Nora Roberts - Istinite lazi

Nora Roberts Istinite laži

Prolog Nekako, s ponosom i uţasom istovremeno, uspela je da podigne bradu i potisne muĉninu. Ovo nije košmar. Nije mraĉna fantazija koja će nestati s dolaskom zore. Ipak, kao u snu, sve se odvijalo sliĉno usporenom filmu. Probijala se kroz gustu vodenu zavesu iza koje je videla lica ljudi oko sebe. Oĉi su im bile gladne; usta su im se otvarala i zatvarala kao da će je celu progutati, a glasovi su im se utišavali i oticali poput talasa koji udaraju o stenu. Srce joj je poĉelo snaţnije i upornije da lupa, kao ţestoki tango unutar njenog sleĊenog tela. Nastavi da se krećeš, nastavi da se krećeš, zapovedao je mozak njenim drhtavim nogama dok su je ĉvrste ruke gurale kroz gomilu ka stepenicama sudnice. Oĉi su joj zasuzile od jakog svetla, pa je potraţila naoĉare za sunce. Pomisliće da je plakala. Neće im dopustiti da iskoriste njene emocije. Tišina će biti njen štit. Spotakla se i u trenutku osetila paniku. Brzo je naredila sebi da ne sme da padne, jer desi li se to, reporteri i radoznala masa će skoĉiti na nju, reţeći i škljocajući foto-aparatima. Rastrgnuće je kao divlji pas zeca. Mora da se uspravi, da stoji iza svoje tišine još nekoliko metara. Toliko je nauĉila od Iv. Pokaži im da si pametna, devojko, ali nikad im ne pokazuj da se plašiš. Iv. Došlo joj je da vrišti. Da prekrije lice šakama i da vrišti sve dok ne izlije sav bes, strah i tugu iz sebe. VreĊala su je pitanja koja su novinari dovikivali. Mikrofoni su joj boli lice poput smrtonosnih strelica, dok su reporterske ekipe bile zaposlene oko snimanja završnice optuţbe Dţulije Samers za ubistvo. ,,Kuĉko!“, doviknuo je neko glasom hrapavim od mrţnje i suza. „Hladnokrvna kuĉko!“ Poželela je da stane i vrisne: Kako znaš šta sam ja? Kako znaš šta osećam? MeĊutim, vrata limuzine su se otvorila i ona je ušla unutra, u okrilje hladnog vazduha da bi je zatamnjena stakla zaštitila. Gomila je jurnula napred, pribijajući se uz barikade duţ ploĉnika. Gnevna lica su je okruţila; poput strvinara nad lešom koji još krvari. Dok su se kola udaljavala, gledala je pravo pred sebe, šaka stisnutih u pesnice na krilu i, na svu sreću, suvih oĉiju. Nije ništa govorila dok joj je pratilac sipao piće. Dva prsta brendija. Kada je otpila prvi gutljaj, najzad je progovorio. Smireno, gotovo nemarno, glasom koji je nauĉila da voli. ,,Pa, Dţulija, jesi li je stvarno ubila?“

Prvo poglavlje Za nju bi zaista mogla reći da je bila legenda. Produkt svog vremena, talenta i neumoljive ambicije. Iv Benedikt. Za njom su ţudeli muškarci ĉak trideset godina mlaĊi. Ţene su joj zavidele. Glavešine studija su joj se ulagivale, znajući da u vreme kada filmove prave raĉunovoĊe, njeno ime vredi kao suvo zlato. Tokom karijere, koja je trajala skoro pedeset godina, Iv Benedikt je imala uspone i padove. Iskoristila je i jedno i drugo da od sebe stvori ono što je ţelela. Ĉinila je šta god je htela, i u liĉnom i u profesionalnom ţivotu. Ukoliko bi se zainteresovala za neku ulogu, pokušala bi da je se domogne sa istim poletom a i svirepošću, ako je bilo potrebno, koje je ispoljila u borbi za prvu ulogu. Ako bi poţelela nekog muškarca, osvojila bi ga i odbacila kad ga se nazadovolji - kako je volela da kaţe - nikad zlonamerno. Svi njeni bivši ljubavnici, a bilo ih je ĉitava legija, ostali su joj prijatelji. Ili su bili dovoljno razumni da se pretvaraju. U šezdeset sedmoj, Iv je odrţavala svoje veliĉanstveno telo strogom disciplinom i hirurškom veštinom. Tokom pola veka, izbrusila je sebe u oštro seĉivo. Koristila je razoĉaranja i trijumfe kako bi to seĉivo pretvorila u oruţje kojeg se u holivudskom kraljevstvu plaše a i poštuju ga. Bila je boginja. Sada je kraljica oštrog uma i jezika. Retki su bili oni koji su poznavali njeno srce. Ali niko nije znao njene tajne. „Pravo sranje.“ Iv je bacila scenario na poploĉan pod solarijuma i šutnula ga. Zatim je koraĉala tamo-amo. Kretala se kao i uvek, uz plašt ponosa preko plamena senzualnosti. „Sve što sam proĉitala tokom protekla dva meseca pravo je sranje.“ Njen agent, bucmasta ţena gvozdene volje, slegla je ramenima i nastavila da pijucka popodnevni koktel. „Rekla sam ti da je Ċubre, Iv, ali ti si ţelela da ga proĉitaš.“ „Rekla si da je Ċubre.“ Iv je uzela cigarete iz staklene ĉinije lalik i potraţila šibice u dţepu pantalona. „U smeću uvek ima i neĉeg dobrog. Snimila sam gomilu smeća i uĉinila da zablista. Ali ovo je“ - ponovo je sa zadovoljstvom šutnula scenario - „sranje.“ Margaret Kasl je otpila još jedan gutljaj soka od grejpfruta, u koji je dodala malo votke. „Ponovo si u pravu. Mini-serija...“ Nagli trzaj glave i ţustar pogled oštar poput ţileta. „Znaš da prezirem tu reĉ.“ Megi je posegnula ka parĉetu marcipana i ubacila ga u usta. „Kako god to da imenuješ, uloga Merilu je savršena za tebe. Još od Skarlet nije bilo tako ţilave i fascinantne juţnjaĉke lepotice.“ Iv je to znala i već je odluĉila da prihvati ponudu. No, nije volela suviše brzo da popušta. To nije samo pitanje ponosa, već i slike koju je izgradila o sebi. „Tri nedelje snimanja u Dţordţiji“, promrmljala je. „Jebeni aligatori i komarci." „Dušo, tvoji seksualni partneri su tvoja stvar.“ Zasluţila je kratak smeh. „Piter Dţekson će igrati Roberta.“ Iv je zaĉkiljila ţarkim zelenim oĉima. „Kada si to saznala?“ ,,Za vreme doruĉka.“ Megi se nasmešila i potonula dublje u jastuke pastelnih boja belog, pletenog divana. „Pomislila sam da će te to zanimati I dalje u pokretu, Iv je proraĉunato ispustila oblak dima. „Izgleda kao lepotan s kalendara, ali izvrstan je glumac. Zbog njega gotovo da mi se isplati trĉkaranje po moĉvari." Sada, kada je riba zagrizla mamac, Megi je poĉela da privlaĉi svoju lovinu. „Razmišljaju da ulogu Merilu ponude Dţastin Hanter.“ „Toj ćurki?“ Iv je ispuštala dim i koraĉala sve brţe. „Upropastiće film. Nema ni talenta ni mozga da bude Merilu. Jesi li gledala Ponoć? Jedino što nije bilo jednoliĉno u njenoj izvedbi jesu njene grudi. Gospode!“ Megi je upravo takvu reakciju i oĉekivala. „Dobro je odradila posao u filmu Pravo prolaza.“ „Zbog toga što je igrala sebe, praznoglavu kurvu. Gospode, Megi, ona je katastrofalna.“ „Televizijska publika zna njeno ime i...“ Megi je odabrala novu bombonu od marcipana, pogledala je i nasmešila se. „Njene godine odgovaraju ovoj ulozi. Merilu je srednjih ĉetrdesetih godina.“ Iv se okrenula. Stajala je na suncu drţeći cigaretu meĊu prstima, poput oruţja. Veliĉanstveno, pomislila je Megi dok je ĉekala novi izliv besa. Iv Benedikt je veliĉanstvena, s licem oštrih crta, punim crvenim usnama i uredno podšišanom crnom kosom. Njeno telo je fantazija svakog muškarca - dugo i gipko, velikih grudi. Nosila je svilenu odeću jarkih boja, što je bio njen zaštitni znak.

Zatim joj je dobacila svoj ĉuveni munjevit osmeh koji osobu kojoj je upućen ostavlja bez daha. Zabacivši kosu iza glave pa se zahvalno nasmejala. „Pravo u centar, Megi. DoĊavola, suviše dobro me poznaješ.“ Megi je prekrstila svoje debeljuškaste noge. „Nakon dvadeset godina, bolje bi mi bilo.“ Iv je krenula ka baru da sipa sebi ĉašu sveţe isceĊenih pomorandţi iz sopstvenog voćnjaka. Dodala je pozamašnu koliĉinu šampanjca. „Dogovori se s njima.“ „Već radim na tome. Nakon ovog projekta bićeš bogata ţena.“ ,Ja jesam bogata ţena.“ Slegnuvši ramenima, Iv je ugasila cigaretu. ,,Obe smo imućne.“ „Bićemo još imućnije.“ Nazdravila je Iv, otpila i promućkala kockice leda. ,,A sada mi reci zbog ĉega si me danas zapravo pozvala?“ Naslonivši se na bar, Iv je polako otpila gutljaj. Dijamanti su blistali na njenim ušima, bila je bosonoga. „Suviše dobro me poznaješ. Imam novi projekat na umu. O tome već neko vreme razmišljam. Potrebna mi je tvoja pomoć.“ Megi je izvila plavu obrvu. „Moja pomoć, ne moje mišljenje?“ „Tvoje mišljenje je uvek dobrodošlo, Megi. Jedno od retkih sa kojima je to sluĉaj.“ Sela je na pletenu stolicu visokog naslona, sa skerletnim jastucima. Odatle je videla vrt, paţljivo negovane pupoljke i potkresanu ţivicu. Bistra voda je svetlucala i penušala se u mermernoj fontani. Iza nje se nalazio bazen, gostinjska kuća - verodostojna reprodukcija doma Tjudora iz jednog od njenih najuspešnijih filmova. Iza niza palmi nalazio se teniski teren koji je koristila bar dva puta nedeljno, teren za golf, za koji je izgubila interesovanje i strelište, koje je ugradila nakon straviĉnog masakra koje je izvršio Manson pre dvadeset godina. Tu je bio još i voćnjak pomorandţi, garaţa za deset automobila, veštaĉka laguna i kamena ograda visoka tri i po metra, koja sve to ĉuva. Zaradila je svaki kvadratni centimetar svog imanja na Beverli Hilsu. Isto kao što je radila na tome da preobrazi seks simbol hrapavog glasa u poštovanu glumicu. Bilo je ţrtava, ali retko je o tome razmišljala. Bilo je bola. To nikad nije zaboravila. Probila se do vrha uz merdevine klizave od znoja i krvi - i već dugo je tamo. Ali sama. „Priĉaj mi o projektu“, rekla je Megi. „Reći ću ti svoje mišljenje, a zatim ću ti pomoći.“ „O kakvom projektu?“ Zaĉu se muški glas i obe ţene pogledaše ka dovratku. Osećao se blag britanski akcenat, poput uglaĉanosti finog drveta, mada ĉovek nije ţiveo u Engleskoj duţe od jedne decenije svog tridesetpetogodišnjeg ţivota. Dom Pola Vintropa bio je u juţnoj Kaliforniji. ,,Kasniš.“ Samo je rekla Iv i nasmešila se, ispruţivši obe ruke ka njemu. ,,Stvarno?“ Poljubio joj je najpre ruke, a zatim obraze, meke poput latica ruţe. „Zdravo lepotice.“ Podigao je ĉašu, otpio i nasmejao se. „Najbolje proklete pomorandţe u ĉitavom okrugu. Zdravo, Megi.“ „Pole. Gospode, svaki dan sve više i više liĉiš na oca. Za tren oka bih ti zakazala probno snimanje.“ Ponovo je otpio i vratio ĉašu Iv. „Jednog dana ću prihvatiti tu ponudu - kad na vrbi rodi groţĊe.“ Visok, vitak muškarac je prišao baru. Mišići su mu se tek blago nazirali ispod široke majice. Kosa mu je bila boje starog mahagonija i zamršena od brze voţnje sa spuštenim krovom automobila. Lice, verovatno suviše lepo dok je bio deĉak, sada je pomalo ostarilo - na njegovo olakšanje. Iv je prouĉavala taj dugaĉki, prav nos, usahle obraze, tamnoplave oĉi sa blagim borama koje predstavljaju prokletstvo za ţene, a odraz karaktera za muškarce. Usta su mu bila iskrivljena u blag osmeh, snaţna i lepo oblikovana. Bila su to usta u koja se zaljubila pre dvadeset pet godina. Usta njegovog oca. „Kako je staro kopile?“, pitala je s ljubavlju. „Uţiva s petom ţenom za stolovima Monte Karla.“ „Nikad se neće opametiti. Ţene i kockanje su uvek bile Rorijeva slabost.“ Zbog toga što je planirao da radi te veĉeri, Pol je pio samo sok. Prekinuo je posao zbog Iv, što ne bi uĉinio ni zbog koga drugog. ,,Na sreću, uvek je imao neobjašnjivog uspeha na oba polja.“ Iv je potapšala prstima naslon za ruke. Bila je udata za Rorija Vintropa dve kratke i burne godine, pre ĉetvrt veka i nije bila sigurna da se slaţe sa presudom njegovog sina. „Koliko joj je godina, trideset?“ „Tako piše u izveštaju za štampu.“ Pol je razdragano nagnuo glavu dokje Iv uzimala novu cigaretu. ,,Ma hajde, lepotice, nemoj mi reći da si ljubomorna.“ Da je neko drugi to rekao, oglodala bi ga do kostiju. Ipak, Iv je samo slegla ramenima. ,,Ne dopada mi se što pravi budalu od sebe. Osim toga, svaki put kada se oţeni, objave spisak njegovih bivših.“ Oblak dima na trenutak joj zakloni lice, ali ga struja koju stvara ventilator s plafona brzo otera. „Gnušam se toga što moje ime povezuju s njegovim sve lošijim izborima.“

,,Ah, ali zbog toga tvoja zvezda sija još sjajnije.“ Pol podiţe ĉašu. „Tako i treba da bude.“ „Uvek izgovaraš prave reĉi u pravo vreme.“ Zadovoljna, Iv se naslonila. MeĊutim, prsti su joj i dalje nemirno dobovali po naslonu. ,,To je odlika uspešnog pisca. To je jedan od razloga zbog kojih sam te danas pozvala.“ „Jedan od?“ „Drugi je taj što te ne viĊam dovoljno kada pišeš novu knjigu, Pole.“ Ponovo mu je pruţila ruku. Moţda sam ti bila maćeha samo kratko, ali i dalje si moj jedini sin.“ Dirnut tom izjavom, prineo je njenu šaku svojim usnama. „A ti si i dalje jedina ţena koju volim.“ „Zbog toga što si prokleto izbirljiv.“ MeĊutim, Iv je stegla njegove prste pre nego što ga je pustila. „Nisam te pozvala zbog razmene emocija. Potreban mi je tvoj profesionalni savet.“ Polako je uvukla dim cigarete, znajući da ceni dramski momenat. „Odluĉila sam da napišem memoare.“ ,,Gospode!“ To je bila Megina prva reakcija, ali Pol samo podiţe obrvu. ,,Zašto?“ Samo najoštrije uši bi otkrile oklevanje. Iv je uvek hladnokrvno izgovarala tekst. „Poĉela sam da razmišljam o tome kada su mi natovarili na vrat nagradu za ţivotno delo.“ ,,To je poĉast, Iv“, ubaci se Megi. ,,A ne šutiranje u zadnjicu.“ „Nagrada je i jedno i drugo“, odvrati Iv. „Lepo je što su odali poĉast mom radu, ali moj ţivot - i moj rad - ni izdaleka nisu gotovi. Ipak, to me podstaklo da razmislim o ĉinjenici da pedeset godina koje sam provela u ovom poslu nisu ni izdaleka dosadne. Mislim da niko, pa makar bio maštovit kao Pol, ne bi mogao da osmisli interesantniju priĉu - sa toliko raznolikih likova.“ Usne su joj se izvile polako, vragolasto i raspoloţeno. „Biće nekih koji neće biti zadovoljni što vide svoja imena i svoje male tajne u štampi.“ ,,A za tebe ne postoji ništa slaĊe nego da nekome zaprţiš ĉorbu“, promrmljao je Pol. ,,Ništa“, sloţila se Iv. „Zašto da ne? Sos se zalepi za dno šerpe i izgori ako ga povremeno ne promešaš. Imam nameru da budem iskrena, brutalno. Neću gubiti vreme na biografiju poznate liĉnosti koja se ĉita kao izveštaj za štampu ili pismo oboţavatelja. Potreban mi je pisac koji neće ublaţavati moje reĉi i eksploatisati ih. Neko ko će moju priĉu ispriĉati onakvom kakva jeste, a ne kako bi neki ţeleli da bude.“ Uhvatila je Polov izraz i nasmejala se. ,,Ne brini, dragi, ne traţim od tebe da se prihvatiš tog posla.“ „Pretpostavljam da imaš nekoga u vidu.“ Uzeo je njenu ĉašu kako bi je dopunio. ,,Da li si mi zato prošle nedelje poslala biografiju Roberta Ĉembersa?“ Iv je prihvatila ĉašu i nasmešila se. „Kako to se ĉini?“ Slegao je ramenima. „Dobro je napisana za takvu vrstu literature.“ ,,Ne budi snob, dragi.“ Veselo je gestikulisala cigaretom. „Sigurna sam da si svestan toga da je knjiga dobila izvrsne kritike i dvadeset nedelja ostala na listi bestselera Njujork tajmsa.“ „Dvadeset dve nedelje", ispravi je on, zbog ĉega se nasmešila. „Zanimljivo štivo, za one koje zanima Robertovo razmetanje i maĉizam, ali meni je najfascinantnije bilo to što je autor uspeo da išĉeprka nekoliko istina meĊu paţljivo osmišljenim laţima." „Dţulija Samers“, ubaci se Megi, dugo razmišljajući o tome da li da uzme još jedan slatkiš. „Gledala sam je u emisiji Tudej, prošlog proleća tokom promocije. Veoma je pribrana, veoma privlaĉna. Priĉalo se da su Robert i ona ljubavnici.“ „Ako su bili, zadrţala je objektivnost.“ Iv je cigaretom napravila krug u vazduhu, pre nego što je zdrobila. „Njen privatan ţivot nije predmet rasprave." „Ali, tvoj će biti“, podseti je Pol. Nakon što je odloţila ĉašu u stranu, pribliţio joj se. ,,Iv, ne dopada mi se ideja da se otvoriš. Šta god da se priĉa o drvlju i kamenju, reĉi ostavljaju oţiljke, posebno ako njima barata bistar pisac.“ „ Apsolutno si u pravu - zbog toga imam nameru da reĉi uglavnom budu moje.“ Nestrpljivo je odmahnula na njegov protest, zbog ĉega je shvatio da je već donela odluku. „Pole, bez dizanja nosa, kakvo je tvoje profesionalno mišljenje o Dţuliji Samers?“ „Dobro radi ono što radi. Moţda suviše dobro.“ Bilo mu je nelagodno zbog te ideje. ,,Ne moraš da se izloţiš radoznaloj javnosti na ovaj naĉin, Iv. Svakako ti nije potreban novac, a ni reklama.“ „Dragi moj deĉaĉe, ne radim ovo zbog novca niti pak zbog publiciteta. Nego, kao i većinu stvari, zbog zadovoljstva.“ Iv je bacila pogled ka svom agentu. Dovoljno dobro je poznavala Megi da vidi kako se toĉkići već okreću. „Nazovi njenog agenta“, rekla je kratko. „Iznesi predlog. Daću ti spisak uslova.“ Ustala je i poljubila Pola u obraz. ,,Ne mršti se. Veruj mi da znam šta radim.“ Prišla je baru savršeno staloţeno i sipala još šampanjca u ĉašu, nadajući se da nije pokrenula nešto što će je jednog dana upropastiti. Dţulija nije bila sigurna da li je upravo dobila najlepši boţićni poklon na svetu ili samo obiĉan komad uglja. Stajala je kraj velikog prozora zatvorenog balkona svog doma u Konektikatu i posmatrala kako vetar

podiţe kovitlace snega u zaslepljujućem plesu. Na drugom kraju prostorije, cepanice su pucketale i prštale u širokom kaminu od kamena. Blistavo crvena ĉarapa je visila sa obe strane okvira. Dokono je dotakla srebrnu zvezdu i ona se zavrtela na grani plave omorike. Drvo je postavljeno na sredinu prozora, taĉno tamo gde je Brendon ţeleo. Zajedno su odabrali omoriku visoku dva metra, dovukli je brekćući i dahćući do dnevne sobe, a zatim proveli ĉitavo veĉe ukrašavajući je. Brendon je znao gde taĉno ţeli da smesti svaki ukras. Ona bi pobacala pregršt svetlucavih traka po granama, ali on je insistirao na tome da svaku traku razvuku posebno. Već je odabrao mesto na kojem će je posaditi na dan Nove godine i time zapoĉeti drugaĉiju novogodišnju tradiciju u njihovom domu. U desetoj godini Brendon je postao strastveni ljubitelj tradicije. Moţda, pomislila je, zbog toga što nikada nije imao tradicionalan dom. Razmišljajući o svom sinu, Dţulija je spustila pogled ka poklonima nagomilanim ispod drveta. I tu je vladao red. Brendon je imao potrebu desetogodišnjaka da protrese i omiriše svaku blistavo upakovanu kutiju. Bio je dovoljno radoznao i razuman da pretpostavi šta se nalazi unutra. MeĊutim, kada bi vraćao kutije, paţljivo ih smeštao tamo odakle ih je uzeo. Za koji sat će poĉeti da preklinje majku za dozvolu da otvori jedan, samo jedan, poklon veĉeras, na Badnje veĉe. I to je tradicija. Ona će odbiti. On će je nagovarati. Ona će se pretvarati da se protivi. Zatim će je ubediti. Ako ništa drugo, ove godine će, pomislila je, proslaviti Boţić u pravom domu. Ne u stanu u centru Menhetna, već u kući, u domu, sa dvorištem savršenim za pravljenje sneška i velikom kuhinjom stvorenom za pravljenje kolaĉa. Osećala je silnu potrebu da mu sve to pruţi. Nadala se da će time nadoknaditi to što raste bez oca. Okrenuvši se od prozora, poĉela je da tumara prostorijom. Sitna ţena, krhke graĊe u prevelikoj flanelskoj košulji i vrećastim farmerkama. Uvek se u privatnosti oblaĉila u udobnu odeću kako bi se odmorila od skrupulozno doterane, hladne, profesionalne ţene kakva je bila u javnosti. Dţulija Samers se ponosila imidţom kojim se predstavljala izdavaĉima, televizijskoj publici i slavnim liĉnostima koje intervjuiše. Bila je zadovoljna veštinom koju je pokazivala tokom intervjua, naĉinom kojim je uspevala da otkrije ono što ţeli da sazna o drugima, dok oni otkrivaju veoma malo o njoj. Onaj ko je ţeleo, mogao je da sazna iz njenog promotivnog materijala da je odrasla u Filadelfiji, kao jedino dete dvoje uspešnih advokata. Tu se nalazila informacija da je pohaĊala Univerzitet Braun i da je samohrana majka. Navedeni su njeni profesionalni uspesi i nagrade. Ali nije pisalo ništa o paklu koji je proţivela tokom tri godine pre nego što su se njeni roditelji razveli, niti ĉinjenicu da je sina donela na svet sama, kada joj je bilo samo osamnaest godina. Nije se pominjala tuga koju je osetila kada je ostala bez majke, a zatim i bez oca za manje od dve godine, dok je bila u srednjim dvadesetim. Mada to nije tajila, nije bilo opštepoznato da je usvojena kada joj je bilo šest nedelja i da je taĉno osamnaest godina nakon toga rodila deĉaka za ĉijeg oca u izvodu iz matiĉne knjige roĊenih piše da je nepoznat. Dţulija je smatrala da prećutkivanje ne znaĉi laganje - mada je, naravno, znala ime Brendonovog oca. Jednostavno, bila je suviše vešta u svom poslu da bi bilo ko uspeo da je navede da otkrije ono što ne ţeli. Zabavljena time što je u stanju da razbije svaĉiju fasadu, uţivala je u javnoj liĉnosti gospoĊe Samers, tamnoplave kose sa punĊom u francuskom stilu, koja nosi lepa, elegantna odela jarkih tonova, koja gostuje u emisijama kao što su Donahju, Karson i Opra kako bi reklamirala novu knjigu, ne odajući ni traĉak nervoze koja obitava u tom javnom paketu. Kada bi došla kući, ţelela bi samo da bude Dţulija. Brendonova majka. Ţena koja uţiva da sprema veĉeru svom sinu, da briše prašinu i planira kako će izgledati njena bašta. Stvaranje doma bio je njen najvaţniji posao i pisanje joj je to omogućilo. Sada, dok je ĉekala da njen sin uleti na vrata i ispriĉa joj sve o tome kako se sankao sa decom iz komšiluka, razmišljala je o ponudi zbog koje ju je agentica upravo nazvala. Stigla je iz vedra neba. Iv Benedikt. I dalje se nervozno šetkajući, Dţulija je podizala i premeštala sitnice, nameštala jastuke na sofi, sreĊivala ĉasopise. Dnevna soba je u pravom haosu i to je bila više njena krivica, nego Brendonova. Dok se premišljala oko toga gde da stavi vazu sa suvim cvećem, ili pak u kom uglu treba da stoji porcelanska ĉinija, koraĉala je preko izuvenih i odbaĉenih cipela i ignorisala korpti punu veša kojeg treba sloţiti. I razmišljala. Iv Benedikt. To ime je u njenoj glavi odjekivalo poput magije. Ona nije obiĉna slavna liĉnost, već ţena koju s punim pravom nazivaju zvezdom. Njen talenat i temperament su dobro poznati i poštovani koliko i njeno lice. Lice, pomislila je Dţulija, koje je krasilo filmsko platno već skoro pedeset godina u više od stotinu

filmova. Dobila je dva Oskara, Toni, ĉetiri supruga - to su samo neke od nagrada naslaganih u njenoj vitrini. Upoznala je Holivud Bogarta i Gejbla; preţivela je, ĉak trijumfovala u vreme kada je sistem studija prepušten raĉunovoĊama. Posle skoro pedeset godina u centru paţnje, ovo će biti njena prva ovlašćena biografija. Zvezda je svakako prvi put odluĉila da unajmi autora i ponudi svoju punu saradnju. Uz neke uslove, podsetila je Dţulija samu sebe i sela na kauĉ. Ti uslovi su je primorali da kaţe svojoj agentici da odugovlaĉi. Ĉula je kako se vrata kuhinje zalupiše i nasmešila se. Ne, postoji samo jedan razlog zbog kojeg okleva da zgrabi tu priliku. I taj razlog je upravo ušao u kuću. ,,Mama!“ „Dolazim." Krenula je niz hodnik, pitajući se da li odmah da pomene ponudu ili da saĉeka da proĊu praznici. Nikad joj ne bi palo na pamet da sama odluĉi, a zatim kaţe Brendonu. Zakoraĉila je u kuhinju i stala sa širokim osmehom na usnama. Na korak od dovratka se nalazila gromada snega tamnih, uzbuĊenih oĉiju. „Jesi li koraĉao ili si se dokotrljao kući?“ „Bilo je divno.“ Brendon se muĉio sa mokrim kariranim šalom koji je nosio oko vrata. „Napravili smo tobogan i Vilov stariji brat nas je snaţno gurnuo. Liza Koen je vrištala sve vreme dok smo se spuštali. Plakala je kada smo pali. I sline su joj se zaledile. „Zvuĉi bajno.“ Dţulija je ĉuĉnula kako bi se pozabavila upornim ĉvorom. „Bum! - udario sam pravo u sneţni smet.“ Pahulje su se razletele kada je pljesnuo rukama u rukavicama. „Bilo je divno.“ Nije imala srca da ga uvredi pitanjem da li je povreĊen. Oĉigledno mu je dobro. Ali nije smela ni da ga zamisli kako leti s tobogana pravo u smet. Znajući da bi i sama uţivala u tome, uspela je da potisne majĉinske prekore koji su je pekli u grlu. Uspela je da odveţe ĉvor, zatim je ukljuĉila ketler da napravi toplu ĉokoladu dok se Brendon izvlaĉio iz jakne. Kada se osvrnula, kaĉio je natopljenu jaknu - kada su takve stvari u pitanju, bio je znatno brţi od nje - i posezao ka keksu u pletenoj korpi, koja je stajala na šanku. Kosa mu je bila mokra i tamnoplave boje, poput njene. Kao i njegova majka, bio je sitan. Znala je da mu to silno smeta. Imao je duguljasto, mršavo lice pošto se rano oslobodio izgleda bucmastog novoroĊenĉeta. Od majke je takoĊe nasledio i svojeglavu bradu. MeĊutim, njegove oĉi, za razliku od njenih sivih, bile su boje starog brendija. Jedino što je, oĉigledno, nasledio od oca. „Moţeš uzeti samo dva“, izgovorila je mahinalno. „Veĉeraćemo za koji sat.“ Brendon je odgrizao glavu jelena i pitao se kad bi mogao poĉeti da je nagovara za dozvolu da otvori poklon. Osećao je miris sosa za špagete koji se krĉka na šporetu. Bogat, oštar miris mu je prijao koliko i lizanje šećera sa usana. Uvek su veĉerali špagete za Badnje veĉe, jer mu je to bila omiljena hrana. Ove godine će proslaviti Boţić u novoj kući, ali taĉno je znao šta će se dogoditi i kada. Veĉeraće - u trpezariji zbog toga što je u pitanju posebno veĉe - zatim će oprati sudove. Njegova majka će pustiti muziku pa će njih dvoje igrati igrice pokraj vatre. Kasnije će na smenu puniti ĉarape. Znao je da Deda Mraz ne postoji i to mu nije smetalo. Bilo je zabavno pretvarati se da si Deda Mraz. Dok napune ĉarape, uspeće da nagovori majku da mu dozvoli da otvori jedan poklon. Taĉno je znao koji ţeli da otvori veĉeras. Onaj što zvecka, umotan u srebrnkasto-zeleni papir. Oĉajniĉki se nadao da je u pitanju gvozdena konstrukcija za gradnju iz erektorseta. Seta za graĊevinare? Poĉeo je da sanjari o jutru kada će probuditi majku pre nego što izaĊe sunce. Sići će dole, upaliti lampice na jelki, pustiti muziku i otvoriti poklone. „Ima uţasno mnogo vremena do jutra“, zapoĉeo je kada je spustila šolju tople ĉokolade na pult. „Moţda bi mogli da otvorimo sve naše poklone veĉeras. Mnogo ljudi to radi, onda ne moraju da ustaju rano.“ ,,Oh, ja volim da ustajem rano.“ Dţulija je spustila laktove na pult i nasmešila mu se. Bio je to oštar, izazivaĉki osmeh. Oboje su znali da je igra upravo zapoĉela. „Ali, ako ţeliš, moţeš spavati duţe pa ćemo otvoriti poklone u podne.“ „Lepše je dok je mrak. Već se smrkava.“ „Tako je.“ Posegnula je i sklonila mu kosu sa oĉiju. „Volim te, Brendone.“ Promeškoljio se. Igra se ne igra na taj naĉin. ,,Dobro.“ Morala je da se nasmeje. Obišavši pult, sela je na stolicu kraj njega i obmotala stopala u ĉarapama oko preĉaga. „Moram o neĉemu da razgovaram s tobom. Malopre me nazvala En.“ Brendon je znao da je En majĉin agent i da će razgovarati o poslu. „Ideš li ponovo na turneju?“

„Ne. Ne odmah. U pitanju je nova knjiga. Jedna ţena iz Kalifornije, velika zvezda, ţeli da napišem njenu biografiju.“ Brendon je slegao ramenima. Majka je već napisala dve knjige o filmskim zvezdama. O starim ljudima. Ne o kul likovima poput Arnolda Švarcenegera ili Harisona Forda. ,,Dobro.“ „Ali, komplikovano je. Ţena - Iv Benedikt - velika je zvezda. Imam neke od njenih filmova na diskovima.“ Ime mu nije ništa znaĉilo. Pijuckao je toplu ĉokoladu zbog ĉega mu se napravila penasta braon linija iznad usne. Prvi brkovi jednog mladića. ,,To su oni glupavi crnobeli?“ „Neki su crnobeli, ali ne svi. Stvar je u tome što, da bih napisala knjigu, moramo da idemo u Kaliforniju.“ Podigao je pogled i oprezno je osmotrio. „Moramo da se selimo?“ ,,Ne.“ Trezvenog pogleda, spustila je šake na njegovaramena. Shvatalaje koliko mu znaĉi dom. Za deset godina, koliko ima, suviše puta je ĉupan iz korena i zaklela se da mu to više neće raditi. ,,Ne, ne moramo da se selimo, ali moramo da odemo tamo na nekoliko meseci.“ „Kao da smo došli u posetu?“ „Dugu posetu. Zbog toga moramo da razmislimo o svemu. Neko vreme ćeš morati tamo da ideš u školu. Znam da si se taman navikao da budeš ovde. Zbog toga oboje moramo da razmislimo o tome.“ „Zašto ona ne moţe da doĊe ovamo?“ Dţulija se nasmešila. „Zbog toga što je ona zvezda, a ja nisam, deĉko. Jedan od njenih uslova glasi da moram da doĊem tamo i ostanem dok ne završim skicu teksta. Nisam sigurna šta da mislim o tome.“ Skrenula je pogled ka kuhinjskom prozoru. Sneg je prestao da pada, noć se spuštala. ,,Kalifornija je daleko odavde.“ „Ali, vratili bismo se?“ Baš liĉi na njega da odmah preĊe na suštinu. „Da, vratili bismo se. Ovo je sada naš dom. Zauvek.“ „Moţemo li u Diznilend?“ Pogledala je svog sina, iznenaĊeno i razdragano. „Naravno.“ „Mogu li da upoznam Arnolda Švarcenegera?“ Nasmejavši se, Dţulija spusti ĉelo ka njemu. ,,Ne znam. Moţemo da pitamo.“ ,,Dobro.“ Zadovoljan, Brendon ispi toplu ĉokoladu do kraja.

