Nora Roberts - Istinite lazi

veoma rado podario svoj zapanjujući, svetski priznati penis sa njom. MeĊutim, dama je strogo odvajala posao od zadovoljstva. Ipak, bilo mu je priliĉno dobro. Stan iznad garaţe bio je veći i bolji od rupe u Bejkersfildu u kojoj je proveo detinjstvo i punu nezadovoljstva adolescenciju. Imao je mikrotalasnu, kablovsku televiziju i nekoga ko jednom nedeljno menja posteljinu. Ona balavica Sisi, odbila je put u raj na tim sveţe opranim ĉaršavima. Nije znala šta propušta. Što se Lajla tiĉe, njen gubitak je neĉiji dobitak. Nije mu trebalo mnogo truda da nagovori mnoge druge, prijateljskije dame da uskoĉe u njegov krevet. Ipak, ljutilo ga je to što je pretila da će se poţaliti gospoĊi B. pipne li je još koji put. Prestao je da menja kanale i odluĉio se za MTV, a pošto se silno dosaĊivao, takoĊe je odluĉio da ustane i uzme jedan dţoint iz zalihe. Imao je deset uredno srolanih ,,drugara“ obavijenih plastikom i skrivenih u kutiji pakovanja bonţite. GospoĊa B. je sprovodila strogu politiku zabrane droge. Ako koristiš, letiš napolje. Što se nije odnosilo samo na teške droge i to mu je jasno stavila do znanja kada ga je zaposlila. Pošto je noć bila blaga, odluĉio je da je što bolje iskoristi. Navukavši trenerku, uzeo je pivo, dţoint i dvogled. U poslednjem trenutku je pojaĉao ton televizora kako bi ga ĉuo na krovu. Dok mu se dvogled klatio oko vrata, sa dţointom u ustima i pivom u ruci, lako se popeo. Smestivši se, kresnuo je šibicu. Odatle je video veći deo imanja. Prekrivao ga je baldahin od zvezda i srebrna meseĉina. Blag povetarac je donosio mešavinu mirisa iz vrta i oštar, letnji miris trave koju je baštovan tog popodneva pokosio. Matora devojka je ţivela na visokoj nozi i on je to poštovao. Imala je sve - bazen, teniski teren i ukrasno drveće. Lajl je imao draga sećanja na zelenilo za koje gospoĊa B. više nije bila zainteresovana. Jedne veĉeri je prokrijumĉario konobaricu na imanje i tucao je do iznemoglosti na hladnoj, potkresanoj travi. Kako je ono rekla da se zove? “, zapitao se dok je uvlaĉio dim marihuane u pluća. Teri, Šeri? Sranje, kako god bilo, imala je usta poput sisaljke. Moţda će je ponovo potraţiti. Dokono je okrenuo dvogled ka gostinjskoj kući. To je dobar komad. Pravi kvalitet. Šteta što je ta ljupka zadnjica tako stisnuta. TakoĊe je hladna kao veštiĉja sisa i oprezna. Nijednom je nije uhvatio kako radi nešto zanimljivo pokraj podignutih roletni. Uspeo je da je uhvati kako prolazi pored osvetljenog prozora, umotana u ogrtaĉ ili u vrećastoj dukserici. MeĊutim, kada se svlaĉila, spuštala je roletne. Pošto je Lajl izigravao voajera već nedeljama, pitao se da li gospoĊa Dţulija Samers ikada skida odeću. GospoĊa B. nije bila tako iskljuĉiva. Lajl ju je već video nagu i prvi bi joj uputio kompliment na dobroj oĉuvanosti. Veĉeras su gorela svetla u gostinjskoj kući. Ĉovek moţe da se nada. Uostalom, Lajl je svoj voajerizam smatrao poslom. Ĉovek u njegovoj poziciji, ako je ambiciozan, uvek moţe zaraditi dodatan novac. Da je Dţulija prijatnija, moţda bi odbio predlog da je špijunira. Nasmejao se sam sebi dok je tripovao usled kombinacije piva i trave. Moţda i ne bi. Dobro se plaća, a posao je piĉkin dim. Samo je trebalo da obrati paţnju na to ko dolazi i odlazi iz gostinjske kuće, zabeleţi kako izgleda Dţulijina svakodnevica i da vodi zapisnik o njenim sastancima van kuće. Ĉak ni to nije bilo teško. Ţena je toliko obuzeta svojim detetom da bi uvek ostavila poruku o tome gde se uputila kada krene sa imanja. Lak posao. Dobro plaćen. Šta bi više ĉovek mogao da poţeli? Lajl se uspravio kada se ukljuĉilo svetlo u spavaćoj sobi. Uspeo je letimiĉno da je osmotri. Još je bila u dţemperu i pantalonama. Uznemireno se šetkala tamo-amo. Nada je sinula u njegovim uspaljenim grudima. Moţda je dovoljno uznemirena da zaboravi na roletne. Zastala je, maltene na sredini prozora dok je posezala da skine gumicu s kose. ,,Oh, da. Hajde, dušo. Samo tako nastavi.“ Kikoćući se, drţao je dvogled jednom rukom dok je drugu zavlaĉio u trenerku u kojoj mu je ud već bio priliĉno ĉvrst. Uvek je slušao o tome kako se strpljenje nagraĊuje. Poverovao je u to sada dok je Dţulija skidala dţemper preko glave. Ispod je nosila neke tanušne, ĉipkane stvari. Grudnjak. Gaćice. Lajl se ponosio time što zna ispravan naziv ţenskog donjeg veša. Mrmljao joj je ohrabrenja dokje pripremao svoju pumpu. „Hajde, dušo, nemoj sada stati. Tako je. Skini pantalone. Oh, gospode, kakve noge.“ Jeknuo je kada se roletna spustila, ali i dalje mu je radila mašta. Dok je Dţulija iskljuĉila svetlo, Lajl je već leteo ka mesecu.

Petnaesto poglavlje „Kuća poskakuje.“ Sisi se ušunjala u kuhinju, gde je Dţulija spremala popodnevni zalogaj za Brendona i Dastina. „Ĉujem gungulu.“ Samo zbog toga Dţulija je upropastila dva nokta i popila pola table pilula protiv gorušice. „Bila mi je potrebna sva veština koju posedujem da bih spreĉila deĉake da potrĉe i uskoĉe u središte dogaĊaja." „Baš je lepo od vas što ste poveli Dastina u park.“ „Zabavljaju jedan drugoga.“ A kako bi zabavila sebe, Dţulija je rasporedila kriške voća i povrća po posluţavniku na naĉin koji će maskirati hranjivu vrednost. Ili se bar tome nadala. „Volim da ih posmatram zajedno.“ Zbog toga što se u ovoj kuhinji osećala ugodno, kao u svojoj, Sisi je odabrala komad jabuke. „Ako ţelite da vidite pravi šou, skoknite do glavne kuće. Koliko cveća! Puni kamioni. Ljudi mile unaokolo, govoreći razliĉitim jezicima. GospoĊica Solomon skakuće oko njih pokušavajući da ih sve organizuje, ali neprestano stiţu novi i novi.“ „GospoĊa Benedikt?“ „Tim od troje ljudi je depilira i masira“, odvrati Sisi punih usta. „Telefon zvoni ĉitav dan. Neki ĉovek u belom odelu je poĉeo da plaĉe zbog toga što još nisu stigla jaja od prepelice. Tada sam otišla.“ „Ispravno si postupila.“ „Iskreno, Dţulija, gospoĊa B. je prireĊivala neke lude zabave, ali ovo je neverovatno. Kao da se silno trudi zbog toga što se plaši da je ovo poslednja ţurka koju će organizovati. DoĊavola, tetka Doti mi je rekla da ona jaja od prepelice i neka vrsta peĉuraka stiţu ĉak iz Japana, Kine ili nekog sliĉnog mesta.“ „Rekla bih da gospoĊa B. voli da ugaĊa sebi.“ ,,Popriliĉno.“ Sisi ubaci kockicu sira u usta. „Osećam krivicu zbog toga što ćeš sve to propustiti jer moraš da ĉuvaš Brendona.“ „Hej, meni ne smeta.“ Uostalom, planirala je da krišom odvede deĉake u ţbunje kako bi jedno sat vremena posmatrali šta se zbiva. „Zabavno je posmatrati koliko svi lude dok organizuju ţurku. Da li ste kupili novu haljinu?“ pitala je nehatno, prateći Dţuliju dok je izlazila iz kuhinje da pozove deĉake. ,,Ne. Htela sam, ali sam zaboravila. Hej, vi gore. Hrana je u kuhinji.“ Uz tabananje stopala i ratne povike, deĉaci su se sjurili niz stepenice i jurnuli u kuhinju. „Nešto ću smisliti“, obratila se Sisi. „Moţda ti moţeš da mi pomogneš da odluĉim." Sisi se iskezila i ćušnula ruke u dţepove šortsa. „Naravno. Oboţavam da preturam po ormanu. Ţelite li da to odmah obavimo?“ Dţulija pogleda na sat i uzdahnu. Vreme je neumoljivo odmicalo. „Pretpostavljam da je tako najbolje. Ne moţeš se spremiti za ovakvu ţurku za manje od dva sata.“ ,,Ne zvuĉite uzbuĊeno. Mislim, ovo će izgleda biti glavna holivudska ţurka ove godine.“ „Bolje mi idu roĊendanske proslave. One sa papirnim magarcem kojem treba prikaĉiti rep iglom i dvadeset petoro razigrane dece koja se preţderavaju tortom i sladoledom.“ „Veĉeras niste mama“, rekla je Sisi gurnuvši Dţuliju ka stepenicama. „Veĉeras ste na spisku zvanica Iv Benedikt.“ Sisi poskoĉi kada se zaĉulo kucanje na vratima i prepreĉi Dţuliji put. ,,Ne, ne. Ja ću otvoriti. Vi idite gore. Doneću je.“ „Šta ćeš doneti?“ „Mislim, videću ko je. Samo vi idite. Ako nosite brushalter, skinite ga.“ „Ako nosim...“ Ali, Sisi je već odjurila. Odmahujući glavom, Dţulija se uputi ka spavaćoj sobi. Ravnodušno je poĉela da pretura po ormanu. Tu je njena pouzdana plava svila, ali to je nosila kada su ona i Pol... Sama je kriva što je spakovala više poslovnih odela nego veĉernjih. Uvek moţe da obuĉe onu crnu, pomislila je i uzela jednostavnu haljinu koja je dobro sluţila već pet godina. Nasmešila se kad ju je poloţila na krevet. Sisi će se verovatno zagrcnuti. Dţulija je zaronila nazad u orman. „Izbor mi je bedno ograniĉen“, rekla je kad je ĉula da Sisi ulazi, „Ali, uz malo genijalnosti, ko zna?“ Okrenula se. „Šta je to?“ ,,Isporuka.“ Sisi je poloţila kutiju na krevet a zatim se povukla unazad. „Pretpostavljam da treba da je otvorite.“

„Nisam ništa naruĉila.“ Pošto na kutiji nije ništa pisalo, Dţulija je slegla ramenima i poĉela da cepa papir za uvijanje. „Pustite mene.“ Nestrpljivo, Sisi zgrabi turpiju s noćnog stoĉića i preseĉe ga. „Volela bih da vidim kako se ponašaš na boţićno jutro dok otvaraš poklone.“ Dţulija je dunula pramen sa oĉiju i otvorila poklopac. ,,Kreppapir“, rekla je. „Moj omiljeni.“ MeĊutim, smeh joj se pretvori u zapanjen uzdah kad je sklonila papir u stranu. Svetlucanje svile boje smaragda, zaslepljujući sjaj veštaĉkih dijamanata. Jedva u stanju da diše, Dţulija je neţno izvadila haljinu iz kutije. Bio je to dugaĉak, uzan i spektakularan komad svile koji će joj obavijati telo poput vazduha. Na vrhu visokog izreza nalazila se ogrlica od svetlucavog kamenja koji su takoĊe ukrašavali i manţetne na krajevima dugih, tesnih rukava. LeĊa su bila gola od ramena do struka. ,,Oh, boţe“, uspela je Dţulija da izusti. ,,Tu je i kartica.“ Grizući donju usnu, Sisi je pruţila. ,,Od Iv. Kaţe da bi volela da obuĉem ovu haljinu veĉeras.“ „Šta mislite?“ „Mislim da me je dovela u neprijatnu situaciju.“ Nevoljno, Dţulija je vratila haljinu u kutiju, odakle je blistala gore ka njoj. ,,Ne mogu nikako da je prihvatim.“ Sisi pogleda haljinu, a zatim Dţuliju. ,,Ne dopada vam se?“ ,,Da li mi se dopada? Divna je.“ Popustivši pred iskušenjem, Dţulija prede rukom preko tkanine. ,,Zapanjujuća.“ ,,Stvarno?“ ,,I neĉuveno skupa. Ne.“ Odmahnula je. „Pretpostavljam da ne bih morala da razmišljam o tome da li bi me poštovala ujutru.“ ,,Molim?“ ,,Ništa.“ Dţulija se sabrala i poloţila krep-papir preko haljine. Bogata boja smaragda bleštala je kroz njega, prizivajući je. „Nije u redu. Veoma je velikodušna, ali ovo nije u redu.“ „Nešto nije u redu sa haljinom?“ „Ne, zaboga, Sisi, haljina je savršeno lepa. U pitanju je moral.“ Znala je da mlati po mraku. Ţelela je haljinu, ţelela je da oseti kako klizi preko njenog tela i pretvara je u elegantnu osobu. ,,Ja sam biograf Iv Benedikt i to je sve. Osećala bih se bolje...“ To je laţ. „Prigodnije je da obuĉem nešto svoje.“ „Ali ona jeste vaša.“ Sisi jezgrabila haljinu istavilajepred Dţuliju. ,,Napravljena je za vas.“ „Priznaću da je u pitanju moj stil i svakako moja veliĉina...“ „Ne, mislim, zaista je napravljena za vas. Liĉno sam je dizajnirala.“ „Ti si je sašila?“ Zapanjena, okrenula se ka ogledalu kako bi osmotrila haljinu prislonjenu uz svoje telo. „GospoĊa B. me je zamolila. Ţelela je da veĉeras nosite nešto posebno. Ona voli iznenaĊenja. Morala sam da vam preturam po ormanu.“ Sisi poĉe da briše vlaţne dlanove o šorts pošto je Dţulija ćutala. „Znam da je to bilo donekle podlo s moje strane, ali morala sam da pogodim veliĉinu. Volite jake boje, zato sam smatrala da je smaragdna dobar izbor i stil... Odluĉila sam se za suptilno seksi. Znate, elegantno, ali izazovno.“ Pošto joj je ponestalo poleta, Sisi je potonula na krevet. ,,Ne dopada vam se. U redu je“, ţurno je nastavila kada se Dţulija okrenula. „Mislim, nisam preterano osetljiva. Razumem ako to nije vaš tip haljine."“ Dţulija je podigla ruku, shvativši da Sisi ponovo uzima zalet. „Zar nisam rekla da je divna?“ ,,Da, naravno, niste ţeleli da povredite moja osećanja.“ „Kada sam to rekla, nisam znala da si je ti sašila.“ Sisi naprći usne kada je shvatila. „Tako je.“ Dţulija ponovo spusti haljinu i poloţi ruke na njena ramena. „Haljina je neverovatna, najlepša haljina koju sam ikad imala. „Znaĉi, nosićete je?“ „Luda si ako misliš da ću propustiti priliku da nosim original mekena.“ Nasmejala se kada je Sisi poskoĉila i zagrlila je. „GospoĊa B. me je zamolila da odaberem i asesoare. “ U punom gasu, okrenula se i razmotavala krep-papir sve dok nije pronašla somotsku torbicu. „Ovu šnalu s veštaĉkim dijamantom. Mislila sam da treba da podignete kosu, znate?“ Pokazala je podigavši svoju. ,,I zakaĉite je šnalom. Tu su i minĊuše. Viseće.“ Pruţila joj je sve to, oĉiju blistavih od uzbuĊenja. „Kako vam se ĉini?“

Dţulija je protresla dugaĉke, svetlucave minĊuše u ruci. Nikada o sebi nije razmišljala kao o tipu ţene koja nosi minĊuše do ramena. Moţda pletenice do ramena. MeĊutim, pošto je Sisi to oĉigledno mislila, Dţulija je bila voljna da rizikuje i nosi ih samo veĉeras. „Mislim da ću ih oboriti s nogu.“ Dva i po sata kasnije, nakon dugaĉkog ţenskog rituala prepuštanju kremama, uljima, puderima i parfemima, Dţulija je dopustila Sisi da joj pomogne pri oblaĉenju haljine. ,,Pa?“ Dţulija poĉe da se okreće ka ogledalu, ali Sisi je zaustavi. ,,Ne još. Najpre minĊuše.“ Dok ih je Dţulija nameštala, Sisi joj je popravljala frizuru, povlaĉila haljinu i nameštala okovratnik. „Dobro, sada moţete da pogledate." S leptirićima u stomaku, Sisi duboko udahnu i zadrţa dah. Dţuliji je samo jedan pogled bio dovoljan da shvati kako haljina zadovoljava oĉekivanja. Sjaj veštaĉkih dijamanata naglašavao je duge, hladne linije. Visoki okovratnik i dugi, uski rukavi odisali su dostojanstvom, dok su leĊa nagoveštavala nešto sasvim drugo. „Osećam se poput Pepeljuge“, mrmljala je Dţulija. Okrenula se i pruţila ruke ka Sisi. ,,Ne znam kako da ti zahvalim.“ ,,To je bar lako. Kada vas ljudi pitaju za haljinu, obavezno im recite da ste otkrili fantastiĉnu novu dizajnerku koja se zove Sisi Mekena.“ Dţulijina panika se pojaĉala za koji stepen kad je ušla u glavnu kuću. Dekoracija je bila savršena. Oko nje se prostirao okean cveća s tri skulpture od leda u obliku morskih sirena. Stolovi prekriveni platnenim stolnjacima, belim poput meseca, stenjali su pod koliĉinom najfinije hrane, a šampanjca je bilo dovoljno da bi se u njemu moglo plivati. Sve to obasjavalo je svetlucanje sitnih svetiljki postavljenih po drveću. Bila je to glamurozna mešavina starog i novog, holivudsko odavanje pošte mladosti i trajanju. Dţulija je pomislila da se to moţe saţeti u liĉnostima Viktora Flanigana i Pitera Dţeksona. Ivina duga i trajna ljubav i - ako je verovati pogledima koje su razmenjivali - njen najnoviji flert. Nakit je svojim sjajem nadmašivao zaslepljujuća svetla. Krhki miris ruţa, kamelija i magnolija lebdeo je oko naparfemisanih tela. Muzika je plutala iznad smeha i sveprisutnog poslovanja koje koristi gala veĉe vešto poput zasedanja glavnog odbora. Ovdeje više zvezda nego uplanetarijumu, pomislila je Dţulija, prepoznajući lica sa ekrana, malog i velikog. Zajedno sa producentima, reţiserima, piscima i pripadnicima štampe, na jednom mestu je bilo dovoljno moći da snabde strujom neki veći grad. Pa, ovo je Holivud, pomislila je. Mesto u kojem se slava i moć rvu svaki dan. Provela je više od sat vremena mešajući se sa gomilom, praveći mentalne beleške i ţaleći što nije bila dovoljno nepristojna da ponese diktafon. Pošto je morala da odahne, iskrala se iz gomile da bi sluša muziku na obodu vrta. „Kriješ se?“, upita je Pol. Nasmešila se suviše brzo, tako brzo da je bila zahvalna što mu je okrenuta leĊima. Zbog toga što je uţivao u pogledu, i njemu je bilo drago zbog toga. „Pokušavam da doĊem do daha“, odvrati ona. Rekla je sebi da nije ĉekala njega i da ga nije traţila. Niti poţelela. ,,Da li ti to pomodno kasniš?“ „Samo kasnim. Dobro mi je išlo sa sedmim poglavljem. “ Ponudio joj je jednu od dve ĉaše šampanjca koje je drţao. Gledajući je, pitao se zašto mu je delovalo hitno da završi tih nekoliko stranica. Mirisala je poput vrta u sumrak i izgledala poput greha. „Ispriĉaj mi sve ukratko.“ „Pa, mene su poljubili u ruku, ogrebali mi obraz i u jednom nesrećnom sluĉaju, neko me uštinuo za zadnjicu.“ Oĉi su joj se smešile iznad ivice ĉaše. „Izvrdala sam, izmakla i izbegla brojna pitanja o svom radu na Ivinoj knjizi, izdrţala mnoge poglede praćene šaputanjem - koja se tiĉu istog, sigurna sam u to - i prekinula malu, gadnu svaĊu izmeĊu dva prelepa stvora oko nekoga po imenu Klajd.“ Skliznuo je prstom niz minĊušu koja je doticala jedno svilenkasto rame. „Zaposlena devojka.“ „Sada znaš zašto mi je potrebno da doĊem do daha.“ Odsutno je klimnuo glavom dok je pogledom preletao preko grupica ljudi rasutih po terasi i travnjaku. Podsećali su ga na najegzotiĉnije ţivotinje koje krase veoma skupi zoološki vrt. „Kada Iv nešto ĉini, ona to ĉini do daske.“

„Zabava je izvanredna, zasad. Imamo jaja od prepelice i peĉurke s Dalekog istoka. Tartufe i paštetu iz unutrašnjosti Francuske. Lososa sa Aljaske, jastoga iz Mejna. A mislim da je srţ artiĉoke uvezena iz Španije.“ „Imamo znatno više od toga. Vidiš li onog ĉoveka? Krhkog izgleda i sede kose. Naslanja se na štap a o njemu se brine crvenokosa ţena graĊena poput...“ ,,Da, vidim ga.“ ,,To je Majkl Torent.“ ,,Torent?“ Dţulija zakoraĉi napred kako bi bolje videla. „Mislila sam da se povukao na Rivijeru. Pokušavala sam mesecima da ga dobijem i zakaţem intervju.“ Iskušavajući je, Pol je prešao prstom niz njenu kiĉmu, zadovoljan što je osetio blagi drhtaj. „Dopadaju mi se tvoja gola leĊa skoro isto koliko i tvoja otkrivena stopala.” Neće joj odvući paţnju - uprkos vatrenoj liniji koju je zapalio uz njenu kiĉmu. Oprezno se malĉice pomerila. Izvio je usne. „Razgovarali smo o Torentu“, rekla je. „Šta misliš, zar bi samo zbog besplatne hrane i šampanjca prešao toliki put?“ „Oĉigledno je smatrao da je pozivnica na ovu zabavu vredna putovanja. A ono tamo?“ Pre nego što je uspela skrenuti paţnju Polu da prestane da se igra s njenim prstima, usredsredila se na ĉoveka kojeg je posmatrao. „Znam da je Entoni Kinkejd ovde. Ne razumem zašto ga je Iv pozvala." „Trebalo bi da razumeš.“ ,,Pa, dvojica bivših supruga...“ „Trojica", ispravi je Pol. „Dejmijan Prist je upravo zakoraĉio na terasu.“ Dţulija ga je odmah prepoznala. Mada jedini od Ivinih bivših muţeva koji nije iz filmske industrije, ipak je bio poznat. Pre nego što se penzionisao u trideset petoj godini, Prist je bio jedan od najbolje plaćenih profesionalnih igraĉa tenisa. Šampion Vimbldona, meĊutim, osvajao je i sve druge grend slem turnire. Visok i dugih udova, Prist je mogao da dosegne svaku loptu i imao opasan bekhend. TakoĊe je posedovao razarajuću seksualnost koju ţene istog trenutka primete. Videvši ga sada, s rukom oko struka mlade ţene, Dţulija je shvatila zašto se Iv udala za njega. Taj brak joj je obezbedio gomilu besplatnih reklama u štampi. Bio je skoro dvadeset godina mlaĊi od nje kada su pobegli u Las Vegas. Mada je brak potrajao samo jednu burnu godinu, tabloidi su se hranili tom priĉom još mesecima. „Trojica od ĉetvorice", promrmlja Dţulija, pitajući se kako to da iskoristi. „Tvoj otac?“ „Ţao mi je. Ništa ga nije moglo odvojiti od igranja kralja Lira.“ Pol je probao šampanjac i pomislio koliko bi voleo da proba Dţulijina duga, glatka leĊa. „Mada sam dobio nareĊenje da prijavim sve što bi moglo biti zanimljivo.“ „Nadajmo se da će biti toga.“ ,,Ne prizivaj nevolju.“ Poloţio je šaku na njenu ruku. „Osim muţeva, mogao bih da istaknem izvestan broj bivših ljubavnika, starih rivala i nezadovoljnih prijatelja. „Volela bih da to uĉiniš.“ Samo je odmahnuo glavom. „TakoĊe ima dosta ljudi koji bi verovatno bili srećni da ĉitav posao oko knjige naprosto nestane.“ U oĉima joj je zasvetlucao gnev. „Ukljuĉujući tebe.“ ,,Da.“ Dugo sam razmišljao o tome da je neko provalio u kuću i preturao ti po trakama. Moţda je u pitanju dokona radoznalost, ali ĉisto sumnjam. Rekao sam ti još na poĉetku kako ne ţelim da Iv bude povreĊena. TakoĊe ne ţelim da neko povredi tebe.“ „Obe smo velike devojĉice, Pole. Ako će te to umiriti, mogu ti reći da mi je Iv zasad ispriĉala osetljive, svakako liĉne, moţda i neugodne stvari o nekim ljudima. Ali zaista smatram da se one ne mogu smatrati pretećim.“ ,,Još nije završila. I ona će...“ Dok su mu se kapci suţavali, stezao je prstima dršku ĉaše. ,,Šta je bilo?“ „Još jedan Majkl." Glas mu je postao hladan, ali to nije bilo ništa prema ledu u njegovim oĉima. Zapitala se kako to da vazduh oko njih nije zapucketao. ,,Delrikio.“ „Majkl Delrikio?“ Dţulija je pokušala da razabere ĉoveka u kojeg Pol zuri. „Da li treba da mi je poznat?“ ,,Ne. Ako imaš sreće, provešćeš ostatak ţivota ne poznavajući ga.“ ,,Zašto?“ Dok je postavljala pitanje, prepoznala je ĉoveka kojeg je videla kako izlazi iz Drejkove kancelarije. ,,Da li je to ĉovek otmenog drţanja, srebrne kose, s brkovima?“

