби заштите на раду, која би, у сарадњи са кадровском службом, службом техничке припреме и службом за организацију рада, радила на спровођењу мера заштите на раду, a тиме и на смањењу изостанака са рада. За откривање потенцијалних опасности и других узрока повређивања потребно je имати јасан план и искусну екипу. V екипи треба да буду лекар медицине рада, инжењер заштате на раду или један инжењер који познаје техннчку заштиту, психолог и социјални радник. Ова екипа треба да ангажује и друге стручњаке, пре НЕСРЕБЕНО ГРАДИЛИШТЕ ЧЕСТ УЗРОЧНИК ПОВРЕДА НА РАДУ свега инспектора рада. Разумл>11во, мање повреде се могу анкетирати и са мањим бројем стручњака, али вал»а имати на уму да анализа узрока ситних повреда може бити драгоцена за превенцију тешких. Трсба истапи и то да је веома значајно поштовање законскс обавезе да се свако лице пре ступања на нови посао упозна са опасностима и мерама заштите оа раду и да се то знање периодично провера* ва и продубљује. Таквнм систед1ом рада ства# ра се оно што Французи назива.ЈУ ДУХОМ СИГУРНОСТИ (L esprit de sekurite) без кога техничке и друге мере не могу задовољити. Служба заштите на раду треба да указује самоуправним ор ганима на недостатке које је открила у току свога рада, да извештава техничку службу и да тражи отклаљање ових недостатака. На тај начин ци* л>еви и задаци ове службе мопн he да се остварују на начин који је и у складу са науком и у интересу радне оргаинзације и радника. Г. Боројевнћ

14 ДАНА СТРАНА ИЗ ФАБРИКЕ ШТОФОВА 3* ЗДРАВЉЕ ДДћЕМО ВИШЕ ПДРД На прошнрепом састанку нзвршних органа друштвено-ноли чкнх организациЈа и органа самоуправљања и у присуству представника Медицинског цен тра из ПараВина п Фонда за здравствену заштиту радника прн Комуналном заводу за оси гурање и здравствену заштиту пз Нуприје, разговарано је о финансирању здравсвоног оси1уран*а раднпка за 1974. годину. Састанак је одржан 23. ма« ја 1974. 0 проблемима н губицнма које је имао овај фонд у ранцјим годииама присутнима јс говорно председиик Извршног одбора Завода здравственог оснгурања радннка доктор Muash Шикоња. После сагледане читаве проблематике и стања које прати у финансирању здравство a самим тим и положају потрошача тог здравственог динара кроз разне видове, једнодушно је прихваћен предлог Самоуправног споразума да стопа за овај вид финансирања почев од 1. јануара 1974. године буде 9%. Штофарци су у диокусијама рекли да је и тај проценат мали јер гледано објективно, стање се неће битно изменити и осетити боље услуге јер та средства која ће се прикуппти на овај проценат неће моћи да дозволе али да у догледно време овај проблем треба решити трајно и да се више радн на превентивном лечењу a не лечењу болести. V дискусији која је била објективна чули су се и примедбе, као и предлози који ће послужити за брже разрешавање проблема који су притискали обдаст здравства. Закључено је да ће се током ове недеље одржати зборови радника на којима ће се радницима већ прихваћена стопа од 9% код осталих радника у другим OOYP-има и комунама а на којима ће говорити, како се очекујс, здравственн радници нз Медицинског центра и Скупштине радничког осигурања у Нуприји. Овом скупу који је имао договорни карактер присуствовао је председник ОСВ Ранко Ннколић. Р. Весић KOIEENO Hi HiHIOI Ф010ГРАФИ1И • Y редакцнју је првп дошао Бранко Стојановић, радник фабрике штофова Y прошлом броју пашсг листа објавилп смо фотографију из фототеке Општинског синдикалног већа са жељом да нешто више сазнамо о л»удима сс ње. Бранко Стојановић, командир физичког обезбеђсња ИВТ „Бранко Крсмановић" првп се јавио Редакцији и тако добно награду Општинског.синдикалног већа у Параћину — седмодневни боравак на Грзи. Уразговору са њим сазналн смо да је фотографпја нз септембра 1947. године са једне радне акцнје, у којој су учествовалп и полазници курса за возаче при ИВТ-у. Y то време Фабрика је имала два камиона, које су служпли за обуку, аз обављање редовних послова а п за радне акције... Акције, иначе, у то време организованс су веома често, за потребе саме фабрнке, бнло за потребе града. Ја, лично, сам веома радо учествовао у тим акцнјама, а међу многима издвајам нзградњу пута од Железничке станице до кафане „Тимок", зграде Синдикалног већа, Економија пруге од Фабрике до станице, изградњу Планинарског дома на Грзи, пошумљавање парка 7. јули... Никада нисам одбијао да друговима помогнем, никада нисам водио рачуна о времену. Било је дана када сам право с посла одлазио тамо где се градило и стварало. Фотографнја која је објављена, овог виталног педесетогодишњака, обрадовала је и подсетила на дане када се радило срцем, са одушевљењем н када динар није био покретач за то. Зато за њега, комунисту од 1945. године, акцијаша, она није само признање љему него н свима онима који су са њим остваривали задатке на обнови изградње нашег града. СА ПРОСЛАВЕ 1. МАЈА 1948. Фабрика шшофоБа ХУИАНОСТ ОДЛИНА ШWilli ИЗ КЛУБА ДОБРОВОЉНИХ ДАВАЛАЦА КРВИ Клуб добровол>них давалаца крви у овој фабрици основан је пре три годнне и од тадашних 86 чланова крајем прошле године клуб се повећао на 143 добровољна даваоца крви, истакао је Љуба Бурић, председник клуба у уводном излагању на Скупштини клуба која је одржана 22. маја. Драгоцена црвенкаста течност данас је више него потребна, ако се зна да затегнутост у свету, ратови, саобраћајне несреће, катастрофе разних видова, као и хируршки захвати се не могу замислити без крви. Зато је потребно да се створе резерве. РушилачКРОЗ ФАБРИКУ СТАКЛА ЗАВРШЕНА ШКОЛА САМОУПРАВЉАЧА У недељу 26. маја одржана је свечаност поводом завршетка Школе самоуправљача и пријема нових чланова у Савез комуииста. Школа је имала 40 полазника од којих су 32 завршила и добила дипломе a 24 млада радника ове Фабрике су примила црвенс партијске књижице. Са ове свечаностн млади комунисти и самоуправљачи послали су телеграм Десетом конгресу СКЈ. М. Д. ЧЕСТИТКЕ НА КРАЈУ ШКОЛОВАЊА ка снага болести обавезује сваког појединца, као и целу заједницу} да се супротставн болести и то поготову данас, када је медицинска наука обогаћена сазнањем да се најеминентнији и најсавременији лек налази у нама, a то је наша крв, која драговољно даривана н јесте судбоноона терапија код многих обољења и повреда а која доводи до излечења и спасавања л>удоког живота. Како се чуло на Скупштинн клуба на сваки позив Медицинског центра у Параћину или болнице у Нуприји, штофарци су се јављали у великом броју, било да се ради о раднику ове фабрике, другу, пријатељу или непознатом, крв је текла из вена хуманих људи, који су имали сваког тренутка жел>у да помогну унесрећеном коме је живот зависио од крви оних који је увек дарују за живот других. За активан рад клуба и допрннос који је дат друштву, Клуб је добио и више похвала и признања. Поред захвалшше од Републичког завода за трансфузију, добијено је и признање од Опшпшског одбора Црвеног крста. Оно што је посебно красило добровољие даваоце крвн из ове фабрике, која запошљава преко 2200 радннка, је и склопл»ено пријатељство п сарадња са радницима и клубом добровољннх давалаца крви у фабрици Крушнк у Ваљеву. Сарадња се огледа у међусобннм посетама и одазивању чланова у акцијама прикупљања крви. У оквиру унутрашње сарадње, Клуб је организовао излете за своје чланове и то 1972. године на Бердап а прошле године у Соко Бању. Ове године предвиђа се излег на Златибор. На крају, Скупштина је изабрала п hobo руководство, Извршни одбор од 7 чланова и Надзорни одбор од три члана. Р. Весић КРОЗ ФАБРИКУ СТАКЛА СПОРАЗУМ ЗА СТИМУАИСАВЕ ПРОНАААЗАКА И РАЦИОНААИЗАЦИЈА У Српској фабрици стакла већи број радника, техничара и стручњака ради на унапређењу производње на тај начин што изналазе техничка унапређења, рационализацнје па и проналаске. На том послу многи су постиглн запажене успехе који су били значајни, не само за н>их, већ и за Фабрику. Да би се ова корисна стремљења стнмулисала, у Фабрнцп је у току дискусија о Самоуправном споразуму о проналасци.ма, техничким унапређењима и корисним предлозима. Споразумом се предвиђа да основне оргаиизације удруженог рада подстичу н помажу стваралачке ндеје и замнсли својих радника на пословима, њиховог радног места и на другим пословима који се обављају у основној организацији удруженог рада, и да помажу рад радника на новим проналасцима, техвичкнм унапређењи.ма и корисним предлозима, и то матернјалним средствима, техничком опремом и стручним кадром. Основне организације удруженог рада ће признати, обезбедити и заштити морална и материјална права радника који самостално или уз помоћ основне организације остваре корисне изуме. Аутори изума имаће право на правичну накнаду за остварене проналаске и техничка унапређења, и награду за рационализацију. Y цил>у поспешивања иницијативе за но ваторску делатност, техничка унапређења и рационализацију после усвајања Самоуправног споразу.ма, у СФС биће формиран посебан фснд, a у OOVP формираће се посебни активи за техннчка унапређења. Д. Г. ОБАВЕЗНИ СИСТЕМАТСКИ ПРЕГЛЕДИ Служба заштите на раду у Фабрици стакла сваке годнне органнзује прегледе својих радника. За раднике на посебно опасним радннм местима по здравље, прегледн су већ завршенп, а сада су у току систематски прегледи кроз које ће проћн 2.000 радника. Преглед врти специјалиста медицине рада. После овнх прегледа радна организација добија стручин налаз о здравственом стан>у својих радника и предузеће потребне заштитне мере. Које се врсте обољења најчешће јавља« ју? Из досадашњих налаза највише има радника са повишежш крвним притиском улкусним обољсњима, обољењима вена холестернном у крви. Аналнзираће се узј роци ових болести, а радници који вишс не смеју да остану на радним местима иг здравствених разлога, биће премештени н« други посао. Преиспитаће се систем друш твенс исхране и остали фактори који би мо гли да утичу на погоршавање здравлл рад ника. Такође је предвиђен и гинеколошки преглед за све жене нз ове радне органтзације. СЕМИНАР Y СИСЕВЦУ Y Програму идеолошко-политичког образовања Фабричке конференције СК предвиђени су семинари за руководиоце друштвено-политичких организација, органа управл>ања и руковођења. Ове године такав семинар је одржан у Сисевцу и трајао је два дана. На програму је било пет тема: Разрада и примена нормативних аката на бази новог Устава, о којој је говорио Раде Обрадовић, управник општег сектора. О општенародној одбрани говорио је пуковник Бранко Форлић. Делегат на Седмом конгресу СК Србије Милан Марковић изнео је утиске са Конгреса и коментарисао донесене одлуке и резолуције. О новом делегатском систему говорио је члан Извршног већа Србије Веља Марковић. Пета тема „0 развоју привреде Србије” није обрађена у Сисевцу, већ ће се о њој накнадно разговарати. СА СЕМИНАРА Y СИСЕВЦУ ИЗ ^ПРОГРЕСА" ОД ОСНИВАЊА ДО ДАНАС БЕЗ ГУБИТАКА Занатско-грађевиноко предузеће „Прогрес" основано је пре десет година. За то време бележило је своје успехе и неус* пехе, радне победе... Обратили смо се Олги Аранђеловић, дипломираном правнпку, да нам каже нешто више о свом предузећу: — Савет месних заједннца нз Параћина је 1964. године основао занатско-грађевинско предузеће „Прогрес" и од тада, па све до данас, послујемо без губитака. — Реците нешто о условима у којима сте почели са радом? — Почели смо у врло скученим условима, скоро без нкаквнх оредстава за пронзводњу и са 56 радника. Од тада број радника се повећавао, тако да данас имамо око 160 радника. — Како бисте iia.\t сада приказали ситуацнју у предузећу? -— Ми омо мало предузеће, али никад ннсмо остали без посла. Увек нмамо пословне аранжмане, додуше, мвло Malte у првом кварт^у, што зависи од прнроде нашега пословања. Грађевинарство је сезонскн посао и те осцнлације се одржавају и на доходак. — Колико је просечни лични доходак бно у прошлој годнни? — Просечни лнчни доходак је износио 174.000 старих динара, што у односу на друга Bella предузећа, па чак н фабрике, је сасвнм задовољавајуће. О сарадњи н другнм темама разговаралп смо са Миланом Тошанпћем, шефом рачуноводства: — Често се говорн о ннтеграцији „Градитеља” „Пролетера" и „Прогреса". To је још увек само v причама. тто је за жаљење. Такво једно сједнњено предузеће бнло би пог ребно нашој привреди. Могла би се спровести у њему уЖа специјализација, тако да једно предузеће буде транспортно, друго трађевинско итд. Овако распарчана, у сталном рнвалству, упадају у нелојалну конкуренцију. Подижу граднлишта и тамо где им се не исплати, само да би елиминисали из трке свог мањег конкурента. He сумњамо да је Тошанић у праву. Нека о томе више размисде одговорнији од нас, посебно из поменутих радних организација. М. Дилштријевић ЗАБЕЛЕЖЕНО V ПРОЛАЗУ СТААНЕ НЕСРЕЋЕ КОД БОШЊАНА Снимак је начињен код села Бошњана, на месту где се секу железипчка пруга и пут Параћин — Поповац. Ово је један од бројннх удеса који се догодио баш на овом месту. Кад попусти пажња возача, онда се не чека дуго на несрећу. Од трошкова, само једне несрећно причињене штете, могла би се саградити рампа и плаћатп неколико генерација чувара до пензије. Међутим, железници то као да п пије штета, јер све Осигуравајући завод плаћа. А док се не наће прави пзлаз из ове ситуаиије, један семафор би, бар донекле, помагао возачима. М. Вучковић

TFAHA6 H АМЦ Фоторепортер на улици II1TA УЧИНИТИ ДА ГРАД БУДЕ ЧИСТИЈИ? Л>ИЛ>ЛНЛ БАЛЕТИБ, дјшломирани правник нз Стакларе: Мислпм да је наш град веома леп, алц са чистоћом не би могао да сс похвали. Чистоћа је трајна пажња и rpabatiii треба стално Aii сс ангажују а не само за времс трајања акцнје „Параћнн у пвећу”. Уредимо ли улицс, паркове и травњакс, град he промепити изглед. Наш парк је збп.\>а леп, само, мсрамо признати, доста запгшген. МИОЉКА СПАСИБ, техничар из Фабрнке штофова: Нш|цнјатива покрснуга од стране Месне здоднпце града је за похвалу. Убећена сам да he женски свег прихвашти инпцијативу тако ла he на.м балкони, баште, тсрасе, травњаии и парковн битп озелењени и све у знаку цвећа. To је нт шем граду недостајало. Такмпчарски дух сигурпо ћс доћи до изражаја а децу већ из основннх школа треба подстађи и учитп да им окрлина буде лерша пријатнија а самнм тпм и здравлл. БЛАГОЈЕ НИКОЛИБ. пензионер: У граду постоји Предузеће за комуналне послове „Стан дард", али с обзнром на проши рењс града и потребе којс стал но расту, треба повећати број особља за одржавање градске чистоће. Затим, да би се активиоао што всћи број овог особл>а тоеба му датп веће личнс дохогке. Такође повећатн актнвност свнх организација и ннституцнја које бп одржале ред у свом сектору. Грађаип са своје стране мопг много да помогну тиме што ће повести рачуна о сво.м понашању п стваоањсм о уредности својих дворишта. МИОМИР МИЛОВАНОВИБ, судски лрнправннк: Ако би се остварила она народна изрека ..Чистоћа је пола здравља”. онда нп једап наш грађанпн не би био злрав. Надлежни органи би требало да поведу више рачуна о чнстоћи града. Има iom доста улииа са блатом. a no парковп.ма, којих је мало, oaiiaiy се хартије н уннштава зеленило од стране несавеснпх грађана. Грађани бп требало да свесрдно подрже акцију „Параћин у цвећу”. Њен успех завнси од масовности. Пореска политика________________- ЗАИАТО«® ■= ABHWBB3B ГАД !1 ввеАитакл После пољопривреде, занатство је делатност коју највећи број rpabana у нашој земљи обавља сопственим средствима. Ово је неопходно у садашњем стадијуму нашег развоја, јер самостално запатство је неопходна компонента привредне структуре. Оно је повезано са индустријом, као кооперант у производњп и одржавању разних производа, са пољопривредом око одржавања средстава за производњу, са граБевиварством, трговпиом 1ггд. Од развијеностн овпх прнвредHiby области у крмуни завпси п развој за- ■ цдтства, а оно има у извесном смнсду повратног ypnjaja нц развој остале приврсде. . Чцтав рдш прсдсратш! развитак био је врдр интензиван п у скономском а!стему су решене врло чссте промене, што нијс '•.могло да останс ббз оДраза и на променс положаја носиоца лпчног рада, а посебно jra њихов статус, развој, могућпости и ко- 'операције н удруживања са органпзацијама удруженог рада, односно са друрлррнпм средствима. На тај начцн радни 4?удп којп обављају лични рад својнм средствима у оквпру те сарадње пмају MQlvhiiocTji да учествују у управљању зајсдЈрЈЧ|сцм вословпма п у расподели дохопса острареног том сарадњом. V тру смислу су на базн уставнпх а.мандмава и Устара пз.ме1Бенп и законски про1шси. Снстсм опорсзпвања rpabaiia нонртнтуншу се као инструмент економскс политвкс, стпмулишр рад лпчним средствЈц»а, подстпче сдободннјс крстањс исактивнпх новчанмх срсдстава и поспенгујс улагафа у опрсму и калрове, Децситра.1пзацнјом пореског снстсма и пореске лолнтикс јача се улога опилиис у регулрсану развоја занатства. На тај пз4ipi оппЈТина је у могурросш_ да својом селектнвво.м политпком ооезоелн развој иоједпнрх занатских делатностп. На то јс МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА И ТУРИЗАМ ШТО ПРЕ САЧИНИТИ КОНКРЕТНЕ ПРОГРАМЕ Наш послератни привредни развој допринсо је, с једне стране, брзој индустријалпзацијп, поврћању броја запослених, урбаннзаццјн средине, развоју града и насеља, развоју путнс мреже и саобраћаја, iuto *з свс створцло н отворило широке могућности. али и неопходности за развој туризма. Међутим, тај наш развој такођс је допрннео да нова туристичка водручја, до јучс готово неприступачна, отворе се и буду доступна не само нашим ралним људпма и грађанилЈа, већ и бројним посстпоцпма шпрег региона. Значајан допринос стварању пеопходнпх предуслова за развој турпзма у протеклом перподу дала јс, то може.мо слободно рећн, самоуправна актнвност наших граоана и у Месним заједницама. Актшјност Месннх зајслнииа у нашој ОПШТ1ШИ у развоју турнзма виднмо у два основна правиа. Првп правац диктирају саврсмени услови жпвота V гралу, па и у свим сеоскпм насељима. Све пнтензцвнијр те.мпо жпвота и рада ралннх л»гдн, »мператпвно налаже ла грађани што већи део слободног времепа проведу у прпродп. Савремепом човеку одмор п рекреаиија су пеопходни. пре свега. радн заштптс сопственог здравл>а. рали пснхо-фпзичке рскреаиије, а турнзам је значајна компонента у развоју образовања, сазиања и подиза- >ва опште културе. Месна заједннца, као јелна ол основппх самоуправних- ћелпја друштва, која се све внше развија на хуманим односнма међу људнма на де.мократском п самоуправном решавању бројних проблема °Д заједничког интереса за грађење, на принципп* ма социјалистичке солидарности, може вео.ма успешно да решава и многа пптања која су у дпректној вези са развојем туризма. Туризам значајна компонента продуктивности рада Полазећи од чињеннце ла дневни одмор и савре.мени турнзам значе не само допринос здравственој заштити него и значајну компоненту у развоју продуктивности рада и унапређењу животног стандарда. обавезује све већи развој прнвреде и пораст националног дохотка, који знатно утнчс на потребе за занатскнм услугама и производима. Полазећи од начела да је сваки rpabaнин дужан, радп задовољења Уставом утврБенпх општпх друштвених потреба, којс ортварује у друштвено-полптпчким за.)едницама, да пре.ма својој економској снази плаћа порез, Скупштпна општине, прилнком креирања пореске политикс водп рачуна, нарочито, о следећем: 1. Да лични и удружени рад буду једиако оптсрећенн друштвсним обавезама. 2. Стимулирању дефшлггарннх и траднимоналних зната. 3. Спречавању непотребнс миграиијс заватлија. 4. Порсскнм олакшнцама за оне који улажу средства за пословнп простор и опрсму. 5. Сарадњп са друштвеним сектором. 6. Олакшицама за старе занатлпје и занатлије на селу. 7. Ствараљу радничког полмлатка. Да бп се доследно спровео прппшш да свако плаћа порсз према својој економској Mohn, сви обвезницп пореза од занатских дслатностп, дужнп су да воде пословпс књиге. Обвезшшп којн порез плађају прсма стварном дохотку водс кр>1|Г? промста и књнгу трошкова, а обвезшпш који иорсз плаћају у паушалном износу водс само књпгу промета- (Наставак у следећем броју) Раде Јовановић месна заједница у сарадњи са радним организацпјама, интересним заједнпцама и другима, има значајну друштвсну одговорност н улогу за рекреаиију, опоравак и одмор, пре свега породнца са мањим примањима, радничких породицаи грађана уопште. Сопственим напорима салшх rpabaiia месних зајсдница и у самоуправној сарадњн са свнм другим друштвеним чинноцнма. месна заједннца треба да буде ининпјатор, пре свега, пзградн>е објеката за дневни одмор и рекреаиију на сво.м подручју или у непосредној околпнп, за поднзање паркова, фнскултурннх терна, култдфно-забавних терена и сл. Треба се спремити за развој туризма у наЦ1им селима Лруги правац активности месних заједница, пре свега онпх у брдско-планпнским пределима наше општине, треба да буде усмерен у стварању потребних услова за развој турпзма на њиховом подручју. Заједнички интерес свнх грађана у оваквим месним заједннцама је ире свега да раде на привредном развоју свог подручја, да развпјајућп турнзам допрпнесу општем друштвеном развоју својих нассља. Да смештајем туриста у домаћој радиности стварају услове и потребе за нзградњу разних објеката којн he пре свега користити самнм грађанпма a истовремено и свнма онима који желе да користе услугеи погодности које им се могу понуднтн. Значајна је чињеница да већ данас на ширем сеоском подручју нма знатан број новнх изграђених стамбених зграда од солидног материјала. Већ данас бројна сеоска домаћннства располажу савременим намештајем, електричним уређајима за до.маћинство, радио и ТВ апаратима. водоводном мрежом и свим осталјш a свега тога ће сутра бити знатно више. Тиме се стварају могућности да у најкраће време добпјемо на стотнне нових комфорних лежаја и омогућимо неупоредиво већем бро.ју корисника да no приступачним ценама, значи јефтино и удобно, користе свој викенд и одмор. To је нешто ново и корисно а о томе сигурно да нисмо много размишл>алн. Месна зајсдница по том питању може да има веома важну улогу. Оту да н потреба да се формирају сеоска турцстичка друштва на принципу једна месна заједнина — једно туристичко друш-, тво. Y месним заједницама је неопходно разрадити низ мера и акиија на унапређењу чистоће у домовима, дворициима, улинама, догрворне акције око режима чувања стоке, на развијању иветњака у сваком домаћинству, у кречењу кућа, уређен»у станова. Y свим мес* ннм заједницама пртребно је што пре прићи формирању туристичких друштава, која ће непосредно разрађирати акције за узацређење туриЗМЗ и туристичких активности и предлагатн мере и представљати значајну помоћ месној заједмици Y овој области. Програмнма месних заједница треба разраднти посебне акције за заштиту природе и прнроднцх реткости, на заштити исторнјских и културних спо.меника и других друштвеннх вредностн, ангажујућп све органнзацнје, органе и поједпнце у тој заштити. Бавећи се и овим питањима месна зај₽дница» кар основна самоуправна ћелија нашег друштва, представља у најширем смислу својеврсну самоурравну интересну заједницу грађана у једном месту чијн су интереси, потребе, и жеље као и могућности у свакодневним и здруженим активностима свих радних л»уди и грађана. М. Р. Koja Медал>а заслуге за народ за самопрегоран рад Кад сам упознао Јулку Максимовиђ—баба Јуцу, на.метнуло ми се једно питање: да ли је Aioryhe да у њеним годинама људи буду толико унссени, опијени малиганњма оптимизма. A Баба Јуца је пензнонерка н цма 66 годцна. Роћена је’ у БурБеву код Новог Сада, одаклс је почетком ратног вихора пребегла у Бсоград. Из њеннх покрета, хода којп је још и сада еластичан, осећа се нека брнжнрст, упозорење... Она је скоро целог жнвота бдела над људима v крптичним мо.ментпма живота jlui смрти. Њсно лице које је у сваком тренутку морадо да улије повсрење болеснику, и сада је задржало од оне чудне привлачрости која позива на исповедање,’ после којег је лакше у души. Од 1940. године, када је положила нспнт добровољне болипчарке Црвеног крста, н»ен животнп пут је — пут преданог хума»цстс. Сре до завршетка рата бпла је на душевној клиници у Београду, где је помагала илегалцн.ма п снмпатизерпма партнзана. 1946. годинс долази у село Поточац и узпма учешће у нрдоформцраним оргажрма власти, тс поред болничарске праксе, даје свој допринос у послератно.м сређивању и изградњи. Од својнх инструмената, матернјала и средстава отвара црру ^мбуланту у овом месту, коју јс прво посећивао лекдр Шубарерцћ. Y неопохдност оваквс установе'пије се сумњало, што је број захвалнпх пацијената и потврдпо. Град је јоцј тада бпо дадеко. До њега се ср!зало споро, а л»удскн жидоти су понекад висилн о паучинастој нити. Јед|1рн који је могао да помогне у тим судбонбсннм моментима бнла је баба Јуца. Стакпарци и ове године организовано на летовање Радници СФС ће и ове године Јшатм организовани годишњи од.'лор. Фабрички одбор синдиката у ’заједцици са Службом за друштвени стандард « Ко.мисијом за одмор и рскрсацију, ггреузео је на ссбе улогу организатора уписа и порншћења годлшњег одмора. Својс годпшње одморс радH’.nui he Mohn да провсду у Врњачкој Бап>и, Соко Бдњц, Матарушкој Бан>и п Будви, уз AioryhnocT ла се потрсбна свота новца за пансион и превоз псплати у 4 рате преко платног сгкЈска фабрпке. Синлцкат даје регрес од 22 000 старих дннара, што he по.моћн да се лакше одлуче за одмор у нашим лепим одмаралиштима. ИЗ „ШУМАДИЈЕ” Bpm о стоучном оспквбл>авању Ових дана су све OOYP у Заједниии „Шумадија” зак.\>учпле Сад1оуправ»и споразум о струч ном усавршавању и оспособљаван»у својих радника. Радници који се »алазе на одрсђенцм радшш местима, а немају потребну стручну спрему за та места npcABiibeini Самоуправним споразумрм о сцсте&|атизаццји радних места, дужци су ла је стекну, а тррцлкове око школовања сноспће основна ор ганизацнја. На рснову овог споразума раднпнп OOYP Робне куће „Шу мадија” закључпли су Сдмоуправни споразум о спстематнза* цији радних места, хојп предBiiba угврБивање раднцх Meera, број раднпка на радном месту, делокруг пословања итд. Радници који се налазе на р$диом месту а немају потреону |Стручпу спрему, оотају и дал>е на њему до завршетка стпцања одговарајуће стручне спреме за предвнБенн временски период трајања шкоде, и једиу годину више као толеранција. Уколико и после тога рока радннк не стекпе вишу квалифпкаиију од оне коју има, распорећује се на радно место које одговара његовој квалнфикацијп. Раднпци са преко 20 годнна радног стажа ослобађају сс стп цања потребнс стручне спремеали ако v току дошколавања наврше 20 година, бићс и дал»е обавезни да га и доврше. Без обзира на доба дапа, Баба Јуца је била спремна да стигне, да сЛречи и помогне. Кијамет, с.метови, киша... ама баш нпкаква преррека нпје смела да постојп, јср цекада и три спорија корака могла су да буду кобна no болеснијса. По сувомразици, сиромашно увијена на дрвеним санкама, прслазила је п по 40 км. да бп донела материјал из Светозарева. И чим бн ушла у топлу собу да сс огрије и украдс мало од сна, стпзалп су уплашени људи, молнлп да одмах nohe, јер је хитан случај у њиховој кући. И баба Јуна ои полазила, јер људскп жиоот је непоноцЛ»ив сан, којп сс не можс надокнад11Т11. гечи захвалности некако нсспрстно звучс са усана иаших сељака, алн зато тп истп л>УДН умеју својс поштовањс да пскажу на други начин. Јсдном када је трсбало хптно одржати збор, мештанп су зналн да сс само за пола сата сакурс, ц тако одазову баба Ју пн, која је трчала од каппјс до капијс прзнваЈућп их. Неирекц^но од 1952. годцис па све до 1973. год|цш бпла је прсдссдник Црвепог крста. За свој сацопрсгорнп рад и хуманцсрцчко дело добцла је ^сдаљу засдуге за парод, ц>ецр најApaijic npipiiaibc. Aaii pa obiim cc нс псцрпљује матсрпја' ■ip iwh портрет. Можс још пуно тога да cc WK?: кдкч jc баба Јуца у младостн б||.р> 19 грднра Ч.ЈСИ певачкрг лруштва „Невеи'’ цз певрр Рчда, xaico јс у 39рЧТској оилалинИ глучрла у коислијама Браннслава Ншшфа. како и сада напцше по коју песму... г Мнрослав Дилштријевпћ

14 ДАНА СТРАНА 7 пољопривреда ® ©2? и село АКТУЕЛНО ЗАШТО СИЈААИЦЕ СААБО СВЕТЛЕ? ■ ПАД НЛПОНА Y ВЕЧЕРЊИМ ЧЛСОВИМА ЗБОГ ВЕЛИКЕ ПОТРОШЊЕ И ДОТРДЈАЛЕ МРЕЖЕ Мсштани села Крежбинац су нам се пожалилн да у вечерјбпм часовцма, нарочито од 19 до 21 час сијалицс слабо светле, а често и гслсвизијскн про грам це можс да се гледа. Радо.мир Јовановић каже: „ОбраНали смо се „Електродис трнбуцији” Параћин, с молбом да се изврши замена трансфор матора. Месна заједнцца није могла да реши овај проблем, јер се од н>е тражп учешће од 50%, a све смо тирање станице ми немамо средстава, упогребплн за асфалпута од Железничке Сикнруца — Ратарн до Голубовца.” Обзиром да пад напона није пробле.м само села Крежбинца већ и неких других села на територији наше Општине, замолили смо друга Добрицу Продановића, директора „Електродистрибуцнје", да нам каже нешто о овом проблему. — Тачно је да тај. проблем мучи мештане некпх села у КРОЗ МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ПОЧИЊЕ ИЗГРАДЊА ПУТА БУЛзАНЕ — ПОПОВАЦ Скупштнна месне заједнице Буљана крначнр се одлучила за прчетак нзградње савременрг пута крјн ће првезивати рвр место са Прпрвцем у дужинп од 4 километра. 21. маја обављена je лицитација и скдрпљен угрврр са предузећима „Партизански пут‘‘ нз Берграда и OOYP „Путрградња" из Ншпа. Срединр.м јуна према уговрру, прчеће радрви на рврј' дерници крја треба да се завршп др краја септембра рве грдине. Поред средстава кбја су издвојили грађанр рврг села н путни фрнд рппгпгне, изградњу ће помоћи и Фабрика цемента ,,Новц Прпрвац" (у материјалу), „Велмртранс", „Шумаднја" „Агррекспррт" и други. Иначе, рвр је прчетак рстварења идеје р изградњи кружнрг пута рд Попрвца прекр БулЈ^на, Шалудрвца, Гррње Мутнице др савре.менрг пута близу Лешја. Бора Борђевић ЗАШТО ПРОДАВНИЦА HE РАДИ НОН СТОП? Из Лебпне су нам јавили да су задовољни асортцманом робе широке потрошње и снабдевањем уопште. Међутцм, двократно време продавнпце и затворена врата за време празника и једном седмнчно доприносе да задовољство не буде потпуно. Мештани Лебине су убеђени да постоје сви оправданп разлози да продавница у њиховом селу, коју држи ОТП „ШУМАДИЈА”, радн „нон-стоп”. Omi то рекоше, а ми забележнсмо у нади да ће договор по овом питању најповољннје уродити плодом. И МИРИЛОВЦИ ПРОСЛАВИЛИ ДАН ПОБЕДЕ Дан прбеде мештани Миридрвца и представницн Грађевинскрг предузећа „Градител>” рбедежили су ркррхшрм сречаношћу. Прсле пригрднрг грврра председника Удружеља Савеза брраца прдржени су венци и свеже цвеће на Споменик изги- «ули.м борцима у HOP-iy уз присуствр већег броја мештана и ученика рснрвне шкрде „Ивр — Лрда Рибар". (С. Y.) Cabeiuu сшручњака Ппшс; МИОДРАГ РАДОВАНОВИК, дипл. инж. агрономије ншноШ0 змшпм БШ Црна репина лисна ваш јав/ta се у трку маја н напада лист репе у великрм броју. Лист се коврџа, сушн н, на крају, опада. Штете су велике, јер је бил>ка млада па моЖе да угине. Спас су високе температуре преко 30 С° краје.м маја која уништава ове штеточине. Међутим, до високих температура „ЕКАТИН" је ефикасан препарат 3fi сузбијањс ових ваши: сто грама овог препарата се раствара у сто литара водс и тиме прскају нападнута места у репилишги.ма. Кромпирова златица је позната штрточина кроадпира. Н>ено штетно дејство се испољава у току целе вегсгацнјр. Шуете су познате, па нема сврхр да их опнсујемо. Саио напоА1ин»емо да је златица већ „уррлико кренуд^ V нохоле кромпиру'’. Сузбија1ве кромпирове златпце до cats јс извојзецо, нзмећу осталог, н оловним арсснатом- □вај npeijapar јр |итетан за >удско здрав.^с, па јс због roia забрап.ен. Данас се као цајеф11кдс(1нј|| препарат по- |.азујс „ЦЛОКРОН". Овај црецдрат сс цалазц у облнку ирахл 11 упртребљава се 10-12 кндрград|а пр хе|<тару. Cxiorauay је кра цас прзцатији пр шт₽тц {<оју пррнН’ II.UBU. црвпнвосги цлрдоца, иарочптр јабука, нерр Ц прсром (нгледу. Он<> ie јсдиа врста лсппјра крја иолажс јрја п? плолоии јаоучастцх во|-1ака, пз којцх се у току цслрг дота ларве. ¥ току дета се јављају двс генерацОје овпх н1тс10чина. Зрог (ога што сс у току целог лета јављају ларре — црвп иотрсбцо јс шврш/1ти веколико прсканл, За прсклсе vn®iребфавају „ДИАЗИНОН" 0,2% п „СДђИН"- I лручи се 1|ррноручујв због uoci/eiJiiiBaiha развоја јрдце веоиа опасие нпеточнис — црввцо; паука. Б. ВОКИН - КАН: ACTPAAHQ БИБЕ нашој Опцјтннн, међу н>нма и Крсжбннаи. Развлаче»Бе, сада веИ дотрајале 'мреже на тернторијн ОццЈТире Параћин извршено је углавном пзмеђу 1953. ц 1957. године, у то времс само за осветлаење и уцотребу пекрлпко радио апарата у селу. Мсђутнм, сведоцн смо брзог повећања стандарда, како у граду, тако и у селима Општине Параћин. У селнма ср сада налазп мноштво разних апарата за дсшађинствр: радио и ТВ апарати, електричнр шпорети, фрижидери, електричне шиваИе машнне, миксери, прекрупачи, грејалице и низ другрх. Садашч>п капацнтетв мреже н трансформатора због ових додатних оптерећења нису довољнн. Ми смо већ око 70°/р мреже н транрформатора заменидц, алц 3g све ове замеце давале су месне заједнице учешће 50%. Управо завршили реконструкцију смо мре же у селу Бошњану и почињемо са радовима у Дон»ем Впдову и Бусиловцу. Рецимо и то да се у Доњем Впдову постављају бетонски стубови и то је прво село у нашој општини у којем с.мо поставили бетонске стубове. За реконструкцију мрежс у Доњем Вндову обсз беђено је 860.000 дпнара, нардвно у односу 50:50%. Сада стављамо у некпм селнма јаче трансформаторе чак н за пет пута од досадашњих, зависно од економскпх могућности села и његовог даљег економског н културног просперитета. Већ нмамо захтев Забреге за скла пање уговора за реконструкццју .мреже, а у перспективи су села Трешњевнца и Плана. Узгред да Вам каже.м како су мештани села Мала Трешњеви на, углавном све Роми, решили проблем свог села кад је у питању електрична енергија. Пре нешто внше од годину да на међусобно су прикупили на име реконструкције мреже 55.000 динара дошли су код нас, склопили уговор и сада немају пробле.ма са напоном. Иначе, ми нисмо у могућносги да сами финансррамо радове мени трансфор.матора. Шта је са Синаим Виром? CAHU УДРУЖЕИИМ НАПОРИМА Д0 МШЕЊА ПРОБАЕМЛ — Једмнр селр у нашрј ОпШтини које нема заведен самрдрпринрс је Снњи Внр. Седр са 73 др.мрва ц 320 станрвника. Иакр је седр мало, у погледу бррја пррблема и i«iхрве тежлне mi мадо не зарстаје за рсталил! сслима која самодрпринрсрм пркушавају да реше проблеме рд живрткрг значаја. — Сињевирци се жале на слабу електрлчну струју, што јс последица нереконструисане електричне мреже. Ово јш онемогућава да с лшром прате радио н ТВ програм од 16 до 22 часа. Исто тако и електричн« апаратн за домаћинство се ретко користе у овом селу. — Бројне могућности за културно-забавни живот и многе друге ахцпје омладине и меш« тана Сињег Вира паралисане су, јер село нема свој до.м — заједничку кућу, а да др ње дођу, бар за сада, изгледи оу мали. — Пољскс! путевц су излоканиизараслн у коров што указује да је изостала брига да се редовно одржавају. Није потребно потенцирата последице овако не.марног одпоса npexia заједничким домррима. — Невоље Сињевираца се не завршавају овим набрајаH>cLMa. И поток, којп тече кроз село, је извор многих проблема. Поред трга што можр да буде нзвор заразе, због фекалија и живот.тњских лешева у љему, он се често излива п плави плодне оранице, које АКО НИСТЕ ЗНАЛИ ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА ОСТАРЕЛИХ ЛИЦА ■ Како остваруЈу право на потпуну здравствену заштнту осигураници — зе.мл>орадНН1Џ1 и чланови нжхових породица старнјих од 65 год|ша? Поред рбавезних видрва зара вствене заштите који се осцгуравају ц рбезбеђују рснгураним .дицима н лиццма крја нису обухваћена обавсзним рснгурањем предвиђени-м чланом 26. Закрна р здравствснр.м рсцгурању и обавезним видрвнма здравствене заштите становни« штва, Закрцрм р изменама и дрпунама рврг Закона крји јс ступнр на снагу 21. априла 1974. грдине устанрвл>ено је право на пртпуну здравствену заштнту лица старијнх рд 65 годпна, а која рбухвата: преглед, лечење, патррнажне посе* те и рехаоилнтацију у свим здравственим ррганизацијама или у стану према л|едццинским нндикацијама; — заштигу и лечер>е зуба — прегледе и лечење ук.Бучујући и лекове и све врсте рртрпедских п прртетичких пр.маг^ла; — превоз санитетсккм крлима п другим превозцнм средстви.ма према медицинским индцкација.ма. Земљорадннци и чланови њихрвих прррдицастарији рд 65 година користићс право на иртпуну здравствену заштиту на основу пострјећнх здравствених легитнмдција, цод услрврм да здравствена органцзацнја претхрднр на основу података нз личне карте, коју јс осигурано лнце дужно да покаже на увил ради утррБнвања индентптега, утврдр да јс старији ол 65 година. Без ових доказа здравствена заштнта А. Кнежевнћ неће се моИи користнти. Ч. С. за многа домаћинстца жнвот значе. Овај ппо&лем опрмиње на нел1иновну регулацију корита и упозорава надлежне на будућнрст. И дрк се проблеми из дана у дцц гомилају у селу се зарштравају .међу.\»удск» рднрси из.међу рукрврдстара друштвено-политичкцх oprawiзација и Meciie зајрднице н дрпринрсе да грађанр „нцсу” за сахшдрпринос, крјим би Deшавали пррблем пр пррблем, како тр, урсталрм, решавају друга насеља. В. ОСВРТ. САМОВЛАСНО ЗАУЗЕЋЕ ЗЕМЉИШТА У ДРУШТВЕНОЈ свожни HatuiLM позитивним законcictL]i прописима није donyiaтена могућност стицања права сррјцце заузећем зецљишта у друштвеној својини, али скоро свакодневно 1шамо случајеве да се тога иоједини zpabanu tie придржавају. MebyruM, cclmo један маtbu број заузе/ia и заузимача успева да буде регистрован tipetco надлежних органа СО-е Параћин и правосудних органа, поводом којих се против зауз1и\1ача зе.чљцтта oicpehy и одгббарају/ш поступци, док eehu број заузимача остаје и даље анонцман. Заузимањем зелгљишта у друштвеној својини појединци без нравног основр иовеhaeajy своје поседе, али иоiuto остају непознати, део заузетог земљшита се tie региструје нреко надлежних слулсби, те се заузимачи fia заузетом делу друштвеиог земљишта не задужују никаквим донриносом, а будуliii да заузете делове друштвеиог земљшита корцрте, приходи са истих представљају и основу tbiixoeoi бесправног обогакења. Заузе11а земљшита у друшт веиој својшш иредстављају неииивиу nojaey и код ноштеиих и савесних ipabana цзазивају оправдано иегодоaatbe, које се видио испољааало нрасо скунова у мерзаје^иицрма, коифереиHuiaAia организццијр ССРН цтд. ПОВОРКА БОРАЦА KPERE СЕ КА ШИДСКОМ ГРОБЉУ СА ПОСЕТЕ СРЕМСКОМ фРОНТУ ГРАБАНИ ВАШИЦА ИI0UFMU ШРШШЕСШ0Ч11ЕИ Поточани, бивши борце Тесте личке и Двадесет прве српске дивизије приликом посете места, где су пре двадесет девет година воднли борбе са последњим остацнма непријател»а и учвршћивали темеље нове Југрславнје и ковали братство и једнцство, од тшонира, бивших бораца и грађана Моравића, Шнда, Вашица, Товарника, Шаренграда и других деста, са пуно топлиие и радости сачекивани су и приређиванн су и.м незабрравни часови боравка. Од Стојана Петровића сазнали смо да је ово путовање за н>их било и остаће незабораван доживљај. Са тугом, изазвано.м сећањима на пале другове, мешала се радост it срећа због успеха у изградњи ових места, бриге о гроooBinia палих бораца и поштовања прежнвелих. Мсђу свим местнма које су посетили, Поточани, међутим, највише истичу Вашице и Товарник, чији су грађани пожелели братимљење са Поточцем. Како сазнајемо, ова жеља нма нзгледа и да се реализује, јер су у току традиционалног Омладинскрг ђашара, двадесет петог маја, међу другнм гестнма у Поточцу били и представ-; пици ових места. ПОЛАГАЊЕ БЕНАЦА НА ШИДСКО.М ГРОБЛјх Истовремено, закључци са ових скупова упућивани су државним органима, у првом реду имовинско правној служби CO Параћцн и јавtiOAi правобранилсицтву, ради предузимања конкретнцх мера противу заузц.чача друштвене имовине, те су ови органи били принућенц да предузму и утужења поједцнаца — заузимача код надлежног. суда. Карактеристично је да се иа терену заузећем кмовине у друттвеној својини напад(ЧУ> У првом реду, јавна добра у онштој употреби и to: iieKprewpucaHU сеоски путеви (пољски путеви и сео ске улице) и путеви четвртога реда, чији је носилац праea Kopuuihetba Опцггина Параћин, а који су објекти поссбном одлуком СО-е Параluui прен^ти tia старање месцџл1 заједиицрмр. Прсебно је niiTatbp колико су у стању месне зајсдпиие да о&гааоре овом иостлвљено.ц задапсу. Оао истичсмо због тога што савки случај зцузећа друштвеие и.човине изискује и ttor ребу воћења посебног поступка, yrepbueatba чињеиичирг cTdtba зц свркк ирсдМСТ, IUTO ИСОСПОрИр 3(1 собо.и новлачи и 'претходцр рбсзбеheibe покрцђа троцџсова у цоступку (уџфац вештачеtbC, ц др.Ј. Aico се у (iii^y бд у коА1 л(есту нортр/ц бар најMfiibe двсет зрузцмрчц, тр произилази да би Ошитина Параћин у своме дуцету требало да предвиди ц већа ^редства, за noicpuhe rpotpкова у вези споррвр пр овим предметима, што би за буџет Општине свакако представљало eefie оптерећење. Стога смр мтиљења да би ио овој стварц мора. ло euiae да се заинтересују месне заједнице, те da, no могућству, на себе npipue обавезу око финанрцрањц и покрића трашкова no предметпма са.иовласццх за узећа. ПОТРЕБНО ЈЕ да истакне.цо и околност да је у већем броју случајева rei(i~ ко одребити гранццу цз.\1еby постојеће пмовице v друштвеној 'својцнп Ч i(.\ip. вине прјебиних прцврЈццх власнцка. Наи.ие, ноарфце? заузимаоце.и од штвене иморинс, приват^ пи вларници којц се гр^ пиче својо.ч iiAioeunoM са iiAioetiHO.u у бру1ЦЈвецрј сврјцнц, постепенр /у .\iehny грапицу и па трј 1К1чцп yeehaecijy сврј прср^ на ттвту пецокрстпостц v друштвеној својини. тако дц ie up терецу гртрра цр. .\toiyhe угвррцти npaoy by, eeh је нотребап ртруцnil налаз аештака — геаиетра. (Цаставак у рледсћвм бррју) Жнвојин ТомпИ

