U tvoje ime - Harlan Coben

201 Andy Reeves nagne se iznad mene. Pogledam u njegovo nasmiješeno lice i jasno mi je da uživa u ovome. »Mi smo sa zarobljenicima igrali još i cijelu jednu psihološku igru: stavili bismo im povez, dopratili ga uz pratnju naoružanih stražara. Katkad bismo mu dali nadu i onda je zgazili. Ponekad bismo mu dali do znanja da nema bijega. Igraš drugačije, ovisno o tome koga imaš pred sobom. No večeras nemam vremena za takvu predstavu, Nape. Krivo mi je zbog Diane, zaista jest, ali nisam ja bio kriv za to. Pa krenimo onda dalje. Već si vezan za stol. Već znaš da će ovo biti vrlo gadno.« Krene prema meni. Pokušam ga pratiti pogledom, ali više ga ne vidim. Pokušavam ne paničariti. Začujem neko pucketanje i shvatim da se stol na kojemu ležim počinje naginjati. Ponadam se da ću možda skliznuti s njega, pa čak i na glavu, ali tako sam čvrsto vezan da me gravitacija baš nimalo ne pomiče. »Spuštanjem glave i podizanjem nogu u zrak«, objasni mi, »grlo ostaje otvoreno i lakše je nosnice napuniti vodom. Zamišljaš da će to biti strašno, ali bit će još mnogo strašnije.« Ponovno stane tako da ga mogu vidjeti i izvuče mi krpu iz usta. »Hoćeš li mi reći gdje je snimka?« »Pokazat ću ti«, kažem. »Ne, to neće ići.« »Ne možeš sam doći do nje.« »To je laž. Sve sam to već čuo, detektive Dumas. Sad ćeš izmisliti neku priču. Vjerojatno ćeš izmišljati nove priče prvi put ili prva dva puta kada te budem vodio kroz ovaj postupak. Zbog toga kritičari mučenje nazivaju nepouzdanim. Očajan si. Sve ćeš reći da bi ga izbjegao. No to sa mnom neće ići. Ja znam sve trikove. Naposljetku ćeš se slomiti. Naposljetku ćeš mi reći istinu.« Možda, ali jedno znam sa sigurnošću: kad se dokopa snimke, ubit će me. Jednako kao što je ubio i ostale. Dakle, što god da se dogodi, ne smijem popustiti. Kao da mi čita misli, kaže: »Reći ćeš mi čak i ako to znači da ćeš umrijeti. Jedan vojnik koji je ispitivao zatvorenike u Filipinsko-američkom ratu ovako je opisao ono što ćeš ti sada iskusiti: >Njegova je patnja patnja čovjeka koji se utapa, ali se ne može utopiti.<« Andy Reeves pokaže mi ručnik. »Spreman?« Onda mi njime prekrije cijelo lice tako da više ništa nisam vidio. www.balkandownload.org

202 Ručnik mi samo prekriva lice, čak ga nitko i ne pritišće čvrsto, ali već osjećam kako se malo gušim. Ponovno pokušam pomaknuti glavu, ali i dalje ništa. Prsa mi se počinju trzati. Smiri se, kažem si. Pokušam to učiniti. Pokušam usporiti disanje i pripremiti se. Znam da ću u nekom trenutku morati zaustaviti dah. Sekunde prolaze. Ništa se ne događa. Disanje mi ne postaje ravnomjernije. Ostaje isprekidano i neravnomjerno. Naprežem se ne bih li nešto čuo, bilo što, ali Andy Reeves ne govori, ne miče se, ništa ne čini. Prođe još vremena. Koliko? Trideset sekundi? Četrdeset? Možda samo blefira, pomislim. Možda je to samo psihološka igra, način da me izloži stresu... Tada začujem pljusak. Sekundu poslije, ne više od toga, voda počne curiti kroz ručnik. Kada sam osjetio da mi je stigla do usta, stisnem usne, zatvorim oči i zadržim dah. Dođe još vode, najprije kapljući, a zatim u snažnijem naletu. Osjetim da mi ulazi u nosnice. Ukočim se i dalje ne otvarajući usta. Na mene se slije još vode. Pokušam pomaknuti glavu, nagnuti je ili pronaći neki način da pobjegnem toj navali. No ne mogu se pomaknuti. Voda mi potpuno ispuni nosnice. Počnem paničariti. Neću još dugo moći zadržavati dah i moram izbaciti vodu iz nosa i ne dopustiti da mi uđe u usta. Postoji samo jedan način da to učinim. Moram je ispuhivati. No ručnik mi je na licu. Svejedno pokušam izdahnuti, izbaciti vodu, i sekundu, možda dvije, to djeluje. Pokušavam nastaviti izdisati, pokušavam isprazniti pluća kako voda ne bi ušla u njih, ali previše se vode slijeva, a osim toga dolazi i do velikog problema: ne možeš vječno izdisati. A kad se potrošiš, kad izdahneš do kraja, a to je najgori dio, naposljetku moraš udahnuti. Tu sam se ja sad našao. Kada sam izdahnuo do kraja, voda se ponovno počela slijevati po meni, puniti mi nosnice i usta. Ne mogu si pomoći. Ostajem bez zraka i ta patnja nadilazi sve ostalo. Zadržavanje izdaha me ubija, ali svejedno znam što me čeka. Moram udahnuti, ali nema zraka, samo voda. Mnogo vode. Udisaj otvara branu. Voda mi se slobodno slijeva u nos, u usta. Nikako je ne mogu zaustaviti. Udisajem uvlačim vodu kroz usta pa niz dušnik. Nemam zraka. www.balkandownload.org

203 Tijelo mi se zgrči. Počnem se otimati, pokušam udarati nogama, mahati glavom, ali vezan sam. Nikako ne mogu pobjeći od vode. Nema nikakvog olakšanja ni popuštanja. Samo se pogoršava. Nije da samo želiš da prestane. Nije da ti je samo potrebno da prestane. Ne, nego mora prestati. Osjećam se kao da me netko drži pod vodom, ali još je strašnije. Ne mogu se pomaknuti. Okovan sam betonom. Utapam se, Leo. Utapam i gušim. Nestala je svaka racionalna misao. Osjećam kako se mali dio mojega razuma počinje povlačiti. Trajan je to rascjep u mojoj psihi, nešto od čega znam da se nikada neću oporaviti. Svaka stanica mojega tijela moli za kisik, za samo jedan udah. No nema ga. Udišem i uvlačim još vode. Želim prestati, ali refleks povraćanja nesvjesno me tjera da izdišem i udišem. Voda mi preplavljuje grlo i dušnik. Molim te, Boze, daj mi da udahnem. Umirem. To mi je sada jasno. Onaj praiskonski dio mene je odustao, predao se, želi da smrt ubrza i završi s ovim. No ona to ne čini. Mlataram. Grčim se. Patim. Haluciniram. Haluciniram da sam čuo glas koji mu viče da prestane, da se makne od mene. Kada svaki dio mene ne bi očajnički pokušavao doći do zraka, kada svako vlakno mojega bića ne bi bilo usredotočeno na to da pobjegne od ovoga, mogao bih reći da je glas ženski. Doslovno osjećam kako mi se oči iskreću u očnim dupljama i u tom trenutku začujem prasak negdje duboko u mozgu. A zatim ugledam svjetlo. Umirem, Leo, umirem i haluciniram, i posljednje što vidim najljepše je lice koje možeš zamisliti. Maurino. www.balkandownload.org

204 27. POGLAVLJE dvezan sam i okrenut na bok. Gutam zrak. Neko vrijeme nisam u stanju činiti ništa drugo osim toga. Pohlepno udišem i pokušavam ne gutati. Voda mi se slijeva iz usta i nosnica, skuplja u lokvu na podu i razrjeđuje grimiznu krv koja teče iz glave Andyja Reevesa. Nije me briga ni za što od toga. Stalo mi je samo do zraka. Nije dugo potrajalo da mi se počne vraćati snaga. Podignem pogled da vidim tko me spasio, ali možda sam mrtav ili mi je mozak predugo bio bez kisika. Možda još prolazim kroz mučenje vodom i našao sam se u nekom čudnom stanju, zato što je ona halucinacija, ne, ona opsjena i dalje ovdje. Maura. »Moramo otići odavde«, kaže. Još ne vjerujem u to što vidim. »Maura? Ovaj...« »Ne sada, Nape.« I onda nešto u tome kako je izgovorila moje ime. Pokušavam shvatiti što se događa, smisliti sljedeći korak, ali sva ona logika da ostanem gdje jesam kao da je odletjela kroz prozor. »Možeš li hodati?« Kimnem. Kad smo došli do druge stube, vratim su u sadašnji trenutak. Jedno po jedno, kažem si. Nestati odavde. Dođemo do prizemlja i shvatim da smo u nekakvom oronulom skladištu. Iznenađuje me tišina, ali vjerojatno je... Koliko je sati? S Reevesom sam se našao u ponoć, znači mora biti usred noći ili rano ujutro. »Ovuda«, Maura kaže. Iziđemo u noćno nebo. Primijetim da dišem pomalo neobično, brže nego uobičajeno, kao da još strepim da bi mi netko ponovno mogao oduzeti tu sposobnost. U kutu uočim njegova žutog Mustanga, ali Maura - i dalje ne vjerujem da je to ona - vodi me prema nekom drugom automobilu. Pritisne daljinski upravljač koji joj je u lijevoj ruci. U desnoj vidim pištolj. O www.balkandownload.org

205 Sjednem na suvozačko mjesto, ona na vozačko. Upali automobil i krene unatrag. Za dvije minute vozimo se u smjeru sjevera po autocesti Garden State Parkway. Gledam u njezin profil i čini mi se da nikada nisam vidio nešto tako lijepo. »Maura...?« »To može čekati, Nape.« »Tko mi je ubio brata?« Vidim kako joj je suza potekla po tom lijepom obrazu. »Mislim«, Maura kaže, »da sam to možda bila ja.« www.balkandownload.org

206 28. POGLAVLJE ratili smo se u Westbridge. Maura parkira na parkiralištu Osnovne škole Benjamin Franklin. »Daj mi svoj mobitel«, kaže mi. Iznenadim se što mi je još u džepu. Otiskom prsta otvorim mobitel i pružim joj ga. Palčevima prelazi po zaslonu. »Što to radiš?« »Policajac si«, kaže. »Znaš da se te mobitele može pratiti?« »Da.« »Učitavam neku vrstu aplikacije zbog koje će izgledati kao da si u drugoj državi.« Nisam znao da takva tehnologija postoji, ali nisam iznenađen. Njezini palčevi završe ples. Potom mi vrati mobitel, otvori vrata automobila i iziđe. To i ja napravim. »Što radimo ovdje, Maura?« »Želim je ponovno vidjeti.« »Vidjeti što?« No krene prema Stazi i ja krenem za njom. Trudim se ne zuriti u nju dok hoda, i dalje hodajući poput pantere, ali ne mogu si pomoći. Dok se uspinjemo u tamu, ona se okrene i kaže: »Bože, kako si mi nedostajao«, a zatim se ponovno okrene i nastavi hodati. Samo tako. Ne reagiram. Ne mogu reagirati. No čini mi se da je svaki djelić mene rastrgan. Požurim za njom. Pun mjesec večeras baca dovoljno svjetla. Sjene nam prelijeću preko lica dok se krećemo poznatim nam putem. Šutimo. I zato što to tama traži od nas, ali i zato što je ova šuma bila naše mjesto. Čovjek bi pomislio da će me baš večeras, od svih noći, to progoniti. Da će me, dok hodam s Maurom, duhovi okružiti, lupkati po ramenu, izrugivati mi se iza stijena i stabala. V www.balkandownload.org

207 No ne čine to. Večeras se ne povlačim. Ne čujem šapat. Dubovi, začudo, ostaju skriveni. »Znaš za snimku«, Maura izgovori, djelomično kao pitanje, većim dijelom kao tvrdnju. »Koliko dugo me pratiš?« upitam. »Dva dana.« »Znam za snimku«, kažem. »Jesi li ti znala?« »Ja sam na njoj, Nape.« »Ne, mislim, jesi li znala da je Hank ima? Ili da ju je dao Davidu Rainivu da mu je čuva?« Odmahne glavom. Pred nama izroni stara ograda. Maura skrene desno sa Staze. Odskakuće nekoliko koraka nizbrdo i zaustavi se kraj jednoga stabla. I ja dođem do nje. Približavamo se staroj Bazi. Ona se zaustavi i zagleda u staru ogradu. Ja se zaustavim i zagledam u njezino lice. »Ovdje sam čekala one noći. Iza ovog stabla.« Pogleda u tlo. »Sjedila sam točno tu i gledala ogradu. Imala sam džoint koji mi je dao tvoj brat. I tvoju pljosku.« Pogleda me u oči i možda nisu duhovi, ali nešto me silovito udari posred srca. »Sjećaš se te pljoske?« Kupio sam je na dvorišnoj rasprodaji kod starog Siegela. Bila je stara i ulupljena, sivkasta s izblijedjelim ugraviranim riječima: A Ma Vie de Coer Entier, što je jedna francuska izreka iz petnaestog stoljeća koja znači »Moje srce je tvoje zauvijek«. Sjećam se da sam gospodina Siegela pitao odakle mu, ali nije se sjećao. Pozvao je gospođu Siegel i pitao je, ali nijedno od njih nije se uopće moglo sjetiti da to imaju. Činilo mi se nekako čarobnim i blesavim, kao duh iz boce, pa sam je kupio za tri dolara i dao Mauri, koja je opijeno rekla: »Dar koji uključuje romantiku i alkohol?« »Pa zar nisam savršeni dečko?« »Jesi«, rekla je. A onda me zagrlila i jako poljubila. »Sjećam«, odgovorim pa kažem: »Znači, sjedila si pokraj ovog stabla s džointom i pljoskom. Tko je još bio s tobom?« »Bila sam sama.« »A Zavjerenički klub?« »Znao si za to?« Napola slegnem ramenima. Maura ponovno pogleda prema Bazi. »Nismo se trebali naći te večeri. Mislim da su se neki od njih jako preplašili kada smo vidjeli onaj helikopter, snimili onu videosnimku. Prije toga sve je to bilo igra. Te noći postalo je www.balkandownload.org

