J.R Ward Pali anđeli Besmrtnici 251 »... Nigel?« »Užasno mi je žao«, rekao je i odmahnuo glavom da vrati koncentraciju. »Što si rekao?« »Bi li ti smetalo da te nešto pitam nasamo?« ponovio je Jim. Nigel je pogledao prema stolu. Tri arhanđela su sjela za stol, Byron i Bertie su brbljali poput dviju kvočki na livadi, njihova urođena energija je bila naglašena zbog toga što više nije postojao strah, nije više bilo stresa i sve što je ostalo bilo je mjesto i posao koji su najviše voljeli. »Nema potrebe«, Nigel je promrmljao. »Odgovor je da.« Jim je zatvorio oči i poskočio u čizmama. »Jesi li dobro, prijatelju?« Colin je upitao. Spasitelj je kimnuo glavom i obrisao lice. Zatim je pogledao Nigela. »Jesi li siguran?« »Misliš li da bih napravio nešto što bi ugrozilo duše pravednika?« »U redu onda. Hvala ti.« »To nije moje djelo, nego samo tvoje.« Onda se opustio. »Ali tako sam... sretan zbog tebe. Sretan za vas oboje.« »Hvala.« Jim je oklijevao. »Još jedna posljednja stvar... duše poput Sissy? Nevini koje je Devina stoljećima klala kako bi zaštitila svoje ogledalo...« »Oni su se pridružili pravednicima ovdje. Stvoritelj se za to pobrinuo čim je Devina prognana u Bunar duša.« »Dakle, tamo se sada nalazi.« »I tamo će ostati.« »Dobar kraj. To je stvarno... dobro.« Spasitelj je otišao trenutak nakon toga, a Nigel je zurio u mjesto gdje je on stajao. Bilo je toliko toga na čemu mogu biti zahvalni, toliko razloga za veselje... a ipak, on je bio tužan do granice očaja. »Ispričajte me«, rekao je a da nikoga nije pogledao. »Povući ću se u svoje odaje.« Byron se osmjehnuo. »Naravno. Moraš se oporaviti od mnogo toga.« Bertie je kimnuo glavom i ukrao jedan kolačić Tarquinu. »Slobodno, mi ćemo paziti na sve za tebe.« Nigel je kimnuo i okrenuo se od njih. Nije imalo smisla čekati ikakav odgovor od Colina, iako ga je jedino od njega htio čuti. Dok je hodao preko travnjaka, razmišljao je o ljudima dolje ispod njih, kako žive, umiru, zaljubljuju se, kako im se srca slamaju. Bili su snažniji nego što je on mogao zamisliti, više nego što je znao... a on je tisućljećima pogrešno žalio njihovu smrtnu ljusku. Sada ih je vidio kao pobjednike.
J.R Ward Pali anđeli Besmrtnici 252 Oni, ne samo da se boje gubitka, nego žive kroz tu stvarnost kada se dogodi... i pobjeda koja se zbila neće to promijeniti. Sada kada je zlo nestalo iz svijeta, još uvijek se moraju nositi sa smrću. Kako ih je samo cijenio zbog njihove žilavosti. Kada je došao do svog šatora, razmaknuo je zastore i upao u luksuz koji je nekoć smatrao tako važnim za njegovo postojanje. Sada su to bili samo okovi šarenih boja. Pogledao je prema starinskom trosjedu s naslonom na jednoj od strana gdje je izvršio užasno djelo i iako ga je mrzio, zadržao ga je sa svrhom. Zadržao ga je kao podsjetnik na njegovu aroganciju i neispravan zaključak kada je pomislio da je potrebno... »Znaš li tko sam ja?« Nigel se okrenuo oko sebe. Colin je stajao jednom nogom u šatoru. Njegov pogled je bio značajan, a tijelom je prekrio ulaz. »Ja... ja... ja...« Nigelu je trebao trenutak da se sabere od iznenađenja. »Oprosti, kako to misliš?« Colin je ušao i okrenuo se oko sebe te ispružio snažne ruke niz tijelo. »Znaš li tko sam ja?« Ti si ljubav mog postojanja, pomislio je Nigel. »Ti si Colin«, rekao je umjesto toga. Drugi arhanđeo je napravio bezizražajan zvuk u grlu... tako da nije mogao znati je li točno odgovorio na pitanje. »Postoji izreka dolje na Zemlji za nekoga kao što sam ja. Siguran sam da si je nekada čuo?« »Bojim se da ne mogu čitati misli.« Nigel se dodirnuo po glavi. »Ovo ne radi onako dobro kao nekoć.