:ТРАНА 8 14 ДАНА 1ОЗОРИШТЕ » MOP НА БРАЧНИ НАЧИН _ ПОВОДОМ ГОСТОВАЊА ПОЗОРИШНИХ АМЛТЕРА ИЗ СВЕТОЗАРЕВЛ Чпњеница да је до гостова- -ta позоришннх аматера из Све гозарева ипак дошло после тоfW.’KD натезања око културне пнтеграције на овом региону -овори о практпчној потрсби да се нешто и практнчно урадн на реализацнјп идеја о којнма се толико говорпло ранн* је. Зато је и наша публика са посебним интерссовањем посматрала представу, назовимо комедпје „Брак на первној ба- 'зи”, свакако заголицана темо.м ц. пикантеријом сцсна која се унапред понудила са паиоа у граду. Ооновна тежња представе није изневерена, смеха је бнло на претек, гегова и внцарења v стилу србнјанског смис јла да се свему наруга, па чак и таквој патријахалној светин>п као што је брак. Али вре1мена су се изменнла и од нашег ’кућевног, честнтог човека оста- )ло је, бар по овој ко.медијм, ; карикатура неспретњаковића |и импотентног делије који ни , случајно неће у брак јер је он, ; ипак, реалност која јс сурови* ја него илузија о жени тако потребној човековом свакодневном животу. Главни јунак је синтеза свега што је смешно у савременом животу полусел>ака — полуварошанина, nonee од лептир-машне па до ку паћих гаћа какве више нико че носи чак ип на дивљим ја* истппу коју оп, свакако, зна, дранским плажама. Сама рстро да брак „на нсрвној базп" нпспекшђа догађаја личи на свс је ннкакав брак и да не ooehaдруго само не на жпвотну нс- ва ппшта. Л»убо.мнр Убавкић ™НУ» јср са сцене су летсли — Псндула, гост нз Тсатра ,дцтософ„” који вулгаризаинју „Јоаким Вујић” из Крагујевца човсковс психс доводе до крај- је спрсгпо нскористно светозањих границаЈ Уместо комедпјс, рсвачкс аматсре и својој попу у позорншном смислу речи, до ларности врсног комнчара добилп смо поплаву плитког ху дао још који поен. мора којн само лови no no- И порсд свих литерарних и вршини жнвота снтуације и сценских мана оваква комсднслаже их у мопологе зачнњенс ја јс понекад потреба саврсмесвнм и свачим да би се на не- ном гледаоцу као релаквација ки начин оправдала пишчсва алп ие као позоршина истииа литерарна концепција. Сасвим о животу, или потврда лруштје било нормално да овакав вопе тсзе о понмању морала цил> остави глумац којн је спо- да брак може ла буде и предсобан да ко.мнку оваквог при- мет за исмејаваље. земног хумора доведе до сваког гледаона и да би убедио у Саша Букнћ 1ЕДИНС1ВЕН0 ДЕАОВАЊЕ ШНОАА И ЗА|ЕД№№ ИРМИИ На седници Скупштине оп- цо.м образовања, како би се штине заједнице образовања водила јединствена политика усвојен је годишњи програм у развоју мреже школства, у рада за ову годину. Основна решавању кадровских проблекарактерпстика програма је ма, опремању школа, реализа* тежња да се успостави чрвста цнји наставноваспитних задата веза међу школама и заједни- ка н ДруП1Д1 битним питањима РЕГИОНДЛНО ТДКМИЧЕЊЕ РЕЦМШОРА Парађин је традцционално 15. маја био домаћин Регионал- •не смотре рецитатора за општине Рековац, Свнлајнац.Буприја, Велнка Плана, Светоза* рсво и Параћин. Ово ннтере* сантпо аакмпчењс, у коме је и број рецнтатора н заступљевшх пссника бно и.мпозантан, пратио је жчри у саставу Иво ВућковнП саветник КПЗ Срби- | јс, Борђе Радишић, књнжсвннк (' из Бсограда и Момир Брадић, управник крушевачког позори1 шти. Жири има врло делнкатан задатак, нарочнто код млаber узраста, где је далеко већи број од двоје заслуживао наг раду. За даље, Реттубличко таклшчење рецитатора, које ће се одржати у Великој Плани 30, 31. маја и 1. јуна, пласирали су се пионири: Добрнла Павковић, Велика Плана, Душица Јовановић, Рековац и омладинцн Л>нљана Међеши, Свилајнац и Предраг Марковић, Параћин. један песник — једна песма ЗОРАН ИВЛНОВИБ је рођен 1952. у Витомирици код Пећи. Завршио je Уметничку школу у Псћи, у класи поофесора Вељка Радовића. Добитник је неколико награда за своје стваралаш* тво. Иначе, поред сликар« ства, бави се н поезијом, којам допушује своје у.метпичко трагаље. КАДА БУДЕШ УЛАЗИЛА У МОЈЕ СРЦЕ ЖИКИЦА ЈОВАНОВИБ: ЦРТЕЖ ЗА ПЛАКАТ ПРЕДСТАВЕ „БРАК HA НЕРВНОЈ БАЗИ” у области образовања. Један од најважнијнх задатака који школе и Општинска заједница образовања треба | најхитније да решавају јесте | реализација докумената са VII јконгреса Савеза комуниста Ср \ бије и предстојећег X конгреса Савеза комуниста Југослави i је, посебно оних делова који ; се односе на задатке у области просвете. Активност на овом плану ће 61mi дугорачна и захтеваће максимално залагањс свих просветннх радника. Исто тако, пуна ангажованоI ст и јединствену акцију захтевају нсдавно усвојени закони - о основном н средњем образовању. Многе поставке ових за- . кона налажу радикалне проме - не а предвиђенн су и рокови за примену. Нема су.мње да шко ле, свака за себе, и без помоћи шире заједнице, неће моћи да ЗАСЛТЖЕНО ПРИЗНАЊЕ ДОБИТНИК РЕПУБЛИЧКЕ НАГРАДЕ ,25. МАЈ‘ • ОСНОВНОЈ ШКОЛИ Y по ПОВЦУ ОВЕ ГОДИНЕ ДОДЕ ЛзЕНА НАГРАДА „25. MAJ” ЗА ИЗУЗЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ НА ПОЛ>У ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Републичка заједница образовања СР Србије, разматрају ћи резултате васпитнообразовних установа у обављању ваапггно-образовне* делатности и остваривању основних дру штвено-васпитннх циљева, као и у увођењу и успешном развијаљу у школској праксн савремено• образовних метода, техника и средства којима се рационалније и ефикасшуе остваруЈу васпитни задаци и постижу већи образовно-васпит ни резултати, утврдпла је да се у групи од десет најбољих васпитно-образованнх установа у Републици налази и Основна школа „25. мај” у Поповцу. На оонову тога овој школн је додељена награда „25. мај". Ово признање Основној школј! ,^5. мај” у Поповцу није само признање за постиг нуте резултате у протеклих педесет година, колико школа постоји, већ је истовре.мено н подстрек за нове доприносе и резултате. Њих ће сигурно би° ти, јер ово што је до сада постигнуто гаранција је за то. се уклопе у нове токове. Два важна питања из области образовања већ се решавају, односно налазе се на јавној дискусији у радним колективима. To су Самоуправни споразу.м о кадровској политици и Предлог за уједињавање средстава амортизације. Програмом се предвиђа да се до почетка школске 1974/75. годи не усвоји коначни текст Самоуправног споразума о рацпо iia^uiOM коришћењу кадрова. Што се тнче уједињавања сред става за амортизацију, то је најпогоднији пут да се за не-, колико годнна све школе на подручју Општнне опреме савременим учили.ма и другом опремо.м. Ово су само неки задаци из овогодишњсг програма рада Општннске заједнице образова ња, а ако се програм у целнни реализује, онда he школе у Оп штини Параћин без сумње достићи један виши и квалитетнији ниво. Д. Г. КЊИЖЕВИ9 ВЕЧЕ НАШИХ СПАРАААЦА Чланови Књижевног клуба „Мирко Бањевић” су у суботу, 18. маја приредили књижевно вече за љубитеље лепе речи из нашег града, у просторијама Гнмназије. Књижевној вечери је присуствовао један број xtva дих, чије прноуство показује пробуђено интересовање за лнтерарно стваралаштво, које је једно време било замрло. Те вечери су два нова песника Милан Милосављевић и Тишомир Алексић изразили жел>у да приступе Клубу, и предстаbilui се са по једним циклусом из свог стваралаштва. Поред н>их, стихове су читали Сашка Текић и Мирослав Димитријевић. Одломком из драмског стваралаштва представио се Тошић, а професор Петар Кухтичек је из прозног опуса одабрао причу „Бекство . Затим се уз искрени песнички однос критички прилазило сваком појединцу и указивало на неке нужне моменте пеоничког стваралаштва. Focnohiuju Дудок Кад будеш улазила у моје срце, изуј ципеле, малецка моја, и ybu најтишим ногама које имаш, yhu неким једноставним ходом и остани дугачко и тихо остани, без иједног мушкарца у било чему. Ако будеш ушла обувена, оженићу се првом птицом која наиће. Зато, малецка моја, кад будеис улазила у моје срце изуј ципеле, и ybu најтишом ногом. ПОСЛЕ УСПЕШНЕ ИЗЛОЖБЕ ЛИКОВНИХ ДЕЛА ИЗ НОБ Непосредност цртежа Illlllllllllllllll||)||||||||||||||||||||||||||j|||i||||||||lllllllllllllllllliuillllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll!lllllinilllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll1lllllllllllllllllll Најбол>№ међу најболвима Бити одлнчан ученик није лако. Још теже је бити стално одличан н у свему одличан и тако заслужити диплому „Вук Карацић”. Ове школске године таквих је више него раннјс. Међу њима су и Жнвановић Биљана, Јовић Јован, Мнловановић Марпгга, Поповић Борисав, Радовић Марина, Тасић Светлана и Шубаревнћ Срђан нз Основне школе „Стеван Јаковљевић" пз Параћина. Алексић Зорица и Петровић Невенка нз Основне школе „Момчнло Поповић" из Параћнна и Вслнкнћ Станоје нз Основне школе „Бранко Крс.мановић” из Доње Мутнице. Одавно нисмо нмали прилике да у нашем граду видимо изложбу која нам је представила толико еминентних уметника, чија су дела један цео период у Југословенској ликов ној уметности. Сва изложена дела настајала су у периоду пакла, ропства и фашизма у коме су људске и животнс вредности цинично деградиране, издане, систематски рушеие — најоштрија је негатуа стварања. Ипак појединци раде да би у борби протпв ду ховне и физичке с.мрти очувалн с.мисао живота. Упркос релативно великом учешћу улгетнпка у НОБ-н нису постојалн основни условп за настанак сликарства; била је нлизнја очекивати да се у пепосредноЈ борби са непрмјатељем нађе снаге н времена за тако сложен посао. Међутим, упркос непрекпд* ннм офанзнвама, покретн.ма, маршевима, могло се наћи снаге и прилике, да иртеж забележи свакодневнс утиске у про лази, у тренуцнма предаха и одмора (Б. Радуш, Одмор партизана), да стварају својеврсне ратне дневнике. Цртеж је служио: као револуппонарпа пропаганда, плаката (Д. Вуксановић, Ја се бори.м, а ти?). Кад је у пптању иртеж и у најтежнм околноспвма могла co из војннчке торбе извући бележница и у њу оловком пли пером, за неколико тренутака предаха, унети оно што се непосредно опазило и доживело. Општа карактеристика ових цртежа и ретких графика је непосредност одсуство сваке докторинарности, бриге о томе каква уметност „треба да буде". Непосредност н недогматичност ових цртежа лако је објаснити: стварали су нх борци из првих линија, који су у једној руци држали оловку, a у другој пушку, и којима према томе, није било потребно да своју напредност или идеолошки алиби доказују стилом. На рубови.ма с.мрти рата, слободе или ропства — све ствари имали су реалннје н људскије днмензије. Кад су у питању борцп уметници, они се стилски могу поделити у две основне групе, у лирско-дескриптивну у експрссинистичку — синтетичку, мада је и та подела нејасна јер су групе честе међусобно претопљене. Првој припада Караматијевић, Мујезиновиђ, Шотра који су мекши, осетљивијп, тиши: другој, Кун, Јакац, Детони и Вуксановић, који су чвршћи, отпорнији динамичнији. Упадл>нва је тежња на документарношћу расположења и података да се задржп н запнше оно што је као особено изабрано глава бораца, рањеник, предео (А. Крупа, Артиљерпјски положај), пустошење (Б. Радауш, цртеж) курири (Матинорски, Курир) дена (П. Шимата, Дсчнјн до.м). Свп ти цртежн су лпчнн доживљаји уметника, пренетнх на лист хартије. 3. Ивановнћ МРАЗ ФРАЊО: ПРЕВОЗ РАЊЕНИКА, 1944.

14 ДЛНА СТРАНА 9 ЂАЧКИ КУТАК - ЂАЧКИ КУТАК - ЂАЧКИ КУТАК - ЂАЧКИ КУТАК - ЂАЧКИ СМА УРЕДНИШТВУ СВАКИ ОД МОЈИХ УЧЕНИКА ЗАУЗЕО ЈЕ МЕСТО У МОМ СРЦУ Сеојим драгим биеишм ћацима-осноецима, cadatuњим матурантима гимназије „13. октобар”, будућим академским граћанима, упућујем топлу и искрену захеалност што су ми, као сеом преом учитељу, причинили еелику радост да са њима npoeede.u незаборавно, дивно, матурско еече, које је одржано 18. маја у Врњцима. Осећала cast се пресрећна што ме моји ученици и у тренуцима сеоје najeehe cpehc и успеха нису забораеили, eeh позеали да заједнички, као једна породица, поделимо ту радост. V cehatby су .ии још уеек преи дани њиховог ступања у школу. Време које сам проеела с њима зближило јс мене, њих и њихове родитеље у настојањима да стекну што ешие знања, која би им користила у даљем школоеању. Сеаки od мојих ученика заизео је место у мо.и срцу и ја Лу и надаље будно пратити њихое pad и радоеати се Јћиховим ycnecu.ua, као што сам то и docada чинила. Hajeehu орден који. иосим иа сеојим грудима су сеи моји учеиици, генерације, које сам изеела, а њихоеи успеси, љубае и захеалност су ми najeehe признање за мој дугогодшињи учитељски и еаспитачки pad. Посматрајући их окупљене на матурској еечери nodсећали су ме на најлешае цеетоее диено урећеног парка у ко.ие ue.ua короеа. Они као будући tpahami name лепе и слободне doMoetiue, после заершених cryduja, иаставиће pad на разним послоеима и бопринеће da жиеот Kod пас 6yde jota лепши и срећнији. Диена је и do6pa паша омладипа. Она је uatu понос. Омладину треба само схеатити, праеилно јој npuhu и помоћи. Параћип, 23. маја 1974. Зора Јездић, учитељица — nedazouiKti саеетник у пензији. АКУТНИ ПРОБАЕМИ ВРАПЧАНА Драги другоеи, Желео бих da искористим прилику и да листу пожелим пуно успеха на информисању граћана, као и da остеари, полазеНи od жеља грабана, утицај на решавање пробле.иа са који.иа се iiama сребина сусреће. Овом прилико.и указао бих само на неке проблеме Kojti .иуче сраћане насеља Врапчане, као и da изнесем неке сугесгије у вези са решавањем тих проблема. Граћани из улице Бориса Кибрича ни do банашњег daua нису добили ntijahy eody из eodoeoda, и ако су Пј1птили ca.uodonpuHoc. Ако се eeh зна da су граћани настањени jy реону Врапчана због загаћене. code најугроженији od опаке болести бубрега нефритиса, зашто се са тим одугоелачи? Нараено то није ураћено зато што се чека на просецање ноее улице Бориса Kudрича. Ако је то тако, зашто ouda не почињу padoeu на просецању улице, Kada су cpedcrea за оее padoee обезбећена? Чињеница је da школа „Бура Јакшић" није лоцирана на месту zde је то обећано приликом заеоћења самобоприноса за школстео, али cad, шта је — ту је. Meћутим, no заершетку школе, улице Његошееа и Мирослаеа Јоцића опраељене су od улице Бранка Крсманоeuha do школе, тако da dei{a која болазе из zpada tie газе блато, doic беца која doaase из Врапчана често са муком ноге из блата изелаче. Граћани се питају: Дл ли се не праее и па оеај иачии социјалне разлике? Сматра.ч da је неопходно канал od Змича do биеше ложионице od.uaх поноео очистити и цееи за канализацију постаеити, како би се избегло плаћање ренте за заузето земљиште, а исто користило за пољоприеребну npou3eodtby. Рента се плаћа eeh eutue od dee zoduue. И канал je ископан npe dee zodtme. Земља ce odpotbaea na he бити потребна dodama cpedcrea da ce канал поноео чисти. Aocadatutba npaedatba меробаених da cpedcraea није било. мислим da нису onpaedaua jep je, колико ja знам, u 1973. zoduue за oee cepxe преостало око 500 милиона crapux duuapa. Исто тако. с.иатрам da cy onpaedauu захтееи Bpanчанаца da ПИК Bynpuja измеии место склабирања tueћерне pene. Pena je do cada склабирана на терену биеше узане станице, тако da су улице Бориса Kudpuua и Врапчанска биле onrepeheue камионима od преко 30 тона носиеости, а и еелике количине блата наношене су на њих запрежчи.и еозилима и камионима. Преблог' je da ce pena y6ydyhe складира иа простору ide је, раније пролазила пруга узаног колосека за Доњу Вуприју и на еаријаити која ie праељена за иормални колосек за Ноеи Попоеац. На оеај начин he се избећи ynponauihaeatbe улица, a и tbuxoeo прљање. • Хеала иа простору у листу! ! Бора Ружић, t пензионер, Врапчанска 1. мш СРЕћКО Као што смо објавили штедну књижицу Југословенске инвестнционе банке са улогом од 200 липара добио је Никола Мијатовнћ, као један од гласача за име нашег листа. Овнх дана је дошла Николина мајка Снежана, радник Робне куће „Шумадија" и „извинила се" што добитник не може сам да прими награду пошто има само четири месеца. Интересантно да је малом Николи ово четврта иаграда. Остале три добно је од Радио Крушсвца. ади зл мн БЕЗБЕДИОПИ ОВА ГРУПА УЧЕНИКА ПАРАБИНСКИХ ОСНОВНИХ ШКОЛА ПОСТИГЛА IE НАЈБОЛ-.Е PE3YATATE Y ИЗРАДИ ПРИГОДНИХ ТЕМАТА ЗА ДАН БЕЗБЕДНОСТИ. ОНИ CY ДОБИЛИ ВРЕДНЕ НАГРАДЕ И ЗА YCIIOMEHY CY СЕ ПОСЛЕ ПРИЈЕМА Y ЊИХОВУ ЧАСТ ФОТОГРАФИСАЛИ. ДВА ПРВА РАДА OBJA.BA>YJEMO Y ОВОМ BPOJY. ЛИКОВНИ ПРИЛОЗИ CY ИЗ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ „ЈОВАН ЈОВАНОВИН ЗМАЈ“ ИЗ ДОЊЕГ ВИДОВА. ДРЛГОСЛАВ РАДОВАНОВИБ: СВЕМИР 0МСТ0СТ ЈЕ Б1Х0В0 ЗАНИМАЊЕ Кораци ... плочник равномерно одзвања уморном тишином. Над градом, оштри месечев срп распорио недра небу. Звезде расуле косе... Све ћути ... Никог да зањише уснулу колевку неба. Ни ветра нема. Замрсио се у витке прсте јабланова, одлутао у пешчане замкове, за зидом ћутања. Само кораци милнционара заборављено звоне плочником, урастајући у ушне шкољке као далеки одјеци. Каква је тишииа ноћас... као да је наједном све стало... Осећам суморну модрину вена како м« рију под кожом. Чујем кораке по те.мену... Y распетим грудима бије ми катедрала ... Затворих очн и рукама обухватих главу. Неки кошмар у подсвестп и оловна растрзапост у глави, натераше га да застане. Кораци наједном ућуташе. Y даљини, дуж-реке затегоше се н задрхташе запете стреле јаблаиова. Са озвезданих дланова неба као да прокрварп месец. Зару- .менеше се врхови ћутљивих топола. Лелујава буктнња запали небо. Као да букнуше звезде ... „Негде гори ... пожар!.. Y магновењу, стреловита мисао сину му у главу Трже се и појури низ улицу. Црвени језици похлепно су лизали модре сенокосе неба. Зграда дечје клинике била је у пламену. Врисак и плач деце очајно му затутњаше у мозгу. Y слепоочнице навре врелина. He оклева.јући ни тренутка, баци се у распламсали огњени стуб. Y зенице урони оштра стрела дима. Као у вртоглавом сну, био је нејасно свестан белих прилика, које су промицале крај њега, док је у наручју стискао уплакану децу. Вре.ме је стало... Остали су само одломци свести, као буђења... Пред зору, ни једно дете није остало у згради. Он застаде и клону у нечијим рукама. Клобуци опечене коже ницали су му свуда по рукама и телу. Ноздрве су му гореле од опорог мириса дима. Осетио је само тешки, оловни умор, као заривен бодеж у потиљку. И док је лагано тонуо у лаку, паучинасту измаглицу, клонуло отвори очи, сапете оковима капака, осетивши како му у угловима усана треперн уморни осмех, док је нејасно назирао уплакану децу са траговима суза на образима. Светлана Арснћ ОШ „Момчило Поповић" VIUj ДУШИЦА МИЛАНОВИБ: МОЈА БАКА СУША Светлана Арснћ О, Ш. Момчило ПоповићДРАГОСЛАВ РЛДОВАНОВИН: СВЕМИР Озрсп ДЛ CAM МИАИЦИОНАР Многн мисле да је лако бити милиционар, да он само стоји и пази да неко не прекрши прописе. Тако сам мислила и ја... Али сво, сад је на менн сиво-плава униформа. Данс дежура.м у ноћној с.менн. Тама се као мастило разлива градом. Пале се уличне светпљке. Мало по мало, улице се празне док сасвим нису опустеле. Свс је мрачно, тихо, са.мо одзвања бат мојих корака. Било је прилично касно, кад са.м срела групу младића н девојака како бучно иду улицом. Тада навукох .маску сгрогости на лице и опоменух нх да није лепо то што чпне. Увек са људима треба лепо поступати. Треба им све лепо објасннти, па тек, ако они то не прихвате, треба употребити силу. Одједном, један аутомобил пројури стрсловитом брзином. Тај возач је направио једну бору више на мом челу. Ко зна шта он својом несмотреношћу може све да учини? Поглед ми одлута на прозоре кућа. Ја чувам мир свих тих л>уди. Од те мисли у мојој се души помеша понос и забринутост. Размишљам: „Ако се доведе у питање живот неког од оних л»уди, ја морам и желим да га браним. 0 тој ствари л>уди често погрешно мисле. Знам једног милниионара који је испред точкова спасао живот мале девојчице. Један пролазник је рекао: „То му је дужност”. Али ја знам да он_то није морао да уради. Y њему се тада пробудио човек н он је скочпо пред ауто.мобил, ризикујући свој живот”. Тешко је вршити ову дужност, дужност милиционара. Зато свим друговн.ма милицпонарима „браво”! Снежана Тилтилијевић, \ ОШ „Бура Јакшић” VIII КАД БИХ БИАА ПТИЦА Волела бах da научам тај прекрасии птичји лет и da са крилима сеојим облетим цели свет. Видела бих тајне мора, лепу реку иза zopa, еидела бих зеку, лане и cpehuo бих проеобила daue. А кад dohe јесен dyza ја ћу летет rad do југа, а каб 6yde месец мај за мене he бити рај. Али, то не може бити и о томе нећу гоеорити, јер је боље чоеек бити, а о лету сањај и ти. Весна Марковић, VIII Крваре булке из опечених вена. Мру свици... Мирншу пол>а на српом сунца Распукоше се празни крчази v жедном камену... Наричу испуцане усне... И змије побегоше са осоја. Xohv... navKoee што плету магле ловећи месечину. Y амфори неба звечс дукати звезда. Прежревају жита... Коваре булке из опечних вена н мру пијанп свисии ча откоспма сунцем покошених сена.

СТРАНЛ 10 14 ДАНА • ОМЛАДИНСКА СТРАНА • • ОМЛАДИНСКА СТРАНА • • ОМЛАДИНСКА СТРАНА • ВЕЛИКИ СЛЕТ У ПАРАЋИНУ Смотра физичк® културе у част Титовог рођендана • Поред низа других активности кој е су организоване у част Дана младости и рођендана друга Тита на стадиону ,Јединства“ одржан је велики омладински слет Пред препуним стадионо.м Снажне .мишицс параћин- чар доскочио на сам цептар. гледалаиа млади су у својнм ских срсд1вошколаца понелс су Ни следећпх шест такмичара вежбама снажно изразили сво- —......—....... ........ ју л»убав, ириврженост и пошToeaibe лругу Титу поводом његовог 82. ог рођендана. Преко 1000. вежбача, учесннка основннх и средњпх школа, припадника ЈНА, предшколске деие, првопласираних падобранаиа са купа младостн који се управо одржава у Парапину, кроз песму и игру упутили су поздравс непоколеблнвом борцу за мир, н неумор* ном градптељу наше самоуп* равне соиијалистичке заједнмце — вољено.м другу ТИТУ. Поздрави су билм упућунп и X конгресу СКЈ-е који ће више збити наше редове у даљој борби за бољп и срећнпји живот, мир и даљн напредак са- .моуправне социјалистичке заједннце. Из става мнрно у којем су стајали на нсгочној ившш ста* диона, чим су уз звучника потеклм први звуцм марша, ка срединн терена одлучно је почео да ступа сто педесет војника Гарнизона Иуприје и Параћина. Својо.м вежбо.м онп су симболнзовалн одлучност, снагу ц решеност да бране теколнне наше револуције. Овн снажнм момци складним и одсечним покретнма приказалп су борбу с непријатељем, а након ,Ј1обеде” збилм су своје редове у чврст бедем преко кога сигурно непрнјатељ неће проћп. Одмах иза н>их развило се широко коло „свих шест република” које су нсплели пионири и пионпрке основннх школа: „Мо.мчло Поповић" и !„Стеван Јаковљевић". Са букетима шарених балона потрчали су после својмх другова и другарниа још .млађи пионири и пионнрке — трећег и четвртог разреда основннх школа којп су у спортском надметању преко препрека noказали, брзину, спретност м окретност. А, онда се стаднон дигао на ноге. На старту су били наши најмлађи. Своју вештину у вожњи бицмклима прнказала су деиа Градског обданишта „Бамбн” и обданишта ИВТ „Бранко Крс.мановић”. Дечјем весељу није било краја када су на циа» добили по једну шарену лопту. Бурним аплаузо.м испраћенн су наши најмлаВи учесницм ове дивне спортске манифестације. гимнаствчке справе пре.ма срс- нијс успсло да понови прециздинп тсрена. У колажу без- ност у доскоку Мо.мчила СавиОГРАД”), и трсћс — САВИН ВЛАСТИМИР (АК „БЕОГРТД). На основу ових резултата, број слемсната мо.мцп и девојке ови снажнп извели су прпказ рада на часовима физичког васпнтања. Иза њи.х је настао тренутак тишине н погледа у небо. Све очи су тражнлс авион чијп је звук из дзљинс кајављивао 1Бегов долазак. Послс избатг вања тробојне сондажне 1раке којом је одређена брзина и праваи ватре, у треће.м налету „распукао" се шарени падобран. Десег најхрабријих, десет најбол>их од одличннх падт бранаца н насгавннка падобранства започели су борбу за што ближи доскок центру. Сваки сантиметар публика је одушевљсно — спонтаним аплаузом бурно поздрављала. Одушевлењу није бнло краја када је четврти по реду таклшba, такмичара из Бсограда. Жи рл је овај њсгов успех наградно јсдио.м дпвно.м вазо.м. За ову пригодну свечаност билн су пр1шре.мл>ени још и: аглетичари и атлстичарке освовних и средњих школа, за чији иаст\'П јс посебно прсуређега п обслежена атлетска стаза на стадпону, као и каратпсти градског каратс клуба „Црнпца”, алн они нису могли да наступс због публике која јс у одушсвљењу похрлнла иа стадион ла пзблнза поздрави своје љуби.мце — падобранце. Y слсдсћем броју нашег листа објавиће.мо фото — репортажу са с.мотре посвс\ене дану младостн. најбоље екипе у генералном пласману су: екипа АК „БЕОГРЛДА”, АК „КЛУЗ” и екипа АКАДЕМСКОГ АК „БЕОГРАД" такође из Београда. Организаиија такмичења била јс на завндној виснни што доказују и изванредни резултатн так.мичара- као и њихове нзјаве на растанку. Свн учесницн Купа су добилн вредне поклоне, а првопласирани падобранци внсоке наг раде. ОМЛАДИИСКИ ВАШАР Y ПОТОЧЦУ Из листа „Будућност” (4) СА СЛЕТА Дана 16. маја т. г. одржан је у Параћину срески слет фискултурника. Програм je изведен у три дма. Пре нодне била је парада уз невићено учешће фискултурника и завршнла се на игралишту Ф. Д. „Бранко". Потом је извршеп наступ и смотра, па су се одвијале гнмнастичкс тачке за тачком. Највнше успеха су показале омладинке средње школе и омладинке текстилне школе. По подне су одржане бициклистичке трке у више категорија; онда су активи „Стакларац" и „Текстилац" одиграли утаклшцуу одбојци и на. крају су мотоциклисти приказнвали разне всштинс у овој грани. Уеече je nod влектричннм осеетљењем подмладак Ф. Д. „Бранка" у мредигри играо нерешено са репрезентацијом сеоских актива среза 1:1. У главној игри састали су се Ф. Д. „Бенковски'* из Вндина-Бугарска и Ф. Д. „Бранко". После једне лепе и снажне tape победно јс „Бранко" са 3:2 (1:2). У понедељак 17. маја одиграна је реванш утакмица измећу „Бенковског** и „Бранка", те су домаћини успели да опет побсде, али сада са резултатом 2:0 (2:0). Игра је и овом приликом бнла одлична. Увече је у Градско.ч ресторану прирећен банкет уз учешће играча и воћства оба тима и многих званица, Том приликом гости су предалн домаћн.ча слику Дцмитрооа, а домаћи гостима 16 велнкнх слика најлепших крајева tiatue до.човине. ПАДОБРАНСКИ Живота БорВевић Александар Кнежевнћ КУП МЛАДОСТИ ПОСТИГНУТИ ОДАИЧНИ РЕЗУАТАТИ • ТРАДИЦИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ ПАДОБРАНАЦА ПОД НАЗИВОМ „КУП МЛАДОСТИ", ЧЕТВРТО ПО РЕДУ, ЗАВРШЕНО ЈЕ 25. МАЈА СВЕЧАНОМ ДОДЕЛОМ ПЕХАРА, НАГРАДА И МЕДАЉА ПРВОПЛАСИРАНИМ ЕКИПАМА II ПОЈЕДИНЦИМА Y организацији Аеро клуба „НАША КРИЛА” — Параћин, на ово.м Купу су се такмичиле скипе из АК „КЛУЗ” (Београд), АК „БЕОГРАД”, АК „НИШ”, АК „ВАРШАВА” (Пол>ска), АКАДЕМСКОГ АК „БЕОГРАД”, ЛК „3EMYH” АК „НАП1А КРИЛА” (Параћин). Y поједмначној конкуренцпјн учествовали су Аеро клубови нз Скотг ља, Приштине и Куманова. Y дисциплнни појединачних скокова на цмл> са 1.000 м. пласирали су се: првн — КУПЉЕНИК ВИКТОР (АК ,,НИ1П), други — ГАВРОВСКИ ВАНДЕ (АК „КУМАНОВО). и трећи - АНТОНИБ ВЕЛИБОР (АК „ПРИШТИНА”). Y извођењу фигура са 2.000 м. 1гајбол»и су били: КУПЛ>ЕНИК ВИКТОР, САВИН МОМЧИЛО (АК „БЕОГРАД”), ШУЗЗДА МАРЕК (АК „ВАРШАВА” — ПОЉСКА). Y дпсииплнни групних СКО' кова на цил> са 1.000 .м. прво место освојила је екипа „КАУЗ” пз Бсограла, друго — екипа АК „БЕОГРАД” и треће место екипа АК „НИШ”. Овогодишњи о.младински вашар поводо.м Даиа младости и рођендана друга Тита вал>а посебно забележити због гостију који су га увеличали. Грађани из Вашнца н Товарннка, пре све га бории. н>их више од стотину, боравилн су v Поточну и обнови ли своју жел>у да дођу до братимљења ових места. To су њпхо ви представници и јавно на митингу рекли. Говорили су Драган Јоцковић, председник Савеза бораиа из Товарника и Станиша Младеновић, председник Мссне организације ССРН мз Вашица. Одиграна је и фудбалска утакхппда нзмеђу ФК ,Јухор” и „Напретка“ из Вашице, у којој су победили домаћи. Ку риозитет угакмнцс: судио је фудбалски судмја нз Аустријс, који сс такође нашао за врсме Вашара у гости.ма. и и ПОБЕДА ПОРАЗ ГОВОРИ ЗА ВАС МИА0В4Н ЋУРИћ. НАЈБОМ МААДИ РАДНИК СТАКААРЕ Y акцији „Младн радник — самоуправљач” која се сваке године одржава у Српској фабрици стакла, ове годмне је узело учешћа око 700 омладинаца из свих OOYP-a овог колектива. За најбол»ег радника проглашси је Мнлован Бурић из треће OOYP, који је освојио 133 поена од укупно 150 и тако постао најузорнији радник самоуправл»ач. Милован је рођен у Давидовцу 1953. године. По за нимању је машинбравар и већ три године ради у Фабр"ци. Члан је Савеза комуниста од 1968. годнне. ј Посетили смо га на радмом месту н с h»ilm разговарали о протеклом такмичењу: — Наш колектив има много о.младинаца, а акипја је пробудпла снтузијазам ових л»удн, који су радилн н прсковремено са.мо да би се задаии завршилн на вре.ме. Такмичарскн дух у халама је допринео да се неке пећи ремонтирају у рекордном року. Такође је појачана свест младих л>уди којп су се односпли крн тпчкм и самокрнтмчки, јер су били свеснп дз ралс за колсктмв, за целу заједни* цу. Бпо бнх најсрсћнији да и ндуће годппе освојпм 133 поена, алн да има бар дссетак са 140 па и свих 150 посна. П. Будпсавнћ У ско.м традииноналиом спортсусрету бсрберскофрнНајбо.Бп такмпчар у гене- зерских радннка Крушевиа и рално.м пласману на овом такмнчењу бно КУПЛ>ЕНИК ВИКТОР поједЈгнаиа Параћина, који је одржан у је недељу, 26. маја 1974. Y фуд- (АК балу је победнла екипа КруСНН.МАК СЛ СЛЕТЛ Y ПАРЛНИНУ, 1948. (СВОЈИНЛ РЛДЕТА ФОРЦАНА) V оквиру среског фискултурног слета у Параћину ?остовало јс 16. и 17. *аја с. t. бугарско фискултурно друштво „Бенковски" из Видина н одиграло две пријатељске фудбалске утакмице са овдашњим друштеом „Бранко". Ha npeoi утакмици пред eiuue од 5.000 ?ледалаца „Бранко" је заслужено победио бугарски тим са 3:2. Бугари су технички приказали врло леп фудбал ц већ у 10 лшнуту првог полуеремена иодили су са 2:0. Домаћч TiL\t се пије збунио и у брзом те.чпу tape успео је tkr'luocruine три гола и однесе чобеду. Код гостију наро- ■ чито се истакао лсви халф и десно крило, док код домаћих сви су играли добро, а нарочито се истицао продорношку Милош Илић. Утаклшцу је одлично водио Вељко Милутиновић из Београда. Другог дана но подне одшрана је реванш утакмица. До.чаћи тим изишао је у измењеном саставу и успео је убедљпво да победи госте са 2:0. Гости су другог дача слабијс tupa.ni него дан раније. док су домаћи поновили игру нз нрвог дана. Код „Бранка" су били чајбољи: Форцен, Качунковић, Милош Илић и Томашевић. Остали су такоће добро нграли. Утакмнцу јс водио Mapianoetth нз Светозарева. Дб.чаће друштво epavuhe посету бугарским спортџстима 30. маја т. г. Л>. Стаменковић „НИШ”). Друго место освојно шевца (2:1), а у шаху скипа је САВИН МОМЧИЛО (АК „БЕ- Параћина (10:0). ИЗ РАДА OK CO НАЦРТ СТАТУТА САВЕЗА СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ОМЛАДИНЕ НА ДИСКУСИЈИ неке њене задатке у погледу окупл>ан>а и друштвено-политичког ангажовања најширих маса омладинс у борби за соцнјалистичку ус.мерност сваког младог човека. У својој друштвсно-политичкој органнзацији, по нацрту статута, младп бн се организовалн прсма месту и подручју рада и живота и у њој у непосредмом виду изражава конкретне еконо.мске, социјалне и полмткчке интересе. свакидашње потребс, стваралачке иницијативе и др. Облицима организаваља, начином дсловања н омла- својнм унутрашњи.м односима. Трећа конференција СКЈ је у својој Резолуцији изнела целину поглсда, оцена и ставова Савеза комуниста Југославије о активном учешћу младе генерације у развоју социјалистичког са.моуправног друштва и борби Савеза комуниста за н»ену социјалистичку усмереност. Y Резолуцији су мзнети и начелни ставови о неопход’ ност. Y Рсзолуцији су изнетн и начелни ставовп о неопходности шнрег, непосредног и организованог учешћа дине у свим областима друштвено-политичко живота. Истакнуто је, такође, да омла> динско организовање мора да има јасније дефинисан соција* листички карактер, што би тре бало да се изрази у програмској орпјентацијп, садржинп рада, унутрашљпм односп.ма, па и у нмену органпзацпје. Y нацрту статута прсмажс се да име омладинске друштвепополптпчке органмзације буде: „Савез социјалнстичке омладине Југославнје”, чимесе наглашава соцнјалпстички карактср и шпрпиа оргаппзацпје и истовремепо указујс на Савез социЈалистичкс о.младннс трсба да обсзбедн широку н разноврспу активиост свс всћсг броја младих људи, веhy акииону способност и одговорност својих чланова, организацнја и форума у остварнвању програмских цил»сва и полнтикс СК п на томс заснованих својпх праграма, договора „ ставова. ПолазсНи од тога у статуту Савеза социјалнстнчкс о.младине треба остваритц таква орrainiaaudOHa решења н нзграђивати такву праксу да радннчка, сеоска, школска, студентска п друга омладина и сви облиип њиховог друштвсног оргаппзовања постану саставнп слсменти органнзован»а о.младине на свим нивонма. To би обезбедило јединство у програ.мском, органнзацноном и акционо.м смислу, чиме би се превазишла садашња ситуаци« ја у којој је Савсз студената засебпа друштвено-политичка организација јсдног дсла о.младнне. Нацрт статута прсдвиђа формнрање основнпх организацпја CO и у Југословенској народној армнјн. Органнзаиије Савеза социјалистичке омладине у Армији стваралп би се у ннжим јсдиница.ма, војпим школама и другп.м устаповама. Повезивањс у оквиру већих гарнизона и ЈНЛ у целини, обсзбслнћс сс стварањс.м одговарајуНих коорлинацпоннх тела и другнх облика аццноног дсловања. С обзиром на објављпвање тскста наирта статута Савеза co цнјалистпчкс омладпне, зпачајни докумсмт, Председништво општннске конфсренцпјс СОје оллучпло ла се у свим орга- ||иза1|1|јама CO спровсдс јавна дискусија. Упоредо са днску* сијо.м о нацрту статута Савсза социјалистичкс о.младпнс Југославијс. водн се дпскуспја по нацрту акцноно-полнтичког програма Савеза социјалистичке омладне Србије. После спровођења јавне дискусије по основним организацијама, Председништво ћеодржати завршну дискусију по овим документима и доставнти Републичкој конферснцпји CO Србије, предлоге и мишле* ња младе гснерацнје наше 0пштнпе. В. Стамснковнћ: Дечак

14 ДДНА 11 CTPAHA И ФИЗИЧКА КУЛТУРА ФУДБАЛ КОШАРКА ME ОПЕТ ПОБЕДИЛЕ1 CAMO БОД 113 СВИААЈНЦАЈЈЈЈ"® „РАДНИЧКИ“ СВИААЈНАЦ „ЈЕДИНСТВО“ 2:2 (1:0) ДА СЕ HE ЗАБОРАВИ... ЈШошевић Једикство је прекјуче као гост освојпо један бод у Свнлајнцу. Ово је свакако драгоцсн бод у даљој борби за врх табелс. Посебно трсба истаћи да су наши нграчц током целе утакмнцс ВОД11ДН игру. Па ппак већ у 12-о.м мннуту игрс догодпло се оно што смо најма»>с желелп. Суднја Је доку. дно једанаестерац за домаћина и резултат 1:0. Са пш рсзултатом се отмшао на одмор. Y наставку игре, већ у првом мнну. ту другог полувремена, Аризовнћ Је пз слободног ударца, са отприлике 20 М. јакнм ударцем постигао ефектан гал. Иза тога Јединство са ковнм поле* том доминнра тереном и напади се ређају један за друпш. Само крајњим напорои до.маћин успева да сачува сво Ју мрежу. To му успева све до 80-oi микута када центарфор ,де.\ених" Mil лићсвић посшже и доводи наш тим у пођсто. Играчи Радничког нервозно наставлају игру, Урубим стартовнма изазивају наше играче и негде пред крај сус. рета долазн и до инцидента. Судија искључује нашег левог бека ДрашкоЖшковнћ 7, Мплановнћ 7 (Илић). Мнлићсвић 7, Томић 7, Аркзоонћ 8. Гостн пз Пријспоља су бнлп равноправан противннк за свс прсме утакмице. Резултат ,ie могао бнти поволнн. ји за скипу rioAHM.sa да јс центар. фор гостију всћ на почетку ^такмпце нскорнстио две стопостотнс шансе. Утакмнцу је одлучио Аризовнћ v 35 минуту када је јсдком соло акцијом поспсгао гол. Осталн део утакмиис сс одвнјао на средннн терена. Одбрана гостију је изванредио вешто припремала офсајд замке и заустављала нападс Јединства. Од домаћих играча поред Аризовића треба истаћи цептархалфа Петковића и левог бека Пелиа екипа јс исповрсмено к подмлађспа па јс то довсло до низа неуспсха н до борбе за опстапак у овој всома квалш тстној Anni. Интересантан јс полатак да је Борцу баш после те утакмние све лош.\о „нпзбрдо” и да је сада, против нстог протвника, прекннуо серпју неуспеха. После овс утакмицс, а нарочито прнказанс добре пгре, и играчн ц стручни штаб на челу са тренсром Чендн. У недсљу, 26. маја, женска eKima ОКК „Параћин" нзвојевала Је ’ош Јсдну победу у игри са „Металцем” 1<з Смедерева (64:54), док скппу иобедила „Морава" је (78:56). Очигледно, женска скипа је мушку из Нупрпiwa нзгле. да да до краја првснства останс у врху табеле, док мушка екипа, супротно овоме, има нзгледа да буде прн дну табслс, пошто се нс ради само Многе фудбалске генерације су се смењивале кроз 44 године постојања ФК „Је динство". Мало ко је остао тако веран фудбалу и овом клубу као Бане Mtuiouieeuh. Истакнути играч првог састава, и каснији функционер клуба, Бане Милошевић се из овог спорта повукао тек пре две године. јем Мнлошевнћем, ДОбИЛН cy ПОДстрек за нове јуршпе н нове победе. разлнчитој спреностн н знању, всћ н о разлнчнтом односу и одговорности прсма клубу и игри. По лспом н сунчаном врсмену, прсл неколнко м., на однграна crouma стаднону глсдалаца, 26. о. кошаркашка „Јсдинства” јс утакмнца нзвановића. Судија Ннриловић из јевца коректан. ОД ГУЧЕ ДО ГУЧЕ Крагу. ОЦЕНЕ: СтоЈковпћ 8, Ннколнћ 8, Kocnih 8, Станковић 8, Букић 8, Ракнћ 7 (Мнлосављевић 7), Младсновић 8, ДобриЈсвић 8, Бандука 8, Б. Цсро. внћ 7, Петровић 8. Трснср; Чснди Мнлошсвић међу женскнх екппа ОКК Параћнна и КК „Металац” из Смеде. рева. Y лепој и дин&мкчкој игри побсдила је домаћа екипа са 64:54, полувремс 35:15. У домаћој екипи бравурозном игром истаклс су се: Торњакскн Јелена, Мирчић Ивана н Сретсновић Славица, хоје cy IOKOM цсле iirpc биле у првој постави. Код гошћи најбоља Је бнла Лаковићева, која је пред крај игре морала да напусти утакмииу због пет прекрвића. Јединство наставља рачем маље и домаћнн да изједначн резултат и рену спаси један бод. нгру са иг. нпак успева на свом те. „БОРАЦ” ■ „ГУЧА" Драгачево 2:1 (0:0) КОШАРКАШИЦЕ шаја. Судијски пар Јовановић Стаднон 300. Једннства. Гледалаца око ПОБЕДИАЕ сављевић из Ниша <в доста коректно обавио посао. Саставн тнмова: су постмгли: Петровнћ у У тнтомом Изгубили смо 47-ом и Бандука у 60-ом ммнуту. на домаћем терену ЈЕДИНСТВО — ПОЛИМЉЕ (Пријепол.е) 1:0 (1:0) ) Стадиоц; Ј.едшЈСТва. Гледалаца окр 1500. Једлнн гол на утакмнии постнгао је Аризовић у 35 мин. игре. Састав ц оцене: Богосављевнћ 7, Гвозденовић 7, Пслнвановић 7, Вељковнћ 7, Петковић 7 (Цонић), Јовановић 7, После седам узастопних неуспеха фудбалери Борца су најзад победнли врло добру екипу Гуче из Драгачева. Сама утакмнца у целини није 6tua на високом инвоу, алн што је могло да се примети, то је пожртвован>е наШ1к играча на терену. Од првог мх. нута домаћи фудбалерн су кренулн Y јурнш и игра са таквнм еланом ннје могла да остане без резултата. Да се подсетимо да је Борац нграо са Гучом у првом колу овог дела првенсзва и да је утакмица била прекинута због инцидента. Због тога je било доста кажњених играча Борца, УЖИЦУ „Севојко" (Титово Ужице) „Параћин" 50:55 (34:19) окк По почетку игре прсд домаћо.ч публиком у Т. Ужмцу није се дало закључити да he наше кошаркашнце донетн кући два бода. Домаћа екшга дос та дуго је била у воћству. Прво полу* вре.ме припало је такође домаћиннма и то са 15 кошева разлнке. У наставку иг_ ре могао се очекиватн само пораз. МеБутим, среднном другог полувре. мена дош.\о је до изједначења и у нас тавку супериорног воћства наше еки. пе. Наша женска екипа заузнма друго место на табели са 12 бодова иза Студента in Ниша који 1ша 14 бодова. ОКК Параћкн: Петровић С.. Торњански Ј., Ммрчнћ, Псгровнћ В., Манојловкћ, Торњански А., Бслојевић. Радић, Добросављсвнћ, Сретеновић Слефановић, Тарановскн. КК „Металаи” Смсдсрево: Симеуиовнђ, РадпновиИ, Псровић, Капсаров Ракчћ, Спасић, Станчнћ, Крстнћ, Лаковнћ, Мандић, Рашкћ н Добриловнћ. • Колики je ваш стаж у Јединству" изражен у број кама? • Како бисте Ви nodeKao функционер на разним дужностима у Vnpaeu клу. ба 25 година. Одмах no спајању ПСК и „Караћорћа" у „Јединство" почели смо да нижемо успехе. Били смо прави „бауци“ за све тимиве у Србији. • Како бисте Ви поделили све фудбалске генерације ,Јединства“? — Па ето, поделио бпх углавном на три. Прва од 1931. до 1939, друга од 1940. до 1946. и трећа од 1954. до 1960. To cy no мени три врло талентоване гекерације. Сећам се свих играча ове прве генерације а нарочито Јордана Николића и Воје Марића „Шуце" који су eeh 1941. године стрељани као симпатизери партизана у Крагујевцу. Па и у тмуриим годинама рата бпло је фудбала и то врло доброг. Трећа генерација ми је некако посебно остала у сеЧању. Били су то изванредни играчи: Јоле, Кеза, Дра* шко, Врабац, Панта, Пајко^, • Како је Ваше искуство са свим тим генерацијама? — Све успехе и неуспехе у фудбалу свео бих на две основне чињенице а то су подмладак и аматеризам. Ове три генерације које сам навео биле су добре управо због тога што су израсле из подмладка. To би бпло и на равоученије. Увек када смо имали подмладак имали. смо и успехе. Углавном је све било добро док и у наше редове није продро профегионализам. Отприлике 1964 и у наш ниво нагло почиње професионализам. Било. је нужно плаћати играче, јер су то сви радили, али је то увек било кратког даха. Обично с.мо „севали!* 7 — 8 месеци, али с.мо запостављали базу и правог на предка није било. Надам се da he овај период који доноси многе промене у свеукупном друштвеном живо ту повратити и стари сјај спорту. Једном се са тим морало прекинути. КАШАРКАШИ ПОРАЖЕНИ HA СВОМ ТЕРЕНУ ОКК ..Параћин" — ,,Топлица” (Дољевац) 74:76 ТИХОМИР СТОЈАНОВИН РЕГИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ ПОШТОНОША У БРЗОМ ХОДАЊУ Важн® |е стићи на цилв Тихомир Стојановић поштоноша из Параћина, освојио је друго место, а Славољуб Аранђеловић је шести Кошаркашн „Топдице" из Дољевиа код Ниша направили су право изнекађеи>е победивши као госп« домаћу екипу ОКК „Параћин". Међупш, без намере да се оправда пораз наших ко. шаркаша, мора се рећи да је сенку на овај сусрет баино судија Јовановић из Ниша. Он је својим одлукама „за. лалио” публику до те мерв да је инцидент био на помолу. Захваљујућн кзванредној организвцнјк утакмица Је приведена крају. ТИМ „ЈЕДИНСТВА" ИЗ 1931. ГОДИНЕ: П. ПАВЛОВИК. НЕМАЊА ТАСИБ, РАДЕ МИЉКОВИК, БАНЕ МИЛОШЕВИБ. БРАНА ЈОВАНОВИП, АРАГУТИН ШАЛЕТИК „ШАЛА", БИБА ГАЈТОВИБ. НИКОЛА МАРИН, ДРАГУТИН ЈОВАНОВИН, РАДЕ „ПИЛОТ" И КНЕЖЕВИЕ „КНЕЗ”. РУКОМЕТ Нуприја је у недељу, 19. маја ове године била домаћин интересантног такмичења: такмиче* н>а поштоноша са подручја Аевча, Ресаве и Поморавља у брзом ходању. Ово такмичење, традиционално у ПТТ-у, имало је за цил> да покаже издржљиЗа пар корака иза победника стигао је Стојановић Тихомир, поштоноша из Параћина, нли бол>е речено за 23 секунде касније од победника. Можда се према овом симпатичном младићу, који је тек годину дана у ПТТ служби, судије учиннле малу неправду: стално су га опомињале да 1рчи, иако је то био само убрзан корак, честа опомињања су га стази, без припрема, без тренинга, без искуства ца оваквим такмичењима. вост такмичара, да послужи нервирала, а неискуство у озближавању ПТТ радника са ваквим такмичењима одразило подручја Предузећа ПТТ сао- се на изгубљено прво место. браћаја Светозарево и уопште Овај поштоноша, који је годиу ПТТ-у, као и да изврши избор ну дана носио пошту за Миритројице најбол»их за Републич- ловац и Лебину, а сада за Шако такмичење. вац и Чепуре, освојио је другу На старту испред хотела награду у износу од 500 динара „равно" појавила су се 23 так- н шансу да већ следеће недемичара, једнако обучених, v на Републичком такмичењу пошталски.м униформама, сп- поштоноша у брзом ходању, ремних да спортски издрже на- одмери снаге са победнлком nope брзог ходања на стази ду- Кецановићем. гачкој 10 километара, која је Треће место и новчану наишла улицом Цара Лазара, за- граду од 300 динара освојио је тим пугем према Сељу до изнад Обрадовић Станиша, поштономоста на реци Равници и натраг. ша из Нуприје, док су четврто Y спорт зал>убл>ени становни- и пето место освојили Pajnh ци Нуприје у великомсуброју Десимир из Рековца и Петропратили ово такмичење, бодри- вић Живорад из Нуприје. Тели такмичаре, посебио оне са сто место лрипало је још једсвоје територије. И имали су ном младом такмичару из Паправо-. први на цил> стигао јс раћина: Лранђеловић Славол>уКецановић Милутии, поцггоно- бу, рођеном 1952. у Текији. ша из Нуприје, који јсстазу од Ово такмичење успело је у 10 км прешао за Један сат и 3 свему: организацији, обезбеВуминута и освојио највреднију н»у и сувењу. Посебно радује награду: 15-днсвни боравак на да су сви такмичари стигли на Балатонском језеру у Mabap- цил,: »ико није дисквалификоској, у оквиру размене годиш- ван, нико није одустао. тбих одмора ПТТ радника Југо* А ваљало је издржати тај наславије и Мађарске. пор: брзо ходање на дугачкој — Важно је стићи на цнл>, кажу такмичарн, мећу њима и Никодијвпћ Омер, поштоноша нз Светозарева, којн је за 26 годииа свог стажа у ПГГ-у пешке прешао хиљаде и хиљаде ки лометара по сваком времену. Било је гесло свих такмича* ра: стипи на цил>, такмичити се, издржатн. И баш зато радује утешна награда Синднкалног одбора ПТТ Светозарево у износу од 100 дннара, додељена Петровић Драгол»убу, поштоноши ii3 Деспотовца, који је последњи од такмичара прошао кроз цил>. Јер та награда је дата, како се каже у образложењу накнадно донете одлуке, за упорност, издржљивост, за жељу да се сшгне на цил», без одустајања, повлачења са борилишта. За прпмер млађи* ма, оним поштоношама који се нису појавили на овом такмичењу, али који he се снгурно појавити већ идућсг лета. Три првопласирана такмичара: КецановиК Стојановић и ОбрадовиИ стскли су право да се већ идуће недеље: 26. маја овс године такмиче на Републичком такмичењу поштоноша у Бајиној Башти, а уколико и ту буду меВу првих 6, стпчу право да се појаве и на Савезном такмичсњу поштоноша у брзом ходању. С Недељкопић Текстилчеве наде су покопане Вест која је стнгла од руководства такмичека, тачннЈе од председнпка Републнчке рукометнв лнгв из Ннша ко. Јн је донео одлуку на уложену жал. бу РК „Мајданпека” на добијену утак. мицу Текстилиа у јесењем делу на не> завршеном теренм ка 23:21 и регнстрациЈом службенпм резултатом 10:0 у корист Мајданпека, гром пз ведра неба. дошао је као Несхватљиво је да се после више упозорења од страпе руководства Тек« стилиа ова.| спор решава дуго већ осам месени н сада прп крају првенства доводи се у шстаке регуларност такмп. чеи>а. Практично Текстилац нема вре. мена да се Јкали за заштиту закоии. тостн Рукометном савезу Србије, односно Југославије. До ове вестп наде су посто|але да се обезбеди опстанак али се оваквим ставом руководства крше све норве спортског nonaniaiwi I! то оннх којп требају да сузбнјају лоше појаве у спорту. Настојанл да св нечастн у спорту заувск отклоне а нарочито после Пнсма овога пута пошле су обрнупш током. За овакво стање око ситуацнЈв да се улажу напорн за опстанак, треба проблематику аналпзнрап! дубоко. Али, пре свега, треба крптнчкк оцвнктн поjiauiaibe рукометаша у одиосу према шри, успеху клуба, што показују ре. зултати ко|и ие зздооољавају. Губље. 1нв статуса у реиублпчком рангу так. мнчеи>а вслика је штета и она дола31< као последнца лошо кадровске noлитике у школоваљу и подмлађшању екнпе формиразим пнонирске селекцнје и подмлатка. У међувременд’, од прошлог броја до овог Текстнлац је одцграо четирп утак мице и освоји три бода. Код куће је нграо нерешено са „Хајдук Вел>- ком" и победио ,.Прву петолетку" a у Мајданпеку н Крагујевцу изгубио су срете. Карактеристнчно је да су у Мајданпеку н у Крагујевцу у првом делу игре рукометаши Текстилна бнли равноправан противннк и могли лако да освоје и по два бода, допустили су из непознатих разлога да на крају буду убед.А>нвнм резултатом побеђенн. Такав карактеристичак случај је био у Крагујевцу где је Текстнлац водио чак са 7:2 а пзгубио по врло хладном и кншовптом времену са 11:13. До краја првенства осталв су још две утакмицс односно трн са прошло. иедељном, где се Текстилац на свом терену састао са рукометашима из Власотмнца. V недељу путују у Новн Пазар а паредне недсље дочекују на свом терену рукометаше „14. октоб. ра” нз Крушевца. Р. Весић „БОРАЦ" БИВОЉЕ - „БОРАЦ” Па. раћнн 11:3 (8:1) цу”. Играчи се крајнл неодговорно односе према својнм задацима у клубу. Борац је учврспк) своју позццпју на дну табеле и само теоретске шансе nocioje да се спасн пспадања из Mire. Додуше до Kpaja првенства има још 7 утакмица али би морало доста тога нграчн Борца да промене у мсђуcobHiui односима и начпну игре како би осгалн у садашљем друштву. Овај „рукометнн” резултат, поред досадаипвсг пораза Још очигледннје го ворн о несређеном стан>у у ФК „Бор. Издајс OK ССРН ПАРАНИН Ypebyje Редакцнони одбор Вршнлац дужности главног и одговорног уредника Борђе Петковић Адреса Редакције: Параћнн, Б. Крсмановића 16 Тел. 83-694 Штампа „ГЛАС”, Београд, Влајковнћевп 8 Тел.: 335-384

