Uhvacen - Harlan Coben

DVADESET DRUGO POGLAVLJE VENDI JE IZ KOLA pozvala Vokera. Poziv joj je prebacivan tri puta dok se Voker nije javio. "Gde ste?", upita ona. "U šumi." Tišina. "Ima li šta?" "Ne." "Imate li pet minuta za mene?" "Sad se vraćam u kuću u šumi. Tu je izvesni Frenk Tremont. On vodi slučaj Hejli Makvejd." To ime joj je bilo poznato. Već je izveštavala o nekoliko slučajeva koje je on vodio. Tip je posvećen poslu, umereno pametan, preterano zajedljiv. "Znam ga." "Fino. Naći ćemo se tamo." Ona prekide vezu. Odveze se do Ringvuda, parkira auto gde i drugi novinari pa priđe policajcu koji je čuvao ulaz u ograđeni prostor. Sem dohvati kameru i krenu za njom. Vendi ga zaustavi odmahnuvši rukom. Sem se zbunjeno zaustavi. Vendi reče ime policajcu i ovaj je propusti. To se nimalo ne dopade ostalim novinarima. Oni se stuštiše tražeći da i sami prođu. Vendi se ne obazre. Kad stiže do šatora, novi policajac joj reče: "Šerif Voker i istražitelj Tremont su rekli da ih ovde sačekate." Ona klimnu glavom i sede na poljsku stolicu, onakvu kakvu su njeni roditelji koristili uz fudbalski teren. Tu je bilo više desetina policijskih kola nekih obeleženih a nekih ne parkiranih na sve strane. Bilo je policajaca u uniformi, u civilnom odelu i nekoliko njih u sjajnim vetrovkama s oznakom FBI-ja. Mnogi su bili za laptopima. Iz daljine Vendi začu čegrtanje helikoptera. Na ivici šume, sama, stajala je devojčica u kojoj Vendi prepozna Patrišu Makvejd, Hejlinu mlađu sestru. Vendi se nije dugo dvoumila da li je to dobar čas ili nije. Iskoristi priliku kad ti se ukaže i tako to. Ona pođe k devojčici ubeđujući sebe kako ovde ne obezbeđuje sebi dobru

reportažu, već želi da otkrije šta se zaista dogodilo s Hejli i Denom. U glavi joj se sve više učvršćivala nova teorija. Patriša Makvejd bi mogla da joj pruži informacije koje bi tu teoriju ili podržale ili je oborile. "Zdravo", reče Vendi devojčici. Devojčica se trže. Okrenu se k Vendi. "Zdravo." "Zovem se Vendi Tajns." "Znam", reče Patriša. "Živite u varoši. Radite na televiziji." "Tako je." "Napravili ste i emisiju o čoveku kod koga je bio Hejlin telefon." "Jesam." "Mislite li da ju je on povredio?" Vendi iznenadi devojčicina neposrednost. "Ne znam." "Ako biste morali da procenite mislite li da ju je povredio?" Vendi razmisli. "Ne mislim da ju je povredio." "Zašto?" "Tako mislim. Nemam razloga da u to verujem. Kao što rekoh, zaista ne znam." Patriša klimnu glavom. "Pošteno." Vendi promisli kako sad da postupi. Da počne s nečim sitnim. "Jeste li ti i sestra bile bliske?" Tako se obično počinje svaki intervju. Kreće se sa lakim pitanjima. Sagovornik se opusti, s njim se uspostavi kontakt, navede se da uhvati ritam. No i pored vremenskog ograničenja Tremont i Voker mogu da se pojave svakog časa imala je utisak da je to pogrešan pristup. Ova devojčica je već otvorena s njom. Mogla bi i sama da pokuša tako. "Je li ti sestra ikad pominjala Dena Mersera?" "To me je i policija pitala." "I?" "Ne, Hejli ga nikad nije pomenula." "Je li Hejli imala dečka?" "I to me je pitala policija", reče Patriša. "Prvog dana njenog nestanka. Istražitelj Tremont otad mora da me je to pitao milion puta. Kao da nešto krijem." "Kriješ li?" "Ne." "I je li imala dečka?"

"Mislim da jeste. Ali ne znam. Bilo je to nešto kao njena tajna. Hejli je umela tako da čuva nešto za sebe." Vendi oseti da joj bilo malo jače kuca. "Kako to za sebe?" "Ponekad se iskradala i nalazila s njim." "Otkud znaš za to?" "Ona mi je rekla. Da bih je, znate, pokrivala ako roditelji pitaju." "Je li to često radila?" "Možda dva-tri puta." "Je li tražila da je pokrivaš one večeri kad je nestala?" "Nije. Poslednji put je bilo nekih nedelju dana pre toga." Vendi razmisli o tome. "I sve si to ispričala policiji?" "Naravno. Još prvog dana." "Jesu li našli tog dečka?" "Mislim da jesu. Hoću da kažem, rekli su da jesu." "Možeš li mi reći ko je to?" "Kirbi Senet. Momak iz naše škole." "Misliš li da je to bio Kirbi?" "Pitate je li on bio njen dečko?" "Da." Patriša slegnu ramenima. "Valjda jeste." "Ne zvučiš ubeđeno." "Kao što sam rekla, nikad mi nije kazala. Trebalo je samo da je pokrivam." Iznad njih prelete helikopter. Patriša diže šaku iznad očiju i pogleda u njega. Proguta knedlu. "I dalje mi je ovo nestvarno. Kao da je otišla na put i da će se jednog jutra vratiti kući." "Patriša?" Ona spusti pogled. "Misliš li da je Hejli pobegla?" "Ne." Jasno i glasno. "Izgleda mi da si prilično uverena u to." "Zašto bi pobegla? Naravno, tajno bi popila poneko piće i tako nešto. Ali Hejli je bila srećna, znate. Volela je školu. Volela je lakros. Volela je svoje društvo. I volela je nas. Zašto bi bežala?" Vendi razmisli o tome. "Gospođice Tajns?"

"Da?" "Šta mislite?" Nije želela da laže ovu devojčicu. A nije htela ni da joj kaže. Skrenuvši pogled, Vendi oćuta sasvim dovoljno. "Šta se ovde događa?" Obe se okrenuše. Okružni istražitelj Frenk Tremont je stajao sa šerifom Vokerom. Nije izgledao zadovoljno. Pogledao je iskosa Vokera. Voker je klimnuo glavom i rekao: "Patriša, zašto ne pođeš sa mnom?" Voker i Patriša se uputiše ka policijskom šatoru i ostaviše Tremonta samog s Vendi. Ovaj se namršti na nju. "Čoveče, nadam se da ovo nije bila podvala kako biste razgovarali s porodicom." "Nije." "Nego, šta imate?" "Den Merser je voleo mlađe devojke." Tremont je pogleda bezizražajno. "Opa, ovo će baš pomoći." "Od prvog dana me je nešto u čitavom slučaju Dena Mersera tištalo", nastavi ona. "Nema potrebe trenutno da vam iznosim razloge, ali nikako nisam mogla da ga shvatim kao čisto zlog grabljivca. Upravo sam razgovarala s njegovim kolegom s Prinstona. On ne veruje da bi Den ikoga oteo." "Opa, i ovo će baš pomoći." "No potvrdio je kako je Den voleo mlade devojke. Ne kažem da tip nije bio skotina. Izgleda da jeste. No hoću da istaknem kako je on to radio uz pristanak, a ne, šta ja znam, nasilno." Tremont nije izgledao zadivljeno. "Pa?" "Pa Patriša kaže kako je Hejli imala tajnog dečka." "Ne baš sasvim tajnog. To je mesna buduća propalica, izvesni Kirbi Senet." "Jeste li sigurni?" "U šta da budem siguran?" Tremont zastade. "Čekajte, šta hoćete da kažete?" "Prema Patrišinim rečima, Hejli se nekoliko puta iskradala - poslednji put nedelju dana pre nego što je nestala. Kaže kako ju je Hejli molila da je pokriva." "Tako je." "I vi smatrate da se nalazila s tim Kirbijem?" "Tako je."

"Je li Kirbi to potvrdio?" "Ne, nije sasvim. Čujte, postoje dokazi da su bili par. Poruke na mobilnom, mejlovi, sve to. Izgleda da se Hejli sviđalo da to taji, verovatno zato što je mali propalica. Ništa naročito. Momak je tražio advokata. Nije neuobičajeno, čak i kad si nevin. Bogati roditelji, razmaženo derle, znate već kako to ide." "I to je Hejlin dečko?" "Izgleda da jeste. Ali Kirbi nam je ispričao kako su on i Hejli raskinuli otprilike nedelju dana pre nego što je nestala. To odgovara njenom poslednjem iskradanju." "I vi ste svakako proverili Kirbija?" "Naravno, ali momak je sitni seronja. Nemojte me shvatiti naopako. Podrobno i dugo smo proveravali Kirbija. Samo što je on bio u Kentakiju kad je ona nestala. Alibi mu je sasvim čvrst. Isproveravali smo ga uzduž i popreko. Nikako ne može biti umešan u ovo ako vam je to smer." "Uopšte mi to nije smer", reče Vendi. Tremont povuče pantalone kopčom kaiša. "Hoćete li da mi kažete šta jeste?" "Den Merser se viđa s mladim devojkama. Hejli Makvejd odlazi od kuće nema tragova nasilja, provale, ničega. Hoću da kažem kako tajanstveni dečko možda i nije Kirbi Senet. Možda je Den Merser." Tremont polako razmisli o ovome. Nešto je prožvakao, nešto očigledno gadnog ukusa. "Znači, mislite da je Hejli pobegla s ovim perverznjakom od svoje volje?" "Još nisam spremna da idem tako daleko." "Dobro", reče Tremont čeličnim glasom. "Zato što je ovo dobro dete. Zaista dobro dete. Ne želim da njeni roditelji slušaju ovakva sranja. Ne zaslužuju to." "Ne pokušavam ja nikog da ocrnim." "U redu. Da budemo načisto s tim." "Ali hajde tek da pretpostavimo", reče Vendi, "kako je Hejli pobegla s Merserom. To bi objasnilo nedostatak dokaza o prljavoj igri. A možda to objašnjava i ajfon u motelskoj sobi." "Kako?" "Hejli beži s Denom Merserom. On strada. Zato ona žuri iz motelske sobe ne osvrće se. Mislim, prosudite sami. Da ju je Den

Merser oteo i ubio, zašto bi zadržao njen ajfon?" "Kao trofej?" Vendi se namršti. "Zaista u to verujete?" Tremont ništa ne reče. "Ovaj park ste našli na njenom Gugl ertu zar ne?" "Da." "Zamislite da ste Hejli. Ne biste tražili mesto gde će otmičar da vas drži ili zakopa ili već tako nešto." "Ali", umesto nje dovrši Tremont, "pogledali biste mesto gde ćete se naći s dečkom kad pobegnete." Vendi klimnu glavom. Tremont uzdahnu. "Ona je dobro dete." "Ne vršimo ovde moralnu procenu." "Ne?" Vendi prenebregnu to. "Recimo da ste u pravu", reče Tremont. "Gde bi Hejli sad bila?" "Ne znam." "I zašto bi ostavila telefon u motelu?" "Možda je otišla u žurbi. Možda iz nekog razloga nije mogla da se vrati u tu sobu. Možda se plašila jer je Den ubijen pa se krila." "Znači, morala je žurno da ode", ponovi Tremont nakrivivši glavu. "I tako, šta, ostavi telefon pod krevetom?" Vendi razmisli o tome. Nije smislila odgovor. "Hajdemo korak po korak", reče Tremont. "Prvo, poslaću momke u motel u sve rupčage u kojima je Den odsedao da provere seća li se neko da je bio s tinejdžerkom." "Dobro", reče Vendi. Zatim dodade: "Još nešto." "Šta?" "Kad sam videla Dena neposredno pre nego što je ubijen, neko ga je dobro izmlatio." Tremont shvati kuda to vodi. "Mislite da je Hejli Makvejd, ako je bila s njim, možda videla to prebijanje." On klimu glavom. "Možda je zato pobegla." No čim je on to rekao naglas, Vendi više nije zvučalo verovatno. Nešto je tu odskakalo. Ona pokuša da razmisli. Ima tu još nečeg na primer, kako se u to uklapaju skandali družine iz Stirna 109? Nameravala je da upozna Tremonta s tim uglom, ali trenutno joj se to