« Colin je stupio malo bliže, i bliže. A onda je napravio nešto zadivljujuće. Podigao je ruku i dotaknuo Nigelovo lice te mu prešao preko obraza. »Ta izreka je tako često izgovorena među dušama tamo dolje... >Pogriješiti je ljudski, a oprostiti božanski«« Nigelovo srce je počelo tući kao ludo. A onda mu se zavrtjelo u glavi. »Da, da, čuo sam tu izreku.« Molim te, nemoj mi slomiti srce, pomislio je. Iako sam ja slomio tvoje. »I što sam ja?« Colin je zahtijevao. »Ti si...« Pogled mu se zamutio od suza. »Ti si arhanđeo. Ti si Božji najdraži ratnik, zaštitnik Raja i Zemlje. Ti si...« Nije mogao izgovoriti posljednju riječ. Pa je Colin dovršio za njega. »Ja sam božanstvo.« Colin se nagnuo i poljubio ga. »Ja sam božanstvo. I ja ti opraštam.« Nigel nije bio nimalo galantan kada se bacio u naručje svog ljubavnika. Nije preispitivao dar tog ponovnog sjedinjenja. Nije ga zanimalo s kojim se razmišljanjima Colin borio da bi došao do tog zaključka. Nije razmišljao o tome kojim se točno prosvjetljenjem sve promijenilo. U prošlosti bi inzistirao na tome da sazna detalje.
J.R Ward Pali anđeli Besmrtnici 253 Sada? Uzeo je ono što mu je ponuđeno i držao se za to svim snagama. Na um su mu pale druge ljudske izreke, one koje su imale veze s darovanim konjem i zubima, čak i one koje su sadržavale riječi »sretno« i »zauvijek« i »do kraja«. Ali se opustio u Colinovu zagrljaju i izrekao najsnažnije od ljudskih riječi. »Volim te«, rekao je nježno. »Volim te... zauvijek.« Kada je Adrian ušao na stražnji ulaz stare kuće, sa sobom je nosio oko trideset i pet tisuća kalorija Dunkin’ Donutsa u tri vrećice i kutiju s dvadeset i četiri različite vrste koje je upravo kupio. Bilo je oko četiri popodne i iako bi neki tvrdili da je to jelo samo za doručak, on nije toliko osuđivao... i zato što je tako dobar, kušao ih je da provjeri ima li u njima otrova te iz tog razloga pojeo dva prekrivena želeom i jedan čokoladni na putu do kuće. Kada smo kod iskušavanja apetita, radovao se što će gurnuti još deset niz grlo, popiti kavu i onda se srušiti zajedno s Eddiejem da se oporave od posljednje večeri. »Držiš li moju kavu?« rekao je preko ramena. Eddie ga je na trenutak gledao kao da je glup. I onda se priključio. »Aham... um... aha. Da, imam.« Da, Eddie je poglupio od previše seksa. Ad se osmjehnuo i krenuo ravno prema stolu. Zabavili su se s tri žene tijekom cijele noći... ili su bile četiri? Dobra stara vremena su se vratila... A sve je bilo još izraženije zbog toga što su umalo izgubili. Sada? Prvi put u njihovim besmrtnim životima on i njegov najbolji prijatelj će otići na odmor. Možda negdje gdje je toplo, gdje dame nose tange i ništa drugo, gdje je pivo hladno, a ribolov spektakularan. .. Okrenuo je glavu kada je začuo zvuk grebanja na vratima. Eddie je ponovno otvorio vrata i mali neuredni psić je došepao unutra. Bio je to topao prizor. Pas je nestao tijekom posljednje runde. Ali malac se sada vratio, trčao je u krugovima oko Eddiejevih gležnjeva i skočio u Adovo krilo. »Ej, hoćeš da podijelimo ovo?« Ad je upitao. I kada mu je uzvratio lavežom, otvorio je poklopac kutije i potražio nešto u čemu nema oraha. Iako, s obzirom da Pas nije bio pravi pas, vjerojatno nema veze... »Kakav je to miris?« rekao je uzmaknuvši. A onda je vidio kako se dim diže iz površine stola. Pas mu je skočio iz naručja i spustio šapu... ispod koje je ostao nekakav žigosan znak. Ad je zamalo pao sa stolice. »Ne. Uh... uh. Nema šanse. Trebamo odmor...« »O, jebote«, Eddie je dahtao. Kada je pas završio sa svojom slikom, odmaknuo se i dvaput zalajao. I onda ponovno spustio šapu kao da pokazuje na nešto.
