U tvoje ime - Harlan Coben

151 Ekran je minijaturan, pa je čak i s ugašenim svjetlima u Bobovoj radionici teško točno procijeniti što se događa. Ali sada nema sumnje, helikopter kruži iznad stare Vojne baze. Kako se helikopter počeo spuštati tako Maura šapne: »Približimo se.« Rex: »Primijetit će nas.« Maura: »Pa?« Beth: »Ne znam.« Maura: »Daj, Hank.« Kada je Hank, čini se, krenuo prema Bazi, snimka se ponovno počela tresti. U nekom se trenutku spotaknuo i kamera se ponovno usmjerila u tlo. Vidim kako je netko pružio ruku kako bi mu pomogao da ustane i ugledam... Ugledam bijeli rukav moje školske jakne. Dok je Hank ponovno podizao kameru, snimka se zaustavila točno na Maurinu licu. Cijelo mi se tijelo strese. Tamna kosa savršeno neuredna, oči pune uzbuđenja, izluđujući ubojiti osmijeh. »Maura...« Zaista izgovorim tu riječ. Iz metalnog zvučnika dopre tvoj glas: »Pst, stanite.« Helikopter sleti. Ne vidi se baš mnogo, ali propeler se još okreće. Ne mogu vjerovati da je tako tih. Još nisam siguran što to točno vidim, možda vrata koja se klizeći otvaraju. Zabljesne nešto jarkonarančasto. Možda osoba. Nisam siguran. Vjerojatno mora biti. Jarkonarančasta podsjeća me na odjeću zatvorenika. Začuje se neki zvuk, kao da je netko stao na neku grančicu. Hank trzne kameru udesno. Rex poviče: »Nestanimo odavde!« I ekran se zacrni. Pritisnem tipku za premotavanje naprijed. Ali to je sve. Na kaseti nema ničeg drugog. Vratim snimku na početak i ponovno pogledam prizor s helikopterom. Zatim to učinim još jedanput. Ne postaje mi lakše čuti tvoj glas ni vidjeti Maurino lice. Tijekom četvrtog gledanja padne mi na pamet nešto novo. Pokušam smjestiti sebe u taj vremenik. Gdje sam ja bio te noći? Ja nisam bio u Zavjereničkom klubu. U to doba nisam baš imao neko mišljenje o tom Klubu - ta »tajna skupina« bila je, prema mom mišljenju, nešto između simpatičnog i djetinjastog, između bezazlenog i (kad bih bio neljubazan) patetičnog. Imali ste svoje igre i tajne. To shvaćam. Ali kako ste mogli ovakvo što skrivati od mene? Nekoć si mi sve govorio. www.balkandownload.org

152 Pokušam se vratiti u prošlost. Gdje sam ja bio te noći? Kao i one noći kad si umro, i ova je bila petak. Petkom sam igrao hokej. Protiv koga smo igrali te večeri? Ne sjećam se. Jesmo li pobijedili? Jesam li te vidio kad sam se vratio kući? Ne sjećam se. Znam da sam se našao s Maurom. Krenuli smo na čistinu usred te šume. Još vidim njezinu zamršenu kosu, ubojiti osmijeh, oči koje gore od uzbuđenja, ali nešto je te noći bilo drugačije, neki još veći naboj dok smo vodili ljubav. Mislim da se tada nisam pitao, Maura je voljela uzbuđenja, to sam znao, ali vjerojatno sam posebnost koju je vođenje ljubavi toga puta imalo sebično pripisao vlastitoj izvrsnosti. Toliko sam bio zaokupljen sobom - ja, veliki maturant, sportaš. A moj brat blizanac? Ponovno se prisjetim one fotografije s tavana. Nas četvero. Napušen, izgubljen izraz tvog lica. Nešto se s tobom događalo, Leo. Nešto bitno i vjerojatno očito, a zbog toga što sam bio takav seronja zaokupljen samim sobom, to mi je promaknulo i ti si umro. Isključim kameru. Siguran sam da Bobu neće smetati ako je uzmem. No trebam razmisliti o tome. Ne želim djelovati nesmotreno. Hank je sakrio tu kasetu zato što je, unatoč svojim problemima, ipak znao da je to što se na njoj nalazi vrlo bitno. Bio je paranoičan i vjerojatno psihički bolestan, ali pod svaku cijenu želim ispoštovati njegove želje. I komu da se onda obratim u vezi s ovom snimkom? Da je odnesem vlastima? Da kažem Loren Muse ili Manningu? Da kažem Augieju? No najprije ono najvažnije. Moram napraviti kopije. Spremiti izvornu kasetu negdje na sigurno. Još jedanput u mislima prođem kroz sve to, pokušam shvatiti kako se sve to poklapa. Stara Vojna baza ostala je pod kontrolom državne vlasti. Pretvarali su se da je to nekakav bezazleni poljoprivredni centar kako bi sakrili njezinu stvarnu namjenu. U redu, to sve mi je jasno. Jasno mi je čak i to da ste vi te noći vidjeli nešto zbog čega bi se njihov projekt počeo javno propitkivati. Možda bih se čak usudio otići i korak dalje. Možda mogu shvatiti i zašto bi oni, a pod »oni« želim reći »zlikovci« koji su radili u Bazi, željeli ušutkati tebe i Dianu premda na snimci nisam čuo njezin glas. Je li ona bila ondje? Ne znam. No u svakom slučaju, vas dvoje ste završili mrtvi. Pitanje: zašto bi ostali još bili živi? Mogući odgovor: »oni« nisu znali za Rexa, Hanka i Beth. »Oni« su znali samo za tebe i Dianu. U redu, to ima mrvicu smisla. Ne puno, ali prihvaćam i mrvicu. U tu jednadžbu mogu dodati i Mauru. »Oni« su nekako znali i za Mauru. Zato je pobjegla i sakrila se. Na snimci se jasno vidi da ste ti i Maura www.balkandownload.org

153 kolovođe. Možda ste se vas dvoje vratili onamo i napravili nešto nepromišljeno. Tebe su uhvatili. Ona je pobjegla. To sve ima donekle smisla. Ali svejedno: što je s drugima? Rex, Hank i Beth nastavili su sa svojim životima. Nijedno od njih nije se sakrilo. Možda su ih nakon petnaest godina ponovno počeli tražiti. Možda se nešto dogodilo nakon petnaest godina pa su »oni« odjednom saznali za njih. No što se moglo dogoditi? Nemam pojma. Ali možda je Augie bio na tragu nečega kada je počeo propitkivati Toma Strouda. Možda trebam saznati kad se točno Tom Stroud vratio u Westbridge. Dosta nagađanja. I dalje nešto previđam. Osim toga, sada se trebam pozabaviti nečim drugim. Suočiti se s Ellie. Nemoguće je da je slučajnost to što je Maurina majka do mene došla preko Ellie. Ellie nešto zna. Spoznaja je to koju napola želim zanemariti. Hvala na pitanju, danas sam već primio mnogo udaraca, ali ako ne mogu vjerovati Ellie, ako mi je Ellie lagala i ako me ona ne štiti, što onda uopće imam? Duboko udahnem i otvorim vrata radionice. Prvo što začujem Leahin je i Kelsin smijeh. Shvaćam da ovu obitelj doživljavam kao pomalo nestvarnu, pomalo presavršenu, ali to je ono što ja vidim. Jednom sam upitao Ellie kako ona i Bob uspijevaju pa mi je rekla: »Oboje smo prošli kroz neke svoje ratove pa se sada borimo da ovo sačuvamo.« Možda shvaćam, ali nisam siguran. Ellie je teško pala rastava njezinih roditelja u poznim godinama. Možda je to dio onoga o čemu je govorila, ne znam. Ili možda nikoga ne poznajemo tako dobro. Tražim pukotine u Ellienu i Bobovu životu. To što ih ja ne vidim ne znači da ne postoje. A to što ih Ellie i Bob možda skrivaju ne čini ih ništa manje divnima ni ljudskima. Tatina misao: svatko ima svoje nade i snove. Odem u kuhinju, ali Ellie nije ondje. Jedno mjesto je prazno. Bob se okrene prema meni i kaže: »Ellie je morala otići. Ostavila je jedan tanjur za tebe.« Kroz prozor vidim kako Ellie hoda prema svom automobilu. Nabrzinu se ispričam i potrčim za njom. Otvarala je vrata i upravo se spremala sjesti u automobil kad sam povikao: »Znaš li gdje je Maura?« To je zaustavi. Okrene se prema meni. »Ne.« Pogledamo se. »Da bi došla do mene, njezina majka morala je ići preko tebe.« »Da.« »Zašto preko tebe, Ellie?« www.balkandownload.org

154 »Obećala sam joj da neću ništa reći.« »Kome?« »Mauri.« Znao sam da će izgovoriti to ime, ali svejedno sam ga dočekao nespreman. »Ti si obećala Mauri?« Zazvoni mi mobitel. Zove me Augie. Ne javim se. Što god da se sada dogodi, što god da mi Ellie kaže, znam da među nama više ništa neće biti isto. Malo je toga u životu što me drži na jednom mjestu. Nemam obitelj. Vrlo malom broju ljudi dopuštam da uđu u moj svijet. Osoba koja mi je najdraža upravo mi je zaljuljala do pod nogama. »Moram ići«, Ellie reče. »Imamo hitan slučaj u Centru.« »Sve ove godine«, kažem. »Lagala si mi.« »Nisam.« »Ali mi nisi rekla.« »Obećala sam.« Trudim se da mi se u glasu ne čuje povrijeđenost. »Mislio sam da si mi najbolja prijateljica.« »Jesam. Ali to što sam tvoja prijateljica ne znači da ću izdati sve ostale.« Mobitel mi ne prestaje vibrirati. »Kako si mi mogla takvo što tajiti?« »Ne govorimo si sve«, odvrati. »O čemu ti to? Vjerujem ti u potpunosti.« »Ali mi ne govoriš sve, zar ne, Nape?« »Naravno da ti sve govorim.« »Glupost.« Ta joj riječ izleti kao šapat-vrisak iznenađenja, kao u situacijama kada su odrasli ljuti, ali ne žele probuditi djecu. »Mnogo toga skrivaš od mene.« »O čemu ti to?« Nešto joj bljesne u očima. »Želiš li mi nešto reći o Treyu?« Htio sam je pitati: O kome? Toliko sam usredotočen na ovu istragu, na mogućnost da otkrijem istinu o toj noći i na to da osjećam da me, od svih ljudi, izdala upravo žena koja mi je najbliža. Ali onda se, naravno, sjetim bejzbolske palice i premlaćivanja. Ellie me bijesno gleda. »Nisam ti lagao«, kažem. »Samo mi nisi rekao.« Šutim. »Misliš da ne znam da si ti razlog zbog kojeg je Trey završio u bolnici?« »To nema veze s tobom«, odvratim. www.balkandownload.org

155 »Sudionica sam u zločinu.« »Ne, nisi. Ja sam odgovoran.« »Jesi li stvarno tako glup? Postoji granica između ispravnog i pogrešnog, Nape. Ti si me povukao preko te crte. Prekršio si zakon.« »Da kaznim gada«, odvratim. »Da pomognem žrtvi. Nije li to ono što bismo trebali raditi?« Ellie odmahne glavom, crvena od bijesa. »Ne shvaćaš, zar ne? Kad mi policija dođe na vrata zato što su zaključili da bi mogla postojati veza između ozlijeđenog muškarca i pretučene žene, moram im lagati. To znaš, je li tako? Pa htio ti to ili ne, ja sam sudionica u zločinu. Ti si me u to umiješao, a sad nemaš ni toliko pristojnosti da me suočiš s istinom.« »Ne govorim ti ništa zato da bih te zaštitio.« Ellie odmahne glavom. »Jesi li siguran da je o tome riječ, Nape?« »O čemu ti to?« »Možda mi ne govoriš zato što znaš da bih te zaustavila. Možda mi ne govoriš zato što je to što činiš pogrešno. Otvorila sam to sklonište kako bih pomogla zlostavljanim ženama, a ne kako bih se dala u osvetnički pohod na zlostavljače.« »To nije do tebe«, kažem. »Ja sam onaj koji donosi tu odluku.« »Svi mi donosimo odluke«, izjavi tišim glasom. »Ti si odlučio da Trey zaslužuje batine. Ja sam odlučila održati obećanje dano Mauri.« Odmahnem glavom, a mobitel mi ponovno zavibrira. Opet Augie. »Ne možeš mi to tajiti, Ellie.« »Ostavi se toga«, kaže. »Čega?« »Nisi mi rekao za Treya zato da me zaštitiš.« »Pa?« »Pa, možda i ja činim isto za tebe.« Mobitel i dalje vibrira. Moram se javiti. Dok sam prinosio mobitel uhu, Ellie uskoči u automobil. Krenem je zaustaviti, ali onda primijetim da Bob stoji pokraj vrata i gleda u mene neobičnog izraza lica. Ovo će morati pričekati. »Što je bilo?« viknem u slušalicu. »Napokon sam došao do Andyja Reevesa«, Augie mi kaže. Poljoprivredni zapovjednik u Vojnoj bazi. »I?« »Znaš li konobu Zahrđali čavao?« www.balkandownload.org

156 »To je ona opskurna rupa u Hackensacku, zar ne?« »Bila je nekoć. Nađi se s njim ondje za sat vremena.« www.balkandownload.org

157 20. POGLAVLJE nimku sam presnimio na najmanje tehnološki, ali ipak najbrži način. Jednostavno sam je pustio da se vrti na malom ekranu kamere i to snimio pametnim mobitelom. Kvaliteta nije tako strašno loša kao što sam mislio da će biti, ali neću ni osvojiti nagrade za najbolju snimku. Učitam kopiju snimke na svoj računalni oblak i onda je, tek toliko da budem miran, pošaljem na još jednu od svojih adresa elektroničke pošte. Da kopiju pošaljem još nekom da je pričuva? Da. Pitanje je komu? Pomislim na Davida Rainiva, ali ako mi ikad uđu u trag - da, paranoičan sam - ne želim ga dovesti u opasnost. Pomislim da bih ga mogao poslati Ellie, ali muči me ista stvar. Osim toga, trebam promisliti o svemu. Trebam stvarno dobro promisliti o svom sljedećem potezu s njom. Očiti izbor osobe kojoj bih mogao poslati snimku je Augie, ali ipak, je li u redu da mu to samo pošaljem e-poštom, a da ga pritom ni ne upozorim? Nazovem ga na mobitel. »Već si tamo?« Augie upita. »Na putu sam. Poslat ću ti jednu snimku.« Ispričam mu o posjetu Davida Rainiva i svemu ostalom. On šuti. Kada sam završio, upitam ga je li još na liniji. »Nemoj mi to slati na poslovnu adresu«, kaže. »U redu.« »Imaš moju privatnu adresu?« »Imam.« »Dobro, pošalji mi na nju.« Uslijedi dulja stanka. Onda pročisti grlo i kaže: »Diana... Rekao si da nje nije bilo na snimci?« Uvijek to čujem kad izgovori njezino ime. Ja sam izgubio tebe. Brata. Blizanca. Strahota, nema sumnje. Ali Augie je izgubio kći jedinicu. Svaki put kad izgovori Dianino ime, izgovori ga nekako promuklo, bolno, kao da ga netko udara dok govori. Iz svakoga sloga teče nova bol. S www.balkandownload.org