Погодније везе no новом реду вожње Дана 26. маја 1974. годинс ступио Је на снагу новн ред вожњс на југословенским железшшама. За нашу Оп штнну новн ред вожњс нма инз повољпнјих рсшења од претходног. Нанмс, значајно је то што јс увсдено неколеко нових брзих возова на релацнји Лесковац — Плоче — Лесковац. По новом реду вожње прсдвиђсно је стајање воза Паноннја скспрес. Новнца је и то што balm којн долазс у Параћнц из правца Сталаћа имају локалнн воз који у Параћин долази у 7, сати н 21, минут. По новом реду вожњс путницн ћс према Беогоаду имати следеће возове: путннчки са поласком из Параћина у 1 сат н 26 минута (Скопјс — Београд), брзи воз (Скопје — Београд) у 3 сата и 59 лшнута, брзи воз Лссковац — Београд — Плоче) у 7 earn 01 мннут, Панонија експрес (Софија — Бсрлин) у 11 сати п 57 мин. (за овај воз важп тарифа путничког воза), брзи моторни воз Бор — Београд у 15 сатп и 48 мннута (и за овај воз важп тарифа путничког воза), брзн воз (Скопје — Београд) у 19 сати и 57 минута. Из Београда путник можс да дођс следсћнм возовнма: брзн воз Београд — Скопјс у Параћин стиже у 0 сати и 06 минута, путнпчки воз Београд — Скопјс стнже у Параћин у 3 сата и 32 минута, брзи моторни воз Београд — Ниш — Бор долази у 10 сатн и 09 минута (за овај воз важн тариАа путничког воза), Панонија експрес (Берлин — Софија) долазн у 15 сати и 35 минута (и за овај воз важи тарифа путничког воза), брзи воз Плоче — Београд — Лесковац долази у 19 сати и 32 минута. Уведен је и воз са посебним комфором на релацији Београд — Сталаћ — Врњачка Бања — Београд којн у Параћнн долазп у 8 сатн и 40 мпнута. Новн ред вожње знатно је квалитетнији у односу на претходни. Вучу возова по новом реду вожње на релацији Београд — Ниш — Београд врше електрнчне локомотиве, што је такође значајна новина. А. Кнежевић uiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiniiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiii: в — Добродошлица | једној генерацнјп | Боравишна такса:Од1 јула до 15. септембра 3,00 динара дневно, у осталпм месецима 2,00 дин. дневно. За децу од 10 до 15 год, 1,00 днн. дневно, дсца до 10 год. не плаћају таксу. Следеће суботе, 1. јуна 1974. окупиће се пред старом зградом Гимназије њени матуранти из школске 1958/59. да би обележили петнаестогодишњицу матуре. Биђе то прилика да се присете дана своје младости, да освеже сећања на незаборавно „ђачко доба”. Mu им жели.мо добродошлицу објављивањем фотографијс групе матураната, снимљене у пролеће 1959. у нашем парку. АЕТУЈТЕ СА „БААКАНТУРСОМ“ @ БЛШКЕ ВОДЕ Подно вслнчанственог стрмог и сувог Биокова, што га од мора делс вечно зелепс пинијс, борова шума и столетни маслињаци игра кристално бистро морс, под плаветнилом ведрог псба, као у зачараној шкољки мпрујс БАШКА ВОДА, редак јадрански драгуљ. Многи путописцн записали су, да управо па том делу прсдиввс обалс, дух налази свој одмор, да сс у њему обогаћује, да га напушта са жељом да му се опет врати. ОДМАРАЛИШТЕ „ШУМАДИЈА” Одмаралвште се налазп на благом узвишсњу изнад центра градића, на удаљености од 80. м. од обале. Са repace ресторана пружа се изванредан поглед на Башку Воду и облпжње плаже. Лежаји у приватном смештају лоцирапи су најдаље 50 м. од одмаралшпта. Исхраиа је организована на прпнципу класичне ресторанске услуге. За својс госте одмаралиште органпзујс излете до Скрадннског бука, Мостара, Сплпта п других познатих градова и туристички.х места. Смене: Десет дана дванаест дана тринаест д. 1, 11. и 21. јуни 1, 11. и 21. сеп. 1. јули 8. и 20. авг. 13. и 26. јули Цене пансиона: Лежај 10 дана 12 дана 13 дана 1. Екстра кат. 1/2 750,00 1.080,00 1.170,00 2. Екстра кат. са помоћннм лежајем 700,00 1.020,00 1.105,00 3. I кат. 1/2 4. I кат. са 650,00 960,00 1.040,00 помоћни.м лежајем 600,00 900,00 975,00 Деца. До 7 год. плаћају 30% цене пансиона (спавају са родитељи.ма) деца преко 7 год. плаћају пуну цеиу пансиона, двоје деце до 7 год. плаћају 609-b цене панснона 11 корнсте 1 (један) лежај. П р е в о з. Органнзује се сопственпм аутобусима на релацијн: Параћпн — Башка Вода — Параћнн. Цена превоза по корншћеном седишту је 240,00. Полазак из Параћнна је у 16,00 часова један дан пре почетка смене, полазак мз Башких Вода у 11,00 час. заеднлг дана по искори шћењу свих услуга. Уплата. На 15 дана прс почетка смснс најмаљс 30% врсдности услуга (бсз прсвоза), остатак у року до 90 дана од дана повратка са годииивсг одмора (услови се регулншу уговором о крсднтирању). Порсд rope иавсдсног лстовалишта, „Балкантурс” организује летоваље у приватном смештају у слсдсћим местима: Трпањ, Будва, Зсленика, код Херцсг Новог, Тиват, Подгора, н Макарска. Y зајсдници са ЈАТ-ом, у оквиру аранжмана „ВАЗДУШНИ МОСТ 74” обсзбеВујс.мо боравак у следећнм местима: Улцињ, Сутоморс, Свезд Стефан, Будва, Тиват, Котор, Херцег Нови, Цавтат, млпни, Дубровник, Подгора, Тучепн, Макарска, Каштелм, Супетар, Хвар, .Трогир, Шибеник, Биоград, Задар, Селце, Опатија, Ровињ, Пореч, Порторож, Предвор, Копаоник, Златар, Охрид и Преспанско језеро. Y заједници са Бугарско.м агенцијом „Балкантурист” организујемо летовањс у чувеним туристичким центрима: Абена, Златни Песак, Сунчев Брег, са пансионским услугама у хотелима А, Б, Ц, категорије и бунгалови.ма са санитарним чвором. Y заједници са „Далмација — туристом" филијала Београд организује.мо летовање у хотслу „Зоубсри” (28 км. од Атине). СВА ОБАВЕШТЕЊА И ИНФОРМАЦШЕ ДАЈЕ ТУРИСТИЧКА АГЕНЦИЈА „БАЛКАНТУРС" Параћин, улица Моше Пијаде бр. 24 (код crape поште). СВИМА ЖЕЛИМО ПРИЈАТАН БОРАВАК И ТОПЛО MOPE „Б A A К A Н Т Y Р С” <ВОНД 1ћН»Н!Е СОЛИДАРНОСТИ ПРИКУПЉАЊЕ КЊИГА ЗА ФОНД КЊИГА СОЛИДАРНОСТИ ЗА БИБЛИОТЕКУ „ДР ВИНЕНТИЈЕ РАКИН" Акција солндарности прикупљању књига, која је у току, према подацима са којима располажемо има изгледа да да резултате какве смо и очекивали. До сада је прнкупљено преко 100 књига. Од овог броја у Обданишту Центра за дечју заштиту и социјални рад прикупљено је 60 књига. Акција је у току и у школама и по радним организацијама, а појединци могу н даље да књиге.^намењене фонду, доносе у Редакцију „14 дана", улица Б. Крсмановића бр. 16. 1974. Мнрослав Димптријевић ДЕСАНТ НА ДРВАР ОВИХ ДАНА ПРОСЛАВЉА СЕ ТРИДЕСЕТА ГОДИШЊИЦА ДЕСАНТА НА ДРВАР. НАШ ЛИСТ СА ОВИМ СКРОМНИМ ПРИЛОГОМ ПРИКЉУЧУЈЕ СЕ ТОЈ ПРОСЛАВИ. To је био први и једини неуспех немачких падобранских јединица у другом светском рату. Дрвар 1944. Ратсеближи крају. Врлетни Балкан је немиран и необуздан. „Шака партизана” дејствује у њему, што онеспокојава Геринга и Хитлера. To им осипа снаге, раздражује их. На Источном фронту је све теже. На осталим бојиштима такође. Разуздана машинерија „силе осовине” као да је зарибала. Казнена експедиција „Принц Еуген” одавно већ дејствује на Балкану. Никако ла се већ једном доврши та „играрија” са Титовим „одметницнма". Не.мци стрепе где ће савезници отворити новн фронт. Ако тобуде балканскотло, снагеНОВЈ одиграле би једнудо нај веђих улога. Зато сс у штабу Друге оклопне армије, у нај всћој тајностн прппрема операцпја десанта на Дрвар, којо.м би се ликвидпрао Врховни штаб и Врховнп командант Jocko Броз Тнто, тто би за дуже време паралисало актнвност н дезорганизовало Народно ослободилачку борбу Југославнјс. Главно оружје нс.мачког напада бпло 'бп пзнснађење. И оно је мссецкма прнпремано. Алп за то нзненађењс наши су зпали. И двадесет лана бнлп су у приправностп јер се нпак пије зиао тачан термпн напада. 24. мај 1944. Редовпп пословп у Дрвару сс не прскидају. Y граду је ужурбанијс но обнчно јср сс врше припреме за рођендал друга Тита. И у самом Штабу такоће. СЕНАЊА МИЛЕТЛ БЈЕЛИПА ПРЕЖИВЕЛОГ УЧЕСНИКА ДРВАРСКЕ БНТКЕ A На дап десанта бпо сам млађп дежурпи у Офпцнрској пЈколп која сс па\азила у Штов.^ану, три ло чсткрн кплометра од Дрвара. Чуо сам неко удаљено, потмуло јечање на небу, које је постајало све ближе и јасније. Двоумљења није било: Немачки авиони! Дао сам узбуну у школи и пробудио официре. Самоиницијативно смо потрчали пре.ма Дрвару. Прва формација „штука” имала је задатак да баци „димну завесу" над градом што је и успела. Затим је почела паклена експлозија, пожари, ломњава... Тек што јепрви талас авиона отишао другн је донео подабранце. ОдједВЛАДО ШПИНДЛЕР (СННМАК 15. ГОДИНА КАСНИЈЕ) МИЛЕ БЕЛИБ (Y СРЕДИНИ) СНИМАК ИЗ 1945. ном се 314 немачких „скакача" нашло у ваздуху нзнад Дрвара. Кад смо стигли Пратећи батаљон је већ увелпко водио оороу. Ми смо и.мали само пешадијско наоружање и с њи.м смо ушти у битку. Y том земаљском паклу издржали смо свс до пола два, када нам јс дошло обавештење да су Врховнп штао и друг Тнто изван опаснс зонс. Изгубпли с.мо всђи број л>уди, само двадесет младнх офнцнра. Дрвар јс био комплетно спаљен. Алп подухват је потпуно пропао, јср нијслан члан Врховног штаба није убијен ппти ухваНеп ‘иако су многп учествовали у бици. СЕНАЊЕ ВЛАДЕ ШПИНДЛЕРА, НОСИОЦА ПАРТИЗАНСКЕ СПОМЕННЦЕ Ја сам рођепи Дрварчанпн п 25. маја 1944. бно сам па Рнпачком кланцу пр&ма Бихаћу, у Дрварско-петровачком одрсду. Немцн су 24. увсче пзвршили пробој. Шеста крајишка брнгада и.наш Олрсд били су разбпјепп. Ја сам био потпуно одссчен од јсдпницс, и за падобракис сам сазнао тек трп дапа каспије. Али јсдинпцс Првог н Осмог корпуса НОБЈ затваралс су свс прплагс граду. тако да су Нсмачкс снаге укЈлс у Дрвар тек 26. увс«1с н спојиле се са палобрапцима, али бнло јс ирскаспо: кпа* је цотпуно промашен.

ПОСЛЕДЊЕ ВЕСТИ ЗАКАЗАНА СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ Y ПОНЕДЕЉАК, 10. овог месеца одржана је седница Лредссдннштва Скупштине општине Параћнн и утврНен дневнп ред за наредну ссднпцу свих већа Скупшти не. Наредна седннца заказана јс за 20. јунн а мате* рнјали о пословању приврс де у 1 кварталу 1974. године и Анализи пословања непривреде по завршним ра чуннма за 1973. годину већ су упућени председавајућнм делегација при организаци јама удруженог рада и дру гим самоуправним заједни цама. Поред тога на Скупштнни ће се размотрити прсдлози неколнко значајних одлука неопходннх за дал>и рад, организацнју и унапређење рада Скупштине и њених органа. Тако је предвнђено да се разматра предлог Одлуке о спровође »у Статута, Одлуке о организацији и делокругу Орга на управе, Одлуке о делокругу и саставу сталних од бора Скупштине и Одлуке о саставу и делокругу Саве та за отпптенародну одбраHYСкупштнна у претходно.м сазиву лонела јс одлуку о образовању интересних заједнииа за управљањс градским грађевинским земљиштем па је у циљу реализа ције предвиђена обавеза за доношењс решења о имено* ван»у чланова I Скупштнне интересне заједнице. Тако ће и једна од веома значајних области која је била ттредмет н расправа и критика грађаиа добити могућ ност рада па најширим самоуправннм основама. Поред осталог, на дневном реду наредне седннце Скупштине наћп ће се и пре длог за и.меновање чланова Изрвшног савета Скутпитнне, затим чланова Савета за општенародну одбрану, Комисија н сталних одбора Скугпитине. ПОЧЕТАК ПОСАОВНО -ТЕХННЧКЕ САРАДЊЕ ШТОФАРЕ И ЈЕДИНИВГ Извршни одбор ИВТ ,3ран ко Крсмановић” прихватио је предлог о пословно-техиичкој сарадњи овог колекти ва са Текстилним предузеће.м »Једннство”, чнме ће се лостепено стварати потребни услови за укл»учиван»е „Јединства” у овај колектив. Недавно су о овом питан>у вођени разговори чред ставника обе радне органи* зације и одговорних л»уди из Скупштине општине и друштвеио-политичких оргаЈгизација Комуне и том приликом је закл>учено да се приступи сагледавању могућиости дал>их интеграцио них повезивања. Среднном прошлог месеца на збору радиих л»уди у „Јсдииству” ова шшцијатива Је једногласно прихваћена. Из досадашљих разгово- • ра, произилази да he сс да л»а сарадња одвијати на следеНи.м основама: — Надлежпи органи ИВТ „Бранко Крсмаповић” фор MJfpahc стручиу групу за израду скокомске анализе о то.ме да ли има оправда jr.a за ближе повезиваше о беју организација укл>учујући и шггсграцију. — Док сс не направи еко номска аиализа, трсба оства рипати што потпунију пословно-тсхничку сарадн*у — Да сс у међувре.мсну, пошто се сашшс економски слаС ■ дати, оба колектива изјасне о ирсдло/кеноЈ ии теграцији. Рок за ово изJaDfihaBaiLe јс 15. мај 1975. ј одиие. ГОДИНА I • БРОЈ 8 ПАРАНИН 11. JYH 1974. ИЗЛАЗИ СВАКОГ ДРУГОГ YTOPKA ЦЕНА 1 ДИНАР ЛИСТ СОЦИJАЛИСТИЧКОГ СAВЕ3А РАДНОГ НАРОДА О П Ш ТИНЕ ПA РАБ ИН СА СЕДНИЦЕ ОПШТИНСКОГ СИНДИКАЛНОГ ВЕБА Почиње конституисање интересних зпједница у складу са Уставом XI?™ CY ПРЕДЛОЗИ САМОУПРАВНИХ СПОРАЗУМА О ОСНИВАЊУ СЛп 11нУД?л.<;У1их ЗАЈЕАНИЦЛ дечје и социјалне заштите ИЗЈА1ИЊАВАЊЕ 0 ОСНИВАЊУ МЕБУОПШТИНСКЕ ИНТЕРЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ЗАПОШЉАВЛЊА ОДЛОЖЕНО • YCBOJEH ПРОГРАМ ПРОСЛАВЕ ДАНА САМОУПРАВЉАЧА О ЗАКЉУЧЕИ ЈЕ КОЛЕКТИВНИ ^ГОВОР О РАДНИМ ОДНОСИМА РАДНИКА КОД ПРИВЛТНИХ ПОСЛОДАВАЦА Самоуправне интересне зајед нице доживљавају своју пуну трансформацију после доноше ња уставнмх амандмана, а после усвајања Устава СФРЈ и Устава СРС. Таквим самоуправ ним организовањем на иовнм основама, радни л>уди најнепосредиије задовољавају своје по требе и интересе у самоуправним интересним заједницама, обезбеђујући при том потребна средства, али истовремено одређујући и намену и циљеве којима ова средства служе. Овим питањима је поклоњена пажња и на тек завршено.м VII конгресу СКС и X конгресу СКЈ. Због тога је Општинско синдикално веће покренуло акци* ју за оснивање самоуправних интересних заједншда н утврдило предлоге самоуправних споразума о осннвању заједнпца дечје заштите, социјалне заштите и становања, док је нзјашњавање о оснивању .међуопштинске заједнице запошљавања одложено за касније, односно о томе не изјаснп Међуопштннско синднкално веће. СПОРАЗУМИ О ОСНИВАЊУ ИНТЕРЕСНИХ ЗАЈЕДНИЦА ПРИХВАНЕНИ Општинска заједница дечје заштите функционише већ годину дана и за то време је постигла задовољавајуће резулта те, а пре свега што је омогу ћила коришћење дечје заштите и деци из породица са ниским приходима кроз бенефицирано коришћењс услуга за поједине облике дечје зашти* те. Међутим, ова зајсдница, ад министративно основана, није била у могућиости да омогући шнри утицај радничке класе на доношење одлука и утврђи вање политике развоја. Због тога је утврђен предлог самоуправног споразума о трансформисању ове Заједнице, односно њеном самоуправно.м ор ганизовању. Социјална заштита до сада се фпнансирала из Буцета општине, те је утврђивање цил>е ва социјалне заштите, њихово реализовање и финансирање још .мање било под утицајем радних л>уди и грађана. ПредлоЖеним споразумом о оснива н»у посебне интересне заједнице са соцнјалну заштиту утврћени су њени циљевн и задаци н обсзбеђују се средства за н»и хову реализацију на принцнпима солпдарности и,узајамно стн, као и социјалистичког ху манизма. О стамбеној политици и коришћењу станова у друштвеној својини до сада је одлучи* вао малн број л>уди кроз савет Стамбеног предузећа у проширеном саставу. Предложеним споразумом о оснивању интересне заједнице становања односи у области становања бит но сс мењају и на утврђивање стамбене политике у целини правима. Отуда треба припремитн и одржати зборове рад1гика у свим оргаинзацнја.ма удруженог рада и обавити изјашњавање у месним заједни* цама. YCBOJEH ПРОГРАМ ПРОСЛАВЕ ДАНА САМОУПРАВЉАЧА Програмом прославе 27. ју на, Дана самоуправљача, ове године је знатно садржајнији, чиме је овој прославн дато посебно место у оквиру обележа вања 30 годншњнце ослобођеiba нашег града. 27. јуна биће одржана Конференција самоуправљача општине, која ће разматрати и оценити степен развоја самоуправних односа у основним организацијама удруженог рада, месним и интересним заједницама и утврдити наредне задатке за даљи развој самоуправних односа. Y времену од 24. до 27. јуна бнће одржане свечане седииие органа самоуправљања у организанија- (Наставак на 2. страни) омогућује се утицај радних л>у ди преко органнзација удруже пог рада и станара преко месних заједнцца. С обзиром да је рок за изјашњавање и доношење одговарајућих одлука о предложеннм споразумима релативно кратак (зајсднице треба да почну да фунгЈЈионншу 1. јула 1974.), потребно је брзо и уз учешће свих друштвено-полнтичких организација, приступи ти разматрању предложених споразума. Међутим, то не зна чи да се може због тога занемарити непосрсдно изјашњава ibc радних л>уди и грађана, јер се ради о њиховим неотуђивим 1JIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIАКЦЕНТИlllllllllllltlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllltlllllllllllllll Исшоније исшо | * Зараде join ybeK нису ни приближно | адекБатне раду ® УслоБи upubpehubatba, | и не само они, шо i Различити услови привре- = hueatba и стицања дохотка i у појединим npuepedHtLu i гранама и организацијама = удруженог рада унутар њих, н у овом тренутку онемогуi ћују да зарада буде аде- = кватна уложеном раду. Зато 1 један исти човек може, ако = из било којих разлотд про- | мени организацију удруже- = ног рада, да зараћујс раз- | личито и поред тога што се = његово знање, залагање и = способиости нису промени- = ле. Зато данас око расподе1 де према раду ima. доста е nejacHoha, теоретских и = практичних противуречноi сти, дилема и неспоразума. = Зато се тражи и налази, или 1 само сања, посао у органи- = зацији удруженог рада коi ја има. пунију касу... А ка- | са се често пуни и препуња1 ва и на начин који друшi тво није прописало нити га е одобраеа. He плаћа се no- = реза, на пример. Често, мее byrtut, то се ради и у духу i утвркених норми, уз no.uoh | закона. Код повећања цена, = на пример, важан је проце- | нат и цена одрећеног дана, = па се тако и онако неразум- = не разлике jotu euuie пове1 ћавају. Или, повећа се цена = струји или нечему другом. = а цена тог turo се уз no- | моћ струје или тог „нечег = другог11 производи остаје е нспромењена. Неразумно и онемо/ућују смешно али тако је. Зато, 5 не чудимо се што многи ку. = кају и са тугом се присећа- | ју „старих добрих времена" = када се зара1)ивало на осно- | ву разврставања у платне i разреде. Зато, не чудимо се = што најбољи кадрови од- = лазе тамо где се најбоље и = зараћује. = Очигледно је, кажимо то 5 отворено, да расподела. пре- = ма раду треба, да би то | стварно била, другачије да = се реши. Минули pad мож- = да би требало да буде ко- = ректив за очигледне неправ- = де које се сада манифесту- 1 ју. MehyriiAt, сада, у coaioai = почетку, оч је различито = схваћен п плаћен зависно од дохотка организацпје = удруженог рада. Негде је = смешно али, негде је нера- - зумно велики. Треба, дакле, нешто ме. 1 њати. Како? Прописом си- | гурно — не. Споразумна — = свакако. Само, да ли ћемо I моћи да се сложцмо, јер = очигледно је да то тражи 1 прерасподелу и преливање = дохоткџ, a то се „аргумен- | товапо" не прихвата ti nptt н томе се заборавља чак п = тако проста истина да је | све што tiMOAto, оно чиме = пропзводнмо, где радимо и = живимо, резултат рада свих. = Д. A. I . ................................................................................. V ПАРАНИНУ ОДРЖАН САСТАНАК СТАКЛАРА ЈУГОСЛАВШЕ У дал»е акције удруженим етагама • ЕКОНОМСКИ ПОЛОЖАЈ ИНДУСГРИЈ Е СТАКЛА И ПОРЕД НЕДАВНОГ ПОСКУПЉЕЊА ПРОИЗВОДА ЗА 20 ОДСТО НИ ЈЕ РЕШИО ПОСТОЈЕПЕ ПРОБЛЕМЕ • СТА КЛАРЦИ CY УТВРДИЛИ ДА ЗА ПОЛОЖАЈ ГРАНЕ МОГУ ДА СЕ ИЗБОРЕ САМО ЛКО СЕ САМОУПРАВНО ОРГАНИЗУЈУ ПЛИОГЛМЛ Ci'IICKE ФЛБРИКЕ СТЛКЛА Економски положај индус* трнје стакла у Југославији у овом тренутку је веома непооољан. Због тога су се представници овегрупацијс 5.јуна састали у Параћину са цил>ем ла заједнички утврде шта и како треба радити да би се тешкоће превазишле. Интересујући се за овај састанак, од председавајућег, ина че председннка Савета за ие* мета\е Прнвредне коморе Ју гославнје и генералпог дпректора нашс Фабрнке стакда, дипл. 1П1Ж. Мподрага Милошепића, добили смо следсћу изјаву: „Индустрија стакла припада грани неметала која је тшшчни представнпк екстрактивнс индустрије. Y раннјсм перподу, односно до задн»ег Средњерочпог плана развоја од 1971. до 1975. године, тој грани, па ни индустријн стакла, ннје даван иеки посеиан значај. Мсђутнм, ако се зна да је прокз* аодња у целој грапи засиооана иа преради домаћнх сировипа. онда није јасно зашто та грапа нпјс пмала другачијп трсг .ман. Средњсрочпнм планом овакав трет.маи се меља и први пут се та грана помиње н уврштава у приоритетнс гра ие развоја. Мебутим, иако је добила такав третман и статус, последице ранијсг третмана одражавале су се ну периоду иза тога. Мање вишс она јс и даље третнрана као u раније, мада је утврђсио другачијс. јср миоги законскп пропнси и одлукс Савсзннх органа од зиачаја за бржн развој прпвредс, нису се односилп награну пемстала илп су каснили, ако су докошени. Све тс послс днцс односплс су сс п на шг дустрпју стакла, пако јс копстатовапо у Срсдњсрочном пла ну да пндустрија стакла, мала исма пресудан зпачај за разпој земл>с, и.ма значај у то.м смислу iuto сс бсз н>с нс могу развијатк прпоритетне граие којс сс одиосе на ирораду Doha п поврћа, граБевинарство п некс другс. На овом састапку вршсно јс ynopcbciiic садашн.сг положаја инлуетрп|с стакла са положајсм па ночстау прнпред- (Настаоак на 2. cipaini)

CTPAHA 2 И ДАНД НЛ ЗБОРОВПМА РЛДНИКА ИЗВГШИПЕ СЕ ШЈАЦ1ЊАВЛЊЕ 0 НОВИМ ИНТЕРЕСНИМ ЗЛЈЕДНИЦЛМЛ HOW КОНСМШЕ ИН1ЕП 1Ш I №tt 8вЖ WHOM сшш (Наставак са 1 стране) ма удруженог рада и месним заједницама (коједосада нису овај дан обележавале). Плани* ра се да се дан раније консти туише Клуб самоуправљача оп штине и одржи свечана академија са пригодним рефератом и културно-уметничким пропрамом. Од културних активности, планирано је отвара ње сликарских изложби у све три наше највеће радне организације, пригодна филмска представа на стадиону ОКК и књижевно вече радника писаца из Крушевца и Клуба „Мир ко Бањевпћ”, као н више спорт ских манифестација. ПОВОДОМ ДАНА САМОУПРАВЉАЧА ОШПТИНСКО СИНДИКАЛНО ВЕНЕ ПАРАБИН РАСППСУЈЕ КОНКУРС за литерарне радове по свећене салтоуправљању и положају и афирмаци' ји радничке класе у нашем друштву. Y обзир долазе сви об лици литерарног стваралаштва (песма, прича, репортажа и сл.) Право учешћа имају сви пионири и чланови Саве за омладине који живе, раде или се школују на територији општпне Параћин, Радови се достављају под шнфро.м (у посебној коПОТПИСАН КОЛЕКТИВНИ УГОВОР О РАДУ КОД ПРИВАТНИКА Општинско синдпкално веће донело је одлуку о усвајању и закључивању Колективног уговора о радним односима радника код приватних послодаваца, којим се регулише питање запошљавања, годишњнх одмора, издвајања средставаза ЛЕВИ УГАО ЕПИГРАМИ ПОДРШКА За излажење нашег листа Сложшие се једногласно Сее организације на крају, А за финансирање рекошс: Ми вам подршку дајемо, А новац нек* други дају. БРИГА О Покрету горана Све аише се брине. Мало због зеленила, Вшие због хладовине. ПО НАШКИ Радно сам савссно, A dpyiu чшшли tpetuKe. Сад они возе кола, А ја, полако, псшке. Тишко (Наставак са 1 странс) нс рсформс п констатовано јс да је 1965. годинс нндустрија стакла н.мала прмближно јсднакс стартпс условс за осталим гранама. Мсђутпм, ЈЈЗ годппс у ГОД1Г ну, ситуацпја сс мсња на штс; ту иидустрије стакла. To јс углавном било всзано за продајнс цсне финалппх пронзвода. Од 1965. до 1974. годпне си ровпне од којих сс пронзводи стакло, због повсћања цепа раз mix врста горпва и елекгричнс епсргпје — без чсга сс нс може вршпти топљење прпрод* них снровина — веома су поскупелс. To поскупљење износи од 3.7 до 7,5 пута. С другс стра не фпнални пропзводи поску пели су до 2 пута. Тако јс цсна лптарске боце 1965. годпне износпла 0,70 динара, а данашња је 1,37 динара, док је цена мазута повећана од 0,20 на 1,58 линара, калциниране соде од 0,40 на 1,80 динара (домаћа), односно на 2,50 динара (пз уво верти уз рад доставити пме н презиме аутора рада) на адресу: Општпнско синдикално веће, Параћин. Рок: 25. јун 1974. Три најбоља рада биће награђена: I награда 500, II награда 300 и Ш награда 200 динара. Награде ће бити свечано уручене 26. јуна на свечаној академији поводом Дана самоуправл>ања* за). Због тога, одобрено повећање цена равно.м стаклу иам балажи од 20%, пошто су ис* те под контролом, нпје могло да отклони дпспропорцпју и тешкоће које су посебно погодиле грану у другој полови* ни 1973. године, а нарочито од октобра 1973. када јепоскупела нафта и нафтини деривати, већ је само о.могућило да не дође до губитка у пословању што сигурно, ако се стање не измени, неће бити случај и у овој годпнп, јер такву ситуаШ1ју не би могле да издрже ни јаче гране. Иначе, до сада сс ова грана, па п наша Фабри ка, одржавала захваљујућп реконструкцпјама и модернизацији производње, што је о.могућавало ниже цене. Разумљи* во, то је добро п на то не бп имало шта да се прпговори, да то нпје ишло на терет личнпх доходака п стандарда запослених у овој гранп и у нашој Фабрици. Да јс ово тачно најбоље потврђује чињенииа. да је просек лпчннх доходака v 1973. годпни пзносио свега 1.750 динара, што је далеко ниже него у другим гранама п веома ниско с обзиррм на услове рада. Учесници састанка суоченп са оваквим стањем посебно су изразили забрпнутост што је ова грана нзбачсна из предлофонд стамбене изградње и фонд за школовање и дошколовање ових радника. Ови.м уговором утврђују се најнижи ли чни дохоци које ови радиици .могу имати, с обзиром на квалификације које имају и послове које обављају, као и начин пораста истих. БОРЦИ ИЗ ПАРАНИНА ПРЕД МУЗЕЈОМ АВНОЈ А ПОСЕТА APBAPY Борци и старешнне на прослави дрварске битке Y оквнру прославе трпдесете годишњпце десанта на Др* вар, о којој смо писалп у прошлом броју, нмпровпзован је на ово.м месту тријумфа на шмх бораца над непријатељско.м „ратно.м маишнеријо.м’’, ваздушни десант, који се од оног правог разлпкује једпно по то.ме што су овога пута и „непријатељи”, бнли наши л»у дп, припадниип једшшиа општенародне одбранс, Југословенске народне армпјс и члановп аеро-клуба id наше зе.мл>е. а _ _ Овом догађају, одпграно.м н надају се да * ће остварено 31. маја,. присутвовали су као прцјатељство постати трајно. гости и резервни офнцпри и борци из наше оппгпше. Дејан Јовановић га докумената о економском и друштвеном развоју до 1985. годинс и констатовали су да један дсо кривицс за такво стање сноси ц сама индустрија стакла, јср јс разјсдињена и сви досадашњи наступи и тражсњс рсшсња за проблсмс вршени су парцпјално. Због тога јс закључено да сс поку ша са самоуправпим организо вањсм овс индустрије у Југославпјп п јсдпнствсно п заједнпчки повсде рачуна о пробле мн.ма цслс грапс. Свс ово посебно су подржали прсдставпици друштвено-по лнтпчкпх оргапнзација, који су такођс присуствовали састанку. Онп су формиралц и ипицпјатпвнп одбор, којц треба да припреми и реализује партијско и синднкално органпзовање раднтса у овој пндустрнји, што ће снгурно допринетн да се брже и адекват није изврши и самоуправно организовање индустрије стакла". ГИД СЕ ПОДШАДИЛА Y Дечјем одмаралишту на Грзи деца из Чоке отпочела сезону летовања Сарадња са општино.м Чока око летовања деце може се сматрати традиционалном. Ове годпне, по шести пут, у Дечјем одмаралишту на Грзи боравнће преко 300 деце у три с.мене од по 10 дана. Прва сме на завршена је данас и девој* чпце и дечацп отпутовали су својњм кућама, где lie сигурно са задовољство.м причати о сво.м боравку, којп је, без обзира што ilm време иије било наклоњено, био вео.ма пријатан. Надамо се да ће друга смена иматилепше време и да ће деца бити још задовољнија. Међу тим, ако буде као и са првом, *ппак‘; 'моЖда ће иеко са тугом пспрпчатп да их наша деца ннсу посетпла, упознала се са њима п боравак нм учинила још пријатнијнм- Зато орга низаторп трсба и о то.ме да размисле. Педесет резервних официра, поред посеге прослави у Дрвару, обишло је још и легендарну Козару п Сутјеску, као и Музеј АВНОЈ а у Јајцу и Му зеј у Тптовом Ужицу. Друга група од 54 борца је порсд Дрвара посетила Кадињачу, Музеј АВНО а у Јајцу и Козару. На ово.м путу борцп наше општинс били су гостн села Бравско код Босанског Петровца н села Козарац код Приједора. Y овим ce.Mi.xia борци су наишли на извазг рсдно топао п срдачан прнјем 7ЈД4СМД УРЕДНИШТВУ ПОАРШКА АИСТУ ИЗ СТАКААРЕ ДРУЖЕ УРЕДНИЧЕ, У задњем броју нашсг листа „14 дана" прочитао са.ч чланак о xeuiKohu око њсговог излажсња, па Вас ,чоЛ11М да ми дозоолитс део нростора у ко.че бих изнео своје мишљење о даљој судбини иашсг листа. Свима је јасно да јс сваки ночетак тсжак, па и „14 дана" наилази на тсшкоИс. Али ако упорсдимо важност Аиста и проблеме са којима се суочава, јасно нам је da he чинилац дилеме нревагнутн. Досадашња иракса нам говори да нас затворсност у локалном информисању води странпутнцом, и постаје легло разних група чији је pad у супротности са про. гресивним идејама и развојем naiuei самоуправног дру. штва. Да би се избегле такве немиле појаве у нашој средини, a pad самунравних органа постао јаван, пз^ лажење листа постаје императив. Чују се лиаиљења da има пуно интерних листова у радним организацијама и da „14 dana" је сувишан. OdMax da кажем da су то непромшаљености, јер овакав ошитински лист само би donpuneo бољем расветљавању проблема. Значи био би им useanpedna помоћ. Мислим da ово треба наозбиљније da схвате dpyiuтвено-политички радници, nodjednaKo на нивоу ошитине и рабних организација, и da ceojiut залагањем donpune. су da се настале тешкоће отклоне, јер наша Онштина већ обавно осећа потребу за оваквим гласилом граћана. Живомир Пантић, радник Српске фабрике стакла, Параћин, Светозара Марковића 21. ИЗГРАДЊА АУТОБУСКИХ СТАНИЦА ПО СЕАИМА ДРАГА РЕДАКЦИЈО, У броју 6. нашег а вашег листа „14 бана" објављен је текст nod наслоеом: „Путници чекају аутобусе nod eedpiiM небом". Из самог наслова се могло вибети da је бпло речи о многим селима наше ошатпне која немају изграћене аутобуске станице. Па и da га чекају nod ведрим небом бпло би много боље, али га често чекају nod облачнгш и kuiuhum. Овај проблем најбоље знају путници који свакобневно путују аутобусом, a то су најчешће ђаци и радници. Већина села у нашој ошитини немају изграћене аутобуске станице. Најбољу, за cada, аутобуску станицу има село Главица, dote Бошњане и Aaeudoean tcuajy за аутобуску станицу старе каросерије аутобуса. Ове каросерије не причињавају никакав заклон od невремена, а нарочито аутобуска каросерија у Бошњану. Треба што npe решити овај проблем о пзграбњи аутобуских станица у свим селима наше Ошитине. Qede не треба уложити много Tpyda и pada, јер Kad бисмо и.иали бар онакву аутобуску станицу као Главичани били бисмо пресрећни. У многим селпма наше Ошитине путници чекају аутобусе uenped npodaeHiiija и кафана, којс имају уло1у аутобуских станица, а многи чак и nod „eedpu.u иебом”. Ово, наравно, није најбоље јер број путника је вео.ча велики, нарочито у већим ccailuo Општине, на пркмер Буљане. Да би се овај проблем реито, мислпм, треба да се побрину месне зајебнице села, и отклоне га у најкраћем року. Уколико Bata лист 6yde и даље излазио, набам се da ћете објавити овај текст. С бругарскпм no3dpaeov. Снежана Милованоеић, Буљане Y ЧАСТ X КОНГРЕСА СКЈ ПРИЈ1М МААДИХ У €АВЕЗ КОМУНИСТА Поред низа свечаности и активности органЈиованих у част X Конгреса СКЈ, у нашем граду је 27- маја ове године извршен и прије.м младих V чланство Савеза комунпста. Y свечаној атмосфери сале ОШ „Радоје До.мановић", младим комунистима је говорио Вукадин Савић, делегат са VII Конгреса СК Србије, о резолуцијама овог највеђег договора ко.муниста наше Републике. Затпм је шездесеторо девојака и младнћа, ученика средњих школа, примл>енз[х у члапство СК поводо.м VII Конгреса СК Србије (прије.м обављен 16. априла), добпло партијске књпжице. Овога пута у чланство Савеза ко.муниста су примл>ена 43 нова члана (id ЕШЦ „Борис Кидрич” 13 ученика, из ЦОК „Иво Лола Рибар" 17 н id Гшшазпје „13. октобар" 13 ученика). Поноснн што су у СК прп .мл>ени у тренутку када јс X Конгрес СКЈ почнњао са радо.м, млади комунисти су са ове свечаности послалн поздравни телеграм делегатнма X Конгреса СКЈДејан Јовановић ПОТПИГАН ДОГОВОР 0 ФИНАНСПРАЊУ AIICTA_ _ _ _ _ Y прошлом броју, чптаоцнмз с.мо рекли да дал>е нећемо к> лазпти уколнко нс дође до потписивања друштвеног договора о финанспрању нашег лнста. Како с.мо у току прслома овог броја, сазнали јучс и данас на договор су ставл>ени потпнси всћинс учеснпка договора. Moby првпма, договор су потппсали: предселник Скупштннс onштинс Слободан Миливојевнћ. дпректор ИВТ „Бранко Крс.м> ковпћ** Србобран Радосављсвић, директор „Шумадије" Јова М»- ринковнН, као п представницк „Електродистрпбуцпје". „Грзе-, ФТМ „Пролетер", руководноцн друштвено-полптнчких органпзаипја it шггереснпх заједницз. Значи, naui лист н званнчно почпљс да живи.

