Приручник за радионице - Црвени крст

priručnik za edukatore Crvenog krsta

promocija
humanih
vrednosti

Priručnik priredile:
Slavica Musić,

Vesna Krnajić-Mitrović,
Biljana Šobić,

Gordana Mijalković-Stojiljković ,
Maja Bubanja,

Radmila Vujić - Bojović,
Tatjana Voronjec - Cijan,

Zorana Banjac
Stručni konsultant
Biljana Cvetković

S ...

DEO I

Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
Kome je Priručnik namenjen . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
Šta su ciljevi Priručnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
Kako koris ovaj Priručnik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
Opšte napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8

Deo II
Modul 1: Tolerancija

Uvodne informacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
Nema dvoje is h. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
Mi smo is , mi smo različi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
Delovi i celine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
Moje mesto u svetu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

Grupe kojima pripadam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
Ogledalo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
Različi a jednaki . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40

Čarobnjaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43
Želje i potrebe. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46
Planiranje parka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49

Razlike među ljudima. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53

Modul 2 :
Lični i kulturalni iden te poštovanje razlika

Uvodne informacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59
Voćna salata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62
U svetu postoji jedno carstvo . . . . . . . . . . . . 65
Ljudi oko mene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
Riznica kulture . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69
Različitos . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75
Mi i oni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79
A na i sparta . . . . . . . . . . . . . . . . 81
Sličnos i razlike . . . . . . . . . . . . . 85
Lepo je, nije lepo. . . . . . . . . . . . 87
Čarobni štapić . . . . . . . . . . . . 96
Prijateljski i neprijateljski govor 101

2 Crveni krst Srbije

Modul 3: Nenasilno rešavanje sukoba

Uvodne informacije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93
Od igračke plačka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .105
Ja mogu da u čem na tok sukoba . . . . . . . . . . . . . . . . .
108
Kako odabra pravo rešenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111
Kako se ja snalazim . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113
Kontrola konflikta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .117
Kako odole pri sku grupe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .121

Modul 4: Diskriminacija i s gma zacija

Uvodne informacije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .127
Nije lako bi različit. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .130
Odelo ne čini čoveka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .132
Pronađi gde pripadaš. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134
Drugačiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139
Reči mogu da zabole . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141
Balkan ekspres . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .144

Modul 5: Rodna ravnopravnost

Uvodne informacije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157
Tajanstvene vreće/vođena fantazija. . . . . . . . . . . . . . 160
U tuđim cipelama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163
U čemu je razlika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .165
Na kampovanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168
Muško-ženski stereo pi . . . . . . . . . . . . . . . . . 171
Šta se krije u knjigama . . . . . . . . . . . . . . . . . 175
Da li je ovo diskriminacija . . . . . . . . . . . . . . . 177
Ženska i muška zanimanja . . . . . . . . . . . . . . 179

Modul 6: Dečja prava

Uvodne informacije. . . . . . . . . . . . . . 185
Moje želje - moja prava . . . . . . . . . . 189
Osnovna dečja prava . . . . . . . . . . . 192
Učim svoja prava . . . . . . . . . . . 196
A šta ako se ipak
ne poštuju moja prava . . . . . . . . . 198

3C r v e n i k r s t S r b i j e

Modul 7: Prevencija cyber bullyinga
Uvodne informacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 205
Jači smo ako smo zajedno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 212
Ako se smeješ, deo si toga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214
S gla je poruka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 222
Reči mogu da zabole . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225
Deo III
Prilozi
Komunikacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 231
Konflik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 245
Konvencija ujedinjenih nacija o pravima deteta. . . . . . . . . . 255
II deo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 272
III deo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 275

4 Crveni krst Srbije

P ...

Priručnik koji je u vašim rukama govori o nama kao ljudskim
bićima. Govori o procesu podučavanja i učenja o značenju
i značaju odnosa koje uspostavljamo sa drugima, o našim
sličnos ma i razlikama i o tome da postoji mogućnost da odnosi
budu ispunjeniji, svesniji i bolji. Ponuđene ak vnos ne nude
školske već lekcije koje korespondiraju sa iskustvima svakodnevnog
života.

Priručnik Promocija humanih vrednos nema naučne ni akademske
pretenzije već se, pre svega, radi o pokušaju da se teme kojima se
bavi prilagode i učine prak čno upotrebljivim za mlade volontere
Crvenog krsta i prosvetne radnike koji su pohađali seminar pod
is m nazivom u organizaciji Crvenog krsta Srbije. Određeno
iskustvo u radioničarskom radu je dobrodošlo i iskusniji edukatori
Crvenog krsta u ovoj publikaciji će pronaći obilje ideja za rad sa
svojom grupom. No, Priručnik je isto tako namenjen i edukatorima
Crvenog krsta koji, nakon seminara, tek ulaze u ovakav proces rada
sa decom.

Glavno težište ove pubikacije su moduli u kojima se predlažu
metode i konkretne ak vnos za rad sa grupom na teme
tolerancije, ličnog i kulturalnog iden teta i poštovanja
različitos , nenasilnog rešavanja konflikata, diskriminacije i
s gma zacije, rodne ravnopravnos , dečja prava i nasilje
putem elektronskih medija. Prateći naslove modula koji
daju uvodne informacije o temi, kratka objašnjenja o
oblas ma koje određena ak vnost pokriva, uzrastu kojem
su namenjeni, ciljevima i materijalu koji je potrebno
pripremi , edukatori Crvenog krsta će se oseća
sigurno u procesu pripreme i izvođenja radionica.
Osim toga, paket ak vnos je fleksibilno struktuiran
te omogućava edukatoru Crvenog krsta da uobliči
vlas program rada, prilagođavajući ono što je
ovde ponuđeno konkretnoj grupi učesnika sa
kojima radi.

Ponuđene radionice imaju za cilj
obraćenje celoj ličnos deteta a ne
samo intelektualnom delu, kako
je uobičajeno unutar formalnog
školskog obrazovanja. Pokušali
smo da u odabranim
ak vnos ma izbalansiramo

5C r v e n i k r s t S r b i j e

intelektualno i iskustveno učenje, analizu i intuiciju, intelekt
i maštu. Prak čno, to ponekad znači da se preporučuje rad
sa celom grupom, a često i rad u malim grupama kako bi
se poboljšala komunikacija, međusobna saradnja, veš na
pregovaranja i donošenja odluka; osim toga, u radionicama
se nude igranje uloga i simulacija različi h iskustava kako bi
se učesnici podstakli da preispitaju vlas ta stanovišta i uvaže
postojanje tuđih, drugačijih gledišta. Vođene fantazije služe kao
pods caj razvoju krea vnog mišljenja i veš ne rešavanja problema.
Nadamo se da će učesnici radionica, na kraju ima bolje uvide u
društvene procese sveta u kojem živimo i da će njihovo gledanje
kako na vlas tako i spoljašnji svet bi obogaćeno novim
saznanjima.

U Beogradu, septembra 2007. godine

6 Crveni krst Srbije

KP ...

Priručnik je namenjen obučenim mladim volonterima Crvenog
krsta Srbije koji žele da deo svog slobodnog vremena posvete
radu sa decom osnovnoškolskog uzrasta u organizacijama Crvenog
krsta i u školama.

ŠP

Ak vnos ponuđene u pet modula imaju za cilj da:
 pruže osnovne informacije i znanja o toleranciji, ličnom

i kulturalnom iden tetu i poštovanju razlika, nenasilnom
rešavanju konflikta, rodnoj ravnopravnos , problemu
diskriminacije i s gma zacije;
 kod članova grupe na planu emocija i iskustva osves gore
navedene pojave;
 predloži u praksi proveren metod rada koji je op malan u
grupnom radu sa decom osnovnoškolskog uzrasta;
 pomogne mladim edukatorima Crvenog krsta da lakše
pripreme plan rada i da osete veću sigurnost u sebe tokom
realizacije radionica.

KP

Deca i mladi ljudi nisu homogena grupa – razlikuju se po s lu
života porodice iz koje po ču, interesovanjima i aspiracijama.
Preporučujemo da se edukatori Crvenog krsta unapred
upoznaju sa sadržajem celog Priručnika, a da za m,
planirajući vlas program rada, ponuđene ak vnos
prilagode svojoj grupi i njenim potrebama.

7C r v e n i k r s t S r b i j e

O ...

Iako radionice mogu izgleda tek kao mesto na kojem se
deca i edukatori dobro zabavljaju i lepo druže, one su mnogo
više od toga. Dobro vođena radionica podrazumeva ozbiljnu
prethodnu pripremu edukatora. U sak spontanos kod realizacije
često je rezultat dobre umešnos i sposobnos za fleksibilno
prilagođavanje zahtevima i potrebama članova grupe, bez
narušavanja osnovne ideje i ciljeva koji se žele pos ći.

Radionice ovde objedinjene pod zajedničkim nazivom humane
vrednos promovišu ideje lične i građanske odgovornos . Te vrste
odgovornos kamen su temeljac za razvoj osećanja pripadnos
zajednici. Radionice koje se ovde nude uobličene su tako da
članovima grupe pomognu da shvate da su važan deo zajednice i
da odgovorno ponašanje podrazumeva brigu o sebi i drugima, kao
i razvoj tolerancije na različitos kako bismo svet oko sebe učinili
boljim mestom za život.

Struktura aktivnosti u Priručniku

Ak vnos ponuđene u ovom Priručniku podeljene su na pet
modula. Svaka pojedinačna ak vnost ima istu strukturu i
podnaslovima je definisan uzrast članova grupe, ciljevi koje

želimo da pos gnemo, kratko uvodno objašnjenje o čemu se
radi u konkretnoj radionici, materijal koji je potrebno unapred
pripremi , vreme trajanja i postupak relizacije radionice.

Uzrast članova grupe

Uzrast članova grupe u radionici ne mora nužno bi strogo
ujednačen, ali nije preporučljivo ni da uzrasne razlike
budu veće od tri godine. Ponuđene ak vnos u ovom
Priručniku podeljene su na tri uzrasne kategorije:
odnose se na decu mlađeg osnovnoškolskog uzrasta
(od 8-11 godina), starijeg osnovnoškolskog uzrasta
(12-14 godina), ili se odnose na sve učesnike
(8-14 godina), jer su uz mala prilagođavanja,
tema i ciljevi konkretnih ak vnos
primereni radu sa svima.

