Napomena: Intervju koji će članovi grupe izves sa starijim osobama
je zadatak koji zahteva dodatnu pripremu. Potrebno je da
se zajednički utvrde: a) plan posete za svakog člana grupe
(koga će pose i kada); b) pravila pristojnog ponašanja u
gos ma; c) pravila popunjavanja upitnika za intervju (ne
sme se u ca na mišljenje onoga koga intervjuišemo već
zapisujemo tačno ono što intervjuisana osoba govori; ako
je osoba suviše opširna, blago je vra mo na naša pitanja
itd); d) i, na kraju, proveri da li su svi članovi grupe
razumeli sve delove dogovora.
Aktivnost 3: Park, drugi deo Vreme: 45 minuta
Kada vrate popunjene intervjue, spisak želja starijih osoba treba da se
stavi pored liste želja članova grupe.
Pitanja za diskusiju:
Da li će neki ljudi moći da sede i mirno čitaju novine na klupi ako se
klupe nalaze pored tobogana sa puno razdragane dece koja viču?
Da li je moguće da se jezero i teren za košarku nađu k jedan pored
drugog?
Naglasite da je prostor parka ograničen.
Da li bi sukobi bili manji ukoliko bi park bio veći? (Npr. ogradom
se mirni deo parka može odvoji od bučnog. Stariji i deca mogu
odusta od nekih svojih želja kako bi pronašli zajedničko rešenje u
kojem bi svi mogli podjednako da uživaju.)
Članovi grupe se podele u male move od troje. Zadatak svakog malog
ma je da nacrta plan parka. Pra rad malih mova i usmerava
ih na to da vode računa o različi m potrebama i interesima. Članovi
grupe mogu ima različite ideje; objasni im da je to normalno i da se
sukobi te vrste mogu rešava kompromisom.
Svaki mali m treba da prezentuje svoj plan pred svima ostalima.
Pitanja za diskusiju:
Da li je zadatak bio lak, težak, zabavan, zanimljiv?
Da li su se potrebe dece i starih razlikovale i u kojoj meri?
Da li smatrate da ste u vašim planovima dobro uklopili želje starijih i
želje dece?
Kako se u realnom životu rešavaju situacije u kojima dolazi do
sukoba interesa i želja?
C r v e n i k r s t S r b i j e 51
Napomena: Bilo bi lepo da se na kraju ove radionice, prezentacija ili
drugačije osmišljen materijal koji je nastao kao produkt
rada na ovu temu, zajedno za propratnim pismom dostavi
građanima koji su davanjem intervjua učestvovali u ovoj
ak vnos . Na taj način izraziće se zahvalnost za njihov
trud i ostaviće otvorena vrata za neke buduće susrete.
Ideje za dalji rad
Građevine Vreme: 10 minuta
Članovi grupe su podeljeni na manje grupe. Svaka grupa dobije
iden čan komplet od desetak ili više različi h predmeta, npr. stolicu,
papir, olovke, kocke, flaše, jastuk... Zadatak malih grupa je da bez reči,
zajednički naprave što višu građevinu od dobijenih predmeta u roku
od dva minuta. Edukator na kraju metrom izmeri visinu građevina kako
bi se odredila najuspešnija.
52 C r v e n i k r s t S r b i j e
razlike među ljudima
Oblast: Tolerancija, diskriminacija i s gma zacija,
rešavanje sukoba.
Uzrast učesnika: 8-11 i 12-14 godina.
O čemu se radi: U ovoj ak vnos članovi grupe simuliraće
različite načine ophođenja prema drugim
ljudima i istovremeno će iskusi kako tuđe
reakcije mogu u ca na njihovo raspoloženje.
Cilj je da članovi grupe postanu svesni
postojanja različi h grupa, uključujući i
marginalizovane.
Ciljevi: Članovi grupe će razvi svest o postojanju
marginalizovanih grupa u društvu i poveća
osetljivost za pitanja diskriminacije i
s gma zacije.
Materijal: Za svakog člana grupe po jedan samolepljivi
papir označen brojem.
Vreme: 30 minuta.
Postupak:
Svakom članu grupe na čelo zalepi papirić na kojem je ispisan broj 1,
2, 3 ili 4. Niko od učesnika ne zna koji broj se nalazi na njegovom čelu
ali vidi sve ostale.
Zadatak svih članova grupe je da na da znak naprave malo
„muvalište“, da prilaze jedni drugima i da se pozdravljaju bez reči,
samo gestovima i grimasama, na sledeći način: Svima onima kojima
je na čelu broj 1 prilazimo kao nekome koga jako volimo i poštujemo,
oduševljeni smo što ga vidimo i svoju radost pokazujemo na
najeksplicitniji način. Onima koji na čelu imaju broj 2 prilazimo kao
prijateljima koje srećemo svaki dan; dakle, volimo ih i to pokazujemo,
ali nismo iznenađeni što ih vidimo. Pored onih koji na čelu imaju broj 3
prolazimo kao pored neznanaca na ulici; ne poznajemo ih, ravnodušni
C r v e n i k r s t S r b i j e 53
smo prema njima, nema ni oduševljenja ni odbijanja. One koji na
čelu imaju broj 4 posmatramo kao nepoželjne, njih ne volimo, od njih
odvraćamo pogled i izmičemo se.
Kada su u ovoj ak vnos svi članovi grupe stupili u kontakt sa svima
ostalima, zaustavi igru i traži da svi članovi grupe pokušaju da
pogode koji broj imaju na čelu. Grupišu se u če ri grupe i objašnjavaju
zašto smatraju da su upravo taj broj. Objašnjenje počinje od grupe
jedinica, a završava sa četvorkama.
Pitanja za diskusiju
Kako ste se osećali tokom ove ak vnos ?
Da li je bilo teško da se drugima obraćate na različite načine?
Kako ste se osećali dok su vam drugi prilazili i pozdravljali vas na
zada način?
Kako ste se osećali kada ste stupali u kontakt sa nekim ko vam je na
is način uzvraćao?
Kako ste se osećali kada vam nije bilo uzvraćeno?
Kakve „e kete stavljamo drugima u realnom životu?
Ideje za dalji rad
Grupisanja Vreme: 5 minuta
Svi članovi grupe stoje. Kada edukator uzvikne neki broj, ne veći od
broja prisutnih, svi moraju da se grupišu u move koji će ima toliki
broj učesnika. Članovi grupe moraju da se uhvate za ruke i da viknu
„Grupa! Oni koji ne uspeju, ispadaju iz igre u sledećem krugu. Igra se
može igra i postavljanjem drugih zahteva: mesec rođenja, boja očiju,
boja kose, mesto rođenja i sl.
54 C r v e n i k r s t S r b i j e
U
U osnovi priče o kulturalnom iden tetu je pojam iden teta.
Iden tet je sve ono što čini da nas drugi prepoznaju, a i mi sami
sebe prepoznamo, kao osobenu, od drugih različitu osobu – to je
splet telesnih odlika, psiholoških karakteris ka i društvenih crta
koje pripadaju samo nama u tom jedinstvenom sklopu. Ali, počnimo
od ličnog iden teta. Šta sve podrazumevamo kada izgovorimo „Ja
mislim.. ili „Ja osećam... ? Šta sve uključuje upotreba zamenice „Ja ?
„Ja“ je osećaj i svest da naše misli, osećanja i iskustva koja smo
imali u prošlos ili imamo u sadašnjos pripadaju nama, osećaj da
s protokom vremena posedujemo jedinstvo i kon nuitet. Ma koliko
se menjali: odrastajući, stareći, s čući nova iskustva, spoznajući
svet sve dublje – osećamo da postoji jasna nit koja sve to povezuje i
svesni smo da smo to sve „mi“.
Ipak, mi ne možemo postoja bez drugih. Ključnu ulogu u formiranju
našeg iden teta imaju roditelji, porodica i gene ka a potom i širi
krug ljudi (učitelji, vaspitači, a posebno vršnjaci) sa kojima smo u
kontaktu tokom razvoja i svako od njih prenosi na nas deo odlika
kulture kojoj pripadaju. Lični i kulturalni iden tet su od samog
početka duboko isprepleteni i može se reći da formiranje ličnos
ide paralelno sa socijalizacijom i njome je uslovljena. Ako
posmatramo malo dete, videćemo kako ono putem gledanja i
imi ranja odraslih postepeno usvaja vrednos svog okruženja
(do te mere da ima i gestove i mimiku slične njima). Dete
posmatra ponašanje svoje okoline i spontano imi ra ono što
vidi. U početku, imitacija je doslovna (npr. malo dete izvodi
is niz radnji kao stariji brat ili sestra dok pokušava da se
domogne željenog slatkiša), a kako vreme pro če i s čući
iskustvo u nizu sličnih situacija ono usvaja opš s l
ponašanja ili model. Često se događa da neki od nas
usvoje pravila grupe u potpunos , tako da nam ona
izgledaju kao prirodom data, kao da i ne postoji
drugačiji način ponašanja. Potrebna je zrelost i
visoka samosvest da bi pojedinac uspeo da ova
pravila grupe dovede u pitanje i postavi ih na
jednom više individualnom nivou.
Ali, šta je to kultura?
Kultura i pripadanje kulturi –
Pojednostavljeno rečeno, pod
kulturom podrazumevamo
C r v e n i k r s t S r b i j e 59
način na koji ljudi, kao pripadnici određene grupe, misle, žive i
ponašaju se. Svako od nas pripada porodici i nekom prostoru gde
se govori is m jezikom, gde se ljudi oblače na sličan način, grade
slične kuće, jedu sličnu hranu, bivaju obrazovani na sličan način.
Imamo niz verovanja, navika i stavova koje zajednički delimo.
Mi obično i nismo svesni svog kulturalnog iden teta do trenutka
susreta sa osobama koji govore drugačiji jezik, oblače se ili jedu
drugačije, a da ne govorimo o susretu sa ljudima koji pripadaju
drugoj rasi. Tada počinjemo da shvatamo da je naš način života
samo jedan od mnogih, ni bolji ni gori od drugih. Ovakvi susre
mogu učini da realnije sagledamo sopstvenu kulturu i učini
da u osećanjima i mislima možemo vide kako izgleda bi u koži
čoveka manje ili više različitog načina života – u najboljem slučaju
pos žemo decentraciju (ne sagledavamo više ostatak sveta tako da
je naša kultura parametar svega). Ovde dolazimo do bitnog pojma –
različitost.