Drugo poglavlje Sve je u redu, rekla je Dţulija sebi dok se avion spremao da sleti u Los AnĊeles. Kuća je zatvorena, sve je sreĊeno. Njena agentica se tokom protekle tri nedelje neprekidno dogovarala sa agenticom Iv Benedikt, putem telefona i faksa. Brendon je poskakivao na sedištu, nestrpljivo oĉekujući da avion već jednom sleti. Nema razloga za brigu. MeĊutim, ona je od brige napravila nauku. Ponovo je grizla nokte i nervirala se zbog upropašćenog manikira - posebno zbog toga što je mrzela proces manikiranja, natapanje i turpijanje, izluĊivala ju je neodluĉnost kod izbora boje laka. Soĉni jorgovan ili ĉarobna fuksija. Kao i obiĉno, odluĉila se za dva premazivanja providnim lakom. Dosadno, ali neutralno. Uhvatila je sebe kako gloĊe ono što je ostalo od nokta na palcu i ĉvrsto prekrstila prste u krilu. Gospode, sada o laku razmišlja kao o vinu. Koketna, ali jaka nijansa. Hoće li ikad sleteti? Zavrnula je rukave sakoa, a zatim ih ponovo spustila dok je Brendon zurio kroz prozor širom otvorenih oĉiju. Bar nema strah od letenja kao ona. Ispustila je dugaĉak, tih uzdah i prsti su joj se malo opustili kada je avion konaĉno dotakao tlo. Preživela si još jedan, Džuls, rekla je sebi pre nego što je naslonila glavu na sedište. Sada još samo da preţivi prvi razgovor sa velikom Iv, stvori privremeni dom u gostinjskoj kući velike zvezde, da se Brendon dobro snaĊe u novoj školi, i da zaradi za ţivot. Nije to ništa, pomislila je i otvorila ogledalce kako bi proverila da li joj je preostalo bar nešto boje u obrazima. Popravila je karmin i napuderisala nos. Ako je u neĉemu vešta, to je skrivanje nervoze. Iv Benedikt će videti samo ĉisto samopouzdanje. Dok je avion klizio ka kapiji, Dţulija je izvadila lek za gorušicu iz dţepa sakoa. „Evo nas, deĉko“, obratila se Brendonu i namignula. „Bili spremni ili ne.“ Deĉak je nosio svoju torbu, a ona kofer. Izašli su iz aviona drţeći se za ruke. Pre nego što su zakoraĉili kroz izlaz, prišao im je ĉovek u tamnoj uniformi. „GospoĊa Samers?" Dţulija je privukla Brendona malo bliţe sebi. ,,Da?“ ,,Ja sam Lajl, vozaĉ gospoĊe Benedikt. Odvešću vas pravo na imanje. Vaš prtljag će biti isporuĉen kasnije.“ Nije mu više od trideset godina, procenila je Dţulija, klimajući glavom. A graĊen je poput odbrambenog igraĉa ameriĉkog fudbala. Toliko se šepurio kukovima da je diskretna uniforma delovala poput lošeg vica. Vodio ih je kroz terminal dok je Brendon vukao, pokušavajući da vidi sve odjednom. Kola su ih ĉekala pokraj iviĉnjaka. Reĉ kola bedan je termin za opisivanje bleštave, bele, bar jedno kilometar i po dugaĉke limuzine, pomislila je Dţulija. ,,Opa“, izgovorio je Brendon tiho. Majka i sin su zakolutali oĉima jedno ka drugom i kikotali se dok su se smeštali. Unutrašnjost je mirisala na ruţe, koţu i parfem. „Ima TV i još svašta“, prošaputa Brendon. „Ĉekaj samo da ispriĉam drugarima.“ „Dobro došao u Holivud“, reĉe Dţulija i nasu im po ĉašu slavljeniĉkog pepsija, ignorišući ohlaĊeni šampanjac. Ozbiljno je nazdravila ka Brendonu, a zatim se nasmešila. „Nazdravlje, drugar.“ Ćaskali su ĉitavim putem, o palmama, o skejterima, o putu u Diznilend. To joj je pomagalo da se smiri. Pustila ga je da ukljuĉi TV, ali mu je zabranila da koristi telefon. Dok su stigli do Beverli Hilsa, zakljuĉio je da posao šofera nije tako loš. „Neki bi rekli da je još bolje kad imaš šofera.“ ,,Ne, onda nikad ne bi sam vozio.“ Vrlo jednostavno, pomislila je. Radeći sa poznatim liĉnostima nauĉila je da se za slavu plaća odreĊena cena. Na primer, šofer graĊen kao telohranitelj, zakljuĉila je dok je skidala cipele a prsti joj tonuli u debeli tepih. Cena je takoĊe postala oĉigledna dok su se vozili duţ visokog kamenog zida ka kitnjastoj, veoma debeloj gvozdenoj kapiji, gde je straţar, ponovo u uniformi, gvirnuo kroz prozor male, kamene kolibe. Nakon dugog zujanja, kapija se otvorila polako, gotovo veliĉanstveno. Brava je ĉvrsto škljocnula za njima. Bez izlaza i ulaza, pomislila je Dţulija.

Imanje je bilo prelepo, ukrašeno prekrasnim, starim drvećem i potkresanim ţbunjem koje rano cveta u ovoj umerenoj klimi. Paun se šepurio na travnjaku, a njegova ţenka je ciknula poput ţene. Dţulija se zakikotala kada je videla da je Brendon obesio vilicu. Bilo je tu i jezerce sa lokvanjima. Preko njega se pruţao nestvaran, luĉni most. Pre samo nekoliko sati za sobom su ostavili sneg i ledeni vetar severoistoka i došli u raj. Ivin raj. Zakoraĉila je pravo u neku Dalijevu sliku. Zatim se pred njima ukazala kuĉa i ona je ostala bez reĉi, poput svog sina. Kao i automobil, bila je blistavobela, imala tri graciozna sprata i bila izgraĊena u obliku slova ,,E“, sa divnim senovitim dvorištima izmeĊu preĉki. Kuća je kao neka ţena bila ţenstvena, bezvremena i sloţena poput svoje vlasnice. Izvijeni prozori i lukovi ublaţavali su njene linije, ne umanjujući joj snaţnu auru. Balkoni sa ogradama od kovanog gvoţĊa, poput bele ĉipke, obavijali su gornje spratove. Ţivopisan kontrast je predstavljalo cveće snaţnih boja - skerlet, safir, purpur, šafran - koje se uz rešetke od letvica oholo uspinjalo uz besprekorno bele zidove. Kada je Lajl otvorio vrata, Dţuliju je zapanjila tišina. Visoki zidovi spreĉavali su da zvuci spoljnog sveta prodiru unutra. Motori automobila, buĉni autobusi, škripanje guma ovde nisu uznemiravali. Ĉula se samo pesma ptica, zavodniĉki šapat povetarca kroz lišće i ţubor vode iz fontane u dvorištu. Iznad njih, nebo je bilo sanjalaĉki plave boje, ukrašeno sa nekoliko paperjastih oblaka. Ponovo je imala utisak da je zakoraĉila u sliku. „Vaš prtljag će biti isporuĉen u gostinjsku kuću, gospoĊo Samers“, obavestio je Lajl. Posmatrao je u retrovizoru tokom duge voţnje, razmišljajući o najboljem naĉinu da je zainteresuje za brzo valjanje po krevetu u njegovoj sobi iznad garaţe. „GospoĊa Benedikt je zamolila da vas prvo dovedem ovde.“ Nije ohrabrila, niti obeshrabrila sjaj njegovog pogleda. „Hvala vam.“ Dţulija je pogledala zavojitu kecelju mermernih stepenica i ĉvrsto stegla ruke svog sina. Unutra, Iv se povukla od prozora. Ţelela je prvo da ih vidi. Morala je. Dţulija je uţivo delovala neţnije nego na fotografijama koje je videla. Mlada ţena je bila ukusno obuĉena. Iv je odobravala lepo odelo boje jagode i suptilan nakit koji je nosila. Kao i njen stav. I deĉak... deĉak je imao ljupko lice i drţanje prepuno sabijene energije. Sasvim odgovara, rekla je sebi i zatvorila oĉi. Oboje sasvim odgovaraju. Ponovo je otvorila oĉi i krenula ka noćnom stoĉiću. U fioci su bile tablete za koje je samo doktor znao da su joj potrebne. Tu je takoĊe bila i jednostavna poruka odštampana na jefitinom papiru. NE DIRAJ LAVA DOK SPAVA. Iv je tu pretnju smatrala smešnom. I ohrabrujućom. Nije još ni zapoĉela rad na knjizi, a ljudi su se već znojili. Ĉinjenica da je poruku moglo poslati više osoba, ĉinila je igru zanimljivijom. Njena pravila, pomislila je. Moć se nalazi u njenim rukama. Vreme je da je iskoristi. Sipala je vodu iz kristalne boce barakat - i progutala lek, prezirući slabost. Nakon što je vratila tablete, zakoraĉila je ka dugaĉkom ogledalu u srebrnom okviru. Mora da prestane sebe da preispituje da li ĉini grešku. Nije volela da se premišlja kada jednom donese odluku. Ni sada. Niti ikada. Paţljivim, okrutnim pogledom je prouĉavala svoj odraz. Lepo joj je stajalo jednodelno svileno odelo boje smaragda. Sama se našminkala i namestila kosu pre samo sat vremena. Zlato je svetlucalo na njenim ušima, vratu i prstima. Uverena da od glave do pete izgleda kao zvezda, krenula je u prizemlje. Kao i uvek, znala je kako da izaĊe na scenu. Domaćica, ţena snaţnih ruku i hladnog pogleda, po imenu Travers, uvela je Dţuliju i Brendona u salon. Rekla im je da će ubrzo biti posluţen ĉaj i da se osećaju kao kod kuće. Dţulija se pitala da li bi iko smatrao takvu sobu u takvoj kući domom. Boja se obrušavala na boju, pruţajući se i prelivajući preko belih zidova, belog tepiha i belog nameštaja. Jastuci i slike, cveće i porcelan dreĉavih boja nasuprot besprekorno beloj pozadini. Visoku tavanicu krasili su kitnjasti gipsani ukrasi. Prozore je zaklanjala reckava, tirkizna svila. MeĊutim, u ţiţi se nalazila slika, portret veći od prirodne veliĉine, iznad belog, mermernog kamina. Uprkos dramatiĉnom ureĊenju prostorije, slika je dominirala... i zahtevala. I dalje steţući Brendona za ruku, Dţulija je zurila u nju. Iv Benedikt, skoro ĉetrdeset godina mlaĊa, zapanjujuće lepa i toliko moćna da uliva strahopoštovanje. Tamnocrvena satenska haljina golih ramena obavijala je njeno raskošno telo dok je stajala, smešeći se ka publici, ne zbog toga što je nešto zabavilo, već

znalaĉki. Kosa joj se jednostavno prosipala niz telo, tamna kao abonos. Nije nosila nakit. Nije joj bio potreban. ,,Ko je to?“, ţeleo je Brendon da zna. ,,Da nije neka kraljica?“ ,,Da.“ Dţulija ga je poljubila u teme. ,,To je Iv Benedikt i veoma liĉi na kraljicu.“ ,,Šarlota“, izgovorila je Iv dubokim, promuklim glasom dok je ulazila. ,,Iz filma Bez sutrašnjice.“ Dţulija se okrenula i suoĉila sa ţenom. ,,MGM, 1951.“ Potvrdila je. „Igrali ste sa Montgomerijem Klifom. Tada ste dobili prvog ‟Oskara‟.“ „Vrlo dobro.“ Iv je netremice posmatrala Dţuliju dok je koraĉala prostorijom i pruţala ruku. „Dobro došli u Kaliforniju, gospoĊo Samers.“ „Hvala vam.“ Dţulijina ruka se našla u ĉvrstom stisku dok ju je Iv prouĉavala. Znajući da su prvi trenuci ovog odnosa od presudnog znaĉaja, uzvratila je milo za drago. Videla je da su i moć i lepota ostarili i sazreli. Dobro skrivajući misli, Iv je spustila pogled ka Brendonu. ,,A vi ste gospodin Samers.“ Nasmejao se i bacio pogled ka majci. „Valjda je tako. Ali moţete me zvati Brendon.“ „Hvala ti.“ Osetila je potrebu da ga pomazi po glavi, ali se suzdrţala. ,,U nedostatku neĉeg boljeg, ti mene moţeš zvati... gospoĊa B. Ah, Travers, uvek si tako taĉna.“ Klimnula je domaćici koja je dogurala posluţavnik sa ĉajem. „Molim vas sedite, neću vas dugo zadrţavati. Sigurna sam da jedva ĉekate da se smestite.“ Sela je na belu stolicu visokog naslona i saĉekala da Dţulija i deĉak sednu na krevet. „Veĉeraćemo u sedam, ali pošto znam da je hrana u avionu bila odvratna, pomislila sam da će vam dobro doći koji zalogaj i pre veĉere.“ Brendon, koji nije bio oduševljen idejom o ĉaju, primetio je da koji zalogaj podrazumeva kolaĉe, majušne sendviĉe i visok bokal sa limunadom. Nasmešio se. „Veoma ljubazno od vas“, zapoĉela je Dţulija. „Provodićemo dosta vremena zajedno, tako da ćete otkriti da sam retko ljubazna. Zar nije tako, Travers?“ Travers je samo nešto progunĊala i postavila fine porcelanske tanjiriće na sto, pa je izašla. „MeĊutim, potrudiću se da vam bude ugodno, zbog toga što ţelim da dobro obavite posao.“ „Dobro ću obaviti posao bez obzira na ugodnost. Samo jedan“, rekla je Brendonu kada je posegnuo ka drugom kolaĉu. „Ali, cenim vašu gostoljubivost, gospoĊo Benedikt.“ „Mogu li uzeti dva kolaĉa ako pojedem dva sendviĉa?“ Dţulija je pogledala Brendona. Iv primeti da joj je pogled smekšao i osmeh lako dolepršao na lice. „Pojedi prvo sendviĉe.“ Kada se ponovo okrenula ka Iv, osmeh je postao poslovan. „Nadam se da ne osećate obavezu da nas zabavljate dok smo ovde. Pretpostavljam da imate zahtevan raspored. Ĉim vam bude zgodno, dogovorićemo se koje vam vreme najviše odgovara za obavljanje razgovora.“ „Ţeljni ste da poĉnete da radite?“ ,,Naravno.“ Znaĉi, dobro je procenila, pomislila je Iv. Ovo je ţena koja je nauĉena - ili je nauĉila samu sebe - da gura pravo napred. Iv je pijuckala ĉaj i razmišljala. ,,U redu, moja asistentkinja će vam davati raspored. Svake nedelje.“ ,,U ponedeljak ujutru moram Brendona da odvedem u školu. TakoĊe, ţelim da iznajmim automobil.“ „Nema potrebe za tim.“ Odbacila je tu pomisao odmahnuvši rukom. ,,U garaţi ih ima šest. Jedan će vam odgovarati. Moj vozaĉ Lajl će voziti deĉaka u školu i vraćati ga kući.“ ,,U velikim belim kolima?" upita Brendon punih usta, širom otvorivši oĉi. Iv se nasmejala pre nego što je otpila gutljaj ĉaja. „Mislim da ne baš u njima. Ali, pobrinuću se da se s vremena na vreme provozaš u limuzini.“ Primetila je da deĉak ponovo gleda posluţavnik. „Jedno vreme sam ţivela u istoj kući sa mladićem tvojih godina. Voleo je sitne kolaĉe.“ „Ima li sada dece u kući?“ ,,Ne.“ Senka joj je preletela preko oĉiju. Tada je ustala, otpustivši iz ţustro i nemarno. „Sigurna sam da ţelite da se odmorite pre veĉere. Ako proĊete kroz vrata terase i idete stazom do bazena, gostinjska kuća je odmah desno. Da pozovem nekoga od posluge da vas odvede?“ „Ne, sami ćemo je pronaći.“ Dţulija je ustala i spustila ruku na Brendonovo rame. „Hvala vam.“ Na dovratku, Iv je zastala i okrenula se. „Brendone, da sam na tvom mestu, uzela bih nekoliko kolaĉa, zavila ih u salvetu i ponela sa sobom. Tvoj stomak još ţivi po satnici Istoĉne obale.“ Bila je u pravu. Brendonu je prvi let od obale do obale poremetio probavni sistem. U pet sati je bio toliko gladan da mu je Dţulija napravila laganu veĉeru od hrane koju je pronašla u maloj, ali dobro snabdevenoj

kuhinji gostinjske kuće. U šest je zadremao pred televizorom, mrzovoljan od zamora i uzbuĊenja. Dţulija ga je odnela u spavaću sobu, gde je neki veoma vredan ĉlan posluge već raspakovao njegove stvari. Bio je to stran krevet u stranoj sobi, bez obzira na to što je sa sobom poneo erektor-set, knjige i omiljene igraĉke. Ipak, kao i uvek, ĉvrsto je zaspao, ne budeći se ĉak ni kada mu je skidala cipele i pantalone. Pošto ga je smestila u krevet, Dţulija je nazvala glavnu kuću i izvinila se Travers zbog toga što neće prisustvovati veĉeri. I sama je bila dovoljno umorna da razmisli o tome da li će uskoĉiti u primamljivu dţakuzi kadu ili pravo u veliki krevet u glavnoj spavaćoj sobi. MeĊutim, njen mozak je odbio da se smiri. Gostinjska kuća je bila raskošna i ukusno nameštena dvospratnica, sa drvenarijom u toplim bojama i zidova okreĉenih u hladne pastelne tonove. Vijugave stepenice i otvoreni balkon obezbeĊivale su osećaj prostora i neformalnosti. Više su joj se dopadali blistavi podovi od hrastovine i raznobojni ćilimi nego beskrajni beli tepisi glavne kuće. Dţulija se pitala ko li je sve odsedao u gostinjskoj kući, uţivao u urednom engleskom vrtu i toplom, mirisnom povetarcu. Olivije se druţio sa Iv. Da li je veliki glumac pripremao ĉaj u ljupkoj kuhinji uraĊenoj u seoskom stilu, sa blistavim bakarnim šerpama i malim, kamenim ognjištem? Da li je Ketrin Hepbern dizala larmu u bašti? Da li su Gregori Pek ili Henri Fonda dremali na dugaĉkoj, udobnoj sofi? Od detinjstva, Dţuliju su fascinirali ljudi koji su zaraĊivali za ţivot na filmskom platnu ili pozornici. Kao tinejdţerka je jedno vreme sanjala o tome da im se prikljuĉi. No, od strahovite stidljivosti se znojila tokom audicija za srednjoškolske predstave. Oĉajna ţelja i odluĉnost su joj donosile uloge, hranile snove... a zatim je stigao Brendon. Pošto je postala majka u osamnaestoj godini, Dţulija je promenila mišljenje. Preţivela je izdaju, strah i oĉaj. Nekim ljudima je suĊeno, smatrala je, da odrastu rano i brzo. Drugaĉiji snovi, razmišljala je dok se uvlaĉila u stari, baršunast ogrtaĉ. Sada je pisala o glumcima, ali nikad neće biti glumica. Znajući da njeno dete bezbedno i zadovoljno spava u susednoj sobi, nije osećala ţaljenje. TakoĊe je znala da će joj snaga i sposobnost pomoći da obezbedi svom sinu dugo i srećno detinjstvo. Posegnula je da izvadi šnale iz kose kada je zaĉula kucanje na vratima. Dţulija je bacila pogled ka svom ogrtaĉu i slegnula ramenima. Ako će joj ovo biti dom neko vreme, mora biti u stanju da se u njemu opusti. Otvorila je vrata lepoj, mladoj plavuši, plavih oĉiju i blistavog osmeha. „Zdravo, ja sam Sisi. Radim za gospoĊu Benedikt. Došla sam da brinem o vašem sinu dok ste vi na veĉeri.“ Dţulija je podigla obrvu. „Veoma ljubazno od vas, ali nešto ranije sam telefonirala i izvinila se.“ „GospoĊa Benedikt je rekla da je deĉak - Brendon, zar ne? - umoran. Ja ću ga ĉuvati dok vi veĉerate u glavnoj kući.“ Dţulija je zaustila da odbije, ali Sisi je već ušla. Nosila je farmerke i majicu, kalifornijski plava kosa joj se rasipala preko ramena. Nosila je naramak ĉasopisa. „Zar ovo nije divna kuća?“, nastavila je penušavim glasom. „Oboţavam da je ĉistim i ĉiniću to dok god ste ovde. Samo mi kaţite ako ţelite nešto posebno.“ „Sve je savršeno.“ Dţulija je morala da se nasmeši. Ţena je naprosto vrcala od energije i entuzijazma. „Ali, stvarno mislim da ne treba da ostavim Brendona tokom prve noći sa nekim koga ne poznaje.“ ,,Ne morate da brinete. Imam dva mlaĊa brata i ĉuvam ih od dvanaeste godine. Moj najmlaĊi brat Dastin se zaista kasno rodio. Ima samo deset godina - i pravo je ĉudovište.“ Još jednom se blistavo osmehnula - imala je ravne i bele zube kao sa reklame za pastu. „Biće mu dobro sa mnom, gospoĊo Samers. Ako se probudi i pita za vas, nazvaćemo kuću. Bićete udaljeni samo dva minuta hoda.“ Dţulija je oklevala. Znala je da će Brendon prespavati noć. A ţivahna plavuša je upravo ona vrsta bebisiterke koju bi liĉno odabrala. Preterano je oprezna i zaštitniĉki nastrojena - što su dve stvari koje se muĉi kod sebe da ispravi. ,,U redu, Sisi. Presvući ću se i sići za nekoliko minuta.“ Kada se Dţulija nakon pet minuta vratila, Sisi je sedela na kauĉu i listala modne ĉasopise. Televizor je bio ukljuĉen i na programu je bila humoristiĉka serija. Podigla je pogled i osmotrila Dţuliju. ,,Ta boja vam odliĉno stoji, gospoĊo Samers. Ţelim da budem dizajner, tako da obraćam paţnju na tonove, oblik i materijal. Ne mogu svi da nose jaku boju kao što je jarkocrvena." Dţulija je ispravila sako koji je uparila sa crnim, veĉernjim pantalonama. Odabrala je tu odeću zbog toga što joj pruţa samopouzdanje. „Hvala. GospoĊa Benedikt je rekla da je veĉera neformalna.“ „Savršeno. Armani?“ „Imaš dobro oko.“

Sisi je zabacila svoju dugu, plavu kosu. „Moţda ćete jednog dana nositi odeću mekena. To mi je prezime. Osim u sluĉaju da se odluĉim za liĉno ime. Znate, poput Šer ili Madone.“ Dţulija je shvatila da se smeši, sve dok nije ponovo bacila pogled ka spratu. „Ako se Brendon probudi...“ „Lepo ćemo se slagati“, uveravala je Sisi. „Ako se uznemiri, odmah ćemo vas nazvati.“ Dţulija je klimnula, mada je prevrtala malu, crnu veĉernju tašnu u rukama. „Neću ostati do kasno.“ „Uţivajte. GospoĊa Benedikt prireĊuje sjajne veĉere.“ Dţulija je sebi odrţala predavanje tokom kratke šetnje do kuće. Brendon nije stidljivo niti nametljivo dete. Ako se probudi, ne samo što će prihvatiti bebisiterku, već će uţivati. Osim toga, podsetila je sebe, ĉeka je posao. Deo tog posla - za nju najteţi deo - bila je socijalizacija. Što pre poĉne to bolje. Sumrak se spuštao, osećala je miris ruţa, jasmina i sveţe zalivenog biIja. Bazen je bio u obliku polumeseca svetloplave boje i punila ga je fontana koja se nalazila u jednom uglu. Nadala se da privilegija korišćenja bazena ide uz boravak u gostinjskoj kući, inaĉe sa Brendonom neće moći da se ţivi. Oklevala je na terasi, a zatim odluĉila da je bolje da uĊe s prednje strane. Prošla je pokraj još jedne fontane, ţivice mirisnih ruskih maslina i ugledala dva automobila na prilazu. Najnoviji model vatrenocrvenog poršea i stari divno restauriran studebejker klasiĉne beţ boje. Oba su znak bogatstva. Tableta protiv gorušice se rastapala na njenom jeziku kada je pozvonila na glavnom ulazu. Travers je otvorila, kruto klimnula i uvela Dţuliju u salon. Kokteli su se uveliko pili, Debisijeva muzika tiho je svirala, a veĉernji miris vrta oplemenjivao je unutrašnjost kuće preko velikog buketa skarletnih ruţa. Osvetljenje je bilo suptilno, laskavo. Kao na pozornici. Sa dovratka, Dţulija je brzo osmotrila ljude u prostoriji. Prsata crvenokosa devojka u majušnoj, svetlucavoj crnoj haljini delovala je kao da se silno dosaĊuje. Pokraj nje je stajao preplanuli Adonis, osunĉane plave kose. Nosio je veoma prigodno, veoma skupo odelo boje sivih bisera i naslanjao se na okvir kamina dok pijucka piće i šapuće nešto crvenokosoj. Mršava ţena u plavoj haljini, kratke kose oker boje pruţala je ĉašu šampanjca ka Iv. Gospodarica kuće je izgledala zapanjujuće u kraljevskoplavoj veĉernjoj haljini, porubljenoj šartrez zelenom bojom. I smešila se ĉoveku do sebe. Dţulija je istog trena prepoznala Pola Vintropa. Najpre, zbog toga što toliko liĉi na svog oca. Ali i zbog fotografija na koricama njegovih knjiga. Poput oca, uvek će privlaĉiti poglede i izazivati fantazije. Nije izgledao uglaĊeno poput drugog muškaraca u prostoriji, ali ipak daleko opasnije. Primetila je da uţivo deluje staloţenije. Manje nauĉniĉki i prijatnije. Bar je on primio k srcu pravilo o neformalnom oblaĉenju i uz sako i obiĉne pantalone nosio iznošene najke. Smešio se dok je palio cigaretu za Iv. Zatim se okrenuo, pogledao Dţuliju i osmeh je nestao. „Izgleda da je tvoja poslednja gošća stigla.“ ,,Ah, gospoĊa Samers.“ Iv je klizila preko prostorije dok joj je svila šuštala. „Pretpostavljam da Sisi sve drţi pod kontrolom.“ ,,Da, divna je.“ „Iscrpljujuća je, ali to vam je mladost. Šta ćete popiti?“ „Samo mineralnu vodu.“ Popije li bilo šta jaĉe utonuće u komu. „Nina, draga“, dozivala je Iv, „imamo trezvenjaka kojem je potreban perije. Dţulija, dopusti mi da te upoznam sa ostalima. Moj nećak, Drejk Morison.“ „Jedva sam ĉekao da vas upoznam." Prihvatio je Dţulijinu ruku i nasmešio se. Dlan mu je bio gladak i topao, oĉi zapanjujuća i malo krotkija verzija Ivinih blistavih zelenih oĉiju. ,,Vi ćete iskopati sve Ivine tajne. Ĉak ni porodici to nije dozvoljeno.“ „Zbog toga što to nije stvar moje porodice, sve dok ja ne kaţem da je tako.“ Iv je polako ispustila dim. „Ovo je - kako se beše zoveš, draga? Karla?“ ,,Darla.“ Crvenokosa je ispravila Iv vrskajući nadureno. „Darla Rouz.“ „Veoma ljupko.“ U glasu joj se osećala oštra veselost, zbog ĉega je Dţulija bila na oprezu. Još malo oštrija i sekla bi meso. „Naša Darla je glumica- model. Fascinantna fraza. Lakše se pamti od omalovaţavajućeg termina starleta, koji smo nekada koristili. Ovo je Nina Solomon, moja desna a i leva ruka.“ „Tegleća mazga i ţrtva za biĉevanje“, dodala je uglaĊena plavuša dok je pruţala Dţuliji ĉašu. U njenom glasu se osećao humor, a imala je nenametljivo samopouzdanje u drţanju. Kad je malo bolje pogledala, Dţulija je uoĉila da je ţena starija nego što joj se u prvom trenutku uĉinilo. Bliţe je pedesetoj nego ĉetrdesetoj godini,