208 stvarno. Uglavnom, ja nisam zaista bila dio tog«, prstima napravi navodne znakove, »>kluba<. Moj jedini pravi prijatelj bio je Leo. On je te večeri imao dogovor s Dianom. Pa sam došla ovamo i naslonila se na ovo stablo. Imala sam džoint i viski u pljoski.« Maura sklizne na tlo i sjedne onako kako je, pretpostavljam, sjedila te noći. Na licu joj pleše slabašan osmijeh. »Razmišljala sam o tebi. Željela sam biti na tvojoj utakmici. Prije tebe mrzila sam cijelu tu priču sa sportašima, ali tebe sam voljela gledati kako kližeš.« Ne znam što reći na to pa samo ostanem nepomičan. »Uglavnom, mogla sam ići samo na domaće utakmice, a vi ste te večeri igrali u gostima. Protiv Summita, mislim.« »Parsippany Hillsa.« Ona se zasmijulji. »Naravno da se ti sjećaš. Uglavnom, to što te nisam mogla gledati nije bilo ni bitno. Za nekoliko ćemo se sati vidjeti. Ja sam te samo malo preduhitrila tu u šumi. Klinci to danas nazivaju >zagrijavanjem<. I tako sam pila i sjećam se da sam bila pomalo tužna.« »Zašto tužna?« Ona odmahne glavom. »Nije bitno.« »Želim znati.« »Uskoro će biti gotovo.« »Što?« S mjesta na kojem je sjedila pogleda prema meni. »Ti i ja.« »Čekaj, sve to si znala dok si ondje sjedila?« Maura odmahne glavom. »I dalje znaš biti baš tup, Nape. Nisam pojma imala što će se dogoditi.« »Kako si onda...?« »Ono što želim reći je da sam znala da ti i ja nikada nećemo uspjeti. Ne dugoročno. Završili bismo četvrti razred, možda izdržali to ljeto...« »Volio sam te.« Te riječi samo tako izlete iz mene. To je lecne na trenutak, ali ne dulje od toga. »I ja sam voljela tebe, Nape. Ali ti si trebao otići na neki otmjeni fakultet i u život koji ti se otvarao i u tome ne bi bilo mjesta za mene, i, Bože, kakav klišej, zar ne?« Maura se prekine, zatvori oči, odbaci to sve od sebe. »Nema smisla da se sada vraćam na to.« U pravu je. Pomognem joj da se vrati na temu. »Znači, sjedila si tamo, pušila i pila.« www.balkandownload.org

209 »Tako je. I malo sam se napila. Ne puno. Bila sam samo pripita. I gledala sam u tu Bazu. Ondje je uvijek bilo tako tiho, ali odjedanput sam začula neku buku.« »Kakvu buku?« »Ne znam. Muškarce koji viču. Paljenje nekog motora. Pa ustanem«, to učini i sada leđima se podižući uza stablo, »i zaključim da kvragu i sve. Otkrij tajnu ovoga mjesta jednom za svagda. Budi heroina cijelog Zavjereničkog kluba. Pa krenem stupati prema ogradi.« Maura krene prema Bazi. Ja ostajem uz nju. »Što si vidjela?« upitam. »Bila je još hrpa tih znakova upozorenja. Ono, milijun znakova oko Baze. Svi su bili jarkocrveni, sjećaš se?« »Da.« »Ono, >Ovo ti je posljednja prilika, vrati se ili umri<. Uvijek smo se bojali proći pokraj njih zato što su bili preblizu ograde. No te noći nisam ni usporila. Zapravo sam potrčala.« Oboje smo sada ondje, u onoj noći i ja gotovo oklijevam na mjestu gdje su se nalazili oni crveni natpisi. Prijeđemo nevidljivu prepreku i krenemo ravno prema zahrđaloj ogradi. Ona pokaže na vrh stupa. »Ondje je bila kamera. Sjećam se da sam pomislila da bi me mogli vidjeti. Ali bila sam napušena, bez ijedne brige na svijetu. Samo sam nastavila trčati i onda...« Ona uspori, zaustavi se. Rukom se uhvati za grlo. »Maura?« »Bila sam točno ovdje negdje kada su se svjetla upalila.« »Svjetla?« »Reflektori. Golemi, jaki. Svjetlo je bilo toliko jarko da sam morala rukom zasjeniti oči.« Učini to i sada, rukom zaštiti oči od zamišljenoga svjetla. »Nisam ništa vidjela. Samo sam stajala na tom svjetlu kao ukopana, nisam znala što učiniti. A onda sam začula pucnjeve.« Maura spusti ruku. »Pucali su na tebe?« »Da. Valjda.« »Kako to misliš, valjda?« »Mislim, to ih je potaknulo na to da zapucaju, zar ne?« Glas joj je za oktavu viši. U njemu čujem strah, žaljenje. »Ja. Trčala sam prema toj ogradi kao neko glupo dijete. Ignorirala sam znakove upozorenja. Zaplela sam se u žicu ili su www.balkandownload.org

210 me ugledali, ili nešto, pa su učinili ono što su na onim znakovima i obećavali. Počeli su pucati. Tako da, da, valjda su pucali u mene.« »Što si ti učinila?« »Okrenula sam se i potrčala. Sjećam se da sam začula kako je metak udario u drvo pokraj moje glave. Ali, vidiš, na kraju sam se ipak izvukla živa. Meci me nisu pogodili.« Podigne glavu i pogleda me ravno u oči. »Leo«, kažem. »Nastavila sam trčati, a oni su nastavili pucati. A onda...« »Što onda?« »Onda sam začula ženski vrisak. Trčala sam najbrže što sam mogla, izbjegavala stabla, pokušavala se sagnuti kako bih bila što manja meta. No okrenula sam se kada sam čula vrisak. Ženski vrisak. Kroz ona jarka svjetla ugledala sam nečije obrise, možda obrise nekog muškarca... Začula još pucnjeva... Onda sam ponovno začula ženski vrisak... Samo što mi se taj put učinilo da sam prepoznala glas. Vikala je: >Leo! Leo, pomozi<, ali je taj >pomozi< prekinuo još jedan pucanj.« Shvatim da sam prestao disati. »A onda... Onda sam začula kako neki muškarac svima naređuje da prestanu pucati... Tišina... Mrtva tišina... A onda, možda, više ni sama ne znam, ali možda netko povikne: >Što ste to učinili...< I onda netko drugi poviče: >Bila je još jedna djevojka tu, moramo je pronaći...<, ali nisam sigurna jesam li to zaista čula, ne znam je li to moja mašta ili se zaista dogodilo, zato što trčim. Trčim i ne zaustavljam se...« Pogleda me kao da joj treba moja pomoć i kao da mi je bolje da joj je ne ponudim. Ne mičem se. Mislim da se i ne mogu pomaknuti. »Samo... Samo tako su ih upucali?« Maura ne odgovara. Onda kažem nešto glupo. »I ti si samo pobjegla?« »Što?« »Mislim, shvaćam zašto si tada pobjegla, da se makneš od opasnosti. No kad si bila na sigurnom, zašto nisi nazvala policiju?« »I što bih im rekla?« »Možda >Halo, vidjela sam kako je netko pucao u dvoje ljudi<?« Skrene pogled od mene. »Možda sam i trebala«, kaže. »To mi nije dovoljno dobar odgovor.« www.balkandownload.org

211 »Bila sam napušena i prestrašena i prestravilo me to? Nisam znala da su mrtvi. Nisam ni vidjela ni čula Lea, samo Dianu. Uspaničila sam se. To shvaćaš, je li tako? Pa sam se sakrila na neko vrijeme.« »Gdje?« »Sjećaš se one kamene kućice iza gradskog bazena?« Kimnem. »Samo sam sjedila ondje u mraku. Ne znam koliko dugo. Odande se vidi Hobartova avenija. Vidjela sam kako po njoj polako prolaze crni automobili. Možda sam samo bila paranoična, ali mislila sam da traže mene. U nekom trenutku odlučila sam otići do tvoje kuće.« To mi je novost, ali s druge strane, što mi u vezi s ovom noći nije novost? »Otišla si do moje kuće?« »To mi je bio plan, da, ali kad sam došla do tvoje ulice, na uglu sam vidjela parkiran još jedan crni automobil. Već je bila prošla ponoć. Dvojica u odijelima sjedila su u automobilu i nadzirala tvoju kuću. Bilo mi je jasno. Pokrivali su ključne lokacije.« Približi mi se. »Zamisli sad da sam to javila policiji. Da sam nazvala i rekla da mislim da su tipovi iz Baze nekog možda upucali. Nemam nikakve pojedinosti niti išta drugo. Ali moram se predstaviti. Pitali bi me što sam radila blizu Baze. Mogla sam lagati ili reći da sam pušila travu i pila viski. Dok bi me uopće počeli doživljavati ozbiljno, tipovi u Bazi sve bi već počistili. Zar ti to stvarno nije jasno?« »Pa si jednostavno ponovno pobjegla«, kažem. »Da.« »K Ellie.« Ona kimne. »U jednom trenutku rekla sam si: >Pustit ću to dan-dva da vidim što će se dogoditi« Možda će zaboraviti na mene. Ali naravno da nisu. Stajala sam iza stijene i gledala dok su ispitivali moju majku. A kada sam na vijestima vidjela da su pronašli Lea i Dianu... Mislim, znala sam. U vijestima nije bilo riječi o tome da ih je netko upucao. Rekli su da ih je udario vlak s druge strane grada. I što sad? Što sam mogla napraviti? Dokazi su nestali. Tko bi mi povjerovao?« »Ja bih ti povjerovao«, odvratim. »Zašto se nisi obratila meni?« »O, Nape, šališ se?« »Mogla si mi reći, Maura.« »I što bi ti učinio? Ti, osamnaestogodišnjak usijane glave?« Bijesno me pogleda. »Da sam ti rekla, i ti bi bio mrtav.« Stojimo i puštamo tu istinu da visi u zraku. »Hajde«, Maura kaže zadrhtavši. »Pođimo odavde.« www.balkandownload.org

212 29. POGLAVLJE ad smo se vratili do automobila, kažem joj: »Ostavio sam svoj auto u onom klubu.« »Javila sam«, Maura odvrati. »Što to znači?« »Nazvala sam klub, rekla im marku auta i broj tablica i rekla da sam prepijana da bih vozila. Rekla sam im da ću ga pokupiti sutra.« Na sve je mislila. »Ne možeš ići kući, Nape.« Nisam ni namjeravao. Ona upali automobil. »Kamo idemo?« upitam. »Imam sigurno mjesto«, odvrati. »Znači, od te noći«, ne znam ni kako bih to sročio, »otada si u bijegu?« »Da.« »Zašto sad, Maura? Zašto sada, nakon petnaest godina, netko ubija ostatak Zavjereničkoga kluba?« »Ne znam.« »Ali bila si s Rexom kad je ubijen?« Ona kimne. »Posljednje tri, četiri godine počela sam se opuštati. Zašto bi me i dalje progonili? Nije bilo nikakvih dokaza. Baza je odavno zatvorena. Nitko mi ne bi povjerovao ni riječ. Nisam baš imala novaca i pokušavala sam pronaći nekakav siguran način da... Siguran način da vidim što se događa. Uglavnom, odlučila sam riskirati, ali činilo se da Rex želi zakopati prošlost jednako kao i ja. Trebala mu je pomoć u poslu koji je obavljao sa strane.« »Namještanje tipovima da su vozili pod utjecajem alkohola.« »On je imao ljepši naziv za to, ali da.« Skrenemo s autoceste Eisenhower Parkway odmah kod restorana Jim Johnston's Steak House. »Vidio sam snimke nadzornih kamera od one noći kad je Rex ubijen«, kažem. »Lik je bio hladnokrvni profesionalac.« »A ipak,« kažem, »ti si pobjegla.« »Možda.« K www.balkandownload.org