Različitost – Uočavanje razlika jedan je od najbitnijih načina na koji
upoznajemo svet oko sebe. Pravljenje kategorija i klasifikovanje
stvari i bića koja nas okružuju, primećuje se već kod vrlo male
dece, a posebno brzo napreduju u uočavanju sličnos i razlika
nakon druge godine kada im se govor počinje ubrzano razvija .
Oni već tada prave hijerarhije objekata i živih bića, baš kao i
fine razlike unutar pojmova. Ovaj alat u upoznavanju sveta
primenjuju i na ljude, pa će reći – uočavajući najpre sličnost,
a potom i razliku – „I ja i moj drug imamo porodicu, ali je
moja veća . Uočavanje razlika je tako prirodno za nas,
ona pravi granice među nama, ali preko nje uočavamo
sličnos , istovetnos i iden čnos . Kod dece, posebno
predškolskog uzrasta, klasifikovanje i sor ranje sveta
kojih ih okružuje ima skoro karakter stras .
Ali, paralelno sa ovom žudnjom za saznanjem i
upoznavanjem sveta decu odlikuje i strah od
istog – baš kao i nas odrasle ljude. Strah kao
snažna i bazična emocija može ne samo da
ometa naše rasuđivanje i mišljenje, već u
ekstremnim situacijama ima razorno dejstvo
po nas. Takve ekstremne situacije su
npr. ratovi, kada se širenjem straha
propagandom može u ca na mase
ljudi tako da se mobilišu za borbu
pro v „neprijatelja . I u manje
ekstremnim situacijama,
zbog straha smo skloni da
60 C r v e n i k r s t S r b i j e
nepoznatom pripisujemo nega vna svojstva što je izvor mnogih
stereo pa i predrasuda. Primeri su brojni, ali navešćemo samo
jedan: „mentalno oboleli ljudi se smatraju agresivnim i treba ih se
kloni (iako većina takvih ljudi nije agresivna) ili su „nedoličnog
ponašanja i treba ih izolova . Šta iza ovakvih predrasuda stoji?
Sopstveni strah od ludila? Osećaj ugroženos zato što je takva
osoba izgubila kontrolu nad sobom? Narušava našu sliku o svetu
kao bezbednom mestu?
Kao što za dete soba koja je u mraku bila puna senki i čudovišta, na
dnevnoj svetlos postaje mesto sa omiljenim igračkama, pozna m
zvucima i mirisima – jednom rečju, poznato i blisko mesto, tako i
odraslima sa upoznavanjem konkretnih ljudi njihovi običaji, boja
kože ili vera postaju „normalna pojava. Neki nikada ne uspeju
do kraja da eliminišu strah. Ali oni koji su emocionalno dovoljno
zreli, iskustvom u kontaktu sa ljudima druge vere, rase ili porekla
uspevaju da razumeju njihova osećanja, način razmišljanja,
oslobađaju su predrasuda i na nov način sagledavaju i sopstvenu
kulturu i s ču ono što nazivamo međukulturalna svest. Takvi ljudi
ranija opažanja i stavove preispituju i postaju vrlo mo visani da
dalje razvijaju svoju kompetenciju na ovom polju.
„Kultura je širenje uma i duha.“
Džavaharlal Nehru
„Usvajanje kulture je razvoj žudnje za
saznanjem i lepotom.“
Džes Benet
C r v e n i k r s t S r b i j e 61
voćna salata
Oblast: Lični i kulturalni iden tet i poštovanje razlika.
Uzrast učesnika: 7-8 godina.
O čemu se radi: Članovi grupe će se upozna sa pojmom
kulture i spozna specifičnos kultura
različi h zemalja/naroda.
Ciljevi: Razvijanje kulturalne svesnos , uvođenje
pojma kulture i razumevanje kulturalnog
iden teta.
Materijal: Kar ce sa napisanim tekstom koji je dat u
opisu radionice, pečatno jastuče, lupa.
Vreme: 45 minuta (eventualno 60 minuta).
Postupak:
Aktivnost 1 Vreme: 15 minuta
Pita grupu da li su znali da je o sak prsta svakog čoveka na ovome
svetu jedinstven i da nema dva ista (objasni ). Uzmite pečatno jastuče
i veći komad papira na kome će svako dete napravi o sak svog palca.
Dajte im lupu da svi redom uporede o ske na papiru. Otkriće da ne
postoje dva ista.
Pitanja za diskusiju:
Razvi dalje ideju da ne postoje dve iste osobe na svetu. Pita
grupu:
Po čemu smo još sve različi ?
Kako bi svet izgledao kada bi svi izgledali isto?
Navedite neke od svojih prednos , nešto po čemu ste različi od
drugih!
Iako smo toliko svi različi , svi pripadamo nekoj grupi (porodici,
odeljenju) istoj porodici - ljudskom rodu?
Na kraju diskusije deca treba da spoje sve svoje bedževe u jednu
jedinstvenu celinu, tj. u veliki krug. Koris materijal iz radionice
„Nema dvoje is h“.
62 C r v e n i k r s t S r b i j e
AKTIVNOST 2 Vreme: 15 minuta
Vođena fantazija: Edukatori se prvo raspitaju u grupi koje sve voće
deca vole. Poželjno je da deca navedu što više razliši h vrsta voća.
Kažu im da zatvore oči i zamisle voće. Edukator se obraća grupi npr.
„Zamisli jednu lepu veliku sočnu jabuku, sa sjajnom, glatkom crvenom
korom“. Ovo se ponavlja za razno voće koje su deca navela na početku
vežbe. Nakon toga, daje se instrukcija da zamisle jednu veliku činiju u
kojoj im je od tog voća napravljena voćna salata ukrašena sladoledom,
šlagom i piškotama. Edukator kaže da svako uzme kašiku i počas
se ovom ukusnom poslas com. Edukator ovu instrukciju podržava
ges kulacijom i pantomimom, povremenim glasovnim pratnjama,
dajući primer deci.
Pitanja za diskusiju:
Kakvog je ukusa bila salata?
Kakve ste sve ukuse ose li (slatko, kiselo, aroma čno...)?
Da li bi salata bila isto tako dobra i istog ukusa da je napravljena
samo od jedne vrste voća?
Da li ste nekada sreli ili videli na televiziji nekoga ko nije iz vaše
zemlje?
Po čemu ste prepoznali da ta osoba nije iz naše zemlje? (facili ra
diskusiju u smislu kulturalnih osobenos ).
Edukator treba ovu ak vnost da privede kraju porukom da je i svet u
kome mi živimo poput jedne velike činije voćne salate, i da je u svetu
mnogo zemalja u kojima žive ljudi koji se međusobno razlikuju po
mnogo čemu.
Aktivnost 3 Vreme: 25 minuta
Edukatori traže dobrovoljce da sa već pripremljenih kar ca pročitaju
tekst i grupa komentariše i asocira (u kraćoj formi) njen sadržaj uz
facilitaciju edukatora.
Kartice:
• U Japanu deca vole da jedu poslas cu od mrava u čokoladnom
prelivu.
• U mnogim arapskim zemljama žene nose veo preko lica i
pokrivene su od glave do pete kada izlaze iz svojih kuća.
• U Engleskoj ljudi svakoga dana oko pet sa popodne obavezno
piju čaj i jedu kolačiće.
• Na dalekom severu, Eskimi žive u okruglim kućicama od leda koje
se zovu iglo.
• Da bi mogla da nauče da čitaju, deca u Kini moraju da nauče
napamet če ri do šest hiljada slova u obliku crteža.
C r v e n i k r s t S r b i j e 63
• Žene u Indiji često nose prsten u nosu kako bi označile da su
udate.
• U Rusiji se ljudi često kupaju u ledenim rekama i jezerima u sred
zime.
• U Vijetnamu ljudi jedu ražnjiće od skakavaca.
Aktivnost 4 Vreme: 5 minuta
Učesnici stanu u krug, a edukator stane u sredinu kruga sa loptom i
dobaci je jednom detetu. To dete treba da kaže nešto što misli da je
karakteris čno za život u našoj kulturi, npr. „Kod nas se za Božić najčešće
jede prase“, „Srbi slave slavu“, „U nekim krajevima naše zemlje gos se
dočekuju sa pogačom i šoljom soli“, itd. Kada ovo dete kaže svoju misao,
baca edukatoru nazad loptu i on je baca nekom drugom detetu i tako dok
se sva deca ne izređaju.
64 C r v e n i k r s t S r b i j e
u svetu postoji jedno carstvo
Oblast: Kulturalni iden tet i poštovanje razlika.
Uzrast učesnika: 7-8 godina.
O čemu se radi: Razvijanje sves o različi m kulturama.
Ciljevi: Razvijanje sves o potrebi poznavanja i
Materijal: poštovanja drugih kultura, razumevanje
načina nastanka osobenos određene kulture.
Papiri A4 formata, dve liste pitanja za drugu
ak vnost, olovke.
Vreme: 45 minuta (60 minuta).
Postupak:
Aktivnost 1 Vreme: 15 minuta
Edukator priča grupi priču.
Prošlog leta, Marko je sa mamom i tatom krenuo na letovanje u
Grčku. Bio je pravi vreli julski dan i čim su ušli u Grčku, bili su jako
žedni. Ugledavši prodavnicu, tata je Marku dao novac i rekao mu da
kupi flašu vode. Marko je ušao u radnju i pošto nije znao grčki, pitao
je prodavca na engleskom da li ima vode. Prodavac ga je ljubazno
pogledao, klimnuo glavom (tako da se činilo da je odgovor „da“),
ali je nekoliko puta izgovorio „ne“. Marko se zbunio i pomislio kako
prodavac nema pojma šta priča, ali se zahvalio i izašao iz radnje. Kada
je mami i ta ispričao šta se dogodilo, oni su se nasmejali i objasnili
mu da se na grčkom „da“ kaže „ne“.
Pitanja za diskusiju:
Kako je u ovoj priči došlo do nesporazuma?
Šta bi se drugačije dogodilo da je Marko poznavao par osnovnih reči
grčkog jezika?
Da li bi i tada o prodavcu mislio na uvredljiv način?
Da li se neko od vas nekada našao u sličnoj situaciji?
C r v e n i k r s t S r b i j e 65
Zašto je važno da poznajemo kako se ponašaju i žive ljudi iz drugih
zemalja i kultura?
AKTIVNOST 2 Vreme: 30 minuta
Edukator grupu podeli na dva dela i daje im instrukcije.
