Приручник за радионице - Црвени крст

Oblast: kockice

Međunarodni odnosi i socijalna
diskriminacija.

Uzrast učesnika: 8-11 i 12-14 godina.

O čemu se radi: U ovoj ak vnos simulira se stanje
raspodele svetskog bogatstva i
sukobi koji se javljaju zbog sistema
neravnopravne trgovinske razmene
između industrijalizovanih zemalja i
zemalja u razvoju.

Ciljevi: Članovi grupe će razume mehanizme
na kojima se zasniva eksploatacija
zemalja u razvoju, i značaj
međunarodne saradnje za dalji razvoj
čovečanstva.

Materijal: 4 stola i stolice za sve učesnike
18 kar ca
3 lenjira
3 olovke
4 para makaza
Selotejp
Školska tabla i krede (ili flipčart i
flomasteri).

Vreme: 60 minuta.

Postupak:

Napomena: Objasni članovima grupe da u životu postoje određene
pojave koje je teško razume , osim ako nisu lično
doživljene; jedna takva pojava ima svetske srazmere.
Tema ove radionice je nepravedna međunarodna
raspodela bogatstava.

C r v e n i k r s t S r b i j e 151

Aktivnost 1 Vreme: 10 minuta

Članovi grupe se podele u če ri mala ma (svaki mali m predstavljaće

jednu zemlju, mada im to ne mora bi rečeno sve do kraja igre).

Svi mali movi imaju is zadatak: da naprave kockice od kartona
sa stranicama od 8 cm. Ivice kockica moraju da budu zalepljene
selotejpom. Kockice koje ne ispunjavaju te uslove ili su loše
napravljene, neće bi prihvaćene.

Budući da svaki mali m dobija različite vrste i količine materijala,
movi mogu međusobno da pregovaraju. Pregovorima se bave

isključivo oni članovi grupe koji dobiju ulogu predstavnika grupe
– ambasadora. Ambasadori mogu da eventualni višak materijala koji
poseduje njihov m razmene za onaj koji im nedostaje i na taj način
će obezbedi mogućnost veće uspešnos . Ambasadori borave izvan
prostora u kojem se nalaze stolovi.

U igri nije dozvoljeno koris nikakav drugi materijal osim onoga koji
edukator podeli.

Aktivnost 2 Vreme: 50 minuta

Svakom malom mu preda se po komplet materijala koji se podeli

na način koji je objašnjen u tabeli. Za izradu kockica mali movi na

raspolaganju imaju oko pola sata. Napravljene kockice predaju se

edukatoru koji može da ih prihva ili odbije, u zavisnos od toga da

li ispunjavaju postavljene uslove ili ne. Za svaki mali m pojedinačno

se na tabli ili flipčartu vodi evidencija o kockicama koje predaju. Kada

istekne predviđeno vreme, prelazi se na vrednovanje.

Pitanja za diskusiju:
Da li vam se dopala ova igra?
Pitanje za grupu najmanje uspešnih: koji razlozi su doveli do vašeg
neuspeha?
Pitanje za grupu najuspešnijih: šta mislite da je glavni razlog vašeg
uspeha?
Koji je značaj svakog od materijala koji je u igri bio podeljen?
Da li u realnos znate za primere ovakvih neravnopravnih ili
privilegovanih položaja?
Koje zemlje su ekonomski uspešne? Koje su ekonomski neuspešne?
Koji su razlozi za njihove različite ekonomske pozicije?
Šta mislite o ovoj međunarodnoj situaciji?
Da li ovakva nepravda može bi ispravljena? Na koji način? Boljim
zakonima? Razvijenijom sves i saosećanjem ljudi? Edukacijom?

152 C r v e n i k r s t S r b i j e

RASPODELA MATERIJALA

Sirovine Znanje Tehnologija Kvalifikovana
radna snaga

(kartončići) (lenjiri i (makaze) (selotejp)
olovke)

Grupe
1. 2 3 1 mnogo
2. 1 3 3 mnogo
3. 7 - - malo
4. 8 - - malo

C r v e n i k r s t S r b i j e 153

154 C r v e n i k r s t S r b i j e





U

S biološkog stanovišta, polne razlike su najveći izvor razlika među
ljudskim bićima. Različi m psihološkim istraživanjima utvrđeno
je da postoje i dalje razlike među devojčicama i dečacima, npr.
devojčice se lakše izražavaju verbalno, imaju bolje pamćenje, a
dečaci su bolji u matema ci. Isto tako, nađene su i razlike u nizu
specijalizovanih sposobnos . Na poslovima gde se traži spretnost
prs ju i brzina opažanja, žene su po pravilu bolji radnici, dok je
snalaženje u prostoru kod muškaraca bolje. Među m, dok su polne
razlike biološki uslovljene, rodna razlika je pojam koji se odnosi na
razlike između muškaraca i žena koje se uče putem socijalizacije.

Sva deca imaju potrebu da steknu iden tet koji odgovara njihovom
biološkom polu. S ču ga kroz oponašanje i iden fikovanje sa
istopolnim roditeljem. Nagrade odnosno kazne za određene
vrste ponašanja koje dobijaju od okoline, olakšavaju detetu da
se snađe i shva kakvo ponašanje se od njega očekuje. Veliki
deo samopoimanja deteta, i naravno, njegovog iden teta polne
uloge izvodi se iz njegovog tumačenja stavova onih koji ga
okružuju. Prema tome, nastojeći da svoje ponašanje usklade
se očekivanjima okruženja, deca se usklađuju i sa stereo pima
koje to okruženje nameće. Čim dete sebe doživi kao dečaka ili
kao devojčicu, on tj. ona će poče da vrednuje sve predmete
(igračke, odeću i sl.) i ponašanja koji su u skladu sa njegovim
tj. njenim rodnim iden tetom. S druge strane, to znači i da
će po skiva svako ponašanje za koje smatraju da bi moglo
bi nepoželjno ili neprikladno za njihov pol. Smatra se da
se stereo pi polnih uloga razvijaju između druge i sedme
godine. U tom razdoblju koje traje pet godina, dete
sve temeljnije utvrđuje koja su ponašanja i predme
primereni njegovom rodu.

Među m, treba ima na umu da ne postoji
univerzalni standard kojim se određuju muškost
tj. ženskost već se stavovi o rodnim ulogama
menjaju istorijski, variraju među različi m
kulturama ali i unutar jedne kulture. Znači,
muškost i ženskost su stereotpipi koji
nastaju i neguju se unutar određene
kulture i nisu nepromenljive strukture
ličnos . Stereo pi koji se odnose
na rodne razlike brojni su i mi
smo im neprestano izloženi.
Rodni stereo pi su, naime,

C r v e n i k r s t S r b i j e 157

uprošćena shvatanja o tome šta se očekuje od muškaraca/
dečaka i žena/devojčica i kako bi svako od njih trebalo da se
ponaša. Stereo pi te vrste u društvu se, dakle, nameću kroz
porodično vaspitanje i kroz medije, filmove, reklame, različite
vrste igračaka koje su namenjene dečacima odnosno devojčicama.
U porodici se rodni stereo pi mogu vide ne samo kroz različite
načine vaspitavanja dečaka i devojčica, već i kroz strogu podelu
kućnih poslova na muške i ženske, one koje obično obavljaju mame,
odnosno tate. U školskim udžbenicima i literaturi rodni stereo pi
mogu se uoči kroz tekstualne i slikovne prikaze žena isključivo
kao majki, domaćica ili onih koje obavljaju tradicionalne „uslužne
ženske poslove poput učiteljica, bolničarki ili sekretarica; stereo pi
o muškarcima tradicionalno se prikazuju kroz uloge rukovodioca,
majstora, pustolova i sl. Pod ovakvim u cajima deca na
predškolskom ili mlađem osnovnoškolskom uzrastu, već su usvojila
osnovne rodne stereo pe pa npr. igre koje igraju strogo dele na one
za devojčice ili dečake.

Ubrzani tehnološki i ekonomski razvoj savremenog društva dovodi
u pitanje ne samo davno ustanovljene navike i običaje vezane za
poslove koje su muškarci i žene obavljali, nego i mnoge druge
navike vezane za način mišljenja i delanja ljudi. Ovaj razvoj

je izvor stresa i promena ali on istovremeno i otvara vrata
za pitanja koja su ranije uzimana zdravo za gotovo. Pitanje
ravnopravnos žena i muškaraca danas, širom sveta, deo je

šireg pokreta koji za cilj ima promene od dominirajućih ka
demokratskijim i ravnopravnijim odnosima kako u javnom
tako i u privatnim živo ma ljudi. Ali, šta je to rodna

ravnopravnost?

Rodna ravnopravnost je, dakle, koncept koji govori
o tome da sva ljudska bića, muškarci i žene, imaju
slobodu da razvijaju lične sposobnos i prave izbore
bez ograničenja nametnu h strogim rodnim
ulogama; da se različito ponašanje, želje i potrebe
žena i muškaraca u jednakoj meri uzimaju
u obzir, vrednuju i podržavaju. Jednako
vrednovanje obe polovine čovečanstva,
muškaraca i žena, podučava mlade ljude
da od rano počnu da cene različitos , a
ne da ih vide kao razlog za rangiranje
ljudi na superiorne i inferiorne.
Radionice koje su ponuđene u
ovom modulu upravo to imaju
za cilj.

