Sidny Sheldon - Andjeo tame

101 Poricanje svega. Zašto brinuti o onome što ne možete da promenite? Tako nekako. Znao je da će jednom morati da se vrati kući i izdrži grdnje. Ali ovde, u ovom čarobnom, idiličnom, nadzemaljskom mestu, njegovi domaći problemi jedva da su izgledali stvarni. „Osećate se bolje?" Metu je zastao dah. Liza se presvukla u jednostavnu belu pamučnu haljinu za plažu. Obula je jednostavne sandale sa kaiševima od upletenog kanapa, a kosu je skupila u gomilu tamnih kovrdža na vrhu glave. Ostavljala je utisak istovremeno nevinosti i iskustva, čistote i privlačnosti. Rakel je bila veoma zgodna žena, ali je njena lepota bila drska seksualnost, napadna, smela, zanosna privlačnost koja je zahtevala kratke suknje i mnogo šminke da bi postigla svoj puni efekat. Liza Bering je bila nešto sasvim suprotno. To je bila malo izlizana fraza, ali je Lizi savršeno pristajala: ona je bila prirodno lepa. „Mnogo bolje, hvala", odgovori Met. Liza zauze mesto na jednom kraju jednostavnog hrastovog trpezarijskog stola, prepunog đakonijama svežih domaćih proizvoda: lignje dinstane sa belim lukom; sveže kriške papaje; topao, ispečen roti gambang, ukusan, indonežanski hleb sa semenkama. Dala je rukom znak Metu da sedne. „Da li ste gladni?" „Sada jesam", reče Met. „Ovo izgleda neverovatno." „Poslužite se." Ponašala se prijateljski, čak srdačno, ali se još osećala opreznost. Verovatno je to bilo neizbežno u datim okolnostima, ali je Met dao sve od sebe da to odagna. „Ne krivim vas što sumnjate u moje motive", reče on, trpajući u tanjir hleb i morsku hranu neodoljivog mirisa. ,,I ja bih bio oprezan da sam na vašem mestu. Ali vas uveravam da ja jedino želim ono što i vi želite." ,,A šta je to?" „Da saznam istinu, pretpostavljam. I da uhvatim tog zlikovca, ma ko da je on." Liza je sipala dve čaše iz boce crnog vina sa stola i pružila jednu Metu. „Nisam sigurna da verujem u 'istinu'. Kao da postoji samo jedna. Svačija istina je drugačija, zar ne?" Vino je bilo izvrsno, voćno, dobrog ukusa i mirisa. Promuljao je vino po ustima zamišljeno, uživajući u raznovrsnosti različitih ukusa na nepcu, pre nego što je odgovorio. nela 012

102 „Ja se ne slažem. Mislim da je istina istina. Ljudi lažu sebe, to je sve. Oni vide ono što žele da vide." ,,A šta vi vidite?", Liza upita vragolasto. Vidim inteligentnu, božanstvenu, poželjnu ženu koju bih ovog trenutka želeo da odvedem u krevet. Bilo je očigledno da izbegava da govori o ubistvu svog supruga. Možda je bilo prerano da ona priča o tome. Previše bolno. „Vidim nekoga ko se ponaša odlučno, ali je u sebi prestrašen." Izgleda da ju je to zabavilo. „To baš imate dobar rendgenski vid, gospodine Dejli. Ali se bojim da ste u zabludi. Nisam ni jaka ni uplašena. Ja samo idem korak po korak, pokušavajući da preživim od jednog dana do sledećeg." ,,A šta je sledeće za vas, posle svega ovoga?", upita Met. „Ne možete se kriti na Baliju zauvek." Liza je izgledala zamišljena. „Ne, pretpostavljam da ne mogu. Ali ne volim da razmišljam o budućnosti, gospodine Dejli." „Molim vas, zovite me Met." „Životom se ne može upravljati, Mete, svašta se može desiti. Pa, i ono loše. Niko od nas nije gospodar svoje sudbine. Naučila sam na težak način da je to samo privid. Zašto praviti divne planove samo da biste ih videli kako se raspadaju u bol i smrt i prah?" Posmatrajući njene tužne smeđe oči, Met je osetio ogromnu potrebu da je zaštiti, da je uteši, da sve postavi na odgovarajuće mesto. Deni Makgvajer je priznao da je osećao nešto slično prema Anđeli Džejks, posle ubistva njegovog oca, ali ga je to sprečilo da izvrši pritisak na Anđelu Džejks, da se otkrije istina pre nego što je odletela za Evropu i otišla zauvek van njegovog domašaja. Met Dejli nema nameru da napravi istu grešku sa Lizom Bering. „Koliko vam je inspektor Lju rekao o ostalim ubistvima?" Liza se namrštila. „Da li moramo o tome da razgovaramo?" „Zbog toga sam ja ovde, zar ne? Zato ste mi dozvolili da ostanem. Duboko u sebi vi želite da znate istinu." Liza nije na to odgovorila. Bilo je neprijatno i uznemirujuće kad vas psihoanalizira tako privlačan, plavokos stranac, posebno kad je u pravu. Umesto toga odgovorila je na Metovo prvo pitanje. „Lju mi nije rekao mnogo toga. Samo da su dogodila slična ubistva, da nela 012

103 Interpol smatra da je moguće da se radi o serijskom ubici, da moj život može biti u opasnosti. On nije zalazio u pojedinosti." „Lepo. Ja hoću." Tokom sledećeg sata, Met joj je ispričao sve što zna ubistvu njegovog oca i ubistvima ser Pirsa Henlija i Didijea Anžua. On i Liza su ispili prvu bocu vina i ona je zatražila još jednu. Liza je mirno slušala celu priču, ne pokazujući ni najmanje da je uzrujana. Kad je Met konačno završio, ona reče: „Ja nisam sigurna da je to isti čovek." „Kako to mislite? Naravno da je to isti čovek." „Možda je to bio isti čovek za ranije napade. Ali nisam sigurna da je čovek koga opisujete ubio Majlsa." „Zbog čega to kažete?" Liza otkinu koricu hleba i umoči je zamišljeno u svoje vino. „Sitnice. Kao recimo davanje novca u humanitarne svrhe. Majls nije ostavio ni peni u dobrotvorne svrhe, a ja nisam još ni počela da razmišljam o tome šta ću uraditi sa svojim nasledstvom. Ali što je još važnije, sve podseća previše na kompleks Robina Huda, zar ne mislite? Uzimanje od bogatih da bi se dalo siromašnima?" Čudno, Metu to nije palo na pamet. Činilo se tako očigledno, sada kad je Liza to izgovorila. „Moguće, da." „Pa, ja ne znam ništa o čoveku koji me je silovao. Ali vam ovo mogu reći: on nije bio Robin Hud." Na pominjanje reči silovanje, teška tišina se raširila preko stola, skoro vidljiv oblak srama. Met je shvatio da žali što ne poznaje bolje ovu ženu, dovoljno dobro da je uzme u naručje i uteši je, da je uveri da ništa od svega toga nije njena krivica. Ovako, promenio je predmet razgovora. „Pričajte mi o Majlsu. O vašem braku." Liza se nasmešila, ali je to bio tužan osmeh. „Mislite da vam kažem da li sam se udala za čoveka trideset godina starijeg od sebe iz ljubavi ili zbog njegovog novca? Šta mislite?" Met se zacrveneo. Baš je to mislio, ali nije shvatio da je to tako očigledno. „Izvinite. Nisam imao nameru da vas uvredim." „U redu je", reče Liza. „Mogli bismo baš i da budemo iskreni jedno prema drugom. Nisam volela Majlsa. To je istina. Ali mi se dopadao. Bio je ljubazan nela 012

104 čovek i prema meni se lepo ponašao. Došla sam do one tačke u životu kada cenim ljubaznost. Imala sam sreće da izabere mene." Govori o tome tako pasivno, pomislio je Met. „Izabrao je mene." Kao da je to bio ugovoren brak, a ona nije imala pravo glasa u toj odluci. „Kako ste se vas dvoje upoznali?" „Na jednoj konferenciji u Šangaju, pre otprilike godinu dana." „Godinu?" Met se iznenadio. „Znači, niste bili dugo zajedno?" Liza se igrala maramicom ispod stola. „Ne. Bili smo u braku devet meseci. Sve se to dogodilo veoma brzo. Naša romansa. Majls je bio sjajan čovek i veoma uviđavan prema meni." „Ali ne prema svima?" „Bio je već stariji. Mislim da je, kad je bio mlađi, verovatno bio grublji, malo ambiciozniji. Imao je prvu ženu, pre nego što sam ja rođena, i decu. Mislim da se prema njima nije ponašao tako lepo. Ali kad smo se mi sreli, on je već bio znatno smekšao." Met je pomislio na Endrua Džejksa. Kako je bio loš muž njegovoj majci, kako je napustio njega i Kler bez i trunke kajanja, ali kako se u kasnijim godinama preobrazio u pažljivog partnera Anđeli. „Ljudi se menjaju, pretpostavljam." „Da, menjaju se. Ali se prošlost ne može promeniti, i pravdi se ne može nikada umaći. Svi moramo da ispaštamo za greške koje napravimo. Svi moramo da platimo." Bilo je toliko čudno reći tako nešto, da Met nije znao kako da odgovori. Da li to ona govori da Majls Bering na neki način zaslužuje to što mu se dogodilo? Svakako ne. Njen bol zbog bivšeg muža je izgledao iskren, i ona je pričala o njemu sa očiglednom ljubavlju i poštovanjem. Ali ipak, o kakvom „plaćanju", o kom „ispaštanju" ona govori? Možda su oboje popili previše vina. U svakom slučaju, Met je bio zahvalan kad se kućna pomoćnica vratila da raskloni tanjire i donese kafu bez kofeina i po parče svetlozelenog pandana, slatkog balinežanskog pirinčanog kolača, da razbije neprijatnu tišinu. Dok su pijuckali kafu, pričali su o drugim stvarima, očigledno uživajući u zajedničkom društvu. Liza je postavila Metu mnogo pitanja o njegovom detinjstvu. Očaralo ju je to što su, i pored toga što je Endru Džejks napustio njegovu majku, on, njegova majka i Kler mogli da nastave i vode tako srećan život posle toga. Ipak, kad ju je Met ispitivao o njenom detinjstvu, ona nije bila raspoložena za priču. Odrasla je u Njujorku ali nije bila naročito srećna tamo. nela 012

105 Ima sestru ali su odavno izgubile kontakt. Samo to je uspeo da izvuče od nje. Kad je primetila da Met trlja potiljak, rekla je: „Žao mi je zbog tog udarca koji ste dobili. Zaista bih volela da ostanete ovde dok se ne oporavite." „Šta je sa stražarima?", upita Met, upola u šali. „Da li će me posmatrati dok mokrim sve vreme, ili mi verujete da mogu sada sam da odem?" Liza se nasmejala. „Verujem vam. Ostaćete ovde kao moj gost." „Da li ste sigurni da ne želite da budete sami?", upita Met, sada malo ozbiljnije. „Bio bih zadovoljan da nađem neki pansion ili hotel ovde. Ne bih želeo da budem na smetnji. Hoću da kažem, očigledno tehnički ja jesam uljez..." Liza se nasmejala. „Prilično sam sigurna. Ne planiram da odem odavde uskoro. Prijaće mi društvo. I ko zna? Možda ćemo nas dvoje, zajedno, otkriti misteriju, pronaći vezu koja nedostaje i koja povezuje ta užasna ubistva... ako je ima." „Pa, ako ste zaista sigurni", reče Met, „bio bih oduševljen da ostanem. Hvala vam." „Dobro", nasmeši se Liza Bering. „Majls je uvek govorio da su dve glave pametnije od jedne." Te noći dok je ležao u krevetu, Met je zurio u ventilator koji se okretao i razmišljao kako mu izgleda da se i njegov život okreće isto tako brzo. Kako sam ja, za ime boga, završio baš ovde, u luksuznoj vili na Baliju, kao gost verovatno najzanimljivije, najprivlačnije žene koju sam u životu video? I kako je to ironično da je sadistički ubica, čovek koji je ubio mog oca, i silovao tu ženu odigrao ulogu Kupidona. Treba da pozove Denija Makgvajera u Lion i obavesti ga šta se događa. I učiniće to. Ali ne još. Met Dejli je želeo da zadrži Lizu Bering još malo duže za sebe. Da u miru i tišini tog čarobnog ostrva pokuša da otkrije zbog čega su te pametne oči tako tužne. Posmatraj ovo kao odmor, rekao je sebi dok je zapadao u san u mekim čaršavima od egipatskog pamuka. Mnogo zakasneo odmor. Rakel, razvod, Deni Makgvajer i sve što je bilo u vezi sa životom van ovog, činilo mu se čudesno daleko. Prvi put nakon mnogo meseci, Met Dejli je zaspao srećan i uzbuđen pri pomisli na to šta bi sutrašnji dan mogao da donese. nela 012

106 PETNAESTO POGLAVLJE Gospođa Džojs Čan. Početak razgovora, devet ujutru. Punačka Kineskinja je treptala uzrujano ispred inspektora Ljua. Plašila se policajaca uopšte, a naročito ovoga. Držao se zvanično i stalno se mrštio, lupkajući nestrpljivo levom nogom u nogu stolice. Džojs je znala da nije učinila ništa loše, ali to nije moralo ništa da znači hongkonškoj policiji. Ako im je trebalo žrtveno jagnje pa su izabrali nju, ona tu ništa nije mogla da uradi. Inspektor Lju je zaista bio loše raspoložen. Ali to nije imalo nikakve veze sa Džojs Čen. U stvari, on je polagao velike nade da će mu kućna pomoćnica iz palate Beringovih možda pružiti dragocena saznanja koja su mu tako očajnički bila potrebna u ovom slučaju. Pošto je Liza Bering bila tako užasno tvrdoglava i nekooperativna, inspektor Lju nije napravio gotovo nikakav pomak u hvatanju ubice Majlsa Beringa, neuspeh koji je počeo da zbunjuje ne samo Ljua, već i njegove pretpostavljene. Zaista, ne bi bilo preterano reći da je inspektor Lju počeo da mrzi udovicu Majlsa Beringa, sa njenom arogantnom, zapadnjačkom lepotom, i njenim odbijanjem da se pokori njegovom autoritetu. Svaka normalna žena bila bi zahvalna za policijsku zaštitu, u datim okolnostima. I svaka ožalošćena žena bi želela da ostane i pomogne policiji da uhvati čoveka odgovornog za smrt njenog muža, da i ne pominjemo njene povrede. Činjenica da Liza Bering nije uradila to, već je pobegla u svoje skrovište na Baliju, izvan nadležnosti inspektora Ljua, još više je povećala antipatije detektiva prema njoj. Liza Bering je navedena kao isključivi naslednik u oporuci svog muža. To joj je dalo motiv. Po njenom sopstvenom priznanju, ona je bila prisutna kad se dogodilo ubistvo. To joj je pružilo priliku. Naravno, nije samu sebe silovala. Ali da li zna više o svom „napadaču" od onog što pokazuje? Ako je tako, da li ga se plaši ili ga štiti? Inspektor Lju bi mnogo voleo da primora Lizu Bering da se vrati u Hongkong i lično odgovori na ta pitanja. Budući da je ne može uhapsiti, za šta nema osnova, ruke su mu vezane. U tom trenutku se pojavila Džojs Čan. „Koliko dugo radite u Prospekt roudu 117, gospodo Čan?" Znoj je curio niz mesnate obraze kućne pomoćnice. „Dugo vremena. Gospodin Bering kupi kuća, 1989. Ja radila tamo dve godina kasnije. Dugo vremena." ,,I koja su bila vaša zaduženja?" nela 012