Informiše ih da će obe grupe dobi po jedno prelepo rajsko ostrvo
koje pripada samo njima. U svojoj zemlji imaju mogućnost da osmisle
kako će se u toj zemlji žive . Edukator grupi daje nekoliko pitanja na
koja treba da osmisle odgovore. Članovi obe grupe treba da osmisle
odgovore, tako da budu što maštovi ji. Nakon 15 minuta, po jedan
predstavnik iz obe grupe čita odgovore i upoznaje članove druge
grupe sa svojom zemljom. Edukator određuje, ili se grupa dogovara o
odabiru, predstavnika koji je zadužen za zapisivanje i čitanje odgovora.
Pitanja za diskusiju:
(Obe grupe na papiru dobiju iskucana pitanja na koja daju pismeni
odgovor).
Kako se zove vaša zemlja?
Kakvo je vreme u vašoj zemlji, koja godišnja doba postoje?
Kojim jezikom govorite, kako se kaže „zdravo“?
Kako se ljudi u vašoj zemlji najčešće oblače?
Koja je vaša najomiljenija hrana?
Koji je najvažniji praznik u vašoj zemlji i kako ga proslavljate?
Koji su sportovi u vašoj zemlji omiljeni?
Gde živite i kako vam je taj prostor namešten?
Koja je omiljena dečja igra?
Preporuka je da edukatori obilaze grupe i eventualno facili raju
rad po potrebi, pojašnjavaju, pods ču ideje, ohrabruju, pozivaju na
maštovitost.
Edukatori zaokružuje ovu vežbu pričom o tome da je sve gore
nabrojano zapravo ono što čini kulturu jedne zemlje. Dalje objašnjava,
da su ljudi koji kulturu oblikuju po svojim potrebama, željama,
mogućnos ma, klimi u kojoj žive, i drugim činiocima. Pojašnjava da
sve ono što čini način života u jednoj zemlji kao i pravila ponašanja,
predstavlja kulturu jedne zemlje.
66 C r v e n i k r s t S r b i j e
ljudi oko mene
Oblast: Uvod za teme o toleranciji, kulturalnom
iden tetu, rodnoj ravnopravnos , nenasilnom
rešavanju sukoba.
Uzrast učesnika: 8-11 i 12-14 godina
O čemu se radi: U ovoj radionici se raspravlja o pojmovima
humanos , lične odgovornos i različi m
odnosima koje uspostavljamo sa drugima.
Ciljevi: Članovi grupe će usvoji pojmove humanos i
lične odgovornos .
Materijal: Nije potreban.
Vreme: 30 minuta
Postupak:
Zamoli članove grupe da razmisle o tome šta zbilja cene kod drugih.
Pitanja za diskusiju:
Da li kod drugih cenite one kvalitete koje volite kod sebe?
Da li cenite kod drugih one kvalitete koje sami ne posedujete?
Da li svi ljudi zaslužuju poštovanje? Zašto?
Kako iskazujete svoje poštovanje prema drugima?
Za m, razmisli o situaciji kada ste se osećali povređeno zato što neko
drugi nije pokazao da ih poštuje.
Kako ste se osećali?
Zašto se ponekad ljudi ponašaju tako da iskazuju nepoštovanje?
Šta je dostojanstvo? Da li je vaše dostojanstvo povređeno kada vas
drugi ne poštuju?
Šta možete da učinite u situaciji kada vas neko ne poštuje?
Na kraju,
Šta znači kada kažemo da svi ljudi zaslužuju poštovanje?
Navedite neke primere o tome kako život u vašem mestu može bi
lepši kada bi svi ljudi pokazali veće poštovanje jedni prema drugima.
Navedite primere za to na koje načine se nekome može iskaza poštovanje.
C r v e n i k r s t S r b i j e 67
Ideje za dalji rad:
Nova zemlja Vreme: 30 minuta
Kaza da je otkrivena potpuno nova zemlja. Nikad nijedno ljudsko biće
nije nogom kročilo na ovu zemlju, ne postoji nikakva istorija, nikakvi
zakoni ni prava. Vaša grupa ovde treba da se naseli i da uvede pravila
ponašanja i prava. Kako ćete ih osmisli ? Podeli članove grupe na
male move i ponudi da iz šešira izvuku kar ce sa „resorima za
koje će bi zaduženi u ovoj novoj zemlji, npr. dečje ministarstvo,
ministarstvo za uređenje odnosa između braće i sestara, vršnjačko
ministarstvo, ministarstvo za domaće zadatke, ministrarstvo za
zabavu i slobodno vreme, ministarstvo za odrastanje, ministarstvo
za zaljubljivanje i slično. Podstaći učesnike da i sami smisle neko
ministarstvo. Zadatak malih mova je da sačine spisak ideja o tome
kakvo društvo bi želeli da organizuju, sa stanovišta svog resora. Nakon
prezentacije malih grupa porazgovara o ovoj ak vnos .
Pitanja za diskusiju:
Da li vam se dopala ova ak vnost?
Da li je bilo teško, lako, zabavno da postavite ključne stvari
u vašem ministarstvu?
Da li se ideje vašeg ministarstva mogu uskladi sa idejama drugih
grupa? Da li postoje ideje koje nije lako uklopi ?
U kojoj meri se ono što ste vi osmislili razlikuje od onoga što danas
postoji u našim živo ma?
Svemirska poseta Vreme: 30 minuta
Kaza članovima grupe da je iz udaljenog svemira s gla poruka od
vanzemaljaca. Grupa vanzemaljske dece želi da dođe nama u posetu!
Naš zadatak je da im pošaljemo pismo u kojem ćemo objasni ko
smo mi, kako izgledamo, kako živimo i kakvim pravilima uređujemo
zajednički život. Osim pisma, treba da se dogovorimo šta ćemo još da
im pošaljemo (npr. muziku, figurice ljudi, odeću, knjige, neke verske
predmete i slično). Neka cela grupa da što više ideja koje ćete vi
zapisa na tablu.
Glavno pitanje ovde je ko sam ja i ko smo mi. Ak vnost bi trebalo da
omogući članovima grupe da podstaknu osećaj za to ko su kao ljudi i
da shvate pojam ljudskog dostojanstva. Ključno je da shvate pojmove
lične odgovornos i ljudskos u njenim različi m formama. Definisa
šta je to ljudskost na opš način može da pomogne da se sagleda i ono
što je sa druge strane – nehumanost.
68 C r v e n i k r s t S r b i j e
Oblast: riznica kulture
Kulturalni iden tet, svest o sebi.
Uzrast učesnika: 12-14 godina.
O čemu se radi: Članovi grupe će učestvova u diskusiji o
tome šta se sve može podves pod pojam
kulture, a potom će u malim grupa radi
na pravljenju prezentacije o određenoj,
specifičnoj kulturi.
Ciljevi: Članovi grupe će usvoji pojmove kulture,
vrednos i normi i razvi svest o sopstvenom
iden tetu i kulturi kojoj pripadaju.
Materijal: Papiri
Flomasteri
Fotokopije lista o oblicima kulture.
Vreme: 45 minuta.
Postupak:
Aktivnost 1 Vreme: 15 minuta
Otvori diskusiju o tome šta su to kultura i kulturno; kada se te reči
koriste (npr. kulturno ponašanje, ministarstvo kulture, poljoprivredna
kultura, likovna kultura, zapadna i istočna kultura, omladinska kultura,
primi vna kultura i slično).
U Vujaklijnom ili nekom drugom leksikonu stranih reči pronaći
odrednicu kultura kako bi njeno značenje pojasnili deci.
C r v e n i k r s t S r b i j e 69
Pitanja za diskusiju:
Šta je to kultura?
Da li je kultura lepo ophođenje prema drugima? Kad pomogneš
onome ko je u nevolji?
Da li je kultura kad stalno saznaješ nove i interesantne stvari?
Da li je kultura način na koji se izražavamo?
Kako jedemo?
Način na koji održavamo higijenu?
Način na koji brinemo o prirodi?
Napomena: Nakon odgovora jednog člana grupe, ponudi po jedan
primer kao pods caj za dalju diskusiju; nastoja da
članovi grupe to povežu sa onim što im je odranije
poznato.
Na kraju, objasni da je sve ono što podrazumevamo pod kulturom,
u stvari celokupan način života u nekoj sredini, npr. zemlji ili unutar
neke određene grupe ljudi koja ima isto poreklo, slična interesovanja
ili profesiju. Kultura se takođe odnosi i na sve što su ljudi izumeli
i stvorili kako bi rešili neke probleme, pa su to preneli drugima.
Često se kulture razlikuju zavisno od prostora na kome se živi – da
li je veliki ili mali, da li je to pus nja ili plodno tle, itd. U svakoj
kulturi postoje i pravila ponašanja koja određuju šta je u redu, a šta
nije, ili kako se nešto radi, kada se radi, sa kim. Kultura obuhvata i
ostvarenja i znanja u nekoj oblas (npr. likovna ili muzička kultura,
kultura stanovanja).
Aktivnost 2 Vreme: 30 minuta
Podeli članovima grupe fotokopije lista o oblicima kulture. Zadatak
je da, unutar malih mova, izaberu jednu određenu nacionalnu
kulturu i pokušaju da je opišu vodeći računa o zada m stavkama
(jezik, hrana, arhitektura itd). Mali movi će na sledećoj radionici
prezentova svoje radove ostalim učesnicima. Pomoći malim
movima da što bolje predstave svoje istraživanje (muzikom,
kulinarskim recep ma, fotografijama, turis čkim prospek ma
sa Interneta i slično). Radovi malih mova mogu bi sakupljeni
u zajedničkoj „knjizi“ o kulturama sveta; ukoliko postoji dovoljna
zainteresovanost učesnika, ova tema može se u daljim radionicama
razvija na sličan način.
70 C r v e n i k r s t S r b i j e
Radni list 12.
O
Jezik Kako govorimo; jezik neke kulture odražava i način
Hrana na koji se ta kultura razvila i mentalitet naroda.
Arhitektura
Fizički Šta i kako jedemo.
kontakt
Odeća Kakve kuće i građevine imamo.
Književnost
Da li se rukujemo kad se pozdravljamo ili klimamo
Klima glavom, da li se dok se družimo do čemo ili ne.
Buka
Raspoloženje Kako se odevamo.
Muzika Kakve su razlike između narodne i savremene
Tempo književnos ; kakvo pismo se koris ; o čemu se
života najčešće piše, na koje načine (npr. uporedi pesme
Norme i čika Jove Zmaja i narodne epske pesme; lik Harija
vrednos Potera i nekog viteza sa dvora kralja Artura).
Osnovne Da li je vruće ili hladno, kišno ili sušno.
pretpostavke
Da li je na ulicama i u kućama ho ili bučno, koji
zvukovi se najčešće čuju.