Priprema materijala

Ukoliko se sav potreban
materijal unapred pripremi

8 Crveni krst Srbije

i sor ra po kriterijumu vremena u kojem će bi upotrebljen
tokom radionice, edukator i članovi grupe će ima više
zadovoljstva, a manje frustracije prilikom realizacije radionice.

Gost u radionici

U nekim radionicama preporučuje se uključivanje gos ju. Takva
ak vnost zahtevaće dodatni angažman edukatora. Potrebno je
da se sa gostom dogovori o terminu radionice i da objasni cilj
gostovanja. Isto tako, članove grupe je potrebno unapred obaves o
temi radionice, najavi gosta i zajednički utvrdi pravila ponašanja i
diskusije.

Vreme trajanja radionice

Preporučuje se da se termin održavanja radionice unapred ustanovi
i da se ne menja ukoliko to zbilja nije neophodno. Na taj način
omogućuje se s canje navike i osećanje sigurnos kod članova
grupe o tome da će i kada do sledećeg susreta doći. Uobičajeno
je da vreme trajanja radionice bude između 45 i 90 minuta.
Ak vnos sadržane u ovom Priručniku uobličene su tako da
mogu da se izvedu u tom vremenskom okviru. Naravno, teorija
se može razlikova od prakse pa se može dogodi da ćete
zbog manjeg ili većeg broja članova grupe, kao i različitog
nivoa njihove zainteresovanos za određenu temu mora
da računate sa nešto izmenjenim planom. Zbog toga bi
bilo dobro da edukator uvek ima unapred pripremljene
ak vnos koje će posluži kao rezervni plan.

Ideje za dalji rad

Pojedinačne ak vnos unutar modula na kraju teksta
imaju podnaslov Ideje za dalji rad. One su u skladu
sa osnovnom temom, predstavljaju njen dodatak i
nude mogućnost proširivanja teme. Od procene
edukatora zavisi da li će ih uopšte uključi
u radionicu ili će ih iskoris kao polaznu,
završnu ili čak centralnu ak vnost za svoj
rad. Ovaj segment unutar ponuđenih
naslova, između ostalog, ima za cilj i to
da edukator, poznajući članove grupe
sa kojima radi, može program
rada fleksibilno da prilagodi
mogućnos ma i aspiracijama
svoje grupe.

9C r v e n i k r s t S r b i j e

Prilozi

Treće poglavlje sadrži priloge koji mogu bi od koris za dalje
upoznavanje sa nekim od osnovnih tema Priručnika. Prvi prilog
je Konvencija o pravima deteta, a drugi je integralni tekst pod
naslovom Komunikacija koji su mladi volonteri Crvenog krsta
napisali za Priručnik za podmladak i omladinu Crvenog krsta, a koji
je baza za sve edukacije mladih volontera Crvenog krsta.

Za dobrotu svaki dan je DOBAR DAN

Priručnik Promocija humanih vrednos je namenjen edukatorima,
a publikacija pod radnim naslovom Za dobrotu svaki dan je DOBAR
DAN namenjena je članovima grupe. Ova publikacija ima oblik
ilustrovanog kalendara čije čitanje traje godinu dana, a detetu iz
dana u dan nudi novi sadržaj u ’kratkoj formi’ – bilo informaciju o
nekom značajnom datumu, objašnjenje novog pojma, zanimljiv
podatak o nekom društvenom fenomenu, predlog za neku

pojedinačnu ili ak vnost koju može izves u grupi, pitanje na koje
samostalno treba da potraži odgovor, bilo neki drugi sadržaj. Cilj
ove publikacije je da se dete tokom cele godine, svakodnevno,
podseća na to da živimo u svetu koji poznaje različite kulturalne

realnos koje su jednako vredne i da, makar u maloj meri,
stekne svest o vlas toj odgovornos i položaju unutar tog šireg
društvenog okruženja i spoljašnjeg sveta.

Na koji način će edukator Crvenog krsta ovu publikaciju
iskoris u radu sa grupom, zavisiće kako od prilika tako i od
njegove vlas te krea vnos i entuzijazma. Preporuka je da

se, kada je to moguće i umesno, članovi grupe podsete
na sadržaje Kalendara i da se podstaknu na izvođenje
ak vnos koje su im tamo predložene. Isto tako, važno
je da na kraju budu pitani o iskustvima koja su stekli
tokom h ak vnos .

10 C r v e n i k r s t S r b i j e

P ...

Organizacija prostora

Ukoliko se radionice odvijaju u prostoru koji je deci nepoznat,
iskustvo govori da je veoma korisno da se na nekim od prvih
radionica zadovolji dečja radoznalost i da se zajednički istraži
prostor u kojem će se radionice odvija . Inače, na prostor u
kojem se radionica odvija ne možemo uvek u ca već moramo
da prihva mo ono što nam je na raspolaganju. Ipak, svaki, pa
i najneuslovniji prostor možemo da prilagodimo potrebama
radionice i učinimo ga toplim kutkom u kojem će se svi oseća
kao u svom prostoru. Neophodno je da se obezbede stolice za sve
članove grupe, nekoliko stolova za rad u malim grupama i slobodni
zidovi za pravljenje izložbi. Osim toga, rad će bi olakšan ukoliko se
pripreme ku je, vidno označene (naziv radionice, godina, edukator,
sadržaj), u koje će se odlaga produk nastali u radionici – dečji
crteži, fotografije, pisani i drugi radovi i slično. Ovakve ku je
edukatori mogu napravi i oslika zajedno sa članovima svoje
grupe. Znak i druga obeležja Crvenog krsta u prostoriji u kojoj se
odvijaju radionice biće dobar način da Organizacija bude jasno
predstavljena.

Vođenje beležaka

Svaki edukator Crvenog krsta trebalo bi da poseduje svesku
u kojoj će upisiva svoje u ske o radionici, toku, procesu,
igrama i ak vnos ma, reakcijama članova grupe, novim
idejama i slično. Te beleške s jedne strane, služe kao vrsta
evaluacije rada edukatora Crvenog krsta, a sa druge, one
se tokom vremena pretvaraju u putokaz o tome kako
poboljšaju vlas pristup i obogate radioničarsko
iskustvo.

Uvodne i završne aktivnosti u
radionici

Uvodne ak vnos u radionici imaju za cilj
da opuste i pripreme članove grupe za
centralnu temu i učine radnu atmosferu
toplijom. To mogu bi igre ili ak vnos
bilo energe zirajuće ili mirne; izbor
je vezan za glavnu temu radionice.
Ako će da usledi debata,
uvodne ak vnos bi trebalo

C r v e n i k r s t S r b i j e 11

da su mirnije (npr. crtanje, neka misaona igra i slično), a ako se
planira radionica u kojoj se zahteva igranje uloga, članovima grupe
mogu se ponudi izvesne igre koje podižu energiju. Osim toga,
uvodni deo radionice može se iskoris za podsećanje na ono što je
bila tema na prethodnim susre ma.

Završne ak vnos mogu ali i ne moraju čvrsto bi vezane za
centralnu temu, a cilj im je da se iskustva stečena u radionici
zaokruže ili rekapituliraju i da se članovi grupe nakon radionice
raziđu u pozi vnom raspoloženju i sa osećanjem da pripadaju grupi.

Kako proceniti uspešnost radionice

Svaka radionica ima prethodno pripremljen scenario ili plan
izvođenja. Ipak, nemoguće je da ga se uvek u potpunos
pridržavamo. Ponekad od plana radionice moramo da odstupimo
na licu mesta jer će se ispostavi da nije dovoljno dobro postavljen;
isto tako, može se dogodi i da se neka veoma uspešno izvedena
radionica sa jednom grupom pokaže kao neadekvatna sa drugom

grupom, i obrnuto.

O uspešnos radionice mogu da govore edukator i članovi grupe.
U prvom slučaju edukator povlači paralele između izvedenih
ak vnos i onih koje su planom predviđene. Vođenje beležaka

o vremenu potrebnom za izvođenje određenih ak vnos ,
osipanju ili povećavanju broja učesnika tokom jednog ciklusa
radionica, ili o tome da li su pojedinačno postavljeni zahtevi

bili preteški, preobimni ili neinteresantni članovima grupe
u početku se može čini kao nepotrebni dodatni posao, ali

tokom vremena ova ak vnost ispostaviće se kao veoma
korisna i olakšaće i učini realnijim buduće planiranje
radionica. Osim toga, uobičajeno je i da se i sami
članovi grupe izjasne o uspešnos svake pojedinačne
radionice. Do ocena članova grupe moguće je
doći jednostavnim postavljanjem pitanja o tome
da li im se dopala radionica, da li su naučili
nešto novo i slično. Isto tako, postoje brojne
evaluacione ak vnos koje omogućavaju
da se na igrovni način dođe do evaluacije
članova grupe, npr. crtanjem grafikona,
markiranjem ponuđenih crteža na
evaluacionom listu itd. Evaluacione
ak vnos ne samo da su putokaz
za postavljanje budućih
planova nego su i integralni

12 C r v e n i k r s t S r b i j e

deo radionice, zabavne su i pomažu kod stvaranja bolje
atmosfere u grupi.

Broj članova grupe u radionici

Op malno je da u radionici bude do između 12 i 16 članova.
Među m, ukoliko se radionice odvijaju u školama, u radionici će
bi prisutni svi učenici jednog odeljenja. Broj učesnika u radionici
određuje dinamiku, plan i kvalitet rada. Prevelik ili isuviše mali broj
učesnika mnoge od planiranih ak vnos onemogućava ili ih čini
površnim. Stoga je važno da se kod planiranja ciklusa radionica vodi
računa o ovome. Ipak, ponekad će se dogodi da se na radionici
pojavi manje ili više učesnika.