još činilo maglovito. Potrebno je da ga sama još rastumači. Što znači da treba ponovo da se vidi sa Filom i Šeri Ternbol, možda da pozove Farlija Parksa i Stivena Mičana, da proba da nađe Kelvina Tilfera. "Zato možda treba da proverite ko je napao Dena Mersera", reče ona. Na Tremontovom licu se javi kiseo osmeh. "Hester Krimstin ima zanimljivu teoriju o tome." "Hester Krimistin, sudija s televizije?" "Tačno. Ona je i advokatica Eda Grejsona. Prema njenoj pretpostavci, njen klijent je prebio Dena Mersera." "Otkud joj to?" "Vidite, našli smo krv Dena Mersera u Grejsonovim kolima. Rekli smo kako je to, uz vaše svedočenje, jasan dokaz da je Grejson ubio Mersera." "Dobro." "No Krimstinova bože, kako je dobra kaže da je naša svedokinja, vi, potvrdila da je Merser prebijen. Možda su se, kaže, Grejson i Merser potukli dan-dva pre toga. I možda se tako krv našla u kolima." "Vi ste to progutali?" Tremont slegnu ramenima. "Ne baš, nisam, ali nije u tome stvar. " "To je sasvim briljantno od nje", reče Vendi. "Aha. Krimstinova i Grejson su uglavnom smislili kako da ponište svaki dokaz. Imamo DNK krvi ali za nju je moguće objašnjenje tuča. Da, Grejson je imao tragova baruta na ruci, ali je vlasnik streljane Gano-rama potvrdio da je bio tamo samo jedan sat pošto ste ga videli da puca u Mersera. Vlasnik kaže kako je Grejson medu najboljim strelcima koje je ikad video, zato ga se i seća tako dobro. Vi ste videli kako ubija Dena Mersera ali nema leša, nema pištolja, a i nosio je masku." Nešto je kopkalo Vendi u dnu mozga. Stajalo je tamo, na ivici vidokruga, ali nije mogla da ga razazna. Tremont reče: "Znate šta ću sad od vas tražiti, zar ne?" "Mislim da znam." "Makvejdovi su prošli pakao. Ne želim da ih izlažem novom. Ovo još ne možete da iznesete u javnost." Vendi ništa ne reče. "Ionako nemamo ništa do nekoliko nasumičnih teorija", nastavi

on. "Obećavam da ću prvo vama dati sve što saznamo. No zarad istrage zarad Hejlinih roditelja još ništa ne smete da kažete. Dogovoreno?" Ono kopkanje je i dalje bilo tu. Tremont je čekao. "Dogovoreno", reče Vendi. VRATIVŠI SE ISPRED TRAKE ZA OBELEŽAVANJE mesta zločina, Vendi se nije mnogo iznenadila što vidi Eda Grejsona naslonjenog na njen auto. Trudio se da izgleda opušteno, ali mu nije uspevalo. Prstom je tapkao cigaretu. Zatim ju je stavio u usta i duboko povukao kao da je pod vodom a ona crevo za vazduh. "Stavljate mi novi GPS pod branik?", upita ga ona. "Nemam pojma o čemu govoriš." "Naravno. Samo ste proveravali da mi nije guma ispustila, jel' tako?" Grejson povuče još jedan dug dim. Očigledno odavno nije koristio brijač, ali to bi moglo da se kaže za polovinu muškaraca koji su ovamo stigli tako rano. Oči su mu bile krvave. Izgledao je mnogo gore nego kad joj je dan ranije objašnjavao svoju teoriju o samozaštiti. Ona razmisli o tome, o njegovoj poseti njenoj kući. "Jeste li zaista mislili da ću vam ja pomoći da ga ubijete?", upita ga. "Hoćeš istinu?" "Da, volela bih." "Mogla si da se složiš s onim što sam govorio. Možda si se čak i predomislila kad sam pomenuo Arijanu Nazbro. Ali ne, nisam mislio da bi mi pomogla." "Znači, samo ste pokušali?" On joj ne odgovori. "Ili je vaša poseta bila puki izgovor da mi pod auto podmetnete GPS?" Ed Grejson polako zavrte glavom. "Šta je?", upita ona. "Nemaš pojma, je l' da, Vendi?" Ona priđe vozačkim vratima. "Ede, zašto si ovde?" On pogleda u šumu. "Hteo sam da pomognem u potrazi." "Nisu ti dali?"

"Šta misliš?" "Izgleda da te peče savest." On opet povuče dim. "Učini mi uslugu, Vendi. Preskoči analiziranje." "Pa šta hoćeš od mene?" "Tvoje mišljenje." "O čemu?" On prstima zgnječi cigaretu pa se zagleda u nju kao da će mu pružiti odgovor. "Misliš li da ju je Den ubio?" Nije bila sigurna kako da mu odgovori. "Šta si uradio s njegovim telom?" "Ne brzaj. Da li je Den ubio Hejli Makvejd?" "Ne znam. Možda ju je samo negde zaključao, pa sad ona zbog tebe umire od gladi." "Lep pokušaj." On se počeša po obrazu. "No već su u policiji probali da mi natovare krivicu za to." "Nisu uspeli?" "Ne." "Hoćeš li mi reći šta je bilo s telom?" "Bože. Bože." Govorio je jednolično. "Ja. Nemam. Predstave. O. Čemu. Pričaš." Ovo nikud nije vodilo, a ona je trebalo nekud da ode. Ono kopkanje je imalo neke veze s istraživanjem prinstonske grupe. Možda su Den i Hejli zaista pobegli zajedno, no šta je sa skandalima koji su potresli njegove stare cimere? Možda ništa. Verovatno ništa. Međutim, njoj ovde promiče nešto zaista veliko. "I šta hoćeš od mene?", upita ga. "Pokušavam da shvatim da li je Den zaista oteo ovu devojku." "Zašto?" "Valjda da bih pomogao u istrazi." "Pa da mirnije spavaš?" "Možda." "I koji odgovor bi ti omogućio miran san?", pitala ga je. "Ne razumem." "Pa, ako je Den ubio Hejli, bi li se osećao bolje zbog onog što si ti uradio? Kao što si već rekao, on bi to opet uradio. Zaustavio si ga mada izgleda prekasno. A ako je Den nije ubio, pa, ti si i dalje ubeđen

da bi povredio nekog drugog, zar ne? Ovako ili onako, jedini način da se on zaustavi jeste ubistvo. Izgleda da ćeš izgubiti san samo ako je Hejli negde živa, a ti si je još više ugrozio." Ed Grejson zavrte glavom. "Zaboravi." Pođe od nje. "Da li sam nešto propustila?", upita ona. "Kao što sam već rekao." Grejson otrese cigaretu ne zastavši. "Nemaš pojma."

DVADESET TREĆE POGLAVLJE I ŠTA SAD? Vendi je mogla nastaviti s potragom za dokazima o tome da su Den i Hejli bili u nekoj dobrovoljnoj mada pogrešnoj vezi, ali šta s tim? Sad je policija znala njenu teoriju. Oni će je razraditi. Vendi treba da napadne iz drugog ugla. Pet prinstonskih cimera. Četvorica od petorice stradali su u skandalima u poslednjih godinu dana. Možda i peti, ali to prosto nije bilo na Internetu. Zato se ponovo uputila u Starbaks u Inglvudu da nastavi svoju istragu. Čim je ušla, čak i pre nego što je spazila Klub očeva, iz okačenih zvučnika je udari repovanje Ten-A-Flaja. Karizma Karpenter, 9 volim te Ti nisi drvodeljin san, nisi ravna kao daska, I nije te lako prišrafiti... "E-hej." Bio je to Ten-A-Flaj. Ona stade. "Ćao." Ten-A-Flaj je na sebi imao plavi duks sa kapuljačom Gras rutsa. Pod kapuljačom je imao crveni kačket s tako velikim štitom da bi nekog kamiondžiju iz 1978. bilo sramota da ga nosi dok priča preko radio-stanice. Iza njega Vendi ugleda onog u teniskoj odeći. Mahnito je kucao na laptopu. Mladi otac s nosiljkom za bebu šetao se tamo-amo gugučući. Ten-A-Flaj se igrao šljaštećom narukvicom koja je ličila na neki rekvizit za Noć veštica. "Video sam te sinoć na gaži." "Aha." "Đasvi ti se?" Vendi klimnu glavom. "Bilo je, ehm, laća, strava." To mu se svidelo. Podigao je pesnicu da ga ona udari zglavcima. Ona je prihvatila. "Ti si televizijska novinarka?" "Tako je."

"Pa jesi li došla da napraviš reportažu o meni?" Teniska Odeća dodade preko laptopa: "Trebalo bi." Zatim pokaza na ekran. "Ovde je baš burno." Vendi obiđe okolo i pogleda u ekran. "Na Ibeju si?" "Trenutno tako zarađujem za život", reče Teniska Odeća. "Otkad su me otpustili..." "Dag je bio kod Lehman bradersa", priskoči Ten-A-Flaj. "Video je da se sprema zlo, ali niko ga nije slušao." "Nebitno", reče Dag i skromno odmahnu rukom. "U svakom slučaju solventan sam s Ibejom. Prvo, rasprodao sam uglavnom sve što imam. Onda sam krenuo po kućnim rasprodajama, kupovao, sređivao kupljeno, pa ga prodavao." "I možeš tako da zaradiš za život?" On slegnu ramenima. "Ne, ne baš. Ali imam čime da se zanimam." "A tenis?" "O, ne igram." Ona se upilji u njega. "Moja žena igra. Tačnije druga žena. Neki bi je nazvali trofejnom ženom. Stalno se žalila kako se odrekla sjajne karijere da bi pazila na decu, ali uistinu, igra tenis po čitav dan. Kad sam ostao bez posla, predložio sam joj da se vrati na svoj. Rekla mi je kako je sad prekasno. Jedva može da me gleda. Zato i ja nosim odeću za tenis." "Zbog...?" "Ne znam. Iz protesta, valjda. Ostavio sam dobru ženu grozno je povredio zbog ove strava ženske. Sad je dobra žena krenula dalje, čak se više i ne ljuti na mene. Pretpostavljam da sam dobio ono što sam zaslužio, zar ne?" Vendi nije zanimalo da to produbljuje. Pogledala je u ekran. "Šta sad prodaješ?" "Suvenire Ten-A-Flaja. Hoću da kažem, prodajemo njegov ce-de." Na stolu je bilo nekoliko diskova. Ten-A-Flaj odeven kao naduvani Snup Dog kako rukama pravi gangsterske znake koji nikog ne navode na strah, već podsećaju na neobične posledice paralize. Ce-de se zvao Đana u predgrađu. "Đana?", upita Vendi. "To je sleng iz geta", objasni Dag u teniskoj opremi. "Za?"

"Ne želiš da znaš. No prodajemo te diskove, majice, kape, priveske za ključeve, postere. Zasad reklamiram jedan po jedan proizvod. Vidiš ovde, na primer, ovo je originalna marama koju je Ten-A-Flaj sinoć imao na nastupu." Vendi se s nevericom zagleda u postignutu cenu. "Stigla je do šest stotina dolara?" "Već je na šeststo dvadeset. Kao što rekoh, ovde se svašta dešava. Gaćice koje je obožavateljka bacila na binu tražen su artikal." Vendi pogleda Flaja. "Zar ta obožavateljica nije tvoja žena?" "Šta hoćeš da kažeš?" Dobro pitanje. "Baš ništa. Je li Fil tu?" Kako to reče, Vendi ga ugleda za šankom kako priča s konobaricom. Smešio se kad se okrenuo od bara. Osmeha je nestalo čim ju je ugledao. Požurio je k njoj. Vendi mu je pošla u susret. "Šta radiš ovde?" "Moramo da razgovaramo." "Već smo razgovarali." "Treba još da razgovaramo." "Ništa ne znam." Ona koraknu k njemu. "Zar ne shvataš da jedna devojka još nije nađena?" Fil sklopi oči. "Da, to kapiram", reče. "Samo što... ništa ne znam." "Pet minuta. Zbog Hejli." Fil klimnu glavom. Pređoše za sto u uglu. Bio je pravougaon i na njemu je stajao natpis: Molimo vas da ovaj sto ustupite invalidima. "S kim ste ti i Den", poče Vendi, "delili stan na prvoj godini koledža?" Fil se namršti. "Kakve to ima veze?" "Samo mi odgovori, važi?" "Bilo nas je petorica. Osim Dena i mene, bili su Farli Parks, Kelvin Tilfer i Stiv Mičano." "Jeste li delili stan i na ostalim godinama?" "Je l' ti to ozbiljno?" "Molim te." "Jesmo. To jest na drugoj godini ili možda na trećoj Stiv je jedan semestar bio u Španiji. U Barseloni ili Madridu. Na trećoj je čini mi se Farli živeo u kući bratstva."