Na ulicama – da li su ljudi uglavnom ćutljivi
i smrknu ili vedri, nasmejani, dobrodušni,
gostoprimljivi, da li pokazuju svoja osećanja ili ne;
to se još zove i mentalitet.
Kakva je narodna muzika; kakva savremena muzika
se sluša.
Da li se živi brzo, da li se svi žure i stalno imaju
posla, ili žive polako i opušteno.
Pravila ponašanja, ono što radimo zato što i ostali
to tako rade.
Vrednos su ono u šta verujemo, što daje svrhu
i pokreće naše ponašanje (npr. moramo bi
pošteni i iskreni a ne lažljivi, dobri prema drugima
a ne zli itd).
Verovanja koja imamo i stvari koje radimo
automatski, zdravo za gotovo, kao unapred dato
(npr. stari Egipćani su verovali u zagrobni život pa
su gradili piramide svojim faraonima, ili-ljudi ne bi
trebalo da povređuju jedni druge).
C r v e n i k r s t S r b i j e 71
Ideje za dalji rad
Dečja kultura Vreme: 15 minuta
Započe diskusiju o tome šta članovi grupe prepoznaju kao odrednice
dečije kulture u ovom trenutku, čime se ponose, a šta bi menjali.
Pitanja za diskusiju:
Šta mislite, da li postoji dečja kultura? Naravno.
Šta obuhvata dečja kultura?
Nakon što članovi grupe daju svoje ideje, sumira da je dečja
kultura sve ono što deca obično rade, gledaju, slušaju, čitaju,
oblače, čime se bave, što stvaraju i saznaju, i što se obično dešava
prema nekim određenim pravilima. Npr. deca ne mogu sve odluke
da donose sama, moraju da slušaju odrasle, ne mogu da se šetaju
po ulicama sama kasno noću, već bi trebalo da se igraju, idu u
školu, uče, saznaju i otkrivaju stvari oko sebe na različite načine,
da se druže, itd.
Pitanja za diskusiju:
Šta je kulturno, a šta nekulturno u dečijoj kulturi?
Šta vam se sviđa u dečjoj kulturi?
Da li postoji nešto što biste menjali?
Ukaza da je svako od nas deo neke kulture, ali da bi trebalo da
poznaje kako njene dobre tako i loše strane da bi mogao da pronađe
svoje mesto i da prihva najbolje, a odbije ili promeni ono što mu se
ne dopada i tako u če na dalji razvoj kulture.
72 C r v e n i k r s t S r b i j e
Moj grb – naš grb Vreme: 15 minuta
Članovi grupe na fotokopiji modela grba sa pet praznih odeljaka crtaju,
svako za sebe, svoj grb. U prazne odeljke mogu da ucrtaju ono što
je za njih bitno: koje boje vole, muziku koju slušaju, sport kojim se
bave, o čemu sanjaju itd. Svi preznetuju svoje radove a onda se prema
sličnos individualnih grbova podele u male grupe.
Svaka mala grupa dobije fotokopiju modela grba sa pet praznih
odeljaka u koje treba da ucrtaju ili upišu simbole, grafičke prikaze ili
reči kako bi komple rali grb neke grupe koju odaberu (porodica, škola,
sportski klub, klub Crvenog krsta, grad, nacija ili slično).
Radni list 13.
C r v e n i k r s t S r b i j e 73
Moj idol Vreme: 15 minuta
Članovima grupe podeli fotokopije lista Moj idol. Zadatak članova
grupe je da upišu ime svog omiljenog junaka tj. nekoga koga smatraju
izuzetnim, kome se dive. To može da bude naš savremenik ili istorijski
lik, ali i zamišljeni junak iz filma, literature ili stripa. Članovi grupe
imaju zadatak da objasne i zašto je taj idol poseban, kakve vrednos
zastupa i šta radi ili čini. Dok članovi grupe, jedan po jedan, pričaju o
onome što su zapisali o svojim idolima, edukator na flipčartu zapisuje
njihove odgovore i sumira niz vrednos koje čine idole nosiocima
kulture. Idoli su predstavnici naroda i onoga što taj narod misli da je
nabolje kod njega. Naš izbor idola takođe govori o onome šta nam
je važno, našim vrednos ma, verovanjima, osobinama i pravilima
ponašanja koja poštujemo i smatramo ispravnima.
Radni list 14.
List Moj idol
Moj idol je
Vrednos koje moj idol zastupa
Moj idol je poseban ili dobar jer
Ponašanje mog idola je
74 C r v e n i k r s t S r b i j e
Oblast: različitosti
Kulturalni iden tet i različitost, tolerancija,
predrasude i stereo pi.
Uzrast učesnika: 8-11 godina.
O čemu se radi: Članovi grupe će se u ovoj radionici upozna
sa specifičnos ma i različitos ma kultura;
raspravljaće se o tome kako opažamo druge i
drugačije i kako nastaju predrasude. Saznaće
koje su zamke i opasnos olako izvedenih
uopštavanja na osnovu malog broja podataka
i podstaći će sposobnost „stavljanja u tuđe
cipele“ i stećiće kapacitet za saosećanje.
Ciljevi: Članovi grupe će shva da postoje različitos
među kulturama koje treba poštova . Naučiće
da prepoznaju predrasude i načine kako da ih
izbegnu.
Materijal: Papiri
Flomasteri
Flipčart
Markeri
Fotokopije priče Kauboj i Indijanac.
Vreme: 90 minuta (dva sukcesivna susreta po 45 minuta).
Postupak:
Aktivnost 1 Vreme: 45 minuta
Svaki član grupe dobije komplet od pet ili više ceduljica sa po jednom
nedovršenom rečenicom, npr:
C r v e n i k r s t S r b i j e 75
Radni list 15.
Srbi su _________________________ Zvezdaši su ____________________
Kinezi su _______________________ Biciklis su ___________________
Marsovci su ___________________ itd.
Zadatak je da svako, na ceduljama koje je izvukao, dovrši započete
rečenice tako što će zapisa po nekoliko karakteris ka za svaku
grupu. Dok članovi grupe pišu, edukator treba da postavi ku je koje
su označene imenima grupa koje se nalaze i na ceduljicama. Članovi
grupe cedulje ubace u odgovarajuće ku je.
U sledećem krugu, članovi grupe ponovo izvlače cedulje sa nazivima
grupa, ali ovoga puta oni imaju ulogu pripadnika h grupa. Svaka
grupa otvara svoju ku ju i čita zapisane procene ostalima.
Pitanja za diskusiju:
Kako vam zvuče ove ocene?
Da li mislite da su svi Kinezi ili Marsovci zaista ovakvi?
Na osnovu čega ste davali procene?
Kako ste se osećali kad ste čitali o „sebi“, a kako kad ste pisali o drugima?
Da li bi ste sada nešto drugačije procenili?
Znate li da objasnite šta su to predrasude i stereo pi?
Objasni da kada nešto što znamo o jednom članu neke grupe
prenesemo na sve koji pripadaju toj grupi – to se zove stereo p, a
kada bez dovoljno poznavanja neke osobe ili grupe sudimo o njoj to se
zove predrasuda.
Važno je bi otvoren za druge – upoznava , pita , istraživa a ne
uzima zdravo za gotovo nešto što smo čuli o drugima, jer nas onda
zid predrasuda razdvaja od drugih i lako možemo osta usamljeni
i omogući da drugi stvore predrasude o nama. Takođe, treba
pomenu da su oni prema kojima postoje predrasude često u manjini
ili u težem položaju od većine, što ljudi često ne razumeju, kao što je
kod nas čest slučaj sa došljacima, izbeglicama, Romima itd.
Pitanja za diskusiju:
Šta mislite, ko su ljudi prema kojima se kod nas često prisutne
predrasude i stereo pi?
Zbog čega je to tako?
Kako se osećaju pripadnici h grupa?
Šta može da se učini da se u svakoj sredini smanje netrpeljivos i
poveća razumevanje?
76 C r v e n i k r s t S r b i j e
Aktivnost 2: O kauboju i Indijancu Vreme: 45 minuta
Podeli fotokopije priče Kauboj i Indijanac članovima grupe. Kada
svi pročitaju priču, sledi diskusija o mogućim međukuturalnim
nesporazumima zbog različi h osnovnih pretpostavki i običaja, kao i
važnos neverbalne komunikacije.
Pitanja za diskusiju:
Da li vam se dopala ova priča?
Zašto je kauboj tumačio znakove kao da imaju agresivno značenje i
hteo da se bije?
Da li to ima veze sa kulturom iz koje je potekao (sredina u kojoj se
sve rešavalo pištoljem i po zakonu jačeg)?
Da li ponašanje Indijanca ima veze sa njegovom kulturom, u kojoj se
znakovi tumače kao objave prirodnih pojava, u kojoj je najvažnije da
se živi u skladu sa prirodom?
Da li znate za neke druge primere nesporazuma zbog pripadnos
različi m kulturama?
Da li znate da Bugari klimaju glavom kada hoće da kažu ne a
odmahuju glavom kada hoće da kažu da se sa nečim slažu? Da li
znate da grčka reč ne znači da?
Znate li šta znači izraz govor tela?
Kako se izrazom lica mogu pokaza osećanja tuge, sreće, besa, ljubavi itd?
Da li znate na koji način se kod drugih naroda ta osećanja izražavaju?
Da li je važno da se u stranoj zemlji prilagodimo ponašanju i
običajima domaćina?
Ideje za dalji rad:
Pozajmice iz drugih kultura Vreme: 10 minuta
Članovi grupe sede u krugu i, podsećajući se na prethodnu radionicu
o oblicima kulture, redom daju brze odgovore na pitanje šta bi rado
pozajmili iz drugih kultura. Edukator odgovore zapisuje na flipčartu.
Na kraju, objasni da se kulture menjaju, u ču jedne na druge te da
i mi sami u čemo na razvoj i opstanak kulture svojim ponašanjem.
Za uspešno sporazumevanje sa drugima i drugačijima od nas važno
je poznava sopstvenu kulturu, pravila, vrednos , običaje, poznava
vrednos i kulturu druge osobe ili grupe i trudi se da razlike koje postoje
prihva mo i pomirimo, a ne da zbog njih druge smatramo boljima ili
gorima. Svako ima pravo na svoj način života, ukoliko ne ugrožava druge.
