U tvoje ime - Harlan Coben

51 8. POGLAVLJE renemo starom stazom iza Osnovne škole Benjamin Franklin. Kad smo bili učenici, tu stazu nazivali smo Stazom. Domišljato, zar ne? »Ne mogu vjerovati da je Staza još uvijek tu«, Ellie reče. Izvijem obrvu. »Ti si dolazila ovamo?« »Ja? Nikad. To je bilo za mangupe.« »Mangupe?« »Nisam htjela reći >problematične< ili > buntovnike<« Uhvati me za nadlakticu. »Ti si znao dolaziti ovamo, zar ne?« »Najviše u četvrtom srednje.« »Alkohol? Droga? Seks?« »Sve troje«, odvratim. Onda uz tugaljiv osmijeh dodam nešto što bih dodao samo u razgovoru s njom. »Ali nisam ja baš bio od alkohola i droge.« »Maura.« Ne moram odgovoriti. Pošumljeno područje iza škole mjesto je kamo su mladi odlazili pušiti, piti, drogirati se ili brijati s nekim. Svaki grad ima takvo neko mjesto. Westbridge na površini nije ništa drugačiji. Krenemo uzbrdo. Šuma je rijetka i dugačka, a ne duboka. Čini ti se da si kilometrima udaljen od civilizacije, ali zapravo nikad nisi više od par stotina metara udaljen od ulica predgrađa. »Mjesto za pipanje u našem gradu«, Ellie reče. »Aha.« »Osim što je više od toga.« Nema potrebe da na to odgovorim. Ne volim biti ovdje. Nisam bio ovdje od »one noći«, Leo. Nije stvar u tebi. Ne zapravo. Ti si poginuo na onoj pruzi na drugoj strani grada. Westbridge je prilično velik. U njemu živi trideset tisuća stanovnika. Šest osnovnih škola za niže razrede pretapa se u dvije osnovne škole za više razrede, a one daju učenike za jednu srednju školu. Grad se prostire na gotovo dvadeset pet četvornih kilometara. Trebalo bi mi K www.balkandownload.org

52 barem deset minuta da se dovezem do mjesta gdje ste ti i Diana poginuli, a i to samo ako bi mi se posrećilo sa semaforima. Ali ovo šumsko područje podsjeća me na Mauru. Podsjeća me na ono kako sam se uz nju osjećao. Prisjećam se toga da se nakon nje - i, da, svjestan sam kako to zvuči - ni uz koga nisam tako osjećao. Govorim li o tjelesnom? Da. Proglasite me svinjom, nije me briga. Jedina mi je obrana to da vjerujem kako je tjelesno povezano s osjećajnim, da oni nevjerojatni seksualni vrhunci koje je ovaj osamnaestogodišnjak s njom doživio nisu bili samo stvar tehnike, novine, eksperimentiranja ili nostalgije, nego nešto dublje i smislenije. No imam i dovoljno zdravog razuma da priznam kako bi sve to mogla biti glupost. »Nisam baš poznavala Mauru«, Ellie kaže. »Kad se ono ona doselila? Krajem trećeg srednje?« »Toga ljeta, da.« »Bila mi je nekako zastrašujuća.« Kimnem. Kao što rekoh, Ellie je bila najbolja učenica naše generacije. U tom Godišnjaku nalazi se i fotografija na kojoj smo Ellie i ja zajedno zato što smo izabrani za »one koji će najvjerojatnije uspjeti«. Smiješno, zar ne? Slabo smo se poznavali prije nego što smo pozirali za tu fotografiju, ali uvijek sam mislio da je Ellie uštogljena. Što bismo nas dvoje imali zajedničko? Vjerojatno bih u mislima mogao proći kroz prošlost i prisjetiti se koraka koji su doveli do toga da se Ellie i ja sprijateljimo nakon što je ta fotografija snimljena, kako smo se zbližili nakon što smo izgubili Lea i Dianu, kako smo ostali prijatelji nakon što je ona otišla na Princeton, a ja ostao kod kuće i sve to. No ovako, napamet, ne sjećam se pojedinosti, ne sjećam se što smo još vidjeli jedno u drugome osim tuge na koju je sve upućivalo. Samo sam zahvalan. »Činila se starijom«, Ellie nastavi. »Maura, mislim. Iskusnija. Nekako, ne znam, seksi.« Tome ne mogu proturječiti. »Neke cure to jednostavno imaju, znaš? Kao da je sve što rade, htjele to one ili ne, dvosmisleno. To zvuči seksistički, zar ne?« »Malo.« »No znaš što želim reći.« »O, da, znam.« »Uglavnom, druga dva člana Zavjereničkog kluba«, kaže, »bili su Beth Lashley i Hank Stroud. Sjećaš ih se?« Sjećam. »Bili su Leovi prijatelji. Jesi li ih ti poznavala?« www.balkandownload.org

53 »Hank je bio matematički genijalac«, odvrati. »Sjećam se da smo u prvom razredu bili zajedno na matematici, a onda su morali napraviti poseban nastavni plan samo za njega. Mislim da se poslije upisao na Massachusettski institut za tehnologiju.« »Da«, potvrdim. Ellien glas postane ozbiljan. »Znaš li što mu se dogodilo?« »Znam dio. Posljednje što sam čuo je da je još u gradu. Igra košarku na igralištu.« »Vidjela sam ga prije kojih šest mjeseci blizu tramvajske stanice«, Ellie reče odmahnuvši glavom. »Razgovarao je sam sa sobom, bulaznio nešto. Bilo je grozno. Tako tužna priča, zar ne?« »Da.« Ona se zaustavi i nasloni na stablo. »Ajmo kratko razmotriti sve članove. Recimo da je Diana postala članica, može?« »Može«, složim se. »Onda imamo ukupno šest članova: Lea, Dianu, Mauru, Rexa, Hanka i Beth.« Ponovno krenem hodati. Ellie mi se pridruži i nastavi govoriti. »Leo je mrtav. Diana je mrtva. Rex je mrtav. Maura je nestala. Hank, on je... Kako ćemo ga nazvati, beskućnikom?« »Ne«, odvratim. »On je izvanbolnički pacijent u Essex Pinesu.« »Znači, što, psihički je bolestan?« »Nazovimo to tako.« »Onda ostaje Beth.« »Što znaš o njoj?« »Ništa. Otišla je na fakultet i nikad se nije vratila. Kao koordinatorica maturanata pokušala sam stupiti u kontakt s njom, dobiti adresu njezine elektroničke pošte, znaš, da je pozovem na godišnjice mature. Ništa.« »Roditelji?« »Zadnje što znam je da su se preselili na Floridu. Pisala sam i njima, ali nije bilo odgovora.« Hank i Beth. Morat ću razgovarati s njima. I što ću im točno reći? »Kamo idemo, Nape?« »Ne daleko«, odvratim. Želim joj pokazati. Ili možda želim sam vidjeti. Posjećujem stare duhove. Zrak je zasićen mirisom češera. Povremeno naiđemo na razbijenu bocu kakvog alkohola ili praznu kutiju cigareta. www.balkandownload.org

54 Približavamo se. Umislio sam to, znam, ali odjedanput mi se učini kao da je zrak prestao strujiti. Osjećam se kao da je netko tu, promatra nas susprežući disanje. Zastanem pokraj jednoga stabla i rukom prijeđem po kori. Pronađem stari zahrđali čavao. Priđem sljedećem stablu, prijeđem rukom po njegovu deblu i pronađem još jedan zahrđali čavao. Oklijevam. »Što je?« Ellie upita. »Nikad nisam otišao dalje od ove točke.« »Zašto?« »Bilo je zabranjeno. Vidiš ove čavle? Sve je bilo puno natpisa.« »Kao >Zabranjen pristup neovlaštenim osobama<, takvih natpisa?« »Na natpisima je velikim crvenim slovima pisalo: upozorenje - >zabranjeno područje< «, odvratim. »Ispod je bila cijela plahta teksta pisana sitnim slovima o tome kako je to područje proglašeno zabranjenim u skladu s nekim kodnim brojem i da ti smiju oduzeti sve što nađu kod tebe, da nema fotografiranja, da će te pretražiti, bla, bla, bla. Tekst je završavao sljedećim riječima napisanima kurzivom: > Ovlaštena je primjena smrtonosne sile<.« »Zaista je to pisalo? O smrtonosnoj sili?« Kimnem. »Imaš dobro pamćenje«, reče. Nasmiješim se. »Maura je ukrala jedan od natpisa i objesila ga u svojoj sobi.« »Šališ se.« Slegnem ramenima. Ellie me podbode laktom. »Volio si zločeste djevojke.« »Možda.« »I još ih voliš. To je tvoj problem.« Nastavimo hodati. Neobično je proći pokraj mjesta gdje su visjeli natpisi, kao da je neko nevidljivo polje sile napokon nestalo i dopustilo nam da krenemo naprijed. Za pedeset metara uočimo ostatke ograde od bodljikave žice. Kad smo se približili, počeli smo razabirati ruševine starih baraka koje su izvirivale kroz grmlje i raslinje. »U trećem srednje pisala sam školski izvještaj o ovome«, Ellie izjavi. »O čemu?« »Znaš što je bilo ovdje, zar ne?« Znam, ali želim da ona to izgovori. »Kontrolni centar za protuzračne raketne sustave Nike«, nastavi. »Mnogi u to ne vjeruju, ali to se ovdje zaista nalazilo. Tijekom Hladnoga rata, govorim o 1950-ima, vojska je skrivala ovakve baze u prigradskim naseljima poput www.balkandownload.org

55 našeg. Gradili su ih na farmama ili u šumovitim područjima kao što je ovo. Ljudi su mislili da su to samo bapske priče, ali to se stvarno događalo.« Nastane tišina. Približimo se. Razabirem nešto što su morale biti stare barake. Pokušam zamisliti prizor: vojnike, vozila, lansirne platforme. »Dvanaest metara visoki protuzračni raketni sustavi Nike s nuklearnim bojevim glavama možda su bili lansirani upravo s ovog mjesta.« Ellie zakloni oči rukom i zagleda se u nebo kao da ih još uvijek vidi. »Ova točka vjerojatno je manje od sto metara udaljena od kuće Carlinovih na ulici Downing Road. Raketni sustavi Nike trebali su štititi grad New York od sovjetskih raketa ili zračnog napada.« Dobro mi dođe ovo prepričavanje da osvježim pamćenje. »Znaš li kad je taj projekt prekinut?« upitam. »Početkom 1970-ih, mislim.« Kimnem. »Ova Baza zatvorena je 1974.« »Dvadeset pet godina prije nego što smo mi krenuli u srednju školu.« »Tako je.« »Pa?« »Pa, većina ljudi, barem ako pitaš starije, reći će ti da ako su te vojne baze bile tajna, bile su najlošije čuvana tajna u sjevernom New Jerseyju. Svi su znali za njih. Jedan tip čak je rekao da su jednu od tih raketa pokazali na proslavi Četvrtog srpnja. Ne znam je li to istina ili ne.« Nastavimo hodati. Želim ući u staru Bazu, ne znam zašto, no zahrđala ograda još nepopustljivo stoji na mjestu kao stari vojnik koji se odbija povući. Uspravimo se i zagledamo kroz žičanu ogradu. »Baza u Livingstonu«, započne Ellie, »danas je park. Za umjetnike. Stare vojničke barake pretvorene su u umjetničke ateljee. Lansirna baza u East Hanoveru srušena je kako bi se napravio prostor za stambenu izgradnju. Postoji još jedna baza u Sandy Hooku i ondje možeš otići na hladnoratovsku turu.« Nagnemo se naprijed. Suma je savršeno mirna. Ne čuje se ni cvrkut ptica ni šum lišća. Čujem samo zvuk vlastitoga disanja. Prošlost ne umire samo tako. Što god da se ovdje događalo, i dalje progoni ovo područje. Takvo što katkad se osjeti, primjerice pri obilasku drevnih ruševina ili kada je čovjek ovako sam u nekoj šumi. Jeka se stišava, blijedi sve više, ali nikada sasvim ne utihne. »I što se onda dogodilo ovoj Bazi nakon što je zatvorena?« Ellie me upita. »Upravo je to«, kažem, »Zavjerenički klub želio saznati.« www.balkandownload.org

56 9. POGLAVLJE ratimo se do Elliena automobila. Ona se zaustavi pokraj vozačevih vrata i obuhvati mi lice rukama. To je majčinski dodir, i ne sjećam se da sam to s nekim doživio osim s Ellie i, da, znam kako to čudno zvuči. Pogleda me s istinskom zabrinutošću. »Ne znam što bih rekla u ovoj situaciji, Nape.« »Dobro sam.« »Možda je ovo najbolje za tebe.« »Kako to misliš?« »Ne želim zvučati melodramatično, ali duhovi te noći još su u tebi. Možda će ih istina osloboditi.« Kimnem i zatvorim vrata nakon što je ušla u automobil. Gledam za njom dok odlazi. Kada sam krenuo prema svojem automobilu, zazvoni mi mobitel. Detektivka Reynolds. »Kako ste znali?« upita. Čekam. »Još tri puta policajac Rex Canton zaustavio je pijane vozače na istome mjestu.« Pričekam još malo. Detektivka Reynolds to je mogla saznati za nekoliko minuta. Postoji još nešto što mi nije rekla, a ja sam prilično siguran da znam što je to. »Nape?« Želi tako igrati pa kažem: »Svi koje je zaustavio bili su muškarci, točno?« »Točno.« »I svi su prolazili kroz rastavu ili borbu za skrbništvo?« »Borba za skrbništvo«, detektivka Reynolds odvrati. »Sva trojica.« »Sumnjam da su bila samo ta trojica«, odvratim. »Vjerojatno je imao i druga mjesta.« V www.balkandownload.org

