Приручник за радионице - Црвени крст

202 C r v e n i k r s t S r b i j e

U

MALTRETIRANJE UZ KORIŠĆENJE NOVIH TEHNOLOGIJA (CYBER
BULLYING) - „STARI PROBLEM U NOVOM RUHU“

Šta je to cyber bulling?

Cyber bullying je nova forma zlostavljanja modernog vremena.
Pojam cyber bullying se takođe može pronaći pod sledećim
nazivima: „electronic bullying“, „e-bullying“, „sms bullying“, „mobile
bullying“, „online bullying“, „digital bullying“ ili „internet bullying“.

Iako nove tehnologije mladim, i ne samo mladim, ljudima pružaju
brojne prednos , postoje i njihove „tamne strane“, jer se one mogu
koris i tako da naškode i nanesu bol. Cyber bullying, odnosno
međuvršnjačko maltre ranje korišćenjem novih tehnologija,
podrazumeva maltre ranje putem interneta korišćenjem
elektronske pošte (e-mail), pričaonica (chat room) i web-kamera,
kao i maltre ranje putem mobilnih telefona slanjem sms poruka.
Metode koje se koriste su slanje poruka i e-mailova neprijatnog
ili pretećeg sadržaja, širenje i distribucija ličnih i poverljivih
podataka onima kojima nisu namenjeni, postavljanje poruka
na internet u pričaonicama, kao i postavljanje lažnih profila na
društvenim mrežama, poput Facebook-a i MySpace-a, kojima
se ugrožava integritet i bezbednost određene osobe ili grupe,
slanje virusa i nedozvoljeni ulazak u kompjuterske sisteme
drugih ljudi. Cyber bulling se može objasni i kao neprestano
ismevanje, bojkotovanje, uznemiravanje i pretnje.

Cyber bullying - maltre ranje uz korišćenje novih
tehnologija (e-maila, mobilne telefonije i interneta) -
je siledžijstvo 21. veka i kao i svako siledžijstvo nije
bezazleno, i u mnogim slučajevima, čak predstavlja i
krivično delo. Žrtve ove vrste nasilja često osećaju
neprijatnost, sramotu, poniženje, ljutnju, bes,
depresivne su i povlače se. U ekstremnim
slučajevima, zlostavljanje putem novih
tehnologija, može rezul ra i veoma
tragičnim posledicama.
Istraživanja u zapadnim, tehnološki
visoko razvijenim kulturama,
pokazuju da je jedno od četvoro
mladih od 11 do 19 godina bilo
žrtva ovog vida zlostavljanja, a
da čak 65% mladih poznaje

C r v e n i k r s t S r b i j e 205

nekoga ko je bio maltre ran na ovaj način. Imajući u vidu trend
širenja dostupnos i korišćenja mobilnih telefona i interneta,
može se očekiva da će ove brojke u ne tako dalekoj budućnos
bi drama čno veće.
Korišćenjem interneta virtuelni domen je beskonačan, jednim
klikom povezani smo i izloženi hiljadama, čak milionima korisnika
interneta, u tom smislu je teže zaš se od ovih oblika nasilništva.
Slično je i sa mobilnom telefonijom - celodnevna i stalna
dostupnost većem broju korisnika povlači sa sobom rizik da smo
dostupni i onima koji nemaju dobru nameru, koji žele da nas ugroze
ili povrede.
Na mlađem uzrastu se maltre ranje među decom dominantno
odvija licem-u-lice, dok se kod adolescenata prisila i zlostavljanje
prenosi na teren na kome provode najviše vremena i preko kojeg
ostvaruju najviše kontakata - društvene mreže na internetu i putem
mobilne telefonije. Devojčice i dečaci podjednako su pogođeni
ovim trendovima, s m da su načini na koje to rade različi . Dečaci
češće šalju seksualno eksplicitne poruke i sadržaje ili pretnje da
će povredi ili ugrozi nekoga, dok devojčice više koriste širenje
glasina, ismevanje i odavanje tajni da bi marginalizovale i obeležile
nekoga.

Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo
Republike Srbije je u 2009. godini tokom trajanja kampanje
„Klikni bezbedno“, sprovelo istraživanje u 16 gradova u Srbiji u

kojem je učestvovalo 509 učenika osnovnih i srednjih škola.

Prema rezulta ma istraživanja deca uglavnom nekvalitetno
provode vreme na internetu. Najčešće se Internet
koris za zabavu, uglavnom za chat (14%), gledanje
spotova (16%), dok 12% učenika surfuje internetom
bez prethodnog plana. Na prvom mestu kada je
reč o zabavnim sadržajima je poseta popularnim
društvenim mrežama poput Facebook-a na kojem
ima otvoren nalog 73% ispitanih, dok njih 21%
ima otvoren nalog na drugoj popularnoj mreži
za druženje MySpace. Pored ažuriranja svog
naloga na društvenim mrežama (18%) i
igranja igrica (17%), manji broj ispitanika
je izjavilo da internet koris kada želi da
sazna nešto više o određenoj temi,
odnosno u eduka vne svrhe (16%).

Veliki broj ispitanih, njih 31%,
je izjavilo da njihovi roditelji

206 C r v e n i k r s t S r b i j e

ne znaju šta oni rade na internetu, a 12% učenika u Srbiji u
lis svojih prijatelja na Facebooku ima roditelje. Da su mladi na
internetu izloženi rizičnom ponašanju kao i u stvarnom životu,
pokazuje i činjenica da se njih 31% lično srelo sa osobom koju su
po prvi put upoznali preko interneta. Iako je 85% ispitanih izjavilo
da nije doživelo neugodnos na globalnoj mreži, ostalih 15%
kao najčešće neprijatnos koje su doživeli na internetu navode
šikaniranje, uvrede, lažno predstavljanje i „startovanje od strane
starijih osoba“.
Efek ove vrste zlostavljanja su nega vni i mnogostruko štetni
na duge staze. Poljuljana je privatnost vlas tog doma ili sobe,
u virtualnom domenu se lakše i bezbrižnije plasiraju i najgori
sadržaji jer nema odgovornos , iden tet može bi skriven, ne
vidi se reakcija onog ko pretnju ili uvredu prima. Ružne sadržaje
koji narušavaju integritet ličnos u istom trenutku može da vidi,
i u tome učestvuje, mnogo ljudi. Pored onih koji smišljaju nasilje
i ak vno ga sprovode, deo problema čine i oni koji se smeju ili
prosleđuju dalje neprimerene i neprihvatljive sadržaje. Nasilje
eskalira geometrijskom progresijom.
Maltre ranje uz korišćenje novih tehnologija širi se brzo,
kao šumski požar, teško ga je iden fikova i zaustavi , a još
je složenije izlazi na kraj sa razarajućim posledicama, za
pojedinca, njegovo okruženje i društvo u celini. Zato je ključna
reč prevencija, koja bi podrazumevala:
- podizanje nivoa sves o problemu (u opštoj populaciji,
a naročito u ciljnim grupama – decom i omladinom)
- sistemske mere za suzbijanje ove vrste nasilja - ovde
su na potezu zakonodavci i policija
- promocija adekvatnog roditeljskog monitoringa
i supervizije nad korišćenjem tehničkih „igračaka“ od
strane dece i omladine
- programi pripreme i podrške deci i omladini
za suočavanje sa novom vrstom realnos i rizicima
koje ona nosi.

Imajući u vidu da su radionice koje slede
namenjene mlađem uzrastu, deci uzrasta od
7 do 9 godina, te da oni, iako imaju iskustva
sa novim medijima i tehnologijama,
u najvećem broju još uvek nisu u
značajnoj meri ugroženi ovom
vrstom maltre ranja, odlučili smo
se za koncipiranje programa
zasnovanog na afirmaciji
i promociji zaš tno-

C r v e n i k r s t S r b i j e 207

preven vnih faktora. Ovde pre svega mislimo na osposobljavanje
dece za samo-zaš tu privatnos i lične bezbednos , trening
socijalnih veš na (empa je, poštovanja, biranje adekvatnih
odgovora i izbora), povezivanje i kontras ranje realnog i cyber
sveta, kao i emocionalno-iskustvene radionice.

Hrabrost ima samo onaj ko zna da se vi bojite.
Frenklin P. Džons

Što se preću može da se kaže, što se kaže ne može da se
preću .

Danska izreka

208 C r v e n i k r s t S r b i j e

okvir prijateljstva

Oblast: Uvod za prevenciju Cyber bullying-a.

Uzrast učesnika: 7 do 9 godina

O čemu se radi: Ova radionica bavi se pods canjem dece da
Ciljevi: nauče da kažu ne, a da se pri tom ne osete
loše zbog toga.

Pomoć deci i dozvola da mogu da odbiju i ne
učestvuju u ak vnos koja im ne prija.

Materijal: Papiri
Olovke
Flomasteri
Lepljiva traka
Radni list 35. - Priča o lisici i gavranu.

Vreme: 45 minuta

Postupak:

Uvodna aktivnost: Vreme: 10 minuta

Igra „Ide maca oko tebe, pazi da te ne ogrebe...“

Aktivnost 1 Vreme: 25 minuta

Edukator čita deci priču o lisici i gavranu (priča se nalazi u redovnom

programu nastave iz srpskog jezika za drugi razred osnovne škole).

Najpre otpočinje komunikaciju sa grupom pitanjima o tome da li im je

priča poznata (možda su je već obrađivali u okviru nastave iz srpskog

jezika) i poziva ih da saslušaju priču.

Sledi razgovor edukatora i dece kroz postavljanje usmeravajućih

pitanja, pre svega sa ciljem da se iden fikuju osećanja i namere

„lisice“, odnosno „gavrana“. To su pitanja pa – Ko su glavni akteri?

Kakve su njihove osobine? Šta žele da pos gnu?

C r v e n i k r s t S r b i j e 209

Edukator mo više članove grupe da iznesu svoje mišljenje kako se
lisica i gavran osećaju na početku, u sredini i na kraju priče/događaja?

Aktivnost 2 Vreme: 10 minuta

„Da sam ja gavran, ja bih...“ Edukator poziva decu da pokušaju da

se stave u poziciju gavrana i da smisle šta bi mogli da urade, kažu ili

pokažu, a da odole iskušenju i ne ispuste sir iz kljuna. Poželjno je da

što više dece iskaže svoju ideju, ali se uvodi i radioničarsko pravilo

da ako ne mogu nešto da smisle odmah, mogu malo da razmisle

ili da kažu „dalje“. Ostaje mogućnost da oni koji nisu učestvovali u

prethodnom krugu smisle nešto i to iznesu u narednom krugu pred

grupom.

Ideje za dalji rad Vreme: 30 minuta
Lisica i gavran – prijatelji.