213 »Što to znači?« »Kad sam vidjela da je Rex pao, zaključila sam da su nas pronašli, da sam mrtva. Znaš. Bila sam ondje one noći, mislila sam da sam ja prava meta, ali možda su znali i za cijeli Zavjerenički klub. To je imalo smisla. Tako da sam, čim je Rex pogođen, odmah reagirala. No taj lik je već uperio pištolj u mene. Skočila sam na vozačko sjedalo, upalila automobil, odjurila otamo...« »Ali?« »No kao što sam rekla. Bio je profesionalac.« Slegne ramenima. »Kako to onda da nije i mene ubio?« »Misliš da te pustio?« Ne zna. Zaustavimo se na dnu parkirališta jednog od onih oronulih, sumnjivih motela u East Orangeu. Nije ondje odsjela. To je stari trik, objasni mi. Ondje parkira tako da ako policija ili tko god počne potragu na temelju automobila, ona neće biti ondje. Unajmila je sobu otprilike pola kilometra dalje. Automobil je ukrala, objasni. Ako osjeti opasnost, jednostavno će ga ostaviti i ukrasti drugi. »Trenutačno mijenjam lokaciju svaka dva dana.« Dođemo do njezine unajmljene sobe i sjednemo na krevet. »Želim ti ispričati ostalo«, Maura kaže. Promatram je dok to čini. Nemam osjećaj da sam ovo već doživio. Nisam tinejdžer koji je s njom vodio ljubav u šumi. Pokušavam se ne izgubiti u njezinim očima, ali u njima je sve: naša prošlost, sva ona pitanja što bi bilo kad bi bilo, svi mogući završeci koji su se mogli dogoditi da su donesene drugačije odluke. U njezinim očima vidim tebe, Leo. Vidim život koji sam nekoć poznavao i koji mi je stalno nedostajao. Maura mi ispriča gdje je sve bila od one noći kada si ti umro. Teško mi je slušati kakav joj je bio život, ali činim to ne prekidajući je. Više ne znam što osjećam. Čini mi se kao da sam se čitav pretvorio u jedan upaljeni živčani završetak. Kad je završila, bilo je tri ujutro. »Trebamo se odmoriti«, kaže. Kimnem. Ona ode u kupaonicu i istušira se. Iziđe u frotirnom ogrtaču, kose omotane u ručnik. Mjesečina je obasja baš onako kako treba i pomislim kako nikada nisam vidio veličanstveniji prizor. Odem u kupaonicu, skinem se, istuširam. Iz kupaonice iziđem s ručnikom omotanim oko struka. Svjetla su ugašena, gori samo slabo svjetlo lampe na noćnom ormariću. Maura stoji. Skinula je ručnik s mokre kose. Još je u ogrtaču. Pogleda me. Više nema pretvaranja. Brzo dođem do nje. Oboje to znamo. Nijedno od nas ne izgovara. Zagrlim je i snažno poljubim. Ona mi uzvrati poljubac, a njezin jezik klizne mi u usta. Skine ručnik s mojih bokova. Ja rastvorim njezin ogrtač. Nisam nikada osjetio ništa slično. To je glad, trganje, deranje, iscjeljenje. Grubo je i blago. Blago i grubo. Ples i napad. Grabežljivo i intenzivno, divljački žestoko i gotovo nepodnošljivo nježno. www.balkandownload.org

214 Kada je završilo, srušili smo se na krevet, ošamućeni, skrhani, kao da nikada više nećemo biti potpuno isti, a možda i nećemo. Naposljetku se ona pomakne pa mi nasloni glavu na prsa, stavi ruku na trbuh. Ne govorimo. Gledamo u strop dok nam se oči ne sklope. Posljednja misao koja mi je prošla glavom prije nego što sam utonuo u san praiskonska je: Nemoj me napustiti. Nikada me više nemoj napustiti. www.balkandownload.org

215 30. POGLAVLJE zoru ponovno vodimo ljubav. Maura legne na mene. Pogledi nam se sretnu i tako ostanu. Ovoga je puta polaganije, osjećajnije, udobnije, ranjivije. Poslije, dok ležimo i gledamo u tišinu, stigne mi poruka na mobitel. Od Muse je i vrlo kratka: Nemoj zaboraviti. Točno u 9. Pokažem je Mauri. »Moja šefica.« »Možda je namještaljka.« Odmahnem glavom. »Rekla mi je za taj sastanak prije nego što sam se našao s Reevesom.« Još ležim na leđima. Maura se okrene tako da joj je brada na mojim prsima. »Misliš li da su već pronašli Andyja Reevesa?« To sam se i ja pitao. Znam kako će to ispasti: netko će najprije primijetiti žuti automobil. Možda će odmah pozvati policiju, možda će pretražiti skladište. Kako bilo da bilo, pronaći će tijelo. Je li Reeves imao osobnu iskaznicu sa sobom? Vjerojatno. Ako nije, saznat će kako se zove preko tablica, saznat će njegov raspored, vidjeti da je te noći radio u Komadu do komada. Takav klub sigurno na parkiralištu ima nadzorne kamere. Ja ću biti na tim snimkama. A bit će i moj automobil. Na snimkama nadzornih kamera vidjet će se kako s Reevesom ulazim u njegov žuti Ford Mustang. Bit ću posljednja osoba koja ga je vidjela živog. »Možemo putem proći pokraj tog mjesta«, kažem. »Vidjeti jesu li policajci već ondje.« Maura se otkotrlja s mene i ustane. Spremam se učiniti isto, ali na trenutak se moram zaustaviti i samo joj se zadivljeno diviti. »Zašto je tvoja šefica sazvala taj sastanak?« »Ne bih želio nagađati«, kažem. »Ali ne mislim da je išta dobro.« »Onda nemoj ići«, kaže. »Što ti predlažeš da učinim?« »Pobjegni sa mnom.« U www.balkandownload.org

216 To je možda i najbolji prijedlog koji mi je itko ikada dao. Ali neću pobjeći. Barem ne sad. Odmahnem glavom. »Moramo ovo riješiti.« Ona odgovori odijevanjem. I ja to učinim. Iziđemo iz zgrade. Maura nas odvede do parkirališta onog motela. Pogledom pretražimo okolinu, ne primijetimo da itko nadzire parkiralište i odlučimo riskirati. Uđemo u isti automobil kao i sinoć i krenemo prema Cesti 280. »Sjećaš se kako doći onamo?« upitam. Maura kimne. »Skladište je u Irvingtonu, nedaleko od onog groblja kad siđeš s autoceste.« Vozi Cestom 280 do autoceste Garden State Parkway pa siđe s nje na sljedećem izlazu za South Orange Avenue. Prođemo pokraj oronulog trgovačkog centra i skrenemo u industrijsko područje koje je, kao i mnoga druga takva područja u New Jerseyju, vidjelo bolje dane. Industrija odlazi, tvornice se zatvaraju. Tako to bude. Većinom dođe napredak i izgradi nešto novo. No katkad, kao ovdje, skladišta i tvornice jednostavno ostanu propadati i raspadnu se u gorke ruševine koje samo daju naslutiti nekadašnje doba slave. Nigdje u blizini nema ljudi, automobila, nikakve aktivnosti. Izgleda kao prizor iz kakva distopijskog filma nakon što su pale bombe. Prođemo pokraj žutoga Mustanga ni ne usporivši. Još nitko nije došao ovamo. Mirni smo. Zasad. Maura se vrati na autocestu. »Gdje ti je sastanak?« »U Newarku«, odvratim. »Ali trebao bih se još istuširati i presvući.« Vragolasto se nasmiješi. »Ja mislim da izvrsno izgledaš.« »Izgledam zadovoljno«, odvratim. »To nije isto.« »U redu.« »Sastanak će biti ozbiljan.« Pokažem na svoje lice. »Dakle, moram pronaći načina da obrišem ovaj smiješak s lica.« »Probaj.« Nasmiješimo se kao dvije zaljubljene lude. Ona stavi ruku na moju i ne makne je. »Kamo onda?« upita. »U Komad do komada«, kažem. »Uzet ću svoj auto i otići kući.« »U redu.« Nekoliko trenutaka uživamo u tišini. Onda Maura nježnim glasom kaže: »Ne mogu ti reći koliko sam puta podignula slušalicu da te nazovem.« »Zašto nisi?« »Kamo bi nas to odvelo, Nape? Jednu godinu poslije, pet godina poslije, deset godina poslije. Da sam te nazvala i rekla ti istinu, gdje bi ti sada bio?« »Ne znam.« »Ni ja. I tako bih sjedila s mobitelom u rukama i neprestano to vrtjela u glavi. Što bi ti učinio kad bih ti rekla? Gdje bi bio? Htjela sam da budeš izvan www.balkandownload.org

217 opasnosti. A kad bih se vratila kući i rekla istinu, tko bi mi povjerovao? Nitko. Ako netko i bi, ako bi me policija shvatila ozbiljno, onda bi me oni tipovi iz Baze trebali ušutkati, zar ne? A onda sam ovako počela razmišljati o tome: te sam noći bila sama u šumi. Pobjegla sam i skrivala se godinama. Možda bi onda ti tipovi iz Baze meni prišili Lea i Dianu. To im sigurno ne bi bilo teško učiniti.« Proučavam njezin profil. Zatim kažem: »Što mi ne govoriš?« Ona malo preoprezno uključi signalizaciju za skretanje, vrati ruku na upravljač, previše usredotočeno zagleda se u cestu. »Malo mi je teško to objasniti.« »Pokušaj.« »Dugo sam bila na cesti. Selila se, skrivala, živjela na rubu. Gotovo cijelu odraslu dob. To je bio jedini život koji sam poznavala. Ta neprestana jurnjava. Bila sam tako naviknuta na to, na bježanje i skrivanje, nisam shvaćala opuštenost. Opuštenosti uopće nije bilo u mom životu. Na neki mi je način bilo dobro tako - pod prijetnjom, pokušavajući preživjeti. No onda, kada bih usporila, kad sam mogla jasno vidjeti...« »Što?« Slegne ramenima. »Bilo je prazno. Ništa nisam imala, nikoga. Činilo mi se da je to možda moja sudbina, znaš. Dobro sam ako se ne prestajem kretati. Više je boljelo kada sam razmišljala o onome što je moglo biti.« Čvršće stisne upravljač. »A ti, Nape?« »Što?« »Kakav je bio tvoj život?« Želim reći, Bio bi bolji da si ostala, ali ne kažem to. Umjesto toga, naložim joj da me ostavi dvije ulice dalje od kluba tako da pješice odem do njega kako nadzorne kamere ne bi snimile nju. Naravno, postoji mogućnost da će nas snimiti neka druga kamera na ovom području, ali dotad će se ovo već riješiti, u kojem god da smjeru krene. Prije nego što sam izišao iz automobila, Maura mi ponovno pokaže novu aplikaciju preko koje bih joj se trebao javiti. Toj aplikaciji navodno se ne može ući u trag, a poruke se trajno brišu pet minuta nakon što stignu. Kad je završila, pruži mi mobitel. Posegnem za kvakom na vratima. Spremam se zatražiti od nje da mi obeća da neće pobjeći, da neće, što god da se dogodi, samo nestati. Ali ja nisam takva osoba. Umjesto toga je poljubim. Nježan je to poljubac koji ostaje na usnama. »Osjećam toliko toga«, kaže. »I ja.« »I želim sve to osjećati. Ne želim biti oprezna s tobom.« Oboma nam je jasna ta povezanost i otvorenost, zar ne? Nismo više djeca i shvaćamo da nam taj moćni koktel žudnje i čežnje, opasnosti i nostalgije može iskriviti sliku. No to nije ono što nam se događa. Ja to znam. Ona to zna. www.balkandownload.org

218 »Drago mi je da si se vratila«, kažem, a to je možda najveći eufemizam mog života. Maura me ponovno poljubi, ovoga puta snažnije, tako da sam taj poljubac osjetio po cijelome tijelu. Onda me odgurne, kao u onoj staroj pjesmi o tome kako je iskrenost nepodnošljiva. »Čekat ću te kod tog ureda u Newarku«, kaže. Iziđem iz automobila. Ona se odveze. Moj automobil ondje je gdje sam ga ostavio. Komad do komada je, naravno, zatvoren. Na parkiralištu su još dva automobila i zapitam se je li i za njih netko javio da su ondje ostali zbog toga što je netko previše popio. Moram javiti Augieju da se Maura vratila i da je Reeves mrtav. Na putu kući nazovem ga s mobitela. Kada se javio, kažem: »Loren Muse želi se naći sa mnom u devet.« »Zašto?« Augie upita. »Nije htjela reći. Ali najprije ja tebi trebam reći nekoliko stvari.« »Slušam.« »Možemo li se naći Kod Mikea u petnaest do devet?« Kod Mikea je kafić blizu ureda okružne tužiteljice. »Vidimo se ondje.« Augie poklopi točno kada sam skretao na svoj prilaz. Parkiram i uspijem nekako isteturati iz automobila kada začujem smijeh. Okrenem se i ugledam svoju susjedu Tammy Walsh. »Ma tko nam je to došao?« kaže. Mahnem joj. »Hej, Tammy.« »Duga noć?« »Ma samo neki posao.« No Tammy se nasmiješi kao da mi sve piše na čelu. »Aha, u redu, Nape.« I ja se moram nasmiješiti. »Ne vjeruješ?« »Ni najmanje«, odvrati. »Ali drago mi je zbog tebe.« »Hvala.« Kakva dvadeset četiri sata, zar ne? Istuširam se i pokušam vratiti u igru. Sad već više-manje znam istinu, zar ne? No i dalje mi nešto nedostaje, Leo. Što? Ili previše razbijam glavu time? Ta je Baza skrivala strašnu tajnu - to da je tajni zatvor za potencijalne teroriste od velike vrijednosti. Bi li Vlada ubila da se to ne pročuje? Odgovor je tako očit da je to pitanje po definiciji retoričko. Naravno da bi ubili. I tako ih je te noći nešto pokrenulo. Možda Maura koja je trčala prema ogradi. Možda su najprije ugledali tebe i Dianu. Bilo kako bilo, uspaničili su se. Zapucali su. Ti i Diana ste ubijeni. I što su Reeves i njegovi mogli učiniti? Nisu mogli samo tako nazvati policiju i priznati što se dogodilo. Nema šanse. Time bi www.balkandownload.org