57 »Provjeravam sva Rexova zaustavljanja ljudi zbog vožnje pod utjecajem alkohola. Možda će malo potrajati.« Uđem u automobil i upalim motor. »Kako ste znali?« upita detektivka Reynolds. »I nemojte mi reći da je to bio osjećaj ili intuicija.« »Nisam bio siguran, ali Rex je taj auto zaustavio vrlo brzo nakon što su otišli iz bara.« »Možda je samo nadgledao bar.« »Ali vidjeli smo snimku. Čak i onako loše kvalitete, bilo je jasno da se vozač nije njihao ni čudno vozio. Zašto bi onda Rex odabrao baš njega? I baš slučajno je žena koja je išla s Rexom u školu bila s njim u autu - to je malo previše. Morala je biti namještaljka.« »I dalje ne shvaćam«, zaključi detektivka Reynolds. »Je li taj tip doletio da bi smaknuo Rexa?« »Vjerojatno.« »Je li mu vaša bivša pomagala?« »Mislim da nije«, odvratim. »To govori srce?« »Ne, logika.« »Objasnite.« »Čuli ste barmena«, kažem. »Došla je, popila par pića s njim, napila ga, dovela ga do auta. Ne bi morala prolaziti kroz sve to da su ona i ubojica zajedno radili.« »To je mogao biti samo dio predstave.« »Mogao je«, potvrdim. »No to što govorite ima smisla. Znači, mislite da je Maura radila s Rexom?« »Tako je.« »To ne znači da i njemu nije smjestila.« »Tako je.« »Ali ako nije umiješana u ubojstvo, gdje je sada?« »Ne znam.« »Ubojica je mogao uperiti pištolj u nju. Prisiliti je da sjedne na vozačko mjesto. Natjerati je da ga odveze do aerodroma ili nešto.« »To je moguće.« »I što onda?« www.balkandownload.org

58 »Skačemo pred rudo«, kažem joj. »Trebamo odraditi još malo posla na terenu. Sumnjam da su te žene koje su se borile za skrbništvo nad djecom samo tako prišle Rexu i rekle: >Hej, želim okaljati suprugov obraz<.« »Točno, pa kako su ga onda unajmile?« »Pretpostavljam, uz pomoć odvjetnika za brakorazvodne parnice. To nam je prvi potez, detektivko Reynolds. Te tri žene vjerojatno su imale istog odvjetnika. Saznajte tko je on i možemo ga pitati za Rexa i Mauru.« »On - ili ona, ne budimo seksisti, tvrdit će da je to dio posla.« »Korak po korak.« »U redu«, detektivka Reynolds reče. »Dakle, možda je ubojica bio jedan od supruga koji je želio osvetu?« To ima najviše smisla, ali podsjetim je da još ne znamo dovoljno. Ne ulazim u pojedinosti o Zavjereničkom klubu zato što njezina saznanja idu u suprotnom smjeru. Još se nekako držim one svoje blesave slabe nade da će me Rexovo ubojstvo dovesti do tebe, Leo. No mislim da nema razloga da ne bude tako. Detektivka Reynolds preuzet će na sebe ovaj dio s vožnjom u alkoholiziranom stanju, a ja i dalje mogu istraživati Zavjerenički klub. To znači da moram pronaći Hanka Strouda i Beth Lashley. No, još više od toga, to znači da u priču moram uključiti Augieja. Mogao bih još pričekati. Nema razloga da ponovno otvaram tu ranu, posebno ako je Augie usred nekog većeg iskoraka u privatnom životu. Ali nije u mom stilu da nešto tajim Augieju. Ne bih želio da on odlučuje o tome što ja mogu, odnosno ne mogu podnijeti. Moram i ja njemu pokazati jednako poštovanje. Ipak, Augie je Dianin otac. To neće biti lako. Dok sam skretao na autocestu 80, pritisnuo sam tipku na upravljaču i glasovnim biranjem nazvao Augieja. Javio se nakon trećeg zvona. »Hej, Nape.« Augie je krupan tip širokih prsa. Glas mu je umirujuće odsječan. »Jesi li se vratio iz Hilton Heada?« »Stigli smo kasno sinoć.« »Znači, doma si?« »Da, doma sam. Što ima?« »Smijem li svratiti do tebe kad mi završi smjena?« Oklijeva pa kaže: »Aha, naravno.« »Dobro. Pa, kako je bilo na putovanju?« »Vidimo se poslije«, Augie kaže pa poklopi. www.balkandownload.org

59 Pitam se je li bio sam dok smo razgovarali ili je njegova nova prijateljica još s njim. To bi bilo lijepo, pomislim, i u istom trenutku pomislim kako se to mene ne tiče. Augie živi u stanu u Ulici hrastova, u naselju koje bi se moglo nazvati Nastambama razvedenih očeva. »Privremeno« se onamo doselio prije osam godina ostavivši Audrey, Dianinoj majci, kuću u kojoj su odgojili svoje jedino dijete. Nekoliko mjeseci kasnije Audrey je kuću prodala, a da o tome uopće nije obavijestila Augieja. Jednom zgodom rekla mi je da je to napravila više zbog Augieja nego zbog sebe. Kada mi je Augie otvorio vrata, u predvorju iza njega uočio sam njegove palice za golf. »I, kako je bilo u Hilton Headu?« upitam. »Lijepo.« Pokažem iza njega. »Ponio si svoje palice?« »Ajme, pa ti si pravi detektiv.« »Ne volim se hvaliti.« »Ponio sam ih,« Augie nastavi, »ali nisam igrao.« Od tih se riječi nasmiješim. »Znači, bilo je dobro s...?« »Yvonne.« »Yvonne«, ponovim i izvijem obrvu. »Izvrsno ime.« On se odmakne kako bih mogao ući pa kaže: »Mislim da to među nama neće ići.« Razočaram se. Nisam upoznao Yvonne, ali zbog nekog razloga zamišljam je kao samouvjerenu ženu glasnoga, grlenog smijeha, jednostavnu, zabavnu, nezahtjevnu, koja je voljela uhvatiti Augieja pod ruku dok su hodali plažom blizu njihova hotela. Osjećam gubitak zbog nekoga koga nisam ni upoznao. Pogledam ga. On slegne ramenima. »Doći će druga«, kaže. »Ima još mnogo riba u moru«, složim se. Čovjek bi očekivao da će unutrašnjost stana biti puna staromodnog namještaja, odnosno neugledna, ali nije. Augie voli odlaziti na lokalne umjetničke sajmove i kupovati slike. Izmjenjuje ih, tako da jedna slika nikada nije na istom mjestu dulje od mjesec-dva. Hrastove police za knjige pretrpane su knjigama. Augie je najveći proždiratelj knjiga kojeg poznajem. Knjige je podijelio u dvije jednostavne kategorije: književna i neknjiževna djela, ali nije ih posložio po abecedi, prema autorima ili nešto slično. www.balkandownload.org

60 Sjednem. »Završio si smjenu?« Augie upita. »Jesam. Ti?« »Isto.« Augie je još uvijek zapovjednik policije u Westbridgeu. Za godinu dana odlazi u mirovinu. Postao sam policajac zbog onoga što se tebi dogodilo, Leo, ali nisam siguran da bi se to dogodilo bez Augiejeva vodstva. Sjeo sam na isti onaj stolac od pliša na koji uvijek sjednem kad sam ovdje. Pehar Državnog srednjoškolskog prvenstva u američkom nogometu - onog prvenstva na kojem sam i ja igrao u momčadi, a on joj je bio trener - služi mu kao podupirač za knjige. Osim toga, u prostoriji nema ničeg osobnog: nema fotografija, diploma, nagrada, ničeg takvog. Pruži mi bocu vina. To je Chateau Haut-Bailly iz 2009. U maloprodaji košta otprilike dvjesto dolara. »Lijepo«, kažem. »Otvori ga.« »Trebao bi ga čuvati za neku posebnu prigodu.« Augie mi uzme bocu iz ruke i zabije otvarač u čep. »Je li to ono što bi nam tvoj otac rekao?« Nasmiješim se. »Ne.« Moj prapradjed, otac nam je često pričao, najbolja je vina čuvao za posebne prigode. Ubijen je kad su nacisti ušli u Pariz. Na kraju su oni popili to vino. Lekcija: ne treba čekati. Dok sam odrastao, jeli smo samo iz kvalitetnih tanjura. Spavali na najboljoj posteljini. Pili iz čaša od waterfordskog kristala. Kad mi je otac umro, njegov vinski podrum bio je gotovo prazan. »Tvoj se tata služio biranijim riječima«, Augie kaže. »Meni je draža rečenica koju je izgovorio Groucho Marx.« »A ta je?« » >Neću piti vino dok ne dođe trenutak za to. U redu, trenutak j e došao<.« Augie natoči vino u jednu čašu, zatim u drugu. Jednu pruži meni. Malo je zavrtim pa pomirišem. Ništa pretjerano napadno. Osjetim predivnu aromu kupine, šljive, likera od crnih ribiza i - udovoljite mi - strugotina od naoštrenih grafitnih olovaka, Otpijem gutljaj: sočno, zrelo voće, svježe, živahno, naknadni okus traje dobru minutu. Veličanstveno. Augie čeka moju reakciju. Kimanjem glave sve sam mu rekao. Obojica pogledamo prema mjestu gdje bi tata sjedio da je sada s nama. Osjetim duboku čežnju. On bi uživao u ovom trenutku. Uživao bi i u ovom vinu i u ovom društvu. www.balkandownload.org

61 Tata je bio utjelovljenje onoga što Francuzi nazivaju joie de vivre, što u slobodnom prijevodu znači »energično uživanje u životu«. Nisam baš siguran koliko se slažem s tom definicijom. Iz vlastitog iskustva mogu reći da Francuzi vole osjećati. U potpunosti proživljavaju iskustvo velikih ljubavi i velikih tragedija, bez odustajanja ili povlačenja u nekakav obrambeni stav. Ako se život sprema udariti ih u lice, oni isture bradu i uživaju u trenutku. To znači živjeti život u svoj njegovoj punini. Tata je bio takav. I zato bih ja za njega bio veliko razočaranje, Leo. Tako da, što se bitnih stvari tiče, možda uopće nisam frankofil. »Onda, Nape, što ti je na umu?« Počnem s Rexovim ubojstvom pa udarnički nastavim s Maurinim otiscima prstiju. Augie vino pije pretjerano pažljivo. Dovršim priču. Čekam ja, čeka on. Policajci znaju čekati. Naposljetku kažem: »I, kako ti se čini?« Augie ustane. »Nije moj slučaj, dakle nije na meni da razmišljam o tome. Ali barem sada znaš.« »Što znam?« »Nešto o Mauri.« »Ne baš mnogo«, odvratim. »Ne, ne baš mnogo.« Ne odgovorim, samo otpijem još jedan gutljaj. »Da pogodim«, Augie nastavi. »Nekako si zaključio da to ubojstvo ima veze s Dianom i Leom.« »Nisam siguran da sam u ovom trenutku spreman ići tako daleko«, odgovorim. Augie uzdahne. »Što imaš?« »Rex je poznavao Lea.« »Vjerojatno je poznavao i Dianu. Bili ste ista generacija, zar ne? Grad i nije baš velik.« »Nije samo to.« Iz torbe izvadim Godišnjak. Augie mi ga uzme iz ruke. »Ružičasti post-iti?.« »Ellie«, odvratim. »Trebao sam znati. Zašto mi to pokazuješ?« www.balkandownload.org

62 Dok mu objašnjavam o značkama i Zavjereničkom klubu, on se nasmiješi kao da se zabavlja. Kada završim s pričom, kaže: »I, koja je tvoja teorija, Nape?« Šutim. Osmijeh mu postane još širi. »Misliš li da je taj Zavjerenički klub otkrio veliku, strašnu tajnu o tajnoj Vojnoj bazi?« upita. Zamahne prstima po zraku kao da baca čini. »Tajnu tako strašnu da su Diana i Leo morali biti ušutkani? Ide li tvoja teorija u tom smjeru, Nape?« Otpijem još jedan gutljaj vina. On počne koračati prelistavajući stranice označene ružičastim post-itima. »I sada, petnaest godina poslije, zbog nekog razloga treba ušutkati i Rexa. Čudno da ga nije trebalo ušutkati tada, ali nema veze. Odjedanput netko pošalje tajne agente da ga smaknu.« Augie prestane govoriti i zagleda se u mene. »Uživaš li u ovome?« upitam. »Malo da, rekao bih.« Dođe do stranice s još jednim ružičastim post-itom. »Beth Lashley. Je li i ona mrtva?« »Mislim da nije. Nisam još došao ni do kakvih podataka o njoj.« Augie mahnito prelista do još jedne stranice. »O, i Hank Stroud. Pa, znamo da je on još u gradu. Nije skroz svoj, priznajem, ali babaroga ga još nije ubila.« Okrene još jedan list, ali ovoga se puta zamrzne. Soba utihne. Pogledam njegove oči i zapitam se je li bilo pametno doći ovamo. Ne vidim točno koju stranicu gleda, ali vidim da je neka od onih pri kraju. Tako da znam. Izraz lica nije mu se promijenio, ali sve ostalo jest. Lice mu se naboralo od boli. Ruka mu malo podrhtava. Želim reći nešto utješno, ali znam da je ovo jedan od onih trenutaka kada su riječi poput slijepog crijeva - suvišne ili štetne. I zato šutim. Čekam dok Augie zuri u fotografiju svoje sedamnaestogodišnje kćeri koja se one noći nije vratila kući. Kada je napokon ponovno progovorio, činilo se kao da mu nešto teško sjedi na prsima. »Bili su samo djeca, Nape.« Čvršće stisnem čašu. »Glupa, neiskusna djeca. Previše su popili. Miješali tablete s alkoholom. Bilo je mračno. Bilo je kasno. Jesu li samo stajali na pruzi? Jesu li trčali po njoj smijući se, nadrogirani, pa nisu uopće bili svjesni što im se dogodilo? Jesu li igrali onu igru kada izazivaju sudbinu pokušavajući preskočiti prugu onako kako se Jimmy Riccio igrao 1973.? Ne znam, Nape. Volio bih znati. Volio bih znati što se točno dogodilo. Želim znati je li Diana patila ili se sve brzo www.balkandownload.org

63 odigralo. Želim znati je li se okrenula u posljednjem trenutku i znala da će joj život završiti ili nije bila svjesna kada je umrla. Vidiš, moj zadatak, moj jedini zadatak, bio je da nju zaštitim, a pustio sam je da ode van one noći pa se pitam je li se tada bojala. Pitam se je li znala da će umrijeti i, ako jest, je li mene zvala? Je li zvala svog tatu? Je li se nadala da ću je nekako uspjeti spasiti?« Ne mičem se. Ne mogu se pomaknuti. »Istraživat ćeš ovo, zar ne?« Uspijem kimnuti, a zatim i izgovoriti: »Da.« Pruži mi Godišnjak i krene prema izlazu iz sobe. »Možda bi to trebao napraviti sam.« www.balkandownload.org