J.R Ward Pali anđeli Besmrtnici 254 Ad se nagnuo prema njemu i osjetio kako mu krv napušta lubanju. »Ne. Bilo tko osim njega.« »Gdje je on?« Eddie je upitao. »Mislio sam da je on u Čistilištu...« Pas ga je prekinuo lavežom. »E pa, sranje«, rekao je Ad i spustio poklopac na kutiji. »Za tebe nema krafni.« Prekrižio je ruke na prsima. Durio se i nije ga bilo briga ako zbog toga izgleda kao kreten. »Molim te«, Eddie je preklinjao. »Samo ne Lassiter. Bilo tko, samo ne Lassiter... Mogao bi biti bilo gdje na planetu do sada, radeći bilo što.« Pas ih je samo značajno pogledao. »Možemo li barem uzeti slobodan vikend?« Ad je promrmljao. »Umjesto čega?« Jim je rekao s vrata. Kada je spasitelj ušao u sobu, bio je svježe okupan i prvi put nije imao ogromne crne krugove oko očiju, izgledao je otprilike četvrtinu stoljeća mlađi nego noć prije... to je ono što dvanaest sati dobrog seksa može napraviti muškarcu. Ad bi trebao znati. Pas je skočio sa stola ravno u Jimove ruke, mahao je repom kao da je propeler, lizao ga, pokazujući obožavanje koje samo psi mogu. Jim je uzvratio istom mjerom, pognuo glavu, nježno govorio, mazio ga. Kada ga je Jim spustio dolje, zurili su jedno u drugo dugo vremena, a onda je Pas ispustio nježan cvilež... prije nego što se okrenuo i otišao prema vratima kao da se upravo teškom mukom oprostio. Kada je prolazio pored Ada, kurvin sin je pogledao njega i Eddieja kao da govori »Hajde momci, ubrzajte se... Otiđite po tu budalu koju sam upravo ucrtao u stol.« Kada je Pas otišao, Ad ju je pogledao u lice. Linije koje su ucrtane još uvijek su bile vruće. »Tko je to?« Jim je upitao. »Noćna mora«, Ad je promrmljao. »Naš sljedeći zadatak«, Eddie se ubacio. »Tako brzo? Stvarno? Zar nemate neko vrijeme za odmor ili neko takvo sranje?« Ad je glavom pokazao prema kutiji koju je zatvorio. »Mi dobivamo krafne. Jeeej.« Nastupio je trenutak tišine. A onda se Eddie tiho oglasio. »Odlaziš, zar ne?« Ad je podigao pogled u trenutku kada je Jim pogledao prema prozoru iznad sudopera. Izgledalo je kao da zamišlja stvari dok je zurio u daljinu, stvari koje se zapravo nisu nalazile u stražnjem dvorištu. »O njoj se radilo od samog početka«, rekao je. »I ne mislim na Sissy.« »Da.« Eddie je kimnuo. »Znam, ali što je sa...«
J.R Ward Pali anđeli Besmrtnici 255 »Sve riješeno.« Spasitelj je pogledao njih dvojicu i utihnuo na neko vrijeme. Onda je prozborio. »Znaš, kada je sve ovo započelo, nisam htio da vas dvoje budete umiješani. Uvijek sam bio solo igrač«, pogledao je Ada, »i tvoje mi je pjevanje uvijek dizalo živce.« »Iiiiiiiiiii moj posao je obavljen«, odgovorio je uz kimanje. »Ali znaš, kada smo pokušavali izvući zlo iz Sissy i nisam to mogao napraviti sam... vas dvojica ste bili tu. Da niste bili pored mene? Ja bih je izgubio. Vas dvojica... spasili ste je sa mnom.