„Izgled vara.“ Pol joj je dodao svoju polupraznu ĉašu vina. ,,Izvini.“ Ignorišući ljude koji su ga dozivali ili pak posegli da poloţe šaku na njegovo rame, Pol krenu pravo ka Delrikiju. Moţda se zbog izraza njegovih oĉiju ili jedva potisnutog gneva njegovih koraka, nekoliko ljudi povuklo, a krupni Dţozef pribliţio. Pol dobaci dugaĉak, izazivajući pogled Delrikiovom ĉuvaru, a zatim se upilji u dona. Jedva primetnim treptajem oka, Delrikio naredi Dţozefu da se skloni u stranu. ,,Pa, Pole. Prošlo je dosta vremena.“ „Vreme je relativna stvar. Kako si uspeo da sklizneš kroz kapiju, Delrikio?“ Stariji ĉovek je uzdahnuo i sa svog tanjira odabrao jednu finu krofnu s punjenjem od jastoga. „Još imaš problem s poštovanjem. Iv je trebalo da mi dopusti da te disciplinujem pre mnogo godina.“ „Pre petnaest godina sam bio deĉak, a ti glibava mrlja na peti ĉoveĉanstva. Razlika je u tome što ja više nisam deĉak.“ Delrikio je odavno nauĉio da kontroliše bes. MeĊutim, sada ga je obuzeo pa je, da bi se bar nakratko suzdrţao, ĉvrsto zagrizao krofnu. „Tvoji maniri ne sluţe na ĉast ţeni koja nam je veĉeras otvorila svoj dom.“ Odabrao je novi zalogaj, briţljivo i promišljeno. „Ĉak i neprijatelji poštuju neutralnu teritoriju.“ „Ovo nikada nije bila neutralna teritorija. Ako te je Iv pozvala, pogrešila je u rasuĊivanju. Sama ĉinjenica da si uopšte došao govori mi da ne znaš šta znaĉi čast.“ Ponovo je blesnuo sirov gnev. „Ovde sam da uţivam u gostoprimstvu lepe ţene.“ Iako se nasmešio, oĉi su mu gorele. „Kao što sam to ĉesto ĉinio u prošlosti.“ Pol je brzo krenuo napred. Dţozef se pokrenuo u isto vreme. Zavukavši ruku u sako, prislonio je cev automatskog pištolja kalibra 32 uz Polovu mišku. ,,Oh!“ Dţulija se saplela i prosula ĉašu punu šampanjca preko Dţozefovih blistavih mokasina guči. ,,Oh, strašno mi je ţao. Uţas jedan. Ne znam zašto sam toliko nespretna.“ Trepćući i smešeći se, brisala je Dţozefova nakvašena stopala maramicom koju je uzela iz njegovog dţepa. „Obrisaću ih pre nego što se napravi fleka.“ Zbrka je izazvala salve smeha meĊu ljudima koji su stajali okolo u grupicama. Smešeći se bezazleno Dţozefu, podigla je ruku pruţajući mu priliku da joj pomogne da ustane - i stala izmeĊu njega i Pola. „Izgleda da sam skvasila vašu maramicu.“ Promrmljao je nešto i stavio je u dţep. „Već smo se upoznali, zar ne?“, upitala je. „Otrcana fraza, Dţulija.“ Iv se stvorila pokraj nje. „Skoro da si upropastila efekat ćućanja kraj stopala ovog ćoveka. Zdravo Majkl.“ ,,Iv.“ Prihvatio je njenu ruku i polako je podigao ka usnama. Stara potreba se pokrenula u njemu, potamnevši mu pogled. Da joj Pol nije rekao da su bili ljubavnici, tada bi to shvatila po koliĉini varnica u vazduhu. „Lepša si nego ikada.“ ,,Ti izgledaš... uspešno. Vidim da obnavljaš staro poznanstvo - i sklapaš novo. Sećaš se Pola, naravno. Ovo je Dţulija, moj simpatiĉni, nespretni biograf.“ „GospoĊo Samers.“ Dotakao je usnama i brkovima njenu šaku. „Oduševljen sam što se najzad upoznajemo. Pre nego što je uspela da odgovori, Pol je zagrli oko struka i privuĉe k sebi. ,,Iv, zašto je on, doĊavola, ovde?“ ,,Ne budi neuĉtiv, Pole. Gospodin Delrikio je gost. Baš sam se pitala, Majkle, da li si imao priliku da porazgovaraš sa Dejmijanom? Sigurna sam da moţete da pretresete mnoge stare uspomene.“ ,,Ne.“ Oĉi su joj zasvetlucale, hladne poput dijamanata na njenom vratu. Nasmejala se. „Dţulija, moţda će ti biti zanimljivo da saznaš da sam svog ĉetvrtog supruga upoznala preko Majkla. Dejmijan i Majkl su bili - da li bi rekao da ste bili poslovni saradnici, dragi?“ Niko nije umeo da ga draţi tako uspešno kao Iv Benedikt. „Imali su - zajedniĉke interese.“ „Lepo reĉeno. Pa, Dejmijan se penzionisao kao šampion i svi su dobili ono što su ţeleli. Oh, izuzev Henka Frimonta. Kakva tragedija. Pratiš li tenis, Dţulija?“ Ima neĉega ovde, neĉega starog i neprijatnog ispod mirisa cveća i parfema. ,,Ne, plašim se da ne pratim.“ ,,Pa, dogodilo se to pre petnaestak godina. Kako vreme leti.“ Otpila je gutljaj šampanjca. „Frimont je bio Dejmijanov glavni konkurent - ĉak protivnik. Uĉestvovali su na Ju-Es openu kao prvi i drugi nosilac. Postojale su veoma visoke opklade oko toga ko će pobediti. Da skratim, Frimont se Predozirao. Injekcija kokaina i

heroina - mislim da se to u slengu zove spidbol. Tragiĉno. Nakon toga, Majkl je lako došao do šampionske titule. Oni koji su se kladili na njega, prošli su veoma dobro.“ Polako je prešla prstima preko ivice ĉaše, dok su joj nokti tamnocrvene boje blistali. ,,Ti si kockar, zar ne Majkl?“ „Svi muškarci su kockari.“ „Neki su uspešniji od drugih. Molim te, nemoj mi dopustiti da te ometam u druţenju, uţivanju u hrani, muzici i starim prijateljima. Nadam se da ćemo imati priliku da porazgovaramo još jednom do kraja veĉeri.“ „Siguran sam da hoćemo.“ Okrenuo se i ugledao Ninu samo koji korak dalje. Pogledi su im se ukrstili. Ona je prva oborila pogled, pre nego što se okrenula i jurnula u kuću. ,,Iv“, zapoĉela je Dţulija, ali diva je samo odmahnula glavom. „Gospode, potrebna mi je cigareta.“ Zatim se njen osmeh pojaĉao bar hiljadu puta. „Dţoni, dragi, divno je što si došao.“ Otišla je da se prepusti njegovom zagrljaju i poljupcu. Dţulija je odustala od tog izvora i okrenula se ka Polu. „Šta je to, doĊavola, bilo?“ Neţno ju je uzeo za ruke. ,,Drhtiš.“ „Imam osećaj da sam prisustvovala drţavnom udaru bez krvoprolića. Ja...“ Ugrizla se za jezik dok je Pol uzimao dve nove ĉaše od kelnera u prolazu. „Tri lagana gutljaja“, naredio je. Poslušala je zbog toga što je morala da se smiri. „Pole, da li ti je onaj ĉovek uperio pištolj u srce?“ Mada joj se osmehnuo, veselost u njegovim oĉima neutralizovalo je nešto opasnije, smrtonosnije. ,,Da li si pokušala da me spaseš ĉašom šampanjca, Dţuls?“ „Upalilo je“, izgovorila je oštrim glasom, a zatim otpila još jedan gutljaj. „Ţelim da mi ispriĉaš zašto si onako razgovarao s tim ĉovekom, ko je on i zašto je poveo naoruţanog telohranitelja na zabavu.“ „Jesam li ti rekao da veĉeras izgledaš predivno?“ ,,Odgovori!“ Umesto toga, spustio je ĉašu na stoĉić od kovanog gvoţĊa i obuhvatio njeno lice dlanovima. Pre nego što je to mogla da izbegne - ili bar odluĉi da li to ţeli - ljubio ju je znatno strastvenije no što to pravila pristojnosti nalaţu da se ĉini u javnosti. Ispod te strasti se osećao ukus gorkog, tinjajućeg gneva. „Drţi se podalje od Delrikija“, rekao je tiho, a zatim je ponovo poljubio. ,,A ako ţeliš da uţivaš u ostatku veĉeri, drţi se podalje i od mene.“ Ostavio ju je tu i okrenuo se ka kući u potrazi za neĉim jaĉim od šampanjca. „Zasad imamo priliku da prisustvujemo pravoj predstavi.“ Uzdrmana, Dţulija je ispustila dug uzdah kada je Viktor potapšao po ramenu. „Volela bih da mi je neko dao scenario.“ ,,Iv voli improvizaciju.“ Bacio je pogled unaokolo, promešavši kockice leda u sodi. „Bog zna da ona voli da napravi pometnju. Uspela je veĉeras da dovede maltene sve igraĉe.“ „Pretpostavljam da mi ni vi nećete reći ko je Majkl Delrikio.“ ,,Biznismen.“ Viktor joj se nasmeši. „Šta kaţete na šetnju po bašti?“ To će, znaĉi, morati sama da otkrije. ,,Da, volela bih.“ Sišli su sa terase i prešli preko travnjaka kroz senke koje je presecala svetlost sijalica. Orkestar je svirao ,,Moonglow“ dok ih je obavijao mirisan vazduh. Dţulija se setila da je prethodne nedelje videla Viktora i Iv kako koraĉaju kroz isti vrt, obasjani istim mesecom. „Nadam se da se vaša supruga oporavlja.“ Po njegovom izrazu je shvatila da je prebrzo naĉinila prvi korak. „Ţao mi je. Iv je pomenula da je bolesna.“ „Ponašaš se veoma diplomatski, Dţulija. Siguran sam da ti je rekla više od toga.“ Otpio je gutljaj sode, boreći se protiv zova viskija. „Mjurijel više nije u neposrednoj opasnosti. Plašim se da će oporavak biti dugaĉak i teţak.“ „Sigurno vam nije lako.“ „Moglo bi biti lakše, ali Iv to neće dopustiti.“ Osmotrio je Dţuliju umornim pogledom. Meseĉina je obasjala njeno lice na naĉin koji ga je dotakao, ali nije umeo da ga prepozna. Veĉeras je vrt namenjen mladićima i devojkama. On se osećao starim. „Znam da ti je Iv priĉala o nama.“ ,,Da, ali nije morala. Videla sam vas ovde jedne noći pre neku nedelju.“ Pošto se ukrutio, poloţila je ruku na njegovo rame. „Nisam vas špijunirala. Samo sam se našla na pogrešnom mestu u pogrešno vreme.“ „Ili na pravom mestu u pravo vreme“, dodao je ljutito.

Dţulija je klimnula i potrudila se da paţljivo odabere reĉi dok je on palio cigaretu. „Znam da sam videla nešto privatno, ali nije mi ţao. Videla sam dvoje veoma zaljubljenih ljudi. Nisam se šokirala niti pak pojurila ka pisaćoj mašini da izvestim svet o onome što sam videla. Scena me je veoma dirnula.“ Blago je opustio prste, ali pogled mu je ostao hladan. ,,Iv je uvek bila najbolji i najgori deo moga ţivota. Moţeš li da shvatiš zašto imam potrebu da ono što smo irnali zadrţim u tajnosti?“ ,,Da, mogu.“ Spustila je ruku. „Kao što razumem zašto ona mora to da ispriĉa. Koliko god da saosećam s vama, imam obavezu prema njoj.“ „Odanost je za divljenje. Ĉak i kada je neumesna. Ispriĉaću vam nešto o Iv. Ona je fascinantna ţena, neverovatno talentovana, dubokih osećanja, neverovatno jaka. TakoĊe je stvorenje impulsa, osoba koja ĉini velike greške koje menjaju ţivot, zbog trenutne strasti. Zaţaliće zbog ove knjige, ali tada će biti prekasno.“ Bacio je cigaretu na stazu i zgazio je. „Suviše kasno za sve nas.“ Dţulija ga je posmatrala kako odlazi. Nije mogla da mu ponudi utehu ili razuveravanje. Koliko god da saoseća, njena odanost pripada Iv. Iznenada umorna, potonula je na mermernu klupu. Bilo je tiho. Orkestar je svirao ,,My Funny Valentine“, a pevaĉica je tiho pevala. Iv je definitivno u staromodnom raspoloţenju. Iskoristivši samoću i umirujuću muziku, pokušala je da rekonstruiše i proceni ono što je dosad videla i ĉula. Dok su joj misli lutale, postala je svesna glasova koji su dopirali iz obliţnjeg ţbunja. Najpre se naljutila. Ţelela je da provede petnaest minuta u miru i tišini. Zatim je uhvatila ton glasa i zainteresovala se. U pitanju su muškarac i ţena, pomislila je. Jasno je da se svaĊaju. Moţda je to Iv? Zapitala se i razmišljala da li da ode ili pak da ostane. Ĉula je psovku, oštru i italijansku, a potom bujicu teških reĉi na istom jeziku, praćenih gorkim plaĉom ţene. Pritisnuvši slepooĉnice prstima i masirajući ih, Dţulija ustade. Najbolje je da ode. „Znam ko si ti.“ Ugledala je ţenu u svetlucavoj, deviĉanski beloj haljini kako se tetura ka stazi. Odmah je prepoznala Gloriju Dubari. Plaĉ naglo utihnu, a sićušna i veoma pijana glumica priĊe joj iz suprotnog pravca. „GospoĊo Dubari“, reĉe Dţulija pitajući se šta sada da radi. „Znam ko si“, ponovi Glorija i zatetura se napred. „Ivina mala doušnica. Reći ću ti nešto, ako napišeš ijednu reĉ o meni, samo jednu jedinu reĉ, tuţiću te.“ Kraljica ĉednosti je pijana kao smuk, primetila je Dţulija i pripremila se za borbu. „Moţda bi trebalo da sednete.“ ,,Ne dodiruj me!“ Glorija odgurnu njenu šaku, a zatim je zgrabi za ruku, zarivajući nokte. Nagnula se i Dţulija se trgla više zbog njenog daha, nego zbog manikira. U njenom dahu se nije osećao šampanjac, već kvalitetan viski. ,,Vi mene dotiĉete, gospoĊo Dubari“, uzvrati Dţulija. „Znaš li ti ko sam ja? Znaš li ko sam? Ja sam jebena institucija.“ Mada se klatila dok je govorila, prsti su joj bili poput ţice. „Ako se kaĉiš sa mnom, kaĉiš se sa materinstvom, pitom od jabuka i prokletom ameriĉkom zastavom.“ Pokušavajući da skloni Glorijine šake sa svojih ruku, Dţulija otkri da je sitna ţena priliĉno snaţna. „ Ako me ne pustite", prosiktala je, „udariću vas.“ „Slušaj me.“ Glorija je gurnu tako da je zamalo preletela preko mermerne klupe. „ Ako znaš šta je dobro za tebe, zaboravićeš sve što ti je rekla. To su laţi, okrutne, pakosne laţi.“ ,,Ne znam o ĉemu govorite.“ „Ţeliš novac?“, bljuvala je Glorija. „Da li je to u pitanju? Ţeliš još novca. Koliko? Koliko ţeliš?“ „Ţelim da me ostavite na miru. Ako ţelite sa mnom da razgovarate, uĉinićemo to kada budete trezni.“ „Ja nikada nisam pijana.“ Otrovnog pogleda, Glorija je zarila koren dlana izmeĊu Dţulijinih dojki. „Nikada nisam jebeno pijana i da ti to bude jasno!. Ne moţe meni neka doušniĉka kurva koju je Iv unajmila reći da sam pijana.“ Dţuliju naĉas obuze gnev. Pruţila je ruku i zgrabila šifon što je bio oko Glorijinog vrata. „Ako me ponovo dotakneš i...“ ,,Glorija.“ Tiho je rekao Pol dok im je prilazio niz stazu. ,,Da li si dobro?“ ,,Ne.“ Automatski je ukljuĉila suze kao da je odvrnula slavinu. ,,Ne znam šta mi je. Osećam se veoma slabo i sva drhtim.“ Zagnjurila je lice u njegov sako. „Gde je Markus? Markus će se pobrinuti za mene.“ „Šta kaţeš na to da te odvedem u kuću da malo prilegneš? Pronaći ću ga i dovesti.“

„Imam tako uţasnu glavobolju“, jecala je dok ju je Pol odvodio. Odlazeći, dobacio je Dţuliji pogled preko ramena. ,,SeĊi“, bilo je sve što je rekao. Dţulija je prekrstila ruke na grudima i sela. Vratio se za desetak minuta i seo kraj nje duboko uzdahnuvši. „Mislim da kraljicu ĉistote nikada ranije nisam video naroljanu. Hoćeš li mi reći šta se dogodilo?“ „Nemam pojma. Ali imam nameru da prvom prilikom sateram Iv u ćošak i saznam.“ Radoznalo je prešao prstom niz njen potiljak do vrata. „Šta bi uradila Gloriji da te je ponovo dotakla?“ „Udarila bih je u špicastu bradu.“ Nasmejao se, ponovo je stisnuvši uz sebe. „Gospode, kakva ţena. Sada bih voleo da sam zakasnio koji sekund.“ „Ne uţivam u sukobima.“ ,,To sam shvatio. Iv je, s druge strane, organizovala mnogobrojne sukobe u jednoj zvezdama prepunoj veĉeri. Da ti ispriĉam šta si propustila da vidiš u vrtu?“ Ako pokušava da je smiri, najmanje što moţe da uĉini jeste da mu pruţi priliku. ,,U redu.“ „Kinkejd se gegao unaokolo, debeo i preteći i nije uspeo da navede Iv na intimni razgovor. Ana del Rio, dizajnerka? Priĉala je zlobne priĉe o svojoj domaćici, pretpostavljam, nadajući se da će time potisnuti zlobne priĉe koje Iv ima nameru da ispriĉa o njoj.“ Uzeo je cigaru. Pri blesku upaljaĉa, lice mu je delovalo napeto, nasuprot blagoj veselosti u glasu. „Drejk je skakutao unaokolo kao da mu je neko ubacio ţar u gaće.“ „Moţda sam zbog toga videla Delrikija i onog drugog ĉoveka u njegovoj kancelariji prošle nedelje.“ ,,Stvarno?“ Pol polako ispusti dim. „Vidi, vidi! Vraćamo se na ranĉ - Torent deluje jadno - i više od toga nakon što je porazgovarao sa Iv u ĉetiri oka. Prist mnogo pozira i grohotom se smeje. MeĊutim, znojio se dok je igrao sa Iv.“ „Zvuĉi kao da treba da se vratim i liĉno vidim sve to.“ ,,Dţulija.“ Spreĉio ju je da ustane. „Moramo da razgovaramo o nekoliko stvari. Svratiću sutra.“ ,,Ne sutra“, odvratila je znajući da samo odugovlaĉi. „Brendon i ja imamo neke planove.“ „Onda u ponedeljak, dok je u školi. Tako je bolje.“ „Imam zakazan sastanak sa Anom u pola dvanaest, u njenom studiju.“ „Doći ću u devet.“ Ustao je i ponudio joj ruku. Koraĉala je s njim u smeru odakle je dopirala muzika prošarana smehom. „Pole, da li si sa maramicama i razumevanjem pokušao da me spaseš od Glorije?“ „Upalilo je.“ „Znaĉi da smo izravnale raĉune.“ Oklevao je samo na trenutak pre nego što je upleo prste s njenim. ,,Skoro.“

Šesnaesto poglavlje Zabava je utihnula tek posle tri sata ujutru, mada je do tada ostalo samo nekoliko zadrtih sluĉajeva koji su pijuckali posiednje kapi šampanjca i lizali beluga kavijar s prstiju. Moţda su baš oni mudri, zbog toga što doĉekuju novi dan krmeljivih oĉiju, uz vrtoglavicu i prepune stomake. Sigurno ni mnogi koji su otišli u neko pristojnije vreme nisu dobro spavali i bez svega toga. Uz smoking od brokata obmotan oko ogromnog tela koje radosno flertuje sa srĉanim udarom, Entoni Kinkejd je sedeo u krevetu pušeći jednu od cigara za koje su ga doktori upozorili da će ga ubiti znatno ranije. Deĉak kojeg je odabrao da iskoristi te noći, leţao je meĊu svilenim ĉaršavima i perjanim jastucima, hrĉući na oblacima ĉiste doze meta i nastupa divljaĉkog seksa. Preko njegovih glatkih, mršavih ramena se pruţao niz ruţiĉastih masnica, koje je oĉigledno zaradio usled gneva. Kinkejd nije ţalio zbog toga što ih je naneo - dobro je platio deĉaku - meĊutim, ţalio je zbog toga što mora da se zadovolji zamenom. Sve vreme dok ga je biĉevao, sve vreme dok se zarivao snaţno i okrutno u deĉaka, sanjao je o tome da kaţnjava Iv. Kuĉka. Kurvanjska kuĉka. ZarĊalo je šištao dok je premeštao svoje ogromno telo kako bi dohvatio ĉašu porta što je stajala kraj kreveta. Zar je mislila da moţe da mu preti? Zar je mislila da moţe da se igra i draţi i da mu maše pred nosom pretnjama o otkrivanju? Neće se usuditi da objavi ono što zna. Ali ako to ipak uĉini... Ruka mu je zadrhtala dok je pio vino. Oĉi, maltene zakopane ispod pregiba opuštene koţe oko njih, otrovno su zasijale. Ako to uĉini, koliko drugih će pronaći hrabrosti da proĊu kroz vrata koja je ona otvorila? Ne sme to da dozvoli. Neće to dozvoliti. Moţda će ga uhapsiti, moţda će morati na sud, moţda će morati u zatvor. To se neće dogoditi. On to neće dopustiti. Pio je, pušio i planirao. Pokraj njega, mladić-prostitutka je mrmljao u snu. Na Long Biĉu, Delrikio je uronio u kadu, dopuštajući da se vrela, jasminom namirisana voda prelije preko njegovog osunĉanog, disciplinovanog tela. Vodio je ljubav sa svojom ţenom kada se vratio kući. Neţno i Ijupko. Njegova lepa Tereza sada je spavala snom voljene osobe. Boţe, baš je voli i baš mrzi to što je fantazirao o Iv dok je uranjao u nju. Od svih grehova koje je poĉinio, ovo je jedini zbog kojeg se kaje. Uprkos onome što Iv radi, uprkos onome što preti da će uĉiniti, nije mogla da ubije glad u njemu. To je njegovo pokajanje. Boreći se protiv povratka napetosti u mišiće, posmatrao je kako se para diţe i zamagljuje kose prozore, zaklanjajući zvezde. Tako je ona delovala na njega, zamagljivala mu je ĉula, zaklanjala razum. Zar ne shvata da bi je ĉuvao, usrećivao, zasipao svim stvarima koje ţene ţele? Ali, ona ga je odbila s prezirom, odstranila iz svog ţivota na konaĉan i ţestok naĉin koji nalikuje smrti. Sve zbog posla. Primorao je svoju šaku da se opusti i saĉekao da zrno besa nestane iz njegovog srca. Ĉovek koji razmišlja srcem ĉini greške. Kao što ih je on ĉinio. Sam je kriv što je Iv otkrila neke od neuobiĉajenih delova preduzeća Delrikio. Zanesenost ga je uĉinila nehatnim. Ipak, smatrao je, ili je primorao sebe da smatra kako joj moţe verovati. Tada mu je bacila Dejmijana Prista u lice. Pogledala ga je oĉima prepunim gaĊenja. Bivši teniser predstavlja nedovršen posao koji se lako moţe zakljuĉiti. MeĊutim, to ne bi ispravilo stvari. Iv je ta koja moţe rasplesti njegov paţljivo istkan ogrtaĉ odgovornosti. Moraće da sredi stvari i ţalio je zbog toga. No, ĉast je vaţnija i od same ljubavi. Glorija Dubari se priljubila uz svog usnulog supruga i pustila da joj suze teku niz lice. Osećala je muĉninu - suviše pića uvek joj uznemiri stomak. Iv je kriva što je previše popila i toliko se pribliţila poniţenju. Iv je kriva za sve. Iv i ona radoznala kuĉka sa istoka. Njih dve će se pobrinuti da ona sve izgubi - svoju reputaciju, brak, moţda ĉak i karijeru. I to sve zbog jedne greške. Jedne male greške. Šmrcajući, pomazila je rukom gola ramena svoga supruga. Proveli su ĉetvrt veka u solidnom, ĉvrstom braku. Veoma je volela Markusa. Tako se dobro brinuo o njoj. Koliko joj je samo puta rekao da je ona njegov anĊeo, besprekoran i blistav anĊeo?

Zar bi on mogao da razume, zar bi iko mogao da razume da se ţena koja je izgradila karijeru igrajući pegave device upustila u vatrenu, nedozvoljenu aferu sa oţenjenim ĉovekom? Da se podvrgla nelegalnom prekidu trudnoće kako bi se oslobodila rezultata te afere? Gospode, kako je ikad mogla umisliti da je zaljubljena u Majkla Torenta? Što je još gore, mnogo gore, dok se sastajala s njim u prljavim motelima, on je na filmskom platnu igrao njenog oca. Njenog oca. Veĉeras je morala da se naĊe lice u lice s njim, sada kada je star, maltene osakaćen... slab. Gadilo joj se i na samu pomisao na to da je nekada bio u njoj. Uţasavala ga se. Mrzela ga je. Mrzela je Iv. Poţelela je da su oboje mrtvi. Prepustivši se samosaţaljenju, plakala je zarivši lice u jastuk. Majkl Torent je navikao na nesanicu. Telo mu je bilo tako prošarano artritisom da retko kad nije osećao bol. Godine i bolest su ga muĉile, ostavljajući tek toliko mesa i nerava za neprekidan jad. Veĉeras ga je um, a ne telo, spreĉavalo da se prepusti luksuzu sna. Mogao je da proklinje godine koje su mu uništile telo, iscrple energiju, uskratile mu utehu koju pruţa seks. Mogao je da proliva suze znajući da je nekada bio kralj, a sada je manje od ĉoveka. Sećanja na to šta je bio nisu mu dala mira, već su mu se zarivala u umornu dušu i u telo poput vrelih igala. Ali sve to je ništa. Sada Iv preti da oduzme i ono malo što mu je preostalo. Ponos i ugled. Moţda više ne moţe da glumi, ali uspevao je da utaţi tu glad legendom koja je izgraĊena o njemu. Oboţavaoci i saradnici su ga poštovali, divili mu se, ukazivali mu paţnju kao veliĉanstvenom starcu, nekadašnjem kralju romantiĉne ere Holivuda. Grant i Gejbl, Pauer i Flin su mrtvi. Majkl Torent, koji je karijeru završio otmeno igrajući mudre starce, još je ţiv. Ţiv je i oni su ustajali i klicaii mu kad god bi se pojavio na nekom prijemu. Mrzeo je ĉinjenicu da će Iv ispriĉati svetu da je izdao svog najboljeg i najbliţeg prijatelja Ĉarlija Greja. Majkl je godinama koristio svoj uticaj kako bi se pobrinuo da studio Ĉarliju daje iskljuĉivo sporedne uloge. A i silno se trudio da nabije Ĉarliju rogove sa svakom od njegovih supruga. Kako će bilo koga ubediti da je to za njega bila igra, sitniĉava, detinjasta igra koju je donela mladost i zavist? Ĉarli je bio pametniji, veštiji i simpatiĉniji nego sto je Majkl ikada mogao biti. Nije zaista ţeleo da povredi Ĉarlija. Nakon njegovog samoubistva, krivica ga je izjedala dok nije sve priznao Iv. Oĉekivao je utehu, brigu, razumevanje. No, nije mu pruţila ništa od toga, već se odluĉila za hladan gnev. Priznanje je ubilo njihov brak. I sada će Iv gorkim poniţenjem osuditi na propast ono što mu je od ţivota preostalo. Osim ako je neko ne zaustavi. Znoj je izbijao Drejku kroz koţu, poput metaka. Divljeg pogleda, lutao je po svojoj kući, nedovoljno pijan da bi zaspao. Još mu je nedostajalo pedeset hiljada, a vreme je isticalo. Morao je da se smiri, znao je da mora da se smiri, ali kada je video Delrikija uplašio se toliko da mu je iz creva pretvorila u teĉnost. Delrikio je s njim razgovarao uĉtivo i srdaĉno. Dţozef je sve vreme stajao i posmatrao ga nepristrasnim pogledom. Kao da se batine nikada nisu dogodile - kao da pretnja koju su saopštile ne postoji. Zbog toga je sve nekako delovalo gore. Znao je da će ono što ga ĉeka biti uĉinjeno bez strasti, hladne i bistre glave, kao da se sprovodi poslovna transakcija. Kako da uveri Delrikija da je u povoljnoj situaciji kada je Dţulija u pitanju, kada su je svi videli s Polom Vintropom? Sigurno postoji naĉin da dopre do nje, do traka, do Iv. Mora da ga otkrije. Rizik koji preduzme sigurno neće biti gori od rizika da ništa ne uĉini. Viktor Flanigan je razmišljao o Iv. Zatim o svojoj supruzi. Pitao se kako se upleo sa dve toliko razliĉite ţene. Obe su imale moć da mu unište ţivot. Jedna zato što je slaba, druga zahvaljujući svojoj snazi. Znao je da je za sve sam kriv. Iskorišćavao ih je, mada ih je voleo. Ipak, obema je dao najbolje od sebe - i na taj naĉin prevario sve troje. Sada više ne moţe da popravi stvari, svakako ne moţe da promeni nešto što se već dogodilo. Moţe samo da se bori kako bi spreĉio odmotavanje priĉe. Dok se nemirno prevrtao u velikom, praznom krevetu, ţudeo je za Iv i plašio je se istovremeno. Na sliĉan naĉin kao što je ţudeo za jednom bocom viskija i strahovao od nje. Zbog toga što nikada nije mogao da se zasiti ni jednog ni drugog. Koliko god da se povlaĉio od obe zavisnosti, uvek su ga privlaĉile nazad. Mada je nauĉio da mrzi piće dok je ţudeo za njim, ţenu je mogao samo da voli.