158 C r v e n i k r s t S r b i j e

I na kraju, pojmovi koje treba razgraniči i zapam u vezi sa
rodnom ravnopravnošću su sledeći:

 Pol je biološka, a rod je socijalna kategorija.
 Rodni iden tet govori o tome kako sebe vidimo – kao

muškarca ili kao ženu; uključuje svest o trajnos tj. svest o
tome da se naš rod neće menja tokom života.
 Rodne uloge – pojam koji se odnosi na naša uverenja o tome
kako bi osobe našeg pola trebalo da se ponašaju; o rodnim
ulogama učimo putem socijalizacije.
 Rodni stereo pi su uprošćena shvatanja unutar određene
kulture o tome kako bi muškarci i žene trebalo da se ponašaju ili
kako doživljavaju (ispravno ili pogrešno) rodne razlike.
 Rodna očekivanja – poruke koje dobijamo od društva o tome
šta bi muškarci tj. žene trebalo da čine ili kakvi da budu; to su
socijalna očekivanja ili prihvaćeni modeli ponašanja.

„Polužrtve, polusaučesnice, kao i svi.“

Žan-Pol Sartr

„Dupli standard društva prema muškarcima i
ženama je, ustvari, mnogo efikasnije sredstvo
zastrašivanja od ekonomske diskriminacije zato što
je mnogo perfidnije, manje vidljivo. Ekonomske
neravnopravnos odnose se na količine koje se
daju ustanovi , dok suš nska priroda društvenih
vrednovanja izmiče definisanju, a njene posledice
je teže odredi .“

Šarlota Bronte

C r v e n i k r s t S r b i j e 159

tajanstvene vreće

Oblast: Rodna ravnopravnost.

Uzrast učesnika: 7-8 godina.

O čemu se radi: Radionica se bavi ispi vanjem
Ciljevi: postojanja rodnih stereo pova na
uzrastu školske dece nižih razreda.
Potreban materijal:
Vreme: Kroz temu igračaka deci se osvetljava
domen polnih stereo pova, kao
tema za razmišljanje i početak
procesa dovođenja u pitanje rodnih
stereo pova.

Dve neprovidne vreće
nekoliko igračaka kojima se igraju
dečaci i devojčice, prazni papiri u
beloj i žutoj boji, olovke, tabla ili
flip-chart.

45 – 60 minuta.

Postupak:

Uvodna aktivnost Vreme: 15 minuta

Edukator decu razvrstava u dve grupe „Pipače“ i „Crtače“. Svaka grupa

dobije po jednu vreću u kojoj je po jedna igračka. „Pipači“ samo na

osnovu dodira treba da prepoznaju bitne karakteris ke predmeta, a

da onda to kroz verbalni iskaz prenesu članovima druge grupe, koji taj

verbalni iskaz treba da pretoče u crtež. U vrećama treba da se nalaze

rela vno pične igračke za devojčice i dečake – razne lutke, pištolji,

mitraljezi, automobilčići i drugo.

Za prepoznavanje predmeta deci se da 5 minuta, pa ukoliko ne pogode

koje su igračke u vreći, edukator izvadi igračke koje su povod za

diskusiju i uvodi grupu u temu pola i polnih stereo pova.

160 C r v e n i k r s t S r b i j e

Pitanja za diskusiju:
Sa čim vole da se igraju devojčice?A sa čime dečaci?
Da li ima igračaka sa kojima se igraju i dečaci i devojčice?
Da li ima neka igra koju igraju samo dečaci?
Da li ima neka igra koju igraju samo devojčice?
Da li postoji neka igra koju vole da igraju i dečaci i devojčice? (ako
deca ne uspevaju da se sete, edukator pita: Ko sve igra žmurke? Ko
vozi rolere? Bicikl? Ko sve igra „Između če rir vatre“?)
Edukator dalje konstatuje, da u nekim igrama više učestvuju i uživaju
devojčice odnosno dečaci, ali ima i onih igara u kojima jednako
uživaju i jedni i drugi.

Aktivnost 1: „Vođena fantazija“
Vreme: 30 minuta
Dečake i devojčice razvrsta u grupe, po polu, tako da devojčice sede
u jednom krugu a dečaci u drugom. Edukator im daje instrukcije,
nakon čega im čita priče (Situacija 1. i Situacija 2.). Nakon toga im
daje pitanja. Edukator im daje papire sa pitanjima na koja treba da
odgovore, a koja su vezana za situaciju iz priča koje je edukator
pročitao. Potrebno je naglasi da se od njih očekuje da iskreno
odgovore na pitanja. Odgovori su anonimni, jedino će se po boji zna
koji su odgovori dečaka, a koji devojčica (dečacima se podele beli, a
devojčicama žu papiri).

Situacija 1.
Dečak Marko izlazi na ulicu i za če napolju tri devojčice. One ga
pozivaju da se igra s njima i posle kratkog razmišljanja Marko
pristaje, jer mu igra deluje zanimljivo. Posle nekog vremena drugovi
izlaze i zovu ga da igra s njima fudbal, ali Marko se zaigrao sa
devojčicama, jer se ispostavilo da je igra bila zanimljivija nego što je
mogao da pretpostavi i ne napušta mu se igra.

Pitanja za diskusiju:
Šta mislite šta će Marko uradi - o ći sa drugovima ili osta da se
igra sa devojčicama?
Ako bi Marko pozvao dečake da se igraju svi zajedno koliko bi dečaka
pristalo – svi, neki, ili nijedan ?
Ako bi Marko ostao da se igra sa devojčicama, šta bi mislili dečaci
o tome?
Da ste na Markovom mestu, šta biste vi uradili - ostali da se igrate
sa devojčicama, pozvali dečake da se pridruže igri sa devojčicama ili
započeli igru sa dečacima (pitanje za dečake)?

C r v e n i k r s t S r b i j e 161

Situacija 2.
Ana je izašla napolje i zatekla samo dečake. Oni je pozivaju da igra
fudbal, jer im fali jedan igrač. Iako do tada Ana nikad nije igrala
fudbal, to joj se sve jako dopalo, a imala je puno sreće, pa je većinu
golova za svoju ekipu dala ona. U međuvremenu su izašle tri
drugarice. Pozivaju Anu da se igra s njima „školice“. Ana, koja je otkrila
svoj veliki talenat za fudbal ima dilemu – da nastavi da igra do kraja
utakmicu sa dečacima ili da se pridruži svojim drugaricama?
Pitanja za diskusiju:
Šta mislite šta će Ana uradi , osta da igra fudbal ili prekinu
utakmicu i o ći sa svojim drugaricama?
Ako bi Ana pozvala drugarice da igraju fudbal svi zajedno koliko bi
devojčica pristalo i mislilo da je to odlična ideja - sve, neke, nijedna?
Ako bi Ana ostala da igra fudbal sa dečacima, šta bi drugarice mislile
o tome?
Da ste na Aninom mestu šta biste vi – ostali da se igrate sa dečacima,
pozvali devojčice da igraju fudbal ili prekinuli utakmicu i započeli
igru sa devojčicama (pitanje za devojčice)?
Na kraju ove radionice, edukator pravi sta s ku odgovora. Ako se
deca npr. opredele da nijedan dečak i nijedna devojčica ne bi pristala
da se pridruži „muškoj“ ili „ženskoj“ igri, edukator komentariše.
Edukator završava ovu i uvodi decu u sledeću igru. Is če da je
potrebno da upoznajemo suprotni pol. Možda zvuči čudno, ali
upoznajući suprotni pol češto upoznajemo i sopstveni pol, pol kome
pripadamo.

162 C r v e n i k r s t S r b i j e

Oblast: u tuđim cipelama

Rodna ravnopravnost.

Uzrast učesnika: 7-8 godina.

O čemu se radi: Kroz igru, dečaci i devojčice imaju
Cilj: priliku da „zagaze“ u „suprotni“ pol i
sagledaju ga na, za njih, nov način.
Materijal:
Otvaranje deci nove perspek ve,
kao okvira za drugačije razumevanje
polnih razlika.

Muške i ženske stare velike cipele.

Vreme: 45 minuta.

Postupak:

Instrukcije edukatora: „U ovoj igri ćete za trenutak posta neko
drugi! Pred vama su dva para cipela, jedne su ženske, a druge muške.
Devojčice će u ovoj igri obući muške cipele i kao čarolijom, u tom
trenutku posta neko drugi, osoba muškog pola, dok će dečaci
obući ženske cipele i istom čarolijom za trenutak posta neko drugi,
osoba ženskog pola. Ovo je jako težak zadatak i da bi vam bio lakši, za
trenutak, pre nego obujete cipele, dobro razmislite, čije cipele bi vam
bilo najlakše da obujete i tako postanete ta osoba?“
• Pitanja za sve devojčice: da li je to tata, brat, trener, nastavnik,

drug iz odeljenja, dečak iz komšiluka?
• Pitanja za sve dečake: da li je to mama, sestra, nastavnica,

drugarica iz odeljenja, devojčica iz ulice?
Deca sednu u krug i jedno po jedno izlazi u središte kruga, obuje cipele
i položajem tela i mimikom (grimasom) prikazuju grupi žensku/mušku
osobu koju predstavljaju u nekoj za njih pičnoj situaciji. Deci treba
da vreme da se „ubace u ulogu drugog pola“. Grupa pogađa situaciju
koju dete prikazuje.

