Приручник за радионице - Црвени крст

Prijateljski i neprijateljski govor

Oblast: Nenasilno rešavanje sukoba.

Uzrast: 8 – 11 godina.

O čemu se radi: Upoznavanje dece sa idejom da
postoji jezik nasilne i nenasilne
Ciljevi: komunikacije; govor, termini i
Vreme: izrazi koje koris mo često definišu
Materijal: prirodu komunikacije, konfliktne ili
nekonfliktne ishode.

Svest o razlikama između nasilnog
i nenasilnog govora, usvajanje
nenasilnog govora.

2 ak vnos po 45 minuta
(do 60 minuta).

Crveni i žu kartoni sa napisanim
situacijama.

Postupak:

Aktivnost 1 Vreme: 45-60 minuta

Uvodna ak vnost
Pitanja za diskusiju:
Koliko jezika govorite?
Koliko dugo?
Da li je teško uči engleski jezik?
Koliko dugo ga učite?
Da li možemo jednu istu stvar da kažemo na različit način (na
različi m jezicima), npr. kako se kaže lopta na engleskom, a kako
„dog“ na srpskom jeziku?

C r v e n i k r s t S r b i j e 101

Edukator uvodi grupu u novu ak vnost tako što objašnjava deci
da kada govorimo jedan is jezik, on može zvuča prijateljski i
neprijateljski, u zavisnos šta i kako govorimo. Jednu istu stvar
možemo saopš prijateljskim i neprijateljskim govorom.
Edukator upoznaje članove grupe sa igrom u kojoj će deca govori
na različite načine - prijateljski i neprijateljski. Tokom igre će učesnici
vide kakvi su efek kada govorimo na jedan ili drugi način.
Edukator će zatraži od grupe da čuje koji im se govor čini boljim za
sporazumevanje.
Svako od članova grupe izvlači po jednu cedulju. Na nekim ceduljama
je napisano nešto neprijateljskim govorom, a na drugim isto to, samo
prijateljskim govorom. Glavna razlika između ova dva govora je da
je neprijateljski govor, govor u kome ima puno uvreda, ružnih reči.
Kada nekom kažemo da je lenj, glup, lažljiv, sebičan, mi koris mo
neprijateljski govor. U prijateljskom govoru nema uvreda, vređanja,
ružnih reči, nema ponižavanja, već odmerenim govorom možemo da
opisujemo neka ponašanja drugih koja nam se ne dopadaju, koja
želimo da kri kujemo.
Za potrebe radionice koriste se kartoni u dve boje. Neprijateljskim
govorom je pisano na crvenim kartonima, a prijateljskim na žu m
kartonima.
Prvo pročita naglas tekst onaj član grupe koji je izvukao crveni karton
i rečenicu neprijateljskog govora sa brojem 1, za m oni koji imaju
žute kartone treba da pronađu i pročitaju naglas opis ponašanja, na
prijateljskom govoru, koji bi mogao da ima isto značenje kao i rečenica
neprijateljskog govora.
Pregled kar ca sa e ketama i opisom ponašanja:

E kete: Opiši ponašanja:

1. Prava si lenš na! Videla sam da nisi names o krevet, ni si

sklonio odeću u orman.

2. Što si glup! Nastavnica mi kaže da nisi uradio domaći.

3. Prava si lenjivica! Sad je podne, a si još u krevetu.

4. Bezobrazna si! Juče si mi rekla da je to Mina ispričala, a

danas mi kažeš da je Goca.

5. Ti si lažljivica! Dogovorili smo se da dođeš u 10h, a

kasniš 2 sata.

6. Sebičan si! Kažeš da te je baš briga za sve.

7. Sebična si! Uzela si moj džemper, a nisi me

pitala.

8. Drska si i bezobrazna! Danas si mi pred celim društvom rekla da

lažem.

9. Stalno lažeš! Rekao si mi da ćeš me zva napolje, a onda

si izašao sa drugima.

10. Ti si sebična i debela! Pojela si celu čokoladu.

102 C r v e n i k r s t S r b i j e

Na kraju edukator pita one koji su koris li „neprijateljski govor“ kako
su se osećali dok su izgovarali uvredljive reči i šta misle kako bi mogla
da se oseća osoba kojoj bi to bilo upućeno.
Onu decu koju su koris la „prijateljski govor“ edukator pita kako su
se osećala dok su čitala prijateljskim govorom i šta misle kako bi
mogla da se oseća osoba kojoj je to upućeno …

Pitanja za diskusiju:
Šta vam se čini, koji je od ova dva načina govora bolji za
sporazumevanje?
Zašto?

Aktivnost 2. - Alternativna aktivnost
Vreme: 45-60 minuta
Edukator započinje ak vnost komentarom da se sva deca, a naravno i
odrasli, često nalaze u situacijama u kojima može izbi svađa. Poen ra
važnost korišćenja različi h jezika, kao resursa za različita situaciona
rešenja i ishode. Jednu istu stvar možemo iskaza na različite načine,
različi m jezicima.
Edukator uvodi decu u igru tako što im pojašnjava da će se u igri
upozna sa dva „nova jezika“ koja zapravo svi poznajemo. Zvaćemo ih
„neprijateljski“ i „prijateljski“ jezik. Jednu istu stvar možemo iskaza i
prijateljskim i neprijateljskim jezikom.
Tehnika role - play (igranje uloga) u ovoj igri ima za cilj da kroz
odigravanje približi deci različitos jezika koje možemo koris u istoj
situaciji. Ova tehnika im pomaže da otprate proces u caja jezika na
tok i konfliktan/nekonfliktan ishod komunika vne situacije.
Edukator decu razvrsta u 3 grupe:
• „Glumci“ koji pričaju neprijateljskim jezikom,
• „Glumci“ koji govore prijateljskim jezikom,
• Publika.
Situacija koju će deca odigra na dva različita jezika je ista:
Marina i Jelena su drugarice iz odeljenja. Na času likovnog, nastavnica
je izašla na trenutak, zadužila je Marka da vodi računa o disciplini.
Jelena pita Marinu da joj pozajmi plavu bojicu kako bi nacrtala nebo, a
Marina joj kaže:
a) „Nemam dovoljno ni za sebe, ali pitaj Vesnu, videla sam da je

donela sve bojice“.
b) „Ne dam, to što si zaboravna, nije moj problem“.
Pre otpočinjanja rada u grupama, sa decom se uradi provera:
• Kada Marina kaže: „Ne mogu jer nemam dovoljno ni za sebe, ali

pitaj Vesnu“, kojim jezikom Marina govori?
• Kada kaže „Ne dam, si zaboravna“, kojim jezikom govori Marina?
Grupe treba da smisle šta je Jelena odgovorila Marini koristeći jedan ili

C r v e n i k r s t S r b i j e 103

drugi jezik i da osmisle šta je bilo posle. Prva grupa koris neprijateljski
jezik a druga prijateljski. Podele se uloge unutar grupa i dogovori se
kako će se uloge odigrava . Za rad u grupama na raspolaganju je 10
minuta. Sledi prezentovane rada obe grupe.
Edukator na kraju radionice is če da svaki jezik traži vreme i trud da
njime ovladamo, kako strani jezici tako i „prijateljski govor“.
Pitanja za diskusiju:
Pitanja za „glumce“:
Kako ste se osećali?
Šta se češće dešava u vašem đačkom životu, situacije slične prvoj ili
drugoj sceni? Zašto?
Pitanja za „publiku“:
Kako bi publika u jednoj rečenici opisala prvu scenu, a kako drugu?
Kako se publika osećala dok je gledala prvu scenu, a šta je osećala
dok je gledala drugu situaciju?
Šta se češće dešava u vašem đačkom životu, situacije slične prvoj ili
drugoj sceni? Zašto?

104 C r v e n i k r s t S r b i j e

od igračke plačka

Oblast: Konflik .

Uzrast: 8 – 11 godina.

O čemu se radi: Najčešći sukobi u ovom uzrastu su sukobi
između vršnjaka. Oni započinju slučajno i bez
velikog razmišljanja, što može da preraste u
opšteprihvaćeni model ponašanja u grupi a
to stvara velike probleme u radu sa decom i
opterećuje njihovo druženje.

Ciljevi: Članovi grupe će usvoji stav da je „lični
prostor“ potreba svakog pojedinca, da ga
treba poštova i dobi dozvolu da se u „njega
uđe“.

Materijal: Kreda
Ukoliko je moguće – video rekorder i snimak
epizode crtanog filma Tom i Džeri.

Vreme: 45 minuta.

Postupak:

Aktivnost 1 Vreme: 15 minuta

Članovi grupe sede u krugu i edukator započinje razgovor o njihovim

omiljenim crtanim filmovima. Pita ih da li su gledali Toma i Džerija.

Napomena: Ukoliko postoji tehnička oprema, omogući članovima
grupe gledanje crtanog filma sa ovim likovima tri minuta.
Ukoliko ne postoji mogućnost nabavke video rekordera
i snimka crtanog filma, sa članovima grupe jednostavno
poves razgovor o ovom, svima poznatom, crtanom filmu.

Pitanja za diskusiju:
Zašto se oni stalno jure, začikavaju i prave zavrzlame jedan drugome?
Da li oni uživaju u tome?
Kakve su posledice njihove jurnjave?
Da li su oni prijatelji ili neprijatelji?

C r v e n i k r s t S r b i j e 105

Da li se vi sa svojim drugarima tako jurite i začikavate međusobno?
Kako se to obično završi?
Navedite neko svoje nega vno iskustvo koje je proizašlo iz takvog
ponašanja.
Da li se jurnjava može završi i dobro?

Aktivnost 2 Vreme: 15 minuta

Odigraćemo igru Linije. Članovi grupe su podeljeni u dva ma. Svaki

m stoji u nizu i učesnici se drže za ruke. Timovi stoje paralelno jedan

prema drugom i udaljeni su onoliko koliko to prostor dozvoljava.

Edukator objašnjava: „Vi ste dve linije koje se međusobno privlače i

odbijaju. Dve linije se veoma polako približavaju jedna drugoj. Nežno

se dodirnu i uzmaknu na početnu poziciju. Nekoliko puta se ovo

ponavlja, a onda edukator daje sledeće uputstvo: „Oluja! Kretanje je

sve brže. Kada se sretnu, sudare se i snažno odbiju.

Koja smo pravila poštovali da bismo uspešno odigrali ovu igru ?

Sledi diskusija o ličnom prostoru. Objasni članovima grupe da svako

od nas ima prostor koji doživljava kao svoj i da ga treba poštova . U

učionici to je mesto gde sedimo sa našim stvarima. U našoj sobi je to

kutak za igru. Treba da postoji pristanak obe strane za igru, razgovor i

ulazak u nečiji „lični prostor“. Svako dete treba da opiše svoj omiljeni

kutak, stvarni ili zamišljeni.

Aktivnost 3 Vreme: 15 minuta

Igramo igru Pet ostrva. Nacrta pet krugova kredom na podu,

dovoljno velikih da svi učesnici mogu sta u njih. Svako ostrvo

dobije ime. Svaki član grupe izabere ostrvo na kojem bi voleo da živi.

Upozori ih da će jedno od ostrva uskoro bi potopljeno i da će svi sa

tog ostrva bi prinuđeni da se što pre premeste na neko drugo ostrvo.

