U tvoje ime - Harlan Coben

1 www.balkandownload.org

2 Naslov izvornika Don't let go HARLAN COBEN Prevela s engleskoga Mirta Jambrović Zagreb, 2018. www.balkandownload.org

3 Pour Anne A Ma Vie de Coer Entier www.balkandownload.org

4 Autorova bilješka DOK SAM ODRASTAO U predgrađu New Jerseyja, o mojemu rodnom gradu kružile su dvije legende za koje su svi znali. Jedna je bila da zloglasni šef mafije živi u veličanstvenoj vili zaštićenoj željeznim dverima koju čuvaju naoružani stražari te da u stražnjemu dijelu toga zdanja postoji peć koja se možda koristi kao improvizirani krematorij. Druga legenda, ona koja je potaknula nastanak ovoga romana, bila je da se blizu njegova imanja i osnovne škole, iza žičane ograde i službenih natpisa zabranjen ulaz neovlaštenim osobama, nalazio Kontrolni centar za protuzračne raketne sustave Nike sa sposobnošću nuklearnog djelovanja. Mnogo godina kasnije saznao sam da su obje legende, istinite. www.balkandownload.org

5 aisy je nosila usku crnu haljinu s dekolteom tako dubokim da je mogao potaknuti filozofske rasprave. Ugledala je metu kako sjedi na drugome kraju bara, odjevena u sivo prugasto odijelo. Hmm. Mogao bi joj biti otac. Možda joj to oteža predstavu, ali s druge strane, možda i ne. S tim starcima nikad ne znaš. Neki od njih, posebno nedavno rastavljeni, jedva se dočekaju urediti kako bi dokazali da još uvijek imaju ono što je potrebno, čak i ako to nikada i nisu imali u sebi. Posebno ako nisu. Dok je lijeno prelazila prostorijom, Daisy je osjećala kako joj pogledi muških gostiju poput gujavica prelaze preko golih nogu. Kada je došla do kraja bara, nježno je utonula u stolac do njegova. Meta je zurila u čašu viskija pred sobom kao Ciganka u kristalnu kuglu. Daisy je čekala da se muškarac okrene prema njoj. Nije to učinio. Nakratko se zagledala u njegov profil. Imao je gustu, sijedu bradu. Nos mu je bio krumpirast i kao zalijepljen na lice, gotovo kao nekakav holivudski specijalni efekt. Kosa mu je bila duga, neuredna, slamasta. Drugi brak, zaključila je. Druga rastava, vrlo vjerojatno. Dale Miller, tako se meta zvala, podigne čašu s viskijem i nježno je, kao ranjenu pticu, obuhvati dlanovima. »Zdravo«, Daisy ga pozdravi uz dobro uvježbano zabacivanje kose. Miller se okrene prema njoj. Zagleda joj se ravno u oči. Čekala je da mu pogled padne niz njezin dekolte - kvragu, čak su i žene to činile kada je nosila ovu haljinu - ali to se nije dogodilo, nastavio ju je gledati u oči. »Zdravo«, on odvrati pa se ponovno okrene prema viskiju. Daisy je obično puštala da joj se meta počne nabacivati. To je bila njezina uobičajena metoda. Pozdravila bi ga kao što je to i sada učinila, nasmiješila bi se, tip bi je pitao može li joj platiti piče. Zna se kako to ide. No nije se činilo da je Miller raspoložen za flert. Otpio je veliki gutljaj viskija, pa još jedan. To je dobro. Pošteno ispijanje alkohola. To će joj olakšati. »Mogu li vam kako pomoći?« upita je. Kršan, Daisy pomisli. To je riječ kojom bi ga mogla opisati. Čak i u tom odijelu na pruge izgledao je kršno, kao motociklist, veteran Vijetnamskoga rata, tihog, hrapava glasa. Bio je onaj tip starijeg muškarca koji je Daisy D www.balkandownload.org

6 neobično seksi iako će prije biti da je to samo posljedica njezinih starih problema s ocem. Daisy voli muškarce uz koje se osjeća sigurno. Odavno već nije upoznala takvoga. Vrijeme je da pokušam pristup iz drugoga kuta, Daisy pomisli. »Bi li vam smetalo da samo sjednem pokraj vas?« Daisy se malo nagne prema njemu i još mrvicu razotkrije dekolte pa šapne: »Ima taj jedan tip...« »Gnjavi li vas?« Slatko. Nije to izgovorio trudeći se zvučati kao mačo muškarac, za razliku od mnogih seronja koje je dosad upoznala. Dale Miller izgovorio je te riječi smireno, razumno, čak uglađeno - kao čovjek koji je želi zaštititi. »Ne, ne... Ne baš.« On se počne osvrtati po baru. »Koji je on?« Daisy mu stavi ruku na rame. »Nije ništa strašno. Zaista. Jednostavno se... osjećam se sigurno ovdje s vama, dobro?« Miller je ponovno pogleda u oči. Krumpirasti nos nije pristajao tom licu, ali uz one prodorne plave oči, gotovo da i nije bio primjetan. »Naravno«, on odvrati, ali opreznim glasom. »Mogu li vas počastiti pićem?« To je, više-manje, sav uvod koji je Daisy bio potreban. Znala je razgovarati i muškarcima, bili oni oženjeni, samci, u postupku rastave ili koji god drugi, nikada nije bilo teško otvoriti joj se. Daleu Milleru trebalo je malo dulje nego drugima - četiri pića ako je dobro izbrojila - ali naposljetku je došao do neminovne rastave od Clare, njegove, da, druge supruge, osamnaest godina mlađe od njega. (»Trebao sam znati, zar ne? Baš sam budala.«) Jedno piće poslije i pričao joj je o svoje dvoje djece, Ryanu i Simoni, o bitki za skrbništvo, poslu u financijama. I ona se morala otvoriti. Tako to ide. Treba ih potaknuti. Imala je spremnu priču upravo za takve prigode - potpuno izmišljenu, naravno - ali nešto u tome kako se Miller držao natjeralo ju je da je prošara iskrenim dijelovima. Svejedno mu nikada ne bi rekla istinu. Nju nitko osim Rexa ne zna. A čak ni on ne zna sve. Miller je pio viski. Ona je pila votku. Pokušavala je piti polaganije od njega. Dvaput je s punom čašom otišla u toalet, izlila alkohol u umivaonik pa napunila čašu vodom. Svejedno se osjećala lagano pripitom kada je stigla Rexova poruka. S? S za »Spremna.« www.balkandownload.org

7 »Je li sve u redu?« Miller upita. »Naravno. Samo prijateljica.« Napisala je D za »Da« i okrenula se prema njemu. To je bio dio u kojem bi inače predložila da odu nekamo gdje je tiše. Većina muškaraca objeručke bi prihvatila tu priliku - muškarci su s tim u vezi bili potpuno predvidljivi - ali nije bila sigurna da bi takav izravni pristup djelovao kada je bila riječ o Daleu Milleru. Nije joj se činilo da je nezainteresiran. Samo se činio nekako, nije bila sigurna kako bi to nazvala, iznad toga. »Mogu li vas nešto upitati?« ona započne. Miller se nasmiješi. »Cijelu me večer nešto pitate.« Jezik mu se malo pleo. To je dobro. »Imate li automobil?« upita ga. »Imam. Zašto?« Ona se osvrne po baru. »Mogu li vas, ovoga, zamoliti da me odvezete kući? Živim tu blizu.« »Naravno, nema problema.« Onda: »Možda će mi trebati malo da se otrijeznim...« Daisy skoči sa stolca. »O, u redu je. Onda ću prošetati.« Miller se uspravi u stolcu. »Čekajte, što?« »Moram odmah krenuti kući, ali ako ne možete voziti...« »Ne, ne«, on reče i nekako uspije ustati. »Odmah ću vas odvesti.« »Ako je problem...« »Nije problem, Daisy.« Pun pogodak. Dok su kretali prema vratima, Daisy brzo napiše poruku Rexu: KS Šifra za »Krenuli smo.« Neki bi to možda nazvali prijevarom ili podvalom, ali Rex je tvrdio da je to »pošteno zarađen« novac. Daisy nije bila sigurna da je pošteno zarađen, ali nije se ni mnogo grizla zbog toga. Ako motiv i nije bio jednostavan, izvedba plana jest. Neki muškarac i neka žena se rastaju. Borba za skrbništvo pretvara se u rat. Obje strane postaju očajne. Supruga - strogo gledano, i suprug bi mogao potražiti njihove usluge premda su dosad to uvijek činile supruge - unajmi Rexa da joj pomogne pobijediti u toj najkrvavijoj bitki. I kako on to učini? Uhvati supruga kako vozi pod utjecajem alkohola. www.balkandownload.org

8 Postoji li bolji način da se muškarcu dokaže kako nije sposoban biti roditelj? Tako je to išlo. Daisy je imala dva zadatka: pobrinuti se da meta popije više od zakonom dopuštene količine alkohola i onda ga posjesti za volan. Rex, koji je policajac, onda bi ih zaustavio i uhitio metu zbog vožnje pod utjecajem alkohola i - opa! - njihova klijentica dobila bi veliku prednost na sudu. Rex ih je upravo čekao u patrolnom vozilu dvije ulice dalje. Uvijek bi pronašao neku napuštenu lokaciju vrlo blizu bara u kojem bi te večeri meta pila. Što manje svjedoka, to bolje. Nisu htjeli da im itko postavlja pitanja. Zaustavi tipa, uhiti ga, kreni dalje. Oboje su isteturali kroz vrata pa na parkiralište. »Ovamo«, Miller reče. »Ondje sam parkirao.« Parkiralište je bilo posuto šljunkom. Miller je nogom udarao kamenčiće dok ju je vodio do sive Toyote Corolle. Pritisnuo je tipku na daljinskom ključu. Automobil je dvaput muklo trubnuo. Kada je Miller krenuo prema suvozačkim vratima, Daisy se zbunila. Želi li da ona vozi? O, Bože, nada se da ne. Je li pijaniji nego što je mislila? To joj se činilo vjerojatnijim. No ubrzo je shvatila da nije riječ ni o jednom od toga dvoga. Dale Miller joj je otvarao vrata. Kao pravi kavalir. Eto koliko je vremena prošlo otkad je posljednji put bila u blizini pravoga kavalira da uopće nije shvatila što želi učiniti. Držao je vrata otvorenima. Daisy klizne na sjedalo. Dale Miller pričeka da se dobro smjesti i tek onda zatvori vrata. Ona osjeti krivnju. Rex joj je mnogo puta naglašavao da ne rade ništa protuzakonito, pa čak ni etički upitno. Za početak, plan ne bi svaki put upalio. Neki tipovi ne vise po barovima. »A ako je tako,« rekao joj je Rex, »taj je onda čist. Naš tip je već vani i pije, je li tako? Ti ćeš ga samo malo pogurnuti, to je sve. No on ne mora piti i voziti. U konačnici, to je njegov izbor. Nećeš ga ti na to prisiliti.« Daisy priveže pojas. I Dale Miller to učini. Upali motor i stavi mjenjač u položaj za vožnju unatrag. Gume zaškripe po šljunku. Kada se isparkirao, Miller je zaustavio automobil i dugo gledao u Daisy. Pokušavala se smiješiti, ali nije baš uspijevala. »Što skrivate, Daisy?« Prošla ju je jeza, ali nije odgovorila. »Nešto vam se dogodilo. Vidim vam to na licu.« Ne znajući što drugo učiniti, Daisy pokuša umanjiti ozbiljnost smijehom. »Ispričala sam vam svoju životnu priču u baru, Dale.« Miller pričeka još jednu, možda dvije sekunde, premda se njoj činilo da je prošlo sat vremena. Naposljetku pogleda naprijed i ubaci mjenjač u brzinu. Nije više progovorio ni riječ dok su izlazili s parkirališta. www.balkandownload.org