Ako u radionici ima previše članova

Previše učesnika može da oteža pa čak i da onemogući planiranu
radionicu. Ukoliko edukator ne želi da deo učesnika vra iz
radionice, moraće da računa sa izmenjenim planom. Moguće
je učesnike podeli u dve ili više malih grupa koje će simultano
obavlja sve ak vnos . Osim toga, biće bolje da se izbegnu
ak vnos koje dugo traju i zahtevaju učešće i pojedinačne
prezentacije svih prisutnih. Umesto toga, dobro je izabra
one igre i ak vnos koje su grupne i podrazumevaju grupne
prezentacije na kraju ak vnos .

Ako u radionici ima premalo članova

Premalo učesnika u radionici situacija je koja se najčešće
događa pred kraj školske godine ili polugodišta. Sa malim
brojem učesnika moguće je izves neke radionice i
to tako što će se svaka ak vnost proradi više puta,
na različite načine, tako da svi prisutni dobiju više
prostora za sebe nego što je to uobičajeno. Ovo je,
obično, prilika da edukator bolje upozna članove
grupe, posebno one koji se manje eksponiraju
u većim grupama. Na taj način prisutni
pojednici biće na dobitku! Osim toga,
edukator može da, umesto planirane
radionice, organizuje slobodni susret
na kojem će se bavi planiranjem
budućih zajedničkih akcija, izradom
zidnih novina, gledanjem filmova
i slično.

C r v e n i k r s t S r b i j e 13

Ako članovi grupe nisu zainteresovani

Radionica je zanimljiv i pods cajan oblik rada sa grupom, nudi
različite i dinamične ak vnos i deca pozi vno reaguju, naročito
na igre. Može se dogodi da „ozbiljnije“ ak vnos poput
diskusije deluju manje privlačno u poređenju sa uzbudljivijim
takmičarskim i sličnim igrama. To ne treba da obeshrabri; diskusiji
treba vremena da se zahukta i razvije, a u tome je presudna
uloga edukatora; on treba da diskusiju podstakne zanimljivim i
provoka vnim pitanjima. Preporučljivo je da isprva nudi pitanja
koja zahtevaju konkretne odgovore, a tek potom ona koja traže
iznošenje stavova i izvođenje zaključaka. Diskusija u krugu takođe
je pods cajan način rada jer, u isčekivanju učesnika da će na svakog
doći red da izrazi svoje mišljenje, svako razmišlja i ulaže trud u
pripremu za to šta će da kaže kada na njega dođe red.

Ako su članovi grupe previše nemirni

Umesto planirane ak vnos , dobro je da se članovima grupe prvo
ponudi neka od „bučnih“ ak vnos koje će im pomoći da kanališu
višak energije, a tek potom da se pređe na ono što je planirano.
Za ak vnos u kojima svaki učesnik nešto treba da kaže, moguće

je uves tzv. magični mikrofon (bilo koji predmet koji liči na
mikrofon) i pravilo da govori samo onaj ko tog trenutka ima
mikrofon u ruci, dok su svi ostali „isključeni“. Osim toga, mogu

se učesnici podse na pravila grupne kulture, npr. jedan
govori tj. ne upadaj drugome u reč itd, koji su zajednički
određeni i zapisani na flipčartu na početku rada sa grupom i

prisutni u vreme svake radionice.

Ako članovi grupe neredovno dolaze

Potrebno je utvrdi koji su razlozi za neredovni
dolazak: neusklađenost termina radionice sa
školskim smenama, prezauzetost učesnika drugim,
školskim i vanškolskim, obavezama, nepovoljna
atmosfera u grupi (svađe, netrpeljivos ), ili
to da edukator nije uspeo da ih dovoljno
zainteresuje. Kada se utvrdi šta je razlog za
ovaj problem, sledeći korak bi trebalo da
bude pokušaj edukatora da ga reši sam
ili uz pomoć prosvetnog radnika, kao
člana ma, sekretara ili stručnog
saradnika Crvenog krsta.

14 C r v e n i k r s t S r b i j e





U

Tolerancija se najčešće definiše kao sposobnost da se prihva
postojanje drugačijih gledišta, verovanja, ponašanja i načina
života. Tolerantna ličnost u stanju je da razume da postoje
shvatanja koja su različita od njenih i podnese ih bez netrpeljivos
ili ozlojeđenos ..

Pojam tolerancija vuče koren iz la nskog jezika i, u najgrubljem
prevodu, znači podnošenje. Naša reč koja najpribližnije odgovara
pojmu tolerancije u socijalnom smislu je trpeljivost. Kada govorimo
o trpeljivos mi ne govorimo o odnosu koji imamo prema
istomišljenicima – onima sa kojima delimo iste ili slične poglede
na svet, verovanja i načine ponašanja. Tolerancija ili trpeljivost na
probi je samo kada smo suočeni sa sistemima koji se razlikuju od
našeg vlas tog. Naravno, nije uvek lako ne slaga se sa nečijim
mišljenjem, uverenjem ili ponašanjem, a u isto vreme ne podleći
porivu da ga kri kujemo, osuđujemo ili negiramo. To zahteva
određeno učenje i vežbanje, zrelost i integritet.

Tolerancija nije puka dobrodušnost ili popustljivost. To je
ak van stav koji se temelji na univerzalnim ljudskim pravima.
Tolerantna osoba prihvata da ljudska bića, prirodno različita
u svojim nastupima, govoru, ponašanju i vrednos ma imaju
pravo da žive u miru i da budu upravo takva kakva jesu. Naime,
pogled na svet svakog pojedinca oblikuje se kroz određenu
mešavinu duha vremena kojem pripada, etničku i kulturalnu
pripadnost, uzrast, pol, itd. To prak čno znači da ne postoje
univerzalne is ne i konačna znanja. Tolerantna ličnost
svesna je ograničenja i različitos individualnih pogleda
na svet i zbog toga je otvorena i sposobna da prihva
postojanje drugačijih načina mišljenja. Iako tolerantna
ličnost ne odbacuje uverenja koja se razlikuju od
njenih vlas h, ona ipak ne toleriše baš sve; ona se
buni pro v socijalne nepravde.

Objašnjavajući pojam tolerancije u Priručniku
za rad sa podmlatkom i omladinom Crvenog
krsta, mladi volonteri Crvenog krsta, u
jednom tekstu lepo i koncizno kažu:

Komunicirajući sa ljudima, u kontaktu
smo sa različi m kulturama,
različi m značenjima is h
simbola, bliskih i nama i
onima koji žive na drugim

C r v e n i k r s t S r b i j e 17

kon nen ma. Još bliže, u našem neposrednom okruženju, žive
porodice koje imaju drugačiji sistem vrednos , na drugačiji način
organizuju svetkovine, ispovedaju drugu religiju. Odnosi među
ljudima, među m kulturama kreću se u različi m smerovima – od
otvorenog sukoba, preko koegzistencije, do ak vne uzajamnos i
pune bliskos i saradnje. U širokom spektru stvarnih odnosa među
m kulturama, odnosno među ljudima koji te različite kulture
žive, kao temelj svakog odnosa pojavljuje se tolerancija, odnosno
trpeljivost jedne kulture prema drugima, bar u onom stepenu koji
omogućuje njihov nesmetan razvoj i zajednički život.

Druge kulture su poput drugih ljudi. Ljudi koje ne poznajemo,
najčešće su tek okolina koju ne primećujemo, ako nam nije baš
na putu. Ono što nam je nepoznato i strano ili ostaje izvan naše
percepcije ili nas plaši svojom različitošću. Ljudi koji se ponašaju
drugačije od nas, koji razmišljaju drugačije od nas, čija su ponašanja
vođena drugačijim hijerarhijama vrednos od naših, zastrašuju nas
jer nismo u stanju da predvidimo njihove reakcije i ne znamo kako

bi se prema njima ophodili. Strah rađa odbojnost, netrpeljivost
i neprijateljstvo. Upoznajući druge ljude, sagledavajući
logiku drugačijih pogleda na stvari, razumevajući drugačije
vrednovanje stvarnos od našeg svakidašnjeg postajemo

boga ji, ne samo zato što me bolje razumemo ona druga do
tada nam strana ponašanja, već i zbog toga što ovo znanje
doprinosi da bolje razumemo sami sebe. Jednako tako kao što

su ljudi koje poznajemo drage komšije, prijatelji ili poslovni
saradnici, tako su i kulture koje poznajemo samo drugačiji
načini za ostvarivanje onoga što i mi sami želimo a to je

dobar, bogat i kvalitetan život.

Poznavanjem drugih kultura, upoznajemo druge ljude,
njihove nade, želje i verovanja, i kroz njih sagledavamo
i svoje nade, želje i verovanja. Razumevajući njih,
razumevamo sebe i postajemo tolerantni prema
drugačijem, postajući svesni da je raznolikost
ljudsko bogatstvo. Učeći o drugima postajemo
tolerantni prema onome što je različito.
Edukacija vodi toleranciji, a tolerancija vodi
životu u zajednici u kojoj se različitos
prožimaju na takav način da izgrađuju
poverenje i zajedništvo. Tolerancija
prema različitom uči se učeći o
drugima. Ovo učenje započinje
susretom različi h kultura.
Edukacija utemeljena na

18 C r v e n i k r s t S r b i j e

tradicionalnim i modernim sredstvima braniće toleranciju,
nenasilje i građanske slobode od nagona, mitova, dogmi, kao i od
ideologija koje ih opravdavaju.“
U radionicama koje će usledi , bitno je da se tolerancija ne tre ra
tek kao jedan apstraktan teorijski pojam ili samo jedna od tema
kojoj će se posve određen broj susreta već da se tolerantan stav
ak vno demons ra kao osnovni princip komunikacije. Kako?
Potrebno je usvoji nekoliko osnovnih pravila:
 svi članovi grupe imaju pravo da izraze svoj stav i edukator u

tome treba da ih ohrabri i podstakne;
 potrebno je da edukator pokaže spremnost da sasluša različite,

pa čak i stavove koji su suprotstavljeni njegovim;
 umesto da se napada neki stav, bolje je da se postavljaju pitanja

o razlozima koji stoje iza stava i da edukator pokuša da ih
razume;
 u situacijama kada je potrebno da se diskusija zatvori nekakvim
zaključcima, edukator bi trebalo da rekapitulira sve iznete
stavove; me će pokaza da uvažava čak i one sa kojima se ne
slaže.