107 Gospođa Čan je zbunjeno posmatrala inspektora Ljua. „Vaš posao. Koji je bio vaš posao?" „O, ja zadužena za svu poslugu na spratu sa spavaćim sobama. Nivo dva i tri. One menjaju čaršave, drže uredno. Ja organizujem." „Shvatam. Znači vi ste bili nadzornica. Vi niste čistili." Klimnula je glavom s nestrpljenjem, zadovoljna što je pružila tačan odgovor. „Nadzornica. Da. Samo ponekad čistim za gospodu Bering. Posebna stvar." Inspektor Lju naćuli uši, kao kad srna oseti opasnost na vetru. „Kakva vrsta posebne stvari'?" Ruke gospođe Čan su se tresle. Promrmljala je: „Privatna stvar." Sa zakašnjenjem, Lju je shvatio da je sirota žena prestrašena. Pokušao je da je ohrabri. „Vi niste ni u kakvoj nevolji, gospođo Čan. Ovo su sve veoma korisne informacije, uveravam vas. One nam mogu pomoći da uhvatimo čoveka koji je ubio gospodina Beringa. Da li razumete?" Klimnula je glavom bez reči. „Kakvo privatno čišćenje ste obavljali za gospođu Bering?" Služavka se meškoljila. „Gospođa Bering ima prijatelj. Ponekad poseta preko dana." „Prijatelja? Mislite muškarca?" Džojs Čan je klimnula glavom. „Posle, ona voli ja sve to očistiti. Samo mene." Inspektor Lju je jedva mogao da sakrije svoje uzbuđenje. Ovo nisu bila nagađanja za kojima su ludovali tabloidi. Ovo su bili čvrsti dokazi. Zanosna Liza Bering ima ljubavnika! ,,A da li ste vi upoznali tog čoveka? Prijatelja gospođe Bering" Gospođa Čan je odrično odmahnula glavom. „Ali ste ga videli, pretpostavljam. Možete li da mi ga opišete?" „Nikad ga videla." Inspektor Lju se namrštio. „Sigurno ste ga videli. Rekli ste da je dolazio preko dana. Ko ga je puštao u kuću? Da li je vozio do tamo? Koju marku automobila je imao?" Ali je služavka ponovila samo još odlučnije: nela 012

108 „Nikada ga videla. Nikada. Samo gospođa kaže meni posle, dođi i počisti sve." Inspektor Lju je ispitivao gospođu Čan sledećih dvadeset minuta, ali je izgleda izvor otkrića potpuno presušio. Da, gospoda Bering ima ljubavnika, ali nije tražila nikakvo „posebno" čišćenje na dan ubistva, ili u nedelji koja je tome prethodila. Zaista je raspustila domaću poslugu rano tog dana i zamolila da je ne uznemiravaju, ali to očigledno nije bilo neuobičajeno. Prema rečima Džojs Čan, gospodin i gospođa Bering su često zahtevali da ih ostave nasamo. Nakon što je Džojs Čan napustila sobu za ispitivanje, inspektor Lju je ostao da sedi i razmišljao je dugo vremena. Došlo je vreme za još jedno ćaskanje sa uslužnim Amerikancem iz Interpola. Mnogi ljudi su opisali Bali kao raj. Ali za Meta Dejlija on je bio više od toga. Bali je bio mesto čarolije, isceljenja, preobražaja. On ga je povratio u život. Kad ga je Liza Bering zamolila u početku da ostane, Met je pretpostavio da će biti u vili Miraž nekoliko dana dok mu se glava potpuno ne oporavi. Saznaće sve što može o noći ubistva i o Majlsu i Lizi lično: Da li je bilo nečega u vezi sa njim što je dovelo do toga da oni budu mete? Neku vezu sa ostalim žrtvama koju ranije nije uočio, a koja im može pomoći da uđu u trag ubici? Zatim će se javiti Deniju Makgvajeru u Interpolu i uputiti se u Los Anđeles da se pozabavi svojim nagomilanim porodičnim problemima. Ali kako su on i Liza provodili sve više vremena zajedno, počelo je da se događa nešto čudno. Met je počeo da shvata da sve manje mari za taj slučaj, a sve više za Lizu. Mada se nije usudio da je pita, bio je prilično siguran da i ona to oseća. Ovde u idiličnom okruženju vile, dani su se pretvorili u nedelje, nedelje u mesece, a njih dvoje jedva da su odlazili sa imanja. Poslugu su slali na obližnje farme i sela po hranu. Knjige i ostali luksuz su naručivali elektronskim putem. Nikada u životu Met nije toliko dugo boravio zatvoren na jednom imanju, ali se nije osećao zarobljenim. U stvari, bilo je potpuno suprotno. Delovalo je oslobađajuće. Deni Makgvajer je uporno pokušavao da stupi i vezu sa njim, bombardujući ga elektronskim porukama i pozivima, ali Met nije mogao da se prisili da čita ili odgovara na poruke. Prestao je da se javlja čak i na pozive svoje sestre Kler, ili druge pozive koji su povremeno stizali od kuće. Kada nela 012

109 jednom bude otvorio vrata stvarnosti, životu izvan mehura, idila će se raspršiti. A Met nije bio za to spreman. Ne još. Vila Miraž je bila svet za sebe, beskrajno zadivljujući minijaturni ekosistem. Met i Liza bi radili u prepodnevnim časovima, Met (bar zvanično) na svom dokumentarcu, a Liza na gomili papirologije koja se već skupljala sa Majlsovog imanja. Bali joj je možda pružao predah od policije i medija, ali je još bilo poverenika i poreskih advokata i hipotekarnih kompanija kojima se trebalo baviti, da i ne spominjemo deoničare različitih Majlsovih kompanija. Srećom, Liza je imala izvanredne sekretarske sposobnosti. Jedna od malobrojnih informacija, koju je Met uspeo da iščačka o njenom životu pre Majlsa, bila je to da je nekada radila kao advokatski pomoćnik u advokatskoj kancelariji u Los Anđelesu. Ali uskoro su Met i Liza počeli da žive za popodneva, kada ne bi radili i kada bi zajedno istraživali beskrajne lepote Miraža. Povremeno bi Liza iznajmila lokalne vodiče da ih povedu u gustu džunglu, koja se graničila sa zemljištem vile, svet koji je buktao od egzotičnog i ponekad opasnog života. Dok su vodiči pokazivali moguće opasnosti koralna zmija ovde, zelena otrovna zmija, ili telamonija pauk sa dve pruge tamo i pričali im o zadivljujućoj flori, Met i Liza su slušali zaneseno, kao deca puštena u čudnu, tropsku Narniju. Drugi put bi otišli da pecaju u laguni, ili da plivaju u jednom od dubokih jezera, skrivenom u vulkanskoj steni u podnožju litica. Met je voleo da posmatra Lizu dok pliva. Ona je bila malena žena, ali je njeno vitko telo bilo jako i atletsko i ona je blago klizila kroz vodu sa spretnom ljupkošću mlade vidre. Bilo je u tome još nečega, kad je plivala. Radost. Uživanje. Nije ju ništa kočilo, što je retko viđao kod nje u drugim prilikama. Jednog poslepodneva ju je upitao o tome. „Oduvek sam volela vodu." Stojeći na jednoj steni, i brišući mokru kosu peškirom, Liza je zračila. Njena orošena koža je plamtela kao tinejdžerska, a oči su joj iskrile od svetlosti i života. ,,U njoj je sloboda. Tišina. Bestežinsko stanje. Niko tu ne može da vas dodirne. Niko ne može da vas povredi. Ja tako zamišljam smrt." „Smrt? To je morbidna misao, zar ne?" „Da li je?" Nasmejala se, obmotavajući peškir oko kukova u turskom stilu. „Meni nije. Uvek sam smatrala smrt kao izlaz. Ne plašim je se." Met je i ranije čuo da ljudi to govore, i oduvek je to prihvatao s rezervom. Kako može bilo ko da se ne plaši smrti? Sigurno je želja da se preživi nela 012

110 najsnažniji ljudski nagon. Želja za životom je kao disanje, osnovna činjenica ljudske prirode, slaba ili jaka strana zavisi od toga kako gledate na to, svojstvena je svima nama. Ali kad je Liza izrazila tu misao, to je nekako izgledalo drugačije. Po izrazu na njenom licu video je da je ona ozbiljna povodom toga. Baš tamo gde bi trebalo da ju je strah, kod nje je bila čudna, fatalna aura smirenosti. Zavideo joj je. „Blago tebi", rekao je, gurajući svoje stvari u ruksak da ih vrati u vilu. „To sigurno mnogo pomaže, pretpostavljam. Da se pomiriš sa Majlsovom smrću." Još od prvih zajedničkih dana, kad ju je on bombardovao pitanjima o njenom braku i prošlosti i došao bukvalno u ćorsokak, Met je prestao da ispituje Lizu o ubistvu i njenom suprugu. Prećutnim zajedničkim dogovorom, ime Majlsa Beringa nije više pominjano među njima. Kada ga je sada začula, Liza se osetila pogođenom. ,,U stvari ne pomaže", reče ona sumorno. „Hajde, idemo unutra. Hladno mi je." Met je hteo da odgrize sebi jezik. Mrzeo je kad senka tuge pređe preko Lizinog lica, a još više je mrzeo kad je on uzrok tome. Kad su se vratili u vilu, istuširali su se i obukli i popili topao, sladak čaj na verandi. Liza se presvukla u šorts od teksas-platna i jednostavnu belu košulju. Bosonoga, sa vlažnom kosom prilepljenom uz lice i sa kolenima priljubljenim uz grudi, više je podsećala na tinejdžerku nego na zrelu ženu, a nikako na ženu koja je preživela sve te patnje. Met je sa zebnjom shvatio da je tokom dugih, srećnih dana u Miražu, on počeo da posmatra život drugačije, kao pre Lize Bering i posle Lize Bering. Dogodilo mu se, a da on skoro i nije zapazio, da se zaljubio u nju. Pre Lize, Met je bio izgubljen. Nije to bilo samo zbog Rakeline odluke da ga napusti, mada ga je taj udarac svakako teško pogodio. Tek sada, u dubokom miru balinežanske džungle, imao je vremena da razmišlja o svemu. Njegova propala karijera. Smrt njegovog očuha. Nemogućnost da ima decu sa Rakel. Činjenica da nikada nije upoznao Endrua Džejksa, čoveka koji mu je podario život a zatim ga napustio, očigledno bez trunke žaljenja ili kajanja. Istraživanje Džejksovog ubistva i opsednutost tim dokumentarcem, Met je sada to shvatio, bio je njegov način da se odvoji od bola. Ali Liza Bering mu je pokazala bolji način. Posle Lize, kao da mu je teret za koji i nije znao da ga nosi, podignut sa ramena. Met se osećao pun nade, srećan, živ. Ma šta da je budućnost donosila, nela 012

111 kakav god da bude rezultat njegovog rada sa Denijem Makgvajerom da uđu u trag tom neuhvatljivom ubici, vreme provedeno sa Lizom pomoglo je Metu da shvati da za njega postoji budućnost, budućnost ispunjena mogućnostima kao što džungla koja ih okružuje pulsira od života. Sve više se Met nadao da će u toj njegovoj budućnosti biti i Liza. Međutim, bilo je i problema. Među njima nije bilo nikakvog fizičkog kontakta. Ponekad, dok je sedeo za kompjuterom ili čitao knjigu na sofi, Met je mislio da može da oseti kako je zagledana u njega. Ali kad god bi podigao pogled, njena pažnja je bila usmerena na nešto drugo. Ipak, neizrečena međusobna privlačnost strujala je među njima. Prošle nedelje, kad su bili na pecanju na privatnom jezeru Miraža, Liza je izgubila tlo pod nogama na obali, a Met ju je instinktivno uhvatio oko struka. Liza se smrzla. Ali posle trenutka oklevanja ona se nije usprotivila, postepeno dopustivši sebi da se opusti uz Metovo telo. Osećaj je bio divan. Met je žudeo da ide dalje, ali je bio dovoljno mudar da je ne požuruje. Moram biti strpljiv. Pustiti je da ona dođe meni. Tek što je izgubila muža. Tek što je silovana. To je bio drugi problem. Liza nikada nije govorila o noći Majlsovog ubistva ili o njenom silovanju. Kao da je odbijajući da govori o tome, mogla da učini da to nestane. I na njegovu veliku sramotu, Met je video sebe kako učestvuje u tom ćutanju. I on je želeo da zaboravi prošlost. Ali taj ubica nije bio samo deo prošlosti. On je bio tamo napolju, negde, posmatrao i čekao, planirao svoje sledeće ubistvo. Met je došao na Bali tražeći tragove, tragove koji bi mu pomogli da otkrije serijskog ubicu, ali je dozvolio da ga odvuče od toga njegova ljubav prema Lizi i njegovo osećanje sreće u njenom društvu. Dok je sada posmatrao Lizu kako pije čaj, prisilio je sebe da se seti: Čovek koga tražim je silovao i maltretirao Lizu. Ako njegovi zločini u prošlosti kojim slučajem ne budu kažnjeni, njegov sledeći korak će biti da je kidnapuje. Da učini da i ona „nestane" kao i Anđela Džejks, Trejsi Henli i Irina Anžu. Liza je bila u opasnosti. A Met nije znao kako, ili gde, ili kada može ta opasnost da udari. Kroz glavu mu je proletela misao da i njegovi izgledi nisu previše ružičasti. Taj muškarac, ma ko to bio, imao je prilično jeziv dosije o pogubljenju muškaraca koji su u vezi sa njegovim ženskim žrtvama. Ali pre svega, mučila ga je Lizina bezbednost. Ne smem da je izgubim. Ne smem izgubiti još jednu osobu koju volim. Ako se to dogodi, poludeću. nela 012

112 Inspektor Lju je uključio svoj magnetofon kad je Džim Harman počeo da govori. Englez koji je odrastao u Hongkongu, sin dobrostojećih roditelja iseljenika, Džim je na ostrvu vodio svoje sopstveno preduzeće za bezbednost i elektroniku. Lično on je nadgledao ugradnju alarmnog sistema na imanju Beringovih u Prospekt roudu. „Reći ću vam ovo, druže", rekao je inspektoru Lju odlučno. „Sa tim alarmnim sistemom je sve bilo u redu." Visok i mršav, sa licem kao u lasice, i malim rastavljenim očima, Džim Harmen je bio spreman da bučno brani svoj ugled. „Lično sam ga ugradio, sa više sigurnosnih uređaja nego što ih ima prokleta Bela kuća, izvinite zbog mog francuskog." Lju upita mirno: „Onda, kako objašnjavate činjenicu da je ubica gospodina Beringa uspeo da ih zaobiđe?" „On ih nije zaobišao", reče Džim staloženo. „Neko ga je pustio unutra." ,,A zašto bi to uradili?" Harmen je slegnuo ramenima. „Ja sam stručnjak za sisteme, a ne detektiv, inspektore. Vi recite meni. Ali jedino objašnjenje jeste da je neko namerno onesposobio sistem i pustio unutra tog tipa." ,,A ko je znao kako to da uradi?" Prvi put, Englez sa licem lasice se zbunio. ,,U tome je stvar. Niko. Samo smo gospodin Bering i ja znali kako da upravljamo tim alarmnim sistemom. To nema nikakvog smisla." Kad se razgovor završio, inspektor Lju je otišao podzemnom železnicom u Van Čai, u severnom delu ostrva, u potrazi za hranom. Podzemni vozovi su bili čisti i stizali su na vreme, što je bila retkost u Hongkongu. Vožnja u njima je smirila Ljua i pomogla mu da razmišlja. „To nema nikakvog smisla", rekao je Harmen. Ali je ipak imalo smisla. Zaista, mogućnosti su sasvim jasne: ili je Majls Bering dao svojoj supruzi uputstva kako da isključi alarmni sistem, ili ga je Majls sam isključio, nesvesno otvarajući vrata svom ubici. Da li je to bio neko koga je poznavao? Da li je to bio Lizin ljubavnik? Da li je Lizin ljubavnik bio prijatelj njenog muža? nela 012