Posle trenutka neizvesnos , edukator uzvikne naziv ostrva koje će

potonu . Članovi grupe beže na jedno od preostala če ri ostrva. Igra

se nastavlja sve dok se svi ne nađu na jednom ostrvu.

Pitanja za diskusiju:
Da li veličina našeg ličnog prostora zavisi od mesta gde se nalazimo
(u svojoj sobi, kao gost u tuđoj kući, na eskurziji, rođendanskom
slavlju, itd)?
Da li se on menja i u zavisnos od našeg raspoloženja? Kako?
Kako nekom stavi do znaja da je preterao?
Sukobi ne nastaju samo tokom jurnjave, zbog guranja, začikavanja,
nepoštovanja tuđeg ličnog prostora, već i iz drugih razloga o čemu
ćemo razgovara na sledećoj radionici čiji je naziv „Ja mogu da
u čem na tok sukoba“

106 C r v e n i k r s t S r b i j e

Ideje za dalji rad:

Lični prostor Vreme: 15 minuta

Priča sa članovima grupe na temu „ličnog prostora“ i pods ca ih

da opišu kako oni neki deo u kući, učionici, napolju pretvaraju u svoj

omiljeni prostor. Zajedno sa članovima grupe uredi prostoriju za

radionicu i napravi „prostor naše grupe“.

Ukoliko postoje mogućnos , zajedno sa članovima grupe u dvorištu ili

parku napravi kućicu na drvetu jer u ovom uzrastu deca imaju potrebu

da imaju svoj kutak za igru i maštanje. Osmisli pravila „kućnog reda“

zajedno sa članovima grupe kako bi predupredili moguće konflikte i

osnažili ih u zajedničkom donošenju grupnih pravila.

C r v e n i k r s t S r b i j e 107

ja mogu da u čem na tok sukoba

Oblast: Veš ne koje nam mogu pomoći da
uspešno rešimo sukob.

Uzrast: 8 – 11 godina.

O čemu se radi: Putem vođene fantazije članovi grupe
Ciljevi: se uvode u temu konflikta i razgovara
se o tome kako su se osećali. Uz
Vreme: pomoć konkretnih primera
uvežbavaće se veš ne koje će im
služi za uspešno rešavanje sukoba.

Članovi grupe će nauči da
prepoznaju jake i nega vne emocije
koje se javljaju na početku svakog
konflikta i nauči da ih kontrolišu
putem pravilnog disanja.

45 minuta.

Materijal: Nije potreban.

Postupak:

Aktivnost 1 Vreme: 5 minuta

Na početku ove radionice odigra igru Servis za masažu automobila

koja ima za cilj stvaranje prisne i opuštene atmosfere u grupi. Igra se

igra na sledeći način: članovi grupe kleče na kolenima u dva paralelna

reda na maloj razdaljini, okrenu jedni ka drugima. Jedan član grupe

kleči na početku reda na kolenima i rukama. Kaže koji je automobil,

imi ra zvuk sirene i motora. Za m prolazi između dva reda kao da je

u servisu za pranje automobila. Članovi grupe ga dlanovima peru tj.

masiraju. Igra traje dok se svi članovi grupe ne izređaju.

Aktivnost 2 Vreme: 10 minuta

Za m pozva članove grupe da se udobno smeste u prostoru i

zažmure. Sledi vođena fantazija:

108 C r v e n i k r s t S r b i j e

Radni list 19.

Došao si kući iz škole i poželeo da napraviš zamak od svojih omiljenih kocki.
Mama je rekla da prvo uradiš domaći. Ti si je poslušao. Radiš domaći, ali
misli na trenutak odlutaju i pred očima već vidiš svoj zamak. Trgneš se i
pokušavaš da učiš. Vreme sporo prolazi. Napokon si sve završio. Vadiš kocke,
razvrstavaš ih i počinješ da gradiš temelje, tražiš prozore i vrata, spajaš ih,
od plavog papira praviš rečicu koja opasuje dvorac, tražiš konje i vitezove iz
drugog kompleta igračaka, stavljaš ih na njihova mesta. Najviše se mučiš oko
krova. Fali još samo zastavica na vrhu kule. Nalaziš je, stavljaš, ali u tom
trenutku utrčava tvoj mlađi brat, koji se upravo vra o iz parka. Zadivljeno
gleda u tvoje remek delo i pita te da li on može da se pridruži. Ne gledajući u
njega zanet mon ranjem zastavice, mu lju to kažeš : „Nemaš pojma. Ti
si klinac i ovo je preteško za tebe. I on ruši zamak.

Napravi malu pauzu a za m kaza da se članovi grupe polako
protegnu i otvore oči. Hajde da svi zajedno dovršimo ovu priču.
Edukator treba da učesnicima pomogne podpitanjima.

Pitanja za diskusiju:
Kako si se osećao kada je mlađi brat srušio zamak? Šta si uradio?
Da li se još neko uključio u ovaj sukob?
Kako su reagovali vaši roditelji?
Kako su njihove odluke delovale na vas?
Kako ste se osećali na kraju sukoba?
Dajte pods caj svakom učesniku da kaže svoju verziju završetka i
slobodno iskaže svoje emocije i stavove.

Pošto je moguće da članovi grupe iz ove fantazije izađu sa osećanjem
besa i ljutnje, treba im objasni da je to uobičajena reakcija koja se
dešava učesnicima na početku konflikta, ali mi je možemo kontrolisa
putem pravilnog disanja.

Aktivnost 3 Vreme: 5 minuta

Kao uvod u vežbe dubokog disanja iz stomaka odigra igru Smeh iz

stomaka: Članovi grupe legnu na pod tako da svako stavi glavu na

stomak drugog člana grupe. Spontano, neko će poče da se smeje.

Kada onaj čija je glava na njegovom stomaku čuje smeh, nasmejaće se

i redom, smeh će se prenosi kao po lančanom krugu.

Napomena: Igra smeh iz stomaka za cilj ima opuštanje i stvaranje
dobre atmosfere u grupi. Ipak, odigra je samo ukoliko
je čistoća poda u prostoriji u kojoj se odvija radionica
– zadovoljavajuća!

C r v e n i k r s t S r b i j e 109

Aktivnost 4 Vreme: 10 minuta

Posle toga, uradi vežbu disanja putem koje kontrolišemo bes.

Zamoli da svako sedne na stolicu, da se strašno nalju tako što će

da s sne pesnice, diše kroz nos plitko i ubrzano i zamisli neku osobu

sa kojom je u konfliktu. To traje dok edukator izbroji od 1 do 10.

Za m da uputstva članovima grupe da dok edukator ponovo broji

do 10 duboko dišu iz stomaka, na kome drže jednu ruku i na taj način

kontrolišu ovaj proces. Pita ih da li se bes smanjuje.

Znači prvi savet je: Stani, razmisli, udahni duboko i izdahni brojeći do 10.

Objasni članovima grupe da su na taj način savladali najvećeg

neprijatelja u sukobu a to je bes.

Aktivnost 5 Vreme: 15 minuta

Posle uspešno savladanog besa, kroz diskusiju dovrši započetu priču.

Predoči članovima grupe i sledeće savete:

 saslušaj drugu stranu i pokušaj da shva š njene potrebe;

 ne napadaj čoveka, već problem;

 izbegavaj uvrede na račun drugoga;

 budi fin.

Pitanja za diskusiju:
Šta je ustvari želeo tvoj mlađi brat?
Da li si ga uvredio? Na koji način?
Da li bi on drugačije reagovao, da si ga gledao u oči, pažljivo saslušao
i rekao mu: ...
Članove grupe podstaći da daju što raznovrsnije odgovore.
Na kraju radionice članovi grupe dobijaju zadatak da ovu priču završe
tako da ona ima srećan kraj. Članovi grupe daju svoje predloge. Bira
se najuspešniji završetak (npr: Čekaj da završim, pa ćemo onda da
pravimo zajedno nov zamak).

Ideje za dalji rad:

Različiti raspleti Vreme: 20 minuta

Ponudi primere što više jednostavnih situacija u kojoj se deca

svakodnevno nalaze i zajedno sa njima, korak po korak, kroz precizne

dijaloge napisa dva različita završetka. Članovi grupe se mogu podeli

u dva ma, dobre vile i vilenjake i trolove. Jedni uspešno rešavaju

situaciju, a drugi je namerno komplikuju i zaoštravaju. Svi članovi

grupe se stavljaju u obe uloge. Porazgovara o vilenjačkim i trolovskim

strategijama i posledicama koje njihovi postupci stvaraju.

110 C r v e n i k r s t S r b i j e

kako odabrati pravo rešenje

Oblast: Poslednja faza konflikta. – Kako ga reši .

Uzrast učesnika: 8-11 i 12-14 godina.

O čemu se radi: Jedan problem sagleda iz ugla svih učesnika
Ciljevi: konflikta. Pronaći što više mogućih rešenja
konflikta i proceni njihove posledice.

Članovi grupe će nauči kako da uoče i uvaže
potrebe druge strane u sukobu.

Materijal: Ceduljice sa ulogama: vuk, lovac, Crvenkapa,
majka, baka (za svakog člana grupe po jedna
cedulja).

Postupak:

Aktivnost 1-1 Vreme: 20 minuta

Članovi grupe izvlače cedulje sa ulogama iz svima poznate bajke

Crvenkapa : vuk, lovac, Crvenkapa, majka i baka. Svaki član grupe

dobija instrukciju da na poleđini svoje cedulje sa ulogom završi sledeću

rečenicu:

Radni list 20.

Ovo je moj problem ___________________________________________________
_______________________________________________________________________
______________________________________________________________________

Svaki član grupe treba samostalno da završi ovaj zadatak, trudeći se
da da što originalnije rešenje. Posle toga, članovi grupe se podele po

movima u zavisnos od uloge koju igraju. Svaki član grupe pročita
svoju cedulju, što služi kao pods caj za dalju grupnu diskusiju. Svi
mali movi treba da što detaljnije predstave složenost situacije u

C r v e n i k r s t S r b i j e 111

kojoj se našao njihov lik i da prikažu dileme, razmišljanja, nedoumice,
strahove, želje, potrebe vuka, Crvenkape, bake, mame i lovca. Kada
sve grupe dobro proanaliziraju svoj lik i to predstave drugim grupama,
treba da daju predloge za što više rešenja problema iz ugla svog lika.
Na tabli se ispisuju predlozi svih aktera bajke.

Aktivnost 1-2 Vreme: 25 minuta

Na kraju, podeljeni u male move, članovi grupe zajedno kreiraju

novu verziju bajke o Crvenkapi, gde će pokuša da izbegnu konflikte i

sukobe i da ublaže njihove posledice. Bajku mogu osmisli kao pisani

tekst, strip, skeč, muzičku numeru ili slično, što će posle prezentova

ostalim movima.

Radni list 21.
Ceduljice sa ulogama

Vuk Crvenkapa Majka Baka Lovac

Vuk Crvenkapa Majka Baka Lovac

Vuk Crvenkapa Majka Baka Lovac

Vuk Crvenkapa Majka Baka Lovac

Vuk Crvenkapa Majka Baka Lovac

Vuk Crvenkapa Majka Baka Lovac

Ideje za dalji rad

Omiljeni lik Vreme: 15 minuta

Članovi grupe treba da napišu ime omiljenog junaka iz navedene

bajke. Diskutuju o tome šta vole / ne vole kod tog junaka. Ako bi bajka

imala nastavak, kako bi se događaji dalje odvijali?