ali uz uglaĊenost koja se opire godinama. „Upozoravam te, biće ti potrebno više od mineralne vode ako ćeš duţe vreme raditi za gospoĊu B.“ „Ako je gospoĊa Samers uradila domaći, onda joj je već poznato da sam profesionalna kuĉka. Ovo je moja jedina prava ljubav, Pol Vintrop.“ Iv je prela poput maĉke dok je prelazila rukom niz njegovu mišicu. „Šteta što sam se udala za oca, umesto da saĉekam sina.“ „Kada god poţeliš, lepotice, ja sam spreman.“ Obratio se toplim glasom Iv. Hladnim pogledom je osmotrio Dţuliju. „Da li ste uradili domaći, gospoĊo Samers?“ ,,Da, uvek odvojim vreme da bih stvorila sopstveno mišljenje.“ Podigao je piće i posmatrao kako uvlaĉe Dţuliju u ćaskanje. Bila je sitnija nego na slikama, krhkije graĊe. Uprkos Darlinom bleštavom nastupu i Nininoj eleganciji, bila je jedina ţena u prostoriji koja po lepoti moţe da konkuriše Iv. Ipak, više mu se dopala crvenokosina dreĉava predstava od Dţulijinog hladnog stava. Ĉovek ne mora mnogo da kopa kako bi saznao sve što moţe da se sazna o Darli Rouz. MeĊutim, s rezervisanom gospoĊom Samers stvari stoje sasvim drugaĉije. Zbog Iv, Pol je imao nameru da sazna sve o Dţuliji. Dţulija nije bila u stanju da se opusti. Ĉak i kada su ušli u trpezariju i nakon što je prihvatila ĉašu vina, nije uspela da navede mišiće vrata i stomaka da se razlabave. Govorila je sebi da je nervozna i da umišlja odbojnost. Niko iz ove male grupe nema razloga da oseća ozlojeĊenost prema njoj. Drejk se silno trudio da bude šarmantan. Darla više nije bila snuţdena i trpala je u sebe punjenu pastrmku i divlji pirinaĉ. Iv je plutala na mehurićima šampanjca, a Nina se kikotala zbog Polovih reĉi o zajedniĉkom poznaniku. „Kurt Drajfus?“, ubacila se Iv, uhvativši kraj razgovora. „Bio bi bolji reţiser kada bi nauĉio da zakopĉa rajsferšlus. Da glavna glumica na njegovom poslednjem projektu nije toliko skakala po njemu, moţda bi iz nje izvukao pristojnu izvedbu. Na ekranu.“ „Mogao je da bude evnuh, ali opet ne bi iz nje izvukao pristojnu izvedbu.“ Ispravio ju je Pol. ,,Na ekranu.“ „Ovih dana se sve svodi na sise i dupe.“ Iv je bacila pogled ka Darli. Uoĉivši to, Dţulija se ponadala da se nikad neće naći s pogrešne strane tog hladnog pogleda, koji se zabavlja posmatrajući vas. „Recite mi, gospoĊo Samers, šta mislite o trenutnoj žetvi glumica?“ „Rekla bih da stvari stoje isto kao u svakoj generaciji. Krem se uspinje na vrh. Vama je to pošlo za rukom.“ ,,Da sam ĉekala da se popne još bih snimala filmove B kategorije sa drugorazrednim rediteljima." Naĉinila je gest ĉašom. „Grizla sam i grebala kako bih se popela na vrh i provela veći deo ţivota u krvavoj bici da tu i ostanem.“ „Pretpostavljam da u tom sluĉaju pitanje treba da glasi da li je vredelo?“ Iv suzi kapke i oĉi joj zasijaše. Izvila je usne. „DoĊavola, naravno da je vredelo.“ Dţulija se nagnula bliţe. „Ako biste sve morali ponovo, da li biste nešto uradili drugaĉije?“ ,,Ne. Ništa.“ Ţustro je otpila dobar gutljaj. Glavobolja se pomaljala negde iza oĉnih duplji i tupi bol ju je izluĊivao. „Promeniti jednu stvar znaĉi promeniti sve.“ Pol je spustio šaku na Ivinu ruku, ali posmatrao je Dţuliju. Nije se potrudio da to sakrije i Dţulija je tako otkrila izvor odbojnosti koju oseća. „Zašto intervju ne bi saĉekao do vremena odreĊenog za to?“ ,,Ne budi naporan, Pole“, rekla je Iv blago. Potapšala ga je po ruci nasmejavši se. Zatim se okrenula ka Dţuliji. ,,Ne odobrava. Sigurna sam da misli da ću otkriti i njegove tajne, zajedno sa svojima.“ ,,Ne znaš moje tajne.“ Ovog puta njen smeh je bio nešto oštriji. „Moj dragi deĉaĉe, ne postoji tajna, laţ, niti skandal za koji ja ne znam. Jedno vreme se smatralo da treba brinuti samo zbog Parsonsa i Hupera. Ali oni nisu znali da dopuste tajni da sazri.“ Ponovo je otpila, kao da nazdravlja nekom privatnom trijumfu. ,,Koliko si poziva zabrinutih zverki zavela tokom protekle dve nedelje Nina?“ Nina je uzdahnula. ,,Na desetine.“ „Upravo tako.“ Zadovoljna, Iv se naslonila. Pri svetlosti sveća oĉi su joj sijale poput dragulja na ušima i oko vrata, „Izvanredno je zadovoljstvo bacati govna ka ventilatoru. Drejk, šta ti kao moj agent za štampu misliš o ovom projektu?“ ,,Da će ti stvoriti mnoge neprijatelje. I doneti mnogo novca.“ „Provela sam pedeset godina ĉineći i jedno i drugo. A vi, gospoĊo Samers, šta mislite da ćete iz ovoga izvući?“ Dţulija je spustila ĉašu. „Dobru knjigu.“ Uhvatila je Polov podrugljiv pogled od kog se ukoĉila. Najradije bi mu prosula ĉašu vode u krilo, ali je htela da zadrţi dostojanstvo. „Naravno, navikla sam na to da ljudi biografije slavnih liĉnosti ne smatraju knjiţevnošću.“ Kruto ga je pogledala u oĉi. „Kao što mnogi ljudi popularnu fikciju smatraju kopiletom pravog spisateljstva.“ Iv je zabacila glavu i nasmejala se; Pol je podigao

viljušku i igrao se s ostacima pastrmke. Njegove jasne plave oĉi su potamnele, ali glas mu je bio blag kad je upitao: „Šta vi mislite o svojim delima, gospoĊo Samers?“ „Zabavna su“, odvratila je bez oklevanja. „A šta vi mislite o svojima?" Prešao je preko pitanja i zalepio se za njen odgovor. „Znaĉi, verujete da je zabavno iskorišćavati ime i ţivot javne liĉnosti?“ Više nije osećala potrebu da grize nokte, već da zavrne rukave. „Sumnjam da je Sandberg tako razmišljao kada je pisao o Linkolnu. Ja svakako ne smatram da autorizovana biografija eksploatiše svoj subjekat!“ ,,Ne poredite valjda svoj rad sa Sandbergovim?“ „Vaš je poreĊen sa Stajnbekovim.“ Nemarno je slegla ramenima, mada je gnev brzo nadolazio. „Priĉate priĉu zasnovanu na mašti - ili laţima. Ja priĉam priĉu zasnovanu na ĉinjenicama i sećanjima. Rezultat obeju tehnika jeste ĉitanje teksta i uţivanje u njemu.“ ,,Ja sam svakako ĉitala i uţivala u radovima i jednog i drugog“, rekla je Nina preuzevši ulogu mirotvorca. „Oduvek osećam strahopoštovanje prema piscima. Ja samo sastavljam poslovnu korespondenciju. Naravno, Drejk piše one fantastiĉne izveštaje za štampu.“ „Koji predstavljaju mešavinu istine i laţi“, rekao je. Zatim se okrenuo ka Dţuliji i nasmešio. „Pretpostavljam da ćete intervjuisati i druge osobe osim Iv, kako biste imali zaokruţenu sliku.“ ,,To je uobiĉajen metod.“ ,,Ja sam slobodan. U svako doba.“ „Izgleda da je Darla spremna za desert“, rekla je Iv sarkastiĉno i pozvonila za poslednje jelo. „Kuvar je napravio kolaĉ od malina. Ponećete komad Brendonu.“ ,,Oh, da, vaš sin.“ Zadovoljna zbog toga što je razgovor zašao u mirnije vode, Nina je sipala još vina. „Nadali smo se da ćemo ga veĉeras upoznati.“ „Bio je iscrpljen." Dţulija je krišom pogledala na sat. Uspela je samo podsetiti sebe da njeno telo ima osećaj da je prošla ponoć. „Pretpostavljam da će se probuditi u ĉetiri ujutru i zapitati zašto sunce još nije izašlo.“ „Ima deset godina?“, upita Nina. „Delujete suviše mlado da biste imali desetogodišnjeg sina.“ Dţulija se samo uĉtivo nasmešila. Okrenula se ka Iv kada je serviran poslednji tanjir sa desertom. „Htela sam da vas pitam postoje li delovi imanja gde pristup nije dozvoljen.“ „Deĉak moţe da se kreće kuda god ţeli. Da li pliva?“ „Da. Veoma dobro.“ ,,U tom sluĉaju ne moramo da brinemo zbog bazena. Nina će vas obavestiti kada mi budu dolazili gosti.“ Znajući kakve su joj duţnosti, Dţulija je primorala sebe da ostane u stanju pripravnosti dok svi nisu pojeli poslednje jelo. Doduše, shvatila je da je pogrešila što je popila ĉašu vina. Oĉajniĉki ţudeći za krevetom, izvinila se i zahvalila domaćici. Nije joj se dopalo to što je Pol insistirao da je isprati. „Znam put.“ „Veĉeras nema meseĉine.“ Uhvatio ju je za lakat i poveo na terasu. „Lako je zalutati u mraku. Ili ćete zaspati na nogama i stropoštati se u bazen.“ Dţulija se mahinalno odmakla od njega. „I ja sam dobar plivaĉ.” „Moţda, ali hlor će uništiti svilu.“ Izvukao je tanku cigaretu iz dţepa i skupivši šake oko upaljaĉa dotakao plamenom njen kraj. Tokom veĉeri je primetio nekoliko stvari o njoj. Na primer, kako ne ţeli da se za veĉerom razgovara o njenom sinu. „Mogli ste da kaţete Iv da ste iscrpljeni koliko i vaš sin.“ „Dobro sam.“ Nagnula je glavu kako bi prouĉila njegov profil dok koraĉaju. „Ne marite mnogo za moju profesiju, zar ne, gospodine Vintrop?“ ,,Ne. MeĊutim, biografija je Ivina stvar a ne moja.“ „Bez obzira na to, da li marite, oĉekujem intervju.“ „Da li uvek dobijete ono što oĉekujete?“ ,,Ne, ali uradim ono što sam namerila. Uvek.“ Zastala je pred vratima gostinjske kuće. „Hvala vam što ste me dopratili.“ Veoma je hladnokrvna, pomislio je. Savršeno kontrolisana, vrlo snalaţljiva. Moţda bi sve to prihvatio da nije primetio kako joj je desni palac izgrizen skoro do jagodica. Namerno se malo pribliţio. Dok se naglo povlaĉila, zaista je podigla nevidljivi zid. Biće zanimljivo, zakljuĉio je, videti da li se isto ponaša prema svim muškarcima, ili samo prema njemu. U tom trenutku samo jedno mu je bilo vaţno. ,,Iv Benedikt je najvaţnija osoba u mom ţivotu.“ Glas mu je bio tih i opasan. „Budite paţljivi, gospoĊo Samers. Veoma paţljivi. Ne bi bilo dobro da budete moj neprijatelj.“ Dlanovi su joj se oznojili i to ju je razbesnelo. Prekrila je vatru ledom. „Ĉini se da već jesam. Mogu vam obećati, gospodine Vintrop, da ću biti temeljna. Veoma temeljna. Laku noć.“

Treće poglavlje U ponedeljak, u deset sati pre podne, Dţulija je bila spremna. Provela je vikend sa sinom, iskoristivši lepo vreme i ispunivši obećanje da će otići u Diznilend. Ĉak je kao vrhunac provoda dodala i obilazak studija Univerzal. Brzo se prilagodio na vremensku razliku - znatno brţe od nje. Znala je da će oboje biti nervozni kada tog jutra uĊu u novu školu. Razgovarali su sa direktorom, pre nego što je Brendon, delujući veoma sićušno i hrabro, otišao na prvi ĉas. Dţulija je ispunila Ċesetak obrazaca, rukovala se sa direktorom i ostala smirena tokom voţnje do kuće. Zatim se prepustila nastupu plaĉa. Sada je, paţljivo umivenog i ponovo našminkanog lica, sa diktafonom i beleţnicom u tašni, pritisnula zvono ulaznih vrata glavne kuće. Malo kasnije, Travers je otvorila i frknula kao da nešto ne odobrava. „GospoĊa Benedikt je gore u svojoj kancelariji. Oĉekuje vas.“ Rekavši to, okrenula se i povela je uz stepenice. Kancelarija se nalazila u centralnoj crtici slova ,,E“, i duţ prednjeg zida imala širok prozor u obliku polumeseca. Preostala tri zida su bila popunjena policama na kojima su se nalazile nagrade koje je Iv dobila tokom svoje duge karijere. Statue i plakete bile su prošarane fotografijama i pozorišnim programima i detaljima koji sećaju na njene filmove. Dţulija je prepoznala belu ĉipkanu lepezu koja je korišćena u filmu iz perioda pre GraĊanskog rata, seksi crvene cipele sa visokom potpeticom koje je Iv nosila kada je igrala podjednako skerletnu salunsku pevaĉicu, krpenu lutku koju je stezala u naruĉju kada je glumila majku koja traţi izgubljeno dete. TakoĊe je primetila da kancelarija nije uredna kao ostatak kuće. Bila je raskošno opremljena kombinacijom antikviteta i ţivopisnih boja. Tapete su bile svilene, tepih debeo i mek. Ali pored velikog stola od ruţinog drveta za kojim je sedela Iv nalazila se gomila scenarija. Mašina za kafu, sa već polupraznim ibrikom, stajala je na stilskom stoĉiću. Bezbrojni primerci ĉasopisa Varajeti bili su razbacani svuda po podu, a pepeljara pokraj telefona u koji je Iv urlala bila je prepuna. „Svoje poĉasno svedoĉanstvo mogu da zabiju sebi u zadnjicu.“ Pokazala je Dţuliji da uĊe rukom u kojoj se dimila cigareta, a potom duboko udahnula dim. „Jebe mi se da li je u pitanju dobra reklama, Drejk, ne pada mi na pamet da letim u Timbuktu i veĉeram piletinu s gomilom prokletih republikanaca. Moţda je to glavni grad naše drţave, ali za mene je Timbuktu. Nisam glasala za tog idiota i ne pada mi na pamet da veĉeram s njim.“ Frknula je i delimiĉno otresla cigaretu preko ostalih opušaka. ,,Ti se nosi sa tim. Zato te plaćam.“ Spustivši slušalicu, mahnula je Dţuliji prema stolici. „Politika je za idiote i loše glumce.“ Dţulija spusti torbu kraj stolice. ,,Da vas citiram?“ Iv se samo nasmeši. „Znaĉi, spremna si za posao. Pomislila sam da prvi razgovor treba da obavimo u poslovnoj atmosferi.“ „Kako god vam je zgodno.“ Dţulija baci pogled ka gomili scenarija. ,,Ove ste odbili?“ ,,U polovini oĉekuju da igram neĉiju baku, u drugoj polovini oĉekuju da se skinem.“ Podigla je stopalo u crvenoj patici i šutnula gomilu. Prevrnula se i pokrenula lavinu snova. „Dobar pisac je zlata vredan.“ ,,A dobar glumac?“ Iv se nasmeja. „Zna kako da pretvori slamu u zlato - poput ĉarobnjaka.“ Izvila je obrvu kad je Dţulija izvadila diktafon i stavila ga na stoĉić. ,,Od mene zavisi šta je za javnost, a šta nije.“ ,,Naravno.“ Jednostavno će se potruditi da dobije dozvolu da objavi sve što je interesuje. ,,Ja ne kršim poverenje, gospoĊo Benedikt.“ „Svi to rade, ponekad.“ Mahnula je dugom, vitkom šakom ukrašenom jednim svetlucavim rubinom. „Pre nego što prekršite moje, ţelim da znam nešto više o vama - osim onog sranja koje stoji u izveštaju za štampu. Vaši roditelji?“ Više nestrpljivo nego iznervirano, Dţulija je prekrstila ruke u krilu. „Oboje su preminuli.“ „Braća i sestre?“ „Bila sam jedinĉe.“ „Nikada se niste udavali." „Ne.“ ,,Zašto?“

Mada se osećao blagi traĉak bola, Dţulijin glas je bio smiren. „Nisam to ţelela.“ „Pošto sam ušla i izašla iz te institucije ĉetiri puta, ne mogu je preporuĉiti, ali ĉini mi se da je teško biti samohrana majka.“ ,,To ima svojih mana, ali i prednosti.“ ,,Na primer?“ Pitanje ju je toliko iznenadilo da je morala sebe opomenuti da se ne migolji. „Mogu se osloniti samo na svoja osećanja kada donosim odluke.“ ,,Da li je to prednost ili mana?“ Dţulija izvi usne u blag osmeh. „I jedno i drugo.“ Izvadila je olovku i beleţnicu iz torbe. „Pošto danas za mene moţete da odvojite samo dva sata, volela bih da poĉnemo. Naravno, poznato mi je sve što je objavljeno o vama. RoĊeni ste u Omahi, drugo od troje dece. Otac vam je bio trgovac.“ U redu, odluĉila je Iv, zapoĉeće. Saznaće usput ono što mora da sazna. „Trgovaĉki putnik“, ubacila se Iv dok je Dţulija ukljuĉivala diktafon. „Uvek sam pretpostavljala da imam nekoliko braće i sestara posejanih po centralnoj ravnici. Zapravo, nekoliko puta su mi dolazili ljudi tvrdeći da smo u srodstvu, nadajući se da će dobiti pomoć.“ „Šta mislite o tome?“ „Mislim da je to problem mog oca, a ne moj. Sluĉajno srodstvo vam ne obezbeĊuje besplatan ruĉak.“ Spojila je prste i zavalila se. ,,Ja sam postigla uspeh. Sama. Da sam i dalje Beti Berenski iz Omahe, mislite li da bi se iko od tih ljudi majao oko mene? MeĊutim, Iv Benedikt je nešto drugo. Ostavila sam Beti za sobom na kukuruznim poljima kada mi je bilo osamnaest godina. Ne mislim da je korisno osvrtati se na prošlost.“ Takvu filozofiju Dţulija je razumela i poštovala. Osetila je dobovanje uzbuĊenja - raĊanje intimnosti koja njen rad ĉini tako uspešnim. „Priĉajte mi o svojoj porodici. Kakvo je bilo Betino detinjstvo?“ Nasmejala se zabacivši glavu. ,,Oh, moja starija sestra će se zgroziti kada vidi da sam našeg oca nazvala preljubnikom. Ali istina je istina. Išao je na put i prodavao svoje koještarije - uvek bi prodao dovoljno da preţivimo. Vratio bi se sa sitnicama za svoje devojĉice. Ĉokolade, maramice ili trake za kosu. Stalno smo dobijale poklone od tate. Bio je krupan, zgodan ĉovek rumenih obraza, crne kose i brkova. Oboţavale smo ga. Pet dana nedeljno ga nismo viĊale.“ Išĉupala je cigaretu iz kutije i upalila je. „Subotom bismo prale njegov veš. Košulje su mu bile natopljene parfemom. Majka bi subotom uvek izgubila ĉulo mirisa. Niko je nikad nije ĉuo da ga ispituje, optuţuje ili da se ţali. Nije bila kukavica, bila je... krotka, prihvatala je mnogo toga u ţivotu, pa i neverstvo svog muţa. Mislim da je znala da samo nju voli. Kada je sasvim iznenada umrla - bilo mi je šesnaest - otac je izgubio dušu. Tugovao je sve do svoje smrti, pet godina kasnije." Zastala je i nagnula se napred. „Šta zapisujete?“ „Zapaţanja“, odvratila je Dţulija. ,,Mišljenje.“ „Šta ste zapazili?“ ,,Da ste voleli oca i da vas je razoĉarao.“ „A ako bih vam rekla da je to obiĉno sranje?“ Dţulija je potapšala beleţnicu olovkom. Pomislila je da je razumevanje izmeĊu njih dve neophodno. Ravnoteţa moĉi. ,,U tom sluĉaju obe gubimo vreme.“ Nakon kratke tišine, Iv je posegnula ka telefonu. „Potrebna mi je sveţa kafa.“ Dok je Iv izdavala uputstva osoblju u kuhinji, Dţulija je odluĉila da skrene sa porodiĉne teme. Kada bude bolje razumela Iv, vratiće se na to. „Bilo vam je osamnaest godina kada ste došli u Holivud“, zapoĉela je. „Sami. Pravo sa farme, da tako kaţem. Interesuju me vaša osećanja, vaše impresije. Kako se osećala mlada devojka iz Omahe kada je zakoraĉila iz autobusa u Los AnĊelesu?“ ,,UzbuĊeno.“ „Niste bili uplašeni?“ „Bila sam suviše mlada da bih bila uplašena. Suviše samouverena da bih pomislila kako neću uspeti.“ Iv je ustala i poĉela da ponosno šetka prostorijom. „Bili smo u ratu i naši momci su išli u Evropu da se bore i ginu. Imala sam roĊaka, simpatiĉnog momka koji se prijavio u mornaricu i otišao na juţni Pacifik. Vratio se u kovĉegu. Sahranili su ga u junu. Tako sam iznenada shvatila da ţivot moţe biti veoma kratak i veoma okrutan. Odluĉila sam da ne protraćim više nijednu sekundu i u julu sam spakovala kofere.“ Travers je donela kafu. „Spusti posluţavnik tamo“, naredila je Iv pokazujući ka niskom stolu ispred Dţulije. „Devojka će sipati.“

Iv je traţila kafu bez mleka, zatim se naslonila na ugao stola. Dţulija je zapisala svoja zapaţanja: Ivina snaga se ogledala na njenom licu, u glasu u oblinama tela. „Bila sam naivna“, reĉe Iv promuklim glasom, ,,ali ne i glupa. Znala sam da sam preduzela korak koji će mi promeniti ţivot. Shvatala sam da će biti ţrtava i teškoća. Usamljenosti. Razumete li?“ Dţulija se setila kako je leţala u bolniĉkom krevetu kada joj je bilo osamnaest, sa malom, bespomoćnom bebom u rukama. ,,Da, razumem.“ ,,S trideset pet dolara sam izašla iz autobusa, ali nisam imala nameru da gladujem. Ponela sam portfolio sa slikama i iseĉcima iz novina.“ „Bavili ste se manekenstvom.“ ,,Da, i malo sam igrala u pozorištu. Tih dana studiji su slali skaute, više radi publiciteta nego zbog toga što su zaista traţili talentovane glumce. Ali, shvatila sam da će na vrbi roditi groţĊe pre nego što me skaut pronaĊe u Omahi. Zato sam odluĉila sa odem u Holivud. I to je bilo to. Zaposlila sam se u restoranu i obezbedila sebi nekoliko pojavljivanja u filmovima studija braće Vorner. Trik je bio u tome da vas primete - na snimanju, na setu, u bifeu. Volontirala sam u Holivudskoj kantini. Ne iz ĉovekoljublja, niti zbog vojnika, već zbog toga što sam znala da ću se mešati sa zvezdama. Pravedna stvar i dobra dela nisu mi padala na pamet. Mislila sam samo na sebe. Smatrate li da je to suviše hladnokrvno od mene, gospoĊo Samers?“ Dţuliji nije bilo jasno zašto je njeno mišljenje vaţno, ali je razmislila pre nego što je odgovorila. ,,Da. TakoĊe pretpostavljam da je to veoma praktiĉno.“ ,,Da.“ Iv je stegla vilicu. „Ambicija podrazumeva praktiĉnost. Osim toga, bilo je to opojno iskustvo. Posmatrala sam kako Bet Dejvis sipa kafu, kako Rita Hejvort sluţi sendviĉe. I bila deo toga. Tamo sam upoznala Ĉarlija Greja.“ Podijum za ples je bio prepun vojnika i lepih devojaka. Vazduh je bio zasićen mirisom parfema, losiona za posle brijanja i crne kafe. Svirala je vrela muzika Henrija Dţejmsa. Iv je volela da sluša kako se zvuk trube uzdiţe iznad buke i smeha. Nakon cele smene u restoranu i sati koje je provela proganjajući agente, noge su je silno bolele. Nije pomagalo ni to što su cipele koje je kupila u radnji koja prodaje nošenu robu bile za pola broja manje. Pobrinula se da se umor ne vidi na njenom licu. Nikad se ne zna ko moţe svratiti i uoĉiti to. Bila je prokleto sigurna da će biti dovoljno da je samo jednom primete i da će odmah zapoĉeti svoj uspon. Dim se skupljao na tavanici, kovitlajući se oko lustera. Prešli su na sentimentalnu muziku. Uniforme i haljine su zajedno plutale i njihale se. Pitajući se kada će moći malo da se odmori, Iv je sipala kafu još jednom zadivljenom vojniku i nasmešila se. „Ovde si svake veĉeri ĉitave nedelje.“ Iv je osmotrila visokog, vitkog ĉoveka. Umesto uniforme je nosio sivo flanelsko odelo koje nije skrivalo njegova mršava ramena. Kosu je zalizao unazad sa košĉatog lica. Njegove smeĊe oĉi nalikovale su oĉima baseta. Prepoznala ga je i nasmešila se malo šire. Nije velika zvezda. Ĉarli Grej uvek igra herojevog najboljeg druga. Ali ipak je poznat. I on je nju primetio. „Svi ĉinimo koliko moţemo za ratne napore, gospodine Grej.“ Podigla je ruku i sklonila dugaĉki pramen kose sa oĉiju. ,,Kafa?“ ,,Naravno.“ Naslonio se na bar dok je sipala. Posmatrajući je kako radi, izvadio je kutiju lakija i zapalio jednu cigaretu. „Upravo mi se završila smena na rašĉišćavanju stolova, pa sam pomislio da doĊem i porazgovaram s najlepšom devojkom u prostoriji.“ Nije pocrvenela. Mogla je da je htela, ali odluĉila se za sofisticiraniji pristup. „GospoĊica Hejvort je u kuhinji.“ „Volim brinete.“ „Vaša prva supruga je bila plavuša.“ Nasmejao se. „Kao i druga. Zato i volim brinete. Kako se zoveš, dušo?“ Već je odabrala ime, paţljivo, promišljeno. ,,Iv“, rekla je. ,,Iv Benedikt.“ Smatrao je da je dobro procenio. Mlada, sa zvezdama u oĉima, ĉeka priliku da bude otkrivena. „Zeliš da glumiš u filmovima?“ ,,Ne.“ Gledajući ga u oĉi, uzela mu je cigaretu iz prstiju, povukla dim i ispustila ga, a zatim je vratila. „Glumiću u filmovima.“

Naĉin na koji je to izgovorila i kako je izgledala kad je to ĉinila, naveo ga je da promeni prvobitno mišljenje. Zainteresovan, podigao je cigaretu ka svojim usnama i osetio blag ukus nje. „Koliko dugo si u gradu?“ „Pet meseci, dve nedelje i tri dana. A ti?“ „Prokleto predugo.“ Kao i uvek, privukla ga je ţena opasnog izgleda i brzog jezika. Odmerio ju je. Nosila je neugledan plavi kostim koji je samo što nije pukao na telu koje je tako diskretno prekrivao. Krv mu je prostrujila malo brţe u venama. Kada je ponovo pogledao u oĉi i osmotrio hladnokrvnu razdraganost njenog izraza, znao je da je ţeli. „Pleši sa mnom?“ „Sipaću kafu još sat vremena.“ ,,Ĉekaću.“ Dok je odlazio, Iv se zabrinula da je preterala u glumi. Da je slabo odigrala. U mislima je ponovila svaku reĉ, svaki gest, isprobavajući desetine drugih. Dok je u isto vreme sipala kafu i flertovala s mladim, ţgoljavim vojnicima. Trema je vrebala iza svakog osmeha. Kada se njena smena završila, naizgled nonšalantno je izašla iza pulta. „Kakav korak imaš.“ Ĉarli je stao kraj nje a Iv je ispustila tih uzdah olakšanja. „Nosi me tamo gde sam krenula.“ Zakoraĉili su na plesni podijum i on je obgrlio svojim rukama. Tu su i ostali skoro ĉitav sat. „Odakle si se stvorila?“ mrmljao je. „Niotkuda. RoĊena sam pre pet meseci, dve nedelje i tri dana.“ Nasmejao se i protrljao obrazom njenu kosu. „Već si premlada za mene. Nemoj ĉiniti stvari gorima.“ Gospode, kao da drţi seks u naruĉju - ĉist, treperav seks. „Ovde je suviše toplo.“ „Meni se dopada vrelina." Zabacila je kosu i nasmešila mu se. Bio je to novi izgled na kojem je radila: poluosmeh, usne blago razmaknute, iskošen pogled ispod spuštenih kapaka. Prema tome kako je stegao njene prste, zakljuĉila je da je upalilo. „ Ali moţemo da se provozamo ako ţeliš da se rashladiš.“ Vozio je brzo, pomalo nesmotreno i zasmejavao je. Povremeno bi odvrnuo poklopac srebrne pljoske burbona iz koje je potezao. Ona je odbila. Malo-pomalo, dopustila mu je da iz nje izvuĉe neke pojedinosti - komadiće koje je ţelela da mu oda. Još nije pronašla agenta, ali uspela je sama sebi da obezbedi posao statiste u filmu Na težak način, sa Idom Lupino i Denisom Morganom. Novac koji zaradi kao konobarica uglavnom potroši na ĉasove glume. To je investicija: ţeli da bude profesionalac i ima nameru da postane zvezda. Ispitivala ga je o poslu - ne o zvezdama sa kojima radi, već o samom poslu. Popio je dovoljno da se oseća polaskano i zaštitniĉki nastrojeno. Kada ju je ostavio u pansionu, bio je već potpuno zaluĊen. „Dušo, ti si kao beba u šumi. Ima mnogo vukova koji bi ţeleli da te gricnu.“ Sanjivih oĉiju, naslonila je glavu na njegovo sedište. „Niko me neće gricnuti... ako ja to ne ţelim.“ Kada se nagnuo da je poljubi, saĉekala je da njegove usne okrznu njene, zatim se povukla i otvorila vrata automobila. „Hvala za voţnju.“ Prošla je rukom kroz kosu, pa prišla glavnom ulazu u staru, sivu zgradu. Okrnuvši se dobacila mu je osmeh preko ramena. ,,Vidimo se, Ĉarli.“ Narednog dana je stiglo cveće, buket crvenih ruţa zbog kojih je drugim ţenama u pansionu zaigralo srce. Dok ih je Iv smeštala u pozajmljenu vazu, nije o njima razmišljala kao o cveću, već kao o svom prvom uspehu. Vodio ju je na zabave. Iv je trampila kupone za hranu pa kupovala materijal i šila haljine. Odeća je takoĊe investicija. Pobrinula se da joj haljine budu manje za pola broja. Nije joj smetalo da koristi telo kako bi dobila ono što ţeli. Najzad, njeno je i moţe sa njim ĉiniti što joj je volja. Ogromne kuće, armije slugu, glamurozne ţene u krznu i svili, nisu kod nje izazivale strahopoštovanje. Nije to smela sebi da dozvoli. Veĉeri u glamuroznim klubovima nisu je zastrašivale. Otkrila je da se moţe mnogo toga nauĉiti u toaletu - za koju ulogu se traţi glumica, ko spava s kim, koja glumica je suspendovana i zašto. Gledala je, slušala i pamtila. Kada je prvi put ugledala svoju fotografiju u novinama, snimljenu nakon što je veĉerala sa Ĉarlijem u Romanovu, provela je ĉitav sat kritikujući svoju kosu, izraz lica i stav. Ĉarliju nije ništa traţila i uvek ga je drţala na odstojanju, mada je postalo teško ĉiniti i jedno i drugo. Znala je da bi joj obezbedio probno snimanje samo ako bi to nagovestila. TakoĊe je znala da bi ţeleo da je odvede u krevet. Ţelela je snimanje, ţelela je da joj bude ljubavnik - ali shvatala je koliko je vaţno odabrati pravi momenat. Na Badnje veĉe, Ĉarli je priredio zabavu. Na njegov zahtev, stigla je ranije u njegovu veliku vilu na Beverli Hilsu. Crveni saten ju je koštao bonova za nedelju dana, ali smatrala je da je haljina toga vredna. Klizila je niz