113 I čudnije stvari su se događale. Inspektor Lju je i izašao iz podzemne železnice žmirkajući zbog sunčeve svetlosti u Van Čaiju kao nesrećna krtica. Baš tog trenutka, zazvonio mu je telefon. „Lju na vezi." „Gospodine." Bio je to jedan od članova tima za nadzor, mala, elitna grupa koja je poslata na Bali da prati divnu, tvrdoglavu gospođu Bering. „Danas smo napravili neke bolje snimke vile savremenijim foto-aparatima." „Ona još nije otišla sa imanja, onda?" „Ne, gospodine." Vilu Miraž, utočište Beringovih na Baliju, dobro skrivenu i skoro potpuno nedostupnu bilo je izuzetno teško fotografisati. Lju je pokušao da ozvuči mesto, ali je privatna obezbeđenje gospođe Bering bilo izvrsno. Nijedan od njegovih ljudi nije uspeo da joj priđe blizu. On se nadao da će možda imati više uspeha ako se, pukom srećom, ona usudi da izađe sa imanja automobilom, ali je do sada živela kao pravi pustinjak. Činilo se da je svaka njena aktivnost, ili neaktivnost, bila naročito osmišljena da osujeti njegove planove. „Ipak imamo neke dobre vesti, gospodine. Izgleda da neki čovek boravi u kući sa gospođom Bering." Lju se zamalo zagrcnuo. „Čovek?" „Da, gospodine. Zapadnjak. Jutros su zajedno doručkovali na terasi. Rekao bih da su", detektiv je pokušavao da nađe odgovarajuću reč, „prisni." Da je inspektor Lju bio drugačiji čovek, poskočio bi od uzbuđenja. Ljubavnik Lize Bering! Prokrijumčarila ga je unutra! Bilo je teško poverovati da neko može da bude tako nesmotren. Ona sigurno zna da će je policija i dalje pratiti? Inspektor Lju nije nikada bio zaljubljen i nadao se da nikad neće ni biti. Kakve budale strast pravi od ljudi. Sada im je samo bio potreban neki fizički dokaz. Ako se nađu otisci prstiju ovog čoveka ili njegova DNK u kući Beringovih, oni će imati dovoljno dokaza da ih oboje uhapse. Deni Makgvajer iz Interpola ga je upozorio da će ubica verovatno ostati u blizini gospođe Bering. Tako da, sve dok drži Lizu Bering, Lju drži mamac. Problem je bio u tome što inspektor Lju nije više „držao" Lizu Bering. Morao je da uđe u vilu. nela 012

114 ŠESNAESTO POGLAVLJE Sam za stolom u uglu jednog mirnog kafića, Deni Makgvajer je skupljao pahuljice sa vrha svoje čokoladne krofne i čekao da stigne njegov tim. Pošto je inspektor Lju zvanično zatražio pomoć Interpola, Denijev šef, zamenik direktora Anri Fremo, nerado je ovlastio malu radnu jedinicu da provede „ne više od osam časova sedmično" na sređivanju dokumentacije o slučaju koji je sada bio pod kodiranim imenom Azrael. „To je iz jedne pesme", objasnio je Deni Fremou kad su bili u upravnoj zgradi. „Azrael je anđeo smrti." Fremo je zurio u njega tupo. Njega nije zanimala poezija. Njega je zanimala statistika, činjenice i rezultati. Deniju bi bilo bolje da opravda ovo korišćenje ljudstva, i to brzo, ako želi i dalje da dobija podršku njegove agencije. Pod „mala specijalna jedinica", ispostavilo se, Anri Freno je mislio na još dva dodatna čoveka. Deni je izabrao Riharda Sturija, nemačkog statističara zanimljivog koliko i kroasan koji je Deni upravo jeo, ali sa izvanrednim darom da zapazi značajne, životne obrasce u nerazumljivim nizovima brojeva, i Kloda Demartena, stručnjaka forenzičara. Za suštinu detektivskog posla moraće da se osloni na svoje snage i Meta Dejlija, svog špijuna u Hongkongu. Do sada, Dejli je bio najveće razočaranje. U početku je bio tako revnostan. Zaista, da nije bilo Meta Dejlija, istraga Azrael se nikada ne bi pokrenula sa mrtve tačke. Ali posle jalove prve sedmice u Hongkongu, Met je poslao Deniju samo jednu jedinu kratku elektronsku poruku u vezi sa „bacanjem mreže daleko od puta", a zatim je nestao na nekom izletu po jugoistočnoj Aziji. Posle više nedelja neuzvraćenih elektronskih poruka i telefonskih poziva osim jedne jedine govorne poruke ostavljene usred noći u kojoj uverava Denija da je „dobro" i „radi na tome" Deni je zvanično odustao. Inspektor Lju mu je povremeno doturao mrvice informacija, ali kao i većina lokalnih policijskih šefova, taj čovek u Hongkongu je bio više zainteresovan da dobija podatke od Interpola nego da iznese svoje. Kao što je Anri Fremo stalno podsećao Denija: „Ovo je kineski slučaj, Makgvajere. Naš posao je samo da im pružimo podršku i olakšamo." Baš tada se pojavio Rihard Sturi, u svom uobičajenom odelu i kravati, stežući svoj laptop kao dete omiljeno ćebence. Sturi je treptao od nelagode, dok je ulazio u „neobično" mesto sastanka koje je pomoćnik direktora nela 012

115 Makgvajer odabrao. Vanredni sastanci tima nisu bili uobičajeni u Interpolu, i nisu bili omiljeni, ali je Deni bio odlučan da omogući svom malom timu da iskazuje ideje izvan uštogljene atmosfere upravne zgrade. Ubrzo je stigao i Klod Demarten, takođe formalno obučen, ali pošto je bio Francuz, on nije nikad bio protiv sastanaka u kafiću, za razliku od Sturija. Naručio je sebi cafe creme i croque-monsieur* pre nego što počnu da rade. ,,U redu, momci", poče Deni. „Zasad nemamo ništa opipljivo iz Hongkonga. Ono što imamo je obiman dosije o slučaju Džejks, za koji verujem da ste ga obojica videli i unosili podatke u 1-24/7. Riharde, da li sam u pravu?" Nemac statističar je klimnuo glavom nervozno. Izgledalo je kao da sve radi nervozno i na licu mu je stalno bio izraz čoveka koji samo što nije odvučen pred Gestapo i streljan po kratkom postupku. „Kako bismo maksimalno iskoristili svoje vreme, predlažem da se usredsredimo na slučajeve Henlijevog i Anžuovog ubistva, da vidimo možemo li iščeprkati bilo šta što su istražitelji propustili." „Da li ovdašnja policija sarađuje?", upita Klod Demarten, srknuvši poslednji gutljaj kafe. „Jednom rečju, ne. Svi se moramo kretati pažljivo i truditi se da ne pravimo mnogo buke. U ovom poslu ima mnogo profesionalnog ponosa. Do sada je taj tip prošao nekažnjeno za ubistva tri puta, a izgleda kao da će mu to poći za rukom i četvrti put, u Hongkongu. Fremo već traži izgovor da nas zatvori, a ako razljutimo Skotland jard ili LAPD, ili bilo koju drugu policiju, to će nam se i desiti. Razumete o čemu govorim?" Klimanje dve glave. „Dobro. Pa, šta imamo do sada? Naš ubica je muškarac. Meta su mu bogati, stariji muškarci sa mladim suprugama. Njegova motivacija je bar delimično na seksualnoj osnovi. I veoma je okrutan prilikom svojih ubistava. Imate li da dodate nešto ovome?" Izgledalo je kao da će Klod Demarten nešto reći, zatim se predomislio i nastavio da ćuti. „Šta?", Deni ga upita. ,,Ja sam forenzičar. Nisam stručnjak za bilo koju drugu oblast." „Ja ne tražim stručnjake. Trebaju mi predlozi, teorije. Samo sledite svoje instinkte." ______________________________________________ * Sendvič sa šunkom na žaru i sirom, brz obrok u francuskim barovima. (Prim. prev.) nela 012

116 Rihard Sturi se primetno trgao. „Dobro", poče Demarten. „Pa, onda bih rekao da je to prefinjen čovek." „Zato što?" „Mnogo putuje. Verovatno govori nekoliko jezika. Zločini su se dogodili na celoj planeti." Deni je klimnuo glavom, pružajući mu podršku. „Dobro." Demarten se zagrejao za svoju temu. „Takođe planira prilično podrobno. I izgleda da ima dara za rukovanje komplikovanim alarmnim sistemima. Navodi me na pomisao da je elektroinženjer ili nekakav kompjuterski stručnjak. Pitanje sigurnosnog sistema oduvek je mučilo Denija. Razmišljajući o Džejksovom slučaju, setio se da je alarmni sistem u Loma visti 420 bio izuzetno složen, najsavremeniji u to doba. Henlijevi su imali jednostavan ali pouzdan banham sistem u Londonu, a kuća Didijea Anžua u Sen Tropeu je bila okružena sigurnosnim kamerama, čiji snimci su bili sumnjivo prazni u noći njegovog ubistva. Prema rečima inspektora Ljua iz hongkonške policije, Majls Bering je ugradio sigurnosni sistem koji je mogao da se poredi sa onim u Fort Noksu*. Pa ipak, u sva četiri slučaja, jedan čovek se ušunjao u kuću žrtve i izašao iz nje potpuno neopaženo. Jedna mogućnost je bila da ubica odlično poznaje tehnologiju. Ali postojala je još jedna, jednostavnija, ona koja je proganjala Denija još otkad se bavio slučajem Džejksovog ubistva. „Možda je neko iz domaćinstva poznavao ubicu", reče on glasno. „Neko ih je pustio unutra. Sluga ili neko drugi." „Ili supruge." Klod Demarten je smelo izjavio ono što Deni nije mogao da prisili sebe da izgovori. „To je teorija. Ovom ubici, ovom prefinjenom, inteligentnom momku, meta su mlade supruge koje se dosađuju. On im se ulaguje, zadobijajući njihovo poverenja, možda ih i seksualno zavodeći. Tada, kad ih već ima pod svojom vlašću, on ih prevari, ubedivši ih da daju sav novac svog supruga u dobrotvorne svrhe." „Šta zatim?", upita Deni sumnjičavo. „On provali u njihove domove?" „Zašto da ne? Tada on već poznaje unutrašnjost imanja, sigurnosne šifre, položaj kamera i ostalo. On skriva svoj identitet maskom... verovatno uradi nešto sa glasom pa ga žene ne prepoznaju. Ubija muževe. Siluje žene. Zatim se _________________________________________ * Fort Knox, vojna baza u Kentakiju, SAD. (Prim. prev.) nela 012

117 kasnije vraća kao rame za plakanje udovicama. Kad je novac konačno siguran na računu dobrotvorne ustanove, on ubedi udovice da nestanu sa njim. Kad se bezbedno skloni sa mesta zločina, ubija i njih, oslobodi se tela i kreće u sledeću akciju." Sva trojica su ćutali. Demartenova teorija je bila razložno izvedena. Pod pretpostavkom da je ubica pokušao da se preruši u vreme provale, da li je moguće da žena nije uspela da prepozna svog ljubavnika? To je izgledalo prilično neuverljivo. I zar policajci ne bi naišli na ubicu u vreme dok izigrava rame za plakanje? Svakako da, ako bi se neki uglađen, verovatno zgodan, pametan mlađ čovek vrteo oko žrtava... Deni se sledio. Takav čovek je postojao. Sa Anđelom Džejks. Vrzmao se oko nje kao loš miris. Lajl Renalto. Demarten je nastavio da priča, uživajući u svojoj novootkrivenoj ulozi Šerloka Holmsa. Zatvoren u forenzičkoj laboratoriji Interpola, retko je imao priliku da svojoj mašti pusti na volju. „Ili možemo razmotriti neke druge mogućnosti. Šta kažete na ovo? Ubica ne sakriva svoj identitet. Supruge dobro znaju ko je on i puštaju ga u svoj dom namerno. Supruge nisu njegove žrtve. One su njegovi saučesnici." Deni Makgvajer je pomislio na strašne povrede Anđele Džejks posle silovanja. Bila je tako strašno pretučena da je, kad ju je prvi put video vezanu sa telo njenog supruga, pomislio da je mrtva. Odmahnuo je glavom. „Ne. Ni govora. Nije bilo ničeg lažnog u tim silovanjima. Bar ne kod onog koje sam ja video. Nikada to ne bi bilo sporazumno." Klod Demarten izvi obrvu. Amerikanci umeju da budu užasni čistunci u seksu. „Da li ste sigurni? Neke žene vole grub seks." „Ali ne toliko grub", reče Deni. Ne ta žena. Bila je tako slatka i ljubazna. Jedan anđeo. Demarten slegnu ramenima. „Ne zaboravite da je ulog bio stotine miliona dolara u svakom od tih ubistava. Ljudi će podnositi izuzetne patnje da bi dobili ogromne svote novca." „Ali nijedna udovica nije zadržala novac. One su ga poklonile." „Osim Lize Bering." nela 012

118 „Osim Lize Bering. Do sada." Ponovo je zavladala tišina. Demartenova teorija je bila održiva. Jedan ubica. Moguće Lajl Renalto? Udvara se suprugama. Dobija prolaz. Ubija muževe. Preusmerava novac. Međutim, ta teorija još zahteva odgovore na nekoliko pitanja. A najvažnije među njima je bilo: „Zašto?" Deni reče: ,,I dalje ne znamo koji je motiv." Rihard Sturi se naglas nasmejao. Bio je to prvi zvuk koji je napravio u poslednjih petnaest minuta, pa se Deni i Klod Demarten okrenuše i zagledaše u njega iznenađeno. „Motiv je problem? Sve je problem! Nemate ni mrvicu čvrstih dokaza da podrže ono što ste upravo rekli." Nemčev ton je bio pun prezira. Njegov francuski kolega mu odmah odbrusi. ,,U redu, onda, Alberte Ajnštajne. Hajde da čujemo šta ti imaš da kažeš o tim zločinima." Bez reči, Rihard Sturi izvuče iz torbe svoj uglancani laptop soni i stavi ga na sto. Dok je on sa ljubavlju prelazio preko stranice laptopa, Deniju se iznenada javila slika Blofelda, iz filmova Ostin Pauers, sa njegovim kolima. „Ovo je samo početna analiza. Najosnovnija." Deni Makgvajer i Klod Demarten pogledaše u ekran sa užasom. Grafikoni su osvetljavali ekran jedan po jedan mnoštvom bleštavih boja. Crvena za Džejksovo ubistvo, plava za slučaj Henli, zelena za Anžua, i plavoljubičasta za Beringove. Bilo je vremenskih linija, koje su pokazivale vreme proteklo između svakog venčanja i ubistva supruga, i od svakog ubistva do nestanka supruge. Grafički prikazi, koji su analizirali sve od razlike u godinama između svakog para do geografskih rastojanja između svakog zločina. Rihard Sturi je uradio svoj domaći zadatak, i to dobro. Na poslednjem ekranu, u žutoj boji, bio je još jedan, bez naslova, skup grafikona. Deni je pokazao na njih. „Šta je ovo?" „Projekcije. Nisu to pretpostavke, razumete." Sturi je pogledao u Demartena sa izrazom koji je lebdeo negde između sažaljenja i prezira. „Matematičke mogućnosti, izvučene iz ograničenih poznatih činjenica. Gradio Sam profil ubice zasnovan na prethodnim podacima. Žute linije predviđaju nela 012