C r v e n i k r s t S r b i j e 163

Ako u tome grupa ne uspe, akter daje kratko objašnjenje koga je i
u kojoj situaciji prikazivao. Igra se nastavlja dok sva deca ne budu u
krugu u ulozi zamišljenje osobe suprotnog pola.
Pitanja za diskusiju:
Da li je bilo teško ili lako ući u tuđe cipele (bi neko drugi)?
Šta je bilo najteže?
Kako ste se osećali dok ste bili u muškim i ženskim čarobnim
cipelama, koje su dečake na trenutak pretvorile u žensku osobu, a
devojčice u mušku?
Da li ste jedva čekali da skinete cipele i vra te se u svoj pol ili ste
želeli da igra uloga još malo traje? Zašto?

164 C r v e n i k r s t S r b i j e

Oblast: u čemu je razlika

Rodna ravnopravnost.

Uzrast učesnika: 12-14 godina.

O čemu se radi: Ova radionica bavi se preispi vanjem
Ciljevi: tradicionalnih rodnih uloga:
ponašanja, odgovornos i prava
Potreban materijal: mušakaraca i žena, međusobnih
odnosa na poslu, u kući, u društvu itd.

Članovi grupe će razvi svest o tome
šta su rodne uloge i kako u ču na
ponašanje i međusobne odnose
muškaraca i žena.

4 velika papira za flipčart
Olovke.

Vreme: 45 minuta.

Postupak:

Napomena: U mešovitoj grupi devojčica i dečaka može se očekiva
žučna diskusija na ovu temu.

Aktivnost 1 Vreme: 25 minuta

Podeli članove grupe u če ri mala ma. Svaki m dobije papir i

olovke. Svaki m ima zadatak da napravi spisak stvari za sledeće teme:

Prvi m: Šta su prednos toga bi devojčica/žena.

Drugi m: Šta su teškoće toga bi devojčica/žena.

Treći m: Šta su prednos toga bi dečak/muškarac.

Četvr m: Šta su teškoće toga bi dečak/muškarac.

Po jedan predstavnik iz svakog ma čita spisak koji je njegov/njen m
sačinio. Ostali mogu da komentarišu.

C r v e n i k r s t S r b i j e 165

Pitanja za diskusiju:
Kako ove rodne uloge u ču na naše živote, međusobne odnose i
očekivanja od budućnos ?
Šta bi mogli da uradimo kako bi promenili ono što nam se ne dopada
u vezi sa rodnim ulogama?

Aktivnost 2 Vreme: 20 minuta
Radni list 30.

Svaki član grupe treba da odgovori na sledeća pitanja:

1. Tri stvari zbog kojih volim što pripadam svom polu:

___________________________________________________________________

2. Tri stvari zbog kojih ne volim što pripadam svom polu:
___________________________________________________________________

3. Tri stvari koje bi mi se sviđale da pripadam drugom polu:
___________________________________________________________________

Nakon toga, svaki član grupe će o onome što je napisao prodiskutova
u paru sa pripadnikom istog pola. Za m će se parovi spoji sa parom
drugog pola i učetvoro prodiskutova o rezulta ma.

Pitanja za diskusiju:
Kako se zajednica odnosi prema onima koji se ponašaju drugačije od
onoga što se očekuje po pitanju rodne pripadnos ?
Da li ta vrsta očekivanja ograničava ljudska prava?

Ideje za dalji rad

Pol ili rod? Vreme: 15 minuta

Objasni razliku između pola (faktori koji su biološki uslovljeni) i roda

(faktori koji su kulturalno uslovljeni). Članovi grupe se podele na dva

ma. Svaki mali m treba da sačini spisak razlika između muškaraca

i žena koji se zasnivaju na polu (npr. muškarci imaju bradu, žene su

u proseku niže od muškaraca) i druge razlike koje se zasnivaju na

polu (npr. muškarci su, u proseku, bolji u matema ci, žene su, u

proseku, bolje u verbalnom izražavanju). Predstavnik svakog malog

ma čita ono što su napisali i otvara se diskusija o tome da li su te

razlike bazirane na polu ili rodu. Naravno, nastaće nesuglasice (npr.

da li su muškarci prirodno agresivniji), ali cilj diskusije je da pomogne

članovima grupe da prepoznaju vlas te stereo pe o rodu.

166 C r v e n i k r s t S r b i j e

Stonoga Vreme: 15 minuta

Da se grupa ne bi razišla u nega vnom raspoloženju, zatvori ak vnost

Pol ili rod igrom Stonoga: svi članovi grupe stanu u tesan krug okrenu

ka centru kruga, tako da se dodiruju ramenima. Za m se svi okrenu

nalevo tako da sada stoje jedno iza drugog i na komandu se jednim

velikim korakom još više približe centru kruga. Svako stavi ruke na

struk osobe ispred sebe i na znak edukatora svako polako ali čvrsto

sednu u krilo osobe iza sebe. Nakon što se s ša žamor zbog osećanja

koja izaziva uspeh u ovoj vežbi, edukator kaže članovima grupe da

pokušaju da koračaju kao stonoga: svi sinhronizovano treba da ispruže

desnu nogu malo napred, pa levu itd. Kada su se uvežbali u ovom

neobičnom kretanju, reći im da sada iz kruga ustanu sve devojčice (ili

dečaci). Naravno, kada se to dogodi, krug će se raspas i članovi grupe

će završi na podu.

Napomena: Stonoga je uzbudljiva igra koja izaziva dosta veselja
i smeha. Ipak, treba ima na umu da je neophodan
preduslov za njeno izvođenje – čist pod.

Pitanja za diskusiju:
Da li vam se dopala ova igra?
Da li je bilo teško uspostavi i održa ravnotežu dok smo sedeli jedni
drugima u krilu?
Da li se slažete sa m da je za „pravljenje stonoge i održavanje
ravnoteže u krugu, bilo neophodno nepogrešivo učestvovanje svih
članova ma. (Da!)
Šta se dogodilo kada su sve devojčice (ili dečaci) morali da ustanu?
(Krug se raspao.)
Kako bi izgledao svet koji je sastavljen samo od jednog pola? U kome
bi postojale samo devojčice? Ili samo dečaci?

C r v e n i k r s t S r b i j e 167

na kampovanju

Oblast: Rodna ravnopravnost.

Uzrast učesnika: 12-14 godina.

O čemu se radi: U ovoj ak vnos simulira se odlazak
Cilj: na kampovanje i preispituju rodne
uloge u pripremi i organizaciji života u
Materijal: kampu.

Članovi grupe će se upozna sa
stereo pima u vezi sa rodnim
ulogama.

Papiri i olovke.

Vreme: 45 minuta.

Postupak:

Objasni da će se u ak vnos koja sledi članovi grupe bavi
zamišljenim kampovanjem – pripremi plana i organizaciji života u
kampu.

Edukator članovima grupe predstavi sledeću zamišljenu situaciju:
„Na kampovanje se sprema cela vaša grupa. U grupi je jednak broj
dečaka i devojčica. Odabrali ste divno mesto u planini blizu jezera sa
mogućnošću za pecanje. Pre nego što postavite kamp potrebno je
da održite zajednički sastanak na kojem ćete se dogovori o podeli
dužnos i ak vnos tokom kampovanja. Potrebno je da se dogovorite
oko sledećeg: ko će podiza šatore, ko će da kuva, ko će donosi
vodu, ko će sakuplja drva za vatru, ko će da peca, sprema hranu,
pere posuđe i slično. Da li možete da se se te i nekih drugih pitanja
o dužnos ma koje je potrebno izvrši na kampovanju? Takođe,
potrebno je da se dogovorite oko sportova i drugih ak vnos kojima
ćete se bavi tokom kampovanja. Vodite računa i o činjenici da postoji
samo jedan čamac i jedna lopta.

168 C r v e n i k r s t S r b i j e

Članovi grupe se podele na nekoliko malih mova i unutar malih
mova treba da sastave spisak dužnos i ak vnos i da se slože oko

toga kako će vodi diskusiju.

Unutar malih mova otvara se rasprava oko podele dužnos i
ak vnos u kampu i dolazi do rešenja na osnovu uzajamne saglasnos .
Ak vnost je završena onda kada se članovi grupe dogovore i naprave
raspored ak vnos koje žele da izvedu. Stavljaju na papir imena
osoba koje će izvršava dužnos i učestvova u sportovima i drugim
ak vnos ma. Prva kolona odnosi se na zaduženja i tu treba sačini
spisak poslova, a u kolonama „dečaci“, „devojčice“ i „zajedno“ (poslovi
koje mogu zajedno mogu obavlja i dečaci i devojčice) potrebno je
š klira koji posao kome pripada.

Radni list 31.

Zaduženja Dečaci Devojčice Zajedno
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.