112 C r v e n i k r s t S r b i j e

Oblast: kako se ja snalazim

Konflik koji su specifični za adolescente.

Uzrast učesnika: 12-14 godina.

O čemu se radi: U ovoj radionici članovi grupe će se bavi
Ciljevi: pitanjima ličnog emocionalnog iskustva tokom
sukoba.
Materijal:
Članovi grupe će nauči o toku konflikta,
savladaće veš nu kontrole konflikta i stresa
putem pravilnog disanja i usvoji stav da
konflikt može bi završen tako da obe strane
mogu bi dobitnici.

Papir A4
Olovke
Tabla
Kreda.

Vreme: 45 minuta.

Postupak:

Aktivnost 1 Vreme: 5 minuta

Članovi grupe sede u krugu i podele se na parove. Podeli im

papire i olovke tako da svaki par ima jedan papir i jednu olovku koju

drže zajedno. Svako treba da zamisli jednostavan crtež (sugerisa

članovima grupe da to budu jednostavni pojmovi kao što su kuća, cvet,

pas, zvezda) koji će proba da nacrta, ali zadatak je težak budući da

par ima samo jedan papir i olovku, a dve različite ideje. Svako treba da

pokuša da realizuje svoj crtež. Nema dogovoranja i nema razgovora.

Vežba traje par minuta. Kada istekne dogovoreno vreme, edukator

pokupi sve crteže, okači ih na zid kao izložbu i zajednički se bira

najuspešniji crtež. Par koji je nacrtao najbolji crtež, objašnjava koju su

strategiju imali tokom crtanja. Par koji je imao najmanje uspešan crtež,

kaže šta im je bilo najteže tokom rada.

C r v e n i k r s t S r b i j e 113

Objasni za m da će narednih nekoliko radionica bi posvećeno temi
sukoba i pita učesnike da li znaju sinonime za reč konflikt. Naročito
insis ra na slengu koji mladi koriste. Za m objasni poreklo reči
konflikt: reč po če iz engleskog jezika i može se preves kao sukob,
sudar, borba, bitka, pro vrečnost, ali znači i prekrši pravila, bi
opozicija, bi pro v nečeg.

Aktivnost 2 Vreme: 10 minuta

Zamoli članove grupe da, svako za sebe, na papiriću napiše rang

listu tri osobe ili grupe sa kojima je najčešće u konfliktu. Papirići su

anonimni i zato moraju bi unapred pripremljeni, tako da svi članovi

grupe imaju papirić iste veličine i iste olovke. Ceduljice se ubacuju

u jednu ku ju, odakle ih edukator vadi, čita ih i pravi rang listu

konflikta na tabli. Pretpostavka je da će nejdžeri navodi roditelje

kao osobe sa kojima su najčešće u sukobu. Za m sledi diskusija o

rezulta ma.

Pitanja za diskusiju:
Da li ste očekivali ovakav rezultat?
Šta mislite zašto baš sa roditeljima imamo najčešće problema?
Da li se to može promeni ? Kako?

Aktivnost 3 Vreme: 10 minuta

Posle diskusije, kaza članovima grupe da se prošetaju po prostoru i

nađu svoje mesto gde će moći da se opuste. Neka probaju da se sete i

u sebi ožive neki svoj sukob.

Dok drže zatvorene oči edukator Crvenog krsta im govori mirnim i

opuštajućim glasom:

Zamislite sebe i druge učesnike u tom konfliktu. Se te se mesta,
atmosfere, reči koje su izgovorene, kao i emocija koje su vas obuzimale
i koje su se smenjivale tokom konflikta. Kada vra te ceo film unazad,
udahnite par puta duboko, držeći ruku na stomaku i kad se potpuno
smirite, otvorite oči.

Svaki član grupe će dobi papir na kome će napisa koje emocije je
doživeo tokom konflikta, i to po redosledu kako su se one javljale.
Sada sledi analiza dobijenih anonimnih odgovora, tako što će edukator
na tabli emocije svrstava u tri kategorije:
a) emocije koje su se javljale na početku konflikta;
b) emocije koje prate razbuktavanje konflikta;
c) emocije koje prate kraj konflikta.

114 C r v e n i k r s t S r b i j e

Cela grupa analizira dobijene rezultate i pravi zaključak o toku
konflikta. Posebno se detaljno analizira sam ishod konflikta.
Edukator objašnjava da ishod konflikta može bi :
1. Ja sam pobednik, si gubitnik ili obrnuto.
2. Kompromis, gde je svako delimično odustao od svojih interesa i

potreba.
3. Oboje smo gubitnici.
4. Oboje smo dobitnici.

Aktivnost 4 Vreme: 10 minuta

Za m edukator poziva sve članove grupe da zajedno reše jednu

konfliktnu situaciju koja je uobičejena među adolescen ma. Edukator

čita sledeći tekst:

Ti i tvoji drugovi ste se dogovorili da igrate košarku. Od cele ekipe na
terenu ste se pojavili samo vas četvorica. Rešili ste da igrate jedan na
jedan. Tek što ste počeli da igrate, pojavljuje se grupa od šest starijih
mladića koji žele da igraju baš na tom terenu gde i vi....

Posle čitanja konfliktne sitacije, članovi grupe se podele na če ri
manja ma. Prvi m treba da ponudi rešenje u kojem su oni
pobednici, a drugi gubitnici. Drugi m treba da ponudi rešenje koje
znači kompromis. Treći m treba da ponudi rešenje u kojem su svi
gubitnici, a četvr m rešenje u kojem su svi dobitnici.

Posle ove ak vnos sledi diskusija o ponuđenim rešenjima:

Pitanja za diskusiju:
Šta mislite koja grupa je imala najteži zadatak?
Koje pozicije su zauzele strane u ovom sukobu?
Koje su potrebe i interesi svake strane u sukobu?
Da li uočavate sličnos i preklapanja njihovih interesa i potreba?
Da li vam ta sličnost može pomoći u rešavanju sukoba?
Od mogućih rešenja konflikta koji je po vama najplodonosniji?
Da li nam snažne emocije koje se javljaju tokom konflikta pomažu ili
odmažu u njihovom rešavanju?
Kako da ih kontrolišemo?
Na kraju radionice predložimo da svi zajedno uradimo vežbu
opištanja koju članovi grupe mogu i samostalno radi kod kuće
kada su nape ili kada se spremaju za neki događaj koji u njima
izaziva tremu, nelagodnost ili strepnju ( pismeni zadatak, neprijatan
razgovor, takmičenje, itd).

C r v e n i k r s t S r b i j e 115

Aktivnost 5 Vreme: 10 minuta

Zamoli članove grupe da ponovo prošetaju po prostoru i zauzmu

mesto koje im najviše odgovara. Za m im polako, najglašavajući

pojedine reči, pročita sledeći tekst:

Kada pronađete najudobniji položaj, zatvorite oči. Zamislite da ste
krenuli u šumu kako bi skupili biljke za vaš herbar. Dan je divan,
prolećni, sunce sija, vetar pirka... Vazduh je čist i toliko lagan da prosto
ne možete da sa nadišete u poređenju sa onim teškim, gradskim,
punim smoga... Zato sa svakim korakom, što dublje ulazite u šumu,
sve dublje dišete i uživate u mirisu zemlje, trave i lišća. Šuma postaje
gušća. Sunce se jedva probija kroz krošnje... Sve je še... Čuje se
samo cvrkut p ca. Nailazite na jedan mali proplanak usred šume i
tu ležete na svežu suvu travu. Glava vam je u debelom hladu a noge
greje prolećno sunce. Zatvarate oči i, polako, talas mira i spokoja
preplavljuje vaše telo. Zatvorili ste oči. Opuštate vilicu, opuštate vrat...
Duboko udišete, punim plućima i izdišete... Nastavljate sa dubokim
disanjem, opuštate ramena, ruke, šake... Nastavljate da dišete,
smireno i polako... Udišete na nos, izdišete na usta... Talas opuštanja
sa vašeg stomaka prelazi na noge i teče sve do stopala. Dišete i brojite
do deset... Kada ste izbrojali do deset, polako otvorite oči, sednite,
osvrnite se oko sebe, odmorite se i pažljivo ustanite.

Porazgovara sa učesnicima o iskustvu vođene fantazije i opuštanju
koje ona donosi. Neka svako ispriča kako se osećao, šta je doživeo.
Ako postoji zainteresovanost, članovi grupe mogu i da nacrtaju neki
upečatljiv doživljaj iz ove fantazije. Crteže okači na zid kao izložbu,
sa naslovom „Unutrašnja putovanja . Na kraju, prokomentarisa sa
članovima grupe kako pravilno disanje može da ublaži emocije tokom
konflikta i da umanji stres.

Ideje za dalji rad

Vežbanje opuštanja
Vreme: 5 minuta za davanje instrukcija
Predloži učesnicima da u narednih sedam dana rade vežbe
opuštanja svakog dana i da vode dnevnik o tome kako su se osećali i
da li im ove vežbe pomažu, kada i kako. Posavetova ih da vežbama
treba da posvete nekoliko minuta, da se obezbede od eventualnih
uznemiravanja, npr. isključe telefon i slično.

116 C r v e n i k r s t S r b i j e

kontrola konflikta

Oblast: Socijalne veš ne koje nam mogu koris u
rešavanju konflikta.

Uzrast učesnika: 12-14 godina.

O čemu se radi: U ovoj radionici članovi grupe će se bavi
konkretnim socijalnim veš nama koje će im
pomoći da uspešnije reše sukob i da shvate
da svojim ponašanjem mogu kontrolisa
ishod konflikta.

Ciljevi: Članovi grupe će steći sledeće veš ne koje
su potrebne da se reši konflikt: upotreba
ja –govora, samokontrola, ak vno slušanje,
korišćenje socijalno prihvatljivih obrazaca i
uvažavanje principa „sada i ovde“.

Materijal: Papir
Olovke
Tabla
Kreda.

Vreme: Dva spojena školska časa, dva puta po 45
Postupak: minuta.

Napomena: Preporuka je da se ova ak vnost izvede u dva sukcesivna
susreta.

Aktivnost 1 Vreme: 7 minuta

Na početku radionice odigra se igra Obaranje ruku. Da sledeće

instrukcije: Svako sebi treba da nađe para, a zadatak je da u roku od jednog

minuta obore deset puta ruku svom paru. Strogo kontrolisa vreme.

Pitanja za diskusiju:
Da li je neko uspešno obavio zadatak?
Kako ste shva li ovaj zadatak? Kao takmičenje ili kao zadatak koji
treba složno da izvršite?
Zašto su neki pogrešno razumeli zadatu instrukciju (kao takmičenje)?
Kako emocije mogu u ca na naše viđenje problema?
Da li nas emocije mogu „zaslepe “?

C r v e n i k r s t S r b i j e 117

Aktivnost 2 Vreme: 15 minuta

Za m podse članove grupe na zajedničke zaključke sa prethodne

radionice o tome kako se manifestuju i smenjuju emocije tokom

konflikta. Bes, ljutnja i strah mogu preplavi čoveka tako da on

jednostavno ne čuje, ne vidi, ne razume šta mu se govori. Bes, ljutnja

i stah se mogu kontrolisa vežbama disanja. Podeli članove grupe u

dva ma. Kaza im da zauzmu položaj koji im odgovara, da zažmure

i sete se neke konfliktne situacije. Jednom mu se da instrukcija da

dišu plitko, iz pluća kroz nos, da s snu pesnice i napregnu mišiće.