119 statistički moguć sledeći potez ubice." Deni je s mukom progutao knedlu. „Misliš njegovo sledeće ubistvo?" „Upravo tako. Pada mi na pamet da bi najdelotvorniji način da pomognemo zemlji članici u hapšenju te osobe bilo predvideti njegov sledeći potez i biti spreman za njega. Naravno, mi ne možemo reći tačno ko će biti njegova sledeća žrtva. Ali možemo predvideti starost te osobe, njegovo bogatstvo, geografsku lokaciju, najpribližniji datum venčanja. Postoji obilje činilaca koji se mogu statistički utvrditi, a koji nam govore kako će se ubica ponašati u budućnosti, na osnovu toga kako se ponašao u prošlosti." Deni je zurio u izlomljene žute linije i iz nekog razloga pomislio na Čarobnjaka iz Oza. Da li ćemo ga na taj način pronaći? Tako što ćemo pratiti Sturijev žuti put? Možda smo odgovore imali sve ovo vreme, kao Doroti i njeni prijatelji. Samo nismo znali gde da tražimo. Ispod grafikona su bili brojevi, stranice i stranice njih. Statistička analiza svega, od dokaza DNK, preko datuma bankovnih transfera, do uporednih podataka o svakoj dobrotvornoj ustanovi za decu i datuma rođenja četiri žrtve. More brojki zbog kojih su se Deniju ukrstile oči. Rihard Sturi je zaključio: „Po mom mišljenju, loše je ako svoje ograničeno vreme i sredstva usmerimo na otkrivanje ko bi mogao biti ubica i zašto radi to što radi. Mi jednostavno nemamo dovoljno činjeničkih dokaza da bismo odgovorili na ta pitanja. Ovi podaci nam govore kako on deluje, kada i gde on ubija. Pogledajte ovde." Sturi je tako brzo menjao stranice ekrana, pa Deni nije video ništa osim izmrljane duge. „Stopa po kojoj izvršava svoje zločine izgleda da se brzo povećava." „Nema 'izgleda' u vezi sa tim", reče Deni. „Ništa se nije dogodilo četiri godine posle slučaja Džejks, ali je Bering ubijen godinu dana posle Didijea Anžua." „Ah. Ali vi pretpostavljate da je ser Pirs Henli bio njegova prva žrtva posle Endrua Džejksa. Demarten razrogači oči. „Mislite da je bilo još jedno ubistvo u međuvremenu? Neko za koje mi ne znamo?" „Ja ne mislim ništa. Razmišljanje nije moj posao. Ali statistički, takav slučaj je moguć, da. Verovatno u Južnoj Americi 1998. ili početkom 1999. Ja to nela 012

120 istražujem." „Bože." Deni zviznu. ,,U redu. Nastavi." „On ubija na svake dve ili tri godine, krećući se prema istoku oko sveta, menjajući identitet, a moguće i izgled, između svakog napada. Veoma je inteligentan i vešt manipulator. Razlika u godinama između njegovih žrtava i njihovih supruga se smanjuje u proseku pet godina pri svakom ubistvu." „Žrtve su sve mlađe?" „Ne. Supruge su sve starije. Kao što je, naravno, i naš ubica." Deni je razmišljao o tome, shvativši nešto što mu je do sada izmicalo. To sa godinama je izgledalo značajno, ali nije znao zbog čega. Posle dužeg ćutanja, on upita: „Da li misliš da su supruge mrtve?" Rihard Sturi je oklevao. „Verovatno. Ne postoji prihvatljiv razlog, bar nijedan kog ja mogu da se setim, zašto bi ih ostavio u životu." „Osim Lize Bering", ponovi Demarten. Osim Lize Bering. Koliko je Deni žalio što Met Dejli nije saznao više o gospođi Bering. Izabrao je đavolsko vreme da nestane. ,,U redu. Podela posla. Kao što znate, dozvoljeno nam je samo osam časova nedeljno od službenog radnog vremena za Azrael. Svi imamo i druge slučajeve koji zahtevaju pažnju, pa ne želim da vas previše opteretim. Riharde, želim da nastaviš da radiš to što radiš. Ali ništa ne ide neposredno u bazu podataka 1-24/7. Svi statistički podaci i projekcije koje su povezane sa istragom prvo se šalju meni. Da li je to jasno?" Nemac podiže obrvu, ali klimnu glavom u znak pristanka. Odlaganje unošenja podataka u Interpolov sistem je bio veliki prekršaj. Ali ne toliki prekršaj kao ne postupiti po neposrednim uputstvima nadređenog policajca. „Klode, ti za sada treba da se usredsrediš na forenziku. Proveri ima li nečega u analizi sperme, krvi ili otisaka prstiju, što je lokalna policija propustila." „Da, gospodine. Ako bih mogao da pitam, na čemu ćete vi raditi?" „Ja ću obaviti neka istraživanja u Los Anđelesu", reče Deni. „Tamo živi čovek sa kojim bih ponovo želeo da porazgovaram. Advokat po imenu Lajl Renalto." nela 012

121 Inspektor Lju nije mogao da nađe pomoćnika direktora Denija Makgvajera. Prema rečima Makgvajerove sekretarice, jedne nekooperativne francuske gospođe po imenu Matilda, Makgvajer je bio na sastanku i neće se vraćati u kancelariju „izvesno vreme". Toliko o Interpolovoj obećanoj podršci 24/7. Razdražen, Lju je ostavio poruku. Gospođa Bering ima ljubavnika za koga sada sumnjaju da je umešan u ubistvo njenog supruga. Kao takva, i sama gospođa Bering je sada osumnjičena u istrazi. Ona je ostala na Baliju, a fotografski snimci ukazuju na to da taj čovek boravi tamo sa njom. Da li može pomoćnik direktora Makgvajer da organizuje Interpolov tim za hitno dejstvo da pomogne inspektoru Ljuu i njegovim ljudima da pronađu pristup vili i, ukoliko je potrebno, uhapse osumnjičene? Indonežanske vlasti su bile izuzetno spremni da sarađuju. Spustivši slušalicu, Lju pogleda u svoj ručni sat. Četiri posle podne, po hongkonškom vremenu. Ako mu se Makgvajer ne javi do sutra ujutru, on će preuzeti stvar u svoje ruke. Selin Makgvajer nije bila srećna žena. Nije bila srećna zato što je boeufbourguignon*, koji je sa mnogo truda spremila za svog supruga, sveden na viskoznu, ugljenisanu masu na dnu vatrostalne činije. Nije bila srećna jer je doterala frizuru i obukla svoju najlepšu haljinu, sve uzalud. Nije bila srećna jer će svi izgovori koje bude dao zbog zakašnjenja biti laži, ali je bila previše uplašena da ga izazove da kaže istinu: Anđela Džejks se vratila u njihove živote. Ponekad je Selin poredila Anđelu Džejks sa ljubavnicom. Prilično je jadno biti ljubomorna na ženu sa kojom vaš muž nije nikada vodio ljubav, niti će to uraditi, ženu koja je skoro sigurno mrtva. Ovog puta, Selin je videla Anđelu više kao zavisnost, kao alkohol ili kristalni metadon, ili blistavu belu liniju kokaina. Posle pet srećnih godina, Deni se vratio staroj navici. Laži zavisnika su već bile počele. ______________________________________________ * Franc.: Burgundska govedina, vrsta jela. (Prim. prev.) nela 012

122 „Fremo me je pozvao na sastanak." „Matildi nije dobro, pa sam ja zaglavio sa gomilom posla." ,,IRT odeljenje treba da ima reviziju sledećeg meseca. Moraću duže da ostanem na poslu." Selin je proverila svaku priču, ali je već znala šta će pronaći. Ako želiš da lažeš bezočno, Deni, nije trebalo da se oženiš koleginieom policajkom. Nije čak imao hrabrosti da joj kaže da je nova istraga Azrael odobrena, a još manje da je on rukovodilac tima. Ali ako su Denijeve laži bile smešno providne, i Selinina taktika je bila isto toliko smešna. Specijaliteti hrane. Noćni sastanci. Seksi odeća. Kao da je imala neke šanse protiv njegove opsesije. Protiv Anđele. „Izvini što kasnim." Deni upade kroz vrata, sa gomilom dokumenata ispod jedne ruke i prepunom akten-tašnom pod drugom. „Nisi kuvala, zar ne?" „Kako to misliš?", odbrusi Selin, bacajući pogled preko ramena na zadimljene ostatke bifteka. Deni je bio duboko pogođen. „Žao mi je, dušo. Trebalo je da mi kažeš." „Trebalo je da ti kažem? Trebalo je ja da kažem tebi?" Protutnjala je pored njega, ljutiti blesak crvene svile, zgrabivši kaput sa čiviluka pored vrata dok je izlazila. „Jebi se, Deni. I zajebi Azrael." Pre nego što je Deni mogao išta da izgovori, nje već nije bilo. Azrael. Znači već zna. Sranje. Instinkt mu je govorio da treba da krene za njom, ali je iz iskustva znao da, kad je Selin ovako ljuta, bolje da je ostavi samu. Šta god bi joj sada rekao samo bi rasplamsalo njen gnev. Umoran, spusti svoje fascikle na kuhinjski sto. Bilo je to dugačko, iscrpljujuće, beskorisno poslepodne. Veći deo je proveo na telefonskoj vezi sa Los Anđelesom, prateći svaki trag i saopštavajući svaku sitnicu koje je mogao da se seti u nastojanju da se dočepa Lajla Renalta. Ali niko ga nije video niti čuo za njega od 1997. Napustio je advokatsku službu, očigledno, te godine, samo dvanaest meseci nakon ubistva Endrua Džejksa, a deset nakon Anđelinog nestanka. Te iste godine je i Deni napustio grad. Prema rečima kolega, Lajl bi trebalo da je prihvatio novo mesto u Njujorku on je potekao iz tog grada ali Deni nije mogao da nađe bilo kakav trag o njemu ni u jednoj bazi podataka javnih arhiva u kojima je proverio. Računi za struju i komunalne usluge, Sekretarijat za motorna vozila, Uprava socijalnog osiguranja, ali nije uspeo da dobije nikakve informacije. Naravno, ne treba donositi preuranjene zaključke. Međutim ključni igrači u istrazi nela 012

123 Džejksovog ubistva bi nekako neobjašnjivo propali u zemlju baš kad bi Deni želeo da razgovara sa njima. Već je počelo da mu se vraća staro osećanje osujećenosti, beznadežnosti i očaja. U davnim devedesetim godinama u Los Anđelesu, Deni je osećao kao da je istina koju je tražio vlažan komad sapuna: u njegovoj šaci je jednog trenutka, ali prolazi kroz prste u sledećem. Da li će tako biti i sa Azraelom? Pitao se nekoliko trenutaka ko je Selini otkrio tajnu o istrazi, a onda je odustao. Kakvog to značaja ima, stvarno? Trebalo je sam da joj kaže. Sada nikada neće shvatiti, nikada mu oprostiti. Osim ako rešim slučaj brzo. Osim ako ne uspem ovog puta da uhvatim tog nitkova i stavim tačku na ovaj košmar, jednom i zauvek. Pošto je na brzinu napravio sendvič sa bagetom i šunkom za večeru, zalivajući ga ledeno hladnim pivom sem adams* Francuzi su mnogo toga pravili dobro, ali ne i pivo počeo je da pregleda gomile svojih zabeležaka. Bilo je skoro deset sati kad je stigao da proveri svoju govornu poštu. Bilo je internih memoranduma o budžetiranju, jedna poruka je bila trag u vezi sa slučajem na kome je radilo njegovo odeljenje u Bogoti, a peta je bila od majke iz Los Anđelesa u kojoj ga pita da li se setio devedesetog rođendana svoje bake (nije se setio). A bila je tu šesta i poslednja poruka, od inspektora Ljua, zbog koje su se Deniju nakostrešile dlake na rukama. Liza Bering ima ljubavnika. Odjednom Demartenova teorija nije izgledala tako neubedljiva. Da li je to Lajl Renalto, koji posle tolikih godina koristi drugo ime i identitet? Sada je stariji, naravno, bliži pedesetim, ali je verovatno još dovoljno privlačan da namami u svoju mrežu usamljene, mlade domaćice koje se dosađuju. Lju je pomenuo nešto o njegovom boravku u vili Beringovih na Baliju. Ako je to tačno, ako postoji uopšte šansa da to bude tačno, ne smeju mu dozvoliti da ponovo umakne. Razmišljao je da pozove Ljua, ali je odlučio da to može da sačeka. Šta ako Renalto, ili ma ko to bio, baš sada pakuje svoje torbe, i Lizine. Odvodi je da bi mogao da je ubije kao što je učinio sa ostalima? Lju je zatražio pomoć lokalne balinežanske policije, i to će mu Deni i dati. Deni okrenu broj centrale Interpola. „Treba mi odobrenje za jednu operaciju na Baliju. Molim vas, dajte mi vezu sa šefom policije u Džakarti." ___________________________________________ * Sam Adams, američka marka piva koju proizvodi Bostonska kompanija piva, osnovana 1984. (Prim. prev.) nela 012

124 Inspektor Lju proveri svoj blekberi. Još nema ni reči iz Liona. Interpol može da ide dođavola, a isto tako mogu i Indonežani. Ovo je moja istraga. Završio sam sa traženjem dozvola. Razgovor sa Indonezijom nije prošao dobro. Oni nisu zahtevali pomoć Interpola i ne znaju ništa o ubistvima iz slučaja Azrael. Hongkonška policija je već bila napravila neprijatnosti, uznemiravajući privatnost građana na indonežanskoj teritoriji. Pošto nisu uspeli da ispoštuju osnovna pravila učtivosti, inspektor Lju sada ima drskosti da traži njihovu saradnju, zahtevajući od njih da izdaju nalog za hapšenje, bez obzira na to što nisu podneli dokaze o bilo kakvoj zločinačkoj radnji bilo kog člana u vili Miraž. Inspektor Lju (i Interpol) mogu da okače te zahteve mačku o rep. Potišten, Deni se vratio svojoj beskonačnoj listi obaveza, ali su mu misli bile zaokupljene nečim sasvim drugim. Možda treba da pozove Selin? Još se nije vratila kući, što nije ličilo na nju. Posle svađe, obično bi bes izduvavala nekoliko sati, pa bi se vratila kući posle nekoliko čaša vina, spremna za dozu vrištanja i malo strasnog seksa pomirenja. Odgurnuvši dokumentaciju na stranu, vide kako je ispao tabak papira sa memorandumom; Deni primeti da je i on iz Ljuove kancelarije u Hongkongu. Kako je to propustio ranije? Na tabaku je bila skenirana fotografija. Bila je crno-bela i tačkasta. Očigledno, snimljena je iz velike daljine. Prikazivala je muškarca i ženu na balkonu, kako se grle. Deni se pažljivo zagleda u čoveka, skenirajući ono malo što je mogao da vidi od crta njegovog lica, tražeći sličnost sa Lajlom Ranaltom. Nije mu uspelo. Kvalitet slike je bio izuzetno loš. Ipak, lik mu je bio poznat. Oblik glave, stav dok je muškarac pružao ruku prema ženi gospođi Bering, verovatno način na koji su crte lica izgledale izdužene, kao da je prasnuo u smeh... Deniju se stomak zgrčio. Oh, moj bože. Ne. To ne može biti. Drhteći, on uze slušalicu. nela 012