"Ti nisi ušao u bratstvo?" "Nisam. A i otišao sam prvog semestra četvrte godine. Radio sam na programu u Londonu. Jesi li zadovoljna?" "Jeste li ostali u vezi?" "Ne baš." "Šta je s Kelvinom Tiferom?" "Nismo se čuli od diplomiranja." "Znaš li gde živi?" Fil zavrte glavom. Konobarica donese šolju kafe i spusti je pred Fila. On pogleda u Vendi da proveri hoće li kafu, ali ona odmahnu glavom. "Kelvin je iz Bronksa. Možda se tamo vratio, ne znam." "A šta je s ostalima? Čuješ li se nekad s njima?" "Čujem se s Farlijem, mada dugo nisam. Prošle godine smo Šeri i ja za njega priredili dobrotvornu priredbu. Kandidovao se za Kongres, ali nije uspelo." "Pa, File, u tome i jeste stvar." "U čemu?" "Nikom od vas nije uspelo." On spusti ruku na šolju, ali je ne podiže. "Ne razumem." Ona izvadi iz mrkog koverta papire i spusti ih na sto pred njega. "Šta je ovo?", upita on. "Krenimo od tebe." "Šta sa mnom?" "Pre godinu dana propao si zbog pronevere preko dva miliona dolara." On iskolači oči. "Otkud znaš cifru?" "Imam ja svoje izvore." "Optužbe su čisto sranje. Nisam to uradio." "Ne kažem da jesi. Samo me prati, važi? Prvo, ti propadaš zbog pronevere." Ona otvori drugu fasciklu. "Dva meseca kasnije Farli propada zbog političkog skandala povezanog s prostitutkom." Sledeća fascikla. "Mesec ili dva posle toga ja zakucam Dena Mersera u emisiji. I onda, još par meseca prođe i doktor Mičano bude uhapšen zbog nezakonitog posedovanja lekova koji se izdaju na recept." Fascikle s raznim odštampanim internet-stranicama ležale su na stolu. Fil je piljio u njih spuštenih ruku, kao da se boji da ih takne. "Zar ne misliš da je ovo vraški podudarno?", upita ona.

"Šta je s Kelvinom?" "O njemu još nemam ništa." "Sve si ovo našla za samo jedan dan?" "Nije mi bilo potrebno mnogo. Jednostavno sam pretražila internet." Iza nje Ten-A-Flaj reče: "Mogu li da vidim to?" Ona se okrenu. Svi su stajali tu čitav Klub očeva. "Prisluškivali ste?" "Ne ljuti se", reče Dag. "Ljudi ovamo dolaze i pričaju o najličnijim stvarima na sav glas. Kao da je neko oko njih spustio plašt tišine. Jednostavno se navikneš da slušaš. File, ova izmišljena optužba za proneveru jesi li zbog toga otpušten?" "Nisam. To je bio izgovor. Otpušten sam kao i vi." Ten-A-Flaj pruži ruku i uze papire. Stavi naočare za čitanje pa ih prouči. Fil reče: "I dalje ne vidim kako bilo šta od ovoga ima veze s nestalom devojkom." "Možda i nema ništa", reče Vendi. "Ali krenimo korak po korak. Ti si uhvaćen u skandalu. Tvrdiš da si nevin." "I jesam nevin. Što misliš da sam na slobodi? Da je moja firma imala ijedan pravi dokaz, sad bih bio u zatvoru. Znaju da su optužbe lažne." "Ali zar ne vidiš? Kako se sve poklapa. Recimo Den. I on je pušten na slobodu. A koliko je meni poznato, ni Stiv Mičano ni Farli Parks nisu u zatvoru. Nijedna optužba protiv vas nije dokazana premda su same optužbe izazvale propast." "Pa?" Dag reče: "File, šališ se?" Vendi klimnu glavom. "Četiri čoveka, svi kolege s Prinstona, živeli zajedno na koledžu, svi umešani u skandale u samo godinu dana." Fil razmisli o tome. "Ali ne i Kelvin." "To još ne znamo", reče Vendi. "Treba da ga nađemo kako bismo se uverili." Oven, i dalje s bebom, reče: "Možda je taj Kelvin sve ovo i podmetnuo." "Šta je podmetnuo?", upita Fil. On pogleda Vendi. "Šališ se, zar ne? Zašto bi Kelvin želeo da nam naudi?"

"Au", oglasi se Dag. "Jednom sam gledao sličan film. Jeste li vi. File, bili u nekom tajnom društvu kao Lobanje i kosti"? "Šta? Nismo." "Možda ste vi ubili devojku i zakopali joj telo, a sad vam se ona sveti. Mislim da se to dogodilo u filmu." "Prekini, Dag." "Ali oni su u pravu", reče Vendi. "Mislim, preterivanja na stranu, da li se možda nešto dogodilo na Prinstonu?" "Šta na primer?" "Na primer, nešto zbog čega bi neko godinama kasnije udario na vas." "Nije." On reče to prebrzo. Ten-A-Flaj je gledao preko svojih tankih naočara što je smešno na reperu i dalje proučavajući papire. "Ovene", reče Flaj. Momak s bebom priđe. Flaj iscepa komad papira. "Ovo je videoblog. Pogledaj to na internetu, vidi šta ćeš naći." Oven reče: "Odmah." "Šta misliš?", upita ga Vendi. No Ten-A-Flaj je i dalje prelistavao papire. Ona ponovo pogleda Fila. Ovaj je spustio pogled u pod. "Razmisli, File." "Ničeg nije bilo." "Jeste li imali neprijatelja?" Fil se namršti. "Bili smo samo gomila studenata." "Svejedno. Možda ste se potukli. Možda je neki od vas nekom ukrao devojku." "Nije." "Ništa ti ne pada na pamet?" "Ničeg nema. Kažem ti. Sasvim si omanula." "A šta je s Kelvinom Tilferom?" "Šta s njim?" "Da li je mogao da se oseća podređeno u odnosu na vas?" "Nije." "Bio je jedini crnac u grupi." "Pa?" "Samo pucam naslepo", reče Vendi. "Da mu se nije nešto

dogodilo?" "Na fakultetu? Nije. Kelvin je bio uvrnut, matematički genije, ali svi smo ga voleli." "Šta misliš pod tim uvrnut?" "Uvrnut različit, izgubljen, zaluđen. Radio je u čudno vreme. Voleo je noćne šetnje. Govorio je naglas dok rešava matematičke probleme. Uvrnut kao ludi genije. To se na Prinstonu dobro kotira." "Znači, ne možeš da se setiš nikakvog incidenta na fakultetu?" "Što bi ga navelo da nešto ovako uradi? Ne, ne mogu." "A nešto u skorije vreme?" "Nisam se čuo s Kelvinom otkako smo diplomirali. Rekao sam ti." "Zašto niste?" Fil joj odgovori pitanjem. "Na koji si ti fakultet išla, Vendi?" "Na Taftov." "Viđaš li se i dalje sa svima s godine?" "Ne." "Ni ja se ne viđam. Bili smo drugovi. Razišli smo se. Kao što se dogodi s devedeset devet posto drugova s fakulteta." "Da li je dolazio na godišnjice, okupljanja i tako to?" "Nije." Vendi razmisli o tome. Probaće u prinstonskoj kancelariji za nekadašnje studente. Možda oni imaju nešto. Ten-A-Flaj reče: "Našao sam nešto." Vendi se okrenu k njemu. Da, odeća mu je i dalje bila glupa, one vrećaste farmerke, kačket sa štitom veličine poklopca na šahtu, košulja u stilu Eda Hardija, ali ju je zaprepastilo koliko zapravo stav čini čoveka. Ten-A-Flaja više nije bilo. Norm se vratio. "Šta?" "Pre nego što su me otpustili, pokrenuo sam nekoliko stvari u marketingu. Glavni zadatak nam je bio da našu kompaniju zapaze na pozitivan način. Da se za nas čuje, naročito na Internetu. Zato smo se duboko udubili u virusni marketing. Znaš li nešto o tome?" "Ne", reče ona. "To je tako veliko da doseže nivo nebitnog što znači da svi to rade pa se niko neće čuti od galame. No zasad još funkcioniše. To radimo čaki s mojom reperskom ličnošću. Recimo da je snimljen neki film. Odmah ćeš naići na sjajne kritike ili pozitivne komentare na Jutjubu, u biltenima, na blogovima o tome kako je to sjajan film i sve u tom

smislu. Većina prvih komentara nije prava. Njih radi marketinška grupa koju je unajmio filmski studio." "Dobro, ali kako se u to uklapa ovo?" "Ukratko, neko je to ovde uradio, samo obrnuto s ovim Mičanom i Farlijem Parksom zasigurno. Postavili su blogove i tvitove. Platili su instrumente za pretraživanje, tako da kad tražiš nešto o tim ljudima, prvo i prevashodno ih nahrani tvoj virus odmah u vrhu stranice. To ti je kao virusni marketing - samo smišljen da uništi, a ne da uzdigne." "Znači", poče Vendi, "ako, na primer, želim da znam o doktoru Štivu Mičanu i potražim ga na Internetu... " "Zasuće te ono negativno", dovrši joj rečenicu Ten-A-Flaj. "I to stranicu za stranicom. Da ne pominjem tvitove, društvene mreže, anonimne mejlove..." "Desilo se nešto slično dok sam bio u Lehmanu" reče Dag. "Neki ljudi bi otišli na forume i rekli nešto pozitivno o firmi anonimno ili pod lažnim imenom, ali to je bio uvek neko ko je imao interesa. I obrnuto, naravno. Pustiš glas o bankrotu jakog suparnika. O, sećam se da je nekad bio jedan finansijski kolumnist na netu koji je naveo kako Lehman propada. I znate šta je bilo? Odjednom je blogosfera bila puna optužbi protiv njega." "Znači te optužbe su izmišljene?", upita Vendi. "Mičano nije uhapšen?" "Ne", reče Flaj, "ova je stvarna. Od legitimnih novina na legitimnom sajtu. No ostalo izneto o njemu, mislim, pogledaj ovaj blog o dilovanju. A sad vidi ovaj blog prostitutke umešane u slučaj Farlija Parksa. Jasno je da su obe stranice blogera a autor nije napisao ništa drugo, samo ono što osuđuje te ljude." "To je znači čisto blaćenje", reče Vendi. Ten-A-Flaj slegnu ramenima. "Ne kažem da oni to nisu učinili. Moguće da su svi krivi ne ti, File, to znamo. Hoću da kažem kako je neko želeo da svet sazna za te skandale." Što se, Vendi shvati, uklapa u njenu teoriju o zaveri skandala do propasti. Ten-A-Flaj se obazre. "Ovene, imaš li išta?" Ne dižući pogled s laptopa, on reče; "Možda uskoro." Ten-A-Flaj nastavi da proučava papire. Konobarica doviknu komplikovanu narudžbinu koja je obuhvatala venti pola-pola, jedan

posto i soju. Druga je obeležavala šolje. Aparat za espreso zazvižda kao voz i priguši zvuk Đane. "Šta je s pedofilom kog si uhvatila?", upita Ten-A-Flaj. "Šta s njim?" "Je li neko i njega virusovao?" "Nije mi palo na pamet da proverim." "Ovene?", pozva Ten-A-Flaj. "Odmah. Den Merser, je l' tako?" Vendi klimnu glavom. Oven taknu nekoliko tastera. "Nema mnogo, možda nekoliko postova o Denu Merseru, ali to i nije potrebno. Tip je bio na svim vestima." "Tačno", reče Ten-A-Flaj. "Vendi, kako si ti saznala za Mersera?" Vendi je to već promislila i nije joj se dopalo kuda su je misli odvele. "Dobila sam anonimni mejl." Fil lagano zavrte glavom. Ostatak grupe se samo upilji u nju. "Šta je pisalo?", upita Ten-A-Flaj. Ona izvadi blekberi. Mejl je i dalje bio među fajlovima. Ona ga nade, otvori ga i pruži Ten-A-Flaju: Ćao. Gledala sam tvoju emisiju. Mislim da bi trebalo da čuješ o onom jezivom tipu kog sam upoznala na internetu. Imam trinaest godina i bila sam u čet-rumu Tinejdž-društvo. On je pričao kao da je mojih godina, ali je ispalo da je mnogo stariji. Mislim da ima četrdesetak godina. Iste je visine kao moj tata, što je metar i osamdeset, i ima zelene oči i kovrdžavu kosu. Učinio mi se fini pa sam se upoznala s njim u bioskopu a on me je naterao da odemo kod njega. Bojim se da je to radio i s drugim klincima jer radi s decom. Molim vas pomozite da ne povredi još dece. Ešli (nije mi to pravo ime izvinite!) P. S. Evo linka za čet-rum Tinejdž-društvo. Njegovo ime je Ljubiteljbubnjeva17. Jedan po jedan, svi su u tišini pročitali mejl. Vendi se skamenila. Vraćajući joj telefon, Ten-A-Flaj reče: "Pretpostavljam da si pokušala da se dopisuješ s njom?" "Niko nije odgovorio. Pokušali smo da uđemo u trag mejlu, ali ništa nismo našli. No nisam se oslonila samo na taj mejl", dodade Vendi trudeći se da ne zvuči sasvim odbranaški. "Mislim, to je bio