« U redu, sada je Ad sakrivao svoje lice. Bilo mu je jednostavno previše i nije volio plakati. Jednostavno... nije. Volio. Nije... Sranje, oči su mu se zasuzile. Jim je još uvijek govorio, spominjao stvari poput žrtve i stavljanje općeg dobra na prvo mjesto, sve ono što su, po njegovom mišljenju, Eddie i Ad očito napravili. O, čovječe, kurvin sin se morao zaustaviti. Stvarno je morao... Ad je otišao do jedne od vrećica i izvadio nekoliko papirnatih ubrusa... i bar je Eddie morao uzeti jedan da se obriše, tako da se nije osjećao kao jedini mekušac u prostoriji. »Tako da, hvala vam«, Jim je rekao promuklim glasom. »Dugujem vam svoj život.« Ad je skočio iza stola i uživao u potpunom manjku boli pri naglim pokretima. »Dosta tog razgovora. Ako nastaviš ovako, na kraju će mi izrasti jajnici ili neko takvo sranje.« Ad je čvrsto zagrlio Jima, prečvrsto. I onda se odmaknuo kako bi Eddie mogao napraviti to isto. »Ej, što se događa?« Sissy je rekla kada je ušla. »Je li sve u redu?« Ad je zurio u tu ženu. Ona je sjajila od glave do pete iako je bila obučena u najjednostavniju odjeću, koju je kupila u Targetu. Bila je jednostavno.., takva ljepotica bez ijedne kapi šminke i ravne, nesređene kose. »Vrijeme je da se pozdravimo, Sis«, čuo je samog sebe kako govori. »Zar idete nekamo?« Ne, pomislio je tužno. Vi idete.
J.R Ward Pali anđeli Besmrtnici 256 POGLAVLJE 52 z nekog čudnog razloga, gledati Sissy kako se grli sa svakim od drugih anđela bilo je teško. Ali ipak, Jim nije volio vidjeti svoju dragu kako plače i bilo je očito da ih jako voli, iako ih ne poznaje dugo. Rat, očito, svojom prirodom veže ljude brzo i čvrsto. »Hoću li vas ikada više vidjeti?« upitala je i uzela jedan od papirnatih ubrusa koje joj je Ad ponudio. »Ne znam. Možda«, Ad je promrmljao dok je ona brisala oči. »Nikad ne reci nikad«, Eddie je rekao tužno se osmjehnuvši. Nastupila je duga stanka i Jim je znao da što prije mora otići odavde, prije nego što se potpuno izgubi. »Hajde«, rekao je oštro i povukao je za ruku. »Kamo idemo?« »Samo... pođi za mnom.« Vodio ju je prema prednjoj strani kuće, zaustavio se da posljednji put mahne Eddieju i Adrianu dok su stajali u kuhinji s krafnama. »Jim? Trenutno malo ludim ovdje.« Kada su došli do predvorja, prastari sat je počeo odzvanjati i on je zatvorio oči. Nemoj brojiti... nema nikakve potrebe... nemoj brojiti... Jedan, dva, tri... »Jim, jesi li dobro?« ... četiri, pet, šest... »Jim?« ... sedam, osam, devet... »U redu, sada je službeno«, rekla je. »Sada potpuno ludim.« Podigao je kažiprst u zrak. ... deset, jedanaest... »Jim...?« ... dvanaest. I
J.R Ward Pali anđeli Besmrtnici 257 Nakon nekoliko trenutaka ničega osim čiste, prekrasne tišine napokon je otvorio oči i vidio samo nju. »O, hvala ti, Bože.« »Što?« »Reći ću ti kasnije.« Povukao ju je van na toplo proljetno sunce, odveo je do stepenica i posjeo na njih, točno ondje gdje su zadnji put sjedili. Bože, pomislio je, koji smo dugi put proputovali samo da bismo mogli ponovno sjediti ovdje jedno pored dugog. »Jim?« »Sjećaš li se kada smo prošli pored tvoje kuće na mom motoru sinoć?« Kimnula je i povukla kosu prema natrag. Njen pogled je bio zamršena mješavina tuge i mira. »Da. I hvala ti na tome. Jesam li ti već zahvalila?« »Da, jesi.« »Lijepo je vidjeti kako mi obitelj spava tako mirno, znaš? Daje mi bar malo nade da možda kada neko vrijeme prođe...