125 SEDAMNAESTO POGLAVLJE Met Dejli je sedeo pored bazena, uživajući u sunčevim zracima i pijuckajući jedan od savršenih koktela od džina i tonika, koji je napravila gospođa Harkort, kad je zazvonio njegov mobilni telefon. Broj Denija Makgvajera je svetlucao na ekranu. Dođavola, pomisli Met. Osećao je krivicu prema Makgvajeru. Krivicu jer je izbegavao pozive tog momka, krivicu jer mu nije kazao za Lizu. Nije mogao u potpunosti da objasni svoje ćutanje, čak ni samom sebi. To između njega i Lize bilo je tako lično i tako dragoceno, i plašio se da će se, kad bude otvorio vrata prema spoljašnjem svetu, brane otvoriti i san će biti razbijen. Ali moraće da razgovara sa Makgvajerom kad-tad. Između ostalog i zato što je još na slobodi taj poremećeni ubica, manijak koga moraju uhvatiti, koliko zbog Lize toliko i zbog ostalih. Pripremajući se za neizbežne prekore, on prihvati poziv. „Deni, zdravo. Žao mi je što sam bio tako nedostupan." „Slušaj me veoma pažljivo, Mete." Glas Denija Makgvajera zvučao je više napregnut nego ljut. „Moraš da odeš odatle. Smesta." „Odakle?", Met se nasmeja. „Čak i ne znaš gde sam." „Ti si na Baliju, u vili Lize Bering." Smeh je zamro na Metovim usnama. Kako je, dođavola, Deni Makgvajer to saznao? „Nameravao sam da ti kažem." „Da mi kažeš šta? Da ste ljubavnici?" Sada je prvi put osetio prizvuk ljutine u Makgvajerovom glasu. „Da ti kažem da sam ovde", reče Met usiljeno. „Da sam je upoznao. Ako je to uopšte bitno, mi nismo ljubavnici." Još nismo. „Ne treba mene da ubeđuješ", reče Deni. „Inspektora Ljua uveri. Da li si znao da Kinezi smatraju Lizu Bering osumnjičenom u ubistvu njenog supruga?" Met se naglas nasmeja. „To je suludo. Liza nema nikakve veze sa Majlsovim ubistvom, i to je činjenica." „Da li je? Ili je to ono što ti želiš?" Noć je bila topla, ali Met iznenada oseti neku čudnu jezu. Deni produži: nela 012

126 „Ona je imala ljubavnike, Met. Bar jednog za koga policija zna. Verovatno i više." „Gluposti." „Mete, slušaj me. Ona je dovodila ljude u kuću radi seksa dok je Majls bio na poslu." „Grešiš." Ti sigurno grešiš. „Postaje sve gore. Lju misli da si ti jedan od njih. Njegovi ljudi su posmatrali vas dvoje u vili. Pod prismotrom ste već nedeljama. Trebalo je da ostaneš skriven, a umesto toga ti završavaš kao prokleti osumnjičeni!" „Osumnjičeni?", Met promrmlja. „To je smešno. Ja nisam čak ni bio u Hongkongu kad je ubijen Majls Bering." „Ja to znam", reče Deni. „Zato ti sada sve to i pričam, a ne jurcam da te uhapsim kao Lju i njegovi ljudi. Ali nisi baš pomogao sebi, prijatelju moj." „Ne mogu da verujem da nas Kinezi špijuniraju", ogorčeno reče Met. Na te reči, Deni se razljuti. „U toku je istraga ubistva! Halo? Ti nisi tamo na odmoru. Ili si to možda zaboravio?" Met nije zaboravio, ali je to svakako želeo. Želeo je da zaboravi sve što je malopre čuo, naročito laži koje je Makgvajer izrekao o Lizi. Želeo je da odvede Lizu daleko, daleko, da je zaštiti i da je voli i da nikada više ne mora da misli na smrt ili patnju ili izdaju. Pokušao je da ostane pribran. „Ti ne poznaješ Lizu, u redu? Ja je poznajem. Ona ne bi nikada prevarila Majlsa. Ona jednostavno nije takva." Kolutanje očiju Denija Makgvajera je gotovo moglo da se čuje preko telefonske žice: „Ma hajde, čoveče..." ,,A čak i da jeste, pa šta?" Metov glas je postajao sve očajniji. „To je ne čini ubicom." „Ne, ne čini je. Ali može je učiniti saučesnikom." „U čemu, njenom sopstvenom silovanju?" „Možda to nije bilo silovanje. Možda je to bilo dogovoreno." „Povuci reč", reče Met tiho. „Žao mi je", reče Deni, nazrevši bol i ljutnju u Metovom glasu. „Ne kažem da to ja mislim." „Nadam se da je tako." „Još nemam pojma šta se dogodilo te noći. Ali Lju se naoštrio da uhapsi nela 012

127 Lizu, i ima dobre razloge za to. Ona jeste imala momka još ga ima, po svemu sudeći. Samo ona ima finansijske koristi od Majlsove smrti. Ona je dala uputstva svom osoblju da ne dolaze na sprat u noći ubistva. Samo je ona, osim njenog supruga, znala kako da onemogući rad alarmnog sistema. A usput govoreći, on je bio isključen ranije tog dana, ako želiš da govoriš o činjenicama. Ko god da je ubio Majlsa Beringa, imao je pomoć iz kuće." Met nije želeo to da sluša. „Da Lju ima dovoljno dokaza da uhapsi Lizu, on bi to učinio. Ali nema. On se hvata za slamku jer nema ništa. Baš kao što ni ti nisi imao ništa u istrazi povodom ubistva mog oca." Bio je to nizak udarac, ali Deni nije mogao ništa učiniti osim da to proguta. Želeo je samo da Met Dejli ode sa Balija, pre nego što im se sve obije o glavu. Kad bi neko povezao Meta Dejlija sa Denijem Makgvajerom, operacija Azrael bi bila završena, a isto tako i Denijeva karijera. „Da li se sećaš šta si mi rekao onog dana kad smo se upoznali, u mojoj kancelariji u Lionu?", upita Deni. „'Zašto ti je trebalo toliko vremena, ti dangubo jedna?'", našali se Met. „Posle toga. Rekao si: 'U pitanju su supruge. One su ključ svega.' Da li se sećaš toga?" „Liza nije." „Zašto nije Liza?", Deni ga je izazivao. „Zato što si zaljubljen u nju?" Da! „Ne. Naravno da nisam." „Koliko dugo poznaješ tu ženu, Mete? Mesec dana? Dva? Da li ti je možda palo na pamet da te ona iskorišćava?" „Hmm, da razmislim", reče Met. „Ona je zaslepljujuće lepa milionerka; a ja sam malo otromboljen, bankrot, uskoro razveden bivši pisac komedija. Jeste, mogu da vidim na šta ciljaš. Ona me svakako iskorišćava." Deni se nasmejao. Dejli ga je izluđivao, ali je njegov ležeran humor još imao poentu. „Mislio sam, koristi te da dođe do informacija. Ti znaš o tim ubistvima isto koliko i policija, ako ne i više. Ako Lizin momak stoji iza njih..." „On nije stajao." „Kako znaš?" „Zato što nema momka! Zar nisi čuo ni reč od onoga što sam rekao?" Denijevo ogorčenje je preovladalo. „Dozvoli mi da ti saopštim vesti. Ako ne odeš iz te vile pod nela 012

128 pretpostavkom da te u međuvremenu u krevetu ne prebije nasmrt momak tvoje devojke Ljuovi ljudi će te uhapsiti i baciće te u neki smrdljiv kineski zatvor, a ja ti neću, ponavljam, neću priteći u pomoć." „Lepo", reče Met osorno. On prekinu vezu. „Hej. Da li je sve u redu? Čula sam kako vičeš." Liza je izašla iz kuće i došla do bazena. Nosila je dugačak, tamnoplavi kimono sa kaišem oko struka a kosa joj je bila puštena, očešljana, očigledno, spremila se za počinak. Met se ozari od sreće kad je vide. Ona je anđeo. Moj anđeo. Ne smem da je zabrinjavam ovim besmislicama. „Sve je u redu." Met se na silu nasmejao. „Ništa zabrinjavajuće. Samo nesporazum sa prijateljem." „Neko od kuće?" Kuće? Zar nije ovo kuća? „Tako nekako." Liza je lagano dodirnula prekidač i kameno ognjište je oživelo. Plamenovi su bacali toplu narandžastu svetlost preko njene kože. „Smem li da sednem pored tebe?" Met se široko osmehnu. „Naravno." On potapša mesto pored sebe. Želja da pruži ruku i dodirne je bila je skoro neizdrživa. „Da li si radila?" „Pokušavala sam." Stidljiv osmeh. „Biti izvršilac nečijeg testamenta je teže nego što izgleda. Od brojeva oči počnu da mi igraju. Čini mi se da ne mogu da se usredsredim." Sedeli su neke vreme i ćutali, posmatrajući razigrane plamenove. „Ovakav kamin su imali u Pozitanu", promrmljala je Liza tiho. „Majlsu se toliko dopao, pa je dao da se isti ugradi ovde." Met je ćutao. Nije želeo da priča o Majlsu niti da sluša o njegovim i Lizinim odmorima u prošlosti. Ne sada. Onda je iznenada Liza izgovorila: „Stalno razmišljam o onome što mi se dogodilo. O silovanju." Metu je zastao dah. Posle mnogo meseci progovorila je o noći napada, i sada je prvi put čuo da je ona upotrebila tu reč na s. „Da li želiš da pričaš o tome? Ne moraš ako ne želiš." Skupivši kolena do grudi, Liza se naslonila na njega, obmotavši ruku u svilenoj haljini oko njegovog struka. Nikada pre toga nije mu bila fizički tako blizu, ne po svojoj želji. Met je zatvorio oči, izgubljen u njenoj toploti, njenom mirisu jasminovo i pačuli ulje tananom milovanju njene kose. Da li se ikada nela 012

129 ovako osećao kad je bio sa Rakel? Ovako očajan zbog žudnje, ovako opijen željom? Ako i jeste, nije mogao da se seti. U stvari, u ovom trenutku jedva da je mogao i da se seti svoje žene. Kad je Liza progovorila, glas joj je bio tih ali odlučan. „Želim da pričam o tome. Potrebno mi je. Potrebno mi je da o tome pričam sa tobom." Posle toga, Met Dejli će se boriti da se seti svake pojedinosti te večeri. Liza je izlila svoju dušu pričajući o silovanju. Počela je uznemireno, glas joj se kolebao i bio nesiguran, ali je postajao sve sigurniji kako je njen strah prerastao u gnev. Ispričala mu je kako ju je taj čovek udario i gušio, prisiljavajući je da izvodi jezive, perverzne činove dok je Majls posmatrao. Kako je ona pokušala da se uzdigne, da odvoji svoju psihu od sramnih povređivanja njenog tela. Kako je sve to vreme znala da će taj čovek povrediti Majlsa, pa ipak, kako je bila preneražena, kako prestrašena kad je videla pištolj. Njene reči su bivale sve brže, grudva bola koja je dobijala na brzini i masi dok se kovitlala kroz celu, užasnu priču. Onda iznenada, bum, grudva se rasprsnula, njen bes je splasnuo, i suze su počele da teku. Jecala je u Metovom naručju. „Nije trebalo to da uradi. On je znao da ja nisam želela da on to uradi. Rekla sam mu da prestane, preklinjala sam ga! Ali šta sam ja mogla da uradim? Kakvu moć sam ja imala? Kakvu moć sam ja ikada imala?" Udaljavala se od predmeta razgovora, njene reči su bile složena mešavina osećanja, deo tuge, deo besa i deo krivice. Taj poslednji deo je najviše mučio Meta, mada je znao da je uobičajeno da žrtve silovanja osećaju krivicu, kao da su na neki način i one odgovorne za to što im se dogodilo. Poslednje što je Lizi trebalo bili su inspektor Lju ili Deni Makgvajer, koji pokušavaju da je upletu u njihove nepotpune teorije. On je morao da je zaštiti od toga. Činilo se kao da je satima plakala. I Met je plakao zbog nje, zbog sebe, zbog surovog, izopačenog sveta koji dopušta da se takav užas dogodi nevinoj, divnoj ženi kao što je Liza. Negde tokom tog dugačkog, bolnog zagrljaja, pale su i poslednje barijere među njima, nestalo je svakog suzdržavanja. Met nije mogao da se seti ko je koga svukao ili ko je inicirao prvi poljubac. Jedino se sećao da se predao Lizi dušom i telom, prepuštajući se kao što se nikada do tada nije predao nekoj ženi. I Liza se njemu predala u potpunosti, nela 012

130 njena potreba i žudnja u svakom deliću bile su silne koliko i njegova. Njihovo vođenje ljubavi je bilo divno. Ona je bila divna, svilenkasta i topla i neumorna. Vodili su ljubav pod zvezdama pored bazena, zatim u vodi. Onda ju je Met obrisao kao dete i odneo je u spavaću sobu i ona ga je preklinjala da to urade još jednom, i ponovo i ponovo. To je bilo najlepše od svega. Lizina želja, njena glad, bilo je to božanstveno iznenađenje posle toliko mnogo dugih nedelja snebivanja i neizvesnosti. Kao da je Met otključao vrata i neka potpuno drugačija žena je preuzela kontrolu nad Lizinim telom: seksualna, razuzdana, potpuno nesputana žena. Met je ječao od zadovoljstva kad ga je uzela u usta, onda ga opkoračila, ritajući se i dahćući dok nije eksplodirala u još jednom orgazmu. Kad je doživela vrhunac, zarila je nokte u njegova leđa, privlačeći ga u sebe, kao da je želela da ga uništi, da ga poseduje. Met se radosno potčinio, izgubivši se u tom trenutku. Nestala je duhovita, rezervisana, promišljena žena koju je upoznao u proteklih nekoliko nedelja, i zamenilo ju je ovo veličanstveno biće, ova životinja, proždrljiva, očajna i divlja. Met je izgubio računicu o satima koje su proveli uzajamno istražujući svoja tela. Znao je samo da su još bili budni, jedno drugom u naručju, kad su se prvi sunčevi zraci probili kroz roletne. I da je ubrzo posle toga on zapao u dubok, sladak, krajnje zadovoljan san. Kad se probudio, jarka sunčeva svetlost mu je pekla oči kao kiselina. Zaštitnički navukavši pokrivač preko Lize, Met je podigao podlakticu da bi se zaštitio od bleska. Sigurno je gospođa Harkort otvorila roletne, njen način da im saopšti da treba da pospremi sobu. „Karen, da li biste hteli da ih zatvorite, molim vas?", promuklim glasom reče Met. „Mi, e... kasno smo sinoć legli." Osoran muški glas je viknuo nešto na indonežanskom jeziku i Metu iznenada sinu: To nije domaćica. Pre nego što je uspeo išta da kaže ili uradi, šest naoružanih policajaca okružilo je krevet, sa uperenim pištoljima. „Liza Bering?" Liza se promeškoljila. Zatim je otvorila oči. Onda je vrisnula. „Liza Bering. Imamo nalog za vaše hapšenje." „Pod kojom optužbom?", ljutito upita Met. Kineski policajac ga pogleda i nasmeja se. Zatim udari Meta pištoljem po obrazu. Sve mu se smračilo pred očima. nela 012

131 OSAMNAESTO POGLAVLJE Liza Bering je netremice posmatrala čoveka preko puta nje. Poslednji put je videla inspektora Ljua u svojoj bolničkoj sobi u bolnici Kvin Elizabet. Tom prilikom je obratila malo pažnje na njega, što je bila ozbiljna greška, kako se ispostavilo. Sećala se Ljua samo kao niskog, bezličnog i punog poštovanja. Uprkos njegovoj ljutnji zbog njenog odbijanja policijske zaštite, ponašao se prema njoj sa poštovanjem koje priliči pacijentu, žrtvi silovanja, i udovici važnog i uticajnog čoveka. Danas je izgledao drugačije. Preobražen. Dok je sedeo za stolom sa plastificiranom gornjom pločom u jednostavnom belom odeljenju za ispitivanje u hongkonškoj Centralnoj oblasti, njegovo okruglo lice, sjajna crna kosa i male, uredno manikirane ruke bili su isti kao što ih se sečala, kao i njegovo jeftino odelo i tanka kravata od poliestera. Ali se njegovo ponašanje drastično promenilo. Njegove pređašnje bezlične crte lica kao da su odjednom oživele, usne postale izražajne, u očima mu je svetlucalo nešto što Liza nije mogla sasvim da objasni. Uzbuđenje? Okrutnost? Govor njegovog tela je bio agresivan, noge rastavljene, ruke široko razdvojene na stolu, torzo i glava nagnuti napred. On misli da vlada situacijom, i to mu se dopada. „Pitaću vas ponovo, gospođo Bering. Koliko dugo ste vi i gospodin koji je jutros sa vama uhapšen, ljubavnici?" ,,I ja ću vam ponovo odgovoriti, inspektore. Njegovo ime je Metju Dejli. I to se vas, dođavola, ne tiče." Znala je da ga provocira, što verovatno nije bilo najpametnije u datim okolnostima, ali očigledno nije mogla da se uzdrži. Bio je tako nadmen, tako nepristojan. A to što je govorio o Metu bilo je zaista besmisleno. Neobično joj je bilo koliko samopouzdanja je osećala, s obzirom na okolnosti. Kad se jutros probudila u svojoj spavaćoj sobi u Miražu i shvatila da šestorica muškaraca drži pištolje uperene u njenu glavu, sećanja na Majlsovo ubistvo su bila tako jaka da je stvarno mislila da će se onesvestiti. Da nije Met bio tamo da je smiri, to bi se i dogodilo. Dragi Met. Kako može iko da pomisli da je on umešan u bilo šta od svega ovoga? Pitala se gde li je on sada, i molila se da ga ne maltretiraju. Nije imala vremena da se podseća onoga što se dogodilo među njima prošle noći, a da ne pominjemo to što je sa rukama na leđima sprovedena u avion, strpana u policijski automobil i ubačena nedostojno u ovu sumornu sobu za razgovore u niskoj zgradi u Centralnoj nela 012