Pitanja za diskusiju:
Da li vam je bilo teško da odredite podelu dužnos i ak vnos ?
Šta je bilo najteže?
Šta bismo mogli da kažemo o učešću dečaka i devojčica u izvođenju
određenih dužnos i učestvovanja u pojedinačnim ak vnos ma?
U svakodnevnom životu porodice da li postoji jednaka podela
dužnos ? Koje poslove u kući uglavnom izvode muškarci, a koje žene?
Da li postoje neke obaveze koje muškarci/dečaci smatraju za
sramne? A žene/devojčice?
Ako postoje, koji su razlozi za to?

C r v e n i k r s t S r b i j e 169

Ideje za dalji rad

Vremeplov Vreme: 15 minuta

Članovi grupe treba da zamisle sebe i svoje drugare u budućnos :

nalaze se na proslavi 30 godina od prve radionice. Svi pričaju o onome

šta su radili od kada su se rastali od grupe.

Pitanja za diskusiju:
Da li postoje razlike između onoga šta su radili dečaci i devojčice?
Da li dečaci govore samo o karijerama koje su gradili, poli čkim i
tehnološkim promenama do kojih je došlo?
Da li su devojčice govorile pre svega o porodici i o kućnim
problemima?

Idealni Vreme: 15 minuta

Članovi grupe se podele u dva ma – dečaci i devojčice. Svaki m

zapisuje na papiru karakteris ke i ak vnos idealnog muškarca i

idealne žene, onako kako ih oni zamišljaju.

Listovi papira se okače na zid i predstavnik svakog ma objašnjava

stavove svog ma. U sklopu ove ak vnos podstaći diskusiju u kojoj

će oba ma sagleda zajedničke karakteris ke i razlike iz ugla rodne

ravnopravnos .

170 C r v e n i k r s t S r b i j e

muško-ženski stereotipi

Oblast: Rodna ravnopravnost.

Uzrast učesnika: 12-14 godina.

O čemu se radi: U ovoj radionici članovi grupe će preispita
vlas ta uverenja o tome šta znači „ponaša
se kao dečak/muškarac“, a šta znači „ponaša
se kao devojčica/žena“. Diskusija ima za
cilj da ohrabri razmišljanje o stereo pima
i rodnoj ulozi kao koraku ka procesu
samoposmatranja.

Ciljevi: Članovi grupe će razvi kri čko mišljenje
prema kulturalno nasleđenim stereo pima
i sadržajima koje promovišu mediji. Članovi
grupe naučiće da prepoznaju karakteris čne
rodne stereo pe i način na koji oni u ču na
njihove vlas te živote.

Materijal: Flipčart
Markeri.

Vreme: 90 minuta
(dva sukcesivna susreta po 45 minuta).

Postupak:

Aktivnost 1 Vreme: 10 minuta

Objasni članovima grupe da je tema današnje radionice pitanje o

tome šta to u našoj kulturi znači „ponaša se kao dečak/muškarac

ili „ponaša se kao devojčica/žena , šta su rodni stereo pi i na koje

načine oni u ču na naše odnose sa drugima.

Pitanja za diskusiju:
Kako biste definisali stereo pe?
Koji su pični primeri rodnih stereo pa (npr. plavuše su glupe,
muškarci nikada ne plaču itd.)?

C r v e n i k r s t S r b i j e 171

Objasni da su stavovi poput ovih ugrađeni u našu svest na takav
način da mnogi od nas misle da su rodne uloge tako prirodne, da ih
nikad i ne preispituju. Čak i ako nismo svesni da su stereo pi deo naših
uverenja, kultura u kojoj živimo nameće poruke o tome šta danas znači
bi dečak/muškarac i devojčica/žena. U narednim ak vnos ma izbliza
će se razmotra ovi u caji i načini putem kojih u ču na naše predstave
o sebi, naša ponašanja i naše izbore. Najvažnija stvar koju treba ima
u vidu je da su stereo pi ograničavajući, i da sa druge strane, mi
imamo moć da za sebe presudimo šta za nas ima smisla, a šta ne.

Aktivnost 2 Vreme: 10 minuta

Na flipčartu napisa „Ponaša se kao dečak/muškarac“ i zapisa

odgovore članova grupe.

Pitanja za diskusiju:
Šta to znači ponaša se kao dečak/muškarac?
Kakve asocijacije i očekivanja izaziva ta rečenica?
Šta o tome misle dečaci? Šta o tome misle devojčice?

Napomena: Ukoliko su članovi grupe s dljivi ili sporo daju odgovore,
edukator može da ih podeli u parove koji diskutuju o
ovom pitanju pa da za m iznesu svoje mišljenje celoj
grupi. Članove grupe moguće je podstaći pitanjima pa:
šta to znači u sportu, na poslu, zabavljanju itd.

Na flipčartu će se naći spisak stavova i ponašanja za koje se očekuje da
ih dečaci usvoje tokom procesa sazrevanja u našem društvu. Edukator
bi trebalo da napomene da se dečaci ne rađaju sa m, već da se ove
uloge uče tokom života.

Aktivnost 3 Vreme: 10 minuta

Na flipčartu napisa „Ponaša se kao devojčica/žena“ i zapisa

odgovore članova grupe.

Pitanja za diskusiju:
Šta znači ponaša se kao devojčica/žena?
Koje asocijacije i očekivanja idu uz to?
Šta o tome misle devojčice? Šta o tome misle dečaci?
Šta to znači u sportu, na poslu, zabavljanju itd?
Devojčice se, isto kao i dečaci, uče određenim ulogama i
očekivanjima koje im društvo određuje.

172 C r v e n i k r s t S r b i j e

Aktivnosti 4: Učenje rodnih uloga Vreme: 20 minuta

Pitanja za diskusiju:
Gde se učimo ovim rodnim ulogama?
Ko nas uči ovim stereo pima? Porodica? Sport? Škola? Mediji? (ako je
odgovor TV ili filmovi, pita učesnike da navedu konkretne primere)
Gde devojčice uče ove poruke? Da li ih uče od svojih majki?
Ko još u če na to da učimo o našim rodnim ulogama?
Gde još možemo u našem društvu pronaći ovakve poruke? (Traži
specifične primere ukoliko učesnici daju opšte komentare pa „TV
ili „magazini .)

Aktivnost 5: Kako se stereotipi učvršćuju
Vreme: 20 minuta

Pitanja za diskusiju:
Koja pogrdna imena se pripisuju dečacima koji se ne uklapaju u ono
što smo naveli na flipčartu?
Koja pogrdna imena dobijaju devojčice koje se ne uklapaju u ono što
smo naveli na flip čartu?

Napomena: Trebalo bi da edukator dopus učesnicima da koriste
sleng i nejdžerski žargon u ovom eduka vnom
kontekstu.

Ove pogrdne nazive ispisa u donjem delu flipčarta.

Pitanja za diskusiju:
Kako ovi pogrdni nazivi u ču na učvršćivanje stereo pa?
Kako se oseća osoba kojoj se daju ovakva imena?
Šta mislite, kako se oseća onaj ko ova imena nadeva?
Ova pogrdna imena koriste se sa ciljem da se druga osoba povredi
emocionalno, i mi reagujemo tako što počinjemo da se ponašamo
„bezbedno“ tj. onako kako nameću stereo pi.

Aktivnost 6: Evaluacija rodnih stereotipa
Vreme: 20 minuta

Pitanja za diskusiju:
Neka dignu ruku dečaci koji nikada nisu plakali. („Dečaci nikada ne
plaču“ često se pojavljuje na lis stereo pa o dečacima.) Da li to
znači da su, oni koji nisu podigli ruku, slabići ili kukavice?
Šta je sa devojčicama? Koliko njih želi da budu s dljive i osetljive?

C r v e n i k r s t S r b i j e 173

Trebalo bi da edukator objasni da svi mi možemo dožive čitavu
lepezu različi h emocija, uključujući tugu i sreću, ljubav i bes. Donji
deo flipčarta sadrži stereo pe koji su destruk vni jer ograničavaju
naše potencijale.
Koliko dečaka poznajemo koji se jako trude da se ponašaju u skladu sa
nametnu m stereo pima, a da nikad ne razmisle zašto to čine?
Kakvu štetu to može nane nama samima i drugima?
Objasni da se niko ne rađa sa nezdravim stavom prema osobama
suprotnog pola. Ove stavove i ponašanja učimo kroz stereo pe
kojima društvo nameće mišljenje o tome šta znači ponaša se kao
dečak/muškarac ili kao devojčica/žena, i mi se možemo oslobodi
ograničenja čim uvidimo da su to nedos žni ideali. Tada možemo
poče proces promene.

Napomena: Veoma je važno naglasi da je u redu da dečaci vole sport
ili automobile ili da devojčice vole da kuvaju (edukator
može da upotrebi primere koje su učesnici naveli) zbog
dečaka i devojčica koji će možda zauze odbrambeni stav.