Lako je, teško je Vreme: 10 minuta
Nacrta dva velika kruga na podu, jedan označi kao teško, drugi kao
lako. Za m, čita različite stavove a članovi grupe, zavisno od afiniteta,
C r v e n i k r s t S r b i j e 77
opredeljuju se za jedan ili drugi krug. Nakon svakog opredeljivanja,
članovi grupe obrazlažu razloge koji su ih naveli da se tako opredele.
Na kraju, otvori razgovor o tome zbog čega nam je teško da
prihva mo ljude koji se razlikuju od nas i o strahovima vezanim za ono
što nam je nepoznato. Primeri za stavove: Teško mi je da prihva m
ljude koji se puno znoje, puno pričaju, stalno se izvinjavaju, uvek ćute,
glasno pevaju, nose ljubičasto itd.
Radni list 16.
KI
Sretnu se INDIJANAC i KAUBOJ. INDIJANAC pokaže: ,
a KAUBOJ na to pokaže: . INDIJANAC za m
rukama pokaže: , a KAUBOJ:
Potom se obojica vrate svojim kućama. KAUBOJ kaže ženi:
„Sreo sam ludog INDIJANCA. On meni kaže: ‘Ubiću te ovako’,
pokazujući prs ma: - a ja njemu: ‘Iskopaću oči
ovako’: . Onda on meni reče:
‘Molim te, nemoj: , a ja njemu: ‘Onda, briši:’ .“
INDIJANAC pak priča svojoj ženi: „Sreo sam ludog KAUBOJA.
Ja njega pitam: ‘Kako se zoveš: ’, a on meni kaže:
’DIVOKOZA - . Onda ga ja pitam:
‘PLANINSKA? – ’ a on meni: ‘NE, REČNA - .’.“
78 C r v e n i k r s t S r b i j e
Oblast: mi i oni
Pripadanje, kulturalni iden tet, tolerancija.
Uzrast učesnika: 12 – 14 godina.
O čemu se radi: U ovoj radionici članovi grupe će se bavi
pitanjima kulturalne pripadnos , podkultura
i kulturalnih vrednos i kako one u ču na naš
iden tet.
Ciljevi: Članovi grupe će shva da svaki pojedinac
istovremeno pripada različi m podkulturama
i poveća tolerantnost prema pripadnicima
drugih kulutra.
Materijal: Olovke
Papiri.
Vreme: 45 minuta.
Postupak:
Aktivnost 1 Vreme: 15 minuta
Na početku, svako razmišlja o grupi (edukator pods če učesnike tako
što im ponudi da razmisle o najrazliči jim grupama: rasnim, poli čkim,
verskim, vršnjačkim…) kojima nikako ne bi voleli da pripadaju. Potom
svaki član grupe ispisuje na listu har je šta je to što im je toliko strano
u toj grupi.
Pitanja za diskusiju:
U kojoj grupi uspevate da nađete to što vam nedostaje u onoj prvoj?
Odakle po ču stavovi koji su izne o nepoznatoj kulturi (lično
iskustvo, mediji, knjige, tuđa iskustva)?
C r v e n i k r s t S r b i j e 79
Aktivnost 2 Vreme: 30 minuta
Podeli članove grupe u male grupe od po dva ili tri člana. Zadatak
svake male grupe je da opiše odlike jezika, oblačenja, interesovanja,
načina razmišljanja neke od vršnjačkih podkultura (vršnjaci koji slušaju
pojedine vrste muzike, štreberi, mladići i devojke iz predgrađa, sa
sela, iz centra grada i sl). Ovde se zadatak može varira , ali s obzirom
da su članovima grupe najdostupnije informacije o neposrednom
vršnjačkom okruženju, ovaj zadatak se čini najprikladnijim. Nakon
ovoga, podstaći razgovor na temu važnos vršnjačke pripadnos za
razvoj slike o sebi, postavljaju ličnih ciljeva i ambicija, afiniteta.
Napomena: Nakon radionice, članovima grupe predloži da na nekom
od internet pretraživača ukucaju ključne reči poput:
pripadnost ili iden tet, te da sačine spisak grupa uz koje
idu da i slični pojmovi.
Međukulturalna svest – osoba koja poseduje ovu osobinu u stanju je da:
(a) dobro razume sopstvenu kulturu
(b) svesna je toga kako njenu kulturu vide ljudi spolja (iz drugih kultura
ili zemalja)
(c) dobro razume šta pripadnik neke druge zemlje misli o sopstvenoj
kulturi
(d) kako tu drugu kulturu vide pripadnici njene zemlje.
Na primer, Kinez koji je međukulturalno svestan dobro razume svoju
kulturu, ali je svestan i kako jedan Japanac vidi kinesku kulturu;
takođe, on dobro razume i sagledava kako Japanac vidi svoju kulturu,
ali i kako jedan Kinez razume japansku.
Ideje za dalji rad
Deljenja Vreme: 10 minuta
Započe ak vnost deljenjem grupe po očiglednim kategorijama; na
devojčice i dečake, plavokose i crnokose, sa naočarama i bez naočara.
Igra se nastavlja podelom u podkategorije, npr. svi koji su jutros
doručkovali. Grupe mogu dalje da se dele sve dok se ne dođe do
podele na pojedince.
Jezičke teškoće Vreme: 15 minuta
Pripremi nekoliko cedulja na kojima su različi tekstovi. Dobrovoljac
izvlači jednu cedulju i zadatak je da pantomimom ostalima predstavi
šta na cedulji piše. Zadaci mogu bi : Da li ovde ima aligatora? Kako da
pronađem put do najbližeg aerodroma? Gde se nalazi najbliža škola?...
80 C r v e n i k r s t S r b i j e
Oblast: atina i sparta
Tolerancija, stereo pi, ljudska prava.
Uzrast učesnika: 12 – 14 godina.
O čemu se radi: Na osnovu ponuđenih karakteris ka dve
an čke države, članovi grupe će ispita
pojmove stereo pa, tolerancije i ljudskih
prava i proveri stav o tome da li se ljudska
prava razvijaju kroz istoriju.
Ciljevi: Članovi grupe će razvi kri čko mišljenje kroz
prak kovanje veš na dobrog prezentovanja
stavova, slušanja i diskusije. Članovi grupe
će nauči da postoje i drugačije kulture i
sistemi vrednos i steći veš nu da u budućim
situacijama preispituju sopstvene sudove o
drugima.
Materijal: Flomasteri
Olovke
Papir A-4 i A-3.
Vreme: 60 minuta.
Postupak:
Aktivnost 1 Vreme: 15 minuta
Uves članove grupe u glavnu ak vnost preko upoznavanja sa
stereo pima. Najpre, da im objašnjenje pojma. Potom, svaki član
grupe dobije list har je u čijem dnu upisuje neku grupu ljudi (lekari,
žene, policajci, Kinezi...) koja mu se sviđa ili ne sviđa. Na dogovoreni
znak svako dodaje svoj list onome ko sedi sa njegove leve strane i
sada svako upisuje svoje mišljenje o datoj grupi. Pre nego što prosledi
sledećem do sebe, svaki član grupe savije papir tako da onaj posle
njega ne vidi šta je upisao. Ak vnost se završava kada svako dobije list
papira na kojem je upisano ime grupe koju je on predložio. Papir se
otvara i svako čita svoju listu stereo pa ostalim članovima grupe. Ovde
članove grupe pods ca na uzajamnu diskusiju o pitanjima o poreklu
izne h stavova.
C r v e n i k r s t S r b i j e 81
Pitanja za diskusiju:
Da li se vaši odgovori razlikuju od odgovora vaših drugara?
Ima li sličnos ?
Zbog čega tako mislite?
Da li ste imali neko posebno iskustvo sa datom grupom?
Da li ste čuli da je neko drugi imao posebna iskustva sa njima?
Aktivnost 2 Vreme: 45 minuta
Za m, članovi grupe se dele u tri ma: prvi, koji će predstavlja A njane,
drugi, koja će predstavlja Spartance i treći, sastavljen od dva člana grupe,
koji će predstavlja posmatrače. Prva dva ma dobijaju materijal sa
informacijama o a nskoj i spartanskoj državi-gradu. Njihov zadatak je da na
osnovu dobijenih informacija predstave svoj grad. Prvo će ga predstavlja
kroz izlaganje o načinu života i vrednos ma koje zastupa njihov grad-država,
potom kroz obrazovanje i na kraju prikazaće ulogu žena u svom gradu.
Timovi se naizmenično smenjuju u izlaganju. Na primer, nakon što A njani
predstave način života u svom gradu, Spartanci postavljaju dodatna pitanja
i daju svoj komentar (ovde je važan pods caj voditelja, poželjno je da on
otvori diskusiju). Za m, Spartanci predstavljaju svoj grad, a A njani daju
komentare. Ovaj sled se nastavlja dok se ne prikažu sve tri oblas .
Za sve ovo vreme, zadatak posmatrača je da tokom diskusije beleže
sve stereo pe koje dva ma uzajamno ispoljavaju. Oni će prezentova
na velikom papiru šta su prime li.
Pitanja za diskusiju:
Da li postoje neka mišljenja koja nisu dobro zasnovana na is ni?
Da li uočavate pristrasnos kad je u pitanju sopstveni grad?
Da li neki od komentara pokazuju da postoji netolerancija prema
„građanima druge države?
Da li se mogu pronaći neke sličnos u našem svakodnevnom životu?
Na kraju, svi zajedno mogu da uporede sopstvene stereo pe sa onim
koje su ispoljili u ovoj ak vnos .
U završnom delu, sva tri ma zajednički razmatraju odlike oba grada i,
ukoliko smatraju da je bilo šta od navedenog prihvatljivo, iznose svoje
izbore vrednos koje bi preuzeli i uveli u svom gradu.
Napomena: U prilogu se nalazi struktura istorijskog materijala o dva
grada koji je potrebno dopuni sadržajem iz udžbenika
istorije ili preko internet sajtova. Preporučujemo:
www.historyforkids.org, www.elysiumgates.com
www.csun.edu, www. kluth.com
82 C r v e n i k r s t S r b i j e
Ideje za dalji rad
Dileme kod odlučivanja Vreme: 10 minuta
Članovi grupe mogu da naprave spisak odlika svoje zemlje prema
gorenavedenim oblas ma života i prave poređenje sa starogrčkim
državama.
Ili, mogu se podstaći na diskusiju i da razmisle u kojem od dva grada bi
više voleli da žive da su: npr. žena, rob, vojnik, devojčica...
Radni list 17.