9 »Skrenite lijevo«, Daisy reče i začuje napetost u vlastitu glasu. »I onda drugu desno.« Dale Miller je šutio ulazeći u skretanja u širokome luku, onako kako to činiš kada previše popiješ, ali ne želiš da te policija zaustavi. Toyota Corolla bila je čista i malo je previše mirisala na osvježivač za automobil. Kada je Miller skrenuo u drugu ulicu desno, Daisy je prestala disati, čekala je da se upale Rexove plave signalne bljeskalice i da se začuje sirena. Toga se dijela Daisy uvijek bojala zato što nikada nije znala kako će tko reagirati. Jedan je tip pokušao pobjeći premda je prije nego što je stigao do sljedećeg ugla shvatio koliko je to uzaludno. Neki počnu psovati. Neki se pak - i to previše njih - rasplaču. To joj je najgore. Odrasli muškarci, koji su joj se do prije nekoliko trenutaka ležerno nabacivali, neki još s rukom pod njezinom haljinom, odjednom počnu ridati kao predškolci. U tren oka shvatili bi ozbiljnost situacije i ta bi ih spoznaja zgromila. Daisy nije znala što očekivati s Daleom Millerom. Rex je savršeno usavršio pravovremeni odabir trenutka kad se treba pojaviti i, kao na znak, zatreperilo je plavo svjetlo signalne bljeskalice, a odmah potom oglasila se i sirena patrolnoga vozila. Daisy se okrene i zagleda u Dalea Millera kako bi procijenila njegovu reakciju. Ako se uznemirio ili iznenadio, to se na njegovu licu nije vidjelo. Bio je smiren, pa čak i odlučan. Uključio je pokazivač smjera i oprezno skrenuo na zaustavni dio uz rub kolnika dok se Rex zaustavljao iza njega. Sirena je bila isključena, a plavo svjetlo još je treperilo. Dale Miller zaustavi automobil i okrene se prema njoj. Nije bila sigurna za koji da se izraz lica odluči u ovoj situaciji. Iznenađenje? Sućut? Uzdah koji je značio: »A što se može?« »Vidi, vidi«, reče Miller. »Čini se da nas je prošlost sustigla, ha?« Riječi koje je izgovorio, ton kojim je to učinio, njegov izraz lica - sve ju je to uznemirivalo. Željela je povikati Rexu da požuri, ali on se, kako to policajci i običavaju činiti, nije žurio. Dale Miller nije skinuo pogled s nje ni nakon što mu je Rex pokucao na prozor. Polako se okrenuo od nje i otvorio prozor. »Nešto se dogodilo, policajče?« »Vozačku i prometnu, molim vas.« Dale Miller pruži mu dokumente. »Jeste li pili večeras, gospodine Miller?« »Možda jedno piće«, on odgovori. Barem je na to pitanje odgovorio isto kao i sve druge mete. Uvijek lažu. »Molim vas, iziđite iz automobila.« www.balkandownload.org

10 Miller se ponovno okrene prema Daisy. Ona se trudila ne zadrhtati od njegova pogleda. Gledala je pred sebe izbjegavajući kontakt očima. Rex reče: »Gospodine? Zamolio sam vas...« »Naravno, policajče.« Dale Miller povuče kvaku. Kada se u automobilu upalilo svjetlo, Daisy na trenutak zatvori oči. Zastenjavši, Miller se izvuče iz automobila. Ostavio je otvorena vrata, ali Rex se nagne preko njega i zalupi ih. Prozor je ostao malo otvoren da Daisy čuje razgovor. »Gospodine, želio bih napraviti seriju testova kojima se utvrđuje jeste li pod utjecajem alkohola.« »To bismo mogli i preskočiti«, Dale Miller reče. »Molim?« »Prijeđimo odmah na alkotest, to bi bilo jednostavnije.« Ta ponuda iznenadi Rexa. Na trenutak pogleda preko Millerova ramena i uhvati Daisyn pogled. Ona jedva primjetno slegne ramenima. »Pretpostavljam da u automobilu imate uređaj za alkotest?« upita Miller. »Imam, da.« »Nemojmo onda gubiti ni vaše ni moje vrijeme, a ni vrijeme ove divne dame.« Rex je oklijevao, a zatim rekao: »U redu, molim vas, pričekajte ovdje.« »Naravno.« Kada se Rex okrenuo da se vrati u patrolno vozilo, Dale Miller izvuče pištolj i dvaput ga upuca u potiljak. Rex se sruši na pod. Zatim Dale Miller okrene pištolj prema Daisy. Vratili su se, pomislila je. Nakon svih tih godina naposljetku su me pronašli. www.balkandownload.org

11 1. POGLAVLJE krivam bejzbolsku palicu iza noge da je Trey, barem mislim da je to on, ne vidi. Možebitni Trey poskakuje prema meni umjetno preplanuo, s emo frizurom i besmislenim plemenskim tetovažama koje mu se ovijaju oko napuhanih bicepsa. Ellie ga je opisala kao »čistokrvnog debila«. Ovaj tip odgovara tom opisu. Ipak, moram biti siguran. S godinama sam razvio zaista izvrsnu dedukcijsku metodu da se uvjerim jesam li došao do pravog tipa. Gledaj i uči: »Trey?« Drkaroš se zaustavi, namršti ono svoje kromanjonsko čelo najbolje što može i kaže: »Tko pita?« »Bih li trebao reći: >Ja<?« »Ha?« Uzdahnem. Vidiš s kakvim se ja idiotima moram baviti, Leo? »Odgovorio si >Tko pita?<« nastavim. »Kao da si lukav. Kao da, da sam viknuo >Mike?< ne bi rekao >Nisam ti to ja, stari. < Odgovorivši >Tko pita?<, već si mi rekao da si Trey.« Trebao si vidjeti taj zbunjeni izraz lica. Priđem mu korak bliže skrivajući palicu. Trey je, ko fol, neki kriminalac, ali u ovom trenutku osjećam kako se iz njega širi strah. To me ne iznenađuje. Ja sam prilično krupan tip, a ne neka žena od metar pedeset koju može mlatiti kako bi se osjećao moćnim. »Što hoćeš?« Trey upita. Još korak bliže. »Razgovarati.« »O čemu?« Zamahnem jednom rukom zato što je to najbrže. Palica poput biča sleti na Treyevo koljeno. On vrisne, ali ne padne. Uhvatim palicu objema rukama. S www.balkandownload.org

12 Sjećaš se, Leo, kako nas je trener Jauss učio da udaramo u Maloj ligi? Palica unatrag, lakat gore. To mu je bila mantra. Koliko smo godina imali? Devet, deset? Nije bitno. Radim ono što nas je trener naučio. Zamahnem palicom skroz unatrag, podignem lakat i zakoračim da bolje zamahnem. Debljim dijelom palice udarim ga po istom koljenu. Srušio se kao da sam ga pogodio metkom. »Molim te...« Ovoga puta podignuo sam palicu visoko iznad glave u stilu drvosječe i zamahnuvši svom snagom i punom težinom tijela ponovno udario u isto koljeno. Osjetio sam kako se nešto rascijepilo kada je palica dotaknula kost. Trey zaurla. Ponovno podignem palicu. Sada se Trey već objema rukama drži za koljeno pokušavajući ga zaštititi. Što? Najbolje onda da se osiguram, zar ne? Naciljam gležanj. U dodiru s palicom gležanj popusti i rasprsne se od siline udarca. Začuje se krckanje, kao kada netko čizmom prelazi preko suhih grančica. »Nisi me vidio«, kažem mu. »Ako ikome pisneš, vratit ću se i ubiti te.« Ne čekam odgovor. Sjećaš se kad nas je tata prvi put vodio na utakmicu profesionalnog bejzbola, Leo? Stadion Yankeeja. Sjedili smo u onoj kućici uz liniju treće baze. Cijelu smo utakmicu nosili svaki svoju bejzbolsku rukavicu nadajući se da će loše poslana lopta završiti kod nas. Nije, naravno. Sjećam se kako je tata nagnuo glavu prema suncu, s onim svojim sunčanim naočalama Wayfarer i osmijehom na licu. Bio je strašno kul taj naš tata, zar ne? Kako je bio Francuz, nije znao pravila - bila je to i njegova prva bejzbolska utakmica - ali njega nije bilo briga, zar ne? Za njega je to bio izlazak s njegovim blizancima. Njemu je to uvijek bilo dovoljno. Tri ulice dalje bacio sam palicu u kontejner trgovine 7-Eleven. Nosio sam rukavice da ne bi ostali otisci prstiju. Kupio sam tu palicu prije mnogo godina na garažnoj rasprodaji blizu Atlantic Cityja. Nikako je neće moći povezati sa mnom. Ali nije ni da sam zabrinut zbog toga. Policajcima se ne bi dalo skakati u smeće i kopati kroz zamrznute sokove s okusom trešnje da pomognu tipovima poput profesionalnog seronje kao što je Trey. Na TV-u bi mogli. U stvarnosti bi to pripisali lokalnoj razmirici, preprodaji droge koja je pošla po zlu, kockarskome dugu ili već nečemu zbog čega bi on zaslužio takvo što. Presiječem preko parkirališta i kružnim putem vratim se onamo gdje sam parkirao. Imam crnu šiltericu Brooklyn Netsa - vrlo uličarski - i hodam pognute glave. Ponavljam, ne mislim da bi itko shvatio ovaj slučaj ozbiljno, www.balkandownload.org

13 ali mogao bi dopasti u ruke pretjerano revnom policajcu početniku koji bi skinuo snimke nadzornih kamera ili već nešto. Ništa me ne košta da budem oprezan. Uđem u automobil, odem na međudržavnu cestu 280 i krenem ravno prema Westbridgeu. Zazvoni mi mobitel, zove me Ellie. Kao da zna što sam radio. Gospođa Savjest. Zasad se ne javljam. Westbridge je ona vrsta predgrađa u kojem se živi američki san, a koji mediji nazivaju »prikladnim za obitelj«, možda »bogatim« ili čak »otmjenim«, ali ne dostiže razinu »aristokratskoga«. Ondje se organiziraju roštilji Rotary kluba, proslave Četvrtog srpnja, karneval kluba Kiwanis, organske tržnice subotom ujutro. Djeca još uvijek na biciklima idu u školu. Srednjoškolske utakmice američkog nogometa dobro su posjećene, osobito kada igramo protiv glavnih suparnika, momčadi Livingstona. Mala liga i dalje je vrlo popularna. Trener Jauss umro je prije nekoliko godina, ali jedno od igrališta nazvali su po njemu. Još zastajem pokraj tog igrališta, premda sada u patrolnom vozilu. Da, ja sam taj policajac. Mislim na tebe, Leo, lako uočljivog na desnome polju bejzbolskog igrališta. Nisi želio igrati, to sada znam, ali shvatio si da ja možda ne bih igrao bez tebe. Neki od starijih još govore o onoj utakmici u državnom polufinalu kada meni, kao bacaču, protivnička momčad nijedanput nije uspjela odbiti udarac. Nisi bio dovoljno dobar da upadneš u momčad pa su te glavešine Male lige postavile za statističara. Pretpostavljam da su to napravili da mene usreće. Mislim da tada toga nisam bio svjestan. Uvijek si bio mudriji, Leo, zreliji, pa pretpostavljam da si ti toga bio svjestan. Zaustavljam se pred kućom i parkiram na prilazu. Susjedi Tammy i Ned Walsh, koji se u mojoj glavi zove Ned Flanders zbog toga što ima debele brkove kao one koji su se nosili osamdesetih i previše je druželjubiv, čiste oluke. Oboje mi mahnu. »Hej, Nape«, Ned me pozdravi. »Hej, Nede«, odzdravim. »Hej, Tammy.« Ja sam tip koji se ponaša prijateljski. Gospodin Simpatični Susjed. Vidiš, ja sam najrjeđa vrsta u predgrađima - heteroseksualac i samac bez djece ovdje je otprilike jednako čest kao cigareta u teretani - pa se silno trudim izgledati normalno, dosadno, pouzdano. Neprijeteći. Tata je umro prije pet godina pa pretpostavljam da me neki od susjeda sada doživljavaju kao onog samca - onog koji i dalje živi u obiteljskom domu i vucara se naokolo izazivajući jezu u ljudima. Zato se trudim dobro održavati www.balkandownload.org