64 10. POGLAVLJE tako počnem sam to istraživati. Nazovem Medicinski centar Essex Pines i iznenađujuće brzo dobijem jednog od Hankovih liječnika. Kaže mi: »Čuli ste za Zakon o prenosivosti i odgovornosti zdravstvenog osiguranja i povjerljivi odnos između pacijenta i liječnika, zar ne?« »Jesam.« »Znači, ne mogu vam reći ništa o njegovu stanju.« »Samo želim razgovarati s njim«, kažem. »On je izvanbolnički pacijent.« »Svjestan sam toga.« »Onda ste svjesni da to znači da ne živi ovdje.« Svi su pametnjakovići. »Doktore... Oprostite, nisam zapamtio vaše ime.« »Bauer. Zašto?« »Samo zato da znam tko me to šeta k’o mladog majmuna.« Tišina. »Policajac sam i pokušavam pronaći Hanka. Znate li možda gdje bi mogao biti?« »Ne.« »Imate li neku njegovu adresu?« »Dao nam je samo broj poštanskog pretinca u Westbridgeu. I prije nego što me upitate, postoje pravila koja mi zabranjuju da vam kažem da Hank u Essex Pines najčešće dolazi tri do pet dana na tjedan, ali nije bio ovdje već dulje od dva tjedna.« Dva tjedna. Doktor Bauer poklopi. Pustim ga da to učini. Na pamet mi je pala jedna druga ideja. Stojim uz košarkaška igrališta koja se nalaze nasuprot stadionu, ispred srednje škole Westbridge, i slušam milozvučan odjek lopte koja u sumrak udara o asfalt. Preda mnom je nešto predivno, predivan prizor koji se naziva uličnom košarkom. Nema dresova, nema trenera, nema unaprijed određenih I www.balkandownload.org

65 momčadi, nema sudaca. Ponekad je granica terena na vanjskim linijama, ponekad je to žičana ograda. Utakmica počinje povratnim izvođenjem lopte s vrha reketa. Pobjednici ostaju, sami odlučujete o prekršaju. Neki od ovih ljudi su prijatelji, neki se ne poznaju. Neki imaju važne poslove, neki jedva preživljavaju. Visoki, niski, mršavi, debeli, svih rasa, uvjerenja, vjera. Jedan tip ima turban. Ništa od toga ovdje nije bitno. Bitno je samo kako igraš košarku. Neki psuju, neki su tihi. Znate za dogovorene utakmice. Znate za ligu za odrasle. Ovo, ulična košarka, prekrasno je anarhična i arhaična suprotnost. Čujem stenjanje, momke kako izvikuju imena onih za koje žele da igraju u njihovoj momčadi, sklizanje tenisica po terenu. Desetorica igraju, pet na pet. Trojica čekaju sa strane. Četvrti im se približi i upita: »Vi igrate sljedeću rundu?« Momci kimnu. Prepoznajem otprilike polovicu igrača. Neke poznajem iz srednje škole. Neki su mi susjedi. Ovdje je i tip koji je trener lakrosa u gradu. Mnogi od njih rade u financijama, ali uočim i dvojicu srednjoškolskih profesora. Ne vidim Hanka. U trenucima kada se utakmica približavala kraju - igraju do deset na jedan koš - došao je visoki muškarac kojega poznajem, parkirao automobil i izišao iz njega. Jedan od četvorice koji su čekali brzo pokaže prema njemu i vikne: »Dobili smo Myrona!« Drugi momci počnu mu zviždati i veselo nešto dobacivati. Myron se sramežljivo nasmiješi. »Pogledajte tko se vratio«, poviče jedan tip. Drugi se pridruže: »Kako je bilo na medenom mjesecu, Romeo?«, »Nisi trebao pocrniti, stari.«, »Da, trebao si ostati u sobi, ako shvaćaš što hoću reći.«, na što Myron odvrati: »Da, nisam baš odmah shvatio, ali čim si dodao >ako shvaćaš što hoću reći<, bilo mi je jasno.« Uslijede salve dobronamjernog smijeha i čestitke mladoženji. Sjećaš se Myrona Bolitara, Leo? I kako nas je tata vodio da ga gledamo kako igra srednjoškolsku košarku u Livingstonu samo da nam pokaže veličanstvenost njegove igre? Myron je bio zakleti neženja. Ili sam barem tako mislio. Nedavno se oženio nekom televizijskom voditeljicom. Još pamtim očev glas na tribinama: »Uvijek je vrijedno«, govorio je, »vidjeti uzoritost.« To je bila tatina filozofija. Myron je na kraju postao velik - strašna zvijezda na sveučilištu Duke i izabran je u prvom krugu na NBAevu godišnjem odabiru novih igrača. A onda, odjedanput, doživio je groznu ozljedu i nikada nije uspio kao profesionalac. I u tome je lekcija koju treba naučiti, čini mi se. No ovdje, na ovom igralištu, još se prema njemu ponašaju kao prema heroju. Ne znam je li to tako zbog nostalgije ili nečeg drugog, ali razumijem www.balkandownload.org

66 to. I za mene je on još uvijek nešto posebno. Sada smo obojica odrasli ljudi, ali jedan dio mene još se osjeća pomalo prestrašeno, pa čak i ponosno kada obrati pažnju na mene. Stopim se sa skupinom koja ga je pozdravljala. Kad je došao do mene, rukujem se s njim i kažem: »Čestitam na vjenčanju.« »Hvala, Nape.« »Ali gad si jer si me napustio.« »Gledaj to s dobre strane, sad si najzgodniji neženja u okolici.« A zatim me, primijetivši nešto na mojemu licu, povuče u stranu. »Što se dogodilo?« »Tražim Hanka.« »Je li napravio nešto što nije smio?« »Ne bih rekao. Samo moram razgovarati s njim. On obično igra ponedjeljkom navečer, zar ne?« »Uvijek«, Myron odvrati. »Naravno, nikad ne znaš kojeg ćeš Hanka dobiti.« »A to znači?« »To znači da je Hank, ovaj, promjenjivog ponašanja.« »Lijekovi?« »Lijekovi, kemijska neuravnoteženost, što god. Ali gledaj, ja nisam prava osoba za ta pitanja. Nije me bilo više od mjesec dana.« »Produljeni medeni mjesec?« Myron odmahne glavom. »Da bar.« Ne želi da mu postavim dodatno pitanje, a nemam ni vremena za to. »Tko onda najbolje poznaje Hanka?« Myron bradom pokaže prema jednom zgodnom muškarcu. »David Rainiv.« »Šališ se?« Myron slegne ramenima i krene prema igralištu. Ne mogu zamisliti dva različitija života od Hankova i Davidova. David Rainiv bio je predsjednik Nacionalnoga udruženja časti naše generacije i danas je na čelu jednog od najvećih investicijskih društava u zemlji. Možda ste ga vidjeli na televiziji prije nekoliko godina kada je Kongres roštiljao bankarske velike zvjerke. David ima luksuzni stan na Manhattanu, ali on i njegova ljubav iz srednje škole, koja mu je sada supruga, svoje troje djece odgajaju ovdje, u Westbridgeu. Mi u predgrađu baš i nemamo pravu društvenu kremu, prije bi se moglo reći da se ljudi samo trude da ih susjedi www.balkandownload.org

67 ne nadmaše, ali kako god da to nazovemo, obitelj Rainiv bila bi na vrhu svake te skupine. Dok je počinjala sljedeća utakmica, David i ja pronašli smo klupicu na drugoj strani igrališta i sjeli. David je dobro građen i izgleda kao dijete Kena i nekog iz obitelji Kennedy. »Nisam vidio Hanka tri tjedna«, kaže mi David. »Je li to neobično?« »Najčešće je ovdje svaki ponedjeljak i utorak.« »I kako je?« upitam. »Dobro, valjda«, David odvrati. »Mislim, nikad on nije dobro, ako shvaćaš što želim reći. Neki od ovih tipova...« Pogleda prema igralištu. »Oni baš i ne žele da Hank dolazi ovamo. Ima ispade. Ne pere se dovoljno. Kada sa strane mora čekati sljedeću utakmicu, počne hodati gore-dolje i svašta izvikivati.« »Primjerice?« »Besmislice. Jednom je počeo urlati da Himmler mrzi odreske od tune.« »Himmler, stari nacist?« David slegne ramenima. Pogled mu je prikovan za igralište, prati utakmicu. »Govori besmislice, mahnito hoda gore-dolje, neke od ovih momaka to plaši. Ali na terenu«, David se nasmiješi, »kao da se preobrazi u staroga Hanka. Stari Hank na neko se vrijeme vrati.« Okrene se prema meni. »Sjećaš ga se iz srednje škole?« Kimnem. »Strašno simpatičan, zar ne?« David kaže. »Da.« »Mislim, totalni štreber, ali sjećaš se onoga kad je napravio onu spačku na profesorskoj božićnoj zabavi?« »Nešto s njihovim grickalicama, zar ne?« »Tako je. Znači, profesori se opijaju. Hank potajno uđe. Pomiješa M&M’s bombone i Skittles...« »Uf, užasno.« »... Profesori su ubijeni, je li, uzmu šaku slatkiša i...« Počne se smijati. »Hank je to snimio. Bilo je urnebesno smiješno.« »Sad se sjećam.« »Nije mislio ništa loše. Takav je on bio. Za njega je to bio više znanstveni eksperiment nego podvala.« David zašuti na trenutak. Pratim njegov pogled. Gleda kako Myron ide na skok-šut. Koš. www.balkandownload.org

68 »Hank nije dobro, Nape. Nije on kriv. To govorim momcima koji ne žele da dolazi ovamo. To je kao da ima rak. Nikad ne bi nekom tko ima rak rekao da ne može igrati zato što ima rak, je li tako?« »U pravu si«, kažem. David je malo previše usredotočen na igru. »Dužan sam mu.« »Kako to?« »Kad smo maturirali, Hank se upisao na Massachusettski institut za tehnologiju. To znaš, zar ne?« »Znam«, potvrdim. »Ja sam upao na Harvard, koji je kilometar i pol od Massachusettskog instituta za tehnologiju. Super, je li? Bili smo blizu pa smo se na prvoj godini još družili. Došao bih po njega pa bismo otišli negdje na hamburger ili na kakav tulum, uglavnom na mom kampusu, ali katkad i na njegovom. Hank me nasmijavao kao nitko drugi.« Nasmiješi se. »Nije bio od alkohola, ali stajao bi u kutu i promatrao. To mu se sviđalo. A on se sviđao djevojkama. Privlačio je jedan određeni tip žena.« Noć je utihnula. Čuju se samo zvuci s igrališta. Osmijeh sklizne s Davidova lica kao veo. »No stvari su se počele mijenjati«, reče. »Promjena je bila tako polagana da je na početku gotovo i nisam primjećivao.« »Kakva promjena?« »Primjerice, kad bih došao po njega, on ne bi bio spreman. Ili bi, dok smo izlazili, dva do tri puta provjeravao je li zaključao bravu. Pogoršavalo se. Došao bih po njega, a on bi još bio u kućnom ogrtaču. Tuširao bi se satima. Neprestano bi otključavao i zaključavao vrata. Ne dva ili tri, nego dvadeset puta. Pokušavao sam ga urazumiti: >Hank, već si provjerio jesi li zaključao vrata, sada možeš prestati, ionako nitko ne želi te gluposti iz tvoje sobe.< Počelo ga je brinuti da će se njegov dom zapaliti. U zajedničkoj prostoriji imali su štednjak. Morali smo proći pokraj te prostorije i provjeriti je li isključen. Trebalo bi mi po sat vremena da ga izvučem iz zgrade.« David zašuti. Nekoliko trenutaka gledamo utakmicu. Ne požurujem ga. Želi mi to ispričati svojim tempom. »I tako smo se jedne večeri trebali naći s nekim dvjema djevojkama u tom jednom skupom restoranu u Cambridgeu. Kaže mi: >Ne trebaš doći po mene, ići ću busom.< Ja kažem: >Dobro.< Odem po djevojke. Odemo u restoran. Ne prepričavam ovo kako bi trebalo. Dakle, vidim da je Hank lud za jednom od djevojaka, Kristen Megargee. Prekrasna je i - strašan talent za matematiku. Bio je tako uzbuđen. Uglavnom, vjerojatno možeš pretpostaviti što se dogodilo.« www.balkandownload.org

69 »Nije se pojavio.« »Tako je. Pa smislim neku ispriku i odvezem djevojke kući. Zatim odem do njegova doma. On i dalje zaključava i otključava vrata. Ne želi prestati. Onda počne kriviti mene. >O, ali rekao si da je to sljedeći tjedan<.« Čekam. David se rukama uhvati za glavu, duboko udahne, podigne glavu. »Studiram«, David nastavi. »Mlad sam, uzbudljivo je. Stječem nove prijatelje. Imam predmete koje studiram, imam svoj život, a Hankov život nije moja stvar, zar ne? Odlasci po njega postaju sve naporniji pa nakon onog događaja odlazim rjeđe. Znaš kako to ide. On pošalje poruku, ja ne odgovorim tako brzo. Udaljavamo se. Odjedanput prođe mjesec. Zatim cijeli semestar. Zatim...« Šutim. Osjećam kako krivnja izbija iz njega. »Uglavnom, ovi dečki«, pokaže prema terenu, »misle da je Hank čudak. Ne žele da dolazi ovamo.« Uspravi se. »E, pa, baš mi je žao. Ako želi, Hank će igrati. Igrat će s nama i osjećat će se dobrodošlo.« Pričekam trenutak pa upitam: »Znaš li možda gdje bi mogao biti?« »Ne. Mi i dalje... i dalje baš ne razgovaramo osim na igralištu. Hank i ja, mislim. Mnogo nas odlazi do McMurphija nakon utakmica, znaš, na par piva i pizzu. Prije sam pozivao Hanka, ali on bi baš pobjegao. Vidio si ga kako hoda po gradu?« »Da«, odvratim. »Istim putem svaki dan, znaš. Isto vrijeme. Biće navike. Pretpostavljam da to pomaže. Rutina, mislim. Ovdje završavamo oko devet. Ali ako produljimo, Hank svejedno odlazi točno u devet. Ne pozdravi nas, ništa ne objašnjava. Ima neki stari Timex na kojem ima alarm. Alarm zazvoni u devet i on otrči odavde čak i ako je usred utakmice.« »A njegova obitelj? Postoji li mogućnost da je otišao njima?« »Mama mu je lani umrla. Živjela je u onim starim zgradama u West Orangeu. Tata mu možda sad tamo živi.« »Mislio sam da su se njegovi razveli dok je bio dijete«, kažem. Na igralištu netko zajauče i padne na pod. Traži prekršaj, ali drugi igrač tvrdi da glumata. »Rastali su se kad smo bili u petom razredu«, David odvrati. »Tata mu se preselio nekamo na zapad. U Colorado, mislim. Uglavnom, mislim da su se možda pomirili kada se gospođa Stroud razboljela. Zaboravio sam tko mi je to rekao.« Utakmica koju gledamo završi kada je Myron pogodio koš iz daljine - lopta je udarila u ploču i odbila se u mrežu. David ustane. »Ja igram sljedeću«, podsjeti me. www.balkandownload.org