Crkva ga ne bi osudila zbog ispijanja flaše, ali bi to uĉinila zbog jedne noći ljubavi. A bilo je više od stotinu takvih noći. Ĉak ni strah da mu duša neće zavredeti besmrtnost ne bi ga naterao da zaţali makar i zbog jedne. Zašto Iv ne razume da on mora da zaštiti Mjurijel kako god da se oseća? Nakon svih ovih godina, zašto insistira na objavljivanju svih laţi i tajni? Zar joj nije jasno da će patiti koliko i on? Ustavši, okrenuo se od kreveta, prišao prozoru i zagledao se u nebo koje je postajalo sve svetlije. Za nekoliko sati će otići kod svoje supruge. Mora da pronaĊe naĉin da zaštiti Mjurijel i spase Iv od same sebe. U svom apartmanu u Beverli Vilširu, Dejmijan Prist je ĉekao izlazak sunca. Nije koristio piće niti drogu da se opusti kako bi zaspao. Potrebno mu je da bude pri ĉistoj svesti kako bi mogao da razmišlja. Koliko planira da ispriĉa? Koliko će se usuditi da objavi? Zeleo je da veruje da je veĉerašnja zabava organizovana zato da bi njega obuzela panika. Nije joj pruţio to zadovoljstvo. Smejao se, razmenjivao priĉe i tapšanje po leĊima. Boţe, ĉak je i plesao s njom. Kako ga je samo blago pitala da li mu dobro ide s lancem sportske opreme. Koliko joj je izraz bio zloban kada je izjavila da Delrikio dobro izgleda. MeĊutim, on se samo smešio. Ako se ponadala da će ga uplašiti, razoĉarala se. Seo je, zureći kroz mraĉan prozor. I bio veoma uplašen. Dugo i zadovoljno uzdahnuvši, Iv se smestila u krevet. Što se nje tiĉe, veĉe je bilo neverovatno uspešno. Znatno više od posmatranja kako se neki odabrani gosti krĉkaju na mukama, uţivala je posmatrajući Dţuliju i Pola zajedno. Dok je sklapala oĉi, pomislila je kako ima neke ĉudne i slatke pravde u tome. A ovo i radi zbog pravde, zar ne? Kao i zbog zdrave doze osvete. Bilo joj je ţao što je Viktor i dalje ljut. Moraće da prihvati da ona radi ono što mora. To će se verovatno ubrzo i dogoditi. Osetivši veliki, prazan krevet oko sebe, poţelela je svim srcem da je veĉeras ostao s njom. VoĊenje ljubavi s njim predstavljalo bi vrhunac veĉeri, a zatim bi mogli da se priljube jedno uz drugo i sanjivo razgovaraju do svitanja. Još ima vremena za to. Iv je ĉvrsto zatvorila oĉi i prepustila se da je nosi ta jednostavna ţelja. Iako je već tonula u san, ĉula je kako Nina dolazi niz hodnik pa ulazi u sobu i nemirno koraĉa tamo-amo pre nego što zatvori vrata. Sirota devojka, pomislila je Iv. Suviše brine. Do devet sati u ponedeljak ujutru Dţulija je već bila istegnuta, zgrĉena, iskrckana, nabildovana, oznojena i naparena. Telo joj je bilo uvrnuto, gnjeĉeno, udarano i trljano. Napustila je glavnu kuću vukući torbu sa znojavim helankama i peškirom. Bila je obuĉena u krajnje neprivlaĉnu trenerku i povlaĉila je majicu dok je prolazila pokraj Lajla koji je tromo polirao kola ispred garaţe. Nije joj se dopadalo kako je gleda, kao ni ĉinjenica da uvek radi nešto duţ puta koji prelazi na svom jutarnjem treningu. Kao i uvek, obratila mu se hladno i uĉtivo. „Dobro jutro, Lajle.“ ,,GospoĊo.“ Dotakao je obod kape pokretom koji deluje više sugestivno nego pokorno. „Nadam se da niste preterali u veţbanju.“ Voleo je da je zamišlja u teretani u oskudnom trikou dok se znoji poput kuĉke u teranju. „Rekao bih da vam to veţbanje nije potrebno.“ „Uţivam u tome“, slagala je i nastavila da koraĉa, znajući da je on posmatra. Izborila se s peckanjem koje je osetila izmeĊu plećki i podsetila sebe da roletne u spavaćoj sobi drţi spuštenim. Pol ju je ĉekao na terasi, stopala podignutih na stolicu. Bacio je brz pogled ka njoj i nasmešio se. „Izgledaš kao da bi ti dobro došlo hladno piće.“ ,,Fric“, odvratila je traţeći kljuĉeve po dţepu. „Radi na mojim ramenim mišićima. Imam osećaj da su mi ruke kao dve istegnute gumene trake.“ Otkljuĉala je vrata pa uĊoše, a ona bacivši torbu i kljuĉeve na kuhinjski sto krenu ka friţideru. „Bio bi prava zvezda španske inkvizicije. Danas, dok sam patila na kosoj klupi, izvukao je iz mene priznanje da volim ĉokoladice.“ „Mogla si da slaţeš.“

Frknula je sipajući sok u ĉašu. „Niko ne moţe da gleda u te krupne, iskrene plave oĉi i da laţe. Otišao bi pravo u pakao. Hoćeš sok?“ ,,Ne, hvala.“ Kada je iskapila ĉašu, skoro da se ponovo osetila kao ljudsko biće. „Imam nešto više od sata, a onda moram da se presvuĉem i krenem na sastanak.“ Osveţena i spremna za posao, ostavila je praznu ĉašu na šanku. „O ĉemu si ţeleo da razgovaramo?“ „O više stvari.“ Dokono je prešao rukom preko njenog repa. ,,Za poĉetak, o trakama.“ ,,Ne moraš da brineš zbog toga.“ „Zakljuĉavanje kuće je dobra mera predostroţnosti, Dţuls, ali nije dovoljna.“ „Uĉinila sam i više o toga. DoĊi.“ Povela ga je kroz kuću ka kancelariji. Na putu do nje je primetio da su svuda unaokolo vaze i saksije pune cveća. Mnogi beli pupoljci koji su krasili zabavu ovde su pronašli dom. „Slobodno“, rekla je pokazujući ka fioci stola. „Pogledaj." Pol je otvorio fioku i shvatio da je prazna. ,,Gde?“ Malo joj je zasmetalo to što se nije iznenadio. ,,Na bezbednom. Uzimam ih samo kada radim. Tako da...“ Zatvorila je fioku. „Ako neko bude preturao, on ili ona, neće ništa pronaći." „Situacija nije tako bezazlena." „Kako to misliš?“ „Mislim da neko smatra da je na kocki znatno više.“ Posmatrajući je seo je na ivicu stola. „Seti se kako se Glorija Dubari ponašala pre neko veĉe.“ Dţulija je slegla ramenima. „Bila je pijana.“ „Upravo tako - to je samo po sebi nenormalno. Nikada je nisam video ni pripitu, a kamoli razvaljenu od alkohola.“ Podigao je teg za papir, kristalnu kuglu u kojoj je bleštalo svetlo dok ju je okretao. Pitao se da li bi se to dogodilo sa Dţulijom - da li bi prilikom dodira od tihe i mirne osobe postala vrela i eksplozivna. „Upozoravala te je. Zašto?“ „Zaista ne znam“, reĉe Dţulija pošto ju je i dalje uporno posmatrao. „Tokom razgovora sa Iv, njeno ime smo pominjale samo usput. Danas smo razgovarale o drugim stvarima.“ O Ivinom putu u Dţordţiju, zadnjici Pitera Dţeksona, Brendonovom kontrolnom iz društvenih nauka i Dţulijinoj potrebi da se ošiša, koja bi je hvatala otprilike na svakih pola godine. Iv je odgovarala. Duboko uzdahnuvši, spustila se na stolicu. „Glorija misli da ću napisati nešto što će naškoditi njenoj reputaciji. Ĉak je ponudila da me potplati - mada mislim da bi me radije ubila.“ Zastenjala je kada je zaĉkiljio. „Zaboga, Pole, samo sam sarkastiĉna.“ Zatim se nasmejala i nagnula unazad, zaljuljavši stolicu. „Već mogu da zamislim scenu. Glorija Dubari, obuĉena u monašku odeću koju je nosila u filmu Mekridijevi Ďavolci, prikrada se neustrašivoj spisateljici. Nadam se da si mi obukao nešto oskudno i usko nakon svih ovih sati koje sam provela ojaĉavajući mišiće. Ona podiţe noţ - ne, noţ stvara previše nereda. Izvlaĉi pištolj kalibra 22 - ne, to je suviše uobiĉajeno. Ah, skaĉe napred i davi ţrtvu brojanicom.“ Iskezila se spojivši prste. „Kako ti se ĉini?“ ,,Ni izbliza toliko smešno kao što oĉekuješ.“ Spustio je kristal. „Dţulija, dopusti mi da preslušam trake.“ Stolica se spustila na zemlju. „Znaš da ne mogu to da uĉinim.“ „Zelim da pomognem.“ U glasu mu se osećalo napeto strpljenje, tako da nije odolela da pruţi ruku i dotakne njegovu. „Cenim tu ponudu, Pole, ali mislim da mi pomoć nije potrebna.“ Spustio je pogled ka njenoj tananoj, finoj ruci koja je leţala preko njegove. ,,Da li bi mi rekla ako ti bude potrebna pomoć?“ Zbog toga što je ţelela da se uveri da će im oboma saopštiti istinu, malo je saĉekala s odgovorom. ,,Da.“ Zatim se nasmešila, shvativši da nije tako teško, niti riziĉno, verovati nekome. ,,Da, rekla bih ti.“ „Bar sam dobio odgovor.“ Okrenuo je šaku i stegao njenu pre nego što je uspela da je povuĉe. „Ako bi pomislila da je Iv potrebna pomoć?“ Ovog puta nije oklevala. „Prvo bih tebi rekla.“ Zadovoljan, odloţio je taj deo problema u stranu kao što bi uĉinio sa zapletom romana koji mora malo da odstoji. „Sada ţelim da te pitam nešto drugo.“ Pomislivši da je teţi deo završen, opustila se. ,,A ja sve mislim da ću dobiti intervju.“ „Doći će red i na tebe. Veruješ li da mi je stalo do tebe?“

Pitanje nije bilo baš neuobiĉajeno, ali na njega ipak nije bilo lako odgovoriti. ,,U ovom trenutku, verujem.“ Ta jednostavna reĉenica mu je rekla mnogo više od prostog da ili ne. ,,Da li je sve u tvom ţivotu bilo privremeno?“ Suviše je ĉvrsto drţao njenu ruku, dlan mu je bio grublji nego što bi se oĉekivalo od ĉoveka kome su reĉi jedine alatke. Mada je mogla da se odupre stisku, nije mogla da se odupre pogledu. Moţda je nemoguće lagati Frica, ali Pola je beskorisno lagati. Taj pogled naprosto prodire do istine. „Osim Brendona, pretpostavljam da sve ostalo jeste.“ ,,Da li je to ono što ţeliš?“, upitao je uznemiren zbog toga što mu je toliko vaţno da sazna. „Nisam razmišljala o tome.“ Ustala je, odskoĉivši od ivice kojoj se pribliţila dok nije gledala. „Nisam ni morala." „Sada moraš.“ Obuhvatio je njeno lke slobodnom rukom. „Verujem da je vreme da uĉinim nešto kako bi poĉela o tome da razmišljaš.“ Poljubio je, kao i prošli put, uz suviše strasti, tragova besa, nagoveštaja frustracije. Privukao ju je bliţe, nastavivši brz, nesmotren napad na njena ĉula. Na svoje zadovoljstvo, osetio je da joj se koţa zapravo greje dok joj je krv uzavrela. Blagi osećaj panike dok joj se usta otvaraju pod njegovim usnama nepodnošljivo ga je uzbuĊivao. Zarobio je njene kukove meĊu svojim butinama, grickajući zubima njene usne, mazeći ih jezikom. Ĉula je sopstveni jecaj zadovoljstva kada joj je zavukao ruku pod majicu i prošao njom duţ kiĉme. Koţa joj se zagrevala, pa hladila. Drhtala je i znojila se usled njegovih dodira. MeĊutim, strah je prolazio, suviše slab da se nosi sa ostalim osećanjima koja su je obuzimala. Potreba, tako dugo suzdrţavana, uzdigla se u njoj poput plime koja će svojim talasom sve progutati. Sve osim njega. Ĉinilo joj se da lebdi, drţeći se za njega dok klizi nekoliko centimetara iznad poda. Mogla je sebe da zamisli kako beskrajno dugo lebdi ovako, uronjena u osećanja, slaba - dovoljno slaba da bi mu se prepustila. Kada je pognuo glavu vešto je obasipajući vrelim poljupcima po vratu, videla je da uopšte ne lebdi, već da je on polako izvodi iz kancelarije u dnevnu sobu, ka podnoţju stepenica. To je realnost. U stvarnom svetu, dopustiti nekom da te vodi ĉesto moţe znaĉiti da se zapravo predaješ. „Kuda smo krenuli?“ Da li je to njen glas, taj grleni, zadihani šapat? „Ovoga puta, za prvi put, potreban ti je krevet.“ ,,Ali...“ Pokušala je da proĉisti grlo, ali njegove usne su već poklopile njene. „Jutro je.“ Smeh mu je bio ţustar i nestabilan kao i puls. Maltene je izludeo od ţelje da je dodiruje, da je oseti pod sobom, da oseti sebe u njoj. „Gospode, slatka si.“ Zatim je sevnuo pogledom ka njenim oĉima. „Ţelim više, Dţulija. Imaš jednu priliku da mi kaţeš šta ti ţeliš.“ Skinuo joj je duksericu i pustio da padne na pod pri vrhu stepenica. Ispod nije nosila ništa osim mirisa sapuna i arome ulja. „Ţeliš li da ĉekaš do sumraka?“ Ispustila je tihi krik, delimiĉno zbog uznemirenosti, a delimiĉno zbog ushićenja kada se njegova šaka sklopila oko njene. ,,Ne.“ Pritisnuo ju je uza zid, prepuštajući te grube, vešte ruke zavoĊenju. Dahtao je kao da se popeo na planinu, a ne uz stepenice. Osećala je njegovu toplinu na grlu, obrazima, u ustima. Bila je tako sitna i ĉvrsta u njegovim rukama i glatka poput površine jezera. Znao je da će poludeti ako ne okusi to meko, drhtavo telo. „Šta ţeliš, Dţulija?“ ,,Ovo.“ Usne su joj se pomamno kretale ispod njegovih. Sada je ona njega povlaĉila od zida ka spavaćoj sobi. ,,Tebe.“ Kada je posegnula ka dugmićima njegove košulje, prsti su joj drhtali. Opsovala je, nespretno petljajući. Gospode, koliko joj je potrebno da ga dotakne. Odakle god da ova uţasna glad dolazi, zbog nje je sagorevala iznutra. ,,Ne mogu - prošlo je toliko vremena.“ Najzad je spustila nespretne ruke i zatvorila oĉi zbog poniţenja. „Dobro ti ide.“ Gotovo se nasmejao, ali video je da ona nema pojma kako njeni pomamni, nespretni pokušaji deluju na njega. I šta mu rade. „Opusti se, Dţulija“, mrmljao je dok ju je spuštao na krevet. „Najbolje stvari se nikad ne zaboravljaju." Uspela je samo da mu uputi mali, paniĉan osmeh. Njegovo telo je bilo poput gvoţĊa iznad njenog. ,,To kaţu i za voţnju bicikla, ali ja gubim ravnoteţu i padam.“ Prešao je jezikom duţ njene vilice, zapanjen time koliko je njen brzi drhtaj uzdrmao ĉitavo njegovo biĉe. „Reći ću ti ako poĉneš da se klatiš.“ Kada je ponovo posegnula ka njemu, uhvatio je njene zglobove šakama i ljubio joj prst po prst. Suviše je to brzo, grdio je sebe dok ju je posmatrao na svetlu koje se probijalo kroz roletne. Poţurivao je, zadovoljavajući

svoje potrebe. Njoj je potrebna briga, strpljenje i sva neţnost koju moţe da joj pruţi. Nešto se promenilo. Nije bila sigurna šta je u pitanju, ali raspoloţenje se izmenilo. Gruvanje u njenom stomaku je postalo ubrzanije - podjednako uzbudljivo, ali znatno slaĊe. Njegov dodir više nije bio posesivan, već kao da ispituje. Istraţivao ju je prstima. Prvobitna nesigurnost njegovih poljubaca, dobila je novu snagu i pretvorila se u nagovaranje da i ona prihvati njega. Beše neodoljivo. Osetio je da se ona opušta, mišić po mišić, sve dok nije bila poput vrelog voska pod njim. Nije ranije spoznao takvu vrstu predaje. Zbog tog nivoa poverenja osetio se kao pravi junak. Poţeleo je da joj da više, da joj pokaţe više. Da obeća više. Polako, gledajući je u lice, skinuo je gumicu s njene kose tako da se tamno zlato prosulo preko ruţiĉastog ĉaršava. Dok su joj se usne rastvarale, dotakao ih je svojima, neţno, ĉekajući da ona produbi taj najiskonskiji i najkompleksniji od svih kontakta. Kada je njen jezik potraţio njegov, uronio je u nju. UzbuĊenje joj je zamaglilo um, prekidalo disanje. Mada su joj prsti i dalje drhtali, uspela je da otkopĉa dugmiće i ispustila dug uzdah zadovoljstva kada je osetila njegovu koţu kako klizi preko njene. Zatvorenih oĉiju, uĉinilo joj se da ĉuje lupanje njegovog srca koje se takmiĉi sa njenim u brzini otkucaja. Ogrtaĉ od senzacija ju je prekrio, magloviti veo koji joj je dopuštao da radi šta god poţeli sa ustima i rukama, bez oklevanja i ţaljenja. Da se halapljivo hrani. Da, to će uĉiniti. Duša koja je tako dugo bila gladna razume pohlepu isto tako dobro kao i uzdrţavanje. Ţelela je gozbu. Njene usne, dovedene do granice iskušenja, prelazile su preko njegovog lica i vrata dok je pila bogat, ţivotinjski ukus ovog muškarca. Rekao je nešto, brzo i grubo i ona je ĉula svoj smeh, smeh koji se završio dahtanjem kada se oĉajniĉki privio uz nju, telo na telo. Kada je prešao jezikom preko njene bradavice, izvila se pod njim usled oštrog zadovoljstva, napinjući telo nagore dok su je vibracije potresale u talasima. Grebanje njegovih zuba, iznenadna pohlepa njegovih usta, slava bezvremene gladi za ukusom ljudskog mesa. Uz jeĉanje iz dubine grla, privila je njegovu glavu uz sebe, zahtevajući i nudeći ono što je traţio. Još. Ovo je sloboda, ovo nemarno utoljavanje ţelje, koju je sebi tako dugo uskraćivala, i ĉak s prezirom odbijala. Oko njih, vazduh je bio ispunjen mirisom kamelija iz vaze na njenom noćnom stoĉiću. Ispod njih, krevet je stenjao dok su se kotrljali po njemu. Sunce se prikradalo kroz roletne, obezbeĊujući svetlu, toplu i zavodniĉku nijansu zlata. Kada god bi je dotakao, svetlo bi u prelomljenim dugama eksplodiralo iza njenih teških kapaka. Ovako ju je ţeleo, dok se polako penje ka vrhuncu strasti. Ograniĉavajući svoju potrebu da uzme, davao je, draţio, muĉio - i stekao zadovoljstvo da ĉuje kako njene usne u erupciji strasti izgovaraju njegovo ime. Koţa joj je bila glatka poput svile, mirisna od ulja marljivo utrljanog u mišiće. Ţeleći sve to, svukao joj je trenerku preko kukova, zajeĉavši kada je otkrio da je naga ispod nje. Ipak, otkrio je da moţe da ĉeka još malo, zadovoljavajući se time da mazi te duge, vitke butine rukama. Da kuša njihov ukus usnama. Kada se pomerio, najblaţi dodir ju je poslao preo ivice, gde je drţao, a onda se vinula još dalje. Vrhunac ju je kidao, a zatim je ostala zapanjena, ošamućena i uzdrmana. Nakon tako neţnog uvoda, vatreno zadovoljstvo bilo je zastrašujuće. Izazivalo je potpuno predavanje. Dok je posezala ka njemu, ponovo ju je uzbudio i posmatrao kako joj se oĉi cakle od strasti, osetio kako joj telo drhti od uzbuĊenja i ĉuo kako zadrţava dah od šoka, potisnutog vrhuncem. Kada se opustila, podigao se na nju dok mu je telo drhtalo, ĉekajući da otvori teške kapke i pogleda ga. Skliznuo je u nju. Uzdigla se da ga doĉeka. Ĉelik koji je uranjao u somot. Spojeni, kretali su se zajedno u instinktivnom ritmu, iskonskom i prelepom. Kada je ponovo zatvorila kapke, pruţila je ruke da ga privuĉe bliţe. Ovoga puta, kada je skliznula preko ivice, povela je i njega. Leţao je bez reĉi, još uronjen u nju. Miris njene koţe, zagrejan strašću, strujao je kroz njegova ĉula i stapao se s neţnim mirisom kamelija. Svetlo, zaklonjeno roletnama, nije bilo ni svetlo dana ni svetlo noći, već nešto skriveno izmeĊu. U njegovim rukama, telo joj se pomeralo neţno, lagano sa svakim uzdahom. Kada je podigao glavu, video je njeno lice kako sija rumeno od strasti. Bilo je dovoljno da poljubi ta usta i oseti slatku toplotu zajedniĉkog zadovoljstva.

Mislio je da zna šta je romansa, da je razume, da ume da je ceni. Koliko puta ju je koristio da bi zaveo neku ţenu? Koliko ju je samo puta vešto utkao u zaplet? Ali, ovo je drugaĉije. Ovoga puta - ili sa ovom ţenom - sve je na drugaĉijoj ravni. Nameravao je da uĉini sve kako bi je uverio da će oboje to ţeleti i ponavljati iznova i iznova. „Rekao sam ti da se to ne zaboravlja.“ Polako je otvorila oĉi. Bile su krupne, tamne i pospane. Nasmešila se. Nije bilo svrhe da mu govori da se niĉega nije setila, pošto nikada ništa sliĉno nije iskusila. „Znaĉi li to da li je i tebi bilo dobro?“ Osmeh mu je sevnuo pre nego što ju je gricnuo za uho. „Mnogo više od toga. Zapravo, baš sam razmišljao o tome da oboje moţemo imati veoma produktivan dan ako se ne mrdnemo sa mesta.“ ,,Produktivan?“ Prolazila je prstima kroz njegovu kosu i niz kiĉmu, dok mu je nosom blago trljala vrat. Nije se osećala poput maĉke koja je polizala mleko, već poput one koja je otkrila direktan put do izvora mleka. „Interesantan moţda. Prijatan svakako, ali produktivan, to je već nešto sasvim drugo. Moj intervju sa Anom treba da bude - hm - produktivan.“ Lenjivo je bacila pogled ka satu. Brzo kriknuvši, pokušala je da ustane, ali on je odluĉno zadrţa na mestu. „Sada je jedanaest i petnaest. Kako je moguće da je jedanaest i petnaest? Tek je prošlo devet kada smo...“ „Vreme leti“, promrmlja on, više nego polaskan. „Nećeš uspeti.“ ,,Ali...“ „Biće ti potrebno skoro sat vremena da se obuĉeš i odvezeš do tamo. Ponovo zakaţi sastanak.“ „Sranje. To je sasvim neprofesionalno." Oslobodila se i otvorila fioku noćnog stoĉića kako bi pronašla broj. „Sama ću biti kriva ako odbije da mi pruţi drugu priliku.“ „Dopadaš mi se ovako“, rekao je dok se zamajavala telefonom. „Ţustra - iznurena.“ „Ćuti dok razmišljam.“ Sklonila je kosu sa oĉiju, pa ukucala broj i uzdahnula. Pol se samo nasmešio i nastavio da joj gricka prste na nogama. „Izvini. Ovo je fantazija koju jednostavno moram da ispunim.“ „Sada nije vreme za...“ Zadovoljstvo ju je obuzelo i glava joj se trgla unazad. „Pole, molim te. Moram da... oh, gospode! Šta?“ Borila se da doĊe do daha dok je recepcionerka ponavljala standardan pozdrav. ,,Da, ţao mi je.“ Sada je prešao na drugu nogu, klizeći jezikom preko tabana. Boţe, ko bi pomislio da osećaj moţe da krene odatle i u talasima stigne sve do korena kose? „Ovde - ovde Dţulija Samers. U jedanaest i trideset imam zakazan sastanak s gospoĊom Del Rio.“ Stigao je do zgloba. Dţulija je ĉula kako joj krv tutnji u glavi. ,,Ja, ah, moram ponovo da zakaţem. Imala sam...“ Vreo poljubac otvorenim ustima duţ lista. „Neoĉekivani hitan sluĉaj. Nešto neizbeţno. Molim vas, recite gospoĊi...“ „Del Rio“, ubaci se Pol dok je prelazio zubima preko zadnje strane njenog kolena. Dţulija je stegla prstima zguţvane ĉaršave. „Prenesite joj moje izvinjenje i recite joj...“ Niz vrelih, vlaţnih poljubaca duţ unutrašnje strane butine. „Recite joj da ću se javiti. Hvala vam.“ Telefon je pao na pod.

Sedamnaesto poglavlje Drejk je veselo salutirao straţaru kraj vrata. Dok je vozio kroz kapiju, poĉeo je da zariva nokte u butine i da škrguće zubima. Zbog nervoze mu je izbio osip koji ga je svrbeo i širio se. Kreme i losioni iz apoteke nisu pomagali. Kad je stigao do gostinjske kuće, već je cviieo i razgovarao sam sa sobom. „Biće sve u redu. Nemam zbog ĉega da brinem. Ući ću i izaći za pet minuta i sve će se srediti.“ Znoj mu je kanuo na izgrebanu butinu, zbog ĉega je osetio uţarenu agoniju. Ostalo mu je samo ĉetrdeset osam sati do roka. Pomisao na to šta Dţozef moţe da mu uĉini sa onim pesnicama što su sliĉne kamenim blokovima, bila je dovoljna da ţustro izleti iz kola. Bezbedno je. Bar je u to bio siguran. Iv je u Berbanku na snimanju, a Dţulija intervjuiše Anu. Treba samo da se uvuĉe unutra, presnimi trake i izaĊe. Ĉitav minut je povlaĉio kvaku pre nego što je shvatio da je kuća zakljuĉana. Ispustivši dah kroz zube, trĉao je okolo proveravajući prozore i vrata. Kada se vratio na poĉetnu taĉku, već ga je oblio znoj. Nije mogao da ode praznih šaka. Bez obzira na to koliko zavarava sam sebe, znao je da nikada neće skupiti petlju da se vrati. Morao je ovo da obavi odmah. Grebući prstima upaljene butine, teturavo se popeo na terasu. Bacao je tajne poglede preko ramena dok je podizao malu saksiju sa petunijama. Zveka polomljenog stakla delovala mu je glasno poput pucnja iz puške, ali marinci nisu dojurili u protivnapad. Saksija mu je ispala iz slabašnih prstiju i razbila se kad je pala na kameni pod terase. I dalje gledajući iza sebe, posegnuo je kroz rupu koju je napravio i otvorio rezu. Kada se našao u praznoj kući, osetio je zadovoljstvo i ohrabrio se. Dok je izlazio iz kuhinje ka kancelariji, koraĉao je ĉvrsto i samouvereno. Smešio se kada je otvorio fioku. Na trenutak je bezizraţajno posmatrao, zatim se nasmejao i otvorio drugu. Zatim još jednu. Smešak se pretvorio u grimasu dok je otvarao prazne fioke i zatvarao ih. Dţulija nije mogla da se seti kada ju je intervju poslednji put iscrpeo toliko kao ovaj razgovor sa Anom. Dţulija je imala osećaj da će otkriti interesantne i zabavne poslastice uglavljene meĊu orgijom reĉi u koju se Ana upustila - kada bude imala energije da presiuša traku. Zaustavila se pred kućom i sedela u kolima, zatvorenih oĉiju, glave naslonjene na sedište. Bar nije morala da provocira i ĉeprka kako bi se Ana otvorila. Reĉi su šikljale iz nje kao iz pokvarene ĉesme, um joj je neprestano bio u brzom hodu, a njeno vitko telo nikada nije boravilo u mestu duše od nekoliko napetih minuta. Bilo je dovoljno da Dţulija pita kako je dizajnirati odeću za Iv Benedikt. Ana je penila o Ivinim neĉuvenim i ĉesto nerealnim oĉekivanjima, njenim nestrpljivim zahtevima, idejama koje se javljaju u poslednjem trenutku. Prema Ani - upravo Ana je zasluţna za to što je Iv izgledala poput kraljice u filmu Ledi Ijubav. Ana je zasluţna za to što je Iv blistala u filmu PronaĎeni raj. Nije pominjala, kao što je uĉinila u intervjuima s Kinskom i Merilin Dej, da joj je Iv obezbedila prvu priliku traţeći da baš ona bude kostimograf za film Ledi Ijubav. Nedostatak zahvalnosti podsetio je Dţuliju na Drejka. Poĉela je da pada kiša kada je Dţulija uzdahnula i izašla iz kola. Bila je to plaha, sitna kiša koja deluje kao da će padati danima. Poput Ane, pomislila je dok je trĉala ka ulaznim vratima. Dţulija bi najradije zatvorila vrata pred tim snimkom, kao što bi zatvorila vrata pred hladnom kišom. MeĊutim, dok je traţila kljuĉeve, znala je da će je preslušati bez obzira na to kakva su njena liĉna osećanja. Ako Ana u knjizi bude zlobna, razmaţena i nezahvalna, moći će samo sebe da krivi zbog toga. Pitajući se da li da za veĉeru napravi svinjske ili pileće šnicle, Dţulija je otvorila vrata i zapahnuo ju je miris mokrog, zgnjeĉenog cveća. Dnevna soba, koja je bila makar uredna ako ne u savršenom redu, sada je bila u pravom haosu. Prevrnuti stolovi, porazbijane lampe, iscepani jastuci. U trenutku koji joj je bio potreban da u glavi registruje ono što oĉi vide, stajala je steţući torbu jednom, a kljuĉeve drugom rukom. Zatim je obe stvari ispustila i prošla kroz stihiju koju je pokušala da uĉini domom. U svakoj prostoriji bilo je isto - slomljeno staklo, prevrnut nameštaj. Slike strgnute sa zidova. Fioke polomljene. U kuhinji, kutije i flaše izvaĊene iz ormarića i njihov sadrţaj prosut u bljutav paprikaš na poploĉanom podu. Okrenula se i potrĉala na sprat. U njenoj sobi, odeća je bila razbacana po podu. Dušek delimiĉno povuĉen sa kreveta, posteljina u dronjcima. Sadrţaj toaletnog stoĉića bio je rasturen povrh svega.