Kako bi priča mogla da bude drugačija pa da lisica i gavran postanu na
kraju priče prijatelji?
Edukator poziva decu da pokušaju da ispričaju potpuno drugačiju
priču o gavranu i lisici kao prijateljima tako što će prvo dete reći
jednu rečenicu, a sledeće dete se nadoveza svojom rečenicom na
prvu i tako redom, dok kao grupa ne ispričaju drugačiju priču, priču
prijateljstva između dva aktera (gavrana i lislice).

Završna aktivnost:
Vreme: 10 minuta
• Deca crtaju lisicu i gavrana koji su postali najbolji drugovi.

• Edukator prikuplja crteže i stavlja ih na pano.

Pitanja za diskusiju:
Ko su glavni akteri?
Kakve su njihove osobine?
Šta žele da pos gnu? Šta želi gavran, a šta lisica?
Šta mislite, kako se oseća lisica a kako gavran na početku, u sredini i
na kraju priče /događaja?
Ko veruje da su gavran i lisica prijatelji, a ko misli da nisu? Zašto?

210 C r v e n i k r s t S r b i j e

Radni list 35.
Priča o lisici i gavranu
Gavran je našao poveći komad sira i, stojeći na grani drveta, držao je
čvrsto sir u kljunu.
Lisica to opazi i pošto se privukla drvetu, poče da hvali gavrana.
„Ti si veoma lepa p ca – reče ona – imaš prekrasno perje! Niko na
svetu ne bi bio savršen kao , samo da umeš da pevaš!“
Gavranu se nije svidelo da i pored tolike svoje lepote ima i neki
nedostatak. Da bi uverio lisicu da ume i da peva, on otvori kljun i
zagrakta.
Sir mu ispadne iz kljuna, lisica zgrabi plen i pobeže.
E, moj gavrane – mislila je ona - imas glasa i sjaja, ali nemaš pame .

C r v e n i k r s t S r b i j e 211

jači smo ako smo zajedno

Oblast: Prevencija Cyber bullying-a,
razvijanje aser vnos .

Uzrast učesnika: 7 do 9 godina.

O čemu se radi: Šta pravi prijatelji rade jedni za druge, a šta
nikako ne čine jedni drugima.

Ciljevi: Promocija adekvatnih socijalnih vrlina i veš na
kao podrška odolevanju pri sku grupe.

Materijal: Papiri
Olovke
Flomasteri
Lepljiva traka
Tabla ili Flip chart
Radni list - Š t.

Vreme: 45 minuta.

Napomena: Aser vnost se može objasni kao veš na da se izborimo
za svoja prava, osiguravajući da se naše mišljenje i osećaji
uzmu u obzir, a da se pri tom ne narušavaju prava drugih.

Postupak:

Uvodna aktivnost – usmerena diskusija
Vreme: 10 minuta
Povezivanje sa sadržajem prethodne radionice (jesu li u priči lisica i
gavran prijatelji ili ne, kako se oseća gavran u lisicinom prisustvu? A
kako se oseća lisica u gavranovom prisustvu? Šta lisica misli o gavranu?
A šta gavran oseća prema lisici?)
Edukator na tabli / flip chartu beleži osobine / osećanja / odnose /
ostale važne sadržaje koje deca nude.

Glavna aktivnost: Vreme: 20 minuta

Šta je u priči moglo da bude drugačije pa da lisica i gavran postanu

prijatelji?

212 C r v e n i k r s t S r b i j e

Diskusija u grupi se privodi kraju tako što deca radionicu završavaju
rečenicom „Ja kad se sa nekim družim prija mi... Ja kad se sa nekim
družim ne prija mi....“
Edukator je ak van, pažljiv, zainteresovan i tolerantan poštuje sva
mišljenja, ak vno usmerava razgovor postavljanjem podpitanja i tako
promoviše prave vrednos .

Pitanja za diskusiju:
Šta mislite, šta prijatelje čini prijateljima?
Šta bi moglo da pokvari prijateljstvo?

Završna aktivnost: Vreme: 15 minuta

Edukator deci deli pripremljene A4 papire sa nacrtanim š tom ili

krugom („Moj š t-krug sigurnos “).

Instrukcija je da unutar š ta napišu, nacrtaju ili na neki drugi način

označe šta ili ko im je zaš ta / podrška / oslonac kada im je teško ili se

ne osećaju dobro. Po završenoj ak vnos edukator prikuplja š tove i

formira „odbrambeni zid“ /„vojsku za odbranu“ u učionici (postavlja ih

na zidu ili panou), sa porukom da smo snažniji (jači) ako smo zajedno.

Pitanja za diskusiju:
Šta mislite, šta prijatelje čini prijateljima ?
Šta bi moglo da pokvari prijateljstvo?

Radni list 36.

C r v e n i k r s t S r b i j e 213

ako se smeješ, deo si toga

Oblast: Emocionalno-iskustvena radionica – Cyber
bulling.

Uzrast učesnika: 7 do 9 godina.

O čemu se radi: Ako se podsmevamo (smejemo) kada čujemo
ružne stvari o nekim osobama i ako ih dalje
Ciljevi: prosleđujemo doprinosimo tome da se osoba
Materijal: na koju se ružni sadržaji odnose oseća loše.

Vreme: Promocija adekvatnog reagovanja na
neprijatne i/ ili preteće situacije u kojima se
mogu naći drugi ali i mi sami.

Papiri, olovke, flomasteri, lepljiva traka,
tabla ili Flip chart, radni list - Š t.

45 minuta.

Postupak: Role play / Pravimo pozorište

Uvodna aktivnost: Vreme: 10 minuta

Edukator poziva decu da se jave i da glume uloge:

• Dečaka ili devojčicu sa naočarama koji/a kao novi učenik dolazi

u razred gde se svi znaju. Potrebno je da edukator pripremi neke

posebno „otkačene“ naočare, npr. u obliku srca ili sa roletnama,

jer nije poenta u tome da deca zadirkuju nekoga ko zaista nosi

naočare, već da se istakne koncept različitos

• Tri dečaka / devojčice koji će ga / je zadirkiva / vređa zato što

nosi naočare

• Grupa od 5-7 dece koja će predstavlja razred, oni reaguju na ono

što se dešava

• Dečakova / devojčicina mama ili tata

• Učitelj ili učiteljica

• Ostala deca su posmatrači – edukator im sugeriše koliko je njihova

uloga važna i daje im instrukcije šta da posmatraju (ko je srećan,

ko tužan, ko zbunjen, ko je odlučan, a ko je nesiguran, čije su

namere dobre, a čije rđave itd.)

214 C r v e n i k r s t S r b i j e

Glavna aktivnost: Vreme: 20 minuta

Kada su uloge podeljene, edukator poziva decu u stranu i daje im

završne instrukcije – mama dovodi dete sa neobičnim naočarama prvi

dan u novu školu, učitelj/ica ga predstavlja razredu, grupa dece ga

zadirkuje, vređa. Korisno je da edukator na ceduljama ima pripremljen

set „ pičnih“ komentara za „naočarce“ i „četvorooke“ koje daje deci.

Razred reaguje tako što se smeje, komentariše, navija itd.

Obzirom na mlađi uzrast dece, važno je da prilikom pripreme i
izvođenja predstave edukator bude ak van i angažovan, da vodi decu
kroz situaciju (može bi u ulozi suflera protagonis – nosiocu glavne
uloge), cilj nije da deca savršeno odglume, što se zaista i može desi ,
već da osete na svojoj koži kako se oseća neko ko je vređan, zadirkivan,
ugrožen ili vređa, zadirkuje i ugrožava, a kako neko ko posmatra, kako
odrasli, a kako deca.

Završna aktivnost: Vreme: 15 minuta

Po završetku scene edukator treba da inicira diskusiju.

Prvo posmatračima treba da priliku da iskažu šta su prime li, šta

im je bilo zabavno, a šta dosadno, da li su prepoznali neku situaciju iz

svog života ili života nekoga koga poznaju. Onda nastupaju glumci –

redom po intenzitetu angažmana / trpnje. Sledi razgovor sa glumcima.

Edukator ciljano pita decu iz razreda da li su bili u dilemi kako da se

ponašaju, šta su oni mogli da urade da bi oni koji vređaju to prestali

da čine, ako su se smejali, šta im je bilo smešno. Na kraju, važno je

da reč dobiju i deca koja vređaju, učitelj/ica, roditelj i dete koje je

vređano (u razgovor uvodi aktere navedenim redosledom). Akcenat

je na tome da se pokaže da svi učestvuju, činjenjem i/ili nečinjenjem,

da je problem složen, da mnogo boli kad si drugačiji, a drugi te ne

prihvataju, te da postoji mogućnost izbora, da je svako od nas u prilici

da izabere da li će se prikloni onome ko je „žrtva“ samo zbog toga što

je drugačiji, onome ko zlostavlja „žrtvu“ ili će bi distanciran od svih

aktera.

Poželjno je na školskoj tabli ili flipčartu zapisiva ključne reči i
osećanja posmatrača i glumaca (šta im je bilo smešno, šta su mogli da
učine da oni koji vređaju to prestanu da čine, kako su se osećali oni koji
su vređali a kako osoba na koju su se uvrede odnosile i drugo).

Pitanja za diskusiju:
Šta su prime li?
Šta im je bilo zabavno, a šta dosadno?
Da li su prepoznali neku situaciju iz svog života ili života nekoga koga
poznaju?

C r v e n i k r s t S r b i j e 215

Da li su bili u dilemi kako da se ponašaju?
Šta su mogli da urade pa da oni koji vređaju prestanu to da čine?
Ako su se smejali – šta im je bilo smešno?

216 C r v e n i k r s t S r b i j e

Oblast: predstavi sebe

Cyber bullying.

Uzrast učesnika: 7-8 godina

O čemu se radi: Svaka osoba ima javni i privatni deo sebe, ima
pravo na privatnost ali i odgovornost za ono
kako i šta o sebi prikazuje ili ne prikazuje u
različi m socijalnim konteks ma.

Ciljevi: Osvešćivanje prava na privatnost, pravljenje
Materijal: razlika između onog što želimo i ne želimo o
sebi da kažemo i prikažemo drugima..

Papiri
Olovke
Flomasteri

Vreme: 40 minuta

Postupak:

Aktivnost 1 Vreme: 30 minuta

Edukator svakom učesniku daje po list papira sa instrukcijom da

nacrtaju nešto što u ovom trenutku misle da ih najbolje predstavlja.

Treba učesnicima grupe objasni da to može bi bilo šta za šta misle

da ih na najbolji način prezentuje, bilo šta što ima veze sa njima, a što

mogu i žele da podele sa drugima u grupi.