158 »Nisam ni vidio ni čuo Dianu,« kažem mu, »ali snimka nije baš neke kvalitete. Možda ti uočiš nešto što je meni promaknulo.« »I dalje mislim da si na krivom putu.« Razmislim o tome. »I ja to mislim.« »I?« »I to je u ovom trenutku jedini put koji imam. A kad je tako, mogu onda i nastaviti njime da vidim kamo vodi.« »Zvuči kao da imaš plan.« »Premda ne dobar.« »Ne, ne dobar«, Augie se složi. »Što si rekao Andyju Reevesu?« upitam. »O tebi?« »O tome zašto se želim naći s njim, da.« »Ništa, kvragu. Što bih mu mogao reći? Ni sam ne znam zašto to želiš.« »To je dio mog plana«, odvratim. »Onog ne baš dobrog plana.« »Bolje išta nego ništa, valjda. Idem pogledati snimku. Nazvat ću te ako išta primijetim.« Zahrđali čavao prenamijenjena je kuća s oplatom od cedra i crvenim vratima. Parkiram između žutog Forda Mustanga s tablicom EBNOVINASLONOvAČA i križanca autobusa i kombija na čijoj bočnoj strani piše »Centar za umirovljenike okruga Bergen«. Ne znam što je Augie htio reći s onim da je to nekoć bila opskurna rupa. Izvana mi i dalje tako izgleda. Jedina promjena koju primjećujem velika je rampa za invalidska kolica. Toga prije nije bilo. Popnem se uza stube i otvorim teška crvena vrata. Prvo što sam primijetio - ekipa u baru je stara. Vrlo stara. Pretpostavljam da je prosječna dob blizu osamdeset. Vjerojatno su došli iz centra za umirovljenike. Zanimljivo. Umirovljenici izlaze u trgovine, kasino i na trkališta. Zašto ne bi izlazili i u konobe? Drugo: na sredini sobe nalazi se pretenciozan bijeli klavir srebrna obruba uz savršen dodatak staklenke za napojnice. Klavir za koji bi Liberace smatrao da je previše napadan. Izgleda kao da je došao ravno iz one pjesme Piano Man Billyja Joela. Gotovo da očekujem kako će neki posrednik u prodaji nekretnina koji pokušava postati pisac i Davy iz mornarice ljubovati sa svojim pićem za šankom, baš kao u stihovima te pjesme. No ne vidim nikoga tko bi odgovarao tom opisu. Vidim mnogo hodača, štapova i invalidskih kolica. www.balkandownload.org

159 Klavirist svira Sweet Caroline, koja je postala jednom od onih pjesama koje se sviraju na svakom vjenčanju i sportskom događaju, koju jednako vole i djeca i stariji. Postariji gosti bara entuzijastično pjevaju zajedno s klaviristom. Pjevaju u pogrešnom tonu i nemaju sluha, ali nije ih briga. Lijep je to prizor. Nisam siguran koji je od njih Andy Reeves. Očekujem nekog u srednjim šezdesetima, s vojničkom frizurom i vojničkog držanja. Nekoliko starijih muškaraca odgovara tom opisu, rekao bih. Uđem u sobu. Uočim nekoliko snažnih mladića čiji pogledi bježe prostorijom kao pogledi opreznih zaštitara i zaključim da su to pipničari ili možda bolničari koji paze na starije goste bara. Klavirist podigne pogled i kimne mi. Nema vojničku frizuru, a ni držanje. Ima valovitu plavu kosu i onu voštanu boju lica koju povezujem s kemijskim pilinzima. Pokretom glave pozove me da sjednem za klavir dok starci glasno pjevaju kako se dobra vremena nikada nisu činila tako dobrima. Sjednem. Jedan od staraca zagrli me, gurkajući me da i ja zapjevam. Vrlo neoduševljeno priključim se u jednom stihu čekajući da mi priđe netko drugi, po mogućnosti Andy Reeves. No nitko mi ne prilazi. Osvrnem se po sobi. Na zidu se nalazi plakat na kojemu su četiri najsretnija, najzdravija starca s ove strane Viagre, a na majicama im preko prsa piše: »Bingo utorkom poslijepodne - piće 3 dolara«. Za barom nekoliko tipova za koje sam zaključio da su bolničari-pipničari nalijeva neko crveno piće u plastične čaše posložene na pultu. Kada je Sweet Caroline završila, starci su počeli s odobravanjem zviždati i vikati. Gotovo se veselim sljedećoj pjesmi uživajući u ovoj kvazinormalnosti, ali klavirist valovite kose ustane i objavi da će napraviti »kratku stanku«. Starkelje s užitkom izraze svoje nezadovoljstvo. »Pet minuta«, kaže im klavirist. »Pića su vam za barom. Smislite nekoliko pjesama koje želite da vam pjevam, dobro?« To ih malo umiri. Klavirist izvadi novac iz nečega što izgleda kao prevelika čaša za vinjak, krene prema meni i kaže: »Policajac Dumas?« Kimnem. »Ja sam Andy Reeves.« Prvo što sam primijetio: govori pomalo zadihano. Ili šaputavo. Sjedne pokraj mene. Pokušam pogoditi koliko je star. Bez obzira na čudne kozmetičke zahvate od kojih mu lice sjaji, ne može mu biti više od otprilike pedeset pet godina, ali s druge strane, Vojna baza zatvorila se prije samo petnaest godina. Zašto bi trebao imati više od pedesetak godina? Ogledam se oko sebe. »Ovo mjesto«, kažem. www.balkandownload.org

160 »Što s njim?« »Čini se potpuno drugačijim od Ministarstva poljoprivrede.« »Zar ne?« Raširi ruke. »Što reći? Bila mi je potrebna promjena.« »Znači, više ne radite za Vladu?« »Umirovio sam se prije sedam godina. Dvadeset pet godina radio sam za Ministarstvo poljoprivrede. Dobio sam dobru mirovinu i sada se bavim svojom strašću.« »Klavirom.« »Da. Mislim, ne ovdje. Ovo je, pa, negdje moraš početi, je li? Proučavam mu lice. Boju je dobio u solariju ili se maže losionom za samotamnjenje, ali u svakom slučaju, nije prirodna. Vidim mu vrlo blijedu kožu uz rub čela, ondje gdje počinje rasti kosa. »Tako je«, složim se. »Imali smo klavir u onom starom uredu u Westbridgeu. Tamo sam stalno svirao. To nam je pomagalo da se opustimo kad bi nam posao postao previše stresan.« Promeškolji se na stolcu i zabljesne me zubima, tako velikim i bijelim da bi mogli glumiti klavirske tipke. »I, kako vam mogu pomoći, detektive?« »Čime ste se vi to bavili u onoj Vojnoj bazi?« odmah prijeđem na stvar. »Vojnoj bazi?« »To je nekoć bila«, odvratim. »Kontrolni centar za protuzračne raketne sustave Nike.« »O, znam.« Odmahne glavom sa strahopoštovanjem. »Kakvu to mjesto ima povijest, zar ne?« Ne odgovorim. »Ali sve to, pa, to je bilo mnogo godina prije nego što smo mi došli. Mi smo bili samo uredski kompleks, ne vojna baza.« »Uredski kompleks Ministarstva poljoprivrede«, odvratim. »Tako je. Naš zadatak bio je pružiti vodstvo u vezi s pitanjima koja se tiču hrane, poljoprivrede, prirodnih resursa, ruralnog razvoja, prehrane i srodnih pitanja koja se temelje na zdravim javnim politikama, najkvalitetnijoj dostupnoj znanosti i učinkovitom upravljanju.« Zvuči naučeno, vjerojatno zato što to i jest. »Zašto ondje?« upitam. »Molim?« »Ministarstvo poljoprivrede ima ured na Aveniji neovisnosti u Washingtonu.« »Jasno, to je sjedište. Mi smo bili podružnica.« »Ali zašto ondje, u šumi?« www.balkandownload.org

161 »Zašto ne?« odvrati i podigne dlanove prema stropu. »Bio je to krasan prostor. Jedan dio onoga čime smo se bavili... Mislim, ne želim se hvaliti ili zvučati kao da je taj posao bio glamurozniji nego što je uistinu bio, ali mnoge naše studije bile su strogo čuvana tajna.« Nagne se prema meni. »Jeste li gledali film Kolo sreće?« »Eddie Murphy, Dan Aykroyd, Jamie Lee Curtis«, odvratim. Vrlo je zadovoljan što to znam. »Taj, da. Ako se sjećate, braća Duke pokušavala su dovesti u škripac tržište soka od naranče, je li?« »Tako je.« »Sjećate li se kako?« Reeves se nasmiješi kada je iz izraza na mom licu pročitao da se sjećam. »Braća Duke potkupljivala su vladine službenike kako bi unaprijed dobili mjesečni primjerak izvješća o usjevima koje je izdavalo Ministarstvo poljoprivrede. Ministarstvo poljoprivrede, detektive Dumas. To smo bili mi. Mnoge naše studije bile su tako bitne. Trebali su nam privatnost i jako osiguranje.« Kimnem. »Znači, zato ste podigli one ograde i natpise da je neovlaštenim osobama zabranjen ulaz.« »Točno tako.« Reeves ponovno raširi ruke. »A koje bi mjesto bilo bolje za provođenje naših testiranja nego bivša Vojna baza?« »Je li itko ikada prkosio tim natpisima?« Prvi put učini mi se da mu je na licu kratko bljesnuo jedva primjetan osmijeh. »Što želite reći?« »Je li vam itko neovlašteno dolazio na posjed?« »Ponekad«, Reeves izgovori najopuštenije što je mogao. »Klinci su se znali ušuljati u šumu i piti ili pušiti travu.« »I onda?« »Kako to mislite?« »Bi li klinci ignorirali upozorenja?« »Tako nekako, da.« »Što bi onda učinili?« »Ništa. Samo bi prošli pokraj natpisa.« »I što biste vi učinili u vezi s tim?« »Ništa.« »Ništa?« »Možda smo im rekli da je to privatni posjed.« »Možda?« upitam. »Ili jeste?« »Nekad valjda jesmo.« www.balkandownload.org

162 »Kako točno ste to činili?« »Molim?« »Detaljno mi opišite. Neki klinac prođe pokraj vašeg natpisa. Što biste učinili?« »Zašto pitate?« Potrudim se zvučati pomalo otresito. »Samo odgovorite na pitanje, molim vas.« »Rekli bismo mu da se vrati. Podsjetili bismo ga na to da je neovlašteno na tuđem posjedu.« »Tko bi ga podsjetio?« upitam. »Ne razumijem.« »Biste li ga vi upozorili?« »Ne, naravno da ne.« »Tko onda?« »Jedan od naših zaštitara.« »Jesu li čuvali šumu?« »Što?« »Natpisi su počinjali pedesetak metara od vaše ograde.« Andy Reeves malo razmisli o tome. »Ne, zaštitari ne bi išli tako daleko. Bili su usmjereniji na stražarenje na području Baze.« »Znači, vjerojatno ne biste vidjeli nekoga tko je neovlašteno ušao na posjed sve dok ne bi došao do vaše ograde, zar ne?« »Ne vidim kako je to bitno...« »Kako biste uočili tog klinca koji je neovlašteno ušao?« upitam prebacivši u višu brzinu. »Jeste li se oslanjali na zaštitarov vid ili ste imali kamere?« »Mislim da smo ih možda imali nekoliko...« »Mislite da ste imali kamere? Ne sjećate se?« Iskušavam njegovo strpljenje. Činim to namjerno. On počne noktom lupkati po stolu. Dugačkim noktom, primijetim. Onda mi se široko osmjehne i ponovno šapne: »Ne namjeravam još dugo podnositi vaše ugnjetavanje, detektive.« »Aha, u redu, oprostite«, kažem. Nagnem glavu. »Da vas pitam onda nešto: zašto bi helikopter Black Hawks noću slijetao u«, napravim navodne znakove prstima, »uredski kompleks Ministarstva poljoprivrede?« Dobro si poentirao i sad možeš otići s pozornice, kako bi to rekla moja kumčad. www.balkandownload.org

163 Andy Reeves ovo nije očekivao. Od zaprepaštenja razjapi usta, premda ne zadugo. Pogled mu postane hladniji. Širok osmijeh zamijenila su nekako čudno zatvorena usta i mnogo gmazovskiji izgled. »Nemam pojma o čemu govorite«, šapne. Pokušam ga slomiti gledajući ga u oči, ali njemu predugo gledanje u oči ne stvara problem. To mi se ne sviđa. Svi mislimo da je gledanje u oči nešto izvrsno ili znak iskrenosti, ali kao i s mnogim drugim stvarima, previše nečega ukazuje na to da postoji problem. »Prošlo je petnaest godina, Reevese.« I dalje me bijesno gleda. »Nije me briga što ste ondje radili.« Trudim se ne zvučati kao da ga preklinjem. »Samo moram znati što se dogodilo mom bratu.« Ista glasnoća, isti izgovor, iste riječi: »Nemam pojma o čemu govorite.« »Moj brat je bio Leo Dumas.« Pretvara se da razmišlja o tome, da pokušava iskopati to ime iz svoje banke sjećanja. »Udario ga je vlak zajedno s djevojkom koja se zvala Diana Styles.« »O, Augiejeva kći.« Andy Reeves odmahne glavom onako kako to ljudi čine kada govore o tuđoj tragediji. »Mladić koji je poginuo zajedno s njom bio je vaš brat?« On to zna. Ja to znam. On zna da ja znam. »Moja sućut.« Snishodljivost mu se cijedi iz glasa kao javorov sirup s hrpe američkih palačinki složenih jedna na drugu. Naravno, namjerno. Uzvraća udarac. »Već sam vam rekao da me uopće ne zanima čime ste se bavili u toj Bazi«, kažem. »I zato, ako želite da prestanem kopati po ovome, sve što morate učiniti jest reći mi istinu. Osim.« »Što osim?« »Osim ako mi niste vi ubili brata«, kažem. Nije zagrizao mamac. Umjesto toga, napadno pogleda na sat. Pogleda u starca koji se počeo vraćati prema klaviru. »Stanka mi je završila.« Ustane. »Prije nego što odete«, kažem. Izvadim mobitel. Snimka je već na zaslonu. Zaustavljena je na trenutak kada se helikopter prvi put pojavio. Pritisnem tipku za reprodukciju i podignem mobitel prema njemu. Čak mu i ona umjetna boja počne nestajati s lica. »Ne znam što bi to trebalo biti«, odvrati, ali ne uspijeva zvučati uvjerljivo. www.balkandownload.org