MeĊutim, u Brendonovoj sobi je izgubila kontrolu koju je oĉajniĉki pokušavala da zadrţi. Neko je upao u sobu njenog deteta, prebirao po njegovim igraĉkama, odeći, knjigama. Dţulija je podigla gornji deo njegove betmen pidţame, sklupĉala je u rukama i otišla do telefona. „Rezidencija gospoĊe Benedikt.“ „Travers. Moram da razgovaram sa Iv.“ Travers je na taj zahtev odgovorila frknuvši, „GospoĊa Benedikt je u studiju. Oĉekujemo je oko sedam.“ „Odmah je pozovi. Neko je provalio u gostinjsku kuću i sve ispreturao. Dajem joj sat vremena pre nego što pozovem policiju.“ Spustila je slušalicu dok je Travers još postavljala pitanja. Ruke su joj drhtale. To je dobro, zakljuĉila je. U pitanju je bes, nije joj smetalo da se trese od besa. Ţelela je da ga zadrţi, da zadrţi svako ţestoko osećanje koje trenutno kola kroz nju. Obazrivo je sišla u prizemlje, koraĉajući kroz ispreturanu dnevnu sobu. Ĉuĉnula je pred drvenu oplatu i pritisnula skriveni mehanizam koji joj je Iv pokazala. Panel je skliznuo u stranu, otkrivajući sef. Okrenula je brojĉanik, izgovarajući kombinaciju u sebi. Kada ga je otvorila pregledala je sadrţaj. Njene trake, beleške i nekoliko kutija s nakitom. Zadovoljna, ponovo ga je zatvorila i kišom prišla poprskanom prozoru da ĉeka. Trideset minuta kasnije, Dţulija je posmatrala kako Pol parkira svoj studebejker. Lice mu je bilo bezizraţajno kad ga je doĉekala na vratima. „Šta se, doĊavola, dešava?“ „Travers te je nazvala?“ ,,Da, nazvala me je - što si ti propustila da uĉiniš.“ „Nije mi palo na pamet.“ Ćutao je dok ga ne proĊe bes zbog te izjave. „Oĉigledno. Da li je u pitanju nova provala?“ „Pogledaj sam.“ Zakoraĉila je u stranu kako bi ušao ispred nje. Pošto je ponovo osmotrila pustoš, obuzeo je nov, divlji bes. Bila joj je potrebna sva snaga da ga obuzda. Ukrstila je prste tako da su joj ĉlanci pobeleli. „Prvo mi je sinulo da se neko razbesneo pošto nije pronašao trake pa je zato odluĉio da rasturi sve kako bi otkrio gde su.“ Ćušnula je nogom komad razbijene zemljane posude. „Nije uspeo.“ Bes, kao i bakarni ukus straha u dnu grla, naterali su ga da se okrene ka njoj. Zbog tih plamtećih plavih oĉiju ustuknula je za korak, pre nego što se sasvim ukoĉila. „Zar je to sve što ti pada na pamet?“ ,,To je jedini razlog“, odvratila je. ,,Ne poznajem nikoga ko bi ovo uĉinio zato što je kivan na mene.“ Odmahnuo je glavom, muĉeći se da ignoriše stezanje stomaka dok posmatra iseĉeni jastuk. Šta bi bilo da je nju pronašao u tom stanju - iseĉenu, raskomadanu i baĉenu na pod? Kada je uspeo ponovo da progovori, glas mu je bio hladan kao led. „Znaĉi, trake su na bezbednom i to je to?“ ,,Ne, to nije to.“ Rastavila je prste i kao da ga je samo to zadrţavalo, bes koji je potiskivala konaĉno se oslobodio. „Ispreturana je i Brendonova soba. Neko je dodirivao njegove stvari.“ Umesto da gurne krš u stranu, šutirala ga je. Oĉi su joj bile boje olujnih oblaka iz kojih se slivala postojana, snaţna kiša. „Niko, niko ne sme da se pribliţi mom sinu. Kada otkrijem ko stoji iza ovoga, platiće mi.“ Više mu se sviĊao izliv besa nego hladna kontrola. MeĊutim, nije bio ni izbliza zadovoljan. „Rekla si da ćeš me pozvati ako bude nekih problema.“ „Mogu da se nosim sa ovim.“ „Đavola moţeš.“ Brzo se primakao, zgrabio je za ruke i protresao pre nego što je uspela da se pobuni. „Ako neko toliko oĉajno ţeli trake, sledeći put će pokušati da ih se domogne preko tebe. Zaboga, Dţulija, da li je vredno toga? Da li je knjiga, nekoliko nedelja na bestseler listi, pet minuta u Karsonovoj emisiji, vredno svega ovoga?“ Modra od gneva, koliko i on, otrgla se i protrljala ruke tamo gde su se njegovi prsti ukopali. Kiša je zbog vetra biĉevala po staklu poput nestrpljivih prstiju. „Znaš i sam da je u pitanju više od toga. Ti od svih ljudi. Sa ovim materijalom ću uraditi nešto zaista vredno. Ono što ću napisati o Iv biće bogatije, dirljivije, moćnije od bilo kakve fikcije.“ ,,A da si bila kod kuće kada su provalili?“ ,,Ne bi provalili da sam bila ovde“, odvratila je. „Oĉigledno su saĉekali da kuća bude prazna. Razmišljaj logiĉno.“ „Jebeš logiku. Neću rizikovati kada si ti u pitanju.“ ,,Nećeš...“

„Ne, tako mi boga, neću.“ Hladan bes se usijao dok je bacao sto u stranu. Razbilo se staklo, kao da dobacuje odgovor kiši. „Oĉekuješ li da stojim sa strane i ništa ne preduzmem? Onaj ko je upao u kuću nije samo pokušavao da pronaĊe trake, oĉajniĉki ih je traţio.“ Zgrabio je unakaţeni jastuk i gurnuo ga ka njoj. „Pogledaj ovo. DoĊavola, pogledaj ga. To si mogla biti ti.“ To joj ni na trenutak nije palo na pamet i nije joj se dopalo to što su joj se njegove reĉi tako ţivopisno urezale u um. Odbila je drhtaj i ispustila jastuk na pod. „Nisam komad nameštaja, Pole. Niti je na tebi da donosiš odluke umesto mene. Nisi odgovoran za mene samo zbog toga što smo proveli jedno popodne zajedno u krevetu.“ Polako je spustio šake na revere njenog sakoa. Bes i strah jahali su na tankom seĉivu uvrede koja ga je ranila brzo i duboko. „Bilo je to više od jednog popodneva u krevetu, ali to je drugi problem s kojim ćeš morati da se nosiš. Sada si u poziciji kada te jebena knjiga izlaţe opasnosti." ,,Da sam ikad razmišljala o tome da odustanem od posla, zbog ovoga bih se predomislila. Neću pobeći od zastrašivanja." „Lepo reĉeno“, izjavi Iv sa dovratka. Kosa joj je bila mokra, kao i dţemper od kašmira koji je brzo navukla kada je Travers nazvala. Lice joj je bilo veoma bledo kad je zakoraĉila u kuću, ali glas joj je bio snaţan i staloţen. „Ĉini se da smo nekoga uplašile, Dţulija.“ „DoĊavola, šta nije u redu s tobom?“ Pol se usmerio ka Iv sa besom koji nikada ranije nije iskazao prema njoj. „Zar, zapravo, uţivaš u ovome? Skaĉeš od zadovoljstva pri pomisli da bi ti neko ovo uĉinio? Na šta si spala, Iv, zar su tvoja taština i tvoj pokušaj da dosegneš besmrtnost, vredni ovako visoke cene?“ Paţljivo se spustila na naslon oštećene sofe, izvukla cigaretu i zapalila je. Ĉudno, pomislila je, bila je sigurna da je Viktor jedini muškarac koji moţe da je povredi. Koliko je bol oštriji i dublji kada ga nanosi muškarac o kojem razmišlja kao o svom sinu. ,,Da li uţivam“, izgovorila je polako. ,,Da li uţivam u tome da neko uništava moju imovinu i narušava privatnost mojih gostiju?" Uzdahnuvši, ispustila je dim. ,,Ne, ne uţivam u tome. Da li uţivam u saznanju da je neko toliko uplašen zbog onoga što mogu ispriĉati svetu da bi rizikovao da poĉini budalast i uzaludan ĉin poput ovog? Da, tako mi boga, uţivam u tome.“ „Nisi sama u ovome.“ „Dţulija i Brendon će biti zbrinuti." Nehatno je otresla pepeo iznad krša na podu. Glava ju je opako bolela sa svakim otkucajem srca. „Travers upravo priprema gostinjske sobe u glavnoj kući. Dţulija, oboje ste dobrodošli tamo koliko god ţelite da ostanete, ili da se vratite u ovu kuću, kada ponovo bude pogodna za stanovanje.“ Podigla je glavu, pazeći da joj pogled i glas budu neutralni. „Naravno, slobodna si da napustiš projekat.“ Ne planirajući taj gest, Dţulija je prišla i stala kraj Iv. „Nemam nameru da napustim projekat. Niti vas.“ „Integritet je“, izgovorila je Iv uz osmeh, „zavidna osobina.“ „Slepa tvrdoglavost nije“, odvrati Pol. Pogledao je Dţuliju. „Oĉigledno je da nijednoj od vas moja pomoć nije potrebna.“ Iv je kruto ustala kada je izašao iz kuće. U tišini je posmatrala Dţuliju kako gleda za njim. „Muški ego“, promrmljala je dok se pribliţavala kako bi zagrlila Dţuliju oko ramena. ,,To je velika i krhka stvar. Uvek ga zamišljam kao ogromni penis napravljen od tankog stakla.“ Uprkos uzburkanim osećanjima, Dţulija se nasmejala. „Tako je već bolje.“ Iv podiţe komad slomljene vaze kako bi ga iskoristila umesto pepeljare. „Vratiće se on, draga. Verovatno besan kao ris, ali suviše je ĉvrsto upecan da ne bi poskoĉio nazad poput federa.“ Smešeći se, otresla je cigaretu, a zatim uz sleganje ramenima vratila komad porcelana meĊu krš. „Zar si mislila da neću pogoditi šta se meĊu vama dogodilo?“ „Stvarno ne mislim...“ „Nemoj da misliš.“ Poţelevši sveţ vazduh, Iv krenu da otvori vrata. Volela je kišu, volela je da oseti njenu hladnoću na obrazima. Došla je do taĉke kada je poĉela da ceni sitnice. „Istoga trena sam shvatila šta se dogodilo meĊu vama. Da si me tiho, bez napora izgurala s prvog mesta kada je njegova naklonost u pitanju.“ „Bio je ljut“, zapoĉela je Dţulija, Zbog toga što je iznenada postala svesna toga koliko je glava boli, povadila je šnale iz kose. ,,Da, s pravom. Dovela sam njegovu ţenu u tešku, moţda i opasnu situaciju.“ ,,Oh, uĊite unutra sa te kiše. Prehladićete se.“ Narogušila se pošto ju je Ivposmatrala kao da se zabavlja. ,Ja sam svoja.“

„Prava ţena to mora biti.“ Poslušno, Iv je ušla unutra. Laknulo joj je što vidi mladost. Mladost, hrabrost i plahovitu narav. „Ĉak i kada pripada muškarcu, mora biti svoja. Koliko god da ga voliš, ili ćeš ga zavoleti, uvek se oslanjaj na sebe.“ Bol se širio tako brzo, tako oštro, da je kriknula i pritisnula korenom dlana levo oko. „Šta nije u redu?“ Dţulija se istog trena našla kraj nje i pridrţala je. Opsovala je dok je napola nosila Iv ka onome što je ostalo od sofe. „Nije vam dobro. Pozvaću lekara.“ ,,Ne. Ne.“ Pre nego što je Dţulija uspela da se domogne telefona, Iv je uhvati za ruku. ,,To je samo stres, izmorenost, odloţeni šok. Šta god. Ĉesto imam glavobolje.“ Zamalo da se nasmeši zbog tog mraĉnog potcenjivanja. „Samo mi donesi ĉašu vode.“ „U redu. Odmah se vraćam.“ Ĉim je Dţulija otišla u kuhinju da pronaĊe neku ĉitavu ĉašu, Iv je poĉela da pretura po svojoj platnenoj tašni u potrazi za tabletama. Bol se sada sve ĉešće javljao - kao što su lekari i predvideli. TakoĊe je postajao sve snaţniji- ponovo u skladu sa predviĊanjima. Uzela je dve tablete, a zatim naterala sebe da vrati jednu. Ne sme podleći iskušenju duple doze. Još ne. Kada se Dţulija vratila s vodom, već je sklonila boĉicu i drţala jednu tabletu na dlanu. Dţulija je donela hladnu, vlaţnu krpu - isto bi uĉinila za Brendona - i obrisala Ivino ĉelo dok je gutala lek. „Hvala ti. Imaš veoma umirujući dodir.“ „Samo se opustite dok se ne budete osećali bolje.“ Odakle ova naklonost, pitala se Dţulija dok je strpljivo pokušavala da ublaţi bol. Nasmešila se kada je Iv posegnula rukom ka njenoj šaci. Negde usput, stvorilo se prijateljstvo, veza izmeĊu dve ţene koju nijedan muškarac ne moţe da razume. „Prava si mi uteha, Dţulija. Na više naĉina.“ Bol je postao skoro podnošljiv. Ipak, sedela je zatvorenih oĉiju, dopuštajući da je hladan, vešt dodir umiri. „Veoma ţalim zbog toga što su nam se putevi ukrstili tako kasno. Protraćeno vreme. Sećaš li se, rekla sam ti da samo zbog toga ţalim.“ „Ja verujem u to da vreme nikada nije protraćeno. Stvari se dešavaju onda kada treba da se dogode.“ „Nadam se da si u pravu.“ Ponovo je ućutala, sortirajući ono što joj je preostalo da obavi. „Rekla sam Lajlu da odveze Brendona pravo u glavnu kuću. Pomislila sam da bi ti smatrala da je tako bolje.“ „Da, hvala vam.“ ,,To ne moţe da nadoknadi ovo remećenje ţivota koje si doţivela.“ Snaţnija, sigurnija, ponovo je otvorila oĉi. „Jesi li proverila trake?“ „Još su na mestu.“ Samo je klimnula glavom. „Krećem u Dţordţiju krajem nedelje. Kada se vratim, završićemo ovo. Ti i ja.“ „Moram da obavim još nekoliko intervjua.“ „Biće vremena.“ Pobrinula se za to. „Dok budem odsutna, ne ţelim da brineš zbog ovoga.“ Dţulija baci pogled po prostoriji. „Teško je ne brinuti.“ „Nema potrebe. Znam ko je ovo uradio.“ Dţulija se ukoĉila i povukla. „Znate. Ali...“ „Samo sam porazgovarala sa ĉuvarem na kapiji.“ Oporavljena, ustala je i poloţila ruku na Dţulijino rame. „Veruj mi. Ja ću se pobrinuti za to.“ Drejk je izbezumljeno ubacivao odeću u kofer. Uredno oprane i sloţene majice završile su meĊu cipelama, kaiševima, zguţvanim pantalonama. Mora da pobegne i to brzo. Sa manje od pet hiljada u dţepu, nakon oĉajniĉke, gubitniĉke akcije na konjskim trkama u Santa Aniti, bez traka koje moţe da trampi, nije mario da ode na sastanak sa Delrikiom. Zato će otići nekuda gde Delrikio ne moţe da ga pronaĊe. Moţda u Argentinu ili u Japan. Bacio je ĉarape preko kupaćih gaća. Moţda je najbolje da najpre ode u Omahu i pritaji se. Ko bi, doĊavola, traţio Drejka Morisona u Omahi? Majka više ne moţe da ga odvuĉe iza štale i prebije. Ne moţe da ga natera da ide u crkvu, niti pak da ga hrani hlebom i vodom kako bi mu se telo i duša proĉistili od neĉistoće. Moţe da ostane na farmi koju nedelju, dok se ne sredi. Moţda će uspeti da izvuĉe nekoliko hiljada od matore. Bog zna da je dovoljno zaradila na njemu - uzimajući novac koji je Iv slala i trošeći ga na farmu ili pak crkvu. Zasluţivao je nešto, zar ne? Od nje. Od Iv. Najzad, on je jedino dete. Zar nije ţiveo s ludom Adom prvu polovinu ţivota, a drugu proveo radeći za Iv?

Duguju mu. ,,Drejk.“ U rukama je drţao pregršt ĉarapa i svilenog donjeg veša. Sve je popadalo na pod kada je Iv ušetala unutra. „Kako si...“ Podigla je kljuĉ i mahnula njim. „Ĉesto si traţio od Nine da ti zaliva cveće kada nisi u gradu.“ Stavila je kljuĉ u dţep, izazivajući ga da nešto kaţe i sela na krevet. „Ideš na put?“ „Imam neka posla.“ „Nešto je iznenada iskrslo?" Podigla je obrve posmatrajući rezultat njegovog izbezumljenog pakovanja. „Tako se ne ponaša prema odelu od pet hiljada dolara.“ Svrab na butinama naveo ga je da zaškripi zubima. „Moraću sve da ispeglam kad stignem.“ „Gde to treba da stigneš, dragi?“ ,,U Njujork", odvratio je u naletu inspiracije. „Ti si mi omiljeni klijent, Iv, ali ne i jedini. Moram da ugovorim neke pojedinosti oko posla za televiziju.“ Nagnula je glavu da ga osmotri. „Sigurno si uzrujan pošto veoma loše laţeš. Jedna od tvojih najboljih veština - verovatno i jedina - jeste sposobnost krajnje iskrenog laganja." Ţeleo je da pokaţe kako se toboţe ljuti, ali panika je prevladala. „Slušaj, Iv, ţao mi je što nisam imao priliku da te obavestim o svojim planovima, ali imam obaveze koje se ne vrte oko tebe.“ „Hajde da preskoĉimo to sranje“, izgovori ona prijatnim glasom, što se ne bi moglo reći i za izraz njenog lica. „Znam da si tokom prepodneva provalio u gostinjsku kuću.“ ,,Provalio?“ Znoj mu je curio niz lice. Kada se nasmejao to je zazvuĉalo poput kreštanja. „Zašto bih uĉinio tako nešto?“ „Baš sam se pitala. Ne sumnjam da si ti provalio i prethodni put i pokrao neke stvari. Ne mogu ti reći koliko sam razoĉarana, Drejk, što jedan od mojih retkih preostalih srodnika smatra da je neophodno da krade.“ ,,Ne moram ovo da trpim.“ Zalupio je kofer. Nesvesno je poĉeo da drapa butine. „Pogledaj unaokolo, Iv. Izgleda li kao da moram da kradem sitnice od tebe?“ ,,Da. Kada ĉovek hoće da ţivi iznad svojih mogućnosti, obiĉno se prepušta razbojništvu.“ Umorno je uzdahnula dok je palila cigaretu. ,,Da li je ponovo u pitanju kocka?“ „Rekao sam ti da sam prestao.“ Ton mu je bio gotovo ogorĉen. Ispustila je dim ka tavanici, a zatim spustila pogled ka njemu. ,,Ti si laţov, Drejk. Ako ne ţeliš da pozovem policiju i izloţim im svoje sumnje, ovog trenutka ćeš prestati da laţeš. Koliko duguješ?“ Srušio se, poput kule od karata u koju je dete dunulo. „Osamdeset tri hiljade i kamatu.“ Iv stisnu usne. „Idiote. Kome duguješ?" Obrisao je usta šakom. ,,Delrikiju.“ Skoĉila je, zgrabivši cipelu s kreveta i zamahnula ka njemu. Cvileći, Drejk je prekrstio ruke preko lica da bi se zaštitio. „Prokleta, usiljena budalo. Rekla sam ti, upozorila sam te. Izvukla te iz blata pre petnaest godina. A zatim ponovo, pre deset godina.“ „Nisam imao sreće.“ „Govnaru. Ĉitavog ţivota nemaš sreće. Delrikio! Gospode boţe! Pa on jede cmizdravce poput tebe za doruĉak.“ Besna, bacila je cigaretu na tepih i zgazila je pre nego što je zgrabila Drejka za majicu. „Traţio si trake za njega, zar ne? Jebeni izdajniĉe, dao bi mu trake da spaseš svoju koţu.“ „Ubiće me.“ Curile su mu i oĉi i nos dok je trabunjao gore ka njoj. „Uĉiniće to, Iv. Jedan od njegovih siledţija me je već pretukao. Ţeli da presluša trake, to je sve. Smatrao sam da time ne mogu nikome da naškodim, a moţda bi mi oprostio deo duga. Samo...“, udarila ga je dovoljno snaţno da mu glava poleti unazad. „Saberi se. Patetiĉan si.“ Pustila ga je i poĉela da šetka prostorijom dok je traţila maramicu da bi mu obrisala lice. „Uhvatila me je panika. Gospode, Iv, ne razumeš kako je ţiveti u strahu da će mi nešto uĉiniti. Sve zbog jebenih osamdeset hiljada.“ „Jebenih osamdeset hiljada koje nemaš.“ Okrenula se, sada malo smirenija. „Izdao si me, Drejk, moje poverenje, moju naklonost. Znam da si imao uţasno detinjstvo, ali to nije izgovor da se okreneš protiv nekoga ko je pokušao da ti pruţi priliku. “ „Plašim se.“ Ponovo je poĉeo da plaĉe. „Ako mu ne vratim novac za dva dana, ubiće me. Znam to.“

„A trake je trebalo da zapušiš rupu u nasipu. Ţalim, dragi, ništa od toga.“ „Ne moraju da budu prave.“ Oslonio se na noge. „Moţemo da ih laţiramo.“ „Onda će te ubiti kasnije, zbog toga što si ga slagao. Laţi uvek izbiju na površinu, Drejk. Veruj mi.“ Dok ga je davila istinitost te izjave, oĉima je lutao po prostoriji, suviše uplašen da smiri pogled. „Otputovaću. Otići ću negde van drţave...“ „Ostaćeš ovde i suoĉiti se s problemima kao ĉovek. Snosićeš posledice, bar jednom u svom bednom ţivotu.“ „Biću mrtav“, izgovorio je drhtavim usnama. Otvorila je tašnu i izvadila ĉek. Već je bio spreman, ali to nije smanjilo njen bes, niti njenu tugu. „Sto hiljada“, rekla je dok je sedala da ga ispiše. ,,To će biti dovoljno za dug i kamatu.“ ,,Oh. Oh, boţe, Iv.“ Srušio se kraj njenih stopala, zarivajući lice u njeno krilo. ,,Ne znam šta da kaţem.“ „Nemoj ništa reći. Samo slušaj. Uzećeš ovaj ĉek. Nećeš iskoristiti ni peni za kockanje, već ćeš odneti novac Delrikiju.“ ,,Hoću.“ Ushićenje mu je preobrazilo lice. Sijalo je poput lica nekog sveca. „Kunem se.“ „Ovo će biti tvoja finalna transakcija s tim ĉovekom. Ako ĉujem da ponovo posluješ s njim, liĉno ću te ubiti - na naĉin koji će ĉak i Delrikio ceniti i diviti mu se.“ Glava mu je poskakivala na vratu dok je oduševljeno klimao. Obećao bi bilo šta, bilo šta i ozbiljno to mislio - bar privremeno - ako bi mu to donelo spas. „Predlaţem ti da kreneš na terapiju zbog te zavisnosti.“ „Nema problema. Završio sam sa tim. Kunem se.“ „Zaklinjao si se i ranije, ali to je tvoja stvar.“ ZgaĊena, gurnula ga je u stranu i ustala. Nestala je sva ljubav i nada koju je nekada gajila prema detetu svoje sestre. Znala je da se ta osećanja neće vratiti. Kada gaĊenje i bes izblede, moţda će osetiti saţaljenje. Ali ništa više od toga. „Briga me na šta rasipaš ţivot, Drejk. Spasla sam te poslednji put. Otpušten si.“ „Iv, ne misliš ozbiljno.“ Ustao je i namestio svoj najšarmantniji osmeh. „Zajebao sam stvari, priznajem to. Bio sam glup. To se više neće dogoditi.“ ,,Zajebao?“ Potapšala je tašnu maltene se zabavljajući. „Kako je to zgodan izraz, pokriva toliko toga. Provalio si u moj dom, krao moje stvari, uništio predmete koji su mi bili dragi i narušio privatnost ţene do koje mi je stalo, ţene koju poštujem i kojoj se divim i koja je gost u mojoj kući.“ Podigla je ruku pre nego što je uspeo da progovori. „Neću ti reći da u ovom gradu više nećeš moći da pronaĊeš posao, Drejk. To je suviše melodramatiĉno i pravi je kliše. Ali, za mene više nikada nećeš raditi.“ Osećaj olakšanja i oduševljenja je nestao. Pridika je jedno - moţe da izaĊe na kraj s nekoliko pretnji. Ali ova kazna je gora i trajnija od udaraca kaišem iza štale. Neka je proklet ako ponovo pristane da ga neka ţena biĉuje. „Nemaš prava da se tako ponašaš prema meni, da me odbaciš u stranu kao da ne vredim ni pišljiva boba.“ „Imam pravo da otpustim radnika kojeg smatram nepodesnim.“ „Uradio sam mnogo toga dobrog za tebe.“ Podigla je obrvu zbog njegove bezoĉnosti. „Onda smatraj da smo izravnali raĉune. Taj ĉek predstavlja sav novac koji ćeš od mene dobiti. Smatraj ga svojim nasledstvom.“ ,,Ne moţeš!“ Zgrabio je za ruku pre nego što je uspela da izaĊe iz sobe. ,,Ja sam ti porodica, sve što imaš. Ne moţeš me odbaciti.“ „Budi siguran da mogu. Zaradila sam svaki cent svoje imovine - što ti nikada nećeš razumeti. Ono što imam će otići tamo gde ja ţelim.“ Otrgla je ruku. ,,Ne nagraĊujem izdaju, Drejk. U tvom sluĉaju, neću je ĉak ni kazniti. Upravo sam ti vratila ţivot. Pametno ga iskoristi.“ Pojurio je za njom dok je izlazila i kretala niz stepenice. „Nećeš sve ostaviti onom kopiletu Vintropu. Poslaću te u pakao pre toga.“ Naglo se okrenula kod podnoţja stepenica. Uputila mu je pogled od kog se zaledio usred koraka. „Verovatno ćemo se videti tamo. Do tada, meĊu nama je gotovo.“ Neće se to dogoditi. Seo je na stepenice, drţeći glavu u rukama dok je zvuk zalupljenih vrata odjekivao. To se ne moţe dogoditi. Nateraće je da shvati da ne moţe da ga potkupi sa pišljivih sto hiljada.

Osamnaesto poglavlje Brendon je sedeo na krevetu sa ĉetiri stuba u velikoj, prostranoj sobi u glavnoj kući i posmatrao svoju majku dok završava s pakovanjem. „Kako to da ţene koje se pakuju za vikend nose više koještarija od muškaraca?“ ,,To je, sine moj, jedna od velikih misterija univerzuma.“ Dodala je još jednu bluzu, uz izvesnu koliĉinu krivice u torbu sa odećom. „Jesi li siguran da ti ne smeta što ne ideš u London sa mnom?“ „Apsolutno. Ja ću se mnogo bolje zabaviti u poseti porodici Mekena, nego ti dok budeš razgovarala s nekim starim glumcem. Imaju nintendo.“ ,,Pa, Rori Vintrop ne moţe da se takmiĉi sa tim.“ Zakopĉala je torbu, proverila platnenu tašnu da vidi da li je ponela svu kozmetiku. Zatim je odmahnula glavom kada ih je podigla. Uopšte nije misterija u pitanju, pomislila je. Već ĉista taština. „Sisi će stići svakog trenutka. Jesi li spakovao ĉetkicu za zube?“ ,,Da, mama.“ Zakolutao je oĉima. „Već si mi dva puta pregledala torbu.“ Zbog toga što ju je ponovo pregledala, izmakao joj je pogled. „Moţda bi trebao da poneseš joj jednu jaknu. Za sluĉaj kiše.“ Odnosno za sluĉaj da u Los AnĊelesu iznenada izbije sneţna oluja, poplava, tornado. Zemljotres. Gospode, šta ako se dogodi zemljotres dok je ona na putu? Preplavljena strahom i krivicom koji bi je obuzeli svaki put kada bi ostavljala Brendona, okrenula se da ga pogleda. Neţno je poskakivao po krevetu i pevušio, sa omiljenom kapom Lejkersa na glavi. „Nedostajaćeš mi, bebo moja.“ Trgao se, kao svaki desetogodišnjak koji drţi do sebe kada mu se neko obrati kao bebi. Bar nisu u javnosti. „Sve će biti u redu. Ne moraš da brineš.“ ,,Da, moram. To mi je posao.“ Prišla je da ga zagrli, srećna što je i on obavio ruke oko nje i ĉvrsto je zagrlio. „Vratiću se do utorka.“ „Hoćeš li mi nešto doneti?“ Nagnula je glavu. „Moţda i hoću.“ Poljubila ga je u oba obraza. „Nemoj suviše porasti dok ja nisam tu.“ Nasmešio se. „Moţda i hoću.“ „Još uvek ću biti viša. Hajde da krenemo.“ Podigla je kofer - pokušavajući da se seti da li je proverila da li su pasoš i karte u odgovarajućoj pregradi - zabacila torbu sa kozmetikom preko jednog ramena, a torbu za odeću preko drugog. Brendon je uzeo svoju dobro nabijenu torbu za fizićko, u kojoj se nalazilo sve što je današnjem deĉaku potrebno ako ide na nekoliko dana kod drugara. Nije im palo na pamet da pozovu poslugu koja će odneti torbe umesto njih. „Zvaću te svako veĉe u sedam sati po tamošnjem vremenu. To je odmah posle veĉere. Stavila sam ime hotela i broj telefona u tvoju torbu.“ „Znam, mama.“ Umela je da prepozna nestrpljenje kada ga ĉuje, ali nije marila. Majka ima pravo da se ovako ponaša. „Moţeš me nazvati u svako doba. Ako nisam u hotelu, recepcioner će mi preneti poruku.“ „Znam šta treba da radim. Isto kao kada odeš na turneju.“ ,,Da.“ Ali ovoga puta će izmeĊu njih biti ĉitav okean. ,,Dţulija.“ Nina je poţurila niz hodnik dok su oni zastajali u dnu stepeništa. ,,Ne treba da nosiš sve to.“ „Navikla sam. Stvarno.“ „U redu je.“ Već je skinula torbu za odeću s Dţulijinog ramena i odloţila je u stranu. „Reći ću Lajlu da stavi tvoje stvari u limuzinu.“ „Cenim to. Znaš da nije neophodno da me on vozi na aerodrom.“ Osim toga, od njega je podilaze ţmarci. ,,Mogu...“ ,,Ti si gost gospoĊe B.“, naglasila je Nina. ,,I putuješ u London da bi obavila nešto za nju.“ To je bilo više nego dovoljno što se Nine tiĉe. Nasmešila se Brendonu. „Ovde će biti uţasno tiho i dosadno narednih dana, ali sigurna sam da ćeš se dobro zabaviti kod Makenovih.“ „Oni su super.“ Smatrao je da nije mudro dodati da ga je Dastin nauĉio kako da pravi nepristojne zvuke pazuhom. Ţene to ne razumeju. Kada se zaĉulo zvono, pojurio je niz hodnik. „Stigli ste!“ doviknuo je Sisi. „Dabome. Da li su svi spremni za tri dana zabave, uzbuĊenja i prepunih kupatila? Zdravo, gospoĊice Solomon. Hvala vam za slobodan dan.“ „Zasluţila si.“ Odsutno se nasmešila jer je već razmišljala o tome šta treba uraditi. ,,U svakom sluĉaju, pošto su se svi razleteli na razne strane, ovde ionako nema posla. Uţivaj, Brendone. Ţelim ti bezbedan put, Dţulija. Nazvaću Lajla i reći mu da doveze kola.“