„Tolerancija je na probi kada smo u većini, a hrabrost
je na probi kada smo u manjini.“

Ralf Stokman

„Netolerancija je dokaz o nemoći.“
Alister Krouli

C r v e n i k r s t S r b i j e 19

nema dvoje istih

Oblast: Tolerancija, poštovanje razlika i razvijanje
pozi vne osetljivos za različitos .

Uzrast učesnika: 7-8 godina.

O čemu se radi: Članovi grupe će se upozna sa razlikama i
sličnos ma među ljudima.

Ciljevi: Prepozna i prihva razlike i sličnos među
nama, pokaza da razlike među nama čine
svet mnogo interesantnijim.

Materijal: Karton (x 5 budući da ima oko 25 dece u
grupi) u obliku kruga, makaze, pečatno
jastuče, lupa, beli papir formata bloka 5,
selotejp, flomasteri u bojama, kolaž papir,
veliki beli hamer, lepak.

Vreme: 50 minuta (do 60 minuta).

Postupak:

Aktivnost 1 Vreme: 15 minuta

Ukoliko se grupa dece ne poznaje dovoljno dobro, radionica počinje

me što se učesnici prvo upoznaju, a to se može uradi na više načina.

Učesnici sede u krugu i svako se redom predstavi i kaže svoje ime i

posle toga napravi neki smešan (zanimljiv, neobičan, karakteris čan)

pokret ili grimasu. Drugi način je da se svako predstavi grupi, koja

mu potom odgovara sa „Zdravo...“ i ponovi ime osobe. Nakon

upoznavanja, svako dete treba da napravi svoj bedž. Za izradu bedževa

pripremite karton u obliku kruga koga ćete iseći na onoliko jednakih

delova koliko ima dece (kao tortu ili picu). Podeli deci delove „torte“

i zamoli ih da svako napiše svoje ime i nacrta nešto što voli, i na taj

način produkuje svoj bedž. Ak vnost može bi zanimljiva i za grupu čiji

članovi se dobro poznaju.

20 C r v e n i k r s t S r b i j e

Pitanja za diskusiju:
Šta smo nacrtali?
Koliko ima različi h crteža?
Da li ima dva ista?
Koliko je mnogo različi h stvari koje volimo?
Pogledaj oko sebe, vidiš li ikoga ko je obučen baš isto kao i ?
Položi svoju ruku neposredno uz ruku druga pored tebe. Da li vaša
koža ima potpuno istu boju?

Aktivnost 2 Vreme: 5 minuta

Svi stoje u krugu i edukator kaže da iskorače prema centru kruga

svi oni koji vole npr. čokoladu. Za m svi oni koji vole leto, svi koji ne

vole spanać, svi koji imaju smeđe oči, svi koji dobro igraju fudbal...

Edukator daje komentar da iako je svako od nas osoben kao jedinka,

postoje i sličnos među nama.

Aktivnost 3 Vreme: 10 minuta

Podeli decu u parove i da zadatak da na papiru koji je isečen u

obliku cveta sa če ri la ce, svaki par napiše po 2 sličnos i po 2 razlike

koje prepoznaju među sobom. Svi se cvetovi posle toga zalepe na veći

komad hamera i na taj način se od njih napravi veliki buket.

Aktivnost 4 Vreme: 20 minuta

Decu podeli u dve grupe i da im instrukciju da zamisle da su u

dva autobusa. U jednom delu učionice napravi jedan autobus od

stolica, a u drugom delu učionice drugi autobus. Edukator svakom

detetu dodeli po jednu ulogu osobe koja je u autobusu, vodeći

računa o različitos - uzrasnoj, polnoj i svakoj drugoj (npr. si brka

vozač, si osoba koja je slepa, si starija žena koju boli noga,

si devojčica od 5 godina a njena mama, si mladić od 27 god.

si žena u drugom stanju, si veslač itd). Na početku ak vnos ,

stolica ima onoliko koliko ima i dece. Deci se kaže da svi treba da

se voze i s gnu do kraja puta zajedno. Pozva prvu grupu (druga

grupa posmatra proces) da uđu u autobus, malo se voze a onda

im se kaže da ovde silaze i čekaju drugi autobus. Edukator sklanja

nekoliko stolica i ponovo poziva „putnike“ da se smeste u autobus.

Veličina autobusa se smanjuje u dva do tri navrata, i deci se daje

samo instrukcija da svako treba da misli samo o sebi da ne ispadne

iz autobusa. Postupak se ponavlja sa drugim autobusom. U ovom

slučaju prva grupa posmatra dešavanja u drugom autobusu. Deci

se dodeljuju slične uloge, kao članovima prve grupe, vodeći računa

o različitos ma osoba koje su u autobusu. Edukator deci naglašava

C r v e n i k r s t S r b i j e 21

da niko ne sme da ispadne iz autobusa i da treba da pomažu jedni
drugima da bi se u njega svi smes li.

Usmerena diskusija
Edukator pita „putnike“ prvog autobusa kako su se osećali na
putovanju? Da li je neko zapam o ko je sve bio u autobusu (očekuje
se da navedu različite osobe, a u skladu sa ulogama koje je dodelio
edukator članovima grupe). Edukator insis ra na tome da deca iznesu
svoje mišljenje o tome po čemu su osobe u autobusu bile slične, a po
čemu različite. Koliko njih je želelo da se putovanje produži, a koliko
je jedva čekalo da izađe iz autobusa? Edukator situacije sa radionica
povezuje sa stvarnim životom tako što će postavi pitanje članovima
grupe da li se neko, vozeći se pravim autobusom u realnom životu,
našao u situaciji sličnoj ovoj i po čemu je ta situacija bila slična ovim
situacijama koje su igrane u grupi. Edukator ista pitanja postavlja
„putnicima“ drugog autobusa.
Ovu ak vnost edukator privodi kraju tako što putnicima oba autobusa
postavlja pitanja koju bi od ove dve autobuske situacije želeli češće da
viđaju u svakodnevnom životu.

Aktivnost 5 Vreme: 3 minuta

Završna vežba relaksacije - svi se uhvate čvrsto za ruke i lagano

kreću jedni prema drugima da se upetljavaju, savijaju ruke itd, ali

se sve vreme čvrsto drže i ne ispuštaju ruke. Potom se opet lagano

raspetljavaju sve dok se, držeći se za ruke, ne vrate u

prvobitni položaj.

22 C r v e n i k r s t S r b i j e

mi smo isti, mi smo različiti

Oblast: Tolerancija, poštovanje razlika.

Uzrast učesnika: 7-8 godina.

O čemu se radi: Decu podstaći da uoče da smo istovremeno,
uprkos sličnos ma, svi mi jedinstveni i
neponovljivi, i da je značajno uvažavanje
međusobnih razlika i osobenos .

Ciljevi: Poštovanje međusobnih razlika i osobenos .

Materijal: Krompiri (po jedan za svako dete, prethodno
Vreme: opran), neprovidna kesa, flomasteri, bojice,
olovke u više boja, beli papiri A4 formata (za
svako dete po jedan), dečja muzika.

45 minuta (do 60 minuta).

Postupak:

AKTIVNOST 1 Vreme: 15 minuta

Edukator stavlja na sto onoliko krompira koliko ima dece. Svako dete

treba da izabere po jedan krompir. Deci se daje dovoljno vremena da

ih razgledaju (upoznaju) i obrate pažnju na detalje. Edukator pokupi

krompire i stavi ih u neprovidnu kesu. Deci se postavlja pitanje da

li su svi krompiri slični i po čemu su slični? Edukator ponovo stavlja

krompire na sto i traži od dece da pronađu svoj.

Pitanja za diskusiju:
Da li je bilo lako da između ostalih nađeš upravo svoj krompir?
Po čemu si ga prepoznao?
Po čemu je on poseban, različit?
Da li smo i mi ljudi kao i ovi krompiri po nečemu slični a po nečemu
različi ?
Na kraju, svako dete svom krompiru nacrta lice.

C r v e n i k r s t S r b i j e 23

AKTIVNOST 2 Vreme: 25 minuta

Svakom detetu da papir sa instrukcijom da flomasterom iscrtaju

konturu svog stopala. Nakon toga, traži da svako dete za sebe, na

vrhu stopala napiše nešto što voli kod sebe, ili nešto što dobro radi, u

čemu je uspešno. Za m, svako dete pojedinačno čita šta je zapisalo.

Kada prvo dete pročita svoj zapis, od ostale dece se redom traži da

kažu nešto lepo u vezi sa ovim detetom i to kratko zapišu na konturu

njegovog stopala. Postupak se ponavlja sa svakim detetom iz kruga.

Pitanja za diskusiju:
Zbog čega je važno da cenimo osobenos koje posedujemo mi i
drugi?
Kako se osećate kada kažete drugima nešto lepo o sebi?
Kako se osećate kada čujete razne lepe stvari o sebi?
Zbog čega je važno da cenimo osobenos koje posedujemo mi i
drugi?

AKTIVNOST 3 Vreme: 5 minuta

Svako dete bira sebi par i staju jedan naspram drugog ispruženih

ruku u visini ramena dodirujući se dlanovima. Uz muziku, treba da

pomeraju ruke u mnogo različi h pravaca trudeći se da ne izgube

kontakt dlanovima. Posle par minuta, na znak edukatora, uključuju

najbližeg do sebe i u trojkama ponavljaju igru. Igra se može produži i

u četvorkama, a završava se tako što se formira jedinstveni krug gde su

uključena sva deca.

24 C r v e n i k r s t S r b i j e

delovi i celine

Oblast: Uvod za teme o toleranciji i kulturalnom
iden tetu.

Uzrast učesnika: 8-11 godina.

O čemu se radi: Ova radionica bavi se ispi vanjem ideje o
tome da su delovi ljudskog tela u međusobnoj
zavisnos , na sličan način kao što su pojedinci
povezani u porodici ili zajednici.