14 ДАНА СТРАНА 3 НАД КОНГРЕСНИМ РЕЗОЛУЦИЈАМА ПШМШЕ №М ИНТЕРЕСА И ЗАХТЕ8А Пише: БОЖИДАР МАДИН Трпдссетог маја ове годинс завршен је п Десети конгрсс Савсза комуннста Југосдавијс. Тиме је завршен један всома садржајан пернод, у коме су, поред усвајања новог Устава СФРЈ и републичких устава, резолуцијама републпчких и сада резолуцпјама овог Конгреса, прецизно одређенн задаии СКЈ у целннп, као и задаци за сваку 00 СК it сваког члана СКЈ. Према томе, предстоји доношење конкретнпх програма рада од стране сваке 00 СК и руководства н рсалнзацпја тих програма. Као н ва републичком, п па Дссетом конгресу СКЈ, по ко зна којв пут, потврђсно је да је суштвна определ>ења СКЈ — одлучујућа улога раднвчке класе. To значв да бвло каквнм дилемама, у погледу даљег развоја нашег друштва, нема места. Новим уставима су створени правни оквврв да одлучујуНа улога радничке класе сваким даном свс Binne долазв до взражаја. Нсдавно завршеним нзборнма констнтуисалп смо скупштине ва свпм нивовма на дслегатском првннипу, а предстојн н конститунсање самоуправнвх интересвих заједнвца на начелнма воввх устава. Кроз којп дап одржаће сс прва, да тако кажемо, радна седнппа Скутпптпне општине. Очекује се, пормално, да ће делегати доћи ва седнвцу тек пошто претходно размотре материјале припремљене за седницу скушптнне, ва састапоима лелегаввја у ООУР. месннм заједнинама в друштвеио-полптпчкв.м организаиијама. На седницама Скуттштине зпштине, а в на седнииама скугтштнна самоуправннх ннтересних заједница, делегатп he износити разлнчвте внтересе, захтеве, мишљења и погледе. Усклађивање различитих мишљења. погледа и интереса који he се вршвтв ва седнипама скутпптине, неће битп ни мало једноставно. V томс СК вма велику обавезу: одговорност, алв не давањем дпректива, арбптрирањем, већ актившш учешћем чланова СК, делегата, у раду скугпптине, алп п ва ссдницама делегација у OOYP. меснвм зајсдшшама и друштвено-политичкнм органнзацијама. Задатак је СК да оспособљава самоуправну базу у првом рсду ,јер су разввјсни самоуправни односв у ООУР п месним заједнипама претпоставка за успешно функцвонисање в афврмацију лелегатског система. На самоуправним основама морају се решавати проблеми екочомске стабнлизаннјс, запош.\»аван»а, усавршаватв систем расподелс, утврђввати в остваривати соцвјална полвтика, решаватп бројнв проблеми друштвеног стандарда. Према гоме, нема областв друштвене актввноств која бв могла да сс вађе мнмо домашаја, односно, у којој за Савез комунигта нема посла. Обзиром да је у различитнм самоуправним структурама проблематпка у веколвко спсцифична, ту ц програми рада поједииих 00 СК п њпхових руководстава не могу бвти иств. С тога је задатак сваке ООСК да одмах приступн, паралелно са нзучавањем конгресвих материјала/програмпраљу актввноств у варедном перводу. На томе инсистврамо са разлогом, што имамо утисак да у претежном броју ООСК постоји неко очекнвање, очекују се нека илнжа упутства. Сваки облвк упознавања са конгресним матервјалима, 5ол>и је од очекввања да Конференцвја нли Комитет конференције СК опшгиве Параћин у том смислу упутв препоруке. Бнтво је да чланови СК схвате основве задатке којк провствчу вз конгресних матерпјала н да ва тој основи здреде конкретне задатке које he спроводвти у средини у којој делују. To би по нашем мвшљењу, требало да будс први корак ва путу ка ожввотворењу задатака утврђених на Дссетом конгресу СКЈ. ПОВОДОМ X КОНГРЕСА СК.Ј Y ШТ0ФАРИ ЈЕ ОДРЖАН ВЕЛИКИ МИТИНГ КОНГРЕС—ПУТОКАЗ ДАЉЕ БОРБЕ • МИТИНГУ ЈЕ ПРИСУСТВОВгХАА II ДЕЛЕГАЦИЈА ИЗ ПРИЈАТЕЉСКОГ БАНГЛАДЕШЛ • УПУКЕН ПОЗДРАВНИ ТЕЛЕГРАМ КОНГРЕСУ • ГОВОРИЛИ CY КОРБАН АЛИ И МОМЧИЛО ПАВЛОВИН ГОСТИ РАЗГЛЕДЛЈУ П0Г0Н КОРБАН ЛЛИ ГОВОРИ НЛ МИТИНГУ iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiHiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiKiiiiiiiiiiiiiiiiHiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii УТИСЦИ СА X КОНГРЕСА СКЈ Успешно KD4NM0 пут дол>ег розвојо • ИСТАКАО ЈЕ ДРУГ ПЕТКО ЛЕКОВИН Y РАЗГОВОРУ СА ДОБРИЛОМ МИЛЕТИН, УРЕДНИКОМ „НАШЕГ СТАКЛА“ Непосредно после завршетка рада Десетог конгреса СКЈ, друг Петко Лековић, наш делегат на Конгресу, прпмио је другарицу Добрилу Милетнћ, уредника листа „Наше стакло” и изнео своје утиске са Конгреса. За наше читаоце издвојили смо неколико најзначајнијнх исечака из изјавс друга Лековића: „Нема за комунисту срећннјег тренутка и већег задовољства у животу иего доживс ти да учествујс у раду овако еминентпог и величанственог скупа ко.муииста Југославије као што је конгрес. У предвечерјс Конгреса све је живело у ишчекивању свнтања јутра када треба да поч ис са радо.м X конгрес. Спорт ска дворана „Пионир" ве11 у 9,30 часова бнла јс дупкс пу на. Била јс то атмосфсра која јс карактеристична код л»уди пред вслики догаБај. И заисга јс то био велики догађај. Тога јутра, 27. маја 1974. године, пар минута прс 10 часова, у пратши високих руково диоца пашс землл, појавио се друг Тито. Мииути су пролазили a anлауз сс иије стишавао. To сави. мо једно.м може ла се дожл« To јс непоновл>иво. Тешко јс рсчи.ма исказати како сс човек у ти.м трепупи.ма осеHa. To ycxHheif,c и исизмерна ралост подижу косу на глави. Човск сс occha као да крп ла добнја. He, нс, то сс речима не же описати какви су то живљаји и осећања. Другог дана рада X конгреса СКЈ колсктав Фабрвке штофова посетила је делегација Аванн лиге Бангладеша која је са великог митинга у овој Фабрицв упутила поздрав највећем скупу југословенсквх комуниста. На митингу о X конгресу и резултатв.ма са којн.ма су га комунисти овс велвке Фаб рике дочекалв говорво је секрстар Фабрвчке конференције СК, Молгчнло Павловнћ. Са msiтинга Конгресу јс упућев поздравнв тслеграм као в жеља раднвка в ко.муниста да се друг Тито взабере за доживотвог председнвка СКЈ без ограпнчења мандата. Делегацвју прнјатсљске зе.мЛјС, која је нсдавно стекла независност. сачвњав^а су трн члана на челу са Али Корбаном коју је пратио члав ЦК СКС Ненад Родић. Делегацмја је најпре обишла Фабрвку, учествовала на мвтвнгу а затим је о самоуправно.м систе- ,му разговарала са радшшвма, представнвцима друштвено-полвтвчквх организација и рукоMOAOКроз тај дуготрајни и заглушујући аплауз и све касније који су уследилн, најбол>е је изражена сва топлина и љубав према другу Титу, чове ку који је постао легенда Mame домовинс. Била је то нстовремено права и пуна подршка новом кур су, курсу паршје и друга Tula који има пуну класну суштину која је одраз нашег непоколебљивог пута у социјализам, а који најадекватпиje одражава интересе радннчке класе наше земље. Моменат који ће дожпвогно остати у мом сећању бно је онај када је требало дизањем руку усвојнтн нроглашење дру га Тита за председника СКЈ бсз ограничења мандата, и када не само да смо подкгли руке всћ смо сви устали са својнх места. Питате ме да лн су остварена моја очекЈша»>а. Ја мислим да су остварена не само моја очекивања, већ и очекивања свих комуниста у земл»и, јср је подржап једап курс Савсза комуниста наше земл>с, курс развоја самоуправног система у коме радшгчка класа остварујс доминантап положај у лруштву. Рашчишћспс су Mworc дилеме као што је била у којој мсрл п гдс Савез комуниста може да сс мсша у иашој друштвеној стводством Фабрике. Y току раз говора гостн су се ввтересовалв и о другмм питањвма, као што су провзводња, расподела, кадрови, продаја, модернизација, стандард запосленвх, МИ ЖЕЛИМ0 ДА БУДЕМО ОВАКВИ ПРШАТЕЉИ YBEK Знамо да чвтаоце внтересу је шта је ц о чсму говорио шеф Авани лше Корбан Али. Уз помоћ ту.мача, којв јс иреподио говор на митввгу, успедн смо да са магнетофонске траке сквнсмо део Јвеговог взлагаЈБа: — Жао мв је што не могу да говорвм на вашем језнку, алв сам снгурав, лруговн, да језвк нећс битч баријера вз- .међу вас в мене јер вашс и моје срце је всто. Дошао сам као вођа дслсгацвје Бапгладсша да присуствујем X конгресу Савеза комуписта Југославије, в веома са.м поносан тто са.м ме1зу ва.ма. Доноси.м поруку в поздрав в добрс жел»с 75 мнлиона л>уди Бангладеша, којв волв и познајс вашег Предварностн. Задацп којн произн лазе нз резолуција кристалпо су јаснн и прецизно дсфштсани, боље и више него икда до сада. Може.мо сасвим слободно рећи да ми, без обзира момшло павловпг на многе слабости и проблс- фК скс ме које смо пмали у претходном перноду, које су па крају карактеристика прелазног периода aia путу у комунпзам, успешно крчи.мо пут нашег да л»ег развоја, развоја самоуправног социјалистпчког друшт ва јединственог те врсте у све ту. Ње.му пема модела кога би ми копиралн. Нама је прппала та историјска улога да трасирамо пут развоја самоуправног социјалистичког друштва. Са тнм сс с правом можемо поносити, јер ће многс земљс н народк у свету њматп утабанс стазс нашег драгоцсног кскуства којс могу корпсчпти. Задаци су дефннисанн. На пама остаје да радимо — најнепосредније радимо и без причања спроводимо у дело резолуције без одуговлачења. To јс у прво.м рсду задатак и обавеза Савсза комунпста авангарде радиичке класе, јср питсреси Савсза комуниста су истоветпи са пнтсрсснма радпичке класе. Према томе, имаЈући у впду улогу и задатке који су псома паглашепи на копгресу меопходио је свеобухват no апгажоваи»с Савеза кому пнста и радпичке класе”. ПОГЛЕА HA Y4ECHHKE МИТИНГЛ о условнма рада в др. Делегација је била посебно одушевљена фабричким обдаништем за дневно “збрвњавањс децс, које је једво од вајлспшвх у нашој околвни в ужој Србијп. ссдника и све вашс народс. Ви знате да мн, народ Бангладеша, вмамо тешкоћа и да с.мо морали веома много н тешко да се борвмо да бисмо стекли везависност. Ви зватс да су стравв интервенционнств мучили ваше л>уде и рушили нашу зе.мл>у, злостављали наше жене. Унвштнли су цслу нашу еконо.мију. Вп знате да је тежак пут взградље, па можсте да разумете в наш парод. Наш народ жели да унтнтв свстем који су оставили за собом капиталисти и да успоставк нов свсте.м — социјалистнчкн, који јс иств као систем југословснсквх парода. И МИ REMO ОСТВАРИТИ СОЦИЈАЛИСТИЧКИ СИСТЕМ Могу да вас увервм, чојн првјатс.\>и, наставио јс Корбап Алн, да ћс.мо no сваку цену остварвтп социјалистички систем код пас, а соцвјалвзам зпачп добар живот за радппчку класу. Зато сам сс ннтерссовао па којп стс пачин ви решавалп својс пробле.мс. Мв смо члановп весврстаних земал»а н ми в.мамо пуно поверење у вашег великог вођу, Председннка Тита. Прилпко.м посетс Председнпка Тита нашој земл»н, Бангладешки народ је изашао да поздрави драгог госта, а лидер Аванн лиге к Председник Бангладеша Муџибурах-ман сачекао га је и поздравио као свог брата”. Корбан Али се затпм захвално за помоћ народу Бангладеша и нагласио да he то његов народ у.мети да цени н да he пријатељство јачати нз дапа у дан. — Ја такођс кажсм са вама, завршио је излагање шеф деi, секретар дегацпје Бангладеша на X конrpecy СКЈ: Живело пријатељДЕСЕТОМ КОНГРЕСУ СКЈ I Радни л>удн нашег колектива окупљени на данашње.м митингу организованом у част Десетог конгреса СКЈ, ко.ме присуствује и дслсгација Ава.ми лиге из Бангладсша, упућују ва.м најтоплије поздраве и једиодушнс жељс за успешан м плодоносан рад. Са радном самосвешћу поручујс.мо да ћемо се борити за дослсдпо извршаваљс одлука којс ће бити донесспе на највећем скуиу југословснских ко.муниста, јср lie нам онс бити путоказ и оспова паше дал>е иорбе за соцнјалистпчке односе. Увсрсни смо да нмамо довољно снаге и способностн да, на лпннји Савеза ко.иуннста и Титовнх идеја, упшилто даљс крупне кораке у правцу остваривања поставл>еiinx задатака. Уверснн смо да here одразвти жеље свпх наипгх народа и народнос* тп и да Нетс лру^а Тнта нзабрати за доживотпоЈ предссдника Савеза комуниста Југославнјс. РЛДИИ ЛзУДП ивт „БРАНКО КРСМАИОВИН” ПЛРЛИИН ство Југославије н Баигладеша и дуго живсо ваш вођа Предссдиик Тпто! Ми желпмо да буде.мо овакви прпјатељи увек!” Уз буран и дуготрајан апдауз и узвикнутим паролама Кон гресу, Ћпу, народу Бангладеша и љнховом вођп Муцибурахману и читањем телеграма X конгрссу СКЈ, мптинг је завршен, послс чега су радницп наставилн рад на машпнама, јср јс .митинг одржаи од 12 до 12 п 30 часова. Пзвештај припремио: Радослав Весић

CTPAHA 4 14 ДЛНА ИЗ ЦЕМЕНТАРЕ СТАНДАРД - УСАОВ ПРОДУКТИВНОСТИ • ПЕДЕСЕТ ПАРА ЗА ОБРОК • ЗА 1.200 ДИНАРА ДО МОРА 0 У ТОКУ ЈЕ ИЗГРАДЊА 27 СТАНОВА У ПАРАНИНУ 0 стандарду радннка у Фабрицп цемента у Поповцу нс воде се разговорп, ие пишу ре фератн и не дискутујс много. Тамо сс практично радн на томе и постнжу резултати са којима п радници н њихове друштвсно-политпчке органнзаиијс, a прс свсга Сшиикат, могу да булу и задовољнн п паносни. Из разговора којн смо водилн са Ружмцом Јањевић, coцпјалним радником Фабрикс, сазнали смо да друштвена исхрана, превоз радника на посао и са посла, организован одмор и рекреаиија п обезбсђен>е станова јс самоуправно утврђено право радника. To право се и практично реализу је, Наиме, скоро сви радници користе топли оброк н за то плаћају само по 50 пара, а за првоз 8 динара месечно. Остатак се надокнађује из заједничкнх средстава. Што се тиче стамбене политике у предходном периоду, учињно је доста и већина радника има ооезбеђене станове, било кредитирањем нндивн* дуалне стамбене нзградње или куповнном станова у друшт* веној својини. Сада, напри- .мер, у току је изградња 27 станова у Параћину, тако да ће број станова у друштвеној својини да се повећа на 141, не рачунајући станове у Поповцу. Оријентаипја ће и даље бити нзградња станова у Параћину, јер због снабдевања и школовања деце и повољних услова за жнвот уоп* ште мали број радника жели да живи у Поповцу. Y Будви према садашњем стању летоваће 230 радника, и чланова њнхових породица. ЦЕМЕНТАШИ КРЕНУ HA MOPE Y оквиру акције Републичке конференције CO и листа „Политика" под називом „Млади радник-самоуправљач”, ове године је организовано такмичење и у Фабрицн цемента „Нови По повац”. Акција је трајала у времену од 1. јануара до 1. маја ове године. Акцијом је било обухваћено око 80 омладинаца. За то време младн радници су одмеравали своје знање у квалитету и квантитегу рада, технолошкој ДИСЦЈ1ПЛИНИ, у одговороностима према раду и дужностима, у штедн>и материјала и у активностима на друштвено-политн чком плану (рад у друштвено-полипечкјш органнзацијама и органима самоуправл>ан>а). критеријуми за оиењивање били су усклађени са критеријумима осталих радиих организација. Такмичари су, завнсно од својих заслуга, могли да добију оцене од 1 — 5- Y самом процесу оцењнвања надлежнп су билн шефови смепа, у сарадњп са другим руководноцнма раднс органнзације. Послс осам оцсњнваил, акција јс добила најуспсшнијсг актсра и прогласила га јс за најбољсг младог радника-самоупрапљача. Овс године io је Бранко Ocioinh, радпик Одељсњд уто* вар-истовар, који је осво* |ио максимум поена — 205 Друго мссто припало је Ста нку МуратовиНу, а треће Мпрославу Стефановпћу. ЦЕМЕНТАШИ ЖЕЛЕ СТАНОВЕ У ГГАРАБИНУ. ЗАР HE СТАНОВИ У ПОПОВЦУ ОСТЛТИ ПРАЗНИ? Осим симболичне иене превоза од једног динара за 100 ки* лометара, радници уживају и попуст од 25 одсто у пансионским услугама, а добију и по 710 динара на име дотацнје за годишњи одмор. Све ово потврђује да се у овој Фабриии зна шта и како треба да се ради, да би се обезбедили бол»н животни услови радника, тиме омогућила н већа производња и продуктивност. Радмила Јовановић Ж. М. ИЗ ЕАЕКТРОДИСТРИБУЦИЈЕ Рекопетрушдија и модернизација електро Основна организација удруженог рада Електродистрибуција „Параћин” ннвестираће ове годцне за реконструкцију п модернизацију електро мреже у нашем граду и неколико села у општини 5.102.000 дина- ,Д1ЛАДИ РАДНИК — САМОУПРАВЉАЧ” У ЦЕМЕНТАРИ НАЈБОМ БРАННО 0СТ01ИЋ њих двојица освојили су по 203 поена. И поред тога што су их очекивале скро.мне нахраде (300,200 и 100 динара), млади радници Цементаре су се свесрдно залагали да нх освоје. Јер, imaK поносно је бити најбољи л!лади радник-самоуправљач. Иначе, Бранко је рођеи у Поповцу, 1950. године у многочланој радничкој породици. Завршио је осмогодЈцпњу школу а пошто није имао услова за даље шко ловање, после одслуженог војног рока, запослио се у Цементари. Пре пар дана, у време одржавања VII конгреса СКС, постао је н члан Савеза комунисга- Међу друговима је омнљен и о њему у предузећу говоре све најлепше. По његовом мишљењу, акција је наишла на одобравање, како младих, тако и старијих радника н требало би је искористити у нарсдном пероду за још потпунпје ангажовањс младих у радном процесу и самоуправној активности. Ова акција је први пут оргазшзована у Цементари и општа је оцена да је била уопешна. Са њом ipeoa наставити. Међутим, да ли трс ба чскати само републичке акције па да се млади п Цсментаре и друпк наши.х колектива у h>iix укључују. или је бол>е да и сами покажу иницијапгву за органи- »onaibe сличних акција на не •<ом другом пољу. Радмила Јовановнћ ГП „ВУК КАРАЏИН" РЦ РАДНИЧНЕ ■ИЖ Графичко прсдузеће „Вук Караџпћ” у Параћнну је међу првнма у граду изабрало радничку и ннтерну контролу. Отворило је радно место рсферснта кнтернс контролс, на коме се налази Миломир Ружић, са којнм јс наш сарадник разговарао. Он је у разговору рекао да рад овс службе и тела органа управл»ан»а на почстку није био сфикасан колико се очекивало, пошто нису постоја« ли неопходни предусловн за рад, а било јс и отпора. Заго је рал ннтерне и радничке контроле на почетку био усмерен на отклањање унутрашње слабости и организационих про пуста којих је било у предузећу, на разграничавању питања одговорности и завођењу комплетне интерне доку.ментације. Дал>и рад и службе и органа биће усмерен на контролу материјално-финансијског пословања, на откривању унутаршн>их слабости и унутрашњих резерви, на борбу протнв расипништва н нечувања друштвене имовине, злоупотреба и заштита права радника. ^мреже ра. Поред осталог, ова средства биће утрошена за нзградњу трафо-станице у реону Фабрике стакла. Нова трафо станица замениће досадашњу класичну II Сиће пет пута јача. Y склопу солитера гради се трафо станица јачине два пута 630 киловат ампера која ће напајати домаћинства у соли> терима и један део центра града. Y насељу „Жабаре” гради се трафо станица од 630 киловата ампера која ће напајати производне погоне грађевинског предузећа „Градител»”. Y плану је да се изгради и трафо станица у реону ветеринарске станице и да се заврши мања трафо станица у згради ооновне школе „Момчило Поповић — Озрен” која ће напајати електричном струјом поменуту школу и околне улице. Y цил>у модернизације електро мреже у граду и ове године наставиће се каблирање високо напонске мреже у дужини од 5 км. и ниско напонске мреже у дужшт од око 3 и по км. Сви obii радови изводе се са цил>ем да потрошачи електро енергије, организације удруженог рада и до.маћинства Јшају квалитетно снабдевање. Д. Г. Смотра младих технлчара Србије одржана је ове године у Пионирском граду 17. маја, и у Нзој су учествовале екипе свих крајева наше републике. Почетак свечаности обележен је читањем поздравног телеграма другу Титу, у коме млади техничари поручују своме Председнику да је ова смотра нучно-техничког стваралаштва* велнка пое.ма раду, МИЛИВОЈЕ ШНЕПАНОВИН: СТАРА КУНА Y ВРАПЧАНУ | НОВА I ЗАНИМАЊА |излози и |Р0БА У |РУКАМА I АРАНЖЕРА = До пре годину-двс дана у I нашем граду није се много i придавало важности изгле- = ду трговачких излога. Чест Е јс био случај да се за не- = ки пренатрпан излог каже | да је магацин а не излог. н Међутим, трговина је данас = отишла корак даље у осаi врсмењавању простора ко- = ји сада, поред смештајног i и просторног решења, има = и естетски уређене нзлоге. = To је и био разлог да поб сетимо Робну кућу „Шума- | дија” и потражимо аранже- | ра АЛЕКСАНДРА ЖИВАНО е ВИНА-АЦУ- Замолили смо = га за разговор н ево шта е смо забележили: = „Аранжерским послом у | ОТП „Шумаднја" баве се = три стручна лица. Наш је Е задатак да се бринемо о i изгледу излога наше куће. = Y томе успевамо и задњих = година улажемо напоре да | наш град, поред тога што | је добио нов продајни про- = стор, буде уређен тако да е привуче пажњу кустаца на н први поглед. = Наша трговина је знатно | напредовала задњих годкна, | али ннје могла да достнге нс ниво трговине у западно- = европскнм земллма. Yocra- | лом, питајте наше купце и = потрошаче колнко смо у то е ме успели". i Y току разговора сазнали е смо да је Аца према овом 1 познву имао наклоности још 1 у Трговачкој школи и прi впх дана за тезгом у старој = „Робној кући". Било је то Е пре 14 година. До данас је i Аца прошао све фазе свога i позива (од аранжерског кур = са 1966. у Новом Саду до СМОТРА МЛАДИХ ТЕХНИЧАРА ПОТРЕБНОЈЕВИШЕРАДА HAUIOJ ЕКИПИ • ОД ПАРАНИНАЦА НАЈБОЉЕ СЕ ПЛАСИРАЛИ ЗОРАН ЈОВАНОВИБ И СЛОБОДАН КОЈИН завршнс стручне школе за : аранжере прошлс године у Београду). „На први поглед посао који радим, каже Живановић, је лак. Међутим, то је напоран посао. Пажљиво пратим сва крстања у трговачком свету и стечена искуства преносим, наравно, водећи рачуна о укусу иаших л>уди. Стога н није чудо што се аранжерима у тр говачкпм кућама, па и у на-' | шој, иоклаља пуна пажња. | Ми први преко изложенс | робе контактира.мо са по- = трошачи.ма и потениијалним’ | купцнма, a то је врло од- = говоран задатак”. а Како се ради о специфи- = чном послу, интересовали = с.мо се о то.ме како се пос- | таје аранжер и шта све он = трсба да зна. = Добили смо кратак одго- = вор: „Аранжер мора пре е свега да буде личност која | поред привржености, однос- ! но склоности према ово.м Г послу, има Ji одређену шко- = лу и пскуство. За успешно i обављање овог посла неоп- = ходне су меке законитос-. | ти, почсв од стварања иде- i јног решења, стручног пре- | ношења на простор и, кси = начно, оствареног дсла. Ли* | чност која сс бави овом = врстом посла мора да бу- = дс комплетна. Поред позна- | вања трговине, аранжер мо. | ра да на уметнички наччн | робу понуди потрошачу. Y- = koaiiko се тако понашамо, | наш позпв he бити цењен = и мп ћемо оправдати пове- = рење и трстман који ужива ! мо у саврсменој трговини” I — завршио је Аца Жива- е новић. потврда њихове спремности да сво своје знање и рад посвете напретку и лепоти наше самоуправне социјалистичке домовине. Зат1ш је све учесннке поздравио срдачним г°' вором друг Јован Балоковић, председник Савета за техничко васпнтање дсце и омладн* не Србијс. На крају је ДРУГ Светозар Мијајловнћ, испрел Републичке конференције Савеза омладнне Србијс отворно Смотру. Екипе су се три дана такмичиле у 11 дисциплнна н на крају добиле заслужена признања и награду. Млади техничари који су сачиљавалн параћинску екипу (њих десетоpinja) са својим рзултатима нису нм у једној дисциплини заузсли неко од прва три места. Највећс успехе постиглн су: Зоран Јовановић 4. место у ЛИСЦШ1ЛШШ пољопривредна зскника и Слободан Којпћ 5. мссто у дисциплшп! ауто-мото техника. Без обзира на постпгнуте резултатс ова смотра је о.могућнла многобројнмм младим учеоницима да размсне својс пскуства и знања н да склог.е нова пријатсљства која ћс пм помоћп у стварању братства и јсдинства меБу омлади* «0X1. м Д.

14.ДАНА CTPAHA 5. ИЗ СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛА ИЗ ШТОФАРЕ ШТЕДЊА - ОСНОВНА МЕРА АНТИИНФЛАЦИОНЕ АКЦИЈЕ ЗДРАВСТВЕНА АМБУАЛН1А -УСКОРО ЦЕН1АР ЗА МЕДИЦИНУ РАДА На заједнпчкој ссдницп Фабрнчког комл тета СК и Фабричког одбора сннднката, од|> жаној петог маја у Српској фабрицн стакла, говорило се о прсдузнмању конкретних мера на реалнзовању Програ.ма антиннфлационе акције. Мнодраг Симић, шсф аналнтнчко-планског сектора, рекао је да сс дсјство ннфлаШ1оних крстања осетило нарочнто у 1973/74 годшш. ПовеИањс цсна репро-матернјалу н сировинама условило јсповећање трошкова пронзводње. Ипак, застојп у производњн показују тенденцнју с.мањсња за 17 одсто. Та кође је н шкарт смањен, а пронзводња из месеца у месец растс; у марту и априлу била је рекордна. За прсвазилажење тешкоћа које су последицп инфлационих кретања мо* ра се рационалније прићн пре свега производњи. Нпак, коришћсњем унутрашњих рсзерви не можс се свс решитп. Мо.мир Илнћ, шеф ауто.матске производње, изложно је план штедњс на спровођењу анСедам милиона за стамбену изградњу Y Српској фабрици стакла последњих година поклања сс велика пажња обезбеђењу станова за чланове радног колектива. Y то.м цнљу издвајају се велика средства а станови се додељују према одређеним критеријумима. Колика lie се средства ове године утрошитн за изградњу станова? Одговор на ово питање добили смо од Миодрага Милићевића, шефа службе за друштвенн стандард. „Усвојена стамбена политика од стране радног колектива за период од 1970. до 1975. године, рекао је Милићевић — остварује се у оном обиму и овпм темпом како је и планирано. Y 1973. н 1974. години за стамбену изградњу утрошили смо око милијарду старих динара. За ову п идућу годину планирамо да утрошимо око 700 милиона старих динара. Ова средства биће утрошена, поред осталог, за изградњу вншеспратнице у центру града, на углу улнца Маршала Тита и Моше Гшјаде, која ће иматн 16 до 20 станова и пословне просторије у приземљу, с тим што he зграда битп почета 1974. године а завршена 1975. године. Л1ОТИВ ИЗ СТАКЛАРЕ Ових дана уговарамо куповину 10 станова у солитеру и они ће бити усељени у току ове’године. Исто тако, купујемо 15 станова у насељу „Глождак" који треба да буду завршени 'јула месеца ове године. Поред тога куnyjeaio 15 плацева са плаћањем комуналија које ћемо доделити члановима радног колектива за индивидуалну стамбену изградњу. На име кредита за индивидуалну стамбену изградњу издвајамо око 100 милиона старих динара. To значи да ће неколико десетина радника моћи да заврше започете породичне куће или да дограде и адаптнрају постојеће станове. Као што се видп — рекао је на itpajy Милићевић — у наше.м плану за ову годину заступљени су сви видовн стамбене политике, незаборављајићи при томе ни пзградњу цен« тра Параћина, као ни индивидуалну стамбену изградњу, а у склопу свега тога солидарну изградњу за раднике из непосредне производње и радника са нижим примањима'. Време садашње ЦРНЕ МАРАМЕ Без обзира на обавезне кише и тмурне облаке, nponehe разбуди све своје боје у којима се natu град купа и разбацује no свим кутовима у којшча се окивот разлива нбобаеезпим токовима. Свет је похитао да се отресе зимске влажности и покаже iua~ ренило свога присуства. Гледам познанике, пријатеље. Знана « друга лица суграћана. V аутомобилима, на оициклима, у мирним патријархалним шетњама са децом, у шареним гроздовима парова гсрај реке и у парку. Музика. и концерти, спорсска такмичења, претпразнички изласци у робне куће, задовољсгва куповине и пуиих торби са градскс пијаце. Наш град је, заиста, постао необуздап у бојама које се. натурају погледима. Овог пролећа, вшие него икада, запажам и пову боју. Црну. У марамама и хаљинама. Непотребно сс и она уклопила у амбијент пролеНа и помешала се на свпм пунктовима. Пролазе позната лица уоквирена у тамни одсјај смрти која корача затиннфлационе акције. Пуштаљем нове вакум станице и трећсг колшрссора које јс пред виђено за 15. јуни 1974. годинс доприиећс се квалитету производње. УвоБсње нових .машина „џнпием” 1 и 2, која пронзводи 10000 чегли за 24 часа добило би сс петсто милнона игарнх динара мессчно. Инфлационс после* лице би се нзбегле и марљпво.м штедљом потрошачког .материјала, фолија, картонске амбалажс... Да се сировине и репро материјал не увозн већ набавља па домаћем тржишту. Ако би се овај план реалнзовао добпло би се 200 милиона старих динара месе* чно. Света ЖивковнН јс изнео програм мера штедње у Чствртој основној организацијн удруженог рада, који обухвата економично коришћење материја^ка, горива, канцелариског материјала, средстава везс, електричке енергије нтд. Закључено је на овом скупу да свако одел>ен»е, то јест организациона јединица, иаправи свој план штсдње, а на основу н»их направио би се план за целокупну радну организацију. Задужило би се по једно лице да буде одговорно за праћење спровођења плана, које би било дужно да до петог у месецу достави извештај о реализацији у претходно.м месецу, о требовању и утрошеној количини снровина, материјала и услуга. Затим, да сс на бази шестомесечног пословања извршп аналпза по OOVP-има и да се укаже на негативности и слабости у пословању, као и на оправданост тј. неоправдамост расподеле трошкова и внснне нормативних часова услужнпх организација удружсног рада. м. д. ФТМ „ПРОЛЕТЕР" ОБЕЗБЕННИ ПОСМВИ План производње Фабрике текстилних машина за ову годину износи 2 милијарде старих динара. Када с.мо посетили овај колектив, дознали смо од друга Предрага Борђевића, генералног директора, да су до данас већ склопљени послови у вредности од 1.780 милиона динара, што значи да неће бити пробле.ма у обезбеђивању послова за ову годину. Ycnex Фабрике огледа се у то.ме, што су из сопственпх фондова обезбеђена средства за набавку нерђајућег лима, који је главна сировина за добијање производа ове фабрике. Иначе, овај материјал увози се једно.м годишње из страних земаља. Једина тешкоћа је око обезбеђивања обртних средстава, јер по завршном рачуну нз 1973. године предузећу недостају обртна средства у вредности од 268 милиона старих динара, али ће колектив заједничким снагама и радом решити и овај проблем. Што се тиче тромесечног обрачуна, он је показао добре резултате, а све то условљава могућност да се и ова пословна година успешно води н заврши. ПОКЛОНИ ЗА ШК0ЛУ У ПОТОЧЦУ Ооновна шкода „Вук Карацић” из Поточца је на свечан начин 20. маја просдавида Дан шкоде. Међу многобројним гостима на просдави су били и чланови фабрике текстилних машина „Пролетер", иначе кумови ове школе. Синдикална подружница, ове фабрике, је поклонила ко.мплет књига обавезне ^лектире за основну школу, и на тај начин обогатили ђачку библиотеку и о.могућила ученицима да лакше дођу до лепе књиге. Поред тога Синдикат је предложио да се двојици одличних ученика, првенствеио из сиромашних породица, о.могући стипендија за даље школовањс у некој од техничких школа. Ових дана Раднички савет Фабрике ће донети одлуку о стипендирању. једно са пама, притајена да би зачас окитила плотове и стабла шаренилг смртовницама и засела no црним хроникама дневних вести које се спретно уклапају у неодољиву трагичност наших дана. Човек застане за тренутак yxeaheit у сопственом фолозофском ставу и невољно констатује да то мора тако да буде и да сви постајемо робови вечности, Статистике су као и увек, хладне и неумољиве и такве чаме no рубрикама. Бележе цифру од 179 умрлих zpahana, a echu број погинулих на друмовима је део обавезног „данка у крои" саоременом темпу и токовима цивилизацијс. Погребнс noворке се једва провлачс градским улицама а посмртни акорди се ti tie чују од сирена п метежа. Вест о смрти струји као јсза и живи до следеће пове. А црне мараме корачају градским улицама и у распојасани живот иролсИа уносе смирену иоту пролазности. Саша Букић Вишегодишљп напори да сс здравствена станица, која ра ди у саставу Мсдицинског центра, модернизује и опреми савре.меним уређајима, апаратима и доведу специјалистп медицине рада, током ове н идуће годинс успешио he се окончатп. Средства за остварнвање опаквог центра за .медицину рада већ су обезбеВена из Републичког фонда за задравствеио осигурање а један дсо биће издвојеи нз средстава Фа брнке. Тако lie овај колектив, поред Индустрнје каблова „Моше Пијаде" у Светозареву, добити једну здравствену установу која ће бита комплетно опремљена за медицнну рада. Како одговорни у овој фобри ц« кажу, улагање у формирање Центра вишестроко ће сс исплатити, јер ће бити омогућени комплетни прегледи, откриги рана оболења и болести, која се одмах у зачетку лакше лече а тп.ме he знатно бнти с.мањена боловања. Када већ пишемо о здравству, да обавести.мо читаоцс да су радници на одржаннм зборовима радника по јединица.ма рада у оквиру ООУР-а прихватили предлоге о повећању стопе доприноса за здравствсио осигурање радника од 7,5 на 9%. Р. Васић Mcby запослеиим радннцима све Фабрикс влада велико интересовањс за обуку из кројеи>а « шивења. У жсљи да се помогне раднишгма да науче пешто више о кројењу п шивењу, Секција за друштвену актпвност жена у ово.м колек* шву, у ко.ме од укупног броја запослених половина су другарицс, организовала је двомссечни курс за кројењс и шивење који је почео да ради почстком овог месеца. Интсресоваље је oiuo знатно Behc од могућности да сс због недовољног простора обу- -------ПОРЕСКА ПОЛИТИКА-------------------------------------- ЗАНАТСТВО - ЛИЧНИ РАД И ИОГЖКА ИВАМТИКД (Наставак из претходног броја) 1. На приход који грађанин оствари самосталним 2ШЧНИМ радом, плаћа порез из личног дохотка од самосталног вршења за натских и других привредних делатности, ако се на тај приход не плаћа нека друга врота пореза. 2. Обвезник пореза из личног дохотка од занатске делатности је сваки грађанин који самосталним личним радом пронзводи робу нли врши услуге ради стицања дохотка, било у виду сталног илн повременог занимања. Порез од занатских делатности плаћају и обвезници пореза од пољопривредних делатносги на приходе остварене искориш ћавањем земљишта у непољопривредне сврхе, (вађење песка, шљунка и ка.мена, производња креча, цигле, ћумура и сл.), затим закупци, којнма пољопривреда није основно занимање, а нскоришћавањем з& мљишта у пољопривредне или непољопри* вредне сврхе остварују дохотке, као и гра ђани који остварују приходе вршењем делатности узгредпо уз пољопривреду (гајетве ЖЈШине, свилених буба, това стоке н живине, лов и риболов, скупљање гљива и лековитог биља, корпарско плетарска делатност, вршење услуга пољопривредним машинама и оруђима итд.). 3. Скупштина општине Параћнн је про писала да обвезници пореза од пољопри* вредне делатности који се баве искориш* ћавањем земљишта у непољопривредне сврхе не плаћају порез из л. д. од занатских делатности, ако у току године не остваре приход изнад 4.000 динара, као н лица која сс баве домаћом радиношћу, a ко не остваре прпход изнад 3.000 динара Прописано је такође да се не опорезују приходи од това стоке и живине уколико нису веђи од 150.000 дпнара, а ако се тов стоке и живине врши у кооперацији са пољопривредном органпзацнјо.м пе плаћа се порез од занатских делатности на при ходе до 300.000 динара. 4. Ако више граБана остварују приходе заједничклм вршење.м занатске делатно сти, сваки од ir>nx је обвезннк пореза сразмерно сво.м учешћу у оствареном при ходу. 5. Порез од занатскпх делатностп се плаћа према оствареном дохотку у паушалном пзносу пли у проценту 6д сваког појединачно оствареног бруто прихода. Стопе пореза су прогреспвпе н пре.ма важсћим пропнснма обвезннци порсза прс ма стварпом лпчно.м дохотку плаћају следеће обавезе нз дохотка: — Општпнски порез из личног дохотка, — Општинскн допрннос за образовањс, — Доприпос за испосрсдну дечју заштиту, — Допринос за пензиопо и пнвалидско оспгурање. Порсд обавсзс пз дохотка, обвезинци плаћлју: ОРГАНИЗОВАН ДВОМЕСЕЧНИ KYPC KPOJElbA И ШИВЕЊА хвати што Behn број раднмца. Тако је због пре.мешгаја одсл.еља иишвачницс у просторијс за друштвену активност и салу за конференције, организована обука у три групс по 15 радница. Поред теоретског знања већи део курса Сиће посвећен практичном кројењу и шивењу, што he користити радиицама до.маћицама да v кругу своје породице могу успешно да сашију хал»ине, сукње. Р. Весић МОТИВ ИЗ ШТОФАРЕ — Савезни, републички и оппггински порез на промет робе на мало (уколико се баве производњом), — Општински порез на промет услуга (републички порез на промет плаћа се само на превозничке услуге)/ ' — Таксу на фирму, — Порез на теретна друмска, моторна, прикључна и комби-возила за превоз терета и робе, плаћају сви власници наведених возила уколико су иста нсправна. без обзира да ли њима ооављају делатност нли не. Овај порез се плаћа пре.ма тони косивости. 6. Доходак који служи као ооновица за опорезивање не може бити мања од једногодишњег просечног личног дохотка радника одговарајуће стручне спреме за послених у друштвеном сектору. Овај про сек утврђује скупштина општине посеб но.м одлукбм на бази личних доходака рад ника у привреди према завршним рачунима. Наведена ооновица може се смањити за 40% ако обвезник сам привређује а издржава два или више чланова породице или ако је неспособан за привређивање преко 49°/о, као и обвезник који први пут оснива занатску радњу. Иста основица се умањује за 50% ако делатност обавља као допунско занимање (Скупштина општине је прописала које делатности се могу обављатн као допунско занимање), али се увећава ако обвезник обавља делатност са члановима домаћинства а исте није пријавио Заводг за социјално оспгурање и то увећање износи 30% по свакбм запосленом члану. 7. Порез у паушалном износу плаћају обвезници који су старији од 60 година (мушкарци) однаосно 55 година (жене) м занатлије који се претежно баве услугама нли делатност обављају узгредно уз пољопривреду или као допунско занимање по одобрењу надлежног органа. Услов да обвезник буде опорезован у паушалном износу је да нс користи рад лругих лица и да не осгвари доходак Belin од једногодишњег просечног нето лич« ног дохотка запослених у привредп СР Ср бпје, односно промет вепи од двоструког просечног нето личног дохотка запослешкх у привредн СР Србнје. Паушални пзнос за поједнне делатно стн одреВује апштпнска Скупштина. Поред паушалног пзноса пореза из лпчног дохот ка обвезиицц плаћају и остале обавезе као и они који порсз плаћају према стварно.м дохотку. 8. Порсз у проценту од бруто прихода плаћају обвезницп којп немају иосебно одобрсњс за рад, а делатност обављају повремено. 9. Доходак као основпца за опорезиваи»е пре.ма стварном лпчном дохотку се до бпја када сс од укуппог про.мета одбију трошковн пословања. Законом о порсзима rpabana прописано је којп сс издацп прпзнају као трошкови пословања, а скупшти ни отпитпне је остављена могућност да утврдн 11 друге издатке којп сс признају* у трошкопе. Раде Jonaiiouuh

CTPAHA 6 14 ДЛНА Несвакидашњим јуонлејо.м, прославо.м стогодишљнце постојања н рада Апотеке у Параћнну, Медишшскп иснтар в Фар.мацеутско друштво Србпје, под покровитељство.м фармацеутско-хемијске индустрп* је „Галеипка", достојно су обележнлн ову годншњицу. V програму прославе узелн су актнвно учешће емпнентни стручњацп презентпрајући у сво јим пзлагаљнма ннтересантне и, углавно.м, за јавност непознате чнњешше о отварању, уг деду, раду п жнвоту ове установе у протеклом веку. Академпк, професор доктор Јоран Туццков у свом погледу на прошлост Параћнна, ма' шртар Дрдгаи Ступар у нзлрган>у! ОсннваУђе прве апотеке у Паррћнну 1874, грднне н изванредан тррррц монрграфпЈа о српеким агиггекама, дрктор Војислав Марјанррнћ у својнм ПРгл₽дЈ1ма на здррвстрг 100 ГОДИШ ИНЕ ? ИРШ« веку, указали су нам да о улози it нзванредном значају ове ппстнтуцнјс у жпвоту нашег града, општнне, па чак и су седних градова у протекло.м псрноду мало знамо. Ooeliajbe да Ке.мо ускоро добптп .монографнју Здравствсна култура Параћнна у XIX веку, свс нас искрено радујс, јер о овоме постојп аутентнчна грађа у Музеју за нсторпју фармације Фармацеутског факултета у Београду, грађа која ће популарно бптн н нама презентпрана. Открпвањем спо.мен плочс на простору на ко.ме се пре једног века, налазила апотека Карла Ерлнха, чини се још јслан покушај вредан пажљс да се од времена и заоорава сачувају драгоцени подацп за нашу* културну историју, a наш град обогати још јслним споменнком културе. Л>. Савић . . . И0ДЕРНМЗУ1Е СЕ ЛЕВЕЈ УЛИЦА У 1МАУ Месна заједниц? нашег гра- улице се градс из средстава да (i Грађсвинско предузеће Месне зајсднлцс, односно са- ..Партизанскп пуг” — Београд, модопрнносом грдђана а вредОсновна органнзаипја удруже- цост радова је 3.683.000 динара. ног рада „Путоградља" у Ни- Са нстнм предузећем Фонд шу. закључлли су уговор р мо- зд уређење грађсвннског земдернизанпји 9 улнна у ГЈараИи- л»ишта уговорио је да се Hany, укупне дужине 3 к.м. Коло- гради коловоз од бито*шл>унка воз ол бнтр-шл>унка са ивич- ра шшчњацима у следсћим уњацима, према vpopopy оиће дццзма: Татар Бскдана, Чика изграђсн у слсдсћцм глицама: Л>убнна, Сутјеска и Ивана МиБраћс Југовића, Орловиђа Па- лутнновића (део). За модерннвла, 29. новембра (део), Кенедш зацнју ових улица Фонд за јсва, Авалска, Дурмнт°рска урр|зсње грађевинског зс.мљп- (дсо), Устаничца, Дубровачка шта инвестнраћс 2.170.000 дии Мирослава ЈоциИа (део).Ки- нара. Према уговору, предузешна II фскална капализација ће „Путоградња” радове у набиће пзграђенс у Дурмнтор- веденим улпцама треоа да заској (део), Авалској (дсо) и вршп до 30. септсмбра ове гоМирослава Јоцића (део), Ове дине. СКУПШТИНА МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ГРАДА ПАРАНИНА расписује НАГРАДНИ КОНКУРС ЗА НАЈЦВЕТНИЈЕ И НАЈЛЕПШЕ YPEBEHE 1. — Школе н школска дворншта 2. — Балконе стамбених зграда 3. — Баигте и дворишта грађапа 4. __ Круг радне органнзацпје и установе 5. — Оцвећеп хол и стспеник радне организацнје, устаиовс и стамбене зграде у друштвеној своЈИНИ 6. — Травњак н озелељене п оцвећене површнне у граду. Стручна ко.мисија Месне заједнице града Параћтгна извршиће преглед пријављених објеката у времену од 25. до 30. јуна 1974. године. На оснозу предлога стручне крмпсије надлежнн орган Месне заједннне за град Параћнн прогласнће по трп најлепше уређене и оцвећене школс и шкрдска дворишта, оцвећеннх балкона стамбеннх зграда, баште и дврришта приватнпх домаћинстава, озелењена и оцвећена круга радне организацнје п установе, оцвећена хола и степеника радне органнзацнје, установе п стамбсне зграде; травњака н озелењене површине у граду, и доделпће новчане иаграде, дппломе п похвале н то: 1. — За најцветније и најлепше уређене шкрде н тколска дворишта: I новчана награда рд — — — — 500 дпнара II нрвчана награда рд — — — — 300 динара III новчана награда од — — — — 200 динара 2. — За најцветније н пајлетце уређене балконе стамбеннх зграда: I новчана награда од — — — — 300 дннара II новчана награда од — — — — 200 дпнара III новчана паграда од — — — — 100 динара 3. — За пајлепше уређена оцвећена н озслењена дцоришта н баште грађаиа: I новчана награда од — — — — 300 дпнара II новчапа награда од — — — — 200 дннара III новчана награда од — — — — 100 динара / 4. — За најлепше уређен н озелењен н оцвећен круг радне ррганизације н устанрве: I Прелазнп пехар од скупоценог матернјала са днпло.мом н јавном похвалом II Днплома са јавно.м похвалом III Днплома 5. За иајбоље исцвећен хрл и степеник стамбене зграде у друштвеној сврјини и прсловних просторија радних ррганизација и установа: I награда диплома са јавнрм похвалом 11 награда диплома Ш награда похвала 6. — За најбрље урећен травњак и рзелењену прпрвршину у граду: I награда диплома са похвалом учесницпма у акиијн II награда дипло.ма о учешћу у акцији. Право учешћа на конкурсу имају све радне и друштвене организације као и сви грађани настањени у Парађину. Прнјаве за учешће на конкурсу треба доставити на адресу: Месна заједница Параћин (комисији за уређење н улегпиавање града). V пријави назначити чиме се учествује на наградно.м крнкурсу за уређење и улепшавање са тачном адресоа1 учесника н објекта. Потребно је ставити пуно име и презиме учесника са тачном адресом улице и брејем (за балкод!, дворнште, башту н сл.). Пријаве треба поднети ОДМАХ, а најкасније до 18. јуна 1974. године како би ^рмпснја могла да прати трк радова и активности на уређењу и улепшавању града. 5. јун 1974. године СКУПШТИНА МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ГРАДА пАраеина ПАНОРАМА ПАРАНИНА ЂАЧКИ КУТАК - ЂАЧКИ КУТАК - ЋАЧКИ КУТАК - ЂАЧКИ КУТАК - ЂАЧКИ КУТАК - ЂАЧКИ КУТАК - ЂАЧКИ КУТАК Ноћ дужа од cbux Дажувела сам ноћ дужу од свих. Чујте али не реците ником да сам осетила да ме милује мрак тих као да се игра стравичном сликом мојих осекања НОВИЦА ИЛИН VII< ОШ BYK КАРАПИК, ПОТОЧАЦ НА СТРАЖИ Жеља На свету ц.ча много жеља па свако има no неку. Неко жели дворац пун злата, неко да п.иа секу илп брата. Ја желим da umclu јсдан крај у ко.ие he бити дечји рај. нико ппкад не плаче, da hhkoai не уз.иу жуто паче. Да не.иа туче и оштрог гласа од Kojei се плацш .иали Васа. Да нико не мислп о рату, да свако дете ц.иа свога туту. Да се у oeo.u крају мира уоек са.ио чгсва, нгра и свнра. Доживела сам најдужу ноћ на свету само ја једина, сама, јер сам заспала на златном цвету једнога тамнога дана да бих се пробудила мрачнога јутра који је продужио ову дугу noh У једно далеко, светло сутра. Дожнвсла сам најдужу на свету noh Kaia /јцчц ца А1рачну dyiy морц и на нешто 1цтр стравично и чолако убцјо као по пекои склопљспои дагозору који се око срца уеија. Љнљана Мм.шсављевнН уч VJII разреда Снкнрнца СУСРЕТ Хладно сунце nobe низ реку врлудајући по спрудовима. Морава' разбија своје таласе и иде од уставе до уставе сеосiuix воденнца. Улазим у Параћин. Испред мснс иде постарија жена повијена под теретом. Изненада један човек средњих година искрсну испред нас и замрлп ону жсну да јрј понссе пртл>аг. Бпо са.м постиђсн. Бубњало ми је у глави: „Зашто ја нисам узео пртљаг ц понео га? Морам да сс исправим". Нешто мн јс трспернло пспред очију. Зграде кар да су нграле. Ускоро ми сс пружпла прилпка за то. На јсдном углу, ош! су стигли и човек јс прслао прт.иаг старици нзвињавајућн се што нс можс 1зл>с да јој прмаже Онла сам ја прпстутшр озарен рд срећс, i зер пртљаг п п.чт^п гдз ла га носпм. Њеио старачко изборано чтс развукло сс у захна.мш ос.мех. Пошао сам за њо.м. Добро јс, пскуппо сам се. Ллп како ћу сс вратнти? Залутаћу! Терст инсам occhao, биа јс лак icqo церцс. Тако смо стцглр до љенс t yhe. Предао сам јој пртл»аг. Она ми сс захвалила п ја сам !Лдовол>ап пошао. Зрдугрћу, која лп улица водн на главиг”_ <д <л1>ало ми је у ушнма. Ипак био сам срећан. Лзубисав БуриИ HL Драгана Гајић VJI/i О. Ш. „Бура Јакшнћ" СЛАВИЦЛ НИКОДИЈЕВИИ - ТРЕШЊЕВИЦА: ВИЊЕТА МОЈА УЛИЦА Широке, узане, мале, велике, гранају се улице насељима. Личе на рекс којима свакога дана плове ауто.мобн.и! ц људц. Нека је улица дпвна, чнста, прошарана зеленнлом мирншљавих лнпа н великих кестенова. Нска је блатњава, сува, са оронулпм кућама чији су зидови испуцалн, па овде-ондс вирп по која цигла. Па ипак, свако подједнако воли своју улицг, ма каквд она била. Моја улица носи и.мс Бранка Крсмановнћа, народног хероја, појп се храбро борио да над cbilm улицама Југославује спне сунце слободс. Она јс обична, налпк па све друге улице. Збплс су се једна до друге вс.иже вншеспратне зграде и малс ннске кућицс. Тек поиегдс се зазелснс баште. Красс је два мала, али лспо ypcbena парка, који сс, када гране пролсће, оспу дивнпм шареним цвећем, Поносно се днже дрвеће у разбацане дрворсде. Читаво једно столећс мојом улицом су пролазиле генерацпјс и генерацпјс ђака. Пзградила се нова школа на другом крају града, а ова стара зграда јс реновирана и можда је једна од најлепших у граду. Па ипак, она изглсда тужно и пусто бсз веселих дечијих гласова. Свакога јутра пробуди ме врсва аутомобила н довики« вање л>уди којп журе на посао. Продавнице су тада пуне свста, и сви некуда јуре... Ја ВОЛ1Ш моју улицу и када благо пролеИно сунџе злати крововс њенпх кућа, и када се врели, загу’ш.у>1фи ваздух подпже са врућег асфалта, н када љоме, попут малнх аврона. продећс жуто увело лишћс, и када хладна знма заледи и обели љене плочнцке. II када бнх можда, некада могла да назовсм сђрјом улнцом најлспшс улицс всликпх свстскцх градова, јсддц део срца чезнуо би за мојом старом лепом улииом. V н»ој сам ваправпла својс прве, нсспгурцс кораке, она мц је до^арала замковс у којима живс всштицс и внлс, дочарала ми јс гусар* ске лаБе, далекс зсмље и пладртр, рна је уднлц у мецс првс тјојмовс о свсту вац rpaiijiya цога стана, иа како јо нс бнх волсла. Снсжаца Тцдрцијсццђ, VH,