132 oblasti, sa odvratnim inspektorom Ljuom koji je bombarduje pitanjima kao otrovnim strelicama. Zatvorivši oči, Liza je mogla da oseti čvrsto, strasno telo Meta Dejlija priljubljeno uz njeno. Navala želje je bila tako jaka da je pocrvenela. Ali je bila pomešana sa drugim osećanjima. Strah. Krivica. Bilo joj je tako teško da razmrsi svoja osećanja, sa jezivim inspektorom Ljuom koji joj dahće za vrat. Pa ipak, nije bila tako uplašena kao što je mislila da će biti. Zato što više nisam sama. Sada imam Meta. Met će me spasti. Vrata su se otvorila. „Liza, draga, došao sam čim sam mogao." Nije Met Dejli, ali je ipak neka vrsta spasa. Džon Krouli, Lizin advokat, bio je rukovodeći partner u Krouli i Rou, jednoj od vodećih advokatskih firmi u Hongkongu. U svojim srednjim pedesetim godinama, visok, taman i naočit, Džon Krouli je pozitivno zračio autoritetom. Nosio je dugmad za manžetne sa monogramom i odelo krojeno po meri, koje je koštalo više nego što je inspektor Lju mogao da zaradi za godinu dana, mirisao na floris toaletnu vodu posle brijanja i zračio samopouzdanjem. Liza je zapazila kako se Lju vidljivo skupio u njegovom prisustvu. „Džone! Kako si znao gde da me pronađeš? Nisu mi dopustili da telefoniram." „Znam", reče Krouli, i sede ne čekajući da mu se kaže. „Samo jedan od mnogobrojnih prekršaja protokola inspektora Ljua. Pozvao me je tvoj prijatelj, izvesni gospodin Dejli." Liza se razrogači. „Već su pustili Meta?" „Razumljivo. Čim je pokazao pasoš, bilo je jasno da nije bio u ovoj zemlji u noći Majlsovog ubistva. Svaka pretpostavka o njegovoj umešanosti čista je maštarija. Kao što važi i za tebe." Džon Krouli nestrpljivo pogleda u svoj skupocen kartije sat. „Inspektore Lju, na osnovu kojih optužbi zadržavate moju klijentkinju?" „Imamo potrebna ovlašćenja." Lju pruži gomilu papira, očigledno naloge, sve na kineskom. Džon Krouli baci pogled na njih kao da razmišlja da ih upotrebi da obriše njima nos, zatim ih odbaci zapovednički. „Da li je gospođa Bering optužena?" „Ne još. Ovde je da odgovori na neka pitanja. Postoje protivurečnosti, ozbiljna neslaganja, o tome šta se dogodilo u noći ubistva, između svedočenja nela 012

133 gospode Bering i njenog osoblja." Džon Krouli se okrenu prema Lizi. „Kada si uhapšena? U koliko sati?" ,,Jutros. Oko deset sati, mislim. Nisam sigurna, spavala sam kad su upali." Krouli ponovo pogleda na svoj sat. „To je bilo pre devet časova. Što znači da inspektor Lju ima još najviše tri sata kada mora da završi svoja ispitivanja. Ako te do tada ne optuži, slobodna si da ideš." Inspektor Lju mrko pogleda advokata. Posumnjao je da je Deni Makgvajer iz Interpola na neki način umešan u ovo. Da je, umesto da se javi na njegove, Ljuove, pozive Makgvajer uzeo stvar u svoje ruke i uspostavio vezu sa ambasadom Sjedinjenih Država, zato što je radije sarađivao sa iseljenicima nego sa lokalnom kineskom policijom. Interpol bi trebalo da je objektivan, ali su Makgvajer, Krouli, Liza Bering, i Met Dejli svi Amerikanci. Amerikanci imaju način da se drže zajedno. „Kao što ispravno kažete, gospodine Krouli, vreme je ograničeno. Zato bih vam bio zahvalan ako biste prestali da ga traćite. Gospođo Bering..." Lju se okrenu prema Lizi. ,,U bolnici Kvin Elizabet rekli ste mi da vaš suprug nema živih rođaka koji su vama poznati i sa kojima mi treba da stupimo u vezu. U stvari, kao što dobro znate, Majls Bering je imao ćerku iz prvog braka. Elis." „To je tačno. Ali Majls nije imao kontakte sa njom, niti ona sa njim. Posle razvoda, njegova bivša žena se preselila u Evropu i on je izgubio svaku vezu sa njom i sa detetom." „Bogat čovek, kao što je bio vaš muž, lako je mogao da preduzme korake da ih pronađe, ili je mogao da ostavi oporuku da se to uradi posle njegove smrti. U stvari, gospodin Bering je napravio takav aranžman, zar ne, pre nego što je upoznao vas?" „Ja... ja nemam pojma", promucala je Liza. „Vi ste ga ubedili ne samo da se oženi vama već i da vam ostavi celokupno bogatstvo posle smrti. Zar nije tako, gospođo Bering?" Liza je otvorila usta da progovori, ali se Džon Krouli umešao. „Već vam je rekla, ona nije znala ništa o odredbama Majlsovog testamenta pre nego što ju je upoznao. Nije neobično da muškarci promene testament u korist svojih supruga, nakon venčanja." „Ono što jeste neobično, gospodine Krouli, to je da ucveljene udovice nela 012

134 stalno lažu policajce koji pokušavaju da uhapse ubice njihovog supruga", uzvrati brzo Lju. „Gospođo Bering, dali ste izjavu pod zakletvom da niste znali kako da onesposobite alarmni sistem u Prospekt roudu. Pa ipak, vaša služavka, Džojs Čan, tvrdi da vam je gospodin Bering to objasnio bezbroj puta." „Ja... možda je pokušao. Ja nisam baš dobra sa tim tehničkim stvarima." „Zašto ste dali uputstva posluzi da ne dolaze na spratove vaše vile u noći kad je ubijen vaš muž?" „Ne sećam se." „Da li je to bilo zato da biste mogli da primite svog ljubavnika?" „Ne!" „Da li poričete da ste imali ljubavnika?" „Da, poričem to. Naravno da poričem." Džon Krouli je učinio sve da skrene i omete ispitivanje, ali je Lju neprestano nanosio udarce, insistirajući da taj ljubavnik postoji, da mu je Liza pomogla da uđe u kuću, i uporno zahtevao da mu kaže njegovo ime. Da li ih je bilo toliko mnogo da ne može da im se seti imena? Sa koliko muškaraca je spavala pre Majlsa? A tokom braka? Sa koliko muškaraca je spavala posle Majlsove smrti, kad je navodno bila u žalosti? I da li je Met Dejli bio jedini? Kako je upoznala gospodina Dejlija? Sigurno ga je pozvala da joj se pridruži na Baliju, što podrazumeva da ga je poznavala odranije? Kad su istekla tri sata i inspektor Lju je pustio, pod uslovom da ne napušta ostrvo i „sarađuje u potpunosti" u njegovoj istrazi, Liza je bila emocionalno i fizički iscrpljena. Ali ništa nije kazala inspektoru o Metovoj prošlosti. Na kraju krajeva, i Met je bio žrtva. Ako je želeo da priča o smrti svog oca, ili svom zanimanju za druge zločine, to je njegova stvar. Kad su izašli iz zgrade Džon Krouli je uzeo Lizu za ruku. Jadna žena se još tresla. „Odlično si se držala. Probaj da ne brineš previše zbog toga. Sumnjam da če moći da te optuže za bilo šta." Liza je zavrtela glavom. „Gledao me je s takvom mržnjom. Kao da sam ja želela da se to dogodi. Kao da sam ja želela da Majls umre. Ja nisam želela ništa od toga. To se jednostavno dogodilo. Možda je to moralo da se desi, ja ne znam. Ali ja nisam mogla ništa da učinim da bih to sprečila." Džon Krouli ju je pogledao u čudu. Izgledao je to neobičan izbor reči, u nela 012

135 najmanju ruku. Zašto bi, za ime boga, Majlsovo ubistvo „moralo da se dogodi"? Međutim, posle ispitivanja kome je Lju upravo izložio Lizu, možda je bilo čudno što ona uopšte može da sastavi rečenicu. „Moraš da se odmoriš. Da li hoćeš da te odvezem kući?" Liza ga je bledo pogledala. Kući? Gde je to? Svakako ne kuća u Prospekt roudu. „Rekao si da te je Met Dejli zvao u vezi sa mnom. Da li znaš gde je odseo?" „Evo me upravo ovde." Metovo slatko, umorno, dobroćudno lice izronilo je iz mora azijskih lica kojih je bilo u gomilama na pločnicima, čak i u to doba noći. Liza je pomislila da nikada u životu nije bila srećnija što vidi neku osobu. Pala mu je u naručje. „Da li si dobro?", prošaputao je, čvrsto je grleći. „Da li su te povredili?" „Ne. Dobro sam." Poljubila ga je, ne pokušavajući da sakrije svoja osećanja od Džona Kroulija. Advokat je potisnuo neracionalni talas ljubomore. Nije imao mnogo klijenata tako zgodnih kako što je gospođa Bering, i on je uživao izigravajući njenog viteza ovog poslepodneva. Met je rekao: „Vi ste sigurno gospodin Krouli. Hvala vam što ste došli tako brzo." „Nema na čemu. Hvala vama što ste me pozvali." Dva muškarca se rukovaše. „Sve je danas proteklo dobro. Mislim da se Lju hvata za slamku. Ali pripazi da mu ne daš neku municiju", obrati se on Lizi. „Ostani u Hongkongu, na nekom skrovitom mestu i budimo u kontaktu. Ako te policija ponovo pozove, odmah me obavesti." „Svakako." Met je gledao kako Džon Krouli ulazi u taksi. Zaškiljio je sumnjičavo. „Za jednog advokata izgleda vraški dobro." Liza se nasmeja. Zagrlivši Meta oko vrata, spusti lagan poljubac na njegove usne. „Da li si ljubomoran?" „Užasno." Ponovo su se poljubili i Liza se čudila sebi koliko je srećna, koliko sigurna. U prošlosti je doživela previše muške ljubomore, i do ovog trenutka to joj je zadavalo samo bol. Sa Metom Dejlijem je, međutim, bilo drugačije. Bezbedna u Metovom zagrljaju, mogla je da se osvrne i shvati da je veći deo života provela pod mračnim oblakom straha, čekajući da prasne muška nela 012

136 ljubomora u besu i nasilju, čekajući da je povrede. Prihvatala je to jer je samo za to znala. I zbog tajne, tajne koja je uništila ne samo njen život već i živote mnogih drugih. Tajne za koju je samo jedan čovek imao ključ, i za koga Met nikada ne sme da sazna. Met joj je šakama obuhvatio lice. „Izgledaš tako nesrećna. Da li je to zbog inspektora Ljua?" „Da", slaga ona. „Rešio je da me se dočepa." „Pa, neće u tome uspeti", uveravao ju je Met. „Ne dok sam ja sa tobom. Slušaj, Liza, znam da nije sada baš pravo vreme. I znam da je prošla noć bila neočekivana za oboje. Ali moram ti reći. Nikada se ranije nisam tako osećao. Ja..." Liza stavi prst na njegove usne. „Ne ovde. Lju i njegovi ljudi će verovatno svakog trenutka izjuriti kroz ta vrata." Bila je u pravu. Prometna ulica ispred policijske stanice nije bila mesto za izjavljivanje besmrtne ljubavi. Met ispruži ruku. Jedan taksi se odmah zaustavio. „Peninsjula." Liza izvi obrvu. Peninsjula je bio najluksuzniji hotel u Hongkongu. Mogli su to sebi da priušte, sada kad su vlasti odmrzle Majlsove račune i omogućile Lizi pristup njegovom novcu. Ali teško bi se moglo reći da je to skrovito. „Smatrao sam da, pošto će nas prividno držati u kućnom pritvoru, onda baš možemo sebi da priuštimo pozlaćen kavez", reče Met. „Želim da budeš srećna." Liza je dobro poznavala pozlaćene kaveze. „Biću srećna bilo gde", rekla mu je iskreno, „sve dok sam sa tobom." Kada bih samo mogla ostati sa njim zauvek. Kad bih samo mogla da mu kažem istinu. Ali je znala da to neće nikada moći. Njihov apartman je bio raskošan. Sastojao se od male, ukusno nameštene dnevne sobe i dva prostrana mermerna kupatila koja su bila smeštena pored ogromne spavaće sobe sa spektakularnim pogledom na luku. Posle toplog tuša i trostrukog sendviča koji je donela posluga, Liza se osetila dovoljno osveženom da priča sa Metom o svom razgovoru sa inspektorom Ljuom. nela 012

137 „Imao je nove informacije. Sigurno je razgovarao sa Džojs Čan. Zastrašivanjem ju je naterao da progovori." „Ko je Džojs Can?" „Naša domaćica u Prospekt roudu. Jedino je ona mogla inspektoru utuviti u glavu ideju da ja imam ljubavnu vezu." Znači, odatle su potekle glasine, pomisli Met, setivši se svoje žučne diskusije sa Denijem Makgvajerom. Zlobno ogovaranje posluge. „Pakosna kučka." „O, ne!", Liza je bila užasnuta. „Ne, ne. Gospođa Čan je divna. Nikada ne bi svesno pokušala da me povredi." „Zašto bi onda, zaboga, rekla tako nešto?" „Zato što je bila prestravljena", reče Liza. ,,I zato što je to istina." „Nisam bila sasvim iskrena prema tebi." Bilo je to dvadeset minuta kasnije i njih dvoje su bili u krevetu. Goli, čvrsto zagrljeni... činilo se da je pravo vreme da se povere jedno drugom. „Želela sam. Ali nisam znala odakle da počnem." „To je u redu." Met je utešno pogladi po kosi. Istina je bila da ni on nije bio potpuno iskren prema Lizi. Ona još nije ništa znala o njegovoj vezi sa Interpolom i Denijem Makgvajerom. Sve ovo vreme ona je delila svoju kući, a sada svoj krevet, sa policijskom krticom. Ako to nije izdaja, on nije znao šta je. Usplahireno, jedva izgovarajući reči, Liza je ispričala Metu za svoju ljubavnu vezu. Postojao je samo jedan ljubavnik, a ne čitav niz, kao što je Makgvajer nagovestio. Policiji nije otkrila tu vezu da bi zaštitila dotičnog mladića. Nije ga nikada volela, niti on nju, ali joj je pomogao da ublaži usamljenost u braku sa Majlsom. „Kad smo se Majls i ja zabavljali, bili smo prisni. Nije to bila najstrasnija veza na svetu Majls je bio mnogo stariji ali smo vodili ljubav. Međutim, posle venčanja stvari su se promenile. Majls je prema meni bio ljubazan i nežan. Ali me je u svojoj glavi stavio na pijedestal. Kao da sam ja ta čista, nedodirljiva stvar. Odnosi medu nama su bili... retki." Za trenutak, Met je osetio naklonost prema Majlsu Beringu. Liza je bila neverovatno poželjna. Pa ipak je istovremeno bila tako savršena, tako dobra, on je razumeo nagon da je postavi kao Madonu, nešto što treba obožavati pre nego oskrnaviti. „To je bilo samo zbog seksa, onda. Između tebe i tog čoveka?" nela 012