Ciljevi: Članovi grupe će nakon ove radionice zna da
nabroje načine na osnovu kojih različi delovi
tela zavise jedni od drugih, daju primere
za to kako problem u jednom delu tela
u če na osobu u celini i pronađu paralele u
funkcionisanju ljudskog tela i zajednice.

Materijal: Papiri
Olovke
Flomasteri
Makaze.

Vreme: 45 minuta.

Postupak:

Aktivnost 1 Vreme: 30 minuta

Svaki član grupe treba da legne na veliki komad papira i uz pomoć

drugih ocrta svoje telo. Crteži se mogu iseći makazama i svaki član

grupe može svoj crtež da oboji, docrta odeću, kosu itd.

Pitanja za diskusiju:
Kako Anina stopala zavise od njenih očiju?
(mora da gleda kuda hoda, kako se obuva)
Kako Goranova kosa zavisi od njegovih ruku?
(rukom drži češalj kojim sređuje frizuru)
Kako tvoja desna ruka zavisi od leve?
Ova ak vnost može otvori pitanje o hendikepu. Šta se dogodi kada
jedan deo ljudskog tela otkaže ili kada nedostaje?
Ukoliko neki važan deo tela ne funkcioniše, osoba može umre ;
među m, često drugi delovi tela dodatno rade da bi nadoknadili

C r v e n i k r s t S r b i j e 25

nedostajući deo. Tako, slepi ljudi ponekad razviju veoma istančan sluh;
ukoliko osoba ima samo jednu nogu, ta će noga bi veoma snažna.
Ovu analogiju edukator može da proširi na porodicu, na Crveni krst ...

Pitanja za diskusiju:
Ukoliko se jedan od roditelja razboli ili je odsutan, da li će porodica
funkcionisa dobro? Da li će kućni poslovi bi obavljeni, da li će svi
članovi porodice dobi dovoljno pažnje, da li će u kući bi vesela
atmosfera?
Kako ostali članovi porodice mogu da pomognu kada se neko razboli
ili je odsutan?

Aktivnost 2 Vreme: 15 minuta

Prodiskutova o tome na koji način u odeljenju zavisimo jedni od

drugih. a većinu edukatora, jedan od najtežih zadataka je, verovatno,

da nauči dete zašto treba da podigne papirić koji je ispao njegovom

drugu. Ideja o „telu grupe“ može pomoći članovima grupe da

sagledaju sebe kao delove cele grupe. Od prethodno urađenih crteža

sačini kolaž koji će predstavlja jedno telo tako što će se koris

delovi crteža svih članova grupe. Okači kolaž na zid.

Ideje za dalji rad

Ja sam ja Vreme: 30 minuta

Fotokopira radne listove i podeli članovima grupe. Popunjene radne

listove okači na zid i iskoris ih za međusobno upoznavanje članova

grupe kroz razgovor o njima.

Radni list 1.

Ovde su neka pitanja koja jedva čekaju da dobiju tvoj odgovor.
Kako se zoveš? ________________________________________________________
Koliko godina imaš? ___________________________________________________
Gde živiš (u kojem mestu, kojoj ulici)? __________________________________
Sa kim živiš? __________________________________________________________
Imaš li kućnog ljubimca? ______________________________________________
U koju školu ideš? _____________________________________________________
Kako se zovu tvoji najbolji drugari, oni sa kojima najviše voliš da se igraš?
___________________________________________________________

26 C r v e n i k r s t S r b i j e

Radni list 2.

Šta još želiš da se zna o tebi? Šta želiš da drugi znaju?
Napiši šta voliš da radiš i kako provodiš slobodno vreme.

Nacrtaj sebe.

I ovo sam ja

Moje telo Vreme: 15 minuta

Podeli članove grupe u parove. Neka svi učesnici svojim partnerima

u ovoj ak vnos maramom ili zavojem imobilišu palac ruke kojom

obično pišu i me onemoguće njegovu funkciju na taj način što

se palac priljubi na dlan i potom obmota zavojem. Na ovaj način

iskusiće koliko je teško obavi ovaj zadatak kada je samo jedan palac

upotrebljiv).

C r v e n i k r s t S r b i j e 27

Nakon toga, zada uobičajene zadatake kao što su pisanje imena,
crtanje, bojenje crteža, zarezivanje olovke, otvaranje bočice sa lepkom
itd. Prodiskutova o tome koliko je bilo teško obavlja uobičajene
zadatke kada je jedan deo tela bio imobilisan. Podstaći diskusiju o
fizičkim problemima i emocionalnim teškoćama. Ukoliko postoje
mogućnos , članovima grupe edukator može da pokaže rentgensku
sliku šake ili celog tela kako bi uočili međusobnu povezanost različi h
delova tela.
Pitanja za diskusiju:
Da li je neko od vas ili neko koga znate nekad polomio ruku ili nogu?
Šta se tada dogodilo, zašto je lekar morao da names kost?
Kako je to u calo na ostatak tela?

28 C r v e n i k r s t S r b i j e

moje mesto u svetu

Oblast: Uvod za bilo koju od tema.

Uzrast učesnika: 8-11 godina.

O čemu se radi: Članovi grupe će se upozna sa mapama i
naučiće kako da ih koriste.

Ciljevi: Članovi grupe će nakon ove radionice zna
Materijal: da koriste mape, pronađu i označe određenu
adresu na mapi i na taj način steknu širu
predstavu o svom mestu u svetu.

Fotografija Zemlje iz svemira
Mapa sveta
Mapa Evrope
Mapa Srbije
Mapa vašeg kraja1
Hamer i špenadle sa zastavicama
Konac u različi m bojama.

Vreme: 45 minuta.

1 www.earth.google.com

Postupak:
Svaki član grupe će na posebnom papiru da nacrta mapu svog dolaska
od kuće u kojoj živi do zgrade u kojoj se održava radionica. Potrebno je
da nacrtaju što više detalja koje su usput opazili – semafor, veliko drvo,
kontejner, psa lutalicu…

C r v e n i k r s t S r b i j e 29

Dok članovi grupe crtaju, edukator će na zid okači sliku Zemlje iz
svemira, mapu sveta, Evrope, Srbije i grada u kojem živite.
Porazgovara o crtežima i za m ih, jedan po jedan, okači na zid
pored ostalih mapa.

Na mapi grada pronaći gde ko živi i kuće označi špenadlama sa
zastavicama. Svaki član grupe treba da dobije konac različite boje i
njime poveže špenadlu koja označava njegovu kuću i onu kojom je
označen klub u kojem se radionice održavaju.

Ideje za dalji rad:

Porodična istorija Vreme: 15 minuta

Neka se članovi grupe kod roditelja i starijih članova porodice raspitaju

kada je njihova porodica došla u ovo mesto, gde su njihovi preci ranije

živeli i koliko se taj način života razlikovao od današnjeg. Na radionici

porazgovara o tome šta ste u međuvremenu saznali.

Istorija mesta Vreme: 60 minuta

Između dva radionička susreta, na osnovu podataka koji se mogu

dobi od najstarijih članova zajednice, literature iz lokalne biblioteke,

opš nskih dokumenta, starih fotografija i slično, sastavi knjigu o

istoriji mesta u kome živite. Pitanja na koja možete odgovori u vašoj

knjizi, na radionici:

Koliko se izgled mesta promenio u poslednjih nekoliko decenija?

Šta mislite kako će izgleda vaše mesto za sto godina?

Globalno selo Vreme: 20 minuta

Na mapi sveta članovi grupe zajednički treba da pribadačama označe

sledeće:

1) mesto gde se nalaze;

2) mesto gde živi neko koga poznaju;

3) mesto odakle su dobili razglednicu;

4) mesto gde su putovali;

5) zemlje u kojima je njihova garderoba napravljena (treba da provere

e kete na odeći);

6) zemlje u kojima su napravljeni različi predme koji se nalaze u

učionici;

7) zemlje iz kojih po če njihova omiljena hrana, muzika i slično.

Vunicom u boji, članovi grupe, na kraju treba da povežu mesto u

kojem žive sa drugim lokacijama kako bi prikazali veze učionice sa

celim svetom.

30 C r v e n i k r s t S r b i j e

Gost u radionici Vreme: 30 minuta

Naročito za grupu starijih osnovnoškolaca može bi interesantno

da se u goste pozovu neki stariji članovi zajednice koji će priča o

vremenu kada su oni bili deca, kako su razmišljali o životu i da li su ta

razmišljanja bila od koris u njihovom kasnijem životu.

Pitanja za diskusiju:
Po čemu se de njstvo današnje, razlikuje od de njstva
nekadašnje dece?
Koje su najuočljivije karakteris ke savremene porodice?
Po čemu se savremena porodica razlikuje od nekadašnjih?
Koliko se vaš porodični život razlikuje od života koji su vodili njihovi
daleki preci? Vaše babe i dede? Njihovi roditelji?
Šta je bio uzrok h promena?
Da li su se promenile vrednos , kultura, tehnologija? Šta još?
Šta su dobre strane promena?
Ima li loših strana promena?
Da li su se ljudska prava članova porodice izmenila nabolje u odnosu
na prethodne generacije?

C r v e n i k r s t S r b i j e 31

grupe kojima pripadam

Oblast: Uvod za teme o toleranciji,
Uzrast učesnika: kulturalnom iden tetu, rodnoj
ravnopravnos , nenasilnom rešavanju
sukoba.

8-11 godina.

O čemu se radi: Članovi grupe će iden fikova grupe
kojima pripadaju i moći će da ih
Ciljevi: ucrtaju u grafikon; uporediće grupe
Materijal: kojima sami pripadaju sa grupama
Vreme: kojima pripadaju njihovi vršnjaci.

Formira stav kod članova grupe o
jedinstvenos pojedinca i pripadnos
različi m grupama.

Fotokopije grafikona u obliku tor ce
Flomasteri .

60 minuta.

Postupak:

Aktivnost 1 Vreme: 15 minuta

Edukator započinje radionicu pitajući članove grupe kojim grupama

pripadaju, npr. učenici četvrtog razreda, najstarije dete u porodici,

izviđači, članovi hora, itd. Članovi grupe treba da prošire spisak svojim

primerima.