Drugi m treba da diše duboko iz stomaka na usta, pokušavajući da

opus mišiće što više može. Dok članovi grupe dišu zatvorenih očiju,

edukator izbroji do 60 i onda zaustavlja vežbu. Posle ove vežbe članovi

grupe razmenjuju svoja iskustva.

Pitanja za diskusiju:
Kako ste se osećali tokom ove ak vnos ?
Kako su na vas u cale vežbe disanja?
Da li ste imali osećaj da kontrolišete svoje emocije?
Koja vrsta disanja je u cala da se nega vne emocije pojačaju?

Aktivnost 3: Aktivno slušanje Vreme: 15minuta

Članovi grupe se podele u parove. Svaki par dobije sledeću instrukciju

napisanu na kar ci. Instrukcije na cedulji se odnose na pravila ak vnog

slušanja:

1.) Gledaj partnera u oči dok ga slušaš;

2.) Pra njegove pokrete, mimiku, stav i govor tela;

3.) Postavljaj podpitanja kako bi proverio da li si dobro razumeo šta on

ustvari želi, npr. ponovi njegovu poslednju rečenicu i pitaj ga da

to bolje objasni.

Drugi član para dobija zadatak da svom paru ispriča nešto zanimljivo
što mu se desilo u skorije vreme. Za m parovi zamene uloge, ali tako
da onaj ko sluša namerno krši sva prethodno data pravila: ne gleda
partnera u oči, vadi nešto iz džepova, igra se mobilnim telefonom,
zeva, cupka nogom, gleda kroz prozor, itd. Ak vnost traje tri minuta,
posle čega sledi diskusija o tome kako su se osećali tokom ove vežbe.

Aktivnost 4: Vežbe za ja i ti govor Vreme: 20 minuta

Podeli kar ce za sledeću igru. Na kar ci piše:

Mama je došla sa posla i već na ulazu se saplela o tvoje cipele.

Besnim glasom je rekla: „Ti si toliko neuredan da ja to više ne mogu

da podnesem. Sve si stvari razbacao po stanu! Lenj si i aljkav! Bićeš

kažnjen! Danas nema džeparca!

118 C r v e n i k r s t S r b i j e

Ova kar ca služi kao pods caj za osmišljavanje auten čnih situacija iz
dečijeg života.
Sledeći korak je da grupa osmisli 15 različi h situacija u kojima se
javlja konflikt između dve strane, a da komunikacija započinje sa Ti
– govorom. Zapisa te situacije na kar cama i promeša ih. Članovi
grupe, podeljeni u parove nasumice izvlače kar ce, čitaju tekst, biraju
svoju ulogu i imaju par minuta da se dogovore na koji način će odigra
zadatu situaciju, pokušavajući da, svako iz svoje uloge, reše zada
konflikt. Parovi za m prezenutuju svoje kar ce i rešenja. Nakon svake
prezentacije sledi diskusija o ponuđenom rešenju.

Na kraju, edukator bi trebalo da objasni da ukoliko žele da ublaže
konflikt, ne vređaju drugu stranu u sukobu i nikada ne počinju
rečenicu sa „Ti si... , nego da pokušaju da izlože svoje potrebe i jasna
očekivanja od druge strane, tako što će izgovori rečenicu u prvom
licu, npr. mama je mogla da reaguje i na sledeći način: „Ja sam danas
umorna i mnogo bi mi pomogao kada bi svoje stvari odložio u svoju
sobu. Svaki član grupe treba „Ti govor koji je dobio na kar ci da
prevede u „Ja govor .

Aktivnost 5: Budi kulturan i fin Vreme: 10 minuta

Sledeći savet koji članovi grupe treba da usvoje je veoma jednostavan,

a to je da se u konfliktu bude kulturan i fin. Vežba je jednostavna.

Članovima grupe se daju kar ce sa sledećim sadržajem:

Radni list 22.

1. Daj so! _________________________________________________
2. Miči se sa mog mesta! ____________________________________
3. Umukni! ________________________________________________
4. Kevo, ne davi! ___________________________________________
5. Marš iz moje sobe! _______________________________________
6. Ej, bre, ne diraj mi stvari! __________________________________

Članovi grupe treba da ovakav vid izražavanja pretvore u socijalno
prihvatljiviji. Podeljeni u parove, svaku ponuđenu rečenicu treba da
„prevedu u rečenice koje nisu uvredljive već otvaraju mogućnost za
dobru komunikaciju i uspešno rešenje sukoba.

C r v e n i k r s t S r b i j e 119

Aktivnost 6: Budi prisutan sada i ovde
Vreme: 15 minuta
Pokrenite sledeću temu za razgovor, pitanjem šta je to zvocanje i ko
nam najčešće zvoca. Za m sledi vežba čiji je zadatak da svi zajedno
osmisle najduže zvocanje na svetu, za Ginisovu knjigu rekorda. Papir
ide u krug i svako dodaje svoju zamerku na već postojeću pridiku.

Pitanja za diskusiju:
Ko vam najčešće drži pridike?
Kakve reakcije izaziva ta vrsta komunikacije?
Kako stavi do znanja suprotnoj strani da je preterala u kri kama, a
da ipak pokažemo da uvažavamo njena osećanja i mišljenje?
Koja se osećanja kriju iza ovakvog vida ponašanja?
Na kraju dajte prak čan savet: „Drži se problema, ne proširuj temu,
budi prisutan sada i ovde.

Ideje za dalji rad:

Narodne mudrosti Vreme: 15 minuta

Članovima grupe predložite da sakupe poslovice koje nam mogu

pomoći u rešavanju konflikta. Prokomentarisa poslovice i uporedi

ih sa pravilima koje smo naučili na prethodnoj radionici. Osmisli nova

pravila. Izmisli situacije koje ih ilustruju. Proigra izmišljene situacije.

120 C r v e n i k r s t S r b i j e

kako odoleti pritisku grupe

Oblast: Konflik u vršnjačkoj grupi.

Uzrast učesnika: 12-14 godina.

O čemu se radi: Svaki član grupe će bi u situaciji odlučivanja
između dve jasne alterna ve koje su
ponuđene u zamišljenoj situaciji pri ska grupe
vršnjaka i razmatraće koje su posledice takve
odluke.

Ciljevi: Članovi grupe će ojača samopouzdanje dece
kako bi se oduprli pri sku vršnjaka ili grupe
i usvoji stav da je svako odgovoran za svoje
ponašanje i da treba da preuzme odgovornost
za svoje postupke.

Materijal: Kar ce sa zamišljenim situacijama.

Vreme: 45 minuta

Postupak:

Aktivnost 1 Vreme: 20 minuta

Na početku radionice, izabra jednu od ponuđenih situacija na

kar cama koju će grupa zajedno sa edukatorom razradi . Pročita se

kar ca i pita se jedan od članova grupe šta bi on uradio. Odgovor

može bi i pozi van i nega van. Za m pita sledećeg člana grupe da

navede jednu posledicu ovakve odluke i tako dok se ne izređaju svi

članovi grupe i dok priča ne dobije logičan kraj.

Posle ove demonstracije podeli preostale cedulje svim članovima

grupe i kaza im da navedu što više posledica svake odluke.

Aktivnost 2 Vreme: 25 minuta

Posle izvršenog zadatka članovi grupe se podele u move u zavisnos

od toga koju su sitaciju razrađivali. Svaki m predstavlja moguće

scenarije situacije u kojoj su se njeni članovi našli.

C r v e n i k r s t S r b i j e 121

Posle toga sledi diskusija.
Mi svaki dan donosimo razne odluke.
Neke od njih minimalno u ču na tok našega života, a neke mogu iz
korena da ga promene.
Svi zajedno ćemo da izeberemo priču koja vas je najviše inspirisala na
dalje razmišljanje.
Analiziraćemo posledicu po posledicu i analizira ko se sve tu upliće i
ko sve snosi odgovornost za dalji tok događaja, koliku i kakvu.

Pitanja za diskusiju:
Čija je veća odgovornost, onoga koji je pristao na određeni vid
društveno neprihvatljivog ponašanja ili onoga (pojedinca, grupe)
koji ga je na to nagovorio?
A odgovornost škole, roditelja, društva?
Zašto pristajemo da nešto uradimo pod pri skom drugih?
Kako se odupre pri sku?
Kako reći ne, a da ostanemo u toj grupi ukoliko nam je
do te grupe stalo?
Da li je to moguće?
Hajde da provežbamo svih sedam sitacija na konstruk van način.

Radni list 23.

Kartice sa primerima za konfliktne situacije

1. Izašao si u šetnju sa društvom. O šli ste iza škole i većina je
zapalila cigarete. Ponudili su i tebe. Šta ćeš uradi ?

2. Zabavljaš se sa dečkom već šest meseci. On te nagovara da
stupite u in mne odnose. Šta ćeš odluči ?

3. Roditelji su dozvolili da tvoj najbolji drug prespava kod tebe. Čim su
oni zaspali, drug te nagovara da se iskradete i odete u grad. Šta ćeš
učini ?

4. Roditelji su otputovali. Ceo vikend si sam. Ključevi od auta su
na dohvat ruke. Šta ćeš učini ?

5. Tvoj brat i ste sami u stanu i gledate TV. On te nagovara da
pijete pivo. Da li ćeš prista ?

6. Nekoliko učenika te nagovara da pobegneš sa njima sa časa. Šta
ćeš učini ?

7. Svi maltre raju najslabijeg učenika u odeljenju. Šta ćeš učini ?

122 C r v e n i k r s t S r b i j e

Ideje za dalji rad

Partnersko crtanje Vreme: 10 minuta

Članovi grupe sede u parovima, leđima okrenu jedni drugima.

Jedan partner dobije neki jednostavan crtež (riba, sunce, cvet, kuća,

mesec, zvezda) a drugi prazan list papira i flomaster. Partner sa

crtežom opisuje detaljno šta vidi na crtežu (ali ne imenuje predmete)

tako da onaj koji crta to može što vernije da reprodukuje na papiru.

Posle se uloge promene a sve crteže posle okači na zid. Dok traje

gledanje izložbe, porazgovara o tome šta je bilo teško, lako, zabavno,

frustrirajuće kod ovakvog crtanja.

Vrba na vetru Vreme: 10 minuta

Ova igra služi za jačanje međusobnog povrenje izmedju članova

grupe. Grupa od pet do šest učesnika formira zbijeni krug u čijem se

centru nalazi jedan član grupe. Oni ga prvo masiraju po leđima dok

se on polako prepušta laganom njihanju napred-nazad, svesno gubeći

ravnotežu zatvorenih očiju, prepuštajući se osloncu koji mu pruža

grupa svojim rukama. Svi prođu kroz sitaciju prepuštanja i oslanjanja

na grupu.

Pitanja za diskusiju:
Da li vam je bilo teško da se prepus te grupi?
A da zatvorite oči?
Kako ste se osećali kada je neko zavisio od vaše saradnje sa ostalim
članovima grupe?
Navedite neke sitacije (profesije, sportove i slično) kada je presudno
poverenje i saradnja među članovima grupe?

Formiranje tima Vreme: 20 minuta

Unutar grupe formira svoj hirurški, speleološki, pilotski, brodski,

detek vski m… Podeli uloge i napisa ko je za šta odgovoran.