70 »Jesi li ikad čuo za Zavjerenički klub?« upitam ga. »Ne, što je to?« »Pokrenuli su ga neki iz naše generacije dok smo bili u srednjoj. Hank je bio član tog Kluba. Moj brat isto.« »Leo«, kaže i tužno odmahne glavom. »I on je bio dobar dečko. Takav grozan gubitak.« Ne odgovorim na to. »Je li Hank ikad govorio o zavjerama?« »Valjda da. Ništa određeno, doduše. To što je govorio nikad nije zvučalo previše smisleno.« »Je li možda spominjao Stazu? Ili šumu?« David zastane i pogleda me: »Staru Vojnu bazu, zar ne?« Šutim. »Kad smo bili u srednjoj, Hank je bio opsjednut tom Bazom. Stalno je govorio o njoj.« »Što je govorio?« »Ma besmislice. Da Vlada ondje provodi testiranja s LSD-om ili eksperimente s čitanjem misli, takve stvari.« I ti si se to znao pitati, zar ne, Leo? Ali ne bih rekao da si bio opsjednut. Kao što si i sam rekao, zabavljao si se time, ali ne čini mi se da si ikad zaista povjerovao u to. Činilo mi se da je za tebe sve to samo igra, ali možda sam pogrešno tumačio tvoju zainteresiranost. Ili ste možda svi bili u tom Klubu iz različitih razloga. Hank je razmišljao o velikim Vladinim urotama. Mauri se sviđalo uzbuđenje, tajanstvenost, opasnost. A ti, Leo, mislim da se tebi sviđalo zajedništvo prijatelja koji tumaraju kroz šumu u pustolovini nalik na stare romane Stephena Kinga. »Hej, Davide, možemo početi!« dovikne jedan tip. »Daj mu minutu. Možemo pričekati«, Myron na to odvrati. No svi su na svojim mjestima i spremni su započeti. Osim toga, tu postoji i protokol kojeg se treba pridržavati: ne zadržavaš grupu. David pogledom od mene zatraži dopuštenje. Kimnem da smo gotovi i da može otići. Krene prema terenu, ali onda se okrene prema meni. »Hank je i dalje opsjednut tom starom Bazom.« »Zašto to kažeš?« »Ona šetnja u koju Hank ide svako jutro? Počinje tako da se uspinje Stazom.« www.balkandownload.org

71 11. POGLAVLJE jutro me nazvala detektivka Reynolds. »Pronašla sam odvjetnika specijaliziranog za rastave koji je unajmio Rexa.« »Odlično.« »Pa ne baš. Zove se Simon Fraser. Velika zvjerka, partner u jakom odvjetničkom društvu Elbe, Baroche i Fraser.« »Javili ste mu se?« »O, da.« »Kladim se da je bio suradljiv.« »Kladim se da ste sarkastični. Gospodin Fraser ne želi razgovarati sa mnom zbog povjerljivog odnosa između odvjetnika i klijenta te njihova zajedničkog rada sadržanog u tome.« Namrštim se. »Je li zaista rekao >sadržanog u tome<?« »Da.« »Trebali bismo imati dopuštenje da ga uhitimo samo na temelju toga.« »Kad bismo barem mi pisali zakone«, detektivka Reynolds odvrati. »Razmišljala sam da se obratim njegovim klijenticama da vidim hoće li se odreći povjerljivosti.« »Mislite, suprugama koje je zastupao?« »Da.« »Gubitak vremena«, odvratim. Te žene dobile su parnicu za skrbništvo dijelom zbog Rexove namještaljke s vožnjom u alkoholiziranom stanju. Sigurno to neće priznati. Njihovi bivši supruzi mogli bi tu nepravilnost iskoristiti kako bi ponovno pokrenuli te parnice. »Pada li vama nešto na pamet?« detektivka Reynolds upita. »Mogli bismo osobno posjetiti Simona Frasera.« »Mislim da će i to biti gubitak vremena.« »Mogu ići sam«, odvratim. »Ne, mislim da to nije dobra ideja.« U www.balkandownload.org

72 »Onda idemo zajedno. To je u vašoj nadležnosti pa mu možete pristupiti kao policajka...« »... Dok vi glumite zainteresiranog građanina?« »Za tu sam ulogu rođen.« »Kada?« »Moram putem obaviti par stvari, ali doći ću prije ručka.« »Pošaljite mi poruku kad ste blizu.« Poklopim, istuširam se, odjenem. Pogledam na sat. Prema Davidu Rainivu, Hank šetnju Stazom započinje svakoga jutra točno u osam i trideset. Parkiram na parkiralištu za profesore s kojeg imam nesmetani pogled na Stazu. Osam i petnaest je. Vrtim radijske postaje i neko vrijeme ostanem na Howardu Sternu. Osam i trideset je. Ne skidam pogled sa Staze. Nitko ne prilazi. Gdje je Hank? U devet odustanem i krenem prema drugoj postaji. Sklonište koje Ellie vodi brine uglavnom o obiteljima koje su žrtve zlostavljanja. Našao sam se s njom u jednom od privremenih prenoćišta, staroj kući iz viktorijanskoga doba u tihoj ulici u Morristownu. To je mjesto na kojem se pretučene žene i djeca mogu sakriti od svojih zlostavljača dok ne smislimo sljedeći korak, koji je obično nešto bolje, ali ne nešto što bi itko smatrao poželjnim. Velikih je pobjeda vrlo malo. U tome i jest tragedija. Ono što Ellie radi čini se kao isušivanje oceana žlicom. Ipak, ona neprestano neumorno ulazi u ocean, dan za danom, i premda se ne može mjeriti sa zlom u ljudskom srcu, Ellie tu bitku čini vrijednom borbe. »Beth Lashley uzela je suprugovo prezime«, Ellie mi kaže. »Sada je doktorica Beth Fletcher, kardiologinja u Ann Arboru.« »Kako si to saznala?« »Bilo je teže nego što je trebalo biti.« »U smislu?« »Kontaktirala sam sve njezine najbliže prijatelje iz srednje škole. Nitko od njih više nije u kontaktu s njom, što me iznenadilo. Mislim, Beth je bila prilično društvena. Ponovno sam se javila njezinim roditeljima. Rekla sam im da želimo Bethinu adresu zbog proslava godišnjica mature i slično.« »Što su rekli?« »Nisu mi je htjeli dati. Rekli su da sve što je bitno pošaljem njima.« Ne znam što bih mislio o tome, ali znam da nije dobro. »Pa kako si je onda uspjela pronaći?« www.balkandownload.org

73 »Preko Ellen Mager. Sjećaš je se?« »Bila je godinu dana mlađa,« kažem, »ali mislim da smo bili skupa na matematici.« »To je Ellen. Uglavnom, išla je na Sveučilište Rice u Houstonu.« »U redu.« »Ondje je studirala i Beth Lashley. Pa sam Ellen zamolila da nazove Riceov ured za bivše diplomante i vidi može li ona, kao njezina kolegica diplomantica, dobiti neku informaciju o njoj.« Moram priznati da se genijalno dosjetila. »Bilo kako bilo, dobila je adresu e-pošte nekoga tko se preziva Fletcher i radi u medicinskom centru Sveučilišta u Michiganu. Malo sam proguglala kako bih došla do ostalih informacija. Ovdje ti je broj njezina ureda.« Ellie mi pruži papirić. Pogledam ga kao da će mi taj telefonski broj dati neki trag. Ellie se nasloni. »Kako je prošla potraga za Hankom?« upita. »Ne baš dobro.« »Situacija se komplicira.« »Da.« »E, i prije nego što odeš, Marsha te želi vidjeti.« »Idem.« Poljubim Ellie u obraz. Prije nego što sam otišao do ureda Elliene kolegice Marshe Stein, skrenuo sam ulijevo i stubama se popeo na kat. Ondje je priručni dječji vrtić. Pogledam unutra i vidim Brendino najmlađe dijete kako boji bojanku. Nastavim niz hodnik. Vrata sobe su otvorena. Lagano pokucam i virnem u malu sobu. Dva otvorena kovčega leže na krevetu. Kada me Brenda ugledala, potrčala je prema meni i zagrlila me. To još nikada nije napravila. Brenda ništa ne govori. Ja ništa ne govorim. Kada me pustila iz zagrljaja, pogledala me i jedva primjetno kimnula. Uzvratio sam istim takvim kimanjem. I dalje ništa ne govorimo. Kad sam se vratio na hodnik, Marsha Stein već me ondje čekala. »Hej, Nape.« Između osme i devete godine Marsha nam je bila dadilja. Ona je tada bila tinejdžerica. Sjećaš se, Leo? Bila je sitna i prekrasna, balerina, pjevačica, zvijezda svake srednjoškolske predstave. Obojica smo bili zaljubljeni u nju, naravno, ali bili su i svi ostali. Kad nas je čuvala, najdraža aktivnost bila nam je pomagati joj da uči tekst za predstave. Mi smo čitali njezine replike. Kad www.balkandownload.org

74 je bila treći srednje, tata nas je odveo na srednjoškolsku predstavu da je vidimo kako glumi Hodel, lijepu kćer u Guslaču na krovu. U četvrtom srednje Marsha je zaokružila kazališnu karijeru naslovnom ulogom u predstavi Mame. Ti, moj brate, dobio si ulogu Mameina nećaka i u programu bio naveden kao »Mladi Patrick«. Tata i ja predstavu smo pogledali četiri puta i Marsha je zasluženo dobila stojeće ovacije na kraju svake izvedbe. U ono vrijeme Marsha je imala dečka po imenu Dean, koji je bio od onih zapušteno lijepih mačo muškaraca, vozio je crni automobil Trans Am i uvijek je, koliko god bilo vruće ili hladno, nosio hrvačku sportsku jaknu, zelenu s bijelim rukavima. Marsha i Dean bili su »par generacije« u Godišnjaku srednje škole Westbridge. Vjenčali su se godinu dana nakon mature. Nedugo potom Dean ju je počeo tući. Divljački. Desno oko još joj je udubljeno udesno. Lice joj izgleda iščašeno, iskrivljeno. Nos joj je previše spljošten od godina premlaćivanja. Nakon deset godina Marsha je napokon skupila hrabrost da pobjegne. Kao što često govori zlostavljanim ženama ovdje: »Prekasno skupiš hrabrost, ali nikada nije prekasno i, da, ta izjava je kontradiktorna.« Udružila se s Ellie, još jednim »djetetom« koje je čuvala davnih dana, i zajedno su osnovale ova skloništa. Ellie je glavna i odgovorna osoba. Marsha voli djelovati iz pozadine. Sada vode jedno sklonište i četiri ovakva prijelazna objekta. Imaju i još tri lokacije čije adrese, iz očitih razloga, javnosti nisu poznate. Imaju prilično dobar sigurnosni sustav, ali ja ponekad uskočim. Poljubim Marshu u obraz. Više nije lijepa. Nije stara, u ranim četrdesetima je. Kada netko ubije život u onima koji najjače sjaje, oporave se, ali ponekad se to svjetlo ne vrati sasvim. Usput, još voli glumu. Westbridgesko društvo amaterskih glumaca u svibnju izvodi Guslača. Marsha glumi baku Tzeitel. Povuče me ustranu. »Neobično.« »Da?« »Ispričam ti kakvo je Trey čudovište i on odjedanput završi u bolnici.« Šutim. »Prije nekoliko mjeseci ispričala sam ti kako je Wandin dečko seksualno zlostavljao njezinu četverogodišnju kći. I on odjedanput završi...« »Žurim, Marsha«, kažem da je prekinem. Pogleda me. »Možeš odlučiti da mi nećeš govoriti o svojim problemima«, kažem. »To ovisi o tebi.« »Najprije se molim.« »U redu.« »Ali to ne da je rezultate. Onda se obratim tebi.« www.balkandownload.org

75 »Možda pogrešno gledaš na to«, kažem. »Kako to misliš?« Slegnem ramenima. »Možda sam ja samo odgovor na te molitve.« Obuhvatim joj lice objema rukama i ponovno je poljubim u obraz. Onda žurno iziđem prije nego što je uspjela još nešto dodati. Vjerojatno se pitaš kako ja, policajac koji je prisegnuo da će se pridržavati zakona, opravdavam to što sam učinio Treyu. Ne opravdavam. Dvoličan sam. Svi smo mi dvolični. Vjerujem u vladavinu zakona i nisam veliki obožavatelj osvetništva. No ne gledam tako na ono što katkad činim. Gledam na to kao da je svijet bar i na drugom kraju tog bara ugledam tipa kako mlati neku ženu, draži je, smije joj se, nagovara je da mu da još jednu priliku, kao Lucy koja drži loptu Charlieju Brownu i onda, nakon što joj pruži tu nadu, okrutno je ponovno udari u lice. Gledam na to kao da sam upravo svratio do prijateljice i vidio kako njezin dečko seksualno zlostavlja njezinu četverogodišnjakinju. Je li ti krv uzavrela? Bi li vrijeme i udaljenost to trebali ohladiti? I zato ja napadnem. Zaustavim to. Nemam nikakvih iluzija. Odlučim prekršiti zakon i ako me uhvate, platit ću kaznu. Priznajem da to i nije neko opravdanje, ali zapravo me nije briga. Počnem voziti prema granici s Pennsylvanijom. Naravno, postoji velika šansa da Simon Fraser neće biti u svom uredu. Ako ne bude, otići ću do njegove kuće ili gdje god da se nalazi. Možda se mimoiđemo. Možda me ne bude htio primiti. Tako funkcionira istraživanje. Nastavljaš čak i ako se ono što radiš čini kao golem gubitak vremena i energije. Razmišljam o tebi dok vozim. Evo koji je moj problem: u prvih osamnaest godina života nemam nijednu uspomenu koja nije povezana s tobom. Dijelili smo maternicu, a zatim smo dijelili sobu. Zapravo nije postojalo ništa što nismo dijelili. Sve sam ti govorio. Sve. Nisam ništa skrivao od tebe. Nije postojalo ništa što bi mi bilo neugodno podijeliti s tobom ili čega bih se sramio jer sam znao da ćeš me i dalje voljeti. Za sve ostale tu je uvijek bilo malo krinke. Toga mora biti. Ali između tebe i mene toga nije bilo. Od tebe nisam ništa skrivao. Ništa. No katkad se pitam, jesi li ti? Jesi li mi nešto tajio, Leo? Sat poslije, i dalje vozeći, nazovem ordinaciju doktorice Beth Fletcher rođene Lashley. Predstavim se tajnici i zamolim da me spoji s doktoricom Fletcher. Ona odvrati da doktorica trenutačno nije u ordinaciji pa me onim umornim, živčanim glasom kakav samo liječnikova tajnica može imati, upita u vezi s čim zovem. www.balkandownload.org