Članovi grupe sede u krugu, a edukator izgovara imena različi h grupa.
Ukoliko se članovi grupe pronađu u toj grupi, treba da ustanu. Ukoliko
ne pripadaju toj grupi, ostaju da sede.

Pitanja za diskusiju:
Koliko vas je ustalo kada je čulo naziv određene grupe?
Koliko puta su svi ustali?
Da li se dogodilo da su svi ostali da sede?
Da li se dogodilo da je ustao samo jedan član grupe?

32 C r v e n i k r s t S r b i j e

Aktivnost 2 Vreme: 20 minuta

Članovima grupe podeli fotokopije lista sa pitanjima na koja svako

treba da pojedinačno odgovori. Kada završe upisivanje odgovora,

članove grupe podeli u male move od po četvoro. Njihov zadatak

sada je da uporede svoje odgovore, pronađu sličnos i razlike i

porazgovaraju o njima.

Radni list 3.

Zovem se ________________________________________________________.
Izgledom se razlikujem od drugih po tome što ___________________.
Volim _____________________________________________________________.
Ne volim__________________________________________________________.
Odlično umem da ________________________________________________.

Imam različita osećanja.
Ponekad osećam ________________________________________________,
a ponekad osećam ______________________________________________.
Moja porodica je posebna po tome što __________________________.
Ono što mi je važno u mojoj zajednici je __________________________.
Grupe kojima pripadam su ______________________________________.

Aktivnost 3 Vreme: 25 minuta

Nakon razgovora, svaki član grupe treba da dobije fotokopiju grafikona

– tor ce na kojoj će upisa kojim grupama pripada.

Objasni članovima grupe da u društvu postoje mnoge grupe i da smo

svi mi istovremeno članovi više različi h grupa, npr. porodice (bilo kao

brat, sestra, unuče, jedinac-jedinica, stariji brat, mlađa sestra ili slično),

grupe koje se dele po polu (dečaci, devojčice), religiji, rasi itd, za m

školske grupe (razred, odeljenje, različite sekcije) i slično. Kada članovi

grupe sačine spisak grupa kojima pripadaju, trebalo bi da na grafikonu

odrede koji deo tor ce pripada kojoj grupi. Grupe koje imaju veću

važnost zauzeće više prostora na tor ci, a grupe koje su manje važne

– manji. I edukator može da napravi svoj grafikon koji će članovima

grupe ponudi kao model kako bi lakše razumeli zadatak.

Na papiru svako treba da upiše svoje ime i datum.

C r v e n i k r s t S r b i j e 33

Kada završe, članovi grupe se podele u parove i upoređuju svoje
grafikone, tražeći sličnos i razlike. Za m svako ostatku grupe objasni
svoj grafikon. Sve radove okači na zid.
Pitanja za diskusiju:
Da li postoje grupe kojima svi pripadamo?
Da li postoje neke grupe kojima pripada samo nas nekoliko?
Zbog čega svi ne pripadamo is m grupama?
Zbog čega ljudi biraju da pripadaju nekim grupama, npr. sportskom
klubu, horu ili slično?
Da li postoje neke grupe koje ljudi ne biraju, ali im pripadaju?
(npr. starosna grupa)
Da li postoje neke grupe kojima ljudi pripadaju, a koje se stalno
menjaju? (npr. ove godine smo u grupi četvrtog razreda a sledeće
godine bićemo petaci).
Da li smatrate da ste jedinstveni iako pripadate is m grupama kao
vaši drugari? Objasnite.
Naglasi ideju da je svaka osoba jedinstvena i da grupe kojima
pripada mogu samo da doprinesu toj jedinstvenos .

34 C r v e n i k r s t S r b i j e

Ideje za dalji rad:

Novine i magazini Vreme: 20 minuta

Listajući magazine i dnevne novine, članovi grupe treba da isecaju

fotografije grupa (zaposleni u firmama, članovi orkestra, itd) i da

naprave zidne novine ili „knjigu o grupama“ u kojima će stavlja

odgovarajuće naslove pored slika.

Manje vidljive grupe Vreme: 15 minuta

Nakon što su članovi grupe iden fikovali grupe kojima sami pripadaju

kao članovi, osvrnu se i na druge grupe koje su manje očigledne a

složenije, npr. grupa potrošača koja zavisi od hrane, odeće, transporta

itd. Pogleda e kete na odeći, porazgovara o tome odakle odeća

po če, ko je proizvođač (domaći, strani), šta ste jeli za ručak, odakle

je ta hrana s gla (kakao iz Afrike, banana iz Južne Amerike, pirinač

iz Azije) itd. Ove primere iskoris da bi se naglasilo kako mnogi

članovi ovih složenih i udaljenih grupa ostaju nepozna i o njima retko

razmišljamo kao o grupama kojima zajednički pripadamo.

Radni list 4.

Grupe kojima pripadam

Ime i prezime _____________________________
Datum _____________________________

C r v e n i k r s t S r b i j e 35

ogledalo Tolerancija i poštovanje razlika.

Oblast:

Uzrast učesnika: 8-11 godina.

O čemu se radi: U ovoj radionici otvoriće se diskusija o
Cilj: razlikama koje postoje među ljudima,
Materijal: toleranciji i pravu na različitost.

Vreme: Članovi grupe će nauči da su razlike
među ljudima legi mne.

Kartonska ku jica sa poklopcem u
kojoj se nalazi ogledalo odgovarajuće
veličine.

45 minuta.

Postupak:

Aktivnost 1 Vreme: 15 minuta

Kaza članovima grupe da će uskoro do svakoga u krugu s ći nešto što

se nalazi u ku jici. Ku jicu će pažljivo otvori , nagnu se nad nju i…

ono što će ugleda neka sačuvaju kao tajnu dok ku jica ne dođe do

svih ostalih učesnika. Neka pokušaju da gestom ili grimasom ne otkriju

šta su ugledali. No, važno je da znaju da je u pitanju nešto izuzetno

dragoceno, divno i jedinstveno! (U ku jici se nalazi ogledalo.)

Aktivnost 2 Vreme: 25 minuta

Učesnicima pročitaj priču Grigora Viteza Ogledalce. Sledi diskusija.

Pitanja za diskusiju:
Da li vam se dopala ova priča?
Šta mislite da je smisao ove priče?
Šta su živo nje pogrešno zaključile?
Da li postoje neke veze između ove priče i stvarnih situacija u
našim živo ma?

36 C r v e n i k r s t S r b i j e

Ideje za dalji rad

Ko je kao ja Vreme: 20 minuta

Podeli učesnicima fotokopije papira na kojima se nalaze sledeća

pitanja:

Radni list 5.

Rođen-a sam u ____________________________________________________
Od svih godišnjih doba najviše volim ______________________________
Najviše volim sok od ______________________________________________
Omiljena boja mi je _______________________________________________

Svaki učesnik treba da za sebe popuni ovaj mali upitnik a posle
toga svako bi trebalo da pronađe nekog drugog u grupi koji ima iste
odgovore na sva pitanja. Ukoliko je to nemoguće, onda neka pronađu
nekog ko ima tri ista odgovora. Ukoliko ni to nije moguće onda neka
nađu nekoga sa dva ista odgovora.

Pitanja za diskusiju:
Koliko vas je pronašlo nekog sa svim is m odgovorima?
Koliko različi h ukusa za boje, piće, godišnja doba ima u našoj grupi?
Ako se toliko razlikujemo, kako je moguće da se igramo zajedno?
Šta mislite zbog čega ljudi koji se međusobno razlikuju ponekad
pribegavaju diskriminaciji?
Da li postoje primeri iz vašeg života koji ukazuju na diskriminaciju?
Ako da, kada ste to uočili i gde?

Zlatna ribica Vreme: 15 minuta

Unapred pripremi par dese na papirnih ribica. Objasni učesnicima

da će te ih baci uvis a da je njihov zadatak da uhvate barem jednu.

Ko uhva ribicu, na njoj napiše svoje tri želje. Učesnici, jedan po jedan,

čitaju svoje želje a svi ostali kažu šta misle o tome kako se ta želja

može ostvari .

C r v e n i k r s t S r b i j e 37

Radni list 6.

G VO

Na šumskom proplanku ležalo je u travi ogledalce. Ko ga je
izgubio, ne zna se. Možda lovac koji se tu bio spus o na travu da se
odmori, možda deca koja su tuda jednom naišla – ko će zna ? Tek,
ogledalce je ležalo i u njemu se ogledalo sad nebo, sad sunce, sad
granje, sad oblak, sad p ca u letu...

Jednog dana naiđe tuda zec. Spazi ogledalce, pogleda u njega i
ugleda svoje uši, svoje brkove, svoje oči...

- Oh, pa to je samo moja slika! Samo ne mogu da se se m kad
sam je izgubio...

Uto s obližnjeg drveta skoči veverica. Skok-skok-skok – i evo je
kraj zeca.

- Šta si to našao?
- Našao sam svoju sliku, samo nikako da se se m da sam je
izgubio.
- Daj da vidim!
Veverica pogleda u ogledalce i ugleda svoj lik.
- Kako možeš da kažeš tako nešto? Pa zar ne vidiš da je to moja
slika? Evo, pogledaj malo bolje!
Zec pogleda ponovo i opet vidi svoj lik.
- Koješta! Ti nisi pri sebi. Zar ne vidiš moje velike lepe uši na toj
slici?
I dok su se zec i veverica tako prepirali, slete s drveta sojka
kreštalica:
- Zašto se prepirete?
- Našao sam svoju sliku – reče zec – a veverica tvrdi da je njena.
Njoj sigurno vid nije u redu.
- Moj vid je u najboljem redu – reče veverica – ali u zečjoj glavi
nešto se mu kad može da tvrdi nešto što nije. To je moja slika,
evo pogledaj i , sojko.
Pogleda sojka i vide svoju sliku.
-Eh, eh, baš ste mi vas oboje čudne pame ! Kako se možete
svađa kad je ovo moja slika? Šta vam je? Pa zar ne vidite moj
kljun na njoj, a nijedno od vas dvoje nema kljuna.
Čuo to i medved, koji je tuda prolazio, pa se približi da vidi
kakva je to svađa.