14 ДАНА СТРАДД7 НАШ КОМЕНТАР ПШЕ ДОШ ИРЕ Ш Н MIHO Из лисша „Будућност“ (5) Забележено у пролазу Шшв icpif|i|i Познато је да је Месна заједница у Параћину покренула акцију за уређење човекове средине и улегтшавање града под назпвом „Параћин у цвећу". Покретање ове акције је дошло у прави час. Када мн» што се свако дневно креће.мо по граду запажамо све последнце Hamer немарног односа, шта да кажемо за оне који у наш град навраћају ретко илн само у пролазу. Њима вероватно наша немарност још внше пада у бчн. Интересантно је да баш на најпрометнијим местима има, чини нам сс, највише нечнстоће и неуређеностн. Преко пута Аутобуске станице „Велмортранс” п.ма неколико зграда око којих нечистлћа „царује". Истн је случај и са зградама преко пута Железнпчке станице, у Улици Бориса Кидрича. Ту жнви неколико пољопривредних пронзвођача који пмају штале и простор за силажу сточне хране. Поред тога н смрад се јако осећа. Наша немарност ннје заобншла нн друге делове града. Преко пуга школе „Бура -Јакпшћ”, Станимир и Жика Поповић имају две велике ш,тале са доста стоке. Њнхове комшцје из Улица Његошеве и Раваничке с правом пегодују што им смрад, који се ширп са велнке го.миле Вубрзта из дворншта овнх пољопривредних пронзвођача, не дозвољава да отворе прозоре. Чшш пам се да lie Скупштнна огпптине битн принуђена да у ннтересу заштпте човекове средине предузме и непопуларне адмштстративне мере да би поједннце „уразумила”. Поред тога, сматрамо да санитарни инспектори н ннспекторп за комуналце послове својнм већим ангажовањем морају да дају допрцнос уређењу града. Прсдузета акцнја ни случајно не сме да буде само . кампања,* већ акција „дужег даха”, акција у којој мора : да се култура живљења подигне на знатно вишп ниво. Наравно, у овој акиији највећн допринос морају да дају школс, алн и нс само one, јер заштита човекове срединс јс посгала „тема дана” не само у нашој Комунм, већ и шпре — у Југославијн, бол>е речено у свету. А. Кнежевић 111111111||11111||111111Ш1111111111111111111111|||1111111111111111111|111111111111|1111111111Ј11111111|111111111111111|11111111Ш11111111|Н2> | Пиемо из Вашица iiei 0«‘И| | Драги другови, = Дозволите да вам се прво извинемо због закашњења I у јављању. После наше посете вашем селу, можемо да = вам кажемо да смо импресионирани дочеком и чита- = вим nyre.it у повратку говорили смо само о томе. Наши Е људи из „караваиа“ пренлли су своје утпске својим су- = граћанима, тако да се данас само о томе говори, a = уједно се причремају да вас достојцо дочекају 4. јула. 1 С.иатрам да ћемо oeiL\t посетама учинити много и = da јс to jotu једаи допринос иазвијању братства и је~ = динства нашег народа. Човек сс диви када види како = се склапају пријатељства, са колико срдачности се при- | мају до јаче нвпознати људи, и коликл жсља оа сс = то пријатељство шири и остаје дуговечно. Све ово на- = меће даљу обавезу свих нас да и даље радимо на разI .ченама и посетама пријатељства. Овом приликом жели- | мо да вам уручимо срдачне поздраве наших граћана, I чланова удружења бораца који вас очекују да им бу- | дете драги гости. I Посебно нам је драго да са вашим караваном при- = јатељства dohy и млјкв радника, да видв 2де су сс њи~ = хови синови и кћери борили и 2инули. На крају ири.чи- = ге пријатељске поздравв од граћана ссла Вашице. I ЕОРЦИ ИЗ ТОВАРИИКЛ II ВЛШИЦЛ СЛ ГРЛБЛНИМА ПОТОЧЦЛ НЛ О.МЛАДИИСКОМ ВЛШАРУ У ПОЈОЧ1Ј.У > ■■■■■■■■ .................................... ............................................................................................................... Годинама су бившп задружни домови, а сада до.мови кулзуре no namiLM селпма, имали разноврсне памене и домаћипе. Послс вншегодишњег полемнсања чнји су и ко.ме треба да служе, aomo^Ii су, коначно, дошли у праве руке. Посталп су својина села, односно грађана. Уз дивну намену — да доприносе, поред осталнх чннилаца, потпуннјем и разноврс нијем културно-забавном жнвоту преко 40 хнљада грађана наше Општине, којп жнве у преко 30 насељених места. Неке месне заједнице су домаћински прнхватнле већ руСТИЖУ АКЦИЈАШИ Како нас обавештава јучерашња „Политика”, у Ломни* цу су стнгле омладннске бригаде прве с.мене. За наше читаоце је то значајно, јер ће ови омладннци радитн углавном на насипу Beлике Мораве кроз нашу општнну и на регулацији Снкиричке реке. нниране просторнје у домовима м уз огро.мне напоре н удруженим снагама прпонуле иа иосао. Поставиле су кровове, столарију у салама и npaiehiut просторнјама, стварајућц на тај пачин, ако не баш најбол»е, а оно прнстојне услове за рад аматерских друштава, биоскопскнх представа, предаваља и другнх видова забаве и уздизања.' Y то.ме су иарочите резултате показала села: Доње Видово, Горња Мутница, Дреновац, Стрижа и Горње Впдово. Посебне резултате н натторе, и ако врло ограничених .материјалних .могућности, у прошлој годннн је показало и село Лебнна. После двадесетак година постојања до.мови културе у нашим селнма су добилн свој статус, алц још много напора и улагања, уз разумевања и жртве свих грађана, требдђе да наши домовп културе добнју своју праву и неопходну мисију у ширењу културе у нашим селтш. To је наша заједшмка дужност к обавеза. Лз. Савпћ РАШЕВИЦА — СЕЛО БЕЗ ЧИТАОНИЦЕ ДО|ИТИ!!1 ■грдв - мда Рашевица је можда једино село у нашој Општинп које нема библиотеку. А некада је g'.lao свс другачнјс. He тако давно, Рашевчани су нмалп најлепшу библиотеку и читаоницу са фондом који је био богат за name прилике. Чак су бпли добитници и репуолнчке награде. Тада се и осећала аматерска де.итност у свим областима културе: разне приред бе, такмичења, нгранке, чини- /\и су да ткиво сеоске културе буде свеже и младо. Читаоница мора да буде језгро свих збивања, оса свих културних догађаја на селу. Постојећи књижнн фонд је у очајном стању, растурен н поцепан, а литература је застарела. Просторија у којој је некада бида библиотека, такоbe је руинирана и доведена у неугледно стање. Bimo је покушаја да се све то преуреди, да се поново отдочне са радом, али јр све цропалр. Бррј чланова је полако опадао, тако да је данас сигурно изгубљена и књига упнсаних чланова. А село има највећи број ћака, средњошколаца и студената у ово.м крају. Зар ови млади лудн не осећају дужност пре.ма свом селу, својој читаоници у којој су прочитали прГОРЊА МУТНИЦА УРЕЋУЈЕ СЕ ШКОЛСКО ДВОРИШТЕ Месна заједнмца у Горњој Мутницм годннама показујеразумеваље за проблеме и потешкоћс Основне — четвороразредне школе у свом селу, Овс године, Горњомуттгчанн су удружени са својим нросвстпнм радннцнма креигулн у борбу нротпв блата у школском лворишту. Набашјли су 1,5 тона цсмецта, добровол>цо довезли цЈЛтувак, обезбедили одводнс цсви п 20.000 дцнара — кдко Гл1 за својс малмшацс у сертембру мссрцу обсзбрдилп стазс у дворццггу, a iiiMC AonpiiiicAii, iip6oA>maiby услова :ш iehxobo безбрцжније uiKOAOBaihe. Ова ii слпчнс MuninijaTiiBe заслу- ;|;ују сваку похналу. ву кн»игу? их то не обавезује да одго^арају за њено очување, поготову што и недцју где да се окупљају? За почетак би могли да реновирају једну просторију, да одаберу „прежнвеле" кн>иге и среде их- Уместо улазница за игранке, које се одржавају сваке недеље, посетаоци би mofam да уђу са књигом у руци. снгурни смо да у свакој кући има бар неколнко књига које су давно прочитане и леже заборављене. И за само две игранке библиотека би била богатија сигурно за 300 нових књига. А касније би већ све било лакше. Летњи распуст се ближи, пнтелектуалцн ће се ускоро прноро окупити у родном селу. BepyjeAip да овога пута неће дозводити да распуст прође у нераду, а рашевачка омладнна остане без библиотеке. М. Д. ПРЕТКОНГРЕСНО ТАКМИЧЕЊЕ ГРАДИТЕЉА ЗАДРУЖНИХ ДОМОВА У част V конгреса Комунистичке Партије Југославије Среска управа црадилшцта је заказала такмичење срезовнма: бољевачком, раваничком, тсмнпћском, ражањском и деспотовачком. Циљ овога такмичења јс да ( грлдилишта зпдружннх домова кзлћу са што бољим ро зултатима пред Кошрес КПЈ. Градилишта су eeh отпочела са такмичењем. Месна управа градилишта у селу РЛТАРЕ је узела обавезу да fie do 21. јула 1948. год. покрцтц свој задружни до.и. noped овога ц градилшита ДРЕНОВЛЦ ti МИРИЛОВАЦ иокриће своје домове у одреВензм року. Градилиште у селу СИКИРИЦП јс задњих дана форсирало радове на \ изградњи дома. Само за неко^ико дана је ово градили- | ште узидало 100 метара кубних камена. Гпадилцште v ? селу Стрижи је иста тако убрзало радове. Тако је само Ј за једрн дан на oeo.uc градилитту узидано 45 метара ♦ кубних камена чц-Уе је норма премашена преко 100%. a Најбоље резултате ностигла су градилшита: ДРЕ- i НОВАЦ, БУЉАНЕ и АЕБИНА, код којих су радови на 0 зиоању те.чеља у завршној (h(i3ii. Иза ових градилшита л ие изостаје градилиште у СИКИРИШ1 које he верават- » no у tokv идуће недсље прво отпочетц са зидањем цигле. ! О оозиро.и на постојеће .иогућнпсти и расиоложиву f радну снагу, слабе пезултате је до сада постипо гпади- S лиште у Доњем Видову. 5 Сва села у срезу која подижу оее. годиие злдпужни ! do.il, се.и села ДОЊЕ МУТНИЦЕ, БУСЦЛОВЦЛ п БОШ- Ј отпочелр cv са З10ан>е.и. Село Д. MYTHHUA 1 oeiix длн« ie TBk- рочело са копањем темеља a BY'CH. I ЛОВАЦ п БОШЊАНЕ ни данас iiucv реишли питање ј илаца на ко.ие he до.и mdnhii. Цатчито ic за ocvdv md Ј vnpaee градилишта села БОШЊАНА каја не спмо да ( нијс решцлс питапе плцца eeh ицје ништа иредузела ) да иодшне п пренесе v село два вагона креча i:oiu ioi ! /е бцо у своје вре.чс додељен. Ј Ова градцлшита морају хитно отклонити недостатке Ј у досадцц1њем раду како не би потиуно заостала. л Ових дана pbaeo врс.че знатно је о.иетало обав- ? љањс радооа, no imped nacroiehiix објектиених прете- Ј iiikoho месне упрове ^рлдилшита, чија се счстивност зад- 1 thuxdona сее еише oceha, .могу учшшги join много више ба би се са wto бомш резултатима изишло пред V Конгрес КПЈ. НлЈважније нитање које се иоставља иред месне управе градилишта је иитање позај.чице печене цигле, од чијег успешног решења зависи да ли he oneративни план бити извршен. Среска управа градплшцта је ррспцсавши предконгресно такмцчење мислцла па план нацшх људи ц с.иатра да ће и овога пута фронтовци и фронтбвке наших $ села показати како се ради за извршење Петог^дишњег ? плана, напосе колико веле херојску КПЈ. Претконгресно такмичење \треба раишрптц код свнју фронтоваца и фронтовки. Так.чцчењв треба да се распламса на сви.и наит.ч градилшцти.иа, опо треба да буде манифестација радног сељаштва Титу, Партцји и Централном комитету, борцима за бољи живот радног се- ♦ љдштор. ј („Будућност", бр. 5 од 15. јуна 1948) Ј НУМИЗМАТИКА Ретка збмрка Томислав Стефановнћ из Рашевице је већ неколико година неуморни сакуљ^ач старих вреднрсти, антиквитета и старог новца. Његова збирка нсторијских експоната, нађених на подручју села, заслужује озбиљнију анализу од стране стручњака. Али, кад ,је у пнтању нулшзматнка, проверавања нису потребна. То.мислав је најбогатији нумизматпчар у нашем крају. Члан је Удружен>а нулрлз.матичара Југославиетарог новца је, преко којег размењује новац и искуство. У његовој колекцији има новца скоро из свнх раздооља нстсрије, а за неколико реткнх новчића су заинтересованп п већи' стручњаци. Уколико бн се нашла нека погодна просторија при читаоници, Томислав је спреман да све сврје скспоиате v њој аран жнра, р тако представи културно наслсђс своје средине М. д. OAiOBAMHS ЗАУЗЕБЕ ЗЕВМШ1A У ДРУШТВЕНШ свори (Наставак из прошлог броја) Проблем за себе, што јс карактеристично за сва села, представља појава заузећа путева и нутног з&чљшита. Наиме, овим заузеhe.ii долази до сужавања no cwjchux службених путева и то, како иекатегорисаних — нољских путева, тако и путева четврхог реда — сео ских улица, тако да су ови путеви на iiojedunti.4 .цсстцма трлико сужени да јс и упртреба цстих ирто.во немогућа. Померањем посrojchux оградр ti постављац,е.и цавих ограда ноједцпци зцузц.иају све више од ceocicnx улнца и путеоа »|р- .ие у знатној мери отммчају cao6pahai и употррОу ОвЦХ KOAiy/llIKGlIlljd. Цодпi(iihe.u нооих оградр здузсти двдрви иутсва npunajflју са dpopuiHTHAia и uakiњу, а бпло је и случајева да се заузцмају и сеоске улице и користе као граbeeuHcico земљиште за из1радњу породичних стамбенцх зграда. Очигледна је на.иера појединаца да из- /радњо.и иородичних и другцх зграда — објеката на dpyfUToeHOM зс.чљшиту нрибаве за себе нраво својинс иутс.ч градње, а које ц.и чраво на заузето.и зс.чљишry no наше.ч закону че можс ни нрипастн. Свс ово \ioxce да цроузрокује као пнјс бсспотребна парничеl/.ff код цадлежнцх судова ц уцорпа иастајања по/^дц- 'чнх несавесних граВона д(1 ОоказЈсу своје npaeo cao'piце иа заузето.ц ae.u/iiniqrv. Стецт>еио сеос^с cfiipaheiip ('.тамбепе ц дру /с 3tpadc nd з(1узеги.'.1 0c uiвц.и« nyriioi земљшита у .цного.ие .иогу нарушцти ц са.и цзглед села. Напред цаведенв наативне појаве указују да је крајње epe.ue da сс oeo.yte стане ча иут, али чстовре- .чено цзискује и чуно ангажовање свчх друттвеццх cnaia заингерссобапчх зд ретавање оваквих иробле. иа. С.иатрп.ио да у .цногома могу чомоћи са.џц грр. hanu прека свајих .исснцх .iaiedunifa и актцанц.м рр. до.и npeico друштвсна-цмцг тичких оргачпза1(ш'а. Такоhe сматрамо да бп .иесне laiediifiiic у m'dv/i? vopn-ie д« noic.ioitc achy пажиу ц <Vi цокажу uehn ирт^рус ркр обезбеБсња потробиц.у урадстп«0 з« иакнц' ЧЖ.у1О| ,џп иста тцко i| <ifl <гп>-ррIfllfcy с п ОД10(М(|в> кц.у iav.iy/ip ua 1гсрцlopnju. Ж11|1рјии ТомцЦ

CTPAHA 8 14 ДАНА ЗАВРШЕНА ЈЕ ОВОГОДИШЊА АКЦИЈА НА УРЕБЕЊУ ШКОЛСКЕ СРЕДИНЕ ЛПШН" ИЗМЕЊЕП ИЗГАЕД ШКОАЕ • ПРВУ НАГРАДУ ДОБИЛИ CY: 0 Ш „С. ЈЛКОВЛјЕВИП" И ОБДАНИШТЕ ШТОФЛРЕ • ДРУГУ НАГРАДУ: 0 Ш „25. MAJ" II 0 III „БУРА ЈАКШИБ" • A TPERY HCTYPEHO ОДЕЉЕЊЕ Y CBOJHOBY И ГРЛДСКО ОБДАНИШТЕ „БАМБИ" Три годпнс у оргашвацијн Републнчког синдикалног всћа организује се акцнја уређења школскс среднне. Цил> овс акцпје је да покрене школске колективе, друшг венсгполитичкс организацпје. привредне организацпје, ученике, просвстне раднике и родитеље у стварању оптимал* них здравствено-хигијенскпх и естетско-педагошких услова за правнлно социјалистнчко васпитање н образовање младпх генерацнја- Зато се и ова акција уклапа у југословнску и светску акцију заштитс и унапређења човекове средине. Схватајући значај и вред7.000-.. динара делс: Основна школа „Стеван Јаковљвић" пз Параћпна и Обдаништс и јасле ИВТ „Бранко Кромановић" у Параћмну, да другу награду од 5.000. — динара дсле: Основна школа „25. мај” у Поповцу и Основна школа „Бура Јакшић” у Параћину, да тре ћу награду од 4.000 —динара дс ле Истурено оделење у Својпову и Градско обданиште и јасле „Бамби” у Параћину., a да четврту награду од по 1000 динара добију: Нижа музичка школа у Параћину, Истуре но одељење у Плани и Основна школа „Радоје До.мановнћ” у Параћину. јама Општинскп акциони одбор доделиће признање у знак захвалности за пружену помоћ у акцпјпОпштинскп акциони одбор за Рспубличку награду предло* жио је: Основну школу „Стеван Јаковљевнћ” у Параћину, Обданишту и јасле ИВТ „Бранко Крс.мановић" у Параћину, а за појздиначне награде најнстакнутије ентузијастс у овој акцији: Љубишу Павловића. члана Општинског акционог одбора и Станка Јовића, наставника разредне наставе у Давидовцу. Може се, на крају peliii, да овогодишња акција око уреност ове општедруштвене акције Општинско синдикално веће и Општинска заједнина образовања прихватили су ову пламениту акцију као примеран и обавезан друштвено noллтички задатак. Зато и резултати и признања нису изостали. Y првој годинн одржавања акције Општинскн акшг они одбор за уређењс школске средине добио је за организацију, масовност и успепг не резултате школа од Републичког акционог одбора прелазну заставицу, а Основна школа „25. мај” у Поповцу освојила је четврто место v Републици. И прошле годпне, као и ове године Општински акциони одбор дао је пун допринос у акцијп и зато је стекао пуно признање Републччког одбора као један од најактивнијпх одбора у Србији који служи за пример осталим опиггинским акционим одборима. Због актнвног, савесног и одговорног односа Општинског акционог одбора у спровођењу акције, предшколске установе и основне школе су свестрано прихватиле ову акцију и показале видне резул* тате- И ако је период од три године веома кратак наше шкоде у заједници са месним заједницама и родцтељима у многоме су пзменилп естетски и здравствени лик школе и слободног школског простора. Нема школе и нстуреног одељења у којој акција није дала позитивне резултате. Y неКим школама уведена је вода, у другим нзграђено школско двориште, уређен спољашни изглед школске зграде, изграђена школска пгралишта, дрвореди, засади огледне парцеле, кухиње и побољшано хигијенско естетско стање и изглед радних просторија.И самоза три године постојања ове акције инвестирана су заједничка средства нгкола, родитеља и друпггвене средине од преко 2.500.000. — динара. И овогодишња акција дала је своје најбоље. Општински акциони одбор једногдасно је одлучио да прву награду од Савет радне заједннце Центра за дечју заштиту и соцнјални рад „Параћин” у Параћину одлучно је да целокупни износ добијенс награде за уређење Радне јединице за дневно зсрпњавање деце „Ба.мби” уплатн у Титов фонд за стипендирање радника н радничке деце. Поред тога, награђеним шко лама доделиће се дипломе и Монографија Друга Тита, a десет најистакнутијих ученика наградиће се дипломо.м и књигама од 200. — динара. Учесницнма, ученпцпма, радhilm органнзацијама и друштвено-политичким органпзацпIIIIIIIIIIIIIIIIIIII1III1IIIIIIIIII11IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIH ПРИЈЕМ ЗА ВУКОВЦЕ КОД ПРЕДСЕДНИКА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ ђења школске средине мално побудила сва насељена места у нашој општнни, повезала школе са друштвено.м срсдином п тиме дала до знања да сс само радом и свеобухватним повезивањем средине н школе може пћи, напред могу реализовати сви пред виђени љ\апови и задаии н створити повољнп задацн за правидно социјалистичко васпитање и образовање младих генерација. Зоран Радивојевић НАШИ €АИКАРИ У КРАГУЈЕВЦУ Параћински сликар Бора Лекић, радник Фабрнке штофова, излагаће 26. јуна у просторијама Црвене Заставе у Крагујевцу у част Дана самоуправљача. На изложбн lie учествоватн преко 500 сликара радника из радних колектива широ.м земље. Лекић ће изложпти три слике са темама из производн>е. Поред Лекића на изложби ће учествовати и Велинка Стаменковић. У СРПСКОј ЦРЊИ Чланови Кљпжсвног клуба „Мугрко Бањсвић” били су гости на „Липарским вечерима" 24. .маја у родном месту Бурс Јакшпћа, Српској Црњи. Заједно са књижевницима из Зрењанина, окупљеним око часописа „Улазница”, наши песници су обишли музеј и кућу Бурс Јакшића, дворац Мајхаузен и били гости Службс безбедности на југословенско-румунској граници. На књижевној вечери која је одржана у препуној сали Библиотекс ,ЈБура Јакшић” у Српској Црњи, учествовалп су млади књпжевиици из Параћпна: Јслица Милановнћ, Мирослав Диммтријевмћ и Прсдраг Марковић, као и њихове зрењанинске колеге: Борислав Путник, МилорадМиленковић-Шум и Војислав Зорић. Послс читања радова развњ\а сс днскусија, уз активно учешће слушалаиа, у којој је вече оцењено као успешно и нзражена жеља за поновним сусретом. Y каснијем пријатељском разговору договорено је даље одржавање пријателг макси- °ких односа и нових сусрета. Тако је завршено ово успешно гостовањс наших литерата у љубазној и плодној банатској равници. П. М. ПОЗОРИШТЕ „ммшог I мми Поштоваоцп позоришне умет ности из Параћина и.м&\и су, 27 лаја, задовољство да виде једну савремену адаптацију класичног дела Злочлн и казна М- Ф. Достојевског, у нзвоВењу Народног позоритта из Крушевца. Редител> ове успеле представе Јован Путник успео је да необичним сценским решењем, светлосним и музичким ефектима неприметно увуче гледаоце у дискусију о вечном л>удском проблему: добро-зло, злочин-казна. Међу глумачким остварењнма посебно се издвајају улоге Милије Вуковића, који је тумачно лпк Раскољнпкова н Милорада Борговића као Map меладова. Хроника о Мармеладовима је на Десетпм сусретима позоришта Србије »Јоаким Вујић" проглашена за најбољу представу од жирија града Ншпа, што говори о н>апш високим v.MeTHH4KHM квамггетнма. Д. А. Један песник — једна песма МИРОСЛАВ ДИМИТРИ ЈЕВИБ је рођен 1950. годнне у Рашевпцп. Завршио јс Вишу пслагошку шко/\у. групу за српски језик п књижевносг Има објавл»сну збирку песама „Нехај клатна”. НИ БИЉУ ДРАГ Звуци оплакују бони траг сутона Непоновљив цвет у ком се груша Бескрајно једна затворена. душа Смештена у хладној тами звона Свему одузми опој протицања Празан суд нагни понорници сна Зима he само да потања У чијој близини тела нам тра-ЈУ Јер иза свих нрозуклих дана Ко да исту нропаст има Тескоба свемира заљуљана У неповратни нагласак зима Звуци оплакују бони траг сутона Древни свирче за трен нрекини Да изумру ова лнца у тшиини Безнадежни плен о сенко звона Y петак, 7. јуна, председник Скупштине општине Слободан Миливојевић приредио је пријем за ђаке-вуковце, који се традиционално одржава у нас. На пријему су подељене*и награде најбољим међу најбољима, које је Заједница образовања припремпла за ову прнлику. Међу вуковцима билн су и Предраг Антић, Томица Милосављевић, Душан Стојановић, Мирослава Савић, Љиљана Мој силовић, свршени ученнци Гимназије „13. октобар”, Милосав Милосављевић, ученик Еконо.мског школског центра, Љнљана Милосављевић и Олгица Стојановић, ученице Основне школе „Бранко Крсмановић" у Сикири ци, као и ученици Основне школс „Радојс До.мановић”: Добрила Стевић, Лзубиша Илнћ, Ми* лош Стачевић, Зорнца Грујев, Душан Атанасковнћ п Радица Радић. ЗНАЊЕ ПОБЕБУЈЕ У KIN 1ШИ1И „13.0Н»“ Y овом броју објављујемо фотографијс псторо гимназијалаца, носилаца дппломе „Вук Карацпћ". Иако њнхов број ннје велики, свега пет, он је врло значајан н вредан, јер је то највећи број носилаца овс дипломе, којс јс наша Гимназнја дала до сада. To нас је подстакло да се зашггересујемо и за општи успех завршеног разреда ове школс, у протеклој школској години. Подаци до којих с.мо дошли делују, заиста, импресивно. Ево неких од њих. Од 127 учника завршноп разреда, као што с.мо рекли, пет су носиоцн дипломе „Вук Карацић", а још шеснаест их је, због одличног успеха у току школовања, ослобођено полагања „испита зрелостн". To је нешто впше од 16,5 олсто ол укупног броја ученика. Поред тога, само су три ученика упућена на полагањс погтравних испита. Све ово говорп о високом квалитету зиања ове генерацнје матураната. To може, свакако, само ла нас радује и да нам да веру у бол>е сутра пашег школства п поред свнх тешкоћа, које произплазе пз лошпх материјалних п просторних услова средњих школа у нашем граду. Дејан Јовановнћ TECHA ВРАТА СРЕДЊИХ ШКОАА Свршенн учешши осиовних школа сигурно су у дилслш: где дал>е? Али, и колико има места за нове ученикс у срсд1Бнм школама у Параћину? Из Заједницс образовања с.мо сазнали да у завршним разредима основних школа у нашој Општннм 1ша 744 ученнка. Конкурси су већ расппсанн у срсдњим тколама: Центар за образоваљс кадрова можс да прп.ми S оделења нлн 220 учсника. Економска школа примићс 4 оделења и.\» 105 ученика колпко и Гнмназнја. Укуппо срсдње школе могу прнмити 430 ученнка, што КВИЗ - ТАКМИЧЕЊЕ ОСНОВНИХ ШКОЛА У организацијц Компснје за образовањс п рад са пионпрнма Општннске копфсренцијс Савеза о.младпне н Општинске заједнице образовања, одржаno је квпз такдшчењс napahnnскпх основнпх школа. Учснпцп нз Параћина иоколi;nx села такхшчплн су се чз слсдећлх областл: Књнжсвност у НОБ, Историја Југослаенјс од 1937. годпнс, гсографпја и слободнн део, у ко.ме јс свака од екнпа нзвсла свој културно-забавии програм. После пзјсдиачене борбстрију.нфрвала је екипа Основне школе „Стсвап .Таковљсвнк” пз Параћипа, која јс у фппалу победпла скплу Основпе школе „25. мај” из Поповца. _ Побсдницц.ма је припала бпблнотека у врсдностп ол 1500 липара, а лругопласпрапој екппн комплст књига у врсдности од 1000 дппара. Због пивоа приказаног зпања п показапог пптсрссоваља, организаторн перују да lie ово квиз так.мичењс постатп градицнонално. Дејан Јовановнћ од прплике значи да преко 50 одсто CBpuicinix основаца моiy да наставс рсдовно школовање. Прнјслпшх испнта неће бити, као прошле године, всН he сс вршнтп рангирање no успсху. Прслности нмају у чеиицп са Вуково.м дипломом. загим одлични ученшш па врлодобри н тд. Карактсрнстично јс за ову годнну, да јс број учсннка запнгерссоваипх за срсдно стручс школс много већи. Y Еконо.мској UIKOA1I јс број пријавл>сн6г учеиика лвосгру ко Behn ол потрсбног. Број врлодобрих и одличннх учсннка којп сс опрсдсљују за стручпе школс такођс расте. До сада су сс опп улавном орнјситисалп прс.ма гимназији. М. Дихштрнјевић

,14 ДАНА„ СТРАНА 9 Штофарци нуцоју но врото вишег рокго После променљнве форме у продећном делу првенства, фудбалерп „Текстилца” л»убнм» ци штофараца, заигралп су у задњим утакмицама шампион* ски и на добро су путу да остваре жел>у да се, почев од јејесенас, такмиче у вшпем ранry. To нам је потврдио и председник Фудбалског клуба Вошко Калабић, са којим смо водили разговор о изгледима „Текстилца" да стекне право да се такмичи у „Шумадијско -поморавској лиги”. БОШКО КЛЛАБИН Жел>а управе Фудбалског клуба је истоветна са жељом фудбалера који из утакмице у утаклшцу улажу сав свој труд и знање да изборе друго место у садашњој лиги, a тиме и одлазак у више раног таклшчења. Систематски рад са играчима, квалитет фудбалера, као п конкуренција, уз неговање подмлатка одакле се добијају квалитетни фудбалери у аматеризму, су пут који је једино исгтраван и који, ево и у овом Клубу, показује резултате. Прошлонедељни тријумф над екипом Обилића са 4:0, још више је дао снаге свим фудбалерима да у преостала 'четири Шахисти из Буљапа Међу нстакнутим шахистима, шах екипе Фабрике цемента „Нови Поповац" највише је Буљинаца: Драга Ма ринковић, радник у ООУР-а „Производња цемента"; Ми лутин Миленковић такође; затим Станојло Јовановић и други. Пошто у Фабрици цемента нема стално формиране екипе шахиста, Буљанци су одлучили да то сами учине. Регистровали су свој шах клуб. Одмах после регистрације стекли су право да се такмиче у Српској лиги и већ су гостовали у: Смедеревској Паланци, Петровцу на Млави, Неготину, Голупцу, Крушевцу »Великој Плани, Лазареву, Зајечару и другим местима СР Србије. Према постигнутим резултатима овај клуб ентузнјаста из Буљана могао би да се такмичи у Српској лиги. Недостају му само минимална материјална средства. Ако се зна да су његови чланови, углавном радиици поповачке цементаре, зар треба да се поставља питање њнхове даље егзистенције због недостатка материјалних средстава?! М. ВучковиЈћ Ф У Д Б A Л кола, у којнма се састају са јаким екипама, изборе повољан резултат а тиме и друго место иза Омладинаца из Станова. Y недељу путујемо у Глоговац где нграмо са тамошњим „Партизаном”, после тога играмо код куће са „Омладннцем” а у задњем колу дочеку« јемо „Цемент" из Поповца. Р. Весић ОЧВМШ ПОБЕДА ЈЕДИНСТВО _ МЛАДОСТ (Лучанп) 1:0 (1:0) Стадион Једннства. Време кјшјовито. Терен тежак за игру. Гледалаца око 500. Једини гол на утакмицн постигао је Цонић, лева полутка домаћих у 44-ом минуту пгре. Наши „зеленн" су са много напора успели да на свом терену савладају трећепласнрану екипу на табели. Игра се одвијала углавлом на срединн терена. Навала Јединства нијс успевала да реализује своје нападе и због несналажења пред голом противника, а и захваљујућн изванредноЈ одбрани голмана гостнју. Истинн зз вољу, гости су брзим контранападн.ма угрожавалн гол вратара Богосављсвнha али ипак бсз крајњег рсзултата. У 44-ом мннуту у једној гужви пред голом гостујуће екнпе, Цонић се најбоље снашао и nocnirao Једнни гол ове утакмице. Погодак ннје бно ефоктан, алн је то обезбедило победу нашег тнма што је у крајњем случају и најважније. За игру оба тима може се рећн да је била коректна сво до пред краЈ, када је судија због узајамног кошкања искључно Пауновића, халфа до* мађе ешше и цснтархалфа гостију. ОЦЕНЕ: БогосављевцИ ‘7, Гвоздсновнћ 7, Јовановнћ 7, ПауновнИ 7, Пстковић 7, Вељковнћ 7, Мнлошевнћ 7, Милановић 7, Грбовић 6, Цонић 6, (Томнћ), u Аризовнћ. 6 И ПОРЕД ДОБРЕ ИГРЕ ПОРАЗ „ХАЈДУК ВЕЛјКО" (Нсготнв) - „Јсдннство” 2:0. Нашн зсленн ове недеље нису освојнлн јш један бод. И даље се на првснственој табели налазе на четвр« том мссту. Још четпри кола Је остало до краја првснства н тешко јв прет* поставитн да ће до тог врсмена свој пласман поболшати. Но, то ннје нај* б1гпшје у овој ситуацијн кад фудбалски савез Србије најављује реоргамн* зацнју снстема такмичека. О неделној утакмици у Неготину може св рећи да је протекла у фер к коректаој борби. Резултат је испод очекнвана према игри коју је прнказао наш тим, али не може се ни домаћину прпговоритн ха победи. Идуће неделе „Јединство” игра на домаћем терену са првопласираним „Железничаром”. ПОСЛЕ ДРУГОГ КОЛА ОПШТИНСКЕ ФУДБАЛСКЕ ЛИГЕ Y задњем колу Општинских фудбалских лш■а, које је одиграно 2. јуна, постигнути су следећи резултати: Д. Мутнвда: „Јединство'’ — „Будућност Г. 2:2 Лешје: „Лешјанин” — „Слога” Д. В. Ратаре: „Јединство” — „Моравац” Г. В. Поповац: „Борац” — „Херој” Рашевица: „Младост” — „Исток 63" Поточац: ,Јухор" — „Хајдук” Својново: „Напредак” — „Слобода” Лебина „Будућност” — „Ц. Бисерн” Текија: „Радннчки” — „Полет" Стање на табелама је следеће: 5:2 5:2 3:3 30 2:1 3:0 2:2 2:3 КВАЛИТЕТНА ЛИГА 1. „Будућност” Главица 18 11 6 1 53:26 28 2. „Борац” Бошњане 18 11 3 4 62:30 25 3. „Јединство” Ратаре 18 9 2 7 39:29 20 4. „Слога” Д. Вмдово 18 8 3 7 32:28 19 5. „Јединство" Д. Мутница 18 8 2 8 31:38 18 6. „Херој" Бусиловац 17 6 5 6 38:34 17 7. „Младост" Рашевица 18 6 4 8 35:34 16 8. „Лешјанин" Лешје 18 5 4 9 35:51 14 9. „Моравац" Г. Видово 17 5 4 8 29:47 14 10. „Исток 63" Плана 18 2 3 13 25:62 7 ИСТОЧНА ГРУПА ДРУГЕ ЛИГЕ 1. „Полет" Забрега 14 11 — 3 51:24 22 2. БСК Буљане 14 10 — 4 61:30 20 3. „Раднички" Текија 14 6 3 5 30:25 15 4. „Развитак" Мириловац 14 6 1 7 32:35 13 5. „Младост" Г. Мутница 14 5 2 7 35:47 12 6. „Радник" Давидовац 13 5 2 6 24:37 12 7. ИСК Извор 13 4 1 8 25:31 9 8. „Железничар" Клачевица 12 2 1 9 17:41 5 ЗАПАДНА ГРУПА ДРУГЕ ЛИГЕ 1. „Хајдук Чепуре 15 12 0 3 56:23 24 2. „Морава” Шавац 15 10 1 4 53:21 21 3. „Ц. Бисери" Параћин 15 9 2 4 65:39 20 4. „Земљорадник" Стрижа 15 8 1 6 53:42 17 5. „Јухор" Поточац 15 8 1 5 34:27 17 6. „Будућност” Лебина 15 4 2 9 29:42 10 7. „Напредак” Својново 15 4 —. 11 26:68 8 8. „Слобода” Крежбинац 15 3 2 10 18:51 6 -2 9. „Младост" Сикирица 8 2 0 6 11:32 4 ЗАОСТАЛЕ УГАКМИЦЕ ИГРАЈУ СЕ: Бусиловац: „Херој” — „Моравац” Плана „Железничар” — „Радниг” Плана: „Железничар” — ИСК Резултат утакмице између „Хероја” и „Моравца” одлучиће ко ће од њих прећи у иижи ранг такмичења. После сусрета у Плани између Железничара и ИСК може се променити само место Радника у средини табеле, док ће Железничар и даље остати на зачељу табеле. Чак и у случају да Железничар из Клачевице и у другој заосталој утакмици против ИСК Извор победи, остаће задњи због врло велике негативне гол разлике. КАРАТЕ КОШЛРКА ПОБЕДД НА ОБА ФР0Н1А 0 Кошаркашице су добиле утакмицу у Зајсчару против „Младости" са 94:41. О Кошаркаши против истокмеког клуба али у Бслој Палакцк добилк са резултатом 84:80. Иако су у оба случаја пашс екипо гостовалс, забслсжсно су врло врсдно победс. Кошаркашице по очскивању су победилс cKiuiy „МАадости" из Зајсчара са високим рсзултатом. И дал>е су кошаркашице иретснлспти за улазак у пиши раиг такмичеи>а, олносно са uchy лигу. Очекујс се peutciw Кошаркашког савеза Србнје, од« 3i ,wВИШЕ HEM HUE После одличие игрв у прошлом хо лу у Крагујевцу, где су освојнлн један бод, играчи „Борца" из ПараЛина, ово недсљо на свом тсрену дожн. всли су дсбакл. На стадиону .Јединства", прсд око 500 гледалаца, „Борац јв са екгаом ФК „Слога” io Ужичке Пожегс, иг» рао иерешено: 1:1. Током иеле игре, играчн оба тима су прнказали врло слабу и незанимљиву игру. Можв се слободно рећи да су у томе предњачили домаћи нграчн. После ове утакмнце, потпуно је jacно да ће „Борац" напустмти шумадијско-поморавску зону. Похвале за добро обав.мн посао могу св упутити једлно суднјској тројци нз Крадева. Састав пша: Стојковић 6, Нпколић 6, Косгнћ 6, Ракнћ 6, Букић 6, Станковић 6, Mil лошевић 6, (Церовмћ Б.) 6, Добривојевић 6, Бандука 6, ТодоровиЛ 6, Млв* деновнћ 6, (Антнћ) 6. Д. ЈовановиИ 16. 06. 1974. 9. 06. 1974. 16. 06. 1974. носно Југославнјо о реорганизацнјк лнга такмичења па да коначно знамо да ли he паше кошаркашице игратн у слитиом друштву. У свакои случа. ју, хала спортова, о којој се водн битка у ПараВину, Јс услов да на свом терсиу uch идућс године гледамо реномнраис екппс („Црвеиа звсзда”, „napahiui" it др.). Кошаркашк пак све су бољн у свои рлпгу такми<1Си>а. Очигледцо је ,\а су својс рсдове срсдилк к да бслсже нобсду зи иобедом. Можда је штета консгагопати то сала на крају приснс1ва, али шшк успсх јс успсх, ДА СЕ HE ЗАБОРАВИ... АРШТИН ШНН08Н11 „Miff У жсљи да кроз нашу рубрику што дубље осветлимо спорт у Параћину и доћемо до његових правих почетака, у овом броју на. шег листа представљамо Вам још једног фудбсџгског aca ii3 „старе гарде". • Одакле Вам ^омбаст1* надимак, уз овако прозаично право име? — Надимак сам добио no најбољем и врло познатом халфу предратног БСК-а Густаву ЛЕХНЕРУ. И моје место у тиму је увек било у халф линији. Толико времена је прошло од тада али ме и данас мало ко зна и зове правим именом. Остао сам Лехнер, али... само у сећању. • Када и где сте почели да играте фудбал? — Било је to jota 1929. године у Белој Паланци, где сам и роВен, за тадашњи клуб „Hanpedaic". To је исти клуб у коме је, мало касније, и Рајко Митић noчео оооју блиставу фудбалску каријеру. Но, он је млаћи а и врло рано је отиuiao у Београд, тако да нис.чо играли заједно. У Параћин сам дошао 1933. и наравно одмах наставио да играм. Тада је „Јединство“ eeh био формиран и јак клуб, тако да смо бпли страх и трепет за целу Србију. 9 А Ви у тиму? — А ја у тиму, као одбрамбени играч стварно непрелазан. Негде 36-те године смо у Крушевцу играли против тада одличног клуба „Цар Аазар“. Поред мене ниједан противнички играч није npoiuao у наш шеснаестерац, те сам зато баш на тој утакмици добио ТИМ „ЈЕДИНСТВА" ИЗ 1939. ПРЕД УТЛКМИЦУ СА „БОРЦЕМ" У ЧАЧКУ KOJY ЈЕ ДОБИО СА РЕЗУЛТАТО.М 7:2 СЛЕВА НА ДЕCHO: КАРАМАТА, ДУШКО НЕДЕЉКОВИБ. АЦА ЛУКИН, МИАВ ДРЕНОВАКОВИБ, БИБА ГАЈТОВИН, ДУЛЕ БОРИН. ..ЛЕХНЕР", РОДАН РАКИБ. Y ДОЊЕМ РЕДУ: РАТКО МАЛ>ИН, ГОЛА1АН ЈОВИЧИН, И БОРА ЛШЛЕНКОВИБ. Y среду, 5. јуна у салн Основне шко лв „Бура Јакшнћ" одржано је такмиче1Бв чланова Каратс клуба „Црница" id Параћпна, за „Златнн појас клуба". Овог пута освајач najвећег трофеја Клуба је Томнслав Иваповнћ (зеленц појас), који је у фн« налпој борби савладао свог днрсктног рнвала Миодрага Псровића, такође носиоца зеленог. појаса. ДосаАаши.11 носилац „Златног појаса" Зоран Пванооић (зслени појас) нијс се овог пута такмпчно. Борбе су сулили тренсри Клуба Аца Милачнћ, носилац браоп појаса н Драган Рајнчсвнћ, носИлац плавог појаса. Да с/ чланови клуба „Црниие" заиста ситузијасти говори чшвсннца да су готооо сви дошли на ово такмиче- »>е како се у нсто време играла утак љујућн овако великом интересоважу ово *гакмнчеи>е he постати традицноIIOAIIO. Д. JonaiioBiih join jedau надимак — „мо^ равски трупац". 9 Ког тренутка се, из Ва^, ше богате фудбалске кари^. јере, нарочито сећате? — Најрадије се сећам утакмице у Крагујевцу против „Колоније”. Било је то 1937. године. У одлучујућој утакмици за улазак у лигу Моравске жупе, код резул* тата 1:1 пред сам крај утакмице са центра игралишта. сам постигао гол који нас је увео у виши ранг такми^ чења. Помислићете да сам „лобовао" голмана. He, био је то „стратан11 ударац. Голман је био изненаћен, али лопта је већ била у голу. Мећутим, рекао бих Вам joui нешто. Упоредо са фудбалом, бавио сам се atcrueno и спортском гимнастиком. Моја омиљена справа бпла је разбој. 9 Нашим читаоцима су и Вати претходници у овој рудрици говорили о својеврсном аматеризму у своје време. Кажите нам и Ви нешто о томе. — Па, издржавали смо се од чланарине, добровољних ирилога и прихода са утакмицп. Много нам није ни требало. Опрему смо углавиом куповали сами. У ближа места одлазили смо пешице, а у даља, ако ничим другим, онда шпедитером. Тренирали смо без тренера а воћа екипе и тада и на утакмицама био је капитен екипе. 9 Шта о садашњем фудбалу мислите? — И даље волш! фудбал, алц лш се једно не ceuha. Мислим да је новац однео бругарство, a to је no мени најважније за успех и у фудбалу и у сваком другом спорту. Издаје OK ССРН ПАРАНИН Уређује Редакцнопн одбор Вршнлац дужпости главног и одговорног урсдника БорБе Пстковиђ Лдреса Рсдакцпјс: Параћин, Б. Крсмаповића 16 Тсл. 83-694 Штампа „ГЛАС”, Ееоград, ВлаУковнћева 8 Тсл.: 335 384

ПОРУКЕ МААДИХ ТИТУ ЗА РОЂЕНДАН Преко хиљаду вежбача упутнло је са слета поздраве другу Титу. Поздравима су се придружнли и падобранци — учесници „Купа младости", као и учесници Омладипског вашара у Поточцу, са ког објављујсмо зајсдничку фотографију фудбалера из Вашица и Поточца. ФОТО-КОЛАЖ ПАРАЂИНСКЕ МАЈСКЕ СВЕЧАНОСТИ Поводо.м рођендана друга ТНТЛ И ДАНА МЛАДОСТИ а иа основу Правилппка о поступку за распасввање конкурса и избору стппеплпста Тптовог фонла п Пра. вилника о јслннствеипм крптсријумп.ма за избор стнпсидпста Тптовог фонда, ИЗВРШНИ ОДБОР СКУПШТИНЕ ТИТОВОГ ФОНДА СР СРБИЈЕ расписује КОНКУРС за избор спшенднста Титовог фонда на подручју Соиијалистичке Србије и то за: а) Образоваље, доквалифнкацпју или спеинјалнзаш<ју младих радшгка као и друге облнкс њиховог образовања; БИБАИОТЕКА-МЕСГО ЗА 0КУПА»АЊЕ МЛАДИХ Свечарски и не без поноса, уз учешће уметника- -књижевника и глумаца, 26. маја, у част X конгреса СКЈ и Дана младости, предате су нове просторије на коришћење матнчној библиотеци „Др Впћентије Ракпћ”. Опремљена савремено, прнјатна за боравак н рад, одељења Библиотеке биће убудуће .место где he се окупл>ати далеко већи број младих и старијих да уз новипу, часопис 11 Kibnry, прошире своје видике и корисно ироведу слободпо врсмс. Снимци: Ллександар Кнежевнћ б) за стипендирањс ученика срсдњнх и студсната на вишим 1< високим школама. Стипсндпјс се додел»ују за школску 1974 и 1975. годнну за рсдовне школске облнкс образовања, а за остале обликс зависно од дужннс њнховог трајања. На конкурсу имају прасо учсствовања: — млади раднпцп, којп ралс у нспосрслној пронзводњн н другим организацнјама улруженог рала ако вмају исти друштвено-екоиомскн положај, a inicy старији од 30 иодина п п.мају најмање лвс годннс радног стажа првенствсно у својој ралној органпзацпјп — деца раднпка чнји родптон радс у непосрелној производњи или други.м оргапвзацијама уАРУжсн0Г рада и miajy нстн дргштвсио-скономски положај н деиа чпјп родитељп из објсктивних разлога пшис ие раде ' непосредној произволњи (пензнонсрп, ннвалнди и слнчЈМлади радниш! wcmiwi и студс1пп трсба ла пспГ њавају слсдеИс условс: — да су показалп взузетни успех п марл»пвост у Р*1-'' на радно.м мссту нли учељу — ла поссдују олговарајућс морално-полнтпчкс квалптсгс — којп пс.мају ловољно матсрпјалпих MoryliuocTii за дзл.с школовањс. Молбс и прсдлози уз локазс о павсдсннм условп.ма подносс сс до 1. октобра 1974.,годпнс Cicvniunmii вог фонда Соиијалистичкс Рспублпкс Србнјс преко Санета Титовог фонда у општпнн (Оншгннско синдикално всћс), гдс сс могу Aouimi п ближа ouaucniTCifca о Копкурсу.