164 »Naravno da znate. To je Sikorsky Black Hawk, radarski nevidljiv helikopter koji leti iznad onoga za što tvrdite da je kompleks Ministarstva poljoprivrede. Ako odgledate još nekoliko sekundi snimke, taj helikopter će sletjeti. Nakon toga, vidjet ćete kako iz njega izlazi muškarac u narančastoj zatvorskoj odjeći.« Malo pretjerujem, zapravo se vidi samo narančasta mrlja, ali i to je već dovoljno. »Ne možete potvrditi da je...« »Naravno da mogu. Postoji datum na snimci. Zgrade i okoliš dovoljno su jedinstveni. Zvuk je stišan, ali cijelu snimku prati naracija.« Još malo pretjerivanja. »Tinejdžeri koji su to snimili rekli su gdje se nalaze i čemu svjedoče.« Ponovno me počne strijeljati pogledom. »I još nešto«, kažem. »Što?« »Na snimci se čuju tri tinejdžera. Sva trojica umrla su pod sumnjivim okolnostima.« Jedan od staraca poviče: »Hej, Andy, mogu li dobiti Livin' on a Prayer?« »Mrzim Maddonu«, odvrati drugi. »To je Like a Prayer, idiote. Livin on a Prayer je Bon Jovi.« »Koga ti nazivaš idiotom?« Andy Reeves ne obazire se na njih. Okrene se prema meni. Na njegovu licu nema više krinke. Šapat je glasniji. »Je li to jedini primjerak te snimke?« »Da«, kažem i nezainteresirano ga pogledam. »Bio sam tako glup da sam došao ovamo ne napravivši kopije.« Progovori kroz stisnute zube. »Ako je ova snimka ono što tvrdite, pritom naglašavam riječ ako, kada biste je otkrili javnosti, počinili biste federalni zločin kažnjiv zatvorom.« »Andy?« »Što je?« »Izgledam li kao da se bojim?« »Počinili biste izdaju kada biste otkrili tu snimku.« Pokažem na svoje smireno lice kako bih mu pokazao da me njegova prijetnja ni na koji način ne zastrašuje. »Ako se usudite ikome je pokazati...« »Dajte da vas zaustavim, Andy. Ne želim da razbijate svoju lijepu glavicu oko toga. Ako mi ne kažete ono što želim znati, svakako ću je pokazati. Objavit www.balkandownload.org

165 ću je na Twitteru i Facebooku, i to s vašim imenom.« Pretvaram se da imam kemijsku i papir i da pišem po njemu »Piše li se Reeves s dva e ili s ea?.« »Nisam imao nikakve veze s vašim bratom.« »A s mojom djevojkom? Zove se Maura Wells. Želite reći da ni s njom niste imali nikakve veze?« »O, Bože«, Andy Reeves polako odmahne glavom. »Ništa vi ne znate, zar ne?« Ne sviđa mi se način na koji je to rekao, s iznenadnim povjerenjem. Ne znam kako odgovoriti na to pa pokušam s jednostavnim: »Recite mi onda vi.« Još jedan posjetitelj poviče: »Sviraj Don't Stop Believin', Andy. Tu volimo.« »Sinatra!« »Journey« Mrmljanje u znak slaganja. Jedan tip počne pjevati uvodne stihove: »Just a small town girl«, drugi odgovore: »Livin' in a lonely world.« »Samo sekundu, momci.« Reeves mahne i nasmiješi se, on je samo stari dobri momak koji uživa u pažnji koju dobiva. »Štedite energiju.« Andy Reeves ponovno se okrene prema meni, približi usne mom uhu i šapne: »Ako objavite tu snimku, detektive Dumas, ubit ću i vas i sve koje volite. Je li to jasno?« »Savršeno jasno«, kimnem. A onda ga zgrabim za jaja i stisnem. Njegov vrisak prolomi se kroz noćni zrak. Nekoliko staraca preplašeno poskoči. Kad sam ga pustio, Reeves padne na pod kao riba na dok. Mlađi tipovi, redari, odreagiraju. Pojure prema meni. Ustuknem i pokažem značku. »Ne približavajte se«, upozorim ih. »Policijska posla.« Starcima se to ne sviđa. A ni redarima. Približe se i opkole me. Izvadim mobitel i nabrzinu slikam. Starci se počnu derati na mene. »Što to radite?! Da sam deset godina mlađi... Ne možete tako... Livin' on a Prayer« Jedan padne na koljena kako bi se pobrinuo za ozlijeđenog Reevesa, a redari mi krenu prilaziti. Moram ovo privesti kraju. Redarima koji mi se približavaju pokažem pištolj zakvačen za opasač. Ne izvučem ga, ali dovoljno je da ga vide pa da uspore. Jedan starac zamahne šakom prema meni. »Prijavit ćemo te.« »Učinite što morate«, odvratim. »Bolje vam je da nestanete odavde.« Slažem se. Pet sekundi poslije to i učinim. www.balkandownload.org

166 21. POGLAVLJE e brinem se da bi netko mogao pozvati policiju zbog mojeg ponašanja. Andy Reeves će se oporaviti, a kada se oporavi, neće htjeti da itko prijavi taj izgred. Više me brine Reevesova prijetnja. Četvero je ljudi ubijeno. Ti, Diana, Rex i Hank. Da, odsad ću se služiti tim izrazom. Zaboravi tvrdnje o nesreći i samoubojstvu. Ubijeni ste, Leo. I nek’ sam proklet ako ću samo tako prijeći preko toga. Nazovem Ellie. Ne javlja se i to me razbjesni. Pogledam mobitel i provjerim fotografiju koju sam snimio. Reeves. Leži na podu, lica iskrivljena od bola, ali fotografija je dovoljno jasna. Pošaljem je Ellie u poruci i napišem: Provjeri prepoznaje li ga Maurina mama. Krenem kući, ali shvatim da ništa nisam jeo. Skrenem udesno prema Armstrongovoj zalogajnici. Otvorena je 24 sata. Kroz prozor uočim da Bunny radi. Dok izlazim iz automobila, zazvoni mi mobitel. Ellie. »Hej«, pozdravi me. »Hej.« To je valjda naš način prihvaćanja činjenice da smo pretjerali. »Gdje si?« upita. »U Armstrongu.« »Dolazim za pola sata.« Ona prekine poziv. Iziđem iz automobila i krenem prema zalogajnici. Dvije djevojke, vjerojatno tinejdžerice ili možda u ranim dvadesetima, stoje ispred restorana, puše i čavrljaju. Jedna je plavuša, druga smeđokosa, a obje sliče »internetskim manekenkama« ili zvijezdama nekog reality showa. Tako te žene u tim emisijama izgledaju, valjda. Prođem pokraj njih dok duboko povlače dim. Onda zastanem i okrenem se prema njima. N www.balkandownload.org

167 Zurim u njih dok ne osjete moj pogled na sebi. Nastave razgovarati još koji trenutak povremeno pogledavajući prema meni. Ne mičem se. Naposljetku zašute. Plavuša napravi neku grimasu i kaže: »Koji je tebi?« »Trebao bih samo ući u restoran«, kažem. »Trebao bih gledati svoja posla. Ali ipak, najprije želim nešto reći.« Obje me pogledaju onako kako gledaš nekog luđaka. »Molim vas, nemojte pušiti«, kažem. Brineta stavi ruke na bokove. »Poznajemo li se?« »Ne«, odvratim. »Vi ste policajac ili nešto?« »Jesam, ali to nema nikakve veze s ovim. Moj otac umro je od raka pluća zato što je pušio. I to mi ostavlja izbor: mogu samo proći pokraj vas ili vam mogu pokušati spasiti život. Vjerojatno me nećete poslušati, ali ako to dovoljno puta učinim, možda će barem jednom netko malo zastati i promisliti o tome, možda čak i prestati pušiti. I zato vas molim, možda čak i preklinjem, nemojte pušiti.« To je to. Uđem u zalogajnicu. Stavros je za blagajnom. Pljesnemo se dlanom o dlan i on kimne glavom prema stolu u kutu. Ja sam samac koji ne voli kuhati i često ovamo dolazim na večeru. Kao i većina jelovnika u zalogajnicama u New Jerseyju, i jelovnik u Armstrongu debljine je Biblije. Bunny mi samo da današnji dnevni jelovnik. Pokaže na losos s kus-kusom i namigne. Pogledam kroz prozor. Dvije djevojke koje su pušile još su vani. Smeđokosa mi je okrenuta leđima, cigareta joj je među prstima. Plavuša me preplašeno pogleda, ali u njezinoj ruci nema cigarete. Pokažem joj podignute palčeve, a ona se okrene. Vjerojatno je već popušila cigaretu do kraja, ali ja vidim pobjedu gdje god mogu. Upravo dovršavam obrok kada primijetim da Ellie ulazi u zalogajnicu. Stavrosu se ozari lice kada ju je primijetio. Isklišejizirano je reći da netko obasja prostoriju kada u nju uđe, ali Ellie u najmanju ruku podigne prosječnu razinu dobrote, pristojnosti i kreposti u njoj. Ovo je prvi put da sve to ne uzimam zdravo za gotovo. Sjedne nasuprot meni i podstavi jedno stopalo pod sebe. »Jesi li poslala onu fotografiju Maurinoj mami?« upitam. Ellie kimne. »Nije još odgovorila.« Vidim da treptanjem pokušava suzbiti suze. »Ellie?« »Još ti nešto nisam nikad rekla.« www.balkandownload.org

168 »Što?« »Prije dvije godine, ono kad sam provela mjesec dana u Washingtonu.« Kimnem. »Na onoj konferenciji o beskućnicima.« Podrugljivo otpuhne. »Konferenciji«, uzme ubrus i obriše oči, »koja traje mjesec dana?« Ne znam što napraviti s tom informacijom pa nastavim šutjeti. »Usput budi rečeno, to nema veze s Maurom. Samo sam...« Uhvatim je za nadlakticu. »Što se dogodilo?« »Ti si najbolja osoba koju poznajem, Nape. Vjerujem ti bezuvjetno. Ali nisam ti rekla.« »Što mi nisi rekla?« »Bob...« Ne mičem se. »Radio je s tom nekom ženom. Počeo je ostajati dokasna na poslu. Pa sam ga jedne noći iznenadila. Njih dvoje...« Srce mi padne u pete. Ne znam što bih rekao, a i čini mi se da ne želi da išta kažem pa je samo malo čvršće stisnem. Želim joj pružiti neku utjehu. No tu sam priliku propustio. Konferencija od mjesec dana. Čovječe. Moju najbolju prijateljicu strašno je boljelo. A ja to nisam ni primijetio. Baš sam pravi detektiv, zar ne? Ellie obriše oči i prisili se da se nasmiješi. »Sad je bolje. Bob i ja smo to raščistili.« »Želiš li razgovarati o tome?« »Ne sad, ne. Došla sam da razgovaramo o Mauri. O obećanju koje sam joj dala.« Bunny dođe do nas, stavi jelovnik ispred Ellie, namigne joj. Kad je otišla, nisam znao kako nastaviti. A nije ni Ellie. Pa naposljetku kažem: »Obećala si Mauri nešto.« »Da.« »Kada?« »One noći kad su Leo i Diana umrli.« Još jedan udarac u zube. Bunny se vrati do nas i upita Ellie želi li nešto naručiti. Ellie naruči kavu bez kofeina. Ja uspijem naručiti čaj od metvice. Bunny nas upita želimo li naručiti puding od banane, savršen je. Oboje odbijemo. www.balkandownload.org

169 »Te noći«, kažem, »jesi li Mauru vidjela prije ili poslije Leove i Dianine smrti?« »I prije i poslije.« Od njezina odgovora zavrti mi se u glavi. Ne znam što bih rekao. Ili se možda bojim onoga što bih mogao reći. Gleda kroz prozor, na parkiralište. »Ellie?« »Prekršit ću obećanje dano Mauri«, kaže. »Ali, Nape?« »Što?« »Neće ti se svidjeti.« »Počnimo sa susretom nakon što su poginuli«, Ellie kaže. Zalogajnica se prazni, ali nas nije briga. Bunny i Stavros tek pridošle goste šalju na drugi kraj zalogajnice da imamo mira. »Maura je došla do mene«, Ellie kaže. Čekam da nastavi. Ne čini to. »Te noći?« »Da.« »U koliko sati?« »Oko tri ujutro. Moji roditelji su prekinuli, a tata... On je htio da budem sretna pa je garažu prenamijenio u sobu za mene, što je za jednu tinejdžericu prilično velika stvar. Prijatelji su mi mogli doći u svako doba dana i noći zato što se do moje sobe dolazilo, a da se nikoga ne probudi.« Čuo sam glasine da je Ellien stražnji ulaz u dvorište uvijek otvoren, ali to je bilo prije nego što smo se Ellie i ja zbližili i prije no što su moj brat i Elliena najbolja prijateljica pronađeni na željezničkoj pruzi. Zamislim se oko toga. Dva najčvršća odnosa u mom odraslom životu odnosi su s Ellie i Augiejem, a oba su izniknula iz te tragične noći. »Uglavnom, kad sam čula kucanje, nisam obraćala previše pozornosti na to. Ljudi su znali da mogu doći prespavati kod mene ako se još ne mogu vratiti kući - ako su prepijani ili nešto.« »Je li Maura došla k tebi ikada prije?« upitam. »Ne, nije. Znam da sam ti to već rekla, ali uvijek sam nekako sa strahopoštovanjem gledala Mauru. Jednostavno se činila nekako, ne znam, većom facom od nas ostalih. Možda zrelijom i iskusnijom. Znaš što hoću reći?« Kimnem. »Zašto je onda otišla k tebi?« »To sam i ja nju pitala, ali na početku je bila samo slomljena, plačljiva i histerična. A to mi je, kao što sam već rekla, bilo čudno zato što mi se uvijek nekako činilo da je ona iznad toga. www.balkandownload.org