38 C r v e n i k r s t S r b i j e

- Šta se dogodilo? Zašto tolika vika? – upita medved.
- Ja sam našao svoju sliku – reče zec – a došla veverica i tvrdi da
je njena, a onda došla i sojka koja opet kaže da je to njena slika.
- Nije is na – reče veverica. – Pogledaj, pa ćeš vide da je moja.
- Koješta! – nalju se sojka. – Kako mogu da tvrde da je to
njihova slika kad je moja i ničija druga! Lepo se vidi moj kljun. A zar
ijedno od njih dvoje ima kljun?
Uze medved ogledalce, pogleda i nasmeja se tako krupno i
snažno da je sva šuma odjekivala.
- Budale! Baš ste budale! Ha-ha-ha! Pa vi se svađate oko moje
slike! Slušajte, neka se neko od vas samo usudi da kaže da je to
njegova slika! To je moja slika! – reče medved.
Naravno, niko se od njih troje nije usudio da pro vreči
medvedu.
Medved uze ogledalce, odgega se u šumu i upu se pravo
svojoj kući.
U kući su bili njegova medvedica i njihova dva mala mečeta.
- Gledajte! – Povika medved još sa praga. – Našao zec moju
sliku u travi na proplanku, pa nastala svađa između njega, veverice
i sojke kreštalice. Svako tvrdi da je slika njegova, sve dok nisam
naišao ja, pogledao i video da je to moja slika. Evo, pogledajte!
Pogleda medvedica i odmah reče:
- Pa naravno, to je medveđa glava. Kako su mogli samo tako
glupo da tvrde?
Pogledaše i mečići, redom, i svako izjavi:
- Pa to si , tata, dok si još bio mali kao mi, ali nikako nije ni zec,
ni veverica, a ni sojka kreštalica.
- Tako je, tako, sinčići moji! Vi ste još mali pa i vidite umanjeno,
ali se vidi da ste moja pamet i moja krv!
I medved obesi ogledalce na zid.

C r v e n i k r s t S r b i j e 39

različiti a jednaki

Oblast: Tolerancija, kulturalni iden tet i
Uzrast učesnika: poštovanje različitos .

8-11 i 12-14 godina

O čemu se radi: Svi ljudi su međusobno različi .
Ponekad smo ponosni na to po čemu
Ciljevi: se razlikujemo i volimo da to
Materijal: istaknemo. U nekim drugim
Vreme: situacijama s dimo se svoje
različitos i skrivamo je od drugih jer
želimo da budemo kao oni.

Članovi grupe će se međusobno
upoznava i prihva stav da među
ljudima postoje različitos i sličnos ;
članovi grupe će razume način na
koji oblikujemo vlas iden tet.

Fotokopije crteža majice,
papiri, olovke

90 minuta (dva susreta po 45 minuta)

Postupak:

Napomena: Ova radionica sastoji se od tri ak vnos , koje se mogu
izvodi u dva međusobno povezana susreta. Ak vnos
su osmišljene tako da se članovima grupe pomogne da
ispitaju razlike koje među njima postoje i da razmisle o
tome šta svakog od njih čini jedinstvenim a šta dele kao
sličnost sa drugima.

Aktivnost 1. Razlike Vreme: 20 minuta

Kredom iscrta liniju kojom će se prostorija u kojoj se odvija radionica

podeli na dva dela. Svi članovi grupe treba da stanu na liniju. Za m da

uputstvo da svi na koje se odnosi ono što bude izgovorio treba da istupe

dva koraka napred. Ostali, koji se ne prepoznaju u tome, ostaju na mestu.

Dalje, nastavi sa nabrajanjem različi h stavova ili osobina tako

40 C r v e n i k r s t S r b i j e

da svako bar po jednom ima priliku da istupi. Primeri: svi koji nose
nešto plavo, svi koji vole da igraju košarku, svi koji vole čokoladu sa
lešnicima, svi koji su se jutros probudili pre osam sa , svi koji su noćas
nešto sanjali, svi koji su zaljubljeni, itd. Ak vnost je dinamična.

Aktivnost 2. Jedinstvenost Vreme: 25 minuta
Pita članove grupe da li su prime li da su u poslednje vreme
moderne majice sa različi m natpisima kojima se izražavaju poruke
o tome šta neko voli ili ne voli. Zadatak koji sledi je da pokušamo da
dizajniramo natpis za majicu koju bismo voleli da imamo. Podeli
flomastere i fotokopije papira na kojima je nacrtana majica. Svako za
sebe crta i piše. Kada završe, svako svoj crtež špenadlom zakači kao
bedž i svi šetaju po prostoriji gledajući šta su drugi uradili.

Radni list 7.

Aktivnost 3. Tražimo šta nam je zajedničko
Vreme: 45 minuta
Članovi grupe se podele u parove i svaki par u razgovoru od nekoliko
minuta treba da pronađe po tri stvari u kojima su slični i tri stvari u
kojima se razlikuju (npr. koju muziku vole, šta ne vole da jedu, koji
predmet u školi im dobro ide i sl). Sličnos i razlike zapisuju na papir.
Posle toga, parovi imaju zadatak da se spoje sa drugim parom i da,

C r v e n i k r s t S r b i j e 41

sada, učetvoro pronađu po tri sličnos i tri razlike. Kada završe,
četvorke nalaze druge četvorke tako da sada njih osmoro ponavljaju
is zadatak. Ak vnost je završena kada cela grupa učestvuje u istom
zadatku.

Ukoliko je grupa prevelika, završni deo zadatka biće jednostavniji
ukoliko jedan od članova grupe kaže jednu karakteris ku a svi koji
smatraju da su u tome slični treba da dignu ruku. Kada na određenu
izrečenu tvrdnju to svi učine, to znači da su jednu karakteris ku
definisali kao zajedničku.

Pitanja za diskusiju:
Da li vam se dopala ova ak vnost?
Kako ste se osećali kada ste istupali preko linije?
Kako ste se osećali kada ste jedini istupili preko linije i me pokazali
da se razlikujete od svih ostalih?
Da li je bilo teško, lako, zabavno osmisli poruku za svoju majicu?
Čija poruka vam se naviše dopala? Zbog čega?
Da li je bilo teško pronaći sličnos u velikoj grupi?

Ideje za dalji rad

Ko je vođa Vreme: 10 minuta

Jedan član grupe napus prostoriju a ostali stoje u krugu i izaberu

jednog koji će da zadaje pokrete jedan za drugim (maše rukom, češe

se po glavi, mrda nogom itd). Ostali istovremeno ponavljaju pokret koji

on zadaje. Kada se uvežba brzina pokreta, u sredinu kruga se pozove

dobrovoljac koji je napus o prostoriju. On treba da pogodi koji član

grupe zadaje pokret. Kada pogodi, vođa izlazi iz prostorije i u sledećem

krugu on će bi taj koji će pogađa ko je novi vođa.

Da li si ikada Vreme: 10 minuta

Pitanje za sve članove grupe je da li su ikada uradili nešto od

neuobičajenih stvari, npr. obuli dve različite čarape, bili u pus nji,

razgovarali sa osobom starijom od 100 godina, itd. Svaki član grupe

zadaje po jednu takvu situaciju a ostali, ukoliko je njihov odgovor „da“,

beleže sebi po jedan poen. Onaj ko dobije najviše poena zahteva od

grupe da uradi nešto po njegovoj želji.

42 C r v e n i k r s t S r b i j e

Oblast: čarobnjaci

Tolerancija i ispi vanje vlas h želja i
sklonos .

Uzrast učesnika: 8-11 i 12-14 godina.

O čemu se radi: U ovoj komunikacijskoj ak vnos članovi
grupe će preispita vlas te želje i sklonos i
međusobno će razgovara o tome.

Ciljevi: Članovi grupe će razvi veš nu grupne
komunikacije i preispita vlas sistem
vrednos .

Materijal: Fotokopije kar ca.

Vreme: 45 minuta.

Postupak:
Članovi grupe dobiju kar ce na kojim se nalaze imena različi h moćnih
bića ili ljudi i opis njihovih sposobnos . Svaki član grupe ima zadatak
da izabere tri kar ce za sebe kako bi „pos gao“ ono što želi u životu.
Posle toga sledi razgovor o razlozima određenih izbora.

Pitanja za diskusiju:
Da li je bilo teško, lako, zabavno da izaberete kar ce za sebe?
Šta vas je najviše opredelilo za takav izbor?
Da li se vaši izbori razlikuju od izbora drugih?
Da li su vas iznenadili izbori koje su načinili vaši drugari? Zbog čega?
Da li se naše želje menjaju tokom vremena? Zbog čega?
Na koji način se približavamo ostvarenju svojih želja?
Da li su sve naše želje ostvarive?
Šta radimo sa onim željama koje nisu ostvarive?

C r v e n i k r s t S r b i j e 43

Ideje za dalji rad:

Kralj Mida Vreme: 20 minuta

Učesnicima pročita starogrčki mit o kralju Midi. Sledi diskusija.

Pitanja za diskusiju:
Da li vam se dopala priča?
U čemu je Mida pogrešio?
Da li je Midina gramzivost pravedno kažnjena? Zbog čega?
Da li se i u realnos događa slično?

Radni list 8.
Kartice

Doktor Svevideći: Gospodin Boga :
Pomaže da vidiš budućnost. Pomaže da postaneš
Naučiće te kako da i postaneš
najboga ji
vidovit. čovek na svetu.

Profesor Uspeh: Božanstvo Avanture:
Bićeš najbolji đak u školi. Imaćeš Vodiće te u najluđe avanture.
sve pe ce u dnevniku i nagrade Nikada neće bi dosadno.

na takmičenjima.

Vila Lepote: Doktor Mudrost:
Pomaže da postaneš Znaćeš da rešiš sve probleme.
najlepša osoba na svetu.
Svi će traži savet od tebe.

Gospodin Snaga: Gospodin Luda:

Ti si najjači i najhrabriji na svetu. Ni za šta nikada nećeš brinu .

Čarobnjak Maštovitost: Gospodin Pronalazač:
Moći ćeš da pričaš najlepše priče Istražuješ sve u svemiru,
od insekata do novih planeta.
i budeš najbolji slikar.