njeno telo, dubokog dekoltea i tesna na kukovima. Usudila se da izmeni kroj isekavši prorez sa strane - i takoĊe da prišije veštaĉki dijamant pri vrhu proreza kako bi privukla pogled na tu taĉku. „Izgledaš predivno." Ĉarli je prešao šakama preko njenih golih ruku dok su stajali u foajeu. „Zar nemaš ogrtaĉ?“ Njene finansije nisu dopuštale šal koji bi odgovarao haljini. „Suviše sam vatrena za to“, odvratila je i ponudila mu mali paket sa crvenom mašnom. „Srećan Boţić!“ Unutra se nalazila tanka, mnogo puta proĉitana knjiga Bajronove poezije. Prvi put otkako ga je upoznala, osetila se budalasto i nesigurno. „Ţelela sam da ti poklonim nešto svoje“, objasnila je. „Nešto što mi mnogo znaĉi.“ Nelagodno je potraţila cigaretu u tašni. „Znam da nije ništa posebno, ali...“ Spustio je šaku na njenu kako bi je umirio. „Veoma je posebno.“ Nepodnošljivo dirnut, spustio je njene šake kako bi je pomazio vrhovima prstiju po obrazu. „Prvi put si mi poklonila pravi deo sebe.“ Kada je spustio usne na njene, osetila je toplinu i potrebu. Ovoga puta se nije opirala kada je produbio poljubac, zadrţavši se duţe na njenim usnama. Dopustila je sebi da uţiva u trenutku i zagrlila ga, eksperimentišući jezikom. Ranije su je ljubili samo mladići. Ovo je muškarac, iskusan i gladan, ĉovek koji zna šta da ĉini sa svojom ţeljom. Osetila je kako mu prsti klize preko satena i zagrevaju koţu pod sobom. Oh, da, pomislila je, i ona njega ţeli. Bez obzira na to da li je pravo vreme, njihova ţelja neće ostati neutoljena još dugo. Oprezno se povukla. „Posebno sam osećajna za vreme praznika“, uspela je da prozbori. Smešeći se, obrisala je karmin s njegovih usana. Uhvatio ju je za ruku i poljubio u dlan. „Hajde gore sa mnom.“ Srce joj je zatreperilo, iznenadivši je. Nikad ranije to nije predloţio. ,,Nisam toliko osećajna.“ Muĉila se da ponovo uspostavi ravnoteţu. „Tvoji gosti će poĉeti da stiţu za nekoliko minuta.“ „Jebeš goste.“ Nasmejala se i uhvatila ga podruku. ,,Ma, hajde, Ĉarli, znaš da ţeliš da spavaš sa mnom. Ali sada ćeš mi sipati ĉašu šampanjca.“ ,,A kasnije?“ „Postoji samo sadašnji trenutak, Ĉarli. Veliĉanstveni sadašnji trenutak.“ Zakoraĉila je kroz dupla vrata u prostranu dvoranu s jelkom visokom sedam metara ukrašenom kuglama i svetlima u boji. Bila je to muška soba i samo zbog toga joj se dopadala. Nameštaj je bio pravih linija i jednostavan, fotelje široke i udobne. Vatra je gorela u ogromnom ognjištu na jednom kraju prostorije, a na suprotnom kraju se nalazio dugaĉak šank od mahagonija dobro snabdeven pićem. Iv je skliznula na koţnu barsku stolicu i uzela cigaretu. ,,Barmene“, rekla je, „dami je potrebno piće.“ Prouĉavala je Ĉarlija dok je otvarao i sipao šampanjac. Nosio je smoking. Sveĉano odelo mu je dobro pristajalo. Nikad neće biti konkurencija velikim imenima. Ĉarli Grej nije Klark Gejbl ili Keri Grant, ali posedovao je pouzdanost i ljupkost i znao je da ceni svoj zanat. ,,Ti si dobar ĉovek, Ĉarli.“ Iv je podigla ĉašu. „Nazdravljam ti kao svom prvom prijatelju u ovom poslu.“ „Nazdravljam sadašnjici, rekao je dotakavši njenu ĉašu svojom. ,,I onome što ćemo od nje stvoriti.“ Obišao je šank i uzeo jedan od poklona ispod jelke. „Nije intiman kao Bajron, ali kada sam ovo ugledao, setio sam se tebe.“ Iv je ostavila cigaretu da bi otvorila kutiju. Ogrlica od blistavih dijamanata gorela je belom vatrom na pozadini od crnog somota. U središtu, poput kapljice krvi, sijao je ogroman, ţarki rubin. Dijamanti su bili izbrušeni u obliku zvezda, a rubin u obliku suze. ,,Oh. Oh, Ĉarli.“ „Nemoj reći da nije trebalo.“ Odmahnula je glavom. „Nikad ne bih izgovorila tako izlizanu frazu.“ MeĊutim, oĉi su joj bile vlaţne i osećala je knedlu u grlu. „Htela sam da kaţem da imaš odliĉan ukus. DoĊavola, ne mogu da smislim ništa pametnije. Zapanjujuća je.“ „Kao i ti.“ Izvadio je ogrlicu i provukao je kroz šake. „Kada poseţeš za zvezdama, Iv, prolivaš krv i suze. Zapamti to.“ Zakopĉao ju je oko njenog vrata. „Neke ţene su roĊene da nose dijamante.“ „Sigurna sam da sam jedna od njih. Sada ću uĉiniti nešto veoma tipiĉno.“ Nasmejavši se, potraţila je pudrijeru u tašni. Otvorila ju je i osmotrila ogrlicu u malom, kvadratnom ogledalu. „Gospode. DoĎavola, prelepa je.“ Okrenula se da ga poljubi. „Osećam se kao kraljica.“

„Ţelim da budeš srećna.“ Obuhvatio je njeno lice rukama. „Volim te, Iv.“ Video je da se iznenadila, a potom i uznemirila. Uzdrţavši se od daljih izjava, spustio je ruke. „Imam još nešto za tebe.“ ,,Još?“ Pokušala je da govori opušteno. Znala je da je ţeli, da mu je draga. Da je voli? Nije ţelela da je voli jer nije mogla da mu uzvrati. Štaviše, nije ţelela da doĊe u iskušenje da uopšte pokuša. Ruka joj se pomalo tresla kad je podigla ĉašu šampanjca. „Teško ćeš nadmašiti ogrlicu.“ „Ako te poznajem dobro kao što mislim da te poznajem, ovo će je popriliĉno nadmašiti.“ Izvadio je papirić iz dţepa na grudima i spustio ga na šank pokraj nje. „Dvanaesti januar, deset sati pre podne, scena 15.“ Zbunjeno je podigla obrvu. „Šta je to? Uputstvo za lov na blago?“ „Tvoje probno snimanje.“ Video je da joj obrazi blede a oĉi tamne. Usne su joj se drhtavo razmakle, ali samo je klimnula glavom. Osmehnuo se s razumevanjem, ali osmeh nije dopirao do njegovih oĉiju. „Da, pomislio sam da će ti to znaĉiti više od dijamanata.“ Kada joj utre put, znao je da će ga ostaviti daleko za sobom. Paţljivo je savila papirić i stavila ga u tašnu. „Hvala ti, Ĉarli. Nikada ti ovo neću zaboraviti.“ „Spavala sam sa njim te noći“, rekla je Iv tiho. Glas joj se produbio, ali nije zaplakala. Više nije prolivala suze, osim na snimanju. „Bio je neţan, neverovatno drag i priliĉno potresen kada je otkrio da mi je prvi. Ţena nikad ne zaboravlja svoj prvi put. To sećanje je dragoceno kada je lepo. Ostavila sam ogrlicu na vratu dok smo vodili ljubav.“ Nasmejala se i podigla šolju hladne kafe. „Zatim smo popili još šampanjca i ponovo vodili ljubav. Verujem da sam mu te veĉeri podarila više od seksa, kao i ostalih noći tokom narednih nekoliko nedelja dok smo bili ljubavnici. Imao je trideset dve godine. Studio je u saopštenju za novinare objavio da ima ĉetiri godine manje, ali meni je rekao. Ĉarli Grej nije bio laţljivac.“ Uz uzdah je spustila šoljicu s kafom u stranu i oborila pogled ka svojim šakama. „Liĉno me poduĉavao za probno snimanje. Bio je dobar glumac, neprestano potcenjivan u svoje vreme. Za samo nekoliko meseci sam dobila ulogu u njegovom novom filmu.“ Pošto se tišina otegla, Dţulija je odloţila beleţnicu u stranu. Nije joj bila potrebna. Ovo jutro neće zaboraviti. „Očajni životi, s Majklom Torentom i Glorijom Miĉel. Igrali ste Sesiliju, prelepu zlikovku koja je zavela i izdala Torentovog mladog advokata idealistu. Jedna od najerotiĉnijih scena na ekranu, i tada i sada, jeste trenutak kada ulazite u njegovu kancelariju, sedate na sto i skidate mu kravatu.“ „Imala sam osamnaest minuta na ekranu i iskoristila sam ih najbolje što sam mogla. Rekli su mi da prodajem seks i prodala sam prepune naramke.“ Slegla je ramenima. „Film nije postao klasik. Sada ga puštaju u tri ujutru na kablovskoj televiziji. Ipak, ostavila sam dovoljno dobar utisak da mi studio odmah ponudi novu ulogu bludnice. Bila sam najnoviji seks simbol Holivuda - i obezbeĊivala im dobru zaradu pošto sam bila pod ugovorom. Nisam ozlojeĊena zbog toga, ĉak ni danas. Popriliĉno sam izvukla iz tog prvog filma.“ „Ukljuĉujuĉi i supruga.“ ,,Ah, da, moja prva greška.“ Nemarno je slegla ramenima i blago se nasmešila. „Gospode, Majkl je imao divno lice. Ali bio je glup kao top. U krevetu je sve bilo u redu. Ali ako bih pokušala da razgovaram sa njim? Sranje.“ Poĉela je da dobuje prstima po ruţinom drvetu. „Ĉarli je bio znatno bolji glumac, ali Majkl je imao lice, izgled. Još me ljuti to što sam bila dovoljno glupa da poverujem da taj idiot ima bilo kakve veze sa likovima koje igra.“ ,,A Ĉarli Grej?“ Dţulija je paţljivo posmatrala Ivino lice. „Izvršio je samoubistvo.“ „Finansijski je krahirao, a karijera nije napredovala. Ipak, bilo je teško poverovati da je sluĉajnost što se ubio baš onog dana kada sam se udala za Majkla Torenta.“ Glas joj je ostao ravan, a pogled smiren kada je pogledala Dţuliju u oĉi. ,,Da li mi je ţao zbog toga? Da. Ĉarli je bio jedan u milion i volela sam ga. Nikad onako kako je on voleo mene, ali volela sam ga. Da li krivim sebe? Ne. Ĉarli i ja smo napravili svoje izbore. Oni koji opstaju ţive sa svojim izborima.“ Nagnula je glavu. „Zar nije tako, Dţulija?“

Ĉetvrto poglavlje Da, tako je, pomislila je Dţulija kasnije. Da bi opstao, ĉovek mora da ţivi sa svojim izborima, ali i da ih plaća. Pitala se kako je Iv platila. Smeštenoj ispod suncobrana za staklenim stolom terase gostinjske kuće, Dţuliji se ĉinilo da je Iv Benedikt poţnjela samo nagrade. Radeći na beleškama, bila je okruţena drvećem i mirisom jasmina. Vazduh je brujao - udaljeni eho kosilice negde iza palmi, zujanje pĉela pijanih od nektara i vihor kolibrijevih krila dok se hrani obliţnjim cvetom hibiskusa. Raskoš i privilegije. Ali, pomislila je Dţulija, ljudi koji sve ovo dele sa Iv plaćeni su da to ĉine. Evo ţene koja dostiţe vrhunac za vrhuncem, ali ostaje sama. Skupa cena za uspeh. Ipak, Iv joj se nije ĉinila poput ţene koja ţali zbog svojih izbora, ona je preko njih gomilala slojeve uspeha. Dţulija je napravila spisak ljudi s kojima ţeli da razgovara - bivše muţeve, ljubavnike, prethodne poslodavce. Iv je samo slegla ramenima u znak slaganja. Zamišljeno, dva puta je zaokruţila ime Ĉarlija Greja. Ţelela je da razgovara s ljudima koji su ga poznavali, s ljudima koji bi iz drugog ugla mogli da osvetle njegov odnos sa Iv. Otpila je gutljah hladnog soka i poĉela da piše. Imala je mane, naravno. Gde ima darežljivosti, tamo postoji i sebičnost. Gde ima dobrote, tamo se raĎa i nehatno zanemarivanje osećanja. Može biti osorna, hladnokrvna, bezosećajna, gruba - jednom rečju čovek. Mane čine ženu sa srebrnog platna zadivljujućom i vitalnom poput bilo kojeg lika koji je igrala. Njena snaga uliva strahopoštovanje. Nalazi se u njenim očima, glasu, svakom gestu njenog disciplinovanog tela. Čini se da je život izazov, uloga koju je pristala da igra sa izuzetnim poletom - i za koju ne prihvata uputstva. Lično preuzima odgovornost za svaki promašeni šlagvort ili lošu scenu. Ne krivi nikoga drugog. Nezavisno od talenta, lepote, punog hrapavoga glasa i oštre inteligencije, treba joj se diviti zbog neumorne svesti o sebi. ,,Ne gubite vreme.“ Dţulija se trgla, a zatim brzo okrenula i pogledala iza sebe. Nije ĉula kada se Pol pribliţio i nije imala pojma koliko dugo stoji i ĉita preko njenog ramena. Namerno je okrenula beleţnicu. Ţiĉani povez je škljocnuo po staklu. „Recite mi, gospodine Vintrop, šta biste uĉinili osobi koja nepozvana ĉita vaš rad?“ Nasmešio se i udobno smestio u stolici preko puta. „Odsekao bih im radoznale prste. Doduše, ja sam poznat po gadnoj naravi.“ Podigao je njenu ĉašu i otpio gutljaj. ,,A vi?“ „Ljudi ĉesto misle da sam krotka. To je obiĉno pogrešno.“ Nije joj se dopadalo to što je došao. Prekinuo ju je u poslu i narušio njenu privatnost. Sedela je u šortsu i izbledeloj majici, bila je bosa i kosa joj je bila zavezana u neuredan konjski rep. Paţljivo izgraĊen imidţ je otišao doĊavola i nije joj se dopalo što je uhvaćena onakva kakva zaista jeste. Zajedljivo je osmotrila sok koji je ponovo podigao ka usnama. ,,Da sipam i vama ĉašu?“ ,,Ne, ova je sasvim u redu.“ Zabavljala ga je njena oĉigledna nelagoda i dopadalo mu se to što ju je tako lako uznemiriti. „Obavili ste prvi razgovor sa Iv.“ ,,Juĉe.“ Izvadio je cigaru, oĉigledno rešen da ostane. Primetila je da su dlanovi široki a prsti dugaĉki. Bolje odgovaraju drţanju srebrne kašike sa kojom je roĊen, nego opisivanju sloţenih, ĉesto jezivih ubistava na stranicama knjiga. „Oĉigledno je da ne sedim u kancelariji s nosom zabijenim u tocilo“, rekla mu je Dţulija. „Ali, ja ipak radim.“ ,,Da, vidim.“ Prijazno se nasmešio. Biće potrebno više od nagoveštaja kako bi ga se otresla. „Ţelite li da podelite utiske s prvog intervjua?“ ,,Ne.“ Neobeshrabren, upalio je cigaru i prebacio ruku preko naslona stolice od kovanog gvoţĊa. ,,Za nekog ko ţeli da sa mnom saraĊuje, ponašate se veoma neprijateljski.“ ,,Za nekoga ko ne odobrava moj rad, ponašate se veoma agresivno.“ „Nije vaš rad u pitanju.“ Ispruţenih nogu, stopala udobno prekrštenih, polako je uvukao dim i ispustio ga. Nametljivo muški miris duvana osetio se u vazduhu. Šunjao se oko cvetnog parfema poput muškarca koji grli neradu ţenu. ,,Ne odobravam samo vaš trenutni projekat. Imam odreĊeni interes.“ Shvatila je da su oĉi najprivlaĉnije na njemu i zbog toga, njen najveći

problem. Ne samo zbog boje, mada će ţene neumitno uzdisati zbog te tamne, izraţajne plave boje. U pitanju je bio njihov pogled, neverovatno usredsreĊivanje, zbog ĉega se Dţulija osetila kao da ne gleda ka njoj, već u nju. Pogled lovca, zakljuĉila je. Neće dozvoliti da postane plen bilo kojeg muškarca. Ne morate da brinete da ću napisati nešto uvredljivo o vama. Vaš deo u Ivinoj biografiji verovatno neće zauzimati više od delića jednog poglavlja.“ Da pati od manije veliĉine ovo bi, kao pisac piscu, bila izvrsna uvreda za njegov ego. „Reci mi nešto, Dţuls, da li sam u pitanju ja ili pak svi muškarci?“ Korišćenje nadimka je potreslo skoro koliko i pitanje. Kao poljubac umesto rukovanja. ,,Ne razumem šta ţeliš da kaţeš.“ „Naravno da razumeš.“ Osmehivao se prijatnije, ali su njegove oĉi i dalje izazivale. „Još nisam uspeo da išĉupam sve oštre strelice kojima si me zasula kada smo se prvi put sreli.“ Igrajući se olovkom, naprosto je poţelela da on ode. MeĊutim, sasvim se opustio, zbog ĉega je ona postajala sve napetija. Muškarci s tolikom koliĉinom samopouzdanja uvek je teraju da posegne za sopstvenim. „Koliko se sećam, ti si izveo prvi napad.“ ,,Moţda.“ Zaljuljao se u stolici, posmatrajući je. Ne, još je nije procenio, ali hoće. Mrštila se dok je ustajao i bacao cigaru u kofu sa peskom kraj ivice terase. Primetila je da ima opasno telo, sve sam mišić i gracioznost. Telo maĉevaoca. Pošto nije tip ĉoveka kojeg moţeš staviti u kavez, pametna ţena s njim mora izaći na kraj tako što će maštu drţati iza zakljuĉanih vrata. A Dţulija je sebe smatrala pametnom ţenom. „Moraćemo da ugovorimo neku vrstu primirja. Zbog Iv.“ ,,Ne vidim razlog za to. Pošto ćeš biti veoma zaposlen, kao i ja, sumnjam da ćemo toliko ĉesto naletati jedno na drugo da bi nam bile neophodne bele zastave.“ ,,Grešiš.“ Vratio se do stola, ali nije seo. Umesto toga je stao pokraj nje, sa palĉevima u dţepovima. „Moraću da te drţim na oku, radi Iv. I ĉini mi se, radi sebe.“ Ĉuvši to, olovka joj ispade na staklo. Nije je podigla već je samo prekrstila svoje nervozne prste. „Ako je ovo neka vrsta posrednog zavoĊenja...“ „Ovako mi se više dopadaš, prekinuo ju je. „Bosonoga i usplahirena. Ţena koju sam upoznao pre neko veĉe bila je intrigantna i zastrašujuća.“ Osetila je peckanje i leptiriće, mada je bila sigurna da je imuna na to. Moguće je, podsetila je sebe, osećati seksualnu privlaĉnost prema ĉoveku koji vam se ne dopada. Isto tako je moguće odupreti se tome. „Ista sam osoba, sa cipelama kao i bez njih.“ ,,Nikako.“ Ponovo je seo, spustio laktove na sto i bradu na šake dok ju je prouĉavao. „Zar ne misliš da je smrtno dosadno buditi se svakoga jutra, ĉitavog ţivota, kao ista osoba?“ To je vrsta pitanja u kojima uţiva, pitanje na koje bi volela da odgovori i da ga istraţi. MeĊutim, bila je sigurna da bi svako istraţivanje s njim završilo u ţivom pesku. Ponovo je otvorila beleţnicu i okretala stranice dok nije došla do prazne. „Pošto si ovde i raspoloţen za priĉu, moţda moţemo sada da obavimo intervju.“ ,,Ne. Moraćemo da saĉekamo, da vidimo kako se stvari razvijaju.“ Znao je da se ponaša tvrdoglavo i uţivao u tome. „Koje stvari?“ Nasmešio se. „Svakojake stvari, Dţulija.“ Ĉula se lupa vrata i mladalaĉki povik. „Moj sin.“ Dţulija je sakupila beleške i ustala. „Izvini, moram da...“ MeĊutim, Brendon je već izjurio kroz vrata terase. Nosio je dreĉavo narandţast kaĉket okrenut naopako, vrećaste pantalone, majicu miki maus i pohabane duboke patike. Osmeh je gotovo prepolovio njegovo prljavo lice. „Dao sam dva koša na fiziĉkom“, objavio je. „Moj junak.“ Posegnula je ka njemu i Pol je posmatrao kako se ponovo menja. Išĉezla je hladnokrvna inteligencija i iznurena ranjivost, a ostala samo ĉista toplina. Blistala je u njenim oĉima i osmehu dok je zabacivala ruke oko ramena svoga sina. Privukla ga je k sebi. Suptilan telesni govor jasno je poruĉivao: on je moj. „Brendone, ovo je gospodin Vintrop.“ ,,Zdravo.“ Deĉak se ponovo nasmešio, pokazujući dva procepa meĊu zubima. „Na kojoj poziciji igraš?“ Deĉaku zasijaše oĉi na to pitanje. ,,Na poziciji plejmejkera. Nisam visok, ali sam brz.“ „Imam koš kod kuće. Moraš jednom da doĊeš i da mi pokaţeš kako se igra.“

„Stvarno?" Brendon samo što nije zaigrao u mestu dok je posmatrao majku traţeći dozvolu. „Mogu li?“ ,,Videćemo.“ Povukla mu je kaĉket. „Imaš li domaći?“ „Samo vokabular i neke glupe jednaĉine.“ I jedno i drugo je obiĉno odlagao do poslednjeg trenutka. „Mogu li da popijem malo soka?“ „Doneću ti.“ „Ovo je za tebe.“ Brendon je izvadio kovertu iz dţepa i okrenuo se ka Polu. „Gledate li ikad Lejkerse i sliĉno?“ ,,Ponekad.“ Dţulija ih je ostavila da razglabaju o osvojenim poenima i izgubljenim utakmicama. Napunila je ĉašu s ledom, kao što Brendon voli i sipala sok. Mada ju je to silno jedilo, napunila je ĉašu za Pola i ponela tanjir keksa. Smatrala je da neuĉtivost koju bi najradije servirala ne bi bila dobar primer za njenog sina. Nakon što je sve to stavila na posluţavnik, pogledala je kovertu koju je bacila na šank. Njeno ime je bilo odštampano krupnim slovima. Namrštivši se, ponovo je uzela kovertu. Pretpostavila je da je u pitanju izveštaj Brendonove uĉiteljice. Pošto ga je otvorila, proĉitala je kratku poruku i osetila kako joj nestaje krv iz lica. RADOZNALOST JE UBILA MAČKU. Veoma glupo. Ponovo je proĉitala reĉi, govoreći sebi da su glupe, ali papir joj se tresao u rukama. Ko bi joj poslao takvu poruku, i zašto? Da li je to neko upozorenje, ili moţda pretnja? Stavila je papir u dţep. Nema razloga da je budalasta, izlizana fraza uplaši. Saĉekala je nekoliko trenutaka da se smiri, podigla posluţavnik i izašla napolje. Pol je ponovo seo i sada je zabavljao Brendona priĉom o nekoj utakmici Lejkersa. „Jednom smo gledali Nikse“, rekao mu je Brendon. „ Ali, mama ne shvata košarku. MeĊutim, dobro joj ide s bejzbolom“, dodao je u ime izvinjenja. Pol je podigao pogled i osmeh mu je nestao istog trena kada je osmotrio Dţulijino lice. ,,Problem?“ ,,Ne. Samo dva keksa, momak“, rekla je kada se Brendon bacio ka tanjiru. „Gospodin Vintrop je bio na mnogim utakmicama“, rekao je ubacujući prvi keks u usta. „Upoznao je Larija Berda i sve to.“ „Baš fino.“ ,,Ne zna ona ko je to“, izgovorio je Brendon šapatom. Nasmejao se kao muškarac muškarcu, a zatim zalio keks sokom. „Više je zanimaju ţenske stvari.“ Moţda će od deteta, pomislio je Pol, saznati neke odgovore. ,,Na primer?“ ,,Pa.“ Brendon je odabrao novi keks dok je razmišljao. ,,Pa znaš, oni stari filmovi gde ljudi samo bulje jedni u druge. I cveće. Luda je za cvećem.“ Dţulija se slabašno osmehnula. ,,Da li da ostavim gospodu da zapale po cigaretu i pijuckaju porto?“ ,,U redu je voleti cveće, ako si devojĉica“, rekao joj je Brendon. „Moj liĉni, mali šovinista.“ Saĉekala je da popije sok. ,,Domaći.“ „Ali, zar ne bih mogao...“ ,,Ne.“ „Mrzim glupi vokabular.“ „A ja mrzim matematiku.“ Lupnula ga je prstom po nosu. „Uradi prvo to, pa ću ti ja pomoći sa leksikonom.“ ,,U redu.“ Znao je da neće moći da gleda TV ako je nagovori da ostavi domaći za posle veĉere. Ne moţeš pobediti. „Vidimo se“, rekao je Polu. ,,Naravno.“ Pol je saĉekao da se vrata zatvore. „Dobro dete.“ ,,Da, jeste. Ţao mi je, ali moram unutra da ga nadgledam.“ ,,To moţe da saĉeka koji minut.“ Ustao je. „Šta se dogodilo, Dţulija?“ ,,Ne znam na šta misliš.“

Spustio je šaku ispod njene brade. Prsti su mu bili topli i ĉvrsti, jagodica ogrubelih od neke muške igre. Morala je da se bori s potrebom da pobegne. „Nekim ljudima se u oĉima vidi sve što osećaju. Tvoje oĉi su uplašene. Šta se dogodilo?“ Uopšte joj se nije dopalo što ţeli da mu kaţe, što ţeli to sa njim da podeli. Sama je izlazila na kraj sa problemima duţe od jedne decenije. ,,Razlomci“, rekla je bezbriţno. „Silno me plaše razlomci.“ Iznenadilo ga je to koliko se razoĉarao, ali spustio je ruku. ,,U redu. Pretpostavljam da u ovom trenutku nemaš razloga da mi veruješ. Nazovi me i dogovorićemo se za intervju.“ „Uĉiniću to.“ Kada se uputio ka glavnoj kući, spustila se u stolicu. Nije joj potrebna pomoć - niti njegova niti bilo ĉija - zbog toga što je sve u redu. Staloţeno je izvadila zguţvani papir iz dţepa, ispravila ga i ponovo proĉitala. Zatim je duboko udahnula, ustala i pokupila sudove na posluţavnik. Uvek je greška pouzdati se u druge ljude - greška koju ona neće naĉiniti. MeĊutim, bilo joj je ţao što Pol Vintrop tog popodneva nije proveo taj sat vremena na nekom drugom mestu. Dok je Brendon pljuskao po kadi na spratu, Dţulija je dozvolila sebi jednu ĉašu vina Pouily Fume koje joj je Iv poslala. Pošto njena domaćica ţeli da joj bude ugodno, Dţulija je odluĉila da je posluša. MeĊutim, dok je pila bledozlatno vino iz kristalne ĉaše, brinula je zbog papira u dţepu. Da li ga je Pol ostavio za nju? Poigravala se tom idejom, a zatim je odbacila. To je suviše indirektan potez za ĉoveka poput Pola Vintropa. U svakom sluĉaju, nije imala pojma koliko je ljudi toga dana prošlo kroz kapiju od kovanog gvoţĊa, a bilo ko od njih je mogao da ostavi kovertu pred kućom. Nije ĉak ni znala ko sve ţivi unutar te iste kapije. Gvireći kroz prozor kuhinje, videla je ukljuĉeno svetlo u stanu iznad garaţe. Lajl, šofer uskih kukova i širokih ramena. Dţulija je odmah procenila da je u pitanju muškarac koji sebe smatra glavnim bajom Zapadne obale. Da li Iv i on - ne. Iv će se upustiti u odnos sa muškarcem, ali nikada sa nekim poput Lajla. Travers. Domaćica koja se šunja unaokolo dok joj neodobravanje skuplja već dovoljno stegnuta usta. Nema sumnje da joj se Dţulija od prvog trenutka nije dopala. A kako to sigurno nije zbog njenog parfema, oĉigledno joj se ne dopada zbog posla koji je došla da obavi. Moţda je Travers mislila da će je jedna skrivena, anonimna poruka naterati da pobegne nazad u Konektikat. Ako je tako, pomislila je Dţulija pijuckajući vino, sledi joj gorko razoĉaranje. Zatim, tu je Nina. Delotvorna i uz to veoma šik. Zašto bi se ţena poput nje zadovoljila time da ĉitav ţivot potĉini drugoj osobi? O njoj je uspela da sakupi samo oskudne podatke. Petnaest godina veteranka u Ivinom svetu, nije bila udata i nije imala dece. Za vreme veĉere je uspela nenametljivo da odrţi mir. Moţda je zabrinuta zbog toga da će objavljivanje Ivine priĉe neopozivo poremetiti taj mir? U trenutku dok je razmišljala o njoj, primetila je Ninu kako ţustro koraĉa duţ staze, noseći veliku kartonsku kutiju. Dţulija otvori vrata kuhinje. „Specijalna isporuka?“ Nasmejavši se bez daha, Nina unese kutiju. „Rekoh vam da sam tegleća mazga.“ Ĉuo se roptaj kada je spustila kutiju na sto. ,,Iv me zamolila da sakupim ovo za vas. Fotografije, iseĉci, slike iz studija. Misli da će vam to biti od koristi.“ Zainteresovana istog ĉasa, Dţulija podiţe poklopac. „Oh, da!“ Oduševljeno je podigla staru reklamnu fotografiju - Iv, vatreno zgodna, grli izrazito naoĉitog Majkla Torenta. Poĉela je da pretura po kutiji. Nini je sluţilo na ĉast što se samo blago trgla dok je Dţulija uništavala paţljivo naslagan materijal. „Ovo je divno.“ Dţulija je podigla obiĉnu fotografiju, pomalo izbledelu i iskrzanu po ivicama. Njeno ţensko srce je poskoĉilo od uzbuĊenja. „Gospode, pa to je Gejbl.“ ,,Da, naĉinjena je ovde pokraj bazena, tokom jedne od Ivinih zabava. Pred poĉetak snimanja NeprilagoĎenih. Pred smrt.“ ,,Ne samo što će mi pomoći u pisanju, već će mi pruţiti neizmerno zadovoljstvo. Reci joj to. Osećam se kao dete u fabrici ĉokolade.“ ,,U tom sluĉaju, pustiću te da uţivaš.“ ,,Ĉekaj.“ Dţulija natera sebe da se okrene od kutije pune slatkiša pre nego što je Nina otvorila vrata. „Imaš li koji minut vremena?“ Po navici, Nina pogleda na sat. „Naravno. Ţeliš li da zajedno pregledamo fotografije?“