170 Trebalo mi je valjda pet minuta da je smirim. Bila je sva prljava. Mislila sam da je napadnuta ili nešto. Krenula sam joj pregledavati odjeću da vidim je li nešto potrgano. Pročitala sam nešto o tome na nekom predavanju o traumi nakon silovanja. Uglavnom, kad se počela smirivati, to gotovo da je bilo prebrzo. Ne znam kako drugačije to objasniti. Kao da ju je netko pljusnuo i viknuo: >Saberi se!<« »Što si ti učinila?« »Izvadila sam bocu viskija koju sam držala sakrivenu ispod kreveta.« »Ti?« Ona odmahne glavom. »Ti stvarno misliš da znaš sve o meni, je li?« Očito ne, pomislim. »Uglavnom, Maura je odbila viski, rekla je da joj treba bistar um. Pitala je može li ostati kod mene neko vrijeme. Rekla sam da naravno da može. Da ti budem iskrena, pomalo mi je laskalo što je odabrala mene.« »To je bilo u tri ujutro?« »Oko tri, da.« »Znači, nisi još znala za Lea i Dianu«, kažem. »Tako je.« »Je li ti Maura rekla?« »Nije. Rekla je samo da se treba negdje sakriti.« Ellie se nagne naprijed. »Onda me pogledala ravno u oči i natjerala me da joj obećam. Znaš kako je znala biti žestoka, zar ne? Natjerala me da joj obećam da nikome nikada neću reći da je bila kod mene, čak ni tebi.« »Baš je tako rekla?« Ellie kimne. »Na početku sam mislila da ste se vas dvoje posvađali, ali previše se bojala. Mislim da je došla k meni zato što sam ja Pouzdana Ellie, zar ne? Bilo je ljudi koji su joj bili bliži. To me neprestano kopkalo. Zašto ja? Sada znam.« »Što znaš?« »Zašto se obratila meni. Čuo si što je rekla njezina mama. Netko ju je tražio. Tada to nisam znala. Ali Maura je sigurno shvatila da će sve one s kojima je bliska nadgledati ili ispitivati.« Kimnem. »I zato nije mogla otići kući.« »Tako je. I vjerojatno je mislila da će tebe pratiti ili da će ispitivati tvog tatu. Ako su je htjeli naći, sigurno bi najprije potražili ljude s kojima je bila bliska.« Sada sam shvatio što želi reći. »A ti joj i nisi bila prijateljica.« »Točno. Zaključila je da mene neće potražiti.« www.balkandownload.org

171 »A što su htjeli? Zašto su je ti ljudi tražili?« »Ne znam.« »Nisi pitala?« »Pitala sam. Nije mi rekla.« »I samo tako si to pustila?« Ellie se gotovo nasmiješi. »Ne sjećaš se koliko je Maura znala biti uvjerljiva?« O, sjećam se. Sve mi je jasno. »Poslije sam saznala da mi Maura ništa nije rekla iz istog razloga zbog kojeg nije ništa rekla ni svojoj majci.« »Da te zaštiti.« »Da.« »Ako ništa ne znaš,« nastavim, »ništa im ne možeš ni reći.« »A natjerala me i da obećam, da se zakunem da nikome ništa neću reći sve dok se ona svojevoljno ne vrati ovamo. Pokušala sam održati to obećanje, Nape. Znam da si ljut zbog toga. Ali nešto u načinu na koji je Maura to rekla... Željela sam održati riječ. A i zaista sam se bojala da će, ako prekršim obećanje, doći do neke katastrofe. Da ti budem iskrena, čak i sada, čak i dok sjedimo ovdje, i dalje mislim da je to pogrešno. Nisam ti željela reći.« »I zbog čega si se predomislila?« »Previše ljudi umire, Nape. I pitam se je li Maura jedna od njih.« »Misliš da je mrtva?« »Njezina mama i ja... Zbližile smo se nakon toga, naravno. Onaj prvi poziv dok je konobarila u Bennigan'su ? Ja sam pomogla da do njega dođe. Da me zaštiti, Lynn je taj dio izostavila kad je razgovarala s tobom.« Ne znam što reći na sve to. »Lagala si mi sve ove godine.« »Bio si opsjednut.« Opet ta riječ. Ellie kaže da sam opsjednut. David Rainiv kaže da je Hank bio opsjednut. »Nisam znala kako ćeš reagirati«, Ellie nastavi, »ako ti kažem za ovo obećanje.« »Nije na tebi da razmišljaš o mojoj reakciji.« »Možda i nije. Ali nije na meni ni da prekršim riječ.« »I dalje mi nije jasno. Koliko je dugo Maura ostala s tobom?« »Dvije noći.« »A onda?« Ellie slegne ramenima. »Došla sam kući i nije je bilo.« www.balkandownload.org

172 »Ni poruke, ničeg?« »Ne.« »A odonda?« »Još ničeg. Otad je nisam ni vidjela ni čula.« Nešto nije u redu. »Čekaj, kad si saznala da su Leo i Diana mrtvi?« »Dan nakon što su pronađeni. Nazvala sam Dianu na kućni telefon i rekla da bih razgovarala s njom, i«, oči joj se ponovno napune suzama, »njezina mama... Bože, njezin glas.« »Audrey Styles rekla ti je preko telefona?« »Ne. Htjela je da dođem do njih. Ali čula sam joj u glasu. Trčala sam cijelim putem. Posjela me. U kuhinji. Kada je završila, otišla sam kući pitati Mauru. Ali nje više nije bilo.« Nešto i dalje ne valja. »Ali... Mislim, morala si shvatiti da je to povezano, zar ne?« Nije odgovorila. »Maura dođe k tebi one noći kada su Leo i Diana poginuli«, kažem. »Moralo ti je pasti na pamet da između toga postoji neka poveznica.« Ellie polako kimne. »Točno, zaključila sam da to ne može biti slučajnost.« »I svejedno nisi nikom rekla?« »Obećala sam, Nape.« »Najbolja prijateljica ti je upravo poginula«, kažem. »Kako si mogla nikome ne reći?« Ellie spusti glavu. Zasutim na trenutak. »Bila si najodgovornija djevojka na školi«, nastavim. »Mogu razumjeti da si htjela održati obećanje. To ima smisla. Ali kad si saznala da je Diana mrtva...« »Svi smo mislili da je to bila nesreća, sjećaš se? Ili možda neko čudno dvostruko samoubojstvo premda ja u to nikad nisam vjerovala. Ali nisam mislila da Maura ima ikakve veze s tim.« »Daj, Ellie, nije moguće da si tako naivna. Kako si mogla nikome ne reći?« Ponovno spusti glavu. Sine mi: nešto skriva. »Ellie?« »Nekome jesam rekla.« »Kome?« »No sad kad razmišljam o tome, to i jest bio dio Maurine genijalnosti. Što sam ikome mogla reći? Nisam pojma imala gdje je.« »Kome si rekla?« www.balkandownload.org

173 »Dianinim roditeljima.« Sledim se. »Rekla si Augieju i Audrey?« »Da.« »Augie...« Mislio sam da me više ništa ne može zaprepastiti, ali to se ponovno dogodilo. »Znao je da je Maura bila kod tebe?« Ona kimne, a meni se ponovno zavrti u glavi. Možeš li ikome na ovom svijetu vjerovati, Leo? Ellie mi je lagala. Augie mi je lagao. Tko još? Mama, naravno. Kad je rekla da će se odmah vratiti. Je li i tata lagao? Jesi li ti? »Što ti je Augie rekao?« upitam. »Zahvalio mi je. A onda mi je rekao neka održim obećanje.« Moram vidjeti Augieja. Moram otići do njega i vidjeti što se, kvragu, događa. No onda se sjetim još nečega što mi je Ellie rekla. »Rekla si i prije i poslije.« »Što?« »Pitao sam te jesi li vidjela Mauru prije Leove i Dianine smrti ili poslije. Rekla si i prije i poslije.« Ellie kimne. »Ispričala si mi ovo što je bilo poslije. A prije?« Izgleda nekako čudno. »Što je?« upitam. »To je dio«, Ellie kaže, »koji ti se neće svidjeti.« www.balkandownload.org

174 22. POGLAVLJE toji nasuprot Armstrongovoj zalogajnici i gleda ih kroz prozor. Prije petnaest godina, nakon što se pucnjava prolomila kroz, bešumnu noć, pobjegla je i skrivala se dva sata. Kada se usudila izići i kada je ugledala parkirane automobile i u njima one muškarce, bila je sigurna. Krenula je prema autobusnoj postaji. Nije bilo bitno na koji će autobus sjesti. Samo se željela udaljiti. Svi autobusi iz Westbridgea išli su ili u Newark ili u New York. Odande je mogla potražiti prijatelje i pronaći podršku. No bilo je kasno. U to doba noći vozilo je vrlo malo autobusa. Da stvari budu još gore, u blizini postaje na trgu Karim ponovno je uočila muškarce u parkiranim automobilima. Sljedeće dvije noći spavala je kod Ellie, a zatim sljedeća tri dana provela skrivajući se u podrumskome stanu/umjetničkom ateljeu Hugha Warnera, njezina profesora likovnog. Profesor Warner bio je samac, nosio je konjski rep i uvijek je mirisao na bong. Onda se počela seliti. Gospodin Warner imao je prijatelja u Alphabet Cityju. Ondje je ostala dva dana. Ošišala se i kosu obojila u plavo. Nekoliko tjedana pratila je skupine stranih turista po Central Parku i krala im gotovinu. No kada ju je umalo uhvatio policajac iz Connecticuta koji tada nije bio na dužnosti, znala je da mora prestati s time. Neki prosjak rekao joj je za tipa u Brooklynu koji je izrađivao lažne osobne. Kupila je četiri nova imena. Osobne nisu bile savršene, ali bile su dovoljno dobre da se zaposli na određeno. Sljedeće tri godine često se selila. U Cincinnatiju je konobarila u nekoj zalogajnici. U Birminghamu je radila na blagajni neke prodavaonice. U Daytona Beachu nabacila je kupaći kostim na sebe i prodavala vremenski ograničeno korištenje nekretnina, što joj se činilo prljavijim od pljačkanja turista. Spavala je na ulicama, u gradskim parkovima, u lancima motela (koji su uvijek bili čisti), u domovima čudnih muškaraca. Znala je da će, nastavi li se seliti, biti na sigurnom. Ne mogu izdati tjeralicu za njom. Nije bilo plakata na kojima piše da je tražena kriminalka. Tražili je jesu, ali bili su ograničeni. Javnost im nije mogla pomoći. Pridruživala se raznim vjerskim pokretima, glumila da se divi kojem god egomanijaku koji je bio na čelu tih skupina i koristila se time da pronađe smještaj, hranu, zaštitu. Plesala je u zabačenim S www.balkandownload.org

175 »klubovima za gospodu«, što je bio najneobičniji mogući eufemizam od svih jer niti su ti muškarci bili gospoda niti su ta mjesta bila klubovi. Ondje je dobro zarađivala, ali su joj posvećivali previše pažnje. Dvaput je opljačkana, pretučena, a jedne se noći uvalila preko glave. Pa je to samo blokirala i nastavila dalje. Počela je nositi nož. Na jednom parkiralištu u predgrađu Denvera napala su je dva muškarca. Jednog je ubola duboko u trbuh. Krv mu je šiknula iz usta. Pobjegla je. Možda je umro. Nikada nije saznala. Katkad se vrzmala oko fakulteta koji nisu imali jako osiguranje, a čak je i pohađala nastavu. Blizu Milwaukeeja pokušala se malo skrasiti, čak je dobila i pravu dozvolu za trgovanje nekretninama, ali neka je odvjetnica na potpisivanju ugovora primijetila da nešto ne valja s njezinom osobnom iskaznicom. U Dallasu je obračunavala porez u nekom lancu knjigovodstvenih servisa; pretvarali su se da zapošljavaju prave računovođe, ali njezino školovanje sastojalo se od trotjednog seminara u hotelu Courtyard Marriott. Možda zato što ju je usamljenost počela izjedati, ondje se prvi put zaista sprijateljila, i to s Ann Hannon, kolegicom s posla. Ann je bila strašno zabavna i topla i postale su sustanarke. Izlazile su učetvero s mladićima, išle u kino, pa čak i otišle na odmor zajedno u San Antonio. Ann Hannon bila je prva osoba kojoj je dovoljno vjerovala da joj kaže istinu, ali naravno, kako bi zaštitila i nju i sebe, nikada to nije učinila. Jednoga dana, dok se približavala uredu, ugledala je dva muškarca u odijelima kako sjede u čekaonici i čitaju novine. Često je bilo ljudi u čekaonici. No ovi tipovi nisu izgledali kao da ondje pripadaju. Kroz prozor je vidjela Ann. Njezina uvijek nasmiješena prijateljica nije se smiješila. Pa je ponovno pobjegla. Samo tako. Nije ni nazvala Ann da se pozdravi. Toga ljeta radila je u jednoj tvornici za konzerviranje hrane na Aljasci. Onda je provela tri mjeseca prodajući izlete na brodu za krstarenje koji je vozio od Skagwaya do Seattlea. Na svojem je putu naišla na nekoliko dragih muškaraca. No većina nije bila draga. Većina je bila sve samo ne to. Kako su godine prolazile, tako je dva puta naletjela na ljude koji su je prepoznali kao Mauru Wells - jednom u Los Angelesu, jednom u Indianapolisu. Sada kada razmišlja o tome, to se moralo dogoditi. Ako život provodiš na ulicama ili javnim prostorima, netko te mora vidjeti. Ali nije to bilo ništa strašno. Nije se pretvarala da su pogriješili ni tvrdila da je netko drugi. Imala je uvijek spremnu neku priču, obično neku koja je uključivala to da je ondje došla na diplomski studij. Čim bi osoba otišla, ona bi nestala. Uvijek je imala rezervni plan, uvijek je znala gdje je najbliže odmorište za vozače kamiona jer to je najjednostavniji način da nađeš prijevoz ako izgledaš kao ona. Neki tip sigurno će je nekamo odbaciti. Ponekad, ako bi onamo stigla dovoljno rano, promatrala bi ih kako jedu, razgovaraju i međusobno komuniciraju pokušavajući odlučiti koji joj od vozača izgleda najmanje grabežljivo. Možeš www.balkandownload.org