219 razotkrili čitavu protuzakonitu operaciju. A nisu mogli učiniti ni to da oboje nestanete. To bi potaknulo previše pitanja. Policajci, a posebno Augie, ne bi mirovali. Ne, trebalo im je dobro staro zataškavanje. Svi su znali za legendu o toj željezničkoj pruzi. Jasno je da ja ne znam pojedinosti, ali pretpostavljam da su vam izvadili metke iz tijela i onda vas premjestili na prugu. Nalet vlaka bio bi tako silovit da bi tijela bila u takvom stanju da nijedan mrtvozornik ne bi uspio pronaći ikakve tragove. To sasvim ima smisla. Sada imam sve odgovore, zar ne? Osim. Osim zašto su petnaest godina poslije ubijeni Rex i Hank. Kako se to uklapa? Samo su dvije članice Zavjereničkog kluba još žive. Beth, koja se skriva. I Maura. Što to onda znači? Ne znam, ali možda će Augie znati. Mikeov kafić i pizzeria nekako uspijeva ne izgledati ni kao kafić ni kao pizzeria. U srcu je Newarka, na uglu ulica Broad i William, i ima veliku crvenu nadstrešnicu. Augie sjedi pokraj prozora. Gleda u tipa koji jede pizzu prije devet ujutro. Kriška te pizze tako je nepristojno velika da njegov veliki papirnati tanjur izgleda kao mali ubrus. Augie se sprema našaliti u vezi s tim, ali onda ugleda moje lice i zaustavi se. »Što se dogodilo?« Nema smisla uljepšavati to. »Lea i Dianu nije zgazio vlak«, kažem. »Upucali su ih.« Augieju moram odati priznanje jer nije počeo sa »Što?«, »Kako to možeš reći?«, »Nisu pronađeni meci«, a to su uobičajeni primjeri nijekanja. Zna da ne bih bez razloga rekao takvo što. »Ispričaj mi.« To i učinim. Najprije mu ispričam za Andyja Reevesa. Vidim da me želi prekinuti, reći da to ne znači da su Reeves ili njegovi ljudi ubili Dianu i Lea, da me mučio vodom zato što je i dalje želio zaštititi tajnu koja obavija tajni zatvor. No ne prekida me. Ponovno, predobro me poznaje. Onda prijeđem na dio o tome kako me Maura spasila. Zasad preskačem dio o tome kako je Reeves umro. Beskrajno vjerujem Augieju, ali nema razloga da ga stavim u položaj u kojem bi možda morao svjedočiti o ovome što sad govorim. Jednostavno rečeno, ako ne kažem da je Maura upucala Reevesa, onda to Augie, ako je pod zakletvom, ne može posvjedočiti. Nastavim. Vidim da moje riječi dopiru do mojega starog mentora kao udarci. Želim zastati, dati mu vremena da udahne i oporavi se, ali znam da će to samo pogoršati situaciju i da to ne bi bilo ono što on želi. Zato nastavljam sa šamaranjem. Kažem Augieju za vrisak koji je Maura čula. Kažem mu za pucnjavu pa tišinu. www.balkandownload.org

220 Augie se nasloni na naslon stolca kad sam završio. Zagleda se kroz prozor i dvaput trepne. »Sad znamo, znači«, kaže. Ja šutim. Sjedimo. Sada kad znamo istinu, čekamo nešto kako bismo se osjećali drugačije. No onaj tip i dalje jede onu golemu krišku pizze. Automobili još prolaze po ulici Broad. Ljudi i dalje idu na posao. Ništa se nije promijenilo. Ti i Diana i dalje ste mrtvi. »Je li gotovo?« Augie upita. »Je li što gotovo?« Sirom raširi ruke kao da pokazuje na sve. »Ne čini se gotovo«, odvratim. »Što time želiš reći?« »Moramo dobiti pravdu za Lea i Dianu.« »Mislio sam da si rekao da je mrtav.« On. Augie ne izgovara Reevesovo ime. Za svaki slučaj. »U toj su Bazi te noći bili i drugi ljudi.« »I ti ih želiš sve uhvatiti.« »Ti ne želiš?« Augie se okrene. »Netko je povukao okidač«, kažem. »Vjerojatno ne Reeves. Netko ih je podignuo sa zemlje i stavio u, ne znam, automobil ili kombi. Netko je izvadio metke iz njihovih tijela. Netko je bacio tijelo tvoje kćeri na prugu i...« Augie se lecne, zatvorenih očiju. »Bio si zaista izvrstan mentor, Augie. I zato ne mogu pustiti sve to. Ti si taj koji je bjesnio zbog nepravde. Ti si, više nego itko drugi koga poznajem, ustrajao na tome da negativci plate cijenu za ono što su učinili. Ti si me naučio da ako ne dobijemo pravdu, ako nitko nije kažnjen, nemamo ravnotežu.« »Kaznio si Andyja Reevesa«, odvrati. »To nije dovoljno.« Nagnem se. Bezbroj sam puta vidio Augieja kako šakama rješava stvari. On mi je pomogao pobrinuti se za mojega prvog »Treya«, onu neljudsku gnjidu koju sam uhitio zbog seksualnog napada na šestogodišnju kći njegove djevojke. Optužnica je odbačena zbog neke proceduralne pogreške i on je bio na putu kući - vraćao se onoj djevojčici. Pa smo ga Augie i ja zaustavili. »Što mi ne govoriš, Augie?« On se uhvati rukama za glavu. »Augie?« Protrlja lice. Kada me ponovno pogledao, oči su mu bile crvene. »Rekao si da Maura sebe krivi zbog toga što je potrčala prema onoj ogradi.« »Djelomično, da.« »Čak je rekla da je možda ona kriva.« www.balkandownload.org

221 »Ali nije.« »No, osjeća se tako, zar ne? Jer da se možda nije urokala i da nije tako potrčala... To je rekla, zar ne?« »Što želiš reći?« upitam. »Želiš li kazniti Mauru?« Pogledam ga u oči. »Što se, kvragu, događa, Augie?« »Želiš li?« »Naravno da ne.« »Iako je možda djelomično odgovorna?« »Nije.« Ponovno se leđima nasloni na naslon stolca. »Maura ti je rekla za velika jarka svjetla. Za buku. Zapitao si se zašto to nitko nije dojavio, zar ne?« »Tako je.« »Mislim, poznaješ to područje. Meyerovi su živjeli blizu Baze. U onoj slijepoj ulici. I Carlini i Brannumi.« »Čekaj.« Sad mi je jasno. »Netko vas je nazvao?« Augie čudno izgleda. »Dodi Meyer. Rekla je da se nešto događa u Bazi. Rekla nam je za svjetla. Mislila je... Mislila je ... Mislila je da su neki klinci provalili i upalili reflektore i ispaljivali petarde.« Osjetim kako mi se u prsima stvara mali kamen. »I što si učinio, Augie?« »Bio sam u svom uredu. Otpremnik me nazvao i pitao želim li preuzeti poziv. Bilo je kasno. Drugo patrolno vozilo rješavalo je slučaj nasilja u obitelji. Tako da sam rekao da želim.« »Što se dogodilo?« »Kad sam došao onamo, reflektori više nisu bili upaljeni. Primijetio sam... Primijetio sam neki kamionet pokraj dvorišnih vrata. Upravo je izlazio. Stražnji dio bio je prekriven ceradom. Pozvonio sam na zvono na ogradi. Izišao je Andy Reeves. Bilo je kasno, ali nisam propitkivao zašto je u prostorijama Ministarstva poljoprivrede još toliko ljudi. Ne iznenađuje me ono što si rekao, da je to bio tajni zatvor. Nisam točno znao što se ondje događa, ali sam u to doba naivno vjerovao da moja Vlada radi što treba. I tako je Andy Reeves došao do dvorišnih vrata. Rekao sam mu da smo dobili dojavu da se u Bazi nešto događa.« »Što je on rekao?« »Da se jelen zabio u ogradu. To je upalilo alarme i reflektore. Rekao je da se jedan od njegovih stražara uspaničio i zapucao. To su bili pucnji koji su se čuli. Rekao je da je stražar ubio jelena. Pokazao je na ceradu kojom je bio prekriven stražnji dio kamioneta.« »Jesi li povjerovao u to?« »Ne znam. Ne baš. Ali to mjesto bilo je tajna Vladina lokacija. Pa sam to pustio.« »Što si zatim napravio?« www.balkandownload.org

222 Glas mu sada dopire s udaljenosti od tisuću kilometara. »Otišao sam kući. Smjena mi je završila. Legao sam u krevet i nekoliko sati poslije...« Slijeganjem ramena odbaci ostatak te misli, ali ja nisam spreman završiti s tom temom. »Dobio si poziv u vezi s Dianom i Leom.« Augie kinine. Oči su mu sada vlažne. »I nisi vidio nikakvu vezu između toga?« On razmisli o tome. »Možda je nisam želio vidjeti. Onda to, kao što sam te pitao za Mauru, nije moja krivnja. Možda sam samo pokušavao opravdati vlastitu pogrešku, ali nisam uočio poveznicu između tih dvaju događaja.« Zazvoni mi telefon. Primijetim da je 9:10 i prije nego što sam pročitao Museinu poruku: Gdje si, kvragu??!! Odgovorim: Evo me za minutu. Ustanem. Augie gleda u pod. »Kasniš na sastanak«, kaže ne podignuvši pogled. »Idi.« Oklijevam. Na neki način, ovo objašnjava toliko toga: Augiejevu rezerviranost kroz godine, ustrajanje na tome da je bila riječ samo o dvoje urokanih klinaca koji su radili nešto glupo, njegova isključenost. Mozak mu nije dopuštao da poveže ubojstvo vlastite kćeri s njegovim posjetom Bazi te večeri zato što bi onda morao živjeti s dodatnom krivnjom toga da možda nije ništa napravio u vezi s tim. Dok se okrećem prema izlazu, razmišljam o tome. O tome što sam sve ovo bacio na njega, iznova ga potresao, o tome hoće li odsad svake noći kada sklopi oči vidjeti tu ceradu prebačenu preko stražnjega dijela onog kamioneta i pitati se što je bilo ispod nje. Ili to, na neki podsvjesni način, već radi? Je li razlog zašto je s takvom lakoćom prihvatio očitije objašnjenje kćerine smrti to što se nije mogao nositi s vlastitom malom ulogom u onome što se dogodilo? Mobitel mi zazvoni. Loren Muse. »Evo me, samo što nisam«, kažem. »Kog si vraga napravio?« »Zašto, što se dogodilo?« »Samo požuri.« www.balkandownload.org

223 31. POGLAVLJE red okružne tužiteljice u Essexu nalazi se na Market Streetu, u zgradi jednostavnog naziva Braniteljski sud. Tu radim, tako da dobro poznajem zgradu. Unutra je uvijek živahno - više od trećine svih kaznenih postupaka u državi tu se rješava. Dok ulazim, začujem nepoznati zvuk sa svojega mobitela i shvatim da je to ona nova aplikacija koju je Maura instalirala. Pročitam njezinu poruku: Ponovno sam se provezla onuda. Policajci su pronašli žuti Mustang. To nije dobro, naravno, ali još će proći nešto vremena prije nego što će ih onaj tijek događaja koji sam već opisao dovesti do mene. Imam vremena. Vjerojatno. Odgovorim: U redu. Sad idem na sastanak. Loren Muse čeka me na vratima i strijelja pogledom. Ona je niska žena, a sa svake strane stoji joj po jedan visok muškarac u odijelu. Mlađi je mršav i žilav, hladnih očiju. Starijemu je glava okružena predugom kosom koja mu okružuje golo tjeme. Trbuh mu je tako velik da se čini kako će mu dugmad na košulji prsnuti. Kad smo ušli u ured, stariji muškarac se predstavi: »Ja sam specijalni agent Rockdale. Ovo je specijalni agent Krueger.« FBI. Rukujemo se. Krueger mi, naravno, pokuša dominantno stisnuti ruku. Namrštim se. Sad kad smo to riješili, Rockdale se okrene prema Loren Muse i kaže: »Hvala vam na suradnji, gospođo. Bili bismo zahvalni kada biste nas sada mogli ostaviti same.« Njoj se to ne svidi. »Ostaviti?« »Da, gospođo.« »Ovo je moj ured.« »I FBI cijeni vašu suradnju, ali zaista moramo nasamo razgovarati s detektivom Dumasom.« »Ne«, kažem. U www.balkandownload.org