Na pano se postave svi crteži koji postaju predmet diskusije.
Edukator daje pozi van komentar na crteže i postavlja sledeća
pitanja:
Šta mislite da predstavlja ovaj crtež? Kako se oseća neko ko je nacrtao
ovaj crtež? Šta sve može ovaj crtež da govori o osobi koja ga je crtala?
Možete li da pogodite ko je nacrtao ovaj crtež?

Edukator zaključuje da svako od nas ima delove ličnos koje voli da
istakne i prezentuje drugima kada predstavlja sebe (želimo sebe da

C r v e n i k r s t S r b i j e 217

predstavimo u „najboljem svetlu“). Neke manje društveno prihvatljive
osobine, navike i ponašanja ne želimo da prikažemo drugima jer
remete pozi vnu sliku o nama.

Aktivnost 2 Vreme: 10 minuta

Edukator daje prazne papire članovima grupe sa instrukcijom da

nacrtaju ili napišu nešto o sebi što ne bi želeli da podele sa drugima i

što bi sačuvali samo za sebe.

Edukator daje instrukciju da te papire saviju i sačuvaju samo za sebe,
kao svoje blago!

Edukator privodi radionicu kraju tako što zaključuje da svako od nas
ima potrebu i pravo da jedan deo svoje ličnos , osobine, osećanja,
događaje, razmišljanja, sačuva samo za sebe i to predstavlja našu
in mu i privatnost.

Pitanja za diskusiju:
Šta mislite da predstavlja crtež?
Kako se oseća neko ko ga je nacrtao?
Šta sve može određeni crtež da govori o osobi koja ga je nacrtala?
Možete li da pogodite ko je nacrtao crtež?

218 C r v e n i k r s t S r b i j e

„bezbedno“ ili „opasno“

Oblast: Cyber bullying.

Uzrast učesnika: 7-8 godina.

O čemu se radi: Prepoznavanje rizičnih socijalnih situacija i
raspoloživih načina samozaš te.

Ciljevi: Ak viranje postojećih i proširivanje fonda
Materijal: znanja/veš na samozaš te u realnim rizičnim
socijalnim situacijama.

Papiri
Olovke
Flomasteri
Tabla ili Flip chart
Radni list - Rečenice.

Vreme: 45 minuta.

Postupak:

Aktivnost 1 Vreme: 15 minuta

Edukator deli grupu na 4 grupe (A,B,C,D ili grupama daje neki zanimljiv

naziv – po voću, cveću, boji i drugo). Tri grupe imaju zadatak da završe

nedovršene rečenice.

Svakoj od tri grupe se daje jedan kartončić sa po jednom nedovršenom

rečenicom koju oni kroz diskusiju u maloj grupi treba da završe (tako

što će svako u maloj grupi ponudi „svoj nastavak“ rečenice, a onda

da na osnovu završene rečenice sa kojom su saglasni članovi grupe,

zajedno u grupi odgovore i na pitanja: „Kako sam se osećao/osećala

u toj situaciji?“ i „Šta sam uradila posle?“. Edukator facili ra ove

procese unutar male grupe, pods čući decu da ponude što više ideja

i onda se kao grupa, putem dogovaranja, opredele za jedan nastavak

rečenice i priču o tome kako su se osećali u navedenoj situaciji i šta su

preduzeli povodom te situacije. Predstavnik grupe (koga izabere grupa

ili edukator slučajnim izborom) će prezentova priču svoje grupe pred

grupom opservera (četvrta grupa).

C r v e n i k r s t S r b i j e 219

Edukator četvrtoj grupi, grupi opservera daje sledeću instrukciju:
„Vi ste u ovoj grupi posmatrači“. Zadaje im da pre nego što počnu sa
glavnim zadatkom svako od njih na jednom parčetu papira nacrta
nešto što izgleda opasno a na drugom papiru nešto što izgleda
bezbedno. Grupi treba objasni da opasno i bezbedno mogu dočara
i izborom boja ili crtanjem nekog predmeta ili živog bića koje ostavlja
u sak bezbednos , odnosno opasnos . Jedan crtež će ima naslov
opasno a drugi - bezbedno (članovi četvrte grupe crtaju svoje crteže
dok se prve tri grupe bave dovršavanjem nedovršenih rečenica).

Aktivnost 2 Vreme: 20 minuta

Kada se ovi procesi završe po grupama (A,B,C,D), predstavnik grupe

A (koga izabere grupa ili edukator slučajnim izborom) će prezentova

priču svoje grupe pred grupom opservera (četvrta grupa) i članovima

B i C grupe. Opserveri (grupa D) treba da saslušaju priču i procene

da li je ponašanje likova iz priče bezbedno ili opasno tako što će svaki

član grupe podići crtež na kome su nacrtali nešto bezbedno ili crtež na

kome su nacrtali nešto opasno u zavisnos kako procenjuju priču, kao

bezbednu ili opasnu. Kada se opredele da li je ponašanje opasno ili

bezbedno, svaki član četvrte grupe treba da kaže zašto tako misli i da

obrazloži svoje mišljenje. Postupak se ponavlja i sa grupom B i C.

Edukator daje jasne instrukcije i smernice grupama i dalje pitanjima
usmerava diskusiju (priču) svake grupe i na tabli beleži „bezbedna“ i
„opasna“ ponašanja.

Pitanja za diskusiju: Vreme: 10 minuta

Na osnovu ispričanih priča, da li ima neko ko bi drugačije završio

rečenicu i ako ima, kako? (edukator ih podse na rečenice,

izgovarajući jednu po jednu pozivajući svu decu na generisanje

različi h ideja)

Ako se desi da nijedna grupa ne ponudi opasno rešenje, edukator

pita svu decu, koje bi rešenje navedenih situacija bilo opasno.

Da li neko misli da od ponuđenih bezbednih rešenja ima

još bezbednijih? Kako bezbedna rešenja možemo učini još

bezbednijim?

Poželjno je da edukator diskusijom navede decu da sama ponude
bezbedna rešenja. Pitanjima treba da pots če takve odgovore koji
predstavljaju najbezbedniji način reagovanja u situacijama o kojima
se diskutuje (pitanjima pa: „To je bezbedno, ali da li neko ima ideju,
šta je još bezbedniji način reagovanja u ovoj situaciji? Šta je još,
bezbednije od ovog što ste naveli?“)

220 C r v e n i k r s t S r b i j e

Kada deca produkuju „najbezbednije odgovore“, edukator na tabli
piše crvenim slovima najbolje predloge, odnosno kako se bezbedno
ponaša u konkretnim situacijama (situacijama koje su razrađene u
ovoj radionici).

Radni list 37.
- Rečenice:
1. Dok sam se vraćala iz škole, prišao mi je nepoznat čovek i pitao me
gde stanujem? Ja sam…
2. Drugarica/drug mi je rekao/la da su joj učenici iz starijih odeljenja
već nekoliko puta u dvorištu tražili novac. Ja sam …
3. Videla sam da je dečak iz moje škole udario drugog dečaka. Ja
sam….

C r v e n i k r s t S r b i j e 221

stigla ti je poruka

Oblast: Cyber bullying.

Uzrast učesnika: 7-8 godina.

O čemu se radi: Upoznavanje dece sa novim formama
rizika u novoj formi realnos - cyber svetu i
promišljanje o načinima samozaš te.

Ciljevi: Primena usvojenih znanja samozaš te u novoj
vrs realnos sa kojom se deca ovog uzrasta
tek upoznaju.

Materijal: Kartoni (u formi maketa mobilnih telefona sa
ispisanim porukama i brojevima, svako dete
ima drugi broj), makaze, olovke, flomasteri,
tabla ili Flip chart, šešir (kapa).

Vreme: 45 minuta.

Postupak:

Uvodna aktivnost Vreme: 10 minuta

Pitanja za diskusiju:
Šta mislite, koliko treba da se ima godina da bi se imao mobilni
telefon?
Sa koliko godina počinje da se koris kompjuter?
Za šta sve deca koriste kompjutere?
Šta deca od 13, 14 godina najčešće rade na kompjuteru?
Za šta sve mobilni telefoni služe odraslima? A deci? (edukator
ispituje dok neko ne kaže da telefoni služe i da se šalju poruke).
Koje poruke vam u ovom trenutku padaju na pamet, koje biste
poslali nekome? Kome biste ih poslali?

Glavna aktivnost - Instrukcije edukatora
Vreme: 20 minuta
„U ovoj igri ćete zamisli da vam je u ovom trenutku s gla poruka

putem mobilnog telefona“. Edukator daje svakom detetu maketu

222 C r v e n i k r s t S r b i j e

mobilnog telefona od kartona sa ispisanom porukom i brojem sa koga
je poruka s gla (brojevi su osmišljeni od strane edukatora, navedeni u
zaglavlju makete telefona, npr. na jednoj make je br. 63352, na drugoj
13325 itd). Cifre označavaju broj telefona sa koga je poruka poslata i
služe da bi u kasnijoj fazi edukator izgovarajući iste, pozivao decu na
diskusiju i ak vnost. Edukator traži od svakog člana grupe da pročita
poruku u sebi (deca ne znaju da je poruka ista). Poruka glasi: „Dođi u
park posle šestog časa, čeka te veliko iznenađenje, nemoj nikome da
kažeš, jer ako kažeš, to više neće bi iznenađenje“. Kada bude siguran
da su svi pročitali poruku u sebi, edukator objašnjava da rečenica koja
je pred njima, ne daje dovoljno podataka, da bi na osnovu nje doneli
odluku. Zato svaki član grupe ima pravo da edukatoru postavi pitanje
kako bi stekao što više informacija o ovoj poruci. Edukator izgovara
brojeve, koji se osim poruke nalaze na telefonima članova grupe.
Onaj čiji je broj izgovoren ima pravo da postavi pitanje kako bi dobio
važnu informaciju o poruci. I dok edukator navodi brojeve i svako dete
postavlja pitanje, njegov odgovor je uvek is : „To je odlično (pametno,
savršeno, važno) pitanje, razumem što si ga postavio/la ali... ne znam
odgovor. Nisam imao načina da to otkrijem“.
Edukator piše na tabli sva pitanja koja su deca postavila, koja ostaju
bez odgovora.
Na kraju procesa postavljanja pitanja i (ne)davanja odgovora, svako dete
treba da odluči i anonimno na praznom papiru napiše svoju odluku:

„O ći ću sam/a u park“ ili „Neću o ći u park“.

Sve odluke treba da se nađu u šeširu.