176 pogoditi. Ili možeš pogriješiti. Žene nije nikada pitala da je nekamo odbace, čak ni one koje su se činile prijateljski nastrojenima zato što su žene na cesti naučile biti sumnjičave i bojala se da bi je mogle pročitati. Imala je niz perika i brojne naočale bez dioptrije. To joj je dovoljna maska u slučaju da itko išta kaže. Postoje brojne teorije zašto se čini da godine brže prolaze kako starimo. Najpopularnije objašnjenje ujedno je i najočitije. Što smo stariji, to manji postotak jedna godina ima u odnosu na cijeli naš život. Ako ti je deset godina, jedna godina je deset posto. Ako ti je pedeset godina, jedna godina je dva posto. No pročitala je jednu drugu teoriju koja s prijezirom gleda na to objašnjenje. Prema toj teoriji, vrijeme brže prolazi kada život živimo ustaljenim ritmom, kada život postane rutina, kada ne učimo ništa novo, kada zaglavimo u određenom obrascu života. Ključ usporavanja vremena leži u tome da nam trebaju nova iskustva, novi doživljaji. Možete se šaliti da vam je tjedan na godišnjem odmoru prebrzo proletio, ali ako malo razmislite o tome, činit će vam se da je taj tjedan zapravo trajao mnogo dulje od onoga u kojem ste mukotrpno radili svoj svakodnevni posao. Žalite se da je tjedan odmora proletio zato što ste u njemu uživali, a ne zato što vam se činilo da je vrijeme brže prolazilo. Ako želite usporiti vrijeme, ta teorija drži vodu. Ako želite da vam dani traju dulje, radite nešto drugačije. Putujte na egzotična mjesta. Upišite se na neki tečaj. Na neki način, to je bio njezin život. Do Rexa. Do nove pucnjave. Do Hanka. Kroz prozor vidi pustošenje na Napovu licu. Ovo je prvi put da ga vidi nakon petnaest godina. Najveće što bi bilo kad bi bilo njezina života. Cesta kojom nije krenula. Dopusti osjećajima da je preplave. Ne suzbija ih. U jednom trenutku čak iziđe iz sjene. Stoji pod lampom na parkiralištu, svima naočigled. Ne miče se i prepušta sudbini da odluči hoće li se Nap okrenuti, pogledati kroz prozor zalogajnice, vidjeti je i... Daje mu deset sekundi da pogleda. Ništa. Da mu još deset sekundi. No Nap ni ne pogleda kroz prozor. Maura se okrene i nestane u noći. www.balkandownload.org

177 23. POGLAVLJE iana i ja imale smo planove«, Ellie počne. Zauzeta su još samo dva stola u zalogajnici, a oni se nalaze na posve drugoj strani. Silno se trudim ne skakati pred rudo, slušati prije nego što donesem zaključke, najprije upiti ono što sam čuo, a tek poslije obraditi dobivene informacije. »Sad kad razmišljam o tome, vjerojatno smo izgledale kao kakav blesavi klišej. Ja sam bila predsjednica učeničkog vijeća. Diana potpredsjednica. Bile smo sukapetanice nogometnog tima. Naši su roditelji bili bliski prijatelji. Odlazili su na večere učetvero.« Pogleda me. »Izlazi li Augie često sa ženama?« »Ne baš.« »Rekao si da je nedavno otputovao na jug s nekom djevojkom.« »S Yvonne. U Hilton Head.« »Je li to u Georgiji?« »To je otok-grad uz obalu Južne Karoline.« »Kako je bilo?« Ellie upita. Kako je to ono Augie sročio? »Mislim da to neće ići.« »Žao mi je što to čujem.« Ja šutim. »Trebao bi biti s nekim. Diana ne bi željela da joj otac bude sam.« Uhvatim Bunnyn pogled, ali ona pogleda ustranu dajući nam privatnost. Netko upali jedan od starih džuboksa. Pjesmom Everybody Wants to Rule the World skupina Tears for Fears podsjeti nas da svatko želi vladati svijetom. »Rekla si da si vidjela Mauru prije nego što su Leo i Diana umrli«, kažem pokušavajući nas vratiti na temu. »Doći ću do toga.« Čekam. D www.balkandownload.org

178 »Znači, Diana i ja smo u knjižnici. Ti se toga vjerojatno ne sjećaš, nema razloga da se sjećaš, ali sljedeći tjedan trebali smo imati veliki jesenski ples. Diana je bila na čelu organizacijskog odbora. Ja sam joj bila zamjenica.« U pravu je. Ne sjećam se. Godišnji jesenski ples. Maura sigurno ne bi željela ići na to. Mene ne bi bilo briga. »Ne pričam to kako treba«, Ellie kaže. »U redu je.« »Uglavnom, Diani je taj ples bio jako bitan. Radila je na njemu više od mjesec dana. Nije se mogla odlučiti između dviju tema. Jedna je bila Starinski lunapark, a druga Bila jednom zbirka pripovijedaka pa je predložila da imamo obje.« Ellie izgleda kao da je vrlo daleko dok joj na usnama lebdi mali osmijeh. »Ja sam se odlučno protivila toj ideji. Rekla sam joj da moramo, moramo odabrati samo jednu temu jer će inače nastati anarhija. A zato što sam bila glupa, patetična mala perfekcionistica, posljednji put kada smo moja najbolja prijateljica i ja razgovarale svađale smo se oko toga koju ćemo temu odabrati.« Ellie zašuti. Dam joj vremena da se sabere. »I tako se svađamo oko toga i rasprava se zahuktava i onda dođe Maura i počne razgovarati s Dianom. Bila sam bijesna zbog ideje o dvjema temama za ples pa nisam baš pozorno slušala prvi dio tog razgovora. No Maura je htjela da Diana nekamo pođe s njom te večeri. Diana je odbila, rekla je da joj je dosta.« »Dosta čega?« upitam. »Nije rekla. Ali onda nam je Diana objema nešto rekla...« Ellie ponovno zašuti i pogleda me. »Što?« upitam. »Rekla je da joj je dosta cijele te njihove grupe.« »A pod >grupa< mislila je...?« »Gledaj, nije me zapravo bilo briga. Bila sam usredotočena na to kako ikome može pasti na pamet da imamo dvije teme na jednom plesu i kako ti može pasti na pamet da pomiješaš Starinski lunapark, koji se meni sviđao i na kojem bismo imali vožnje na vrtuljcima, kikiriki i kokice, s Bila jednom zbirka pripovijedaka, koju nisam ni shvaćala. Mislim, kvragu, što to uopće znači? Ali sada? Nakon onoga što smo vidjeli u Godišnjaku? Mislim da je Diana možda govorila o Zavjereničkom klubu. Ne znam. To nije onaj dio koji ti se neće svidjeti.« »A što jest?« »Ono što je Diana rekla poslije toga.« »A to je?« www.balkandownload.org

179 »Diana je htjela čekati još nekoliko tjedana, dok ne prođe jesenski ples, jer, pa, jer je bila predsjednica organizacijskog odbora. No rekla je da joj je dosta tvog brata i njegovih prijatelja. Natjerala nas je da se zakunemo da nikom nećemo reći, ali rekla je da će prekinuti s Leom.« »Glupost«, samo izleti iz mene. Sad je red na Ellie da ne kaže ništa. »Diana i Leo bili su stabilan par«, nastavim. »Mislim, da, to je bila srednja škola, ali...« »Promijenio se, Nape.« Odmahnem glavom. »Bio je promjenjiva raspoloženja. To je Diana rekla. Znao se obrecnuti na nju. Gledaj, mnogo je klinaca eksperimentiralo u četvrtom srednje, partijalo ili što ti ja znam...« »I to je sve što je i on radio. Leo je bio dobro.« »Ne, Nape, nije bio dobro.« »Živjeli smo u istoj sobi. Znao sam sve o njemu.« »A ipak nisi znao da je i dalje u Zavjereničkom klubu. Nisi znao da su on i Diana imali probleme. Nisi ti kriv za to. Imao si Mauru i hokej. Još si bio dijete...« Prekine se kad mi je vidjela izraz lica. »Što god da se dogodilo te noći...«, Ellie počne. Prekinem je. »Kako to misliš, >što god da se dogodilo<? U toj Vojnoj bazi skrivali su neku tajnu. Leo i Maura i, ne znam, ostatak njihove ekipe, saznao je što je to. Nije me briga je li Leo bio napušen ili je možda, možda Diana razmišljala o tome da tjedan dana poslije prekine s njim. Svi su oni nešto vidjeli. Sada imam dokaz.« »Znam«, Ellie nježno kaže. »Na tvojoj sam strani.« »Ne zvučiš tako.« »Nape?« Pogledam je. »Možda bi se trebao ostaviti toga«, naposljetku kaže. »E, pa, to se neće dogoditi.« »Možda Maura ne želi da je se pronađe.« »Ne činim to zbog Maure«, odvratim. »Činim to zbog Lea.« No nakon što smo izišli na parkiralište, nakon što sam Ellie poljubio u obraz i uvjerio se da je ušla u automobil, jedna se misao izdignula iz pepela i www.balkandownload.org

180 nisam je uspijevao izbaciti iz glave: možda je Ellie u pravu. Možda bih se trebao ostaviti ovoga. Gledam kako se Ellie isparkirava. Nije se okrenula i nije mi mahnula. Inače bi mi uvijek mahnula na odlasku. Glupo je to primijetiti, ali eto. Zapitam se. Možda je i dala riječ, ali petnaest godina mi je nešto tajila. Čovjek bi pomislio da će to što se oslobodila tereta koji je toliko dugo nosila u sebi podići naše međusobno povjerenje na jednu višu razinu. No čini se da nije tako. Osvrnem se po parkiralištu da vidim jesu li djevojke koje su pušile još tu, ali njih odavno nema. Svejedno osjećam da me netko gleda. Ne znam tko. A nije me ni briga. Elliene riječi grebu mi po mislima kao kandže. »Možda bi se trebao ostaviti toga. Možda Maura ne želi da je se pronađe.« Što ja to točno želim postići? Tvrditi da ću napraviti sve u potrazi za pravdom zvuči časno i hrabro, ali moju potragu ne čini ispravnom. Koliko još ljudi mora poginuti prije nego što se povučem? Prisiljavajući Mauru da iziđe iz sjene, ugrožavam li nju i ostale? Tvrdoglav sam. Odlučan. Ali nisam bezobziran ni suicidalan. Trebam li prestati s ovim? I dalje osjećam da me netko gleda pa se okrenem. Netko stoji iza stabla pokraj prodavaonice sendviča malo dalje niz ulicu. Ne čini mi se da je to nešto bitno, ali trenutačno sam sav paranoičan. Stavim ruku na pištolj koji mi je u futroli na boku. Ne izvučem ga. Samo želim znati da je ondje. Krenem prema stablu i u tom trenutku zavibrira mi mobitel. Poziv je sa skrivenog broja. Krenem prema automobilu. »Halo?« »Detektiv Dumas?« »Da.« »Ovdje Carl Legg iz policijske postaje u Ann Arboru. Zamolili ste me da pokušam pronaći doktoricu Fletcher, kardiologinju.« »Jeste li uspjeli?« »Ne«, Legg odvrati. »No ima par stvari koje biste trebali znati. Halo, jeste li tu?« Sjednem u automobil. »Slušam.« »Ispričavam se, zvučalo je kao da vas je nešto prekinulo na trenutak. Dakle, otišao sam do ordinacije doktorice Fletcher i porazgovarao s voditeljicom ureda.« »Cassie.« »Tako je«, Legg potvrdi. »Znate je?« »Nije bila suradljiva preko telefona.« www.balkandownload.org

181 »Nije ni uživo bila miss simpatičnosti, ali malo smo je pritisnuli.« »Hvala na tome, Carl.« »Braća po znački i sve to. Uglavnom, doktorica Fletcher je prošli tjedan iznebuha nazvala i rekla da uzima slobodnu godinu. Otkazala je sve zakazane preglede i sve što je mogla prebacila doktoru Paulu Simpsonu. To joj je partner.« Pogledam prema stablu. Nitko se ne miče. »Je li ikada učinila takvo što?« »Ne. Prema Cassienim riječima, doktorica Fletcher vrlo je samozatajna osoba, ali potpuno predana svojim pacijentima. Nije nalik na nju da tako iznenada otkaže sve preglede. Nakon toga razgovarao sam s njezinim suprugom.« »Što je on rekao?« »Da žive razdvojeno i da nema pojma gdje je. Rekao je da ga je nazvala i da je i njemu rekla da uzima slobodnu godinu. Složio se s tim da to nije nalik na nju, ali je i rekao da se nakon rastave, citiram, >otkriva<.« Upalim motor i isparkiram se. »U redu, Carl, hvala.« »Naravno, možete to podići i na višu razinu. Doći do ispisa telefonskih poziva, do prometa na kreditnoj kartici i slično.« »Da, mogao bih to učiniti.« Osim što to znači pravne zavrzlame, kao što su dobivanje naloga, a nisam siguran da je to put kojim želim krenuti. Ponovno zahvalim Carlu Leggu i poklopim. Krenem prema Augiejevu stanu u Ulici hrastova. Vozim polako jer moram razbistriti glavu i dobro promisliti. Augie je znao da se Maura one noći sakrila kod Ellie. Što je to točno značilo? Stvarno nisam siguran. Je li Augie to istražio? Je li išta napravio s tom informacijom? I, najvažnije od svega, zašto mi Augie to nije rekao? Mobitel mi ponovno zazvoni. Ovoga puta zove me Loren Muse, moja šefica. »Sutra ujutro«, kaže. »U devet. Moj ured.« » O čemu je riječ?« »Devet ujutro.« Poklopi. Krasno. Zapitam se je li možda jedan od starkelja u Hrđavome čavlu ipak prijavio napad na testise Andyja Reevesa. Nema koristi od toga da sada brinem zbog toga. Nazovem Augieja. Iznenađen sam što me nije nazvao nakon što sam mu poslao kopiju Hankove videosnimke. Već sam stigao do skretanja za Ulicu hrastova. Toliko o bistrenju glave. Uđem na parkiralište iza stanova od opeke i ugasim motor automobila. www.balkandownload.org