« »Želim da provedeš vječnost sa mnom.« Osmijeh koji je dobio zauzvrat bio je širok i došao je odmah. »Pitaš li me to da se udam za tebe na način besmrtnika? Jer ako pitaš, moj odgovor je da.« Nagnula se i poljubila ga u usta jedanput. »Stvarno i najiskrenije, da.« »Čak i ako to znači... da možda nećeš moći vidjeti svoju obitelj?« »Misliš, kao, otići na zapad s tobom?« Sissy je duboko udahnula. »Pa, istina je da ih ni sada ne mogu baš vidjeti. Nije baš da mogu... biti s njima. Zapravo, skoro mi je bolnije ostati u Caldwellu. Tako da, iako ne mogu vjerovati da ovo govorim... da, voljela bih se maknuti iz grada.« »Jesi li sigurna?« Utihnula je na neko vrijeme. Onda ga je pogledala. »Mogu prebroditi sve dok god sam s tobom.« Dugo vremena je samo promatrao njeno lice, od načina na koje je popodnevno sunce padalo preko njenog čela i obraza, ljepotu njenog sjetnog pogleda, do krivulje njenih usana koje je ljubio satima. »U redu«, promrmljao je. »Zatvori oči i drži me za ruku...« Brzo su se okrenuli i sekundu kasnije je progovorio. »Sada ih otvori.« Sporo je podizala kapke i na trenutak ustuknula jer se okruženje u potpunosti promijenilo. »Gdje se... Je li to dvorac?« »Da, jest. Pođi za mnom.« Podigao ju je na noge i vodio je preko svijetlo zelene trave Raja, usmjerujući je dok je podizala glavu da pogleda predivno, plavo nebo. »Ovo je najljepše mjesto koje sam ikada vidjela.« Smiješno, ali on to nije nikada primijetio... dok nije došao ovamo s njom.
J.R Ward Pali anđeli Besmrtnici 258 Zaustavili su se pred jarkom koji je okruživao prastaru utvrdu. Voda je bila toliko čista da se moglo vidjeti koi ribe kako plivaju unaokolo, njihove šarene peraje su se kretale naprijed-natrag u neopisivim valovima. Čuo se odzvanjajući udarac gore iznad njih, a nakon toga zveket ogromnih lanaca kako prolaze kroz svoje ležajeve. Most koji vodi preko vode sporo se spuštao, kao da im daje vremena da još jednom promisle. I odlučio je kako joj treba reći što se spremaju napraviti... a onda je pogledao prema njoj i suze su joj padale niz obraze. »Ovo je Raj, nije li?« zagrcnula se. »Da. Jednom kada prijeđemo... nema više povratka. Morat ćeš čekati svoju obitelj da dođe k tebi.« Prešao je rukom preko njenih obraza. »Ali mislila sam da mi to nije dozvoljeno.« »Nigel je rekao da si dobro došla. Sada si čista... izvukli smo zlo iz tebe. Iz mene također.« Sissy se počela smijati kroz suze. »Jesi li ozbiljan? Jesi li...« »Da«. Osmjehnuo joj se. »Onda, što kažeš? Želiš li uskočiti u ovo sa mnom?« Pogledala ga je u oči. »Volim te.« »To ću shvatiti kao >da<.« Kada je most sletio poput jako teškog kovčega, elegantno je ispružio ruku pokazujući joj put unutra. »Prvo dame.