samo početak. Reagovali smo na njega, ali to mi radimo. Odlazimo u čet-rumove i pretvaramo se da smo devojčice ne bismo li videli koji će perverznjak da izmili iz rupe. Tako smo otišli na čet-rum Tinejdždruštvo kao i uvek. Ljubiteljbubnjevasedamnaest je bio tamo. Pretvarao se da je, eto, sedamnaestogodišnji bubnjar. Ugovorili smo sastanak. Pojavio se Den Merser." Ten-A-Flaj klimnu glavom. "Sećam se da sam čitao o tom slučaju. Merser je tvrdio da je mislio da se nalazi s nekom drugom devojčicom, je li tako?" "Tako je. Radio je u skloništu za beskućnike. Tvrdio je kako ga je devojčica kojoj je pomagao pozvala u našu kuću-klopku. No imajte na umu da smo imali čvrst dokaz: logovi Ljubiteljbubnjevasedamnaest i seksualno eksplicitni mejlovi našoj lažnoj trinaestogodišnjakinji stigli su s laptopa nađenog u kući Dena Mersera." Na to niko ne odgovori. Dag zamahnu zamišljenim teniskim reketom. Fil je izgledao kao da ga je neko udario balvanom. Ten-AFlaj je i dalje radio. Pogledao je Ovena. "Jesi li?" "Potreban mi je moj desktop za potpuniju analizu ovih videoklipova", reče Oven. Vendi se spremala da prede na drugu temu. "Šta tražiš?" Beba na Ovenovim grudima spavala je nakrivljene glave, od čega je Vendi uvek strepela. Zatim se Vendi seti još nečeg - kako Džon nosi Čarlija u nosiljci. Opet se zapita šta bi Džon sad mislio o svom sinu, gotovo čoveku, pa požele da se rasplače zbog svega što je propustio. To ju je uvek tištalo na svakom rođendanu, roditeljskom sastanku ili jednostavno dok zajedno gledaju televiziju. Ne samo to koliko je Arijana Nazbro oduzela njoj i Čarliju već i koliko je oduzela Džonu. Sve što je zbog nje propustio. "Oven je radio kao tehnički stručnjak u jednoj dnevnoj televizijskoj emisiji", objasni joj Fil. "Dozvoli da ovo pojednostavim najviše što mogu", reče Oven. "Znaš kako tvoj aparat ima podešavanje megapiksela?" "Znam." "Dobro, recimo da napraviš fotografiju i pošalješ je Internetom. Recimo da je ona četiri puta šest inča. Što je više megapiksela, veći je fajl. No uglavnom, na primer, jedna slika od pet megapiksela biće sličnih dimenzija kao i neka druga naročito ako su slikane istim

aparatom." "U redu." "Isto važi i za digitalne video-snimke tako aploudovane. Kad dođem kući, moći ću da potražim posebne efekte i druge upozoravajuće znake. Ovde mogu samo da vidim veličinu fajla pa da razdelim vreme. Jednostavno rečeno, isti tip video-rikordera korišćen je da se naprave oba video-klipa. To samo po sebi ništa ne znači. Postoji stotine hiljada video-kamera koje bi odgovarale. No vredi proveriti." Svi su sad bili tamo, Klub očeva Norm, reper Ten-A-Flaj, Dag Teniska Odeća, Oven Nosiljka za Bebe i Fil Odelo Moćnika. Ten-A-Flaj reče: "Hoćemo da pomognemo." "Kako?", upita Vendi. "Hoćemo da dokažemo kako je Fil nevin." "Norme...", poče Fil. "File, ti si nam prijatelj." Ostali zabrundaše da se slažu. "Hoćemo li? Ionako nemamo šta da radimo. Visimo ovde i žalimo sami sebe. Kažem: dosta je bilo kačkanja u neuspehu. Hajde da opet radimo nešto konstruktivno da iskoristimo svoju stručnost." "Ne mogu to da tražim od vas", reče Fil. "Ne moraš da tražiš", nastavi Norm. "Znaš da to želimo. A možda je ovo potrebnije nama nego tebi." Fil ništa ne reče. "Mogli bismo početi od tog virusnog marketinga, da vidimo šta može da se nađe na izvoru. Možemo da ti pomognemo da nađeš tog poslednjeg cimera Kelvina. File, svi mi imamo decu. da je moja ćerka nestala, prihvatio bih svu pomoć koju mogu da dobijem." Fil klimnu glavom. "Dobro." Zatim: "Hvala vam." Svi mi imamo neki talenat. To je hteo da kaže Ten-A-Flaj. Iskoristi našu stručnost. Neke od tih rečenica odzvoniše u Vendinoj glavi. Stručnost. Obično naginjemo onome u čemu smo dobri, zar ne? Vendi je te skandale sagledavala očima novinara. Ten-A-Flaj ih je video očima marketinškog gurua, Oven kroz sočivo aparata... Nekoliko minuta kasnije Ten-A-Flaj isprati Vendi do vrata. "Javićemo ti se", reče. "Ne bih bila tako stroga prema sebi", reče ona.

"Kako to?" "Ta priča o propasti." Vendi mrdnu glavom prema laptopu. "Propast ne dovede nekog do ponude od šest stotina dolara za polovnu maramu." Ten-A-Flaj se nasmeši. "To je ostavilo utisak na tebe, a?" "Jeste." On se nagnu prema njoj i šapnu joj: "Želiš li da čuješ jednu malu tajnu?" "Naravno." "Ponudu je dala moja žena. U stvari, ima dva lika na Internetu i nadmeće se protiv sebe da bi bolje delovalo. Misli da ja to ne znam." Vendi klimnu glavom. "To potvrđuje moj stav", reče. "Kako to?" "Čoveka koga žena toliko voli", reče Vendi, "ne možeš nazvati propalim."

DVADESET ČETVRTO POGLAVLJE TAMNI OBLACI SU SE SKUPILI nad Državnim parkom Ringvud. Marša Makvejd se probijala kroz gustu šumu a njen muž Ted je išao nekoliko koraka za njom. Marša se nadala da neće pasti kiša, ali joj je prijao gust štit oblaka protiv jakog jutarnjeg sunca. Ni Ted ni Marša nisu često pešačili, kampovali niti se bavili aktivnostima u prirodi. Pre sad je uvek postojalo to "pre", onaj razoreni svet divne naivnosti iz minulog perioda Makvejdovi su uživali u obilascima muzeja, knjižara i večerama u pomodnim restoranima. Kad je Ted pogledao udesno, Marša mu je videla profil i iznenadilo ju je ono što je primetila. Uprkos tome što su na najsumornijem mogućem zadatku, na njegovom lepom licu titrao je bled osmeh. "O čemu razmišljaš?", upita Marša muža. On ne zastade. I dalje je imao onaj bledi, melanholični osmeh. Oči su mu bile pune suza, ali takve su mu uglavnom već tri meseca. "Sećaš li se Hejline priredbe u školi?" Bila je samo jedna takva prilika. Hejli je imala šest godina. Marša reče: "Mislim da sam je tad poslednji put videla u ružičastom." "Sećaš li se onog kostima?" "Naravno", reče Marša. "Trebalo je da glume šećernu vatu. Čudo da se toga setiš. Mislim, to nije bilo nalik na nju." "Zaista." "Pa?" Ted stade pred jednim usponom. "Sećaš li se same priredbe?" "Bio je u sali mlađih razreda." "Tačno. Mi roditelji sedeli smo na toj predstavi koja traje neka tri sata i tako je dosadna da samo čekaš ona dva minuta dok je tvoje dete na pozornici. Sećam se i da je Hejlin ples šećerne vate bio osma ili deveta tačka od, koliko, dvadeset pet, možda trideset, pa kako smo se podgurkivali kad se pojavila. Sećam se kako sam se tad smešio i kako sam, znaš, gledajući ćerku, na trenutak osetio čistu radost. Kao da mi je u grudima nešto zasvetlelo pa gledam Hejli i ono njeno lišće sve zbrčkano jer, znaš ti nju Hejli je već tada bila Hejli. Nije želela ni u

čemu da pogreši. Svaki korak joj je tačan i precizan. Hoću da kažem, nema ritma ni izraza, ali Hejli ne greši. A ja gledam to malo čudo i samo što ne prsnem." Ted pogleda Maršu kao da bi da mu potvrdi tu uspomenu. Ona klimnu glavom i moguće da se tad, uprkos tom sumornom zadatku, i na njenom licu pojavio bled osmeh. "I", nastavi on, "ti sediš tako i oči su ti pune suza i misliš o divoti tog trenutka, a onda i to je zapanjujuće obazreš se po publici i drugim roditeljima, pa shvatiš kako svako od njih prema svom detetu oseća to isto. Mislim, to je tako očigledno i jednostavno, a ipak me nešto u tome preplavljuje osećanjima. Ne mogu da verujem da tako jako osećanje, taj talas ljubavi, ne pripada samo nama, da ono što osećamo nije jedinstveno a to ga čini samo još većim. Pamtim kako sam posmatrao druge roditelje u publici. Video sam vlažne oči i osmehe. Video sam kako žene hvataju muževe za ruku, bez ijedne reči. I pamtim kako sam bio prosto zadivljen. Kao da, ne znam, kao da nisam mogao da verujem da jedna prostorija, ta školska sala, može biti puna čiste ljubavi, a da se jednostavno ne odigne od zemlje." Marša htede nešto da kaže, ali reci ne potekoše iz nje. Ted slegnu ramenima, okrenu se pa pođe uzbrdo. Zari stopalo u zemlju, uhvati se za neko drvce pa se pokrenu. Marša konačno izgovori: "Plašim se, Tede." "Biće sve u redu", reče joj on. Više se nisu smešili. Oblaci su bili sve crnji. Nad njima prolete helikopter. Ted pruži ruku iza sebe. Marša je uze. On je povuče. Tako njih dvoje nastaviše potragu za svojom kćerkom. DVA DANA KASNIJE, U plitkom grobu na rubu Državnog parka Ringvud, jedinica sa psima našla je telo Hejli Makvejd.

DRUGI DEO

DVADESET PETO POGLAVLJE SVA OPELA SU slična jedna drugom. Iste molitve, uobičajeni biblijski tekstovi, reči koje bi trebalo da teše a, naročito u ovakvim situacijama, nekom sa strane zvuče kao smešna objašnjenja ili ljigava ubeđivanja. Ono što se čuje s predikaonice sasvim je redovna pojava, samo je reakcija ožalošćenih različita. Sahrana Hejli Makvejd spustila je mračan, olovan pokrov na čitavu zajednicu. Bol vas je vukao nadole, otežao vam udove, u pluća vam ubacio srču, pa je i samo disanje bilo muka. Svako u ovoj zajednici je patio, ali Vendi je znala kako to neće trajati dugo. Videla je to kad je Džon prerano otišao. Taj bol je razoran, sveprisutan. No bol tek okrzne prijatelje, čak i one najbliže. U porodici on ostaje dugo, verovatno zauvek, ali tako valjda i treba da bude. Vendi je stajala u zadnjem delu crkve. Zakasnila je na početak i otišla pre svršetka. Ni jedan jedini put nije pogledala u Maršu i Teda. No um nije hteo da je pusti nije hteo da "ode preko", kako je Čarli, živ i zdrav, voleo da kaže. Bio je to odbrambeni mehanizam, čist i jednostavan. I to je u redu. Sunce je jarko sijalo. Izgleda da je uvek tako na dan neke sahrane. Um joj opet požele da ode do Džona, do zatvorenog kovčega, ali ona se opet odupre. Krenu ulicom. Zaustavi se na uglu, sklopi oči pa isturi lice k suncu. Na njenom satu je bilo jedanaest. Vreme da se nađe sa šerifom Vokerom u ordinaciji medicinskog istražitelja. Ta ordinacija je smeštena u depresivnom delu Ulice Norfok u Njuarku, a pripadala je okruzima Eseks, Hadson, Peseik i Somerset. Njuark je, doduše, u poslednje vreme delimično doživeo obnovu, samo nekoliko blokova istočno odavde. A s druge strane, zašto bi se takva institucija smestila u neki pomodni kraj? Šerif Voker ju je dočekao na ulici. Uvek je izgledalo kao da mu je neprijatno zbog ogromnog stasa, pa je povijao ona široka ramena. Čak je pomislila da će čučnuti kako bi joj se obratio, kao što se radi da se približi detetu, pa joj je zbog toga još više omilio. "Pretpostavljam da smo oboje bili zauzeti poslednjih nekoliko

dana", reče Voker. Smrt Hejli Makvejd oslobodila je Vendi griže savesti, a dogodilo se još nešto. Vik ju je ponovo zaposlio i unapredio je u urednicu vikend programa. Druge TV stanice želele su da je intervjuišu, da s njom razgovaraju o Denu Merseru i kako je ona, junakinja novinarstva, raskrinkala ne samo pedofila već i ubicu. "Gde je istražitelj Tremont?", upita ona. "U penziji." "Neće završiti slučaj?" "Nema šta da se završava. Hejli Makvejd je ubio Den Merser. Merser je mrtav. Zar ne misliš da je to okončan slučaj? Nastavićemo da tražimo Merserovo telo, ali imam i druge slučajeve a ko bi još hteo da sudi Edu Grejsonu što je utamanio tu vašku?" "Ubeđen si da je to učinio Den Merser?" Voker se namršti. "Ti nisi?" "Samo pitam." "Pre svega, to nije moj slučaj, već slučaj Frenka Tremonta. Cini mi se da je on sasvim uveren u to. No nije sve zaista gotovo. Kopamo po životu Dena Mersera. Proveravamo svaki slučaj nestale devojke. Hoću da kažem, da nije bilo Hejlinog ajfona u onoj sobi, verovatno je nikad ne bismo povezali s Denom. Možda je to radio godinama, mnogim devojkama. Moguće da je još neko nestalo dete naišlo na njega, to još ne znamo. U svakom slučaju, ja sam okružni šerif, a ti zločini nisu ni počinjeni u mojoj nadležnosti. To rade federalci." Uđoše u mračnu ordinaciju Tare O'Nil, medicinske istražiteljke. Vendi laknu što je ta prostorija više ličila na kancelariju zamenika direktora škole nego na išta što ima veze s leševima. Ove dve žene su se upoznale kad je Vendi obaveštavala o nekim lokalnim ubistvima. Tara O'Nil je na sebi imala usku crnu haljinu što je mnogo bolje od lekarskog mantila a Vendi je kao i uvek iznenadila Tarina zaprepašćujuća lepota, mada u stilu Mortiše Adams. Tara je visoka s dugom ravnom precrnom kosom i bledim, mirnim, blistavim licem pojava koja bi se mogla opisati kao prefinjeno gotska. "Zdravo, Vendi." Ona ustade od pisaćeg stola da se rukuju. Stisak joj je bio krut i zvaničan. "Ćao, Tara."