182 Sjedim i gledam u prazno kroz prozor. To mi ne pomaže. Iziđem i zaokružim do ulaza u zgradu. Ulične svjetiljke bacaju prigušeno jantarno svjetlo. Sto metara dalje od sebe ugledam postariju ženu kako šeće golema psa. Možda njemačku dogu. Nešto takvo. Vidim samo njezin obris. Razaberem nešto nalik na cigaretu u njezinoj ruci, uzdahnem i krenem razmišljati o tome bih li je trebao pozvati. Ma ne. Ja jesam znatiželjni davež, ali nisam radikalist. Ipak, dok je gledam kako se saginje držeći plastičnu vrećicu u ruci kako bi počistila za psom, nešto mi zapne za oko. Žuti automobil. Ili barem tako izgleda. Vidio sam kako ta jantarna svjetla svašta čine bijeloj, krem i nekim svijetlim metalik bojama. Prijeđem na pločnik i požurim prema automobilu. Dok sam užurbano prolazio pokraj postarije žene, zaključim kako me ništa ne košta da ne budem potpuni licemjer. »Molim vas, nemojte pušiti«, kažem. Žena me samo gleda dok jurim pokraj nje, što mi ni najmanje ne smeta. Naslušao sam se svakakvih odgovora. Jedan pušač, koji je bio vegan, održao mi je bukvicu o tome kako su moje prehrambene navike mnogo gore od bilo čega što bi mi duhan i nikotin mogli učiniti. Možda je bio u pravu. Automobil je žut. Osim toga je i Ford Mustang. Baš kao automobil koji je bio parkiran ispred Hrđavog čavla. Sasvim mu se približim i ugledam tablicu: EBNOVINA-SLONOVČA.Nisam prije o tome razmišljao, ali sad mi je jasno. EBNOVINA i SLONOVČA. Klavirska terminologija. Ovaj žuti Ford Mustang pripada Andyju Reevesu. Ponovno dotaknem pištolj. Nisam siguran zašto. Katkad to činim. Pitam se gdje je sada Andy Reeves, ali mislim da je odgovor očit: kod Augieja. Ponovno krenem prema Augiejevu stanu. Prolazim pokraj postarije žene, a ona kaže: »Hvala vam.« Glas joj je zasićen sluzi. Zaustavim se. »Prekasno da bi meni pomoglo«, nastavi ona i ja uočim neku težinu u njezinim očima. »No cijenim vašu ljubaznost. Samo tako nastavite.« Na pamet mi pada nekoliko stvari koje bih mogao reći, ali nijedna nije nimalo duboka, a svaka bi uništila ovaj trenutak, stoga samo kimnem i odem. Ovaj kompleks zgrada staromodan je i praktičan pa zgrade nemaju otmjena imena. Zgrade A, B i C poredane su uz cestu slijeva nadesno. Zgrade D, E i F u nizu su iza njih. Zgrade G, H, I, znate već i sami. U svakoj zgradi nalaze se četiri stana, dva u prizemlju (stanovi 1 i 2) i dva na prvom katu (stanovi 3 i 4). Augie je u zgradi G, stan 2. Potrčim stazom i skrenem lijevo. www.balkandownload.org

183 Umalo se zabijem u njega. Andy Reeves izlazi iz Augiejeva stana leđima okrenut meni i za sobom zatvara vrata. Pomaknem se unatrag da me ne vidi. Onda shvatim da će vjerojatno krenuti ovim putem i ugledati me. Maknem se sa staze i čučnem iza nekog grma. Pogledam prema prozoru iza sebe - zgrada E, stan 1 - i ugledam crnkinju bujne kose kako gleda u mene. Krasno. Pokušam joj se umirujuće nasmiješiti. Ne čini se umirenom. Odskakućem u smjeru zgrade D. Nisam pretjerano zabrinut da će netko nazvati 911 i reći im za mene. Dok netko odreagira na tu dojavu, ja ću ovdje već biti gotov. Osim toga, policajac sam, a Augie je naš zapovjednik. Andy Reeves zaista se odgega niz stazu na kojoj sam do maloprije stajao. Pogleda li udesno, postoji mala mogućnost da će me vidjeti, ali uglavnom mu pogled na mene priječe ulične svjetiljke koje ne rade. Uzmem mobitel i ponovno nazovem Augieja. Poziv mi odmah bude preusmjeren na govornu poštu. To mi se ne sviđa. Što ako je Andy Reeves nešto učinio Augieju? Hoću li ga samo tako pustiti da ode? Zuji mi u glavi. Imam dvije mogućnosti: provjeriti kako je Augie ili zaustaviti Andyja Reevesa. Odluka donesena, zaokružim oko zgrade D i krenem prema Augiejevu stanu. Evo kako gledam na to: ako sad uletim onamo i nađem Augieja... u kojem god stanju... ili ću imati vremena otrčati za usporenim Andyjem Reevesom prije nego što stigne do automobila ili, ako u tome ne uspijem, ako stignem malo prekasno, on će bježati u neonski žutom Fordu Mustangu. Trebam li reći više od toga? Prozori Augiejeva stana su tamni, što znači da je svjetlo ugašeno. Ni to mi se ne sviđa. Pojurim do vrata i snažno zalupam po njima. »Opa, opusti se. Otvorena su.« Oblije me osjećaj olakšanja. Glas je Augiejev. Okrenem kvaku i otvorim vrata. Sva svjetla su ugašena. Augie sjedi u mraku okrenut leđima prema meni. Ne okrenuvši se, kaže: »Koji je tebi bio?« »Molim?« »Jesi li zaista napao Reevesa?« »Možda sam ga uhvatio za jaja.« »Isuse, jesi li ti lud?« »Prijetio mi je. Prijetio je i tebi, zapravo.« »Što je rekao?« www.balkandownload.org

184 »Da će ubiti mene i sve koje volim.« Augie uzdahne. Još se nije okrenuo. »Sjedni, Nape.« »Možemo li upaliti svjetlo? Ovo je pomalo sablasno.« Augie podigne ruku i upali stolnu svjetiljku. Ona ne baca jako svjetlo, ali i to je dovoljno. Priđem poznatom stolcu i sjednem. Augie se ne pomakne. »Kako si znao da sam ga uhvatio za jaja?« upitam. »Reeves je upravo bio ovdje. Jako je uzrujan.« »Mogu misliti.« Uočim čašu u Augiejevoj ruci. Augie uoči da sam je uočio. »Natoči i sebi«, kaže. »Ne bih.« »Ona snimka koju si mi poslao«, kaže. »Ona snimka helikoptera koju su klinci snimili.« »Što s njom?« »Ne smiješ je nikome pokazati.« Ne trebam ni pitati zašto pa se odlučim za drugačiji pristup: »Pogledao si je?« »Da.« »Volio bih čuti što misliš.« Augie s mukom uzdahne. »Grupica tinejdžera oglušila se na Vladina upozorenja o neulaženju na njihovo zemljište i snimila je helikopter koji je sletio onamo.« »I to je sve?« »Jesam li nešto propustio?« »Jesi li razabrao tko govori na toj snimci?« upitam. On malo razmisli. »Jedini glas koji sam sa sigurnošću prepoznao glas je tvog brata.« »A Diana?« Augie odmahne glavom. »Diane nema na toj snimci.« »Zvučiš prilično uvjereno.« Augie približi čašu usnama, zastane, malo promisli pa je ponovno spusti. Gleda kroz mene, u prošlost. »Vikend prije nego što je umrla, Diana je bila u Philadelphiji na obilasku koledža. Sve troje smo bili ondje: Diana, Audrey i ja. Obišli smo Villanovu, Swarthmore i Haverford. Svi su nam se svidjeli premda je Diana smatrala da bi Haverford mogao biti premalen, a Villanova prevelika. Kad smo se u nedjelju vratili kući, odlučivala se između dvaju koledža - Swarthmorea i Amhersta, koji smo www.balkandownload.org

185 posjetili to ljeto.« I dalje izgleda čudno, u glasu mu se ne osjete baš nikakvi osjećaji. »Ako je Diana donijela tu odluku, nije dobila priliku podijeliti je sa mnom. Obje prijave bile su na njezinu stolu one noći kad je umrla.« Otpije velik gutljaj pića. Dam mu malo vremena. »Augie, nešto su prikrivali u onoj Bazi.« Očekujem nijekanje, ali on kimne. »Tako se čini.« »Nisi iznenađen?« »Da je Vladina agencija koja se nalazila na zabačenome mjestu zaštićenom bodljikavom ogradom samo krinka? Ne, Nape, nisam iznenađen.« »Pretpostavljam da te Andy Reeves pitao za snimku«, kažem. »Je.« »I?« »Rekao je da bih se trebao pobrinuti da je ne objaviš. Rekao je da bi objavljivanje te snimke bilo ravno izdaji, da je to pitanje nacionalne sigurnosti.« »To mora biti povezano s Leom i Dianom.« On zatvori oči i odmahne glavom. »Daj, Augie. Otkriju tu tajnu i tjedan dana poslije završe mrtvi.« »Ne«, Augie odvrati. »Nije povezano. Bar ne onako kako ti misliš.« »Šališ se? Misliš da je sve to golema slučajnost?« Augie se zagleda u čašu koju drži u ruci kao da se na njezinu dnu zaista nalazi odgovor. »Ti si sjajan istražitelj, Nape. I ne kažem to samo zato što sam te ja poučavao. Tvoj um... Sjajan si na mnogo načina. Vidiš ono što drugi ne vide. No ponekad se trebaš vratiti osnovama, onome što sigurno znaš. Prestani skakati. Pogledaj činjenice. Pogledaj ono što pouzdano znamo.« Čekam. »Prvo, Leo i Diana pronađeni su mrtvi uz prugu kilometrima daleko od Vojne baze.« »Mogu to objasniti.« Podigne ruku da me zaustavi. »Siguran sam da možeš. Siguran sam da ćeš mi reći da su ih mogli premjestiti ili što već. No u ovom trenutku dopusti mi da samo iznesem činjenice. Bez možda.« Podigne prst. »Prva činjenica: njihova tijela pronađena su kilometrima daleko od Vojne baze. Druga činjenica«, podigne drugi prst, »mrtvozornik je zaključio da je njihovu smrt izazvao tupi udarac vlaka u pokretu, a ne nešto drugo. Prije nego što nastavim, samo da provjerim: je li to sve jasno?« Kimnem, ne zato što se sasvim slažem s tim - udarac vlaka strašno je jak i može zamaskirati neki prethodni udarac - nego zato što želim čuti što još ima reći. www.balkandownload.org

186 »Proučimo sad snimku koju si pronašao. Pretpostavimo li da je snimka autentična, a nemam razloga posumnjati u to, tjedan dana prije tih smrti jedan od preminulih, Leo, vidio je helikopter iznad Baze. Tvoja je teorija, pretpostavljam, da je to dovelo do njegove smrti. Imaj na umu da Diana nije bila s njima kad su snimili tu snimku.« »Leo bi joj bio rekao«, pobunim se. »Ne«, odvrati. »Ne?« »Ponavljam, držimo se dokaza, Nape. Budeš li se držao dokaza, zaključit ćeš kao i ja, da Diana nije nikad saznala za to.« »Ne pratim te«, kažem. »Jednostavno je.« Pogleda me u oči. »Je li Leo tebi rekao za helikopter?« Zaustim da ću nešto reći pa zatvorim usta. Vidim kamo smjera s tim. Polako odmahnem glavom. »A tvoja djevojka Maura? I ona je bila na snimci, zar ne?« »Da.« »Je li ti Maura rekla?« »Nije«, odvratim. Augie me pusti da to probavim pa zatim nastavi. »Zatim imamo i toksikološko izvješće.« Znam što je pisalo u tom izvješću: u krvi su imali halucinogene droge, alkohol i travu. »Što s njim?« upitam. Augie se trudi zvučati analitički, pokušava samo iznositi činjenice, ali glas mu je hrapav od boli. »Dugo si poznavao moju kći.« »Jesam.« »Čak bi se moglo reći da ste bili prijatelji.« »Da.« »Zapravo«, sada zvuči pomalo kao odvjetnik tijekom unakrsnog ispitivanja, »ti si sve namjestio za Dianu i Lea.« To i nije sasvim točno. Spojio sam ih, ali nisam se aktivno trudio da prohodaju. No sada nije trenutak za semantičku raspravu. »Što time želiš reći, Augie?« »Svi očevi naivni su kada je riječ o njihovim djevojčicama. Pretpostavljam da ni ja nisam bio ništa drukčiji. Mislio sam da se oko te djevojke vrti cijeli svijet. Diana je ujesen igrala nogomet. Zimi je bila navijačica. Bila je aktivna predsjednica u barem pet-šest izvannastavnih aktivnosti.« Nagne se naprijed, dođe na svjetlo. »Ja sam policajac, nisam budala. Znam da ništa od www.balkandownload.org

187 toga ne znači da ti se dijete neće drogirati ili upasti u nevolje, ali bi li ti rekao da je Diana bila od onih koji silno vole partijati?« Ne moram ni razmišljati o odgovoru. »Ne.« »Ne«, ponovi. »I pitaj Ellie. Pitaj je koliko se često Diana drogirala ili pila prije...« Prekine se usred rečenice. Zatvori oči. »A, ipak, te noći kad je Leo došao po nju, ja sam bio ondje. Rukovao sam se s njim i vidio to.« »Vidio što?« »Da je urokan. Ne prvi put. Želim nešto reći. Želim je spriječiti da iziđe iz kuće. No ona me samo molećivo pogleda. Znaš taj pogled, kao da mi želi reći da ne pravim scene. Pa to zato i ne učinim. Pustim je da ode.« Dok to izgovara, vratio se u trenutak kada se to dogodilo. Rukuje se s tobom, gleda svoju kćer, vidi joj izraz lica. To što bi bilo kad bi bilo, to žaljenje ne napuštaju ga ni na trenutak. »Dakle, sad kad smo iznijeli činjenice, Nape, reci ti meni što je vjerojatnije? Velika urota u koju su uključeni agenti CIA-e koji su, nemam pojma, oteli dvoje klinaca zato što je jedan od njih tjedan dana prije toga snimio neki helikopter - ako je CIA znala za to, zašto su čekali tjedan dana da ih ubiju? - odvukli ih oboje na drugu stranu grada do željezničke pruge i, ne znam, bacili pod jureći vlak? Ili je vjerojatnije da je jedna djevojka izišla s dečkom koji se volio urokavati i napušiti. Previše su tulumarili. Prisjetili su se legende o Jimmyju Ricciu i zajedno, napušeni, pokušali preskočiti tračnice, ali doskok im je bio malo prekratak?« Zagleda se u mene i čeka. »Mnogo toga si izostavio«, kažem. »Ne, Nape, ti si mnogo toga dodao.« »Imamo Rexa. Imamo Hanka...« »Petnaest godina poslije.« »... I znaš da se Maura sakrila te noći. Ellie ti je to rekla. Zašto ti nisi rekao meni?« »Kada sam ti trebao reći? Bio si osamnaestogodišnji klinac. Jesam li ti trebao reći kad ti je bilo devetnaest? Kad si diplomirao na Policijskoj akademiji? Kada si dobio promaknuće? Kad sam ti trebao reći nešto tako nevažno kao što je >tvoja nekadašnja cura nije htjela ići kući pa je bila kod Ellie<?« Šali li se on? »Maura se bojala i skrivala se«, kažem pokušavajući ne vikati, »od nečega što se dogodilo one noći kad su Leo i Diana ubijeni.« On odmahne rukom. »Moraš se ostaviti ovoga. Za svačije dobro.« »Da, stalno mi to govore.« www.balkandownload.org