« Sissy je oklijevala na trenutak. A onda je iz nje izletio smijeh i stala je plesati, cijeli duh joj je živnuo dok je poskakivala preko prastarih, istrošenih greda neopisivom srećom. Taj prizor ga je zagrijao iznutra. Jim je odmahnuo glavom i morao se osmjehnuti kada je stupio prvi korak naprijed. Zatim drugi. Treći. Ovo nije bilo ni blizu onoga kako je zamišljao da će sve završiti, ali, čovječe, uzeo bi ovo prije ičega o čemu je sanjao. Hodajući odlučno nekoliko metara iza svoje drage, otkrio je da što su dalje odlazili preko mosta, cilj se činio daljim, poput onih iluzija u nekoj od kuća zabavnih parkova. Ali odjednom, pogledao je iza sebe, a zelena trava i plavo nebo i drveće izgledalo je tisućama kilometara daleko. Okrenuo se natrag i... Zabezeknuto se zaustavio. Sissy je usporila... i zaustavila se pred nekakvom osvijetljenom maglom koja je prijetila da će je prekriti. Njegovim umom je prošao osjećaj ogromnog užasa i Jim je pojurio preko greda da dođe do nje... Ali ona nije bila ni u kakvoj opasnosti. Zapravo, zaustavila se zato što je u magli stajala neka figura u kružećem, gustom zraku ispred nje. Žena.
J.R Ward Pali anđeli Besmrtnici 259 I Jim je točno znao... tko... je... to. Zatvorio je oči i opustio se u svojoj koži, kosti su ga držale uspravnim. Kada je otvorio oči i uvidio da se figura još uvijek tamo nalazi, imao je osjećaj kao da ne može hodati. Ali ipak jest. Morao je dlanom prekriti usne da spriječi jecanje. Napokon se i on našao pred figurom. Spustio je ruku i prozborio krhkim glasom. »Mama.« Njegova majka nije plakala. Smiješila se blještavo poput sunca koje su on i Sissy ostavili za sobom... ona se smiješila, bila je potpuna i zdrava, njeno tijelo oporavljeno, njena kosa sjajna, a oči svjetlucave. »Čekala sam te, Jimmy.« Kada je to rekla, omotala je ruke oko njega i čvrsto ga zagrlila, iako je on imao veće tijelo. »Oh, sine... u redu je. Ti si dobro... Sve je dobro.« On je potpuno. Jebeno. Izgubio. Kontrolu. Ali ona ga je podigla s tla i Sissy je također bila tu, gladila mu leđa, podupirala ga. A onda se dogodilo nešto najdivnije. Odjednom, sva patnja je nestala, sva tuga i bol su mu oduzete i on je postao svijetao i lagan poput magle oko njih. Nagnuo se unatrag te dotaknuo majčino lice, ramena, njene ruke... samo kako bi bio siguran da je stvarna. I bila je. A onda se okrenuo prema Sissy i povukao je prema sebi. »Ah, mama, ovo je moja Sissy.« »Bok«, Sissy je rekla i pružila je ruku. »Tako mi je...« Njegova majka je bila baš onakva kao i nekada te je povukla Sissy prema sebi i zagrlila je. »Znam da si odvojena od svoje obitelji, ali onda shvatiš da ovo i njih čeka? Zbog toga udaljenost postane neizmjerno lakša da ju se podnese.« Po prvi put u oko trideset godina, Jim je udahnuo duboko i lagodno. »Hajde, vas dvoje«, rekla je njegova majka i prošla s njegove druge strane. »Dajte da vas smjestimo. Ovdje će vam biti predivno.« Njegova majka ih je vodila, a on i Sissy su hodali za njom kroz maglu. Dok su hodali dalje, pogledao je svoju dragu te je stisnuo prije nego što ju je poljubio u usta... i kada mu se osmjehnula zauzvrat? Pa, sada, kao što su govorili tamo dolje, to je bio dovoljan dokaz da Bog stvarno postoji. »Sve se vrti oko ljubavi«, rekla je njegova majka. »Bez obzira na to na kojoj si strani, sve se vrti oko ljubavi.« Amen, pomislio je dok je ulazio u Raj s dvije najvažnije osobe u svome postojanju. Hvala Bogu na tome.