Problem je u tome što nam je rečeno da mi moramo da odigravamo
ova pravila i da se uklopimo u njih. Važno je za sve nas da samostalno
donesemo odluke o tome šta hoćemo. Stereo pi rigidno podržavaju
uverenje da dečak tj. devojčica moraju da igraju tačno određenu
ulogu. Takva uverenja poništavaju naše lične izbore i određuju naša
vlas ta interesovanja i sposobnos . Isto tako, ona obeshrabruju
dečaka da učestvuje u „ženskim poslovima (npr. pranju sudova) i
ograničavaju devojčice da izaberu uloge koje se tradicionalno pripisuju
dečacima (npr. fudbal).

174 C r v e n i k r s t S r b i j e

šta se krije u knjigama

Oblast: Rodna ravnopravnost.

Uzrast učesnika: 12-14 godina.

O čemu se radi: U ovoj ak vnos članovi grupe će se bavi
analizom sadržaja udžbenika i školske lek re iz
ugla rodne zastupljenos .

Ciljevi: Članovi grupe će sazna načine na koje se
predstavljaju muškarci i žene u školskim
knjigama i lek ri i nauči da prepoznaju
stereo pe.

Materijal: Školske knjige i lek ra.

Vreme: 60 minuta.

Postupak:

Napomena: Kod izbora literature za ovu ak vnost bilo bi poželjno
posavetova se sa nekim od nastavnika-članova ma
i odabra udžbenike ili knjige koji su u tom periodu
aktuelni za članove grupe. Na taj način obezbediće se
njihova veća zainteresovanost jer će poznate udžbenike
moći da čitaju iz novog ugla.

Neka članovi grupe, podeljeni u male move, ispitaju sadržaj knjiga i
udžbenika tražeći odgovore na sledeća pitanja:
Da li se u istoj meri pojavljuju muški i ženski likovi?
Da li se u „istoriji“ poklanja ista pažnja ulozi žena i muškaraca?
Da li su ženski karakteri prikazani kao odvažni kod donošenja odluka,

C r v e n i k r s t S r b i j e 175

psihički sposobni, preduzimljivi, krea vni i zainteresovani za različite
vrste karijere i poslova?
Da li su muški likovi prikazani kao humani, brižni ljudi, da li su prikazani
kao oni koji pružaju pomoć drugima, iskazuju emocije, da li su
oslobođeni straha od toga da ih drugi neće vide kao „muškarce“?
Da li se muškarci i žene međusobno poštuju?
Da li muškarci imaju ak vnu ulogu u podizanju dece i kućnim
poslovima?
Da li žene imaju ak vnu ulogu izvan kuće, i ako je tako, da li su te
uloge prikazane izvan tradicionalnih ženskih poslova (npr. učiteljice,
bolničarke, sekretarice)?
Svaki mali m, na kraju, treba da ostalima prezentuje rezultate svojih
istraživanja.

Ideje za dalji rad

Ko odlučuje Vreme: 15 minuta

Neka članovi grupe naprave spisak važnih odluka koje moraju da se

donose unutar porodice, a koje u ču na sve članove porodice. Odmah

pored toga neka zapišu ko uglavnom donosi takve odluke – muškarac,

žena ili zajedno. Prodiskutova o tome.

176 C r v e n i k r s t S r b i j e

da li je ovo diskriminacija

Oblast: Rodna ravnopravnost.

Uzrast učesnika: 12-14 godina.

O čemu se radi: U ovoj radionici članovi grupe će procenjiva
različite situacije iz realnog života odlučujući
da li se radi o diskriminaciji ili ne.

Cilj: Članovi grupe će razvi svest o postojanju
diskriminacije na osnovu rodne pripadnos .

Materijal: Fotokopije radnog lista za sve učesnike.

Vreme: 45 minuta.

Postupak:
Svim članovima grupe podeli fotokopije radnog lista na kojem se
nalazi pet situacija koje treba da procene sa stanovišta postojanja
diskriminacije na osnovu rodne pripadnos . Svaki član grupe za sebe
procenjuje situaciju i daje razloge za svoju odluku. Na kraju sledi
diskusija u celoj grupi.

Pitanja za diskusiju:
Da li su zadaci bili teški?
Da li su navedene situacije slične onima sa kojima se možemo sres
u realnom životu?
Da li su dečaci i devojčice na is način procenili navedene situacije?
Koji od navedenih slučajeva vam je bio najteži za procenu da li se
radi o diskriminaciji?
Zbog čega?

C r v e n i k r s t S r b i j e 177

Ideje za dalji rad:

Rodna zavrzlama Vreme: 15 minuta

Priču (pripovetku, film, TV seriju ili bajku) koja je poznata svim

članovima grupe prepriča tako da su rodne uloge izmenjene.

Prodiskutova o posledicama koje ove izmene donose.

Radni list 32.

Pročitajte i prosudite da li se u ovim slučajevima radi o rodnoj
diskriminaciji. Navedite razloge zbog kojih tako mislite.

Slučaj prvi:
U porodici Petrović, Maja je ta koja uvek mora da sklanja tanjire
sa stola posle obroka. Njen stariji brat odbija da učestvuje u tom
poslu jer smatra da je to posao za devojčice.
___________________________________________________________________

Slučaj drugi:
Majka je Milošu i Aleksandri rekla da im dozvoljava izlazak sa
drugarima tek kada srede svoju sobu. Miloš nagovara sestru da
ona to uradi, a on će zauzvrat da joj da da sutra obuče njegovu
omiljenu duksericu.
___________________________________________________________________

Slučaj treći:
U školi je organizovana sekcija ikebane. Marko voli da gaji i
aranžira cveće. Jedini je dečak koji se prijavio za tu sekciju. Drugari
ga ismevaju i zadirkuju.
___________________________________________________________________

Slučaj četvr :
Sanja je prvi put izašla u bioskop sa dečkom. Na garderobi on
pokušava da joj pridrži man l, a ona se breca na njega da je sasvim
sposobna da to sama uradi.
___________________________________________________________________

Slučaj pe :
Posle dugo premišljanja Marta odlučuje da Urošu stavi do znanja
da joj se dopada. Prijateljice joj kažu da nije u redu da devojčica
prva priđe dečaku, i da će je on i njegovo društvo manje ceni
zbog tog koraka.
___________________________________________________________________

178 C r v e n i k r s t S r b i j e

ženska i muška zanimanja

Oblast: Rodna ravnopravnost.

Uzrast učesnika: 12-14 godina.

O čemu se radi: U ovoj radionici članovi grupe će se kroz
analizu novinskih oglasa bavi rodnim
ulogama pri traženju posla.

Cilj: Članovi grupe će razvi svest o postojanju
rodnih razlika u vezi sa profesionalnom
orijentacijom.

Materijal: Novine sa oglasima za zapošljavanje
Makaze
Lepak
Flipčart papir.

Vreme: 45 minuta.

Postupak:
Članovi grupe se podele u tri ma. Svaki mali m dobije novine sa
oglasima za zapošljavanje. Prvi m ima zadatak da pronađe, iseče
i zalepi na flipčart papir oglase koji nude posao ženama, drugi

m oglase koji nude posao muškarcima a treći m poslove koji se
podjednako odnose i na muškarce i žene.

Pitanja za diskusiju:
Koliko ponuda za posao ima za žene? Za muškarce? Za poslove koji
ne preciziraju da li se radi o muškarcima ili ženama?
U čemu su razlike između ponuda za poslove za muškarce i žene?
Šta su odlike poslova koji se nude ženama, a šta onih koji se nude
muškarcima?

C r v e n i k r s t S r b i j e 179

Koliko ponuda za posao u svakoj od tri kategorije se odnose na puno,
a koliko na skraćeno radno vreme?
Da li se u ponudama za posao spominje visina plate za ove tri
kategorije?

Ideje za dalji rad
Šta ću biti kada porastem Vreme: 20 minuta
U nastavku radionice može se poves diskusija o budućim
zanimanjima koja članovi grupe žele da za sebe izaberu.
Pitanja za diskusiju:
Da li znate koje sposobnos i veš ne se traže za ta zanimanja?
Koja škola je potrebna za to zanimanje?
Gde bi bilo vaše radno mesto (u kancelariji, školi, salonu, fabrici...)?
Kakvo radno vreme biste imali?
Da li je to zanimanje više „muško“ ili „žensko“?

180 C r v e n i k r s t S r b i j e









UVODNE INFORMACIJE

KONVENCIJA UJEDINJENIH NACIJA O PRAVIMA DETETA

Pojam prava deteta podrazumeva prava koja su po svojoj prirodi
ljudska i koja svako dete ima bez obzira u kojoj državi živi, u kom
poli čkom, kulturnom, ekonomskom ambijentu i bez obzira u
kakvim tradicijama, običajima i verovanjima se razvija kao ličnost.

Domen različi h prava deteta baziran je na dve osnovne ideje:
- deca su autonomne ličnos sa specifičnim potrebama i

pravima i u skladu sa m, nosioci pravnih zahteva odnosno
ak vni subjek prava, a ne isključivo objek zaš te od strane
odraslih
- usled specifičnih psihofizičkih karakteris ka, zavisno od uzrasta
i nivoa mentalne zrelos , deca su i posebno osetljiva i ranjiva
kategorija koja zaslužuje posebnu, dodatnu zaš tu.