188 »Volim te, Nape. Ozbiljan sam. Volim te... Ne, neću reći kao sina. To bi bilo preuzetno. A bilo bi i uvreda onome što si imao sa svojim tatom, divnim čovjekom koji mi strašno nedostaje, a bilo bi uvreda i mojoj djevojčici. Ali te volim. Silno sam se trudio biti ti dobar mentor, dobar prijatelj.« Augie se nasloni na naslon stolca. Čaša mu je prazna. Odloži je na stol. »Nijednom od nas nije ostalo mnogo ljudi do kojih nam je stalo. Ne bih mogao podnijeti da ti se nešto dogodi... Mlad si, Nape. Pametan. Drag si i velikodušan i, sranje, počinjem zvučati kao jedna od onih internetskih stranica za pronalaženje partnera.« Nasmiješi se. Odvratim mu osmijehom. »Moraš odustati. Koji god odgovor bio, petljaš se s nekim vrlo opasnim ljudima. Učinit će ti nažao. Učinit će nažao meni. Čuo si Reevesa. Povrijedit će sve do kojih ti je stalo. Recimo da si ti u pravu, a ja nisam. Recimo da su klinci nešto vidjeli i da su, ne znam, ovi ubili Dianu i Lea. Zašto? Da ih ušutkaju, valjda. I recimo da su čekali petnaest godina. Zašto su čekali? Opet, ne znam. No onda su unajmili plaćenog ubojicu da istrese dva metka u Rexov potiljak. I zaklali Hanka pa to prigodno povezali s onom videosnimkom. Zvuči li sve to zaista logičnije od moje teorije o tome da se njih dvoje urokalo? Ne znam, možda i zvuči. No recimo da su Reeves i njegovi pomoćnici zaista tako užasni i opasni i da su ubili toliko ljudi. Recimo da je tvoja teorija točna, dobro?« Kimnem. »Zaboravi mene i sebe, Nape. Ne misliš li da će udariti na Ellie kako bi nas zaustavili? Ili njezine dvije djevojčice?« Zamislim Leahu i Kelsi. Gledam u njihova nasmiješena lica, čujem ih, osjećam njihove ruke kako me grle. To me uspori. Jurio sam bezglavo i bezbrižno niz ovo brdo, no Augiejeve riječi prisilile su me da malo povučem uzde. Pokušam se sjetiti onoga što sam samome sebi prije govorio: ne postupaj prenaglo. O svemu razmisli i sve razmotri. »Kasno je«, kaže Augie. »Večeras se više ništa neće dogoditi. Idi na spavanje. Razgovarat ćemo ujutro.« www.balkandownload.org

189 24. POGLAVLJE renem kući, ali znam da ne bih mogao zaspati. Razmišljam o onome što je Augie rekao, o tome da bi Ellie i djevojčice mogle biti u opasnosti i nisam siguran što napraviti u vezi s tim. Lako je reći da se mene ne može zastrašiti, ali čovjek mora biti i pragmatičan. Koja je vjerojatnost da ću zaista riješiti ovaj slučaj? Slaba. Koja je vjerojatnost ne samo da ću saznati istinu o Leu i Diani nego i da ću pronaći dovoljno dokaza da nekog optužim, a kamoli da ga osude? Još manja. A s druge strane, koja je vjerojatnost da ja ili netko meni blizak podnese grozne posljedice zbog moje slijepe odlučnosti da dovršim ovaj zadatak? Pitanje je praktički retoričko. Isplati li se onda dirati lava dok spava? Nisam siguran. Možda bi zaista bilo mudro odustati od svega. Ti si mrtav, Leo. Što god da sada učinim, kakav god užas da razotkrijem, to neće promijeniti tu činjenicu. Ti ćeš i dalje biti mrtav. Dio mog razuma je toga svjestan. A opet... Otvorim internetsku tražilicu na svom prijenosnom računalu. Napišem Andy Reeves, državu New Jersey, a onda dodam i riječ »klavir«. Dobijem nešto: Dobrodošli na stranicu obožavatelja Klavirista Andyja. Stranica obožavatelja. Kliknem na poveznicu. Da, Andy Reeves, kao gotovo svaki izvođač, ima vlastitu internetsku stranicu. Na početnoj je stranici njegov portret, lagano zamućen. Odjeven je u nešto što nalikuje na šljokičasti sako. Svjetski poznati klavirist Andy Reeves nadareni je vokalist, komičar i svestrani zabavljač kojemu su oni koji ga vole dali nadimak »Drugi klavirist«... K www.balkandownload.org

190 O, čovječe. Preletim preko teksta. Andy »povremeno« svira na »skupim« privatnim zabavama poput »vjenčanja, korporativnih zabava, rođendana, bar i bat micvi.« U okviriću na sredini stranice piše: Želite li se učlaniti u klub obožavatelja Drugog Klavirista? Ostanite u kontaktu preko našega newslettera! Ispod toga može se upisati adresa elektroničke pošte. Oklijevam. S lijeve strane stranice u kućicama piše: »Početna stranica«, »Biografija,« »Fotografije« »Popisi pjesama«, »Raspored«... Kliknem na »Raspored.« Prelijećem pogledom preko teksta dok ne dođem do danas. Piše da bi njegova svirka u Hrđavom čavlu trebala trajati do 18 sati. Ispod toga piše da će svirati u klubu Komad do komada od deset do ponoći. Zavibrira mi mobitel. Poruka od Ellie. Jesi budan? Počnem tipkati: Tek je deset. Jesam. Želiš u kratku šetnju? Naravno. Da dođem po tebe? Točkice se pomiču. Onda se pojavi Elliena poruka: Ja već šećem. Nađemo se na parkiralištu kod osnovne. Pet minuta kasnije skrenem na prazno parkiralište. Ellie i Bob žive nedaleko odavde. Kao i većina školskih parkirališta, i ovo je prilično dobro osvijetljeno, ali ne vidim Ellie. Parkiram i iziđem iz automobila. »Ovamo.« S lijeve strane klasično je školsko igralište: ljuljačke, tobogani, zidovi za penjanje, mreže, ljestve, prečke. Ispod svega toga mekana je podloga. Ellie www.balkandownload.org

191 sjedi na ljuljački. Odguruje se nogama, ali samo malo, tako da bi se prije moglo reći da se ljuljuška za utjehu nego da se zaista ljulja. Kako joj prilazim, tako se pojačava miris cedra kojim je obloženo tlo. »Jesi li dobro?« upitam. Ellie kimne. »Samo mi se još nije dalo ići doma.« Nisam siguran što reći na to pa se odlučim za kimanje. »Kao dijete voljela sam dječja igrališta«, kaže. »Sjećaš se one igre četiri kvadrata?« »Ne«, odvratim. »Nema veze. Blesava sam. No često dolazim ovamo.« »Na ovo igralište?« Ona kimne. »Noću. Nisam sigurna zašto.« Sjednem na ljuljačku pokraj nje. »Nisam to znao.« »Da, mnogo toga saznajemo jedno o drugome«, ona odvrati. Promislim malo o tome što je rekla. »Ne baš.« »Kako to misliš?« »Ti znaš sve o meni, Ellie. To što ti nisam rekao da sam pretukao Treya, mislim, znala si da sam to ja učinio.« Ona kimne. »Jesam.« »I sve one druge slučajeve. Roscoe, Brandon i... Zaboravio sam ime Alicijina dečka.« »Colin.« »Tako je.« »Dakle, znaš sve o meni. Sve.« »Želiš li time natuknuti da ti ne znaš sve o meni?« Šutim. »Pošteno«, Ellie odvrati. »Ne govorim ti sve.« »Ne vjeruješ mi?« »Znaš da nije tako.« »Nego?« »Nego imam pravo na svoje tajne. Nisam ti trebala reći za Boba zato što ćeš ga sad mrziti i razmišljati o tome da ga ozlijediš.« »Malo«, priznam. Ona se nasmiješi. »Nemoj. Ne razumiješ. On je isti onaj čovjek kojem si se jutros divio.« www.balkandownload.org

192 Ne slažem se, ali ne čini mi se da bi imalo ikakvog smisla izgovoriti to naglas. Ellie se zagleda u noćno nebo. Šačica zvijezda raspršena je po njemu, ali čini se kao da bi ih trebalo biti više. »Javila mi se Maurina mama. Onaj tip na slici koju si poslao? To je isti onaj koji ju je ispitivao. Blijedi tip šaputavog glasa?« Nisam iznenađen. »Vidio sam ga danas.« »Tko je on?« »Zove se Andy Reeves.« Bradom pokažem prema Stazi. »Bio je zapovjednik Vojne baze kad su Leo i Diana poginuli.« »Jesi li razgovarao s njim?« Kimnem. »Je li ti išta rekao?« »Prijetio je da će ubiti sve koje volim.« Samo je pogledam. »Još jedna osoba koja ti predlaže da se ostaviš toga«, zaključi. »Predlaže?« Slegne ramenima. »Ali da. Pridružio se tebi i Augieju.« »Augie. Postoji još netko koga voliš.« Kimnem. »Razmišljaš li da to učiniš?« »Učinim što? Prestanem raditi na ovom slučaju?« »Da.« »Razmišljam.« Ellie ponovno pogleda prema Stazi. Stisne oči. »Što je?« upitam. »Možda se predomislim.« »Što to znači?« »Mislim da ne možeš sad odustati.« »Mogu ako to dovodi u opasnost tebe i cure.« »Ne, baš suprotno.« »Ne pratim te«, kažem. »Znam da sam ja bila ta koja je rekla da bi trebao odustati. No to je bilo prije nego što je taj jezivi tip zaprijetio mojoj djeci. Sad ne želim da odustanemo. Ako odustanemo, on će stalno biti tu. Stalno će mi gledati preko ramena.« www.balkandownload.org

193 »Ako se ostavim toga, neće te tlačiti.« »Ma da«, Ellie prezirno otpuhne. »Reci to Rexu i Hanku.« Mogao bih reći da su Rex i Hank bili izravnija prijetnja, da su svjedočili tomu kako je onaj helikopter nadlijetao Bazu prije petnaest godina, ali mislim da to ne bi činilo neku razliku. Shvaćam što želi reći. Ne želi živjeti u strahu. Želi da to riješim i ne želi znati kako ću to učiniti. Snažnije se odgurne nogama. Ljuljačka odleti unatrag i, nošena zamahom, Ellie elegantno skoči s nje u trenutku kada je ljuljačka bila naprijed. Čak je i pobjednički podignula ruke kao gimnastičarka kada završava vježbu. Toliko mi je stalo do nje, a ipak prvi put shvaćam da je i dalje ne poznajem i zbog toga mi je još više stalo. »Neću dopustiti da ti se išta dogodi«, kažem. »Znam.« Sjetim se rasporeda koji sam maloprije vidio na internetskoj stranici Andyja, Drugog Klavirista. Bit će u Komadu do komada, što god to bilo. Otići ću onamo i večeras se suočiti s njim. »Još nešto«, Ellie kaže. »Što?« »Možda imam neki trag o tome gdje je Beth Lashley. Kad smo bili u srednjoj, njezini su roditelji kupili malu organsku farmu u Far Hillsu. Moja rođakinja Merle tamo ima kuću. Zamolila sam je da se odveze do farme i samo pokuca na vrata. Rekla je da je pokušala, ali da su vrata uz ogradu bila zaključana.« »Možda nije ništa.« »Možda. Otići ću sutra onamo i javiti ti.« »Hvala ti.« »Nema problema.« Ellie duboko uzdahne i pogleda prema školi. »Čini li ti se tako davnim ono doba kad smo išli u ovu školu?« Pogledam i ja prema školi. »Kao da je bilo u prošlom životu«, odvratim. Ellie se tiho zasmijulji. »Trebala bih poći kući.« »Da te odvezem?« »Ne«, odvrati. »Radije ću pješice.« www.balkandownload.org

194 25. POGLAVLJE omad do komada oglašava se kao »varijete s erotskim plesačima za dame sa stilom« zato što danas više nitko ne govori »striptiz-klub«. Večerašnji izvođač je Dick Shaftwood, a pretpostavljam da bi to mogao biti pseudonim. Pronađem žuti Ford Mustang zguran u sam kut parkirališta. Nema smisla da ulazim u klub pa stoga parkiram na mjestu s kojega jasno vidim izlaze i Mustanga. Na parkiralištu uočim dva autobusa i nekoliko velikih kombija pa zaključim da ovamo možda dolaze turističke grupe. Ono što sam saznao gledajući gomilu kako ulazi i izlazi donekle je očito. Žene ovamo ne dolaze same. Nisam vidio da je ijedna žena ušla ili izišla sama, kao što to muškarci čine u striptiz-klubovima namijenjenima njima. Ženska klijentela ovamo dolazi u skupinama, obično velikim, glasnim i već barem djelomično nacvrcanim. Čini se da većina, ako ne i sve, dolaze ovamo na djevojačku zabavu, što objašnjava autobuse i velike kombije. Odgovorne su - to je samo lijepa, čista, prljava zabava s unajmljenim profesionalnim vozačem koji neće piti. Kasno je. Žene koje sada izlaze iritantno su oblivene - glasne, teturave, nemarne, padaju jedna preko druge, podižu jedna drugu - ali ostaju si blizu, zajedno u stadu, čekajući da se svaka zaostala ovca vrati u njega i tek onda nastavljaju dalje. Nekoliko muških stripera vraća se kući. Ni potpuno odjevene nije ih teško uočiti. Svi mrko gledaju. Svi uobraženo hodaju kao da imaju metlu u guzici. Većina je odjevena u široke, jedva zakopčane košulje od flanela i voskom depilirana prsa sjaje im na uličnome svjetlu. Nije mi jasno zašto bi Komadu do komada trebao klavirist, ali brza provjera njihove stranice na mobitelu (usput, Komad do komada ima vlastitu mobilnu aplikaciju) pokazala je da nude »tematske događaje«, uključujući i nekakvo »otmjeno iskustvo« koje uključuje plesače u frakovima koji plešu na stare klasike uz pratnju »glasovira Steinway.« Nisam od onih koji osuđuju, Leo. K www.balkandownload.org