76 »Ja sam njezin stari prijatelj iz srednje škole.« Kažem joj svoje ime i prezime i broj mobitela. Onda dodam, najozbiljnije što sam mogao: »Zaista je vrlo bitno da razgovaram s njom.« To je nije nimalo dirnulo. »Ostavit ću joj poruku.« »Osim toga sam i policajac.« Ništa. »Molim vas, javite se doktorici Fletcher i recite joj da je bitno.« Tajnica poklopi ne obećavši da će to učiniti. Nazovem i Augieja. On se javi na prvi zvuk zvona i kaže: »Da.« »Znam da se ne želiš miješati u ovo«, kažem. Nema odgovora. »No bi li mogao reći svojim dečkima u ophodnji da potraže Hanka?« »To neće biti teško«, Augie odvrati. »Svako jutro odlazi u šetnju istim putem.« »Jutros to nije učinio.« Kažem Augieju za svoju neuspjelu zasjedu kod Staze. Kažem mu i da sam sinoć otišao do košarkaških terena. Augie malo šuti, a zatim kaže: »Znaš, ovoga, da Hank nije... nije dobro, je li?« »Znam.« »Pa što onda misliš da će ti reći?« »Pojma nemam«, odvratim. Još tišine. U iskušenju sam da je prekinem isprikom zbog toga što sam tako iznenadno raskopao nešto što je on pokušavao držati zakopanim, ali nisam baš raspoložen za otrcane fraze, a nisam siguran ni da bi ih Augie želio čuti. »Reći ću dečkima da mi dojave ako ga vide.« »Hvala«, kažem, ali on je već poklopio. Ured odvjetničke tvrtke Elbe, Baroche i Fraser nalazi se u bezličnom staklenom neboderu u nizu bezličnih staklenih nebodera u kompleksu zgrada za koji pretpostavljam da ga satirično zovu »Kampusom kluba za gospodu«. Parkiram na parkiralištu malo većem od neke europske kneževine i uočim detektivku Reynolds kako me čeka pokraj vrata. Nosi sportski sako preko zelene dolčevite. »Simon Fraser je ovdje«, kaže. »Kako znate?« www.balkandownload.org

77 »Nadgledam prostor otkad sam vas nazvala. Vidjela sam da je ušao, nisam vidjela da je izišao, automobil mu je još ovdje. Prema tome sam zaključila da je Simon Fraser ovdje.« »Dobri ste«, kažem. »Ne dajte se zastrašiti mojim policijskim vještinama.« Predvorje je bezbojno i hladno kao jazbina Gospodina Ledenog iz Batmana. Ovdje je smješteno nekoliko pravničkih tvrtki i tvrtki za ulaganje, pa čak i jedan od onih preskupih nazovifakulteta. Dizalom se popnemo na peti kat. Mršavi klinac na recepciji ima dvodnevnu bradu, otmjene naočale i slušalice s mikrofonom. Podigne prst kako bi nam rekao da malo pričekamo. Zatim: »Mogu li vam pomoći?« Detektivka Reynolds pokaže mu značku. »Trebamo Simona Frasera.« »Imate li dogovoren sastanak?« Na trenutak pomislim kako će detektivka Reynolds reći: »Ova je značka moj dogovoreni sastanak«, što bi me, priznajem, razočaralo. Umjesto toga, ona kaže da nemamo, ali da bismo silno cijenili kad bismo nakratko mogli porazgovarati s gospodinom Fraserom. Mali onda pritisne neku tipku i nešto šapne. Zatim nas zamoli da sjednemo i mi to učinimo. Nema časopisa, samo ulaštene brošure o toj odvjetničkoj tvrtki. Prelistam jednu od njih i pronađem fotografiju Simona Frasera i njegovu biografiju. On je pravi momak iz Pennsylvanije. Ovdje je pohađao srednju školu, zatim je otišao na zapad države i diplomirao na Sveučilištu u Pittsburghu pa potom otišao sve do istoka gdje je završio pravo na Pennsylvanijskom sveučilištu u Philadelphiji. On je »državno priznat odvjetnik specijaliziran za obiteljsko pravo«. Muti mi se pred očima od dosade dok čitam kako je predsjedavao nad ovim i ovim, napisao to i to, bio član tog i tog odbora, primio tu i tu nagradu za izvrsnost u odabranom polju. Priđe nam visoka žena u sivoj suknji. »Ovuda, molim vas.« Pratimo je niz hodnik do konferencijske dvorane s jednim staklenim zidom i nečim za što pretpostavljam da bi trebao biti zadivljujući pogled na parkiralište te, u daljini, restorane Wendy's i Olive Garden. U prostoriji se nalazi dugačak stol na sredini kojeg je jedan od onih spikerfona koji izgledaju kao siva tarantula. Detektivka Reynolds i ja morali smo pričekati petnaest minuta da se žena vrati. »Poručnica detektivka Reynolds?« »Da.« »Poziv za vas na trećoj liniji.« www.balkandownload.org

78 Visoka žena ode. Detektivka Reynolds namršti se i pogleda me. Stavi prst na usta želeći mi reći da šutim i pritisne tipku na spikerfonu. »Detektivka Reynolds«, kaže. »Stacy?« odvrati muški glas. »Da.« »Kog vraga radiš u uredu Simona Frasera, Stacy?« »Radim na jednom slučaju, zapovjedniče.« »A na kojem to točno slučaju?« »Na ubojstvu policajca Rexa Cantona.« »Na kojem mi ne radimo zato što je prebačen okružnoj policiji.« Nisam to znao. »Samo istražujem jedan trag«, odvrati detektivka Reynolds. »Ne, Stacy, ne istražuješ ti jedan trag. Ti gnjaviš uglednog građanina koji je prijatelj najmanje dvojice lokalnih sudaca. Obojica su me nazvala da me obavijeste o tome kako jedna od mojih poručnica maltretira jednog odvjetnika koji se već pozvao na povjerljivi odnos između odvjetnika i klijenta.« Detektivka Reynolds pogleda me pogledom koji je govorio »Vidite li vi s čime se ja moram boriti?« Kimnem joj da vidim. »Trebam li nastaviti, Stacy?« »Ne, zapovjedniče, shvatila sam poruku. Odlazim.« »O, i rekli su da si s nekim. Tko bi...?« »Sada vas moram pozdraviti.« Detektivka Reynolds poklopi. Kao na znak, visoka žena otvori konferencijsku dvoranu kako bi nas ispratila. Ustanemo i krenemo za njom do kraja hodnika. Dok smo ulazili u dizalo, detektivka Reynolds mi se obrati: »Ispričavam se što ste zbog ovoga morali prijeći tako dug put.« »Da«, kažem. »Šteta.« Kad smo krenuli prema izlazu, detektivka Reynolds reče: »Bilo bi bolje da se vratim u postaju. Moram se pomiriti sa zapovjednikom.« »Dobra ideja.« Rukujemo se. Ona se okrene kao da će otići. »Vraćate se u Westbridge?« upita. Slegnem ramenima »Mogao bih prvo ručati. Kakav je Olive Garden?« »A što mislite?« Nisam otišao u Olive Garden. www.balkandownload.org

79 Na jednom dijelu parkirališta nalaze se parkirna mjesta rezervirana za točno određene osobe. Pronađem natpis na kojem je pisalo da je mjesto rezervirano za gospodina Simona Frasera, a ondje je trenutačno parkiran ulašteni crveni Tesla. Namrštim se, ali trudim se ne osuđivati. Mjesto s njegove lijeve strane, koje pripada gospodinu Benjaminu Barocheu, prazno je. Dobro. Krenem prema svom automobilu. U prolazu naletim na muškarca u četrdesetima koji je pušio cigaretu. Odjeven je u poslovno odijelo, a na ruci ima vjenčani prsten i ne znam zašto, ali zbog nekog razloga taj prsten mi je bitan. »Molim vas, nemojte pušiti«, kažem mu. Pogleda me istim onim pogledom, mješavinom zbunjenosti i iživciranosti, kojim me svi pogledaju kada to napravim. »Ha?« »Postoje ljudi kojima je stalo do vas«, odvratim. »Samo ne želim da se razbolite ili umrete.« »Gledaj svoja posla«, obrecne se i baci opušak na pod kao da ga je uvrijedio pa odjuri u zgradu. No dio mene misli: Tko zna, možda to bude njegova posljednja cigareta u životu. I onda kažu da nisam optimist. Pogledam prema ulazu. Ni traga Simonu Fraseru. Brzo uđem u automobil i parkiram na Barocheovo mjesto, sasvim udesno tako da samo centimetri dijeli moju suvozačku stranu od Tesline vozačeve strane. Simon Fraser nikako se ne bi mogao ugurati između dvaju automobila, a kamoli otvoriti vrata svojega. Čekam. U tome sam dobar. Nije mi teško čekati. Ovdje ne trebam zaista nadgledati prostor jer on neće moći u žurbi ući u automobil pa izvadim roman koji sam ponio sa sobom, spustim sjedalo do kraja i počnem čitati. Ne traje dugo. U 12:15 u retrovizoru ugledam Simona Frasera kako izlazi iz zgrade. Stavim papirić između 312. i 313. stranice i odložim knjigu na suvozačko sjedalo. Čekam. Simon živo razgovara na mobitel. Približava se automobilu. Slobodnom rukom posegne u džep i izvadi daljinski upravljač za otvaranje automobila. Začujem tihi zvuk otključavanja vrata. Čekam još malo. Kada je naglo zastao, znao sam da je shvatio kakva je situacija s parkiranjem. Začujem prigušeno: »Koji vrag?« Podignem mobitel i prislonim ga na uho praveći se da s nekim razgovaram. Drugom rukom uhvatim kvaku. www.balkandownload.org

80 »Hej... Hej, ti!« Pravim se da ne čujem Simona Frasera i držim mobitel prislonjen na uho. To ga razljuti. Dođe do moje strane i, pretpostavljam, prstenom sveučilišta na kojem je studirao, zalupa po prozoru na vozačevoj strani. »Hej, ne možeš ovdje parkirati.« Okrenem se prema njemu i mobitelom mu pokažem da sam zauzet. On pocrveni u licu i još snažnije pokuca prstenom. Čvršće stegnem kvaku. »Slušaj, sero...« Brzo otvorim vrata automobila i udarim ga posred lica. On padne na leđa. Mobitel mu izleti iz ruke i udari o pločnik. Ne znam je li se razbio ili ne. Iziđem iz automobila prije nego što se uspio oporaviti i kažem: »Čekao sam te, Simone.« On nježno prisloni ruku na lice kao da provjerava ima li... »Nema krvi«, preduhitrim ga. »Još.« »Je li to prijetnja?« »Aha, mogla bi biti.« Ispružim ruku kako bih mu pomogao da ustane. »Daj, pomoći ću ti.« Gleda u moju ruku kao da u njoj držim govno. Nasmiješim mu se i pogledam ga onim svojim luđačkim pogledom. On se malo povuče unatrag. »Ovdje sam kako bih ti spasio karijeru, Simone.« »Tko si ti?« »Nap Dumas.« Svrha cijele ove predstave nije da ga ozlijedim, nego zaprepastim i dezorijentiram. On je čovjek koji je naviknut imati sve pod kontrolom, naviknut je na pravila i da sve teče glatko te da njegovi problemi nestanu jednim telefonskim pozivom pravoj osobi. Nije naviknut na neuobičajeniji oblik sukoba ni na gubitak kontrole i ako ovo dobro odigram, mogu to iskoristiti. »Zovem... Zovem policiju.« »Nema potrebe«, odvratim i raširim ruke. »Ja sam policajac. Kako ti mogu pomoći?« »Ti si policajac?« »Jesam.« Još malo više pocrveni. »Ostat ćeš bez značke.« »Zbog nepropisnog parkiranja?« »Zbog napada.« »Ono s vratima? To je bilo slučajno, oprosti. Ali, može, pozovimo još policajaca ovamo. Možeš pokušati izvesti da ostanem bez značke zbog www.balkandownload.org