,,Ne, zapravo, volela bih da te intervjuišem. Biću kratka“, dodala je ţurno kada je ugledala izraz oklevanja na Nininom licu. „Znam koliko imaš posla i ne bih volela da ti oduzimam vreme dok radiš.“ Dţulija se nasmešila, ĉestitajući samoj sebi. Pravo je umeće preokrenuti situaciju tako da ona bude ta kojoj je neugodno. „Idem po diktafon. Molim te, sipaj sebi ĉašu vina.“ Ţurno je izašla, znajući da Nini nije dala vremena da se sloţi ili pak da odbije. Kada se vratila, Nina je sipala vino, dopunila Dţulijinu ĉašu i sela. Nasmešila se, zgodna ţena koja je navikla da manipuliše svojim vremenom kako bi ugodila drugima. ,,Iv me je zamolila da saradujem, ali biću iskrena, ne pada mi na pamet ništa što bi tebi bilo interesantno.“ „Dopusti meni da procenim.“ Dţulija je otvorila beleţnicu i ukljuĉila diktafon. Znala je da prepozna neradog sagovornika. To samo znaĉi da će morati da bude neţnija u ispitivanju. Opuštenim tonom je rekla: „Nina, sigurno znaš koliko su ljudi zainteresovani da ĉuju sve o svakodnevici Iv Benedikt - šta je doruĉkovala, kakvu muziku voli, da li jede grickalice svako veĉe gledajući televiziju. Ali to mogu i sama da otkrijem i ne ţelim da trošim tvoje vreme na trivijalnosti.“ Nina se i dalje uĉtivo smešila. „Kao što sam rekla, Iv me zamolila da saraĊujem.“ „Cenim to. Volela bih da ĉujem šta misliš o njoj kao osobi. Pošto blisko saraĊuješ sa njom već petnaest godina, verovatno je poznaješ bolje od ikoga.“ „Smatram da imamo ne samo poslovni, već i prijateljski odnos.“ ,,Da li je teško ţiveti i raditi u istoj kući sa nekim ko je, po sopstvenim reĉima, veoma zahtevna osoba?" „Meni to nikada nije bilo teško.“ Nina je nagnula glavu dok je pijuckala vino. „Izazovno, da. Tokom godina Iv mi je priuštila mnoge izazove.“ „Koji od njih najradije pamtiš?“ „Oh, to je lako.“ Nasmejala se Nina. „Pre nekih pet godina, dok je snimala Vreli talas, odluĉila je da priredi zabavu. To nije neuobiĉajeno jer Iv oboţava zabave. MeĊutim, bila je toliko oĉarana lokacijom u Nasauu, i htela je pošto-poto da se zabava odrţi na ostrvu - i to za dve nedelje.“ Zbog uspomena, iskren osmeh je zamenio uĉtivost. „Da li si ikada pokušala da iznajmiš ĉitavo karipsko ostrvo, Dţulija?“ ,,Ne mogu reći da jesam.“ „Ima to svojih problema - posebno ako ţelite moderne ugodnosti kao što su kuća, struja, vodovod. Uspela sam da pronaĊem jedno veoma ljupko malo ostrvo pedeset šest kilometara udaljeno od obale Sent Tomasa. Avionom smo prevezli generatore, za sluĉaj tropske oluje. Zatim sam morala da se pozabavim logistikom prebacivanja zabavljaĉa, te odnošenja hrane, piĉa, posuĊa i escajga. Zatim stolova i stolica. Leda.“ Zatvorila je oĉi. ,,Neverovatne koliĉine leda.“ „Kako si uspela.“ Nina je zatreptala. „Sve smo dopremili morskim i vazdušnim putem. I sve sam natopila vlastitim znojem. Provela sam tri dana na ostrvu sa drvodeljama - Iv je ţelela nekoliko koliba, sa vrtlarima - ţelela je bujan, što tropskiji izgled - i sa veoma mrzovoljnim ugostiteljima. Bila je to... pa, jedna od njenih najzanimljivijih ideja.“ Zapanjena, Dţulija je spustila ruku na bradu i dopustila da joj se ĉitav film odvrti u glavi. „Kakva je bila zabava?“ „Strahovito uspešna. Bilo je dovoljno ruma da borbeni brod plovi na njemu, domorodaĉke muzike - a Iv je izgledala poput ostrvske kraljice u sarongu od plave svile.“ „Reci mi nešto, gde neko moţe da nauĉi kako se iznajmljuje ostrvo?“ „Putem pokušaja i pogreške. Sa Iv ĉovek nikada ne znata šta da oĉekuje, tako da mora biti spreman na sve. PohaĊala sam kurseve iz prava, raĉunovodstva, dekoracije, nekretnina i plesa - izmeĊu ostalog.“ ,,Od svih tih kurseva, da li te je neki podstakao da odeš korak dalje, promeniš karijeru?“ ,,Ne.“ Osetio se traĉak oklevanja. „Nikada ne bih ostavila Iv.“ „Kako si poĉela da radiš za nju?“ Nina je spustila pogled ka svojoj ĉaši. Polako je kruţila prstom po njenom obodu. „Znam da će to moţda zvuĉati melodramatiĉno, ali Iv mi je spasla ţivot.“ ,,Bukvalno?“ „Zaista bukvalno.“ Mrdnula je ramenima kao da odbacuju sumnju u vezi s tim da li treba da nastavi. „Nema mnogo ljudi koji poznaju moju biografiju. Radije ne bih priĉala o tome, ali Iv je odluĉna da ispriĉa ĉitavu priĉu. Bolje da je iznesem svojim reĉima.“ „Obiĉno jeste.“

„Moja majka je bila slaba ţena, lutala je od muškarca do muškarca. Nismo imale mnogo novca, ţivele smo u iznajmljenim stanovima.“ ,,A tvoj otac?“ „Ostavio nas je. Bila sam priliĉno mlada kada se majka ponovo udala. Za vozaĉa kamiona koji je na putu provodio isto onoliko vremena koliko i kod kuće. Ispostavilo se da je to pravi blagoslov." Njen glas je odavao dubok bol. Poĉela je da steţe i opušta prste na ĉaši, i dalje gledajući u vino kao da se u njemu kriju tajne. ,,U novĉanom smislu, stvari su se malo popravile i neko vreme... sve je bilo u redu.... sve dok nisam malo porasla.“ Uz znatan napor je podigla pogled. „Bilo mi je trinaest godina kada me je silovao.“ „Oh Nina.“ Dţuliju je obuzeo leden bol, kakav svaka ţena oseti pri pomenu silovanja. „Ţao mi je.“ Instinktivno je posegnula ka njenoj ruci. ,,Veoma mi je ţao.“ „Posle toga sam mnogo beţala“, nastavila Nina, pronalazeći utehu u stisku Dţulijine šake. ,,U poĉetku bih se sama vraćala.“ Ovlaš se osmehnula. „Nisam imala gde da odem. Kasnije su me vraćali.“ „Tvoja majka?“ „Nije mi verovala. Nije ţelela da mi veruje. Nije bila u stanju da poveruje kako joj roĊena kćerka predstavlja konkurenciju.“ ,,Monstruozno.“ „Stvarnost je obiĉno takva. Pojedinosti nisu vaţne“, nastavila je. „Najzad sam zauvek pobegla. Lagala sam o tome koliko imam godina, pronašla posao kelnerice i ubrzo uspela da postanem menadţer.“ Poĉela je brţe da govori, ali ne kao da je najgore prošlo već kao da uzima zalet da bi ispriĉala ostalo. „Prethodno iskustvo mi je pomoglo da se usredsredim na posao. Nisam odlazila na sastanke, ništa mi nije odvlaĉilo paţnju. Tada sam napravila grešku. Zaljubila sam se. Bilo mi je skoro trideset godina i priliĉno me je zaludeo.“ Nešto joj je zasijalo u oĉima - suza ili daleko sećanje - ali trepavice su to brzo sakrile kad je podigla ĉašu ka usnama. „Bio je divan prema meni, dareţljiv, paţljiv, neţan. Ţeleo je da se venĉamo, no, dopustila sam da moja prošlost uništi našu priliku. Jedne noći, gnevan što nisam u stanju da mu se obećam, otišao je iz mog stana. Nastradao je u automobilskoj nesreći.“ Izvukla je ruku iz Dţulijine šake. ,,To me je sasvim rastrojilo. Pokušala sam da izvršim samoubistvo. Tada sam upoznala Iv. Istraţivala je ulogu suicidalne supruge za film Pred zoruje najmračnije. Nisam dobro odradila posao, nisam progutala dovoljno tableta i bila sam u bolnici na posmatranju. Razgovarala je sa mnom, slušala me. Moţda je poĉelo kao interesovanje jedne glumice za karakter koji glumi, ali vratila se. Ĉesto sam se pitala šta je to u meni videla što ju je navelo da se vrati. Pitala me je ţelim li da protraćim ţivot u samosaţaljevanju ili pak da nateram ţaljenje da radi za mene. Vrištala sam na nju, psovala je. Ostavila mi je svoj broj uz reĉi da je nazovem ako odluĉim da napravim nešto od sebe. Zatim je izašla iz sobe na onaj svoj nosi se naĉin. Na kraju sam je nazvala. Dala mi je dom, posao i zivot.“ Iskapila je ostatak vina. „Zbog toga ću iznajmiti ostrvo za nju i uĉiniti sve što od mene traţi.“ * * * Satima kasnije Dţulija je i dalje bila budna. U glavi joj je brujala Ninina priĉa. Privatni ţivot Iv Benedikt znatno je sloţeniji od javnog. Koliko ljudi bi prihvatilo tragediju nekog stranca i pronašlo naĉin da ponudi nadu? Bez jednostavnog ispisivanja teksta. To je lako uĉiniti kada imaš novca. Bez odrţavanja govora. Reĉi ništa ne koštaju. Već otvaranjem najintimnije odaje, srca. Dţulijina ambicija, kada je knjiga u pitanju, poĉela je da se prikrada novom stazom. To više nije bila priĉa koju ţeli da ispriĉa, već priĉa koju mora da ispriĉa. Dok su joj se u glavi obrazovali dugoroĉni planovi, razmišljala je o papiru u svom dţepu. Brinulo je sada to što je Brendon na njeno usputno pitanje odgovorio da je pronašao kovertu na stepenicama ispred kuće. Prešla je prstima preko strane, a zatim ih povukla pre nego što poklekne pred potrebom da izvuĉe papir i ponovo ga proĉita. Bolje da zaboravi na to, rekla je sebi. Noć je postala hladna. Lišće je zašuštalo, nošeno povetarcem s mirisom ruţa. U daljini je ciknula paunica. Mada je prepoznala zvuk, ipak je zadrhtala. Morala je sebe podsetiti na to da je vreba samo opasnost da se navikne na luksuz. Male su šanse za to, pomislila je, saginjući se da pokupi odbaĉenu sandalu. Dţulija nije sebe smatrala ţenom koja se dobro slaţe sa krznom i dijamantima. Neki su roĊeni za takve stvari - bacila je izgrebanu koţu ka ormaru - neki nisu. Kada je pomislila koliko je samo puta zagubila minĊuše ili ostavila zguţvanu jaknu u prtljaţniku automobila, priznala je sebi da joj je ionako bolje sa obiĉnom odećom i biţuterijom.

Osim toga, nedostajao joj je dom. Njegova jednostavnost, ustaljena svakodnevica sreĊivanja svojih stvari, ĉišćenja svog prilaza. Pisanje o poznatim, glamuroznim ljudima je jedno, a ţiveti na taj naĉin nešto sasvim drugo. Zavirila je u Brendonovu sobu. Spavao j e na stomaku, lica zarivenog u jastuk. Najnoviji graĊevinski projekat bio je uredno naslagan u središtu sobe. Svi minijaturni automobili bili su poreĊani u dobro organizovanoj saobraćajnoj guţvi na njegovom stolu. Za Brendona, sve ima svoje mesto. Ova soba, gde su verovatno spavali poznati i moćni, sada pripada njenom malom deĉaku. Miriše na njega - krejon i ĉudno slatkasta, pomalo divlja aroma deĉjeg znoja. Nasmešila se, naslonivši se na kvaku. Dţulija je znala da bi Brendon za jedan dan uspeo da ogradi svoj prostor i bude zadovoljan, bez obzira na to da li ga je odvela u Ric ili u pećinu. Pitala se odakle mu to samopouzdanje i sposobnost da uvek napravi mesto za sebe? Znala je da to nije nasledio od nje, niti od ĉoveka koji je zaĉeo dete sa njom. Kad bi ovako razmišljala, pitala bi se ĉija krv teĉe njegovim venama, ĉiju krv je prenela sinu. Nije znala ništa o svojim biološkim roditeljima i nije ţelela da zna - osim ponekad, kasno noću, kada je sama i kad gleda svog sina... i to pitanje se nameće. Vrata je ostavila otvorena, bila je to stara navika koje nije uspela da se oslobodi. Dok je ulazila u svoju sobu, znala je da je suviše nemirna da bi spavala ili pak radila. Obukla je trenerku, pa sišla dole i izašla napolje, u noć. Bilo je meseĉine. Duge, srebrne niti su se protezale svuda unaokolo. I tišina, divna tišina u kojoj je nauĉila da uţiva posle godina provedenih na Menhetnu. Osluškivala je disanje vazduha kroz stabla, nadolazeću oseku i tok pesme insekata. Kakav god da je kvalitet vazduha u Los AnĊelesu, ĉinilo joj se da sa svakim udahom pije cveće i meseĉinu. Prošla je pokraj stola za kojim je tog popodneva imala verbalni duel s Polom Vintropom. Ĉudno je, pomislila je sada, nije mogla da se seti kada je poslednji put s nekim muškarcem vodila tako dug razgovor o liĉnim temama. Ipak, ĉinilo joj se da taj razgovor nije doprineo da bolje upoznaju jedno drugo. Njen je posao da otkrije više o njemu - u vezi sa stvarima koje se odnose na Iv. Već je bila sigurna da je on deĉak o kojem je priĉala Brendonu. Mali deĉak koji je voleo sitne kolaĉe. Bilo joj je teško da zamisli Pola kako navaljuje na slatkiše. Kakva je majĉinska figura bila Iv Benedikt? Dţulija je skupila usne dok je razmišljala. Mora da istraţi to pitanje. Da li ga je razmazila, bila nemarna, posvećena ili rezervisana? Najzad, nikad nije imala sopstveno dete. Kako je reagovala na površno upoznavanje s pastorĉićima koji su ulazili i izlazili iz njenog ţivota? Kako oni nju pamte? Šta je sa nećakom, Drejkom Morisonom? MeĊu njima postoji krvna veza. Bilo bi zanimljivo razgovarati s njim o njegovoj tetki, a ne o njegovom klijentu. Tek kada je zaĉula glasove Dţulija je shvatila da je zalutala duboko u vrt. Odmah je prepoznala Ivine promukle tonove i primetila da zvuĉi malo drugaĉije. Nekako mekše i neţnije, poput raskoši koja se uvlaĉi u glas ţene dok razgovara sa svojim ljubavnikom. Drugi glas je bio karakteristiĉan kao otisak prstiju. Dubok i hrapav, poput konopca koji neko grebe šmirglom. Viktor Flanigan - legendarni junak iz ĉetrdesetih i pedesetih, smeo i opasan romantiĉni junak iz šezdesetih, pa ĉak i sedamdesetih. Mada mu je sada kosa seda a lice izborano, i dalje donosi senzualnost i stil na filmsko platno. Štaviše, mnogi ga smatraju jednim od najboljih glumaca na svetu. Snimio je tri filma sa Iv. Bili su to briljantni, vatreni filmovi koji su pokrenuli lavinu glasina o vatri izmeĊu njih i van platna. Ali Viktor Flanigan je bio oţenjen i veoma poboţan katolik. S vremena na vreme buknuli bi traĉevi o njemu i Iv, ali nijedno od njih nije dodavalo ulje na vatru nikakvim izjavama. Dţulija je ĉula odjek njihovog zajedniĉkog smeha i znala da sluša ljubavnike. Prva pomisao joj je bila da se brzo okrene i poĊe nazad ka gostinjskoj kući. Ona moţda jeste novinar, ali ne moţe da im se nameće u tom oĉigledno intimnom trenutku. Glasovi su se pribliţavali i Dţulija se instinktivno povukla sa staze u senke kako bi ih pustila da proĊu. ,,Da li sam ikad neuko postupala?“ pitala ga je Iv. Drţala ga je podruku, glave nagnute ka njegovom širokom ramenu. Iz senke, Dţulija je shvatila da nikada nije videla Iv lepšu ili srećniju. ,,Da.“ Zastao je i rukama obuhvatio njeno lice. Bio je samo pet-šest centimetara viši od nje, ali graĊen poput bika. Ĉvrst zid od mišićne mase. Seda kosa mu je blistala kao srebrna griva na meseĉini. „Pretpostavljam da sam jedini ĉovek koji moţe to da izgovori i preţivi.“

„Vik, dragi Vik.“ Iv je zurila u lice koje je poznavala i volela pola svog ţivota. Gledajući ga sada, i godine ucrtane na njegovom licu, prisetila se mladosti i suze su je zapekle u grlu. ,,Ne brini za mene. Imam svoje razloge za pisanje ove knjige. Kada bude završena...“ Obmotala je prste oko njegovog zgloba u oĉajniĉkoj potrebi da oseti snaţno bilo ţivota njegovog pulsa. „Sklupĉaćemo se pokraj vatre i ĉitati je jedno drugom.“ „Zašto sve to sada poteţeš, Iv?“ „Zbog toga što je vreme za to. Nije sve bilo tako loše. Zapravo“ - nasmejala se i naslonila svoj obraz na njegov - „otkako sam odluĉila da to uradim, poĉela sam da razmišljam, da se prisećam i ponovo procenjujem. Shvatila sam koliko zadovoljstva pruţa puko ţivljenje.“ Uzeo je njene šake i prineo ih usnama. „Niko u ţivotu mi nije pruţio toliko zadovoljstva kao ti. Oduvek sam ţeleo...“ ,,Ne.“ Prekinula ga je odmahnuvši glavom. Dţulija je videla suze u Ivinim oĉima. „Nemoj ţeleti. Imali smo ono što smo imali. Ne bih to menjala ni za šta na svetu.“ „Ĉak ni svaĊe u pijanstvu?“ Nasmejala se. „Nijednu. Zapravo, ponekad me razgnevi to što si dopustio Beti Ford da od tebe napravi trezvenjaka. Bio si najseksepilnija pijanica koju sam ikad upoznala.“ „Sećaš li se kada sam ukrao automobil Dţina Kelija?“ „Bio je to automobil sirotog Spensera Trejsija.“ ,,Ah, pa dobro, svi smo Irci. Zatim smo se ti i ja odvezli u Vegas i nazvali ga.“ „Vaţnije je kako je on nas nazvao.“ Primakla se bliţe upijajući mirise koji su deo njega. Duvan, pepermint i losion za posle brijanja sa mirisom borovine, koji koristi već decenijama. „Dobra stara vremena, Viktore.“ „Zaista su bila.“ Povukao se, posmatrajući njeno lice i shvatio da je zadivljujuće kao i uvek. Da li je jedini, zapitao se, koji zna njene slabosti, slabe strane koje je sakrila od gladnog sveta? ,,Ne ţelim da nastradaš, Iv. Mnogi ljudi neće biti srećni zbog ovoga što radiš - mnogi pakosni ljudi.“ Video je da joj oĉi sijaju dok se smeši. ,,Ti si jedini ĉovek koji me je nazvao ţilavom matorkom i preţiveo. Jesi li zaboravio?“ ,,Ne.“ Glas mu je ogrubeo. „Ali ti si moja ţilava matorka, Iv.“ „Veruj mi.“ „Tebi verujem. Ali ne i tvojoj spisateljici.“ „Dopala bi ti se.“ Naslonila se na njega i zatvorila oĉi. „Stvorena je od stila i integriteta. Dobro sam odabrala, Vik. Dovoljno je snaţna da završi ono što je zapoĉela, dovoljno ponosna da odradi dobar posao. Verujem da će mi se dopasti da posmatram svoj ţivot kroz njene oĉi.“ Prešao je rukom uz njena leĊa i niz njih i osetio kako se vraća stari ţar. Kada je ona u pitanju, ţudnja ne stari i ne bledi. „Znam da ne treba da te odgovaram pošto si to ĉvrsto odluĉila. Bog zna da sam svoj najbolji pokušaj ispucao pre nego što ćeš se udati za Rorija Vintropa.“ Njen smeh je bio tih i zavodniĉki, kao i njeni prsti na njegovom vratu. „Još si ljubomoran zbog toga što sam pokušala da ga volim kao što sam volela tebe.“ Osetio je oštricu bola, ali ne zbog ljubomore. „Nisam imao pravo da te zadrţavam, Iv. Ni tada, ni sada.“ „Nikad me nisi zadrţavao.“ Ĉvrsto je stegla ono što je oduvek ţelela, ali nikad nije mogla u potpunosti da ima. „Zbog toga mi niko nije znaĉio kao ti.“ Poljubio je njene usne kao hiljadu puta ranije, kao nešto što mu pripada, strastveno i uz tihi oĉaj. „Gospode, volim te, Iv.“ Nasmejao se kada je osetio da se ukrutio poput gvoţĊa. „Pre deset godina bih te uzeo ovde na ovom mestu. Ovih dana mi je ipak potreban krevet.“ „Onda doĊi u moj.“ Ţurno su otišli, ruku podruku. Dţulija je dugo ostala u senkama. Nije osećala stid, niti peckanje zbog otkrivene tajne. Osećala je suze na svojim obrazima, kao da je odslušala izuzetno lepu muziĉku kompoziciju ili odgledala savršen zalazak sunca. To je bila ljubav. Istrajna, ispunjujuća, dareţljiva. Shvatila je da osim lepote oseća i zavist. Ona nema s kim da šeta po meseĉini u vrtu. Njen glas ni zbog koga nije poprimao tu duboku notu. Ni zbog koga. Sama, vratila se nazad u kuću da provede nemirnu noć u praznom krevetu.

Peto poglavlje Ugaoni separe kod Denija bio je daleko od pomodnog mesta za doruĉak, ali Drejk je bar bio siguran da neće naleteti na nekog koga poznaje. Nekoga vaţnog. Uz drugu šolju kafe, naruĉio je palaĉinke sa šunkom i jajima. Uvek je jeo kada je nervozan. Delrikio je kasnio. Drejk je zasladio kafu s tri kesice šećera i pogledao na svoj roleks treći put za proteklih pet minuta. Trudio se da se ne znoji. Da se usuĊivao da ustane od stola, otrĉao bi do toaleta da proveri kako mu izgleda kosa. Paţljivo je prošao šakom kroz nju kako bi se uverio da je svaka dlaka na svom mestu. Prsti su mu skliznuli preko ĉvora kravate i uverili se da je svila ĉvrsto zavezana. Bezrazloţno je oĉistio rukave jakne uomo. Njegove manţete od kovanog zlata namignule su uštirkanoj košulji boje slonovaĉe, sa monogramom. Imidţ je sve. Morao je da deluje hladnokrvno, samouvereno, sabrano tokom sastanka s Delrikiom. U sebi se osećao kao mali deĉak kojem klecaju kolena dok ga vode ka šupi. Koliko god da su ga te batine bolele, bile su ništa u poreĊenju sa tim šta će mu se dogoditi ako upropasti ovaj sastanak. Kada bi njegova majka završila s njim, bar bi još uvek bio ţiv. Ako štediš prut, upropastićeš dete. To je bio moto njegove majke i zamahivala je tim štapom dok bi joj u oĉima sijala religiozna groznica. Delrikiov moto je glasio: posao je posao; i odsekao bi mu male vitalne delove anatomije istom nemarnom veštinom sa kojom sebi seĉe nokte. Drejk je ĉetvrti put pogledao na sat kada je Delrikio konaĉno stigao. „Piješ suviše kafe.“ Nasmešio se i seo. ,,To nije dobro za zdravlje.“ Majkl Delrikio je imao skoro šezdeset godina i strogo je vodio raĉuna o holesterolu, koliko i o poslu koji je nasledio od oca. Zbog toga je bio bogat i snaţan. Maslinasta koţa koju je svake nedelje ĉastio masaţom, predstavljala je dramatiĉan kontrast njegovoj ĉeliĉnosedoj kosi i raskošnim brkovima. Ruke su mu bile glatke, sa dugim, šiljatim prstima violiniste. Od nakita je nosio samo zlatnu burmu. Imao je mršavo, asketsko lice tek neznatno izborano i tamnosmeĊe oĉi koje su se sa povlaĊivanjem smešile unucima, plakale zbog operskih arija i bile krajnje bezizraţajne kada nareĊuje da nekoga ubiju. Posao je retko doticao Delrikiove emocije. Bio je sklon Drejku, na neki ujaĉki naĉin, mada ga je smatrao budalom. Zbog te sklonosti se sa njim viĊao liĉno, umesto da pošalje nekog manje prefinjenog ko bi unakazio lepo Drejkovo lice. Delrikio je mahnuo konobarici. Iako je restoran bio prepun dece koja su se buĉno prenemagala, što je pratilo zveckanje escajga, brzo je bio usluţen. Moć ga je obavijala koliko i italijansko odelo. „Sok od grejpfruta", izgovorio je blagim bostonskim naglaskom. „Ĉinija seckane dinje, veoma hladne i tost od celog zrna pšenice. Pa“, zapoĉeo je kada se kelnerica udaljila. „Da li si dobro?“ ,,Da.“ Drejk je osetio kako mu se miške natapaju znojem. ,,A vi?“ „Zdrav sam kao dren.“ Delrikio se naslonio i potapšao po stomaku. „Moja Marija i dalje pravi najbolje špagete u drţavi, ali morao sam da smanjim porcije. Jedem samo salatu za ruĉak i idem u teretanu tri puta nedeljno. Nivo holesterola mi je 4,7.“ ,,To je odliĉno, gospodine Delrikio.“ „Ovo je jedino telo koje imam.“ Drejk nije ţeleo da njegovo jedino telo bude tranţirano kao pileće. „Kako vam je porodica?“ „Svi su dobro.“ Nasmešio se. Uvek je bio briţan otac. „AnĊelina mi je prošle nedelje rodila još jednog unuka. Sada ih imam ĉetrnaest.“ Oĉi su mu se zamaglile. ,,U tome leţi besmrtnost ĉoveka. A ti, Drejk, treba da se oţeniš nekom finom devojkom i da napraviš decu. To bi ti dalo smisao ţivotu." Nagnuo se napred, poput ozbiljnog zabrinutog oca koji se sprema da podeli mudar savet. „Jedno je tucati lepu ţenu. Najzad, muškarac je muškarac. Ali porodicu ništa ne moţe da zameni." Drejk se nasmešio dok je podizao šolju. „Još traţim onu pravu.“ „Kada prestaneš da misliš onom stvari i poĉneš da misliš srcem, pronaći ćeš je.“ Uzdahnuo je pošto im je jelo servirano, a zatim podigao obrve ka Drejkovoj narudţbini odmeravajući kalorije. ,,A sada...“ Maltene se ţacnuvši na koliĉinu sirupa kojom je Drejk zalio palaĉinke, Delrikio je finim pokretom viljuške uzeo komadić dinje. „Spreman si da otplatiš dug.“

Drejku je komad šunke zastao u grlu. Dok se muĉio da je proguta, osetio je kako mu znoj curi niz kukove. „Kao što znate, nedavno sam imao nekih sitnih problema. Trenutno imam privremenih novĉanih poteškoća.“ Natopio je palaĉinke sa još sirupa dok je Delrikio dostojanstveno jeo voće. „Spreman sam da vam dam deset procenata, u znak dobre volje.“ „Deset procenata.“ Naprćivši usta, Delrikio je razvukao kašiku dţema preko tosta. „A ostalih devedeset hiljada?“ Devedeset hiljada. Te reĉi su mu odzvanjale kao da ga neko udara ĉekićem po lobanji. „Ĉim mi posao krene. Potreban mi je samo jedan uspešan posao.“ Delrikio obrisa prste maramicom. ,,To si već jednom rekao.“ „Znam to, ali ovoga puta...“ Bilo je dovoljno da Delrikio podigne jednu ruku kako bi presekao Drejkovo objašnjenje. „Sklon sam ti, Drejk, zbog toga ću ti reći da je kockanje za budale. Što se mene tiĉe, to je deo posla, ali uznemirava me to što ti rizikuješ... svoje zdravlje kladeći se na gubitnike.“ „Sve ću vam nadoknaditi od Superboula.“ Drejk je poĉeo brzo da jede, trudeći se da ispuni rupu koju je strah stvarao u njegovom stomaku. ,,Potrebno mi je samo nedelju dana.“ „A ako izgubiš?“ „Neću izgubiti.“ Oĉajniĉki se osmehnuo dok mu je znoj curio niz leĊa. Delrikio je nastavio da jede. Zalogaj dinje, zalogaj tosta, gutljaj soka. Za stolom pokraj njih, ţena je postavila odojĉe u visoku stolicu. Delrikio je namignuo detetu, a zatim se vratio svojoj zanimaciji - dinja, tost, sok. Drejk je osetio kako mu se jaja zgrušavaju u stomaku. „Kako je tvoja tetka?“ ,,Iv?“ Drejk je liznuo usta. Znao je nešto što je retko kome poznato. Delrikio i njegova tetka su imali kratku, burnu aferu. Nikad nije bio siguran ide li mu to u korist. „Dobro je.“ „Ĉujem da je odluĉila da objavi memoare.“ ,,Da.“ Mada mu se stomak pobunio, Drejk je popio još kafe. „Odnosno, dovela je autorku sa istoka koja će napisati njenu biografiju.“ „Mlada ţena.“ „Dţulija Samers. Deluje sposobno.“ „Šta tvoja tetka planira da objavi?“ Drejk je osetio talas olakšanja zbog preokreta u razgovoru. Namazao je parĉe tosta puterom. ,,Ko zna? Kad je Iv u pitanju, sve zavisi od trenutnog raspoloţenja.“ „MeĊutim, otkrićeš to.“ Zbog njegovog tona, Drejku je ruka sa noţem zastala u vazduhu. ,,Ne razgovara sa mnom o tome.“ „Otkrićes„, ponovio je Delrikio. ,,I dobićeš nedelju dana. Usluga za uslugu.“ Delrikio se nasmešio. „Tako to ide meĊu prijateljima. I ĉlanovima porodice.“ Osećala se kao podmlaĊena kad je zaronila u bazen. Sijala je poput šiparice nakon veĉeri provedene s Viktorom. Iv se probudila kasnije nego obiĉno i sa straviĉnom glavoboljom. MeĊutim, lek i hladna, prozirna voda uĉinili su je podnošljivom. Plivala je polako i sinhronizovano, uţivajući u preciznim pokretima ruku i nogu. Korišćenje tela je prava sitnica. Ali ona je nauĉila da ceni taj osećaj. Ono sinoć nije bila sitnica, pomislila je dok se prebacivala na boĉni naĉin plivanja. S Viktorom, seks je uvek neverovatan. Strastan ili neţan, spor ili pomaman. Bog zna da su tokom godina vodili ljubav na sve moguće naĉine. Sinoć je bilo divno. Leţali su u zagrljaju nakon što se strast stišala i dremali zajedno poput dva stara ratna konja, a zatim se probudila kada je osetila da je ponovo skliznuo u nju. Viktor je bio drugaĉiji od svih muškaraca, od svih ljubavnika. Zbog toga što je od svih muškaraca i od svih ljubavnika samo njemu pripadalo njeno srce. Nekada, pre mnogo godina, oĉajavala je zbog svojih osećanja prema njemu, proklinjala je, besnela i mahala pesnicama ka sudbini koja im je onemogućila da budu zajedno. To je sada prošlo i ona je zahvalna zbog svakog sata koji su proveli zajedno. Iv je izašla iz bazena i zadrhtala kada je hladan vazduh dotakao njenu koţu, a zatim obukla dugaĉak crveni bademantil. Kao da je ĉekala taj trenutak, Travers je ţustro prišla s doruĉkom na posluţavniku i kremom za sunĉanje.