"Nisam sasvim shvatila zašto smo se našli ovako privatno", reče Tara. "Smatraj da nam činiš uslugu", reče Voker. "Ali, šerife, pa ti čak i nisi nadležan ovde." Voker raširi ruke. "Zar zaista moram da prođem sve one kanale?" "Ne", reče Tara. Ona sede i pozva i njih da to učine. "Šta mogu da učinim za vas?" Drvene stolice su bile smišljene za sve sem da budu udobne. Tara je sedela pravih leđa i čekala, uvek strogo profesionalna, s onim lekarskim ophođenjem koje je očigledno najbolje delovalo na mrtvima. Ta prostorija je vapila za krečenjem, ali kao što su svi umeli da se šale, Tarinim pacijentima to nije smetalo. "Kao što sam ti rekao telefonom", poče Voker, "želimo da čujemo sve što imaš o Hejli Makvejd." "Naravno." Tara pogleda Vendi. "Da počnem od postupka identifikacije?" "Bilo bi najbolje", reče Vendi. "Pre svega, izvan svake sumnje telo nađeno u Državnom parku Ringvud pripada nestaloj devojci Hejli Makvejd. Došlo je do ozbiljnog propadanja, ali kostur je netaknut, kao i kosa. Ukratko, sasvim je ličila na sebe, samo bez kože. Želite li da vidite fotografije ostataka?" Vendi hitro pogleda Vokera. Učini joj se da njemu samo što nije pozlilo. "Da", reče Vendi. Tara gurnu slike preko stola kao da su jelovnici. Vendi se steže. Nije baš imala stomak za prizore smrti. Muka joj je pripadala čak i od filmova prikladnih za one preko sedamnaest. Uspe nakratko da pogleda sliku pa se okrenu, no i za taj sekund, koliko god bio grozan, videla je crte lica Hejli Makvejd u strašnom raspadanju. "Roditelji Ted i Marša Makvejd tražili su da vide telo svoje kćerke , nastavi O'Nilova savršeno jednolično. "Oboje su je prepoznali i dali nam pozitivnu identifikaciju. Ipak smo izvršili još neke provere. Visina i veličina kostura odgovaraju. Hejli Makvejd je slomila šaku kad je imala dvanaest godina metakarpalnu kost ispod onog što obično zovemo prstenjak. Rana je zacelila, ali i dalje se vide tragovi na rendgenu. Naravno, obavili smo i DNK analizu s uzorkom koji nam je obezbedila njena sestra Patriša. Postignuto je podudaranje. Ukratko,

nema sumnje u identifikaciju." "A šta je s uzrokom smrti?" Tara O'Nil sklopi šake na stolu. "U ovom trenutku još je neodređen." "Šta misliš, kad ćete saznati?" Tara O'Nil pruži ruku preko stola i uze slike. "Istinu govoreći", reče, "verovatno nikada." Ona brižljivo vrati slike u fasciklu, zatvori je pa je stavi desno od sebe. "Čekaj, ne verujete da ćete ikad odrediti uzrok smrti?" "Upravo tako." "Zar to nije neobično?" Tara O'Nil se konačno nasmeši. Osmeh joj je istovremeno bio blistav i uzdržan. "Pa i nije. Naše društvo je, nažalost, stasalo na televizijskim serijama gde medicinski istražitelji čine čuda. Jednim pogledom kroz mikroskop oni nađu sve odgovore. Nažalost, u stvarnosti nije tako. Na primer, ako se upitamo je li Hejli Makvejd ustreljena? Prvo a ovo se više tiče tehničara s mesta zločina tamo nije nađen nijedan metak. Ni u telu nije nađen nijedan metak. Osim toga, uradila sam rendgenski pregled, a i vizuelni da proverim ima li neobičnih ogrebotina i tragova na kostima koji mogu da ukažu na ranu od metka. Takvih nije bilo. Ako vam to još nije dovoljno zamršeno, i dalje ne mogu da odbacim vatreno oružje. Metak je mogao da prođe pored kosti. Budući da se veći deo tela razgradio, ne mora se videti neki znak da je metak jednostavno prošao kroz tkivo. Najviše što mogu da kažem jeste kako nema tragova da je ustreljena pa stoga uzrok smrti od vatrenog oružja nije verovatan. Pratite li me?" "Da." "Dobro. Isto mogu da zaključim i za ubod nožem, ali prosto ne možemo biti sigurni. Ako je, na primer, napadač probio arteriju... " "Da, mislim da mi je jasno." "Naravno, postoji još mnogo mogućnosti. Žrtva je mogla biti ugušena klasično jastukom preko lica. Čak i kad je telo nađeno samo posle nekoliko dana, a ne nekoliko meseci, teško je sa sigurnošću utvrditi gušenje. No u ovom slučaju, pošto je telo verovatno puna tri meseca bilo pod zemljom, praktično je to nemoguće. Uzela sam uzorke i za neke posebne analize na narkotike da vidim ima li nečeg u

organizmu, međutim kad se telo ovoliko raspadne, iz krvi se otpuste enzimi. Tako da mnoge analize ne daju rezultate. Laički rečeno, raspadajući se, telo se pretvori u nešto slično alkoholu. Stoga čak i na preostalom tkivu te analize nisu pouzdane. Hejli se raspalo staklasto telo to je želatinasta masa između mrežnjače i očnog sočiva pa ne možemo ni njega da koristimo za tragove narkotika." "Znači, čak ne možeš sa sigurnošću da kažeš da je ovo uopšte ubistvo?" "Kao medicinska istražiteljka, ja to ne mogu." Vendi pogleda Vokera. On klimnu glavom. "Mi možemo. Mislim, razmisli malo. Nemamo čak ni telo Dena Mersera. Viđao sam da na sud stižu slučajevi u kojima nije nađen leš i, kao što Tara kaže, ovo uopšte nije neuobičajeno s telima nađenim posle toliko vremena." O'Nilova ustade jasno pokazujući kako treba da krenu. "Još nešto?" "Je li bilo seksualnih povreda?" "Odgovor je isti: jednostavno ne znamo." Vendi ustade. "Hvala ti na vremenu, Tara." Nakon još jednog krutog, zvaničnog rukovanja, Vendi se nađe ponovo na Ulici Norfok sa šerifom Vokerom. "Da li ti je ovo od ikakve pomoći?", upita je Voker. "Nije." "Rekoh ti da ovde nema ničega." "Znači to je to? Gotovo je?" "Zvanično za ovog šerifa? Da." Vendi pogleda duž ulice. "Stalno slušam kako se Njuark obnavlja." "Samo ne i ovde", reče Voker. "Da." "A za tebe, Vendi?" "Šta za mene?" "Je li ovaj slučaj i za tebe gotov?" Ona zavrte glavom. "Nije sasvim." "Hoćeš li da pričaš o tome?" Ona opet zavrte glavom. "Ne još." "Dobro." Krupni muškarac se premesti s noge na nogu očiju uprtih u pločnik. "Mogu li nešto drugo da te pitam?" "Naravno." "Osećam se kao magarac. Mislim, zbog trenutka i svega."

Ona pričeka. "Kad ovo sasvim bude gotovo, kad prođe za nekoliko nedelja" on pokuša da digne pogled do njenih očiju "neće ti smetati da te pozovem?" Ulica joj se najednom učini sasvim pustom. "Nisi se šalio kad si pomenuo trenutak." Voker uvuče šake u džepove i slegnu ramenima. "Nikad nisam bio baš uglađen." "Dovoljno si uglađen", reče Vendi trudeći se da se ne smejulji. No ovo je život, zar ne? Smrt te tera da žudiš za životom. Svet je tek puki skup linija koje dele ono što smatramo krajnostima. "Ne, uopšte mi neće smetati da me pozoveš." ADVOKATSKA KANCELARIJA HESTER KRIMSTIN Bartou i Krimstin bila je u Midltaunu na Menhetnu, u višespratnici iz koje se pruža čudesan pogled na grad i reku Hadson. Odatle su se videli Intrepid, vojni nosač aviona pretvoren u muzej, i ogromni brodovi za krstarenje radi "razonode" sa po tri hiljade izletnika, zbog kojih je Hester mislila kako bi se pre porađala nego da se popne na neki od njih. Uistinu, ovaj pogled, što je slučaj s većinom pogleda, prosto je postao samo pogled. Oduzimao je dah posetiocima, ali kad nešto viđaš svakodnevno, iako to ne želiš da priznaš, ono izuzetno postane sasvim obično. Sad je pred prozorom stajao Ed Grejson. Gledao je napolje, ali ako je i uživao u pogledu, to je sasvim vešto krio. "Hester, ne znam šta da radim." "Ja znam", reče ona. "Slušam te." "Poslušaj moj stručni pravni savet: ne radi ništa." I dalje zureći kroz prozor, Grejson se nasmeši. "Nije čudo što zgrćeš veliku lovu." Hester raširi ruke. "Zar je zaista tako jednostavno?" "U ovom slučaju jeste." "Znaš da me je žena ostavila. Vraća se u Kvebek i odvodi I Džeja." "Žao mi je zbog toga." "Sam sam kriv za čitavu ovu gužvu."

"Ede, nemoj me pogrešno shvatiti, ali znaš da nisam neki tip da te drži za ruku ili ti priča bajke." "O znam." "Zato ću ti reći otvoreno: gadno si zeznuo stvar." "Nikog u životu nisam prebio." "Sad jesi." "Nikad nisam ni pucao u nekog." "A sad jesi. Šta hoćeš da kažeš?" Oboje se ućutaše. Edu Grejsonu je prijala tišina. Hester Krimstin nije. Poče da se ljulja na stolici, igra se olovkom, naglašeno hukće. Na kraju ustade i ode na drugi kraj sobe. "Vidiš li ovo?" Ed se okrenu. Pokazivala je na kip Pravde. "Vidim." "Znaš li šta je ovo?" "Naravno." "Šta je?" "Zezaš me?" "Ko je to?" "Pravda." "I jeste i nije. Poznata je pod više imena. Pravda, Slepa Pravda, grčka boginja Temida, rimska boginja Justicija, egipatska boginja Maat pa čak i kao Temidine kćeri Dika i Astrea." "Uh, a šta je poenta?" "Jesi li se ikad zagledao u kip? Većina ljudi odmah primeti povez preko očiju a to je, je l', očigledni simbol nepristrasnosti. Uz to je i čista glupost jer su svi pristrasni. Tu se ništa ne može. No pogledaj joj bolje desnu šaku. U njoj je mač. To je mač za isterivanje pravde. On predstavlja hitru i često surovu, pa i smrtnu kaznu. E sad, samo ona to jest sistem može to da radi. Sistem, koliko god da je zbrkan, ima pravo da koristi taj mač. Ti, prijatelju, nemaš." "Hoćeš da mi kažeš kako nije trebalo da uzimam pravdu u svoje ruke?" Grejson izvi obrve. "Opa, Hester, to je baš dubokoumno." "Pogledaj vagu, tupane. U levoj ruci. Neki misle kako vaga predstavlja obe strane rasprave tužbu i odbranu. Drugi tvrde da je ona simbol pravičnosti ili objektivnosti. Ali razmisli malo. Vaga zapravo predstavlja ravnotežu, zar ne? Vidi, ja sam advokatica odbrane i znam kakav me glas bije. Znam da ljudi misle kako podrivam zakon ili

koristim rupe u njemu, maltretiram ili zloupotrebljavam. Sve je to tačno. Ali to radim u okviru sistema." "I stoga je to u redu?" "Da. Jer to je ravnoteža." "A ja sam, da iskoristim tvoju metaforu, poremetio ravnotežu." "Upravo. U tome je lepota našeg sistema. Možeš ga cimati i uvijati sam bog zna kako ja to stalno radim ali dok si u njegovom okviru, ispravno ili pogrešno, to nekako funkcioniše. Kad izađeš iz njega, kad nisi u ravnoteži makar i iz najboljih namera, to vodi u metež i propast." "Ovo mi zvuči", reče Ed Grejson klimnuvši glavom, "kao pravdanje svojih postupaka naveliko." Ona se na to nasmeši. "Možda. Ali znaš i da sam u pravu. Hteo si da ispraviš nepravdu. I sad je izgubljena ravnoteža." "Možda bi trebalo da učinim nešto da je ponovo povratim." "Ne ide to tako, Ede. Sad to znaš. Pusti to i ravnoteža će se verovatno uspostaviti." "Čak i po cenu da se negativac izvuče?" Ona diže ruke i osmehnu mu se. "Ko je sad negativac, Ede?" Tišina. Nije bio siguran kako to da kaže, pa je jednostavno ispalio: "Policija nema pojma o Hejli Makvejd." Hester razmisli o tome. "To ne znaš", reče. "Možda mi nemamo pojma."