81 otvaranja automobilskih vrata. A ja se«, pokažem palcem na sebe, »mogu potruditi da te izbace iz Komore.« Simon Fraser još leži. Nadvijem se iznad njega ne dajući mu baš prostora da ustane bez moje pomoći. To nije neuobičajena igra moći. Ponovno ispružim ruku. Ako išta pokuša, a u ovom trenutku to nije nemoguće, ja sam spreman. Uhvati me za ruku i povučem ga. Simon Fraser se otrese. »Odlazim«, najavi. Ode do mobitela, podigne ga pa i s njega strese prašinu kao da je kakav psić. Odavde vidim napuknuti zaslon. Sada, kada se malo udaljio od mene, bijesno me pogleda. »Platit ćeš ako bude ikakve štete na njemu.« »Ma kak’i«, nasmiješim se. Pogleda svoj automobil, ali vrata na vozačevoj strani i dalje su zapriječena mojim automobilom. Vidim da računa prednosti i mane toga da se preko suvozačkoga mjesta uvuče u automobil i odveze. »Reci mi ono što želim znati«, nastavim, »i sve ovo ostaje između nas.« »A ako ti ne kažem?« »Uništit ću ti karijeru«, odvratim. On se podrugljivo nasmije. »Misliš da možeš?« »Da ti budem iskren, nisam siguran. Ali neću odustati dok ne uspijem. Nemam što izgubiti, Simone. Baš me briga hoću li«, napravim navodne znakove prstima, »> ostati bez značke <. Samac sam. Nemam nikakav društveni status. Ukupno gledano, da ponovim: nemam što izgubiti.« Priđem mu korak bliže. »No ti, s druge strane, ti imaš obitelj, ugled, ono što novine vole nazivati«, ponovno navodni znakovi prstima, »>isticanjem u zajednici<.« »Ne možeš mi prijetiti.« »Upravo sam to učinio. O, i ako ti nekako ne uspijem uništiti ugled, jednoga dana ću se vratiti i prebiti te. Vrlo jednostavno. Staromodno.« Zgroženo me pogleda. »Brat mi je mrtav, Simone. Ti mi možda stojiš na putu da saznam tko ga je ubio.« Ponovno zakoračim prema njemu. »Izgledam li ti ja kao onaj tip momka koji će to samo tako pustiti?« Pročisti grlo. »Ako to ima neke veze s poslom koji je policajac Rex Canton obavljao za našu tvrtku...« »Kad već pitaš, ima.« »... Onda ti ne mogu pomoći. Kao što sam već objasnio, njegov rad vezan je povjerljivim odnosom između odvjetnika i klijenta.« www.balkandownload.org

82 »Ne onda kada je posao za koji ste ga unajmili zločin, Simone.« Tišina. »Jesi li ikad čuo za to da službene osobe navode druge ljude na počinjenje kaznenog djela?« On još jedanput pročisti grlo, ovoga puta manje samouvjereno. »O čemu ti to govoriš?« »Unajmio si policajca Rexa Cantona da iskopa gadarije o bivšim supruzima svojih klijentica kako biste to mogli iskoristiti protiv njih u parnici koja se vodila između njih.« Simon se hitro prebaci u odvjetnika: »Kao prvo, ja ne bih tako opisao rad policajca Cantona. Kao drugo, unajmiti nekoga da provjeri dosjee protivnika nije ni protuzakonito ni neetično.« »To nije ono što je on radio, Simone.« »Nemaš dokaze...« »Naravno da imam. Pete Corwick, Randy O’Toole i Nick Weiss. Zvuče li ti ta imena poznato?« Tišina. »Maca vam je popapala jezik, odvjetniče?« Još tišine. »Nevjerojatnom slučajnošću, baš je policajac Rex Canton uhitio svu trojicu zbog vožnje u alkoholiziranom stanju. Nevjerojatnom slučajnošću, tvoja je tvrtka zastupala bivše supruge sve trojice i baš su u to vrijeme bile usred pravne bitke za skrbništvo nad djecom.« Nacerim se. »To nije dokaz zločina«, pokuša mi proturječiti. »Hmm. Misliš da će se i mediji složiti s tim?« »Ako pisneš samo jednu riječ tih neosnovanih optužbi medijima...« »Ostat ću bez značke, jasno mi je. Gledaj, postavit ću ti dva pitanja. Ako iskreno odgovoriš na njih, to je onda to. Tvoja kratka noćna mora, poznata kao >ja<, završit će. Međutim, ako mi ne odgovoriš na ta pitanja, idem ravno u novine i Američku odvjetničku komoru i objavit ću ono što znam na Facebooku ili kako god da to klinci danas zovu. Je li to dovoljno pošteno?« Simon Fraser nije to htio izgovoriti, ali iz njegovih pogrbljenih ramena jasno sam iščitavao da ga imam. »Evo prvog pitanja: Što znaš o ženi koja je radila s Rexom na tim namještaljkama s vožnjom u alkoholiziranom stanju?« »Ništa.« Brzo je odgovorio. www.balkandownload.org

83 »Znaš da je imao neku ženu koja bi zavodila te tipove i navela ih da previše popiju, zar ne?« »Muškarci koji flertuju sa ženama u barovima.« Simon Fraser slegne ramenima trudeći se povratiti ono bahato držanje. »Zakon nije briga zašto piju, zanima ga samo koliko.« »Dobro, i tko je ona?« »Pojma nemam«, odvrati, a njegove riječi imaju prizvuk istine. »Zar zaista misliš da bi itko iz moje tvrtke, a posebno ja, htio znati takve detalje?« Ne. Bilo je to nategnuto, ali vrijedilo je probati. »Drugo pitanje.« »Posljednje pitanje«, suprotstavi se. »Tko je unajmio tvoju tvrtku da napravite namještaljku s vožnjom pod utjecajem alkohola one noći kada je Rex Canton ubijen?« Simon Fraser oklijeva. Razmišlja. Pustim ga. Više nije crven u licu, nego više nekako pepeljastosiv. »Želiš li implicirati da je, ovoga, rad policajca Cantona za našu tvrtku doveo do njegova ubojstva?« »I više od toga.« »Imaš li dokaze koji to potkrepljuju?« »Ubojica je doletio ovamo samo radi toga. Unajmio je automobil i krenuo u onaj bar. Pretvarao se da se opija s Rexovom partnericom. Čekao je da ga policajac Canton zaustavi. Onda je zapucao u njega i ubio ga.« Čini se da ga je to iznenadilo. »Bila je to namještaljka, Simone. Čista namještaljka.« Nije trebalo doći do ovoga - da ja visim na parkiralištu i prijetim. Mislim da je Simon Fraser toga sada svjestan. Omamljeniji je od toga nego kad je od udarca vrata pao na guzicu. »Saznat ću kako se zove.« »Dobro.« »Mogu provjeriti račun poslije ručka«, kaže i pogleda na sat. »Kasnim na sastanak s jednom strankom.« »Simone?« Pogleda me. »Preskoči ručak. Odmah mi saznaj kako se zove.« Ne razmišljam o Mauri. Činim to zbog nekoliko razloga. Najočitiji je, naravno, taj da se želim usredotočiti na slučaj. Osjećaji mi ne bi bili od koristi. Očito želim raditi na www.balkandownload.org

84 ovom slučaju radi osobnih veza - radi tebe, Maura - ali ne mogu si dopustiti da mi to zamuti um ni omogućiti želji da mi utječe na razmišljanje. Ukratko: ne mogu se ne nadati. Postoji mogućnost, kako god mala ona bila, da postoji neki razumni odgovor na sve ovo i da ćemo Maura i ja, kada se ponovno sretnemo... Kada pomislim na taj trenutak, misli mi odlutaju kamo ne bi smjele. U budućnost i duge šetnje dok se držimo za ruke i u još dulje noći pod plahtama. Onda odluta do djece i do ličenja otvorene terase sa stražnje strane kuće i treniranja momčadi Westbridgea u Maloj ligi i, da, naravno da znam koliko to sve blesavo zvuči, ali nikada to nikom drugom ne bih rekao i možda ponovno svjedočiš onome što mi nedostaje bez tebe u mom životu. Dovoljno je ludo što razgovaram s mrtvim bratom, zar ne? Sjedimo u uredu Simona Frasera. Ona visoka žena pruži Simonu neki fascikl. On ga otvori i nešto mu preleti licem. »Što je bilo?« upitam. »Zadnjih mjesec dana nisam unajmio Rexa Cantona.« Simon Fraser me pogleda, a licem mu se prelije olakšanje. »Ne znam tko ga je unajmio te noći, ali nisam ja.« »Možda netko drugi iz tvrtke?« Simon malo oklijeva. »Sumnjam.« »Rex je radio samo za tebe?« »To ne znam, ali u ovoj tvrtki ja sam viši partner i jedini koji se bavi obiteljskim pravom tako da...« Nije dovršio misao, ali shvatio sam što je htio reći. Rex je ovdje bio njegov mali. Nitko od drugih odvjetnika ne bi se usudio unajmiti ga bez odobrenja Simona Frasera. Zazvoni mi mobitel. Na zaslonu piše da poziv dolazi od policije iz Westbridgea. Ispričam se i maknem ustranu. »Molim?« S druge strane začujem Augiejev glas. »Mislim da znam zašto ne možemo pronaći Hanka.« www.balkandownload.org

85 12. POGLAVLJE ad sam sutradan ujutro stigao u policijsku postaju u Westbridgeu, Augie me ondje čekao s Jill Stevens, policajkom novakinjom. Ja sam počeo kao pozornik u Westbridgeu i dandanas radim kao nekakav hibridni istražitelj i u okrugu i u ovome gradu. Augie me doveo i pomogao mi da se uspnem. Sviđa mi se kako to zvuči - ja sam veliki okružni istražitelj s prizvukom policajca iz maloga mjesta. Nimalo me ne zanimaju novac i slava. To nije lažna skromnost. Sretan sam upravo ovdje gdje jesam. Rješavam slučajeve, a zasluge predajem drugima. Ne želim ni napredovati ni nazadovati. Uglavnom me puštaju samog i nisam u političkom živom pijesku koji tolike proguta. Na savršenom sam mjestu. Policijska postaja u Westbridgeu stara je banka usred ulice Old Westbridge Road. Prije osam godina na ulici North Elm otvorena je najsuvremenija nova postaja, ali je poplavljena u oluji. Kako nisu imali kamo otići dok traju popravci, unajmili su prostor od Štedionice Westbridge, koja je vidjela i bolje dane, a otvorena je 1924. godine u stilu grčko-rimske štedionice i kreditne banke. Kostur zgrade ostao je do danas isti: mramorni podovi i visoki stropovi, šalteri od tamnoga hrasta. Starinsku podzemnu komoru pretvorili su u ćelije za pritvor. Gradsko vijeće i dalje tvrdi da će se policija vratiti u postaju na ulici North Elm, ali osam godina kasnije još nisu ni započeli s izgradnjom. Sjedimo u Augiejevu uredu na prvom katu, uredu koji je nekoć pripadao upravitelju banke. Zid iza njega potpuno je prazan. Nema umjetnina i zastava, nagrada i diploma; svega onoga što se viđa u svakom drugom uredu policijskog zapovjednika. Na njegovu stolu nema fotografija. Nekome izvana činilo bi se kao da se Augie već napola pripremio za mirovinu, ali takav je moj mentor. Nagrade i diplome značile bi da se hvali. Umjetnine da dijeli sebe s drugima, onako kako ne želi. Fotografije... Pa, čak i kada je Augie imao obitelj, nije ih želio nositi na posao sa sobom. Augie je za stolom. Jill sjedi meni zdesna, s prijenosnim računalom u krilu i nekim fasciklom u ruci. K www.balkandownload.org

86 Augie počne: »Prije tri tjedna Hank je došao uložiti pritužbu. Jill je uzela njegovu izjavu.« Obojica je pogledamo. Ona pročisti grlo i otvori fascikl. »Podnositelj pritužbe bio je vrlo uzrujan kada je došao.« »Jill?« Augie se ubaci. Ona podigne pogled. »Možeš preskočiti formalnosti. Ovdje smo svi prijatelji.« Ona kimne i zatvori fascikl. »Viđala sam Hanka po gradu. Svi znamo kakav ga glas prati. Ali upravo sam provjerila sve zapise. Hank nikada prije nije došao u postaju. Zapravo, točnije bi bilo reći da nikada nije dobrovoljno došao. Znali smo ga privesti kad bi imao ispade, samo bismo ga zadržali nekoliko sati dok se ne bi primirio. Ne u pritvoru, nego samo na stolcu u prizemlju. Ono što želim reći je da nikada nije došao ovamo kako bi podnio prijavu.« Pokušam je ubrzati. »Rekla si da je bio uznemiren?« »Već sam doživjela njegove ispade pa sam mu na početku samo htjela ugoditi. Zaključila sam da se treba ispuhati i da će se smiriti. Ali nije. Rekao je da mu ljudi prijete, da mu svašta dovikuju.« »Što točno?« »Nije bio jasan, ali činio se istinski preplašen. Rekao je da ljudi govore laži o njemu. Svako malo počeo bi nekim čudnim, školovanim glasom govoriti o kleveti i uvredi. Kao da je sam sebi odvjetnik ili tako nešto. Sve to skupa bilo je vrlo bizarno. Dok nam nije pokazao videosnimku.« Jill privuče stolac bliže meni i otvori prijenosno računalo. »Potrajalo je neko vrijeme dok to što je Hank govorio nije počelo zvučati smisleno, ali naposljetku mi je pokazao ovo.« Pruži mi računalo. Na ekranu je zaustavljena snimka na Facebooku. Još ne razaznajem što je na njoj. Možda šuma. Zeleno lišće sa stabala. Podignem pogled. Na naslovu snimke ime je stranice na kojoj je snimka objavljena. »Posrami perverznjaka?« pročitam naglas. »Internet«, Augie kaže kao da to sve objašnjava. Nasloni se u stolcu i prekriži ruke na izbočenom trbuhu. Jill pritisne tipku za reprodukciju snimke. Početak je drhtav, pokretne slike su uske, a bočni dijelovi mutni, što znači da je snimljeno pametnim mobitelom koji je držan uspravno. U daljini razabirem muškarca koji stoji sam iza zaštitne mreže bejzbolskoga igrališta. »To je park Sloane«, kaže Jill. Već sam ga prepoznao. To je igralište uz Osnovnu školu Benjamin Franklin. www.balkandownload.org

87 Uz trešnju kamere slika se usredotoči na nekog muškarca i sasvim ga približi. Nije nikakvo iznenađenje da je taj muškarac Hank. Izgleda kao skitnica, kako se to prije govorilo. Neobrijan je. Traperice mu vise i toliko su izblijedjele da su gotovo bijele. Nosi raskopčanu košulju od flanela ispod koje se nazire nekoć bijela potkošulja, uništena od moljaca. Trenutak-dva ništa se ne događa. Čini se da se kamera prestala tresti i da je snimka postala oštrija. Onda neka žena, vjerojatno ona koja snima, šapne: »Ovaj prljavi perverznjak pokazao se mojoj kćeri.« Pogledam Augieja, koji to stoički podnosi. Onda ponovno pogledam ekran. Prema podizanju i spuštanju i tome kako Hank postaje sve bliži i bliži, pretpostavim da žena koja snima hoda prema njemu. »Zašto si ovdje?« žena poviče. »Što si ti to dopuštaš?« Hank Stroud je ugleda. Oči mu se rašire. »Zašto se pokazuješ pred djecom?« Hankov pogled leti na sve strane poput preplašenih ptičica koje pokušavaju naći mjesto gdje bi mogle sletjeti. »Zašto naša policija dopušta perverznjacima poput tebe da ugrožavaju našu zajednicu?« Hank nakratko podigne ruke prema očima kao da se pokušava zaštititi od nepostojećega jarkog svjetla. »Odgovori mi!« Hank potrči. Kamera prati njegovo kretanje. Hlače mu počnu padati. Uhvati ih jednom rukom i nastavi trčati prema šumi. »Ako znate išta o ovom perverznjaku,« kaže žena koja snima, »molim vas, objavite to. Moramo zaštititi svoju djecu!« Snimka time završava. Pogledam Augieja. »Je li se itko žalio na Hanka?« »Ljudi se stalno žale na Hanka.« »Da je ekshibicionist?« Augie odmahne glavom. »Samo da im se ne sviđa kako izgleda, hoda gradom, sav je raščupan, smrdi, razgovara sam sa sobom, znaš već.« Znam. »Ali nikada ništa o tome da je ekshibicionist?« »Nikada.« Augie bradom pokaže prema prijenosnom računalu. »Pogledaj na dnu snimke koliko ju je ljudi pogledalo.« www.balkandownload.org