224 Okrenu se prema meni. »Molim?« »Želim da tužiteljica Muse bude prisutna na mom ispitivanju.« »Niste osumnjičeni ni za kakav zločin«, kaže. »Svejedno želim da bude prisutna.« Rockdale se ponovno okrene prema njoj. Onda odvrati: »Čuli ste ga.« »Gospođo...« »Prestanite me zvati gospođo...« »Tužiteljice Muse, ispričavam se. Primili ste poziv od svog nadređenog, zar ne?« Stisnutih zuba, Loren Muse procijedi: »Da, jesam.« Njezin nadređeni, znam to, guverner je države New Jersey. »I on je zatražio da surađujete s nama i date nam ovlast nad ovim pitanjem od velike državne sigurnosti, zar ne?« Mobitel mi zavibrira. Kradom bacim oko na njega i iznenadim se kada vidim da je od Tammy. Došao je kombi s nekim tipovima. Pretražuju ti kuću. U FBI-evim su vjetrovkama. Nisam iznenađen. Traže originalnu snimku. Neće je pronaći u mojoj kući. Zakopao sam je, a gdje drugdje nego u šumi blizu stare Baze. »Guverner me kontaktirao, da,« Loren Muse nastavi, »ali detektiv Dumas sada je zatražio prisustvo odvjetnika...« »Nebitno.« »Molim?« »Ovo je pitanje državne sigurnosti. Ono o čemu ćemo razgovarati strogo je povjerljivo.« Muse me pogleda. »Nape?« Razmislim o tome. Razmislim o pitanjima koja je Augie spomenuo, o tome što bismo trebali sačuvati kao tajnu, o tome tko je kriv za ono što se dogodilo Leu i kako mogu riješiti ovu zagonetku i završiti s tim jednom zauvijek. Stojimo na ulazu u ured. Museino pomoćno osoblje pretvara se da ne sluša. Pogledam dvojicu agenata. Rockdale me nezainteresirano promatra. Krueger steže i opušta šake, bijesno me promatrajući kao da sam pao s Marsa. Dosta mi je. I zato se okrenem prema Loren Muse i kažem dovoljno glasno da me čuje i njezino pomoćno osoblje: »Prije petnaest godina, stara Kontrolna baza Nike u Westbridgeu bila je ilegalni zatvor u kojem su zatvarali i ispitivali američke građane za koje su sumnjali da su u dosluhu s terorističkim jedinicama. Hrpica srednjoškolaca, među kojima je bio i moj mrtvi brat, jedne je večeri snimila vojni helikopter kako slijeće onamo. Žele od mene dobiti tu www.balkandownload.org

225 snimku.« Mahnem rukom prema dvojici agenata. »Zapravo, njihovi kolege uprayo pretražuju moju kuću. Usput, nije ondje.« Kruegeru se oči rašire od šoka i bijesa. Skoči prema meni i ispruži ruku kako bi me uhvatio za grlo. Moraš shvatiti, Leo. Znam baratati šakama. Predano sam trenirao i dovoljno sam dobre fizičke spreme. No pretpostavljam da bi u normalnim okolnostima ovaj tip bio i više nego sposoban savladati me. Pa kako onda objasniti ono što je uslijedilo? Kako objasniti da sam se kretao dovoljno brzo da podlakticom odbijem njegov napad? Jednostavno je. Posegnuo je prema grlu. Dijelu mene koji mi omogućuje da dišem. A nakon onoga sinoć, nakon što su me vezali za stol, nešto instinktivno u meni ne dopušta da se to dogodi. Nešto istodobno nagonsko i možda natprirodno, bez obzira na sve, zaštitit će taj dio mojega tijela. Problem je u tome što zaprečivanje nekog udarca nikada nije kraj. Moraš i sam udariti. Donjim dijelom dlana udarim ga u solarni pleksus i pogodim točno gdje treba. Krueger padne na jedno koljeno, ostavši bez zraka. Poskočim podignutih šaka za slučaj da se drugi tip želi pridružiti. Ne želi. Zaprepašteno gleda u kolegu. »Upravo ste udarili agenta FBI-a«, Rockdale mi se obrati. »U samoobrani!« Muse poviče. »Koji je vrag vama dvojici?« On joj se unese u lice. »Vaš čovjek upravo je izblebetao povjerljive informacije, a to je protuzakonito, osobito ako je laž.« »Kako može biti povjerljivo«, Muse odvrati vičući, »ako je laž?« Mobitel mi ponovno zavibrira i kada sam vidio da je poruka od Ellie, bilo mi je jasno da odmah moram nestati odatle: PRONAŠLA SAM BETH. »Gledajte«, kažem. »Žao mi je, u redu? Uđimo sad u ured da to sve riješimo.« Odem pomoći Kruegeru da ustane. To mu se nije svidjelo pa mi je odgurnuo ruku, ali zasad u njemu nema više borbenosti. Dok ulazimo u ured Loren Muse, nastavljam se ponašati vrlo miroljubivo. Imam plan. Apsurdno jednostavan plan, ali ponekad su takvi najbolji. Nakon što smo se smjestili i svi sjeli, ustanem i kažem: »Ovaj, trebam dvije minute.« Loren Muse kaže: »Što je bilo?« »Ništa.« Trudim se izgledati pomalo posramljeno. »Trebam u zahod. Odmah ću se vratiti.« Ne čekam njihovo dopuštenje. Odrasla sam osoba, zar ne? Iziđem iz ureda i krenem niz hodnik. Nitko me ne prati. Ispred mene je muški toalet. Prođem pokraj njega i dođem do stubišta. Trčeći, spuštam se niza stube do prizemlja pa ondje usporim u nešto što bi se moglo opisati kao polutrk. www.balkandownload.org

226 Manje od šezdeset sekundi nakon izlaska iz ureda Loren Muse nalazim se izvan zgrade i povećavam udaljenost između sebe i FBI-evih agenata. Nazovem Ellie. »Gdje je Beth?« upitam. »Na farmi svojih roditelja u Far Hillsu. Bar mislim da je to ona. Gdje si ti?« »U Newarku.« »Poslat ću ti adresu. Vožnja ne bi trebala trajati dulje od sat vremena.« Poklopim. Brzo prolazim Market Streetom. Skrenem na Sveučilišnu aveniju i poslužim se novom aplikacijom kako bih nazvao Mauru. Zabrinem se da se neće javiti, da je ponovno nestala, ali javi se odmah. »Što je bilo?« Maura upita. »Gdje si?« »Parkirana uz neki auto ispred ureda tužiteljice na Market Streetu.« »Kreni prema istoku i skreni na Sveučilišnu aveniju. Moramo posjetiti staru prijateljicu.« www.balkandownload.org

227 32. POGLAVLJE akon što me Maura pokupila, pošaljem poruku Loren Muse: Oprosti, objasnit ću ti poslije. »I kamo idemo?« Maura upita. »Posjetiti Beth.« »Pronašao si je?« »Ellie ju je pronašla.« U aplikaciju za navigaciju unesem adresu koju mi je Ellie poslala. Aplikacija kaže da će vožnja trajati trideset osam minuta. Krenemo se probijati kroz grad pa na autocestu 78 prema zapadu. »Imaš li neku teoriju o tome kako se Beth Lashley uklapa u sve ovo?« Maura upita. »I oni su bili ondje te noći«, kažem. »Blizu Baze. Rex, Hank, Beth.« Maura kimne. »Ima smisla. Dakle, svi smo imali razloga da pobjegnemo.« »Osim što ostali to nisu učinili. Barem ne tada. Završili su srednju školu. Upisali se na koledž. Dvoje se nije vratilo - Rex i Beth. Nisu se baš skrivali, ali mislim da je jasno da nisu željeli biti dio Westbridgea. Hank, pa, on je bio drugačiji. Svakoga je dana išao od stare Baze preko cijeloga grada sve do pruge. Kao da je provjeravao taj put. Kao da je pokušavao shvatiti kako su Leo i Diana ondje završili. Mislim da mi je to sad jasno. Kao i ti, i on je vidio kako su tamo pokraj Baze pucali u njih.« »Ja nisam baš vidjela da su pucali u njih.« »Znam. Ali recimo da je cijeli Zavjerenički klub bio ondje osim tebe. Znači, Leo, Diana, Hank, Beth, Rex. I recimo da su vidjeli reflektore pa začuli pucnjeve i pobjegli. Možda su Hank i ostali vidjeli kako su upucali Lea i Dianu. Kao i ti, i oni su ludi od straha. Drugo jutro saznaju da su trupla pronađena skroz na drugoj strani grada, na pruzi. To ih je moralo potpuno zbuniti.« Maura kimne. »Vjerojatno bi zaključili da su ih tipovi iz Baze premjestili.« »Tako je.« N www.balkandownload.org

228 »Ali su ostali u gradu.« Maura skrene na autocestu. »Znači, moramo pretpostaviti da Reeves i tipovi u Bazi nisu znali za Hanka, Rexa i Beth. Možda su se samo Leo i Diana dovoljno približili ogradi.« To ima smisla. »A prema Reevesovoj reakciji, pretpostavio bih da ni on nije znao za snimku.« »Dakle, mislili su da sam ja jedini živući svjedok«, kaže, »sve donedavno.« »Tako je.« »Pa što ih je onda sad odalo? Prošlo je petnaest godina.« Pomno promislim o tome i na pamet mi padne mogući odgovor. Gledajući me krajičkom oka, i Maura to primijeti. »Što?« »Ona snimka koja se proširila.« »Koja snimka?« »Ona na kojoj je Hank navodno pokazivao genitalije.« Ispričam joj o snimci, o tome kako se proširila po internetu, kako je većina ljudi mislila da je njegovo ubojstvo nekakav osvetnički čin. Kad sam završio, Maura reče: »Znači, misliš da je netko iz Baze vidio tu snimku i možda prepoznao Hanka kao nekog koga je vidio one noći?« Odmahnem glavom. »To baš i nema smisla, zar ne? Da su vidjeli Hanka te noći...« »Prije bi ga već identificirali.« I dalje nam nešto promiče, ali ipak nekako mislim da to mora imati neke veze s onom snimkom. Petnaest je godina njih troje mirno. A onda se ta snimka Hanka na školskom igralištu proširi internetom. Povezano je. Na smeđemu natpisu na kojemu je nacrtan konjanik odjeven u crveno piše DOBRODOŠLI U FAR HILLS.OVO nije zemlja poljoprivrednika. Ne baš. Ovaj dio okruga Somerset namijenjen je bogatome seoskom sloju, onima koji žele golemu kuću na velikom imanju, bez susjeda u blizini. Poznajem jednog filantropa koji ovdje živi i na svom imanju ima teren za golf s trima poljima. Znam još neke tipove koji imaju konje, ili uzgajaju jabuke za jabukovaču, ili se bave nekim drugim oblikom onoga što bi se moglo nazvati gospodskim zemljoradništvom. Ponovno pogledam Maurino lice i opet me preplave osjećaji. Uhvatim je za ruku. Ona mi se nasmiješi osmijehom koji pogađa do kosti, od kojega mi proključa krv i koji mi protresa živce na najbolji mogući način. Uhvati me za ruku, približi je svojim usnama i poljubi me u nadlanicu. »Maura?« »Da?« »Ako budeš morala ponovno pobjeći, idem s tobom.« Ona prisloni moju ruku na svoj obraz »Više te neću ostaviti, Nape. Samo da znaš. Ostala ja, otišla, živjela ili umrla, više te neću ostaviti.« www.balkandownload.org

229 Ne kažemo više ništa. Sve nam je jasno. Nismo hormonima udareni tinejdžeri ni nesretni ljubavnici kojima su se na putu sreći ispriječile prepreke. Mi smo oprezni ratnici koji nose ožiljke iz bitaka. Nema pretvaranja, nema suzdržavanja, nema igranja nekakvih igrica. Ellie je parkirala iza ugla Bethina imanja. Zaustavimo se iza njezina automobila i iziđemo. Ellie i Maura se zagrle. Nisu se vidjele petnaest godina, otkad je Ellie pružila Mauri sklonište u svojoj sobi nakon one noći u šumi. Kada su se prestale grliti, sve troje krenemo prema Ellienu automobilu. Ellie sjedne na vozačko mjesto, ja na suvozačko, a Maura otraga. Dovezemo se do zatvorenih dvorišnih vrata koja zaprečuju prilaz. Ellie pritisne tipku na interfonu. Ništa. Pritisne ponovno. I dalje ništa. U daljini ugledam bijelu seljačku kuću. Kao i sve druge bijele seljačke kuće koje sam ikad vidio, zapanjujuća je i budi ti nostalgiju te možeš odmah zamisliti jednostavniji, sretniji život pod tim krovom. Iziđem iz automobila i povučem vrata. Ništa. Ne dolazi u obzir da sada odem. Krenem prema ogradici malo dalje od prilaza, podbočim se rukom o nju i preskočim je. Rukom pokažem Ellie i Mauri da se ne miču. Kuća je udaljena tristotinjak metara od početka ravnoga prilaza. Nema stabala niti ičeg sličnog iza čega bih se mogao sakriti pa se ni ne trudim to učiniti. Hodam prilazom tako da me svi vide. Kad sam se približio kući, ugledam Volvo karavan parkiran u garaži. Provjerim tablicu. Automobil je iz Michigana. Beth živi u Ann Arboru. Ne moraš biti neki posebno dobar detektiv da zaključiš kako je automobil vjerojatno njezin. Ne pozvonim odmah. Ako je Beth unutra, već zna da smo ovdje. Krenem kružiti oko kuće pogledavajući kroz prozore. Počnem od stražnje strane. Kada sam pogledao kroz kuhinjski prozor, primijetio sam Beth. Na stolu pred njom stoji gotovo prazna boca viskija. Čaša pred njom je polupuna. U krilu joj je puška. Gledam je kako poseže prema čaši, podiže je drhtavom rukom i ispija. Proučavam njezine pokrete. Polagani su i oprezni. Kao što sam već rekao, boca je gotovo prazna, a sada je i čaša. Razmišljam o tome kako ovo odigrati, ali i dalje mi se ne odugovlači. Privučem se do stražnjih vrata, podignem nogu i udarim u vrata, točno iznad okrugle kvake. Drvo se rascijepa kao lomljiva čačkalica. Ne oklijevam. Nošen zamahom od udarca, preletim u samo sekundu-dvije tih nekoliko metara između vrata i kuhinjskog stola. Beth polako odreagira. Tek je počela podizati pušku prema meni kada sam joj je istrgnuo kao da djetetu uzimam bombon iz ruke. Neko me vrijeme promatra. »Zdravo, Nape.« »Zdravo, Beth.« »Završimo više s tim«, kaže. »Pucaj.« www.balkandownload.org