14 kuću. Zato pazim na to da prikladne djevojke s kojima izlazim dovodim kući čak i onda kada znam da to druženje neće potrajati. Nekoć bi tipa poput mene smatrali šarmantno ekscentričnim, zakletim neženjom. Sada mi se čini da susjedi strahuju kako sam možda pedofil ili nešto tomu slično. Pa činim sve što mogu da ublažim taj strah. Usto, većina susjeda zna našu priču pa im to što ostajem ovdje ipak ima smisla. Još mašem Nedu i Tammy. »Kako ide Brodyjevoj ekipi?« upitam. Nimalo me nije briga, ali, kažem, moram paziti kakav dojam ostavljam. »Osam i jedan«, kaže Tammy.»Pa to je fantastično.« »Moraš doći na utakmicu sljedeću srijedu.« »Volio bih to«, odvratim. Volio bih i da mi izvade bubreg žlicom za grejpfrut. Još se malo nasmiješim, ponovno mahnem kao idiot i uđem u kuću. Premjestio sam se iz naše stare sobe, Leo. Nakon one noći - uvijek je tako zovem zato što ne mogu prihvatiti »dvostruko samoubojstvo«, »slučajnu pogibiju«, pa čak ni »umorstvo«, premda nitko ni ne smatra da se to dogodilo - nisam mogao ni pogledati naš stari krevet na kat. Počeo sam spavati u prizemlju, u sobi koju smo nazivali »malom radnom sobom«. Jedan od nas to je vjerojatno trebao napraviti mnogo godina prije, Leo. Naša soba bila je dovoljno velika za dva dječaka, ali premala za dva tinejdžera. Meni to nikad nije smetalo, doduše. Mislim da nije ni tebi. Nakon što je tata umro, preselio sam se na kat, u njegovu spavaću sobu. Ellie mi je pomogla preurediti našu staru sobu u kućni ured; ugradili smo nekakve bijele police u stilu »moderne urbane seoske kuće«, kako ona to naziva. I dalje ne znam što to znači. Krenem prema spavaćoj sobi i počnem skidati košulju kada netko pozvoni na vrata. Pretpostavim da su to dostavljači, UPS ili FedEx. Samo oni dolaze nenajavljeno. Zato odlučim da se neću spustiti. Kada je netko ponovno pozvonio, zapitao sam se jesam li naručio nešto za što je potreban potpis. Ne uspijem se ničega sjetiti. Pogledam kroz prozor spavaće sobe. Policajci. U civilu su, ali uvijek ih znam prepoznati. Ne znam je li to zbog njihova držanja ili nečeg neopipljivog, ali mislim da nije samo zbog toga što sam i sam policajac. Jedno od njih je muškarac, drugo žena. Na trenutak pomislim da bi njihov dolazak mogao biti u vezi s Treyem - logičan zaključak, zar ne? - ali već jedan letimični pogled na njihovo neoznačeno policijsko vozilo, za koje je toliko jasno da je neoznačeno policijsko vozilo da su mu s obiju strana www.balkandownload.org

15 slobodno mogle biti napisane riječi »neoznačeno policijsko vozilo«, dao mi je do znanja da su tablice iz Pennsylvanije. Nabrzinu navučem donji dio sive trenirke i pogledam se u zrcalo. Jedina riječ koja mi pada na pamet je »očaravajući«. Dobro, to nije jedina riječ, ali zadovoljit ćemo se njome. Požurim niza stube i posegnem za kvakom. Nisam pojma imao što će mi učiniti otvaranje tih vrata. Nisam pojma imao, Leo, da će me vratiti tebi. www.balkandownload.org

16 2. POGLAVLJE ao što sam rekao, dvoje policajaca - jedan muškarac, jedna žena. Žena je starija, vjerojatno srednje pedesete, odjevena u plavi lagani sportski sako, traperice i udobne cipele. Primijetim da joj je sako ispupčen ondje gdje pokriva oružje i da to kvari savršenu liniju sakoa, ali ne čini mi se da je ona od onih kojima bi to smetalo. Tipu je vjerojatno četrdeset i odjeven je u odijelo boje truloga lišća kakvo obično vole zamjenici ravnatelja koji više pažnje pridaju modi. Ona mi se ukočeno nasmiješi i kaže: »Detektiv Dumas?« Izgovorila je moje prezime Dumes. No prezime je zapravo francusko pa se čita Duma, kao i prezime onoga poznatog pisca. Leo i ja rođeni smo u Marseillesu. Kad smo se s osam godina preselili u Sjedinjene Američke Države, u grad Westbridge, naši novi »prijatelji« mislili su da je strašno zabavno izgovarati ga »Dupec«. Neki odrasli to i dalje čine, ali ne glasamo za iste kandidate na izborima, ako razumijete što želim reći. Nije mi se dalo ispravljati je. »Kako vam mogu pomoći?« »Ja sam poručnica Stacy Reynolds«, predstavi se. »Ovo je detektiv Bates.« Ne sviđa mi se ova energija. Pretpostavljam da su došli ovamo kako bi me obavijestili o nečemu lošem, primjerice o tome da mi je umro netko blizak. I sam sam prema službenoj dužnosti mnogo puta izražavao sućut i to mi nije jača strana. No premda to zvuči čudno, uopće mi ne pada na pamet tko bi mi u životu dovoljno značio da mi zbog njega pošalju patrolno vozilo. Jedina takva osoba je Ellie, a i ona se, kao i ja, nalazi u Westbridgeu u New Jerseyju, a ne u Pennsylvaniji. Preskočim »Drago mi je« i prijeđem ravno na »O čemu je riječ?« »Smijemo li ući?« detektivka Reynolds upita umorno se nasmiješivši. »Vožnja je bila duga.« »Trebao bih na toalet«, Bates doda. »Poslije ćete na zahod«, odvratim. »Zašto ste došli?« K www.balkandownload.org

17 »Ne morate biti osorni«, kaže Bates. »Ni vi ne morate glumatati. I ja sam policajac, vi ste došli izdaleka, nemojmo odugovlačiti.« Bates me bijesno pogleda. Boli me briga. Detektivka Reynolds uhvati ga za nadlakticu da smiri situaciju. I dalje me nije briga. »U pravu ste«, obrati mi se detektivka Reynolds. »Bojim se da imamo loše vijesti.« Čekam. »U našem okrugu dogodilo se jedno umorstvo«, nastavi. »Umorstvo policajca«, doda Bates. Time zadobiju moju pozornost. Umorstvo. Umorstvo policajca. Ne želiš nijedno od toga dvoga jer jedno je gore od drugoga, ali mnogo toga ne želimo u životu. »Tko?« upitam. »Rex Canton.« Čekaju da vide hoću li išta pokazati. Ne činim to, ali pokušavam shvatiti o čemu je riječ. »Poznavali ste višeg policajca Cantona?« detektivka me upita. »Jesam«, odvratim. »Prije milijim godina.« »Kad ste ga zadnji put vidjeli?« I dalje pokušavam shvatiti zašto su ovdje. »Ne sjećam se. Možda na maturi.« »Odonda niste?« »Ne sjećam se da jesam.« »No možda jeste?« Slegnem ramenima. »Možda je došao na neku godišnjicu ili nešto.« »Ali niste sigurni.« »Ne, nisam siguran.« »Ne činite se pogođeni njegovom smrću«, Bates reče. »Iznutra umirem«, odvratim. »Samo sam jako čvrst.« »Nema potrebe za sarkazmom«, Bates izjavi. »Kolega policajac je mrtav.« »Nema potrebe ni da gubimo vrijeme. Poznavao sam ga u srednjoj školi. To je sve. Odonda ga nisam vidio. Nisam znao da je živio u Pennsylvaniji. Nisam znao ni da je policajac. Kako je ubijen?« »Upucan pri rutinskoj provjeri automobila u prometu«, detektivka Reynolds odvrati. www.balkandownload.org

18 Rex Canton. Poznavao sam ga onomad, naravno, ali on je bio više tvoj prijatelj, Leo. Dio tvoje srednjoškolske ekipe. Sjećam se one vaše blesave slike kada ste se odjenuli u nekakav lažni rock bend za školsko natjecanje talenata. Rex je svirao bubnjeve. Imao je rupu između prednjih zuba. Činio se kao drag momak. »Možemo li prijeći na stvar?« upitam. »Na koju stvar?« Nisam nimalo raspoložen za ovo. »Što hoćete od mene?« Detektivka Reynolds me pogleda i učini mi se da sam joj na licu vidio tračak osmijeha. »Pada li vam išta na pamet?« »Baš ništa.« »Pustite me da odem na toalet prije nego što se pomokrim po vašim stubama. Onda ćemo razgovarati.« Pomaknem se s vrata kako bih ih pustio da uđu u kuću. Detektivka Reynolds uđe prva. Bates je čekao malo poskakujući. Ponovno mi zazvoni mobitel. Opet Ellie. Odbijem poziv i u poruci joj napišem da ću joj se javiti čim budem mogao. Čujem kako voda teče dok detektivka Reynolds pere ruke. Ona iziđe, Bates uđe. Vrlo glasno mokri. Očito mu je zaista bila jaka sila. Odemo u dnevnu sobu i smjestimo se. Ellie je i nju sredila. Težila je »muškom utočištu prikladnom i za žene«: drvena obloga i golemi televizor, ali bar je akrilan, s kožnatim ležaljkama u neobičnoj nijansi svijetloljubičaste. »Onda?« upitam. Detektivka Reynolds pogleda Batesa. On kimne, a ona se onda okrene prema meni. »Pronašli smo otiske.« »Gdje?« upitam. »Molim?« »Rekli ste da je Rex upucan prilikom rutinske provjere u prometu.« »Tako je.« »Gdje je onda pronađeno njegovo truplo? U njegovu patrolnom vozilu? Na ulici?« »Na ulici.« »Gdje ste onda našli otiske? Na ulici?« »Nije bitno gdje smo ih našli«, detektivka Reynolds odvrati. »Bitno je čiji su.« Čekam. Oni oboje šute. Stoga ja progovorim: »Čiji su otisci?« www.balkandownload.org

19 »E, pa, to je dio problema«, ona odvrati. »Vidite, otisci prstiju nisu se podudarali s ničijim otiscima u bilo kojoj od naših baza podataka o zločincima. Osoba nema dosje. No ti su otisci svejedno bili u sustavu.« Često sam čuo izraz »digle su mi se dlake na vratu«, ali mislim da ga do ovog trenutka nisam uistinu razumio. Detektivka Reynolds čeka, ali neću joj dati to zadovoljstvo. Lopta je sada u njezinim nogama. Dopustit ću joj da je pošalje preko linije gola. »Otisci se podudaraju«, nastavi, »zato što ste ih prije deset godina vi, detektive Dumas, unijeli u bazu podataka opisavši tu osobu kao >osobu od značaja<. Prije deset godina, kada ste tek postali policajac, zatražili ste da vas se obavijesti ako se ti otisci ikada pronađu.« Trudim se ne pokazati šok, ali mislim da mi ne uspijeva. Odlazim u prošlost, Leo. Petnaest godina unatrag. Prisjećam se onih ljetnih noći kada smo ona i ja hodali na mjesečini do one čistine na Riker Hillu i ondje rasprostrli prostirku. Prisjećam se one vreline, naravno, one izuzetnosti i čistoće te požude, ali najviše se prisjećam onoga »poslije«, sebe ispružena na leđima kako još uvijek dolazim do daha zagledan u noćno nebo, njezine glave na svojim prsima, njezine ruke na mojemu trbuhu, prvih nekoliko minuta koje smo proveli u tišini, a zatim počeli razgovarati. Zbog načina na koji smo razgovarali znao sam, znao, da se nikada neću zasititi razgovora s njom. Ti bi nam bio kum. Znaš mene. Nije mi trebalo mnogo prijatelja. Imao sam tebe, Leo. I imao sam nju. Onda sam izgubio tebe. A nakon toga nju. Policajci mi proučavaju lice. »Detektive Dumas?« Trgnem se. »Želite li mi reći da su otisci Maurini?« »Da.« »No nju još niste pronašli.« »Ne, još ne«, detektivka Reynolds odvrati. »Biste li nam objasnili o čemu je riječ?« Zgrabim novčanik i ključeve od kuće. »Učinit ću to putem. Krenimo.« www.balkandownload.org

20 3. POGLAVLJE aravno, policajci me žele odmah ispitati. »U autu«, uporan sam. »Želim vidjeti mjesto događaja.« Krenemo stazom od opeke koju je moj otac vlastitim rukama napravio prije dvadeset godina. Ja predvodim. Oni žure da me sustignu. »Što ako vas ne želimo povesti sa sobom?« kaže detektivka Reynolds. Zaustavim se i mahnem im prstom. »Onda zbogom. Pazite kako vozite.« Batesu se zaista ne sviđam. »Možemo vas natjerati da odgovorite na naša pitanja.« »Mislite? Dobro.« Okrenem se i krenem prema kući. »Javite mi kako je to ispalo.« Detektivka Reynolds unese mi se u lice. »Pokušavamo pronaći ubojicu policajca.« »I ja.« Vrlo sam dobar istražitelj, jednostavno jesam, nema potrebe za lažnom skromnošću, ali moram osobno vidjeti mjesto događaja, Poznajem igrače. Možda mogu pomoći. U svakom slučaju, ako se Maura vratila, ne dolazi u obzir da se ne miješam u ovo. Ne želim zaista sve to objašnjavati njima dvoma. »Koliko traje vožnja?« upitam. »Dva sata budemo li brzo vozili.« Raširim ruke kao da im nudim dobrodošlicu. »Cijelo to vrijeme bit ću sam s vama u autu. Zamislite što biste me sve mogli pitati.« Bates se namršti. Ne sviđa mu se to ili je možda toliko naviknut na to da glumi zločestog policajca dok detektivka Reynolds glumi razumnog da je postavljen na automatskog pilota. Popustit će. Svi to znamo. Pitanje je samo kako i kada. Detektivka Reynolds upita: »Kako ćete se vratiti ovamo?« »Jer mi nismo Uber«, doda Bates. N www.balkandownload.org