Simulira neku situaciju.

C r v e n i k r s t S r b i j e 123







U

Pojam diskriminacija po če iz la nskog jezika i znači odvajanje,
pravljenje razlika. Kada se radi o socijalnim odnosima,
diskriminacija se najčešće definiše kao namerno ili nenamerno
nega vno ponašanje ili mišljenje o određenoj grupi ili pojednicima
zbog njihove rasne, nacionalne, uzrasne, rodne ili verske
pripadnos i slično.

Često se može vide da se mi prema onome što je drugačije i
nepoznato odnosimo kao prema nečemu neobičnom, čudnom
pa čak i pogrešnom, samo zbog toga što smatramo da je jedino
ispravno ono što je nama poznato i na šta smo navikli. Kada ono
što je drugačije označimo kao pogrešno samo zbog toga što je
nama nepoznato, mi govorimo o predrasudama. Predrasude su
zaključivanja na osnovu polu-znanja ili nedovoljno informacija o
onima koji se razlikuju od nas. Predrasude su vrsta stavova koje se
logički ne mogu opravda ali, bez obzira na to, one opstaju i teško
ih je iskoreni . Zašto je to tako? Predrasude nam pomažu da se
lakše snađemo u realnos ; naime, svet oko nas je i ogroman i
složen pa je teško ima promišljen stav o svemu i svakome. Putem
socijalizacije dobijamo već gotove tvrdnje i stavove o onome što
nam je nepoznato i ponekad usvajamo te stavove bez prethodne
kri čke provere, bez razmišljanja. Kada se radi o nega vnom
određenju, stavovi su nabijeni i nega vnim emocijama poput
straha, omalovažavanja, osude, ili neprijateljstva. Ponašanje
koje iz toga proizilazi takođe je nega vno, nefleksibilno,
kruto. Ne samo da nam to otežava realno sagledavanje
nego uz to rađa i potrebu da se branimo me što ćemo o
svima onima koji su od nas drugačiji misli loše i negira
im pravo na različitost. Predrasude direktno vode do
diskriminacije. Diskriminacija je predrasuda „u akciji .

Diskriminacija često može da vodi ka nasilju.
Diskriminacija ima različite oblike a najčešći su:
ksenofobija, rasizam, an semi zam, romafobija,
diskriminacija hendikepiranih, uzrasna, rodna i
verska diskriminacija.
Ksenofobija – strah od stranaca.
Rasizam – nega van odnos prema
ljudima koji pripadaju drugoj rasi.
An semi zam – nega van odnos
prema Jevrejima.
Romafobija – strah od Roma.
Diskriminacija hendikepiranih
– nega van odnos prema

C r v e n i k r s t S r b i j e 127

ljudima koji imaju neki telesni ili mentalni problem.
Uzrasna diskriminacija – nega van odnos prema ljudima
određenog uzrasta, npr. prema mladima ili starima.
Rodna diskriminacija – nega van odnos prema jednom od polova,
u praksi najčešće prema ženama.
Verska diskriminacija – nega van odnos prema ljudima koji
ispovedaju drugu veru.

Stereo p, u izvornom značenju, pojam je koji se odnosio na tvrdi
o sak u štamparskoj tehnici tj. na o sak sa nepokretnim slogom. Po toj
analogiji, u socijalnom značenju stereo p je svaki kru , nepromenljiv,
shematski i uprošćen odnos prema nekome ili nečemu. Socijalni
stereo p znači da pripadnike neke grupe vidimo uprošćeno, kao da su
svi pripadnici te grupe ljudi sa is m osobinama. Znači, radi se o veoma
pojednostavljenoj predstavi o drugima, koja je obično udružena sa
predrasudama, što stvara nerealnu socijalnu percepciju. Inače, izraz je
nastao između dva svetska rata u XX veku, uporedo sa razvojem rasnih,
etničkih i socijalnih netrpeljivos . Tipični primeri za stereo pe, tj.
uprošćena gledanja su: Ško su cicije; trgovci su proračuna i perfidni;

mladi su lenji; Rusi su pijanice; plavuše su glupe; severni narodi retko
ispoljavaju emocije, itd. Stereo pi opstaju kroz vaspitanje u porodici,
školi i sadržaje koje plasiraju mediji. Nega vni stereo pi najčešće

nastaju zbog potrebe da pojačamo osećaj vrednos vlas te grupe
kroz potcenjivanje drugih. Osim nega vnih, postoje i tzv. pozi vni
stereo pi, npr. Englezi su duhovi , Nemci su vredni, Italijani su

talentovani dizajneri itd.

S gma je, u najširem smislu, ožiljak, žig, oznaka nečega
što se vrednosno smatra nepoželjnim, po analogiji sa

oznakama koje su nosili robovi u an čkom društvu. U
ranijim društvima, s gma je značila i žigosanje ljudi koji
su počinili neko sramno delo poput krađe, prevare,
laži i slično. Danas se pojmom s gma zacija najčešće
označava nega van odnos prema ljudima koji
imaju neki telesni ili mentalni nedostatak ili
pak pripadaju drugačijem kulturnom miljeu,
pa se na takve ljude gleda kao na opasne,
preteće, štetne po društvo i izražava se
kroz odbojnost, neprihvatanje i pokušaj
socijalnog izopštenja.

Ima li načina da se pro v
predrasuda, stereo pa,
s gma tzacije i diskriminacije
izborimo? Da, iako je jasno

128 C r v e n i k r s t S r b i j e

da to nije lak zadatak. Dobro je da pokušamo. Čak i ako nam se
nekada učini da su naši pokušaji osuđeni na neuspeh, dobro je
da pokušamo ponovo. Zašto je to važno? Mladi volonteri Crvenog
krsta ovako odgovaraju na to pitanje:

„Ako ni zbog čega drugog, onda bar zbog toga da ne budete
deo mase kojom se lako manipuliše. Sistematsko informisanje o
neopravdanos predrasuda je jedan od uspešnih načina borbe. I
jedan od načina koji zahteva maksimalno angažovanje volontera
Crvenog krsta. Naime, visok stepen nezainteresovanos najizraženiji
je upravo kod onih tvrdoglavih pojedinaca koji poseduju najviše
predrasuda. Neposredni kontakt sa grupama prema kojima postoje
predrasude može mnogo pomoći. Među m, ovaj način zahteva
i veliku opreznost, jer može bi mač sa dve oštrice. Pri ovome
treba bi dosta pažljiv, oprezan, spreman na sve i nikako ovako
nešto radi nasumice ili po svaku cenu. Vaspitavanje je još jedan
od metoda koji se preporučuju u borbi pro v predrasuda jer
deca veruju svojim roditeljima, i što nauče u kući nose sa sobom
i van kruga porodice. Bez obzira koji način odaberete, ipak je
najbolje krenu od sebe, jer samo ako ste zadovoljni sobom,
imaćete dovoljno razumevanja i za druge. Prema tome, radite na
sopstvenom usavršavanju.

„Velika većina ljudi misli da misli dok ustvari samo
barata predrasudama.“

Vilijam Džejms

„Predrasude je, kao što je dobro poznato,
najteže iskoreni iz srca čija zemlja nikada
nije rastrešena ili oplođena obrazovanjem;
one rastu tamo, snažne kao korov među
stenama.“

Šarlota Bronte

C r v e n i k r s t S r b i j e 129

Nije lako biti različit

Oblast: Diskriminacija i s gma zacija.

Uzrast učesnika: 7-8 godina.

O čemu se radi: Igra i diskusija koja sledi pomoći će učesnicima
da postanu svesni problema diskriminacije i
s gma zacije.

Ciljevi: Upoznavanje sa iskustvom i pojmom
diskriminacije i s gma zacije.

Materijal: Hamer, flomasteri.

Vreme: 45 minuta (eventualno 60 minuta).

Postupak:

Aktivnost 1 Vreme: 10 minuta

Svi članovi grupe stanu u krug, zbiju se i naprave čvrst obruč. Edukator

nasumice odredi jednog člana koji stoji sam izvan kruga i pokušava da

krug probije i uđe u njega. Nakon nekoliko pokušaja, edukator uzvikuje

„puštaj“ i dete koje je ušlo u krug određuje narednog „autsajdera“.

Ovo se ponavlja nekoliko puta.

Pitanja za diskusiju:

Kako ste se osećali dok ste bili deo kruga?

Kako ste se osećali kao autsajder?

Aktivnost 2 Vreme: 25 minuta

Edukator kroz priču koju čita približava deci pojam – diskriminacija.

Priča: „U prvom razredu osnovne škole sam imala jednu drugaricu

koja je imala višak kilograma. Svi iz razreda su joj se češto podsmevali

i zvali je Buca, Debela, Gica Prasica itd. Izbegavali smo da se družimo

sa njom. Na odmorima je uvek bila sama, nije bila pozivana na

rođendane i često je sama plakala u školi. Na kraju prvog razreda su je

roditelji ispisali iz naše škole“.

130 C r v e n i k r s t S r b i j e

Pitanja za diskusiju:
Šta mislite, kako se ona osećala?
Kako je to u calo na nju, kako se ona ponašala?
Zašto su je ostali izbegavali?
Da ste se vi nalazili na njenom mestu, šta biste mislili, kako biste se
osećali i šta biste radili?

Nakon diskusije, uvodi se pojam diskriminacije, tako što se deci objasni
da se, na primer, ovo što je ova devojčica iz priče doživela, zove
diskriminacija. Da je to nega vno ponašanje ili mišljenje prema nekoj
osobi ili grupi osoba zbog neke njihove različitos .

Edukator ispriča deci svoje sećanje na diskriminaciju koju je doživeo od
strane drugih ljudi ili na slučaj diskriminacije druge osobe u situaciji u
kojoj je bio svedok.

Edukator dalje usmerava diskusiju:
• Šta mislite, zbog kojih još različitos ljudi mogu bi diskriminisani

(boja kože, visina, izgled, socijalni status, kultura, hendikepiranost,
ometenost u razvoju....)
• U čemu bi se sve moglo ogleda diskrimina vno ponašanje prema
gore navedenim grupacijama - pita decu i razvi priču.
Dok se vodi diskusija, edukator na hameru nacrta krug u kome ispiše
reč diskriminacija, a potom oko tog kruga ispisuje zrakasto njena
značenja (ponašanja) navedena u diskusiji.

AKTIVNOST 3 Vreme: 10 minuta

Svi sednu u krug a edukator daje instrukciju da svako predstavi osobu

koja sedi sa njegove desne strane, i to tako što se prvo izgovori njeno

ime a potom se navedi neku osobinu koja se toj osobi dopada kod

nje ili na njoj. Npr. „Ovo je Jovana, kod nje mi se sviđa što je uvek

nasmejana“; „Ovo je Uroš, kod njega mi se sviđa što ume lepo da crta“.

C r v e n i k r s t S r b i j e 131

odelo ne čini čoveka

Oblast: Diskriminacija i s gma zacija.

Uzrast učesnika: 7-8 godina.

O čemu se radi: Radionica se bavi pitanjem i diskriminacije i
načina formiranja prvog u ska.

Ciljevi: Sagledavanje razlika među ljudima bez
donošenja vrednosnih procena, razvijanje
Materijal: sves o neophodnos reagovanja na
Vreme: diskriminaciju.

Beli papiri, flomasteri, dve knjige za decu
slične veličine, uvijene u šareni i beli papir.