230 33. POGLAVLJE spraznim šaržer i bacim streljivo u jedan kut, a pušku u drugi. Poslužim se Maurinom aplikacijom da im kažem kako je sve u redu i da ostanu gdje jesu. Beth me prkosno gleda. Izvučem stolac nasuprot njezinom pa sjednem i ja za kuhinjski stol. »Zašto bih te želio upucati?« upitam. Beth se nije mnogo promijenila od srednje škole. Primijetio sam da su žene iz moje generacije, koje su sada u srednjim tridesetima, s godinama postale privlačnije. Nisam siguran zašto, ima li to veze sa zrelošću ili samopouzdanjem, ili nečim opipljivijim kao što je zatezanje mišića ili kože oko obraznih jagodica. Znam samo da mi, dok sada promatram Beth, nije teško vidjeti djevojku koja je svirala prvu violinu u školskom orkestru ili dobila stipendiju iz biologije na večeri dodjele nagrada maturantima. »Iz osvete«, kaže. Čujem kako joj se jezik plete. »Kakve osvete?« »Možda da nas ušutkaš. Sačuvaš istinu. Što je glupo, Nape. Petnaest godina nismo nikome ništa rekli. Ja nikad ništa nikom ne bih rekla, kunem se Bogom.« Ne znam koju kartu odigrati. Da joj kažem da se opusti, da je nisam došao ozlijediti? Hoće li se onda otvoriti? Ili da je držim na rubu, navedem da misli da će preživjeti samo ako počne govoriti? »Imaš obitelj«, kažem. »Dva sina. Osam i šest godina.« Pogleda me prestravljeno, kao da se svake sekunde sve više trijezni. Ne želim to. Želim samo istinu. »Reci mi što se dogodilo one noći.« »Zaista ne znaš?« »Zaista ne znam.« »Što ti je Leo rekao?« »Kako to misliš?« »Išao si na hokej, je li tako?« »Da.« »Znači, prije nego što si otišao, što ti je Leo rekao?« I www.balkandownload.org

231 To me pitanje iznenadi. Pokušam se vratiti u tu večer, u ono što je prethodilo onoj noći. U svojoj sam kući. Torba s hokejskom opremom je spremna. Zaista je nevjerojatno koliko ti je opreme potrebno: klizaljke, štap, štitnici za laktove, potkoljenice i ramena, rukavice, štitnik za prsni koš, štitnik za vrat, kaciga. Tata nam je naposljetku napravio popis kroz koji smo morali proći prije svake utakmice jer bih inače došao na klizalište i svaki put zvao doma da kažem nešto tipa: »Zaboravio sam štitnik za usta.« Gdje si ti bio, Leo? Sad kad razmišljam o tome, ono čega se sjećam je da nisi bio u predsoblju s nama. Kada smo tata i ja prolazili kroz popis, obično si bio s nama. Onda bi me odvezao do škole i ostavio na autobusnoj stanici. To nam je više-manje bila rutina. Tata i ja bismo prošli kroz popis. Ti bi me odvezao na bus. No te večeri to nisi učinio. Više se ne sjećam zašto. No nakon što smo prošli kroz popis, tata je pitao gdje si ti. Možda sam slegnuo ramenima, ne znam. Onda sam otišao do naše sobe da vidim jesi li ondje. Svjetlo je bilo ugašeno, ali ležao si na gornjem krevetu. »Hoćeš li me odvesti?« upitao sam te. »Može li te tata odvesti? Htio bih malo ostati ležati.« I tako me tata odvezao. I to je sve. To su posljednje riječi koje smo razmijenili. Kada su ljudi rekli da je možda riječ o dvostrukom samoubojstvu, na trenutak sam se možda i zapitao je li to istina - ne toliko zbog toga što si rekao, nego zbog tvog ozbiljnog držanja dok si onako ležao u tami - ali nikada u to nisam baš vjerovao. Ili, ako jesam, možda, onda sam to potisnuo, kao što je to i Augie učinio nakon što je one noći otišao do Baze. Nisam želio da tvoja smrt bude samoubojstvo pa sam se valjda natjerao da to zaboravim. Svi smo mi takvi. Obraćamo pozornost na ono što se slaže s našom pričom. Običavamo odbaciti ono što se ne slaže. »Leo mi ništa nije rekao«, kažem Beth. »Ništa o Diani? Ništa o onome što namjerava napraviti te večeri?« »Ništa.« Beth si nalije još viskija u čašu. »A ja sam mislila da ste vas dvojica bliski.« »Što se dogodilo, Beth?« »Zašto je to odjedanput toliko bitno?« »Nije odjedanput«, odvratim. »Oduvijek je bitno.« Podigne čašu i zagleda se u nju. »Što se dogodilo, Beth?« »Istina ti neće pomoći, Nape. Samo će sve pogoršati.« »Nije me briga«, odvratim. »Reci mi.« I učinila je to. www.balkandownload.org

232 »Samo sam ja još ostala, zar ne? Ostali su mrtvi. Mislim da smo se svi pokušali iskupiti. Rex je postao policajac. Ja sam kardiologinja, ali uglavnom radim za potrebite. Otvorila sam kliniku u kojoj pomažemo siromašnim ljudima sa srčanim problemima: preventivna skrb, medicinska obrada, liječenje, operacije kada je to potrebno. Ljudi misle da sam tako brižna i nesebična, ali zapravo činim dobro zato što pokušavam poništiti ono što sam napravila te noći.« Beth se dugo zagleda u stol. »Svi smo mi krivi, ali imali smo vođu. On je to sve smislio. On je pokrenuo plan. Mi ostali bilo smo preslabi da bismo učinili išta osim slušali ga. Na neki nas način to čini gorima. Kad smo bili mali, uvijek sam mrzila nasilnike. Ali znaš li koga sam mrzila još više?« Odmahnem glavom. »Klince koji su stajali iza nasilnika i uživali gledajući. To smo bili mi.« »Tko je bio vođa?« upitam. Ona iskrivi lice. »Znaš.« I to je točno. Ti, Leo. Ti si bio vođa. »Leo je saznao da ga Diana namjerava ostaviti. Samo je čekala da taj glupi ples završi, što stvarno nije bilo lijepo od nje. Da tako iskoristi Lea. Bože, zvučim kao tinejdžerica, zar ne? Uglavnom, Leo je najprije bio tužan, a onda je postao bijesan. Znaš da se često znao napušiti?« Napola kimnem. »Svi smo se, valjda. I u tom je pogledu bio vođa. Mislim da je to ono što je unijelo razdor između Lea i Diane. Leo je volio tulumariti, a Diana je bila policajčeva kći koja to nije voljela. Uglavnom, Leo je postajao sve nabrijaniji. Hodao je gore-dolje, vikao kako je Diana kuja, kako mora platiti i sve to. Znaš za Zavjerenički klub, zar ne?« »Da.« »Ja, Leo, Rex, Hank i Maura. Rekao je da će se Zavjerenički klub osvetiti Diani. Mislim da nitko od nas nije to shvatio ozbiljno. Trebali smo se naći kod Rexa, ali Maura se nije ni pojavila. Što je bilo čudno. Zato što je ona nestala te noći. To mi nikad nije bilo jasno - zašto je Maura pobjegla kad uopće nije bila dio plana.« Beth spusti glavu. »Koji je bio plan?« upitam. »Svi smo imali neki zadatak. Hank je nabavio LSD.« To me iznenadilo. »Uzimali ste LSD?« »Ne, nikad do te večeri. To je bio dio plana. Hank je znao nekog s kemije tko mu je napravio LSD u tekućem obliku. Onda Rex, njegov zadatak je bio da nam da svoju kuću. Trebali smo se naći u njegovom podrumu. Ja sam trebala navesti Dianu da ga uzme.« »LSD?« www.balkandownload.org

233 Beth kimne. »Naravno, ona to nikada ne bi sama od sebe učinila, ali strašno je voljela dijetalnu Coca-Colu. Pa je moja uloga bila da joj stavim LSD u piće. Kao što rekoh, svi smo imali svoj zadatak. Spremno smo čekali kad je Leo otišao po Dianu.« Sjećam se da je Augie to spomenuo, da je Leo bio nadrogiran i da se silno želio vratiti kroz vrijeme i spriječiti Dianu da ode iz kuće. »I što se onda dogodilo?« upitam. »Diana je bila malo nepovjerljiva kad ju je Leo doveo u Rexov podrum. Vidiš, zato sam i ja bila ondje. Još jedno žensko lice. Da joj pomogne da se opusti. Svi smo obećali da nećemo piti. Igrali smo stolni tenis. Pogledali neki film. I, naravno, svi smo pili sokove. Naši su bili pomiješani s votkom. U Dianinom je bio LSD koji je Hank donio. Svi smo se smijuljili i tako dobro zabavljali da sam gotovo zaboravila zašto smo se zapravo našli ondje. Sjećam se da sam u jednom trenutku pogledala Dianu i vidjela da je gotovo onesviještena. Zapitala sam se jesmo li stavili previše LSD-a u piće. Mislim, bila je stvarno izvan sebe. Uglavnom, zaključila sam, u redu, zadatak obavljen. Gotovo je.« Zašuti i izgleda izgubljeno. Pokušam je vratiti na ono o čemu je govorila. »Ali nije bilo gotovo.« »Ne,« Beth odvrati, »nije bilo gotovo.« Pogleda pokraj mene, preko mojega ramena, kao da više nisam ovdje, a u ovom trenutku - možda ni ona nije bila. »Ne znam čija je to ideja bila. Mislim Rexova. On je radio kao nadzornik u nekom kampu. Pričao nam je kako su klinci baš čvrsto spavali pa su ponekad noću, iz šale, znali odnijeti cijeli krevet u šumu i ostaviti ga ondje. Sakrili bi se i počeli smijati pa su čekali da se dijete probudi i onda bi ga gledali kako potpuno ludi od straha. Rex nam je pričao priče o tome i uvijek su bile tako smiješne. Jednom se Rex sakrio ispod kreveta nekog malog i gurao ga je odozdo sve dok se dječak nije probudio vrišteći. Jedan drugi put nekom je dječaku stavio ruku u toplu vodu jer se onda, kao, trebao pomokriti u krevet, ali dječak je ustao kao da će otići na zahod i upao u grmlje. I tako je Leo rekao, da, sigurno je to bio Leo, rekao je: >Odvedimo Dianu u šumu pokraj Baze. <« O, ne... »Uglavnom, to smo i učinili. Vani je bilo baš mračno. Vukli smo Dianu po toj stazi. Čekala sam da netko to prekine. No nitko to nije učinio. Iza one stare stijene je neka čistina. Znaš koja. Leo je htio da je ondje ostavimo jer je to bilo >mjesto na kojem su brijali<. Neprestano je to ponavljao, glasom kao da se izruguje. Mjesto na kojem su brijali. Jer mu Diana nikada nije dopustila da ode dalje od toga, tako je rekao. I onda smo ondje bacili Dianu. Samo tako. Bacili je kao da je smeće. Sjećam se da ju je Leo gledao kao... Kao, ne znam točno kako. Kao da će je silovati ili nešto. No nije to učinio. Rekao je da bismo se svi trebali sakriti i gledati što će se dogoditi. To smo i učinili. Rex se www.balkandownload.org