21 »Da, tako je, pitanje prijevoza kući«, kažem. »Na to bismo se u ovom trenutku trebali usredotočiti.« Još se malo mršte, ali to je sad riješeno. Detektivka Reynolds sjedne na vozačko mjesto, Bates na suvozačko. »Nitko mi neće otvoriti vrata?« upitam. Nepotrebno podbadanje, ali nema veze. Prije no što uđem u automobil, izvadim mobitel i otvorim imenik. S vozačkoga sjedala detektivka Reynolds pogleda me kao da me želi pitati koji mi je vrag. Podignem prst da joj kažem kako će poziv kratko trajati. »Hej«, javi se Ellie. »Moram otkazati večerašnji dogovor.« Svake nedjelje navečer volontiram u Ellienu skloništu za zlostavljane žene. »Što se dogodilo?« upita me. »Sjećaš se Rexa Cantona?« »Iz srednje? Naravno.« Ellie je sretno udana i ima dvije kćeri. Ja sam kum objema, što je neobično, ali funkcionira. Ellie je najbolja osoba koju poznajem. »Radio je kao policajac u Pennsylvaniji«, kažem. »Mislim da sam čula nešto o tome.« »Nikad mi to nisi spomenula.« »Zašto bih ti to spominjala?« »U pravu si.« »I, što s njim?« »Ubijen je na zadatku. Netko ga je upucao prilikom rutinske provjere u prometu.« »O, to je grozno. Žao mi je što to čujem.« Kad su neki ljudi u pitanju, to su samo riječi. No kad je Ellie to izgovorila, osjetila se sućut. »Kakve to veze ima s tobom?« upita. »Objasnit ću ti kasnije.« Ellie nije gubila vrijeme na to da me pita zašto ili da traži više pojedinosti. Shvatila je da bih joj, da to želim, rekao više. »Dobro, nazovi me ako išta budeš trebao.« »Pazi na Brendu i u moje ime«, kažem. Nastane kratka stanka. Brenda je majka dvoje djece i jedna od pretučenih žena u skloništu. Neki nasilni seronja pretvorio joj je život u noćnu moru. www.balkandownload.org

22 Prije dva tjedna Brenda je s potresom mozga, slomljenim rebrima i bez ičega usred noći pobjegla u Ellieno sklonište. Otad se od straha ne usudi izići, čak ni da udahne malo zraka u izoliranome dvorištu skloništa. U kući je ostavila sve osim djece. Često drhti. Stalno se izmiče i trza kao da očekuje udarac. Želim reći Ellie da Brenda večeras može otići kući i konačno se spakirati i da njezin zlostavljač - kreten imenom Trey - neće doći kući još nekoliko dana, ali u pogledu toga postoji određena diskrecija, čak i između Ellie i mene. Shvatit će same. Uvijek shvate. »Reci Brendi da ću se vratiti«, kažem. »Hoću«, Ellie odvrati pa poklopi. Sjedim sam na stražnjemu sjedalu patrolnoga vozila koje i miriše kao patrolno vozilo, a to znači na znoj, očaj i strah. Detektivka Reynolds i Bates sjede na prednjim sjedalima kao da su mi roditelji. Ne počnu mi odmah postavljati pitanja. Samo šute. Zakolutam očima. Zaista? Zar su zaboravili da sam i ja policajac? Pokušavaju me navesti da progovorim, da nešto otkrijem, čekaju da počnem prvi. To je automobilska inačica ostavljanja zločinca da se preznojava u sobi za ispitivanje, to da ga se namjerno pušta da čeka. Ne igram tu igru. Zatvorim oči i pokušam zaspati. Probudi me Detektivka Reynolds. »Zaista se zovete Napoleon?« »Da«, odvratim. Moj otac, Francuz, mrzio je to ime, ali moja majka, Amerikanka u Parizu, bila je uporna. »Napoleon Dumas?« »Svi me zovu Nap.« »Bome čudno ime«, primijeti Bates. »Mislite li priječi na stvar, Nape?« detektivka Reynolds me upita. »Samo pitajte.« »Vi ste unijeli Mauru Wells u AFIS, zar ne?« AFIS. Automatizirani identifikacijski sustav otisaka prstiju. »Pretvarajmo se da je odgovor da.« »Kada?« To već znaju. »Prije deset godina.« »Zašto?« »Nestala je.« www.balkandownload.org

23 »Provjerili smo«, Bates kaže. »Njezina obitelj nije ju prijavila kao nestalu.« Ne odgovaram. Puštamo da nas obavija tišina. Detektivka Reynolds prva progovori. »Nape?« Neće dobro izgledati. Znam to, ali tako mora biti. »Maura Wells bila mi je djevojka u srednjoj školi. Kad smo bili maturanti, ostavila me preko SMS-a. Prekinula je svaki kontakt. Preselila se. Tražio sam je, ali nisam je uspio pronaći.« Detektivka Reynolds i Bates se pogledaju. »Razgovarali ste s njezinim roditeljima?« detektivka Reynolds me upita. »Da, s njezinom mamom.« »I?« »I rekla je da me se ne tiče gdje je Maura i da bih trebao nastaviti sa svojim životom.« »Dobar savjet«, primijeti Bates. Ne nasjednem na provokaciju. »Koliko ste godina imali?« detektivka Reynolds upita. »Osamnaest.« »Znači, tražili ste Mauru, niste je pronašli...« »Tako je.« »Što ste onda učinili?« Ne želim to izgovoriti, ali Rex je mrtav, a Maura se možda vratila i moraš malo dati da malo dobiješ. »Kad sam postao policajac, unio sam njezine otiske prstiju u AFIS. Napisao sam izvješće u kojem se navodi da je nestala.« »Niste imali nikakvu osnovu napraviti to«, Bates primijeti. »O tome bi se dalo raspravljati,« odvratim, »ali jeste li došli ovamo kako biste me uhitili zbog kršenja protokola?« »Ne«, odvrati detektivka Reynolds. »Nismo.« »Ne znam«, Bates izjavi glumeći sumnjičavost. »Cura te ostavi. Pet godina kasnije prekršiš protokolarni postupak i uneseš njezine podatke u sustav kako bi mogao - što, ponovno se spetljati s njom?« Slegne ramenima. »Zvučiš kao neki manijak.« »Prilično manijakalno ponašanje, Nape«, detektivka Reynolds doda. Kladim se da znaju dio moje prošlosti. Ne znaju dovoljno. www.balkandownload.org

24 »Pretpostavljam da ste sami tražili Mauru Wells?« detektivka Reynolds upita. »Neko vrijeme.« »I pretpostavljam da je niste našli.« »Točno.« »Pada li vam na pamet išta o tome gdje se Maura mogla nalaziti proteklih petnaest godina?« Na autoputu smo, vozimo se u smjeru zapada. Ja i dalje pokušavam sve to spojiti u neku cjelinu. Pokušam prizvati uspomene na Mauru u odnosu na Rexa. Razmišljam o tebi sada, Leo. Ti si im oboma bio prijatelj. Znači li to išta? Možda da, možda ne. Svi smo maturirali iste godine pa smo se svi poznavali. No koliko je Maura bila bliska s Rexom? Je li je Rex možda slučajno prepoznao? A ako jest, znači li to da ga je ona ubila? »Ne«, odvratim. »Ništa.« »Neobično je«, detektivka Reynolds primijeti. »U posljednje vrijeme nije bilo nikakvih aktivnosti Maure Wells. Nikakve kreditne kartice, bankovni računi, porezne prijave. I dalje provjeravamo pisanu dokumentaciju...« »Nećete ništa pronaći«, kažem. »Provjeravali ste je.« To nije pitanje. »Otkad se Mauri Wells gubi trag?« upita me. »Koliko ja znam,« odgovorim, »prije petnaest godina.« www.balkandownload.org

25 4. POGLAVLJE jesto događaja jedna je tiha sporedna uličica, onakva kakvih ima blizu zračnih luka ili željezničkih kolodvora. Bez stanara. Industrijska zona koja je vidjela i bolje dane. Tek pokoje skladište - ili napušteno ili na putu da to postane. Iziđemo iz patrolnog vozila. Nekoliko drvenih ograda sprječava prolaz do mjesta događaja, ali neko bi ih vozilo moglo zaobići. Dosad još nisam uočio nijedno koje je to učinilo. Zapamtim to - nepostojanje prometa. Krv još nije oprana. Netko je kredom ocrtao obris Rexova tijela ondje gdje je pao. Ne sjećam se kada sam posljednji put vidio takvo što - stvarni obris kredom. »Prepričajte mi što se dogodilo«, kažem. »Nisi ovdje u ulozi istražitelja«, Bates se obrecne. »Želiš se natjecati tko ima većega«, upitam, »ili želiš uhvatiti ubojicu policajca?« Bates me pogleda stisnutih očiju. »Čak i ako je ubojica policajca tvoja stara ljubav?« Posebno onda. Ali to ne izgovorim naglas. Pričekaju još jednu minutu kako bi se pretvarali da su komplicirani, a onda detektivka Reynolds započne: »Policajac Rex Canton na ovom je području zaustavio Toyotu Corollu u otprilike jedan i petnaest ujutro, navodno zbog vožnje pod utjecajem alkohola.« »Pretpostavljam da je Rex to javio preko radioprijamnika?« »Da, tako je.« Takav je protokol. Ako zaustaviš automobil, dojaviš broj registracijske oznake ili ga sam provjeriš da vidiš je li automobil ukraden, jesu li istim vozilom već počinjeni neki prekršaji i tomu slično. Saznaš i ime vlasnika automobila. »I tko je vlasnik vozila?« upitam. »Unajmljeno je.« To me uznemiri, ali uznemiruje me mnogo toga u vezi s ovim slučajem. M www.balkandownload.org

26 »Nije unajmljen u nekoj od velikih tvrtki, je li?« »Molim?« »Tvrtka u kojoj je unajmio automobil. Nije bila Hertz ili Avis ili tako neka velika?« »Ne, neka mala, zove se Kod Sala.« »Da pogodim«, kažem. »Nalazi se blizu aerodroma. Nije potrebno rezervirati unaprijed.« Detektivka Reynolds i Bates se pogledaju. »Kako znaš?« Bates upita. Pravim se da ga ne čujem i pogledam detektivku Reynolds. »Unajmio ga je neki Dale Miller iz Portlanda u Maineu«, detektivka Reynolds kaže. »Osobna«, nastavim. »Lažna ili ukradena?« Još jednom se pogledaju. »Ukradena.« Dotaknem krv. Suha je. »Nadzorne kamere u agenciji u kojoj je automobil unajmljen?« »Uskoro bismo trebali dobiti snimku, ali tip koji radi za pultom rekao je da je Dale Miller stariji muškarac, u šezdesetima, možda sedamdesetim.« »Gdje je pronađen unajmljeni automobil?« upitam. »Sedamsto pedeset metara od zračne luke u Philadelphiji.« »Koliko otisaka prstiju?« »Sprijeda? Samo otisci Maure Wells. Ta kompanija prilično pomno čisti automobile prije sljedećeg iznajmljivanja.« Kimnem. Neki kamion skrene u uličicu i prođe pokraj nas. To je prvo vozilo koje sam vidio da prolazi ovom cestom. »Sprijeda«, ponovim. »Molim?« »Rekli ste da su otisci bili sprijeda. S čije strane, vozačeve ili suvozačeve?« Ponovno se pogledaju. »Na objema stranama.« Proučavam cestu, položaj paloga tijela ocrtana u kredi, pokušavam povezati konce. Onda se okrenem prema njima. »Imate li kakvu pretpostavku o tome što se dogodilo?« upitam. »Dvoje ljudi, jedan muškarac i vaša bivša, Maura, nalaze se u automobilu«, detektivka Reynolds kaže. »Policajac Canton zaustavlja ih zbog vožnje pod utjecajem alkohola. Nešto ih preplaši. Uspaniče se, upucaju ga dvaput u potiljak i odu.« »Vjerojatno ga je muškarac upucao«, Bates doda. »On je izvan automobila. Zapuca, tvoja bivša preskoči na vozačevu stranu, a on uskoči na www.balkandownload.org