195 Malo poslije ponoći Andy Reeves, sav skockan, u smokingu, iziđe iz kluba. Nema razloga da igram na stidljivost i povučenost. Iziđem iz automobila i krenem prema njegovu. Kada me ugledao, nije bio zadovoljan. »Što radiš ovdje, Dumas?« »Zovi me mojim pseudonimom«, odvratim. »Dick Shaftwood.« Nije mu to smiješno. »Kako si me pronašao?« »Preko tvog biltena. Ja sam punopravni član Kluba obožavatelja Drugog Klavirista.« Ni to mu nije smiješno. Ubrza. »Ne želim razgovarati s tobom.« Onda se malo zamisli: »Osim ako mi nisi donio snimku.« »Nisam«, odvratim. »Ali dozlogrdilo mi je, Andy.« »Što bi to trebalo značiti?« »To bi trebalo značiti da ili ćeš razgovarati sa mnom ili ću iz ovih stopa epoštom poslati tu snimku drugima.« Ispružim mobitel kao da palac držim iznad tipke za slanje. Blefiram. »Počet ću s prijateljem koji radi u Washington Postu pa nastaviti s drugima.« Reeves me strijelja pogledom. Uzdahnem. »Onda dobro.« Pretvaram se da se spremam pritisnuti tipku. »Čekaj.« Palac mi je i dalje na mjestu, spreman. »Ako ti kažem istinu o Bazi, daješ li mi svoju riječ da ćeš se okaniti svega ovoga?« »Da«, odvratim. Zakorači prema meni. »Moraš se zakleti na uspomenu na svog brata.« Pogriješio je što te uvukao u ovo, ali ja se zaista zakunem. Mogao bih ga upozoriti. Mogao bih mu reći da ako su on ili netko od njegovih pomagača imali veze s tvojom smrću, ne samo da ću propjevati kao raspjevani kanarinac, nego ću se i osobno pobrinuti da smaknem svakog od njih ponaosob. Ne brinem se zbog toga što sam se zakleo. Ako ono što će mi sada reći treba otkriti, učinit ću to s užitkom i oduševljenjem. »U redu«, Andy Reeves kaže. »Otiđimo nekamo gdje možemo razgovarati.« »Meni ovdje odgovara.« Sumnjičavo se ogleda po parkiralištu. Tu i tamo netko prođe, ali ovo mjesto baš i nije leglo potencijalnih prisluškivača. Svejedno, vjerojatno je veći dio života proveo radeći u nekom tajnom Vladinom odjelu, u CIA-i ili nečem sličnom pa mi je jasna njegova paranoja. www.balkandownload.org

196 »Ajmo barem sjesti u moj auto«, Reeves predloži. Zgrabim mu ključeve iz ruke i sjednem na suvozačko mjesto. On sjedne na vozačko. Sada obojica gledamo prema naprijed. Pred nama je palisada koja je vidjela i bolje dane. Nekoliko drvenih kolaca ili nedostaje ili je polomljeno, poput zuba kakve skitnice nakon previše šaketanja. »Čekam«, kažem. »Nismo bili dio Ministarstva poljoprivrede«, odvrati. Kada nije nastavio, primijetim: »Da, to sam nekako i sam zaključio.« »Onda je ostatak jednostavan. Ono što se dogodilo u tom postrojenju strogo je povjerljiva tajna. To sada znaš. Ja ti to potvrđujem. To bi trebalo biti dovoljno.« »A ipak nije«, kažem. »Nismo imali veze s tvojim bratom i Dianom Styles.« Pogledam ga tako da mu najjasnije dam do znanja da želim da prijeđe na stvar. Andy Reeves vrlo naglašeno promisli o sljedećem potezu. Natjera me da mu još jedanput obećam da nikome nikad neću ispričati ništa od ovoga što će mi reći, da će on sve to poreći, da ništa što će izgovoriti ne smije otići dalje od njegova automobila i tako dalje, jasno ti je kako je to izgledalo. Složim se sa svim kako bismo mogli nastaviti. »Znaš o kojem razdoblju govorimo«, započne. »Prije petnaest godina. Nakon 11. rujna. Rat u Iraku. Al-Qaeda. Sve to. Trebaš to staviti u taj kontekst.« »U redu.« »Sjećaš li se Terryja Fremonda?« Prekopam po sjećanju. Sjećam ga se. »Bogati bijeli klinac iz predgrađa Chicaga koji se pretvorio u terorista. Al-Qaeda ujaka Sama, tako su ga nekako zvali. Bio je na FBI-evu popisu deset najtraženijih kriminalaca.« »I još je«, Andy Reeves objasni. »Prije petnaest godina, kada se vratio kući, Fremond je osnovao terorističku organizaciju. Približili su se tomu da izvedu ono što bi bio možda i najgori događaj u povijesti SAD-a, još jedan 11. rujna.« Andy Reeves se okrene i pogleda me u oči. »Sjećaš li se službene priče o tome što mu se dogodilo?« »Netko mu je javio da mu je FBI na tragu. Pobjegao je preko Kanade i vratio se u Siriju ili Irak.« »Tako je«, izgovori Andy Reeves polako i vrlo pomno, »to je službena priča.« Netremice me promatra. Sjetim se narančaste mrlje za koju sam pretpostavio da je zatvorska uniforma. Sjetim se sigurne lokacije. Sjetim se www.balkandownload.org

197 potrebe za tajnošću. Helikoptera koji je doletio u noći, pod koprenom tame i tišine. »Uhvatili ste ga. Doveli ste ga u Bazu.« Svi smo u to doba čuli govorkanja, zar ne? A sad sam se sjetio još nečeg, Leo, nečeg što si mi ti rekao, ali ne sjećam se kad. Morali smo biti u srednjoj. Bio si očaran onim što su mediji nazvali »ratom protiv terorizma«. Ti si mi rekao za njih, za ona okrutna, mračna prekooceanska mjesta na koja su vodili neprijateljske vojnike kako bi ih natjerali da progovore. Ne u službene logore za ratne zarobljenike, nego... »Baza«, naglas kažem. »Bila je tajni zatvor.« Andy Reeves ponovno pogleda kroz vjetrobran. »Imali smo ih u zemljama kao što su Afganistan, Litva, Tajland, mjesta s kodnim imenima kao Slana jama, Jarko svjetlo i Kremen...« Polako prestane govoriti. »Ima jedan CIA-in zatvor u Indijskom oceanu, jedan je bio jahačka škola, jedan čak i poslovna zgrada, skriven svima naočigled. Bili su ključni u našoj borbi protiv terorizma. U njima je, u svrhu pojačanog ispitivanja, naša vojska držala strane zarobljenike od velike vrijednosti.« Pojačano ispitivanje. »Imalo je smisla držati ih u tim stranim zemljama«, Reeves nastavi. »Većina neprijateljskih vojnika bila su stranci pa zašto bismo ih onda dovodili ovamo? Zakonodavstvo je puno raznih kvaka, ali ako neprijateljskoga vojnika ispituješ negdje drugdje, a ne na američkom tlu, zakone se može, recimo to tako, izigrati. I možeš ti biti za pojačano ispitivanje ili protiv njega, meni je svejedno. No nemoj se uljuljkati u laži da nam ono nije donijelo kvalitetne vojne informacije ili spasilo živote. Jer jest. To je ono što si naši ljudi govore, zar ne? >Protivim se mučenju<, kažu. >Ma nemoj? A zamisli kada bi to da pretučeš neko čudovište koje je zaklalo tisuće ljudi spasilo život tvojemu djetetu, bi li to učinio?< i na to ti ne mogu odgovoriti. Ne mogu ti reći: >Naravno, žrtvovao bih vlastito dijete zbog svojih moralnih nazora.< pa smisle neku samozadovoljnu racionalizaciju i kažu: >Ne ide to tako.<« Andy Reeves se okrene, a pogled mu je težak poput vječnosti. »Mučenje je djelotvorno. To je strahota svega toga.« Osječam hladnoću dok sjedim sam s tim čovjekom u njegovu automobilu, premda se on sve više zagrijava za priču koju mi otkriva. Već sam to vidio. Takva je to grozna tajna, tako grozno priznanje da kad naposljetku progovoriš, riječi samo poteku iz tebe. »Problem je bio očit. Zaboravi strane zemlje. Ovdje, u SAD-u, postojale su i još postoje terorističke organizacije. Više ih je nego što bi mogao zamisliti. Većina tih ljudi građani su Amerike, patetični nihilisti koji odvaljuju na nasilje www.balkandownload.org

198 i masovno uništenje. No ako ih uhitimo ovdje u Sjedinjenim Američkim Državama, imaju svoja prava, pravo na pravedno suđenje, odvjetnike i sve to. Ne bi progovorili i možda, samo možda, veliki napad bio bi neizbježan.« »Znači, ugrabili biste nekog tko bi vam bio sumnjiv«, kažem. »Posjeli biste ga u radarski nevidljiv helikopter, odvezli u tu Bazu, ispitivali.« »Možeš li zamisliti bolje mjesto od toga za takvo što?« Šutim. »Pritvorenici... Nikada kod nas nisu dugo ostajali. Bazu smo nazivali čistilištem. Odande smo mogli odlučiti želimo li zatvorenika pustiti u Raj ili ih poslati preko mora u Pakao.« »I kako ste donosili tu odluku?« Reeves se okrene i pogleda kroz mene. Drugi odgovor neće mi dati, a već mi je i to dovoljno. »A sad prijeđi na dio s mojim bratom«, kažem. »Nema dijela s tvojim bratom. To je kraj priče.« »Ne, prijatelju moj. Sada znam da su on i njegovi prijatelji snimili nezakonito utamničenog američkog građanina.« Lice mu se zamrači. »Spašavali smo živote.« »Ne život moga brata«, odvratim. »Ne Dianin život.« »Nismo imali veze s tim. Nisam ni znao za tu snimku dok mi je nisi pokazao.« Pokušam mu s lica pročitati laže li, ali Andy Reeves nije amater. Svejedno, ne vidi se da me obmanjuje. Zar Reeves nije znao za snimku? Kako je to moguće? Imam samo još jednu kartu koju mogu odigrati pa to i učinim. »Ako nisi znao za tu snimku,« kažem, »zašto si tražio Mauru?« »Koga?« Ovoga puta lako prepoznam laž. Napravim grimasu. »Ispitivao si njezinu majku«, kažem. »I više od toga, mislim da si je, što, odveo u svoj mali tajni zatvor? Napravio joj nešto kako bi zaboravila ono što ste joj tamo napravili?« »Ne znam o čemu govoriš.« »Pokazao sam joj tvoju sliku, Andy. Potvrdila je da si je ti ispitivao.« Ponovno se zagleda kroz vjetrobran i polako odmahne glavom. »Ništa ti ne razumiješ.« »Dogovorili smo se da ćeš biti iskren«, kažem. »Ako me samo namjeravaš navlačiti...« www.balkandownload.org

199 »Otvori pretinac za rukavice«, kaže. »Što?« Andy Reeves udahne. »Samo ga otvori, može?« Posegnem prema pretincu za rukavice i samo na trenutak okrenem glavu kako bih pronašao tipku na koju se otvara, ali i to je bilo dovoljno. Šakom me, pretpostavljam da je to bila šaka jer je nisam vidio, udario posred lijeve sljepoočnice i jagodice lica. Glava mi poleti udesno od udarca, a zubi zazveče. Umrtve mi se obraz i vrat. Andy rukom posegne u pretinac za rukavice. Još mi se vrti u glavi, ali jedna pomisao ipak ispliva. Pištolj. Uzima pištolj. Zgrabio je nešto metalno. Ne razabirem što točno, ali je li to uopće bitno? Dovoljno se saberem da ga objema rukama uhvatim za zapešće. Upotrebljavam obje ruke, a njemu je jedna slobodna. Njome me udara u rebra. Ne puštam ga. Pokušava se okrenuti i iskreće zapešće iz mojega stiska pokušavajući se osloboditi ili možda... Da, možda pokušava cijev uperiti prema meni. Jednu ruku spustim dovoljno da mu pokrijem prste. Nijedan ne drži na okidaču. Čvršće ga pritisnem. Može usmjeriti pištolj, ali ako mu prst nije na okidaču, ne može me ozlijediti. To mislim u ovom trenutku: Držim ga za prste i ne može me upucati. Zaštićen sam. No pokazalo se da je takvo razmišljanje tragično pogrešno. On se još jedanput izvije. Na trenutak osjetim hladan dodir metala na nadlanici. No samo na trenutak. Tada shvatim da to nije pištolj. Predugačak je. U obliku palice. Začujem pucketanje struje i u istom me trenutku zaboli. To je ona vrsta bola koja nadjača sve ostalo, od koje se trgneš i ustukneš kako bi izbjegao to da je ponovno osjetiš. Struja mi prođe rukom i ona postane neupotrebljiva. Andy Reeves s lakoćom izvuče ruku iz mojeg nepostojećeg stiska pa uz oduševljeni osmijeh pritisne tu spravu - elektrošoker, električni pastir, ne znam ni sam što - o moj trup. Počnem se grčiti. On ponovi postupak. Mišići mi sasvim otkažu poslušnost. Okrene se prema stražnjemu sjedalu i izvuče nešto drugo. Ne vidim što. Možda čeličnu polugu. Bejzbolsku palicu. Ne znam. Nikada neću saznati. Jedanput me udari u glavu s tim, pa još jedanput i onda sve nestane. www.balkandownload.org

200 26. POGLAVLJE vijest mi se vrati na najneobičniji način. Znaš one snove u kojima ne možeš napraviti ni najmanji pokret? Pokušaš pobjeći od opasnosti, ali kao da se svakim korakom probijaš kroz vlažni snijeg koji ti seže do kukova. Tako nekako sam se osjećao. Htio sam se pomaknuti, pobjeći, ali bio sam ukopan u mjestu, kao da mi je cijelo tijelo okovano teškim olovom. Uz treptaj otvorivši oči, shvatim da ležim na leđima. Vidim cijevi i grede. Strop. U starome sam podrumu. Trudim se ostati hladnokrvan, smiren, ne raditi nagle pokrete. Pokušam okrenuti glavu kako bih vidio što je oko mene, ali ne uspijevam. Uopće ne mogu pomaknuti glavu. Ni centimetar. Čini mi se kao da mi je glava u škripcu. Pokušam još jedanput, snažnije. Ništa. Baš ništa. Pokušam sjesti, ali vezan sam za nekakav stol. Ruke su mi pričvršćene uz tijelo. Noge čvrsto omotane. Uopće se ne mogu pomaknuti. Potpuno sam bespomoćan. Začujem Reevesov šaputavi glas: »Moraš mi reći gdje je ta snimka, Nape.« Tu nema razgovora. To mi je odmah jasno. Stoga, ne rekavši ni riječ, počnem dozivati pomoć. Urlam najglasnije što mogu. Činim to sve dok mi nije gurnuo krpu u usta. »To ti je besmisleno«, kaže. Reeves nešto radi i pjevuši dok to čini, ali ne mogu pomaknuti glavu da vidim što. Čujem da netko otvara slavinu, puni nekakvo vjedro ili nešto slično. Onda je ponovno zatvori. »Znaš li zašto je u mornarici mučenje polijevanjem vodom prestalo biti obvezni dio obuke?« Reeves upita. Kada mu ne odgovorim, a s krpom u ustima to ne bih ni mogao učiniti, nastavi: »Zato što bi se novaci tako brzo slomili da je to bilo loše za moral. CIA-ini novaci u prosjeku bi izdržali četrnaest sekundi prije nego što bi instruktora počeli preklinjati da prestane.« S www.balkandownload.org