Boginja Ljubavi: Gospođica Popularnost:
Svi će bi zaljubljeni u tebe. Bićeš prava zvezda, svi će
žele da budu u tvom društvu.

44 C r v e n i k r s t S r b i j e

Radni list 9.

KM

Jednom je voljeni učitelj boga Dionisa zalutao u šumovi m
predelima. Spasao ga je kralj Mida. Primio je Dinisovog učitelja u
svoj dvorac sa svim počas ma i devet dana ga je čas o raskošnim
pirovima.

Kad je Dionis saznao za ovo dobro delo toliko se obradovao da
je rešio da Midu nagradi za počas koje beše ukazao njegovom
učitelju. Reče mu da izabere bilo kakav dar. Čuvši to, Mida uzviknu:

- O, veliki bože Dionise, želim da narediš da se sve čega se
dotaknem pretvori u čisto, blještavo zlato.

Dionis ispuni Midinu želju, ali mu bi žao što Mida sebi nije
izabrao lepši dar.

Likujući, Mida ode. Radostan zbog dobijenog dara, on otkida
zelenu granu s jednog hrasta i ona se u njegovim rukama pretvara
u zlato. On kida klasje po polju i ono postaje zlatno i puno zlatnog
zrnevlja. Otkida jabuku, jabuka se pretvara u zlato. Sve čega se
Mida dotakne, pretvara se u zlato. Kad je prao ruke, voda se
takođe pretvarala u zlato. Mida se silno raduje.

I eto – s gao je u svoj dvorac. Sluge su mu priredile bogatu
gozbu i, sav srećan on sede za sto. Tek tada shva kakav je
užasan dar zatražio od Dionisa. Od samog njegovog dodira sve se
pretvaralo u zlato. Zlatni su postajali u us ma hleb i sva jela, pa čak
i piće. Mida tek tad shva da će mora da umre od gladi, te stoga
pruži ruke prema nebu i zavapi:

- Smiluj se, smiluj se, o, Dionise! Molim te za milost! Uzmi
natrag ovaj dar!

Dionis se smilova i reče Midi da ode do izvora Paktola i da tamo
u njihovim vodama opere sa svog tela svoj dar i svoju krivicu.

Mida tako učini i ode da se zagnjuri u izvore Paktola. Opra dar i
krivicu sa svog tela i oslobodi se muke, a od tog vremena Paktol je
postao zlatonosan.

C r v e n i k r s t S r b i j e 45

želje i potrebe

Oblast: Tolerancija i osnovna ljudska prava.

Uzrast učesnika: 8-11 i 12-14 godina.

O čemu se radi: Ova radionica bavi se elementarnim
potrebama koje se definišu kao
Ciljevi: osnovna prava koja svako ljudsko
Materijal: biće ima. Prava se odnose na sve ono
Vreme: što je pravedno i što je ispravno da
svako poseduje ili može da radi.

Članovi grupe će nauči da naprave
razliku između potreba i želja i svoj
rečnik oboga pojmom „prava“.

Za svaku malu grupu po 10 komada
hamera 15x10cm
Ilustrovani magazini
Flomasteri.

45 minuta.

Postupak:

Aktivnost 1 Vreme: 25 minuta

Članovi grupe se podele u male move od po če ri člana i njihov zadatak

je da ilustruju po deset karata kako bi prikazali ono što je potrebno da bi

deca bila srećna (npr. zdrava hrana, voda, tv, kompjuter, bicikl, moderna

odeća, letovanje, džeparac, zaš ta od zlostavljanja, obrazovanje itd).

Mogu da isecaju slike iz starih magazina i lepe ih na kar ce ili da crtaju.

Pomoći im da stave nazive na karte. Svaka grupa će posle objasni svoje

karte i staviće ih na poster na kojem je naslov Potrebe.

Aktivnost 2 Vreme: 20 minuta

Za m kaza kako je nova vlada rekla da može da obezbedi samo

nekoliko stvari koje su oni naveli tako da grupe moraju da se odreknu

pet stvari sa svog spiska. Grupe kroz razgovor dolaze do zajedničke

odluke o tome koje karte će bi uklonjene. Te karte okači na poster

na kojem je naslov Želje.

46 C r v e n i k r s t S r b i j e

Pitanja za diskusiju:
Koje stvari je najlakše bilo ukloni ? Zašto?
Koja je razlika između potreba i želja?
Da li se potrebe i želje razlikuju kod različi h ljudi?
Zbog čega je to tako?
Šta bi se dogodilo ukoliko bismo morali da se odreknemo potreba?
Da li sve društvene grupe mogu na is način da zadovoljavaju svoje
potrebe i želje?
Ako ne mogu, šta je razlog za postojanje takvih razlika?
Da li je u redu da postoje takve nejednakos ?

Zaključi diskusiju objašnjenjem da su dečja prava zasnovana na
onome što je svoj deci potrebno da bi bili zdravi i srećni i da bi postali
odgovorni građani.

Napomena: U Prilogu, na kraju ovog Priručnika, može se pronaći
Konvencija o dečjim pravima koja može posluži za dalji
rad u vezi sa ovom temom.

Radni list 10.
Karte

Zdrava hrana Voda TV

Kompjuter Bicikl Moderna odeća
Letovanje
Obrazovanje, Džeparac Zaš ta od
školovanje zlostavljanja

Igranje

C r v e n i k r s t S r b i j e 47

Ideje za dalji rad

Ja želim Vreme: 15 minuta

Članovi grupe sede u krugu. Edukator u rukama ima krpenu loptu

ili sličan manji predmet. Traži od članova grupe da u jednoj ili više

rečenica izraze šta najviše žele da im se dogodi. Dobaci loptu jednom

članu grupe koji treba da odgovori na pitanje. Kada završi, on baca

loptu sledećem članu grupe. Sledeći član grupe mora da interpre ra

tj. ponovi šta je ovaj pre njega rekao a za m da da svoj odgovor. Igra

se igra dok svi ne dođu na red. Poslednji član grupe baca loptu onome

koji je učestvovao prvi. Cilj je ar kulisanje vlas h želja, a deo koji se

odnosi na interpre ranje tuđe želje pods če razvijanje empa je.

48 C r v e n i k r s t S r b i j e

planiranje parka

Oblast: Tolerancija, poštovanje različitos , rešavanje
sukoba.

Uzrast učesnika: 8-11 i 12-14 godina.

O čemu se radi: U ovoj radionici članovi grupe će se bavi
planiranjem hipote čkog parka. Intervjuisaće
starije građane i uporediće vlas te želje sa
željama drugih. Kada grupa bude postavila
svoj plan o uređenju parka, njihov glavni
zadatak biće da iden fikuju i izglade
nesuglasice i različita mišljenja. Sukobljavanje
i prevazilaženje problema u zajedničkom
planiranju važni su zadaci i pomažu u iskustvu
izgrađivanja poverenja.

Ciljevi: Članovi grupe će nauči kako da ar kulišu
vlas te želje kroz diskusiju sa drugima i kako
da pomire različite interese.

Materijal: Markeri
Olovke
Papiri.

Vreme: 90 minuta (dva susreta po 45 minuta).

Postupak:

Napomena: Ova radionica izvodi se u nekoliko povezanih susreta.
Ponuđene ak vnos upu će članove grupe u veš nu
mapiranja, intervjuisanja, oralne prezentacije, kri čkog
mišljenja i rešavanja sukoba. Cilj je da članovi grupe
shvate kako se elemen planiranja uklapaju jedni u druge,
prepoznaju kako se prepreke pojavljuju i kako mogu bi
prevladane. Dve vrste pripreme mogu bi od pomoći:
1) Vežbanje u mapiranju školskog dvorišta; 2) Zadatak
koji podrazumeva izlazak izvan prostora radionice sastoji
se u tome da članovi grupe intervjišu stariju osobu.
Objasni im da intervju podrazumeva postavljanje pitanja
i zapisivanje auten čnih odgovora koje dobijaju, bez
pokušaja da u ču na stav intervjuisane osobe. Intervju je
potrebno obavi između dve radionice.

C r v e n i k r s t S r b i j e 49

Aktivnost 1: Mapa dvorišta Vreme: 20 minuta

Podeljeni u male move članovi grupe imaju zadatak da zajednički

istraže školsko dovorište ili najbližu okolinu prostora u kojem se

odvijaju radionice i naprave mapu. Vodeći računa o prostornim

srazmerama neka u mapu ucrtaju što više detalja (drveće, asfal rane

puteve, puteljke koje prave pešaci, drveće, ograde, izvore vode, strane

sveta i slično). Mali movi će na kraju prezentova svoje radove a

posle će ih okači na zid kao izložbu.

Napomena: Budući da ova ak vnost iziskuje izlazak izvan učionice,
prethodno je potrebno da se zajednički utvrde pravila
ponašanja kako bi se obezbedila bezbednost članova
grupe i da bi se edukator osećao sigurnije.

Aktivnost 2: Park, prvi deo Vreme: 25 minuta

Započe radionicu tako što će se članovima grupe kaza da su dobili

mogućnost da naprave plan parka koji će bi izgrađen u njihovom

komšiluku. Park će uglavnom koris deca i stari ljudi. Zadatak članova

grupe je da odrede koje želje imaju stari ljudi, a koje deca. Za m,

moraju da odluče kako će park ustvari izgleda .

Pitanja za diskusiju:
Koji je najlepši park u kome ste bili?
Kako izgleda najlepši park i šta vam se tamo najviše dopalo?
Nacrtajte ili opišite svoj najlepši park.

Radove učesnika okači na zid.
Za m, neka svaki učesnik do sledeće radonice intervjuiše po jednu
stariju osobu o tome kakav park bi on ili ona želela. Pitanja u intervjuu
treba da budu jednostavna, npr:

Radni list 11.

1) Ako biste vi odlučivali o parku koji treba da se napravi u
komšiluku, kako biste želeli da izgleda?

___________________________________________________________________
___________________________________________________________________

2) Šta mislite, kako uklopi želje starijih ljudi i dece u istom parku?
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________

50 C r v e n i k r s t S r b i j e