Odnos prema pojmu deteta i de njstva menjao se tokom ljudske
istorije – u ljudskoj istoriji postojalo je vreme kada dete nije
prepoznavano kao takvo. Ne treba daleko „o ći“ u istoriju, pa se
suoči sa činjenicama da su deca rano uključivana u svet odraslih
kao „radno sposobna“.

Suš nsku prekretnicu u istorijskom naporu pos zanja sveta po
meri dece predstavlja Konvencija o pravima deteta, usvojena
od strane Generalne skupš ne Ujedinjenih nacija 1989
godine. To je prva, zakonski obavezujuća, međunarodna
konvencija koja potvrđuje ljudska prava sve dece. Ovaj
dokument je u današnje vreme u velikoj meri promenio
globalne poglede na prava i slobode deteta.
De njstvo je sa ovom Konvencijom zvanično priznato
kao uzrasna kategorija koja je po mnogo čemu
različita u odnosu na svet odraslih.

De njstvo se, kao razvojna faza još uvek
različito definiše, a često sam odnos
prema detetu zavisi od tradicije i kulture
određenog prostora. U nekim društvima
deca i danas rano odlaze od kuće i
počinju da zarađuju za život. I danas,
na žalost, postoje delovi sveta u
kojima se deca i dalje prepoznaju
kao je ina i stoga za kapital,
najpoželjnija radna snaga.

C r v e n i k r s t S r b i j e 185

Odrasli i dalje, u nekim sredinama i slučajevima decu smatraju
svojim vlasništvom i deca su podvrgnuta raznim oblicima
zlostavljanja i iskorišćavanja. Ključna ideja Konvencije, da su deca
nosioci prava, nije univerzalno usvojena.

Istorijski razvoj koji je doveo do usvajanja ovog međunarodnog
ugovora nije bio lak, trebalo je da prođe više decenija da se
prepozna neophodnost njegovog donošenja.
Konvencija predviđa če ri kategorije prava:
obezbeđenje,
zaš tu,
par cipaciju,
prevenciju.

Obezbeđenje, kao kategorija sadrži prava na život i razvoj, ime i
državljanstvo, pravo da dete zna ko su mu roditelji i da se oni o
njemu staraju. U ovom delu Konvencija nedvosmisleno potvrđuje da
je najbolji interes deteta da ga odgajaju njegovi roditelji, a da država
ima obavezu da im u tome pomogne. Ova kategorija obuhvata i

pravo na odgovarajući standard i zdravstvenu zaš tu.

Kategorija zaš te podrazumeva pravo na zaš tu od svake fizičke,
seksualne, psihološke eksploatacije deteta - obaveza je države i
relevantnih ins tucija da u svim postupcima koji se ču deteta

treba da vode računa o njegovim najboljim interesima i da
država treba da obezbedi odgovarajuću brigu kada to ne čine
roditelji ili drugi koji su za to određeni.

Kategorija par cipacije (pravo na učestvovanje deteta i
poštovanje njegovog mišljenja) sadrži građanska prava

i slobode deteta kao ak vnog učesnika u skladu sa
njegovim godinama i zrelošću. Podrazumeva da dete
ima pravo na slobodno izražavanje sopstvenog
mišljenja i pravo da se njegovo mišljenje uzme
u obzir u svim stvarima i postupcima koji ga se
neposredno ču.

Kategorija prevencije uključuje principe
nediskriminacije, čija je suš na da se sva
prava deteta primenjuju na svako dete
bez izuzetka i da je obaveza države
da pruži zaš tu od bilo kog oblika
diskriminacije.
Konvencija posebno naglašava
pravo deteta da se čuje

186 C r v e n i k r s t S r b i j e

njegovo mišljenje o svim pitanjima koje ga se ču.
Iako danas Konvencija predstavlja jedan od najvažnijih
međunarodnih ugovora, koji prvi put jasno i eksplicitno definiše
prava deteta i kao takav ima najveći broj ra fikacija u svetu, s če
se u sak da osnovni cilj Konvencije još uvek nije pos gnut –
promena stavova u odnosu prema deci, prelaska sa zaš tničkog
a nekada i ponižavajućeg odnosa na odnose koji predstavljaju
jednakost deteta sa odraslima, kako u sferi obaveza tako i prava.

PRAVA DETETA U SRBIJI

Godine 2006. donet je Ustav koji po prvi put u ustanopravnoj
istoriji Srbije izričito govori o pravima deteta. Vlada Republike
Srbije usvojila je konačnu verziju Nacionalnog plana za unapređenje
položaja dece u Srbiji. Kao potpisnica Konvencije, naša zemlja ima
sve obaveze koje prois ču iz tog dokumenta, a ins tucije, nevladine
organizacije i pojedinci koji se bave decom imaju dužnost i jasno
dodeljenu ulogu da rade na ostvarivanju postavljenih ciljeva i da se
zalažu za sprovođenje Konvencije u praksi. Ipak, prema podacima
UNICEF-a, najveći problemi dece u Srbiji su nasilje, siromaštvo
i nemogućnost ostvarivanja prava na zdravstvenu zaš tu i
obrazovanje. Iako u Srbiji danas umire manje dece mlađe od
5 godina nego pre, više od 70% dece je izloženo verbalnom i
fizičkom nasilju, neki su od ključnih zaključaka istraživanja koje
je ova organizacija sprovela tokom 2009. godine.

Savremeno demokratsko društvo podrazumeva odgovornost
svih pojedinaca u ostvarivanju prava deteta. Svako dete,
takođe, može i treba da se zalaže za ostvarivanje svojih
prava i prava dece uopšte i zajedno sa drugima može
da pokreće različite ak vnos kojima će doprine
poštovanju prava druge dece ili rešavanju nekih
situacija kršenja prava.

Ozbiljan izazov u primeni međunarodnog prava
deteta predstavlja obezbeđivanje uravnoteženog
odnosa između ostvarivanja prava deteta i
nametanja dodatnih odgovornos . Kako
se čuva od novih odgovornos koje bi
se detetu nametnule i uskra le rados
de njstva, sve u cilju ostvarivanja
nekih novih prava?

Samo ostvarivanje osnovnih
principa par cipacije

C r v e n i k r s t S r b i j e 187

(učestvovanja deteta) bez uvažavanja razvojne psihologije, kao
i fizičkih i emo vnih kapaciteta deteta, može duboko da povredi
prava deteta na život, opstanak i razvoj. Cilj normi međunarodnog
prava deteta nije i ne treba da bude da se priznavanjem i
ostvarivanjem h prava spreči razvoj deteta i da deca prerano
preuzimaju brige i odgovornos odraslih, jer bi na taj način deci
bila uskraćene čari i zadovoljstva koje pruža de njstvo. Pravo
i mogućnost države da ostvarivanje i poštovanje prava deteta
postepeno obezbeđuje, nikako ne daje državama pravo da ne
reaguju hitno u slučajevima kršenja h prava.

„Nama još uvek nedostaju brojni propisi, koji bi zaista konkre zovali
zaš tu dece i sproveli je u praksu. Dakle, jedna stvar je donošenje
propisa, a druga stvar je implementacija h propisa u praksi. Drugi
nivo, koji smatram jako bitnim, i do koga se teže dolazi, odnosi se
zapravo na promenu sves stanovništva.“ (Ljiljana Palibrk, stručni
saradnik odbora za ljudska prava u Srbiji.)

Osmišljene radionice koje slede, ču se dečjih prava, sa ciljem
podizanja sves dece uzrasta 8-9 godina o sopstvenim pravima.
Neuvažavanje osnovnih principa i znanja razvojne psihologije
ugrožava prava deteta, te su radionice osmišljene tako da imaju

u vidu uzrasne (kogni vne, afek vne, fizičke) specifičnos dece
starosne dobi od 8-9 godina.

Deca i satovi se ne smeju neprestano navija .
valja ih pus i da idu pol žan
pošten čovek je uvek dete.

Sokrat

moje želje - moja prava

Oblast: Dečja prava.

Uzrast učesnika: 7-8 godina.

O čemu se radi: Uvođenje pojma dečjih prava.

Ciljevi: Razumevanje razlike između dečjih želja i
Materijal: potreba.
Vreme:
Tabla i kreda ili hamer i flomaster,
papir formata A4.

45 minuta .

Postupak:

Aktivnost 1 Vreme: 5 minuta

Deca sede u krugu i edukator odredi jedno dete koje će prvo izgovori

svoje ime ili nadimak pa tako u krug dok se sva deca ne izređaju. Za

prvi krug se daje instrukcija da izgovaraju brzo, za m sporo, pa ho, pa

veselo, pa onda lju to...

Aktivnost 2 Vreme: 30 minuta

Deci se daje instrukcija da svako smisli jednu želju i da je kaže naglas

ostalim članovima grupe. Nakon toga, decu će edukator razvrsta u tri

grupe ( ma) i na tabli ispisa sledeće reči:

- hrana
- voda za piće

C r v e n i k r s t S r b i j e 189

- kompjuter
- putovanje
- slatkiši
- skupe pa ke
- krevet
- lekovi
- odeća i obuća
- učenje
- druženje
- zaš ta od opasnos
- nov nameštaj za sobu
- igranje
- novi bicikl
- uzimanje u obzir mog mišljenja
- zaš ta od nasilja
- spavanje
- mobilni telefon
- najnovija kompjuterska igrica.