DVADESET ŠESTO POGLAVLJE KUĆA ČIJI JE VLASNIK Frenk Tremont, penzionisani istražitelj okruga Eseks, u kolonijalnom je stilu s aluminijumskom oplatom, s dve spavaće sobe, malim ali savršeno urednim travnjakom i zastavom njujorških Džajentsa desno od vrata. Božuri po žardinjerama blistali su tako jarkim bojama da je Vendi pomislila kako su plastični. Vendi se popela uz deset stepenika s pločnika do ulaznih vrata i kucnula. Zavesa na erkeru se pomerila. Trenutak kasnije otvorila su se vrata. Iako se sahrana završila pre mnogo sati, Frenk Tremont je i dalje bio u crnom odelu. Razlabavio je kravatu, otkopčao gornja dva dugmeta na svečanoj košulji. Promašio je nekoliko mesta pri brijanju a do Vendi dopre dah pića. On se bez pozdrava pomeri teško uzdahnuvši i mrdnu joj glavom da uđe. Ona uroni unutra. Samo jedna lampa je osvetljavala mračnu sobu. Vendi spazi poluispijenu bocu Kapetana Morgana na izguljenom stočiću. Rum. Fuj. Nekoliko raširenih novina bilo je pobacano po kauču. Na podu je stajala kartonska kutija, kako je pretpostavila, puna njegovih stvari iz pisaćeg stola s posla. Na televiziji je tekla reklama o opremi za vežbanje, s dva čila trenera i mnogo mladih, lepih, ravnih i mišićavih stomaka. Vendi pogleda Tremonta. On slegnu ramenima. "Kad sam već u penziji, mislim da mogu da poradim na stomačnim mišićima." Ona pokuša da se nasmeši. Na stočiću uza zid stajale su fotografije tinejdžerke. Frizura te devojke bila je u modi pre možda petnaestdvadeset godina, ali prvo je primetila njen osmeh blistav i širok, razoran, onakav koji roditeljima kida srce. Vendi je znala priču. Devojka je nesumnjivo Frenkova kćerka koja je umrla od raka. Vendi ponovo pogleda bocu Kapetana Morgana pa se upita kako se uopšte otrgao od toga. "Šta ima, Vendi?" "Znači", poče ona trudeći se da dobije na vremenu, "zvanično si u penziji?" "Da. Otišao u velikom stilu, zar ne misliš?"

"Žao mi je." "Čuvaj žaljenje za porodicu žrtve." Ona klimnu glavom. "Mnogo te je po novinama", reče on. "Ovaj slučaj te je učinio slavnom." On podiže čašu kao da joj nazdravlja. "Čestitam." "Frenk?" "Šta?" "Nemoj da kažeš nešto glupo zbog čega ćeš posle žaliti," Tremont klimnu glavom. "Da, u pravu si." "Je li ovaj slučaj zvanično zatvoren?", upita ona. "S našeg stanovišta uglavnom jeste. Počinilac je mrtav verovatno zakopan negda u šumi, što će verovatno neko pametniji od mene smatrati ironijom." "Jeste li ponovo pritisli Eda Grejsona da prizna šta je s telom?" "Koliko smo mogli." "Neće da govori. Hteo sam da mu ponudim imunitet ako nam kaže gde je Merserov leš, ali moj veliki gazda Pol Kopland nije pristao." Vendi razmisli o Edu Grejsonu i treba li da mu priđe, vidi hoće li razgovarati s njom. Tremont zbaci novine s kauča i pozva Vendi da sedne. On se zavali u fotelju za opuštanje i uze daljinski upravljač. "Znaš li koja će emisija uskoro?" "Ne." "Sud Krimstinove. Znaš da ona predstavlja Eda Grejsona?" "Rekao si mi." "Tačno, zaboravio sam. U svakom slučaju, dok smo ga ispitivali, ona je iznela nekoliko zanimljivih pitanja." On dohvati Kapetana Morgana i nasu u čašu. Ponudi i nju, ali ona odmahnu glavom. "Kakva pitanja?" "Tvrdila je kako treba da odlikujemo Eda Grejsona što je ubio Dena Mersera." "Zato što je tako postignuta pravda?" "Ne, vidiš, to bi bilo jedno. Ali Hester je htela da iznese šire gledište." "A to je?" "Da Grejson nije ubio Mersera, nikad ne bismo našli Hejlin ajfon." On uperi daljinski upravljač u televizor pa ga isključi. "Istakla je kako za tri meseca istrage nismo napredovali i kako nam je onda Ed

Grejson obezbedio jedini trag da nađemo Hejli. Nadalje je rekla kako bi dobar detektiv proverio poznatog perverznjaka i njegove veze sa žrtvinim susedstvom. I znaš šta?" Vendi zavrte glavom. "Hester je bila u pravu kako sam samo prenebregao veze optuženog seksualnog prestupnika s Hejlinom varoši? Možda je Hejli bila živa nekoliko dana. Možda sam mogao da je spasem." Vendi pogleda na samopouzdan, pa i jeziv prikaz kapetana Morgana na etiketi boce. Zausti da mu pruži podršku, ali on odmahnu rukom pa ona oćuta. "Molim te samo nemoj da mi povlađuješ. To bi bilo uvredljivo." Bio je u pravu. "Sumnjam da si došla ovamo da gledaš kako se valjam u samosažaljenju." "Ne znam, Frenk. Prilično je zabavno." Na to se gotovo nasmešio. "Šta ti treba, Vendi?" "Zašto misliš da ju je ubio Den Merser?" "Misliš, koji mu je bio motiv?" "Da, upravo to mislim." "Hoćeš li spisak abecednim redom? Kao što si ti donekle dokazala, bio je seksualni grabljivac." "Dobro, to shvatam. Ali u ovom slučaju, pa, šta onda? Hejli Makvejd je imala sedamnaest godina. U Nju Džerziju je granica punoletstva šesnaest." "Možda se plašio da ona ne progovori." "O čemu? Sve je legalno." "Ipak. Za njegov slučaj bi to bilo pogubno." "Znači, ubio ju je da je ućutka?" Ona zavrte glavom. "Jesi li našao neke tragove ranije veze Mersera i Hejli?" "Nisam. Znam da si pokušala da nam to preneseš tamo u parku da su se upoznali u kući njegove bivše žene i nešto počeli. Možda, ali za to uopšte nema tragova, a i ne bih u to ulazio zbog njenih roditelja. Najverovatnije je da ju je zaista upoznao u kući Vilerovih, postao opsednut, ugrabio je, uradio šta je uradio i ubio je." Vendi se namršti. "Jednostavno to ne mogu da prihvatim." "Zašto? Sećaš se onog navodnog dečka Kirbija Seneta?" "Da."

"Kad smo našli telo, Kirbijev advokat ga je pustio da bude, kažimo, predusretljiviji. Da, tajno su se sastajali, mada je veza bila klimava. Rekao je da je zaista bila napeta, naročito zato što se nije upisala na Virdžiniju. Mislio je čak da je na nečemu." "Drogama?" On slegnu ramenima. "Njeni roditelji ni o tome ne treba da slušaju." "Ne razumem. Zbog čega ti Kirbi odmah nije rekao sve to?" "Zbog toga što se njegov advokat plašio da ćemo, saznamo li za prirodu njegovog odnosa s njom, žešće pritisnuti klinca. Što je, naravno, tačno." "Ali ako Kirbi nema šta da krije?" "Prvo, ko kaže da on nema šta da krije? On je sitni diler. Ako je ona bila na nečemu, pretpostavljam da ju je on time snabdevao. Drugo, većina advokata će ti reći kako to što si nevin ne znači ništa. da je Kirbi rekao: Da, imali smo nestabilnu vezu i ona je možda gutala ili pušila nešto što sam joj ja dao, mi bismo mu razvalili dupe i tamo digli šator. A kad je nađeno telo, pa, malo smo ga bušnuli, ako me razumeš. Sad kad je Kirbi miran, ima logike što je progovorio." "Divan sistem", reče ona. "Da ne pominjem analnu analogiju." On slegnu ramenima. "Jesi li siguran da taj Kirbi nema ništa s tim?" "I šta, možda je podmetnuo njen telefon u motelsku sobu Dena Mersera?" Ona razmisli malo. "Imaš pravo." "Osim toga, ima neoboriv alibi. Čuj, Kirbi je tipično bahato dete bogatih roditelja od onih što misle da su gadni što okite toaletpapirom neku kuću na Noć nestašluka. 10 Ovde ništa nije uradio." Ona se zavali. Pogled joj skliznu na sliku Tremontove pokojne kćerke, ali se ne zadrža na njoj. Brzo ga ponovo skrenu, možda prebrzo. Frenk to primeti. "Moja kćerka", reče. "Znam." "O tome nećemo da pričamo, važi?" "Važi." "Nego, Vendi, šta tebe muči u ovom slučaju?" "Valjda hoću da saznam zašto."

"Pogledaj još jednom tu sliku. Svet jednostavno ne funkcioniše tako," On se uspravi. Pogleda je pravo u oči. "Katkad - možda najčešće ne postoji nikakvo zašto." KAD JE PONOVO SELA U KOLA, Vendi vide poruku od Ten-A-Flaja. Odmah ga pozva. "Izgleda da smo našli nešto o Kelvinu Tilferu." Klub očeva je poslednjih nekoliko dana radio na pronalaženju prinstonskih cimera. Kao što su i očekivali, najlakše su našli Farlija Parksa. Vendi je zvala bivšeg političara šest puta. Farli joj se nije javljao. Nije se iznenadila. Farli je živeo u Pitsburgu, što joj je onemogućavalo da ga zaskoči. Stoga je, zasad, bio van domašaja. Drugi, doktor Stiv Mičano. Našla ga je telefonom i zamolila da se nađe s njom. Koliko je to bilo moguće, Vendi je izbegavala da im telefonom objasni zbog čega zove. Mičano nije ni pitao. Kazao joj je kako je u smeni i da može da se vidi s njom sutradan posle podne. Vendi prihvati da sačeka. Ali treći, a po Vendinom mišljenju i najvažniji, bio je neuhvatljivi Kelvin Tilfer. O njemu dotad ništa nije našla. Ako bi sudila samo prema internetu, taj čovek je nestao s planete. "Šta?", upita ona. "Brata. Ronald Tilfer radi na isporukama za UPS 11 na Menhetnu. On je jedini srodnik kog smo uspeli da nađemo. Roditelji su im mrtvi." "Gde on živi?" "U Kvinsu, ali možemo da ti olakšamo. Vidiš, kad je Dag radio u Lehmanu, mnogo su poslovali s UPS-om. Dag je pozvao svoju staru vezu u prodajnom i dobio raspored isporučivanja Kelvinovog brata. Sad je sve kompjuterizovano, pa možemo lepo da mu pratimo kretanje ako hoćeš da ga nađemo." "Hoću." "Dobro, uđi u grad prema Gornjoj zapadnoj strani. Imejlom ću te obaveštavati kako se kreće s isporukama." Četrdeset pet minuta kasnije naišla je na mrki kombi nepropisno parkiran pred restoranom Telepan u Šezdeset šestoj ulici kod Ulice Kolambus. Parkirala se uz sat, ubacila sitninu, pa se naslonila na branik. Zagledala se u kombi na kojem se prikazivala reklama za UPS

s tim momkom duge kose koji crta po beloj tabli i sve dok se nisu pojavile poruke "UPS" i "Mrki", nije imala pojma šta tip radi. Čarli je uvek vrteo glavom kad se pojavi ta reklama usred nekog presudnog trenutka u fudbalskoj utakmici i govorio: "Ovog tipa treba umlatiti." Čudno je šta čoveku pada na pamet. Ronald Tilfer bar je pretpostavila da je čovek u mrkoj uniformi UPS-a on smešio se i mahao na izlazu iz restorana. Bio je nizak, s kratko podšišanom prosedom kosom i, kao što može da se zapazi kod ljudi u uniformama sa šortsom, lepim nogama. Vendi se odlepi od svog auta i preseče mu put pre nego što je stigao do kombija. "Ronald Tilfer?" "Da." ,Ja sam Vendi Tajns, novinar NTC novosti. Pokušavam da pronađem vašeg brata Kelvina." On začkilji. "Zbog čega?" "Pravim reportažu o njegovoj klasi s Prinstona." "Ne mogu vam pomoći." "Treba s njim samo kratko da porazgovaram." "Ne možete." " Zašto ?" On pokuša da je obiđe. Vendi se ponovo namesti ispred njega. "Recimo da Kelvin nije na raspolaganju." "Šta to treba da znači?" "Ne može da razgovara s vama. Ne može da vam pomogne." "Gospodine Tilferu?" "Zaista moram da se vratim na posao." "Ne, ne morate." "Molim?" "Ovo vam je danas poslednja isporuka." "Otkud vi to znate?" Neka se malko krčka, pomisli ona. "Hajde da više ne gubimo vreme s onim tajanstvenim 'on nije na raspolaganju' ili kako ne može da razgovara i sličnim. Izuzetno je važno da razgovaram s njim." "O njegovim kolegama s Prinstona?" "Ima tu još toga. Neko se okomio na njegove nekadašnje cimere." "I vi mislite da je to Kelvin?" "Nisam to rekla."