,,Da li je Nina pozvala?“, upitala je Iv. Travers je udahnula kroz nos. Zvuĉalo je poput ĉajnika. „Upravo dolazi.“ Iv je uzela losion i promućkala boĉicu dok je posmatrala svoju domaćicu. ,,Ne moraš na tako oĉigledan naĉin da je ne odobravaš.“ „Mislim ono što mislim.“ ,,A ja znam ono što znam“, dodade Iv uz osmeh. „Zašto kriviš nju?“ Travers se zamajavala postavljanjem doruĉka na blistavi beli sto. „Najbolje da je pošaljete kući i zaboravite na ĉitavu stvar. Pravite probleme. Niko vam zbog toga neće reći hvala.“ Iv je spretno razmazala losion po licu. „Potrebna mi je“, odvratila je jednostavno. ,,Ne mogu ovo sama da izvedem.“ Travers je stisnula usta. „Ĉitavog ţivota ste ĉinili svaku prokletu stvar koju biste poţeleli. Ovoga puta grešite.“ Iv je sela i ubacila malinu u usta. „Nadam se da nije tako. To je sve.“ Travers se uputila nazad ka kući. I dalje se smešeći, Iv je stavila naoĉare za sunce i ĉekala Dţuliju. No nije morala dugo da ĉeka. Posmatrala ju je i procenjivala iza tamnih stakala dok se pojavljivala pred njom u praktiĉnim cipelama, uskim plavim pantalonama, sveţe ispeglanoj bluzi. Iv je na osnovu njenog telesnog govora i naĉina odevanja zakljuĉila da je malo opuštenija, ali i dalje oprezna. Kada li će, ako se to uopšte ikada desi, steći neku vrstu poverenja? „Nadam se da ti ne smeta što ćemo ovde razgovarati.“ Iv je pokazala ka stolici kraj sebe. ,,Ne, nikako.“ Koliko je ljudi, zapitala se Dţulija, videlo ovo ĉuveno lice umiveno i bez šminke? Koliko je njih znalo da je lepota u tenu i strukturi kostiju, a ne u šminki. „Odgovara mi sve što vas opušta.“ ,,I ja bih mogla da kaţem isto.“ Iv je sipala sok i podigla obrvu kada je Dţulija odmahnula glavom u pogledu šampanjca. „Piješ li ikad?“, upitala je. „Opuštaš li se?“ „Naravno. Kada ne radim.“ Zamišljena, Iv je probala svoj mimoza-koktel i zakljuĉila da joj se dopada, pa je otpila još jedan gutljaj. „Šta taĉno radiš? Mislim, da bi se opustila?“ Zbunjena, Dţulijaje zamucala. ,,Pa, ja... ja...“ „Uhvatila sam te nespremnu“, izgovorila je Iv uz ţustar i snaţan smeh. ,,Da ti kaţem nešto o tebi? Mlada si i lepa toliko da ti ĉovek pozavidi. Posvećena si majka kojoj je dete centar ţivota i odluĉna si da ga dobro odgajiš. Posao ti je na drugom mestu, mada mu pristupaš veoma ozbiljno. Etikecija, pristojnost i lepi maniri su tvoje krilatice, posebno zbog toga što se ispod sve te kontrole krije snaţna, strastvena ţena. Ambicija je tajni porok kojeg se stidiš. Muškarci se na spisku stvari koje su ti vaţne nalaze veoma nisko, negde ispod Brendonovih ĉarapa, ĉini mi se.“ Dţuliji je bila neophodna sva snaga volje da zadrţi pribran izraz lica. Ništa nije mogla da uĉini povodom vatre koja joj je sevala iz pogleda. „Prema vašem opisu, delujem krajnje dosadno.“ „Deluješ zadivljujuće.“ Ispravila ju je Iv i uzela još jednu malinu. ,,Te dve stvari su ponekad sinonimi. Zapravo, nadala sam se da ću te poremetiti, uzdrmati malo tu pribranost koja uliva strahopoštovanje. ,,Zašto?“ „Volela bih da znam da ću ogoleti dušu pred ljudskim bićem.“ Slegnuvši ramenima, Iv odlomi komad kroasana. ,,Iz tvoje male razmene s Polom, pre neko veĉe, zakljuĉila sam da imaš plahovitu narav. Divim se tome.“ „Niko od nas nije u poziciji da pusti svojoj naravi na volju.“ MeĊutim, njene oĉi su i dalje bljuvale vatru. ,,Ja sam ljudsko biće, gospoĊo Benedikt.“ ,,Iv.“ ,,Ja sam ljudsko biće, Iv, dovoljno da me manipulacija naljuti.“ Otvorila je tašnu i izvadila beleţnicu i diktafon. ,,Da li ste ga vi juĉe poslali kod mene?“ Iv se smešila. ,,Koga?“ „Pola Vintropa.“ „Ne.“ IznenaĊenje i zainteresovanost su bili oĉigledni, ali Dţulija je podsetila samu sebe da je ţena glumica. „Pol te posetio?“ ,,Da. Ĉini se da je zabrinut zbog knjige i toga kako ću je napisati.“ „Uvek je zaštitniĉki nastrojen prema meni.“ Ovih dana ĉas jeste, ĉas nije imala apetita. Zaobišla je ostatak doruĉka zbog cigarete. „Pretpostavljam da si ga takoĊe zainteresovala.“ „Sumnjam da je u pitanju nešto liĉno.“

„Nemoj sumnjati.“ Iv se ponovo nasmejala, ali ideja joj se raĊala u glavi. „Moja draga, nakon pet minuta s njim, većini ţena već visi jezik iz usta. Razmaţen je. S tim izgledom, šarmom, nagoveštajem sirovog seksa koji se nazire odmah ispod površine, teško je oĉekivati bilo šta drugo. Znam“, dodala je uvlaĉeći dim, „pala sam na njegovog oca.“ „Priĉajte mi o tome.“ Dţulija je iskoristila ovu prednost i pritisnula dugme za snimanje. „Priĉajte mi o Roriju Vintropu.“ ,,Ah, Rori... s licem palog anĊela, dušom pesnika, telom boga i umom dobermana koji juri kuĉku u teranju.“ Kada se ponovo nasmejala, u tom smehu nije bilo zlobe već zrelog humora. „Uvek sam smatrala da je prava šteta što nam nije išlo. Dopadao mi se taj kuĉkin sin. S Rorijem je problem bio u tome što je smatrao da je njegova duţnost da ne propusti nijednu svoju erekciju. Francuske sobarice, irske kuvarice, glavne glumice i nafrakane fufice. Ako bi se Roriju digao, smatrao je da kao muškarac ima duţnost da ga negde zabije.“ Nasmejala se i dopunila ĉašu sokom i šampanjcem. „Moţda bih tolerisala nevernost - nema niĉeg liĉnog u tome, ali Rori je pogrešio što je smatrao da treba da laţe. Nisam mogla da ostanem u braku s ĉovekom koji misli da sam toliko glupa da poverujem u njegove bedne izmišljotine.“ „Nije vam smetalo to što je neveran?“ „Nisam to rekla. Razvod je suviše ĉist i nemaštovit naĉin da se muškarcu naplati to što se kurvao. Ja verujem u osvetu, Dţulija.“ Uţivala je u toj reĉi koliko i u gutljaju šampanjca. ,,Da sam više marila za Rorija, a manje za Pola, pa, recimo da bi se stvari završile znatno eksplozivnije.“ Dţulija je ponovo osetila treperenje razumevanja. I ona je suviše marila za dete da bi upropastila oca. „Iako se vaš odnos sa Rorijem završio pre dosta godina i dalje ste u srdaĉnom odnosu s njegovim sinom.“ „Volim Pola. On mi je nešto najbliţe sopstvenom detetu.“ Odmahnula je pokušavajući da skloni ta osećanja u stranu, ali je zapalila novu cigaretu ĉim je ugasila prethodnu. Bilo joj je veoma teško da to izjavi. „Nisam baš proseĉna majĉinska figura“, dodala je uz osmeh. „Ali ţelela sam da budem majka tom deĉaku. Bilo mi je nešto više od ĉetrdeset godina, a u tim godinama svaka ţena zna da na biološkom ĉasovniku otkucavaju poslednji trenuci za taj ĉin. A kraj mene se našlo to divno, pametno dete - istih godina kao vaš Brendon.“ Ponovo je otpila gutljaj, kako bi sebi dala vremena da kontroliše osećanja. „Pol je bio moja jedina prilika za materinstvo.“ „Šta je s njegovom majkom?“ „Merion Hart? Fantastiĉna glumica - pomalo snob kada je u pitanju Holivud. Najzad, ona radi u pozorištu. Rori i ona su razvlaĉili dete napred-nazad od Njujorka do Los AnĊelesa. Merion je posedovala neku vrstu hladne naklonosti prema Polu, kao da je kućni ljubimac kojeg je kupila iz hira pa mora da ga hrani i šeta.“ ,,To je uţasno.“ Iv je prvi put osetila iskrenu emociju u Dţulijinom glasu, emociju koja se slagala sa onom vatrom u pogledu. „Mnoge ţene su u sliĉnoj situaciji. Ne veruješ mi“, dodala je, „zbog Brendona. Ali uveravam te da nisu sve ţene sklone da prihvate materinstvo. Nije bilo zlostavljanja. Ni Rori, ni Merion, ne bi ni u snu povredili deĉaka. Niti su ga zanemarivali. U pitanju je samo bila blaga nezainteresovanost.“ ,,To ga je sigurno bolelo", promrmlja Dţulija. „Ljudima ĉesto ne nedostaje ono što nikada nisu spoznali." Primetila je da je Dţulija prestala da hvata beleške i da je sluša, naprosto je sluša. „Kada sam upoznala Pola, bio je inteligentno dete, dovoljno samo sebi. Nisam mogla samo da ušetam i poĉnem da izigravam briţnu majku - ĉak i da sam znala kako se to radi. MeĊutim, mogla sam da obratim paţnju, da uţivam. Istina je da mi se ĉesto ĉini da sam se udala za Rorija zbog toga što sam bila luda za njegovim sinom.“ Naslonila se, uţivajući u sećanju. „Naravno, poznavala sam Rorija pre toga. Kretali smo se u istim krugovima. Postojala je privlaĉnost, varnica, ali nikako da se pogodi trenutak. Kada bih ja bila slobodna, on je bio u vezi i obrnuto. Tada smo snimili zajedniĉki film.“ „Lepo lice.“ ,,Da, romantiĉnu komediju. Prokleto dobru. Bilo je to jedno od mojih najboljih iskustava. Oštar, duhovit scenario, kreativan reţiser, elegantna garderoba i glavni glumac koji zna kako da raspali seksualne varnice. Nakon samo dve nedelje snimanja, gorele su i van filmskog platna.“ Pomalo pijana, i veoma nesmotrena, Iv je ušetala u Rorijevu kuću na plaţi u Malibuu. Snimanje se oteglo, posle ĉega su se sakrili u nekom sumornom restoranu, ispijajući pivo uz masnu hranu. Rori je zasipao dţuboks novĉićima kako bi njihov smeh i svu tu seksualnu napetost pratila muzika Bič bojsa. Hipi pokret se upravo raĊao u Kaliforniji. Većina drugih restorana bila je prepuna tinejdţera i studenata u ofarbanim majicama, kojima je kosa padala preko ramena.

Mlada devojka, ošamućena od trave, stavila je Roriju ogrlicu od perlica oko vrata kada je ubacio dva dolara u dţuboks. Bili su zvezde, ali niko ih nije prepoznao. Deca koja su zalazila u ovaj restoran nisu trošila novac na filmove u kojima glume Iv Benedikt i Rori Vintrop. Trošili su ga na koncerte, drogu i tamjan. Od Vudstoka ih je delilo samo tri godine i jedan kontinent. Iv i Rori nisu preterano brinuli zbog Vijetnama i sitarske muzike. Napustili su restoran i tutnjeći uleteli u Malibu u njegovom mercedesu spuštenog krova, vibrirajući zbog piva i radosnog išĉekivanja. Iv je paţljivo odabrala ovo veĉe. Narednog dana nisu snimali, tako da ne mora da brine zbog naduvenih oĉiju. Moţda je ţelela celoveĉernji seks, ali najpre i pre svega je bila filmska zvezda. Širom otvorenih oĉiju je donela odluku da joj Rori postane ljubavnik. U njenom ţivotu su postojale praznine koje neće moći da popuni. Ali mogla je da ih prekrije. Bar nakratko. Iv je uletela u dnevnu sobu s kosom divlje umršenom od vetra, dok je cipele ostavila na podu njegovog automobila, i brzo je osmotrila. Visok plafon od uglaĉanog drveta, zidovi od stakla, ĉuju se zvuci talasa. Ovde, pomislila je, spustivši se na krparu ispred kamenog kamina. Ovde i odmah. Nasmešila mu se. Izgledao je fantastiĉno pri svetlosti sveća koje je ţurno upalio. Bronzana koţa, kosa boje mahagonija, oĉi dva safira. Već je okusila njegova usta, dok se tehniĉko osoblje guralo oko njih. Ţelela ih je - kao i njega - bez scenarija i reţisera. Zelela je divlji, opasni seks koji će joj pomoći da bar na nekoliko sati zaboravi ono sa ĉim će ţiveti do kraja ţivota. Kleknuo je kraj nje. „Znaš li koliko dugo te ţelim?“ Ne postoji ništa moćnije, znala je, od ţene koja samo što se nije predala muškarcu. ,,Ne.“ Skupio je njenu kosu rukom. „Koliko dugo se poznajemo?“ „Pet, šest godina.“ „Toliko dugo.“ Spustio je glavu i gricnuo je za usnu. „Problem je u tome što sam provodio suviše vremena u Londonu, umesto da budem ovde i vodim ljubav s tobom.“ Znatan deo njegovog šarma predstavljala je sposobnost da navede ţenu da poveruje u to kako on misli samo na nju. Zapravo, za ţenu s kojom je u tom trenutku fantazija je bila stvarna. Prešla je prstima preko njegovog lica, fascinirana linijama, pregibima i ravnima koje stvaraju tako zapanjujuću mušku lepotu. Fiziĉki, Rori Vintrop je bio savršen. I bar veĉeras, bio je njen. „Onda me uzmi.“ Propratila je poziv tihim smehom dok mu je skidala majicu preko glave. Pri svetlosti sveća, oĉi su joj svetlucale od gladi i obećanja. Osetio je da ona ne ţeli ples, već trku. Mada je liĉno više voleo romanse i neizvesnost kada je prvi put u pitanju, Rori je uvek bio voljan da udovolji ţeni. I to je bio deo njegovog šarma - i deo njegove slabosti. Strgao je njenu odeću oduševljeno, razoren naĉinom na koji su njeni nokti urezivali plitke brazde u njegovim leĊima. Ţensko telo ga je oduvek uzbuĊivalo, bilo vitko ili zaobljeno, mlado ili zrelo. Gostio se Ivinim telom, tonuo u njene raskošne obline, zaveden njenim mirisom i teksturom, zastenjavši kada mu je otkopĉala pantalone i otkrila da je ĉvrst i spreman. Nije bilo dovoljno brzo. I dalje je bila u stanju da razmišlja. I dalje je ĉula dobovanje vode po pesku, otkucaje svog srca, svoje isprekidano disanje. Ţelela je da vakuum seksa ispuni mesto na kojem nije bilo niĉega, niĉega osim osećaja. Oĉajna, zakotrljala se na njega, tela okretnog i opasnog poput biĉa. Mora je navesti da zaboravi. Nije ţelela da se seća drugih ruku koje lutaju po njoj, ukusa drugih ustiju, mirisa neke druge koţe. Beg će biti njen opstanak, a obećala je sebi da će Rori Vintrop predstavljati taj beg. Svetlost sveća je treperila po njenoj koţi dok se izvijala iznad njega. Kosa joj se slivala niz leĊa kao vodopad od abonosa. Dok ga je primala u sebe, ispustila je krik koji je bio tek molitva. Jezdila je na njemu dok najzad, najzad nije pronašla osloboĊenje u zaboravu. Istrošena, skliznula je dole pokraj njega. Srce mu je ludaĉki udaralo uz njeno i ona se zahvalno nasmešila. Ako bi mogla da mu se preda, da pronaĊe zadovoljstvo i strast sa ovim ĉovekom, izleĉila bi se i ponovo bila cela. „Jesmo li još ţivi?“, promrmljao je Rori. „Ĉini mi se da jesmo.“

„Dobro je.“ Pronašao je snage da preĊe prstima preko njenih leĊa i polako joj stisne zadnjicu. „Paklena voţnja, Ivi.“ Nasmešila se. Niko je nikada nije zvao Ivi, ali zakljuĉila je da joj se dopada kako on to izgovara svojim pozorišnim glasom. Pogledala ga je, malo pridigavši glavu. Oĉi su mu bile zatvorene, a lice mu je krasio budalasti izraz zadovoljstva. Nasmejala se i poljubila ga, ponovo zahvalna. „Šta kaţeš na novu rundu?“ Polako je otvorio oĉi. U njima je ugledala ţelju i naklonost. Sve do tog trenutka nije ni shvatala koliko ţudi i za jednim i za drugim osećanjem. Voli me, samo mene, pomislila je i ja ću se prokleto potruditi da volim tebe. „Znaš šta, gore imam veliki krevet i ogroman dţakuzi na terasi. Zašto ne bismo iskoristili oboje?“ To su i uĉinili. Pljuskali po vreloj vodi, pocepali satenske ĉaršave. Hranili su se jedno drugim poput pohlepne dece sve dok ih tela nisu preklinjala za san. Iv je probudila glad drugaĉije vrste, nešto posle podneva. Pokraj nje, Rori se raširio po velikom krevetu s licem nadole, u stavu polumrtvog ĉoveka. I dalje plutajući na ugodnim osećanjima nakon sinoćnog iskustva, brzo ga je poljubila u rame i otišla da se istušira. U ormanu je imao širok izbor ţenskih ogrtaĉa koje je ili sam kupio za svaki sluĉaj ili su ih za sobom ostavile bivše ljubavnice. Iv je odabrala jedan plavi svileni, zbog toga što je odgovarao njenom raspoloţenju i krenula dole s namerom da im spremi doruĉak koji će moći da jedu u krevetu. Do kuhinje ju je pratio ţamor koji je dolazio od televizora. Domaćica, pomislila je. Još bolje. Sada moţe da naruĉi doruĉak, a ne da ga sprema. Pevušeći, pronašla je paklo cigareta i stavila ih u dţep ogrtaĉa. Za kuhinjskim šankom svakako nije oĉekivala da vidi deĉaka. Gledajući ga postrance s dovratka, uoĉila je da neverovatno liĉi na oca. Ista tamna, gusta kosa, ista slatka usta, izrazito plave oĉi. Dok je deĉak polako, gotovo religiozno mazao puter od kikirikija na hleb, na televiziji su prestale reklame i poĉeli crtani filmovi. Duško Dugouško je iskoĉio iz rupe, grickajući šargarepu. Pre nego što je Iv odluĉila da li da uĊe ili da se tiho povuĉe, deĉak je podigao glavu - poput mladog vuka koji njuška vazduh. Susrevši se s njenim pogledom, prestao je da maţe hleb i odmerio je. Uprkos tome što su je svojevremeno odmeravali i prouĉavali mnogi muškarci, ovaj deĉak ju je ostavio bez reĉi svojim oštrim i uznemirujuće zrelim pogledom. Kasnije će se smejati tome, ali u tom trenutku je osetila da se probio kroz njen spoljašnji izgled sve do ţene koja se krije ispod, do Beti Betenski, gladne, sanjalaĉke devojĉice koja je sebe iskovala u Iv Benedikt. ,,Zdravo“, izgovorio je detinjom verzijom kultivisanog glasa svog oca. ,,Ja sam Pol.“ ,,Zdravo.“ Osetila je blesavu potrebu da pogladi kosu i poravna ogrtaĉ. ,,Ja sam Iv.“ „Znam. Gledao sam vaš film.“ Iv je osetila stid. Posmatrao ju je kao da je u najmanju ruku smešna koliko i Duško koji ismeva Elmera Daveţa. Bilo joj je jasno da deĉak zna šta se odvija u spavaćoj sobi njegovog oca. Ciniĉno je izvio usnu. ,,Da li ste dobro spavali?“ Smrad mali, pomislila je Iv dok se stid pretvarao u zabavu. „Veoma dobro, hvala ti.“ Ušla je poput kraljice u sobu za primanje. „Bojim se da nisam znala da Rorijev sin ţivi s njim.“ ,,Ponekad.“ Podigao je teglu s dţemom i poĉeo da maţe novo parĉe. „Nije mi se dopala prethodna škola pa su roditelji odluĉili da me prebace u Kaliforniju na godinu ili dve.“ Preklopio je dva parĉeta hleba i poravnao ivice. „IzluĊivao sam majku.“ ,,Stvarno?“ ,,Oh, da.“ Okrenuo se ka friţideru i uzeo veliku flašu pepsija. „Priliĉno sam dobar u tome. Do leta ću izludeti oca, tako da ću se vratiti u London. Oboţavam da letim avionom.“ ,,Zaista?“ Zadivljena, Iv ga je posmatrala kako se smešta za stakleni kuhinjski sto. „Mogu li da napravim sebi sendviĉ?“ „Naravno. Snimate film s mojim ocem.“ Izgovorio je to prozaiĉno, kao da oĉekuje da sve oĉeve partnerke s filmskog platna stoje u pozajmljenom ogrtaĉu u kuhinji tokom subotnjeg popodneva. „Tako je. Voliš li filmove?“ „Volim neke. Gledao sam jedan vaš na TV-u. Na televiziji." Ispravio je sam sebe, setivši se da trenutno nije u Engleskoj. „Igrali ste salonsku pevaĉicu i neki ĉovek je ubio zbog vas.“ Uzeo je zalogaj sendviĉa. „Imate veoma prijatan glas.“

„Hvala ti.“ Pogledala je preko ramena kako bi se uverila da zaista razgovara s detetom. „Hoćeš li biti glumac kada porasteš?" Oĉi mu se ispuniše smehom dok je uzimao novi zalogaj. ,,Ne. Ako bih se uopšte bavio filmovima, bio bih reditelj. Mislim da bi bilo veoma zadovoljavajuće govoriti ljudima šta da rade.“ Iv je odluĉila da ne kuva kafu. Umesto toga je uzela gazirani sok iz friţidera i pridruţila mu se za stolom. Potpuno je zaboravila na pomisao da odnese doruĉak Roriju i prepusti se popodnevnom valjanju po krevetu. „Koliko imaš godina?“ „Deset. Koliko vi imate godina?“ „Starija sam od tebe.“ Probala je puter od kikirikija i dţem i bila nagraĊena bleskom sećanja. Mesec dana pre nego što je upoznala Ĉarlija Greja, ţivela je iskljuĉivo na tim sendviĉima i supi iz kesice. „Šta ti se najviše dopada u Kaliforniji?“ „Sunce. U Londonu mnogo pada kiša.“ „Ĉula sam.“ „Da li ste oduvek ţiveli ovde?“ „Ne, ali ponekad mi tako deluje.“ Otpila je pozamašan gutljaj pepsija. „Reci mi, Pole, šta ti se nije dopadalo u prethodnoj školi?“ ,,Uniforme“, odvratio je istog trena. „Mrzim uniforme. Kao da pokušavaju da nas nateraju da izgledamo isto kako bismo i mislili isto.“ Spustila je flašu, pošto se zamalo zadavila. „Jesi li siguran da imaš deset godina?" Slegnuo je ramenima i završio sendviĉ. „Imam skoro deset godina. I prerano sam sazreo“, izgovorio je to tako ozbiljno da je morala da uguši kikot. „A ja postavljam suviše pitanja.“ Ispod drskih primedaba pametnjakovića krila se dirljiva usamljenost malog deĉaka. Riba na suvom, pomislila je Iv i potisnula potrebu da mu razbaruši kosu. Dobro je poznavala taj osećaj. „Ljudi ti obiĉno kaţu da postavljaš suviše pitanja samo onda kada ne znaju odgovore.“ Uputio joj je još jedan dugaĉak, ispitivaĉki pogled svojim direktnim, odraslim oĉima. Zatim se nasmešio i ponovo postao skoro desetogodišnjak kojem nedostaje jedan zub. „Znam. I sasvim polude ako nastaviš da ih ispituješ.“ Ovog puta nije odolela da mu razbaruši kosu. Upecala se na taj kez. ,,Daleko ćeš dogurati, deĉko. Ali, zasad, šta misliš o šetnji po plaţi?“ Zurio je u nju putnih trideset sekundi. Iv bi se opkladila u dolar da Rorijeve ljubavnice nikad nisu provodile vreme s njim. TakoĊe bi se kladila da je Polu Roriju Vintropu oĉajniĉki potreban prijatelj. ,,Moţe.“ Prešao je prstima preko boce pepsija, praveći prstima šare u kondenzaciji. „Ako ţelite.“ Ne valja da deluje kao da suviše ţeli. ,,Odliĉno.“ I ona je pomislila to isto, zbog ĉega je nemarno ustala. „Samo da pronaĊem neku odeću.“ * * * „Hodali smo nekoliko sati“, rekla je Iv. Sada se smešila, a cigareta joj je netaknuta izgorela do filtera u pepeljari. „Ĉak smo pravili i dvorce od peska. Bilo je to jedno od... najintimnijih popodneva u mom ţivotu. Kada smo se vratili, Rori je bio budan, a ja do ušiju zaljubljena u njegovog sina.“ „ A Pol?“, upitala je Dţulija tiho. Savršeno je bila u stanju da zamisli usamljenog deĉaka koji sam sebi pravi sendviĉ u subotu po podne. ,,Oh, on je bio oprezniji od mene. Kasnije sam shvatila da sumnja da ga koristim kako bih se domogla njegovog oca.“ Iv se nemirno promeškoljila i uzela novu cigaretu. ,,Ko bi ga krivio? Rori je veoma poţeljan muškarac, moĉan u industriji, bogat - porodiĉno i liĉno.“ „Venĉali ste se pre nego što se film koji ste snimali našao u bioskopima.“ „Mesec dana nakon te subote u Malibuu.“ Kratko vreme Iv je pušila u tišini, gledajući negde iznad voćnjaka pomorandţi. „Priznajem da sam se nameraĉila na njega. Nije imao nikakve šanse. Romanse su njegova slabost. Iskoristila sam to. Ţelela sam taj brak, instant porodicu. Imala sam svoje razloge.“ „Koje razloge?“ Ponovo se usredsredivši na Dţuliju, Iv se nasmešila. „Zasad ću samo reći da je Pol predstavljao veliki deo tih razloga. To je istina i nemam nameru da laţem. U to vreme, još sam verovala u brak. Rori me zasmejavao,

bio je - jeste - inteligentan, neţan i dovoljno divlje prirode da bude zanimljiv. Bilo mi je potrebno da verujem kako ta veza ima šanse za uspeh. Nije bilo tako, ali od moja ĉetiri braka, samo zbog ovoga ne ţalim.“ „Bilo je i drugih razloga?“ „Ništa ti ne promiĉe“, promrmlja Iv. ,,Da.“ Otresla je pepeo brzim trzajem. „Ali to je druga priĉa, za drugi dan.“ ,,U redu. Ispriĉajte mi zašto ste zaposlili Ninu.“ Retko se dešavalo da neko poremeti ravnoteţu Iv Benedikt. Kako bi sebi dala malo vremena, trepnula je i bezizraţajno se nasmešila. ,,Molim?“ „Sinoć sam razgovarala s Ninom. Rekla mi je kako ste je pronašli u bolnici nakon pokušaja samoubistva i kako ste joj dali ne samo posao, već vratili i volju za ţivotom.“ Iv je podigla ĉašu, prouĉavajući nekoliko preostalih centimetara šampanjca i soka. „Shvatam. Nina mi nije pomenula da si je intervjuisala.“ „Razgovarale smo sinoć kada mi je donela fotografije.“ ,,Da. Nisam je videla od jutros." Predomislivši se, Iv je spustila ĉašu ne otpivši koktel. „Imala sam više razloga da je zaposlim i komplikovaniji su nego što sam u ovom trenutku spremna da opišem. Reći ću ti samo da prezirem traćenje.“ „Pitala sam se“, bila je uporna Dţulija, više zainteresovana da vidi izraz Ivinog lica nego da ĉuje odgovor, ,,da li ste smatrali da time otplaćujete stari dug? Ĉarli Grej je izvršio samoubistvo i vi to niste mogli da spreĉite. Mogli ste da spreĉite Ninu. I uĉinili ste to.“ Neka tuga se uvukla u Ivin pogled i zadrţala u njemu. Dţulija je gledala kako zelene oĉi postaju tamnije. „Veoma dobro zapaţaš, Dţulija. Uĉinila sam to delimiĉno da bih vratila Ĉarliju dug. No, pošto sam stekla veoma delotvornog radnika i posvećenu prijateljicu, moglo bi se reći da mene to ništa nije koštalo." Zbog pogleda u oĉima, a ne zbog odgovora, Dţulija je poloţila svoju šaku preko Ivine, pre nego što je shvatila šta je uĉinila. „Šta god da ste stekli, saosećanje i dareţljivost vrede više. Divim vam se kao glumici ĉitavog ţivota. Tokom proteklih dana, poĉela sam da vam se divim i kao ţeni.“ Dok je Iv zurila u njihove preklopljene šake, ĉitav splet emocija preleteo joj je preko lica. Vodila je kratak i surov rat kako bi uspostavila kontrolu, pre nego što je progovorila. „Imaćete dovoljno vremena da steknete i druga mišljenja o meni - kao ţeni - pre nego što završimo. Neka neće biti ni nalik divljenju. U meĊuvremenu, imam posla kojim moram da se pozabavim.“ Ustala je i mahnula rukom ka diktafonu. Nevoljno, Dţulija ga je iskljuĉila. „Veĉeras je dobrotvorna veĉera s plesom. Imam kartu za vas.“ ,,Veĉeras?“ Dţulija je rukom zaklonila oĉi od sunca kada je podigla pogled. „Mislim da neću moći prisustvovati.“ „Ako ţelite da napišete ovu knjigu, nećete moći to da izvedete iskljuĉivo u kući. Ja sam javna liĉnost, Dţulija“, podsetila je Iv. „Ţelim da budete uz mene, u javnosti. Budite spremni u pola osam. Sisi će ĉuvati Brendona.“ Dţulija je ustala. Sa neoĉekivanim stvarima se radije nosila na nogama. „Naravno da ću ići s vama. Ali, kao što znate, mešanje sa gomilom mi ne ide baš najbolje.“ Zatim je dodala, naglašavajući reĉi ironijom: „Nikada nisam prerasla naviku da izluĊujem ljude postavljajući suviše pitanja.“ Iv se zakikotala i zadovoljno krenula ka kući. Bila je sigurna da je ĉeka uzbudljivo veĉe.