Daje se instrukcija da deca u grupama izdvoje i napišu na papiru ono
što procenjuju da je neophodno i jako važno za normalan život. Nakon
obavljenog zadatka svaka grupa iščitava ostalim članovima grupe ono
što su izdvojili, a edukatori to ispisuju na tabli. Edukator traži od grupe
da pojasni i obrazloži svoje izbore.

Diskusija:
Edukator pravi razliku između dečjih želja i onoga što predstavlja
potrebu dece. Deci pojašnjava pojam želje i nasuprot tome pojam
dečjih potreba. Is če da su te potrebe toliko važne, pa da bi se
obezbedilo njihovo ostvarivanje i poštovanje, odrasli su osmislili
zakone o poštovanju dečjih prava.

Aktivnost 3 Vreme: 10 minuta

Edukator razbrajalicom („En-den-dinu“, „Eci-peci-pec“…) izabere

jedno dete koje ulazi u sredinu kruga. Od njega se traži da odglumi

pantomimom želju koju mu edukator zadaje (samo dete koje izvodi

pantomimu zna o kojoj želji je reč, a deca, posmatrači, pogađaju).

Deca, posmatrači znaju samo da je u pitanju želja, ali ne i kakva!

Edukator može da započne ak vnost rečima: „Ja ću sada da šapnem

npr. Maši jednu želju, vi nećete zna o kojoj želji je reč, a Maša treba

da vam glumom - pantomimom (sve je dozvoljeno samo ne korišćenje

reči) dočara koja je želja u pitanju, a vi treba da pogađate. Edukator

izgovara npr. „Želim da celo popodne igraš fudbal“. Maša to odglumi

190 C r v e n i k r s t S r b i j e

(pokaže pantomimom). Kada članovi grupe pogode o kojoj želji je reč,
Maša bira člana grupe koji ulazi u sredinu kruga. Maša mu saopš
želju, tako da ne čuju ostali članovi grupe, koju to dete isto tako
odglumi pantomimom. Poželjno je da svi članovi grupe budu u ulozi
„glumca“. Edukator na kraju radionice još jednom potencira razliku
između želja i dečjih potreba.

C r v e n i k r s t S r b i j e 191

osnovna dečja prava

Oblast: Dečja prava.

Uzrast učesnika: 7-8 godina.

O čemu se radi: Približi deci suš nu dečjih prava.

Ciljevi: Upoznavanje sa osnovnim dečjim pravima.
Materijal:
Kar ce sa dečjim pravima,
Vreme: poster dečjih prava,
album dečjih prava,
tabla i kreda ili
markeri i flip chart.

45 minuta.

Postupak:

Aktivnost 1 Vreme: 10 minuta

Edukator čita deci pesmu „Dečja prava“ Ljubomira Ršumovića

„Imam pravo da živim
imam pravo da dišem
prirodi da se divim
učim da čitam i pišem
nepravdi stavljena tačka
čuj me odrasli svete
neću da budem igračka
hoću da budem dete

192 C r v e n i k r s t S r b i j e

pod nebom plavim il sivim
pod suncem koje me greje
imam pravo da živim
da se igram i smejem“.

Pitanja za diskusiju:
O čemu se radi u ovoj pesmi?
Koja su važna dečja prava o kojima govori pesnik?
Zašto su ona važna?
Koja biste vi još prava dodali i zbog čega?
Edukatori ispisuju dečje asocijacije na tabli.

AKTIVNOST 2 Vreme: 30 minuta

Edukator podseća decu na prethodnu radionicu i objašnjenja o dečjim

pravima. Pored toga, dodatno decu informiše da ceo svet poštuje

Konvenciju o dečjim pravima Ujedinjenih Nacija. Edukator informiše

decu da će se sada upozna sa najvažnijim pravima iz Konvencije.

Unapred pripremljene kar ce sa 24 najvažnija dečja prava edukator

podeli deci, tako što svakom detetu u krugu daje po jednu kar cu.

Ukoliko je manji broj dece nego što ima kar ca, višak kar ca edukator

zadržava kod sebe. Svako dete u sebi pročita svoju kar cu. Edukator

pita decu da li im je jasno ono što su pročitali i ukoliko jeste, na znak

edukatora svi istovremeno daju svoju kar cu drugu sa svoje desne

strane, sve dok svako dete iz kruga ne pročita svaku kar cu. Ukoliko

postoje nejasnoće, edukator prvo pojašnjava sadržaj kar ce, pa

tek onda se kar ce prosleđuju dalje. Posle svakog kruženja kar ce,

edukator postavlja pitanje grupi da li je potrebno pojasni tekst

napisan na kar cama, obzirom da određen pojam može bi nekoj

deci jasan a nekoj ne. Nakon toga, edukator skuplja pročitane kar ce

i deli ostatak kar ca koje je zadržao kod sebe na početku ove vežbe.

Postupak se ponavlja.

Edukator postavlja poster sa ispisanim dečjim pravima na vidno mesto
(koris materijal iz Albuma dečjih prava). Decu pozva da priđu i
da pogledaju pano. Pita ih da li ima nešto sto im nije jasno i ukoliko
ima, edukator pojašnjava. Deca se vraćaju u krug. Nakon toga, daje se
instrukcija da svako dete, jedno po jedno, izađe ispred panoa i izabere
jedno od ispisanih i ponuđenih prava i proglašava ga „svojim“ tako što
kaže: Ovo je npr. Milicino pravo i ono glasi – „Pravo da budem dete do
18 godine“.

Napomena: Poster treba da bude osmišljen tako da se na njemu
nalaze kar ce sa ispisanim dečjim pravima koje mogu
deca kasnije, tokom radionice da izaberu kao svoje pravo.

C r v e n i k r s t S r b i j e 193

Radni list 33.

Kar ce sa najvažnijim dečjim pravima koja se nalaze na panou su:

-Kar ca 1 (Član 1.) Pravo da budem dete do 18 godine

-Kar ca 2 (Član 2.) Pravo da se poštuje ko sam, kakav sam i

odakle sam

-Kar ca 3 (Član 6.) Pravo da živim, rastem i da se razvijam

-Kar ca 4 (Član 7.) Pravo na svoje ime i svoje roditelje

-Kar ca 5 (Član 9.) Pravo da budem sa svojim roditeljima

-Kar ca 6 (Član 11.) Pravo da živim u svojoj zemlji

-Kar ca 7 (Član 12.) Pravo da svoje mišljenje slobodno izrazim

-Kar ca 8 (Član 14.) Pravo da verujem i da imam svoju veru

-Kar ca 9 (Član 15.) Pravo da se slobodno družim sa drugom

decom

-Kar ca 10 (Član 16.) Pravo da budem svoj i da čuvam svoju čast

i ugled

-Kar ca 11 (Član 17.) Pravo da budem informisan i da čitam

novine i knjige za decu

-Kar ca 12 (Član 19.) Pravo da budem zaš ćen od nasilja

-Kar ca 13 (Član 22.) Pravo da, iako nisam kod kuće ili u svom

kraju, budem zaš ćen

-Kar ca 14 (Član 24.) Pravo da me leče ako sam bolestan

-Kar ca 15 (Član 27.) Pravo na standard i život koji odgovara

detetu

-Kar ca 16 (Član 28.) Pravo da idem u školu i da se obrazujem

-Kar ca 17 (Član 30.) Pravo na svoju kulturu, veru i jezik u zemlji

u kojoj živim

-Kar ca 18 (Član 31.) Pravo na odmor, slobodno vreme i

slobodne ak vnos

-Kar ca 19 (Član 32.) Pravo da ne radim ono što je opasno i što

mi ugrožava zdravlje, razvoj i školovanje

-Kar ca 20 (Član 33.) Pravo da budem zaš ćen od droge

-Kar ca 21 (Član 34.) Pravo da budem zaš ćen od svih oblika

seksualnog iskorišćavanja i zlostavljanja

-Kar ca 22 (Član 35.) Pravo da budem zaš ćen od otmice,

prodaje i trgovine decom

-Kar ca 23 (Član 36.) Pravo da budem zaš ćen od mučenja,

ponižavanja i kažnjavanja

-Kar ca 24 (Član 37.) Pravo da znam koja su moja prava.

194 C r v e n i k r s t S r b i j e

Aktivnost 3 Vreme: 5 minuta

Deca stoje u krugu. Edukator započinje ak vnost. On izabere jedno

dete, okrene se prema njemu i kaže mu: „Dajem pravo da se

nasmeješ“ (ili skočiš, čučneš, pošalješ poljubac, kažeš nešto smešno

itd.).“ Dete izvede tu ak vnost, pa članu grupe sa svoje desne strane

zadaje neku ak vnost poput prethodno navedenog primera, takođe

izgovarajući „Dajem pravo....“ Ova ak vnost se ponavlja dok sva deca

ne budu istom obuhvaćena. Važno je da zadata ak vnost bude kratka i

dinamična.

C r v e n i k r s t S r b i j e 195

učim svoja prava

Oblast: Dečja prava.

Uzrast učesnika: 7-8 godina.