45 minuta (eventualno 60 minuta).

Postupak:

AKTIVNOST 1 Vreme: 10 minuta

Dve knjige za decu, slične veličine, koje sadrže puno lepih ilustracija

uvijte, jednu u beli papir a drugu u atrak vni šareni papir. Pokažite

deci obe knjige i pitajte ih koju bi izabrali na osnovu spoljašnjeg izgleda

(pretpostavka je da će izabra onu koja je uvijena u šareni papir).

Nakon izbora, otpakujte i otvorite obe knjige i pitajte ih koju bi sada birali.

Pitanja za diskusiju:
Da li ste na osnovu omota, korica birali baš tu knjigu koju ste
izabrali?
Da li vam korice knjige govore bilo šta o njenoj sadržini (objasnite)?
Da li i o ljudima češto sudimo na osnovu prvog u ska o njihovom
izgledu, na osnovu pogrešnih informacija ili neznanja?
Zbog čega to nije dobro?
Šta možemo da uradimo da bismo pravilno procenili neku osobu?
Zaključi da odelo ne čini čoveka i da smo skloniji da nekoga
pogrešno procenjujemo onda kada nemamo mnogo informacija o
njemu ili imamo pogrešne informacije.

132 C r v e n i k r s t S r b i j e

AKTIVNOST 2 Vreme: 35 minuta

Edukator grupu podeli na dva dela i svaka grupa na većem papiru piše

svoje ideje o tome kako možemo bolje upozna nekoga o kome malo

znamo. Važno je da se jednoj grupi obezbede značajno bolji uslovi

rada nego drugoj, npr. udobne stolice, sedenje za stolom, mnoštvo

flomastera i materijala za rad, dok se druga grupa premešta u ugao

sobe, na pod bez stolica sa nedovoljno flomastera i materijala za

rad. Edukator treba da je upadljivo naklonjen privilegovanoj grupi

(šali se, interesuje se za njihov rad, facili ra, a diskriminisanu grupu

ignoriše). Istovremeno mora i da posmatra interakciju između i unutar

grupa, grupnu koheziju i kako diskriminisani izlaze na kraj sa svojom

oskudicom.

Obe grupe prezentuju svoj rad (na plakatu) i otvara se diskusija:

• Kako se osećala jedna, a kako druga grupa tokom izvođenja

zadatka?

Otkriva se pravi cilj igre i razvija se diskusija dalje:

• Da li su povlašćeni prime li da je druga grupa bila u oskudici?

• Kakva je bila kohezija u grupama (obično je bolje u

diskriminisanoj grupi)?

• Da li se diskriminisana grupa pobunila (proradi reakcije ili

odsustvo reakcija diskriminisane grupe i strategije koje je ova grupa

koris la da se izbori za svoja prava).

• Posebno naglasi da je grupa trebalo da se pobuni, iznese

svoje zamerke, ako to nije učinila.

Zaključi da na diskriminaciju treba reagova i bori se za ostvarivanje

i poštovanje sopstvenih prava. Ako se problem ne saopš i ne skrene

pažnja na njega, drugi (posebno ako su u povlašćenoj poziciji) ne mogu

zna zbog čega se neko loše oseća ili šta želi u datom trenutku.

AKTIVNOST 3 Vreme: 15 minuta

Podeli grupu na parove i da instrukciju da jedan drugome kažu

nešto o sebi što nije tako lako uočljivo na prvi pogled. Svako predstavi

svog para tako što izgovori njegovo ime i informaciju koju je dobio o

njemu.

C r v e n i k r s t S r b i j e 133

pronađi gde pripadaš

Oblast: Manjine; predrasude; diskriminacija.

Uzrast učesnika: 8-11 i 12-14 godina

O čemu se radi: Uvodna igra i diskusija koja iz nje sledi pomoći
će učesnicima da postanu svesni problema
manjina i diskriminacije.

Ciljevi: Članovi grupe će usvoji pojmove
diskriminacije i predrasuda i razviće veš nu
empa je.

Materijal: S keri ili samolepivi papirići u različi m
bojama (jednak broj crvenih, zelenih i žu h i
jedan plavi papirić)

Vreme: 30 minuta

Postupak:

Pripremi samolepive papiriće u boji (crvene, zelene i žute i jedan
papirić plave boje). Dok članovi grupe drže oči zatvorene, svakome
zalepi po jedan papirić na čelo. Kada otvore oči, svako vidi koju boju
su ostali članovi grupe dobili, ali svoju ne vidi. Uz pomoć reakcija
drugih, bez reči, svi treba da se grupišu prema bojama za koje misle da
su na njihovom čelu. Nije dozvoljeno da se na bilo koji konkretan način
pokazuje ko je koja boja. Član grupe koji bude imao plavi papirić neće
bi pozvan da se pridruži ni jednoj grupi. Ili hoće?

Pitanja za diskusiju:
Da li vam se dopala ova igra?
Kako ste se osećali kada ste prvi put shva li da imate istu boju kao
neko drugi?
Kako ste se osećali kada vas je neko pozvao da se pridružite njegovoj grupi?
Kako ste se osećali kada su vas izgurali iz grupe?
Šta mislite kako se osećala osoba sa plavim papirićem koja nije
pripadala ni jednoj od grupa?
Šta mislite zašto ljudi formiraju grupe? Da li je to zbog toga što žele
da budu sa sebi sličnima? Zato što žele da se osećaju sigurnije? Koji
su drugi razlozi?

134 C r v e n i k r s t S r b i j e

Da li u našem društvu u realnos postoje osobe koje „imaju“ plavi
papirić? Ko su ljudi?

Napomena: Edukator bi trebalo da pažljivo odabere kojem članu
grupe će zalepi plavi papirić; najbolje je da to bude onaj
za koga proceni da lakše podnosi frustraciju, ali svakako bi
trebalo da to učini na diskretan način tako da grupa misli
da je izbor slučajan.

Ideje za dalji rad:

Vaga sviđanja Vreme: 10 minuta

Kredom izvući liniju kojom će se prostor u kojem se radionica odvija

podeli na dva dela. Edukator izvikuje različite parove suprotnos a

članovi grupe se opredeljuju na jednu od dve strane. Npr: crveno-

plavo, fudbal-balet, automobilčići-lutke, sladoled od čokolade-voćni

sladoled, plivanje-skijanje, rok muzika-tehno, itd. Oni koji ne mogu da

se opredele staće u sredinu. Igra je dinamična.

Pitanja za diskusiju:
Kako ste se osećali kada ste bili na strani većine?
Kako ste se osećali kada ste bili manjina?
Da li vam se nekada dogodilo da su drugi na vas gledali kao na nekog
potpuno različitog? Kako ste se tada osećali?

Zajedničko drvo Vreme: 15 minuta

Iseći papire u obliku lišća. Na zidu nacrta drvo ili ga napravi od papira.

Članovi grupe šetaju po prostoru i međusobno uspostavljaju kontakt

očima. Kada edukator kaže: „Stop! svi stanu sa osobom sa kojom se

tog trenutka gledaju. Oni su sada par. Kroz trominutni razgovor treba

da pronađu tri stvari ili osobine koje su im zajedničke i tri po kojima se

razlikuju: šta vole, čega se plaše, šta žele itd. Zajedničke osobine treba

da zapišu na jedan list, potpišu se i zalepe list na drvo. Za m se sve

ponavlja sa drugim parovima dok drvo ne dobije lisnatu krošnju.

Pitanja za diskusiju:
Da li je bilo lako pronaći osobine ili sklonos po kojima smo slični sa
drugima?
Da li je od toga bilo lakše ili teže pronaći osobine ili sklonos po
kojima se razlikujemo?
Da li je jednostavnije druži se sa onima sa kojima smo slični? Ili je
uzbudljivije ukoliko se razlikujemo?
Sa kojim osobinama se ljudi rađaju?
Koje osobine se mogu promeni tokom života?

C r v e n i k r s t S r b i j e 135

prvi utisak

Oblast: Stereo pi; predrasude; manjine.

Uzrast učesnika: 8-11 i 12-14 godina.

O čemu se radi: Ova radionica bavi se pitanjem načina
formiranja prvog u ska o drugima i stereo pa.

Ciljevi: Nakon ove radionice članovi grupe će shva
Materijal: na koji način prethodna iskustva u ču na
Vreme: formiranje prvog u ska o nepozna ma;
Razume se način na koji u sci koje imamo o
drugima u ču na naše ponašanje.

Fotografije različi h ljudi (iz magazina)
Papiri
Lepak
Olovke.

45 minuta.

Postupak:

Iz ilustrovanih magazina unapred odabra i iseći fotografije osoba
koje izgledaju obično, zanimljivo, čudno, neobično, drugačije. Svaku
fotografiju zalepi na gornji deo posebnog papira tako da ispod ostane
dovoljno prostora za pisanje.

Napomena: Pre nego što se otpočne ova ak vnost, edukator bi
trebalo da proveri da li su svi članovi grupe dobro
razumeli uputstva oko presavijanja papira. Papiri treba
da se brzo kreću po krugu tako da članovi grupe nemaju
previše vremena za racionalizacije već da zbilja upisuju
prve u ske. Ne treba bira fotografije pozna h i slavnih
ljudi, već nepoznata lica različi h uzrasta, kulturne
pripadnos , sposobnos i slično.

Članovi grupe sede u krugu. Edukator daje, jednu po jednu, fotografiju
zalepljenu na papir. Svako treba da pogleda lice sa fotografije i
upiše svoj u sak o toj osobi, npr. da li izgleda druželjubivo, marljivo,

136 C r v e n i k r s t S r b i j e

agresivno, ekscentrično, inteligentno, samopouzdano, srdačno,
neprijatno, ambiciozno, preduzimljivo, nezanimljivo, komunika vno,
hladno, poverljivo, uredno, sumnjičavo ili slično. Kada član grupe završi
pisanje, papir presavije tako da prekrije ono što je pisao (kao kada
se pravi lepeza od papira) i prosleđuje ga onome ko sedi sa njegove
desne strane a uzme papir od onoga ko sedi sa njegove leve strane.
Za m svoj u sak zapiše o licu sa sledeće fotografije i tako redom, dok
svako ne upiše svoj u sak o svim licima sa fotografija.
Na kraju, članovi grupe razmotaju papire i čitaju šta je napisano.

Pitanja za diskusiju:
Šta ste naučili iz ove ak vnos ?
Da li su vaši odgovori bili uglavnom slični ili uglavnom različi od
odgovora koje su dali drugi članovi grupe?
Da li su vas iznenadili u sci koje su drugi zapisali?
Na osnovu čega ste zasnivali svoje u ske o ljudima sa fotografija
(izraz lica, s l odevanja, telesni stav)?
Da li su vas ljudi sa fotografija podse li na nekoga koga poznajete?
Ukoliko jesu, da li je vaše mišljenje o njima u calo da na sličan način
procenite i ove nepoznate ljude sa fotografija?
Da li vam se nekada dogodilo da vas je prvi u sak o nekome
prevario?
Šta je bila posledica pogrešnog prvog u ska?
Šta mislite kakav prvi u sak vi ostavljate na druge?
Da li je ova ak vnost otkrila nešto o nama samima?