Šesto poglavlje Jedina stvar koju Dţulija mrzi više od nareĊenja, jeste to da mora da ih posluša. Nije da neće uţivati u izlasku, posebno što se radi o tako blistavom dogaĊaju. Ako bi zapretila opasnost da se oseća suviše hedonistiĉki, opravdala bi to govoreći sebi da se bavi istraţivanjem. Smetalo joj je to što je ujutru saznala kako se od nje oĉekuje da se te veĉeri pojavi na dogaĊaju. Nisu je pitali, niti je pozvali, već su joj naredili. Bila je ljudsko biće i provela je veći deo popodneva sekirajući se oko toga šta da obuĉe. Pomislila je kako je izgubila dragoceno vreme, koje je mogla da provede u radu. U trenutku kada je gnev prema Iv dostigao vrhunac, na vrata je pokucala Nina, noseći tri haljine. Haljine, reĉeno je Dţuliji, koje je Iv liĉno odabrala iz svoje garderobe, za sluĉaj da nije spakovala ništa odgovarajuće za sveĉanu zabavu. To moţda jeste diktatorski, ali je ipak obzirno. Bila je u iskušenju, teškom iskušenju, da odabere jednu od blistavih, svetlucavih haljina. U jednom ĉasu, Dţulija ih je raširila po krevetu, hiljadu dolara vrednu svilu i šljokice. Ĉak je bila toliko slaba da proba jednu od njih, bez leĊa, od svile boje korala. Bila joj je zanemarljivo veća u grudima i kukovima, tako da je pretpostavljala da klizi niz Ivino telo poput kišnice. Tog trenutka, dok je posmatrala sebe u haljini jedne zvezde, koţe mekše i kremastije uz ţivopisan materijal, osetila se zaĉaranom, kao da ju je dotakla magija. Da njen ţivot nije skrenuo drugim tokom, da li bi sada njen dom bio na Beverli Hilsu? Da li bi imala orman pun lepe odeće? Da li bi njeno lice, njeno ime izazivalo uzdahe miliona oboţavalaca dok njen lik treperi na filmskom platnu? Moţda, a moţda i ne, pomislila je i dopustila sebi nekoliko okreta ispred ogledala. MeĊutim, njen ţivot jeste krenuo drugim tokom i stekla je nešto znatno vaţnije, znatno trajnije od slave. Na kraju je njena praktiĉnost prevladala. Zakljuĉila je kako je bolje da odbije haljine nego da se ĉitave veĉeri pretvara da je nešto što nije. Obukla je jedinu veĉernju haljinu koju je ponela sa sobom, jednostavnu, dugaĉku ravnu haljinu ponoćnoplave boje, sa udobnim bolero-ţaketom prošivenim štapićastim perlicama. Za dve godine, otkako ga je kupila na rasprodaji u Saksu, nosila ga je samo jednom. Dok je stavljala viseće minĊuše sa veštaĉkim dijamantima, slušala je kako kikotanje njenog sina dopire uz stepenice. Sisi i on su već bili dobri prijatelji, zadubljeni u igru ludih osmica. Dţulija je poslednji put pregledala sadrţaj tašne, obula lepe i oĉajno neudobne veĉernje cipele pa krenula niz stepenice. „Zdravo, mama.“ Brendon ju je posmatrao dokje silazila. Izgledala je tako lepo, tako drugaĉije. Uvek bi bio ponosan i obuzeo bi ga pomalo ĉudan osećaj u stomaku, kada bi shvatio koliko je njegova majka lepa. „Baš lepo izgledaš.“ „Fantastiĉno izgledaš“, ispravila je Sisi deĉaka. Okrenula se sa stomaka, pošto su Brendon i ona leţali na tepihu i podigla se na kolena. ,,To nije jedna od haljina gospoĊe B.“ ,,Ne.“ Samosvesno, Dţulija je ispravila rukom haljinu. „Nije mi to bilo u redu. Nadam se da je ovo u redu.“ „Jeste“, odvrati Sisi uz klimanje glavom. „Klasiĉna elegancija. Uz tako podignutu kosu, tu je i seksepil. Šta više ĉovek moţe da traţi?“ Nevidljivost, pomislila je Dţulija i nasmešila se. ,,Ne smem da kasnim. Nadam se da ću uspeti da se izvuĉem ĉim se veĉera završi.“ „Zašto? To je veoma krupan dogaĊaj.“ Sisi sede na pete. „Svi će biti tamo. Osim toga, organizuje se u dobrotvornu svrhu i sve to. Znate, Glumački fond. Treba da uţivate. Odspavaću u gostinjskoj sobi, ako se umorim.“ „Moţemo li da napravimo kokice?“, ţeleo je Brendon da zna. „Dobro. Obavezno...“ Na zvuk kucanja, podigla je pogled i ugledala Pola kraj vrata. „Stavite dosta putera na njih“, završio je reĉenicu i namignuo Brendonu dok je ulazio. Sisi je istog trenutka namestila kosu. „Zdravo, gospodine Vintrop.“ „Zdravo Sisi, kako ide?“ „Fino, hvala.“ Njeno dvadesetogodišnje srce je zalupalo svetlosnom brzinom. Nosio je veĉernje odelo uz opuštenu gracioznost koja se istog ĉasa pretvarala u seks. Sisi se pitala da li postoji ijedna ţiva ţena na svetu koja ne bi maštala o tome da mu razveţe tu urednu crnu kravatu. ,,Iv je rekla da ćeš biti taĉna“, obratio se Pol Dţuliji. Delovala je usplahireno. Već je zakljuĉio da mu se tako najviše dopada.

„Nisam znala da ideš i ti. Mislila sam da idem sa Iv.“ „Ona je otišla s Drejkom. Imali su neka posla.“ Polako se osmehnuo. „Idemo sami, Dţuls.“ ,,Shvatam.“ Ta jednostavna fraza je kod nje izazvala napetost u celom telu. „Brendone, u devet u krevet.“ Ĉuĉnula je da ga poljubi u obraz. ,,Zapamti, ono što Sisi kaţe je zakon “ Iskezio se, razmišljajući o tome kako mu je upravo dala dozvolu da nagovori Sisi da ga pusti da ostane budan do pola deset. „Moţeš ostati koliko god ţeliš, mama. Ne smeta nam.“ „Baš ti hvala.“ Ispravila se. ,,Ne dozvoli mu da te nagovori da budeš popustljiva, Sisi. Pravi je prepredenjak.“ „Provalila sam ga. Lepo se provedite.“ Uzdahnula je kada su zakoraĉili kroz vrata. Stvari se ne odvijaju po planu, pomislila je Dţulija dok je koraĉala ka uskom, šljunkom posutom prilazu gde je bio parkiran Polov studebejker. Jutros je odluĉila da provede mirno veĉe kod kuće, radeći. Zatim je morala da se navikne na ideju da će izaći, ali samo zbog toga da bi provela koji sat u istraţivanju, nenametljivo sedeći u nekom ćošku. Sada je dobila pratioca koji verovatno oseća obavezu da je zabavlja. „Ţao mi je što ti se Iv nametnula na ovaj naĉin“, zapoĉela je dok joj je otvarao vrata automobila. „Na koji naĉin?“ „Moţda si imao neke planove za ovo veĉe.“ Naslonio se na otvorena vrata, uţivajući u tome kako je skliznula u kola - jedno vitko koleno je provirilo iz šlica haljine, oblikovani listovi su se podigli, ruka neukrašena nakitom podvila je porub haljine. Veoma uglaĊeno. „Zapravo, planirao sam da popijem previše kafe, popušim mnogo cigareta i pomuĉim se sa osamnaestim poglavljem. Ali...“ Podigla je oĉi, ozbiljnog pogleda pri slabom svetlu. „Mrzim kada moram da prekinem posao. Sigurna sam da je to sluĉaj i s tobom.“ ,,U pravu si.“ Mada se zaĉudo veĉeras nije tako osećao. „Doduše, u ovakvim trenucima podsetim sebe da ipak nije u pitanju operacija na mozgu. Pacijentu neće ništa biti do sutra.“ Pošto je zatvorio vrata, obišao je kola kako bi seo na vozaĉko mesto. „Osim toga, Iv vrlo retko traţi nešto od mene.“ Dţulija je ispustila brz uzdah kada je motor oţiveo. Poput Ivine haljine, i ovaj automobil ju je naveo da ae oseti kao druga osoba. Ovoga puta kao razmaţena debitantkinja u bundi od lasice, koja je s deĉkom upravo krenula u brzu voţnju. Kako da ne, pomislila je Dţulija i rekla: „Cenim to. Ali nije bilo neophodno. Ne treba mi pratnja.“ „Siguran sam u to.“ Vozio je niz prilaz što je vijugao od glavne kuće. „Izgledaš mi kao ţena koja je vrlo sposobna da koraĉa sama. Da li ti je iko rekao da je to zastrašujuće?“ „Ne.“ Naredila je sebi da se opusti. „Zar ljudi smatraju sposobnost zastrašujućom?“ „Verovatno.“ Leţerno je ukljuĉio radio, više zbog atmosfere nego zbog muzike. Stavila je isti parfem - staromodna romansa. Vetar koji je šibao kroz prozore donosio mu je taj miris poput dara. „MeĊutim, ja uţivam da izbacujem ljude iz ravnoteţe.“ Okrenuo se tek toliko da joj dobaci pogled. „Zar to nije sluĉaj i s tobom?“ „Nisam o tome razmišljala.“ Nasmešila se razmišljajući o tome da ima toliku moć. Od godinu dana, dobrih šest meseci je provodila sama sa Brendonom, razdvojena od drugih ljudi. „Ideš li ĉesto“, nastavila je, ,,na dogaĊaje poput veĉerašnjeg?“ „Nekoliko puta godišnje - obiĉno na Ivin podsticaj.“ „Ne zbog toga što uţivaš u tome?“ ,,Oh, dovoljno su zabavni.“ „Ali u svakom sluĉaju bi otišao zato što te je ona pozvala?“ Pol je nakratko zastao, ĉekajući da se kapija imanja otvori. ,,Da, otišao bih zbog nje.“ Dţulija je prouĉavala njegov profil i ugledala njegovog oca, ugledala malog deĉaka kojeg je Iv opisala. Ugledala je nekog sasvim drugaĉijeg. ,,Iv mi je jutros ispriĉala kako ste se upoznali." Nasmešio se dok je vozio niz tihu ulicu sa drvoredom palmi. „U kući na plaţi u Malibuu, uz sendviĉe s puterom od kikirikija i dţem.“ „Hoćeš li podeliti sa mnom svoj prvi utisak o njoj?“ Osmeh mu nestade dok je vadio cigaru iz dţepa. ,,I dalje radiš?“ „Uvek. Ti bi to trebalo da razumeš.“

Ukljuĉio je upaljaĉ i slegao ramenima. Razumeo je. ,,U redu. Znao sam da je neka ţena tu prespavala. Po dnevnoj sobi je bilo razbacane odeće.“ Uhvatio je njen pogled i podigao obrvu. „Šokirana si, Dţuls?“ ,,Ne.“ „Samo ne odobravaš.“ „Jednostavno zamišljam Brendona u tim okolnostima. Ne bih ţelela da misli da sam...“ „Imala seks.“ Ukrutila se zbog veselosti u njegovom glasu. ,,Da sam neprobirljiva ili nemarna.“ „Moj otac je bio - jeste - i jedno i drugo. U Brendonovim godinama već sam se navikao na to. Nisu mi ostali trajni oţiljci.“ Nije bila sigurna u to. ,,A kad si upoznao Iv?“ „Bio sam spreman da je otpišem iz cuga. Bio sam pravi mali cinik.“ Komotno je ispustio dim. „Prepoznao sam je kada je ušla u kuhinju, ali bio sam iznenaĊen. Većina ţena sa kojima je moj otac spavao ujutru bi izgledale, da kaţem, pomalo pohabano, a Iv je izgledala predivno. Naravno, u pitanju je samo fizićki izgled, ali ipak sam bio zadivljen. Imala je tuţan pogled.“ Pribrao se i napravio grimasu. ,,To joj se neće dopasti. U toj fazi mog ţivota bilo mi je najvaţnije što nije smatrala neophodnim da mi tepa, poput većine ostalih.“ Nasmejala se, savršeno shvatajući. „Brendon mrzi kada ga ljudi tapšu po glavi i govore mu koliko je sladak.“ „To je odvratno.“ Izgovorio je to tako osećaj no da se ponovo nasmejala. „A rekao si da nemaš trajne oţiljke.“ „Više sam to smatrao kletvom - do puberteta. U svakom slućaju, Iv i ja smo razgovarali. Bila je zainteresovana. Niko ne moţe uoĉiti laţnu zainteresovanost brţe od deteta. Kod Iv nije bilo niĉeg laţnog. Šetali smo po plaţi i sa njom sam mogao da priĉam kako nikad ranije nisam ni s kim razgovarao. O tome šta volim a šta ne volim. Šta ţelim a šta ne ţelim. Bila je izuzetno dobra prema meni od prvog dana i odmah sam se u nju zaljubio.“ ,,Da li...“ „Stani. Skoro smo stigli, a samo si ti postavljala pitanja.“ Lagano je uvukao dim i otresao cigaru - „Zašto pišeš biografije slavnih liĉnosti?“ Prilagodila se uz izvestan napor. „Zbog toga što nemam dovoljno mašte za knjiţevna dela.“ Pol je stao na semaforu, dobujući prstima po volanu u ritmu muzike. „Odgovorila si suviše glatko da bih ti poverovao. Pokušaj ponovo.“ „U redu. Divim se ljudinu koji ne samo što pristaju da budu u središtu paţnje, već i koketiraju s tim. Pošto sam ja uvek bolje funkcionisala na marginama, interesuju me ljudi koji se divno osećaju na centru pozornice.“ ,,I dalje suviše glatko, Dţulija, i samo delimiĉno istinito.“ Pustio je kola da sama krenu napred, kada se svetlo promenilo. „ Ako je to stvarno istina, kako objašnjavaš ĉinjenicu da si nekada razmišljala o karijeri glumice?" „Otkuda to znaš?“ Glas joj je zazvuĉao oštrije nego što je ţelela i bio je zadovoljan zbog toga. Vreme j e da slomi tog prepredenog spoljnog igraĉa. „Potrudio sam se da saznam, kao i mnoge druge stvari.“ Pogledao je. „Obavio sam istraţivanje.“ „Misliš proverio si me?“ Skupila je ruke u pesnice dok se borila s besom. „Moja biografija te se ne tiĉe. Imam dogovor sa Iv, samo sa Iv i vreĊa me to što zabadaš nos u moj privatni ţivot.“ „Moţe da te vreĊa koliko god ţeliš. A moţeš da budeš i zahvalna. Da sam pronašao bilo šta sumnjivo, izletela bi napolje pravo na to slatko dupence.“ To je već bilo previše. Ţustro se okrenula. „Arogantni kuĉkin sine.“ ,,Da.“ Nakon što se zaustavio kod Beverli Vilšira, okrenuo je lice ka njoj. „Zapamti, tokom voţnje nazad, ja postavljam pitanja." Spustio je šaku na njenu pre nego što je uspela da otvori vrata. „Ako izjuriš napolje i zalupiš vrata, ljudi će poĉeti da postavljaju pitanja." Posmatrao je kako se napinje, bori za kontrolu i pobeĊuje. „Znao sam da ćeš uspeti. Tako mi boga, dobra si.“ Duboko je udahnula i kada se sabrala, okrenula se ka njemu i smireno izgovorila: „Jebi se, Vintrope.“ Podigao je levu obrvu, ali se oštro nasmejao. „Kad god ţeliš.“ Izašao je iz kola i predao kljuĉeve radniku na parkingu. Dţulija je već bila na iviĉnjaku. Pol ju je uzeo pod krutu ruku i uveo unutra. ,,Iv ţeli da se druţiš s ljudima“, rekao je tiho dok su prolazili kroz naĉiĉkane reportere s mini-kamerama. „Veĉeras će ovde biti mnogo ljudi koji će hteti da te vide i moţda da iskopaju poneki nagoveštaj o tome šta ti Iv priĉa.“ „Znam svoj posao“, izgovorila je kroz stisnute zube.

,,Oh, Dţuls, siguran sam da znaš.“ Krv joj je prokljuĉala zbog tog komotnog otezanja. „ Ali postoje ljudi koji uţivaju u tome da saţvaću pristojnu mladu damu pa da je ispljunu.“ „Neki su to već pokušali.“ Ţelela je da otrese njegovu ruku, ali je smatrala da će to izgledati nedostojanstveno, posebno kada je videla da dva reportera jure ka njima. „Znam“, promrmljao je Pol pa je namerno uzeo i za drugu ruku kako bi je okrenuo ka sebi. „Neću se izvinjavati zbog ĉeprkanja po tvojoj prošlosti, Dţulija, ali treba da znaš da je sve što sam otkrio zadivljujuće i priliĉno fascinantno.“ Dodir je bio suviše intiman, maltene zagrljaj i ţelela je da se oslobodi. „Ne ţelim tvoje divljenje, niti tvoju fascinaciju.“ „Bez obzira na to, stekla si oboje.“ Zatim se okrenuo ka kameri sa veoma šarmantnim osmehom. „Gospodine Vintrop, da li je istina da će Mel Gibson igrati glavnu ulogu u filmskoj verziji Lančanih munja?“ „Bolje da to pitate producente - ili gospodina Gibsona.“ Pol je vodio Dţuliju napred dok su reporteri kruţili. ,,Da li je vaša veridba sa Sali Bauers otkazana?“ „Zar ne mislite da je to neumesno pitanje dok sam u pratnji prelepe ţene?“ Dok se sve više novinara okupljalo oko njih, Pol je zadrţao prijateljski osmeh, ali je osetio kako Dţulija poĉinje da drhti. ,,Ta veridba je izmišljotina štampe. Sali i ja nismo ĉak ni dobri prijatelji, da upotrebim tu posloviĉnu frazu. Pre će biti da smo usputni poznanici.“ „Moţemo li ĉuti vaše ime?“ Neko je stavio mikrofon Dţuliji pod nos. Najpre su joj se mišići napeli, a potom se pomuĉila da ih opusti. ,,Samers“, izgovorila je smireno. „Dţulija Samers.“ „Spisateljica koja piše biografiju Iv Benedikt?“ Pre nego što je uspela da odgovori, novinari su dobacivali bezbroj pitanja u njenom pravcu. „Kupite knjigu“, predloţila je i laknulo joj je kada su ušli u dvoranu. Pol se nagnuo i tiho joj prošaputao u uho: „Jesi li dobro?“ ,,Naravno.“ „Treseš se.“ Proklinjala je sebe zbog toga, a zatim zakoraĉila u stranu, dalje od njegove zaštitniĉke ruke. ,,Ne volim guţvu.“ „Onda je dobro što nisi došla sa Iv. Prikleštilo bi te više od pet-šest novinara.“ Dao je znak konobaru u prolazu, pa uzeo dve ĉaše šampanjca s posluţavnika. „Zar ne bi trebalo da pronaĊemo svoj sto?“ „Draga moja Dţuls, niko još ne sedi.“ Kucnuo je njenu ĉašu pre nego što je otpio iz svoje. ,,To nije ispravan naĉin da budeš viĊen.“ Zanemarujući njen pokušaj da otrese njegovu ruku, zagrlio ju je oko struka. „Moraš li uvek da drţiš ruku na meni?“, upitala je tiho. ,,Ne.“ MeĊutim, nije je sklonio. „A sada mi reci, koga ţeliš da upoznaš?“ Pošto bes nije upalio, isprobala je ledeni pristup. „Nema razloga da me zabavljaš. Savršeno ću se snaći i sama.“ ,,Iv bi mi odrala koţu ako bih te ostavio samu.“ Vodio je kroz masu smeha i razgovora. „Posebno zbog toga što je odluĉila da podgreje romansu.“ Dţulija se gotovo zadavila penušavim šampanjcem. ,,Molim?“ „Sigurno si shvatila da je Iv umislila da ćemo se zaljubiti, ako nas dovoljno ĉesto spaja.“ Dţulija je podigla pogled i nagnula glavu. „Zar nije prava šteta što moramo da je razoĉaramo.“ ,,Da, to bi bila prava šteta.“ Bilo je oĉigledno da su njegove namere suprotne od Dţulijinih. Ugledala je izazov u njegovim oĉima i osetila iznenadan naboj u vazduhu. Nije imala pojma kako da odreaguje. Nastavila je da se smeši dok se njegov pogled spuštao k njenim ustima i zadrţavao tamo, pogled sa fiziĉkim svojstvima poljupca. „Pitam se šta bi se dogodilo...“, ruka ga je pljesnula po ramenu. „Pole. Kuĉkin sine, kako su uspeli da te dovuku ovamo?“ ,,Viktore.“ Pol se toplo osmehivao dok se rukovao s Viktorom Flaniganom. „Bile su dovoljne dve lepe ţene.“ „Uvek je tako.“ Okrenuo se ka Dţuliji. „Ovo je jedna od njih.“ „Dţulija Samers, upoznaj Viktora Flanigana.“

„Prepoznala sam vas.“ Viktor je prihvatio njenu ruku. „Radite sa Iv?“ ,,Da.“ Jasno se sećala odanosti i intimnosti kojoj je prisustvovala u meseĉinom osvetljenom vrtu. „Pravo je zadovoljstvo upoznati vas, gospodine Flanigan. Izuzetno se divim vašem radu.“ „Kakvo olakšanje, pogotovo ako uspem da se probijem u fusnotu Ivine biografije.“ „Kako je Mjurijel?“, upita Pol, misleći na Viktorovu suprugu. „Nije joj dobro. Veĉeras sam solo.“ Podigao je ĉašu punu providne teĉnosti i uzdahnuo. „Soda-voda i ja vam kaţemo da su ovakvi dogaĊaji pravi pakao bez nekoliko pića u stomaku. Šta mislite o skupu, gospoĊice Samers?“ „Suviše je rano za procenu.“ ,,Diplomatski.“ Toliko mu je Iv već ispriĉala o njoj. „Pitaću vas ponovo za koji sat. Samo Bog zna šta će posluţiti. Bilo bi suviše nadati se da su u pitanju biftek i krompiri. Ne podnosim prokletu francusku kuhinju.“ Uhvatio je pogled razumevanja u Dţulijinim oĉima i nasmejao se. „Moţete isterati seljaka iz Irske, ali ne moţete odagnati Irca iz seljaka.“ Namignuo je Dţuliji. „Vratiću se po ples.“ „Biće mi drago.“ ,,Utisak?“, upita Pol kad je Viktor otišao. „Glumci ĉesto deluju sitnije u prirodi. On deluje veće. U isto vreme, mislim da bih sasvim opušteno mogla da sedim sa njim pred kaminom igrajući kanastu.“ „Imaš odliĉnu moć zapaţanja.“ Spustio je prst na bok njene vilice i okrenuo je ka sebi. ,,I više nisi ljuta.“ „Nije taĉno, ĉuvam bes za kasnije.“ Nasmejao se i ovoga puta je prijateljski zagrlio oko ramena. „Gospode, Dţuls, poĉinješ da mi se dopadaš. Hajde da pronaĊemo sto. Moţda ćemo uspeti da jedemo pre deset.“ * * * „DoĊavola, Drejk, mrzim kada mi neko zanoveta.“ Izgovorila je Iv nestrpljivim glasom dok je zauzimala mesto za stolom, mada joj je lice delovalo smireno. Nije ţelela da pokrene traĉeve zbog ĉinjenice da se breca na svog predstavnika za štampu. ,,Ne bih morao da zanovetam kada bi mi pošteno odgovarala na pitanja.“ Za razliku od svoje tetke, Drejk nije bio glumac i s negodovanjem je gledao na svoje piće. „Kako da se pozabavim promocijom kad mi nisi rekla ništa što bih mogao da iskoristim?“ ,,U ovom trenutku nema šta da se promoviše.“ Podigla je ruku kako bi pozdravila poznata lica za susednim stolom i osmehnula se Nini koja je bila u grupi ljudi na centru prostorije. ,,U svakom sluĉaju, ako ljudi znaju šta će biti u knjizi, neće biti iznenaĊenja - ili znojenja dlanova.“ Nasmešila se razmišljajući o tome i njena odluĉnost se pojaĉala. „Usredsredi se na promovisanje projekta koji radim za televiziju.“ ,,Mini-serija.“ Trgla se na tu reĉ - nije mogla da se obuzda. „Samo proširi vest da Iv Benedikt radi nešto za televiziju.“ „Moj posao je da...“ „Tvoj posao je ono što ti ja kaţem“, završila je reĉenicu. „Imaj to na umu.“ Nestrpljivo je ispila šampanjac. „Donesi mi novo piće.“ Uz napor je obuzdao bujicu oštrih reĉi. I on je poznavao vrednost liĉnog izraza. Kako što je poznavao ubistvenu oštrinu Ivinog temperamenta. U njemu je kljuĉalo kad je ustao i spazio Dţuliju i Pola na drugom kraju dvorane. Dţulija, pomislio je i nestalo je ozlojeĊenosti iz njegovog pogleda. Doći će do informacije koju je Delrikio traţio. Moţe je izvući iz drugog izvora. ,,Ah, stigli ste.“ Iv je podigla obe ruke. Dţulija ih je prihvatila, osetivši blago povlaĉenje i shvatila da se od nje oĉekuje da se nagne i poljubi Iv u obraz. Povinovala se, osetivši se pritom veoma budalasto. ,,I Pol.“ Svesna radoznalih pogleda, Iv je ponovila ceremoniju sa svojim bivšim pastorkom. „Divan ste par.“ Bacila je pogled preko ramena. „Drejk, pobrini se da dobijemo još šampanjca.“ Podigavši pogled, Dţulija je uhvalila brz i smrtonosan sjaj njegovih oĉiju i stezanje usana. Zatim ih je zamenio blistav osmeh. „Drago mi je što te vidim, Pole. Dţulija, divno izgledaš. Sedite dok ja izigravam konobara.“ „Zaista izgledaš divno“, rekla je Iv. ,,Da li te je Pol upoznao s ljudima?“ „Smatrao sam da nema svrhe.“ Smestivši se, Pol je osmotrio prostoriju. „Ĉim budu videli da sedi s tobom, shvatiće i sami će prići da se predstave.“ Bio je u pravu. Pre nego što se Drejk vratio s vinom, ljudi su poĉeli da nadiru. Tokom ĉitave veĉere, Iv je sedela poput kraljice koja prima podanike dok su druge zverke obilazile stolove, uvek pronalazeći put do njenog trona. Kada je serviran creme brulee, dogegao se zapanjujuće debeo ĉovek, retke kose.

Entoni Kinkejd, Ivin drugi suprug, nije lepo ostario. Za protekle dve decenije se toliko ugojio da je nalikovao nestabilnoj planini sabijenoj u veĉernje odelo. Svaki šištavi udah podizao bi lavinu talasa preko njegovog stomaka. Usled puta preko prostorije lice mu se toliko zarumenelo, kao da se dva dana prţio na suncu. Podvaljak mu se klatio i njegove tri brade su se zajedno njihale. Od velikog, obrazovanog reţisera ĉuvenih filmova, postao je gojazni reţiser osrednjih ostvarenja. Veći deo bogatstva je tokom pedesetih i šezdesetih uloţio u nekretnine. Lenjivac po svojoj prirodi, zadovoljavao se time da udobno ţivi od investicija i ţdere. Gledajući ga, Iv je zadrhtala pri pomisli da je pet godina bila udata za njega. ,,Toni.“ ,,Iv.“ Teško se oslonio na stolicu, ĉekajući da mu se vazduh ponovo probije do pluća. „Kakvo to sranje ĉujem o nekoj knjizi?“ ,,Ne znam Toni. Kaţi mi.“ Setila se da je nekad imao lepe oĉi. Sada su se jedva videle ispod slojeva mesa. Šaka mu je stezala naslon njene stolice - debela, mesnata pljeskavica sa pet zdepastih kobasica. Nekada su te šake bile krupne, snaţne i zahtevne. Znale su da uţivaju u svakom centimetru njenog tela. „Znaš Pola i Drejka.“ Posegnula je za cigaretom kako bi dimom potisnula ţuĉ iz grla. „Ovo je Dţulija Samers, moj biograf.“ Okrenuo se. „Paţljivo odaberite šta ćete napisati.“ Pošto je povratio dah, glas mu je dobio traĉak punoće koja ga je krasila u mladosti. „Imam dovoljno novca i advokata da vas zadrţavam na sudu do kraja ţivota.“ „Nemoj pretiti devojci, Toni“, rekla je Iv blago. Nije se iznenadila što je Nina prišla stolu i tiho stajala kraj njenog drugog boka, spremna da je zaštiti. ,,To nije lepo. Zapamti“ - namerno je usmerila oblak dima ka njegovom licu - „Dţulija ne moţe da napiše ono što joj ne kaţem.“ Ĉvrsto je stegao Iv za rame, dovoljno snaţno da Pol ustane, pre nego što mu je ona mahnula da sedne. „Krećeš se po opasnom tlu, Iv.“ Kinkejd je uvukao još malo vazduha. „Suviše si stara da toliko rizikuješ.“ „Suviše sam stara da ne rizikujem“, ispravila ga je. „Opusti se, Toni, Dţulija će pisati iskljuĉivo ĉistu istinu.“ Mada je bila priliĉno sigurna u to da će je rame ujutru boleti, podigla je ĉašu. „Dobra doza iskrenosti nikada nije naudila nikome ko to nije zasluţio.“ „Istina ili laţi“, promrmljao je. „Stara je tradicija ubiti glasnika.“ Rekavši to otišao je, probijajući se kroz gomilu. „Jesi li dobro?" promrmljala je Nina. Mada je zadrţala smiren osmeh na licu dok se naginjala, Dţulija je u njenim oĉima primetila zabrinutost. „Naravno. Gospode, kakav oduran puţ.“ Iv je odgurnula šampanjac i namrštila se na creme brulee. Poseta joj je uništila apetit. „Teško je poverovati da je pre trideset godina bio vitalan, zanimljiv muškarac.“ Nasmejala se kada je pogledala Dţuliju. „Moje drago dete, vidim kako se knjiţevni toĉkići okreću. Razgovaraćemo o Toniju“, obećalaje potapšavši je po ruci. ,,Uskoro.“ Toĉkići su se zaista okretali, Dţulija je prećutala razgovor posle veĉere, kao i komiĉnu predstavu, blistavu pozorišnu taĉku. Entoni Kinkejd se nije uznemirio zbog mogućnosti da Iv otkrije njihove braĉne tajne. Bio je besan. I zastrašujući. Nije bilo sumnje da je Iv silno uţivala u njegovoj reakciji. I reakcije ostalih muškaraca za stolom su dosta toga otkrivale. Pol je bio spreman da zgrabi Kinkejda za mlitavu šiju. Bez obzira na njegove godine i zdravlje. Nasilni nastup deluje veoma stvarno i zapanjujuće kada dolazi od ĉoveka koji pijucka šampanjac i nosi veĉernje odelo. Drejk je posmatrao, upijajući svaki detalj. I smešio se. Dţulija je stekla utisak da bi nastavio da sedi i smeši se ĉak i ako bi Kinkejd obmotao debele prste oko Ivinog vrata. „Suviše razmišljaš.“ Dţulija je trepnula, a zatim se usredsredila na Pola. ,,Molim?“ „Suviše razmišljaš“, ponovio je. „Igraćemo.“ Ustao je i podigao je na noge. „Reĉeno mi je da ţena nije u stanju da razmišlja dok je ja grlim. „Kako si uspeo da uguraš ego u odelo, a da se ne vidi?“ Prikljuĉili su se ostalim parovima na podijumu za ples, a zatim je privukao Dţuliju k sebi. „Veţbao sam. Godinama.“ Nasmešio joj se, zadovoljan zbog toga kako mu dobro pristaje u naruĉju, uzbuĊen zbog ĉinjenice da haljina ima izrez na leĊima, dovoljno nizak da moţe da sklizne rukom i dotakne njenu koţu. „Shvataš sebe suviše ozbiljno.“ lma divnu vilicu, pomislio je. Veoma ĉvrstu, blago zašiljenu. Da su sami, dopustio bi sebi zadovoljstvo da je gricne koji put. „Kada ţiviš u zemlji fantazije, treba da se prepustiš sudbini.“

Nije nalazila dostojanstven naĉin da mu kaţe da prekine prelaziti prstima preko njenih leĊa. Svakako nije postojao bezbedan naĉin da prizna šta joj taj osećaj ĉini. Poput sićušnih elektriĉnih udara, pokretali su naboje zbog kojih joj je krv vrila. Znala je šta znaĉi ţeleti. I nije odabrala da ponovo ţeli. „Zašto ţiviš ovde?“, upitala je. „Mogao bi da pišeš bilo gde.“ ,,Iz navike.“ Bacio je pogled preko ramena ka stolu. „Zbog Iv.“ Kad je ponovo progovorio, odmahnuo je glavom. „Još pitanja. Izgleda da nešto ne radim kako treba, pošto ti i dalje razmišljaš.“ Rešio je situaciju privukavši je bliţe, tako da je bila primorana da okrene glavu kako bi izbegla njegove usne. „Podsećaš me na ispijanje ĉaja na terasi neke engleske seoske kuće.“ ,,Zašto?“ „Zbog mirisa.“ Usnama je draţio njeno uho zbog ĉega su je uzdrmali udarni talasi. „Erotiĉna, eteriĉna, prepredeno romantiĉna." ,,Mašta“, mrmljala je, ali je zaţmurila. ,,Ja nisam ništa od toga.“ „Tako je. Zaposlena, samohrana majka sa sklonošću ka praktiĉnom. Zašto si studirala poeziju na Univerzitetu Braun?“ „Zbog toga što sam uţivala u tome.“ Zaustavila se pre nego što je poĉela prstima da mu mrsi kosu. „Poezija je veoma sloţena." „Slikovito izraţavanje, emocija, romansa." Povukao je od sebe tek toliko da je pogleda, dovoljno blizu da ona vidi svoj odraz u njegovim oĉima. ,,Ti si varalica, Dţuls. Sloţena, fascinantna varalica.“ Pre nego što je uspela da smisli odgovor, Drejk je prišao i potapšao Pola po ramenu. ,,Ne smeta ti da deliš bogatstvo, zar ne?“ ,,Da, smeta mi.“ Ali se ipak povukao. „Jesi li se lepo smestila?“, upitao je Drejk dok je hvatao ritam plesa. ,,Fino.“ Istog trena je osetila olakšanje i zapitala se kako je mogla da zaboravi koliko je zagrljaj jednog ĉoveka drugaĉiji od zagrljaja drugog. ,,Iv mi kaţe da napredujete. Imala je zapanjujući ţivot.“ ,,Da, biće pravi izazov staviti to sve na papir.“ Graciozno je vodio preko podijuma, smešeći se i klimajući poznanicima. ,,Za koje gledište si se odluĉila?" „Gledište?" „Svako ima neko gledište.“ Bila je sigurna da je to istina u njegovom sluĉaju, ali je samo nagnula glavu. „Biografije su priliĉno direktne.“ ,,U tom sluĉaju, kakav je ton? Da li si se odluĉila za predstavljanje ţivota zvezde iz godine u godinu?“ „Rano je reći, ali mislim da ću preduzeti oĉigledan pristup. Pisaću o ţivotu ţene koja je odabrala zahtevnu karijeru i kao glumica postigla trajni uspeh. Ĉinjenica da je Iv, nakon pedeset godina, i dalje jedna od glavnih sila u ovoj industriji, govori sama za sebe.“ „Znaĉi, usredsredićeš se na profesionalni deo ţivota.“ ,,Ne.“ Shvatila je da ĉeprka, paţljivo ali uporno. „Njen profesionalni ţivot je prepleten sa liĉnim. Njene veze, brakovi, porodica, sve je to vaţno za celinu. Biće mi potrebna ne samo njena sećanja, već dokumentovane ĉinjenice, mišljenja, anegdote ljudi sa kojima je bila bliska ili još uvek.“ Odluĉio se za drugaĉiji pristup. „Vidi, Dţulija, imam problem. Ako bi mogla da me obaveštavaš o napredovanju knjige, o njenom sadrţaju, mogao bih da planiram izveštaje za štampu, uzbuĊenje, promociju." Osmehnuo se. „Svi ţelimo da knjiga postane hit.“ „Naravno. Plašim se da nemam bogzna šta da ti kaţem.“ „Ali saraĊivaćeš sa mnom kada knjiga poĉne da dobija oblik?“ „Koliko budem mogla.“ Kako je veĉe odmicalo, zaboravila je na razgovor. U sebi je još krila naivnu devojĉicu koja je ustreptala kada je Viktor zamolio za ples, kao i drugi parnjaci senkama koje trepere s filmskog platna. Imala je desetak impresija i opaţanja koje je ţelela da zapiše pre nego što veĉe izbledi u snu. Sanjiva, opuštenija nego što je smatrala da je moguće, skliznula je nazad u Polov automobil u dva ujutru. „Uţivala si“, rekao je.