A
Način života i vrednos : Verovali su u demokratske vrednos ,
a učešće u poli ci su smatrali građanskom dužnošću. Takođe,
verovali su u svoju kulturalnu nadmoćnost i posvećivali se trgovini
verujući u njenu dobrobit. Ove vrednos su ilustra vno pokazane
u Perikleovom posmrtnom govoru, gde se kaže:
„Dalje, mi iznalazimo brojne načine da se odmorimo od tereta koji sa
sobom nose poslovi. Redovno, svake godine, održavamo takmičenja
i prinosimo žrtve, a elegancija našeg privatnog života omogućava
svakodnevni izvor zadovoljstva i pomaže da odagnamo tugu. Veličina
našeg grada donosi svetsku proizvodnju u našu luku, tako da je voće
drugih zemalja jednako blisko A njanima koliko sopstveno voće.
Obrazovanje: Škole su podučavale dečake u čitanju, pisanju, matema ci,
muzici, poeziji, sportu i gimnas ci. Zavisno od njihovih mogućnos i
bogatstva njihovih roditelja, dužina školovanja trajala je od pete do
četrnaeste godine, za imućnije od pete do osamnaeste godine, a ponekad i
do sredine dvadese h godina kada su na akademiji studirali filozofiju, e ku
i retoriku (sposobnost da se javnost uverava putem govora). Konačno,
gradski dečaci su bili podvrgavani vojnoj obuci tokom dve godine, sve do
dvadesete godine. Od robova se nije očekivalo da pohađaju ništa osim
osnovnog obrazovanja, ali nisu ni bili isključeni iz njega.
Devojčice su dobijale malo od školskog obrazovanja (osim možda
u aristokratskim domovima preko tutora); one su obično ostajale
u kući i nisu imale poli čka prava u A ni. Obrazovanje devojčica
uključivalo je heklanje, štrikanje i druge slične veš ne.
Žene u A ni: A nske žene i devojčice ostajale su u kući bez učešća
u sportu ili poli ci. Žene su smatrane za vlasništvo svojih muževa.
Bile su zadužene za održavanje domaćinstva. Neke žene su imale
visoko mesto u ritualima i religijskom životu A ne (čiji je zaš tnik
bila boginja A na). Jedino su pros tutke i kur zane bile slobodne i
nisu bile ograničavane na boravak u kući.
C r v e n i k r s t S r b i j e 83
Radni list 18.
S
Kultura i način života: Imali su vojničke vrednos . Deca su
podizana da budu „Spartanci , učena da odu bez skoro ičega.
Spartancima nije bilo dozvoljeno da poseduju zlato, srebro ili
luksuzne stvari. Deca su vaspitavana da poštuju starije, žene i
ratnike. Spartanske majke bi govorile svojim sinovima „Ili se vra
sa š tom ili na njemu (što je značilo da se vra ili kao pobednik ili
da umre boreći se).
Obrazovanje: Dečaci su uzimani od roditelja u uzrastu od sedam
godina i obučavani u veš nama ratovanja. Davan im je samo
ogrtač – bez cipela ili druge odeće i nedovoljno hrane, tako da su
morali da kradu (da bi naučili veš ne preživljavanja). U dvadesetoj
godini dobijali su više rangove u vojsci. Do svoje tridesete godine
bili su posvećeni državi; mogli su da se žene, ali su i dalje ostajali
da žive u barakama sa drugim vojnicima. Dobijali su obrazovanje
u horskom plesu, čitanju i pisanju, ali je naglasak bio na atle ci i
vojnom treningu.
Devojčice su u sedmoj godini podučavane i čitanju i pisanju,
gimnas ci, atle ci i veš nama preživljavanja. Mogle su da
učestvuju u sportskim ak vnos ma; sa njima se postupalo
ravnopravno.
Uloga žena: Goreopisanim podučavanjem devojčica hteo se
pos ći cilj stvaranja žena koje bi donosile na svet snažne zdrave
bebe. U osamnaestoj godini dobijale bi muža i vraćale su se kući.
Gradske žene bile su slobodne da izlaze i uživale su veliku slobodu.
Domaća radinost (šivenje, vezenje i td.) obično je prepuštana nižim
klasama. Spartanke su mogle da poseduju i kontrolišu sopstveno
imanje. U ratnim periodima od žene se očekivalo da nadgleda
imanje svog muža i da ga š od napadača sve dok se muž ne vra .
84 C r v e n i k r s t S r b i j e
Oblast: sličnosti i razlike
Uvod za teme o toleranciji, kulturalnom
iden tetu, rodnoj ravnopravnos , nenasilnom
rešavanju sukoba.
Uzrast učesnika: 8-11 i 12-14 godina.
O čemu se radi: Članovi grupe će razvi sposobnost opažanja
sličnos i različitos predmeta i preneće to
znanje na ljude i njihove međusobne odnose.
Cilj: Razvi toleranciju prema drugima.
Materijal: Po jedan sličan predmet za svakog učesnika
Vreme: (npr. jabuka, krompir, banana)
Nož.
30 minuta.
Postupak:
Svakom članu grupe da po jedan predmet koji na prvi pogled izgleda
isto kao i svi ostali (krompir, jabuku, bananu).
Napomena: Za decu nižeg uzrasta idealno je u ovoj ak vnos ponudi
jabuke, sa uočljivim razlikama u boji, veličini, obliku, neke
mogu da budu sa listom, itd.
Svaki član grupe pažljivo posmatra svoj predmet kako bi uočio sve
njegove karakteris ke (boju, oblik, teksturu, izbočine). Neka nekoliko
članova grupe predstave svoj predmet ostalima i ispričaju priču o
tome koliko je star, da li je srećan ili tužan, kako je rastao i zadobio svoj
izgled. Za m vra sve predmete u vreću i promeša ih. Izvadi ih
ponovo napolje i zadatak članova grupe je da pronađu svoj predmet
među ostalim, sličnim, predme ma.
C r v e n i k r s t S r b i j e 85
Pitanja za diskusiju:
Da li je bilo lako pronaći svoj predmet?
Da li se ovaj primer sličnos i razlika može odnosi i na ljude?
Po čemu se ljudi međusobno razlikuju?
Koje su opšte sličnos među ljudima?
Zaključi priču o važnos postojanja razlika i sličnos među ljudima.
Svaki čovek u sebi krije zvezdu (ono nešto što ga čini posebnim), kao
što je i jabuka ima. Iseći jabuku preko polovine (ne seći je kako se to
obično čini, ovaj put preseći je horizontalno).
Neka svaki član grupe pogleda zvezdu. Dok članovi grupe budu jeli
svoje jabuke, popriča o svojim „zvezdama .
Izvući paralelu: svaka grupa ljudi na prvi pogled izgleda slična, ali onda
kada ih bolje upoznamo, vidimo da se međusobno razlikuju, da imaju
različite životne priče, i da su svi, potencijalno, naši prijatelji. Ovo znači
predupređvanje stereo pa (npr. „svi krompiri su braon boje, tvrdi su i
is “). To znači da nećemo unapred zaključiva .
Ideje za dalji rad
Ja nikada nisam Vreme: 15 minuta
Članovi grupe sede u krugu i svako ima 15 žetona ili sličnih malih
predmeta. Svi članovi grupe će reći šta je to što nikada u životu nisu
radili, bilo da je to dobro ili loše. Npr. nikada nisam nosio gips, nikada
nisam putovala u inostranstvo, nikada nisam bio u zatvoru, nikada
nisam nosila visoke š kle, nikada nisam jela kineskim štapićima...
Kada neko kaže ono šta nikada nije radio, ostali članovi grupe treba da
edukatoru daju svoj žeton ukoliko su to već radili. Nakon dva kruga,
osoba koja ima najmanje žetona je pobednik.
86 C r v e n i k r s t S r b i j e
Oblast: lepo je, nije lepo
Kulturalni iden tet.
Uzrast učesnika: 8-11 i 12-14 godina
O čemu se radi: Članovi grupe će se u ovoj radionici bavi
pitanjima o tome kako kultura u kojoj živimo
u če na opažanje lepog, ružnog, ukusnog,
jes vog ili nejes vog. Isto tako, baviće se
pitanjima vlas tog i drugih kulturalnih miljea i
upoređivaće ih.
Ciljevi: Članovi grupe će nauči da način
zadovoljavanja čak i osnovnih bioloških
potreba (glad, žeđ i sl.) zavisi od kulture kojoj
pripadamo i prihva stav da se svakodnevne
pojave preispituju bez uzimanja „zdravo za
gotovo“.
Materijal: Fotografije vršnjaka koji po ču iz različi h rasa
i kultura
Reprodukcije portreta žena iz različi h
vremenskih epoha
Tekstovi o običajima u ishrani
Vreme: 45 minuta
Postupak:
Aktivnost 1 Vreme: 25 minuta
Članovima grupe da desetak fotografija na kojima su lica njihovih
vršnjaka drugih rasa i različi h kultura (da bi se pos gla ujednačenost
po socijalnom statusu, preporučuje se korišćenje fotografija iz Beneton
kataloga ili slično). Zadatak je da rangiraju i izdvoje lice koje im je
najlepše i ono koje im je najmanje privlačno (ukoliko ih ima više u
jednoj, odnosno, drugoj kategoriji, da slobodu da izaberu više).
Svako navodi razloge zašto je izabrao fotografiju sa licem koje mu je
najprivlačnije, odnosno, najmanje privlačno.
C r v e n i k r s t S r b i j e 87
Pitanja za diskusiju:
Kako na naš doživljaj šta je lepo, (ne)privlačno u če kultura?
U kojoj meri lica koja ste ocenili kao privlačna imaju sličnos sa
ljudima koje srećete svakodnevno, na ulici, u školi?
Vide da li se neke fotografije češće biraju, u obe kategorije
(ne)privlačnos . Zašto je to tako?
Ovde bi bilo prikladno uves istorijski momenat i pokaza članovima
grupe nekoliko reprodukcija portreta i aktova žena iz različi h
vremenskih perioda (na primer, slike Ticijana, Rubensa, Renoara,
Klimta, kao i fotografije aktuelnih super modela), jer se na ovaj način
dodatno potkrepljuje ideja o značaju kulture za naš iden tet i doživljaj
sveta oko nas.
Aktivnost 2 Vreme: 20 minuta
Drugi deo ak vnos odnosi se na običaje u ishrani. Na početku, svaki
član grupe kaže šta najviše voli da jede. Nakon toga, svakome da po
ceduljicu koja sadrži opis jednog običaja iz različi h delova sveta. To
može bi recept ili opis kako se konzumira neka od namirnica. Svaki
član grupe, potom, čita pred svima opis običaja u ishrani koji je dobio i
izjašnjava se po dva pitanja: šta misli, na osnovu datog opisa, koliko je to
jelo ukusno (ocenom od jedan do pet, 1 – vrlo neukusno, skoro da nije
jes vo, 5 – vrlo ukusno); šta bi uradili kad bi bili gos u zemlji gde ljudi
datu hranu jedu redovno i nekom prilikom vas poslužili tom hranom.