Edukator na kraju sumira da prvi u sak o drugima gradimo kroz
mešavinu vlas h prethodnih iskustava sa drugima, naših opažaja,
osećanja, procene i predviđanja o tome kako će se drugi ponaša
prema nama. Većina ljudi pokušava da razume i tačno proceni druge
ali niko nije uvek u pravu pa se greške dešavaju.
O osobi koju prvi put srećemo – ne znamo ništa. Ali, ako kod nje
prime mo nešto što nas podseća na nekoga koga već poznajemo,
mi ćemo osobi koju prvi put vidimo pripisa i druge osobine koje
pripadaju onome na koga nas podseća. Nekada i nismo svesni
postojanja h povezanos . Po boji kose i izrazu lica, npr. prepoznajemo
da je neka osoba stara. Ako imamo pozi vna iskustva sa starim ljudima
– blagi, strpljivi, dobrodušni, i o nepoznatoj staroj osobi zaključićemo
da je ista takva. U tom slučaju, naše ponašanje prema ovoj nepoznatoj
osobi biće blagonaklono. Među m, na sličan način, uopštavanjem,
donosimo i nega vne zaključke o drugima. Kakvo će naše ponašanje
tada bi ?
Ovakva uopštavanja, često, nisu ništa drugo do stereo pi. Stereo pi
su zaključivanja o drugima na osnovu nedovoljno podataka. Takva
zaključivanja mogu doves do grešaka i netačnih procena.

C r v e n i k r s t S r b i j e 137

Ideje za dalji rad

Bliže-dalje Vreme: 10 minuta

Članovi grupe se nalaze na različi m mes ma u prostoriji. Svako u

šini bira nekog ko će bi njegova osoba A i nekog ko će bi njegova

osoba B. Nema nekog naročitog kriterijuma na osnovu koga se bira

osoba – izbor zavisi od onog koji bira. Kada su svi napravili svoj izbor,

reći im da se približe što bliže njihovoj osobi A, istovremeno se trudeći

da budu što dalje od osobe B. Članovi grupe se kreću brzo, ali bez

guranja. Posle nekoliko minuta zaustavljaju se, preokreću proces, tako

da sada pokušavaju da budu što bliži osobi B, a dalje od A. Ova igra je

dinamična i pods če veselu atmosferu u grupi.

138 C r v e n i k r s t S r b i j e

Oblast: drugačiji
Uzrast učesnika:
Diskriminacija i s gma zacija ljudi sa
problemima u razvoju.

8-11 i 12-14 godina.

O čemu se radi: U ovoj radionici članovi grupe će
Cilj: analizira sadržaj dnevne i ilustrovane
štampe kako bi otkrili u kojoj meri
se bave ljudima sa problemima u
razvoju.

Poveća senzibilitet članova grupe
prema osobama sa hendikepom.

Materijal: Dnevna i ilustrovana štampa
Makaze.

Vreme: 45 minuta

Postupak:

Članovi grupe podeli u male grupe. Svaka mala grupa dobije više
različi h novina i magazina. Zadatak je da pokušaju da u njima
pronađu slike ili tekstove koji govore o osobama sa hendikepom.
Objasni članovima grupe da su dnevne novine i nedeljni magazini
namenjeni tzv. prosečnom čoveku. Procena je da u našoj zemlji (slično
kao i u drugim zemljama) živi čak oko 10 % ljudi koji imaju neku vrstu
hendikepa.

Pitanja za diskusiju:
Da li su osobe sa hendikepom zbilja deo pičnog dnevnog života koji
se opisuje u novinama?
Da li postoje reklame u kojima se pojavljuju osobe sa hendikepom?
Da li u delu novina koji se bavi ponudama za posao postoje oglasi na
koje bi mogli da se jave osobe sa invaliditetom?
Ukoliko bismo posmatrali sadržaj novina kao stranci, šta bismo
zaključili o tome kako izgledaju pični predstavnici našeg društva
danas?

C r v e n i k r s t S r b i j e 139

Da li bismo na osnovu sadržaja novina mogli da zaključimo da u našem
društvu postoji 10 % osoba sa hendikepom?
Šta mislite koji su razlozi zbog kojih je ova kategorija ljudi manje/više
prisutna u sadržaju dnevnih novina?

Ideje za dalji rad:

Gost u radionici Vreme: 30 minuta

Pozva u goste osobu koja živi sa određenim hendikepom. Takav gost

može ispriča o poteškoćama sa kojima se susreće u svakodnevnom

životu, lekcijama koje je morao da nauči i posebnim pravima koja ima.

Naglasi činjenicu da su osobe sa hendikepom pre svega ljudi, a tek

potom osobe sa invaliditetom.

Druga ruka Vreme: 10 minuta

Svaki član grupe treba da na papiru napiše svoje ime. Posle toga, treba

da se potpiše drugom rukom (dešnjaci levom, levoruki desnom).

Pitanja za diskusiju:
Da li je bilo teško, iznenađujuće, zbunjujuće, zabavno potpisa se
drugom rukom?
Da li bismo vežbanjem mogli da usavršimo pisanje drugom rukom?
Ako se učesnicima svidela ova ak vnost, možete je nastavi tako što
će svako, rukom koju obično ne koris za pisanje, nacrta sebe i na
znak sad pokaza ostalima. Napravite izložbu od ovih crteža.

Crtanje zatvorenim očima Vreme: 10 minuta

Članovi grupe stavljaju maramu ili neki povez preko očiju, sede za

stolom i ispred sebe imaju papir i flomaster. Svako za sebe treba da

na svom papiru nacrta ribu, okean i čamac. Kada misle da su završili

sa crtanjem, reći im da dodaju još jednu stvar, npr. osmeh na licu ribe,

sidro koje visi iz čamca, ribara ili slično. Naravno, budući da su oči

povezane, biće mnogo smešnih grešaka na ovim crtežima. Na kraju,

napravi izložbu.

Pitanja za diskusiju:
Da li je bilo teško, zabavno, čudno crta sa povezom preko očiju?
Kako bismo se snalazili u različi m životnim situacijama kada ne bi
mogli da vidimo?
Šta mislite, sa kojim teškoćama se suočavaju osobe sa oštećenjem
vida?

140 C r v e n i k r s t S r b i j e

reči mogu da zabole

Oblast: Tolerancija, diskriminacija, manjine.

Uzrast učesnika: 8-11 i 12-14 godina

O čemu se radi: Svaki čovek ima pravo na slobodu
govora, ali je ta sloboda ograničena
ukoliko ugrožava slobodu i prava drugih
ljudi. U ovoj radionici traže se odgovori
na pitanja o tome da li treba da postoje
ograničenja vezana za naše misli i
uverenja i da li uvek treba da imamo
slobodu da kažemo ono što želimo.

Cilj: Članovi grupe će razvi svest o tome
da lična sloboda ne isključuje slobodu
drugih.

Materijal: Papiri
Olovke
Makaze

Vreme: 45 minuta

Uvodna uputstva: Svaki čovek ima pravo na slobodu
Postupak: govora, ali je ta sloboda ograničena je
ukoliko ugrožava pravo i dostojanstvo
drugih ljudi. U ovoj radionici zajednički
će se traži odgovor na pitanje o tome
da li bi trebalo da postoje ograničenja
u vezi sa našim mislima i uverenjima
i da li bi uvek trebalo da imamo
slobodu da kažemo ono što želimo.

Aktivnost 1 Vreme: 20 minuta

Svi članvi grupe dobiju papire na kojima treba da napišu uvredljive reči

koje su čuli u školi. Nakon toga članovi grupe redom čitaju ono što su

zapisali, a edukator to ispisuje na tabli, rangirajući reči od zadirkivanja

do krajnje uvredljivih reči. Neka i članovi grupe pomognu u rangiranju.

Prodiskutova o tome da je moguće ove reči svrsta u različite kategorije,

npr. reči koje vređaju izgled, sposobnost, etničku pripadnost, pol, itd.

C r v e n i k r s t S r b i j e 141

Pitanja za diskusiju
Da li su neke uvredljive reči isključivo namenjene devojčicama?
Dečacima?
Koji zaključak može bi izveden o pogrdnim rečima iz ovih kategorija?
Kako objašnajvate to da neki ljudi za neke reči smatraju da su jako
uvredljive, a neki za iste reči smatraju da su tek zadirkivanje?

Aktivnost 2 Vreme: 25 minuta

Podeli članove grupe u male move; njihov zadatak je da zapišu po

nekoliko reči koje smatraju izuzetno uvredljivim. Neka jedan član iz

svakog malog ma pročita izvesnu frazu ili reč.

Pitanja za diskusiju:
Da li bi ljudima trebalo dozvoli da izgovaraju takve reči?
Šta uradi ukoliko se to dogodi?
Postupak ponovi sa svim rečima tj. frazama koje se nalaze na
spisku. Na kraju, cela grupa treba da prodiskutuje o pravima i
odgovornos ma u vezi sa korišćenjem uvredljivog rečnika.

Pitanja za diskusiju:
Da li je učitelj odgovoran i da li on treba da spreči korišćenje
uvredljivog rečnika u školi?
Da li su učenici odgovorni i da li oni treba da spreče korišćenje takvih
reči? Zašto?
Šta vi lično možete da učinite da bi se sprečio jezik mržnje u mestu u
kojem živimo?
Da li je važno da se to učini? Zbog čega?

Ideje za dalji rad

Reciklaža reči Vreme: 20 minuta

Svi članovi grupe na papirima krupnim slovima napišu nekoliko reči

koje najmanje vole da čuju od drugih osoba. Svako makazama iseče

reči koje je napisao na pojedinačna slova. Edukator sve papiriće sakupi

na gomilu i svako sada sa gomile uzima slova koja su mu potrebna da

bi sastavio reči koje bi najviše voleo da čuje.

Pitanja za diskusiju:
Da li vam se dopala ova ak vnost?
Kako se osećate kada čujete uvredljive reči?
Da li se to razlikuje od osećanja koja imate kada vam neko upu
kompliment?
Da li možete da opišete razliku između osećanja koja imate kada vi
nekome upu te uvredljive ili lepe reči?

142 C r v e n i k r s t S r b i j e

Ogledalo Vreme: 20 minuta

Da bi se članovi grupe nakon ak vnos Reciklaža reči osećali bolje,

odigra ovu igru: Svi sede u krugu. Svaki član grupe dobije flomaster i

fotokopiju lista na kojem je nacrtano ogledalo i u desnom donjem uglu

napiše svoje ime i datum. Svoj list prosledi onome koji sedi sa njegove

desne strane i uzme list osobe sa leve strane. Svako na „ogledalu

osobe čiji list sada drži u rukama upiše nešto lepo što o toj osobi misli

– zbog čega je ceni, šta mu se kod nje dopada, zbog čega je posebna

i slično. Kada završi, prosleđuje list dalje, uzima sledeći list i tako sve

do kraja kruga, dok mu se ne vra njegov list. Ovo je trenutak da se

članovima ostavi dovoljno vremena da pročitaju šta piše na njihovom

listu i da uživaju u lepim rečima koje su dobili. Napomenu im da je

radoznalost prirodna, ali da ne treba da tragaju za m ko je šta zapisao

na njihovom ogledalu.

Radni list 24.

Pitanja za diskusiju:
Kako vam se dopala ova ak vnost?
Da li ste očekivali takve reči?
Koja reč zapisana na vašem ogledalu vam se najviše dopala?
Šta vas je naviše iznenadilo?
Da li ćete sačuva svoje „ogledalo ?