234 smijuljio. Hank isto. Doduše, mislim da su samo bili nervozni, da su htjeli vidjeti kako će reagirati na LSD. Leo ju je samo bijesno promatrao. Ja... Ja sam samo željela da to sve prestane. Željela sam ići kući. Rekla sam: >Možda joj je dosta.< Sjećam se da sam se okrenula prema Leu. Rekla sam: >Jesi li siguran da to želiš učiniti?< A Leo, imao je pretužan izraz lica. Kao... Kao da je odjedanput shvatio kog vraga radi. Vidjela sam da mu je suza kliznula niz obraz. Rekla sam: >U redu je, Leo, odvedimo sada Dianu kući.< Kimnuo je. Rekao Hanku i Rexu da se prestanu smijuljiti. Ustao je. Krenuo je prema Diani i onda...« Suze su joj potekle niz lice. »I onda što?« upitam. »Nastao je pakao« Beth odvrati. »Počelo je s onim divovskim reflektorima. Kad su nas obasjali, Diana je skočila kao da ju je netko polio kantom ledene vode. Počela je vrištati i trčati prema njima. Leo je potrčao za njom. Rex, Hank i ja ostali smo gdje smo bili, kao zamrznuti. Na svjetlu reflektora vidjela sam Dianine obrise. I dalje je vrištala. Sada glasnije. Počela je trgati odjeću sa sebe. Svu. A onda... Onda sam začula pucnjeve. I vidjela... Vidjela kako je Diana pala. Leo se okrenuo prema nama. > Gubite se!< viknuo je. I, mislim, nije nam trebao dvaput reći. Trčali smo kao ludi sve do Rexova podruma. Cijelu smo noć u mraku čekali Lea ili... Ne znam. Sklopili smo pakt. Nikome nikada nećemo reći ni riječ o ovome večeras. Nikada. Sjedili smo ondje, u tom podrumu, dok su sati prolazili, nadajući se najboljem. Nismo znali što se dogodilo. Ne te noći, ne čak ni sljedećega jutra. Možda je Diana u bolnici, možda će sve biti u redu. A onda... kad smo čuli za Lea i Dianu i prugu... Odmah smo shvatili što se dogodilo. Gadovi su ih ubili i zataškali to. Hank je htio nešto reći, otići na policiju, ali smo ga Rex i ja spriječili. Što smo mogli reći? Da smo kći zapovjednika policije nadrogirali LSD-om, doveli je u šumu i da su je na kraju ti tipovi ubili? I tako smo održali obećanje. Nikada više nismo o tome rekli ni riječ. Maturirali smo. Otišli iz grada.« Beth nastavi govoriti. Govori o životu u strahu, o mržnji prema samoj sebi, o napadajima depresije, o poremećajima u prehrani, krivnji i užasu te noći, o noćnim morama, o tome kako je vidjela Dianu nagu, kako je sanjala o tome i u tim snovima pokušavala upozoriti Dianu, kako je trčala prema njoj, pokušavala je uhvatiti prije nego što je otrčala prema svjetlu. Govori i govori, i počinje plakati, i moli za oprost, i kaže da zaslužuje sve strašne stvari koje joj se događaju. No sada je samo napola slušam. Zato što mi se vrti u glavi i vir me povlači na stazu kojom nisam želio krenuti. Sjećaš se kako sam spomenuo da običavamo prigrliti ono što odgovara našoj priči, a zanemariti ono što joj ne odgovara? Pokušavam to sada ne činiti. Pokušavam se usredotočiti iako ne želim. Želim to zanemariti. www.balkandownload.org

235 Beth me upozorila. Rekla je da neću htjeti znati istinu. Bila je u pravu, i to onako kako ne može ni zamisliti. Dio mene želi se vratiti kroz vrijeme, do trenutka kada su mi detektivka Reynolds i Bates pokucali na vrata. Rekao bih im da ništa ne znam i ne bih se miješao u sve to. No sada je prekasno. Ne mogu okrenuti glavu. I tako će, na ovaj ili onaj način, bez obzira na cijenu koju je potrebno platiti, biti pravde. Zato što sada znam. Znam istinu. www.balkandownload.org

236 34. POGLAVLJE maš li prijenosno računalo?« upitam Beth. Moje riječi je preplaše. Posljednjih pet minuta bila je bez prekidanja zaokupljena svojim monologom. Ustane i donese računalo pa ga stavi na stol. Uključi ga i okrene prema meni. Otvorim internetski pretraživač i upišem adresu jedne internetske stranice. Unesem adresu elektroničke pošte kao prijavu korisnika i pokušam pogoditi lozinku. Uspijem iz trećeg puta. Prođem kroz privatnu komunikaciju, pronađem onu s imenom koje sam tražio. Zapišem puno ime i telefonski broj. Na mobitelu imam zabilježeno desetak propuštenih poziva: Loren Muse, Augie, Ellie, možda FBI. Stiglo je i mnogo poruka. Jasno mi je. FBI me vjerojatno traži zbog snimke. Policajci su možda vidjeli snimku s nadzornih kamera na kojoj sam ja u žutom Mustangu ispred Komada do komada. Zanemarim sve to. Krenem nazivati. Nazovem policijsku postaju u Westbridgeu i posreći mi se. Nazovem nekoga na jugu. I osobu čiji sam broj skinuo s one internetske stranice i predstavim se kao policajac. Nazovem detektivku Stacy Reynolds u Pennsylvaniji. »Trebam uslugu«, kažem joj. Detektivka Reynolds me sasluša, a kada sam završio, samo kaže: »U redu, poslat ću snimku za deset minuta.« »Hvala.« Prije nego što je poklopila, detektivka Reynolds upita: »Znate li sada tko je naručio Rexovo ubojstvo?« Znam, ali ne kažem joj to. Možda sam ipak u krivu. Nazovem Augieja. Javio se s riječima: »FBI mi možda prati mobitel.« »Nema veze«, kažem. »Vraćam se za nekoliko minuta. Razgovarat ću s njima kad dođem onamo.« »Što se događa?« Nisam siguran što bih rekao tome ocu koji tuguje toliko dugo, ali na kraju se zadovoljim istinom. Bilo je previše laži, previše tajni. »Pronašao sam Beth Lashley«, kažem. I www.balkandownload.org

237 »Gdje?« »Skriva se na roditeljskoj farmi u Far Hillsu.« »Što je rekla?« »Diana...« Suza mi je u oku. Bože, Leo, što si to učinio? Kada sam te posljednji put vidio na onome krevetu na kat, jesi li očajavao zbog Diane? Jesi li planirao osvetu? Zašto mi se nisi mogao otvoriti? Nekoć si mi sve govorio, Leo. Zašto si se tako udaljio od mene? Ili je stvar bila u meni? Jesam li bio toliko zaokupljen vlastitim životom, hokejom, školom, Maurom, da nisam bio u stanju vidjeti tvoju bol ili ti reći da si na putu samouništenja? Toliko je ljudi koje treba kriviti. Jesam li ja jedan od njih? »Što Diana?« Augie upita. »Odlazim odavde za nekoliko minuta«, kažem. »Mislim da bi bilo bolje da ti osobno ispričam.« »Toliko je loše.« To nije bilo pitanje nego tvrdnja. Ja ne odgovaram. Ne vjerujem vlastitome glasu. Onda Augie kaže: »Bit ću kod kuće. Dođi kad uspiješ.« Kad sam ugledao Augieja, obuzme me očaj. Čekam ovdje zadnjih sat vremena. Nisam tako neiskusan da bih sjedio uz prozor kao Beth. Pronašao sam jedno mjesto u kutu dnevne sobe. Odavde vidim sve ulaze. Nitko mi se ne može prikrasti. Znam istinu, ali i dalje se nadam da sam u krivu. Nadam se da ću samo gubiti vrijeme, da ću ostatak dana i noći prosjediti u kutu ove seljačke kuće i da ću ujutro shvatiti da sam pogriješio, da sam negdje zeznuo i da sam beznadno, ali predivno u krivu. No nisam u krivu. Dobar sam detektiv. Poučavao me najbolji. Augie me još ne vidi. Naciljam i upalim svjetlo. Augie se brzo okrene prema meni. Pokušam mu narediti da se ne miče, ali ne mogu to izgovoriti. I tako sjedim ondje, pištolja uperena u njega nadajući se da on neće posegnuti za svojim pištoljem. On vidi izraz na mojemu licu. Ja znam. On zna. »Otišao sam na onu tvoju stranicu za traženje partnera«, kažem. »Kako?« »Korisničko ime ti je adresa elektroničke pošte.« On kimne, i dalje mentor. »A lozinka?« »Jedanaest-četrnaest-osamdeset-četiri«, kažem. »Dianin rođendan.« »Neoprezno od mene.« »Prošao sam kroz tvoja dopisivanja. Samo se jedna žena zvala Yvonne. Yvonne Shifrin. Ondje je bio i njezin telefonski broj.« »Nazvao si je?« »Jesam. Samo ste se jednom našli. Na ručku. Bio si sladak, rekla je Yvonne Shifrin, ali u tvojim je očima bilo previše tuge.« www.balkandownload.org

238 »Yvonne se činila kao dobra žena«, odvrati. »Svejedno sam nazvao Sea Pine Resort u Hilton Headu. Samo da budem siguran. Nisi nikada unajmio sobu ondje.« »Mogao sam pomiješati ime hotela.« »Zaista želiš ići u tom smjeru, Augie?« On odmahne glavom. »Beth ti je rekla što su učinili Diani?« »Da.« »Onda razumiješ.« »Jesi li mi ubio brata, Augie?« »Dobio sam pravdu za svoju kći.« »Jesi li ubio Lea?« No Augie mi ne misli olakšati. »Te sam večeri u restoranu Kod Nellie kupio piletinu u parmezanu za van. Audrey je bila na roditeljskom pa smo Diana i ja bili sami. Vidio sam da je nešto muči. Samo je brljala po hrani, a inače bi piletinu u parmezanu iz tog restorana pojela u dva zalogaja.« Nagne glavu prisjećajući se. »Pa sam je pitao je li se nešto dogodilo. Rekla je da želi ostaviti Lea. Samo tako mi je to rekla. Takav smo mi odnos imali, Nape.« Pogleda me. Ja šutim. »Pitao sam je kad će to učiniti. Rekla je da nije sigurna, ali da će vjerojatno čekati da prođe ples. Rekao...« Zatvori oči. »Rekao sam joj da je na njoj da odluči, ali da mislim da to nije pošteno prema Leu. Ako joj se više ne sviđa, ne bi ga trebala zavlačiti. Vidiš onda, Nape? Možda da sam šutio, da sam gledao svoja posla... Vidio sam tvog brata kad je došao, sav urokan, a ja, kao idiot... O, Bože, zašto sam je pustio? Svake noći ležim u krevetu i to se pitam. Svake Božje noći mojega bijednog, užasnog, praznog života. Ležim u krevetu, iznova to vrtim po glavi i svašta obećavam Bogu, što bih dao, što učinio, kakve bih muke podnio, samo kad bih se mogao vratiti u tu večer i sve napraviti ispočetka. Bog je katkad tako okrutan. Blagoslovio me najdivnijom kćeri na svijetu. Znao sam to. Znao sam koliko je sve krhko. Toliko sam se trudio postići ravnotežu između toga da budem strog otac i da svom djetetu dam dovoljno slobode, osjećao sam se kao da hodam po užetu iznad provalije.« Stoji i drhti. Ja i dalje držim pištolj uperen u njega. »I što si učinio, Augie?« »Bilo je onako kao što sam ti već ispričao. Otišao sam do Baze jer smo dobili dojavu da se ondje nešto događa. Andy Reeves uveo me u Bazu. Vidio sam da se dogodilo nešto veliko. Svi su bili blijedi. Reeves mi je najprije pokazao nekakvo tijelo koje je bilo u stražnjemu dijelu kamioneta. Neki tip kojeg su ondje držali. Neki vrlo bitni Amerikanac, objasnio mi je. Uspio je prijeći ogradu. Nisu mogli riskirati da im pobjegne. Nije trebao biti ondje pa su se namjeravali riješiti trupla, reći da je pobjegao natrag u Iran ili već nešto. Sve mi je to Reeves rekao u povjerenju. www.balkandownload.org

239 Ali shvatio sam. Državne tajne. Htio je biti siguran može li mi vjerovati. Rekao sam da može. A onda... Onda je rekao da mi mora pokazati nešto užasno.« Augiejev izraz lica malo-pomalo postajao je sve očajniji. »I tako me Reeves odveo u šumu. Pratila su nas dvojica njegovih ljudi. Druga dvojica već su bila ondje. Ispred nas. Upalio je svjetiljku i ondje, na zemlji, gola...« Podignuo je pogled i vidio sam mu bijes u očima. »... I ondje, pokraj trupla moje kćeri, histerično jecajući i držeći je za ruku, bio je Leo. Zurim u njih potpuno otupjelo dok mi Reeves objašnjava što se dogodilo. Zatvorenik je pobjegao iz kamioneta. Oni su upalili svjetla. Tipovi koji su bili stražari na tornju počeli su pucati po šumi. Nitko nije trebao biti ondje. Bila je noć. Svugdje oko Baze postavljeni su oni znakovi upozorenja. Stražari su ubili odbjeglog zatvorenika, ali slučajno, u žaru borbe, hoću reći, Diana je vrištala kao luda i potpuno gola trčala prema njima, jedan od stražara, neki novi tip, uspaničio se i povukao okidač. Nije on kriv. I tako mi stojimo ondje. Čovjek bi pomislio da ću pasti na koljena, zar ne? Moja djevojčica leži mrtva na tlu i ja to želim, želim se srušiti na pod i zagrliti je i jecati satima. No ne učinim to.« Augie me pogleda. Ja ne znam što bih rekao pa ne kažem ništa. »Leo još rida. Upitam ga, najsmirenije što sam mogao, što se dogodilo. Reeves svojim ljudima mahne da se vrate u Bazu. Leo obriše lice rukavom. Kaže mi da su on i Diana bili u šumi, da su se ljubili, da su počeli ići dalje, znaš, takve stvari. Počeli se razodijevati. Kaže da je, kad su se svjetla upalila, Diana skočila i uspaničila se. Reeves stoji ondje i sluša. Pogledam ga. On odmahne glavom. Zna što vidim na licu tvojega brata. Leo laže. >Imamo videosnimku<, Reeves mi šapne. Pomognem tvom bratu da ustane. Uđemo u Bazu da pogledamo snimku nadzorne kamere. Reeves mi najprije pokaže snimku tvoje djevojke. I nju su snimili. Reeves me upita poznajem li je. Previše sam zapanjen da ne bih odgovorio. Kažem da je to Maura Wells. On onda kimne i pokaže mi drugu snimku. Ugledam Dianu. Trči i vrišti. Oči su joj razrogačene kao da je prestravljena i trga odjeću sa sebe kao da gori. Tako je moja djevojčica provela svoje posljednje trenutke života, Nape. Vrišteći i prestravljena. Vidio sam kako ju je metak pogodio u prsa. Zgrčila se i pala na tlo. A onda se, dolazeći iza nje, na snimci pojavio Leo. Reeves zaustavi snimku. Okrenem se prema Leu. Sav se zgrčio. >Kako to da si ti još odjeven?< upitam ga. On zaplače. Krene izmišljati neku priču o tome koliko su se njih dvoje voljeli. Ali vidiš, ja znam: Diana ga je namjeravala ostaviti. Postanem vrlo tih. Kao da ga sada razumijem. Ja sam policajac, on je počinitelj. Obrađujem ga. Srce mi se raspada, raspada mi se u prstima, a ja govorim: >U redu je, Leo, samo mi reci istinu.< Napravit će obdukciju. Koju će joj drogu naći u krvi? Nastavljam ga bombardirati pitanjima. On je još dijete. Vrlo brzo se slomio.« www.balkandownload.org