Лктуелни цгенутон сомоупров&оњи Корените промене у друштвено-економском развоју имају јасну н одређену ори јентацнју. Јачањс и развој самоуправног система, на ос нову принципа занртаниХ уставним амандманима н детал»но утврђених новим уставним решењима сгварају услове за шнроко самоуправно уређиваље односа у органнзацији удруженог рада н другнм самоуправним организацијама и заједнииама. Регулисање свнх најважнијих односа у вези са делатношћу органнзацнја удруженог рада, препушта се самој организацнји при чему је посебно пстакнута обавеза и право да сс решен>а траже у оквиру посебних услова у којима живн и ради свака организација удруженог рада. Самим тим, природно је што долазн и до знатне, по обиму, замене нормативне делатности државе и препуштање иницијативе да се одређени односи уређују друштвеним договарањем и самоуправним споразумевањем на врло широким осно вама. Стварање основннх ор ганизација удруженог рада путем слободног удруживања треба да обезбеди груписање средстава друштвене репродукције као предуслов за развој модерне индустрије и за успешно укл>учиван>е у међународну по делу рада. С друге стране, то треба да омогући учвршћење позиције човека — самоуправљача у удруженом раду, да повећа обнм његове контроле над производима свог рада. Одмах треба нагласити да је основна организаиија удруженог рада само део организације која чинн економску и технолош ку целину чији се производ може вредновати унутар ра дне организапије или на тржишту и у коме радни л»уди могу непосредно да остварују своја самоуправна права. Основна организација удруженог рада није и не може да буде сама себи ииљ. Напротив, нејасни су најраз новрснији облици повезивања — повезивања ради сарадње, ради пзналажења но вих могућности за унапређење' и еконо.мскнх и само* управних односа што опет не може да се оствари мимо одређених облика планског усмеравања. Та потреба тесног повезивања изме* by планирања где се укл>учују шире структуре друштвено-политичке зајсднице н организацнја удруженог ра да, са.мо потврђује околност да је организација удруженог рада део система, део интереса друштвено-политк чке заједнице и да не може да се развија мимо или супротно од тих интереса. Упоредо са јачањем улоге удруженог рада — тачније са јачањем економских позиција удруженог рада, ства рају се неопходпи услови за развој и унапређење делсгатског система. Улога и задатак друштвено-политичких организација а посебно организације Савеза комуниста у дал>с.м развоју самоуправл>ан>а, трсба да буду од пресудног зна чаја. ГТоред политнчке акције која нам није Ј1слостајала и која је поссбло подвучена изузстпим ангажоваи>ем Актива ком';*~.ста непосредиих произвођача, неопходно је дад>с ангажова« н>с на упознавању и аналнзирању об.јективних закони тости у којима сс вршс еко номске промснс. Тамо где се оргашпација Савеза комуниста активно ангажује као водећа снага, тамо где иницијативу за дал>и развој и уиапређеље друштвених и екоиомских односа узмс у својс руке, можсмо очскивати одређрнс резултате. Напротив, тамо глс јс само посматрач лруштвспвх збнвања — рсзултата нсће бити. АМА ГОДИНА I • БРОЈ 9 ПАРАНИН 25. JYH ИЗЛАЗИ ЛРУГОГ ЦЕНА 1 1974. СВАКОГ УТОРКА ДИНАР АИСТ СОЦИJАЛИСТИЧКОГСAВЕ3А РАДНОГ НАРОДА ОПШТИНЕПАРАВИН УЗ ЈУЛСКЕ НРАЗННКЕ ПЛНОРЛМА ГРАДА СА TPERE СЕДНИЦЕ СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ КРЕНУО ДЕАЕГАТСНИ СИСПИ • РАЗМАТРАНИ РЕЗУЛТАТИ ПРИВРЕБИВАЊА V I KBAPTAAY 1974. ® УТВРБЕН ПРЕДЛОГ ОРИЈЕНТАЦИОНОГ ПРОГРАМА CO ДО JYHA 1975. • ДОНЕТО ЈЕ ВИ1ИЕ ЗНАЧАЈНИХ ОДЛУКА • ИЗАБРАНИ ЧЛАНОВИ ИЗВРШНОГ САВЕТА, КАО И ЧЛАНОВИ ОДБОРА И КОМИСИЈА СО-е V' ЧЕТВРТАК, 20. овог месеца одржана је TPERA редовна седница свих већа Скупштине ошптине Параћин, практично, <прва радна седница. Делегати Скушптине општине са посебним интересовање.м саслушали су уводно излагање Радоја Нес торовића, у вези са разматрањем резултата привређивања привреде Огпптине у I кварталу 1974. године. Поред детал>- ног, огппирног и Документованог излагања Несторовић је посебно истакао н нагласио потрсоу аналнтггчког сагледавања могућности даљег смањен>а залиха сопствене производњс и могуђности максималног ангажовања на смањењу потреба за обезбеђењем финанспјских средстава за кредитнраље производње која се лагару је. Упозоравајући на појаву по раста доспелих потраживања инсистирао је да се посебно поведе рачуна о томе да се обим доспелих потраживања сведс на најмању могућу меру како бп се ликвидност радних организација а и привредс на подручју Општине знатније по бољшала. Охрабрује чшвеница да' тренутно на подручју Општинс нема радне организације која послује са губитко.м што свакако не значи да су сви проблеми решсни п да овим што јс досад учињено треба да будемо потпуно задовољни Да би се уочени недостацн и пропусти учнљени у посматрапо.м псриоду избегли и отклонилп свакако да је неопходпо апсолутно актнвно ангажовање друштвено-полипг-шнх оргапизација и органа управљања у организацијама удруженог рада укл»учујући и члаиове самоуправних 'радничких контрола посебно кад је у шггању активност на истеривању увутрашљих резерви и активност па пољу уштсдс и контролс утрошка материјала с једне страпе и ангажованости око паплате доспелнх потраживања с другс страпс. Делсгацпје основних организацпја удруженог рада Српскс фабрике стакла прсиеле су позитивна искуства из рада и оргаиизовања рада дсдегација ко ја могу да сс искорнстс и примспс као једап ол почстних облика за дал>с усавршавање метода и облика рада дслсгација. Делегације основних организација Српске фабрике стакла после заједничке оцене и оораде података сагледале су свој положај ц извеле одговарајуће закључке. Y самом прилазу обраде материјала члановима делегација су од странс одговарајуће службе фабрикс стављени на увид изводп из материјала тако да је могућност активног учешћа у раду делсгација била знатно ттовсliana. Сагледавајући свој положај делегације Српске фабрпке стакла, сматрале су потребни.м да предложе Скулштинп да код надлежних оргаиа ширих друштвено-полнтичквх зајед-ница, покрене питање заусАКЦЕНТИ Због промена. у породичним односима, радних рбавеза родитеља и других разлога, савремена породица није вшие у стању да сама, без помоћи друштва, подиже и васпитава децу. Me- < hyrtiM, и поред видног. на- • док РОДИТЕЉИ РАДЕ МНОГА ДЕЦА, CY БЕЗ ЗАШТИТЕ • РОДИТЕЉИ ТРАЖЕ претка у области дечје за- СМЕШТАЈ ДЕЦЕ Y ОБДАНИШТУ ЗА НЕРОБЕНУ ДЕЦУ • ПОСЛЕДИЦЕ MOTY ВЕОМА штите и образовања, та no- СКУПО ДА KO11ITAJY моћ данас није адекватна. To се пре свега norephyje чињеницом да овај наш град, у коме се налазе четири основне исколе, join увек нема организовано збрињавање ученика кроз продужени боравак и чињеницом da nocrojehu капацитети за збрињавање и васпитање деце предиисолског узраста нису у складу са иостојеНим потребама. Основна иисола у Поповцу пример је како треба да се ради на збрињавању и васнџтању ученика. Тамо је, наиме, продужени боравак, уз огромно залагање свих радних људи, а пре свега просветних радника, данас tieuiTO што служи као пример у развијв1шјим средипама no доброј организацији и примени научиих дастигнућа. С друге странс, градске осноонс школе, где потребе за овим обликом заштите и рада са ученицима tiucy снгурно мање, ■ тављања даљег пораста цена сировина и репроматеријала. Јер, ако се то не учини, повремена и веома ретка повећања цена производима од стакла — неће пмати већег ефекта. Hero тако, да се оцени и могућност растерећења ове организације па и гране у целини ко-1 ја је у изузетно тешком поло жају, одређешгх фискалних оба веза. Како је седници прнсуст-- вовао и друг Никола Пауновић, председпик Веђа удружеиог рада Скуппггине СР Србије, уверени омо да је примедба н предлог представника Фабрике стакла дошла на право место. (Наставак на 2. страни) Прошле су 33 године од када је КПЈ позвала народ на оружани устанак против страних окупатора и домаћих издајника. Овај позив је упућен са историјске седннце Централног колштета КПЈ, која је одржана 4. Јула 1941. у окупираном Београду. Народ Србије, веран својој борбеној и слободарској траднцији, прихвата позив на устанак, први се диже на оружје. Жикица Јовановић-Шианац 7. јула 1941. испаљује у Белој Цркви прву устаничку пунгку. За устанак на оружје против многоструко јачег непријатеља требало је чмати чврсту веру у сопствене снаге и спремност да се гине за слободу свог народа. Зато 7. јули спада међу највеће датуме у историји српског народа и у историји свих народа и народности Југославије, пошто је то био почетак борбе протпв окупа* тора, који су следили остали народи и народности. И народ нашег краја и читавог Поморавља није оклевао да се прикључи тој тешкој и крвавој борби против окупатора и домаћих издајника. На позив КПЈ, крајем јула 1941. формирана је Параћинско-ћупријска партизанска чета, а одмах за њом беличка, лезачка, темнићка и тако редом. На Бурђевом брду нзнад Светозарева 23. јула је одржан састанак Окружног комитета на коме је донета одлука да се од ових чета формира I Поморавски партизанскн одред. Ове чете на својим теренима, а посебно Параћинско-ћупријска чета, вршиле су сталне акције и нападе на непријатеља, што је допринело орзом ширењу партизанских покрета у нашем крају. Брз раст народно-ослободилачког покрета, непреки дне акције наше партизанске чете која је у другој половини септембра прерасла по својој масовности у Други поморавски одред, и уопште брз развој оружаног устанка и све већа слободна територија у Србији, изазвао је велику концентрацију окупатора и домаћих издајника, посебно на поморавском терену, тако да већ 24. септембра 1941. долази до братоубилачке борбе н издаје у нашем одреду који је тада и разбијен. И поред тога, народно-ослободилачки покрет у овом крају и даље се развијао и у 1944. овај крај је дао неколико хил>ада бораца НОР-а. Наша Народно-ослободилачка војска кроз читав период рата задавала је снажне ударце непријатељу, свугде и на сваком месту широм Југославије. To noказују жртве пале у народноослободилачкој борби, то доказује и заробљена архнва неприЈатеља у којој се говори да су .Југословени чудан челичан народ" који је непобедив и вешто вођен у борби против непријатеља, кроз све непријатељске офанзиве. Многих славних и храбрих бораца, знаних и не* знаних јунака наше славне Револуције данас нема меby нама. Своје животе оставнли су на славним бојиштнма шнром name Домовине. Они су узидали себе и своју младост у темел,е нове социјалистичке Југославнје и из њихове крви и младости синуло је сунце жељене слободе. Кроз ватру и пепео, разарања и крвопролића уздизала се из пепела, на рушевинама нова Југославија. Наша је револуција била млада не само по духу, већ и по револуционарном преображају н у свему осталом пгго је носила у себи. Револуцију су носили млади снагом своје младостн и вечним младим духом великог визионара новог живота друга Тита. (Наставак на 2. странн) Велике муке малих пример су како не треба радити, јер у вези с тим ништа озбиљније није- ни покушано. Отворено говорећи, за то нема оправдања и мргло је доста да се урадп ношто нису у питању објективне Tciutcohc. Наиме, изградњрм нових школских објеката, да се мислило онакр како је требало, сигурнд је да је било могуће створити просторне услове за органнзовање продуженог боравка. To не би било оправдано само с обзиром на нотребс, eeh и јевтиније од решења која he сада морати да се траже. Други нроблем, дневно . збрињавање и - васчитање ирсдшколске деце, no значају и изражености надмашује све остале. Данас обезбедити место у обданишту је tie само веома тешко, eeh готово iiCMozyhe и на то се чека месецима. Чека се, a Oei/a расту код комшија и роћака или чак сама, закључана у стану или остављена на улици и препуштена улици, а не тако ретко и icpaj мајке, на њеном padном месту. Може ли онда жена — мајка да буде успешан радник и самоуправљач и треба ли се онда чу дити што сс болује и кад то баш. не мора, што се изостаје са посла и не постижу одговарајупи радни резултати? Знајући за ово многи ррдитељи подносезахтеве за смештај своје деце чим се роде, а било је и таквих случајева да су се неки интсресооали н тражили да предају захтеве и прс ро1)сн,а децс. Није виц, није шала, а подсећа на то. Ипак човек се не смсје већ га обузима туга и боли свс људско што има у себи и нита се да ли баш мора да буде тако, Човечаиство дугујс дстету најбоље што може да му пружи и дете треба да ужива нарочиту заштиту и треиа да му се пружи прилика и олакшице да се развије физички,ментално, морално и друштвено на здрав и нормалан начин — истиче се, поред осталог, у А&1слараци ји о правима детета, усвојеној од Генералне 'скупттине Уједињених нација jotu 1959. године. Hatua целокупна политика оријснтцсана је у том правцу ц доследно се залажемо да „дсте треба да у свакој прилици буде мећу нрвима којцма се пружа заштита и noMoft'*. Због тога треба и морамо хитно да делујемо да бисмо ове и друге проблсме из области заштптс, jioдизања и васпитања дсце решавали на одговарајући начин, како не бисмо закаснили и касније всома скуно платили последице које могу из тога произићи. Д. л.

2, СТРЛНА 14 ДАНА ffflffl ДЕШШИ СИСТЕМ (Наставак са 1. страис) Y току почетка практичног спрово1>ења делсгатског система занпмљнв пример дслегацп* је Гарнизона ЈНА и Основног органа управс, чнји јс делстат био одсутан и спречен да примсдбе делегације изнесе aimmo, да се обрате са посебним писаннм закл»учцима п предлозима који дал>е разрађују проблсматвку основног матсријала. Y закључним разматрањима пород навсдених ставова констатовано је да 1реба уважити одређене атроблеме п тешкоће Грађевппског предузећа „Градптел>” како у вези са обезбеђењсм потребног броја стручних кадрова тако п у везн са наплатом доспелих обавсза за радове обављене на подручју Огтштпне Параћин. СКУПШТИНА УСВОЈИЛА НЕКОЛИКО ЗНАЧАЈНИХ ОДЛУКА Y питањима гнадлежности ко је је по досаДашњим прописима имао секретар Скупштиare као старешина органа управе, као привремено решење са циљем да се. не врше велике организацноне промене које опет захтевају разграничење финансијских планова, пред виђено је да те послове врши старешина Одељења за опште и заједничке послове. Он he од сада поред координације рада основног органа управе, одлучивати о правима из радног одмоса и кретања у радиом односу — уколнко то нијв Искључива надЛежност Савета рад не заједиице, односно одлучивати заједно са Саветом радне заједиице аХо прописима није друкчије регулисано. I Одлука о делокругу и саета* ву сталних одбора Скупштине Општине Иараћин Усвојеном Одлуком о опровођењу Статута општине Параћин треба да се омогући пре лазак на примену неких оД најбитнијих одредаба Статута. Да би нови НзвршИи орган Скупштиме, могао нормално да ради, предвиђена је обавеза за ИзврШни самет, да преузме све извршне послове који су раније ДоМети омукама и другнм актљма Скупштине били стављени у наДлежмост већа Скуп-. штние или одговарајућег Савета. Једино су изузети послови из намеЖмости Савета за општеиародну оДбрану који се и у новом скупиЈтиМском систему појављује као Извршни opraw за питања отнтенародне одбране. Статут је одредио статус старешина оргаНа управе — па је било Неопхбдно Аа се предвиди и обавеза њихбвог именовања као и могућност распореда радника органа управе на раДна Места —без конкурса a у складу оа организационим из менама које се врше саглаоно Статучу Оошшше. ЧЛАНОВИ ИЗВРШНОГ САВЕТА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ 1. МИЛОЈЕ ВУКОВИН, начелнпк Одељења за управно-правне послове, за меник председника Извршног савета, 2. СТАНОЈЛО БОГДАНОВИЕ, мачелник Одељеља за мнспекцијски иадзор, 3. ЉУБИШЛ ГРБОВИЕ, Мачслншс Одељежа за на родну одбрану, 4. БОЖИДАР МАДИБ, Иачелник Одељсња за оп ште и заједничке послове, 5, СТАНОЈЕ БУРБЕВИН, директор Општинске ^еодетске управе, 6. СТНИМИР ШУТИБ, директор Завода за комуналне послове и урбанизам, 7. РАДОМИР МИЛ>АКОВИБ, директор Службе друштвених прихода, 8. БРАНКО ЈАНИБИЈЕ ВИН, начелник Одељења за унутрашње послове, 9. ДРАГОСЛАВ АНТИН. директор Центра за деч1у заштиту и социјалш! рад ОрганизациЈа и делокруг органа Управе Одлука о органмзацији локругу органа управе, посебних органа и стручне службе Скупштине доноси салк> најнеопходније измене и усаглашаваља у цил>у омогућавања даљег рада органа у складу са изменама ко.је је наметнуо нови Статут Општине. Организационо устројство ос новног орГаиа управе, измење* по је утолико што је досадашња Служба за опште и зајед* ничке послове прерасла у Одељење са проширеним надлежноСтиМа и што је досадашњи Секретаријат скупштине — car гласно Статуту изгубио део уттравних надлежности (буиетcKiix послова и Др.) и образован као Стручна служба Скупштине за обављање стручних И других послова Скупштине, већа/савета, комисија и делегата. Y складу са измењеном улогом управе предвиђа се и обавеза сваког органа, односно ор ганизационе јединице да припрема нацрте прописа и подноси их извршним органима — тачније Извршном савету и Савету за општенародну одбра ну, затими одговарајуће извеш таје о свом раду на опровођењу Закона, прописа и утврђене политике. Y оквиру припреAia за општенародну одбрану сваки орган има обавезу да планира одбрамбене мере, прати стање прппрема у облабтпма свог делокруга и предузима потребне мере. Л£ВИ УГАО ЕПИГРАМИ ДЕМАГОГ Шта је то демагог? — Друг који хоће da 6ybe бог 11 соима обсћава нај u нај, За соакога пма no један рај A ob epelie би плакао Kab 6u can отншли y — пакао. flEKO Heicab Ie био mupan као буба, If looopuo Titxo, благо, мско. A cab Mv 'ic t/iac кпо труба lap — nnrrao је пеко. ОПACHOCT Спонитс mv ce ca nvra, ДОМИП II IhClOtlllX — чет uunxrra. Бата Столе ла могућност ширег учешћа грађана и чланова делегациЈС прсдвиђено је да члан дслегације која јс бирала дслегата за Скупштшгу или грађаним може такође бити члан Одбора као н дслсгат било ког всћа Скупштпне уколико буде предложон од страие надлеж* ног органа. Да би се с друге стране обезбедила заступл>сносг сваког већа предлог Одлуке предвиђа, да у састав Одбора улазн најмамкз по један дсле' гат из сваког већа а да укупан број делегата односно чланова којп се бирају из састава делегација и реда грађана ис лк>же бмти већн од броја чланова Одбора бираних из круга делегата скупштинских већа". Пре седниие Скупштине, одбори заузимају ставове Но прсд логу прописа, Других аката и мера, о томе обавештавају предлагача и износе Скупштини или већу мишљење и примсдбе ма предлог. Предлагач одговарајућег акта није обавезаи да прмхвати примедбе Одбора али је дужан да свој став образложи. Суштима је да се обезбеди ефикасније функционисање скупштинског система и да се питања, предлози и мере пре мзношења на седницу Скупштмме или већа детаљно размотре, о њима заузму одговарајући ставови у одборима као телима специјализбваннм и оогтособл>еним за рад у одговарајућим областњма. Оријентациони програм рада Скупштине • За разматрање и претресање предлога одлука и других ака* та, за праћење остваривања политике, извршавања одлука Непосредно после Хонституисања нове Скупшпгне, од организација удруженог рада и и друтих аката, за проучавање и претресање других пиТања из надлежности Скупштине и већа, Статутом ошитине је предвиђено образовање одбои де- „ра као сталмих тела Скупштине. Како Статут предвиђа могупност 1 да Скупштина може образовати и друге сталне одборе, то је Одлуком, с .обзиром да урбанистмчко-комунална област није била заступљена, предвиђено образовање и Одбора за комунална питања и урбанизам као сталног тела Скупштине и већа. Према усвојеном тексту Одлуке одбори разматрају и прстресају пнтања неопходна за успеШМИји н квалитетнији рад Како Скупштине тако и већа. Иако Статут предвиђа могућМост да већа могу образовати оДборе као своја поМоћна teЛа засад се та могућност не кО1 ристп из разлога што су одбори образовани за одређену об' Ласт и Што у оквиру своје наД лежности у тој области могу успешно да обаве послове како за Скупштину тако и за скупдругнх . самоуправних организаЦија и заједмице и друштвеноттолитичких оргачшзација/ затражено је мишл»ење о tomb која пптања треба унети у Програм рада Скупштиме и већа за наредни период од годину дана. Узимајући у обзир малобројне примедбе које су стигле до одређеног рока (25 мај), Председништво Скупштине је сачиннло оријентациони Поограм рада за ггерпод јуни 1974 — јуни 1975. година. и доставнло га делегатима. На трећој редовној седницн ПрОграм је условмо прихваћем с тим да се на Првој Маредној седмици конаЧно усвоји а да се дотле још једном саглеДа и од стране дслегата, делегација и других органвзација могућност његове допуне или евентуалне измене. С обзиром на значај и УЛОГу НОВОГ СКуПШТИНСкОГ СИС" тема, очигледно је да је овако шмрок М свеобухватан гтрилаз добра гаранцмја да ће у функционисању система доћи до кореНИтих промбНа у смислу прошмрења базе у којој се одлучује о најбитнијим питањима из живота и рада наше К0- штмнска већа. Да бн се нстак- муне. П 1УЛСКЕ ПРННИНЕ (Наставак ca 1. стране) Завршбтак народноослободилачке борбе није донео крај свих патњи и тешкоћа, јер смо наследили опљачкану и опустошему ионако неразвијену Земљу. Отпочели смо другу фазу Револуције, изградњу новог социЈалистичког друштва м нових друштвених односа, јер Револуцнја мора бити стваралачка, МОра се обнав* љати, револуционисати 11 кретати ка новим победама. Због тога Је у данашњој фази, када улажемо све своје сиаге за социјализам и нове односе у нашем самоуправном друштву, потребно внше него икада раннје чувати братство и јединство иашнх народа исковано у најтежим данима наше нсторијс, кроз седам непријатељских офанзива, у славнил! биткама Козаре, Кадињачс, Неретве, Сутјеске, Дрвара и многих другнх Пеликих битака широм наше земље кроз нашу четвордгодншњу борбу коЈа је страховито била тешка, али зато веома велика, поносна и славна. Свака стопа наше земље била Је поприште сдавних бојишта наше револуциЈе, а ма хиљаде најбол»их сннова и кћери наших народа остало је на тим боЈпштима и своЈим костнма сазидалн су бсдем, чврсте темсље name социЈалнстичке домовине. Овакви и слнчни тремуцн увек враћају наша сећања уиазад, овог пута за 33 roAinrb, враћаЈу нас у дане ужаса, пустоши и ратних разарања, у дане мрачпмх планова фашистичких окупатора и домаћнх нздајннка, у дана с:~аховнтих страдања паших народа и ненздржљпвих напора и патњи, али пстопремено и у дапе иашс славие поиосне реполуцпопарне мсторпЈе п величанствене иародно-ослободилачке борбс п ibcne победс. fiMCMA УР^ДНИШТВУ КАД АЕКАРЕВА САВЕСТ ЗАТАЈИ Друже уредниче, Да ми је неко рекао да лекар није хтео ba устане из кревета, ba укаже помоИ тешкрм болеснику, ја му сигурно не бих ноееровао. Мећутим, оно што сам doживео 17. јуна 1974. године у 1. сат носле nona nahu, изменило је моје мишљење о томе ba /е у лскарском позиву у свако доба присутна хуманост. Обзиром да имам путничка кола моји суграћани из сепа Бошњана често лш се обраћају за услуге када је у питању хитна помоћ. Тако је поменуте ноћп било потребно ba хитно превезем у болницу тешког болесника Станислава Јанковића. Ни за тренутак ми није пало напамет иа одбијем пружање помоћи. У толико сам се још. вшие изненадио када сам од дежурног болничара Радета дозкао да лекар неће ba устане ради пружања помоћи. Није ми познато зашто лекар Милмн Сазбановић није хтео да устане, eeli је преко свог болничара наредио да болесника одпесемо на Интерно одељење Болнице Параћин. На Интерном одељењу нису хтели ba приме Ста. нислава без упута. Поново сам отишао са болесником nob дежурног лекара Сазбановића, обносно, коб болничара Paberd. Поново сам био одбијен! ПримариЈус са Грудног обељења је npetnebao Станислава, и рекао је ba нам дежурни. лекар bcl упут за болницу у Нуприју. И no трећи пут лекар Сазбановић иије хтео ba устане, већ је болничар Pabe на обичном парчету папира написао да се болесиик ynvhyje у ћупријску болницу, и тај папир дао Сазбановићу ba потпише у кревету. ObMax сам obeesao болесника у Буприју. Дежурни лекар у Болници Буприја није могао ba се начуби поступку свог колеге из Папаћина. Одмах сам запазио велику разлику у понашању особЉа из Болнице Буприја и особЛ>а из Болнице Параћин. Лекар из Буприје је obMax приступио npeineby, и приликом мерења притиска утepbtlo је Притисак ob 100 кроз 70. Послс само петнаест лшнута Притисак је пао на 70 кроз 40! Из овог побатка и најобичнијем лаику би било јасно ba је живот Станислава Јанковића висио о танкој нити. Сигуран са,ч ba се свим л&карима плаћа b^ypство у euby посебне набокнабе. Питам се ba ли Саздановић при оваквом понашању заслужује ba прими ту nabOKHaby? Живојин Јанићијевић, из Бошњана ПРИЈАТАН БОРАВАК У ГРЧКОЈ Радници Центра за дечју заштиту „Параћин", у Параћину, боравили су крајем маја ове године у Солуну и по повратку су нам послали ово 1ИСМ0. У току боравка обишли смо све знаменитости траba, а најбуже смо се забржали на гробљу ратника из Првог светског рата, па „Зејтинлику". Мећу нама се налазио и стари se.wbopabHtnc из Рековца, који је са собом понео грубу српске земље, да је Положи на гроб свога оца. Отац му је погинуо у ., пробоју Солунског фронта, а он га није ни запоЈЧтт^^^ јер је имао само bee гобине. На преблог организатора читава група је посетила’ jeban ob uohnux локала ba би уживала у грчком мело~ су. Онако уморне ob пута, boneizana нас је на улазу у бар музика која нас је расположила и бопринела ba умор потпуно нестане. Диепли смо се грчком мелосу, и виртуозности му, Зицирања њихоеих уметника. Heibe око пола ноКи утишао се бузУки-њихов инструмент, и музичари су пошли на краћи обмор. ObjebnoM зачуло се тихо, стидљиво на* tua фрула и „моравац.", Taba су нестале баријере изме^ by љуби, сее је obyiueeiua наша музика и повебено је србијанско коло. Настало је опште еесеље сеих присутних у бару. Сеирало се и певало bo зоре, a onba је оркестар, на изненаћење нас присутних, засеирао нашу познату мелобију, „V рану зору" коју су сви прихватили. Пријатно расПоложени спремали смо се за поератак са жељом да овакеих путовања 6ybe Uno чешће. Пут нам је прошао у препричаеању божиељаја, тако ba нисмо ни. осетили Kaba смо стигли у Параћин. Оеом приликом изражавамо захвалност „БААК.АН-. ТУРСУ1' Параћин, који нам је омогућио ba npoeebeмо лене тренутке у Солуну. Посебно се захеаљујемо и вобичима пута Гоци и Воји, као и возачу Микици ко[и су Сб заложили ba be uito нријатни/е осећамд на овом путовању. Радници Центра за beuujy заштиту „Параћин" СА ФАБРИЧКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ СК ПРИОРИИТНИ ЗА На Фабричкој конференцији Савеза коМунисТа ИВТ „Бранко Крсманбвић" која је одржана 15. јуна комунисти су упознати са Анализом извршених приоритетних задатака усвојеиих 22. фебруара ове године, а којн су се односилп на дал»и развој са.моуправл>ам>а у духу уставних амандмана. Присутним члановима комференције о утиспмма и задаци.ма комуниста са иедавно одржаног X конгрсса СКЈ, говорилп су делсгатп Петко Лековић и Здравко Rocnh. Испред Комисије за развој самоуправмих односа ФК СКС, КомнсиЈе за праћсњо извршења одлука, као и Комисије ФОС-а за самоуправл>ање и расподелу, извсштај је поднео Мнја Петровнћ, који је одмах на почетку нстакао: „Као што је позпато програм приоритстмпх задатака ,обухватко јо задатке у шсст тача ка: — Дефнннтивно уобличавањв локумеиата као и псправл>ан>е свснтуалмих грешака V самоуправком споразуму о удружнвању и Статуту, рок је био до јО. марта олносно до 30. јуна. Задацп по ово.м пптан»у су делимнчно пзвршени. Докумонта су усаглашсна са закони.ма и Уставом али дискусија у колектпву као н анализа истих није била. — Израда Статута OYP-a, уз усаглашаваље са уставнма Републикс н Фслсрацпјс. требало је да сс изврши до 30. марта. Исти јс бпо урађсн всћ почетком марта ол странс Ко.мисијс, MebyiiiM нопознат јс разлог због чега нпје лат колсктиву ма разматрањс. — Докумеита ti Правплмпцц проистскли пз потпнсаног самоуправмог споразума о удру живању и Стату-гом OOYPa су ураКсни MebytH.M, н овде всНп број тих докуменпта нпје да1 па раз.матртвс п усвајањс ко лскгиву. — Као обапсза приогчпстичх залатака у оконру четврте тачке обухвпћен Jb задатак v оквиру унутрашњег оргатооваibrt it распореда радннка. Рок јс бно 15. ј\на W74. годпнс.

14 ДАНА СТРАНА 3. НАД КОНГРЕСНИМ ~ РЕЗОЛУЦИЈАМА ПОАИТИНА ЗАПОШЉАВАЊА ПРИНЦИПМ И П0НА11Ш Пнше: Божндар Мвдић Задани поставл>ени конгреснзш резолуцијама обавезују све члановс, организацнје п руководства СКЈ. To је нормално, јер се са.мо у условнма борбе свпх органнзација, руководстава н члапова СК они могу и спроводити. Заиста, ако бисмо спровели анкету тсшко да бисмо нашли члапа СК који, бар рсчима не бн прихватио те задатке. У пракси, међутим, ситуација није баш таква. Много је прнмсра којс бпсмо моглп навести који говоре да смо у принтшу за доследно спровођењс утврђених задатака, алн да честоупракси радцмо супротно. Погледајмо овога пута проблсматику у области запошљаван>а. Констатовали с.мо више пута на седннцама Конферениије и Ко.мптета СК наше општине да је стопа пораста запосленостп у општини готово најнижа, и'то нс у ретиону, већу Републици па и у Федерацији. Стога овај проблем најчешће нзазнва иегодовањс rpabana, па и политнчке проблеме, а погодује и појави мита, и корупцнје. Да би се сузбила па и елиминисала негативна појава у овој области, најпре је 1972. године закључен Самоуправни споразум о запошљавању, и после пуне двс године овај самоуправни акт није био потписан од странс многих ОУР. Сама, дакле, чињеница да је требало доста убеђиван>а и раз.мнш.\>а11>а пре потписнвања, говорс да у мнопш срединама није бнло спремностн да се прихвате самоуп* равне норме утврђене Споразумом. А у сви.ч тим срсдинама постоје и члановн СК и ООСК и њпхова руководсдгва. Други, по нашем лшшљењу знатно значајнији корак ,у правцу решавања пробле.матике у области запошљавања, јесте потписивање Друштвеног договора о оснивању Фоида солидарности за фннансирање отварања нових радних места. Он је настао као последица околностп да код Завода за запошљавање у Параћину има преко 1700 евидентирамих радника којц чекају на отварање новвх радних места ■ н запошљавање. Од овога броја преко 500 rpabana стрпљпво чска на запошљење дуже од једне године. По правилу, м.ање је ‘онпх који негодују због дугог чекања али огромна већина негодује. због појаве протекцнје при запошљавању. Многе ООУР не поштују критеријуме утврђене са.моуправ мнм споразумом о запошл>авац>у. Стога је н нормално што готово свакодневно многн од незапосленпх траже прнјем код секретара Комнтета СКЈ, подпредседника Скупштине општинс, председннка Већа савеза синдиката општине и других, како би тражили њнхову пнтервенцију због тога што се свакодневно прнмају на рад капдндати који би, уз поштовање самоуправних норми, требало да чекају4 a , да се на рад примају кандидати који мају право првенства: Тешко је доказпвати, али има доста истинс у свакодневним прнча.ма, да се без Добре родбннске или друге везс, у крајњем случају без пара не може добити посао. Вео.ма изражена је и појава да се код запошљавања приоритет даје деци, или другим сродницима радника који раде у дотичној ООУР, неводећп притоме* рачуиа о сопијалним приликама п другим предностима кандндата. Тпме се отворено изражава. схватање да ОУР прсдставл>ају својину запослених, па се нз тога рађају и схватања п пракса да јс полнтика запошљавања искључпво ствар запослених радника у ОУР. V Резолуцији о задацима СК у областн запослености т< запотљаваља усвојеној на X конгресу СКЈ, утврђена је, поред осталнх, обавеза комуниста „да се у свим срединама енергично залажу за отклањање свих неједнакости и нсправилкостн у процесу остваривања права на рад којн се испољавају у протекцији, прмватизацији запошл>аваља, затварању у локалне оквире и занемаривању економских, стручннх и соцнјалних критевијума при запошљавању". Даље, у исгој Резолуцији, „X конгрес СКЈ обавезује чланове, о.рганизацнје и руководства СК да својим делован»ем обезбеде у OYP и у самоуправним и друштвено- -политичкпм организацијама доношење и реализовање конкретних програма којима ће се конкретизовати политика и задаци утврђени у овој Резолуцији". Полазећи од ови\ задатака, неопходно је, по нашем мишљењу да се у свим OYP утврде неправилностп које . су се у области запошљавања испољавале и носноце тих иеправилности. те да се пропгв истих предузму одговарајуће мере. Само предузимањем енергичних мера против носилаца протекционизма при запошл>авању' могуће је обезбеднти доследно поштовање критди-гјума при запошљавању утврђених Друштвеннм договором и споразумом о запошљавању. С друге сгране, неопходно је сачинити програм пласмана средстава које he се акумулирати V Фонду за финансирање запошљавања како би иста била најрационалније искооишћена. Велика помоћ у реа,\изаиији ових задатака ОО и руководствима СК као и органима самоуправљања могу и морају пружити .Завод за запошл>аван>е и Завод за привредни и друштвени развој. ИВТ „БРАНКО КРСМАНОВИН' УТИСЦИ СА X КОНГРЕСА СКЈ МЛШ П№ ПРЕУЗИМА ОДГОВОРНОСТ 3i Ш)И PA3B0] • ИСТАКАО ЈЕ ДРУГ ЗДРАВКО БОСИК, ДЕЛЕГАТ СА X КОНГРЕСА СКЈ, ГОВОРЕБИ О СВОЈИМ УТИСЦИМА СА КОНГРЕСА • ИЗ ОВОГ ИЗЛАГАЊА ОБЈАВЛзУЈЕМО ШИРЕ ИЗВОДЕ Београд, град домаћип, блистао јс као усијана буктнња ОСТВАРЕНИ CY ЗНАЧАЈНИ РЕЗУЛТАТИ у вечерњим часовима пред велики историјски догађај. Његовн грађани, представници свих наших народа и народности одушевљено су прнлшли дслегате' Коигреса и дочекали уз пуно љубавп и расположења. To су нзразили и приредбом у част X конгреса под називом „Ко год хоће нека дође под наш барјак црвеш!*', чиме је прпказан ведар, оптимистнчкн и младалачки дух нашег револуцнонарног покрета. Приближавао се историјск^ тренутак. Делегати су ужурбано хитали Конгресној двора ни свсчано украшеие палате „Пионир”. Безброј црвених, као крв, комунистичких застава са петокраком, српо.м н чекићсм и натписом „Пролетери свих земаља, ујединитс се”, високо узднгнуте на јарболима, вијорило је поносно, указујућн на вилики историјски догађај. Као де/\егат учествовао сам у раду прве комисије, Комиси је за развој социјал«стичких самоуправних и друштвено-еко номских односа и проблема економског и друштвеног развоја у- којој је учествовало, као најбројнијој, преко 500 де легата. Сви су желели да дискутују. ПријавиАО се 183 делсгата, од којнх је дискутовало 115, a предало јс. своје наппсане дис кусије 66 делсгата. Као што видите било их је много који су желели Да дискутују, али време од два дана није било довољно да омогућн да се свн појаве за конгресно.м говрниницом у овој комнсији. Оно што је од изванредног значаја, велики број младнх комуниста делегата узело је реч на Конгресу, што је н нор мално, јер је нашс социјалистичко друштво у сталном напредном покрету, а младе генерације данас преузимају одговорност п на њима лежи оба веза даље изградње соцпјализма на путу према комунизму. Ценећи ту предност младих ко муниста, друг Петко Лековић и ја, свако у својој комиспји, приложилн смо својс дискусије конгресним докумбнтима. ТИТОВ ЛИК НА КЊИ ЖИЦАМА СКЈ 30. мај 1974. је дан који ће остати вековима уппсан златним словима у историји Савеза комуниста Југославије, као дан када су делегати Десстог конгреса СКЈ са нензмерном вол>ом, оданн н јединствено као јсдан, подиглп своје руке и тиме нзабрали друга Тита за Председника Савеза комунпста Југославије без ограничења трајања мандата, чиме су достојно извршили примље ни задатак у остварењу жел»а 'свих -комунИста Југославије, радничке ^класе, радних људи, На крају свог излагања бих рекао да је X конгрес СКЈ одр жан у периоду постигнутих огромних полптичких и економ* ско-друштвених рсзултата социјалистичке изградње нашег друштва, када је Савез комуниста знатно ојачан, идејно п ционих односа. звоју социЈализма, да о дохотку кога ствара одлучује, да га распоређујс ради ’ задовољења својих п општедруштвених потреба. да сс још свестраније заложи за развпјањс произ водних капацитста и продукполитички јединствен и мобилаА нсго нкада, са свим обсле жји.ма Партије револуционарне акцпје, која је способна ла своје ставове и полнтику спро води у дело на изградњи слободне заједнице произвођача и бескласног друштва. X конгрес је дао бгроман дбпринос дал>ем јачању прогресивних снага у борби за мир за љубав мсђу људнма, за рав ноправност н јединство свпх народа и народностн чптавог света, у ком правцу се наша Соцнјалпстичка самоуправна заједнпца свакодневно потврЈјујс својом праксо.м унутрашљег развоја и дсловања у међународним односнма. За нас Југославенскс ко.му Савез комунидта је и на ово.м Конгресу, као и бсзброј пута у својој нсторнјн, доказао да јс дослслан- својој идејној борби, да је оп неустрацшва и несаломљива снага у борби за једпнство, монолитност и чистоту својих рсдова јер је као ’гакав 'Побсдио све елементе, који су непфалн њсгову водеhy улогу. ПОРУКА ДРУГА ТИТА На завршетку Конгреса друг Тпто нас је задужио као делегате, да вам изручимо његове топле другарске поздраве са жсл»ом да се crii зајсдно залоrpabaiia и оиих нај.млађнх, да нас иаш вољепи друг Тито, ко ји је цео свој живот поклонио своме народу- и младим генерацијама, неограпичено водм у даље победе на путу ка бсскласном друштву. Истовремено, је Коигрес од лучио да се на повнм књнжица.ма Савеза комуниста Југ®- славије утиснс лик друга Tula, што ће нам служити као понос и дал>а револуционарна пнспирација да љеговим путсм идемо, како за садашње. тако и..за. будућс геиерације. иисте, за нашу савре.мену радничку класу п зд наш радпн народ X конгрсса Савеза кому пста Југославнје прсдставља огроман и снажан корак, да у новој фази борбс за соцнјализам пдемо одлучно са Титом у остваривању нових самоуправних односа, које смо заирталн у нашем Уставу и Конгреснњи резолуцијама и нашем Програму Савеза комунистаЈу гославпјс, а у којима је наша радничка класа заузела . оно место којс јој п прнпада у ражимо на нашс.м зајсдничком цпљу, да савссно и свсстрано уложпмо ссбе и својс способности у свкм са.моуправним срсдпнама, да се снсргично боримо против свнх нсгативних и дсвнјантних појава без обзира где сс one буду појављивалс, да још више јачамо братство н јединство међу нашпм народп ма и народностима, да јачамо своју одбрамбсну безбедност, да бисмо у мпру и благостању градили своју cpchmijy будуКпост. САСТАНАК КОМИТЕТА КОНФЕРЕНЦИЈЕ СК ОКРЕНПИ СЕ ПРЕК, ВДЖКЕ N ШРЦНИН ЗАДАЦННА ® УТВРБЕН ПРЕДЛОГ ПРОГРАМЛ РАДА КОНФЕРЕНЦИЈЕ И КОМИТЕТА СК ОПШТИНЕ ПАРАНИН ЗА ПЕРИОД ОД JYHA 1974. ДО МАЈА 1976. • ЗАДАЦИ ОРГАНИЗАЦИЈА СК Y ВЕЗИ СА РАЗРАДОМ И ПРИМЕНОМ РЕЗОЛУЦИЈА X КОНГРЕСА СКЈ • ОРГАНИЗУЈЕ СЕ СЕМИНАР ЗА ЧЛАНОBE НОВОИЗАБРАНИХ ОРГАНА СК ■ СВИ ЧЛАНОВИ КОМИТЕТА УЧЛАЊУЈУ СЕ Y На састанку Комитета Конференције СК општине Параћин, који је одрЖан 12. јуна 1974. разматрано је више актуелних питања која се односе на непосредне и дугорочне заМЦИ април, а посао је СЕ делимично ИЗВРШШ1У ш извршен. — Израда савреме^е организације рада са систематизацијом и аналитичко.м проценом радних места уз ангажовањс научних института још није започст a no истом питаљу било јс прсдвиђсно да сс у току маја одржи једаи проширсни састанак ДПОа оргапа руковођења. Што сс тичс израде самоуп равиог споразума о расподели лохотка личних доходаца прва фаза јс ypabcna, а друга he бши завршспа ло краја голиис. По првој фази нредвиbcno је да сс из.мснн досадаш и>и иачпн расподсле у цил»у • исправљаља грешака п довоВе јнс свих ООУР-а у исти поло жај. Прсдлози су сгав/осии иг дискусију и сада сс налазс ко/. оргапа самоуправљап,а на vc вајгн»с, послс чсга lie исти би ти прсд.мсг лискуспје v колек тпву”. Ј2 Heiponnh, ла су .чалужсип комунисти no иојсдиним’ задацпма у изради докумецата,- задатак углавном извршиди Међутим, сматра се да се и сувише споро код појединнх стручних служби и органима управљања реализују већ ура ђена документа. Посебно је стечеи утнсак да велики број питања нз домена радпе органпзације најчсшће се решава па Пословоднсм одбору а много лгаље на органмма самоуправ љања по ООУРима а пајмањс на зборовима радника. Због не разграничености појсдпних пп тања развија ‘ сс топдеппија прсузи.маља компстсиција друIHX органа, што јс Bpahaibc пз старо. и исго сс ие можс до пуститп. Комнсија, с.матра да досада ипви рад друштвепо-политичKiix оргапиздција, оргаиа уп равл>ап»а и руково1зси»а, како па пивоу ОУР а, тако и ООУРа нијс довол»ио KoopAiniiipaii у пословима п ла би сс то ис иравило прсллаже сс да сс спакнх 15 лаиа одржавају.за 1елнп»Ј1:м састанип на којима бн се извршила анализа ипвр шснјјх задатакд као и кзради програма за реализацију нових задатака”. Са радом Пословодног одбора конференцпју је упознао Toмислав Тамбурић којн је између осталог пзнео податак да је од иове године до данас овај орган донео 126 одлука a третирао прско 700 питања. Y дискуспји су затпм учест вовали: Тика Филпповпћ, прсд седник ФОС-а, Борђс Станојевић, члан ко.мисије ФК СКС за развој самоупрћвљања, Мнлош Дракулнћ, Стеван Милу TiinoBiih, Бошко Калабић, Ср бобран РадосављевиИ, Гради мнр Цветковнђ, Милоје Тодо ровић и други. Посебно месго у току дис кусијс бпло је посвсћено шг формисан.у чланова колекти ва, што је уз усвојсни пзвсш тај и дпскусијс па конфсреп цијн, материјал којп lie сс досгавити колсктпву, и бити задатак свих ко.мупцста у рс алпзовању лал>пх задатака из програма ripncpnicTiinx задата ТИТОВ ФОНД датке комуниста и органа општинске организације СК. Полазећи од задатака из резолуција VII конгреса СКЈ и X конпреса СКЈ, које одражавају класну суштину и цилЈеве даљег развоја нашег самоуправног социјалистичког друштва и дугорочних и непосредних интереса радничке класе, а у цил»у свестраног, крајње одго ворног и доследног реализовања задатака, Комптет је утврдио предлог Програ.ма рада Конференције н Колштста СК Општнне Параћнн за период од јуна 1974. до маја 1976. Meby nuraiBiLMa која треба у овом перноду да буду размаграна налазс се и следсћа: — Анализа резултата произподњс и услуга у прпврсдн оиштиис Параћин; ка. — Актуелни задаци СК у области социјалне -политике; — Раз.матрање предлога и до ношење нове Статутарне Основно је да се органнзације н чланови СК окрену према садашњим и наредним задацима — закључио је ову тач ку дневног реда друг Петко Лсковић, секретар Комитега. одлуке организацпје општине Параћин; ск — Спровоћење устав™1* на’ чела, са посебним том на афирмацију гатског система; —Актуелни проблеми осврделе- ' у обЧААНОВИ КОМИТЕТА ЧЛАНОВИ ТИТОВОГ ФОНДА ласти расподеле дохотка н личних доходака и задаци СК; — Могућности дугорочиог унапреЈзења привредне активности у Општини; — Развој друшгвено-екопомских односа н самоуправл>ан>а у пољопрнврсди и па селу; — Идејно, хорганизационо u кадровско јачаље оргаиизацпјс СК у Општпни; — Задаци СК у општенаролкој одбранп U у друштвеној самозаштитн. На седннцн Комнтета била је рсчи и о неки.м друп»| питањи.ма. Сви чланови Комитета као појединцц учланили су се у Титов фонд за стипендира ње радника и раднпчке деце, разматрана је снтуашца у мссној органпзацијп СК Paineвпца, донета је одлука о формпрању Прнврсдно-полнтичког актива п др. ЗАДАЦИ ОРГАНИЗАЦНЈА СК Y ВЕЗИ СА X КОНГРЕСОМ СКЈ Организацијс Савсза комупи ста су упозпагс са рсзолуцнјама VF1 конгрсса СК Србпје, а на раппјс олржапом савстонап.у са секретарима оргапизаиија договорспо је да се одмах но одржавању X копгреса СКЈ у програму актпвностп ук Л»УЧИ 11 CllpOHObeil.C у жпвот ihcioBiik доку.мсиата. Да бп сс та активност омогуКила, за чла P. Всси!) • нове СК набављсн јс лнс „КоMyiiuci" . -----* кошрсснс резолгцијс. На ирсд ciojchc.M ccMiniapy за руковол ства opraiiii.iaiiiija СК, 0 ко.ме је па оно.м састанку Комитоа •гакоНе било рсчи, сскретарима he битп лата прецнзппја ynyiства (I томе. Паравпо, организаипје пс чскајуИи то. свака v својој срсд1111н, прелузнмају .мсре ла сс шго бол.с прппрсме за рсалиаацију ставова Коп греса. слободан C1OJAHOBHR: 1101‘ГРЕГ