C r v e n i k r s t S r b i j e 143

balkan ekspres

Oblast: Predrasude, stereo pi i tolerancija prema
različi m manjinama.

Uzrast učesnika: 12-14 godina.

O čemu se radi: Simulacija jedne životne situacije – putovanje
vozom, poslužiće kao okvir za radionicu koja
se bavi pitanjima predrasuda i tolerancije.

Ciljevi: Razvi svest o postojanju ličnih predrasuda i
stereo pa o manjinskim grupama i poveća
prag tolerancije prema njima.

Materijal: Fotokopija lista Balkan ekspres za sve učesnike
Olovke.

Vreme: 45 minuta.

Postupak:

Podeli fotokopije lista Balkan ekspres članovima grupe i objasni
im da se radi o spisku ljudi koji su potencijalni saputnici na
sedmodnevnom putovanju u vozu. Članovi grupe treba da pročitaju
spisak i da, svako za sebe, zapiše tri osobe sa spiska sa kojima bi voleo
da putuje i tri sa kojima nikako ne bi želeo da putuje.
Nakon što su svi članovi grupe napravili svoje izbore, podele se
u male grupe od po četvoro i razgovaraju o razlozima za svoje
izbore. Upoređujući svoje spiskove, četvorke sada treba da naprave
kompromis oko izbora tako da kao grupa izađu sa zajedničkim
predlogom o tri osobe sa kojima bi najviše voleli da putuju i tri sa
kojima ne bi želeli da se nađu u istom kupeu.
Svaka mala grupa će ostalima prezentova svoj izbor i obrazloži
razloge koji su ih do tog izbora doveli.

Pitanja za diskusiju
Koliko je realna situacija kojom smo se bavili u ovoj ak vnos ?
Da li ste nekada nešto slično doživeli?
Šta je najviše u calo na vaše pojedinačne izbore?

144 C r v e n i k r s t S r b i j e

Da li vam je bilo teško da u malim grupama pos gnete dogovor?
Zbog čega?
Šta je bilo najteže?
Koje stereo pe izazivaju putnici koji se nalaze u Balakan ekspresu?
Odakle po ču stereo pi? S čemo li ih putem ličnog iskustva?
Dobijamo li ih putem vaspitanja u porodici? Da li ih nameće društvo?
Mediji? Škola?
Kako biste se osećali da se nađete u situaciji da niko ne želi da bude
sa vama u istom kupeu?

Radni list 25.

B

Upravo ulaziš u voz kojim ćeš proputova celim Balkanskim
poluostrvom. Putovanje traje sedam dana. Pred tobom je spisak
potencijalnih saputnika. Koje tri osobe ćeš izabra ? A koje tri
osobe neće bi sa tobom u kupeu?

1. debeli bankar
2. penzionisana pros tutka
3. Moldavka bez pasoša koja ne govori srpski
4. Jehovin svedok
5. homoseksualac
6. dečko u invalidskim kolicima
7. slepa devojka sa psom
8. seljanka sa šest kaca sira
9. Rom upravo pušten iz zatvora
10. delinkvent pobegao od kuće
11. disk džokej koji je, izgleda, zaradio puno para na poslednjem

koncertu
12. vatreni navijač Par zana
13. mlada majka sa hiperak vnim detetom
14. skinhed
15. Kinez koji švercuje ogromne kofere garderobe
16. srpski nacionalnista
17. mlada Tahićanka
18. žestoka feministkinja

C r v e n i k r s t S r b i j e 145

probijanje kruga

Oblast: Odnosi većina-manjina; socijalni i poli čki
mehanizmi podele društva.

Uzrast učesnika: 8-11 i 12-14 godina.

O čemu se radi: Ova radionica bavi se osećanjima koje izaziva
pripadnost većini ili nekoj manjinskoj grupi.

Ciljevi: Spozna osećanja koja izaziva pripadnost
Materijal: manjini i strategije koje koris mo da bismo bili
prihvaćeni.

Papiri i olovke za učesnike koji će ima ulogu
posmatrača.

Vreme: 30 minuta.

Postupak:

Članovi grupe se podele u male move od po šest učesnika. Svaki mali
m izabere jednog člana koji će ima ulogu posmatrača i jednog koji

će bi autsajder. Ostali članovi grupe stanu u čvrst krug tako da se
međusobno dodiruju ramenima i ne ostavljaju nikakav prostor između
sebe. Autstajder se nalazi izvan kruga i njegov zadatak je da pokuša
da probije krug i uđe u njega; ostali se trude da mu to ne dozvole.
Zadatak posmatrača je da beleži koje strategije koris autsajder da
bi obavio zadatak i strategije koje koriste oni u krugu da ga u tome
spreče. Osim toga, posmatrač meri vreme i igru zaustavlja nakon
dva minuta. Ukoliko uspe da probije krug i pre isteka tog vremena,
autsajder se pridružuje krugu a neko drugi preuzima njegovu
ulogu. Ak vnost se nastavlja sve dok ima zainteresovanih za ulogu
autsajdera.

Pitanja za diskusiju:
Kako ste se osećali dok ste bili deo kruga?
Kako ste se osećali dok ste bili autsajder?

146 C r v e n i k r s t S r b i j e

Da li se razlikuju osećanja onih autsajdera koji su uspeli da probiju
krug i oni koji nisu uspeli?
Pitanja za posmatrače: Koje strategije su koris li autsajderi, a koje
ostali učesnici iz kruga?
U kojim situacijama u realnom životu ste se osećali kao autsajderi,
kada ste pokušavali da budete deo neke grupe?
Koje grupe su u našem društvu najjače? Koje grupe u našem društvu
su najslabije?
U realnom životu, ovakav krug mogu da predstavljaju privilegije,
moć, novac, posao. Koje strategije manjine koriste da bi ih zadobile?

Napomena: Trebalo bi da edukator posmatračima da posebna
uputstva, npr. da beleže šta između sebe govore oni koji
su u krugu, kojim rečima se obraćaju autsajderu, šta
autsajder govori, na koji način pokušava da uđe u krug.

Ideje za dalji rad

Isto – različito Vreme: 15 minuta
Članovi grupe stoje u širokom krugu – međusobno su udaljeni oko
metar. Redom, svi članovi grupe treba da kažu po jednu stvar o sebi ili
nekom svom iskustvu za koje misle da su jedinstveni. Ako niko u grupi
nema takvo iskustvo ili karakteris ku, član grupe se pomeri korak
napred prema centru kruga. Ako neko drugi ima isto iskustvo, član
grupe ostaje gde jeste. Igra može da se igra nekoliko krugova.

Napomena: Mnogi veruju da su njihova iskustva jedinstvena. Ova
igra ima za cilj da članovi grupe uvide koliko smo svi mi
međusobno slični i različi , i kako različitos obogaćuju
grupu.

C r v e n i k r s t S r b i j e 147

porodična drama

Oblast: Stereo pi i diskriminacija; prenošenje
predrasuda procesom socijalizacije; rešavanje
sukoba.

Uzrast učesnika: 12-14 godina.

O čemu se radi: U ovoj radionici uz pomoć tehnike igranja
uloga ispituju se pitanja stereo pa,
predrasuda, diskriminacije i načina rešavanja
sukoba.

Cilj: Članovi grupe će razume način poruke
koje dobijamo u porodici o ljudima druge
kulturalne pripadnos u ču na njihove lične
stavove.

Materijal: Fotokopije kar ca sa opisom uloga
Papiri i olovke za učenike koji će ima ulogu
posmatrača.

Vreme: 45 minuta.

Postupak:

Aktivnost 1 Vreme: 20 minuta

Objasni članovima grupe da ćete se u ovoj radionici bavi

ispi vanjem uloge koju porodica ima u prenošenju stavova o ljudima

koji su druge kulturalne i socijalne pripadnos . Za ovu ak vnost

potrebna su če ri dobrovoljca koji će bi glumci i če ri člana grupe

koji će bi specijalni posmatrači. Ostatak grupe biće publika.

Svaki specijalni posmatrač treba da pra po jednog glumca i beleži

u ske o njegovom ponašanju.

Glumci dobijaju kar ce sa opisom uloge i imaju nekoliko minuta na
raspolaganju da se upoznaju sa ulogom i pripreme za izvođenje.
Na „sceni“ se nalaze če ri stolice u polukrugu, okrenute prema publici.
Publici objasni da se radi o dnevnoj sobi jedne porodice u kojoj će
uskoro poče rasprava.
Kada glumci daju znak da su spremni, predstava može da počne.

148 C r v e n i k r s t S r b i j e

Scena traje dok glumci ne iscrpe temu, ali ne bi trebalo da traje duže
od 15 minuta.
Edukator na kraju ima zadatak da jasnim signalom označi da je scena
završena.

Aktivnost 2 Vreme: 25 minuta

Posle toga, glumci treba da kažu kako su se osećali u svojim ulogama.

Za m posmatrači, jedan po jedan, objašnjavaju svoja zapažanja o

argumen ma koje su glumci koris li da bi jedni druge ubedili u svoja

stanovišta.

Pitanja za diskusiju u kojoj svi učestvuju:
Da li su neki od argumenata koji su korišćeni u ovoj sceni slični onima
koji se koriste u realnom životu?
Da li bi bilo neke razlike da je dečko bele boje kože umesto crne?
Da li bi bilo neke razlike da je dečko doveo kući devojku umesto što
je devojka dovela dečka?

Radni list 26.

Karte sa ulogama

Ćerka
Rešila si da obznaniš svojoj porodici da imaš dečka i da je on je
crne pu .
Svoju odluku braniš tako da svima stavljaš do znanja da hoćeš
da se boriš pro v predrasuda o vezama mladih ljudi, posebno
pro v onih predrasuda o vezama među mladima koji su različitog
etničkog porekla.

Radni list 27.

Karte sa ulogama

Majka
Ti si majka ćerke koja je u snažnoj emo vnoj vezi sa mladićem crne
pu .
Ti jako voliš svoju ćerku, ali ne možeš da shva š kako može da
uradi tako nešto. Podržavaš svog supruga u svemu što on kaže. Ne
pre š ćerki, ali jasno je da se osećaš jadno zbog bola koji stvara.
Misliš da će je dečko na kraju ostavi i da će onda ona pa .

C r v e n i k r s t S r b i j e 149

Radni list 28.
Karte sa ulogama

Brat
Ti si stariji brat sestre koja je u snažnoj emo vnoj vezi sa mladićem
crne pu .
U suš ni nije te briga sa kim se tvoja sestra viđa; čak, podržavaš
slobodu ljudi da se zabavljaju sa kim god hoće. Među m, majka te
ubeđuje da će crni momak ostavi tvoju sestru i da će ona pa
zbog toga. Počinješ da brineš da je on zaista iskorišćava. Pokazuješ
svoju brigu i želiš da zaš š sestru.

Radni list 29.
Karte sa ulogama

Otac
Tvoja ćerka se zabavlja sa mladićem crne pu i ta veza je, izgleda,
sve čvršća kako vreme prolazi.
Ti si gazda u svojoj kući i nikako ne odobravaš tu vezu. Brineš šta
će ljudi reći. Ti ne misliš za sebe da si rasista, ali da se tvoja ćerka
zabavlja sa takvim mladićem?! To je za tebe nešto sasvim drugo! Ti
si strog otac i nećeš to dozvoli .

150 C r v e n i k r s t S r b i j e