27 suvozačko mjesto. To bi objasnilo njezine otiske i na mjestu vozača i na mjestu suvozača.« »Kao što smo već rekli, automobil je unajmljen ukradenom osobnom iskaznicom«, detektivka Reynolds nastavi, »pa pretpostavljamo da je muškarac u najmanju ruku nešto želio sakriti. Canton ih je zaustavio, shvatio da nešto nije u redu i zbog toga poginuo.« Kimnem kao da se divim njihovu ručnom radu. Teorija im je pogrešna, ali kako još nemam bolji odgovor, nema razloga da im proturječim. Nešto mi taje. Ja bih vjerojatno učinio isto da su uloge obrnute. Moram saznati što mi točno ne govore, a jedini način da to učinim jest da budem ljubazan. Prisilim se nabaciti svoj najšarmantniji osmijeh pa kažem: »Mogu li vidjeti snimku automobilske kamere?« To bi bio ključ, naravno. Te snimke često ne pokazuju sve, ali u ovom slučaju pokazala bi dovoljno. Pričekam da odgovore - mali bi svako pravo da sada prestanu surađivati - ali ovoga puta kada se pogledaju, osjetim nešto drugo. Čini se da im je nelagodno. »Zašto nas najprije ne prestaneš povlačiti za nos?« Bates se otrese. Toliko o mom šarmantnom osmijehu. »Bilo mi je osamnaest«, kažem. »Maturant. Maura je bila moja djevojka.« »I ostavila te«, Bates nastavi. »To si nam već rekao.« Detektivka Reynolds ušutka ga pokretom ruke. »Što se dogodilo, Nape?« »Maurina majka,« kažem, »sigurno ste je pronašli. Što je ona rekla?« »Mi postavljamo pitanja, Dumas«, Bates odvrati. No i ovoga puta detektivka Reynolds shvati da želim pomoći. »Pronašli smo majku, da.« »I?« »I tvrdi da godinama nije razgovarala s kćeri. Da nema pojma gdje je.« »Razgovarali ste s gospođom Wells licem u lice?« Detektivka Reynolds odmahne glavom. »Odbila je razgovarati s nama. Poslala je izjavu preko savjetnika.« Znači, gospođa Wells unajmila je odvjetnika. »Vjerujete u njezinu priču?« upitam. »Vjerujete li vi?« »Ne.« Nisam još spreman ispričati im taj dio. Nakon što me Maura napucala, provalio sam joj u kuću. Da, glupo, impulzivno. A možda i ne. Bio sam www.balkandownload.org

28 izgubljen i zbunjen nakon dvostruke nesreće - najprije gubitka brata, a onda i ljubavi svog života. Možda to objašnjava moj postupak. Zašto sam provalio? Tražio sam tragove koji bi me doveli do Maurina prebivališta. Ja, osamnaestogodišnji klinac, igram se detektiva. Nisam mnogo otkrio, ali ukrao sam dva predmeta iz njezine kupaonice: četkicu za zube i čašu. Tada nisam znao da ću postati policajac, ali sačuvao sam ih za svaki slučaj. Ne pitaj me zašto. No tako sam unio Maurine otiske prstiju i njezin DNK u sustav kada mi se pružila prilika. Da, i uhvatili su me. I to policija, ni manje ni više. Preciznije, zapovjednik Augie Styles. Tebi se Augie sviđao, zar ne, Leo? Augie mi je nakon te večeri postao nekom vrstom mentora. Zbog njega sam danas policajac. I on i tata postali su prijatelji. Prijatelji u piću, moglo bi se reći. Sve nas je povezala tragedija. To vas zbliži - postoji još netko tko razumije kroz što prolaziš - a ipak bol nikada ne nestane. Odnos koji nosi i ugodu i bol, istinska definicija gorko-slatkoga. »Zašto ne vjerujete majci?« upita detektivka Reynolds. »Nadzirao sam je.« »Majku svoje bivše cure?« Bates će ne vjerujući. »Isuse, Dumas, ti si stvarno pravi manijak.« Pretvaram se da Bates nije ondje. »Netko je zove s mobitela za jednokratnu upotrebu. Odnosno, bar nekoć ju je zvao.« »A kako ti to znaš?« Bates upita. Ne odgovorim. »Jesi li imao nalog da joj provjeravaš ispis telefonskih poziva?« Ne odgovaram. Gledam u detektivku Reynolds. Ona kaže: »Mislite da je to Maura zove?« Slegnem ramenima. »Zašto se onda vaša bivša toliko trudi ostati sakrivena?« Ponovno slegnem ramenima. »Sigurno vam bar nešto pada na pamet«, detektivka Reynolds kaže. I pada. No još nisam spreman otići u tom smjeru. Na prvi pogled, to što mi pada na pamet je i očito i nemoguće. Dugo mi je trebalo da prihvatim tu ideju. Izgovorio sam je dvjema osobama - Augieju i Ellie - i oboje misle da sam lud. »Pokažite mi snimku iz automobila«, kažem joj. »Još uvijek mi postavljamo pitanja«, Bates reče. www.balkandownload.org

29 »Pokažite mi snimku iz automobila«, ponovim, »i mislim da ću uspjeti riješiti ovo.« Detektivka Reynolds i Bates još se jedanput s nelagodom pogledaju. Ona zakorači prema meni. »Nema je.« To me iznenadi. Vidim da su i oni iznenađeni. »Nije bila uključena«, Bates kaže kao da to nešto objašnjava. »Canton nije bio na dužnosti.« »Pretpostavljamo da ju je policajac Canton isključio«, detektivka Reynolds nastavi, »zato što se vraćao u postaju.« »Kada završava sa smjenom?« upitam. »U ponoć.« »Koliko je postaja daleko odavde?« »Kilometar i pol.« »Pa što je onda Rex radio od ponoći do jedan i petnaest?« »Još pokušavamo povezati što je radio posljednjih sati života«, detektivka Reynolds kaže. »Koliko mi vidimo, samo je dokasna zadržao patrolno vozilo.« »To nije neobično«, Bates brzo doda. »Znaš kako to ide. Ako imaš dnevnu smjenu, jednostavno odeš kući u patrolnom vozilu.« »I premda isključivanje kamere u automobilu nije u skladu s protokolom,« detektivka Reynolds nastavi, »to se radi.« Nisam povjerovao u njihovu priču, ali nisu se baš ni potrudili uvjeriti me u nju. Mobitel zakvačen za Batesov remen zazvoni. On ga skine i malo se odmakne od nas. Dvije sekunde kasnije kaže: »Gdje?« Uslijedi stanka, a zatim prekine vezu i okrene se prema detektivki Reynolds. U glasu mu se osjeti napetost. »Moramo ići.« Ostavili su me na autobusnoj postaji, tako pustoj da sam očekivao kako će svaki čas vjetar donijeti lišće. Nitko ne radi na blagajni. Mislim da blagajna i ne postoji. Dvije ulice dalje pronađem sumnjivi motel koji obećava svu raskoš genitalnog herpesa, što je u ovom slučaju logična metafora na nekoliko razina. Reklamni plakat obećava naplatu sobe po satu, »televizor u boji« (zar u nekim motelima i dalje postoje crno-bijeli televizori?) i »tematske sobe«. »Uzet ću apartman gonoreja«, kažem. Tip za pultom dobaci mi ključ takvom brzinom da sam se preplašio kako ću zaista dobiti apartman koji sam zatražio. Boja sobe najblagonaklonjenije bi se mogla opisati kao »izblijedjeložuta« premda je zapravo zapanjujuće slična kakvoj boji iz porodice mokraće. Strgnem prekrivač s kreveta, www.balkandownload.org

30 podsjetim se da mi cjepivo protiv tetanusa još vrijedi, preuzmem rizik pa legnem. Zapovjednik Augie nije nam došao u kuću nakon što sam provalio u Maurinu. Mislim da ga je bilo strah da će tata dobiti napadaj ako vidi da se po našem prilazu ponovno vozi patrolno vozilo. Nikada neću zaboraviti taj prizor: patrolno vozilo koje skreće kao u usporenoj snimci, Augieja kako otvara suvozačka vrata, kako s težinom čitavoga svijeta na leđima korača našim prilazom. Augieju se svijet srušio nekoliko sati prije toga, a sada se našao pred našim vratima znajući da će njegov posjet isto učiniti i nama. Uglavnom, Augie nije otišao tati, nego me zaustavio na putu u školu i stjerao u kut zbog toga što sam provalio u Maurinu kuću. »Ne želim te uvaliti u nevolje,« rekao mi je, »ali ne možeš se ovako ponašati.« »Ona nešto zna«, rekao sam. »Ne zna«, Augie je odvratio. »Maura je samo preplašena djevojka.« »Razgovarali ste s njom?« »Vjeruj mi, sinko. Moraš odustati od nje.« Povjerovao sam mu i dalje mu vjerujem. No nisam odustao od nje. Ni tada ni danas. Stavim ruke iza glave i zagledam se u mrlje na stropu. Trudim se ne nagađati kako su te mrlje onamo dospjele. Augie je u ovom trenutku na plaži u odmaralištu Sea Pine Resort u Hilton Headu, sa ženom koju je upoznao na nekoj stranici za upoznavanje za starije ljude. To nikako ne bih želio prekinuti. Augie se rastao prije osam godina. Njegov brak s Audrey doživio je kobni udarac »one noći«, ali šepao je još sedam godina prije nego što su ga milosrdno uspavali. Augieju je dugo trebalo da ponovno počne izlaziti pa onda nema smisla da to potkopam nečim što je samo nagađanje. Augie će se vratiti kući za dan-dva. Ovo može čekati. Razmatram mogućnost da nazovem Ellie i s njom podijelim svoju suludu pretpostavku, ali odjednom začujem snažno, uporno kucanje. Naglo spustim noge s kreveta. Dva policajca u odori stoje pred vratima. Obojica me mrko gledaju. Kažu da ponekad počneš sličiti na svojega supružnika. Pretpostavljam da se to može primijeniti i na policijske partnere. U ovom slučaju obojica su bijelci, pretjerano mišićavi, izraženih čela. Da ih ponovno sretnem, bilo bi mi teško sjetiti se koji je koji. »Možemo li ući?« prvi policajac upita podrugljivo se cereći. »Imate li nalog?« upitam. »Ne.« www.balkandownload.org

31 »Ne«, odvratim. »Što ne?« »Ne, ne smijete ući.« »Kakva šteta.« Drugi policajac progura se pokraj mene. Dopustim mu to. Obojica uđu i zatvore vrata. Prvi policajac ponovno se podrugljivo nasmiješi. »Zgodna ti je ova rupa.« Pretpostavljam da bi to trebala biti nekakva pametna uvreda. Kao da sam osobno radio na unutarnjem uređenju ovog prostora. »Čujemo da odbijaš dati informacije«, obrati mi se prvi policajac. »Rex nam je bio prijatelj.« »I policajac.« »A ti nam odbijaš dati informacije.« Nemam baš strpljenja za ovo pa izvučem pištolj i uperim ga između njih. Iznenađeno otvore usta. »Koji vrag...« »Ušli ste mi u motelsku sobu bez naloga«, kažem. Uperim pištolj u jednoga, zatim u drugoga pa opet u sredinu. »Bilo bi lako upucati vas obojicu, staviti vam vaše pištolje u ruke i tvrditi da sam opravdano zapucao.« »Jesi li ti poludio?« upita prvi policajac. Začujem mu strah u glasu pa krenem prema njemu. Pogledam ga svojim najboljim luđačkim pogledom. Dobar sam u tome. Ti to znaš, Leo. »Želiš se potući sa mnom za uho?« upitam ga. »Ha?« »Tvoj prika«, mahnem glavom prema drugom policajcu, »odlazi. Ti i ja zaključamo vrata. Odložimo oružje. Jedan od nas odlazi iz ove sobe s uhom onog drugog u ustima. Što kažeš na to?« Nagnem se prema njemu i ugrizem u prazno. »Ti si lud, jebote«, kaže prvi policajac. »Nemaš pojma koliko.« Toliko sam se uživio da se gotovo nadam da će prihvatiti ponudu. »Jesi li za, momčino? Što kažeš?« Netko pokuca. Prvi policajac poskočio je prema kvaki kako bi otvorio vrata. Stacy Reynolds. Sakrijem pištolj iza noge. Detektivka očito nije sretna što vidi kolege. Strijelja ih pogledom. Obojica pognu glave kao ukoreni školski nasilnici. www.balkandownload.org

32 »Kog vraga vas dva pajaca radite ovdje?« Drugi policajac kaže: »Samo...« i onda, zamisli ti to, slegne ramenima. »On nešto zna«, doda prvi policajac. »Samo smo odrađivali terenski posao za vas.« »Nestanite. Odmah.« Poslušaju je. Detektivka primijeti pištolj uz moju nogu. »Nape, kvragu, što to radite?« Spremim pištolj u korice. »Ne brinite zbog toga.« Ona odmahne glavom. »Policajci bi bili bolji u svom poslu da im je Bog dao veći kurac.« »Vi ste policajka«, podsjetim je. »Ja pogotovo. Dođite. Moram vam nešto pokazati.« www.balkandownload.org