138 Liza se zarumenela i pogledala u stranu. „Da li me mrziš?" Met ju je privukao sebi, udišući njen topao miris. „Ne bih nikada mogao da te mrzim. Ti si meni sve." Liza je bilo nelagodno. „Nemoj to da govoriš." „Zašto ne? To je istina. Ti znaš da je to istina. Mislim da bih mogao da mrzim njega, ali to je nešto drugo. I svakako ne mislim da treba da štitiš njega na svoju štetu." „Moram da ga štitim", reče Liza. „Zašto?" „Zato. To je moja dužnost. Obećali smo da nećemo otkriti identitet onog drugog." „Da, ali to je bilo pre nego što je Majls ubijen, a ti silovana. To nekako menja stvar, zar ne? Lju očigledno sumnja da je on bio umešan." Liza je odmahnula glavom u nemoj tuzi. „Ništa ne može da promeni obećanje. Prekršiti zavet je pogrešno. To je pogrešno." Otkotrljala se od njega na suprotnu stranu kreveta. „Koliko dobro poznaješ tog momka?", upita Met, dok mu se krv ledila u žilama. Šta ako su inspektor Lju i Deni u pravu? Ne povodom toga da je Liza saučesnik u ubistvu svog supruga to je smešno već da je njen ljubavnik ubica? On je, očigledno, još imao neku moć nad njom. Liza je odgovorila lica okrenutog prema zidu. „Koliko dobro bilo ko poznaje nekoga?" Još zagonetki. „Koliko dobro se nas dvoje poznajemo, kad već o tome pričamo?" Reči Denija Makgvajera još su mu neprijatno odzvanjale u ušima. Da li je taj razgovor stvarno vodio prošle večeri? Imao je osećaj da je to bilo pre mnogo vremena. „Reci mi njegovo ime, Liza." „Ne mogu. Žao mi je." Met je rekao ogorčeno. „Ti mi ne veruješ." Liza se okrenula i naslonila na laktove, dok su se njene divne grudi njihale na skupocenim čaršavima ispod njih. „Ja ti stvarno verujem, Mete", reče ona ogorčeno. „Ti nemaš pojma koliko je to za mene važno. Bar sam poštena, što za tebe ne bih mogla da kažem." nela 012

139 „Kako to misliš?" „Taj telefonski poziv prošle večeri. Nisi bio iskren kad sam te pitala o njemu. To nije bio samo 'nesporazum sa prijateljem', zar ne? Bilo je reči o meni." Met je uzdahnuo. ,,U redu. Jeste." Posle svega, laknulo mu je kada je priznao. Ispričao joj je za Denija Makgvajera, kako je radio na prvoj istrazi o ubistvu Endrua Džejksa, pa se od tada premestio u Interpol, kako ga je Met pronašao i ispričao mu za druga ubistva, o Didijeu Anžuu, Pirsu Henliju. „Sve ostale udovice su nestale, kao što znaš, ali si ti bila bezbedna, u bolnici Kvin Elizabet. Doleteo sam ovamo da saznam šta više mogu i da obavestim Makgvajera." Na Lizinom licu nije bilo kapi krvi. ,,I da li si to uradio? 'Poslao informacije', mislim? Oh, bože moj. Da li si zbog toga spavao sa mnom? Da pokušaš da izvučeš od mene što više informacija, da me navedeš da se otvorim?" „Ne!" Met snažno zavrte glavom. „Zbog toga sam došao ovamo, ali kad sam tebe sreo, sve se promenilo. Nisam nijednom uspostavio vezu sa Makgvajerom, kunem se. To je deo razloga što je bio ljut na mene prošle večeri na telefonu. Nestao sam za njega." Liza podiže kolena i spusti bradu na njih, dok je čaršav bio obmotan oko nje kao da je želela da je zaštiti. Razmišljala je o onome što je Met rekao. Konačno ga upita: „Koji je bio drugi deo? Rekao si da je to bio deo razloga njegove ljutnje. Koji je bio drugi deo?" Met proguta knedlu. Ono što počnete, morate i da dovršite. Možda bi sada baš mogao i da joj kaže. „On je razgovarao sa Ljuom. Rekao mi je da si varala Majlsa i da misli da si ti možda bila saučesnik prilikom njegovog ubistva." Liza je teško mogla da dođe do daha. „Znam, znam. Rekao sam mu da priča koještarije, da ti nemaš nikakve veze sa tim. Ali je on želeo da odem od tebe, da izađem iz Miraža i odem kući. Lju je imao moje i tvoje slike zajedno. On je sabrao dva i dva i dobio hiljadarku. Mislim da je Deni bio zabrinut da će se, ako mene uhapse, otkriti da smo on i ja radili zajedno. Ljudi iz Interpola nisu baš oduševljeni da im se neki amater meša u poslove. Deni bi možda upao u probleme, ili bar bio skinut sa slučaja." nela 012

140 „Znači, ti si znao da sam varala Majlsa", reče Liza. „Znao si to i nije ti smetalo?" „Nisam znao. Makgvajer mi je rekao da si varala, ali mu ja nisam verovao. To se nije uklapalo sa Lizom koju poznajem." Liza koju poznaješ! Bilo je to tako dirljivo, nekako potresno, da Liza nije znala da li da se smeje ili plače. Met reče: „Volim te tako mnogo. Nije mi važno šta se dogodilo pre nego što smo se mi upoznali." „Trebalo bi, Mete. Prošlost..." „... je nestala. Znaš, sinoć me je Deni Makgvajer pitao isto ono što si me ti upravo pitala. Koliko dobro te ja zaista poznajem? Koliko dobro ti poznaješ mene? I znaš koji je odgovor?" „Koji?" „Odgovor je, znamo ono što treba da znamo. Znamo da se volimo. To je dovoljno." Liza ga nežno pomilova po obrazu. „Ne misliš stvarno tako, zar ne?" „Da, mislim." „Ali šta se dešava ako je nečija prošlost košmar. Šta ako je gora od svega što možeš da zamisliš? Šta ako je neoprostiva?" „Ništa nije neoprostivo." Met je dodirnu. „Ja nisam zaljubljen u tvoju prošlost, Liza. Zaljubljen sam u tebe." Ovog puta su vodili ljubav uzdržanije nego prethodne večeri. Manje eksplozivno, ali prisnije, nežnije. Ako je Met imamo bilo kakve sumnje u Lizina osećanja, one su iščezle sa dodirom njene ruke, milovanjem njenih usana po njegovoj koži, kosi, tihim, uspavljujućim kadencama njenog glasa. Volim te, Mete. Volim te. Posle toga je Met pozvao recepciju i naručio dva viskija. Bilo je veoma kasno, prošlo je jedan, ali su njihove misli bile veoma aktivne. Met je prvi progovorio. „Hajde da pobegnemo zajedno." Liza se nasmejala. Obožavala je Metov smisao za humor. Nije mogla da se seti da se ikada ranije toliko smejala kao otkad je njega srela, uprkos očajnim okolnostima. „Ozbiljan sam. Hajde da nestanemo." nela 012

141 „Ne možemo", reče Liza, stavljajući prst na Metove usne. „Svakako da možemo. Možemo da uradimo sve što poželimo." „Pst." Liza se priljubila se uz njega, dok su njeni teški kapci konačno počeli da se spuštaju. „Ja sam ozbiljan", reče Met. ,,I ja sam. Sada idemo na spavanje." Kad je Liza otvorila oči, Met je već za radnim stolom radio na svom laptopu. Bio je promišljen i pobrinuo se da gospođa Harkort pošalje i njegov i Lizin kompjuter sa Balija privatnim avionom Beringovih, zajedno sa malim koferom odeće i ostalih potrepština. Stigli su u Peninsjulu preko noći. Liza ga je posmatrala kako radi, go osim malog belog peškira vezanog oko struka. Tako je lep, pomisli s bolom. Ne lep kao maneken, kao neki muškarci koje je upoznala tokom godina, ali seksi na neki svoj topao, mio, neobičan način. Dopustila je sebi da za trenutak sanjari: ona i Met, venčani, srećni, žive daleko od Hongkonga, daleko od ostatka sveta. Bezbedni. Slobodni. Zajedno. Osetivši da ga posmatra, Met je podigao pogled i nasmejao se. „Doručak?" Liza se nasmejala. „Svakako. Umirem od gladi." Naručili su svežu voćnu salatu i kroasane sa toplom kafom i šnit hrskave slanine za Meta. Liza je pojela svoj doručak u krevetu, ali je Met ostao prikovan za ekran. „Šta to radiš?", na kraju ga upita, stavljajući poslednju kašiku meda na treći kroasan i halapljivo ga zagrize. „Rekao sam ti sinoć", reče Met. „Planiram naše bekstvo." ,,A ja sam rekla tebi sinoć", reče Liza. „Ne možemo tek tako da nestanemo zajedno. Inspektor Lju me je pustio iz pritvora pod uslovom da ostanem u Hongkongu. Sećaš li se šta je Džon Krouli rekao sinoć? Nemoj mu davati nimalo municije. Veoma je važno da sve bude po zakonu." Met zatvori svoj kompjuter. „Zezni Džona Kroulija." „Mete, hajde. Ljubomora je simpatična osobina kod momka, ali ovo je ozbiljno." nela 012

142 „Znam da jeste. Liza, kineska policija pokušava da te optuži za Majlsovo ubistvo. Oni su već uspeli da Interpol prihvati njihovu teoriju, da ste ti i tvoj misteriozni momak izveli celu operaciju. Samo zato što te Lju nije još optužio, ne znači da neće." „Ali on nema dokaze." „Svakako da ima dokaze. Oni zavise od okolnosti, i jesu to koještarije, ali su optužnice podizane i sa manje dokaza, veruj mi. Ako ti nastaviš da odbijaš da otkriješ tog drugog momka..." „O tome smo već razgovarali." Lizin glas je zvučao ogorčeno. „Znam. Ne pokušavam da promenim tvoje mišljenje. Jednostavno navodim činjenicu da nemaju njega, ali zato imaju tebe. Bolji je vrabac u ruci nego golub na grani. Lju zna da američka, britanska i francuska policija nemaju nikakve konkretne dokaze. Neće ti dozvoliti da odeš dok ne pronađe nešto opipljivo." Liza je oklevala. Nije se radilo o tome da joj se zamisao da pobegne sa Metom Dejlijem nije dopala. Bila je divna, fantastična, san. Ali se to nije moglo ostvariti. Da li bi moglo? „Svaki dan koji ostanemo ovde, mi smo kao isturena meta", reče Met. „Bilo za Ljua ili za ubicu, ma ko to bio. Da li to želiš?" Ne. U pravu si. Nije to ono što ja želim. Ali moj život ne zavisi od mojih želja. On je zasnovan na tome šta moram da uradim. Moja dužnost. Moja sudbina. „Ako pobegnem, izgledaću kriva." „Ti izgledaš kriva sada, anđele. Bojim se da je to deo nevolje. Tabloidi te već mrze." „Mnogo ti hvala!" Liza je pokušala da omalovaži to, ali joj je smeh zastao u grlu. Met je došao do kreveta i poljubio je. „Ja sam samo objektivan." „Znam da jesi." Liza odgurnu svoj doručak. Više nije bila gladna. „Pa, šta ćemo da radimo? Mislim, u tim tvojim velikim planovima za bekstvo. Gde bismo otišli?" Zgrabivši laptop sa stola, Met ga donese do kreveta. Kliknu i otvori mapu sveta. „Ti mi reci." On je želeo da izabere nešto posebno, neko mesto iz koga Liza nosi srećne uspomene. Ali kad se probudio tog jutra, shvatio je da ne zna skoro ništa o Lizinom životu pre nego što je upoznala Majlsa. Amerikanka je, odgajana u nela 012

143 Njujorku. Oba roditelja su joj umrla i nije imala porodicu osim jedne otuđene sestre. Očigledno je mnogo putovala. Njen razgovor je bio začinjen pominjanjem mesta u Evropi i Severnoj Africi. Prihvatila je posao u Aziji, gde je upoznala Majlsa. Ali to je bilo sve. Ako ima negde korene, Met o tome nije ništa znao. „Gde misliš da bi bila srećna?" Gde bih bila srećna? Bila sam na toliko mnogo lepih mesta. Rim, Pariz, London, Njujork. Upijala sam sunce na plaži Malibua i plivala u Mediteranskom moru daleko od italijanske rivijere. Ali, jesam li ikada bila zaista srećna? „Gde ti je nešto važno. Bilo gde što tebi nešto znači... izvan Sjedinjenih Država, svakako. Mislim da ne bi bio pametan potez za bilo koga od nas da se tamo pojavi." Liza je zurila u mapu, a glava joj je bila prazna. Onda joj je iznenada sinuo odgovor, nepobitno jasan kao što je nos na njenom licu. Prešla je prstom preko ekrana sa ljubavlju. „Maroko. Volela bih da idem u Maroko." nela 012

144 DEVETNAESTO POGLAVLJE „Nisam srećan zbog toga, Makgvajere. Uopšte nisam srećan." Anri Fremo nije uopšte izgledao srećan. Međutim, Anri Fremo nije nikada izgledao srećan. „Shvatam to, gospodine." „Mi smo ovde da pomognemo i olakšamo. Pomognemo i olakšamo. Koju reč od te dve ne razumete?" „Zaista razumem, gospodine." „O, zaista? Zašto sam se ja, onda, našao na drugom kraju izuzetno napetog telefonskog razgovora sa šefom policije Hongkonga, u kome me izveštava da je tim Azrael bio opstruktivan, težak i nedostupan, i da... ", on pogleda u svoje beleške, „inspektor Lju ne može da dočeka da dobije uzvratne pozive." „Sa dužnim poštovanjem, gospodine, Lju me je zamolio da mu pomognem da se poveže sa indonežanskim vlastima. Obavljao sam taj posao kad je on odlučio da stvari uzme u svoje ruke, tom prilikom je uhapsio bar jednog nevinog američkog građanina, a verovatno i dva. Legalnost njegovih postupaka je u najboljem slučaju bila sumnjiva." „Ja nisam ovde da donosim presude o tome kako Kinezi iz Hongkonga vode svoje poslove!", ljutito odvrati Fremo. „Moj posao je da se postaram da mi, Interpol, obavljamo naš posao. Ovi protokoli postoje s razlogom, znate." Jeste, pomisli Deni, da zadovolje razdražljive kancelarijske mastiljare kao što ste vi. Pa ipak, mogao je da razume nezadovoljstvo Anrija Fremoa. Do sada je tim Azrael napravio mali ili nikakav napredak, osim sjajne statističke analize Riharda Sturija; ali bez nekog skorog hapšenja na vidiku, i to je bila samo teorija. Azrael je takođe potrošio izuzetno mnogo vremena i sredstava, daleko više od osam sati po čoveku, koje je Fremo nerado odobrio. Radilo se većinom o vremenu Denija Makgvajera, iako je Deni upravo poslao Kloda Demartena da pronađe činjenice u Eks an Provansi, sa ciljem da zakopa dublje u oskudne DNK dokaze koje okružuju ubistvo Didijea Anžua. Hvala bogu što Fremo još ne zna za to. Ili u umešanost Meta Dejlija u hongkonški fijasko. Onda bismo zaista bili u gadnom sosu. „Daću ti mesec dana, Makgvajeru", Anri Fremo promumla. „To podrazumeva da ne primam više pozive od zemalja članica koje se žale na nela 012