Završna aktivnost Vreme: 15 minuta

Pitanja za diskusiju:
Edukator vadi iz šešira papire sa odlukama i čita, praveći na tabli
sta s ku. Ako ima više papira „Neću ići u park“ postavlja pitanje šta
je u calo da većina donese ovu odluku? Ako ima i napisanih odluka
da se ode u park, postavlja pitanje šta je u calo da neko donese
odluku da ode u park? Edukator pita šta drugi o tome misle i da li je
odluka „ne o ći u park“ opasna ili bezbedna i zašto? Poželjno je da se
edukator ponovo vra na odluku „o ći u park“ i još jednom članove
grupe pita da li je ovakva odluka opasna ili bezbedna i zašto?
Kome biste rekli da ste dobili poruku? (ovo pitanje edukator
pojačava pitanjima pa – „I kome još? I kome još?“ – kako bi deca
navela pored svojih drugova i odrasle osobe - starijeg brata, sestru,
nastavnika, roditelja).

C r v e n i k r s t S r b i j e 223

„Šta mislite šta bi vam ta odrasla osoba (stariji brat, sestra,
nastavnik, mama, tata ) rekla?“
Dečje ideje o tome šta bi im rekli odrasli, edukator piše na tabli,
nastojeći da ih sumira u dve ili tri ključne poruke odraslih.
Na kraju radionice edukator od dece traži da glasaju koja napisana
rečenica odraslih je najbolja poruka. Poruka koju većina dece izabere
se proglašava pobedničkom!

Napomena : Edukator svojim pitanjima facili ra
kogni vne procese i znanja koja deca imaju u procesu
donošenja sopstvenih zaključaka koji, kao takvi, imaju veću težinu
nego spolja (od strane edukatora) nametnuta rešenja!

224 C r v e n i k r s t S r b i j e

reči mogu da zabole

Oblast: Cyber bullying.

Uzrast učesnika: 7-8 godina.

O čemu se radi: Emocionalne povrede i njihova težina u cyber
– maltre ranju.

Ciljevi: Iskustveno osvešćivanje emocionalnog bola i
povrede u cyber – maltre ranju.

Materijal: Papir
Olovke
Flomasteri
Kartoni sa ispisanim porukama.

Vreme: 45 minuta (do 60 minuta).

Postupak:

Uvodna aktivnost Vreme: 10 minuta

U uvodnom delu edukator objasni da svi članovi grupe treba na papiru

da napišu neku poruku koju bi poslali mobilnim telefonom, kao i da

napišu kome poruku šalju. Edukator postavlja pitanje deci, da li neko

hoće da pročita svoju poruku, i daje komentar pods čući članove

grupe da pročitaju poruku, da je siguran da su deca napisala lepe i

korisne poruke. Kada jedan broj učesnika radionice pročita poruke,

edukator daje objašnjenje da nekad, neke osobe šalju loše, ružne i

uvredljive poruke.

Glavna aktivnost Vreme: 10 minuta

Sledi igra gde će svaki član grupe dobi po neku ružnu poruku i za

trenutak zamisli da je stvarno upućena njemu. Ne zna se ko je poruku

poslao, ali se zna da je poruku poslao ne samo onome na koga se

poruka odnosi već i svim njegovim drugovima i drugaricama.

Deci se podele kartoni sa porukama ružne sadržine:

Ti si najbezobraznija devojčica u odeljenju.

C r v e n i k r s t S r b i j e 225

Ti si najveći štreber i ulizica kojeg poznajem.
Tebe niko ne voli u odeljenju, o tebi svi misle sve najgore.

Završna aktivnost: - Diskusija
Vreme: 25 minuta
Edukator kaže da poruke ne treba čita naglas jer su one toliko ružne
da ne zaslužuju javno čitanje, ali da svako kaže, kako se osećao kad
je pročitao poruku i za trenutak poverovao da je upućena baš njemu/
njoj?

Pitanja za diskusiju
Šta vam je teže palo, što vam je neko poslao takvu poruku ili što je tu
poruku poslao svima koje znate?
Šta mislite, hoćete li nekome reći o poruci koju ste dobili? Kome?
Šta ćete uradi sa porukom? Izbrisa je ili čuva u telefonu? Zašto?

Nastavak diskusije:
Edukator kaže: „Sada bih voleo/la da za trenutak zamislite nemoguće,
zamislite da ste vi nekom poslali takvu ružnu poruku“.

Šta mislite kako se oseća osoba kojoj ste poslali?
Šta joj je bilo teže, što je dobila takvu poruku ili što zna da su i svi
koje poznaje takvu poruku dobili?
Šta mislite, hoće li nekome reći?
Kada vidite tu osobu u odeljenju, kako ćete se oseća jer vi znate da
ste joj poruku poslali, mada ona ne zna da ste to vi?

Edukator treba da istakne da nekad reči bole i više nego što možemo
pretpostavi , da reči imaju čudnu moć, da nekad mogu da nas
povrede više nego šamar, ali reči imaju i tu moć da „leče“.

Ideje za dalji rad
Da bi se „izlečili“ od neprijatnih reči, edukator traži od grupe da
svaki njen član napiše po neku „lekovitu“ reč. Edukator pomaže grupi
tako što joj saopštava rečenicu i daje instrukciju da svaki član grupe
rečenicu završi prijatnim rečima i napiše reči na papir.
Rečenica glasi - Drago mi je da sam bio/la član ove grupe jer sam …
Deci treba da priliku da pročitaju svoje „lekovite rečenice“.

226 C r v e n i k r s t S r b i j e







228 C r v e n i k r s t S r b i j e

komunikacija

Ovaj tekst pod naslovom Komunikacija objavljen je u
Priručniku za podmladak i omladinu Crvenog krsta,
a autori su mladi volonteri Crvenog krsta:

Vlada Dolinaj – Crveni krst Vojvodina
Milan Mirković – Crveni krst Gornji Milanovac
Nikola Jovanović – Crveni krst Beograd

Složićete se da su samoća i dokolica veliki pro vnici čovekove sreće.
Možete li da zamislite kakav bi to bio dan ako bi vam neko sutra
zabranio da kažete jednu reč, zagrlite voljenu osobu, posvađate se sa
nekim prolaznikom, pomazite kućnog ljubimca... Sigurni smo da bi to
bio užasno dug i dosadan dan.

A da li ste se nekada zapitali otkuda vam prijatelj, voljena osoba,
kućni ljubimac... Možda ćete reći da preterujemo, ali svi smo mi tu
gde jesmo i svi imamo to što imamo zahvaljujući našoj ili možda tuđoj
sposobnos komunikacije.

Komunikacija je neizbežna pojava (proces) i podjednako je važna
u svim aspek ma našeg života. Komunikacija se može definisa
kao proces prenošenja poruke od izvora (pošiljaoca) do slušaoca
(primaoca) sa ciljem ne samo da se poruka primi već i da se
razume. Shodno ovoj definiciji razlikujemo pet osnovnih elemenata
komunikacije:

1. Prvi element u komunikaciji je pošiljaoc poruke
(komunikator) odnosno osoba koja šalje informacije.

2. Drugi je namera pošiljaoca tj. misao, ideja, osećanja koja se
žele prene primaocu.

3. Treći element je kodiranje jer pošiljaoc kodira (prevodi)
misli, osećanja, ideje u poruku pri čemu se mora vodi
računa da transformisanje poruke mora bi na takav način
koji će bi razumljiv primaocu.

4. Četvr je slanje poruke kroz informacione kanale koji mogu
bi : razgovor, pismo, e-mail, faks, neverbalno i drugo.

Sada kada smo opisali osnovne pojmove vezane za komunikaciju
možemo proviri u svet jedne nauke, nauke koja se bavi
komunikacijama a naziva se Komunikologija. Komunikologija je
rela vno mlada interdisciplinarna nauka koja objedinjuje znanje iz
biologije, informa ke, prava, ekonomije, žurnalis ke, poli kologije,

C r v e n i k r s t S r b i j e 231

umetnos , lingvinis ke, psihologije. To je nauka koja izučava
komunikacije, teži da ih razume i nauči da njima vlada. I mi, mladi
volonteri Crvenog krsta pokušavamo da održimo korak sa ovom
naučnom disciplinom, da usvojimo osnovne principe komunikacije
i da ih iskoris mo u prave svrhe. Želja nam je da vam u narednim
rečenicama što više približimo način na koji mi posmatramo i
izučavamo komunikacije i nadi da će vas one zainteresova i da ćemo
zajedničkim naporima jednoga dana bi u stanju da kažemo da smo
savladali jednu veš nu, možda i najtežu od svih veš na, veš nu
komunikacije.

Konkretna primena ovoga o čemu govorimo bila bi da naučimo
da ne ulazimo u konflikte ili da ih bolje rešavamo, da lakše
razumemo sagovornika ili da na osnovu njegove ličnos ili analize
njegovog načina komunikacije pretpostavimo razlog takvog načina
komuniciranja. Da naučimo da budemo fleksibilni, veš , da budemo
poštovani i da poštujemo, da budemo podjednako dobri komunikatori
i kao pojedinci i kao deo ma.

Upravo su fleksibilnost, veš na, poštovanje ličnos i mski rad če ri
zlatna pravila komunikologije.

1. Fleksibilnost – je različito reagovanje na različite komunikološke
s muluse. Čovek ima pravo, ume i može da bira načine svog
ponašanja. Tako, ako imate jedan izbor vi ste robot, sa dva lako
možete zapas u krizu, a ako imate tri ili više vi ste već slobodan
čovek. Fleksibilnost se s če čitanjem, radom, razgovorom, iskustvima.
Dosadašnja iskustva govore da postoji osam pova ljudi ili njihovog
ponašanja. Svaki od njih govori ne samo šta više vole da rade nego i
kako to rade. Pa tako na osnovu toga:

a) Kako komuniciramo sa ljudima
- ekstravertno ponašanje
- intravertno ponašanje

b) Kako prenosimo informacije
- prak čni smo
- maštovi smo

c) Kako donosimo odluke
- anali čni smo
- imamo svoje verovanje

d) Kako smo organizovani
- strukturni smo
- fleksibilni smo

Razumevanje pova ljudi i ljudskih osobina može nam pomoći da sa
njima lakše komuniciramo, da se lakše prilagodimo njihovom s lu i da
ih lakše razumemo.