„Lepo se ponašaj.“ Dţulija je prišla da zagrli Brendona još jednom. ,,Nemoj da se tuĉeš s Dastinom.“ ,,Dobro.“ Zabacio je torbu preko ramena. „Zdravo, mama.“ ,,Zdravo.“ Ugrizla se za usnu dok je marširao napolje. „Dobro ćemo se brinuti o njemu, Dţulija.“ ,,Znam.“ Uspela je da se nasmeši. ,,To je lakši deo.“ Kroz otvorena vrata je ugledala kako se velika, crna limuzina parkira pokraj kola koja je dovezla Sisi. „Pretpostavljam da je ovo znak za polazak.“ Dok se Dţulija vozila ka aerodromu kroz suncem obasjan Los AnĊeles, Iv se istezala u krevetu i slušala teško dobovanje kiše po krovu bungalova. Danas neće biti snimanja, pomislila je, samo dugih sati razvlaĉenja po ugodnoj kućici koju su producenti iznajmili za nju tokom snimanja na ovoj lokaciji. Nije joj smetao slobodan dan - s obzirom na okolnosti. Ponovo se istegla i prela poput maĉke dok su je snaţne šake širokih dlanova mazile po telu. „Izgleda da neće uskoro popustiti, komentarisao je Piter, premestivši se tako da je podigne na sebe. Zapanjivalo ga je - i uzbuĊivalo - koliko dobro ona izgleda ujutru. Svakako starije, bez briţljivo nanesene šminke. Ali kosti, oĉi, bleda koţa - znatno su joj smanjivali godine. „Ako ovako nastavi, moraćemo ĉitav dan da provedemo unutra.“ Osetivši ga ĉvrstog i vrelog uza sebe, kliznula je nagore, a zatim unazad kako bi ga primila u sebe. „Mislim da ćemo uspeti nekako da se zabavimo.“ ,,Da.“ Zario je šake u njene kukove, pomaţući joj kada je poĉela da se ljulja. „Kladim se da ćemo uspeti.“ Iv se izvila nagore i unazad kako bi njeno telo upilo sve prijatne, udarne talase zadovoljstva. Bila je u pravu kada je pomislila da će biti intrigantan ljubavnik. Bio je mlad, ĉvrst, energiĉan i svestan ţeninih potreba, koliko i svojih. Cenila je seksualnu dareţljivost kod muškarca. MeĊutim, pravi je dobitak to što joj se zaista dopao i pre no što je naĉinila konaĉan korak i pozvala ga u svoj krevet. A u krevetu... Koja ţena njenih godina ne bi bila zadovoljna što moţe da uzbudi muškarca koji još nije napunio ni ĉetrdeset? Znala je da je izgubljen u njoj - isprekidano disanje, blistavi znoj na njegovim grudima, drhtaji koji su ga potresali dok se bliţi vrhuncu. Smešeći se, zabacila je glavu unazad i jahala silovito, prebacujući ih oboje preko oštre ivice zadovoljstva. „Gospode!“ Iscrpljen, Piter je pao nazad na krevet. Srce mu je tuklo poput ĉekića. Imao je druge ţene, mlaĊe ţene, ali nikada tako vešte. „Neverovatna si.“ Skliznula je s kreveta i uzela ogrtaĉ sa stolice. ,,A ti si dobar. Veoma dobar. Uz malo sreće mogao bi biti neverovatan kada doĊeš u moje godine.“ „Dušo, budem li provodio vreme tucajući se ovako, biću mrtav znatno pre nego što stignem u tvoje godine.“ Ispruţio se poput dugaĉkog, vitkog maĉora. „Bio bi to kratak i sladak ţivot.“ Nasmejala se, zadovoljna njime i krenula ka toaletnom stoĉiću da provuĉe ĉetku kroz kosu. Nije se pravio kao da ne primećuje njene godine, kao što su mnogi mladići pre njega smatrali da je poţeljno. Nije zaĉinjavao seks laţima i laskanjem. Uverila se da Piter Dţekson govori ono što misli. „Zašto mi ne bi rekao kako ti se zasad ĉini tvoj kratak i sladak ţivot?“ „Radim ono što ţelim.“ Prekrstio je ruke iza glave. ,,Od šesnaeste godine ţelim da budem glumac - navukao sam se igrajući u školskim predstavama. Na koledţu sam se odluĉio za školu glume i slomio srce svojoj majci. Ţelela je da budem lekar.“ Pogledi su im se susreli u ogledalu, zatim je njen lenjivo prešao preko njegovog tela. ,,Pa, imaš ruke za to.“ Nasmejao se. ,,Da, ali zaista mrzim krv. I loše igram golf.“ Zabavljalo ju je ćaskanje s njim. Odloţila je ĉetku u stranu i poĉela da maţe kremu oko oĉiju. Umirivala ju je kiša, zvuk njegovog glasa. „Znaĉi, odbacio si profesiju lekara i došao u Holivud.“ „Kada mi je bilo dvadeset dve godine. Malo sam gladovao, uspeo da snimim neku reklamu." Osetio je da mu se snaga vraća i pridigao se na laktove. „Hej, jesi li me ikad videla u reklami za tablu od ţitarica sa borovnicama?“ Njen pogled se susreo sa nasmejanim pogledom u ogledalu. „Bojim se da sam to propustila.“ Uzeo je cigaretu s njenog noćnog stoĉića. „Fantastiĉna izvedba. Imala je ĉvrstinu, stil, strast. A u pitanju su bile obiĉne ţitarice.“ Prišla je krevetu kako bi podelila cigaretu sa njim. „Pobrinuću se da kuvar odmah kupi zalihe.“ „Da budem iskren, ima ukus kao da je iskopana iz dubine šume. Kad već priĉamo o hrani, zašto nam ne bih spremio neki doruĉak?“ ,,Ti?“

,,Naravno.“ Uzeo je cigaretu iz njenih prstiju i stavio je meĊu svoje usne. „Pre nego što sam dobio ulogu u sapunici, radio sam kao kuvar u restoranu brze hrane. Druga smena.“ „Znaĉi nudiš da mi isprţiš slaninu i jaja?“ „Moţda - ako ću tako zadrţati tvoje interesovanje.“ Paţljivo je povukla još jedan dim. Pomalo se zaljubljivao u nju, shvatila je. Slatko je to i laskavo saznanje. Da su okolnosti drugaĉije, moţda bi mu to i dopustila. Ali s obzirom na to kako stvari stoje, ne sme dozvoliti da doĊe do toga. „Mislim da sam pokazala kako sam zainteresovana.“ ,,Ali...“ Blago je okrzla njegove usne svojima. „Ali...“, ponovila je. I to je bilo sve. Bilo mu je znatno teţe nego što je oĉekivao da prihvati ta neizgovorena ograniĉenja. Teško i iznenaĊujuće. „Pretpostavljam da ovih nekoliko dana u Dţordţiji i nije tako loše.“ Zahvalna na razumevanju, ponovo ga je poljubila. „Odliĉno je. Za oboje. Šta je s tim doruĉkom?“ „Evo šta ćemo...“ Nagnuo se napred da je poljubi u rame, uţivajući ne samo u mirisu i teksturi njene koţe, već i u ĉvrstini. „Zašto se ne bismo istuširali, a zatim moţeš da me gledaš kako kuvam. Imam odliĉnu ideju kako ćemo nakon toga provesti popodne.“ ,,Zaista?“ ,,Da.“ Blago ju je pomazio i nasmešio se. „Moţemo da idemo u bioskop.“ ,,U bioskop?“ „Naravno, ĉula si valjda za bioskop. To je ono kada ljudi sede i gledaju druge ljude koji se pretvaraju da su treći ljudi. Šta kaţeš, Iv? Odgledaćemo matine, jesti kokice.“ Na trenutak je razmišljala i zatim shvatila da to zvuĉi zabavno. ,,Dogovoreno.“ Dţulija je skinula cipele i pustila da joj stopala utonu u tepih sobe hotela Savoj. Bio je to mali, elegantan apartman, ukusno opremljen. Portir je bio tako bojaţljiv i uĉtiv dok je unosio torbe, da je delovao kao da mu je u stvari neprijatno da primi bakšiš. Prišla je prozoru da posmatra reku i dopustila umoru od puta da išĉili. Za strah će biti potrebno nešto više vremena. Let od Los AnĊelesa do Njujorka protekao je u redu - koliko to muĉenje moţe da bude. Ali od aerodroma Kenedi do aerodroma Hitro - svi ti sati iznad Atlantika - bio je pravi pakao. MeĊutim, preţivela je. A sada je u Britaniji. I sa zadovoljstvom je podsetila sebe da je Dţulija Samers odsela u hotelu Savoj. Još je bila iznenaĊena time da uopšte moţe sebi priuštiti takvo okruţenje. No, to iznenaĊenje je predstavljalo dobar osećaj koji ju je podsećao na to da nije zaboravila šta znaĉi zaraĊivati, uspinjati se, ili pak imati odreĊene potrebe. Svetla grada su joj namigivala ove martovske noći. Kao da sanja neki nepoznati san, sva ta baršunasta tama, maglovita meseĉina, senka vode. A ovde je tako toplo, tako blaţeno tiho. Lenjo je zevnula i odvratila pogled od prozora, od svetlosti. Avantura će morati da saĉeka jutro. Otpakovala je samo ono što joj je potrebno za to veĉe i već za dvadeset minuta bila u dubokom snu. Ujutru je zakoraĉila iz taksija u Kingsbridţu i platila vozaĉu, znajući da mu daje preveliku napojnicu. MeĊutim, bila je podjeĊnako sigurna da nikada neće da se srodi s britanskom valutom. Setiia se da traţi priznanicu - njenom raĉunovoĊi gotovo da je navirala pena na usta zbog njenog sistema voĊenja knjiga - a zatim ju je nehatno stavila u dţep. Kuća je bila upravo onakva kakvom ju je zamišljala. Ogromna, od crvene cigle, izgraĊena u viktorijanskom stilu i okruţena velikim, ĉvornovatim stablima. Pretpostavljala je da je veoma senovita tokom leta, ali sada je vetar zavijao kroz gole grane stvarajući neku vrstu dikensovske, na ĉudan naĉin prijatne muzike. Dim je izvirao iz dimnjaka u gustim, sivim pramenovima koji su se brzo izvijali naviše ka sivom nebu. Mada su kola jurila po ulici iza nje, lako je mogla da zamisli konje, koĉije i povike uliĉnih prodavaca. Prošla je kroz malu, gvozdenu kapiju, koraĉala popioĉanom stazom koja proseca travnjak poţuteo zbog zime i popela se uz besprekorno bele stepenice koje vode do blistavih isto tako belih vrata. Premestila je torbu iz ruke u ruku, iznervirana što su joj dlanovi vlaţni i hladni. Nema svrhe da poriĉe, rekla je sebi, razmišljala je o Roriju Vintropu ne samo kao o Ivinom nekadašnjem suprugu, već kao o Polovom ocu.

Pol je udaljen deset hiljada kilometara i sigurno besan na nju. Šta bi pomislio, zapitala se, kada bi znao da je ovde? Ne samo što je nastavila rad na knjizi, već je došla da intervjuiše njegovog oca. Bila je sigurna da mu se to ne bi dopalo i poţelela da naĊe naĉin da uklopi svoje potrebe sa njegovim. Podsetila je sebe da joj je ipak posao na prvom mestu i pritisnula zvono. Sluţavka je ubrzo otvorila. Dţulija je uspela letimiĉno da osmotri ogroman hol, visoke plafone i poploĉane podove. ,,Ja sam Dţulija Samers“, rekla je. „Imam zakazan sastanak sa gospodinom Vintropom.“ „Da, gospoĊo, on vas oĉekuje. Molim vas, uĊite.“ Ploĉice su nalikovale tabli za igru dame, tamnocrvene i boje slonovaĉe, a plafone su krasili masivni lusteri od mesinga i kristala. Desno se nalazilo kruţno stepenište, koje se na gotovo kraljevski naĉin izvijalo ka gore. Dţulija je predala kaput sluţavki i krenula za njom pokraj dve stolice u stilu Dţordţa III, koje su stajale sa obe strane stola od mahagonija, ukrašenog vazom od hibiskusa i jednom ţenskom rukavicom od koţe boje safira. Instinktivno je uporedila sobu za primanje sa Ivinom. Ova je, svakako, znatno formalnije nameštena, više ukorenjena u tradiciju nego što je to Ivina prozraĉna, osunĉana dnevna soba. Njena je odisala bogatstvom i stilom. Ova je romorila od starog novca i dubokih korena. „Molim vas, raskomotite se, gospoĊo Samers. Gospodin Vintrop će odmah doći.“ „Hvala vam.“ Sluţavka se kretala maltene neĉujno kroz prostoriju, zatvarajući debela vrata od mahagonija za sobom. Kada je ostala sama, Dţulija je prišla kaminu kako bi ogrejala ledene ruke na plamenu. Dim je ugodno mirisao na drvo jabuke, nudeći dobrodošlicu i utehu. Opustila se zbog toga što je podsetio na njen kamin u Konektikatu. Izrezbaren okvir kamina iznad vatre bio je prepun starih fotografija u kitnjastim srebrnim okvirima uglaĉanim do visokog sjaja. Dţulija je bila sigurna da sluţavke proklinju svaki put kada moraju da se bore protiv potamnelih udubljenja i vijuga. Zabavila se koraĉanjem od jedne do druge, prouĉavajući stroge izraze i kruta ramena predaka ĉoveka kojeg je došla da poseti. Prepoznala je Rorija Vintropa i uhvatila traĉak njegovog smisla za humor, na crno-beloj fotografiji za koju je pozirao u cilindru i sa uštirkanim okovratnikom. Prisetila se da je to iz filma Dilejni ubistva, gde je oduševljeno igrao izuzetno pristojnog, ali umno poremećenog ubicu. Dţulija se nije zadovoljila time da naprosto pogleda narednu fotografiju. Morala je da je uzme u ruke. Proţdirala ju je pogledom. Bila je sigurna da je to Pol, mada deĉak nije imao više od jedanaest, dvanaest godina. Kosa mu je bila svetlija, ĉupavija. Po izrazu lica, rekla bi da nije bio zadovoljan time što je obuĉen u kruto odelo i tesno vezanu kravatu. Oĉi su bile iste. Ĉudno, pomislila je, ĉak i kao dete imao je intenzivan pogled odrasle osobe. Nije se smešio oĉima, već je posmatrao kao da je već video, ĉuo i razumeo više nego osobe dva puta starije od njega. „Sablastan mali Ċavolak, zar ne?“ Okrenula se, ĉvrsto steţući portret u rukama. Toliko se unela u posmatranje da nije ĉula kada je Rori Vintrop ušao. Stajao je, posmatrajući je sa šarmantnim, vragolastim osmehom na licu i jednom rukom zavuĉenom u dţep bisernosivih pantalona. Fiziĉki, mogao je biti Polov brat, pre nego otac. Imao je gustu, kestenjastu kosu, zabaĉenu unazad poput lavlje grive. Rori je dopustio da mu se vidi samo pokoja seda vlas na slepooĉnicama, što je doprinosilo dostojanstvu, a ne godinama. Lice mu je bilo ĉvrsto i jedro kao i samo telo. Oĉigledno, ni njemu nije bila strana fontana mladosti koju nude hirurzi. Osim liftinga i peglanja, svake nedelje je odlazio na tretmane koji podrazumevaju maske od morske trave i masaţu lica. „Izvinite, gospodine Vintrop. Uhvatili ste me u trenutku neopreznosti.“ ,,To je najbolji naĉin da se uhvati lepa ţena.“ Uţivao je u ĉinjenici da ona pilji u njega. Muškarac moţe oĉuvati lice i telo uz brigu, marljivost i novac. MeĊutim, neophodna je ţena i to mlada, kako bi oĉuvao ego. „Zainteresovala vas je moja mala kolekcija bitangi?“ ,,Oh.“ Setila se da drţi portret u ruci i vratila ga na okvir kamina. ,,Da, veoma je zabavna.“ ,,Ta Polova fotografija je naĉinjena nakon što smo se Iv i ja venĉali. Tada nisam znao šta da mislim o njemu, a ne znam ni sada. Pomenuo vas je.“ ,,On...“, iznenadilo ju je ovo, ali se istovremeno osetila zadovoljno i zbunjeno. ,,Stvarno?“ „Da, ne sećam se kada je prethodni put pomenuo ime neke ţene. To je jedan od razloga zbog kojih mi je drago što ste doputovali da me vidite.“ Prišao joj je i uhvatio je za obe ruke. Izbliza, osmeh koji je izluĊivao generacije ţena, bio je veoma moćan. „Hajde da sednemo pokraj vatre. Ah, evo i našeg ĉaja.“

Druga sluţavka je dogurala kolica dok su se ispred plamena smeštali na dve stolice sa širokim naslonom. „Ţelim da vam se zahvalim što ste pristali da se vidite sa mnom tokom vikenda.“ „Zadovoljstvo mi je.“ Otpustio je sluţavku prijateljskim klimanjem glave, a zatim liĉno sipao ĉaj. „Moram biti u pozorištu do podneva, zbog matine-predstave, tako da nam je vreme ograniĉeno. Limun ili mleko, draga?" „Limun, hvala vam.“ „Obavezno probajte kolaĉe. Verujte mi, divni su.“ Uzeo je dva i premazao ih pozamašnom koliĉinom marmelade. ,,Iv je baš podigla prašinu ovom knjigom, zar ne?“ „Moglo bi se reći da je izazvala veliku koliĉinu interesovanja i spekulacija.“ „Veoma diplomatski odgovor, Dţulija.“ Ponovo taj brz osmeh koji topi ţenska srca. „Nadam se da ćemo se jedno drugom obraćati sa Dţulija i Rori. Tako je prijatnije.“ ,,Naravno.“ „Kako je moja neverovatna bivša supruga? “ Mada to nije izgovorio razmetljivim tonom, Dţulija je primetila naklonost u njegovom glasu. „Rekla bih da je neverovatna kao i uvek. O vama priĉa s velikom naklonošću.“ Otpio je gutljaj ĉaja uz ţamor odobravanja. „Imamo jedno od onih retkih prijateljstava koja postaju toplija kako se poţuda hladi.“ Nasmejao se. „Što ne znaĉi da nije bila zlovoljna prema meni pred kraj braka - s dobrim povodom. “ „Neverstvo ĉesto ozlovolji ţenu.“ Osmeh je sevnuo, toliko nalik Polovom da Dţulija nije uspela da spreĉi osmeh. Direktne ţene su ga oduvek oduševljavale. „Draga moja, ja sam struĉnjak za to kako ţene reaguju na neverstvo. Na sreću, prijateljstvo je preţivelo - oduvek sam smatrao da je za to velikim delom zasluţna Ivina izuzetna naklonost prema Polu.“ ,,Ne smatrate da je ĉudno to što su vaša bivša supruga i vaš sin tako bliski?“ ,,Nikako.“ Odabrao je kolaĉ dok je govorio i polako ga jeo uţivajući u svakom zalogaju. Dţuliji nije bilo teško da zamisli kako on u svojim ţenama uţiva na sliĉan naĉin. „Iskreno, bio sam loš otac. Plašim se da nisam imao pojma šta da radim s deĉakom. Dok je dete beba, dovoljno je da stanete kraj kolevke s vremena na vreme i guguĉete, ili da prošetate kroz park gurajući kolica i izgledate ponosno i samozadovoljno. Imali smo dadilju koja se bavila manje ugodnim stranama roditeljstva.“ Zakikotao se zbog njenog izraza, nimalo uvreĊen, pa je potapšao po ruci pre nego što im je sipao još ĉaja. „Dţulija, draga, ne sudite o meni suviše strogo. Ja bar priznajem svoje mane. Pol je imao tu nesreću da se rodi kao sin dvoje sramno sebiĉnih i izuzetno nadarenih Ijudi koji nisu imali pojma šta da rade s detetom. A on je bio izuzetno pametno dete.“ „Izgovarate to kao da je u pitanju uvreda, a ne kompliment.“ Aha, pomislio je i prikrio osmeh tako što je salvetom obrisao usta. Dama je zaljubljena. ,,U to vreme bih rekao da je deĉak zagonetka koju ne umem da rešim. Ali Iv je imala prirodan dar za komunikaciju s njim. Bila je paţljiva, zainteresovana, strpljiva. Priznajem da smo uz njenu pomoć Pol i ja uţivali provodeći vreme zajedno, znatno više nego ranije.“ Ponovo osuĊuješ ĉoveka, Dţuls, opomenula je sebe, muĉeći se da povrati objektivnost. ,,Da li bi vam smetalo da ukljuĉim diktafon? Omogućava mi da budem precizna.“ Oklevao je na trenutak, a zatim pristao. „Svakako. Preciznost je poţeljna. “ Paţljivo ga je poloţila na ivicu stola i ukljuĉila. „Mnogo toga je napisano o vama, Iv i Polu tokom godinu dana koliko je trajao vaš brak. Nazire se neka vrsta porodiĉnog portreta.“ „Porodica.“ Rori je isprobao tu reĉ, a zatim klimnuo preko šoljice. „Bio je to ĉudan oblik za mene, ali da, bili smo porodica. Iv je silno ţelela porodicu. Moţda zbog toga što je smatrala da je tokom odrastanja nije zaista imala. Ili zbog toga što je bila u godinama kada priroda navodi ţenu da ţudi za kolicima, pelenama i tapkanju malih stopala. Ĉak me je uverila kako bi trebalo da imamo sopstveno dete.“ Dţulija se našla u stanju pune budnosti zbog ove nove i zapanjujuće informacije. ,,Iv i vi ste planirali da imate bebu?“ „Moja draga, Iv je veoma sugestivna ţena.“ Zakikotao se i naslonio. „Planirali smo strategiju poput dva generala na bojnom polju. Mesec za mesecom, moja sperma je vodila rat s njenim jajašcima. Borba je imala svoja uzbuĊenja, ali nikada nismo postigli potpunu pobedu. Iv je otišla u Evropu - ĉini mi se u Francusku, kod nekog specijaliste. Kada se vratila, donela je vest da ne moţe da zaĉne.“ Spustio je šoljicu. „Moram reći da je tu vest primila dobro, mada znam da joj je teško palo. Iv nije plakala, cvilela i proklinjala Boga. Zaokupila se poslom. Znam da je patila. Loše je spavala i nekoliko nedelja nije imala apetit.“

Da li sam objektivna? Zapitala se Dţulija zureći u vatru. Nema šanse. Ispunilo ju je saosećanje. „Niste razmišljali o usvajanju?" „Ĉudno je što pominjete usvajanje.“ Rori je zaĉkiljio dok je razmišljao. „Razmišljao sam o toj opciji. Nisam mogao da podnesem da gledam kako se Iv bori protiv tuge. Da budem iskren, uzbudila me je ĉitava ideja o još jednom detetu. Kada sam joj pomenuo tu mogućnost, postala je veoma mirna i tiha. Ĉak se trgla, kao da sam je udario. Rekla je - kako ono beše? Rori, oboje smo imali svoju priliku. Pošto ne moţemo da se vratimo u prošlost, zašto se ne bismo usredsredili na budućnost?“ „Što znaĉi?“ „Pretpostavio sam da je mislila na to da smo uradili najbolje što smo mogli da bismo imali dete i nismo uspeli, pa je stoga mudrije da nastavimo sa svojim ţivotima. To smo i uĉinili. Ispostavilo se da to znaĉi da ćemo nastaviti svoje ţivote odvojeno. Rastali smo se prijateljski, ĉak smo razgovarali o tome da uradimo još jedan projekat zajedno.“ Ĉeţnjivo se osmehnuo. „Moţda će se to jednom i dogoditi.“ Moţda je Iv bila zainteresovana za priĉu o Brendonovom zaĉeću - priĉi devojke koja je protiv svoj volje zatrudnela - zbog toga što je bila ţena koja ne moţe da zatrudni, razmišljala je Dţulija. Ali Rori ne moţe da odgovori na to pitanje. Skrenula je temu na oblast o kojoj su mogli da priĉaju. „Vaš brak su smatrali veoma solidnim. Mnogi ljudi su bili iznenaĊeni kad ste se razišli.“ „Igrali smo u prokleto dobrom komadu, Iv i ja. Ali, pre ili kasnije, zavesa mora da se spusti.“ „Niste verovali u onu reĉenicu ‟dok nas smrt ne rastavi?‟“ Nasmešio se zloĉesto i šarmantno. „Moja draga, verovao sam i verujem svim srcem. Svaki put kada to izgovorim. Plašim se da ćete sada morati da me izvinite. Pozorište je najzahtevnija ljubavnica jednog muškarca.“ Iskljuĉila je diktafon i stavila ga u torbu. „Cenim to što ste odvojili vreme za mene i ponudili mi gostoprimstvo, gospodine Vintrop.“ ,,Rori“, podsetio ju je i uzao za ruku dok su ustajali. „Nadam se da ovo nije oproštaj. Rado bih ponovo razgovarao s vama. Pozorište je sutra zatvoreno. Moţda bismo mogli zajedno da veĉeramo.“ „Volela bih, ako time ne remetite svoje planove.“ „Dţulija, planovi jednog muškarca su stvoreni da bi se menjali zbog lepe ţene.“ Podigao je njenu ruku do svojih usana. Dţulija mu se smešila kad su se vrata sobe za primanje otvorila. „UglaĊen kao i uvek“, prokomentarisao je Pol. Rori je zadrţao Dţulijinu napetu ruku u svojoj dok se okretao ka svom sinu. „Pole, kakvo divno i loše procenjeno iznenaĊenje. Ne moram da pitam otkud ti ovde.“ Pol je posmatrao Dţuliju. ,,Ne, ne moraš. Zar danas ne igraš matine?“ ,,U pravu si.“ Rori je ugušio smeh. Prvi put je ugledao bezobzirnu glad u oĉima svog sina. „Baš sam se pozdravljao sa ovom ljupkom damom. Verujem da ću morati da povuĉem neke veze i obezbedim dve karte za veĉerašnju predstavu. Veoma bih voleo da doĊete.“ „Hvala vam. Ja...“ „Doći ćemo“, prekinuo je Pol. „Odliĉno. Poslaću ih u vaš hotel, Dţulija. A sada vas ostavljam u veoma sposobnim rukama.“ Krenuo je ka izlazu i zastao kraj svog sina. „Najzad si mi obezbedio priliku da kaţem kako imaš besprekoran ukus. Da nije Lili, imali bismo paklenu trku oko nje, stari moj.“ Pol je izvio usne, ali kada je njegov otac izašao, osmeh je nestao zajedno s njim. „Zar ne misliš da je put u London priliĉno sloţen naĉin da me izbegneš?“ „Radim svoj posao.“ Iznervirana i ljutita, podigla je torbu. „Zar ne misliš da je to što si me pratio do Londona suviše sloţen naĉin za obavljanje ovog razgovora?“ „Neugodan naĉin, to je reĉ koju bih ja iskoristio. “ Koraĉao je prostorijom uz ekonomiĉnu gracioznost koja je podsetila Dţuliju na iskusnog lovca koji je upravo otkrio trag. Obišavši stolicu, stao je pokraj nje ispred vatre. Cepanica je zacvrĉala i podigla se kiša gnevnih varnica. „Zašto mi nisi rekla da dolaziš ovamo da se vidiš s mojim ocem?“ Primetila je da su mu reĉi odmerene kao i sami koraci. Spore i strpljive. Kao neposredna posledica, njene su izletele suviše brzo. „Nije mi delovalo neophodno da ti izlaţem svoje planove.“