Primeri:
1. U nekim od zemalja Bliskog Istoka poslužili bi te jagnjećim i telećim
mozgom. Tamo se ono redovno prodaje u mesarama i kupuju ga
mnoge domaćice.
2. Nalaziš se u Kini. U restoranu tražiš supu. U Kini je običaj da se supa
služi u kori lubenice iz koje je izvađena sredina i u nju sipana supa.
3. Nalaziš se u Saudijskoj Arabiji gde jedu vrlo žilavu i gorku grbu, meso
i noge kamile. Poslužili su te kamiljom grbom koja je najpre stavljena
u marinadu i potom ispržena. Možeš da biraš: grba ili kamilje noge.
Možeš da ih dobiješ kuvanu sa biljkama i u sirćetu.
4. U Japanu bi te poslužili poslas com od mrava u čokoladnom prelivu.
Na osnovu ove ak vnos , otvori diskusiju tako što se članovi grupe
pods ču da razmišljaju objek vno.
Pitanja za diskusiju:
Zamislite proces kako od svinje dobijamo šniclu i uporedite to sa
konzumiranjem, na primer, puževa. Zašto neki od nas prema ovom
drugom jelu imaju gađenje?
88 C r v e n i k r s t S r b i j e
Da li i to ima veze sa kulturom i navikom da jedemo jednu, a ne drugi
vrstu hrane?
Da li to može da u če i na naše predrasude prema ljudima koji jedu
„nepoželjnu“ hranu (na primer, o Italijanima koji jedu žabe; Zašto ih
zovu „žabari“?).
Ideje za dalje aktivnosti
Bonton Vreme: 15 minuta
Po modelu sličnom onome koji je gore objašnjen, mogu se osmisli
ak vnos koje se ču običaja u ophođenju i bontonu.
Kratki kurs bugarskog jezika Vreme: 10 minuta
Članovi grupe sede u krugu. Edukator je u centru i govori: „Znate da
u svetu postoji mnogo različi h jezika, ali ne moramo da znamo sve
jezike da bismo razumeli kako se neko oseća. Izraz lica ili držanje tela
takođe mnogo govore. Kako vi bez reči izražavate simpa ju ili ljutnju,
nestrpljenje...? Isto rade i deca i ljudi u mnogim stranim zemljama. Ali
postoje i razlike. Tako, kada se sa nečim ne slažemo, mi odmahujemo
glavom. Bugari, nasuprot tome, odmahuju glavom u znak pristanka, a
klimaju glavom u znak neslaganja. Sada ću vam postavlja pitanja na
našem jeziku, a vi ćete na „bugarskom“ dava odgovore“. Pitanja: Da
li se svideo današnji ručak? Da li voliš da plešeš? Da li znaš kako se
zoveš?...
C r v e n i k r s t S r b i j e 89
U
Tokom života s čemo razne veš ne i znanja. Učimo da vozimo
bicikl, strane jezike, rešavamo jednačine iz matema ke, hemijske
formule i upoznajemo se sa udaljenim predelima koje možda nikada
nećemo pose . Ali o sebi, svojim osećanjima, odnosima sa drugima
razmišljamo tek povremeno, svoje zaključke možda podelimo sa
nekom nama bliskom osobom i to je sve. Naš život sada i ovde prolazi
mimo nas, a mi se bavimo tuđim virtuelnim životom gledajući Velikog
brata i omiljene serije na TV-u. Uvek je lakše bavi se drugima, nego
sobom i svojim odnosima sa ljudima sa kojima živimo.
Mi ne živimo u vakuumu. Postojimo u fizičkom i socijalnom svetu;
učesnici smo u svetu ljudi. U svetu ljudi, osnovni način uspostavljanja
i održavanja svih naših odnosa jeste komunikacija. Među m,
umesto da ovu mogućnost iskoris mo na način koji će doves do
stvarne i obostrano obogaćujuće razmene, komunikacija je često
površna, svedena na razmenu informacija koje se ču organizovanja
svakodnevnog života. Bi svestan svojih emocija i potreba, izrazi ih
pred drugima i zajedno sa njima ispuni i svoje i njihove želje znači
bi ak van; znači preuze odgovornost za svoj život. U stvarnos ,
najčešće se dešava da očekujemo od drugih da prepoznaju naše
potrebe i pre nego što ih ispoljimo. Ukoliko se komunikacija
ne ostvaruje onako kako smo mi poželeli i zamislili, dolazi do
konflikta pa drugu stranu doživljavamo kao ljutog pro vnika
koga treba porazi i izvojeva svoju bitku. Čak i ako odnesemo
„pobedu“, pitanje je kada će naš problem ispliva negde
drugde i u drugačijem kontekstu. Zato je bitno da decu još
u školskom uzrastu osnažimo i damo im priliku da kroz
igru nauče pravila dobre komunikacije i načine rešavanja
konflikta.
Razvijanje nenasilnih komunikacionih strategija kao
što su veš na pažljivog slušanja, parafraziranje, ja-
govor, poštovanje pravila „sada i ovde“, s šavanje
jakih emocija i razvijanje samokontrole,
odolevanje pri sku grupe je ono što bi trebalo
da bude osnov emocionalne pismenos
svakog ljudskog bića. Zato su odrasli u
obavezi da deci svojim primerom pokažu
kulturu ophođenja sa drugim ljudima
u školi, na radnom mestu, u javnom
prevozu, u samoposluzi...
Dobra komunikacija je osnova
svih međuljudskih odnosa.
Kao što postoji kultrura
C r v e n i k r s t S r b i j e 93
govora u nastavnom predmetu maternji jezik, u kojem učimo
padeže, vremena ili sintagme kako bismo se pravilno izražavali,
nepohodno je nauči i pravila dobre komunikacije. Tokom
dvanaest godina obaveznog školovanja, deci se svakodnevno daje
prilika da proučavaju književnost i grama ku kako bi se pravilno
izražavala. Među m, veš nama komunikacije i unapređenja
međuljudskih odnosa posvećuje se neuporedivo malo vremena
i pažnje. Jedan od načina da poboljšamo kvalitet življenja dece u
njihovoj sredini je da im otškrinemo vrata koja vode u svet dobre
komunikacije, te da im pomognemo da pos gnu emocinolanu
pismenost i emocionalnu inteligenciju, a radioničarski pristup je
op malan način za to.
Cilj radionica ponuđenih u ovom modulu je da omogući deci da se u
zaš ćenoj i toploj grupnoj atmosferi, uz pomoć voditelja radionice
uče introspekciji, prepoznavanju i ispoljavanju svojih emocija
i stavova i odigravanju socijalnih situacija, kako bi ta iskustva
mogli da primene u stvarnom životu. Želimo da pomognemo
deci da ovladaju socijalnim veš nama koja će im omogući da
reše konflikt na konstruk van način, tako da nema pobednika
i gubitnika, a svaki učesnik sukoba zadovolji svoje potrebe.
Želimo da deca sukob dožive kao mogućnost za dalji razvoj i
uspostavljanje još prisnijih odnosa sa osobom do koje im je
stalo.
U radionicama su najviše zastupljene „kao da igre pa se
edukatorima preporučuje da zajedno sa decom ak vno
učestvuju u njima. Još jedna preporuka edukatorima je
da na početku rada odrede zajedno sa decom pravila
ponašanja u grupi kao i način menjanja pravila, ukoliko
je potrebno. Edukatori treba da primenjuju Ja-govor,
a da izbegavaju davanje gotovih rešenja pa: „na
tvom mestu ja bih.. , omalovažavanje pa: „nije
to ništa.. , kri ku poput: „ne preteruj , povišeni
ton, prisiljavanje pojedinca na grupnu ak vnost
za koju nije spreman. Zadatak edukatora je
da stvori opuštenu atmosferu i da omogući
svim učesnicima da se užive u sam proces,
da uživaju u njemu neopterećeni da li
će produkt (crtež, scenario, pozorišna
predstava ili slično) bi „dobar .
Akcenat se stavlja na sam proces
oslobađanja učesnika tokom
proigravanja zadatog
94 C r v e n i k r s t S r b i j e
scenarija svake radionice. Deci treba omogući da odigraju one
sitacije koje ih šte i opterećuju kako bi bili boga ji za jedno novo
iskustvo i spremniji za stvaran život oko sebe.
Ove radionice ne pružaju deci samo priliku za dalji razvoj, već su
otvorene i za samopreispi vanje edukatora koji ne sme bi puki
organizator i učesnik radionice. Edukator treba da bude spreman za
iznošenje svojih iskustava i otvoreno pokazivanje emocija, jer i on
kroz interakciju sa decom i učestvovanjem u igrama dobija priliku da
radi na sebi.
Znanja i veš ne koje članovi radioničarske grupe steknu kroz ovakav
vid rada trebalo bi da poboljšaju komunikaciju i odnose između same
dece, unutar vršnjačke grupe, između nastavnika i dece, kao i odnos
sa roditeljima.
„Suočili smo se sa neprijateljem, a to smo mi.“
Volt Keli
„Nesumljivo je da u životu, pored
konflikta, postoje druge važne stvari,
ali nema mnogo onih koje su tako
zanimljive. Najveći sveci zanimaju nas
kada o njima razmišljamo kao o onima
koji su u sukobu sa đavolom.“
Robert Lind
C r v e n i k r s t S r b i j e 95
Čarobni štapić
Oblast: Nenasilno rešavanje sukoba.
Uzrast: 7–8 godina.
O čemu se radi: Uvođenje dece u temu konflikata -
upoznavanje sa idejom da konflikte kreiraju
akteri svojim ponašanjem, sopstvenim
osećanjima i potrebama.
Ciljevi: Članovi grupe kroz predložene radionice
razvijaju veš nu prepoznavanja sopstvenih,
i potreba i osećanja drugih (razvijanje
kapaciteta za empa ju), razvijaju veš ne
povezivanja osećanja sa potrebama, postajući
svesni odgovornos za sopstvena osećanja.
Materijal: Kartončići sa napisanim situacijama, „čarobni
štapić“.
Vreme: 45 minuta (do 90 minuta).
Napomena: Moguće je ak vnos koje slede realizova kroz
dve odnosno tri radionice.