33 5. POGLAVLJE al, konobar u Larryjevu i Craigovu baru i roštiljarnici čeznutljivo gleda. »Bila je strašno seksi«, kaže. Malo se namršti. »Previše seksi za onog starca, to sigurno.« Larryjev i Craigov bar i roštiljarnica očito ima bar i očito nema roštilj. To je takav tip mjesta. Ljepljivi pod obložen je piljevinom i ljuskama kikirikija. Kombinacija vonja ustajalog piva i rigotine izdiže se s tog poda i svima ispunjava nosnice. Ne piša mi se, ali da mi se piša, znam da se u pisoaru ne bi mogla pustiti voda, ali bi zato bio prepun kockica leda. Detektivka Reynolds kimne prema meni da preuzmem vodstvo. »Kako je izgledala?« upitam. Hal se još mršti. »Koji dio od >seksi< nije dovoljno jasan?« »Crvenokosa, brineta, plavuša?« »Brineta je smeđokosa, je li tako?« Pogledam detektivku Reynolds. »Da, Hale. Brineta je smeđokosa.« »Brineta onda.« »Još nešto?« »Seksi.« »Da, to smo shvatili.« »Dobro građena«, Hal doda. Detektivka Reynolds uzdahne. »I bila je s nekim tipom, zar ne?« »Bila je puno predobra za njega, to vam mogu reći.« »I jesi«, podsjetim ga. »Jesu li došli zajedno?« »Nisu.« »Tko je prvi došao?« upita detektivka Reynolds. »Starkelja.« Hal mahne rukom prema meni. »Sjedio je točno tu gdje si ti sad.« H www.balkandownload.org

34 »Kako je izgledao?« upitam. »Srednje šezdesete, duga kosa, čupava brada, veliki nos. Izgledao je kao tip koji vozi motore, ali nosio je sivo odijelo, bijelu košulju, plavu kravatu.« »Njega se sjećaš«, kažem. »Ha?« »Njega se sjećaš. Ali nje?« »Da si vidio kako joj je stajala ona crna haljina, ni ti se ne bi sjećao ničeg drugog.« »Znači, sjedio je tu sam i pio«, detektivka Reynolds progovori vraćajući nas na temu. »Kad je ta žena došla?« »Ne znam. Dvadeset, trideset minuta poslije.« »Onda je došla i...?« »Ušla je spektakularno, znate što mislim?« »Znamo«, odvratim. »Otišla je ravno do njega.« To je izgovorio razrogačenih očiju, kao da opisuje slijetanje NLO-a. »Počela mu se upucavati.« »Postoji li mogućnost da su se otprije poznavali?« »Mislim da ne. Nisam imao taj osjećaj.« »A koji si osjećaj imao?« Hal slegne ramenima. »Zaključio sam da je profesionalka. To sam zaključio ako baš hoćete znati istinu.« »Često vam ovamo dolaze profesionalke?« upitam. Hal postane oprezan. Detektivka Reynolds kaže: »Nije nas briga za podvođenje, Hale. Riječ je o ubojstvu policajca.« »Ponekad, da. Mislim, na kilometar i pol odavde nalaze se dva striptizkluba. Nekad cure koje tamo rade žele malo zaraditi sa strane.« Pogledam detektivku Reynolds, ali ona već kima glavom. »Bates radi na tome.« »Jesi li je ikada prije vidio ovdje?« upitam. »Dvaput.« »Sjećaš se?« Hal raširi ruke. »Koliko vam puta trebam reći?« »Seksi«, kažem umjesto njega. Nijekanje mi dobro ide. Ta »seksi« žena možda nije Maura iako joj, kako da to kažem, taj opis, premda vrlo površan, zaista pristaje. »Ta druga dva puta,« nastavim, »je li otišla s nekim?« »Aha.« www.balkandownload.org

35 Zamislim to. Tri puta u ovoj rupi. Tri puta odlazi s tipovima. Maura. Progutam bol. Hal protrlja bradu. »Kad razmislim, možda nije profesionalka.« »Zašto to kažeš?« »Nije taj tip.« »A kakav je to tip?« »Kao što je onaj sudac rekao za pornografiju: kad je vidiš, znaš je prepoznati. Mislim, mogla bi biti profesionalka. Vjerojatno i je. Ali mogla bi biti i nešto drugo. Čudakinja, znate? Nekad nam dolaze žene u godinama koje super izgledaju, sretno udane, troje djece kod kuće. Dođu ovamo, spavaju s nekim likom i... Ne znam. Čudakinje. Možda je ona jedna od njih.« Kako umirujuće. Detektivka Reynolds lupne nogom o pod. Dovela me ovamo zbog točno određenog razloga, a taj razlog nije bio ispitivanje u ovom smjeru. Dosta odgađanja. Kimnem joj. Vrijeme je. »U redu«, detektivka se obrati Halu. »Pokažite mu video-snimku.« Televizor je star. Hal ga drži na šanku. U baru su trenutačno dva gosta, ali obojica se čine zaljubljeni u čaše pred sobom i kao da ih ništa drugo ne zanima. Hal pritisne prekidač. Ekran oživi, najprije kao plava točkica, a trenutak poslije kao jaki šum. Hal provjeri stražnji dio televizora. »Žica se odspojila«, kaže. Ponovno je utakne. Drugi kraj istrošene žice uključen je u videorekorder marke Zenith. Vrata su razbijena pa vidim utor i u njemu staru kasetu. Tipka za reprodukciju spusti se uz škljocaj. Kvaliteta snimke je nikakva: slika je žuta, poluprozirna, neizoštrena. Kamera je postavljena visoko iznad parkirališta kako bi obuhvatila čitav prostor, ali upravo zbog toga ne obuhvaća gotovo ništa. Raspoznajem možda tipove automobila i neke boje, ali nikako ne mogu pročitati što piše na tablicama. »Šef snima jednu snimku preko druge sve dok vrpca ne pukne«, Hal objasni. Znam kako to ide. Osiguravajuća kuća vjerojatno zahtijeva da imaju nadzornu kameru pa šef to napravi najjeftinije što može. Snimka se i dalje vrti. Detektivka Reynolds pokaže na automobil u gornjemu desnom kutu. »Mislimo da je to unajmljeni automobil.« Kimnem. »Možemo li ubrzati snimku?« Hal to učini. Ubrzava na staromodni način, tako da vidiš ubrzanu snimku. Pustio je tipku kada je dvoje ljudi izišlo iz bara. Okrenuti su nam leđima. Udaljeni su, snimljeni odostraga, mutni jer je kamera postavljena predaleko. www.balkandownload.org

36 No onda ugledam ženu kako hoda. Vrijeme se zaustavi. U grudima mi polagano, odmjereno otkucava. A onda osjetim eksploziju točno u trenutku kada mi se srce raspuknulo na milijun komadića. Sjećam se kada sam prvi put vidio taj hod. Ima jedna pjesma koju je tata volio, pjeva je Alejandro Escovedo, a zove se Castanets. Kastanjete. Sjećaš li je se, Leo? Naravno da se sjećaš. U jednom stihu pjeva o nevjerojatno seksepilnoj ženi: »Više mi se sviđa kada odlazi.« Nikada se nisam slagao s tim, više sam volio kada je Maura hodala prema meni, zabačenih ramena, zagledana u mene, ali, čovječe, savršeno sam to razumio. Četvrti srednje, blizanci Dumas se zaljubljuju. Ja sam tebe upoznao s Dianom Styles, Augiejevom i Audreyinom kćeri, a tjedan dana poslije ti si mene spojio s Maurom Wells. Čak smo i u tome - izlascima, djevojkama, zaljubljivanju, morali biti usklađeni - je li, Leo? Maura je bila lijepa autsajderica koja se družila s tvojom štreberskom ekipom. Diana je bila dobra djevojka, navijačica i potpredsjednica učeničkog vijeća. Njezin otac Augie bio je zapovjednik policije i moj trener američkog nogometa. Sjećam se kako se jednom na treningu našalio kako njegova kći hoda s boljim od dvojice Dumasa. Bar mislim da je to bila šala. Glupo, znam, ali još se pitam što bi bilo kad bi bilo. Nikada nismo u detalje razgovarali o tome što ćemo nakon srednje škole, zar ne? Bismo li ti i ja otišli na isti koledž? Bih li ja ostao s Maurom? Biste li ti i Diana...? Glupo. Detektivka Reynolds kaže: »I?« »To je Maura«, odvratim. »Jeste li sigurni?« Ni ne potrudim se odgovoriti. I dalje gledam snimku. Sjedokosi tip otvori vrata automobila i Maura sjedne na suvozačko mjesto. Gledam kako on kruži oko stražnjega dijela automobila i sjeda na vozačevo mjesto. Isparkira se unatrag i automobil krene prema izlazu s parkirališta. Pozorno promatram snimku sve dok mi automobil ne nestane iz vidokruga. »Koliko su popili?« upitam Hala. Hal je ponovno oprezan. Kao i maloprije, detektivka Reynolds podsjeti ga na ozbiljnost situacije: »Nije nas briga za prekomjerno posluživanje, Hale. Riječ je o umorstvu policajca.« »Da, prilično su pili.« Razmišljam o tome, pokušavam to posložiti tako da ima smisla. www.balkandownload.org

37 »E, i još nešto«, Hal kaže. »Nije se zvala Maura. Hoću reči, to nije ime kojim se koristila.« »A kojim se imenom koristila?« detektivka Reynolds upita. »Daisy.« Detektivka me zabrinuto pogleda i ta briga učini mi se neobično dirljivom. »Jeste li dobro?« Znam što misli. Moja velika ljubav, djevojka kojom sam opsjednut posljednjih petnaest godina, vucarala se po ovom zahodu, koristila se lažnim imenom, odlazila s čudnim muškarcima. Vonj ovog mjesta počinje me savladavati. Ustanem, zahvalim Halu i požurim do ulaznih vrata. Otvorim ih i iziđem na isto parkiralište koje sam upravo gledao na snimci. Pohlepno progutam zrak. No nisam zato ovdje. Pogledam prema mjestu gdje je bilo parkirano unajmljeno vozilo. Detektivka Reynolds priđe mi odostraga. »Što mislite?« »Tip joj je otvorio vrata.« »Pa?« »Nije teturao. Nije petljao s ključevima. Nije zaboravio na pristojnost.« »I ja ponovno kažem: pa?« »Jeste li gledali kako se odvozi odavde?« »Jesam.« »Automobil se nije zanosio, nije bilo naglih zaustavljanja i kretanja.« »Beznačajno.« Krenem niz cestu. »Kamo ćete?« detektivka upita. Nastavljam hodati. Detektivka Reynolds ide za mnom. »Koliko je daleko skretanje?« Ona oklijeva, mislim da to čini zato što sada vidi u kojem smjeru sam krenuo. »Druga desno.« Tako nešto sam i mislio. Cijela šetnja od bara do mjesta umorstva traje manje od pet minuta. Kada sam stigao onamo, pogledam prema baru pa prema mjestu gdje je ubijen Rex. Nema mi to smisla. Ne još. Ali približavam se. »Rex ih je jako brzo zaustavio«, kažem. »Vjerojatno je nadzirao bar.« »Kladim se da ćemo, budemo li pogledali onu snimku, vidjeti mnogo pijanije tipove kako posrću iz bara«, kažem. »Zašto je onda odabrao njih?« Detektivka Reynolds slegne ramenima. »Možda su ostali bili lokalci. Ovaj je imao tablice kakve imaju unajmljeni automobili.« »Ulovi onoga koji nije iz grada?« www.balkandownload.org

38 »Naravno.« »Koji se slučajno vozi u autu s curom koju je Rex poznavao u srednjoj školi?« Vjetar jače zapuše. Nekoliko pramenova kose padne detektivki Reynolds preko lica. Ona ih makne. »Vidjela sam i većih slučajnosti.« »I ja sam«, kažem. No ovo nije jedna od njih. Pokušam to zamisliti. Počnem s onim što znam: Maura i stari u baru, izlaze iz njega, on joj pridrži vrata, odvezu se i Rex ih zaustavi. »Nape?« »Želio bih da mi potražite nešto«, kažem. www.balkandownload.org