232 C r v e n i k r s t S r b i j e

2. Veš na – drugo zlatno pravilo komunikologije je veš na
komunikacije. Veš na komunikacije se najvećim delom uči. Mali je broj
rođenih dobrih komunikatora. I gene čari će se složi da procenat
nasleđivanja komunikacijskih osobina nije veliki i da se najčešće
nasleđuje samo ekstravertno i intravertno ponašanje. Znači, na žalost,
ili na sreću, dobri komunikatori se ne rađaju. Veš na komuniciranja se
uči: kako izloži ideje, obezbedi da poslata poruka bude primljena
i kako se uveri da je primalac poruke razumeo njen sadržaj jesu
osnovna pitanja iza kojih se kriju tajne uspešne komunikacije. Da bi
postali uspešni komunikatori moramo vežba , vežba i samo vežba .
Moramo vežba svuda. Ujutro dok peremo zube pred ogledalom, dok
razgovaramo svakodnevno, dok igramo karte... Postoje mnoge tehnike
vežbanja: igranje uloga, simulacije, tehnike relaksacije, silva metod.
Evo jednostavnog primera:

Podelite se kada ste u društvu u dve grupe. Jedan koji vodi igru a
nije član ni jedne od dve grupe imaće zadatak da obema grupama
zada teme koje bi trebalo da glumom, rečima, pantomimom objasne
drugoj grupi. Jedan grupa glumi skeč, a druga kada ovi završe trebalo
bi da objasni o čemu se sve tu radilo. Onda se grupe zamene. Igrajte
se, zašto da ne, provod će bi dobar, druženje sjajno, a nećete ni bi
svesni da postajete sve veš ji komunikator.

3. Poštovanje – je treće zlatno pravilo Komunikologije. Ovo pravilo
služi da nam kaže da su postojanje ljudskih prava i borba za njih stari
koliko i sam čovek. Svi mi volimo da budemo poštovani. To moramo
ima u vidu kada komuniciramo. Moramo zna da saslušamo, zna
pravila „kulture dijaloga“. Ovo ne moramo vežba . Dovoljno je samo
da razmišljamo i slušamo. Jezik nam ne sme bi brži od mozga.

4. Timski rad – je četvrto pravilo Komunikologije. Malo je stvari koje
u životu možemo sami da uradimo bez podrške drugih. Timski rad ne
smemo izbegava već se trudi da naša veš na komunikacije bude
dovoljna, potrebna i dobrodošla svakom dobrom mu sa kojim imamo
priliku da sarađujemo. Čovek se ne sme izdvaja iz ma.
Postoje mnoge vežbe za uigravanje mova. Znamo da glumci kada
recimo igraju u filmu gde glume vatrogasce idu prethodno na obuku
u vatrogasnu službu, ali nikako pojedinačno već uvek cela ekipa,
jer pored veš ne posla s ču i mski rad. Neke vežbe biće kasnije
opisane u ovom poglavlju, ali evo jedne koju je neko već nazvao
„1000 vol “ pa ćemo mi taj naziv poštova . 1000 vol je igra koja
služi kako za uigravanje ma, tako i za poboljšavanje komunikacije
između pojedinačnih članova ma i prevazilaženje razlika.
Razapećemo kanap na određenu visinu tako da niko od prisutnih ne
može da preskoči iz mesta. Svi prisutni staće sa jedne strane kanapa.

C r v e n i k r s t S r b i j e 233

Zadatak će bi da kao m nađu najbolje rešenje kako svi da preskoče
kanap a da ga niko ne dodirne. Naravno, nikome nije dozvoljeno
provlačenje ili korišćenje prostora ispod kanapa jer je dole struja
od 1000 vol , takođe nema obilaženje oko kanapa, što znači da
se kanap mora preskoči . Kada neko iz ekipe dodirne kanap svi se
vraćaju u početnu poziciju.

Rekosmo, Komunikologija izučava komunikacije. Komunikacije su jako
kompaktna tema u smislu da je teško jednu celinu izdvoji od druge.
Ipak neke podele postoje. Osnovna je svakako podela na:

a) Verbalnu komunikaciju i
b) Neverbalnu komunikaciju

Verbalna i neverbalna komunikacija u suš ni su neodvojive i njihovo
odvajanje radi se isključivo radi naučnog izučavanja i lakše obuke.
Mada postoje razmišljanja da ih treba posmatra kao celinu ma koliko
one bile komplikovane za izučavanje. Ipak i mi ćemo ih razdvoji
jer je uspešnost radionice čija je tema komunikacije veća ukoliko se
jasnije razdvoje ove teme i igrice koje ih opisuju. Ovo naše razdvajanje
svrstavamo u razdvajanje radi lakše obuke.

a) Verbalna komunikacija je komunikacija koja se zasniva na
izgovaranju reči. Naš zadatak nije da vam teoretski opisujemo šta je to
već jednostavno da vam „malim save ma“ pojednostavimo ovu temu i
pomognemo da unapredite svoju veš nu govora i slušanja.

Verbalna komunikacija se ne zasniva samo na značenju reči, već i na
razumljivos govora (jasnoće), logičnog toka misli, visine glasa i same
informacije. Kako govori ?

- jasno i konzistentno,
- razdvoji činjenice od mišljenja,
- fokusirajte se na jednu stvar u određenom vremenu,
- prilagodite svoj način izražavanja mogućnos ma slušaoca,
- budite konzistentni sa neverbalnim znacima komunikacije,
- budite podrživi,
- ponovite poruku,
- proverite efekte koje je poruka ostavila

U cilju što jasnijeg objašljenja najjednostavnijeg prenošenja poruke,
teore čari komunikacije smislili su dve skraćenice: KISS i AIDA .

KISS. Iako u bukvalnom prevodu sa engleskog jezika znači „poljubac“
u teoriji komunikacije ima mnogo važnije značenje. Naime, KISS je

234 C r v e n i k r s t S r b i j e

reč sastavljena od početnih slova engleskih reči: Keep It Short and
Simple odnosno u prevodu: „Budi kratak i jasan“. Morate, dakle, zna
šta želite da kažete i to morate reći ukratko. To zvuči jednostavno,
ali je izuzetno bitno. Imamo mnogo ljudi koji započinju izlaganje a
da nisu dobro formulisali srž poruke. Veliki je rizik da se onda izgube
u digresijama gubeći iz vida metodu KISS. Srž poruke se sastoji od
nekoliko rečenica koje čine crvenu nit izlaganja. To podrazumeva
metoda KISS. Ta suš nska centralna poruka je kratka ali morate bi
u stanju da o njoj pričate sa ma. Dobra centralna poruka mora da
zadovoljava još i sledeće kriterijume:

1. Poruka mora bi pozi vna, dakle, radije za nešto nego
pro v nečeg.

2. Poruka mora bi usmerena na rešenje, dakle, ne na
problem već na konkretna i realna rešenja.

3. Poruka mora bi usmerena ka budućnos , ne bi trebalo
dira u „stare rane .

4. Poruka mora da otvara mogućnost akcije.

Primeri za veoma kratke centralne poruke su slogani koji se koriste u
reklamne svrhe, za reklamiranje proizvoda široke potrošnje ili poruke
koje koriste poli čke par je u predizbornim kampanjama. Na žalost,
ne postoji veći broj primera sa centralnim porukama u organizaciji
Crvenog krsta. Jedna takva skorašnjeg datuma bila bi poruka koja je
korišćena u kampanji „Za život bez oružja“.

Zašto je važna centralna poruka? Centralna poruka funkcioniše kao
podsetnik, kako za one kojima poruku prenosimo, tako i za nas koji
prenosimo poruku. Zbog toga je bitno da se poruka nekoliko puta
ponovi, npr. na početku, negde u sredini i na kraju izlaganja. To
predstavlja oslonac onome kome se obraćamo da nastavi da pra
izlaganje; istovremeno i za nas kao prenosioce informacije centralna
poruka izaziva osećanje sigurnos . Ukoliko govornik na čas izgubi nit
(što se dešava osobama koje nemaju iskustva, nemaju odgovarajući
fond reči, imaju tremu i slično), uvek može da ponovi centralnu
poruku. Nakon toga se obično opet pokupi nit.

Ako vam ne polazi za rukom da sažmete poruku u nekoliko rečenica,
onda je najbolje da se vra te unazad nekoliko koraka i da ponovo
razmotrite strategiju. Proverite još jednom ciljeve i ciljnu grupu. Veliki
su izgledi da ciljevi i ciljne grupe nisu usaglašeni, ili da se ciljalo na
suviše raznorodne ciljne grupe.

AIDA. Druga poštapalica za dobro formulisanje poruke je AIDA. AIDA
je još jedna centralna poruka koja znači A en on, Interest, Desire,

C r v e n i k r s t S r b i j e 235

Ac on (Pažnja, Interesovanje, Želja, Akcija). To su različi stadijumi
kroz koje pojedinac prolazi pre nego što donese odluku ili stupi u akciju.

Priželjkivani efekat poruke iz oblas zdravstvenog delovanja u
Crvenom krstu je najčešće da šira javnost stupi u akciju, npr. u
kampanji „Is na o SIDI – prosledi dalje“ tako što će mladi sazna o
rizičnom seksualnom ponašanju. Pogubno je po efekat poruke ako
od publike tražite suviše veliki korak. Izgrađujući svoju prezentaciju,
morate dakle poče s me da privučete pažnju i da jasno stavite
do znanja značaj koji to ima za grupu. Cilj je da se kod publike stvori
spremnost (pa čak i želja) da se stupi u akciju. Grešite ako edukaciju
započnete tako što tražite od mladih ljudi da koriste prezerva v
(kondom). Neki govornik najpre mora objasni publici zašto mora da
koris kondom, zašto je to i u njihovom interesu, i kako to može da
doprinese društvu u celini. Proces kroz koji treba javno proći polazi
od znanja (činjenica dokazanih u teoriji i praksi), preko stava (nivoa
obrazovanja, u caja okoline, ranijih iskustava), preko angažmana
(uključivanje u kampanje Crvenog krsta koje promovišu zdravlje
– zdrave s love života u šta spada i širenje znjanja o HIV/AIDS-u),
do akcije (upotrebe kondoma). Ako publika nije svesna postojanja
problema HIV-a i ako je ubeđena da se HIV/SIDA dešava nekom
drugom a ne možda njihovom najbližem, onda je bespredmetno
uopšte počinja priču o prevenciji HIV-a. U poruci, dakle, morate vodi
računa o tome u kojoj se fazi procesa nalazi ciljna grupa. Priključićete
se toj fazi i onda ćete na miru poves grupu u sledeću. Iz h razloga
vođenje kampanje zahteva mnogo vremena.

Još jedna važna napomena na ovu temu: svaka poruka u koju ne
veruje sam pošiljalac i/ili koja sadrži neku laž pre ili kasnije (verovatno
pre) će bi odbačena. Priča u koju ne veruje ni sam pošiljalac neće
skoro nikad bi prihvaćena. No da se vra mo na glas.

Glas. Upornim istraživanjem velikog broja ljudi naučnici su došli do
saznanja šta je to što ljudi opisuju kao „uverljiv glas“. To je glas koje
je u osnovi sonoran, dubok, ali istovremeno mora sadrža i nešto
bleštavos , svetline.

Zahvaljujući anatomskoj građi glasovnog aparata (u šta spada i dužina
glasnih žica), žene po pravilu imaju viši glas. To među m ne znači
da su automatski manje uverljive. Ništa, naime, nije lepše od zvuka
dubokog ženskog glasa koji svojim izražajnim mogućnos ma u kriznim
trenucima pregovora (može zvuča zvonko, smirujuće, živahno).