240 »Što ti je rekao?« »Neprestano je ponavljao da je to bila samo šala. Nije joj želio nauditi. Samo glupa šala. Da joj se osveti.« »Što si učinio?« »Pogledao sam Reevesa. Kimnuo je kao da se razumijemo. Jer, ja i jesam razumio. To je bio tajni zatvor. Vlada sigurno neće dopustiti da se to pročuje, čak i ako bi to značilo smrt nekoliko civila. Otišao je iz sobe. Leo je i dalje plakao. Rekao sam mu da ne brine, da će sve biti u redu. Rekao sam mu da je ono što je učinio pogrešno, ali da što će mu se uopće dogoditi kroz pravosudni sustav? Ne mnogo. Na kraju krajeva, samo je podmetnuo nekoj djevojci LSD i ništa više. To nije ništa posebno. Najgori mogući ishod, do kojeg ionako vjerojatno neće doći, bio bi da ga optuže za umorstvo iz nehaja pa će završiti na uvjetnoj. Rekao sam mu sve to zato što je to bila istina, i dok sam to govorio, izvadio sam pištolj, prislonio mu ga na čelo i povukao okidač.« Trznuo sam se kao da sam i sam ondje, Leo, kao da stojim uz Augieja dok te hladnokrvno ubija. »Reeves se vratio u sobu. Rekao mi je da odem kući, da će on to riješiti. No nisam otišao. Ostao sam s njima. Pronašao sam kćerinu odjeću. Odjenuo je. Nisam želio da je pronađu golu. Prebacili smo njihova trupla u stražnji dio kamioneta. Odvezli smo se na drugu stranu grada, do pruge. Pripremili smo se. Ja sam bio taj koji je Dianu položio na prugu. Gledao sam kako ona golema mašina gnječi moju prelijepu kći. Nisam ni trepnuo. Nisam se ni lecnuo. Mora biti unakažena. Što unakaženija bude, to bolje. Onda sam otišao kući i čekao poziv. I to je to.« Želim ga nazvati pogrdnim imenima. Želim ga ozlijediti. No sve mi se to čini besmislenim, potpuno uzaludnim. »Dobar si istražitelj,« kažem, »ali Leo ti nije rekao cijelu istinu, zar ne?« »Nije«, Augie odvrati. »Štitio je svoje prijatelje.« Kimnem. »Nazvao sam i policijsku postaju u Westbridgeu. Javila mi se tvoja novakinja Jill Stevens. Uvijek me mučilo to što ti je ostavila Hankov dosje na stolu, a ti to nisi išao rješavati. Ali jesi, zar ne?« »Hanka sam pronašao na košarkaškom igralištu. Bio je prilično potresen zbog one snimke koja se proširila. Uvijek sam bio slab na njega pa sam mu rekao da te večeri može prespavati kod mene. Gledali smo utakmicu Knicksa na televiziji. I kad je završila, napravio sam mu krevet u gostinjskoj sobi. Otišao je u sobu i kada je na noćnom ormariću vidio Dianinu fotografiju, potpuno je puknuo. Počeo je jecati i plakati, moliti me za oprost. Ponavljao je da je on kriv i isprva nisam znao kako to protumačiti, pitao sam se je li to samo nekakva manična epizoda, ali onda je rekao: >Nisam trebao nabaviti onaj LSD.<« »I onda si znao.« www.balkandownload.org

241 »Zaustavio se. Kao da je shvatio da je rekao previše. Pa sam ga morao obraditi. Morao sam se jako potruditi. No naposljetku mi je rekao što se dogodilo one večeri, ispričao mi je što su on, Rex i Beth napravili. Ti nisi otac pa ne očekujem da ćeš me razumjeti. No svi oni ubili su Dianu. Svi oni ubili su moju djevojčicu. Moju kćer. Moj život. Njih troje poživjelo je još petnaest godina. Oni su disali, smijali se i izrasli u odrasle ljude dok je moja curica, moj svijet, trunula u zemlji. Zar zaista ne razumiješ zašto sam to učinio?« Ne želim ulaziti u to. »Hanka si ubio prvog.« »Da. Sakrio sam njegovo truplo ondje gdje ga nitko neće pronaći. Ali onda smo posjetili njegova oca. Smatrao sam da Tom zaslužuje znati što se dogodilo njegovu sinu. Tada sam objesio Hanka. Rasjekao sam ga tako da izgleda kao da je njegova smrt povezana s onom snimkom.« »A prije toga otišao si u Pennsylvaniju«, kažem. Augie je bio dobar, temeljit. Sve je dobro proučio, posebno Rexov život: saznao je kakvom se prijevarom bavi, iskoristio je to. Sjećam se opisa ubojice koji je dao pipničar Hal: čupava brada, duga kosa, velik nos. Maura, koja je Augieja samo nakratko vidjela na Dianinoj posljednjoj rođendanskoj zabavi, ubojicu je opisala istim riječima. »Zamaskirao si se, čak si i hod promijenio. No kada su proučili snimke iz poslovnice u kojoj je unajmljen automobil, utvrđeno je da tvoja visina i težina odgovaraju ubojičinima. I tvoj glas.« »Što s njim?« Otvore se kuhinjska vrata. Maura i Ellie uđu. Nisam htio da ostanu, ali bile su uporne. Da su njih dvije muškarci, rekla je Ellie, ne bih ustrajao na tome da odu. Bila je u pravu. I zato su sada ovdje. Maura kimne prema meni. »Isti glas.« »Maura je rekla da je tip koji je ubio Rexa bio profesionalac«, nastavim zato što želim završiti s tim. »A ipak joj je taj profesionalac dopustio da pobjegne. To mi je bio prvi trag. Znao si da Maura nema veze s onim što se dogodilo Diani i zato je nisi ubio.« I to je to. Nema se tu što više dodati. Mogao bih mu reći i koju su bili drugi tragovi koji su me usmjerili prema njemu: to što je znao da je Rex upucan dvaput u potiljak premda mu ja to nisam rekao ili kako je Andy Reeves, kada me zavezao, rekao da žali zbog ubojstva Diane, ali nije ni spomenuo Lea. No ništa od toga nije bitno. »I što sad, Nape?« Augie upita. »Pretpostavljam da si naoružan.« »Ti si mi dao ovu adresu«, kaže kimnuvši. »Znaš zašto sam došao ovamo.« Ubiti Beth, posljednju osobu koja je naudila njegovoj kćeri. »Ono što sam osjećao prema tebi, Nape, ono što osjećam prema tebi, to je stvarno. Tuga nas jest zbližila: tebe, mene, tvog tatu. Znam da to nema nikakvog smisla, da zvuči gotovo bolesno...« www.balkandownload.org

242 »Ne, jasno mi je.« »Volim te.« Srce mi se ponovno slama. »I ja volim tebe.« Augie rukom posegne u džep. »Nemoj«, kažem. »Nikada te ne bih upucao«, Augie kaže. »Znam«, odvratim. »Ali nemoj.« »Daj da završim s tim, Nape.« Odmahnem glavom. »Ne, Augie.« Dođem do njega, posegnem u njegov džep, izvadim pištolj i bacim ga u stranu. Dio mene ne želi ga zaustaviti. Neka to završi lijepim samoubojstvom. Lijepo, čisto, okončano. Počivaj u miru. Neki bi rekli da mi je sada jasno, da me Augie pogrešno naučio da budem osvetnik, da to što pravosudni sustav ne zadovolji uvijek pravdu ne znači da ja moram pravo uzimati u svoje ruke i da sam pogriješio što sam ono učinio Treyu, baš kao što je i Augie pogriješio kad je ubio Lea, Hanka i Rexa. Neki bi rekli da ga sprječavam u naumu zato što želim pravnome sustavu omogućiti da radi svoj posao, da napokon shvaćam da trebam dopustiti da naše pravosuđe odlučuje u vezi s tim stvarima, a ne nečija strast. Ili sam, možda, dok sam mu stavljao lisičine, shvatio da bi samoubojstvo bilo lakši izlaz, da bi, kad bi se ubio, za njega sve bilo gotovo, da je to što ću prisiliti jednoga starog policajca da trune u zatvorskoj ćeliji sa svim onim duhovima mnogo gora sudbina od brzoga metka. Je li bitno što je od toga točno? Srce mi je slomljeno, shrvan sam. Na trenutak pomislim na pištolj koji imam uza se i na to koliko bi lako bilo pridružiti ti se, Leo. No samo sam na trenutak pomislio na to. Ellie je već nazvala policiju. Dok su odvodili Augieja, pogledao me preko ramena. Možda želi nešto reći, ali ja to ne želim čuti, ne mogu podnijeti da to čujem. Izgubio sam Augieja. Ne postoje riječi koje bi to promijenile. Okrenem se i iziđem kroz stražnji izlaz. Maura stoji ondje, zagledana u polja. Priđem joj s leđa. »Još ti nešto moram reći«, kaže. »Nije bitno«, odvratim. »Našla sam se s Dianom i Ellie u školskoj knjižnici toga dana.« Znam to, naravno. Ellie mi je to već rekla. »Diana je rekla da će ostaviti Lea nakon plesa. Nisam ništa trebala reći. Zašto je to bilo tako bitno? Trebala sam to zadržati za sebe.« I sam sam to već bio zaključio. »Ti si rekla Leu.« Tako si saznao, Leo, zar ne? »Strašno se razbjesnio. Govorio je kako će joj vratiti. No ja nisam željela biti dio toga.« www.balkandownload.org

243 »I zato si završila u šumi sama samcata«, kažem. »Da mu nisam ništa rekla, ništa od ovoga ne bi se dogodilo. Ja sam kriva.« »Ne,« odvratim, »nisi.« To i mislim. Privučem je k sebi i poljubim. Mogli bismo nastaviti tu igru okrivljavanja, zar ne, Leo? Ona je kriva zato što ti je rekla da te Diana želi ostaviti, ja sam kriv zato što nisam bio tu za tebe, Augie je kriv, Hank, Rex, Beth, pakao, predsjednik SAD-a zato što je odobrio tajni zatvor. Ali znaš što, Leo? Više me nije briga. Ne razgovaram zaista s tobom. Ti si mrtav. Volim te i uvijek ćeš mi nedostajati, ali mrtav si petnaest godina. To je dovoljno dugo za žalovanje, ne misliš li? I zato ću te sada pustiti i uhvatiti se nečeg opipljivijeg. Sada znam istinu. I možda mi je, dok promatram ovu snažnu, prelijepu ženu u svojemu naručju, istina napokon dala mir. www.balkandownload.org

Zahvale Ako ste pročitali uvodnu autorovu bilješku, onda znate da sam se vratio u djetinjstvo. Od neprocjenjive vrijednosti bila su mi prisjećanja na Facebookovoj stranici Livingston - 60s and 70s (Livingston 60-ih i 70-ih), ali moram posebno zahvaliti Donu Benderu, strpljivu čovjeku i stručnjaku za sve što ima veze sa starim kontrolnim centrima za raketne sustave u New Jerseyju. Drugi ljudi kojima trebam zahvaliti su, bez nekoga posebnog redoslijeda: Anne-Sophie Brieux, Anne Armstrong-Coben, MD, Roger Hanos, Linda Fairstein, Christine Ball, Jamie Knapp, Carrie Swetonic, Diane Discepolo, Lisa Erbach Vance, John Parsley te još nekolicina koju sam zaboravio, ali zato što su velikodušni i divni, oprostit će mi. Želim zahvaliti i Francu Cadeddu, Simonu Fraseru, Ann Hannon, Jeffu Kaufmanu, Beth Lashley, Coryju Mistysynu, Andyju Reevesu, Yvonne Shifrin, Marshi Stein i Tomu Stroudu. Ti ljudi (ili njihovi voljeni) dali su velikodušne doprinose dobrotvornim organizacijama po mojemu izboru kako bi se njihovo ime našlo u knjizi. Ako biste u budućnosti i vi željeli sudjelovati u tome, na stranici www.HarlanCoben.com pronaći ćete više pojedinosti. 244 www.balkandownload.org