O čemu se radi: Koliko deca mogu da razumeju pojedina
prava i kako bi izgledalo kada se ta prava ne bi
poštovala.

Cilj: Učenje i razumevanje dečjih prava.

Materijal: 24 kar ce sa dečjim pravima, šešir ili ku ja,
flomasteri, bojice i olovke za crtanje, beli
papiri formata bloka broj 5.

Vreme: 45 minuta.

Postupak:

Aktivnost 1 Vreme: 5 minuta

Edukator daje instrukciju deci da obrazuju krug i navodi da je njihov

zadatak u ovoj igrici da se rukuju sa svakim iz grupe pri tome ne

izgovarajući ni jednu reč. Treba slobodno da se kreću po prostoriji

i kada se sa nekim sretnu treba da zamisle da je to njihov izuzetno

dobar drug ili drugarica koga nisu davno videli i da bez verbalne

komunikacije odglume pozdravljanje. Kada se svako sa svakim rukuje,

deca se vraćaju u krug.

Aktivnost 2 Vreme: 30 minuta

Deca sede u krugu a edukator stane u centar kruga sa šeširom

(ku jom) u kojem se nalaze pripremljene kar ce dečjih prava.

196 C r v e n i k r s t S r b i j e

Edukator u šeširu ima 24 kar ce dečjih prava koje su korišćene u
prethodnoj radionici. Prema instrukcijama koje edukator radionica
daje grupi jedan član grupe prilazi šeširu i izvlači jednu kar cu. Član
grupe se vraća na svoje mesto i naglas čita tekst sa kar ce. Nakon
toga, edukator otvara diskusiju na nivou cele grupe sa ciljem provere
kako su deca razumela sadržaj te kar ce. Npr. „Na šta se odnosi ovo
dečje pravo? Ukoliko proceni da postoji neka reč ili pojam koji je važno
dodatno pojasni postavlja pitanja grupi, npr. „Šta znači da se dete ne
sme iskorišćava ? Kako se deca mogu iskorišćava ?“ Ukoliko grupa
nema asocijacije ili ideje, edukator navodi neke moguće primere
iz života (primoravanjem da rade teške fizičke poslove, da prose za
odrasle itd.). Za m pita grupu šta bi se desilo kada se to pravo ne bi
poštovalo. Nakon što se dovoljno proradi jedna kar ca, sledeće dete
prilazi i izvlači svoju kar cu i postupak se ponavlja do trenutka dok
svaki član grupe ne bude obuhvaćen ovom ak vnošću. Edukator treba
da proceni i da li je svakom članu grupe jasan svaki termin koji se
pominje tokom rada i ukoliko postoji sumnja da neki pojam nije
dovoljno blizak svakom članu grupe, edukator treba da ga pojasni.

Aktivnost 3 Vreme: 10 minuta

Edukator podeli decu u tri grupe i svakoj zadaje po jednu temu za

grupni crtež. Teme su sledeće:

• Voleli bi da nas ovakva doktorka / doktor leči

• Želimo ovakvog učitelja/učiteljicu

• Ovako volimo da se zabavljamo.

Naglasi deci da svaka grupa crta jedan zajednički ctrež u kome
svako dete treba da da svoj doprinos. Nakon završetka, svaka grupa
predstavlja svoj crtež.

C r v e n i k r s t S r b i j e 197

a šta ako se ipak ne poštuju moja prava

Oblast: Dečja prava.

Uzrast učesnika: 7-8 godina.

O čemu se radi: Podstaći decu da prepoznaju situacije u
kojima se krše dečja prava i moguće načine
zaš te.

Cilj: Prepoznavanje nepoštovanja dečjih prava i
učenje strategija zaš te.

Materijal: Papir sa iskucanim pričama, flomasteri, beli
hamer.

Vreme: 45 minuta.

Postupak:

Aktivnost 1 Vreme: 10 minuta

Edukator od dece traži da se podele u parove, ali tako da izaberu

nekoga sa kim se ne druže previše često ili ga ne poznaju dovoljno. U

roku od tri minuta, jedno dete iz para ima zadatak da sazna što više

stvari o svom paru, a za m treba da zamene uloge. Nakon toga se

svi vraćaju u krug i svako će predstavi svog para kratko na osnovu

informacija koje je od njega dobio.

Aktivnost 2 Vreme: 20 minuta

Edukator čita deci unapred pripremljene kratke priče. Daje instrukcije:

„Sada ću vam pročita nekoliko priča o situacijama u kojima su se našli

198 C r v e n i k r s t S r b i j e

vaši vršnjaci. Vaš zadatak je da pažljivo saslušate i da kažete koje se
dečje pravo ovde krši, odnosno šta je ovde
detetu uskraćeno“.

Radni list 34.

Prva priča
Milan se požalio mami i ta da ga jako boli grlo, da mu je vruće čelo
i da se loše oseća. Mama mu je rekla: „Znam da nije ništa, samo si
umoran od igranja fudbala i uostalom, niko za to nije kriv“. Pošto je
Milanu bilo sve lošije, predložio je mami da ga odvede kod lekara. Ona
mu je rekla da je jako umorna, da ne može da čeka u dugim redovima
i da će mu sve to proći do sutra. Na to je Milan rekao mami: „Možeš
li da mi daš neki lek da prestane da me boli grlo, kao što je Petrova
mama juče dala Petru kada ga je bolelo grlo“. Na to mu je mama
odgovorila: „Ma kakav lek, lekovi su skupi a i nepomažu. Od ovoga ćeš
samo da porasteš“.

Pitanja za diskusiju:
Koje pravo deteta se ovde krši?
Na osnovu čega to zaključujete?
Šta mislite da je mama trebalo da uradi i zašto?
Da li vi znate neku situaciju u kojoj se desilo nesto slično (može bi i
knjiga, bajka, film...).

Druga priča
Učiteljica se požalila Lukinom ta da Luka nije uradio domaći zadatak.
Tata se besan vra o kući i odlučio da kazni Luku. Rekao mu je: „Sram
te bilo, lenčugo jedna! Tako da me sramo š pred učiteljicom u prvom
razredu. Za kaznu danas nećes ni ruča ni večera , a kako si me
iznervirao, možda nećes ni sutra doručkova “. Rekavši to, snažno ga je
udario rukom po licu i Luki je od udaraca potekla krv iz nosa.

Pitanja za diskusiju:
Koje pravo deteta se ovde krši?
Na osnovu čega to zaključujete?
Šta mislite o ovoj kazni?
Šta tata nije smeo da uradi?
Da li vi znate neku situaciju u kojoj se desilo nešto slično?

C r v e n i k r s t S r b i j e 199

Treća priča
Milica je napunila sedam godina. Radovala se polasku u prvi razred,
kao i njene drugarice iz komšiluka. Među m, čula je razgovor svojih
roditelja. Tata je rekao: „Mislim da je glupo da je šaljemo u školu,
tamo ionako ništa korisno neće nauči . Od škole se ne živi, nego od
rada, ni našim roditeljima nije palo na pamet da nas pošalju u školu i
da potroše silne pare“. A mama je na to odgovorila: „U pravu si, ona je
već dovoljno velika da mi pomaže u baš . Može da kopa, zaliva i čupa
korov. Biće mnogo korisnije da ide sa mnom na pijacu svaki dan i da mi
se nađe dok prodajem povrće“.

Pitanja za diskusiju:
- Koje se pravo deteta ovde krši?
- Na osnovu čega to zaključujete?
- Kakvu odluku je trebalo da roditelji donesu o Milicinom polasku

u školu i zašto?
- Da li vi znate neku situaciju u kojoj se desilo nesto slično?

Aktivnost 3 Vreme: 10 minuta

Edukator najavljuje deci da će grupa priča o tome šta mogu da urade

deca kojoj je uskraćeno neko od dečjih prava? Kome mogu da se

povere? Kome mogu da se obrate za pomoć? Ishod diskusije bi trebalo

da bude da se mogu obra za pomoć policiji, centru za socijalni rad,

svojim roditeljima, roditeljima svojih drugova, poverljivim članovima

porodice, učiteljima i nastavnicima, školskom psihologu i pedagogu, da

nazovu SOS telefon. Edukator treba da naglasi deci da ukoliko primete

da je neko od njihovih drugova ugrožen, mogu da ih podstaknu

da se obrate nekom za pomoć ili da mogu to oni da učine za njih.

Razmišljanja dece edukator ispisuje na tabli radi bolje preglednos .

Aktivnost 4 Vreme: 5 minuta

Deca stoje u krugu. Edukator kaže deci: „Evo prilike da pokažete kako

vam se današnje druženje dopalo. Ako vam je danas bilo zanimljivo

i lepo, mahnite obema rukama kao da ste vrlo obradovani. Ako vam

je bilo dosadno, vi odmahnite jednom rukom“. Kada deca ovo završe,

edukator dalje kaže: „A sada svi sedite i tako sedeći se uhva te za

ruke. Počnite da se ljuljuškate levo-desno kao da pravite rukama

talase“. Edukator menja ritam ljuljanja govoreći: „Polako, a sada sve

brže, jos brže, brzo, pa opet lagano“.

200 C r v e n i k r s t S r b i j e