39 6. POGLAVLJE nimka nadzorne kamere u poslovnici Salova rent-a-cara bolje je kvalitete. Gledam je u tišini. Kao što to često biva sa snimkama nadzornih kamera, i u ovom je slučaju kamera postavljena visoko. Svaki kriminalac to zna pa često pribjegavaju jednostavnim stvarima kako ne bi bili uhvaćeni na snimci. U ovom slučaju tip s ukradenom osobnom iskaznicom na ime Dalea Millera ima šiltericu povučenu nisko na čelo. Glavu drži pognutu pa je nemoguće jasno mu raspoznati crte lica. Možda razabirem početak brade. Šepa. »Profesionalac«, kažem detektivki Reynolds. »Što to znači?« »Šilterica povučena nisko, spuštena glava, lažno šepanje.« »Kako znate da je šepanje lažno?« »Isto onako kako sam prepoznao Maurin hod. Hod može biti uočljiva osobina. Koji je najbolji način da to sakriješ i da drugoga natjeraš da se usredotoči na nešto beznačajno?« »Odglumiš da šepaš«, kaže detektivka Reynolds. Iziđemo iz Salove rupe od rent-a-cara i nađemo se na hladnome noćnom zraku. U daljini ugledam čovjeka kako pali cigaretu. Podigne glavu i ispuhne dugačak oblak dima, onako kako je i tata to radio. Propušio sam nakon što je tata umro i nastavio to činiti dulje od godine dana. Znam koliko je to suludo. Tata je umro od raka pluća i pušio je cijeli život, a ipak je moja reakcija na njegovu užasnu smrt bila ta da počnem pušiti. Volio sam izići iz zgrade i zapaliti kao što to ovaj tip čini. Možda je to ono što me privlačilo: kada bih zapalio, ljudi mi se nisu približavali. »Ne možemo se osloniti ni na njegovu dob«, primijetim. »Duga kosa, brada, možda je zamaskiran. Tipovi se često pretvaraju da su stari kako bi ih se podcijenilo. Ako je Rex zaustavio nekog starca zbog vožnje u alkoholiziranom stanju, možda je bio manje oprezan.« S www.balkandownload.org

40 Detektivka Reynolds kimne. »Svejedno ću dati nekom stručnjaku da pročešlja snimku nadzorne kamere prizor po prizor. Možda ipak izvuče nešto više.« »Naravno.« »Imaš neku teoriju, Nape?« »Ne baš.« »Ali?« Gledam onog tipa kako povlači dugačak dim pa ga otpuhuje kroz nos. Postao sam frankofil: vino, sir, tečan francuski i sve to, a to možda objašnjava i moje kratkotrajno pušenje. Francuzi puše. Puno. Naravno, da budem iskren, ta frankofilija, da izmislim riječ, razvila se tako što sam se rodio u Marseillesu i prvih osam godina života proveo u Lyonu. Ja ne glumatam kao one pretenciozne budale koje ne znaju ništa o vinu, ali odjedanput trebaju posebnu torbu za vino, a prema izvučenom čepu ponašaju se upravo kao da je jezik njihove ljubavnice. »Nape?« »Vjerujete li u osjećaj, detektivko Reynolds? Vjerujete li u policijsku intuiciju?« »Ne, kvragu«, detektivka Reynolds odvrati. »Do svake glupe pogreške nekog policajca koju sam ikad vidjela došlo je zbog toga što se oslanjao na svoj«, napravi prstima navodne znakove, »>osjećaj< i >intuiciju<.« Sviđa mi se detektivka Reynolds. Jako mi se sviđa. »Točno to želim reći.« Dan je bio dug. Čini mi se kao da sam Treya zveknuo onom palicom prije mjesec dana. Funkcionirao sam na adrenalinu, a sad sam se potrošio. No kao što sam maloprije rekao, sviđa mi se detektivka Reynolds. Možda joj nešto i dugujem. Pa zaključim, zašto ne? »Imao sam brata blizanca. Zvao se Leo.« Ona čeka. »Znate li išta o tome?« upitam. »Ne. Bih li trebala?« Odmahnem glavom. »Leo je imao djevojku koja se zvala Diana Styles. Svi smo odrasli u Westbridgeu, ondje gdje ste me pokupili.« »Zgodan gradić«, detektivka Reynolds kaže. »Da, jest.« Ne znam kako joj ispričati to što želim. Nema smisla. I zato samo nastavljam lupetati. »Znači, maturanti smo. Moj brat Leo hoda s Dianom. Jedne večeri odu van. Ja nisam ondje, imam hokejsku utakmicu u drugome gradu. Igrali smo protiv Parsippany Hillsa. Smiješno čega se čovjek sjeća. Dao sam dva gola i imao dvije asistencije.« »Zadivljujuće.« www.balkandownload.org

41 Napola se nasmiješim pri pomisli na svoj stari život. Zatvorim li oči, još se mogu prisjetiti svakog trenutka te utakmice. Moj drugi gol donio nam je pobjedu. Dali smo ga s igračem manje. Ugrabio sam pak točno prije plave linije, poletio lijevom stranom, predriblao golmana i prebacio mu pak preko ramena. Život prije, život poslije. Autobus koji prevozi putnike iz zračne luke, a na kojemu je pisalo Salov rent-a-car, zaustavio se ispred kućice. Umorni putnici - svi izgledaju umorno kada unajmljuju automobil - ispadnu iz kombija i stanu u red. »Znači, bili ste na hokejskoj utakmici u drugome gradu«, potakne me detektivka Reynolds da nastavim. »I te je noći Lea i Dianu udario vlak. Poginuli su na mjestu.« Detektivka Reynolds rukom pokrije usta. »Tako mi je žao.« Ja šutim. »Nesreća? Samoubojstvo?« Slegnem ramenima. »Nitko ne zna. Ili bar ja ne znam.« Posljednji tip koji je izišao iz kombija pretili je poslovni čovjek koji vuče preveliki kovčeg kojemu je jedan kotačić razbijen. Lice mu je jarkocrveno od napora. »Postoji li službeno izvješće?« detektivka Reynolds upita. »Slučajna smrt«, odvratim. »Dvoje srednjoškolaca, mnogo alkohola i nešto droge u krvi. Ljudi su znali hodati po toj pruzi, nekad su radili gluposti, prihvaćali glupe izazove. Sedamdesetih je jedan dečko ondje poginuo pokušavajući preskočiti prugu. Uglavnom, cijela škola se prestravila, počelo je žalovanje. O tim smrtima mnogo se govorilo i pisalo po medijima; držale su se licemjerne prodike i isticalo ih se kao upozorenje drugima: bili su mladi, zgodni, droga, alkohol, što ne valja s našim društvom, znate već kako to ide.« »Znam«, detektivka Reynolds potvrdi. Pa doda: »Rekli ste četvrti srednje.« Kimnem. »Tada ste vi hodali s Maurom Wells.« Dobra je. »I kad je točno Maura pobjegla?« Ponovno kimnem. Detektivka Reynolds shvati. »Sranje«, kaže. »Koliko je prošlo od njihove smrti do njezina bijega?« »Nekoliko dana. Njezina je majka tvrdila da loše utječem na Mauru. Željela je udaljiti kćer iz ovoga groznog grada u kojemu se tinejdžeri www.balkandownload.org

42 napušavaju i opijaju ispred vlakova. Maura se navodno premjestila u internat.« »Događa se«, detektivka Reynolds kaže. »Da.« »No vi u to niste povjerovali?« »Ne.« »Gdje je Maura bila one noći kada su vaš brat i njegova djevojka poginuli?« »Ne znam.« Detektivka Reynolds sada shvati. »Zato je još uvijek tražite. Nije stvar samo u njezinu očaravajućem dekolteu.« »Premda to ne bismo trebali samo tako otpisati kao razlog.« »Muškarci«, detektivka Reynolds kaže. Približi mi se. »Mislite da Maura zna nešto o smrti vašeg brata?« Šutim. »Zašto to mislite, Nape?« Napravim navodne znakove prstima. »>Osjećaj<«, kažem. »>Intuicija<.« www.balkandownload.org

43 7. POGLAVLJE mam život i posao pa zato pozovem taksi da me odveze kući. Ellie me nazove i zamoli da joj ispričam novosti, ali kažem joj da to može pričekati. Dogovorimo doručak u Armstrongovoj zalogajnici sutra ujutro. Isključim mobitel, zatvorim oči i prespavam ostatak vožnje. Platim vozaču i ponudim mu više kako bi prespavao u nekom motelu. »Ne, moram se vratiti«, kaže mi. Dam mu preveliku napojnicu. Za policajca, relativno sam bogat. Zašto ne bih bio? Jedini sam tatin nasljednik. Neki tvrde da je novac izvor svakoga zla. Moguće. Drugi kažu da se novcem ne može kupiti sreća. To je možda točno. No ako njime dobro upravljaš, novcem možeš kupiti slobodu i vrijeme, a oni su mnogo opipljiviji od sreće. Prošla je ponoć, ali svejedno sjedam u automobil i odlazim u Medicinski centar Clara Maass u Bellevilleu. Pokažem značku i pronađem kat na kojem je Trey. Zavirim mu u sobu. On spava, a noga mu je zamotana u golemi gips. Nitko mu nije u posjetu. Pokažem značku sestri i kažem joj da istražujem napad na njega. Ona mi kaže da Trey neće samostalno hodati barem šest mjeseci. Zahvalim joj i odem. Odem u svoj prazni dom, legnem u krevet i zagledam se u strop. Katkad zaboravim koliko je neobično da samac živi u ovakvoj kući, u ovakvom naselju, ali već sam se naviknuo na to. Pomislim kako je ona večer počela tako obećavajuće. Vratio sam se kući nakon pobjede protiv Parsippany Hillsa tako pun entuzijazma. Skauti s Ivy Leaguea bili su ondje te večeri. Dvojica su mi na licu mjesta dala svoje ponude. Jedva sam čekao da to tebi ispričam, Leo. Sjedio sam u kuhinji s tatom i čekao da se vratiš kući. Dobre vijesti nikada nisu bile dobre vijesti dok ih ne bih podijelio s tobom. I tako smo tata i ja razgovarali i čekali, ali obojica smo s pola uha osluškivali kada će se tvoj automobil zaustaviti na prilazu. Većina djece u gradu morala se vraćati kući u dogovoreno vrijeme, ali nas tata nikada nije ograničavao. Neki roditelji u gradu smatrali su to lošim roditeljstvom, ali tata bi slegnuo I www.balkandownload.org

44 ramenima i rekao da nam vjeruje. I tako, Leo, nisi se vratio kući u deset, ni u jedanaest, ni u ponoć. A kada se automobil napokon zaustavio na prilazu malo prije dva ujutro, potrčao sam do vrata. Samo što to nisi bio ti, naravno. Bio je to Augie u patrolnom vozilu. Ujutro sam se probudio i dugo se tuširao vrućom vodom. Trudim se da mi misli ostanu bistre. Tijekom noći nisu stigle nove vijesti o Rexu, a ne želim gubiti više vremena na pretpostavke. Sjednem u automobil i krenem prema Armstrongovoj zalogajnici. Ako želite znati koje su najbolje zalogajnice u nekom gradu, uvijek pitajte policajca. Armstrongova je neka vrsta hibrida. Izgledom je čista retrozalogajnica iz New Jerseya: izvana sva od kroma i neonskih svjetala, s velikim crvenim slovima kojima je na krovu ispisana riječ Zalogajnica, barom tipičnim za zalogajnice, rukom ispisanim specijalitetima na ploči i separeima od umjetne kože. Kuhinja, pak, vrlo je modema i društveno osviještena. Za kavu se kaže da je dio »pravedne trgovine«. Hrana je »od polja do stola«, premda nisam siguran da bi neki drugi put i mogao postojati ako, recimo, naručiš jaja. Ellie me čeka za stolom u kutu. U koliko god sati da se dogovorimo, ona uvijek dođe prva. Sjednem joj nasuprot. »Dobro jutro!« pozdravi me, kao i obično, pretjerano vedro. Lecnem se od užasa. To voli. Podmetne jedno stopalo pod stražnjicu kako bi bila nešto viša. Puna je energije. Izgleda kao da se kreće i kada mirno sjedi. Nikada joj nisam mjerio puls, ali kladim se da joj srce u mirovanju ima više od sto otkucaja u minuti. »S kim ćemo početi?« Eliie upita. »S Rexom ili Treyem?« »S kim?« Eliie se namršti. »Trey.« Lice mi je bezizražajno. »Trey je Brendin nasilni partner.« »A, da. Što s njim?« »Netko ga je izudarao bejzbolskom palicom. Dugo neće moći hodati.« »A, kakva šteta«, kažem. »Da, vidim da si skršen zbog toga.« Umalo kažem skršen kao Treyeva noga, ali suzdržim se. »No«, Eliie nastavi, »dobra vijest je da je Brenda uspjela otići do njegova stana. Uzela je svoje i dječje stvari i napokon uspjela zaspati. Tako da smo svi zahvalni na tome.« www.balkandownload.org