"To ne može biti on." "Vi mi možete pomoći da to i dokažem. U svakom slučaju, neki životi su upropašćeni. Brat vam je možda i u opasnosti." "Nije." "Onda možda može da pomogne starim drugarima." "Kelvin? On nije u prilici nikome da pomogne." Opet te zagonetke. Počeo je da je nervira. "Pričate kao da je umro." "Kao da jeste." "Gospodine Tilferu, ne želim da zvučim melodramatično, ali ovde se stvarno radi o životu i smrti. Ako vi ne želite da razgovarate sa mnom, mogla bih da dovedem policiju. Sad sam sama, ali mogu da se vratim s velikom novinarskom ekipom s kamerama, mikrofonima, svim što treba." Ronald Tilfer duboko uzdahnu. Ona je pretila uprazno, naravno, ali on to nije znao. Ugrizao se za donju usnu. "Nećete da mi verujete na reč kako on ne može da vam pomogne?" "Žao mi je." On slegnu ramenima. "Dobro." "Šta dobro?" "Odvešću vas kod Kelvina." VENDI JE POSMATRALA Kelvina Tilfera kroz debelo zaštitno staklo. "Otkad je ovde?" "Ovog puta?" Ronald Tilfer mrdnu ramenima. "Možda tri nedelje. Verovatno će ga opet pustiti za nedelju dana." "Kud onda ide?" "Živi na ulici dok ponovo ne uradi nešto opasno. Tad ga dovedu ovamo. Država više ne podržava dugoročno lečenje u ustanovama za mentalno obolele. Zato ga puštaju." Kelfin Tilfer je nešto mahnito pisao u svesku, nosa na pedalj od stranice. Kroz staklo ga je Vendi čula kako viče. Sasvim bez smisla. Kelvin je izgledao mnogo starije od svojih kolega. Kosa i brada su mu bile sede. Nije imao sve zube. "On je bio onaj pametni brat", reče Ronald. "Ludi genije, naročito za matematiku. Njom ispunjava tu svesku.

Matematičkim problemima. Piše ih po čitav dan. Um mu se nikad ne isključi. Znate, naša mama se toliko trudila da bi on bio normalan. U školi su hteli da preskače razrede. Nije dozvolila. Naterala ga je da se bavi sportom sve je pokušala kako bi ostao normalan. Međutim, kao da smo oduvek znali kuda on ide. Ona je pokušala da obuzda ludilo. No to je bilo kao da zadržava okean golim rukama." "Šta mu je?" "On je nasilni šizofreničar. Ima stravične psihotične epizode." "Mislim, šta mu se dogodilo?" "Kako to mislite šta mu se dogodilo? Bolestan je. Nema tu zašto." Nema zašto već drugi put joj je danas to neko rekao. "Kako neko dobije rak? Nije ga mama istukla pa je on postao ovakav. To je hemijska neujednačenost. Kao što sam rekao, oduvek je bilo prisutno. Čak i kao dete, nikad nije spavao. Nije mogao da isključi mozak." Vendi se seti šta je Fil rekao. Uvrnut. Uvrnuti matematički genije. "Pomažu li lekovi?" "Naravno, oni ga umire. Kao što puška s metkom za smirivanje umiri slona. Ne zna gde je ni ko je. Kad je diplomirao na Prinstonu, dobio je posao u farmaceutskoj kompaniji, ali je stalno nestajao. Otpustili su ga. Počeo je da živi na ulici. Osam godina nismo znali gde je. Na kraju smo ga našli u kartonskoj kutiji punoj njegovog izmeta. Imao je slomljene kosti koje nisu pravilno srasle. Izgubio je zube. Ne mogu da zamislim kako je preživeo, kako je nalazio hranu, kroz šta je sve prošao." Kelvin ponovo zavrišta: "Himler! Himler voli šnicle od tune!" Ona se okrenu Ronaldu. "Himler? Onaj nacista?" "Nemam pojma. Ništa što govori nema smisla." Kelvin se vrati svojoj svesci pa sad poče da piše još brže. "Mogu li da razgovaram s njim?", upita ona. "Šalite se, zar ne?" "Ne." "Ništa vam to neće vredeti." "Ali neće ni škoditi." Ronald Tilfer pogleda kroz staklo. "Najčešće više i ne zna ko sam ja. Gleda pravo kroz mene. Hteo sam da ga dovedem kući, ali imam ženu i dete..." Vendi ništa ne reče.

"Trebalo bi da učinim nešto da ga zaštitim, šta mislite? Kad probam da ga zaključam, on pobesni. Onda ga pustim i brinem. Kad smo bili deca, išli smo na utakmice Jenkija. Kelvin je znao sve o svakom igraču. Znao je da kaže i kojim redosledom su kad udarali. Po meni je genijalnost prokletstvo. Tako ja na to gledam. Neki smatraju da oni izuzetni shvataju svet onako kako mi ne možemo. Vide ga onakvim kakav je zaista a to je tako strašno da izgube pamet. Preciznost vodi ka sumanutosti." Vendi je samo zurila preda se. "Je li Kelvin ikad pričao o Prinstonu?" "Mama se tako ponosila njime. Mislim, svi smo se ponosili. Klinci iz našeg kraja nisu išli u elitne škole. Brinuli smo se da se neće uklopiti, ali on je brzo stekao prijatelje." "Ti prijatelji su u nevolji." "Pogledajte ga, gospođice Tajns. Mislite li da on može da im pomogne?" "Volela bih da isprobam." On slegnu ramenima. U bolničkoj upravi su joj dali da potpiše potvrde o odustajanju od prava žalbe i posavetovali ih da mu ne prilaze preblizu. Nekoliko minuta kasnije uveli su Vendi i Ronalda u sobu omeđenu staklom. Uz vrata je stajao redar. Kelvin je sedeo za stolom i uporno pisao u svesku. Sto je bio širok, pa su Vendi i Ronald bili prilično daleko od njega. "Zdravo, Kelvine", reče Ronald. "Trutovi ne razumeju suštinu." Ronald pogleda Vendi. Dade joj znak da počne. "Kelvine, išao si na Prinston, zar ne?" "Rekao sam ti. Himler voli šnicle od tune." I dalje je gledao u svesku. "Kelvine?" Nije prestao da piše. "Sećaš li se Dena Mersera?" "Beli momak." "Da. A Fila Ternbola?" "Od bezolovnog benzina sponzora boli glava." "Tvoji drugovi s Prinstona." "Liga bršljana, čoveče. Neki tip je nosio zelene cipele. Mrzim zelene cipele."

"I ja." "Liga bršljana." "Tako je. Tvoji drugovi iz Lige bršljana. Den, Fil, Stiv i Farli. Sećaš li ih se?" Kelvin konačno prestade da žvrlja. Podiže pogled. Oči su mu bile prazne. Upiljio se u Vendi, ali je očigledno nije video. "Kelvine?" "Himler voli šnicle od tune", usplahireno prošaputa on. "A gradonačelnik? Ni brige ga nije." Ronald se skljoka. Vendi pokuša da natera Kelvina da je gleda u oči. "Hoću da razgovaram s tobom o tvojim cimerima." Kelvin se zasmeja. "Cimeri?" "Da." "To je smešno." Zacereka se kao, pa kao luđak. "Cimeri. Kao da se pariš sa sobom. 12 Kao da ti i soba vodite ljubav, pa ti napumpaš sobu. Kao da se pariš, kapiraš?" Opet se nasmeja. Pa, pomisli Vendi, ovo je bolje od Himlerovog ukusa za ribu. "Sećaš li se starih cimera?" Smeh prestade kao da je neko pritisnuo prekidač. "Kelvine, u nevolji su", reče ona. "Den Merser, Fil Ternbol, Stiv Mičano, Farli Parks. Svi su u nevolji." "Nevolja?" "Da." Ona ponovi ta četiri imena. Pa još jednom. S Kelvinovim licem nešto poče da se događa. Pred očima joj se rastočilo. "O bože, o ne..." Kelvin se rasplaka. Ronald ustade. "Kelvine?" Ronald pruži ruku k bratu, ali ga Kelvinov vrisak zaustavi. Bio je tako iznenadan i prodoran. Vendi odskoči unazad. Kelvin je sad iskolačio oči. "Lice s ožiljcima!" "Kelvine?" On hitro ustade i obori stolicu. Redar pođe k njemu. Kelvin ponovo vrisnu i otrča u ugao. Redar pozva pojačanje. "Lice s ožiljcima!", dreknu opet Kelvin. "Sve će nas srediti. Lice s ožiljcima!"

"Ko je lice s ožiljcima?", povika Vendi. Ronald reče: "Ostavite ga na miru!" "Lice s ožiljcima!" Kelvin čvrsto stisnu oči. Šakama pritisnu glavu kao da pokušava da zadrži lobanju da se ne raspoluti. "Rekao sam im! Upozorio sam ih!" "Šta to znači, Kelvine?" "Dosta!", povika Ronald. Kelvin se tad izgubi. Ljuljao je glavu napred-nazad. Ušla su dva redara. Kad ih je Kelvin ugledao, povikao je: "Prekinite s lovom! Prekinite s lovom!" Srušio se na pod pa zapuzao po njemu. Ronaldu se oči napuniše suzama. Pokušao je da umiri brata. Kelvin se nekako uspravi na noge. Redari ga spodbiše kao na fudbalskoi utakmici. Jedan ga uhvati nisko a drugi za gornji deo tela. "Nemojte ga povrediti!", povika Ronald. "Molim vas!" Kelvin je bio na podu. Redari su ga nečim sputavali. Ronald ih je preklinjao da ga ne povrede. Vendi je pokušala da priđe bliže Kelvinu da nekako dopre do njega. Sa poda je Kelvin konačno pogledao u nju. Vendi je dopuzala do njega dok se on otimao. Jedan redar povika na nju: "Sklanjajte se od njega!" Ona ga ne posluša. "Šta je, Kelvine?" "Rekao sam im", prošaputa on. "Upozorio sam ih." "Na šta si ih upozorio, Kelvine?" Kelvin se rasplaka. Ronald uhvati Vendi za ramena trudeći se da je odvuče. Ona ga se oslobodi. "Na šta si ih upozorio, Kelvine?" U sobu uđe i treći redar. U ruci je nosio špric. Ubrizgao je nešto Kelvinu u rame. Kelvin sad pogleda Vendi pravo u oči. "Da ne love", reče joj iznenada mirnim glasom. "Nikad više ne treba da lovimo." "Šta da lovite?" Međutim, injekcija je delovala. "Nije trebalo nikad da krenemo u lov", reče on blagim glasom. "To može da ti kaže lice s ožiljcima. Nije trebalo nikad da krenemo u lov."