„Grešiš.“ „Nema razloga da traţim tvoju dozvolu.“ „Onda ću ti dati razlog.“ Privukao ju je uz sebe, gnjeĉeći njena usta, pomućujući joj ĉula. Pokret je bio tako silovit i neoĉekivan da nije imala vremena da se pobuni. Jedva je uspela da udahne. ,,To nije... Ponovo je prekrio njena usta, presekavši joj govor, zamagljujući joj misli. Uz grleno jeĉanje, ispustila je kofer kako bi ga zagrlila ĉvršće. U tom trenutku, kada je svaka racionalna misao bila savladana ĉulima, dala mu je sve. „Da li sam dovoljno jasan?“ ,,Zaveţi“, mrmljala je, grleći ga oko vrata. „Samo zaveţi.“ Zatvorio je oĉi, neĉuveno dirnut naĉinom na koji je spustila glavu na njegovo rame. Taj gest, sitan uzdah koji je ispustila, naveo ga je da poţeli da je odnese negde gde je bezbedno i tiho. „Brineš me, Dţulija.“ „Zbog toga što sam došla u London?“ ,,Ne, zbog toga što sam ja došao za tobom.“ Povukao je unazad i prešao spoljnom stranom dlana preko njenog obraza. „Odsela si u hotelu Savoj?“ „Da.“ „Hajdemo onda. Ne bi mi se dopalo da oĉeva posluga uleti unutra dok vodim ljubav s tobom.“ Osećala se bezbedno u krevetu. Soba je bila tiha. Njeno telo teĉno, poput opojnog vina, pod njegovim. Svaki drhtaj, svaki uzdah koji bi od nje izmamio naveo bi njegovu krv da teĉe snaţnije. Ostavio je zavese širom razmaknute kad je ona htela da ih navuĉe, kako bi sebi obezbedio zadovoljstvo da joj posmatra lice pri hladnim, zimskim sunĉevim zracima. Nije znao da moţe postojati tolika koliĉina zadovoljstva. Okruţila ga je dok je paţljivo, polako skidao njeno uredno poslovno odelo i pronalazio sklisku svilu ispod. Dobovala je kroz njega dok je svlaĉio tu svilu, centimetar po centimetar. Bila je tu, krhka, misteriozna, uzbudljiva, potĉinjavajući se uz uzdah kad ju je spustio na krevet. Sada je bila s njim. Njena skliska, vlaţna koţa klizila je preko njegove, njen dah mu je drhtao kraj uha, njene ruke su bile ĉas neţne, ĉas pohlepne, ĉas oĉajniĉke. Osećao je kako potrebe vibriraju u njoj, osećao divlje uzbuĊenje dok ih je ispunjavao, jednu po jednu. Ona je promenila ritam, ona je ubrzavala sve dok se nisu kotrljali po krevetu upleteni u burnu, titansku strast. Krevet više nije bio bezbedan, već prepun opasnih uzbuĊenja. Soba više nije bila tiha, već je odjekivala od prošaputanih zahteva i promuklog stenjanja. A napolju je sve slabiju sunĉevu svetlost progutala kiša koja pada u talasima. Dok je sumrak nagrtao u sobu, uzimao ju je uz slepu, halapljivu glad za koju se plašio da ne moţe biti utaţena. Ĉak i dok su leţali u tišini, sklupĉani jedno oko drugog i slušali kišu, osećao je te male grĉeve gladi. „Moram da nazovem Brendona“, promrmljala je Dţulija. ,,Mmmm.“ Pol se promeškoljio, privio uz njeno telo i obuhvatio joj dojke šakama. „Slobodno.“ ,,Ne, ne mogu... mislim ne mogu da ga zovem dok mi...“ Zakikotao se i nosom joj protrljao uho. „Dţuls, telefon je audio-sluţba, a ne vizuelna.“ Nije bilo bitno što se oseća kao budala. Odmahnula je glavom i odmakla se. ,,Ne, zaista ne mogu.“ Pogledala je svoj ogrtaĉ koji je leţao preko stolice udaljene bar jedan metar. Primetivši njen izraz, Pol se nasmešio. „Hoćeš da zatvorim oĉi?“ „Naravno da ne.“ Ali, nije joj bilo lako da ode do ogrtaĉa i uvuĉe se u njega, znajući da je posmatra. „Slatka si, Dţulija.“ Zavezala je kaiš, zureći u svoje ruke. „ Ako je to tvoj naĉin da mi saopštiš da nisam prefinjena...“ ,,Slatka“, ponovio je. „Imam dovoljno samopoštovanja da budem zadovoljan zbog toga što nisi navikla da budeš u ovoj poziciji s muškarcem.“ Obuzela ga je potreba da pita zbog ĉega je tako, ali je odoleo i bacio pogled ka kiši koja se slivala niz prozor. „Mislio sam da ti malo pokaţem London, ali danas izgleda nije dan za to. Mogao bih da odem u drugu sobu i naruĉim ruĉak?“

,,U redu. Hoćeš li proveriti ima li poruka?“ Saĉekala je da navuĉe pantalone pre nego što je nazvala. Deset minuta kasnije ušla je u dnevnu sobu i videla da Pol stoji pokraj prozora, izgubljen u mislima. Naĉinila je ono što za nju predstavlja veliki korak i prišla mu, zagrlila ga oko struka i privila obraz uz njegova leĊa. ,,U Los AnĊelesu je dvadeset šest stepeni i vreme je sunĉano. Lejkersi su izgubili od Pistonsa i Brendon je otišao u zoološki vrt. Gde si ti?“ Spustio je ruke na njene. „Stajao sam ovde i pitao se zašto se uvek osećam kao stranac u gradu u kojem sam roĊen. Nekada smo imali stan na Iton skveru i reĉeno mi je da me dadilja ĉesto vodila u šetnju kroz Hajd park. Ne osećam to. Znaš li da sam radnju jedne knjige smestio u London? Kad god doĊem oĉekujem da me ljudi prepoznaju. “ „To i nije tako bitno. Ja i ne znam gde sam roĊena.“ „Zar ne ţeliš da znaš?“ „Ne. Pa, ponekad, zbog Brendona.“ Ţeljna dodira, protrljala je obraz uz njegovaleĊa. Koţa mu je bila hladna i njena ju je ponovo zagrejala. „Ali, na neki svakodnevni naĉin, retko razmišljam o tome. Volela sam svoje roditelje i oni su voleli mene. Ţeleli su me.“ Nasmešila se zbog naĉina na koji je podigao njene prste do svojih usana. „Pretpostavljam da je to ono najbolje kod usvojenja - svest o tome da te je neko ţeleo tako snaţno, tako potpuno. To moţe biti najĉvršća od svih veza.“ „Pretpostavljam da je tako bilo sa mnom i sa Iv. Nisam znao šta znaĉi biti ţeljen do desete godine, a tada je ona ušla u moj ţivot.“ Okrenuo se pošto je imao potrebu da je pogleda u lice. „Pitam se moţeš li to da razumeš, nikada nisam znao šta znaĉi ţeleti, dok nisam upoznao tebe.“ Njegove reĉi su pokrenule nešto u njoj, otvorila se, osetila ĉeţnju. Više od njegovih dodira, više od poţude, te jednostavne reĉi srušile su sve zidove. ,,Ja...“ Udaljila se. To što je jasno videla šta nosi u srcu nije uĉinilo da se manje plaši. „Mislila sam - nadala sam se“, ispravila je sebe, ,,da ću, nakon što shvatim da moţemo biti zajedno, moći s tim da izaĊem na kraj - pa, na isti naĉin kao što se muškarci odnose prema avanturama.“ Iznenada uznemiren, spustio je ruke u dţepove. „A to je?“ „Znaš, nehatno uţivanje u fiziĉkom dodiru, bez osećanja i oĉekivanja.“ ,,Shvatam.“ Posmatrao je naĉin na koji se kreće. Shvatio je da nije samo on uznemiren. Dţulija se uvek kretala kada je napeta. „Zar misliš da se ja tako odnosim prema ovoj vezi?“ ,,Ne znam. Mogu da govorim samo u svoje ime.“ Primorala je sebe da stane i okrene se ka njemu. Bilo je lakše sada kada se ĉitava prostorija nalazila izmeĊu njih. „Ţelela sam da budem u stanju da prihvatim ovaj odnos zdravo za gotovo, da uţivam u njemu onakvom kakav jeste. Dobar seks izmeĊu dvoje odraslih ljudi koji privlaĉe jedno drugo.“ Uz silan napor uspela je da udahne vazduh i polako ga ispusti. „Ţelela sam da budem sigurna da mogu nepovreĊena da izaĊem iz njega, kada se završi. Problem je u tome što ja to ne mogu. Kada si se jutros pojavio, bila sam u stanju da razmišljam samo o tome koliko ţelim da te vidim, koliko si mi nedostajao i koliko sam nesrećna zbog toga što smo ljuti jedno na drugo.“ Zastala je i ispravila ramena. Smeškao joj se, ljuljajući se napred-nazad na petama. Bila je sigurna da će uskoro poĉeti da zviţdi. „Veoma bih cenila to da ukloniš taj samozadovoljan izraz lica. Ovo nije...“ „Volim te, Dţulija.“ Odjednom je zanemela, pa sela na naslon za ruku fotelje. Da joj je zario pesnicu u solarni pleksus, ne bi uspeo da joj tako oduzme dah. ,,Ti - trebalo je da mi dopustiš da završim, a zatim da kaţeš nešto o uţivanju u svakom trenutku, upravo onakvom kakav jeste.“ „Izvinjavam se. Zar si stvarno mislila da sam se ukrcao na konkord samo sa rezervnim donjim vešom kako bih proveo popodne u krevetu s tobom?“ Izgovorila je prvu reĉ koja joj je pala na pamet. ,,Da.“ Nasmejao se ţustro i grleno. „Dobra si, Dţuls, suviše dobra.“ Nije bila sigurna šta to znaĉi, pa je spustila bradu. „Malopre si rekao - zapravo, to je više bilo stenjanje - da sam veliĉanstvena. Da“, rekla je i prekrstila ruke. ,,To je bila reĉ. Veličanstvena.“ ,,Zaista?“ Bog zna da ona to jeste. ,,Pa, to je sasvim moguće. Ali, ĉak me ni veliĉanstven seks ne bi odvukao od veoma teške etape u pisanju knjige. Bar ne na više od sat-dva.“ Pretpostavila je da će se tako vratiti na mesto lcoje joj pripada. „Zašto si onda, doĊavola, došao?“

„Kada se ljutiš, oĉi ti dobiju boju gara. To moţda nije laskav opis, ali je precizan. Došao sam ovamo“, nastavio je pre nego što je uspela da smisli odgovor, „zbog toga što sam bio zabrinut za tebe, zbog toga jer sam bio besan što si otišla bez mene i zbog toga što sam ţeleo da budem s tobom ukoliko budeš imala kakvih problema. I zbog toga što te volim toliko da jedva dišem kada nisi sa mnom.“ ,,Oh.“ Pomislila je kako ju je ovo stvarno postavilo na mesto. „Ovo nije trebalo da se dogodi.“ Ustala je i poĉela ponovo da se šetka. „Sve sam isplanirala, logiĉki, razumno. Nisi trebao da me navedeš da se ovako osećam.“ ,,Kako?“ „Kao da ne mogu da ţivim bez tebe. DoĊavola, Pole, ne znam šta da radim.“ „Šta kaţeš na ovo?“ Zgrabio je usred koraka, maltene je podigavši od tla. Poljubac je rekao ostalo. Prepustila se, nakon kratke, završne borbe. „Volim te.“ Ĉvrsto se drţala toga i njega. ,,Ne znam kako da se nosim s tim, ali volim te.“ „Nikada se više nećeš sama nositi s problemima.“ Privukao ju je dovoljno blizu da bi mogla da vidi kako je ozbiljan. „Razumeš li me, Dţulija?" „Ništa ne razumem. Moţda zasad i ne moram.“ Zadovoljan time, spustio je usne na njene. Oboje su uzdahnuli kada se zaĉulo kucanje na vratima. „Mogu da kaţem konobaru da se vrati kasnije. “ Nasmejala se i odmahnula glavom. ,,Ne. Iznenada crkavam od gladi.“ „Bar neće propasti šampanjac koji sam naruĉio." Poljubio ju je još jednom brzo, a zatim polako dok se kucanje oglašavalo po drugi put. Kada je Pol pustio konobara unutra, videla je da je naruĉio i cveće, desetak finih ruţa u pupoljcima. Dok je konobar postavljao ruĉak, uzela je jednu iz vaze i prinela je obrazu. „Imate dve poruke, gospoĊo Samers“, rekao je konobar, nudeći joj koverte dok je Pol potpisivao ĉek. „Hvala vam.“ „Uţivajte u ruĉku“, rekao je i nasmešio se kada je dobio napojnicu. „Ovo mi deluje dekadentno“, primetila je Dţulija kada su ostali sami. „Šampanjac, romansa, cveće usred dana u hotelu.“ Nasmejala se kada je ĉep izleteo. „Dopada mi se.“ „Onda ćemo to stalno ĉiniti.“ Podigao je obrvu dok je sipao. ,,Da li su to karte za veĉeras?“ ,,Da. Prvi red, sredina. Pitam se kako je uspeo.“ „Moj otac moţe da izvede skoro sve što poţeli.“ „Dopao mi se“, nastavila je Dţulija dok je otvarala drugu kovertu. ,,Ne sreće se ĉesto ĉovek koji toliko odgovara sopstvenom imidţu. Šarmantan, urban, seksi...“ „Molim te.“ Nasmejala se dubokim, ushićenim glasom. „Suviše liĉiš na njega da bi to shvatio. Stvarno se nadam da mi...“ Utihnula je i mrtvaĉki prebledela. Koverta je pala na pod dok je prouĉavala papir u ruci. ZLO SE ZLIM NE ISPRAVLJA.

Devetnaesto poglavlje Pol je odloţio ĉašu i flašu u stranu tako brzo da se šampanjac zapenio preko ivice. Kada je poloţio ruke preko Dţulijinih ramena kako bi je spustio u stolicu, ona se skljokala kao da su joj se kosti istopile u nogama. Ĉulo se samo zujanje grejaĉa i udaranje susneţice po staklu. Ĉuĉnuo je kraj nje, ali nije ga pogledala, samo je nastavila da zuri u papir koji je grĉevito drţala u ruci, dok je drugom pritiskala donji stomak. „Pusti ga“, naredio je, prstima joj trljajući ramena. „Zadrţavaš dah, Dţuls. Pusti ga.“ Ispustila je vazduh u dugom, drhtavom toku. Osećajući se kao da se bori protiv snaţne struje, udahnula je ponovo i primorala sebe da polako izdahne. „Dobro ti ide. A sada, šta je u pitanju?“ Nakon brzog, bespomoćnog odmahivanja glavom, dodala mu je papir. „Zlo se zlim ne ispravlja? “ Podigao je pogled da je ponovo osmotri. Više nije bila bela do korena kose, zbog ĉega mu je delimiĉno laknulo, ali ĉvrsto je stezala šake u krilu. ,,Da li te banalne poslovice obiĉno ovako šokiraju?“ ,,Da, ako me prate deset hiljada kilometara.“ „Hoćeš li mi objasniti?" Zajedno su ustali, on da stoji a ona da koraĉa. „Neko pokušava da me uplaši“, rekla je maltene kao da se obraća samoj sebi. „Besna sam što je upalilo. Ovo nije prvo upozorenje koje sam primila. Jedno sam dobila samo koji dan nakon što sam stigla u Kaliforniju. Ostavljeno je na stepenicama ispred kuće. Brendon mi ga je doneo.“ „Prvog popodneva kada sam bio u poseti?“ ,,Da.“ Glava joj je poletela na ramenima dok se okretala ka njemu. „Kako si znao?“ „Zbog toga što si imala isti zbunjeni, paniĉan izraz u oĉima. Tada mi se to nije dopalo. Sada mi se dopada još manje.“ Prešao je prstima preko poruke. ,,Da li je bila ista reĉenica u pitanju?“ ,,Ne. ‟Radoznalost je ubila maĉku.‟ Ali izgledala je isto, komadić papira u koverti.“ Strah se lagano pretvarao u bes. To se osećalo u njenom glasu, u naĉinu na koji je šetkala, njenim stisnutim pesnicama zarivenim u dţepove ogrtaĉa, kao i u sve duţim koracima. „Još jednu sam pronašla u tašni nakon dobrotvorne veĉere i treća je bila u mojim beleškama nakon prve provale u kuću.“ Dodao joj je ĉašu vina dok je prolazila kraj njega. Ako ne moţe da se iskoristi za proslavu ili romansu, moţe da joj smiri ţivce. „Moram da te pitam zašto mi nisi rekla.“ Otpila je gutljaj i nastavila da hoda. „Nisam ti rekla zbog toga što mi je delovalo primerenije da kaţem Iv. U poĉetku ti nisam govorila zbog toga što te nisam poznavala, a zatim...“ „Zbog toga što mi nisi verovala.“ Uputila mu je pogled u kojem se ogledao stid koliko i pravednost. „Bio si protiv knjige.“ „Još sam protiv knjige." Izvukao je cigaru iz sakoa koji je ranije odbacio. „Kako je Iv reagovala? “ „Bila je ljutita - veoma ljutita, ĉini mi se. MeĊutim, sakrila je to brzo i dobro.“ ,,Naravno.“ Zasad je zadrţao za sebe misli na tu temu. Dokono je podigao svoju ĉašu sa šampanjcem i osmotrio mehure. Pomamno su jurili ka vrhu, prepuni poleta i energije. Kao Iv, pomislio je. I što je priliĉno ĉudno, kao Dţulija. ,,Ne moram da pitam kako si ti reagovala. Mogao bih da pitam šta misliš da poruke znaĉe?“ „Mislim da je pretnja u pitanju, naravno.“ U glasu joj se osećala nestrpljivost, ali on je samo podigao obrvu i otpio gutljaj. „Nejasne i pomalo budalaste, ali ĉak i izlizane fraze mogu postati zlokobne kada su anonimne i iskaĉu niotkuda." Pošto je i dalje ćutao, sklonila je kosu s lica, pokretom oštrim i nestrpljivim, kakav bi, shvatio je, sasvim prirodno odgovarao Iv. ,,Ne dopada mi se što neko pokušava da me izludi - nemoj mi se smejati.“ „Izvini, u pitanju je taj izraz. Tako je umestan.“ Zgrabila je papir s kolica rum-servisa otuda gde ga je Pol ostavio. ,,Dobila sam je ovde, deset hiljada kilometara daleko, gde isporuka znaĉi da me je neko pratio u London.“ Ponovo je otpio gutljaj, posmatrajući je. „Neko osim mene?“ „Oĉigledno je...“ Reĉi su joj izletele u naletu besa. Nakon što je utihnula, ispustila je dug uzdah. Prostorija se ponovo našla izmeĊu njih. Da li se ona udaljila ili on? „Pole, ne mislim da mi ti šalješ poruke. Nikada to nisam mislila. Ovo je suviše pasivna pretnja za tebe.“ Podigao je obrvu i otpio. „Treba li da budem polaskan?“

,,Ne, samo sam iskrena.“ Ona je odabrala distancu, zatim podigla ruku ka njegovom licu kao da će izgladiti bore koje su se stvorile za poslednjih nekoliko trenutaka. „Nisam tako o tebi razmišljala ranije i ne razmišljam - ne bih to mogla - ni sada tako.“ „Zbog toga što smo ljubavnici.“ ,,Ne, zbog toga što te volim.“ Senka osmeha dotakla je njegove usne dok je podizao svoju šaku ka njenoj. „Ĉoveku je teško da ostane ljut na tebe, Dţuls.“ „Ljut si na mene?“ „Da.“ Ipak, utisnuo je poljubac u njen dlan. „Ali, mislim da treba da porazgovaramo o onome što je u ovom ĉasu vaţnije. Prvo, hajde da pokušamo da otkrijemo ko je ostavio poruku na recepciji.“ Nervirala se zbog toga što joj to nije prvoj palo na pamet. U tome je deo problema - ne razmišlja jasno. Kada je prišao telefonu, Dţulija je sela, podsetivši sebe da ukoliko ima nameru da se izbori sa ovim - a imala je nameru - mora da bude ne samo smirena, već i proraĉunata. Naredni gutljaj šampanjca podsetio ju je na to kako je poĉela da pije na prazan stomak. To nije naĉin da razbistri misli. „Karte je isporuĉio uniformisani kurir", rekao je Pol pošto je spustio slušalicu. „Druga koverta je ostavljena na recepciji. Upravo proveravaju, ali najverovatnije niko nije primetio ko ju je ostavio.“ „Mogao je to biti bilo ko, bilo ko od osoba koje su znale da planiram da doĊem i intervjuišem tvog oca.“ ,,Ko je znao?“ Ustala je i prišla kolicima da uzme koji zalogaj. „Nisam to tajila. Iv, svakako. Nina, Travers, Sisi, Lajl - Drejk, pretpostavljam. Zatim, svi oni koji su njih moţda ispitivali o tome. Zar nisi ti to uĉinio?“ Uprkos okolnostima, zabavljalo ga je to što sa sobom dok koraĉa nosi tanjir s raĉićima u sosu od jastoga, nabadajući ih viljuškom i ubacujući u usta kao da sipa gorivo a ne veĉeru. „Travers mi je rekla. Pretpostavljam da je sledeće pitanje - šta ţeliš da uĉiniš tim povodom?“ ,,Da uĉinim? Ne vidim šta moţe da se uĉini, osim da se ĉitava stvar ignoriše. Ne mogu sebe da zamislim kako odlazim u Skotland jard.“ Njenom raspoloţenju je pomogla ideja, kao i hrana. Smirenija, odloţila je maltene prazan tanjir u stranu i podigla ĉašu. „Mogu samo da zamislim. Inspektore, neko mi je poslao poruku. Ne, ne bih mogla da tvrdim kako je u pitanju pretnja. Više neka vrsta igre. Molim vas, neka vaši najbolji ljudi rade na sluĉaju.“ U normalnim okolnostima smatrao bi da je njeno drţanje povodom toga za divljenje. Ali, više ništa nije normalno. „Nije ti bilo tako smešno kada si otvorila kovertu.“ „Nije, ali moţda je trebalo. Zlo se zlim ne ispravlja? Kako da me zabrine neko ko ne moţe biti originalniji od toga?“ „Ĉudno, ja ih smatram veoma bistrim." Kada joj je prišao, videla je da njen pokušaj šale nije uspeo. „Ako neko uhvati osobu koja ih je poslala, teško da bi policija bila zainteresovana, zar ne? Bezazlena, izlizana izreka. Bilo bi teško dokazati da je pretnja u pitanju. Ali, mi znamo da jeste.“ „Ako ćeš mi reći da batalim knjigu...“ „Mislim da sam dosad shvatio da je to uzaludno. Dţulija, nemoj me iskijuĉiti iz ovoga.“ Pomilovao ju je rukom po kosi. „Dopusti mi da preslušam trake. Ţelim da ti pomognem.“ Ovoga puta nije mogla da odbije. Nije u pitanju arogancija, nije u pitanju ego. Već ljubav. ,,U redu. Ĉim se vratimo kući.“ Mada je Dţulija otputovala van zemlje, Lajl je otkrio dosta toga interesantnog u dolascima i odlascima iz gostinjske kuće. Ekipa za ĉišćenje je provela puna dva dana u kući. Kamioni su odvezli polomljeni nameštaj, slomljeno staklo, pocepane zavese. Gvirnuo je pre nego što su stigli. Izgledalo je kao da je neko priredio paklenu ţurku. Bilo mu je ţao što je to propustio. Prokleto ţao. Ime posetioca verovatno bi vredelo popriliĉnu sumu novca. MeĊutim, toga popodneva je radosno tucao sluškinju sa gornjeg sprata. Sada je shvatio da ga je to kratko - ali veoma zadovoljavajuće - tucanje koštalo više hiljada. Ipak, bilo je drugih naĉina da se zaradi za ţivot. Lajl je imao krupne snove i spisak prioriteta. Na vrhu tog spiska nalazio se porše. Ništa ne zadivljuje ribe više od kul dase u super kolima. Ţeleo je kuću na plaţi u kojoj bi sedeo za stolom i posmatrao sve one majušne bikinije i ono što je u njih zapakovano. Ţeleo je roleks i garderobu koja uz njega ide. Kada sve to bude imao, odvajaće prvoklasne ribe kao od šale. Smatrao je da je na dobrom putu. Maltene je mogao da namiriše losion za sunĉanje i znoj.

Paţljivo je zapisivao beleške svojim zbijenim rukopisom. Šta je odneseno iz gostinjske kuće, šta je uneto. Ko je vršio isporuku. Ĉak je napravio i kljuĉ kako bi mogao da se kreće kroz kuću po volji. Bilo je malo opasnije uvući se u glavnu kuću, ali dobro je odabrao vreme i uspeo da se dokopa primerka telefonskog imenika i knjige sa zakazanim sastancima, Nine Solomon. Travers ga je skoro uhvatila dok se uvlaĉio u Ivinu sobu. Radoznala ĉistunica ĉuvala je kuću poput psa na stovarištu Ċubreta. Razoĉarao se time što Iv ne piše dnevnik. To bi vredelo silnog novca. MeĊutim, pronašao je neke interesantne lekove u njenom noćnom stoĉiću i neke ĉudne poruke u fioci sa šminkom. Za šta joj, doĊavola, sluţe poruke tipa ‟ne diraj lava dok spava‟? Lajl je odluĉio da saĉuva tajnu o pilulama i poruci, sve dok ne otkrije koliko bi to moglo da vredi. Lako je izvukao informacije od Dţoa, ĉuvara na kapiji. Voleo je da priĉa, i kada tome dodaš pivo i koju sopstvenu priĉu, dobiješ pravu usmenu dijareju. Iako nije bila tu, Iv je imala mnogo posetilaca. Majkla Torenta su odvezli pošto je saznao da će Iv biti na lokaciji narednih nedelja. Glorija Dubari je svratila da poseti Iv, a zatim se odluĉila za Dţuliju saznavši da je Iv na putu. Dovezla se sama i prema onome što mu je Dţo rekao, odvezla se sa suzama u oĉima kada je otkrila da niko nije kod lcuće. Nekoliko paparaca, prerušenih u kurire, pokušalo je da se uvuĉe unutra, ali Dţo ih je isterao. Njegova sposobnost da nanjuši pripadnike štampe bila je veoma cenjena meĊu stanovnicima Beverli Hilsa. Pustio je Viktora Flanigana unutra, a zatim napolje za manje od dvadeset minuta. Ivin agent, Megi Kasl, takoĊe je ušla i ostala dva puta duţe. Lajla je skupljao informacije. Spremio je nešto što je smatrao veoma profesionalnim izveštajem. Moţda treba da postane privatni detektiv, pomislio je dok se oblaĉio za veĉernji izlazak. Na televiziji, ti momci uvek odvajaju ribe. Odabrao je crni bikini u tanga stilu i potapšao svoj omiljeni ud. Nekoj ţeni će se veĉeras neoĉekivano posrećiti. Obukao je crne, koţne pantalone i zakopĉao odgovarajuću jaknu preko uske crvene majice. Ţene, dobro je to znao, oboţavaju muškarce obuĉene u koţu. Isporuĉiće izveštaj i uzeti keš. Zatim će obići nekoliko klubova dok ne odabere neku damu da je usreći. Dţulija nije bila sigurna šta da misli o Rorijevoj sadašnjoj supruzi. MeĊutim, šta god da je oĉekivala, nije oĉekivala da će joj se Lili Tisburi dopasti i da će je zadiviti. Na ekranu, glumica je obiĉno igrala raskalašne, lakomislene heroine, što je pristajalo njenom izgledu prsate plavuše s prostodušnim plavim oĉima. Na prvi pogled, ĉovek bi bio u iskušenju da je okarakteriše kao neozbiljnu, jer se mnogo kikotala i vrckala. Dţuliji je bilo potrebno manje od pet minuta da promeni mišljenje. Lili je bila oštroumna, duhovita, ambiciozna ţena koja je koristila svoj izgled, ne dopuštajući da izgled iskoristi nju. TakoĊe je delovala savršeno prirodno u tradicionalnoj sobi za primanje u Kingsbridţ hausu, veoma pribrano, veoma britanski i veoma nalik obiĉnoj supruzi u jednostavnoj, plavoj haljini živanši. „Pitala sam se kada ćeš nas konaĉno posetiti“, obratila se Polu kada su im posluţeni aperitivi. „Venĉani smo već tri meseca.“ ,,Ne dolazim ĉesto u London.“ Dţulija se našla pod dugaĉkim, prodornim pogledom i divila se Lili zbog toga što ga je sa takvom lakoćom uputila. „Ĉula sam. Pa, odabrao si odvratno godišnje doba. Da li ste prvi put u Londonu, gospoĊo Samers?“ „Da.“ „Šteta, zbog susneţice. Doduše, oduvek sam smatrala da je najbolje videti neki grad u njegovom najgorem izdanju - kao u sluĉaju muškaraca - na taj naĉin moţete da odluĉite hoćete li prihvatiti da ţivite sa svim manama.“ Lili je sela, nasmešila se i otpila gutljaj vermuta. ,,Na suptilan naĉin vas podseća da zna sve moje mane“, ubaci se Rori. „Uopšte nisam suptilna“, reĉe Lili. Dotakla je samo naĉas njegovu šaku, ali s velikom naklonošću, uĉinilo se Dţuliji. ,,Ne vredi da budem suptilna u trenutku kada ću morati da prisustvujem prisećanju na jednu veliku ljubavnu avanturu svoga supruga.“ Ozareno je pogledala Dţuliju. ,,Ne brinite, nisam ljubomorna, samo veoma radoznala. Ne verujem u ljubomoru, posebno zbog prošlosti. A što se tiĉe budućnosti, već sam upozorila Rorija

da neću plakati, cvileti, zanovetati i juriti kod advokata, ako odluĉi da ponovi svoje greške iz prošlosti.“ Ponovo je otpila gutlja. „Jednostavno ću ga ubiti brzo, ĉisto, hladnokrvno i bez ţaljenja.“ Rori se nasmejao i nazdravio svojoj supruzi. „Uţasavam je se.“ Dok je razgovor tekao oko njega, Pol je poĉeo da osluškuje i oseća sa više interesovanja. Ne bi poverovao da mu je to neko rekao, ali izgleda da se njegov otac i ova ţena savršeno slaţu. Ţena mlaĊa od njegovog jedinog deteta - ţena koju biste na prvi pogled mogli doţiveti kao obiĉnu prsatu lepoticu naprćenih usta, sa kakvima je njegov otac obiĉno traćio vreme. MeĊutim, Lili Tisburi nije bila poput ostalih. Nakon što je prevazišao staru i obaveznu ozlojeĊenost prema ţenama svog oca, posmatrao ju je oĉima i slušao ušima pisca. Uoĉio je suptilne gestove, poglede, ĉuo boju glasa, brz smeh. Ovo je, zapanjeno je shvatio, pravi brak. Postojala je lakoća i drugarstvo kakvo nikada nije osetio izmeĊu svog oca i majke. Postojalo je prijateljstvo koje je posedovao samo jedan od oĉevih brakova. Kada mu je supruga bila Iv Benedikt. Kada su ušli da veĉeraju, bilo je to uz osećaj olakšanja i ĉuĊenja. Olakšanje se javilo kada je shvatio da Lili neće upasti u jednu od dve kategorije u koju se mogu smestiti sve Rorijeve ţene. Neće se pretvarati da postoji instant porodiĉna veza izmeĊu njih. Niti će aludirati, privatno, da je otvorena za intimniji odnos. ĈuĊenje se javilo kada je shvatio da mu svaki instinkt poruĉuje kako je otac najzad pronašao nekoga sa kim moţe da ţivi. Dţulija je probala presovanu paĉetinu i skinula cipelu s leve noge. Vatra je gorela u ognjištu iza Rorijevih leĊa, a iznad glava im je blistao vodopad kristala. Moţda je prostorija sa tapiserijama i svetlucavim vitrinama bila previše formalna, ali udobnost se ipak probijala unutra u vidu nerazvuĉenog ridžins stola sa dva postolja, nasred kog je vaza puna vilinskih ruţa, te mirisa drveta jabuke i tihog šuštanja susneţice. Skinula je i drugu cipelu. „Nisam vam rekla koliko ste sinoć divno igrali“, obratila se Dţulija Roriju. „Niti koliko cenim to što ste se potrudili da nam obezbedite karte.“ „Uopšte mi nije bilo teško“, uveravao je Rori. „Oduševilo me je to što ste Pol i ti uprkos svemu odluĉili da doĊete." ,,Ne bih to propustila.“ „Volite Lira?“, upita Lili. ,,U pitanju je veoma moćna, uzbudljiva drama. Tragiĉna.“ „Sva ta nagomilana tela na kraju - zbog taštine i gluposti jednog starca.“ Namignula je svom suprugu. „Rori fantastiĉno igra tu ulogu, ali ja više volim komedije. Podjednako ih je teško izvesti, ali kada glumac otpuzi sa scene, ĉini to uz smeh, a ne uz cviljenje i jadikovku.“ Prigušeno se nasmejavši, Rori je uputio komentar Dţuliji. „Lili voli srećan kraj. Na poĉetku veze odveo sam je na predstavu Dugo putovanje u noć.“ Uzeo je malo pirinĉa viljuškom. „Posle toga mi je rekla da, ukoliko ţelim nekoliko sati da sedim upijajući jad, mogu to slobodno sa nekim drugim. Sledeći put sam je odveo na Festival braće Marks.“ „I ja sam se udala za njega.“ Posegnula je ka njegovoj ruci i dotakla mu šaku vrhovima prstiju. „Nakon što sam otkrila da zna ĉitave dijaloge iz Noći u operi.“ „A ja sam mislio da si se udala za mene zbog toga što sam tako seksi.“ Kada mu se osmehnula, malene rupice su sevnule u uglovima njenih usana. „Dragi, seks je ograniĉen na krevet. Ĉovek koji razume i ceni genija komedije jeste ĉovek s kojim se moţe ţiveti ujutru.“ Naslonila se i trepnula ka Dţuliji. „Zar se ne slaţeš, draga?“ „Pol je ponudio samo da me odvede na košarkašku utakmicu“, rekla je bez razmišljanja. Pre nego što je uspela da zaţali zbog toga, Lili je prsnula u smeh. „Rodi, kakav si uţasan otac bio ako tvoj sin ne moţe da smisli ništa bolje od posmatranja znojavih muškaraca koji ubacuju loptu kroz obruĉ.“ „Svakako da sam bio uţasan otac, ali deĉak je oduvek imao sopstvene ideje o svemu, ukljuĉujuĉi i dame.“ „Šta nije u redu“, upita Pol, smireno obedujući, ,,s košarkom?“ Pošto je usmerio pogled ka Dţuliji, samo je slegnula ramenima. Pomislio je kako izgleda neverovatno lepo kada se usplahiri. Koţa joj se upali i poĉne da gricka donju usnu na naĉin koji je veoma seksi. Zakljuĉio je da će je sigurno i sam gricnuti, kao i druge delove tela, malo kasnije. „Odbila si da ideš sa mnom“, podsetio ju je.