145 tvoje držanje." „Nećete, gospodine. Ja to garantujem." „Ako za to vreme ne vidim opipljive rezultate a pod opipljivim mislim nešto što opravdava novac koji trošimo jureći tragove sa Azraelom je gotovo." Deni Makgvajer se vratio u svoju kancelariju utučen. Selin skoro da i nije razgovarala sa njim. Na poslu, članovi njegovog IRT odeljenja, koji su mu oduvek bili odani, počeli su da se ljute zbog vremena koje posvećuje Azraelu, jer je većina njih smatrala tu potragu najbezuspešnijom od svih bezuspešnih potraga. Kada je sve ovo započeo, on je Meta Dejlija smatrao partnerom, zemljakom Amerikancem kome je bilo stalo da uhvati Džejksovog ubicu isto koliko i njemu. Ali sada ga je čak i Met napustio, očigledno opčinjen prelepom gospođom Bering, poslednjom od udovica. Odavno se Deni Makgvajer nije osećao tako usamljen. Ne još od pustošnih godina, kad je nestala Anđela Džejks. U početku je svu svoju energiju usmerio na to da pokuša da uđe u trag Lajlu Renaltu, jer nije bio u stanju da se otrese misli da je advokat Anđele Džejks ključni deo zagonetke. Klod Demarten je postavio teoriju „ljubavnika-ubice", iako je seme Denijevog nepoverenja u Lajla Renalta bilo posejano pre više od jedne decenije, kada su se prvi put videli pored bolničkog kreveta Anđele Džejks. Ali nakon nedelja neprestanog čeprkanja, pretraživanja kroz baze podataka svake zemlje povezane sa slučajem Azrael, kao i u svim većim državama u Sjedinjenim Državama, doživeo je potpun i konačan neuspeh. Prvi zvaničan dokument o Lajlu Renaltu bila je poreska prijava podneta u Los Anđelesu samo godinu dana pre nego što je ubijen Endru Džejks. Pre toga, nije bilo ničega. A godinu dana posle ubistva, puf, on je opet nestao, kao da nikada nije ni postojao. Reči Anđele Džejks koje je izgovorila u noći ubistva ponovo su dolazile Deniju u sećanje. „Ja nemam život." Ni Lajl Renalto nije više imao život. Zvanično, ni Anđela ni Lajl nisu imali ni prošlost ni budućnost. Tražeći neku vrstu šablona, Deni je počeo da kopa po prošlosti udovica drugih žrtava, Trejsi Henli i Irine Anžu. U oba slučaja bilo je isto. Postojao je venčani list ali ne i krštenica. Niko od porodice nije nikada došao da se raspituje za te nestale žene, ili da zvanično prijavi njihov nestanak. Ni one, takođe, „nisu imale život" pre ili posle tih jezivih zločina po kojima su bile poznate. „O, tu si. Pokušavam da te dobijem celo jutro." Matilda, Denijeva sekretarica, bacila se na njega istog trenutka kad se pojavio na vrata. Brzo mu nela 012

146 je pročitala dugačak spisak zahteva i obaveza što ga čekaju, bezbroj drugih IRT slučajeva koje je zanemarivao i imena različitih kolega željnih njegove krvi. Kad je najzad završila, Deni se uputi prema svojoj kancelariji. Kao da se nečega naknadno setila, Matilda ga pozva: „Oh, zvao je i Klod Demarten. Kaže da ima novosti i zamolio je da ga pozovete čim budete mogli." U Peninsjuli, stvari su počele da se odvijaju munjevitom brzinom. Svakog jutra, skoro svakog sata, Liza Bering je imala istu misao: Ja moram da sprečim ovo. Ne možemo tek tako da pobegnemo. Ali Metovo ushićenje, njegova samouverenost, bilo je to tako jako i opojno da je dozvolila da je ponese, da poveruje u nemoguće: da će možda, sa njim, ona moći da pobegne. Da preduhitri svoju sudbinu. Da bude srećna. Met je provodio veći deo svakog jutra obavljajući pozive preko Skajpa sa svog kompjutera. Pošto je odlučio da je putovanje avionom previše opasno, planirao je da putuju samo brodovima i vozovima, vršeći rezervacije pod lažnim imenima i prebacujući novac anonimno preko Digikeša sa Lizinog inostranog računa. Met se nadao da će se bar u Aziji popriličan mito pokazati kao prihvatljiva zamena za lična dokumenta sa slikom. Plan je bio da prvi ode Met, u ranim jutarnjim satima. Pod pretpostavkom da ih Ljuovi ljudi nadziru dvadeset četiri časa dnevno, zamisao je bila da Metov odlazak namami policajce iz nadzora da se udalje od hotela. On bi onda morao da im se izgubi negde u metrou i da se uputi prema luci. To bi trebalo da omogući dovoljno vremena Lizi da se iskrade u šest sati, obučena u jednobojnu plavu uniformu dužine do kolena koju nose sve sobarice u Peninsjuli, sa nadom da neće biti primećena. Liza upita Meta: „Kako ćemo se, za ime boga, dočepati uniforme? Da tresnemo neku jadnu devojku po glavi?" „Ne. Lepo ćemo je zamoliti. Ako to ne uspe, probaćemo sa novčanicom od pedeset dolara i potpisanom fotografijom Meta Leblanka*" Liza se glasno nasmeja. „Misliš da se šalim? Prijatelji su i dalje hit ovde." Samouvereno, on izvuče gomilu novinskih naslova iz fioke. „Bila bi zapanjena da znaš kako to prolazi kod naših kineskih prijatelja. Kao cigarete u zatvoru." __________________________________________ * Matt LeBlanc (1967), američki glumac, poznat po ulozi Džoija Tribijanija u humorističkoj seriji ,,Prijatelji".(Prim. prev.) nela 012

147 Liza zavrte glavom. „Znači, naše veliko bekstvo počinje sa Džoijem Tribijanijem?" ,,Uh-uh. Imaj malo poverenja, Liza. Znam šta radim." Posle Lizinog bekstva, sledeći korak je ribarski brod do kopna, gde je „nameštač" gospodin Ong pristao da organizuje njihovo putovanje preko Južnokineskog mora i Sundskog moreuza do Kejptauna. Odatle železnicom, putujući noću, konačno bi stigli na sever. Prošlo bi najmanje mesec dana dok ne stignu u Kazablanku. „Jednostavno", reče Met, što je Lizu ponovo zasmejalo jer je, naravno, bilo sve osim jednostavnog. Istini za volju, bilo je skopčano sa opasnostima na svakom ćošku. Ali je Metovo samopouzdanje bilo nepokolebljivo, a maštanje previše slatko i savršeno da bi mu odolela. Živećemo anonimno u jednom mirnom rijadu, i gledati ptice kako lete okolo vodoskoka u dvorištu. Sve će biti mir i tišina i lepota. On me neće nikada naći. Ludilo će prestati. U devet sati, te večeri pre polaska, Met je ostavio zapečaćen koverat sa gotovinom na stolu u predsoblju. Bilo da spasava život ili ne, Met Dejli nije bio od onih ljudi koji nestanu a da ne plate račun. Gore u njihovom apartmanu, Liza i on su popili poslednju večernju čašu viskija i namestili se za nekoliko kratkih časova sna. Sat je bio navijen na dva sata ujutru. Da bi plan uspeo, Met je morao biti na putu pre tri sata. Klod Demarten je vozio auto-putem čitavih pet sati pre nego što je skrenuo na izlazu za Eks an Provans. Idući obodom starog grada, konačno se zaustavio ispred jednoličnog kompleksa lake industrije. Uglavljena između auto-puta i železničke pruge, Laboratorija Šomir je bila forenzičko odeljenje koje su koristile sve policijske snage južne Francuske. Dva dana ranije, Deni Makgvajer je primio poziv jednog od njihovih starijih tehničara-istraživača, koji potvrđuje da je laboratorija zaista uradila analizu DNK uzorka za ubistvo Anžua i slučaj silovanja prošle godine. „Ali nije bilo takvih rezultata zabeleženih u policijskim dosijeima o slučajevima", reče Deni. Tehničar uzdahnu. „Ne. Nažalost to je uobičajeno. Osim ako nema suđenja i izgleda za nela 012

148 bogatstvo i slavu, policija Sen Tropea se drži stava lasse-fair*, najblaže rečeno." Trideset šest časova kasnije, Klod Demarten se susreo sa tehničarem lice u lice. Njegovo ime je bilo Alber Dima. Tek prešao četrdesetu godinu, visok, mršav i koščat sa belim radnim mantilom tako uštirkanim da ste mogli iseći papir samo gledajući ga, i par okruglih naočara sa žičanim ramom na vrhu njegovog mišijeg nosa; Demarten je odmah u njemu prepoznao kolegu zanesenjaka. Dvojica muškaraca su odmah bili simpatični jedan drugom. „Uđite, detektive." Dima oduševljeno prodrma ruku Kloda Demartena. „Mislim da ćete biti uzbuđeni zbog onoga što smo pronašli." Unutra, laboratorija je bila jedan ogroman, slobodan prostor, sa redom zastakljenih odeljenja raspoređenih po krajevima. Neka od njih su bile kancelarije, sa jednostavnim IKEA nameštajem. Ostalo su bile učionice, opremljene belim tablama, klupama i laserskim pokazivačima, i sa nizom mikroskopa uredno poredanih duž zadnjeg zida. Bile su tu i laboratorije. Alber Dima je odveo Kloda Demartena u jednu od kancelarija, gde je uredna gomila kopija stajala pored kompjutera na stolu. „Znači, ovdašnja policija nije čuvala zapisnik o ovim podacima?", upita Klod. „Tako mi je rekao vaš šef. Ne mogu reći da sam iznenađen." „Ali vi imate svoj, nezavisan dosije?" Dima se uvredio. „Naravno. Mi imamo analize sperme, analizu kose, pregled krvi, otiske prstiju. Sve je to ovde. Izvršio sam poređenje sa podacima koje ste nam poslali iz drugih slučajeva." „I?" „Loša vest je da je rezultat krvi koji ste nam poslali prilično beskoristan." Klod se namrštio. To bi trebalo da me uzbudi? „Uzorci iz Henlijevog slučaja su očigledno bili nekako zagađeni u laboratoriji Skotland jarda." „Šta je sa rezultatima za Džejksa?" Alber Dima pređe brzim pokretom preko kopija. „Na mestu zločina u Los Anđelesu pronađena je samo krv žrtava. Što je bilo isto kao i sa slučajem Anžu, usput rečeno." „Znači, nemamo ništa?" „Ne baš. Hongkong je malo više obećavao. Bila su tri karakteristična ______________________________________________ * Franc.: Ne mešati se u poslove drugih. (Prim. prev.) nela 012

149 uzorka uzeta iz kuće Beringovih. Ali krv koja nije poticala od samih žrtava bila je standardne nulte grupe, nažalost." „Što sužava našu gomilu osumnjičenih na oko četrdeset procenata svetskog stanovništva", reče Klod Demarten turobno. „Strašno. Pa, koje su dobre vesti?" „Ah, pa." Dima se razvedri. „U početku sam mislio da ih uopšte nema. Većina otisaka prstiju je lošeg kvaliteta, tako da tamo nije bilo čistih poklapanja, a rezultati sperme su bili konfliktni." „Kako konfliktni?" ,,I gospođa Henli i gospođa Džejks su imale seksualni odnos sa svojim muževima dotične noći, a nije bilo ejakulacije tokom silovanja Beringove. To nam je ostavilo samo jedan pristojan uzorak sperme: naš, od Irine Anžu. Poslao sam podatke u kancelariju pomoćnika direktora Makgvajera rano jutros, dok ste vi bili na putu ka nama, ali se nažalost nisu poklopili ni sa jednim seksualnim napasnikom u sistemima Interpola." Demarten je čekao da čuje „ali". Molim te neka bude „ali". „Ali", reče Alber Dima ljubazno, „pala mi je na pamet misao pre nekoliko sati o fizičkim dokazima. Bilo je mnogo uzoraka kose prikupljenih na mestu zločina u Hongkongu. Ni na jednom drugom mestu. Samo u kući Beringovih." Klod Demarten se nejasno sećao. „Kinezi su obavili ispitivanje dlaka u to vreme, i nisu ništa otkrili. A ti momci nisu brljali okolo. Njihovi forenzički instrumenti su među najboljima na svetu." „Istina je. Ali dokazi iz slučaja Anžu nisu nikada uneti ni u jednu policijsku bazu podataka. Oni su mogli da proučavaju samo ono što su imali, a nikada nisu imali pristup našim podacima." Klod je osetio poznato peckanje zbog uzbuđenja, koje se javljalo uvek kad je slučaj trebalo da se razotkrije. Ljudsko ponašanje je bilo protkano greškama i nedoslednostima. Ali forenzički dokazi, ako se njima pravilno rukuje, nikada nisu lagali. Alber Dima se nasmejao. „Sada sam u mogućnosti da vam kažem, sa stopostotnom sigurnošću, da jednoj od dlaka pronađenih u spavaćoj sobi gospodina Beringa predmet 0029076 u zapisničkom dnevniku inspektora Ljua u potpunosti odgovara DNK sperme koja je uzeta posle silovanja gospođe Anžu." Pružio je Klodu Demartenu odgovarajuće parče papira. nela 012

150 „To je bio isti čovek", šapnuo je Klod uzbuđeno. „Isti ubica." Alber Dima se namrštio. „To treba vi da odlučite, detektive. Ja ne bih smeo da riskiram da nagađam." „Ali rezultati..." „Govore nam samo to da je čovek koji je imao snošaj sa Irinom Anžu 16. maja 2005, bio isti čovek čija dlaka je pronađena u Majlsovoj spavaćoj sobi. Toliko se može dokazati naučno. Sve van toga su puke pretpostavke." Klod Demarten je otrčao do svojih kola. „Dajte mi vezu sa Denijem Makgvajerom. Recite mu da ga traži Klod Demarten. Imam neke vesti." Onog trenutka kad je glava Meta Dejlija dotakla jastuk, osetio je strašnu pospanost. Razmišljati o poverenju bilo je jedno. Osećati to bilo je sasvim drugačije. Stres zbog osmišljavanja njegovog i Lizinog plana za bekstvo sigurno ga je iscrpeo više nego što je mislio. Kada jednom ne budemo više ovde, i budemo u Maroku, moći ću da je zaštitim. Počećemo sve iz početka, samo nas dvoje. Novi posao, novi život, novi identitet. Osetio je krivicu zbog svoje sestre Kler i zbog majke. Poslednjih nekoliko meseci Met nije nestao samo za Denija Makgvajera. Napustio je ceo nekadašnji život i svoj dom. Njegov prošli život, kako je sada počeo o njemu da razmišlja. Pre nego što je sreo Lizu. Pre nego što je ponovo rođen. Njegov advokat za razvod mu je svakodnevno ostavljao elektronske i govorne poruke, u kojima se uočavalo sve veče očajanje. Ako Met ne potpiše taj ili onaj dokument, ili se ne pojavi na ovom ili onom saslušanju, Rakel će dobiti sve. Sve i ništa, pomisli Met. Neka ona dobije sve. Liza ima dovoljno novca za nas oboje, a nama i ne treba mnogo. Već je bio zadremao kad mu je zazvonio mobilni telefon. Deni Makgvajer. Umoran, Met se nije javio, nego je isključio telefon. Poslednje čega se sećao bili su Lizini vitki prsti koji nežno miluju njegovu kosu. „Zdravo. Dobili ste Meta Dejlija. Molim vas ostavite poruku." Deniju Makgvajeru je došlo da zaplače. On nije „dobio" Meta Dejlija. nela 012