DVADESET SEDMO POGLAVLJE RONALD TILFER NIJE IMAO POJMA šta znači "lice s ožiljcima" ni o kakvom je lovu pričao njegov brat. "O tome je i ranije pričao o lovu i licu s ožiljcima. Kao i o Himleru. Mislim da to ništa ne znači." Vendi se uputi kući pitajući se šta bi s tom nazoviinformacijom, osećajući se izgubljenije nego tog jutra. Čarli je s kauča gledao televiziju. "Ćao", reče ona. "Šta imamo za večeru?" "Dobro sam, hvala. Kako si ti?" Čarli uzdahnu. "Zar nismo prevazišli lažne ljubaznosti?" "A izgleda i opštu ljudsku učtivost." Čarli se ne mrdnu. "Je li sve u redu?", upita ga ona brižnijim glasom nego što je nameravala. "Sa mnom? Jeste, zašto?" "Hejli Makvejd ti je drugarica iz razreda." "Da, ali je zapravo nisam poznavao." "Mnogo je tvojih drugova i drugarica bilo na sahrani." "Znam." "Videla sam Klarka i Džejmsa." "Znam. "Pa zašto ti nisi hteo da ideš?" "Zato što je nisam znao." "Klark i Džejms su je znali?" "Nisu", reče Čarli. Uspravi se. "Vidi, osećam se grozno. To je tragično. Ali ljudi, čak i moji dobri drugari lože se na to da učestvuju, to je sve. Nisu otišli da bi izjavili saučešće. Pokazali su se tamo jer su smatrali da je to kul. Hteli su da budu deo nečeg. Tu se o njima radi, razumeš šta hoću da kažem?" Vendi klimnu glavom. "Razumem." "Uglavnom je to u redu", nastavi Čarli. "Ali kad je reč o mrtvoj devojci, izvini, ja se u to ne upuštam." Čarli ponovo spusti glavu na

jastuk i nastavi da gleda televiziju. Ona ga zagleda na tren. Jedva je i pogledavši, on opet uzdahnu i reče: "Šta je?" "Zvučao si kao tvoj otac." On ne reče ništa. "Volim te", reče Vendi. "Zvučim li kao moj otac kad ponovo pitam šta je za večeru?" Ona se nasmeja. "Proveriću u frižideru", reče znajući da tamo nema ničega i da će naručiti hranu. Večeras japansku s integralnim pirinčem da bude zdravije. "O, još nešto. Znaš li Kirbija Seneta?" "Ne baš. Samo iz viđenja." "Je l' on dobar momak?" "Ne, običan je tupan." Ona se na to nasmeši. "Čujem i da je sitni diler." "On je prava kretenčina." Čarli sede. "Otkud sva ta pitanja?" "Sagledavam Hejli Makvejd iz novog ugla. Priča se da su njih dvoje bili zajedno." "Pa?" "Možeš li da se raspitaš?" On je užasnuto pogleda. "Misliš kao da sam tvoj tajni reporternovajlija?" "Loša zamisao, a?" Nije se potrudio ni da joj odgovori a tad Vendi pade na pamet nova misao, koja joj se na prvi pogled učini sasvim dobra. Pope se na sprat i uključi računar. Hitro prođe kroz neke slike i nade savršenu. Devojka na slici je izgledala kao osamnaestogodišnjakinja, bela, s naočarima i velikim izrezom na bluzi, sjajno građena. Da, poslužiće. Vendi hitro napravi stranicu na Fejsbuku iskoristivši devojčinu sliku. Izmisli ime kombinujući svoje dve najbolje drugarice s koledža Šeron Hejt. Dobro. Sad je bilo potrebno da nade Kirbija. "Šta radiš?" Bio je to Čarli. "Pravim lažni profil." Čarli se namršti. "Zašto?" "Nadam se da ću namamiti Kirbija da me pozove za prijatelja. Onda bih možda stupila u razgovor s njim." "Stvarno?" "Šta, ne veruješ da može da upali?"

"S tom slikom neće." "Zašto neće?" "Suviše je dobra. Izgleda kao spamerski reklamni profil." "Kao šta?" On uzdahnu. "Kompanije koriste ovakve fotografije da spamuju ljude. Vidi, samo nadi devojku koja izgleda dobro, ali je stvarna. Shvataš šta hoću da kažem?" "Mislim da shvatam." "I neka bude iz, recimo, Glen Roka. Da je iz Kaseltona, on bi je znao." "Šta, ti znaš svaku devojku iz varoši?" "Svaku zgodnu devojku? Uglavnom. Ili sam bar čuo za nju. Zato probaj s nekim gradićem iz okoline, samo ne preblizu. Onda reci da si za njega čula od drugarice ili da si ga videla u tržnom centru Garden Stejt plaza ili tako negde. O, možda bi bilo dobro da joj daš ime neke stvarne devojke odande, za slučaj da se on raspita ili joj potraži broj i tako. Proveri da na Guglu nema njene druge slike. Reci da si upravo otvorila nalog na Fejsbuku i da dodaješ prijatelje jer će se pitati otkud to da nemaš drugih prijatelja. Unesi nekoliko informacija u svoj opis. Navedi nekoliko njenih omiljenih filmova, rok grupa." "Kao U2?" "Kao neke mlađe od sto godina." Navede joj neke grupe za koje nikad nije čula. Vendi ih sve popisa. "Misliš da će upaliti?", upita ga. "Sumnjam, ali nikad se ne zna. Bar će te sigurno prihvatiti za prijatelja," "A šta ja imam od toga?" Opet uzdah. "O tome smo već pričali. Kao s onom stranicom Prinstona. Kad te prihvati za prijatelja, možeš da mu vidiš čitav profil. Vidiš njegove slike, njegove objave na zidu, prijatelje, statuse, koje igrice igra, sve." Prinstonska stranica je podseti na nešto drugo. Ona je kliknu i nađe link "administrator", pa pritisnu taster da mu pošalje mejl. Ime administratora je Lorens Čerston, "naš bivši predsednik godine", prema njegovom opisu. Na slici u profilu bio je sa prinstonskom narandžasto-crnom kravatom. Uh. Vendi ukuca jednostavnu poruku: Ćao, ja sam televizijska novinarka i radim reportažu o tvojim

kolegama s Prinstona i veoma bih volela da se vidim s tobom. Molim te, kad ti bude zgodno, javi mi se na neki od ovih telefona. Samo što je poslala mejl, zazvoni joj mobilni telefon. Ona proven ekran i vide poruku. Bila je od Fila Ternbola: TREBA DA RAZGOVARAMO. Otkuca mu odgovor; NARAVNO, POZOVI ME. Nasta stanka. Zatim: NE TELEFONOM. Vendi nije bila sigurna šta to znači, pa mu otkuca: ZAŠTO DA NE? DA SE NAĐEMO ZA 30 MIN. U BARU SUDIJA? Vendi se upita što izbegava pitanje: ZAŠTO NE MOŽEMO DA PRIČAMO TELEFONOM? Još duža stanka. TRENUTNO NE VERUJEM TELEFONIMA. Ona se namršti. To joj se učini pomalo špijunski, ali ruku na srce, Fil Ternbol joj se nije činio kao neko ko preteruje. Nema smisla da nagađa. Uskoro će se videti s njim. Zato ukuca "OK" pa pogleda Čarlija. "Šta?", upita on. "Moram na jedan sastanak. Možeš li sam da naručiš večeru?" "Uh, mama." "Šta?" "Jesi li zaboravila da je večeras Usmeravanje za Projekat Matura?" Umalo se nije tresnula po čelu. "Dođavola, potpuno sam zaboravila." "U gimnaziji za, oh" Čarli pogleda na ruku mada nije nosio sat "za manje od pola sata. A ti si u komitetu za grickalice ili već tako nešto." Ona je, zapravo, bila zadužena da donese i šećer i veštačke zaslađivače, kao i mleko i dodatke za kafu bez laktoze, mada se iz skromnosti nije hvalisala time. Mogla bi da to preskoči, ali su u gimnaziji prilično ozbiljno shvatali to Usmeravanje, a ona je u poslednje vreme, najblaže rečeno, zanemarila svog sina. Uze mobilni telefon i posla Filu Ternbolu: MOŽEMO LI DA SE NAĐEMO U 10? Ne dobi odmah odgovor. Ode do spavaće sobe i obuče farmerke i zelenu bluzu. Skide sočiva i stavi naočare, skupi kosu u konjski rep. Opuštena žena. Telefon joj se oglasi. Fil Ternbol je odgovorio; OK. Ona siđe. U dnevnoj sobi je bio Ćale. Na glavi je imao crvenu maramu. Bandane mandane, kako ih neko zove kad ih nose muškarci

stajale su dobro samo ponekom muškarcu. Ćale je mogao da prođe, mada jedva. Ćale zavrte glavom kad je vide. "Nosiš staračke naočare?" Ona slegnu ramenima. "Tako nikad nećeš naći muškarca." Baš kao da je zato krenula u školu. "Nije baš da te se tiče, ali danas me je neko pozvao da izađemo." "Posle sahrane?" "Aha." Ćale klimnu glavom. "Nisam iznenađen." "Kako?" "Posle jedne sahrane imao sam najbolji seks u životu. Nešto neviđeno, na zadnjem sedištu limuzine." "Opa, hoćeš li mi kasnije ispričati sve pojedinosti?" "Jesi li sarkastična?" "Veoma." Ona ga poljubi u obraz, zamoli da proveri je li Čarli jeo, pa ode do auta. Zastala je kod supermarketa da kupi one dodatke za kafu. Kad je stigla u gimnaziju, parkiralište je već bilo puno. Uspela je da nađe mesto u Ulici Beverli. Moguće da je to mesto bilo na manje od petnaest metara od znaka stop, ali nije nameravala baš da meri. Večeras će Vendi Tajns voditi opasan život. Roditelji su se već okupili oko termosa s kafom uz koji nije bilo ničega. Ona im žurno priđe izvinjavajući se pa iznese one razne dodatke kafi. Mili Hanover, predsednica HSA, 13 majka koja je uvek posle škole imala savršene umetničko-zanatske aktivnosti dok su joj se deca igrala s drugovima iz škole, bez reči izrazi svoje negodovanje. Za razliku od nje, očevi su bili izuzetno popustljivi zbog Vendinog kašnjenja. Zapravo previše popustljivi. Delimično zbog toga je Vendi nosila bluzu zakopčanu do grla, ne preterano uske farmerke, ne baš laskave naočare, skupljenu kosu. Nikad se nije upuštala u duži razgovor s nekim oženjenim muškarcem. Ni-ka-da. Makar je zvali uštogljena ili skotara, ali to je po njenom mišljenju bolje nego koketa, bludnica ili nešto gore. U toj varoši su se žene prema njoj odnosile već dovoljno sumnjičavo, hvala na pitanju. Ovakvih večeri padala je u iskušenje da navuče majicu s natpisom; "Zaista nemam želju da vam ukradem muža."

Glavna tema razgovora bio je koledž, tačnije, čije dete je primljeno, odnosno nije primljeno, u koju školu. Neki roditelji su se razmetali, neki šalili, a neki se, što je Vendi najviše volela, "vadili" kao potučeni političari, pa su odjednom ispredali hvale "bezbednoj" školi kao da je bolja od one koju su prvobitno hteli. A možda je bila nemilosrdna. Možda su se jednostavno trudili da izvuku najviše što mogu iz svog razočaranja. Spasio ju je zvono, vraćajući je u školske dane, pa su svi pošli u salu. S jedne tezge među tamo poredanim pozivani su roditelji da postave znake za ograničenje brzine na kojima je pisalo: MOLIMO VAS VOZITE POLAKO MI VOLIMO SVOJU DECU, što je, pretpostavila je, delotvorno, mada je značilo i to da vi, vozač, ne volite svoju decu. Na drugoj su nuđene nalepnice za prozore kojima treba obavestiti susede kako je ova kuća zaista-"bez droge", što je lepo, mada bespotrebno, na onaj očigledni način kao "beba u autu". Jednu tezgu su držali članovi Međunarodnog instituta za svest o štetnosti alkohola, a njihova kampanja protiv roditelja koji priređuju žurke sa pićem zvala se "Ne i u našem domu". Na jednoj su se pak delili ugovori o zavetu protiv pića. Tinejdžer je trebalo da se zavetuje da nikad ne vozi pijan ni da sedne u auto s nekim ko je pio. Roditelj je zauzvrat davao saglasnost da ga njegovo dete može pozvati u bilo koje doba da dođe po njega. Vendi nađe mesto pozadi. Pored nje sede jedan preterano ljubazan otac, na silu uvučenog stomaka i nameštenog osmeha. Pokaza joj na tezge. "Overdozirana bezbednost", reče joj. "Prezaštitnički se ponašamo, zar ne mislite?" Vendi ne reče ništa. Uz njega sede njegova namrgođena supruga. Vendi se postara da se javi Namrgođenoj i da se predstavi kao Čarlijeva majka, uporno izbegavajući da ukrsti pogled s Nasmejanim Tipom protivnikom bezbednosti. Direktor Pit Zeker izađe na pozornicu i zahvali svima što su došli usred ove "veoma teške nedelje". Održaše minut ćutanja za Hejli Makvejd. Neki su se pitali što ovo okupljanje nije odloženo, ali je kalendar aktivnosti u školi bio prepun pa jednostavno nije bilo drugog slobodnog termina. Osim toga, koliko treba čekati? Jedan dan? Jednu nedelju? I tako, posle tog neprijatnog trenutka, Pit Zeker predstavi Mili