Postupak:
Uvodna aktivnost: Igra „Obaranje ruku“
Vreme: 10 minuta
Parovi stanu jedan naspram drugog. Dogovore se ko će bi A a ko
B. Osoba A stavi desnu ruku na levo rame svoga para i nastoji da je
tu zadrži po svaku cenu. B obema šakama obuhvata lakat osobe A,
pokušavajući da skloni njegovu ruku sa svog ramena (da je obori).
Osoba A se na sve načine trudi da mu ruka ostane na ramenu osobe
B. Vreme trajanja vežbe je jedan minut, da ne bi vežba prerasla u
sukob. Sada se osobi A da uputstvo da dalje nastoji da zadrži ruku na
96 C r v e n i k r s t S r b i j e
ramenu osobe B, ali ne opirući se, već prateći pokrete osobe B svojim
telom (i ova ak vnost traje jedan minut). Za m zamene uloge.
Ideja je da svi članovi grupe razumeju da postoje različi načini u
realizovanju odnosno ostvarivanju sopstvenih želja i potreba. U
prvoj fazi vežbe način ostvarivanja želje je sila i suprostavljanje koja
kao odgovor daje opiranje suprotne strane. U drugoj fazi vežbe
sinhronizacija sa drugom osobom (pokret tela jedne osobe se
sinhronizuje sa pokretom tela druge), je način dos zanja cilja, čime se
odustaje od sile, ali ne i sopstvenih potreba i želja. Često je taj način
efikasniji za realizovanje sopstvenih potreba.
Pitanja za diskusiju:
Kako ste se osećali u različi m ulogama i fazama igre?
Šta je bilo različito kada ste pokret svog druga/drugarice pra li
svojim telom?
Šta mislite da je bilo efikasnije, kada ste se suprostavljali jedan
drugom, ili kada ste pra li tuđi pokret, ali niste odustajali od namere
da vam ruka bude na tuđem ramenu?
Edukator daje objašnjenje da je ovom vežbom hteo/la da ilustruje
da je moguće da budemo u relaciji sa drugima tako da nas „ne boli“
mnogo, da nam češto bude i prijatno, a da zbog toga ne odustanemo
od onoga što nam je važno i od onog što želimo da pos gnemo.
Aktivnost 1: „Kako se osećaš kad…“
Vreme: 25 minuta
Deca sede u krugu i edukator započinje razgovor kao uvod u temu.
• Šta vam prvo pada na pamet kada čujete reč sukob, svađa?
• Se te se neke situacije iz života kada ste bili sa nekim u svađi.
• Kako ste se osećali dok je trajala svađa?
• Šta mislite, kako se osećala suprotna strana?
• Šta je bilo posle?
Aktivnost 1a
Edukator daje instrukciju da treba da se slobodno kreću u prostoru,
u većem krugu, dok edukator ne izgovori rečenicu na osnovu koje
će deca sazna da su nekog sreli ili nešto videli. Članovi grupe imaju
zadatak da pokažu pantomimom, izrazom lica, položajem tela kako se
osećaju u toj zamišljenoj situaciji. Nekoliko sekundi treba da ostanu
„zamrznu “, da bi ih svi u grupi videli, a i da oni vide druge u istoj
situaciji!
Sledi pregled rečenica koje edukator može da upu grupi.
C r v e n i k r s t S r b i j e 97
• Sreli ste drugaricu koja je juče sa vama podelila svoju užinu.
• Sreli ste druga koji vas je juče, dok ste igrali „Između če ri vatre“
udario loptom u glavu?
• Videli ste Deda Mraza.
• Videli ste jedinicu u dnevniku za koju niste znali da ste dobili.
• Sreli ste druga koji je dugo bio bolestan.
Aktivnost 1b: Razgovor o igri
Edukator izabere jednu od situacija u kojoj su deca prikazala različita
osećanja - edukator facili ra pitanjima: „Delovalo mi je da ste u
situaciji kada ste sreli drugaricu koja je s vama podelila svoju užinu
izgledali različito“. Kažite mi:
• Ko se u toj situaciji osećao srećno?
• A ko ravnodušno?
• Ko je osećao zahvalnost prema drugarici?
• Ko misli da je uspeo da prikaže svoju zahvalnost prema drugarici?
• Ko je osećao da ne zna šta oseća?
Edukator privodi ak vnost kraju tako što is če da ljudi u is m
situacijama mogu različito da reaguju, iste situacije u različi m ljudima
pods ču različita osećanja. Kako se osećamo u nekoj situaciji ne zavisi
samo od toga šta se desilo, nego i od toga šta je nama potrebno, šta
je nama važno u toj situaciji, i da li to što se dešava pomaže da naše
potrebe budu zadovoljene ili ne.
Aktivnost 2: „Kako se ti osećaš kad…“
Vreme: 25 minuta
Edukator razbrajalicom bira jedno dete koje staje u krug (oko njega
su članovi grupe). Dete u krugu dobija kartončić na kome je opisana
situacija i ono treba ges kulacijom, mimikom, položajem tela da
prikaže kako se oseća u toj situaciji i da neko vreme (10 sekundi)
ostane „zamrznuto“. Tada edukator „odmrzne“ dete, koje prilazi
nekom drugom detetu po svom izboru, a izabrano dete pokušava da
pogodi kako se „zamrznu “ osećao, pitajući ga: „Da li si se osećao….?
Zato što si ….?“ Zamrznuto dete kaže kratak odgovor. Postupak se
ponavlja dok god polovina dece ne iskusi ak vnost u krugu.
Instrukcija edukatora može da izgleda ovako: „Hajde da napravimo
jedan krug! Sada ću razbrajalicom (en - den - di - nu ili eci peci pec
da izaberem nekog od vas). Onaj koga izaberem će dobi karton na
kome je opisana jedna situacija koja liči na situaciju iz života. Vaš
zadatak je da izrazom lica, pozom, pokre ma, dočarate grupi, kada vas
zamrznem, kako se osećate u toj situaciji, da li ste tužni, srećni, besni,
lju , veseli, nerapoloženi. Ja ću vas svojim čarobnim štapićem (evo ga
98 C r v e n i k r s t S r b i j e
ovde - edukator pokazuje) „zamrznu “. Kada prođe 10 sekundi (ja ću
broja ), čarobnim štapićem ću vas „odmrznu “. Tada će „odmrznu “
izabra nekog iz kruga, koga on želi i staće naspram njega/nje. Onaj
koga izabere treba da pogađa njegova osećanje i da ga pita: „Da li se
osećao? Zato što si....? Ona osoba koja je bila zamrznuta treba kratko
da odgovori sa da ili ne. Na kraju edukator ili „zamrznu “ pročita
grupi šta je pisalo na kartončiću.
Tada edukator razbrajalicom „bira“ novo dete koje će bi u krugu.
Pitanja za diskusiju:
Edukator pita decu koja su bila u krugu:
Kako ste se osećali kad se neko bavio vama i bio zainteresovan za
vaša osećanja?
Edukator pita decu koja su postavljala pitanja „zamrznutoj“ deci:
Šta ste osećali kada ste bili u prilici da mislite o drugom?
Edukator privodi ak vnost kraju tako što ukazuje grupi da je jako
bitno u životu da svako od nas ose da neko misli o njemu. Kada smo
zainteresovani za to kako se drugi oseća nije toliko važno da tačno
pogodimo kako se oseća, mnogo je važnije da smo zainteresovani
za to, da smo spremni da mislimo o drugom, i da pokušavamo da
razumemo kako se drugi oseća.
Situacije napisane na kartončićima:
• Besna sam jer pada kiša i ne mogu da vozim bicikl.
• Tužna sam jer me drugarica nije pozvala na rođendan.
• Mama i tata su me kaznili i ne mogu da gledam TV.
• Neraspoložen sam jer sam danas dobio/la lošu ocenu.
• Danas ću ići na bazen i mnogo se radujem!
• Jedva čekam sutra, idemo na more!
• Uplašena sam jer sam video/la strašnu svađu dvoje ljudi na ulici.
• Nervozan/na sam jer sam gladan/na.
• Dobro sam raspoložena jer danas sa odeljenjem idem u pozorište.
• Umorna sam jer sam se noćas često budila.
Alternativna aktivnost 3: „Vajar i glina“
Vreme: 25 minuta
Deca se podele u parove, jedan u paru dobije cedulju na kojoj piše
šta je njegov partner uradio. Poruku pročita u sebi. To može da bude
nešto prijatno ili nešto neprijatno:
• Na času likovnog sam drugu prosuo vodu po bloku.
• Podelio sam sa drugom čokoladu.
C r v e n i k r s t S r b i j e 99
• Sapleo sam se na stepenicama i pao.
• Pojela sam prvi sladoled u ovoj sezoni.
• Gledam dobru pozorišnu predstavu.
• Slušam novu lekciju na času i baš ništa ne razumem.
• Moja ekipa je pobedila u igri „Između če ri vatre“.
Kad pročita cedulju, dete treba svog para da „izvaja“ tako da
„podešavajući“ njegov/njen položaj tela i izraz lica što jasnije izrazi
prateće osećanje. Akcenat je na prikazivanju osećanja koja proizilaze
iz situacije, a ne prikazivanje same situacije („vajar“ treba iz pročitane
situacije da pretpostavi osećanje koje je ta situacija proizvela i izvaja
svom partneru u igri izraz lica, položaj tela kojim prikazuje osećaje kao
što je strah, bol, žaljenje, sreća zbunjenost, radost ). „Vajani“ ne zna
unapred koje osećanje izražava. Nakon vajanja se naglas čita šta piše
na cedulji. „Izvajana osoba“ treba, pre čitanja cedulje, da kaže kako
se oseća a onda kada sazna šta je napisano na cedulji, može nešto
da promeni u svom položaju i izrazu, kao svoj „doprinos“ vajarskom
delu.
Pitanja za diskusiju:
Edukator pita „vajane“ ponaosob (odgovore piše u kratkoj formi na
tabli):
Kako ste se osećali kad se neko bavio i bio zainteresovan za vaša
osećanja?
Edukator pita onda „vajare“ (i njihove odgovore piše u kratkoj formi na
tabli dajući i na taj način važnost i jednima i drugima)
A kako ste se osećali kada ste bili u prilici da mislite o drugom?
Komentar edukatora je u skladu sa komentarom koji se odnosi na
prethodnu ak vnost, da nije toliko važno da „tačno pogodimo“
kako se neko drugi oseća, mnogo je važnije da smo zainteresovani,
spremni da mislimo o drugom, da pokušavamo da razumemo kako se
taj drugi oseća.
100 C r v e n i k r s t S r b i j e