88 Zabezeknuo sam se: 3 789 452 pregleda. »Ajme.« »Snimka se brzo raširila na sve strane«, Jill reče. »Hank je došao ovamo jedan dan nakon što je snimka objavljena. Već ju je pola milijuna ljudi bilo pogledalo.« »Što je htio da učiniš?« upitam je. Jill otvori usta, promisli o tome, zatim ih ponovno zatvori. »Rekao je samo da se boji.« »Htio je da ga zaštitiš?« »Da, valjda.« »I što si učinila?« »Nape«, Augie reče. Jill se promeškolji na stolcu. »Što sam mogla učiniti? Tako je neodređeno govorio o svemu. Rekla sam mu da se vrati ako mu netko bude baš konkretno prijetio.« »Jesi li istražila tko je objavio snimku?« »Ovaj, nisam.« Jill razrogačenih očiju pogleda Augieja. »Stavila sam fascikl na vaš stol, zapovjedniče. Jesam li trebala napraviti više?« »Ne, dobro si učinila, Jill. Ja ću sada preuzeti. Ostavi računalo. Hvala.« Jill me pogleda kao da bih trebao reći nešto što će je odriješiti od grijeha. Ne krivim je zbog toga kako je reagirala, ali nisam ni raspoložen da je samo tako oslobodim. Šutim dok odlazi. Kada smo ostali sami, Augie me mrko pogleda i namršti se. »Pa ona je novakinja, zaboga.« »Netko na toj snimci optužuje Hanka zbog prilično ozbiljnog prekršaja.« »Svali to na mene onda«, Augie kaže. Napravim grimasu i odmahnem rukom. »Ja sam zapovjednik. Moja podređena ostavila mi je fascikl na stolu. Trebao sam ga bolje proučiti. Želiš nekog okriviti? Okrivi mene.« Ispravno ili ne, ne želim ići u tom smjeru. »Nikoga ne krivim.« Pritisnem tipku za reprodukciju i ponovno pogledam snimku. Onda je pogledam treći put. »Hlače mu vise«, kažem Augieju. »Misliš da su mu možda pale?« Ja ne mislim. A ne misli ni on. »Pročitaj komentare ispod snimke«, Augie kaže. Strelicom dođem do početka komentara. »Ima ih više od pedeset tisuća.« »Otiđi na >Najpopularnije komentare< i pročitaj ih nekoliko.« www.balkandownload.org

89 Učinim što mi je rekao. I kao svaki put kad čitam komentare ispod nekog teksta ili videosnimke, moja vjera u čovječanstvo nestane: NETKO BI TREBAO KASTRIRATI TOG TIPA HRĐAVIM ČAVLOM... ŽELIM TOG PERVERZNJAKA VEZATI ZA STRAŽNJI DIO SVOG KAMIONETA I RAZVUĆI MU DUPE... EVO ŠTO NE VALJA S AMERIKOM. ZAŠTO TAJ PEDOFIL SLOBODNO ŠEĆE... ZOVE SE HANK STROUD! VIDJELA SAM GA KAKO MOKRI NA STARBUCKSOVOM PARKIRALIŠTU U WESTBRIDGEU... ZAŠTO DA TROŠITE NOVAC NAS POREZNIH OBVEZNIKA NA TO DA TOG NASTRANOG LIKA STAVLJATE U ZATVOR? ZATUCITE TOGHANKA K'O ŠTO BISTE ZATUKLI BIJESNOG PSA... NADAM SE DA ĆE TA NAKAZA UŠETATI U MOJE DVORIŠTE. IMAM NOVU PUŠKU KOJU JEDVA ČEKAM ISPROBATI... NETKO BI MU TREBAO SVUĆI HLAČE, NATJERATI GA DA SE SAGNE I... Shvaćate što mislim. Previše komentara počinje s »Netko bi trebao...« i zatim nudi niz mogućnosti mučenja tako kreativno bolesnih da bi i onaj španjolski inkvizitor Torquemada bio zavidan. »Zgodno, ha?« Augie reče. »Moramo ga pronaći.« »Raspisao sam potražnicu na državnoj razini.« »Možda bismo trebali pitati njegovog tatu?« »Toma?« Augie izgleda iznenađeno. »Tom Stroud odavno se preselio.« »Priča se da se vratio«, odvratim. »Ozbiljno?« »Netko mi je rekao da živi u kući bivše supruge u Cross Creek Pointeu.« »Ha«, Augie reče. www.balkandownload.org

90 »Što ha?« »Nekoć smo bili vrlo bliski. Tom i ja. Nakon rastave preselio se u Wyoming. U Cheyenne. Nekoliko nas otišlo ga je posjetiti prije barem dvadeset godina. Išli smo s njim pecati na mušicu.« »Kad si ga posljednji put vidio?« »Na tom izletu. Znaš kako to ide. Netko se preseli na drugi kraj zemlje i izgubite kontakt.« »Svejedno«, kažem. »Upravo si rekao da ste bili prilično bliski.« Pogledam ga. Augie shvati na što ciljam. Spusti pogled na glavni kat postaje. Nema gužve. Rijetko kad je ima. »U redu«, kaže uz uzdah i krene prema vratima. »Ti voziš.« www.balkandownload.org

91 13. POGLAVLJE ekoliko minuta vozimo se u tišini. Želim nešto reći Augieju. Želim mu se ispričati zbog toga što sam raskopao ono što se on toliko trudio zakopati, želim mu reći da ću se okrenuti i vratiti ga u postaju, da to sve mogu sam riješiti. Želim mu reći da nazove Yvonne i da možda pokuša još jednom, da zaboravi da sam išta rekao o njegovoj mrtvoj kćeri. No, ne učinim to. Umjesto toga kažem: »Moja teorija više nema smisla.« »Kako to?« »Moja teorija, ako je želiš tako nazvati, bila je da sve ovo što se događa ima veze s onim što se dogodilo Leu i Diani.« Krajičkom oka vidim kako se Augie snuždio. Nastavim. »Mislio sam da to ima neke veze sa Zavjereničkim klubom. Šest mogućih članova za koje znamo: Leo i Diana...« »Ne znamo je li Diana bila članica«, otresito me prekine, a meni je savršeno jasno čemu takav ton. »Nije imala onu blesavu značku u Godišnjaku.« »Točno«, kažem polako, oprezno. »Zato sam rekao mogućih članova.« »Dobro, kako god.« »Ako ne želiš da govorim o tome...« »Učini mi uslugu, Nape. Samo mi reci što ne valja s tvojom teorijom, dobro?« Kimnem. Kako starimo, tako postajemo sve sličniji. No Augie je i dalje mentor, a ja memorirani. »Šest mogućih članova«, ponovim. »Diana i Leo...« »...Su mrtvi«, prekine me. »A mrtav je i Rex. Ostaju Maura, koja je bila s Rexom kada je ubijen, kardiologinja na zapadu...« »Beth Fletcher rođena Lashley.« »I Hank«, kaže Augie. »I on je problem«, kažem. »Kako to?« N www.balkandownload.org

92 »Prije tri tjedna, prije nego što je Rex ubijen, netko je objavio videosnimku Hanka koja se brzo proširila. Onda je Hank nestao. Onda je Rex ubijen. Ne vidim poveznicu između toga dvoga. Tko god da je objavio tu snimku, morao je biti neki nasumični roditelj. To ne može biti povezano sa starom Bazom ili Zavjereničkim klubom, zar ne?« »Ne čini se vjerojatnim.« Protrlja bradu desnom rukom. »Mogu li nešto primijetiti?« »Samo daj.« »Previše to želiš, Nape.« »A ti to ne želiš dovoljno«, uzvratim, ali bilo je to glupo od mene. Očekujem i zaslužujem eksploziju. Umjesto toga, Augie se zasmijulji. »Da to bilo tko drugi kaže, odalamio bih ga preko gubice.« »Pretjerao sam«, odvratim. »Ispričavam se.« »Shvaćam, Nape, čak i ako ti ne shvaćaš.« »O čemu to govoriš?« »Nisi u ovome samo zbog Lea i Diane«, kaže. »U tome si zbog Maure.« Samo sjedim i puštam da me te riječi peku. »Da Maura nije pobjegla, uspio bi prijeći preko Leove smrti. Imao bi pitanja, naravno, kao i ja. No u tome je razlika. Koji god odgovor da pronađem, čak i ako promijeni ono što znamo o Leu i Diani, to za mene ništa ne mijenja. Truplo moje kćeri i dalje će trunuti na tom groblju. Ali ti,« u njegovu glasu osjeti se duboka tuga i učini mi se da je to zapravo sažaljenje prema meni, »ti imaš Mauru.« Zaustavimo se ispred ulaza u ograđeno naselje. Otresem se ovoga o čemu smo razgovarali. Usredotočim. Koncentriram. Lako se izrugivati ovakvim naseljima, njihovoj smirenoj jednoličnosti, nedostatku ikakvog osjećaja individualnosti, jednostavnoj gradnji, pretjerano nakićenom krajobrazu, ali razmišljam o tome da se preselim u jedno takvo naselje otkad sam ušao u odraslu dob. Sviđa mi se pomisao na to da plaćam mjesečni iznos i da ne radim ništa oko kuće. Mrzim kositi. Ne volim vrtlariti ni roštiljati niti se baviti ičim od klasičnih rituala kojima su skloni vlasnici nekretnina. Ne bi mi ni najmanje smetalo da moja kuća izvana izgleda isto kao kuće mojih susjeda. Čak ne osjećam ni neku posebnu vezu s fizičkom građevinom u kojoj smo odrasli. Ti bi, Leo, ostao sa mnom kamo god bih ja pošao. Pa zašto se onda ne preselim? Siguran sam da bi se neki psihijatar dobro zabavio tom izjavom, ali mislim da odgovor nije tako dubok. Možda je lakše ostati. Treba truda da se www.balkandownload.org

93 preseliš. Klasična znanost: nepomično tijelo ostaje nepomično. Ne vjerujem u to objašnjenje, ali je najbolje koje imam. Zaštitar naselja naoružan je gumenom palicom. Pokažem mu značku i kažem: »Došli smo vidjeti Toma Strouda.« On prouči značku pa mi je vrati. »Očekuje li vas gospodin Stroud?« »Ne.« »Je li u redu da ga nazovem i javim mu da ste ovdje? Mislim, imamo taj običaj.« Pogledam Augieja. Augie kimne. »Nema problema«, odvratim. Zaštitar ga nazove. Završi razgovor i kaže nam da skrenemo drugu lijevo uz teniska igrališta pa nam zalijepi propusnicu na vjetrobran. Tom Stroud već nas čeka pokraj otvorenih vrata. Neobično je kada vidiš odraz sina u ocu. Nema sumnje da je on Hankov otac, ali na neki vrlo bizaran način. Da, očito je stariji, ali je i bolje odjeven, obrijan, uglađen. Hankova kosa strši u zrak kao znanstveni eksperiment koji je pošao po zlu. Sijeda kosa njegova oca savršeno je počešljana, zalizana i podijeljena savršenim razdjeljkom po sredini. Dok otvaramo vrata, Tom Stroud krši ruke. Ljulja se naprijed-nazad. Oči su mu malo previše otvorene. Pogledam Augieja. I on to vidi. Pred nama je čovjek koji očekuje loše vijesti, najgore vijesti. Obojica smo već donosili takve vijesti i, naravno, obojica smo ih i primili. Tom Stroud drhtavo zakorači prema nama. »Augie?« »Ne znamo gdje je Hank«, Augie kaže. »Zato smo ovdje.« Olakšanje mu se razlije licem. Njegov sin nije mrtav. Tom Stroud prođe pokraj mene i krene prema Augieju. Raširi ruke i zagrli starog prijatelja. Augie oklijeva nekoliko trenutaka, gotovo ustuknuvši od bola prije nego što se opustio i uzvratio zagrljaj. »Drago mi je što te vidim, Augie«, Tom Stroud reče. »I meni, Tome.« Nakon što su se zagrlili, Augie upita: »Znaš li gdje je Hank?« Tom Stroud odmahne glavom i kaže: »Hoćete li ući?« Tom Stroud skuha nam kavu u kafetijeri. »Doris ju je voljela raditi u onim aparatima za kavu, ali meni ta kava ima okus po plastici.« Pruži šalicu meni, zatim Augieju. Otpijem gutljaj. Odlična je, usput, ili se to samo ponovno javlja moja frankofilija. Augie i ja sjednemo na stolce u maloj kuhinji. Tom Stroud ostane stajati. Pogleda kroz prozor koji gleda na zgradu istu poput ove. www.balkandownload.org