,,Jesam.“ ,,Da sam te, na primer, pozvao da gledamo Tri lakrdijaša, da li bi pristala?“ ,,Ne.“ Na usnama joj je zaigrao osmeh. „Tada si me ĉinio veoma nervoznom.“ Pruţio je ruku preko stola kako bi se poigrao njenim prstima. „Ako bih te sada pozvao?“ ,,I dalje me ĉiniš nervoznom, ali sada bih verovatno rizikovala.“ Podigao je ĉašu s vinom i pogledao svog oca. „Ĉini se da moje ideje ipak prolaze. Lili, patka je odliĉna." „Hvala ti.“ Prigušeno se nasmejala podigavši ĉašu vina do usana. „Hvala lepo.“ Ponovo su porazgovarali na temu Iv Benedikt tek kada im je posluţena kafa i brendi u udobnoj sobi za primanje. Dţulija je još prebirala po glavi u potrazi za najtaktiĉnijim naĉinom da zapoĉne intervju, kada je Lili sama otvorila ta vrata. „Bilo mi je ţao što nismo mogli da prisustvujemo zabavi koju je Iv nedavno priredila. Iznenadilo me je što sam uopšte pozvana i ţalim što sam to propustila.“ Sklupĉala je noge, otkrivajući njihovu duţinu. „Rori mi kaţe da je uvek prireĊivala fantastiĉne zabave.“ „Da li ste ih organizovali i dok ste bili venĉani?“, upita Dţulija Rorija. „Nekoliko puta. Male intimne veĉere, neformalne roštilje, blistave veĉernje zabave.“ Šakom je napravio krug u vazduhu. Zlatne manţete blesnuše pri svetlosti vatre iz kamina. „Tvoj roĊendan, Pole, sećaš li se?“ „Teško je zaboraviti. “ Pošto je shvatao da je u pitanju intervju, pogledao je Dţuliju. Primetio je da se Lili udobno smestila da bi slušala. „Unajmila je cirkuske izvoĊaĉe - klovnove, ţonglere i šetaĉe po ţici. Ĉak i slona.“ „Baštovan je zamalo dao otkaz kada je narednog dana video u kakvom je stanju travnjak.“ Rori se zakikotao i promućkao brendi. „Ţivot sa Iv nije podrazumevao mnogo dosadnih trenutaka.“ „Opišite je jednom reĉju.“ ,,Iv?“, nakratko je razmišljao. „Nesavladiva. Ništa je ne moţe poremetiti na duţe staze. Sećam se kada je izgubila bitku oko uloge sa Šarlotom Miler - nije joj bilo lako da to prihvati. Odigrala je Silviju u Dodiru pauka i osvojila Kan te godine. Svi su zaboravili da je Šarlota snimila film u isto vreme. Pre dvadeset pet, trideset godina, postalo je teško doći do dobrih uloga - studiji nisu baš obigravali oko glumica kad zaĊu u ozbiljne godine. Iv je otišla u Njujork i oduševila publiku u Madam zahteva, na Brodveju. Igrala je godinu dana, uzela nagradu Toni i Holivud je poĉeo da je preklinje da se vrati. Ako pregledate njenu karijeru, videćete da nikada nije odabrala loš scenario. Oh, bilo je nekih klimavih na poĉetku karijere. Studio ju je pritiskao i ona nije imala izbora nego da prati. Ipak, ĉak i u najgorim od tih filmova odigrala je zvezdane uloge. Za to je potrebno više od talenta, više od ambicije. Potrebna je moć.“ „Voleo bi ponovo da radi sa njom“, ubaci se Lili. „ A i ja bih volela to da vidim.“ ,,Ne bi ti bilo neugodno?“, upita je Dţulija. ,,Ni najmanje. Moţda bi mi bilo teško, da ne razumem posao. I da nisam sigurna u to koliko Rori ceni svoj ţivot.“ Nasmejala se i premestila glatke, lepo oblikovane noge. ,,U svakom sluĉaju, moram da poštujem ţenu koja moţe da ostane prijatelj, pravi prijatelj s ĉovekom sa kojim je nekada bila u braku. Moj bivši i ja i dalje preziremo jedno drugo.“ „Zbog ĉega mi Lili ne nudi razvod kao mogućnost.“ Rori posegnu ka njenoj ruci i ukrsti prste sa njenima. ,,Iv i ja smo se dopadali jedno drugom. Kada je poţelela da okonĉa brak, ponašala se uljudno i razumno. Pošto je krivica bila moja, nisam mogao da se ljutim.“ „Kaţete da je vaša krivica - zbog drugih ţena.“ „Pre svega. Pretpostavljam da je moj... nedostatak diskrecije kada su ţene u pitanju jedan od razloga zbog kojih je Pol uvek bio toliko oprezan. Zar ne?“ ,,Selektivan“, ispravio je Pol svog oca. „Nisam bio dobar suprug, nisam bio dobar otac. Primer koji sam ostavio nije za divljenje.“ Pol se nelagodno promeškoljio. „Dobro sam se snašao.“ “Ja nisam bio od naroĉite pomoći. Dţulija ţeli iskrenost. Zar ne?“ „Da, ali ako mogu da primetim - kao neko ko posmatra stvari sa strane mislim da ste bili bolji otac nego što mislite. Koliko sam shvatila, nikada se niste pretvarali da ste nešto što niste.“ Uputio joj je srdaĉan pogled. „Hvala ti na tome. Nauĉio sam da dete moţe imati koristi od loših primera koliko i od dobrih. Zavisi od deteta. Pol je oduvek bio bistro dete. Stoga je veoma sklon diskriminaciji suprotnog pola i nema strpljenja prema nehatnom kockaru. Iv se umorila od mog nedostatka diskriminacije i moje bezbriţnosti.“

„Ĉula sam da vas interesuje kocka. Posedujete li konje?“ „Samo par. Uvek su mi dobro išle igre na sreću, moţda mi je zbog toga bilo teško da odolim kasinu, ĉistokrvnom konju, kartama. Iv nije bila protiv kocke. I sama je uţivala u nekim igrama s vremena na vreme. Nisu joj se dopadali ljudi s kojima je dolazila u dodir. Bukmejkeri obiĉno ne pripadaju kremu društva. Iv je izbegavala profesionalne kockare. Mada se nekoliko godina posle našeg razvoda uplela u vezu s nekim ko je veoma povezan s tim svetom. I to je moja krivica. Ja sam ih upoznao. U to vreme nisam znao koliko je povezan. Kasnije sam zaţalio što sam ih upoznao.“ „Kocka?“ Mada su joj instinkti bili sasvim budni, Dţulija je nemarno otpila gutljaj vina. ,,Ne sećam se da sam tokom istraţivanja naišla na podatak da se Iv kockala.“ „Nije se kockala. Kao što sam rekao, Iv nikada nije bila posebno zainteresovana za klaĊenja. Pretpostavljam da ne mogu da ga nazovem kockarem. Ĉovek to ne moţe biti ako su šanse uvek na njegovoj strani. Pretpostavljam da je biznismen uĉtiv izraz.“ Dţulija je bacila pogled ka Polu. Njegov izraz ju je podsetio na odreĊeno ime. „Majkl Delrikio?“ „Da. Zastrašujući ĉovek. Upoznao sam ga u Vegasu tokom jednog od svojih srećnih nizova. Igrao sam karte u Dezert palasu. Te noći, kocke su bile poput pohotnih ţena spremnih da ugode.“ „Rori ĉesto koristi ţenske atribute kada govori o kocki“, ubaci se Lili. „Kada gubi, pridodaje veoma maštovite ţenske prideve kockama ili kartama.“ Popustljivo mu se osmehnula pre nego što je ustala da sipa još brendija. „Prljav izlazak, na primer. Jesi li sigurna da nećeš popiti ništa jaĉe od kafe, Dţulija?“ ,,Ne, hvala ti.“ Mada joj je prekid zasmetao, glas joj je bio samo blago radoznao kada je vratila razgovor na temu. „Priĉali ste mi o Majklu Delrikiju.“ ,,Hmmm.“ Rori je ispruţio noge i obuhvatio ĉašu obema šakama. Dţulija je imala vremena da pomisli kako izgleda kao savršen engleski dţentlmen koji se odmara - vatra pucketa u pozadini, drţi brendi u rukama. Nedostaje samo par pasa koji bi mu spavali pokraj stopala. ,,Da, upoznao sam Delrikija u Palasu nakon što sam poĉistio kasu. Ponudio mi je piće, tvrdeći da je moj oboţavalac. Zamalo da odbijem. Takve meĊuigre ĉesto mogu biti neugodne, ali saznao sam da je vlasnik kazina. Taĉnije, njegova organizacija je bila vlasnik, zajedno sa ostalima.“ „Rekli ste da je delovao zastrašujuće. Zašto?“ „Bilo je moţda ĉetiri ujutru kada smo popili piće“, izgovorio je Rori polagano. „Ipak, izgledao je... pa, poput bankara koji je na opuštenom poslovnom ruĉku. Govorio je veoma teĉno i izraţajno. Zaista je bio oboţavalac, ne samo moj, već filmova uopšte. Proveli smo skoro tri sata razgovarajući o filmovima i o tome kako se oni snimaju. Rekao mi je da je zainteresovan za finansiranje nezavisne produkcijske kompanije i da će narednog meseca doći u Los AnĊeles.“ Zastao je da otpije i razmisli. „Ponovo sam naleteo na njega na zabavi kojoj smo Iv i ja zajedno prisustvovali. Kada bismo oboje bili slobodni, ĉesto smo odlazili zajedno na raznorazna dešavanja. Zapravo, Pol je ţiveo sa Iv dok je pohaĊao neke ĉasove u Kaliforniji.“ „Bio sam student druge godine na kalifornijskom univerzitetu“, pojasnio je Pol. Uzeo je cigaru uz blago sleganje ramenima. „Otac mi još nije oprostio što sam odbio Oksford.“ „Bio si odluĉan da prekineš porodiĉnu tradiciju.“ „Postao si zagovornik tradicije tek kada sam to uĉinio.“ „Slomio si srce svom dedi.“ Pol se nasmejao iako mu je cigara bila u ustima. „Nikada ga nije ni imao.“ Rori se ispravio u stolici, spreman za bitku. MeĊutim, isto tako naglo, ponovo se naslonio i nasmejao. „ Apsolutno si u pravu. Bog zna da ti je bilo bolje sa Iv nego sa tvojom majkom ili sa mnom. Da si popustio i otišao na Oksford, stari bi uĉinio sve što je u njegovoj moći da ti zagorĉa ţivot kao što je pokušao da zagorĉa moj.“ Pol je samo pijuckao brendi. „Mislim da je Dţulija više zainteresovana za Iv, nego za našu porodiĉnu istoriju.“ Osmehnuvši se, Rori odmahnu glavom. „Rekao bih da je obe teme podjednako interesuju. Ali sada ćemo se usredsrediti na Iv. Te veĉeri je izgledala posebno divno.“ ,,Dragi“, prela je Lili poput maĉke, „neuljudno je reći tako nešto pred svojom sadašnjom suprugom.“ ,,Iskrenost.“ Podigao je njenu ruku i poljubio joj prste. „Dţulija insistira na tome. Verujem da se Iv upravo vratila iz neke banje ili tako nešto. Delovala je osveţeno, preporoĊeno. Bili smo razvedeni već nekoliko godina - ponovo smo bili prijatelji. Oboje smo bili oduševljeni ĉinjenicom da će štampa podići silnu prašinu oko našeg zajedniĉkog dolaska. Ukratko, uţivali smo. Moţda bismo - oprosti mi, draga“, promrmljao je svojoj supruzi,

„moţda bismo proveli noć prisećajući se starih dobrih vremena, ali upoznao sam je sa Delrikiom. Privlaĉnost je bila trenutna, stari kliše o udaru groma, bar sa njegove strane. Što se Iv tiĉe, rekao bih da je bila zaintrigirana. Dovoljno je reći da ju je Delrikio otpratio kući. Šta se posle toga dogodilo, mogu samo da nagaĊam.“ „Niste zapravo odgovorili na pitanje.“ Dţulija je poloţila praznu ĉašu. „Zašto je delovao zastrašujuće?“ Rori je kratko uzdahnuo. „Rekao sam vam da je bio zainteresovan za finansiranje izvesne produkcijske kompanije. U poĉetku se ĉinilo da kompanija nije zainteresovana za njega. U roku od tri meseca nakon što sam ga upoznao sa Iv, on - njegova organizacija - kupio je kompaniju. Bilo je nekih finansijskih neuspeha, izgubljena je neka oprema, dogodile su se neke nesreće. Preko poznanika sam saznao da je Delrikio povezan sa... kako se to danas zove?“ ,,U mafiji je“, dodao je Pol nestrpljivo. „Nema potrebe da okolišimo.“ „Ĉovek teţi tome da bude suptilan", promrmljao je Rori. ,,U svakom sluĉaju, sumnjalo se - samo se sumnjalo - da je povezan sa organizovanim kriminalom. Ništa nije ukazivalo na to. Znam da se Iv diskretno viĊala s njim nekoliko meseci, a zatim se iznenada udala za tenisera.“ „Dejmijana Prista“, reĉe Dţulija. ,,Iv mi je pomenula da ih je Majkl Delrikio upoznao.“ ,,To je svakako moguće. Delrikio poznaje mnogo ljudi. Ne mogu vam reći bogzna šta o tom odnosu. Brak je kratko trajao. Iv nikada nije priĉala o tome zašto se tako naglo završio.“ Bacio je prodoran pogled ka svom sinu. „Bar ne meni.“ ,,Ne ţelim da priĉam o Delrikiju." Ĉim su ušli u apartman, Pol je skinuo sako. „Provela si veći deo veĉeri intervjuišući. Odmori malo.“ „Moţeš mi obezbediti drugaĉiji pogled na stvari od svog oca.“ Dţulija se izula. „Ţelim da ĉujem tvoj uvid, tvoje mišljenje.“ Videla je da bes navire u njemu po naĉinu na koji je povukao kravatu - brzi, napeti prsti razvlaĉili su ĉvor. „Prezirem ga. Zar to nije dovoljno?“ „Nije. Već znam šta misliš o njemu. Ali ţelim da znam zašto tako misliš.“ „Moglo bi se reći da ne tolerišem zloĉince koji se nalaze na ĉelu organizovanog kriminala.“ Pol je odbacio cipele. „Ĉudan sam kada su sliĉne stvari u pitanju.“ Nezadovoljna, Dţulija se namrštila dok je vadila šnale iz kose. „Taj odgovor bi moţda upalio da te nisam videla s njim i da ne znam da je u pitanju liĉna netolerancija, a ne uopštena.“ Šnale su joj se zarile u dlan. Dok je otvarala šaku i gledala ih, shvatila je da je ovakva vrsta intimnosti meĊu njima postala laka. Odbacivanje cipela, skidanje šnala, udobnost meĊu ljubavnicima. Intimnost srca, znatno je neuhvatljivija. To saznanje donelo je sa sobom tup bol gneva i uvrede. Posmatrajući ga, bacila je šnale na sto. „Mislila sam da smo poĉeli da verujemo jedno drugom.“ „Nije u pitanju poverenje.“ „Uvek je u pitanju poverenje.“ Seo je, a izraz mu je bio uznemiren onoliko koliko je njen bio smiren. „Nećeš bataliti ovu temu?“ ,,To mi je posao“, podsetila ga je. Prišla je prozoru i navukla zavese jednim brzim pokretom zgloba i zaklonila oluju, kako bi ih zatvorila unutra i kako bi oboje gledali samo jedno drugo pri zlatnoj svetlosti lampe. „Ako ţeliš da ovo postavim na profesionalnu osnovu, dobro. Iv mi moţe reći sve što treba da znam o Majklu Delrikiju. Nadala sam se da ću ĉuti i tvoje gledište.“ „Dobro, evo mog gledišta. Ĉovek je glib koji curi iz italijanskog odela. Najgora vrsta gliba, zbog toga što uţiva u onome što jeste.“ Oĉi su mu zasijale. „Profitira od patnji ovog sveta, Dţulija. Kada krade, ucenjuje, sakati ili ubija, sve to podvodi pod uredan naslov biznisa. Za njega to ne znaĉi ni manje ni više.“ Sela je, ali nije posegnula za diktafonom. „Ipak, Iv se upustila u odnos s njim.“ „Mislim da bi bilo ispravno reći da nije taĉno znala ko je i šta je on pre nego što se odnos razvio. Oĉigledno ga je smatrala privlaĉnim. Svakako ume da bude šarmantan. Naĉitan je i lepo se izraţava. Uţivala je u njegovom društvu i, ĉini mi se, njegovoj moći.“ „Ţiveo si sa njom“, podsticala ga je Dţulija. „Išao sam u školu u Kaliforniji i boravio kod nje. Do veĉeras nisam znao kako je upoznala Delrikija.“ Sitan detalj, pomislio je, jedva da je bitan. Znao je sve ostalo, ili je bar znao dovoljno od svega ostalog. A sada će to znati i Dţulija, zahvaljujući svojoj istrajnosti. „Poĉeo je da dolazi - na bazen, na tenis, na veĉeru. Otišla je s njim u Vegas koji put, ali uglavnom su se viĊali u kući. Uvek je slao cveće, poklone. Jednom je doveo šefa iz nekog od svojih restorana i naloţio mu da napravi italijansku veĉeru.“ „Poseduje restorane?“, upita Dţulija.

Pol ju je jedva pogledao. ,,Poseduje“, odvrati jednoliĉnim glasom. „Unaokolo je uvek bila nekolicina njegovih ljudi. Nikada nije sam dolazio, niti je liĉno vozio automobil.“ Klimnula je glavom, savršeno razumevajući. Poput kapija Ivinog imanja, moć uvek iziskuje odreĊenu cenu. „Nije mi se dopadao - nije mi se dopadalo kako posmatra Iv, kao da je jedna od njegovih jebenih orhideja. “ Pol je ustao i prišao prozoru. Nespokojan, povukao je zavesu i naĉinio otvor. Susneţica je prestala, ali vreme je bilo gadno i to se moglo osetiti kroz staklo. Ĉovek ne mora da vidi ruţnoću da bi je prepoznao. „Gaji orhideje. Opsednut je njima. Bio je opsednut Iv, stalno obigravao oko nje i insistirao da zna gde je i s kim. Uţivala je u tome, uglavnom zbog toga što je odbijala da mu polaţe raĉun, što ga je izluĊivalo.“ Bacio je pogled ka njoj i video da se smeši. ,,Da li te to zabavlja?“ „Ţao mi je, naprosto - pa, verovatno sam ljubomorna na to kako vešto izlazi na kraj sa muškarcima iz svog ţivota.“ „Nije uvek vešta“, promrmljao je ali nije uzvratio osmeh. „Jednom sam ih zatekao kako se svaĊaju. Besneo je, pretio joj. Naredio sam mu da izaĊe iz kuće i pokušao liĉno da ga izbacim, ali njegovi telohranitelji su navalili na mene poput vaški. Iv je morala da raskine odnos.“ Više joj nije bilo zabavno. Uznemirilo je sećanje. Zar nije Delrikio rekao nešto o tome da je šteta što mu Iv nije dozvolila da nauĉi Pola šta znaĉi poštovanje? „Imao si, koliko, dvadesetak godina?“ „Otprilike. Bilo je ruţno, poniţavajuće i prosvetljujuće. Iv je bila besna na njega, ali bila je besna i na mene. Mislila je da sam ljubomoran - moţda sam i bio. Zaradio sam krvav nos, par napuklih rebara...“ „Tukli su te?“, prekinula ga je oštrim glasom, zgroţenim od šoka. Morao je da se nasmeje. „Dušo, ne obuĉavaju se majmuni da pevaju pesme za decu. Moglo je biti i gore - mnogo gore, pošto sam ĉinio sve što je bilo u mojoj moći da zgrabim to kopile za vrat. Moţda nisi ĉula, imam sporadiĉnu sklonost ka nasilju.“ ,,Ne“, izgovorila je dovoljno smirenim glasom, mada joj je kuvalo u stomaku. „Nisam ĉula. Da li je zbog ove, hm, epizode Iv raskinula odnos sa Delrikiom?“ ,,Ne.“ Bio je umoran od razgovora, umoran od razmišljanja. „Što se nje tiĉe, njen odnos sa Delrikiom nije imao nikakve veze sa mnom. I bila je u pravu. “ Polako, kao da se prikrada, krenuo je ka njoj. Kao progonjena ţivotinja, osetila je brz drhtaj uzbune koji joj je ubrzao lupanje srca od laganog do ludaĉkog. „Znaš li kako izgledaš u ovom trenutku, dok sediš u fotelji pravih leĊa i ruku uredno prekrštenih u krilu? Pogleda tako ozbiljnog i zabrinutog?“ Promeškoljila se zbog toga što ju je naveo da se oseti budalasto. „Ţelim da znam...“ ,,U tome je problem“, mrmljao je, nagnuvši se da obuhvati njeno lice dlanovima. „Zeliš da znaš onda kada je dovoljno da osećaš. Šta osećaš sada dok ti govorim kako ne mogu da razmišljam ni o ĉemu drugom osim o tome da ti skinem tu ĉednu, malu haljinu i proverim da li još miriše parfem koji sam posmatrao kako stavljaš pre nekoliko sati - baš tu - ispod ruba vilice." Dok je prelazio prstima preko te linije, ponovo se pomerila. MeĊutim, pogrešno je procenila da treba da ustane. Na taj naĉin se samo našla tik uz njega. „Pokušavaš da mi odvratiš paţnju.“ „Prokleto si u pravu.“ Povukao je rajsferšlus nadole i prigušeno se nasmejao kada je pokušala da se izvuĉe na stranu. „Sve na tebi mi odvlaĉi paţnju otkako smo se upoznali.“ „Ţelim da znam“, pokušala je opet, a zatim ostala bez daha pošto je strgao haljinu do struka. Njegove usne su bile na njoj, kao i njegove ruke, ne neţno, ne zavodniĉki već uz groznicu posedovanja koja se graniĉila s pomamom. „Pole, saĉekaj. Moram da shvatim zašto je prekinula vezu.“ „Bilo je dovoljno jedno ubistvo.“ Pogled mu je goreo dok joj je povlaĉio glavu unazad. „Hladnokrvno, proraĉunato ubistvo zbog profita. Delrikio je uloţio novac na Dejmijana Prista, tako da je eliminisao konkurenciju.“ Razrogaĉila je oĉi od uţasa. ,,Misliš...“ „Drţi se podalje od njega, Dţulija." Privukao ju je k sebi. Kroz tanku svilu je osećala vrelinu njegovog tela. „Ono što sam osećao prema Iv, pre svih onih godina, ništavno je u poreĊenju sa onim što osećam prema tebi, što bih zbog tebe mogao da uĉinim.“ Zgrabio je pregršt njene kose napetim, zgrĉenim prstima. „Ništavno.“ Dok je drhtala od uzbuĊenja, povukao ju je na pod i pokazao joj.