4. СТРАНЛ 14 ДЛНЛ ПВИМЕРИ УЗОР ПОШТЕЊА » ЗАХВАЛНИЦА СДК ЗА ВИСОКО ИСПОЛјЕНУ САВЕСТ И ПОШТЕЊЕ & \ IB ЗАХВАЛНИЦА СДК РАДОМИРУ НОВАКОВИНУ нање за своје поштеЈве од СДК — филијале у Параћину. А како н пе бн, ако сс зна да јс од 4. марта 1973. до 4. марта 1974. у више наврата примио за исплату Аичних доходака радника вшпе 15.3450,00 динара. И сваки пут, одмах пошто бп утврдио разлику — вишак примљеног новца, обавештавао је СДК телефоном у току истог дана враћао вншак. ПОРТРЕТ РЦ И СШ РЦ • НЕПРЕСУШНА ЖЕЉА ЗА РАДОМ И ЉУБАВ ПРЕМА ДЕЦИ, ВРЛИНЕ СТАРОГ БРАВАРА Радомир Новаковић, главни благајник ИВТ „Браико Крсмановић” у Параћину, узор је поштења. Недавно је и званич но добио захвалницу — призБлагајник Новаковић. на нашс питање: Да ли је новац мо гао да задржи са себе — одговорио је: — Свакако да сам Змогао, али би онда мој колега у банци, због мањка могао и •кривично да одговара, јер би испало да је новац узео иако ; то уствари није, a то би тешко iycneo да докаже. Истовремено | би и благајна СДК остала ;„краћа” за наведену суму. Та- ;ко је то у благајничким пословима. Имајући све то у виду, у име СДК филијале у Параћину, директор Раша Несторовић, захвалио се и званично 2. априла ове године Радомиру Новаковићу, благајнику Фабрике штофова, за поштење у обављању свог посла. Л>. Ц. МЛАДИ САМОУПРАВЉАЧИ НА ТЈЕНТИШТУ После успешно заврше не Школе самоуттрављача, тридесет и пет сврше иих полазника из СФС извсло је заједничку скскурзију до историјског места ТЈентиште. Екскур зија је трајала три дана и ималв је научни карактер. Успут су посетилн историјске музеје у Титовом Ужицу и Фочи. На спомен костурници у Тје нтишту млади самоуправ љачи су положили венац. Када иа улици срстнете чика Стеву ВуЈачића, машин-бравара у пензији, нећете при* метити на ње.му Н1гшта што би га издвајало од средиис у којој живи, јер је чика Стева прави „мали човек, каквих је у нашој средини бсзброј. Са 71 годином на плећима, чика Стсва изгледа као да.му је бар десет мање. Он то објашњава тимс што и данас воли да ради, иако је пензионисан још пре 13 година. — Међутим, ако се зна да чика Стева ради од cBoje тринаесте године, и да ie у служби био читавих 47 година, онда нијс тешко заклуучитн да је њему рад постао животна потреба. За чика Стеву постоје само два света, ко« ји одржавају равнотежу у његовом животу. На једној страни је идила породичног живота, а на другој свет машина и алата. 0 тајнама браварског заната, чика Стева је у ста* wy да говори сатима, баш као и о својој по* родици, нарочито унуцима, са којима га мо* жете стално видети у природи, поред реке. Волео је да путује и мења места боравка, а и данас у шетњи превали 15 до 20 киломв’ тара дневно, што му помаже да одржи свежину својих старачких година. Његова блага природа, л>убав према човеку, раднику, прерасла је 19/2. године у бунтовну, пуну мржње према експлоататорској класи, и те године је чика Стева учествовао у великом радничком пгграјку у Велесу. Y једном руднику на Косову 1924. године, чика Стева је одржавао револвере за бушење камена, који су рударима доносили сред« ства за живот, а само десетак година касније, у Крагујевцу 1930—1933. је радио на про изводњи пушака. Y Параћин је дошао 1926. године и запослио се у 'ондашњој Теокаревићевој фабриии штофова, Напуштао га је само за време одисеје ,у Крагујевцу, одакле се враћа у Параћин, где га затиче и друти светски рат. Пбслератни период je донео смиреље у њетов иначе буран живот. Посвбтио се само раду и породици. Пензионисан је 1961. године, али је наста« вио и као пензионер да испуњава своје слободно врме радом. Није то неки велики рад, пбправи по неку браву пријатељима, али је и то довољно да га врати у његов свет алата, без кога не може. Ипак, чика Стева се није задовољавао. само радом на радном месту. Бавио се’и спортом. Прво као голман у школском тиму, a каоније и члан Управе ФК „Трговачки’л из Параћина, пре рата. И данас је навијач ,Јединства”, а посебно воли и цени спортску и фер игру. Зато ако замолите чика Стеву, онако чилог, пуног непресушне доброте и љубави према раду и човеку, увек спремног да прија- . тељски пружи руку, да вам поправи браву, или било пгга друго, будите сигурни да вас неће одбити. Дејан Јовановић УМЕСТО РЕПОРТАЖЕ ДОКТОРЕ, САДЛ ЈЕ БОЉЕ ■ Тренутак на Интерном одељењу градске болнице Шеф Интерног одељења је доктор Коцић, који посетиоцима. делује вео.ма у.морно док испија гутл>ај кафе и пали цигарету за цигарето.м. Креће се широким растегнутим корацима по ходнику који је утоиуо у полутаму облачних поподнева. Жали се да је Оделење пуно, ниједан слободан кревет. Узрок је нагла промена времена која се рефлектује на погоршање болести, код астматичара и срчаних болеоника. Понеко од њих болесним кораком прошеће кроз ходник и са страхопоштовањем промрмља јутарњи поздрав доктору и забринуто посматра кншне капи што се разбацују по окну. Ради се без прекида: пријем болесника, визита, хтггни случајеви, специјалистичка служба. Забринутп за здравље, људи дефилују Одељењем, распитују се и снисходљиво ослушкују коначан ехо докторске дијагаозе. Из болеоничких соба, заједно са жамором, куља мирис лекова, толико карактеристичан за болницу у којој се води свакодневна борба за живот. Кревети поређани у суморној димензији просторије. Начичкани бледим физиономијама, грозничавим погледима, умориим покретима. Ту су и млади и стари, понеки голобра« ди дечачић који се резгнирано .мири са терагтијама, шприцевима и мислима о тренутку када ће доктор коначно потписати отпусну листу. Y нервозним гестовима доктор Коцић приступа оваком кревету, рутинирамо раз* грће покриваче и предаје се кошчатим упалим прсима у којима срце куца дисхармоничним тактовима. Пожутелил! прстима испи« пава отеклину абдомена, загледа се у мутни сјај беоњача и.упорно трага за здрављфт које се понекад тако перфидно крије у сплету људског ткива. На питања: како је сада, врло често добија одговор: — Докторе, сада је бол>е! Искрен смешак и корак дал>е, до следећег. Слушалицом тапка по леђима уз бупкање дисаја, лице добија озбиљан изглед, сав је у напону покрета као да је то што тражи баш ту, на дохват руке. Узгредна коноултација са колега.ма и коначан закључак. To што они кажу само је њима знано. Да би се разбила мистичност падне по нека шала, Шалу је бог створио и у болници. Сви су одахнули, јер доктори могу да по.могну и нечим другим сем лековима и шприцевима. 'Y соби шефа Одељења разговор је сасвим обичан, креће се токовима далеко од болести и стрепње. Постоје практичне ствари у којима лекари казују обичним резонима. Са* станци и расправе, нерешени проблеми фи« нансирања здравбтвене заштите, борба за 'адекватне личне дохотке. Читава бујица констатација л реплика тако да је тешко врати- 'ти разговор на тему болесника и лечења тако опасних болести са којима се интерна ме. ДОКТОР ДРАГОЉУБ КОЦИБ дицина ухватила у коштац. А та борба се релативно успептно води заједно са техничким напретком и докторском интуицијом да ухвати невидљивог узрочника коме понекад ни микроскоп не може ништа. Постављам црно питање: умире ли се на овом одељку болнице? Коцић гаси опушак: испод утврћеног нау* чног минимума. Ондакада је наука немоћна, мемоћан је и доктор. Са жаљењем. констату- • је смрт иако су употребљени најбољи лекови. Листам каталоге светских фабрика лековаса фотосима и постерима финих паковања, све je то примамљива роба која се растура по оветском тржшпту да би се омирила у ладицама болничких амбуланти. Вече полако надире у бдшкринуте пјјозо- • ре заједно са наглим пл»усковимаг 'се утркују, Ходни^ом клопарају болеснн .вд&аии у тишини за коју Иво Андрић рече да ie „бездужна санаторијумска". Долази јбш једна ноћ када болест кидише у вреле болеоиичке кревете, у ковитлацу бесвести. Носим у реверима капута отужни мирис бочица.пеницилина иабацаних у корпу за отпатке. МожДа ће ова ноћ за доктора Коцића бити само комади времена разбијани телефонским позивима и сањивим корацима -према одељењу где ја чекају хитне интервениије у полулграчној докторској соби, када неће иматн времена да пита оно његово: како је сада? Одговор ће изостати све до следећег дана када ће се, по ко зна који пут, понбвитн: — Докторе, сада је бол>е!!’ , Саша Букић A. ЗА ЗАЈЕДНИЧКУ СЕДНИЦУ СВИХ BERA 1уДоношење програма рада Скупштине и aewmt већа и других колегијалних органа. 2. Информација о резултатима дискусије о Урбанистичком плану града (Одлука KOja замењује План), са освртом на општу политику урбанизације насеља у Одштини и при* мену новог Закона о планирању и уређењу простора. 3. Анализа периодичних оОрачуна организација удруженог рада за период јануар — март 1974. године. 4. Аиализа периодичних обрачуна органи«- вадија удруженог рада за период јануар — март 1974. године. 5. Оцена кретања запослености, запошљавања и незапослености, са предлозима елемената за Самоуправни споразум о крнтеријумима за запошљавање на територији Општнне, а посебно приправника. 6. Разматрање дејства иструмената прописаиих за финансиранл буџетске н друге оппгте потрошње и припрема елеменаЈа за самоуправни споразум о издвајању средстава за финансирање интересних заједница и алимитараље фоИдова Оиштине. 7. Интеграцион^ кретања у организацијама удруженог рада са посебним освртом на погребе интегрисања комуналне прпвреде. ЗОРАН ИВАНОШЖ: ДАНАС ЈЕ ЈЕДНА ИОВА ПЕЖНиСГ . ЛЗ «ИСТА МИРА ПОВАСДА X ЉЕНОМ KOAEHY ПРОГРДМ РШ 8. Ииформација о извршењу буџета (периодично), са евантуалним предлозима за р& баланс буџета. 9 Разматрање Извештаја о раду Скуппгтине општине и њених органа, организација и установа, као и интересних заједница и фондова Општине ,и других за које је предвиђено да подносе свој извештај о раду Скупштини. 10. Информација о испитивању порекла имовине. 11. Разматрање стања и предлога мера и прописа о организацији и спровођењу припрема за народну одбрану. . 12. Аналнза по завршним рачушша организација удруженог рада. у привреди и непривредним делатностима. 13. Стање објеката комуналне привреде и објеката у општој употреби (водовбд, канализацнја, улице, путевн п др.) са предлозима мера за бржу изградњу и побољшање услова за њпхово одржавање. 14. Информација о спровођсњу мера н прописа о основама Аруштвене самозаштите, га освртом на конституисани рад самоуправннх друштвених контролв у организацијама улпужсног рада п друтим оганизашпама и зајслнппама у Огшпинп. 15. Анализа оствапења планова п програма др7П1твепо*еконо.мског развоја прпвреде у Ошптинп са прсдлознма мера за даљп развој. Б. ЗЛ СЕДНИЦЕ BERA УДРУЖЕНОГ РАДА 1. Инфор.мацпја о могућностима уписа ученика у школе II ступња у тпколској 1974/75 ГОДИ1ГИ. Информација he се разматрати на Заједничко{ седнвпп Већа и Сиупшпше заједниие обрпзп»»ан,а. 2. 0бнм4и начнн кредпгигтња пољопрпвреде, као и осврт на могућности удруживана привреде друштвеног свктора н примени Закона о удруживању индивидуалних пол»опривредних произвођача. 3. Кретање цена и трошкова живота, друштвеног и животног стандарда. / 4. Анализа о спровођењу прописа о опорезивању грађана са предлогом мера. 5. Организација службе медицине рада. 6. Анализа о стању и проблемима занатства-на територији Општине. 7. Осврт на стање и мера за дал>и развој угоститељско-туристичке привреде на тери* торији Општине. 8. Програм мера здравствене заштите стоке за 1975. годину. 9. Информација о пословању општинских фондова (пернодично и годишње). 10. Информација о конституисању интереchiix заједннца. 11. Проблемп материјална необсзбеђеннх лнца, са анализом кретања социјалних да* вања. В. ЗА СЕДНИЦЕ BERA МЕСНИХ ЗАЈЕДНИЦА 1. Информација о сфсктпма новнх мера у стамбеној политнцл са осврто.м на про.мену проппса на стамбене области. 2. Стањб, проблеми и предлозн мера за унапређење метода рада месних заједница и зборова радних л»уди н грађана. 3. Органнзација здравствсних станпца и амбуланти у селима — досадашњн пробле.мн и преллозн мсра за рационалнију и ефикаснију оргаш1зацију. 4. Информапија о бесправној нзградњн н ттредузимању епснтуалнчх мера за сузбијале бесправне нзградљс. 5. Покретање пнтиНатива и прппреме зв звк Mv«i4Rn’»p симорппппнпх споразгма и лруштвеппх договора о пптан.пма од зајелннчког шггерсса за месне заједнице. 6. Информација о стању и проблемима у вези са расправљањем самовласних заузећа земљишта у друштвеној својини. Т. Информација о проблемима јавне хигијене у граду и осталим насељеним местима са предлогом мера. Г. ЗА СЕДНИЦЕ ДРУШТВЕНО- ■ПОЛИТИЧКОГ BERA 1. Информација о раду Службе унутра« шњих послова на сузбијању криминалитета, са посебним освртом -на криминалитет у при» вреди. 2. Информација о раду Службе унутра« шњих прсдова у вези са путним исправама за прелазак државне границе и контроли странаца. 3. Појава васпитне запуштености и деликвенције на теритррији Оппгпше. 4. Информација о вршењу инспекцијског надзора са посебним освртом на промет сто* ке и вршење услуга. 5. Информапија о стан>у прекршаја против јавног реда и мира и безбедности саобраћаја. 6. Стање и проблемн у области прекршајне политике. 7. Рад правосудних рргана са посебгасл оо врто.м на казнену политпку. 8. Рад органа управе (периодично) са по* себним освртом на рад ппспекцпјскнх слу* жби, Службе друштвених прихода и органа за унутрашие послове. Y оквиру овог Програма нису програмирани задаци у вези са нор.мативно.м делатношћу Скупштине и развојем полнтичког спстема у Оттштини. Ови залапи су всћ предвиђенп Статутом Општнне, Одлуко.м о спровођегву Ста« тута и одговорајућим законскпм прописнма, па ће се за њихово реалпзовање. ако буде потребно, донстн посебан Акцнони програм. Поред матерн.јала прелвнђеног овпм Програмо.м највероватнпје је ла he у току реалнзоважа овог Програма доћн до разматраља и других актуслнпх питања која he се као таквп нп.метн\ти. Нека ‘питања која су дата у наллежност појелттог већа. зависпо од карактера љпхове обпахе рачматпаће сс на Зајолппчкој ееднп. Ш! два плн впте пећа и OAronanajvhc Ск ’пштине Јпггересне заједннце.

14 ДАНА СТРАНА 5. Вестм из Фабрике бомбои „ЛрЛиг Y Фабрицп бомбона и ратлука »Дараћинка” нзграђена јс бутан станмна п пуштена је у погон још једна комплетна линија за производњу обландн, капацитета 120 тона годшнње. Пуштањем у производљу нове лимије, производња овог артнкла се двоструко повећава. Продаја на тржишту јс обезбеђена. За саврсмену опрему ннвестираио је милион динара. V пробну производљу пуштен је аутомат за производљу »ДЈентол пастила”, које су до сада ручно рађене. Вредност ауто.мата је 800 хнљада дннара. Поред тога „Параћинка” је купила нову опрему за мерење и паковање бомбона, чија је вредност 700 хиљада динара, а која финални део технолошког процеса пронзводње повећава за 1000 килограма у, једној сменн. На тај начин Фабрнка се ослобађа једног уског грла у производњн. ВЕСТИ ИЗ „ГРАДИТЕЉА" м ши«мш Грађевинско предузеће „Гра дитељ" из Параћина почело је ових дана са монтажом нове сепарације шљунка, која је ло цирана у близини садашње шљункаре односно преко пута железничке станнце. Из разговора са техничаром градилишта Слободаном Јелисавчевићем сазнали смо да радови на монтажи теку нормал но јер је опрема која је купл>ена од предузећа „Челик” из Крижеваца стигла као и њнхо> ви монтери, тако да се целокупна монтажа објекта очекује да буде готова краје.м ове. недеље. ' Сз иуштањем у рад овог об- ‘јекта Грађевннско предузеће „Градитељ" очекује много, јер ће то битн внсоко акумулатив на радна јединица која ће сна бдевати квалитетним моравским песком п шљунком, грађевинаре овог дела Србије. По тражења за овим граћевинским материјалом је велика па се очекује да he све количине бнти продате. Истовремено у непосредној близини сепарације шљунка за вршено је бетонирање платоа на коме ће битн подигнута монтажна хала за вознп парк, као и за друге радионице. Радови се обављају ужурбана јер на месту где се сада налази возни парк по пресељеY „Параћннки” је недавно отворен ресторан друштвене исхране у коме радниии добијају ручак за 3 динара, а остатак, до економске цене, регреснра Фабрика. Д. Г. ИЗ СФС НОВА И МОДЕРНА «донд Y част 7. јула, Дана ус танка, у Српској фабриш< стакла биће пуштена у рад нова мешаона, ко 1а је последње дсстигнуће те врсте у стакларској индустрији. Са овом модерном мешаоном биће убрзан процес производње, и пећи ће бнти брже снадбеване потребним си ровинама. њу у нови објекат биће подигнута пова вишеспратница у коју ће бити усељени пензнонери и остали радни л>уди Hamer града. ИЗ „BYKA КАРАЏИНА" \ БРИГА ЗА CTAMBEHY ИЗГРАДЊУ Графнчко предузеКе ,,Вук Ка раџић”, као н остала предузећа у нашој Општини’ води брн гу о стамбешш проблемима својих радника. Прошле годпне је први пут доделила кре дите својим радницима за подизање кућа, а такође је купи ла и два стана у солитеру, који се подиже иза Робне куће „Београд”. Ове године обезбеђено је 20 милиона динара, та ко да ће већи број радника до бнтн кредите за адаптацију, до градњу старих и изградњу новнх кућа. Напоменимо још и то, да је колектив усвојио и правилник о додели станова и кредита, тако да неће бнтипро блема око изградње станова. Ж. Милосављевић БАН№ NM ДОХОЦИ 1ИК0 ПЕ MNUE Y складу са донетим закључком Скупштине општине, Југословенска инвестициона банка — филијала Параћин почела је да нсплаћује личне дохотке преко штедних књнжица. Интересовали смо( се како тече оваква исплата доходака. и ево што су нам реклн у Инвестиционој банци. Цил> оваквог начина исплате је стварање услова за превазилажење проблема неликвндностн и пратећих тешкоћа, које се јављају као последица медостатака обртних средстава, „односно у цил>у стварања могућности за обезбеђење извора, средстава, како за стабилизацију привреде тако н за Јвену даљу експанзију у складу са планом привредног разноја нашег подручја". Пртичањем лнчннх 'доходака преко штедних књижица ствара се могућност да пословна банка на тај начин обезбеђује трајна обртна средства. Лични дохоци се могу подизати преко целог месеца на хцалтерњма банке уз камату од 7 одсто. Предност ових штедиша огледа се и у томе. што при одобравању свих врста кредита имају првенство. Овак вим акумулирањем средстава омогућиће се и боље финансирањс потреба овог подручја, које нису тако мале. УПИСНИЦИМА ЗАЈМА ЗА ПРУГУ БЕОГРАД - БАР Ових дана почела је кампања око исплаћивања обвезнина за пругу Београд — Бар. Поучени лошим искуством у исплаћивању обвезннца за изградњу Скопља, Инвестициона банка Параћин пронашла је решења овог проблема. Банка ће обвезнице.преузети од уписника зајма. и у замену за њих издати штедне књижице, само под условима: —‘ Да уписник зајма орочи номинални износ обвезннце, увећан за интеркаларну камату, на време колнко иначе траје исплатни перпод обвезнице; — Банка ће уписнику зајма, који испуни услов из претходне тачке, у замену за обвезнице отворити штедну књижицу на орочени пзнос и обрачунавати и платити камату по стопи од 8% годишње, почев од 1. X. 1974. године. Интересоваље уписника зај; ма за овакву врсту штедње је врло велико, a to he умногоме олакшатн пословање ове банке. Д. Анђелић РАЗГОВОР V3 ДАН САМОУПРАВЉАЊА HWUNNIIWll ИСТАКАО ЈЕ Y РАЗГОВОРУ ФШШ МИЛОЈКО МИЛОШЕВИН, ПЕНЗИОНИСАНИ СТАКЛОДУВЛЧ, ПРЕДСЕДНИК ПРВОГ УПРАВНОГ ОДБОРА СРПСКЕ ФАБРИКЕ СТАКЛА Најзначајнији дан у развоју радннчког самоуправљања је 27. јуи 1950. године, дан када је Народна 'ску пштина ФНРЈ донела Основ ни закон о управљању др- 'Жавним привредним прсдузећима и вишпм привредним удружењима од стране радних колектива. Тај датум означава почетак нове етапе у развоју нашег друштвено-политичког и привредног система. Међутим, још прс овог да тума, у једном броју радних колсктива широм Југослави је пришло се формирању органа радннчког самоупраСА ЈЕДНЕ СЕДНИЦЕ УПРАВНОГ ОДБОРА СФС ИЗ ВРЕМЕНА КАДА ЈЕ ЧИКА МИЛОЈКО БИО Y ЊЕМУ ДОДЕ/1А ПРИЗНАЊЛ СТАКЛАРЦИМА вљања на експеримснталној основи. Међу тим колективима нашла се н наша Српска фабрика стакла. Од фор мирања првог Радничког са вета ове фабрике, радничко самоуправљање је прошло више фаза развоја, али његов је основни цнл> био и остао до данас, да се раднику омогући што непосредније учешће у одлучивању о пословању радне органи* зације, о њено.м развоју и о расподели дохотка и личних доходака. Поводом празника, Дана самоуправљања, разговарали с.мо са председником првог управног одбора Фабрике стакла, Милојком Милошевићем, пензионисаним стаклодувачем из Параћина. Y пријатном и непосредном разговору чика Мнлојко је изнео своја сећања на дане 50-тнх година када се радило и борило за сваки успех фабрике пре свега срцем и ентузијазмо.м, на дане када је донет Закон о избору органа радничког управљања. — Ми радници смо овај закон дочекали са одушевл>ен»ем, јер тиме је нама указано велико поверење. Радовали смо се и плашилн у исто вре.ме, јер то је био одговоран задатак а ми нисмо имали иикакво искуство. Спровођење избора није ишло баш глатко, јер од радости нисмо ни гледали на нека правила и прописе, већ да се што пре обаве избори. Ипак, некако смо се снашли те су они пзвршени на задовољство читавог колектива. Тада сам од својих другова изабран за председника ггрвог Управног одбора. Тај нзбор је била почаст за мене, обичног радника, који је од 13 године живота радио за друге, и коме нико никада ннје указнвао ни дужно поштовање које изазива реч човск. Бпо сам срећан, и кроз сав мој рад на том послу, a 14 година сам провео на тој дужности, трудио сам се да докажем да ми радници мо жемо да управљамо фабриком и да сами бринемо, о раду, пронзводњп, дисциплинп, норми, изградњи... Мора.м признати да у прво време, при доношењу одлука, некако смо се снебивали, некако нам је изгледало невероватно да радници сами одлучују о раду и будућ ности фабрике, али ... године су показале да су сва наша тражења правог пута у са.моуправљању, дилеме, успесн и неуспеси само обавезни пратиоци победе радничке класе. ПОЈАВЕ ЗАБ9№Н МММВМ ши ш На простору између улица Буре Салаја, Ивана Мплхтшовића н ФТМ „Пролетер" за потребе Фабрике штоЛова, ГП „Гралитељ" гради станове; две зграде са једном самопослугом. РЗдови на једном делу објеката су при крају и теку нормално. Међугим, станари из блока зграде иза ове грађевине, у улици Ивана Мплутиновипа бб, огорчени су налпоступак одговорних овог предузеба. Неи.мари су заград^ли пролаз између зградс где станује велики број радника Фабрике штофова и новог објекта који је у изградњи. И тако они из улаза са источне стране морају да обилазе зграду, која није баш мала, уместо да и.м је обезбеВен и осигуран пролаз од неколико метара. На молбе станара и кућних савета, сви одговорни су се оглушили, чак и инспекција, која би требало да реши овај пробле.м! Р. Веспћ Светска енергетска криза која је избила прошле године, и која још увек на некп начин траје, направнла је хаос у светској привреди. Цене су вртоглаво расле, у извесним областима, може се рећи, и неконтролисано. Инфлација (пуштање у оптицај више новца него што то дозвољава економска моћ једне земље) захватила је скоро све земље света,' па и оне економски најмоћније. Наравно, у вртлогу тих збивања у светској привреди нашла се и наша земља, а с тим у вези и човек као потрошач. На крају ови економски потреси знатно су утицалп на смањење куповне моћи потрошача, односно личног стандарда. Y време када су нафта и наф тинп дернватн бпли међу' најјефтннијим енергетркнм 'горивима многа домаћинства, па често и сеоска, преоријентисала су се на употребу лож уља. Арапске земље незадовол>не својим екномским положајем у светској привреди прошле годнне су цело.м човечанству ставиле до знања да су оне врло значајаи светски фактор кад је у питању производња „црпог злата”. Захваљујућп угледу Југославнје као нссврстанс земл>е мећу арапским песврстаним земљама, н доброј економској сарадњи са земллма, у пашој земљи та криза иијс се одразпла у толикој мери као што јс то био случај у НСК1Ш лругпм западно-европскнм земљама. Па ипак, потрошња лож уља је знатно сма« ИЗ „ШУМАДИЈЕ" ПОВРАТАК УГЉУ И ДРВЕТУ © Y ВРЕМЕ КАДА CY НАФТА И НАФТИНИ ДЕРИВАТИ БИЛИ MEBY НАЈЈЕВТИНИЈИМ ЕНЕРГЕТСКИМ ГОРИВИМА МНОГА ДОМАНИНСТВА, ПА ЧЕСТО II СЕОСКА, ПРЕОРИЈЕНТИСАЛА CY СЕ HA YITOTPEBY ЛОЖ YA>A © СВЕТСКА ЕНЕРГЕТСКА КРИЗА УТИЦАЛА ЈЕ НЛ ПОВРАТЛК YE/VY И ОГРЕВНОМ APBETY © „ШУМАДИЈА” OOYP МАЛОПРОДАЈА ¥СПЕШНО УДОВОЛјЛВЛ ПОТРЕБАМА ПОТРОШАЧА И ПРАТИ OBY ПРЕОРИЈЕНТАЦИЈУ њена после поскупљсња. Произвођачн neliii на лож vajc моралн су да се преорн.јентишу на пропзводњу других производа, док је са лруге стране нагло порасла продаја ч производња nchii на чврста горива, а тим и потрошн.а угл»а ч огрсвног дрвста. Пре.ма подацнма којс с.мо добили у Трговинско.м прсдузеИу „Шумадија” лако се долази до закл>учка ла јс наша горња констатацпја тачпа. V току 1973. годппе „Шумадија” је за потрсбе rpabana Општипе ПараИни и Ражап> vronopiiAa п испоручила око 16.000 топа угл>а разних врста н око 1600 м» огрсвног дрвета. За 1974. годину уговорено ,је 20.000 тона угл>а и ревног материјала једино одобрава ТП »ЈПумадија”. Обзиром на то да је цена електричне енергије знатно порасла (сада је цена струје за домаћинство, дневна потрошња 52,50 ciapiix динара, а ноћна потрошња 28, 50 ст. дин.), очекује сс још већа потражња утља, огревног дрвета, па п бутан гаса..3бог ове и других околности ТП „Шумадија” апелује на све тколе и установе на теритс.рији наше Општнне да што ie моп'ће пре нзврше требоваiE»a потребних количина огревног матерпјала. На крају, с обзиром да потрошачп највише троше угал» „Крека" да их упознамо шта је све укалкулпсано у цену једне тоне углл: 127,00 дин. цена по фактури, 4,00 днн. товарни лист, превоз и мерење 90,00 дин., мерење на друмској вагп 5,00 дин., истовар 10. дпн., контрола мера вагона у Параћнну 3,00. днн., прсвоз од железничке станице до потрошача за град Параћш! 40,00. дпн. ц раз. лпка у цеии 17.50 дин., што укупно износи 296,50 дпп. Према речима друга Зорана Станковпћа, в. д. директора OOYP-a Малопродаја, разлика у ценп чссто нс може да покрије њиховс трошкове, поготово код вагопа у којнма долази мање од 20 тона угл>а. I Л. Кнежевнћ 3000 м3 огревног дрвета. Поред тога, повеКана је п набавка бутан гаса. ООУР Малопродаја је иабавку и испоруку огревиог матсрпјала оргаппзовала врло добро. Већ сада је потрошачп* ма нспоручено око 50% уговореног матсријала. Од укупне колпчпнс наручепог угља само ра.пшцима Српскс фабрнке стакла 6iihe испоручено око 6000 тона угља. Колпко је ТП „Шумадпја” водило рачуна о својим потрошачима внди се н по томе што је њихов радник радпо на обради око 2500 елабората за кредит у самој Фабninui стакла. Кад је рсч g кредитима да кажемо и то да у Средњем Поморављу, Ресави п Левчу кредит за пабавку ог-

СТРЛНЛ6 1-1 да:.а .f-i' < - ПОГЛЕД ЈМ ОШ „25. МАГ’ У ПОПОВЦУ САРАДЊА ШКОАЕ И МЕСНИХ ЗАЈЕДНИЦА ни? корисних АКЦИЈА Матпчна. Основна школа „25 мај” у Поповцу заслужује сва ку похвалу, а у првом рсду Са вет школс који се побртгнуо дз деца у истуреном одељењу у Буљану пнју лепу и злраву во ду. Досадашњн бунар код шко ле, одакле се углавнлм пила вода, пмао је лошу воду. чију је употрсбу санитарна инспек ција забранила у више навра та. Зато се савет школе побринуо, и у сар.адњи са Месно.м заједнпцом доведена је вода прпродним падом са дал>нне од 660 метара. Школа је обез бедила црево н материјал у вредности од око 25.000,00 ди нара, а грађани су самн оба вили потребне радове. Сада те че лепа и здрава вода. Задовољни -су и они којп тренутно и мају ђаке, и они који ће у бу дуће имати, јер неђе више стра ховатн да iim деца не оболе Проблем гптјаћс воде је овим трајно решен. Поред тога, наши грађани треба да захвале школи што се побринула да оградп школско дворшите у дужпнп од 70 метара поред пута, гле стално прблазе моторна возила. Дон>и део ограде је од бетона, а гор њи гвозден. За њу је утрошено 17,500,00. динара. Сада она иије само украс села, него н корист ,јер спречава могућност да дође до несрећних случаје ва. Ошприцане школе у Стубнцп и Забрези ЧЕПУРЕ S иии ин V оквнру рсгулацпје слива Вслпкс Моравс и овс годвне на подручју наше Општнне нз водпће се обпмиц радови на три радилитта. Како иам је ре као Душан ДимптрнЈевиИ, дпрсктор водопрпврсдне органи* зацнјс „Буприја”, пнвсстираћс сс четнри мплпона дпнара за завршнс радовс па pcivAauiiin рскс Црнпнс, од њсног yinha у Мораву до Фабрнкс штофова „Брапко Крсмановпћ". Крај Црннце су претпрошле, прошле п ове годппе изгоађени левообалнп п деснообални насипи дугп чстпри нпо километра, а речпо корито је исправљено, проивгрсно и на угроженим мести.ма осигурано каменом. Друго радилиште је крај Be лнке Мораве. И овде се ради о завршнпм радовима на изградњи насипа од ушћа Црнице до ушћа Сикиричког потоПоред Буљана још два селв су извела радове на преуређе њу школа и других објеката. V Стубици је ошприцана фа сада школе, обетоннрано је иг ралиште за одбојку, а доведен је и водовод. Укупна вредносз радова је 3.000,00 'динара. Школа у Забрези је такође ошприцана, а ограђемо је в тпколско двориштс у дужинн од око 140 метара. Поред тога је урсђен сеоски бунар и доведен вбдовод.. Вредносг радова је око 3.000,00 динара. Y овим селима као и у Буљану грађани су сами обезбедилв потребну радну онагу. Ово све показује колико је корисна сарадња школа п Мес них заједнпца у овим селнма, што је за сваку похвалу. с. Б. Из листа „БудућносШ“ (6) ИГИ» ШШСКЕ ОГРАДЕ Одељење Основне школе „Бу ра Јакшић” у селу Чепуру ода вно мучи муку са уређењем школске средине. Ограда око школе је потпуно пропала, пла тна од трулпх тараба су попадала, a' читава слика личи на све, само не на iukoackv оредину, За поправку ограде годинама су тражена решења и новац, који није могао да се нађе, с обзиром, на врсту таквих трошкова и цене радова. Коначно, ове године су се ангажовалп другови из Месне заједнице Чепура, пре свега шеф Месне канцеларије Марковић, и у заједницн са Радном заједницом матичне школе у Параћпну, обезбедили су сул<у од 35.000 динара за израду модерне и функпионалне ог раде која ће и улепшати простор око школе и омегућитн ученицима несметани рад у дворишту. Кроз неколико дана радови ће почети и биће за вршени до краја августа, односно, за почетак нове школске године. Овај ттример сарадње месне заједнице и школе је веома карактеристичан и указује на чињенпцу да је школа . ипак део друштвене средине у којој деца уче и живе, и' да све то представља бригу читаве заједнице, а не' спорадичне ини цијативе и сталне жалопојке каквих је, на жалост било у блиској ирошлости сувише. С. Б. ка. Вредност радова јс четири ! милпона и 280 хил»ада динара. ј НајвеИе радилиште на под- I ручју нашс Општине је из.ме- ( by ссла Сикнрнцс н Горњег Ј Видова. Овдс се регулишу Си- < г.причкп поток к градс се на- , сипп па лсвој и дссној обалн. с Врелност радова је 9 милиона - II 170 хиљада дипара. На ово.м { радплишту учествоваће н ом- # ладипскс радне брпгаде „Мо- о рава 74”. Вредност радова, ко { је омладина треба да уради, | јс два милиона динара. , » Одбрамбени насип на десној ? обали Мораве од ушћа Црнн- $ це до Сикиричког потока и де f снообални насип уз- Сикирички. Ј поток бране од поплаве села ? Доње Видово и Чспуре, као и : око 4 хил>аде хектара плодне » органице. ј д. г. ■■ U »И НЕШ Грађани Поточца узвратиће пријатељску посету селу Вашицама у Срему 4. јула, које је већ било гост Поточцу за Дан младости 25. маја. Преживели борцп са чувеног Сремског фронта обићи ће спомен гробља палпх другова. На спортској приредбн сусреће се фудбалери- ових села, а увече ће гости извести' програм „Вече народЛк песама и игара из Поморавља". / Грађани Вашица и Поточца желе да овакви пријатељски сусрети постану традиција. интервју ДОМ КУЛТУРЕ -НАЈВЕЋА БРИГА РЕКАО HAM ЈЕ ТИХОМИР СТАНКОВИЕ, ПРЕДСЕДНИК СКУП1ИТИНЕ МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ГОРЊЕГ ВИДОВА о СА ЊИМ СМО РАЗГОВАРАЛИ О ТЕКУИИМ ПРОБЛЕМИМА СА КОЈИМА СЕ CYCPEHY 1РАБАНИ ОВОГ СЕЛА • Који је најважнији задатак у Програму активности Месне заједннце који је недав но усвојен? — Изврпшти генералну оправку Дома културе, чија је кровна конструкција потпуно пропала. Због тога смо завелн месни самодопринос пре две године п то: један одсто нз ли чног дохотка и два ипо одсто на доходак од прихода на пољопривреду. Због сталног по раста цена материјалу и услугама, не можемо да отпочнемо са поправком. За помоћ смо се обратилЈЈ Заједници за културу. Иначе, у Дому ради библиотека, сваке суботе се дају филмске представе и користи се просторија за стони тенис. ® Како су грађани задовољни снабдевањем? — Са „Шумадијом” смо нагтравили договор око отварања савремене продавнице, на делу плаца који смо одвојили. Са њом би U снабдевање било потпуније и грађани задовољнији. ® Какве. су саобраћајне везе за градом? — После акције пошљунчавања сеоских и пољских путева, коју преузпмамо, заложићимо се код „Велмотранса” да успрстави аутобуску линију Ратаре, Горње Видово, Сики-, рица за све радничке смене и грађане. М. Димитријевић тривш Град Параћин do 29. јуна контрахирао је укупно 27 вагона житарица. Од овога је контрахирано 13 вагона белих житарицл. Основне органилачнје фронта v граду такмиче се мсћусобно која he организација. успети дп оствари najeehu проценат контрпхкрања житарица од произвокача. Лктивнсти фроита обилазе своје улице указујући произвоћачи.ма на добре стране контрахирања и на зиачај контрахирања за из?.раднА> земље. Поред тто у свим основним органнзацијама одржан јс низ конференција на којима је народу објашњавано о условима и потреби контрахирања. V срезу napahtiHCKOM резултати контрахирања no се лима јесу различити. ПоЈедина села остварују са успехом контрахирање и нпебацују планске задатке које је фронт себи поставио. На нрвом месту је село Крсжби.- нач а за њим долазе Г. Мутница. Главица са Давидовцем и Плана. Слабе резултате дају села Дреноваџ, Бошњане, Бмсиловац и Чепуре. Село Чепуре контрахирало ie свега 21.610 кг. пшениие. Интересантно ie да је*Г- Мутница контрахирала веће количине житарица од богатих и најжигороднијих села у срезу: Дреновца, Бошњана и Бусиловца. Слаб pad фронта и масовних организацша поједи.' них села јасно се одразио у неуспеху контрахирања у тим селима. Село Бусиловац, на пример, и ако је далеко економски јаче od суседног села Крежбинцл, контрахирало је свега 21.262 кг. шиенице, бок ie Крежбинца конрахирало 49.500 кг. пшенпце. Уклацањем досадашњих недостатака у раду и већим активизирањем у раду фронта појединих села, мопи he се једино постићи задовољавајући резултати у контрахирању. [ Чепуре 23. јуна > Контрахирање житарица у селу Че-....г не daie же- ► љене резултате. Узрок овоме је слаб pod фронта и ак- ! тива Наробног фронта, који и ако је офоо.мљен на време, није преузео никакве мерс da се најшире масе упо. [ знају са прописима и условпма контрахирања. Неактив- ► ност od6opa фронта јасно се audit из те околнбсгси што ! ни после четири daua бобивене плакате, у којима се > правилно обавештава нароб о контрахирању, месни [ фронт није истакао, тако da /е тек заузимањем беле1 гат фроћта који је no питању контрахирања обишао село плакат је пронаћен и истакнут на eiiduo место. Слаб успех контрахирања резулатат је и небовољне свести и залагања, noped оббора Фоонта, ti noieduHtix обборника народне власти. Тако одборници Живко АнTOHuieeuh. Димитрије Димитријевић и Живојик Andpeiuh hucp ни најмање количине жита контрахирали и ако ) rv имућног стања. Od чланова месног оббопа- ф^онта | Padocaae Марковћ, Данило Милетић и Божибар Ракић такоће нису нашли за cxodno da контрахирају жита- ; рице. Све ово рица у селу показује да неуспех контрахирања житаЧепуре јесте резултат негативног држања баш оних који су требали da 6ydy пример dpyitLMa о томе како треба paduru. Huje ни чубо гито произвоћачи села Чепура, eudehti своје чланове Извршног оббора фронта и наробне власти, da не приступају контрахирању жита, устежу се и салш da овоме приступе и што се icod извесног броја произвоћача на овај начин ствара неповерење и Heonpaedana бојазан. Милан Николић („Бубућност" бр. 6 od 1. јула 1948.) ПРОБЛЕМИ ФИНАНСИРАЊА ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ ЗЕМЉОРАДНИКА 1 БНЋЕ ГУБЕР КРЛЋН АКТУЕЛНО II иш »I М MN Коначно, после двогодишњто овпх радова износи око 1550.000 опсежних припрема, радови на динара. Ових дана биће растиизградЈБи моста на Морави сана лицптација за извођење код Чепура, заказапи су за по- овпх радова. четак јула мессца. V наредиом броју доноспмо „ . опширнпјп прплог. Изградња моста изводиће се етапно. V првој етагш, чијп се завршетак предвнђа за крај августа, радиће се на изград 1ви дољег строја моста (стубовн и лежшпта за крајеие мос* та>. За извођењс радова у овој етапи обезбеђена је потребна твишчка докумвнтација п фннансмјска срелства. Извођач радова је ремоми* рано предузеће „МОСТОГРАД Н>А" из Бсограла. Предрачун ска вредност ових радова износи 2.710.000 линара. Истоврсмсно, радиће се п пристушш путеви. Вредност Савет осигураника земљорад ника за филијалу Општине Па раћин броји 15 чланова. На седници, која је недавно одржана размотрен је финансијски план за 1974. План је сачињен на бази остварених и потрошених средстава у 1973. с тпм што унапред можемо знати да ће ове годпне да дође до вишка расхода над приходима из више разлога и то: 1) Према закону о изменама и допунама закона о здравстве ном осигурању и обавезним видовима здравствене |3аштите становништва (Службени гласник СРС бр. 15/74) сопстве ницп полЈОпрпвредних земл>ишта који немају својство земљо радникаод21.априла 1974. годи не нису обавезнп уплате допрпно са. Да будем јаснији, сопственицп земљипгга који поседују имовину а осигурани су по раЛШ1ЧКОМ основу (а немају у кући нн једног осигураног по Јсмл>орадш!чком основу) до сала су бнли обавезнп да плаћа- |у допринос за соцпјално оспгурање земљорадника и то 8% ол катастарског дохотка колико је било за 1973. годпну. Од 21. априла ове годпне, они се ослобађају. С обзтгром на овај законски пропис укупан приход из шест општпна поморав л>а виће мањи за око 1547.406 нова динара колико су они до сада уплаћивталн. 2) У закону о пзмспама п до 1 пунама за^она о здравственом осигурању и обавезним видо- , вима здравствене заштите ста- t иовништва у члану 26. додата i је нова тачка 12 која гласи: i „Потпуна здравствена .зашти- i та лица старијих од 65 годи- i на". 1 Дакле у будуће ће сви стари ји од 65 година, како мушкар- ] цн тако и жене, иматп потпуну здравствену заштиту, као ; пензионери- и радннци. V на- : шој комуналној заједницп за соцпјално, на подручју ових шест општана има 9.526 лииа старијпх од 65 година (стање < из 1973. годнне). i 3) ‘Према наведеном Закону ученицима школе за квалификоване раднике ■ престаје свој ство осигураника — радника, и здравствену заштиту користиће као чланови породпце. Што значи, на терет земљорадничког фонда, што ће утицатн иа повећање расхода фонда. Раније је било: „Ученицима којп изучавају занате, допрпнос за соцпјално осигураље плаћала је радна организацпја код које је ученик на пра кси илп пр1гватнп занатлија тсод кога се ученик налази. Yбудуће ће ученици битн на терсту фонда земл>ораднш!ког остггураља, уколико су им ролител»п земљорадницп. Ова трп елемепта, као п noскупљеља п повећања цена ус луга, утпппће на то ла још сала можемо знатп да ће ове годино доћи до вишка расхо- । да над приходима. Само је са-, да питање у којој висини и ка ко да га покријемо? Највероватније да неће бити довољна садашња стопа од 9°/о и 70 динара по књижици колико треба да плаћамо ове године. Да подсетим осигуранике да Комуналну заједницу за социјално осигурање у Нуприји са чињавају шест општина и то: Параћпн, Пуприја, Светозарево, Свилајнац, Деспотовац и Рековац. Завршнн рачун за 1973. годпну је приказан на та бели. Нето приход и расход општинама за 1973. годину. по ЗЛАТОЈЕ ЛАЗАРЕВИН НЕТО ПРИХОДИ И РАСХОДИ ПО ОПШТИНАМА ЗА 1973. ГОДИНУ ПАРАБИН НУПРИЈА СВЕТОЗАРЕВО СВИЛАЈНАЦ ДЕСПОТОВАЦ РЕКОВАЦ 0ВЕГА Као што се пз прошле ГОДПН0. је Нето прнход 4.179 2.702 4.760 4.105 2.843 30.080 21.669 табелс видп бпло впшка прпхода над расходнма У внсшш од седамдесет и девет мп лиона старих дшгара. Одлуком Скутпптине заједннце здравстпеног осигурања, ова средства су препета у резервнп фонд за 1974. годину. Да напоУкупно бр. Катастар потрошено осигур. доходак 3.763 19.931 39.664 2.749 11.618 23559 4.364 21.089 . 42.822 3.959 20.890 34.014 3.534 15.246 22.881 2.505 16.211 24.901 20.884 104.985 187.841 менсмо п то да од 1965. годтае ово је друга 'годнна, како се послује без п*б1ггака. Председник Савета оснгурапнка земл>оралника за филнјалу Параћин, Златојс Лазаре вић, из Бул»ана