Podigla je jedno rame. Neće dopustiti da joj traĉak zabave u njegovom glasu pokvari veĉe. ,,Da, zašto da ne.“ ,,To je bila izjava, a ne kritika.“ Pogledao je i video da su joj oĉi poluzatvorene i da joj na usnama lebdi osmeh. Pitanja koja je ţeleo da postavi, delovala su mu neprikladno. Biće i drugih prilika. Umesto toga, pustio je da drema tokom voţnje. Kada se zaustavio ispred gostinjske kuće, ĉvrsto je spavala. Uz mali uzdah, Pol je uzeo cigaru i pušio posmatrajući je. Dţulija Samers je izazov. DoĊavola, ona je tako nepredvidiva. Pol je najviše na svetu voleo da povlaĉi konce misterije. Nameravao je da joj postane blizak kako bi se uverio da su Ivini interesi zaštićeni. Ali... Nasmešio se i bacio cigaru kroz prozor. Ništa mu ne brani da uţiva u njenoj blizini, dok traje. Pomazio je po kosi i ona je nešto promrmljala. Prešao je prstom preko njenog obraza a ona je uzdahnula. Zapanjen komešanjem u stomaku, povukao se i pokušao da razmisli o svemu. A tada je, kao što mu je bila navika skoro ĉitavog ţivota, uĉinio ono što je ţeleo. Spustio je svoje usne na njene, dok je spavala. Meke i opuštene u snu, njene usne su popustile pod njegovim i razmakle se dok je istraţivao njihov oblik jezikom. Sada je spoznao ukus njenog uzdaha, osim što ga je ĉuo. Osećaj mu je uzdrmao sistem, zbog ĉega je poţeleo još. Ruke su ga svrbele da je dodirne, da je uzme, ali skupio ih je u pesnice i zadovoljio se njenim ustima. Neka pravila se ne smeju kršiti. Sanjala je divan, nebeski san. Plutala je niz dugaĉku, mirnu reku. Kretala sa sa strujom, dremajući na hladnoj, plavoj vodi. Sunce je obasjavalo zlatnim zracima - toplim, isceliteljskim, samilosnim. Njen um, zamagljen od umora i vina, malĉice se trudio da razveje izmaglicu. Bilo je suviše ugodno u snovima. MeĊutim, sunce je prţilo, struja se ubrzavala. UzbuĊenje je skakutalo poput majušnih, crvenih varnica po njenoj koţi. Usne su joj se pokrenule pod njegovim, zatim se razmakle uz blago stenjanje, kao da ga pozivaju unutra. Bez oklevanja mu je skliznuo jezik preko njenog i maltene ga je izludeo njen zavodniĉki odgovor. Uz tihu psovku je gricnuo njenu donju usnu. Dţulija se naglo probudila i ošamućeno promeškoljila. „Šta to doĊavola radiš?“ Oslonila se na sedište i gurnula ga jednim ogorĉenim pokretom. Kada je korenom dlana dotakla njegovu grudnu kost, shvatio je da je snaţnija nego što izgleda. „Zadovoljavam svoju radoznalost. I uvaljujem nas u probleme.“ Zgrabila je torbicu sa krila, ali je uspela da ga ne ošamari njome. Reĉi su delotvornije. „Nisam imala pojma da si toliko oĉajan ili bez savesti. Samo je posebna vrsta perverznjaka u stanju da siluje ţenu koja spava.“ Zaĉkiljio je i sevnuo mraĉnim pogledom. Kada je progovorio, glas mu je bio varljivo blag. „Nisam upotrebio silu, ali moţda si u pravu. Spustivši ruke na njena ramena, privukao je k sebi. „MeĊutim, sada si budna.“ Ovoga puta njegove usne nisu bile meke niti zavodljive, već vrele i grube. Mogla je da oseti bes i frustraciju. Poţuda je prozujala kroz nju poput metka. Osećala je potrebu. Zaboravila je kako izgleda kada ti je nešto zaista potrebno. Kako je ţudeti za muškarcem kao što ţedan ţudi za vodom. Njena odbrana se raspala, sa svih strana su je napali osećaji, ĉeţnja, ţudnja. Ta baraţna vatra je oslabila toliko da prione uz njega, dovoljno gladna da pohlepno uroni u poljubac i uzme ono što joj je potrebno. Zagrlila ga je, spajajući njihova tela kao konopcem. Njena usta - gospode, usta su joj bila pomamna i vrela. Osećao je brze, bespomoćne drhtaje koji su joj potresali telo, ĉuo je drhtave uzdahe. Zaboravio je na bes i frustraciju dok su ga razdirala oštra seĉiva strasti. Ostala je samo ţelja. Zaronio je prste u njenu kosu, ĉvrsto uvijenu. Ţeleo je da je uzme baš ovde, na prednjem sedištu automobila. Zbog nje se osećao poput tinejdţera u nespretnoj potrazi za veštinom, poput ţdrepca spremnog za parenje. I poput ĉoveka koji glavom napred juri preko bezbedne ivice pravo u nepoznato. ,,Unutra.“ Ĉuo je kako mu krv juri kroz vene dok je ţustro ustima istraţivao njeno lice. „Pusti me unutra. U krevet.“

Kada je zubima lagano zagrebao po grlu, skoro da je vrisnula od potrebe. MeĊutim, odgurnula ga je. Odgovornost. Red. Oprez. ,,Ne.“ Prizvala je godine obuzdavanja, zaĉinjene bolnim sećanjima i odolela. ,,Ne ţelim ovo.“ Kada je obuhvatio njeno lice rukama, shvatio je da i sam drhti. „Veoma loše laţeš, Dţulija.“ Morala je da povrati kontrolu. Sklopila je ĉvrsto prste oko tašne, dok je zurila u njega. Delovao je veoma opasno na meseĉini. Neodoljivo, nesmotreno. Opasno. „Nije mi ovo bila namera“, rekla je. Posegnula je rukom ka ruĉki i dva puta je povukla pre nego što je uspela da otvori vrata. „Pogrešio si, Pole.“ Jurnula je niz uski travnjak u kuću. ,,U to nema sumnje“, promrmljao je. Unutra, Dţulija se naslonila na vrata. Ne moţe da ustrĉi na sprat dok je u ovom stanju. Udahnuvši duboko nekoliko puta kako bi smirila dobovanje srca, iskljuĉila je svetlo koje je Sisi ostavila ukljuĉeno i krenula gore. Gvirnuvši u gostinjsku sobu, videla je da Sisi spava. Bacila je pogled i preko puta, u sobu svog sina. To je bilo dovoljno da se smiri, dovoljno da se uveri kako je ispravno postupila. Potrebe, koliko god da su burne, nikada je neće navesti da rizikuje ono što je izgradila. Neće biti nikakvog Pola Vintropa u njenom ţivotu. Nikakvog uglaĊenog ljubavnika koji uzbuĊuje, mami i odlazi. Nekoliko trenutaka je nameštala Brendonov pokrivaĉ i poravnavala ga, pre nego što je otišla u svoju sobu. Drhtavica je ponovo obuzela i opsovala je, bacajući tašnu ka krevetu. Otvorila se i sadrţaj se rasuo. Mada je bila u iskušenju da ga šutira po sobi, klekla je i pokupila pudrijeru, ĉešalj i novĉanik. I presavijeni papir. Čudno, pomislila je. Nije se sećala da je ubacila papir unutra. Kada ga je otvorila, morala je da se pridrţi za krevet kako bi ustala. GLEDAJ KUDA IDEŠ, NE ZALEĆI SE. Ostavila je razbacan sadrţaj tašne po podu i sela na krevet. Šta je doĊavola ovo? I šta će doĊavola uĉiniti tim povodom?

Sedmo poglavlje Dţulija je ispratila Brendona u školu, zahvalna zbog toga što je udobno smešten u diskretnom crnom volvou sa Lajlom za volanom. Brendon će biti bezbedan s njim. Naravno da nema zbog ĉega da brine. Govorila je to sebi iznova i iznova tokom besane noći. Nekoliko budalastih anonimnih poruka ne mogu je povrediti - a svakako ne mogu da povrede Brendona. MeĊutim, osećaće se bolje kada otkrije u ĉemu je stvar, što je imala nameru odmah da uradi. Razmišljala je o tome koliko je ĉudno posmatrati kako njenog malog deĉaka odvoze u njegov poseban svet uĉionica i igrališta, gde njena kontrola ne dopire. Kada je automobil nestao iz vidokruga, zatvorila je vrata pred hladnoćom ranog jutra. Ĉula je kako Sisi veselo peva uz radio dok ĉisti kuhinju. Razdragani zvuci - zveckanje sudova i mlad, entuzijastiĉan glas koji se takmiĉi s glasom Dţenet Dţekson, ohrabrivali su Dţuliju jer je to znaĉilo da nije sama, iako to nije ţelela da prizna sebi. Odnela je polupraznu šolju u kuhinju kako bi je dopunila kafom. „Odliĉan doruĉak, gospoĊo Samers.“ Kose visoko skupljene u rep, Sisi je brisala šank vlaţnom krpom dok je nogom tapkala u ritmu narednog hita sa top-liste. „Nisam mislila da neko poput vas kuva i sve to.“ I dalje veoma pospana, Dţulija je sipala još kafe. „Neko poput mene?“ ,,Pa, poznata liĉnost.“ Dţulija se nasmejala. Bilo je veoma lako osloboditi se nejasne teţine brige. „Skoro poznata. Ili poznata zbog sinoćnjeg druţenja s poznatima.“ Sisi je uzdahnula gledajući je krupnim plavim oĉima na sveţe umivenom licu. ,,Da li je zaista bilo lepo?“ Dve ţene našle su se u suncem okupanoj kuhinji i nijedna nije govorila o dobrotvornoj veĉeri s gomilom zvezda. Već o muškarcu. Dţulija je razmišljala o igranju s Polom, o buĊenju uz nepodnošljivo komešanje sa osećajem njegovih vrelih usana na svojima. I da, osećajući potrebu koja kao da je prešla od njega u nju, i to uz znatno jaĉi ritam od bilo koje snimljene muzike. „Bilo je... drugaĉije.“ „Zar nije gospodin Vintrop zaista predivan? Svaki put kada razgovaram s njim grlo mi se osuši a dlanovi postanu vlaţni.“ Zatvorila je oĉi dok je ispirala krpu. „Potpuno neobuzdano.“ ,,On je ona vrsta muškarca kojeg je teško ne primetiti“, odvratila je Dţulija, glasom sarkastiĉnim od nedoreĉenosti. „Meni priĉate! Ţene luduju za njim. Mislim da ovde nikada nije doveo istu damu dva puta. Pravi frajer, znate na šta mislim?“ ,,Hmm.“ Dţulija je imala svoje mišljenje o muškarcima koji proizvoljno lete od ţene do ţene. „Ĉini se da je veoma odan gospoĊi Benedikt.“ „Naravno. Pretpostavljam da bi za nju uĉinio sve - osim da se smiri i podari joj unuĉiće za kojima ţudi.“ Sisi je zabacila šiške sa lica. „Ĉudno je razmišljati o gospoĊi B. kao o baki.“ Čudno je poslednja reĉ koja bi Dţuliji pala na pamet. Pre ĉe biti neverovatno. „Koliko dugo radiš za nju?“ „Zapravo, samo nekoliko godina, ali bila sam joj pred nosom otkako pamtim. Teta Doti mi je dozvoljavala da dolazim vikendom i tokom leta.“ „Teta Doti?“ „Travers.“ ,,Travers?“ Dţulija se zamalo zagrcnula kafom pokušavajući da uporedi sumnjiĉavu domaćicu stisnutih usana sa ekspanzivnom Sisi. ,,Ona ti je tetka?“ ,,Da, tatina sestra. Travers je neka vrsta umetniĉkog imena. Glumila je tokom pedesetih, ĉini mi se. Ali, nikada nije doţivela uspeh. Oduvek radi za gospoĊu B. Što je priliĉno ĉudno pošto su bile udate za istog ĉoveka.“ Ovoga puta Dţulija je imala dovoljno razuma da spusti šoljicu pre nego što pokuša da otpije gutljaj. ,,Molim?“ „Za Entonija Kinkejda“, objasnila je Sisi. „Znate, onog reţisera? Prvo je teta Doti bila udata za njega.“ Bacivši pogled ka satu istog trena se ispravila iz zgurenog poloţaja na šanku. „Opa, moram da idem. Imam ĉas u deset sati.“ Jurnula je ka dnevnoj sobi da sakupi knjige i torbe. „Doći ću sutra da zamenim posteljinu. Hoće li biti u redu da dovedem svog mlaĊeg brata? Stvarno ţeli da upozna Brendona.“ Dţulija je klimnula i dalje pokušavajući da pohvata sve konce. „Naravno. Biće nam drago.“ Sisi se nasmešila preko ramena dok je jurila ka vratima. „Recite mi to nakon što kod vas provede koji sat.“ Još dok su se vrata zatvarala, oštroumna Dţulija je povezivala stvari. Entoni Kinkejd. Ta gorka planina mesa bila je oţenjena i glamuroznom Iv i obiĉnom domaćicom. Radoznalost je naterala da projuri kroz dnevnu

sobu ka svojoj privremenoj kancelariji u potrazi za knjigom s podacima. Nekoliko minuta je preturala i psovala sebi u bradu, trudeći se da pronaĊe ono što izgleda nikada nije bilo na mestu na kojem ga je ostavila. Organizovaće se, zaista će se organizovati, zaklela se svecu koji bdi nad rasejanim piscima. Ĉim zadovolji svoju znatiţelju, provešće sat vremena - dobro, petnaest minuta - sreĊujući stvari. Zakletva je oĉigledno upalila. Poskoĉila je uz trijumfalan krik. Brzo je pronašla podatke u knjizi Koje ko. Kinkejd, Entoni, ĉitala je. RoĊen u Hakensaku, drţava Nju Dţersi, 12. novembra 1920.... Dţulija je preskoĉila dostignuća, uspehe i promašaje. Oţenio se Margaret Bruster, 1942. godine, imaju dvoje dece, Entoni junior i Luiza, razveli su se 1947. Oţenio se Doroti Travers, 1950. godine, jedno dete, Tomas, preminulo, razveli su se 1953. Oţenio se Iv Benedikt, 1954. Razveli su se 1959. Ţenio se još dva puta, ali to nije interesovalo Dţuliju; bilo je suviše uzbudljivo spekulisati o ĉudnom triju. Doroti Travers - ime je pokrenulo davno sećanje u Dţulijinom umu - bila je tri godine udata za Kinkejda i rodila mu je sina. U roku od godinu dana nakon razvoda, Kinkejd se oţenio Iv. Sada Travers radi kao Ivina domaćica. Kako to da dve ţene koje su delile istog muţa ţive u istoj kući? Bilo je to pitanje koje je nameravala da postavi. Ali prvo će pokazati Iv anonimne poruke koje je dobila, nadajući se da će izazvati reakciju, a moţda i objašnjenje. Dţulija je gurnula knjigu u stranu, zaboravivši na zakletvu davno nastradalom svecu. Petnaest minuta kasnije, Travers joj je otvorila vrata glavne kuće. Prouĉavajući ţenino drţanje, nezadovoljno lice i trbušastu graĊu, Dţulija se zapitala kako je privukla istog ĉoveka kao zadivljujuća Iv, graĊena poput grĉke statue. ,,U teretani“, promrmljala je Travers. ,,Molim?“ ,,U teretani“, ponovila je i povela je lenjo se njišući. Skrenula je u istoĉno krilo i uputila se niz hodnik s mnogobrojnim nišama u zidu, ukrašenim Erteovim statuama. Desno se nalazio širok, luĉni prozor koji gleda ka centralnom dvorištu, gde je Dţulija ugledala vrtlara, sa naoĉarima za sunce vejferer i slušalicama u ušima, kako neţno potkresuje ţbunje. Na kraju hodnika nalazila su se debela, dupla vrata ofarbana u tirkiznu boju. Travers nije pokucala, samo ih je otvorila. Hodnik istog ĉasa ispuni vesela, razigrana muzika zaĉinjena Ivinim psovkama. Dţulija tu prostoriju nikad ne bi nazvala poniznim imenom teretana. Uprkos opremi za veţbanje, kosim gredama, zidu prekrivenom ogledalima i šipki za balet, bila je elegantna. Možda bise mogla nazvati palatom za vežbanje, razmišljala je Dţulija, prouĉavajući visoki plafon iscrtan aerodinamiĉnim art deko figurama. Svetlo se probijalo kroz tri svetlarnika sa obojenim staklom, prelamajući se u svim duginim bojama. Nije to palata, ispravila je Dţulija samu sebe, već hram podignut u ĉast samozadovoljnog boga znoja. Na podu je blistao parket uglaĉan do visokog sjaja, a bleštavi bar od neprozirnog stakla, sa friţiderom i mikrotalasnom pećnicom, zauzimao je suprotan zid. Muzika se oglašavala sa haj-tek stereo sistema okruţenog begonijama u saksijama i visokim fikusima. Dok je leţala na klupi i radila veţbe za noge, pokraj Iv je stajao gospodin Mišićavi. Trenutno oĉarana, Dţulija je ispustila dugaĉak uzdah gledajući ga. Visok sigurno više od dva metra - nordijski bog ĉije se bronzano telo napetih mišića naziralo ispod neverovatno oskudnog trikoa. Jedna bela traka se protezala nisko preko njegovih blistavih grudi, vijugala oko kukova i zatezala preko veoma mišićave zadnjice. Zlatna kosa mu je bila vezana u rep, ledenoplave oĉi smešile su se sa odobravanjem dok su Ivine psovke zagrevale vazduh u prostoriji. „Jebeš ovo, Fric.“ „Još pet puta, divni moj cvete“, izgovorio je preciznim, muzikalnim engleskim jezikom zbog kog su u Dţulijinoj glavi zaplesala hladna jezera i planinski potoci. „Ubijaš me.“ „Osnaţujem te.“ Dok je dahtala uz poslednje veţbe, poloţio je šaku na njenu butinu i stisnuo je. „Imaš tonus mišića tridesetogodišnje ţene.“ Zatim ju je intimno pomazio po zadnjici. Iv se srušila, oblivena znojem. „ Ako ikada budem u stanju ponovo da hodam, šutnuću te pravo u orijaške prepone.“ Nasmejao se, ponovo je potapšao i nasmešio se Dţuliji. ,,Zdravo.“

Jedva je uspela da proguta pljuvaĉku. Ivin komentar je mamio njen pogled nadole kako bi se liĉno uverila da pridev nije preteran. „Ţao mi je. Nisam htela da vas prekidam.“ Iv je uspela da otvori oĉi. Zakikotala bi se samo da je imala dovoljno snage. Većina ţena deluje potpuno ošamućeno i vilica im se obesi kada prvi put vide Frica. Bilo joj je drago što ni Dţulija nije ravnodušna. „Hvala bogu. Travers, sipaj mi nešto veoma hladno - a mom prijatelju dodaj i arsenik u piće.“ Fric se ponovo nasmejao. Bio je to dubok, radostan zvuk koji se lako odbijao od Ivinih neobiĉnih psovki. „Popij malo teĉnosti pa ćemo poraditi na tvojim rukama. Ne ţeliš valjda da ti koţa visi kao kod ćurke.“ „Mogu da se vratim kasnije", zapoĉela je Dţulija kada se Iv okrenula. ,,Ne, ostani. Skoro je završio s muĉenjem. Zar ne, Fric?“ ,,Skoro.“ Uzeo je piće koje mu je Travers pruţila i ispio ga u jednom gutljaju, pre nego što je zatvorila vrata. Dok je Iv brisala lice peškirom, prouĉavao je Dţuliju. Bilo joj je nelagodno zbog tog pogleda. Brendon bi izgledao sliĉno kada mu ponude finu, gipku grudvu gline za oblikovanje. „Imate dobre noge. Veţbate li?“ ,,Pa, ne.“ Podla izjava za juţnu Kaliforniju, znala je to. Ljudi su završavali na vešalima za znatno manje od toga. Pitala se da li treba da se izvini, kada je prišao i poĉeo da joj opipava ruke. „Hej, slušaj...“ „Mršave ruke.“ Vilica joj se obesila kada je prešao rukom preko njenog stomaka. „Dobri trbušnjaci. Moţemo da vas sredimo.“ ,,Hvala.“ Prsti su mu bili poput gvozdenih šipki i nije ţelela da ga naljuti. „Ali, zaista nemam vremena za to.“ „Morate odvojiti vreme za svoje telo“, izgovorio je tako ozbiljno da je ugušila nervozan smeh. „Dolazite ponedeljkom i poĉećemo polako." „Stvarno mislim da...“ „Odliĉna ideja“, ubaci se Iv. „Mrzim da me muĉe samu.“ Napravila je grimasu ka Fricu koji je nameštao tegove na spravu za veţbanje ruku nautilus. „Sedi, Dţulija. Priĉaj sa mnom i skreni mi paţnju sa ove bede.“ „Ponedeljak malo sutra“, promrmlja Dţulija. ,,Molim?“ Nasmešila se dok se Iv smeštala u novu poziciju za izazivanje bola. ,,Kaţem, baš me zanima da li će lepo vreme potrajati?“ Iv je samo podigla obrvu, pošto je dobro ĉula i prvi put. „Mislila sam da si rekla nešto drugo.“ Kada se smestila, Iv je duboko udahnula i poĉela da vuĉe tegove ka centru tela. „Uţivala si sinoć?“ „Da, hvala vam.“ „Tako je uĉtiva.“ Iskezila se Fricu. „Ona te ne bi psovala.“ Dţulija je posmatrala kako se Ivini mišići grĉe i napinju. Znoj ju je ponovo oblio. ,,Oh, bogami bih psovala.“ Iv se nasmejala iako joj je telo bilo mokro od napora. „Znaš li u ĉemu je problem s lepotom, Dţulija? Svi primećuju i najmanje mane - uţivaju u tome da ih nalaze. Moraš da se odrţavaš.“ Napinjući se da zategne mišiće, udisala je i izdisala vazduh. „Poput religije. Odluĉna sam da uĉinim sve što mogu za telo koje su mi Bog i hirurzi podarili. I da nikome ne dozvolim zadovoljstvo da izjavi bila je lepa - nekad..“ Prekinula je na trenutak kako bi opsovala dok su joj ruke drhtale. „Neki ljudi tvrde da su zavisni od ovoga. Mogu samo da pretpostavim da su veoma, veoma bolesni. Koliko još?“, upitala je Frica. ,,Dvadeset.“ „Kopile jedno.“ Ali nije usporila. „Kakvi su ti utisci od sinoć?“ ,,Da veći deo prisutnih mari za milosrĊe koliko i za publicitet. Da novi Holivud nikada neće imati onoliko stila koliko je stari Holivud imao. I da je Entoni Kinkejd veoma neprijatan i potencijalno opasan ĉovek.“ „Pitala sam se da li ćeš biti lako zaslepljena. Izgleda da nisi. Koliko još, kuĉkin sine?“ „Pet.“ Iv je psovala tokom svih pet, dahćući kao ţena koja se poraĊa. Što su psovke bile otrovnije, Fric se šire osmehivao. „Ĉekaj ovde“, naredila je Dţuliji, a zatim zastenjala dok je ustajala i izašla kroz vrata. „Divna ţena“, komentarisao je Fric. ,,Snaţna.“ ,,Da.“ MeĊutim, kada je pokušala sebe da zamisli kako gura tegove dok se primiĉe sedamdesetoj godini, Dţulija je zadrhtala. DoĊavola, prigrliće svoju mlitavost sa osmehom na licu. „Zar ne mislite da je sve ovo previše, s obzirom na njeno godište?“ Podigao je obrvu i bacio pogled ka vratima iza kojih je Iv nestala. Znao je da bi uĉinila znatno više od psovanja da je ovo ĉula. ,,Za nekog drugog, da. Ali ne za Iv. Ja sam profesionalni trener. Ovo je program za

njeno telo, za njen um. Za njen duh. Sva tri su veoma snaţna.“ Prišao je prozoru. Pored njega se nalazilo sto za masaţu i polica sa uljima i losionima. ,,Za vas bih osmislio nešto drugaĉije.“ To je bila tema s koje bi najradije skrenula. I to brzo. „Koliko dugo ste njen liĉni trener?“ „Pet godina.“ Nakon što je odabrao ulje, daljinskim upravljaĉem je promenio muziku. Sada to behu umirujući tonovi klasiĉne gitare. „Obezbedila mi je mnoge klijente. Ali, da imam samo jednog, voleo bih da to bude Iv.“ Izgovorio je njeno ime maltene sa strahopoštovanjem. „Ona pobuĊuje odanost.“ „Veliĉanstvena dama.“ Prineo je majušnu boĉicu nosu i podsetio Dţuliju na bika Ferdinanda koji miriše cveće. „Pišete knjigu o njoj.“ „Tako je.“ „Obavezno napišite da je veliĉanstvena dama.“ Iv se vratila, umotana u kratki beli ogrtaĉ, vlaţne kose i ruţiĉastog, blistavog lica. Bez reĉi je prišla stolu, skinula se bezbriţno poput deteta i ispruţila na stomak. Fric je prebacio ĉaršav preko njenih kukova i bacio se na posao. „Posle pakla dolazi raj.“ Iv je uzdahnula. Naslonila je bradu na pesnice i sevnula oĉima ka Dţuliji. „Moţeš napisati da sebi prireĊujem ovaj uţas tri puta nedeljno. I mada mrzim svaki trenutak, znam da mi odrţava telo u dovoljno dobrom stanju da Nina mora da odbija godišnju ponudu Plejboja, i da mi je izdrţljivost tolika da mogu da snimam desetak-dvanaest sati, a da ne padnem od umora. Zapravo, kada krenem u Dţordţiju na snimanje, povešću i Frica sa sobom. Ĉovek ima najbolje ruke na pet kontinenata.“ Pocrveneo je kao školarac na taj kompliment. Dok je Fric koristio ĉuvene ruke da gnjeĉi i opušta Ivine mišiće, Dţulija se usredsredila na razgovor o zdravlju, veţbama i uobiĉajenoj svakodnevici. Strpljivo je ĉekala da Iv ponovo obuĉe ogrtaĉ i razmeni veoma topao i veoma intiman poljubac s trenerom. Setila se scene kojoj je prisustvovala u vrtu i zapitala se kako ţena tako oĉigledno zaljubljena u jednog muškarca moţe otvoreno da flertuje s drugim. ,,U ponedeljak", rekao je i klimnuo ka Dţuliji dok je oblaĉio trenerku. „Poĉećemo s programom.“ „Biće ovde“, obećala je Iv pre nego što je Dţulija uspela da odbije. Smešila se dok je Fric podizao torbu i izlazio. „Smatraj to delom istraţivanja", posavetovala je Iv. ,,Pa, kako ti se ĉini?“ ,,Da li su mi curile sline?“ „Samo malo.“ Iv je napela gipke mišiće, a zatim izvadila cigarete iz dţepa ogrtaĉa. „Gospode, crkavam za jednom. Nemam srca - ili je moţda strah u pitanju - da pušim pred Fricom. Sipaj nam po još jedno piće, hoćeš li? Moje dobro zaĉini šampanjcem." Dok je Dţulija ustajala da posluša, Iv je duboko i gladno uvlaĉila dim. ,,Ne mogu da zamislim nekog drugog ĉoveka zbog kojeg bih ostavila cigarete, pa makar samo na nekoliko sati.“ Ispustila je oblak dima dok joj je Dţulija pruţala ĉašu. Nasmejala se brzim, raskošnim osmehom, kao da je u pitanju privatna šala. „Što te duţe znam, lakše te ĉitam, Dţulija. Upravo se trudiš da me ne osuĊuješ, pitajući se kako opravdavam aferu s muškarcem koji bi mogao da mi bude sin.“ „Nije moj posao da osuĊujem.“ ,,Ne, nije, a ipak si rešena da obaviš svoj posao. Samo da se zna, ne bih ni pokušala da opravdam aferu, već jednostavno da uţivam u njoj. MeĊutim, nemam aferu s ovim fabuloznim komadom govedine, zbog toga što je tvrdoglavi gej.“ Nasmejala se i otpila još jedan gutljaj. „Sada si šokirana i ubeĊuješ sebe da to ne budeš.“ Dţulija se nelagodno premestila i otpila gutljaj. „Cilj je u tome da ja istraţim vaša osećanja, a ne vi moja.“ „Ulica je dvosmerna.“ Iv je skliznula sa stola i sklupĉala se poput maĉke u stolicu od trske s debelim jastucima. Svaki njen pokret je bio vijugavo ţenstven, zavodniĉki. Dţuliji je sinulo da je mlada Beti Berenski dobro odabrala ime. Bila je ţena od glave do pete - bezvremena i tajanstvena poput prve koju je bog stvorio. „Pre nego što završimo knjigu, poznavaćemo se onoliko dobro koliko je to za dvoje ljudi moguće. Bolje od ljubavnika, potpunije od roditelja i deteta. Kada nauĉimo da verujemo jedna drugoj, shvatićeš svrhu.“ Da bi stvari vratila na nivo koji joj odgovara, Dţulija je izvadila diktafon i beleţnicu. „Imam li razloga da vam ne verujem?“ Iv se nasmešila iza dimne zavese. Tajne, zrele kao šljive za branje, sijale su joj u oĉima. „Zaista, ima li razloga? Hajde, Dţulija, postavi mi pitanja koja ti bruje u glavi. Raspoloţena sam da odgovaram.“ „Entoni Kinkejd. Ispriĉajte mi kako je došlo do toga da se udate za njega i kako to da njegova druga supruga, glumica u filmovima B produkcije sada radi kao vaša domaćica?“