Takođe, lep, dubok muški glas govornika može vrlo brzo posta
monoton, ukoliko govornik ne počne da menja ton, ne naglašava

236 C r v e n i k r s t S r b i j e

pojedine reči koje nose smisao, ako logički ne naglašava ono što bi
trebalo bi istaknuto. Monotono će zvuča i ako se govornik ne zna
igra svojim glasovnim mogućnos ma. Sve ovo dovodi do opasnos
da se prekine do tada perspek vna komunikacija, jer će se sagovornici
zamori ; davaće u sak nezainteresovanog sagovornika jer su
jednostavno prestali sluša .

Dubok glas u kombinaciji s lošim izgovorom, govornim manama ili
sporim tempom vrlo brzo dovode do zamora slušaoca, pri čemu se
bitne informacije jednostavno prečuju.

Izgovor. U javnim nastupima (intervju, predavanje i sl.) izuzetno je
važno ima dobar izgovor. Nije svejedno da li se radi o trinaest ili
trideset hiljada. Tako, nesporazumi mogu dobrim delom bi izbegnu
jasnim izgovorom i ponavljanjem činjenica.

Za dubok glas poželjan je malo brži tempo govora, da se izbegne
brzo zapadanje u monotoniju, dok za visok glas važi suprotno (dakle
govori sporije). Naime, visok ženski glas u kombinaciji s brzim
tempom odaje u sak nervozne, užurbane osobe, a ove karakteris ke
ne ulivaju poverenje u razgovoru u kojem je potreban visok stepen
koncentracije i u sak smirenos i sigurnos .

U svakom slučaju, glas je moćno uveravajuće sredstvo ako ga znamo
primeni . Stoga glas treba vežba , a izgovor poboljšava neprekidnim
vežbanjem pred ogledalom ili još bolje, pred kamerom. Samo tako
možemo vide kako izgledamo, ču kako zvučimo i, naravno, kako nas
drugi vide.

Iz svega navedenog može se zaključi da se bolji efekat u prenošenju
poruke pos že ako pošiljalac poruke zna šta hoće i može da ostvari
(koji je najbolji način kodiranja poruke), ako veruje u poruku i
naročito ako je osoba kojoj se veruje (koja ima ugled). U vezi sa ovim
poslednjim, neka istraživanja su pokazala da poverenje u osobu koja
nešto saopštava je važnije od sadržaja onoga što govori. Ne čudi
stoga što marke nške kuće pri osmišljavanju reklama pozivaju upravo
glumce, spor ste, lekare i sl. koji predstavljaju proizvod njihovog
klijenta.

U komunikaciji treba nastoja da se u če na čula (vid, sluh).
Poruka mora da privuče pažnju i mora bi korektno interpre rana
(određivanje namere pošiljaoca). Niko ne može bi prozvan uspešnim
komunikatorom ako nakon prenošenja poruke ne dobije povratnu
informaciju (feedback) na osnovu koje je objek vno moguće proveri
da li je primalac razumeo poruku.

C r v e n i k r s t S r b i j e 237

U teoriji i praksi postoje brojne prepreke koje stoje na putu uspešne
komunikacije. Ovo svakako predstavlja prednost, jer njihovim
blagovremeno prepoznavanjem i otklanjanje dovodi do povećanja
verovatnoće uspešne komunikacije. Prepreke mogu bi od strane:

1. Pošiljaoca poruke
- nema dovoljan ugled
- daje kontradiktorne i nekozistentne poruke
- daje prevelike količine informacija odjednom
- imamo loša iskustva u vezi sa pošiljaocem poruke

2. Primaoca poruke
- nizak nivo slušanja
- predrasude
- stavovi, stereo pi
- nezainteresovanost
- postojanje umora
- bolest
- ograničene mogućnos i kapacite za shvatanje i

memorisanje.

3. Komunikacijskih kanala
- najlošija kombinacija je kada se kanal prekida i ponovo

uspostavlja.

Kao što smo naglasili, jedan od preduslova uspešne komunikacije je
slušanje. Čak šta više, neki smatraju da je veš na slušanja presudna u
procesu komunikacije. Evo jedne zanimljive priče:
Nasrudin Hodža hteo je jednom proda ćurana. Ode na pijacu i osvrne
se oko sebe. Vidi, tamo jedan prodaje papagaja za 10 fun . Sedne on
kraj njega i napiše na papir „20“. Prva mušterija prolazi pored njega i
reče mu „Pa jesi li normalan, čoveče, tamo se prodaje papagaj za 10
fun , a zna da govori, tu prodaješ svog ćurana za duplo više“.
„Tačno“, odgovori Nasrudin Hodža, „papagaj zna da govori, a moj
ćuran zna da sluša. A to je duplo vrednije“.

Proces slušanja je naročito značajan u procesu pregovaranja, posebno
u kontaktu sa ugroženim osobama. Nikada nećete zna kolike i kakve
su nečije potrebe ako prethodno dobro ne saslušate neku osobu.

Evo još jednog primera koji ide u prilog teza o neophodnom slušanju u
procesu komunikacije (primer je iz sveta biznisa): „Nikada nikome ništa
nećeš proda , ako ne znaš sluša “. Rekao je jedan vrsni menadžer
prodaje, dodavši da je na sposobnos slušanja zaradio sve što ima, a
da mu je uzor bio sam Frojd.

238 C r v e n i k r s t S r b i j e

Zaista, ako pregovarač ili prodavac zna sluša , čuće ili iščita između
redova šta zapravo kupac želi, saznaće nešto o njemu čime će sledeći
put započe konverzaciju i prijatno ga iznenadi pokazivanjem
zainteresovanos . U pregovorima, onaj ko pita, taj vodi. Formom
otvorenih pitanja saznaćete dragocene informacije, zatvorenim
pitanjima skra ćete razgovor, suges vnim pitanjima usmerićete
tok razgovora...i zato nikada, nikada ne šaljite „brbljivce“ na važne
pregovore, ma koliko simpa čni oni bili; ispričaće poslovnom partneru
sve o sebi, firmi, u najgorem slučaju o finansijskom poslovanju
kompanije i teškoćama, ko je s kim dobar, a ko koga ne voli. „Brbljivac“
će tako čavrlja o svemu i svačemu, zaboravljajući da je informacija
moć, a sa svakom minutom, vaši izgledi za dobar posao biće sve manji
i manji...

Shodno svemu navedenom, save za dobro slušanje bi bili:
- prestanite da govorite
- smirite sagovornika tako da se i sami mirno ponašate
- pokažite da želite da slušate (ne čitajte ili ne radite ništa dok
vaš sagovornik govori)
- pokušajte ak vno da shva te vašeg sagovornika
- nemojte pretpostavlja šta vaš sagovornik želi da kaže
- budite strpljivi
- slušajte i pokažite sagovorniku da slušate: pogledom,
stavom, određenim izrazima lica, klimanjem glave i drugo
(govor tela!)
- pitajte, koris te ak vne tehnike slušanja: objašnjenje,
parafraziranje, sumiranje
- ako je to potrebno („razgovor u če ri oka“) smanjite „u caj
spoljašnje sredine“ (buka, prisluškivanje) zatvaranjem vrata.

Pa da rezimiramo još jednom:
- Govori jasno. Drži glavu uspravno i osobi sa kojom razgovaraš
gledaj pravo u oči.
- Uveri se da te ljudi koji te slušaju i razumeju – pojasni koliko
koris š žargon ili tehničke termine u svom izlaganju
- Razloži informacije na više malih celina, objašnjavaj jednu po
jednu da bi olakšao sebi da izvučeš centralnu poruku,
- Postavi pitanja da bi podvukao važnost onoga što želiš da
saopš š. Dobro pitanje traži detaljni odgovor
- Uveri se da pri tuliranju osobe koris š pravu tulu.
Neko više voli obraćanje sa G-din, G-đa ili doktor nego
oslovljavanje imenom. Pitaj da bi bio siguran.

Nadamo se da smo uspeli da prikažemo naše viđenje verbalne
komunikacije i da će vam naši „mali save “ bi korisni kako u

C r v e n i k r s t S r b i j e 239

organizaciji Crvenog krsta tako i u svakodnevnom životu. Ne smemo
zaboravi na igrice koje opisuju ovaj vid komunikacije. Pravljenje
skečeva i 1000 vol već smo opisali. Ipak naša omiljena je „Ubica iz
Palerma“ koju između ostalog koris mo i u ove svrhe.

Svi prisutni sešće u jedan pravilan krug, ali tako da se ne dodiruju.
Jedna osoba vodi igricu i ona je jedina izvan kruga. Kada kaže: „Grad
Palermo spava“ svi u krugu će stavi glavu u svoja krila i zažmuri .
Onda će osoba koja vodi igru dodirom odredi dve ubice. Kada kaže:
„Samo ubice se bude“ to dvoje koji su dodirnu podići će glave dok
ostali i dalje spavaju. Onaj, koga se dogovore da ubiju, ispada iz igre
i više se ne igra, a to će reći onaj koji vodi igru rečenicom pa: „Grad
Palermo se budi samo (npr.Miloše) nisi sa nama“. Kad smo se svi
probudili sada je pred grupom zadatak da se na osnovu razgovora i
gledanja, odredi ko su ubice. U radu grupe učestvuju naravno i ubice.
Kada se usaglasi grupa oko toga ko je ubica taj ispada iz igre a ostali
ponovo spavaju. „Grad Palermo spava“ igra se sve dok grupa ne
pronađe obe ubice ili dok ubice ne ubiju čitav grad.

Verovatno ste prime li da, osim na osnovu razgovora, grupa pokušava
da ugleda neki postupak, mrdanje ruke, pogled, obazrivost na osnovu
koje će pretpostavi ko je ubica. Sve ove radnje koje nisu zasnovane
na osnovu govora su neverbalne radnje. Upravo na m neverbalnim
radnjama zasniva se drugi vid komunikacije – jako važna i među
naučnicima sve popularnija neverbalna komunikacija.

b) Neverbalna komunikacija. Zbog čega je neverbalna komunikacija
toliko popularna i toliko važna? Početkom prošlog veka sa podsmehom
je prihvaćena teorija o „govoru tela“ u komunikaciji. Danas njenu
važnost niko ne dovodi u pitanje. Svi već znaju da su idealne mere u
komunikaciji 78/13/9. Naime, istraživanja sprovedena u Americi 70-ih
godina prošlog veka pokazala su da 78% razumevanja u komunikaciji
otpada na neverbalnu komunikaciju, 13% na glas i glasovne
modulacije, a samo 9% na sadržaj. Postoji razlika među autorima pri
iznošenju sta s čkih podataka koji se odnose na učešće različi h
elemenata u ostvarivanju komunikacije. Bilo kako bilo, stručnjaci se
slažu u jednom: neverbalna komunikacija odnosi prevlagu u procesu
komunikacije.