45 Ellie me pogleda sekundu predugo. Kimnem. Onda kažem: »Rex.« »Što?« »Pitala si želim li početi s Rexom ili Treyem.« »Treya smo riješili«, odvrati. Sada ja pogledam nju. »Znači, nećemo više razgovarati o njemu?« »Tako je.« »Dobro«, kažem. Bunny, staromodna konobarica s kemijskom u pretjerano izbijeljenoj kosi, dođe do nas i nalije nam kavu koja je proizvod pravedne trgovine. »Kao i obično, dušice?« Bunny nas upita. Kimnem. Kimne i Ellie. Često dolazimo ovamo. Najčešće naručujemo sendvič s jajima, tako pečenim da im žumanjak ostane tekući iznutra. Ellie je draža »jednostavna« inačica: dva mekana jaja na kruhu od kiselog tijesta, s bijelim cheddarom i avokadom. Ja naručujem isto, ali uz dodatak slanine. »Pričaj mi o Rexu onda«, kaže Ellie. »Na mjestu događaja našli su otiske prstiju«, kažem. »Maurini su.« Ellie razrogači oči. Dogodile su mi se mnoge grozne stvari u životu, rekao bih. Nemam obitelj, nemam dobre izglede, nemam mnogo prijatelja. Ali ova veličanstvena osoba, ova žena, čija je čista dobrota tako zasljepljujuće očita i u najtamnijim noćima, moja je najbolja prijateljica. Razmisli malo o tome. Ellie je odabrala mene za tu ulogu, za ulogu najboljeg prijatelja, a to znači, koliko god sam nesređen, da bar nešto radim kako treba. Sve sam joj ispričao. Kad sam došao do dijela u kojem sam opisivao Maurine susrete s tipovima u onom baru, na Ellienu licu vidjelo se da ju je to pogodilo. »O, Nape.« »Ne smeta mi to.« Sumnjičavo me pogleda pogledom kakav bih inače i zaslužio. »Mislim da nije skupljala tipove po barovima«, odvratim. »Što je onda radila?« »Moglo bi biti i gore, na neki način.« »Kako?« Odbacim tu pomisao. Nema smisla nagađati dok mi se detektivka Reynolds ne javi s informacijama. »Kad smo jučer razgovarali,« Ellie počne, »znao si za Maurine otiske prstiju, zar ne?« www.balkandownload.org

46 Kimnem. »Čula sam ti to u glasu. Mislim, u redu, jedan od naših starih prijatelja iz srednje škole je mrtav i, da, to je velika stvar, ali zvučao si... Ma, uglavnom, malo sam se pokrenula.« Ellie rukom posegne u golemu aktovku i iz nje izvuče veliku knjigu. »Nešto sam pronašla.« »Što je to?« »Tvoj srednjoškolski Godišnjak.« Stavi ga na plastični stol. »Naručio si primjerak na početku četvrtog razreda, ali nikada ga nisi preuzeo, iz očitih razloga. Pa sam ti ga pričuvala.« »Petnaest godina?« upitam. Sada je na njoj red da slegne ramenima. »Bila sam predsjednica Odbora za Godišnjak.« »Naravno.« Ellie srednjoškolka bila je vrlo korektna i nosila je džemper i bisere. Bila je najbolja učenica generacije, djevojka koja se uvijek žalila da će dobiti jedinicu iz nekog testa, a onda bi ga prva napisala, dobila čistu peticu i ostatak sata pisala zadaću. Uvijek je, za svaki slučaj, u školu nosila nekoliko savršeno naoštrenih HB olovaka, a bilježnica joj je uvijek izgledala kao tvoja na prvi dan škole. »Zašto mi to sada daješ?« upitam. »Moram ti nešto pokazati.« Primijetim da su neke stranice označene ružičastim post-itima. Ellie poliže prst i otvori stranicu pri kraju bilježnice. »Jesi li se ikada pitao kako smo riješili Lea i Dianu?« »Kako to misliš, riješili?« »U Godišnjaku. Mišljenja članova Odbora razilazila su se. Da samo ostavimo njihove fotografije na mjestu na kojem bi inače bile, po abecednom redu zajedno s ostatkom razreda, kao i fotografije svakog drugog maturanta, ili da ih izvadimo i na kraju Godišnjaka napravimo nešto za uspomenu na njih?« Otpijem gutljaj vode. »Zaista ste raspravljali o tome?« »Vjerojatno se ne sjećaš, tada se nismo tako dobro poznavali, ali pitala sam te što ti misliš o tome.« »Sjećam se«, odvratim. Otresito sam joj rekao da me nije briga premda sam se možda poslužio nešto slikovitijim riječima. Leo je umro. Koga briga kako će to biti riješeno u Godišnjaku? www.balkandownload.org

47 »Odbor je na kraju odlučio izdvojiti ih i na kraju Godišnjaka napraviti dio posvećen njima. Tajnica naše generacije... Sjećaš se Cindy Monroe?« »Da.« »Znala je biti pomalo stisnuta.« »Misliš, bila je baš seronja.« Ellie se nagne prema meni. »Nije li to isto? Uglavnom, Cindy Monroe podsjetila nas je na to da je, strogo govoreći, glavni dio Godišnjaka posvećen onima koji su maturirali.« »A Leo i Diana umrli su prije nego što su maturirali.« »Tako je.« »Ellie?« »Da.« »Možemo li sada prijeći na stvar?« »Dva sendviča s jajima«, Bunny kaže i spusti tanjure pred nas. »Uživajte.« Miris se proširi zrakom, doputuje do mojih nosnica i zgrabi me za trbuh. Oprezno uzmem sendvič objema rukama i zagrizem. Žumanjak se razbije i počne curiti u kruh. Božanski napitak. Mana s neba. Nektar bogova. Sami odaberite izraz. »Ne želim ti pokvariti doručak«, kaže. »Ellie.« »U redu.« Otvori stranicu pri kraju Godišnjaka. I eto tebe, Leo. Nosiš moj sportski sako koji sam ja bio prerastao. Jer, premda smo blizanci, ja sam uvijek bio veći. Mislim da sam taj sako kupio u osmom razredu. Kravata je tatina. Nikako ti nije išlo vezanje čvora pa ti ga je uvijek vezao tata, i to vrlo otmjeno. Netko ti je pokušao zalizati onu nemirnu kosu, ali to je jednostavno bilo nemoguće. Smiješiš se, Leo, i protiv svoje volje, nasmiješim se i ja. Nisam prvi koji je prerano izgubio brata ili sestru. Nisam prvi koji je izgubio brata blizanca. Tvoja smrt za mene je bez sumnje bila katastrofa, ali nije bila kraj mojeg života. Oporavio sam se. Vratio sam se na nastavu dva tjedna poslije »one noći«. Čak sam sljedeće subote igrao na hokejskoj utakmici protiv srednje škole Morris Knolls - ako nisam razmišljao o tebi, osjećao sam se bolje, ali možda sam igrao s previše bijesa. Dobio sam desetominutno isključenje zbog toga što sam nekog malog umalo bacio kroz staklo. Ti bi uživao u tome. Naravno, bio sam malo potišten u školi. Nekoliko tjedana svi su me obasipali pažnjom, ali onda su prestali. Kada mi je pala ocjena iz povijesti, sjećam se kako mi je profesorica Freedman ljubazno, ali čvrsto rekla da tvoja smrt nije isprika. Bila je u pravu. Život ide dalje, kao što bi i trebao, premda je i to sramota. Kad imaš tugu, imaš www.balkandownload.org

48 barem nešto. No kada se tuga povuče, što ostane? Nastaviš, a ja nisam želio nastaviti. Augie kaže da sam zato toliko opsjednut detaljima i ne želim prihvatiti ono što je drugima toliko očito. Zurim u tvoje lice. Kada sam progovorio, glas mi je bio nekako čudan. »Zašto mi to pokazuješ?« »Pogledaj Leov rever.« Ellie posegne rukom preko stola i prstom pokaže na malu srebrnu značku. Ponovno se nasmiješim. »To su prekrižena slova Z i K«, kažem. »Molim?« Još se smiješim prisjećajući se kako si budalast bio. »To je bio Zavjerenički klub.« »U srednjoj školi Westbridge nije postojao takav klub.« »Službeno nije. To je trebalo biti nekakvo tajno društvo ili tako nešto.« »Znači, ti si znao za to?« »Naravno.« Ellie uzme Godišnjak. Prelista do stranice koja je bila bliže početku pa okrene knjigu prema meni, tako da bolje vidim. Na fotografiji sam ja. Uspravan sam kao štap, ukočenog osmijeha. Bože, izgledam kao kakvo oruđe. Ellie pokaže na moj rever na kojemu nije bilo ničega. »Ja nisam bio član«, odvratim. »Tko je još bio?« »Kao što rekoh, to je trebalo biti tajno društvo. Nitko nije smio znati. To je bila samo nekakva blesava skupina čudaka istomišljenika...« Prestanem govoriti dok je ona ponovno počela listati po knjizi. Pokaže mi fotografiju Rexa Cantona. Ima vojničku frizuru, nasmiješen je i prednji zubi su mu malo razmaknuti. Glavu je nagnuo ustranu kao da ga je netko upravo iznenadio. »Evo u čemu je stvar«, kaže Ellie. »Kada si spomenuo Rexa, njega sam prvog potražila u Godišnjaku. I ugledala sam ovo.« Ponovno pokaže na sliku. Rex na reveru ima malena slova ZK. »Jesi li znao da je on bio član?« Odmahnem glavom. »Ali nisam ni pitao. Kao što rekoh, to je trebalo biti njihovo tajno društvance. Nisam baš obraćao pozornost na to.« »Znaš li još nekog člana?« www.balkandownload.org

49 »Nisu smjeli govoriti o tome, ali...« Pogledam je u oči. »Je li Maura u Godišnjaku?« »Nije. Kad se prebacila, izbacili smo njezinu sliku. Je li ona bila članica...?« Kimnem. Maura je došla u naš grad pred kraj trećeg srednje. Ta strašno zgodna djevojka, za koju se činilo da je uopće ne zanimaju srednjoškolski običaji, svima nam je bila zagonetna. Vikendima je voljela odlaziti na Manhattan. Proputovala je Europu s ruksakom na leđima. Bila je tamna i tajanstvena, a privlačila ju je opasnost - bila je onaj tip djevojke za koju bi čovjek mislio da hoda s tipovima koji već studiraju ili s profesorima. Svi smo bili previše konvencionalni za nju. Kako si se ti uspio sprijateljiti s njom, Leo? To mi nikada nisi rekao. Sjećam se da sam se jednoga dana vratio kući, a vas dvoje pisali ste zadaću za kuhinjskim stolom. Nisam mogao vjerovati. Ti s Maurom Wells. »Zapravo, provjerila sam i Dianinu fotografiju«, Ellie kaže. Glas joj je malo zadrhtao dok je to govorila. Ellie je bila Dianina najbolja prijateljica od drugog osnovne. To je još jedan od načina na koje smo se Ellie i ja povezali - preko tuge. Ja sam izgubio tebe, Leo. Ona je izgubila Dianu. »Ona nema značku. Mislim da bi mi rekla za taj Klub da je bila u njemu.« »Mislim da ona nije bila članica,« kažem, »osim ako se nije učlanila kad je počela hodati s Leom.« Ellie uzme sendvič u ruke. »Dobro, što je onda Zavjerenički klub?« »Imaš nekoliko minuta nakon što pojedemo doručak?« »Imam.« »Prošećimo onda. Možda mi bude lakše objasniti.« Ellie zagrize sendvič, zaprlja ruke žumanjkom, obriše ruke i lice. »Misliš da postoji neka veza između toga i...?« »Onoga što se dogodilo Leu i Diani? Možda. Ti?« Ellie uzme vilicu i probuši žumanjak. »Uvijek sam mislila da su Leo i Diana poginuli u nesreći.« Pogleda me. »Mislila sam da su ostala tvoja objašnjenja bila neuvjerljiva.« »To mi nikada nisi rekla.« Slegne ramenima. »Mislila sam i da bi ti dobro došao saveznik, a ne još netko tko će ti reći da si lud.« Nisam siguran kako odgovoriti na to pa samo kažem: »Hvala ti.« »Ali sada...« Ellie se duboko zamisli. »Što sada?« »Znamo sudbinu najmanje troje članova tog Kluba.« Kimnem. »Leo i Rex su mrtvi.« www.balkandownload.org

50 »A Maura, koja je nestala prije petnaest godina, baš se slučajno zatekla na mjestu gdje je Rex ubijen.« »Osim toga,« dodam, »i Diana je možda postala članica nakon što je slikana školska fotografija. Tko zna?« »To bi značilo da ih je troje mrtvo. U svakom slučaju, povjerovati da je sve to slučajnost, da njihove sudbine nisu nekako isprepletene, e, pa, to je neuvjerljivo.« Uzmem sendvič i odgrizem još jedan zalogaj. Gledam u stol, ali znam da me Ellie promatra. »Nape?« »Što?« »Pregledala sam cijeli Godišnjak povećalom. Provjerila sam baš svaki rever tražeći tu značku.« »I, jesi li pronašla još koju?« upitam. Ellie kimne. »Još dvije. Još dvoje ljudi iz našeg razreda nosilo je tu značku.« www.balkandownload.org