1 14 ДАНЛ . СТРАНА7. ЛИКОВНИ TPEHYTAK ПАРАНННА ШК У MSMAMA ■ ЈУЧЕ CY ПОВОДОМ ДАНЛ САМОУПРАВЛјАЊЛ отворене изложбе слика, цртежа и скулптура паранин. СКИХ УМЕТНИКА V СТАКЛЛРИ, ШТОФАРИ И ЦЕМЕНТАРИ ДУШАН РУЖИН: МРТВА ПРИРОДА Y оквиру обележавања прославе Дана самоуправљања, Општннско синдикално веће у сарадњи са фарбнчким одборима спндиката и Удружеп»см ликовннх уметника у Парађнну организовало је изложбс лнковннх радова у трп највеће нашс радне органнзацијс. Y просторијама друштвених организанија Српскс фабрике стакла отворена је групна изложба слика, цртежа и скулптура параћинских уметника. Највећи број изложених радова јс са њихове мајске изложбе, a има и неколико нових експоната. Y холу Кадровског сектора ИВТ .ЈБранко Крсмановић" отворена је самостална изложба слика Милана Микића, наставника ликовног васпитања ОШ „Момчила Поповића". Поред неколико већ познатих радова, Микић је изложио и десетак Y ПАРАНИНУ ФОРМИРАНО УДРУЖЕЊЕ ЛИКОВНИХ СТВАРАЛАЦА Ових дана је у Параћнну олр жана Оснивачка скупштнна Удружења ликовких стваралаца Параћпна, на којој се разговарало о досадашњем раду ове Организације, као н о бу дућим задацнма чланова. Између осталог усвојен је и Статут Удружења, чијим се појединџм ставовима регулишу обавсзе чланова у вези са групним и самосталним излагањем. Поред тога, нзабрано је и hobo руководство. За председника је нзабран Слободан Стојановић, академски вајар, за секрегара Велннка Стаменковић, а остали чланови су. Бранислав Бокнћ, Зоран Ивановић и Милнвоје Шћепановић, сва тројица сликари. Б. Б. нових радова. ИЗЛОЖБА СЛИКА ДУШАНА РУЖИНА V ресторану Погона П ФЦ „Нови Поповац” постављеиа је мзложба слика Душана Ружиlia, наставника ликовног васпитања ОШ „Бранко Крс.ма* новић" из Доње Мутнице. Све три изложбе отворене су јуче. ШНЕПАНОВИН У ТОПОЛИ Миливоје Шћепановић, наставник ликовног васпитања из Параћпна излагао је ових дана у Тополи. Изложба је бнла постављена у Библиотеци и обухватала је углавном интарзије у дрвету. Један песшж— једна песма СЛАВИЦА ТЕКИН је роЈена 1954. године у Параћичу. Сада је свршени хемиј- :ки техничар. Поезпју niiuie неколико година. Члан је хњижевног клуба „Мнрко Бањевић". ЗА ПОДИВЉАЛУ РЕКУ МОЈИХ МИСЛИ Млади сликар Душан Ружнћ отворио је 24. јуна 1974. прву самосталну изложбу слнка, цртежа и акварела у Фабриии цемента „Нови Поповац” у Поповцу. Ружвћ је poben 1950. у Скорици. Завршио јс Biany педагошку школу на лнковиом одсеку у Београл; Радп као наставннк у Основној школн у Доњој Мутннцн. Излагао је на врупинм нзложбама У Београду Ji Параћину. Смелост да се комплетно представц. првом нзложбом, Ружнћ иалазн у исттравном убеђсњу целовнхостн свог досадашн.ег рада. Заврн)ившн ликовни одсск, сликар је и дал>е наставио да поштује и примењује стечено знање, те његове слике имају све елементе академског изражавања. Склад ност површина, валера и тамно-светлог, јака конструкција цртежа, његовим сликама даје непобитност и чврстину постојаности. Основна тема Ружићевог уметнЈгчког уобличавања је човек и психофизичка складност као услов за успешно сплаварење низ времена. На сликама до.минирају актови и портрети. Представљени ликови одишу скрушеношћу, можда чак и апатијом. Стиче се утисак да основнн узрок те ане.мичности не.ма корена у земаљској Heepећп: осећај коздшчког апсур да просторности, комотностн која се не може ничнм испуниги. је непролазна бол>ка, јер ово човехово војевање је одисеја без поврагка. Лпца што иас гледају са илатна сусрсћемо као у тућини, баш као и у жпвоту. И какву поруку она могу да нам оставе? „Акт поред мртве прнроде" је слика снаге животног жрвња: безвољно оггуштена жена, млохавих мншнћа делује више него сажаљиво. Успеле су такође слике: Портрет жене, Порт рет колегинице, Аутопортрет. Од цртежа у угљу истичу се: Лежећи акт жене и Женски акт. Као супротност овој преокупацији Ружић негује сликање мртве природе. Ту је увек супротно цвеће као антипод прљавој приземности. Поруку цвета човек још није- успео да открије. Слике: Цвеће са јабукама, Мртва природа, Ваза са цвећем, имају све елементе добрих слика. М. ДиАШтрнјевић КРАЈЕМ ЈУЛА Y ПАРАНИНУ ? 1и®д| □ ДАНАС RE ОДБОР ЗА ПРОСААВУ И ЗВАНИЧНО VCBOЈИТИ ПРОГРАМ ОВОГОДИШЊЕ KYATYPHE МАНИФЕСТАЦИТЕ СЕЛО ГРАДУ V ПОХОДЕ 3 КОНЦЕПЦИЈСКИ, ОНА ЗНАЧИ НАСТЛВАК СМОТРЕ ФОЛКЛОРА И ИСТО ИМЕНЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ Beh внше година у Параћину је с јесени одржавана културиа маннфестација под назнво.м СЕЛО ГРАДУ Y ПОХОДЕ, чији је основин смисао у презентирању ку/\турнот ствар?,- лаштва села. Она јс ноказивала да се у селу сгвара аутентична култура. Досадашњи наши гости били су самоуки ликовни уметници (изложбе „Опарић и Ужа Србија" и „Вој вођанскп сликари”, самостална изложба Радосава Аазића из Стубице и самоуког вајара Божидара Бошковнћа), кљижевници окупељни око кн>ижевних часописа „Расковник”, „Стиг" и „Моравска лира”, a представио нам се и Кино клуб из Омољице. С друге cipa не, прошле године у јулу организована је Смотра фолклора Подунавско-поморавске кул турне заједнице. Извршни одбор Општинске заједнице културе иннцирао је да се ове две манифестације споје и традиционално одржаСмира се без кајања, у мени подивљала реко мојих мисли. Hocuhy те зато до смираја дана и док звезде no небу трепере писаћу те no белој хартији оловком боје неба. Ако се смиоити нећеш. бићеш орошена заборавом, нехајем дана. Бићеш 'бачена зато turo си искидана и нико те састављати неће, чак ни ја. Смпри се зато у мени без кајања подиељала реко мојих мисли. In memopiam ВЕЛИР ВЕЛ»А И№1 Тихо, у непрестаној журби да иомоше, сгшие на врс.ме и vfcuju, 13, јуна отнuiao је мувск нз нашс срсдине Велимир-Вел>а Ивнђ, човек. који јс свој жнвог посвегио .млалим гснерацнјама вашс општиие, у којој је часно, bhujc ол 20 година, био просветни радник, директор школе, друштвено- -полнтички радиик и неуморан борац за бол»с сугра. Нанораи жнвогни иуг дечака из Малог Цр.мнћа, који је 1952. године са динломом учитсллкс школс из Светозарева кренуо као народии учител> најире v Пла ну, зати.м у Дон.у Мутинцу, а од прс нсхолвко месецп у Основн'.' ЈИКОЛу „Момчило Поповић-Озрсн" у ПараИину, бно је илодоносан. Волсо јс л»\'дс н безмерно веровао у младс. Локлан.ао је својс знанд; и љубав средина.ма v Kojjwa је жпвсо те су и резулташ п.сговиг рада н љубапн бројни. Бол за н>им јс велнк, јер је био ирнмсран васпшач, нсжан сунруг и отпц, мредан радннк и лнван друг. Своји.м ОЛПОСОЛ1 према људн.ма и ис жпој брпзи о младмма ос* вајао јс нсподсл>енс снмпа1ијс. Cehaibc на н»сга жнвсlic у сппма којн су га иозпа вали и волслн. ДОДЕЉЕНЕ НАГРАДЕ ЗА УРЕБЕЊЕ ШКОЛСКЕ СРЕДИНЕ Поводом завршетка акције под називом „УређеЕве школске средине” која је трајала од 1. септембра прошле, до 31. маја овс године, одржана је у уторак, 18. јуна свсчаност на којој су додсљене награде, дипломс н признања. Y акцији је учествовало оса.м основних школа са 20 истурених одељсња. п двс предшколске установс. Две првс награде по 3500 динара Aodiun су: Основна школа „Стеван ЈаковљевнИ" и Обданиште Фабрнкс штофова „Бранко Крслтановић”. Другу нЗграду, по 2500 днпара, освојилс су Основна школа „25 мај” у Поповцу и Основна школа „Бура Јакшнћ" а трећа паграда по 2000 дппара додсл%сна је истуреном одел>ењу у Својнову и Градском ооданпшгу „Бамби". По 1000 дннара добпли су Нпжа музпчка школа, Осповна школа „Радојс До.маiioBiih’ 'п истурено одсл>сње у Плшш. Свп iiarpalJeiiii учесници у акцији добпли су м дипЛО.МС. За рспуидичку награду предложспа је Осповнн школ'1 „Стеваи Јак<жл>епп11" као it <»»• диниште Фабрикс штофоиа, a од Јјојединица Љубиша Навл<»- пић, члан акционог одбора п Стинко JoBiih, иасганнпк h i Даиидовца. вају краје.м јула, у оквиру прославе Дана формнрања Параћинско-ћупријске партизанске чсте. Данас ће о то.ме званнчно заузегк став и Општински одбор за прославе при OK ССРН. Орнјентационп програм овогодишње манифестацнје обухватио би, поред с.мотре фолкло* ра, позоришну прсдставу „ВУК БУБАЛО” коју ће приказатп аматери из села Трнавче (Велн ка Плана), својим културно забавним програмом ће се пред ставитн село Лапово (Баточина), биће организована изложба самоуких уметника и др. ПОСЕТА РЕДАКЦИЈИ Ових дана нашу редакцију је посетио друг Момчило Ристнћ, сарадник Удружења за Уједињене нације Србије. Договорена је дугорочна сарад1ва између овог удружења и нашег листа. Поред осталог, наш лист ће с јесени покренути нницијативу форми рања клубова Уједињеннх нација у школама. Исто тако омладинци који желе да учесгвују на конкурсу Удружеља који објавл>ујемо у овом броју нашег листа могу своје радове прсдати и нашој редакцији. 11И о Y два претходна броја смо објавпли фотографпје јсдног броја носилаца дипломе „Вук Караџић”. Y овом броју њнма се придружују н ученпцп ОШ „Бура ЈакшпН": Небојша Пешнћ, Весна Курљаја, Драган Тодорооић, Мпрослав ВидакоBiih, Зора Ракг.11, Снежана Петровић, Спо.менка HhkoahIi, Jacмина ТаснИ, Славица Вељпћ и Славол>уб Mapuli. И порсд најболЈе жсље да објавнмо фотографијс свих вуковаца name Општпнс, то ннсмо v могуИностн, пошто нам пнсу доставлЈСне фотографијс. ^УКОВЦИ Ипак, они заслужују да пм сс 1 шена објаве. To су још и Милсва Опачнћ, Стсван Мнло вановић н Иван МаргитнИ из ОШ „Бура Јакшпћ” Живка Миловановнћ нз ОШ „Јован Јовановић Змај" Доње Вндово. Небојша Сапић нз ОШ „Радо је Домановнћ", Жнворад РадовановкК нз ОШ „25 мај” Попо вац, као и ученици ОШ „Вук Караџнћ” Поточац: Гордана Јаковл>евић, Слапана ЈовнчиИ. Мнрослап Дојчпнооић п Десаи ка ЛукиИ. А. 1

8. CTPAHA 14 ДАНА ИЗ РАДА ЦРВЕНОГ КРСТА Фоторепортер на улици Кудо ћете нп одмор? Јокмичење у пружпњу прве помоћи и сомопомоћи СРБАН УЗЕЛАЦ, днпломираHi) правник, из Параћина: С б&зпром на лоше вре.ме размлшљао сам да ове годнне не сдем на море, али... навика је ппгвагнула и опет је у плану .м.оре. Задар је веома лепо летгвалиште са интерссантно.м ок-олином и највероватннје да fry тамо ићн. СЛОБОДАНКА КАДРИН, слу жбвница „Стандарда”: Са децом и мужем летоваћу на мору. Определили смо се за Будву у одмаралишту Српске фабрике стакла. Mope ,је за дену најкорисннје а за одрасле је још увек атрактивно. ДОБРИЛА СПАСОВСКА, текстилни техничар ИВТ „Брапко Крс.мановић”: Одлучила сам да ове годпне део одмора проведем на грчком приморју. Y органнзацији ЈАТ-а преко „Балкантурса” обезбедпла сам 14-то дневни боравак на грчком острву Евбеа. МИЛЕН МЦЛОЈЕВИБ, металостругар ФЦ „Нови Поповац": За којп дан одлазим на море и то први пут у сво.м животу. Летоваћу са породицом у одмаралишту наше Фабрике у Будвп. ЗОРАН РУЖИН, трговински радннк РК „Шумадија”: Суг ра крећем за Будву. Петнаест дана провешћу у летовалишту ИВТ „Бранко Крсмановић”. НАПОМЕНА: Када бисмо су дили по нашрј анкети — сви одлазе на мбре! БАЗЕН НИЈЕ ОСПОСОБЉЕН ДА АП ЋЕМО СЕ КУПАТИ У ЗНОЈУ? Предузнмају се последње припреме за нову туристичку сезону. Многи he годишље одморе провести на уређеним плажама илн бањама. Ипак, највећи део лета провешћемо у овој средини. Шта се предузима да наМ наступајуће лсто будс пријатније и свежије. Конкретно, да ли he, па прњмер, базен ове годпне бити отворен?^ Базеи јс у очајноМ стању. Дно је испуцало, кабине дотрајалс као и саннтарни чвор. Потребно је комплетно реновирање, којс би коштало око 15 милиона старих динара. A то нису мала срсдства. Било је додушс обећања н покушаја, али је базен и до сада остао пспуцан и сув, а лето је веН ту. Годинама хуманнтарна Организација „Црвеног крста”, организујс за свој подмладак и омладину курсеве за пружање прве помоћи и самопомоћи, a на истим задацима су аигажованн н професори одбране и заштите по школама. На овогодишњој, петој по реду, Општннској смотри подмлатка и омладине у пружан>у прве помоћи и са.мопомоћи, одржаној 26. маја у Основној школи „Радоје До.мановић", такмичари су морали да покажу у којој су мери савладали ове племените вештине. Број учесника је ове године био рекордан. Учествовало је 36 екипа са територије наше Опшпг не. Организација такмичења м И НАЈМЛАБИ ОРГАНИЗОВАHO НА ЛЕТОВАЊЕ ИIЕМИШ 610 ИЕ И ове године, као и раније у организацији Одељења за одмор и рекреацију деце при Центру за непосредну дечју заштиту, организује се заједничко летовање деце. Интересовање је много веће од капацитета, рекао нам је у току разговора руководилац Одељења за одмор и рекреацију Новица - ‘■МилосављевићЈ ■■: ~ - Сазнали смо да су критеријуми поштовани и да су школе доставиле спискове ученика који треба да иду преко овог Одедења на одмор и рекреацију. Тако ће на мору у Баошићима код Херцег Новог летовати у групама по 15 дана 170 деце, а на Грзи 440 деце. Економска цена за летовање је 940 динара, од чега поло вину регресира Фонд за дечју заштиту, а други део плаћају родитељи деце по скали, завис но од плате. Родитељи чији просек по члану породице изности мање од 400 динара неhe плаћати никакву надокнаду, док преко овог износа до 1300 динара просека, плаћаће од 47 до 470 динара. Преко овог просека плаћаће се пун економски износ. На крају да упознамо родитеље деце која ће летоватп преко ове организације, да he се лекарски прегледи деце обавити пре поласка и да за сва обавештења треба да се обрате Одељењу за одмор и рекреацију у згради ђачке кухиње. Р. Весић НОВОСТИ ИЗ „СТАНДАРДА' НОВА СТАКЛЕНА БАШТА Предузеће „Стандард" уго-, ворнло је ових дана изградњу нове стаклсне баште, са Предузећем за монтажне радове „Чблнк" нз Скопља. Y новом „стакленику” гајиће се углавно.м саксијско цвеће, чнја је потражња све већа. Иначе, цвеће из параћинске баште 1ша одличну npoby на београдском тржишту. Овако добар пласман омогућиле су необпчне и егзотичпе врсте. ПРОДЛВНИЦА ЦВ.ЕНА Познар је да до сада нисмо имали ни једну продавницу приказано знање били су на висини. Y конкурениији ттодмлатка прво место су освојили ученици Основне школе „Стеван Јаковљевић” из Параћина, a у омладинској конкуренцији најбоља је била екнпа Сеоскс женске омладине из Дреновца. Ове две екипе су репрезентовале нашу Општину на Републичкој смотри, 2. и 3. јуна у Ломници код Крушевца. Уче ници Осмовне школе „Стеван Јаковљевић” су освојили 6. место у својој конкуренцији, док је екипа Сеоске женске омладине из Дреновца освојила П место у пружању прве помоћи. Д. Јовановић Чланови Клуба добровољних давалаца крви из Фабрике што фова провели су 15. и 16. јун на планини Јастребац. На излету су били и чланови истородног Клуба из фабрике „Кру шик” из Ваљева, са којима је ВАНРЕДНА СКУПШТИНА АЕРО-КЛУБА Бошко Иванко?Л1ћ, председник Општинског већа Народне технике, је поднео реферат о ситуацији у Клубу, која је била непбсредан повод за одржавање Скупштине. Y дискусији по реферату, било је -опречних мишљења. Међутим, јединствена је констатација да у Управи треба да буде заступљен што већи број активних спортиста и чланова помоћних служби. Уважавајући ову примедбу, Кандидациона комисија је поднела листу чланова новог Извршног одбора, пошто је стара управа разрешена дужности. Листа је једногласно прихваheiia, баш због тога што се на њој налазе и активни пилоти, падобранцн и механичари. За председника Клуба је изабран Гвозден Стањевић, а за потпредседника Раде Мплано* виВ. Y Извршни одбор изабрани су још и: Миладин Стевановић, пилот; Љубиша Терзић, професор Гимназије; Славољуб Годић, пплот и наставник падобранства; Миодраг Добросављевић, наставник; Миодраг Џелатовић, пплот; Илпјас Тафро, механичар и Јсремија Панић, падобранац. На крају Скупштпне, прпсутннма се обратио новоиза,- брани председник Клуба, Гвозден Стањевић. Захвално је на поверењу п изразио наду да ће повезаност Управе и чланова Клуба битн убудуће већа, Познато је, да је join од свога постанка, Аеро клуб „Hama крила” из Параћина, једна од најактивнијих организација на пољу спорта и техничке културе у граду, која је овој срединп донела велику афирмацију, како у земљи, тако и у иностранству. Аеро клуб је организатор традиционалног Купа младости у падобранству. Поред тога, било му је. поверено да буде домађин XVI аеро-релија за пехар Маршала Тита, као и организатол Државног првеиства у падобранству, што је до тада била привилегија великих аеронаутичких центара, као што су Београд и Загреб. Из овог Клуба су поникли многи познати падобранци, a и данас се у њему налазе изванредни летачи, скакачи, па и малишани моделари, популарно названн „селенити” За своје редовно функционисање Клуб нма на располагању три авиона, аеродром са хангаром и друге погодности које, несумњиво, доприносе великој активности организације. Међутим, када је активност достигла врхунац, десило се нешто што је запретило да све досадашње успехе баци у воду. Y Извршном одбору Клуба'^ дошло је до нес\тласица, уследиле су оставке, а све се то негативно одразило на активност Клуба у задњим месецима. Да би се та ситуација превазишла, Општинско веће Народне технике сазвало је Ванрсдну '-скупштину Клуба. Скипштина је одржана 16. јуиа у Дому технике. Њој је присуствовао велики број младпх чланова Клуба, што може само да нас радује, јер ћс млади бити носиоци активности ове организације у наредном периоду. Пошто је минутом ћутања одата пошта доскорашњем члану Извршног одбора Клуба, Вељи Ивићу, који је трагично изгубио жпвот 13. јуна, Скупштина је наставнла са радом. цвећа. „Стандард', управо, ог вара прву цвећару у нашем граду. У њој ће грађанн моћи да плате и комуналне услугс, ако то већ ннсу учинили на време. Продавннца се на.\ази код Дома здравља. ТРИДЕСЕТ НОВИХ РАДНИКЛ Вредно је нешто рећи и о сарадњп „Стандарда” са Заводом за запошљавањс, која сс врло успешно одвпја. Y „Стандарду" прпмају раднике на препоруку Завода. Ових даиа Прсдузеће ћс примити око три* десет нових радника. ДОБРОВОЉНИ ДАВАОЦИ КРВИ ШТОФЛРЕ НА ЈАСТРЕБЦУ ТРАДИЦИОНАПНИ ИЗЛЕТ ДАВАЛАЦА КРВИ успостављена пријатељска сарадња. Време проведено на дивним обронцима планине, уз срдачне разговоре са новим пријате-г љима из Вал>ева остаће, овим хуманим људима, у пријатном сећању. Р- В. како не бн дошло до оваквих нежељених ситуација. Надајмо се да ће тако и бити. Д. Јовановић и шшо №03 W Ми с.мо читаоие обавештавали о актпвностпма поводом Дана младости, али- смо испустилџ једну веома занимљиву акнију, коју су на сам Дан младости спровсли члановн Радио клуба „Франц Розин” из Параћина. Они су тога дана одржа,\н преко 250 веза шпро.м Југославпје, у заједшши са члановима Радио клуба железничара. Радмо аматери и чланови аеро клубова широм наше землл, јављалн су се директно на да' видовачкп аеродром и на тај начпн npcHociLAii своје поздравс и жел>с за успешан рад Аеро клуба „Наша крнла” и Радно клуба из Параћина. Ипак, радио аматерп се највише поносс везом која је усностављена директно са наииш главним градом, преко које су послалп поздраве другу Тнту. Њиховим поздрав!1ма су се придружили и свн учесшши -градиционалног, четвртог по реду, Купа младости у падобранству. Надајмо се да ће оваквих манифестација у будуће бнти више. Д. Ј. ЗАБЕЛЕЖЕНО Y ПРОЛАЗУ Почетком јуна, у време када .матуранти крећу у освајање дипломе зрелости, окупљају се пред школом и њени бпвши ученицн да би обележили годишњицу свог исппта зрелости. Један леп обичај. Истииа, нека генерација се окупп да прослави десету, друга двадђсету, а нека, као ова коју је Hawa камера почетком јуна снпмила пред зградом бнвше гимназије, петнаестогодпшњпцу. ГОД55ШЉНЦА МАТУРЕ

14 ДЛНА СТРАНА 9- ПРВЕНСТВО ЈУЖНЕ ГРУПЕ СРПСКЕ ЛИГЕ ПОРАЗ ВОДЕЋЕГ ЖЕЛЕЗНИЧАРА У ПАРАЋИНУ е у A i; A A ■IIIIIIIIHIIM ДА СЕ HE ЗАБОРАВИ... — ЈЕДИНСТВО - ЖЕЛЕЗНИЧАР (НИШ) 1:0 Играчн Јединства су прспустили средику терена Нишлија.ма рачунајући на' брле контраналадс прско Арнзопића, Ilomtha н Пслпвановића. Таква тактика је уролнла паодом. V 27 минуту (Жнвковић 5), Грбовнћ 7, Томпћ 7, кшштеи Једпнсгва Лртовпћ лосп.же цо„„ћ 6, Полимловић », Лризо«.Љ 7. ШУМАДИЈСКО-ПОМОРАВСКА ЛИГА Текстилац савлада® лидера PYKOMET ТЕКСТИЛАЦ ОСТАЈЕ У ИСТОМ РАНГУ на седници Прсдседништва Рухомет. ног савсза Србпје, хоја је одржана у Светозарбву, усвојен је предлог реорганИзације такмичења у рукомету а у складу-са реорганизацнјом’РСЈ. Тако ће се „Текфгилац” од нарсдпе сезоне, и поред слабог пласмана у прстходном такдшчсњу у Републичкој лиги Срби* је, такзп<41гги у истом рангу али овога пута у Српској лнп«. У нашој ‘ Рспублнцц постојаће четнри оваквс лнге. Седнште наше лнге бпће у Свето. зареву. Ево сада и изосштаја са задњс утак. мице у оквиру XXVI кола Рукометне лиге Србије. Текстнлац је на свом терсну дочекао козшшје из Крушевца, екипу „14. октобар”. ПосЛе врло добре игре и уз добро суђење сусрет ре ’зацршпо победом Параћлнаца са 33:30, '-16:16. Интересантан је податак 'да је' ua овој утаклшцн постиг- .нут рскорд голова у једном првснственом сусрету, (од како се Тскстнлац Р. Вссић КАРАТЕ СПОРТ БУДУЋНОСТИ ^„Б.И.СМ0 ВАМ ПРИВЛИЖИЛИ ОВАЈ СПОРТ МИ СМО ПОЗВАЛИ МОМУ МИЛАЧИНА TPF. НЕРА КЛУБА, И У ОВОМ БРОЈУ ОБЈАВЉУЈЕМО ИЗВОДЕ ИЗ РАЗГОВОРА ВОБЕНОГ СА ЊИМ Карате клуб „Црница" из Параћина је млада спортска организација, још увек недовољно позната. Она окупља око педесет чланова, који вред но тренирају три пута недел>- но, јер како кажу, у сталном тоенираљу лежи тајна успсха. Карате је спорт који захтева пуно самоодрицања од својих поклоника, али им зато богато .узвраћа. Да бисмо вам прибЛижиЛи овај спорт, ми смо позвали Мому Милачића, тренера Клуба, и у овом броју објављујсмо изводе из разговора вођеног са њим. — Маја 1973. године, мој брат Аца је на Универзитетском такмичсњу у каратеу освојио треће место у апсолутној категорији и то нас је подстакло да у Параћину формирамо клуб. Он је основан 10. септе.мбра 1973. године, а иедавио је и званично рсгристрован код Каратс савеза Србије. АВМОИСТРЛЦИЈА IGAPAIE ВЕШТИНЕ (УДЛРЛЦ ЈОКО ГЕРИ ЏОДАН) једнни гол на овој утахмнци. Стадиок „Јвдинства". Врсме погодно за игру. Гледалаца окб хнљаду. ЈЕДИНСТВО: Богосапљевпћ 8, Гвозденовић 7, Драшковић 7, Пауновнћ 7, ПсткоаиИ 9, Јоваповпћ 8, Милнћсвнћ такмичн) укупно 63 гола. Досадашн>н рекорд .је био 56 голова. ТЕКСТИЛАЦ: Томић, Рнстовић 2, Петровић 9, Бурић, Анђслковнћ 9, Бу. чднсалић, Марковић Б. 5, МилојковиЛ 7, Срејпћ, Божаннћ 2, Милетаћ. Табела XXVI кола Ппрот Шумадија (А) Железничар (3) Радничкн (КГ) Хајдук Вељко ( Bpaiw Слога (УЖП) Прва петолстка (Т) Пнвара (С) Гас (НП) МаЈданпек 26 19 1 6 679:570 39 26 15 4 7 558:487 34 26 16 1 9 630:594 33 26 14 3 9 498:454 31 26 13 2 11 551:529 28 26 12 4 10 697:691 28 26 12 3 11 552:540 37 26 13 1 12 570:796 27 26 13 1 12 528:506 26 26 12 0 14 550:584 24 26 10 2 14 595:571 22 „14. октобар (КШ) 26 9 0 17 566:624 18 Текспмац ' 26 7 3 16 503:583 17 Власопшце 26 3 3 20 473:620 9 — Y протеклом периоду, Клуб је забележио неке знаЧајне резултате. Освојено је прво место на такмичењу за Куп Поморавља, у коикуренцији са београдским екипама, које су у својим редовима имале и носиоце црног појаса. Поред тога, у врло кратком времену је велики број младића, почетника, освојио појасеве вишег ранга, што несумњиво говори, да је протекла сезона била успешна. Међутим, млади ентузијасти се не заносе прошлошћу, већ спремно гледају и на будућност. Ево шта је о томе рекао њихов тренер: — 12. априла ове године формирана је Источна група орпске лиге у каратеу, у којој ћемо се ми такмичити у наредној сезони. Да бисмо што спремнији дочекали такмичења, ми ћс.мо летос на Грзи организовати семинаре, које ћемо водити Аца, Драган РаичеНА ЧАИРУ ЕИу „МЛЛДОСТ" - „ЈЕДИНСТВО" 1:0. Утаклшиа Је олржана на по.моћном герену „Радинчхог" на Чаиру. Оцеие: Богосапљсвнћ 6 (ксхлучен у ЈО. мкнуту), Гооздеповпћ 6, Драшховић 7, Павловић 6, Петковпћ, 6, Јованопић 6, Цонић 5, Тдмиђ 6. Миловаповнћ 5 (Всљковнћ 5). Грбовић 5, Милпћсвнћ 6 н Арнзовић 8. Као што се и очекивало, фудбалерн Фабрнке штофова у 32. холу тријумфовали су победом над лндером, ехнпом Омладинца из Станова резултатом 3:1 (2:1). Била је то врло заннмљнва утакмнца. Окупила је преко 900 гледалаца, којн су пмали прнлику да виде добар фудбал. Домаћи нграчи су играли врло корисно, поврсмено духовито и Смншлено, насупрот екипи О.младиица, хоја је дсфанзивном нгром одлучнла Да бра ни нсрешен резултат. To им на крају није усПело н прво место морали су да препусте екипи Рембас. Y екипи Текстплиа бољн од осталЕос били су; М. СтоЈановић, Станховнћ, X. Стојановић и врло поуздани голман Лукнћ. ФУДБАЛСКИ KYI1 ИТОСЛАВИЈЕ Најгаре ЈЕДИНСТВО - БУДУБНОСТ (ВАЉЕВО) 2:1 Ово је бпла једиа од најлетшсс утак. мица у пролсћно.м дслу такмнчова. Побсдом од 2:1 Једннству се указала шанса да освојц фудбалскн Куп Срби. је и да се пласира у завршии део такмичеља за фудбалскп Куп Југославнјс. Гости из Ваљева су повсли са 1:0 прско Милосављсвића у 17 минуту утакмицс. Изједначно је Милићевић у 44 мипуту. Y 53 мннуту из слободног’ ударца Цонић постнже гол који co ретко Diiba на нашим ^такмнцама. Била је то победа Једпнства. вић и ја, у трајању од 10 до 15 дана. Мома Милачић, иначе, ћред4 седник дисциплинске комисије ове лиге, је оптимиста. као и његовн другови, и иада се да ће се њихова екипа пласирати, негде до петог места, v конкуренцији шеснаест , екипа. Поред такмичења у лиги, Kav6 ћс узети учешће и на свим такмичењима која организује Карате савез Србије -и Jvroславије. На питање, у чему се огледа будућност каратеа, Мома Ммлачић јс одговорио: ~ Каратс је један од најкомплетнијих спортова који свестрано утичу на- психо-физички развој личности. Он делује васпитно, на младе људе, одвраћа iix од улице и развијајући радне навике код н>их, Иодстиче их На бољи успех у школи и на послу. Због тога бисмо желели да оствари.мо што тешњу сарадњу са свим наставницима физичког васпитања у граду, јер би нам н»ихова помоћ оила врло корисна. Иначе, ми настављамо са радом 10. септембра и тада ћемо вршити упис нових чланова. На крају, ми бисмо додали и то да јс овај спорт користан и за општенародну одбрану, јер у јсдној клаузули приступиице Клубу, стоји: да he сваки члан ове органнзације, своје знање прнменити у циљу одбранс Домовине п очувања свстлих тековнна НОБ-а, ако то будс затребало. Од заннмлишостн, помснуће* мо п Једпу иезвапичпу жел.у трепсра Клуба, ла оснују Центар за каратс рскрсацију ста# ријих, у комс би ош! превасходно одржавалн коплицнју. Све у свему. нзглсда ла Јс карате, ипак, спорт будућ* пости. Д. ЈопановнВ НЕРЕШЕНО Фудбалерн ЕИ „Младост" нису успелк да еавладају врло Добру схипу „Јединства". Угакмкиа је бнла неза1!1смл>ива^ без ахција, па је нерешен рсзултат Мјреалћији. Y 39. минуту искључсн је хаш голмаи па је бранио Аризовић, лево криАО. Ои је ycrteo Да одбрани гол до храја утакмние, па се са правом сматра јунахом ова утахмице. ТЕКСТИЛАЦ: Лухкћ, Давидовић, Ви* нић, Стефаковић, Јовановнћ, М. Cio. јановић, Томнћ, X. СтоЈаповић, Мнле. гић, Добријевнћ, Стаиковнћ. Табсла 32. хола Рвмбас 31 Омладмнац 32 Обилићево 31 Техстилац 32 16. 7 8 76:44 39 15 -9 8 62:41 39 16 7 8 55:41 39 16 6 10 63:52 38 У нсдсљу Текстилац нгра. у Соетозареву протнв Трговачког, који је у другом делу табеле. Пре.ма изјавама фудбалера Текстнлца очекује се jota један тријумф, до првака лиге. Р. Весић поЗеда Стадион „Јединства". Гледалаца око50. Јсдинство: Богосављсвнћ 7. ГвоздеitOBiih (Жпвковнћ) 6, Драшковић 7, Јовановић 8, Пстковић 8, Томнћ 7, MiuiiheBiih 8, Грбовић 7, (Цонић 8), Пслквановнћ 8, Арнзовић 7. ЗАТИМ МРАЗ РЛДНИЧКИ (К) - ЈЕДИНСТВО 2:1 (1:0) У оквиру завршепог такмичења за Куп Југославнје у фудбалу, на територији Србнје, фудбалерн „Јрдннства” су пораженп од новог прволигаша „Рад* ннчког" из Крагујевца са 2:1, полувре. ме 1:0. Овом победом „Радпнчкн" Је освојио пехар „ПолПтИхе” н стскао право да сс такмичн у борби за Куп ЈугОславш И поред тога што су изгуб>ип ову утак.М1фу, фудбалери „Јединства” оставилк су врло Ровољаи утисак на крагујееачку иубдиКу к билн равноправан противнпк „Радиичхбм”. У 4руго.м делу ^ак.миие „Једпнство" је 1шало већи број нсискорншИеннх шанси, Насупрот „РадиичКо.м" хојн је победу обезбедио головима одличног Оларевнћа и Пауновпћа. Гол за „Је. динство" Је постигао ПслХвановић нз једанаестсрца. Сусрет је одлично водпо судија Трав. љев lie Београда. Р. Веспћ ПРИП^ЕМА ЗА „СТАКЛАРИЈАДУ” Традиционалне радннчке-спортске игре стаклара .Тугославије „Стакларн Јада” ове године ће се одржати на ТЈентишту, од 4. до 7. Јула. Покровм тел» 1е Стане Доланц, секрехар Извршног комнте СКЈ ^реАСеАништва Цк Учествоваће тридесет н пет оргаиизациЈа произ* пођача н прерађивача ста кла пз Југославије и четири екипе из Француске, Белппе, Пољске и Ма ђарске. Из СрпСке фабрике стакла учествоваће дссет мушкпх екипа » трн жснскс. На досадаш н»вм нграма скипа каших стаклараца бнла |с, поред панчспачкс скипе, највише пута нп прпом месту. Поссбно су се нстипале екипс: риболоваца, шахиста и стрслаца, ко|е (шкада ннсу билс испод трсћег мсста. Послсдп.е припрсмс сс приводс кра 1V. Петир Ш Tpaiaj\ihu за величинама спорта у Параћину дошли смо и до Петра IlAtilia, tioмоћника за економска питања Српске фабрике стакла. Још јсдан спортиста из плејаде арсних... Тих и скро Ман, какав је no нриродп, Петар Илић нас epaha у деценију пре рата, од 1930. до 1940. године. Ко би рекао да се он и тога сећа, Ллн тако је. Пстар је тада био всжбач на снравама —■ ги.инастпчар. © Како хоћете да вас се наши читаоци саге,_као гимпастичара или као фудбалера? — To завиеи од њиховог сећања. Ја сам био ошие ишнастичар него фудбалер, али је и тада као и данас фудбал био атрактивнији спорт. MehyruM, одрастао сам такорећи у СоколсКом дому и фудбал сам узгред играо. • Mu oner о фудбалу a р&кли смо да ће.чо о иимнаCTUtpt. — Почео сам да вежбам са uiecr и но годипа. Iodane 1930., изграћује се Coicoacicu до.и и са њим услови за pad. Ја сам био млаћи вежбач али временом сам се пробио у dpyuiTeo изванpednux „члaнoвa,,. Из тог времена у сећању ми је остао наступ на. Свесловенском слету у Сарајеву 1934'. године. Масовни спектакл, велики inad, све је то било узбу1)ујупе. Из тог вре.иена се Taicohe cehaxt многобројнах јавних наступа — академија на позорници нашег дома. Но, време a doiahaju нису do3eoAwiu da се do краја развијем као гимнастичар. Са осамнаест zoduна, значи баш icada сам био па прагу успеха, избио је рат и сви смо прекинулиса радбм. Сећам се тих dana, nenocpedno пре уласка Heмаца у Параћин. Сасгали СА СЛЕТА, 16. МАЈА 1948. ОЖИВЕЛО СТРЕЉАШТВО У ОПШТИНИ ПАРАЋИН Стрељаштво има своју традпцију у Параћину. До прошле годнне она је &лла прскииута захваљујући неодговорпом понашању л>уди Који су се налазили на челу ове организацнје Почетком 1973. годнне рад стрељачког друштва « Опшгннског стрељачког савеза је ооновљен. Од тада Стрелзачки савез користи сваку прнлику да пропагира стрељаштво као спортску дисциплину и вид масов* не обуке, младих и старих у руковању личним наоружање.м. Y прошлој годпни у граду ci сели.ма бнло је 16 стрељачки дружина са око 800 чланова . Захваљујући богатом садржају рада, пропаганднпм гађањима, рсловном снабдсвању муницијом и наоружаи.ем број дужина се повсИао на 24 са преко 1800 чланова. Предсташкпптво општинског стрсљачког савеза стално оади на омасовлЈавању ове органиаациЈс. To чини преко календара такмичења п пропаганднпх гаВања. Поссбна пажн.а посвећује се спортскш! дпсттлпнама. [Ipsa учсшћа стрелаца из наше општипе на међуопштпнским и републпчкпм такмичењима показује ла међу млалима пма лоста талепата које треба снстематскп п упориам ралом развијати. смо се da eadu.uo тта Псмо баље. Било је ту и суза. Закопали смо нашу заставу и разишли се. ® А фудбал, Kada сте га ночсли da utparel — Heide 1938 — 39. iodane. Замепао cast „Лехнера” o ко.че стс писали у про* шло.и броју. Играо сдм центар-халфа са Ainoto успеха, како кажу. ® Па и то је било кратког века из истих разлога, зар не? — ‘ Мало буже али Мак кратко. После рата је eeh било „готово” готдво са МО* јим спорто.и. Join малб cast вежбао, а фудбал ca.\t Нрд’ дужио do 1950. Belt 1947. iodane са.\с отишао у Београд da crydupaw, а 'за сваку утакмицу долазио возом. Сви се cehajy onux nauiux возова od пет a no сати do Eeoipada. Тетко je to 6uло, na сам убрзо u преки’ nyo. o Да ли ce cada бавите рекреацијом a da ли бисте ce прихватили дужности y неком клубу или друштву. — Рекреацијом се бавим. Врло често, необавезно на пољапи зааграм фуббал са сином и његовим бруговима. А ово dpyio — na, docra посла имам ti не бих смео da се прихватнм неке дру штвепе обавезе оваквог кп‘ рактера. To захтева много времена и такореБи „целог чоаека", а ја то сада не бих могао da будем. I Резултати би били запажениј»! када бп се за рад стрељачкпх дружнна више заинтересовали друштвеии чиниоШ1 који раде на организованом животу младих. To до сада нпсмо постигли. Зато са оним што је до сада постигнуто у овој области можемо 6iiT'.i само задовољни. i ’ I Издаје OK ССРН ПАРАНИН Ypebyje Релакциоии одбор Вршилац дужностп глаппог и одговорног урсдника БорВе ПстковиН Адрсса Рслакцнјс: Параћин, Б. Крсмапопића 16 Тсл. 83-694 Штампа „ГЛАС” Београд, Влајковпћсва 8 Тсл.: 335 384

ЂАЧКИ КУТАК @ ЂАЧКИ КУТАК ф ЂАЧКИ КУТАК © ЂАЧКИ КУТАК МНГОСЛДВ ГЛДНВОЈЕВПВ: Y НАРОДНОЈ ношњи ПРОЛЕЋЕ НА КЕЈУ Јутро јс. Будпм сс а јсдан залуталп сунчев зрак удара ми право у очн. Поглсдам кроз прозор и прпмећујсм бслс цветићс. Нема их много и разбацани су свуда унаоколо. Мој кеј се купа у сунцу. Навпкао сам да мс дочска тмурно јутро и небо пуно снвих облака, а сада чпсто нсбо п белп облаци пуни сунчсвих зракова. Моји другови су всћ крај коша, јурс за лоптом. Све јс одједном жлвлуло п пробудпло сс из лугог хладног сна. И наша Ирница јс лсп-ша нсго лкада. Жубор водс је сала јачн а у лепотп водс купа сс и дсо бескрајног неба. Птице су пропевале. Најзад. Крећем у школу. Всћ ми је врућнпа, како лн ћс блти лети? Узимам један цвет са гране која јс всћ сва процветала. Град сс купа у свеглости и л>удпма којп некуда журс. Корачам кејом' заједно са друговл.ма и удишсм јутарн>н зрак зајсдно са првим пролећнн.м сунцем. Бојан Букнћ, ученик VI-I раз. ВЕРА ЦВЕТКОВНЉ НЈЕТН,Л Смрш препелице Слушала сам како јечи мала нтица, дррга птица препелица. Чула сам јој гласић тихи на пољани. Птичица је у грм пала и ускоро издахнула. од бола је задрхтала Преста песма мале птице драге птице нрепелице. ХЕРОЈ Велика битка се била једног априла. Јуришале су са свих страна чете партизана. Малога хероја једна жеља води: ЗОРАН ЗЛАТКОВИБ: САХРАНА ЗЕКА Добар дан, добар дан ја сам зека скакутан. Волим tape, волим шале ал не волим лоеце ираве. Цигарете не пуишм, али зато добро њушим. А и имам сестрицу,' малу, малу зечицу. Иван СтаноЈловић ЈА И ТИ , ‘ Ја и ти на лиеади Ко два цвета мала Ја и ти у школи ко два загрљаја. / Мирослав Мнннћ да свој 2pad ослободи. V тој борби он је пао, ceoj је ALtadti живот дао. Ружица Стојановић, VI-1 КњижеБно bene Чланови Књижевног клуба „Мирко Бањсвић” (професор Петар Кухтичек, 'Радмила Темел>ковић, Небојша Тошић, Предраг Марковић и- Мкрослав Димитрнјевић) гостовали су у Основној школн „Бура Јакшић". Девојчице и дечацп топло су примЈЈЛи својс госте и са.ми се представили својим дитерарним радовима. За најлепшу песму вечери чланови Књижевног клуба 'су одабрали песме ученнца Борјане Надлачки и Иване Станојловић. Похва<\>енн су радовп Ружице Стојановић, Мнрославе Минић и Снежане Павловић. Најдуховитији одговор на питање шта је песник добили смо од учсника Александра Ивковића: „Песник је човек којн мислп једно, пише друго, и све тако, док га не заболи рука”. Најлепша вињета рађена непосредно на стихове наших песника, је вињета Татјане Андрсјић. Такође, успелу вињету је урадио и Небојша Ракић. Кроз духовите разговоре и забаву најмлађи л»убител»п Air тературс испољили су вслико интересовање за књижевност и дал>у сарадњу са Књнжевним клубом. ОПШТИНСКА РУКОВОДСТВА ДРУШТВЕНО-ПОЛИТИЧКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА, СКУПШТИНА ОПШТИНЕ И РЕДАКЦИЈА ЛИСТА ЧЕСТИТАЈУ ЈУЛСКЕ ПРДЗНИКЕ РАДНИМ ЉУДИМА И ГРАБАНИМА ОПШТИНЕ ПАРАБИН №МР Bi« П9В0А6М ДШ ШШИХ НШ Удружење за Уједнњенс напијс СР Србијс расписујс конкурс поводо.м Дана Ујсдијбспих наиија, 24. октобра 1974. године. I ГРУПА — УЧЕНИЦИ ОСНОВНИХ ШКОЛА Писмсни састави, ликовјш или ручнн радови на јсдну од слсдећих те.ма: „Како са.м дожнвсо-ла или како за.мнш* л>ам својс сусретс са вршњацнма — вршњакињама нз других зе.мал>а?" или „Страхотс рата — благодсти мира". I иаграда 500 динара Трп лруге наградс ол по 300 дкнара Девст трсћих награда од по 200 дцнара II ГРУПА — СРЕДЊОШКОЛСКА, РАДНИЧКА И CEOСКА ОМЛАДИНЛ — до 25 година старости Књн/кевнн и други писменн и у.метиички радовп на јсдну од следећих тсма: „Шта савремени свет очекујс од Уједињених нација?" или „Које лело (роман, прппопстка, пес.ма н др.) или догађај су гтлцалп на менс да раз.мишл»ам о будућности овога света и загито?" I награда 700 динара Три друге награде од по 500 динара Шест трећих награда од по 400 динара III ГРУПА — СТУДЕНТСКА ОМЛАДИНА У.метнички, књижевни н стручнн радовн (ло 15 купаннх странииа са проредом). на једиу од слсдећлх те.ма: „Улога Уједиљеннх нација у развијању мсђународне саралње”, нлн „Борба земаља у развоју за равнбправне односе међу народима” илн „Технички напредак у служби новнх односа међу народпма” I награда 1.000 динара Две друге награде од по 600 динара Трн треће наградс од по 400 динара , Радови ученика основшгх школа и средњих школа пожељно је да буду прегледани и препоргчснн од наставннка плн управе школе. Радовп се примају на свим језицима народа п народности Југославије. Поред новчаних награда бнће додсљено внше награда у одабраним књигама,- прнбору за цртанјс и сл. Радове за kohkvdc треба доставнти Удргжсњу за .Ујсднњене напије СР Србпјс, Беогпад. Пролетсрсклх бригада 74, најкасннје до 10. ОКТОБРА 1974. Радовн треба да буду потгптсаш! пунч.м пменом и презчменом, са тачном адресом. Резултати конкурса бнће објављенп у дневној штампи. Београд, 15. мај 1974. УДРУЖЕЊЕ ЗА УЈЕЛИЊЕНЕ НАЦИЈЕ СР СРБИ.1Е I »43 - 1^74. I СЕЋАЊА IIA I СУТЈЕСКУ = После неусиеха Четврте офанзнве немачке снаге су = направнле мали предах, спремајући у тајноста почетак и Еплан следеће велике операције — Пете офанзиве, под назчвом олерапија „Шварц”. Офанзива је почела 15. маја == м трајала до 15. јуна Непрнјатељске снаге су бројалс = 120.000 војника, усташа, домобрана н Италијана, чији KpaijttH цил» ,је уништење ЦК КПЈ, АВНОЈ-а, Врховног = лЈтаба и Врховлог команданта, који су се налазили на == територијл псточне Босне. Немачке сњ\е су сужавале = круг на ллнији: Фоча, Горажде, Бнјело Пол»е, Колашнн, ~ Никшић, Гацко, Улак, и Калиновик. z Партлзанске сиаге су имале 19.000 војника и 3000 , рањеника. Схвативши стратегију Не.маца, Врховнп штаб бдуs гтаје од маневра према Метохији н врше прегрупацнју S сиага око Фочс. По неуспеху. пробоја на Фочи, нздаје S наређењс за пробој на линијн Вучево — Сутјеска — Зс- == лелгора. И 28. маја отпочео је пробој непријатељског обруча. Напрел су кренуле Прва и Друга гтролетерска бри- == гада, док су Трећа и Четврта остале у заштитници pass њенвка. У реферату поводом десетогодпшњчце ЈНА друг Тлто = је рекао: „Ту, ла Сутјесци, водлла се неколлко дана најS крвавлја бптка наше историје. Ту је погинуло хиљаде наs ших хероја, мсђу којима и славнп командант Треће удар- = ле длвлзпјс,' Сава Ковачевпћ. Адн је челична песшша на- == »aux пролстера л ударнпх днвизпја разбила л последњи ~ лспријатељскл обруч”. СЕНАЊЕ НИКОАЕ СТОЈАКОВИНА Једал од преживелнх јунака те легендарне војске је == п Ннкола СтоЈакопић, сада потпуковлик у пензији. Рођен је 1921. годпне у селу Л>убила, општтта Двор на Унл. — За премс Пстс офалзнве налазло са.м се у првој ES чети, другог багал>она, XVI брлгалс, VF1 башлјскс дпвл- ~ зпје. Био сам ла дужностп водннка вода. Посде нлза тешЦ кнх борбл у Четвртој офанзпвн моја бригада је одређена ~ у заштитницу, да пратл рањелпке п бодеслике-тнфусарс. s Били смо ла реому Фоча — Каливовик. Ннсмо злали да Hi Врхошпт штаб планира операцпју према Метохлјн, л мл s борци, с.мо потајно очекивадн да се полово вратимо у западну Босну, у Бампју. ПОЧИЊЕ ОФАНЗИВА Д Доблли с.мо наређење за прелаз Дрине у peony Фочс. Тада сам и сазиао за пдан макевра према Метохлји. Форснрали смо Дрину. Алп на брду изнад Фоче дочека нас нека војска, јаче формације, којој писмо знали нн имена. Тек по повицима схватио сам да су то четници црногорског попа Буришића. Алп смо их брзо разбнлн н наставнли према истоку. Дошли смо у реон Мел>ак, Крушево, Шћепан Поље. У Шћепан Пол»у је бнла Централна болница Народно ослободплачке војске. Од Бијелог пол>а и Пљеваља, скоро уокруг, чула се пуцњава, која се све брже приближавала. Од сељака сам сазнао да то почиње офанзнва. БОМБАРДОВАЊЕ ЦЕНТРАЛНЕ БОЛНИЦЕ Непрнјатељске снаге су сужавале круг око нас. Морали смо ла сс повлачимо у правцу Плве н Tape. Још гвек смо билн ■ у заштитннци Централне болнпце, са којом смо заједно прешли Тару. Око Жаб^ака пронаШлн су лас немачки авиони и, мимо сваке љулскостп и етикс, сручили смртноноснн терет на немоћне рањснике. РАЊЕНИЦИ НАД ПОНОРОМ Све сигуриије се живн обруч сужавао, све ближе су падале гранате. Наше планине неме и високе, знају да страшно проговоре у одјеку топовскггх канонада. Две брлгаде моје длвлзије, Седма и Осма, већ су испред лас полхватлле борбу, а Шеснаеста бригада јс одрсђена за обсзбеђење прелаза рањеника преко Пиве. Од авнонског бо.у- ' бардовања мост је био нарушен и изрешетан. Бригада је ^хтупала. Изненада лва челична јата „Штука" стреловито су надлетала нал бригадом која је преносила рањеникс Иал кањоном Пчве. Мост је од једном почео да се рушн, бсзповратно... Његова вртка ллплја нпје могла да нзлржи терет крваве људске историје. Заједно са камењем и бетоном падали су и рањенпцп v „плаву гроблнцу”. Дивља вода Пиве журила је нтга планину запрегташћена зверство.м људскнм. Имао сам ту срећу да само лесет мпнута раније ттређем са својом четом, те мп нп јелан бопвл није попгнуо. Остале чете су биле скоро преполовљене. СВУДА ЈЕ БИО ФРОНТ Избилп смо на Вучево. Пристпзале су и лпгге брпгаде. Читава оператнвна војска п Врховнп штаб блли су на окупг. Блпжно се одсутии час, v коме су подјсднако важни факторв: храбпост, одлучност. срећа ... И без јелног од H4IX све ie ггбл»ено заувек. Ве.лнке бпт^с ncfomiic плкада нису добпјане логичком стратегијом. Нски вишн моменат xoin rnebvje л.улске рачгне, решавао је мутло коло судблпа. Свула је бпо фроот. Четтгри лана с.мо воли- ,лп ураганску блтку. Грувало је са свпх страна. A CYTJECKA MVTHA И КРВАВА Крснулн смо у гтрпбој. Командантп Павлс Јакптћ и Сава Ковачспиђ поделплп су рањенлкс централне болНИКОЛА СТОЈАКОВИБ (СНИМАК ИЗ 1945) шше. Прелазилн смо Сутјеску у лесу, држећи се за уже. g Можда је добро што природне силе остају равнодушне s и неутралне у кобним моментима историје. Али овога пу- § та смо мл моралл да прелазимо надошлу Сутјеску. Послс S неуспелих јуриша добили смо наређење да заузмемо јед s но неприступачио брдо, где је кретање скоро немогућс. S Нл Немцл га нлсу запосели. Просто смо бауљалп уз брдо § Избио caxi на врх међу први.ма. Прнстизале су истовре 5 мено и мање немачке јединице. Сукобили смо се прса ’S V прса. Били смо у бољем положају јер су наше {единиие S лристизале за нама. И лакпш рањешпш су улазилн у ко- s лону: другог избора није било. Moi батал>он је читавог g лана држао кључне коте. Од тога је завпсно успех пре- § бацивања. Тек кад је и последљи човек прошао, ми смо § оставилв положаје и кренули за колоно.м. Вл не можетс § ini да слутите колике су резерве човекове снаге и издрж* § лшвости. ПОНОВО НАЗАД ЗБОГ ПЕСНИКА Y зору смо стиглп у колону. Алл одмах са чела стн- g гао је курир са иаређењем да се прва чета лругог бата- § л.она вратп назад н пронађе Владимира Назора, уколико g ie још жив. Морали смо. Свпма су навирале сузс у очш S Знали смо да се враћамо у снгурну смрт. Кал смо лошли под брдо опрезно смо сс распоредили. Горе, низ страш’ се одров>авало камењс. Мислплн Смо ла су то Немпп. Прлтајпли смо се. Нашој срећн ннјс било краја кал с.чо вилели да су то две партпзанке v пратлл старца са сслом брадом. На мршавом кољчето внсллп су некл сан- § луцп. Да лп се псплатлло. помислио сам, ла члтава чета погине због овога старчлћа? Apvrapime cv нам објаснпле да је то песнпк наше револуције п да су у сандуку твегови лрагопени рукопнси. Сутрадан је моја чета добила још јсдну похвалу прел целом брнгадо.м. Забележмо н за пггампу прппремпо: Мирослав ДшпггрпЈсвпћ