Poruke koje šaljemo putem neverbalne komunikacije su manje pod
svesnom kontrolom, teže ih je sakri , pa mogu ima veće značenje
nego reči. Ovo postaje naročito uočljivo kada se razlikuju neverbalna
poruka i poruka govora. Šta spada u neverbalne poruke:

- fizička pojava
- hod i način hoda

240 C r v e n i k r s t S r b i j e

- gestovi
- položaj tela
- dodir
- izraz lica
- osmeh
- karakteris ke glasa
- kontakt očiju
- klimanje glavom.

Relaksirano držanje tela, opuštene ruke, kontakt očiju, osmeh,
klimanje glavom, zapisivanje i naginjanje tela generalno se smatraju
pozi vnim govorom tela. Ako su ovi pozi vni znaci preterani onda oni
postaju više nega vni nego pozi vni. Evo nekoliko primera neverbalne
komunikacije za koje se nadamo da vam mogu pomoći, kako kao
volonterima Crvenog krsta, tako i u svakodnevnom životu, a na koje
pretpostavljamo, niste obraćali pažnju.

Oči su ogledalo duše. Samo gledanje sagovornika u oči odaje
u sak iskrene i otvorene komunikacije. Svako izbegavanje pogleda
sagovornika u oči odaje u sak tajanstvenos i neiskrenos . Japanci
uče kako posmatra širenje zenica sagovornika kao sigurni pokazatelj
da je izrečena laž! Znači možemo laga rečima ali ne i telom.

Ruke. Predavačima se savetuje pokret otvorenih ruku, dlanovima
prema gore, koji simbolizuje pradavno ljudsko ponašanje kada smo
pokazivali neprijatelju da nemamo oružje u rukama. To je pokret
poverenja i iskrenos .

Nasuprot ovom pokretu, prekrštene ruke i sklopljeni dlanovi ne ulivaju
poverenje, a sklopljeni prs upereni prema sagovorniku podsvesno
imi raju pištolj, a simbolišu atak na sagovornika. U kombinaciji sa
gužvanjem maramice u ruci ili čišćenjem i gledanjem u nokte, sadržaj
koji se pritom izlaže često se tumači kao bahat i arogantan nastup, na
štetu imidža govornika.

Dlanovi bočno položeni na pregovaračkom stolu govore više od reči
– tu su naše granice, dalje ne možemo ići.

U otvorenim, prijateljskim poslovnim odnosima ruke se uvek drže na
stolu, a ne sakrivene negde ispod.

Sedi se uspravno, a telo nagnuto prema napred odražava želju za
sporazumom, dok naglo naslanjanje u fotelju znači distanciranje i
neslaganje s upravo rečenim.

C r v e n i k r s t S r b i j e 241

Sedite li uz pregovaračkog partnera na istoj strani, pogledajte da li je
kolenima okrenut prema vama, ili su mu kolena okrenuta na drugu
stranu. Naklonost je podsvesno izražena u usmerenos kolena prema
sagovorniku, a odbojnost okrenutošću tela od njega.

Muškarci koji imaju prekrštene noge tako da im stopalo jedne dodiruje
koleno druge, dominantni su i imaju potrebu da zauzimaju više
prostora. Žene uglavnom sede prekrštenih nogu, a noge zakačene o
noge stolca izražavaju nesigurnos , kao i vrtenje prs ma, nesigurno
češkanje po po ljku, kosi ili češkanje nosa.

S sak ruke kod pozdrava ili upoznavanja mora bi umeren, dok
„kostolomce“ niko ne voli – snažan s sak može bi znak potrebe za
dominacijom, a preslab daje u sak nesigurnos i apa je.

U komunikaciji je zabranjena upotreba kažiprsta koji je uvek
upozoravajući, znak nadređenos , arogancije i pretnje. Ne vole ga
ni deca, a naročito ne sagovornici u partnerskom, ravnopravnom
razgovoru.

Nažalost, u našim medijima čest je slučaj da u formskim diskusijama
gos u nedostatku argumenata mašu rukama i prete kažiprstom, dok
oni koji intui vno osećaju da je prst nepristojan za javnu diskusiju,
koriste zamenu. Oni tako „argumentuju“ mašući sklopljenim
naočarima ili olovkama, no publika, koju nije lako prevari , pogotovo
na ovom osetljivom podsvesnom nivou, ove nastupe ne dočekuje sa
simpa jama.

Kada izvučemo osnovno iz prethodne priče dobijamo:
- zauzmi otvoren stav: ramena ispravljena, noge neprekrštene,
glava uspravna
- lice okreni prema osobi sa kojom razgovaraš i ako sediš
ispred te osobe telo nagni blago ka njoj
- kreći se po prostoriji kao da u njoj nema nameštaja
- gledaj ljude pravo u oči, loš u sak ostavlja ako šaraš
pogledom po tavanici ili gledaš preko nečijeg ramena,
- pokušaj da izbegneš da budeš viši od onoga sa kim
razgovaraš (ako sedi sedi i , a ako stoji i ustani),
- nemoj da se nervoza iskazuje kroz prateće pokrete
(okretanje olovke...)
- zevanje i gledanje u sat izgledaće drugoj osobi kao da nisi
zainteresovan.

Savetujemo da ovaj rezime iskoris te dvosmerno. Kako da budete
dobar komunikator, tako i da naučite da prepoznate ko je dobar

242 C r v e n i k r s t S r b i j e

komunikator. Kako da budete dobar slušalac tako i da pronađete u
drugima dobrog slušaoca.

Neverbalna komunikacija koliko je lepa i izazovana toliko je i
kompleksna, zahtevna i kri čna. Daćemo konkretan primer kako
neverbalna komunikacija može odves u potpuno pogrešnom smeru.
Igra se zove „Nema diskusije“. Spojićemo če ri „hamer“ papira i na
sredinu zalepi fotografiju koja bi trebalo da bude što dvosmislenija.
Svi prisutni komuniciraće na „hamer“ papiru olovkom bez prava
da kažu i jednu jedinu reč. Neki će komentarisa fotografiju, neki
razgovara o ko zna čemu, jednostavno retki su oni koji će sami od
sebe iskomentarisa fotografiju onako kako bi trebalo, pogodivši joj
temu. Naravno pre pisanja rećićemo da na papiru mogu pisa bilo šta.
Videćete kuda može odves neverbalna komunikacija.

Druga igrica, kako za neverbalnu komunikaciju, tako i za uigravanje
ma je „Impuls“. Prisutne podelimo u dve ekipe. Dve ekipe stanu

u dve vrste, jedna naspram druge (da budu okrenute jedna prema
drugoj). U igri učestvuje dvoje sudija. Sudije stanu na početak i na kraj
vrsta ali tako da njihova pozicija bude između dve vrste. Svi takmičari
kako u jednoj tako i u drugoj vrs zažmure i uhvate se za ruke. Samo
oni koji su na čelu vrste (tj. prvi u vrs ) gledaju u ovoga sudiju koji je
ispred vrste. Taj sudija baca novčić u svojoj ruci. Dogovorno, ako je
grb ne dešava se ništa, a ako je lik ovaj prvi s ska šaku drugog u vrs ,
drugi, trećeg i tako dok se impuls ne prenese do poslednjeg u vrs koji
bi trebalo da uzme olovku iz ruke drugog sudije kada impuls s gne
do njega. Ekipa koja brže prenese impuls i uzme olovku dobija bod.
Ako ekipa uzme olovku iz ruku sudije a gore je pao grb suprotna ekipa
dobija bod, jer impulsa nije ni bilo. Sve se mora radi u najvećoj šini.
Kada ekipa dobije bod poslednji iz ekipe prelazi na mesto prvoga u
vrs , prvi na drugo mesto... Dogovorno možemo igra dok neko ne
sakupi 10 bodova. Ekipe moraju ima is broj članova.

Verbalna i neverbalna komunikacija su jedna ogromna, neodvojiva
celina koja se može posmatra ovako podeljena samo radi lakše
obuke.

Ostaje nam da objasnimo još nešto. Šta ako neko slabo komunicira
ili možda nije uskladio verbalnu i neverbalnu komunikaciju, ili pak
nije dobar slušalac. Onda dolazi do nesuglasica, do neslaganja, do
konflikata.

C r v e n i k r s t S r b i j e 243



konflikti

...Kolega, kažete mi da kada se nalju te i izgubite
kontrolu izgovorite mnoge stvari koje zaista i ne mislite,
ali kada vas prođe sve ubrzo zaboravite.
Vidite dragi moj, radnici mi se žale da ih
vaše reči bole mnogo duže...

Richard Bruce menadžer kompanije CV Technics
u Severnoj Kaliforniji

Šta je to konflikt?

Konflik su prirodan i neizbežan deo našeg svakodnevnog društvenog
života. Oni proizilaze kao neophodan rezultat različi h potreba,
interesa i perspek va pojedinaca kao i zajednice. Većina ljudi
posmatra konflikt kao nerešiva, destruk vna sukobljavanja, u kojima
jedna strana pobeđuje na račun druge. Među m, polje nauke koje se
naziva upravljanje konfliktom je razvila metode i tehnike za efek vno
i konstruk vno bavljenje is m. Novi modeli predstavljaju proces
rešavanja konflikta, ne kao takmičenja ili bitke, već kao mogućnost da
se nauče nove stvari, da se grade odnosi među ljudima i da se konflik
rešavaju kroz saradnju.

U većini konflikata ljudi zauzimaju suprotne (čitaj različite) stavove.
Sa frazom „Ovo je moj stav, i tačka“ raspravu je teško reši ili
kanalisa u krea vnom smeru zbog toga što ni jedna strana ne želi da
promeni svoje viđenje stvari, da li zbog lične sujete ili nekog drugog
razloga ( radikalnih pogledan na svet, različite kulture ili vaspitanja,
različi h navika... ). Formiranjem svog stava i mišljenja čovek postaje
samostalna ličnost i dobija svoje „ja“, ali potrebno je i u vezi najčvršćih
stavova pronaći kompromis. Pogrešno je nalaženje kompromisa
tumači kao poraz u bitci ili bi pos đen mišljenjem da vaši stavovi
nisu čvrs kao stavovi druge osobe.

Šta je onda rešenje?

Rešenje konflikta je upravo u pronalaženju OSNOVNIH INTERESA!!! Kod
pokušaja da se reši konflikt, osobe koje su uključene u konflikt treba da
razmisle koji su to osnovni interesi druge strane. Radeći kao m, treba
razmišlja o načinima na koje obe strane mogu da zadovolje svoje
osnovne interese. Konflik koji nisu kanalisani u kasnijim fazama dovode
do nasilja i razdora. Ključ efek vnog kanalisanja konflikata upavo je
savlađivanje veš na neophodnih da postanete dobri „konflikt menadžeri“.