94 »Doris i ja rastali smo se kada je Hanku bilo deset godina. Prohodali smo kada nam je bilo petnaest. Bili smo premladi. Vjenčali smo se dok smo još bili na koledžu. Završio sam radeći za oca. Proizvodio je čavle i spajalice. Ja sam bio treća generacija. Tvornica je do onih nereda bila u Newarku, a onda smo je preselili u inozemstvo. Moj posao bio je najdosadniji posao na svijetu. Bar sam tada tako mislio.« Pogledam Augieja. Očekujem da će zakolutati očima, ali on ili glumi da pozorno sluša ili je iskreno dirnut pričom svojega starog prijatelja. »U svakom slučaju, tridesetak mi je godina, mrzim svoj posao, ne ide nam dobro financijski, prebrzo starim, jadan sam i... ja sam za sve kriv. Za rastavu, mislim. Dođeš do ruba i onda skočiš s njega i samo padaš i padaš. Doris i ja smo se svađali. Počeli smo se mrziti. I Hank, moj >nezahvalni< sin, počeo me mrziti. I znate već kako to ide, neka idu kvragu, je l’ tako? Otišao sam daleko. Otvorio trgovinu ribolovnom opremom, sa streljanom u stražnjemu dijelu. Pokušao sam se vratiti nekoliko puta, posjetiti Hanka. No svaki put kad bih došao, on je bio zlovoljan. Naporan. Čemu onda taj trud, shvaćate? Ponovno sam se oženio, ali nije potrajalo. Ostavila me, ovoga puta nije bilo djece, taj prekid nije bio neki velik problem, oboje smo znali da to neće potrajati vječno...« Odluta u mislima. »Tome?« »Da, Augie.« »Zašto si se vratio?« »U Cheyenneu sam. Živim svoj život, bavim se svojim stvarima. Onda me nazove Doris i kaže mi da ima rak.« Oči mu se napune suzama. Pogledam Augieja. I on samo što ne zaplače. »Sjednem na prvi avion. Doris i ja nismo se svađali kad sam se vratio. Nismo razgovarali o prošlosti. Nismo prežvakavali ono što se dogodilo, nismo preispitivali razloge zašto sam se vratio. Samo sam se ponovno doselio. Znam da to nema nikakvog smisla.« »Ima smisla«, kaže Augie. Tom odmahne glavom. »Toliko protraćenog vremena. Čitav jedan život.« Svi neko vrijeme šutimo. Ja želim krenuti u drugom smjeru, ali ovo je sad Augiejevo. »Imali smo šest zdravih mjeseci i onda šest ne tako zdravih. Ne zovem ih >dobrim< ili >lošim< mjesecima. Svi su oni dobri ako radiš pravu stvar. Znaš što hoću reći?« »Aha«, Augie kaže. »Znam što hoćeš reći.« www.balkandownload.org

95 »Pobrinuo sam se da Hank bude ovdje dok je Doris umirala. Obojica smo bili s njom.« Augie se namjesti na stolcu. Ja sam vrlo nepomičan. Tom Stroud napokon se okrene od prozora. »Trebao sam te nazvati, Augie.« Augie samo odmahne rukom. »Želio sam to učiniti. Stvarno jesam. Mislio sam te nazvati, ali...« »Ne trebaš mi objašnjavati, Tome.« Augie pročisti grlo. »Svrati li Hank ikada?« »Da, ponekad. Razmišljao sam o tome da prodam ovu kuću. Da novac stavim u neku zakladu za njega. Ali mislim da mu ovaj stan da je neki privid stabilnosti. Pokušavam mu naći neku pomoć. Ponekad... Ponekad je dobro. Što stvari čini još gorima. Kao da na trenutak primijeti kakav bi mu život mogao biti i onda mu to netko otrgne.« Tom Stroud prvi put pogleda prema meni. »Ti si išao u školu s njim?« »Da, jesam.« »Onda ovo već možda znaš. Hank je bolestan.« Lagano kimnem. »Ljudi ne shvaćaju da je to bolest. Očekuju da se Hank ponaša na određeni način - da prestane biti bolestan ili da se trgne iz tog stanja ili već nešto slično - ali to je kao da zatražite od čovjeka koji ima dvije slomljene noge da sprinta po terenu. On to ne može.« »Kada ste posljednji put vidjeli Hanka?« upitam. »Prije nekoliko tjedana, ali ne posjećuje me ni inače redovito.« »Znači, niste se zabrinuli?« Tom Stroud oklijeva s odgovorom na to pitanje. »Jesam i nisam.« »Što to znači?« »To znači da čak i ako se jesam zabrinuo, nisam zapravo znao što mogu učiniti u vezi s tim. Hank je odrasla osoba. Nije u nekoj psihijatrijskoj ustanovi. Da sam nazvao vas iz policije, što biste vi učinili?« Nema potrebe da odgovorimo na to pitanje. Odgovor je očit. »Je li vam Hank pokazao snimku koju je netko snimio u parku?« upitam. »Koju snimku?« Izvadim mobitel i pustim snimku. Kada je završila, Tom se uhvati za glavu. »Isuse Bože... Tko je to objavio?« »Ne znamo.« »Mogu li... Ne znam... Mogu li prijaviti Hankov nestanak ili nešto?« www.balkandownload.org

96 »Možete«, odvratim. »Učinimo to onda. Augie?« Augie ga pogleda. »Pronađi mi malog, hoćeš li?« Augie polako kimne. »Učinit ćemo sve što možemo.« Prije no što smo otišli, Tom Stroud odveo nas je u sobu koju je njegova bivša supruga namijenila Hanku. »Nikada nije u njoj. Mislim da nije ušao u nju otkad sam se vratio.« Kada je otvorio vrata, zapuhnuo nas je miris ustajalosti. Uđemo u prostoriju i ugledamo zid na drugoj strani. Okrenem se kako bih vidio Augiejevu reakciju. Zid je prekriven crno-bijelim fotografijama, isječcima iz novina i fotografijama iz zraka Kontrolnog centra za protuzračne raketne sustave Nike u najboljim vremenima. Materijal je uglavnom star, fotografije su savijene na rubovima, isječci su požutjeli poput zuba dugogodišnjeg pušača. Tražim nešto novije ili nešto što ne bih mogao pronaći već rutinskom pretragom na internetu, ali ne vidim ništa posebno. Tom primijeti da gledamo u zid. »Da, moglo bi se reći da je Hank bio opsjednut tom starom Bazom.« Ponovno pogledam Augieja. Ponovno ništa. »Je li vam Hank ikada išta rekao o njoj?« upitam. »Što na primjer?« Slegnem ramenima. »Bilo što?« »Ništa što bi imalo smisla.« »A nešto što nije imalo smisla?« Tom Stroud pogleda Augieja. »Misliš da ta Baza ima neke veze...?« »Ne«, Augie ga prekine. Tom se ponovno okrene prema meni. »Hank je smo trabunjao o tome. Znate, one nekakve sulude stvari - da oni nešto taje, da su to zli ljudi, da prave psihološke pokuse na ljudima.« Tužno se nasmiješi. »Smiješno.« »Što?« upitam. »Mislim, ne smiješno, nego ironično. Kao što sam rekao, Hank je bio zaista opsjednut tim mjestom. Još kao dijete.« Oklijeva. Augie i ja šutimo. »Uglavnom, Doris se znala šaliti da je Hank možda bio u pravu, možda su ondje u nekom tajnom laboratoriju u toj Bazi zaista činili neke čudne eksperimente. Možda je Hank, dok je još bio dijete, jedne noći pošao tom www.balkandownload.org

97 stazom i ti zlikovci su ga ugrabili i napravili nešto njegovu mozgu i zato je danas takav kakav je.« Nastupi tišina. Tom pokuša ublažiti situaciju. »Doris se samo šalila«, nastavi. »Crni humor. Kad ti se nešto takvo dogodi, hvataš se za svaku slamku, znate?« www.balkandownload.org

98 14. POGLAVLJE avnateljica Deborah Keren je trudna. Znam da možda nije pristojno primijetiti trudnoću, ali ona je izrazito sitna žena kojoj je izbočen samo trbuh, a i odjevena je u narančastu odjeću, što je neobičan izbor, osim ako namjerno ne želi izgledati kao bundeva. Oslonila se na rukohvate na stolcu. Nije joj baš lako ustati. Kažem joj da nije ni potrebno, ali već je na pola puta i čini se da bi bila potrebna dizalica da je sada zaustavi i vrati u stolac. »U osmom sam mjesecu trudnoće«, izjavi. »Kažem ti to zato što se svi odjedanput boje da će ako pitaju >Jesi li trudna?< pogriješiti i uvaliti se u nevolju ili nešto.« »Čekaj,« odvratim, »trudna si?« Deborah Keren se malo nasmiješi. »Ne, progutala sam kuglačku kuglu.« »Ja sam htio reći loptu za plažu.« »Ti si baš zabavan momak, Nape.« »Je li ti ovo prvo dijete?« »Je.« »Krasno. Čestitam.« »Hvala.« Krene prema meni. »Jesi li završio sa šarmiranjem kroz čavrljanje?« »Kakav sam bio?« »Toliko šarmantan da bih, da već nisam trudna, sada zatrudnjela. Nego, reci, Nape, kako ti mogu pomoći?« Ne poznajemo se baš jako dobro, ali oboje živimo u Westbridgeu, a kada je netko mjesna ravnateljica, a netko mjesni policajac, nalijećete jedno na drugo i na previše gradskih okupljanja. Počne se gegati niz hodnik. Hodam uz nju trudeći se da je nesvjesno ne kopiram. Hodnici su onako prazni kako to samo školski hodnici za vrijeme sata mogu biti. Škola se nije mnogo promijenila otkad smo mi bili ovdje, Leo: teške podne pločice, ormarići s obiju strana, kričavožut zid iznad njih. Najveća promjena, koja nije promjena, R www.balkandownload.org

99 je perspektiva. Kažu da ti se škola počne činiti manjom kako stariš. To je istina. Mislim da je upravo ta perspektiva ono što starim duhovima ne dopušta da te se dohvate. »Riječ je o Hanku Stroudu«, kažem joj. »Zanimljivo.« »Zašto to kažeš?« »Zato što se, kao što sigurno znaš, roditelji stalno žale na njega.« Kimnem. »Ali nisam ga tjednima vidjela. Mislim da ga je ona snimka koja se proširila po internetu preplašila.« »Znaš za snimku?« »Trudim se znati što se događa u mojoj školi«, proviri kroz mali trokutasti prozor u jednu od učionica, dođe do sljedećih vrata, ponovno proviri, »ali, daj, pola države zna za to.« »Jesi li ikada vidjela Hanka da se pokazuje nag?« »Ne misliš li da bih pozvala policiju da jesam?« »Znači, nisi.« »Znači, nisam.« »Misliš li da je to radio?« upitam. »Pokazivao se?« »Da.« Nastavimo hodati. Ona pogleda u još jednu učionicu. Netko iz učionice očito ju je vidio jer je mahnula. »Ne mogu se odlučiti u vezi s Hankom.« Neka učenica pojavi se iza ugla, ugleda nas, zaustavi se na mjestu. Ravnateljica Keren kaže: »Kamo ćeš, Cathy?« Cathy gleda na sve strane, samo ne u nas. »K vama.« »U redu. Pričekaj me u uredu. Doći ću za par minuta.« Cathy jurne pokraj nas kao neka preplašena služavka. Pogledam ravnateljicu Keren, ali to se mene ne tiče. Već je krenula dalje. »Neodlučna si u vezi s Hankom«, kažem kako bih nas vratio na ono o čemu smo razgovarali. »Ono je javni prostor«, kaže. »Otvoren za javnost. Takav je zakon. Hank ima jednako pravo biti ondje kao i bilo tko drugi. I trkači onuda prolaze svaki dan. Kimmy Konisberg onuda trči. Primijetio si je, zar ne?« Kimmy Konisberg je, u nedostatku prikladnijeg naziva, gradska milfica. Odlično izgleda i bogme se time i razmeće. »Tko?« www.balkandownload.org

100 »Točno to. Dakle, svakog jutra Kimmy ovuda protrči u najužoj odjeći od likre koju možeš zamisliti, a koja ističe svaku njezinu oblinu. Da sam određeni tip osobe, rekla bih da želi da ovi naši adolescenti bulje u nju.« »Bi li to što bi takav tip rekao bilo točno?« »Touché A ovaj grad ionako je već jedan licemjerni zaštićeni mjehurić. I ja to razumijem. Jasno mi je da se ljudi zato sele ovamo. Da budu zaštićeni. Kvragu«, stavi ruku na trbuh, »i ja želim da moja djeca budu zaštićena. Ali to može postati previše zaštitnički. To nije zdravo. Odrasla sam u Brooklynu. Neću ti ni početi pričati koliko je to bilo teško. Prolazili smo pokraj šest takvih kao što je Hank svaki dan. Pa bi zato naša djeca možda mogla naučiti biti sućutna. Hank je ljudsko biće, ne netko koga treba prezirati. Prije nekoliko mjeseci djeca su saznala da je Hank ovdje išao u školu. Jedno od te djece - znaš Coryja Mistysyna?« »Poznajem tu obitelj. Dobri ljudi.« »Tako je, dugo su u gradu. Uglavnom, Cory je negdje iskopao stari Godišnjak iz osmog razreda.« Zastane i okrene se prema meni. »Ti i Hank ste ista generacija, zar ne?« »Da.« »Onda znaš. Djeca su bila u šoku. Hank je nekoć bio isti kao oni - dolazio je ujutro na prozivku, pobijedio na natjecanju iz matematike i fizike, čak je bio i razredni blagajnik. To ih je natjeralo na razmišljanje.« »Nikome to ne bi poželjeli.« »Točno.« Napravi još dva koraka. »Bože, stalno sam gladna, a kad jedem, zlo mi je. Ovih osam mjeseci bilo je grozno. Usput, trenutačno mrzim sve muškarce.« »Imat ću to na umu.« Onda kažem: »Rekla si da si neodlučna. « »Molim?« »U vezi s Hankom. Rekla si da si neodlučna, ali nisi dovršila.« »Aha.« Ponovno se pokrene, a ispred nje ide njezin trbuh. »Gledaj, mrzim stigmatizaciju psihičkih bolesti, to se podrazumijeva, ali ni meni se ne sviđa što se Hank vrzma ovdje. Ne mislim da je opasan, ali ni ne znam da nije. Strah me da ću biti toliko politički korektna u vezi s tim da neću zaštititi svoje učenike. Shvaćaš što hoću reći?« Dam joj do znanja da shvaćam. »Dakle, ne sviđa mi se što Hank stoji ondje. Pa što onda? Ne sviđa mi se ni što mama Mikea Inge uvijek sina ostavlja ondje gdje se ne smije ostavljati djecu. Ne sviđa mi se što Lisi Vance, jasno je kao dan, tata pomaže oko projekata iz likovnog. Ne sviđa mi se što roditelji Andrewa McDadea dojure ovamo kao furije svaki put kad dobiju izvještaj o njegovim ocjenama i onda www.balkandownload.org