C r v e n i k r s t S r b i j e 245

Kako se manifestuje?

Svaka osoba konflikt doživljava drugačije, zavisno od njene ličnos ,
vrste konflikta i osobe sa kojom je u is ušla.
Postoje fizičke i psihičke reakcije na konflikt, neke od njih su sledeće:

1. Fizičke reakcije:
 Povišen ton pri razgovoru, vika
 Znojenje
 Ubrzan tempo razgovora
 Ubrzano disanje
 Znojenje dlanova
 Crvenilo u licu
 Podrhtavanje nogu
 Brži otkucaji srca
 Plač
 Potpuni prekid bilo kakve vrste komunikacije
 Neverbalni simptomi ( pogled, grimase na licu...)

2. Psihičke reakcije:
 Nesigurnost i pad samopouzdanja
 Potreba za cigaretom ili alkoholom (neretko i težim opija ma)
 Povlačenje u „samog sebe“ – asocijalno ponašanje
 Samosažaljenje
 i mnoge druge

Koje vrste konflikta postoje?

Zavisno od okruženja u kojem se nalazimo postoji veliki broj različi h
vrsta konflikata, od kojih su za nas najbitniji:

I  Interpersonalni kontak „jedan-na-jedan“
II Konflik vezani za grupu

I O interpersonalnim konflik ma...

Daćemo primer na kom se najbolje vidi suš na interpersonalnih
konflikata:
Zamislite da ste menadžer nekog sektora u kompaniji i da zaposleni sa
kojim ste do skoro imali izvrsnu komunikaciju jednostavno iznenada
počinje da vas izbegava ili da se vaša komunikacija svodi na svega
nekoliko reči. U ovakvoj situaciji očigledno je da postoji konflikt sa
kojim vi čak niste ni upozna . Da bi ste rešili ovu situaciju morate
krenu sledećim putem:

246 C r v e n i k r s t S r b i j e

1. START Utvrdi da li postoji problem
između vas i te osobe ( možda
2. TET-A-TET je jednostavno u „lošoj fazi zbog
privatnih problema“
3. SHVATITI SUŠTINU
Ako se ustanovi da problem
4. USPOSTAVITI LINIJU ipak postoji potrebno je
KOMUNIKACIJE zakaza sastanak „Lice u lice“ i
porazgovara o problemu
5. AKTIVNO SLUŠATI
6. RAZUMETI DRUGOG U nekonfliktom maniru,
7. REZIMIRAJTE STVARI prijateljski pita drugu osobu
8. IZVUCITE ZAKLJUČAK da li postoji problem. Ako je
9. IZBEGNITE ZAMKU! odgovor „Ne“ predoči mu da vi
10. CILJ ipak mislite da problem postoji i
objasni mu situaciju.

Kao što ste vi ispričali svoju
verziju, zatražite „feedback“. Ne
napadajte i ne optužujte drugu
osobu.

Pokušajte da se ak vno slušate

Potrudite se da poštujete
mišljenje druge osobe

Pokušajte da u par minuta
„reciklirate“ mišljenja druge
osobe u svojoj glavi

Utvrdite zašto se druga osoba
osećala kako se osećala

Izbegavaj „upiranje prstom“,
podizanje glasa, vređanje...

Pronađite kompromis po osnovu
osnovnih interesa ( ono od čega
ni jedna osoba ne može da
odstupi ni u kom slučaju, treba i
da zadrži za sebe)

II O konflik ma vezanim za grupu...

To mogu bi konflik samo jedne osobe, ali nastali usled njene grupne
pripadnos , i konflik između dva ili više članova grupe – intragrupni
konflik , i konflik između više grupa – intergrupni konflik .
Ako ista osoba ima dve uloge, a teško ih je u određenim situacijama

C r v e n i k r s t S r b i j e 247

uskladi , imamo prvu vrstu konflikta koja je malopre nabrojana. Npr.
u takvom je konfliktu predradnik koji ima osećaj da treba da š
interese radnika a mora i da sprovodi volju uprave koja je na štetu
radnika. Sukob u vezi sa ulogom postoji i kada osoba nema psihološke
uslove da ispuni očekivanja vezana za položaj koji zauzima: osobi je
data uloga direktora kompanije a nema sposobnos za nju (sličan
primer može se primeni u vidu vođe grupe tj. predsednika omladine
Crvenog krsta).
O intragrupnim konflik ma govorimo kada postoji otvoreni sukob
među članovima grupe a u vezi sa grupnim odnosima i procesima.
Može bi sukob za pres ž, moć ili sukob radi osiguranja veće koris
od grupne ak vnos . To može bi konflikt između pojedinih članova
grupe, kao i između podgrupa.
Treću grupu čine intergrupni konflik , a to su konflik između grupa
različite vrste ili stavova i mišljenja. U ovu grupu konflikata spadaju i
međudržavni i internacionalni sukobi.

Destruk vni i konstruk vni konflik

Nisu svi konflik ni kod pojedinaca ni u grupama štetni. Opravdano
je razlikova štetne od korisnih, destruk vne od konstruk vnih
konflikata.
Destruk vni konflikt = konflikt koji dovodi do trajnih nega vnih
posledica za pojedince ili za grupe. To su konflik koji trajno ometaju
funkcionisanje grupe ili čak ugrožavaju njeno održanje
Konstruk vni konflik = konflikt koji donosi konačno rešenje
problema, usaglašava stavove grupe odnosno poboljšava mski rad.

Pretvaranje destruk vnog u konstruk vni konflikt može izves samo
dobar lider!

248 C r v e n i k r s t S r b i j e

RADIONICE VEZANE ZA KONFLIKTE

I Priča o reci sa krokodilima
Potreban materijal:
Papir A4 formata i
Flip chart
Markeri
Fotokopirana priča

Nekada davno živela je žena po imenu ANA, koja je bila zaljubljena
u čoveka zvanog ZDRAVKO. Oni su živeli na suprotnim obalama reke
koja je bila puna krokodila ljudoždera. ANA je želela da pređe reku da
bi bila sa ZDRAVKOM, ali nabrekla reka je odnela most.
ANA je o šla da pita SIMU, kapetana broda, da je preveze na drugu
obalu. On je rekao da će je rado preves ako ona pristane da spava
sa njim. ANA je rekla „Ne“ i o šla kod prijatelja po imenu MIRKO i
ispričala mu ceo problem. MIRKO je rekao da ne želi da se meša.
ANA je ose la da nema izbora nego da prihva SIMINE uslove. SIMA
je ispunio obećanje dato ANI i prevezao ju je do ZDRAVKA.
Kada je ANA rekla ZDRAVKU šta je uradila da bi prešla reku i došla do
njega, ZDRAVKO se zgrozio i oterao ju je. ANA se ose la povređenom i
odbačenom i ispričala sve RADETU.
RADE kome je bilo žao ANE, pronašao je ZDRAVKA i pretukao ga. ANA
je bila veoma zadovoljna videvši da je ZDRAVKO dobio šta je zaslužio.
Dok je sunce zalazilo čuli smo samo ANU kako se smeje ZDRAVKU.

Zadaci:
1. Pažljivo pročitaj priču.
2. Odluči ko je najčasniji karakter, ko je drugi po redu i tako redom do

najmanje časnog karaktera u priči. Sam odluči šta čast znači.
3. Uporedite listu sa drugim grupama.
4. Dogovorite se unutar grupe kako će te pregovara .
5. Dogovorite se o tak kama pregovora.
6. Sada se sa ostalim grupama dogovorite o konačnom poretku likova.

Pravila:
1. Sve vreme pokušavajte da pos gnete dogovor. Sami odlučite koliko

kompromisni možete da budete.
2. Možete da nagađate mo ve ali ne smete da izmišljate činjenice.
3. Prihva te mešanje lidera ukoliko i kada procenite da je ono

potrebno i korisno.

C r v e n i k r s t S r b i j e 249

II Zemni vo štapče
Potreban materijal:
Parče zašiljenog drveta
Vreme radionice 20 min.

Potrebno je u zemlju zabi zašiljeni štapić dužine 30-tak cen metara i
oko njega nacrta krug tako da štapić bude u samom centru.
Grupa je podeljena u dve podgrupe (potrebno je da bude is ili bar
približno is broj ljudi u svakoj podgrupi) gde svako ima svoj broj.
Brojevi se dogovaraju tajno u okviru podgrupe tako da pro vnička
ekipa a ni sudija ne može da ih čuje.
Kada se brojevi podele sudija (lider) staje između podgrupa i glasno
izgovara jedan od brojeva npr. 7. U tom momentu br. 7 iz jedne i iz
druge podgrupe treba da potrče ka štapiću koji je zaboden u zemlju
(rastojanje između štapića i reda u kojem stoje grupe je oko 10
metara).
Zadatak je da se s gne do štapića i izvuče iz zemlje pre pro vničkog
člana. Druga mogućnost je da se sačeka da pro vnik izvuče štapić i
da ga dodirneš pre nego što napus ucrtani krug (pritom je zabranjen
prelazak na pro vničku stranu terena).
Znači postoje dve tak ke:
I da se štapić uzme i pobegne iz kruga pre dodira pro vnika
II da se sačeka da pro vnik uzme štapić i da ga onda dodirneš

Uloga lidera u ovoj igri je svesno i namerno unošenje konflikta tako što
će izuzetno pristrasno sudi za jednu od grupa. (velika je mogućnost
manipulacije ). Kada lider ose da je atmosfera došla do „usijanja“
prekida igru, grupa se vraća u krug i svako od njih govori kako se
osećao tokom igre i nanošenja očigledne nepravde njegovoj ekipi,
objasni da su ta osećanja ekvivalent osećanjima u konfliktu.

III Rešavanje sukoba
Cilj: Definisanje i prepoznavanje sukoba, jačanje poverenja kao

suprotnos sukobu.

Metoda: Neka učenici naprave crtež ili karikaturu sukoba i neka svako
objasni svoj crtež. Objasni učenicima da sukob nema samo
nega vnu stranu, već daje mogućnost razvoja i upoznavanja
druge osobe. Nakon toga popunjavaju radni list „Da li je
ovo sukob“. Raspravljaju o svojim odgovorima. Učenici se
podele u parove. Jedan iz para zatvara oči, a drugi ga vodi
po prostoriji. Nakon nekog vremene izmene uloge. Učenici
iznose kako su se osećali dok su vodili ili bili vođeni. Koliko su
imali poverenja u svog „vodiča“? Zašto je to važno?

250 C r v e n i k r s t S r b i j e