Dvadeseto poglavlje Umotana u ogrtaĉ, Dţulija je pijuckala brendi. Telo joj je bilo teško od iscrpljujućeg seksa. Pitala se da li je sliĉan osećaj kada se naĊeš na suvoj obali nakon divlje bitke s nemirnim morem. Izmorena, razgaljena, ošamućena zbog toga što je preţivela nasilje i neobjašnjivu lepotu neĉega tako primitivnog i bezvremenog. Dok joj se puls smirivao i misli bistrile, u glavi joj je odjekivala reĉ koju je Pol izgovorio pre nego što je odvukao ka nemirnom moru. To je bila reĉ ubistvo. Znala je, mada sede jedno uz drugo na sofi, dok meĊu njima vlada intimna tišina, da ova ravnoteţa lako moţe biti narušena. Koliko god da je njihovo spajanje pomamno, u tišini posle tog ĉina, dok se vazduh ponovo hladi i proreĊuje, moraju da dosegnu jedno drugo. Ne samo da spoje ruke, već da razmene poverenje za poverenje. Što je mala stvar, ali od vitalnog znaĉaja. „Šta si ono priĉao“, zapoĉela je i on se nasmešio. „Znaš, Dţuls, neko bi te mogao nazvati usredsreĊenom osobom. Drugi bi mogli reći da si zakeralo.“ ,,Ja sam usredsreĊeno zakeralo.“ Spustila je ruku na njegovo koleno. „Pole, moram ovo da ĉujem od tebe. Ako Iv bude imala neke primedbe na ono što ćeš mi veĉeras reći, na tome će se završiti. Takav je dogovor.“ ,,Integritet“, promrmljao je. „Zar Iv nije rekla da se divi tome kod tebe?“ Dotakao je njenu kosu. Sedeli su tako na trenutak pre nego što je ponovo tiho progovorila. Uzdrmana, Dţulija je ustala da sipa još brendija. Nije progovarala dok je Pol priĉao o tome kako je Dejmijanov konkurent preminuo, kako je Iv posumnjala da je u pitanju ubistvo - koje je naruĉio Delrikio. „Nikada nismo ponovo priĉali o tome“, završio je Pol. „Iv je to odbijala. Prist je osvojio titulu, a zatim se povukao. Njihov razvod je izazvao malo pometnje, a zatim se i to smirilo. Posle nekog vremena sam shvatio zašto je to obavila na taj naĉin. Ništa se nije moglo dokazati. Delrikio bi je ubio da je pokušala. Sada, pre nego što je progovorila, otpila je gutljaj, dopustivši ţestokom alkoholu da joj umiri glas. ,,Da li si zbog toga protiv biografije? Plašiš se da će Iv ispriĉati ovu priĉu i ugroziti svoj ţivot.“ Pol ju je pogledao. „Znam da hoće. Pravo vreme, pravo mesto, pravi metod. Ne bi zaboravila; ne bi oprostila. Ako Delrikio poveruje da ti je ispriĉala i da planiraš to da objaviš, tvoj ţivot neće vredeti ništa više od njenog.“ Posmatrala ga je dok se spuštala kraj njega. Moraće da bude veoma paţljiva. Pošto je svih ovih godina bila sama, donosila sopstvene odluke i postupala po sopstvenim pravilima, sada joj je bilo teško da objašnjava svoje postupke. „Pole, da si verovao, zaista verovao, da će odlazak u policiju doneti pravdu, da li bi mogao da odustaneš?“ „Nije u tome stvar...“ „Moţda je sada prekasno. Sve se svodi na nagon i osećanja i onu beskrajnu sivu oblast izmeĊu ispravnog i pogrešnog. Iv veruje u ono što pokušava da uradi sa ovom knjigom. Kao i ja.“ Zgrabio je cigaru i ţestoko kresnuo šibicu. „Izlaganje sopstvenog ţivota opasnosti zbog nekoga ko je mrtav već petnaest godina, nema nikakvog smisla.“ Prouĉavala je njegovo lice, zasenĉeno svetlošću lampe i dimom. „Kada bih mislila da veruješ u to, ne bih bila ovde s tobom. Ne“, rekla je pre nego što je progovorio. „Naš odnos nije samo fiziĉki. Razumem te i mislim da sam te razumela od poĉetka. Zbog toga sam se plašila da dopustim da se meĊu nama nešto desi. Već sam jednom ranije dozvolila da osećanja rukovode mojim postupcima. Pogrešila sam, ali pošto je rezultat toga bio Brendon, ne mogu da ţalim. Ovo je...“ Poloţila je svoju šaku na njegovu, polako preplićući prste. „Više i manje. Više vaţno, manje površno. Volim te, Pole i to znaĉi da moram da verujem svojim instinktima i poštujem svoju savest ne samo kada si ti u pitanju, već i sve ostalo.“ Zurio je u svetleći vrh svoje cigare, skrušen zbog njenih reĉi više nego što je smatrao da je moguće. ,,Ne ostavljaš prostora za razgovor.“ ,,Ne ostavljam ni sebi prostora. Traţim od tebe da mi veruješ, to znaĉi da ja moram da verujem tebi.“ Podigla je pogled sa njihovih spojenih ruku kako bi ga pogledala u oĉi. „Nisi me pitao za Brendonovog oca.“

„Nisam.“ Uzdahnuo je. Moraće zasad da obuzda svoje primedbe. Moguće je, ali malo verovatno, da će imati više sreće sa Iv. To što je Dţulija ponudila da priĉa o Brendonovom ocu znaĉi da su prevazišli još jedan zid. „Nisam pitao zbog toga što sam se nadao da ćeš sama uĉiniti ono što si upravo namerila da uradiš.“ Nasmešio se. „Bio sam dovoljno uobraţen da budem siguran da hoćeš.“ Nasmejala se. Taj tihi, domaći zvuk ga je opustio. ,,A ja sam dovoljno ohola da ti ne kaţem, ako me pitaš.“ ,,Da, i to.“ „Više nije toliko vaţno ĉuvati tajnu o tim okolnostima, kao što je nekada bilo. Pretpostavljam da mi je prešlo u naviku. I da sam verovala, što je i dalje sluĉaj, da je za Brendona najbolje da to ne predstavlja problem. Ako me pita, a jednog dana hoće, reći ću mu istinu. Volela sam njegovog oca, kao što sedamnaestogodišnja devojka voli, idealistiĉki, brzopleto, romantiĉno. Bio je oţenjen i ţalim zbog ĉinjenice da su me osećanja spreĉila da uoĉim realnost. U vreme kada smo poĉeli da se zabavljamo, bio je rastavljen od supruge - ili je bar tako rekao. Ţelela sam da verujem u to i zavaravala sam se da će se oţeniti mnome i oboriti me sa nogu.“ „Bio je stariji.“ „Ĉetrnaest godina.“ „Trebalo je da mu neko zaveţe jaja u ĉvor.“ Na trenutak je zurila u njega, a zatim je gruba primedba izreĉena elegantnim naglaskom izazvala kod nje napad smeha. ,,Oh, ti bi se sigurno dopao mom ocu. On bi rekao nešto sliĉno da je znao.“ Poljubila ga je snaţno, a zatim se smirila dok je on i dalje zurio u senke. „Znam da je bila više njegova odgovornost nego moja. MeĊutim, sedamnaestogodišnja devojka moţe biti veoma ubedljiva.“ Ispriĉala mu je o Linkolnu, tiho i detaljno. O silini osećanja koja su je nagnala u taj odnos, o strahu zbog trudnoće, o tuzi zbog toga što ju je Linkoln napustio. „Sumnjam da bih bilo šta promenila. Ako bih sve morala ponovo, opet ne bih rekla roditeljima i rizikovala da svom ocu pruţim još veći bol. Prema Linkolnu se odnosio kao prema sinu. A svakako ne bih promenila nezgrapno valjanje po kauĉu, inaĉe ne bi bilo Brendona." Kada se nasmešila, izraz joj je bio smiren, samouveren. ,,On mi je pruţio deset najlepših godina ţivota.“ Pol je ţeleo da shvati zašto ne moţe da prevaziĊe gnev koji mu je kuvao u stomaku. Bila je dete, dete koje se nosilo sa odgovornostima uz više brige i dostojanstva nego ĉovek maltene dva puta stariji od nje. „Nije u kontaktu s tobom ili Brendonom?“ ,,Ne. Sada mi je drago zbog toga. Brendon je moj.“ ,,Šteta“, rekao je blago. „Bilo bi mi pravo zadovoljstvo da ga ubijem za tebe.“ „Moj junak“, rekla je i zagrlila ga. „Ali ne zbog mene, Pole. To je prošlost. Mislim da u sadašnjosti imam sve što mi je potrebno.“ Obuhvatio joj je lice rukama i prešao palĉevima duţ vilice. „Hajde da se pobrinemo za to“, promrmljao je i ponovo je poljubio.

Dvadeset prvo poglavlje Bilo je tako dobro vratiti se kući. Iv se ĉak radovala i novom treningu sa Fricom. Ĉinjenica je da su joj nedostajale doze znoja i napora, ali to nikada ne bi priznala svom treneru. Nedostajalo joj je Traversino mrmljanje, Ninina opsesivna organizacija. Dţulijino društvo. Iznenada joj je sinulo, što i nije bila ugodna misao, kako je izgleda poĉela da stari, pošto su joj postale drage i potrebne svakodnevne stvari koje je nekada ignorisala. Snimanje na lokaciji je dobro prošlo. Svakako bolje nego što je predviĊala. Veliki deo zasluge pripada Piteru - ne samo zbog dobrog, solidnog seksa, već i zbog njegovog strpljenja i entuzijazma na setu, njegovog smisla za humor ĉak i kada stvari idu zaista loše. Pre nekoliko godina bi naĉinila grešku i nastavila da razvlaĉi tu avanturu, pretvarajući se, bar pred sobom, da je zaljubljena u njega. Ili bi pak iskoristila sva sredstva koja ima na raspolaganju da ga navede da se zaljubi u nju. Razum je prevagnuo i oboje su se sloţili da ostave avanturu u Dţordţiji i vrate se na Zapadnu obalu kao prijatelji i kolege. Sada je, pomislila je mraĉno, zrelost nudila perspektivu. Shvatila je da je Piter podseća na Viktora, vitalnog, šarmantnog i talentovanog muškarca u kojeg se oĉajniĉki zaljubila. Na muškarca kojeg još voli. Oh, boţe, baš joj nedostaje. Od svih njenih strahova, najveći je taj da će protraćiti vreme koje im je preostalo. Dţulija je ušla pet minuta kasnije. Ostala je bez daha pošto je ţurila, osećala je potrebu da ţuri. Shvatila je zašto ĉim je ugledala Iv, sagnutu nisko dok rasteţe tetive, a njeno visoko, raskošno telo deluje zapanjujuće u helankama boje safira. Nedostajala mi je, pomisli Dţulija. Nedostajali su joj Ivini otrovni komentari, bolno iskrena sećanja, njena egocentriĉnost, arogancija. Sve to. Nasmejala se sebi dok je posmatrala Iv kako prebacuje teţinu. U tom ĉasu, Iv podiţe pogled, uhvati Dţulijin osmeh pa joj uzvrati. Fric pogleda najpre jednu, pa drugu ţenu. Upitno je podigao obrve, ali nije ništa rekao. MeĊu njima se nešto zbilo u tišini, nešto što nijedna nije oĉekivala. Kada se Iv ispravila, Dţulija je osetila potrebu da priĊe i zagrli je, znajući da će joj zagrljaj biti uzvraćen. Mada je zakoraĉila kroz prostoriju, samo je ispruţila ruke, sklapajući prste oko Ivinih u brzom stisku dobrodošlice. „Kako je bilo u moĉvari?“ „Vruće.“ Iv joj je osmotrila lice, zadovoljna onim što vidi. Opuštenost, tiho zadovoljstvo. „Kako je bilo u Londonu?“ ,,Hladno.“ I dalje se smešeći, Dţulija spusti torbu sa opremom. „Rori te pozdravlja.“ „Hmmm. Znaš da ja zapravo ţelim da ĉujem tvoje mišljenje o njegovoj novoj supruzi.“ „Mislim da je savršena za njega. Podseća me malo na vas.“ Ugušila je kikot kada je ugledala nevericu u Ivinim oĉima. „Draga, zaista? Niko nije kao ja.“ „U pravu ste.“ DoĊavola s tim, pomislila je i, prepustivši se ţelji, zagrlila Iv ĉvrsto i s ljubavlju. „Nedostajali ste mi.“ Sada su u Ivinim oĉima zasvetlucale suze, brze, neoĉekivane i nekontrolisane. „Volela bih da si bila sa mnom. Tvoje primedbe oţivele bi sate dosade izmeĊu snimanja scena. Ali imam osećaj da si u Londonu uţivala u društvu.“ Dţulija je zakoraĉila unazad. „Znali ste da je Pol sa mnom.“ ,,Ja znam sve.“ Prešla je prstom duţ Dţulijine vilice. „Srećna si.“ ,,Da. Nervozna, ošamućena, ali srećna.“ „Sve mi ispriĉaj.“ ,,Radite“, prekinu ih Fric. „Razgovarajte dok radite. Ne moţete veţbati samo jezike.“ ,,Ne mogu da priĉam dok radim trbušnjake“, poţali se Dţulija. ,,Ne mogu ĉak ni da dišem.“ Na ove reĉi, samo se iskezio. Dok je postavio da diţe tegove, sijala se od znoja, ali je došla do daha. IzmeĊu njegovih uputstava, priĉala je Iv o Londonu, Polu i osećanjima koja je obuzimaju. Išlo joj je tako lako da je jedva razmišljala o tome. Pre nekoliko godina bilo joj je nemoguće da razgovara sa svojom majkom o Linkolnu. Sada nije bilo stida, niti straha.

Nekoliko puta je mogla da skrene razgovor na Delrikija, ali osećala je da nije pravo vreme. Pošto je tu bio i Fric, ni mesto nije bilo odgovarajuće. Umesto toga je pokušala da pokrene razgovor o neĉemu što je smatrala manje osetljivom temom. „Ovog popodneva imam zakazan sastanak sa Nininim prethodnikom, Kenetom Stoklijem.“ „Stvarno? U gradu je?“ „Ne, još je u Sausalitu. Letim dole za nekoliko sati. Ţelite li da mi kaţete nešto o njemu?“ „O Kenetu?“ Iv je naprćila usne dok je završavala veţbu za noge. „Moţda će ti biti teško da ga intervjuišeš. Strašno je uĉtiv, ali nije baš opširan. Bio mi je veoma drag i bilo mi je ţao kada je odluĉio da se penzioniše.“ „Mislila sam da ste se posvaĊaii.“ „Jesmo, ali bio mi je odliĉan asistent.“ Prihvatila je peškir koji joj je Fric pruţio i obrisala lice. „Nije imao visoko mišljenje o mom suprugu. Suprugu broj ĉetiri, da budem precizna. A meni je bilo teško da mu oprostim zbog toga što je bio u pravu.“ Slegla je ramenima i bacila peškir u stranu. „Odluĉili smo da je najbolje prekinuti profesionalni odnos, a on je kao veoma štedljiv imao dovoljno sredstava da se penzioniše u stilu. Ideš li sama?“ ,,Da, ali vratiću se do pet. Sisi će ĉuvati Brendona posle škole. Imam redovan let u podne.“ „Gluposti. Ići ćeš mojim avionom. Nina će to organizovati.“ Odmahnula je pre nego što je Dţulija uspela da progovori. „Ionako samo ĉuĉi na pisti. Na taj naĉin moţeš da kreneš kada ti odgovara. To će zadovoljiti tvoju praktiĉnu crtu.“ ,,U pravu ste. Hvala vam. TakoĊe bih volela da razgovaram s vama o Gloriji Dubari. Izbegava moje telefonske pozive.“ Iv se sagnula da protrlja svoj list tako da joj nije videla izraz lica. MeĊutim, bilo je oĉigledno da malo okleva. „Pitala sam se da li ćeš pomenuti svoju... svaĊu s njom.“ Dţulija podiţe obrvu. „Nije mi delovalo neophodno. Kao što ste primetili, vi sve znate.“ ,,Da.“ Smešila se dok se ispravljala, ali Dţuliji se uĉinilo da vidi traĉak napora. „Razgovaraćemo kasnije, o Gloriji i drugim stvarima. Ako je ponovo nazoveš, pretpostavljam da će biti raspoloţena za saradnju.“ ,,U redu. Zatim, tu je Drejk...“ „Ne brini sada o Drejku“, prekinu je Iv. „Koga si još intervjuisala?“ „Vašu agentkinju, mada smo morale da skratimo razgovor. Priĉaću s njom ponovo. Uspela sam nakratko da razgovaram telefonom s Majklom Torentom. Nazvao vas je poslednjom od boginja.“ ,,To liĉi na njega“, promrmljala je Iv i silno poţelela cigaretu. Dţulija je stenjala dok su joj mišići podrhtavali. „Entoni Kinkejd je glatko odbio da razgovara sa mnom, a Dejmijan Prist je bio izuzetno ljubazan ali neuhvatljiv.“ Prelazila je preko spiska imena, dovoljno impresivnog da Iv podigne obrve. ,,Ti baš umeš da utabaš stazu, zar ne, draga?“ „Još imam mnogo posla. Nadala sam se da ćete mi rašĉistiti put do Delrikija.“ ,,Ne, to neće ići. Molim te da ga zaobilaziš u širokom luku. Bar zasad. Fric, nemoj je iscrpsti.“ ,,Ja ne iscrpljujem", odvratio je. ,,Ja bildujem.“ Iv je otišla da se istušira, dok je Dţulija sa mukom radila ĉuĉnjeve. Kad je završila, pojavila se Nina. „Sve je sreĊeno." Otvorila je beleţnicu i posegnula da išĉupa olovku iz kose. „Studio je poslao kola po gospoĊu B., tako da ti je Lajl na raspolaganju. Avion će biti spreman za polazak kad i ti, a tamo će ĉekati vozaĉ koji će te odvesti na sastanak.“ „Cenim to, ali nije neophodno da se toliko muĉiš.“ „Nije mi to problem.“ Nina je proverila spisak, a zatim se nasmešila. „Zaista, na ovaj naĉin sve će biti znatno lakše. Tvoj let je mogao da kasni, mogla si imati problema da pronaĊeš taksi i... oh, da, tvoj vozaĉ u Sausalitu je iz firme Topflajt transport. Voţnja od aerodroma do luke traje dvadesetak minuta. Naravno, on će te dovesti nazad kad odluĉiš da se vratiš.“ „Divna je, zar ne?“, prokomentarisala je Iv kada se vratila. „Bila bih izgubljena bez nje.“ „Samo zbog toga što se pretvarate da ne moţete da se nosite s detaljima.“ Nina je vratila olovku u kosu. „Vaša kola su stigla. Da im kaţem da saĉekaju?“ ,,Ne, evo dolazim. Fric, moja jedina prava ljubavi, tako mi je drago što nisi izgubio veštinu.“ Iv ga je poljubila tako da je pocrveneo sve do grudnih mišića.

„Izaći ću s vama“, reĉe Dţulija, pretekavši Ninu za delić sekunde. Nina je oklevala, a zatim popustila. „Idem da obavim pola miliona poziva koje moram da uzvratim. Da li da vas oĉekujemo oko sedam, gospoĊo B.?“ „Ako bogovi budu naklonjeni.“ „Ţao mi je“, zapoĉela je Dţulija dok su prolazile kroz glavno dvorište. „Znam da to nije bilo suptilno, ali bio mi je potreban još jedan minut s vama.“ „Nina se ne vreĊa tako lako. Šta to nisi mogla da kaţeš pred njom ili Fricom?“ Zastala je da se divi plamenim boţurima koji su upravo procvetali. „Suviše toga za kratak put do kola, ali zapoĉeću s neĉim što treba da znate. Ovo je isporuĉeno na recepciju mog hotela u Londonu.“ Iv je prouĉavala papir koji je Dţulija izvukla iz torbe. Nije morala da ga otvori da bi znala, nije morala da ga proĉita. „Gospode.“ „Ĉini se da se neko silno pomuĉio da ga dostavi tamo. Pol je bio sa mnom, Iv.“ Saĉekala je da joj Iv uzvrati pogled. „Zna i za ostale poruke.“ ,,Shvatam.“ „Ţao mi je ako si ţelela to da saĉuvaš u tajnosti, ali...“ „Ne, ne.“ Prekinula je odmahnuvši rukom pre nego što je nesvesno prstima protrljala slepooĉnicu. ,,Ne, moţda je tako bolje. Još ne verujem da je u pitanju više od obiĉne smetnje.“ Dţulija je sklonila papir. Trenutak je verovatno pogrešan, ali ţelela je da Iv razmisli pre nego što ponovo progovori. „Znam za Delrikija, Dejmijana Prista i Henka Frimonta.“ Iv spusti ruku uz bok. Jedini znak napetosti bilo je brzo, instinktivno stezanje i opuštanje pesnice. ,,Pa, bar ne moram da ti priĉam o toj zbrci.“ „Volela bih da ĉujem šta mislite o tome.“ „Ĉuĉeš. Ali, najpre moramo da razgovaramo o drugim stvarima.“ Poĉela je opet da koraĉa pokraj fontane, ranih ruţa, gustih azaleja. „Volela bih da veĉeramo zajedno. U osam sati.“ Skrenula je da uĊe i proĊe sredinom kuće. „Nadam se da ćeš doći bez predrasuda i otvorenog srca, Dţulija.“ „Naravno. “ Oklevala je pred ulaznim vratima, zatim ih otvorila i zakoraĉila na sunce. „Pravila sam greške, ali ţalim zbog veoma malog broja. Ţivela sam vrlo ugodno s laţima.“ Dţulija je malo saĉekala, a zatim paţljivo odabrala reĉi. „Tokom prošlih nedelja ţalila sam što nisam bila u stanju da prihvatim svoje greške i svoje laţi. Moj posao nikada nije bio da vas osuĊujem, Iv. Sada kada vas znam, ne bih to ni mogla.“ „Nadam se da ćeš se tako osećati i posle veĉere.“ Spustila je ruku na Dţulijin obraz. ,,Ti si upravo ono što mi je bilo potrebno.“ Okrenula se i ţustro uputila ka kolima. Oko nje se kovitlao nemir. Jedva je klimnula šoferu dok joj je otvarao vrata. Zatim je sve došlo na svoje mesto. „Nadam se da ti ne smeta“, reĉe Viktor sa zadnjeg sedišta. „Prokleto si mi nedostajala, Iv.“ Pala mu je u naruĉje. Dţulija je stvorila sliku o Kenetu Stokliju kao o mršavom, sedom i pomalo ukoĉenom muškarcu. Svakako je morao biti organizovan da bi radio za Iv. Konzervativan, pomislila je, do taĉke sitniĉavosti. Glas mu je bio kulturan, uglaĎen i obazrivo uĉtiv. Prvi pokazatelj da moţda greši u tome, bila je barka za stanovanje. Bio je to šarmantan, romantiĉan drveni pravougaonik blago izbledele plave boje s blistavim belim kapcima. Krvavocrveni geranijumi raskošno su padali preko ivica sneţnobelih ţardinjera za prozore. Na vrhu maštovitog šiljka krova, nalazila se široka ploĉa od bojenog stakla. Nakon što se upiljila i ţmirnula, Dţulija je ugledala portret nage sirene koja se zavodljivo smeši. Njena razdraganost je pomalo utihnula kada je videla uzan viseći most koji povezuje kuću sa pristaništem, pa je skinula cipele. Negde na sredini, zaĉula je strasne zvuke opere Karmen koji su dopirali iza otvorenih prozora. Pevušila je, trudeći se da ritam bude u skladu s njihanjem mosta kada su se vrata otvorila. Mogao bi da proĊe kao Keri Grant iz 1970. godine. Doteran, srebrne kose, preplanuo do bronzane nijanse i šarmantno seksi u vrećastim belim pantalonama i širokom puloveru nebeskoplave boje, Kenet Stokli je bio muškarac radi kojeg bi svakoj ţeni u trenu pošla voda na usta. Dţulija je zamalo izgubila ravnoteţu, kao i cipele, kada je prišao da joj pomogne.

„Trebalo je da vas upozorim na ovaj ulaz.“ Uzeo je njenu torbu i graciozno koraĉao unazad drţeći je za ruku. „Nezgodan je, znam, ali obeshrabri sve osim najstrasnijih prodavaca usisivaĉa. “ „Šarmantan je.“ Uzdahnula je kada su joj noge dotakle nešto postojanije drvo palube. „Nikada nisam bila na barci za stanovanje.“ „Priliĉno je ĉvrsta“, uveravao je dok je i sama pokušavala to da proceni. „Osim toga, uvek postoji mogućnost da se otplovi ka zalasku sunca, ako se ĉoveku ćefne. UĊite, draga moja.“ Zakoraĉila je unutra. Umesto nautiĉkog dekora od sidra i mreţa koje je mogla da oĉekuje, našla se u sreĊenoj, elegantnoj dnevnoj sobi sa sofama niskog naslona u ţivopisnim tonovima kajsije i nane. Osećala se toplina tikovine i drveta trešnje, kao i veliĉanstveno izbledelog tepiha obuson. Ĉitav zid su zauzimale police razliĉite širine, prepune knjiga. Kruţne stepenice vijugale su nagore i presecale balkon. Sunĉevi zraci su poigravali kroz sirenu i igrali u duginim bojama po bledim zidovima. „Divno je“, rekla je Dţulija. Zapanjenost, kao i priznanje u njenom glasu naveli su Keneta da se osmehne. „Hvala vam. Najzad, ĉovek voli da mu bude udobno. Molim vas sedite, gospoĊo Samers. Upravo pripremam ledeni ĉaj.“ „To bi bilo divno, hvala vam.“ Nije oĉekivala da se oseća tako opušteno, ali sedeći na udobnoj sofi, okruţena knjigama i muzikom iz Karmen, bilo je nemoguće osećati se drugaĉije. Tek kada je Kenet otišao u kuhinju, shvatila je da još nije obula cipele. „Ţao mi je što sam propustio Ivinu ekstravaganciju“, doviknuo je kako bi ga ĉula kroz muziku. „Otputovao sam u Konzumel na ronjenje.“ Vratio se noseći emajlirani posluţavnik s dve zelene ĉaše i bokalom. Komadići limuna i leda plivali su u zlatnom ĉaju. ,,Iv uvek prireĊuje neobiĉne zabave.“ Nije rekao gospoĊa Benedikt, pa ĉak ni gospoĊa B.“ primetila je Dţulija. ,,Da li ste i dalje u kontaktu sa Iv?“ Spustio je posluţavnik i dodao joj ĉašu pre nego što je seo preko puta. „Veoma uĉtivo me pitate, da li Iv i ja i dalje govorimo. Najzad, u strogom smislu reĉi, ona me jeste otpustila.“ „Stekla sam utisak da je došlo do prepirke.“ Osmeh mu je zraĉio dobrim zdravljem i smislom za humor. ,,Uz Iv, ţivot je uvek bio ispunjen prepirkama. Zapravo, lakše je druţiti se s njom danas, kada nije moj poslodavac. “ ,,Da li će vam smetati ako snimam razgovor? “ ,,Nimalo.“ Posmatrao je kako uzima diktafon i stavlja ga na sto izmeĊu njih. „Iznenadio sam se kada sam ĉuo da je Iv pokrenula pisanje knjige. Tokom godina ju je nerviralo izdavanje onih nekoliko neautorizovanih biografija.“ „Eto vam odgovora. Ţene poput Iv vole da igraju glavnu ulogu u priĉanju svoje priĉe.“ Kenet je podigao sedu obrvu. ,,I da kontrolišu priĉu.“ ,,Da“, odvratila je Dţulija. „Recite mi kako ste poĉeli da radite za nju.“ ,,Iv mi je iznela ponudu u vreme kada sam upravo razmišljao o promeni posla. Otela me je od gospoĊice Miler, a njihovo meĊusobno nadmetanje primoralo je Iv da ponudi više novca - znatno više. TakoĊe je, kao podsticaj, dodala to da će mi obezbediti stan. Moram reći kako sam sumnjao da će sa Iv biti dosadno, a poznavao sam i njenu reputaciju kada su muškarci u pitanju. Zato sam oklevao. Pretpostavljam da je bilo vulgarno potegnuti tu temu s njom, ali izneo sam svoj zahtev za odnosom bez fiziĉkog kontakta. “ Ponovo se nasmešio, neţno, poput ĉoveka koji uţiva u sećanjima. „Nasmejala se onim svojim buĉnim, snaţnim smehom. Sećam se da je u ruci drţala ĉašu za šampanjac. Stajali smo u kuhinji doma gospoĊice Miler, gde me Iv pronašla za vreme veĉere. Uzela je još jednu ĉašu sa stola, dodala mi je i udarila kristalom o kristal, nazdravljajući. ,,‟Evo šta ćemo, Kenete‟, rekla je, ‟drţi se podalje od mog kreveta i ja ću se drţati podalje od tvog.‟“ Podigao je ruku, ispruţenog dlana i razmaknutih prstiju. „Kako sam mogao da odbijem? “ ,,Da li ste se oboje drţali pogodbe?“ Ako ga je pitanje uvredilo ili iznenadilo, nije to niĉim pokazao. ,,Da, drţali smo se pogodbe. Zavoleo sam je, gospoĊo Samers, ali nisam bio zaluĊen. Na svoj naĉin, stvorili smo prijateljstvo, a seks nikada nije zakomplikovao stvari. Bilo bi neiskreno reći da tokom te dekade kada sam radio za Iv nisam nijednom zaţalio zbog pogodbe. “ Proĉistio je grlo. „Rizikovaću da zvuĉim neskromno, ali verujem da je bilo trenutaka kada je ona ţaliia zbog toga. MeĊutim, drţali smo se dogovora.“ „Postali ste njen asistent u vreme kada se udala za Rorija Vintropa.“ „Tako je. Šteta što taj brak nije opstao. Ĉinilo se da su bolji prijatelji nego partneri. Zatim, tu je bio i deĉak. Iv mu je bila posvećena od poĉetka. Mada bi mnogima bilo teško da to zamisle, bila je divna majka. I ja sam se vezao za Pola, posmatrajući ga kako odrasta.“

„Zaista? Kakav je bio...“ Zaustavila se. „Mislim, kako su izgledali zajedno?“ Nije mu promaklo pitanje, niti izraz njenih oĉiju kada ga je postavila. „Pretpostavljam da poznajete Pola.“ ,,Da, upoznala sam većinu ljudi koji su bili bliski sa Iv.“ Kada ĉovek provede veći deo ţivota sluţeći ljude, ĉitanje ĉinjenica iz gestova, tonova, fraza uĊe mu u prirodu. „Shvatam, rekao je i nasmešio se. ,,Postao je priliĉno uspešan ĉovek. Imam sve njegove knjige.“ Mahnuo je rukom ka polici. „Sećam se da je uvek škrabao neke priĉe i ĉitao ih Iv. Oduševljavala se njima. Oduševljavala se svime što ima veze sa Polom. I on je nju voleo bezuslovno, bez pitanja. Jedno dugom su popunili prazninu u ţivotu. Ĉak i kada se Iv razvela od njegovog oca i kasnije ponovo udala, ostali su bliski.“ „Dejmijan Prist.“ Dţulija se nagnula napred da vrati ĉašu na posluţavnik. „Pol ga nije voleo.“ „Nije ga voleo niko kome je Iv bila draga“, odvrati Kenet jednostavno. ,,Iv je bila uverena da je Pol rezervisan prema njemu zato što je ljubomoran. MeĊutim, ĉinjenica je da je Pol, ĉak i u tom uzrastu, umeo izvrsno da proceni neĉiji karakter. Gnušao se Delrikija od prvog susreta, a Prista je prezirao.“ ,,A vi?“ „Oduvek sam smatrao da i ja takoĊe umem dobro da procenim ljude. Da li bi vam smetalo da izaĊemo na palubu? Spremio sam lagan ruĉak.“ Ispostavilo se da je lagan ruĉak zapravo prava mala gozba koja se sastoji od soĉne salate od jastoga, mladog povrća, hleba debele kore zaĉinjenog biljkama i finog, hladnog šardonea. Pred njima se prostirao zaliv, prepun brodova, jedara napetih od vetra koji miriše na more. Dţulija je saĉekala da preĊu na voće i sir pre nego što je ponovo uzela diktafon. „Kako mi je reĉeno, Ivin brak sa Dejmijanom Pristom okonĉao se ogorĉenom svaĊom. TakoĊe sam saznala neke detalje o njenoj vezi s Majklom Delrikiom.“ „Ali ţelite da ĉujete moje gledište.“ ,,Da, volela bih to.“ Ćutao je koji ĉasak, gledajući blistavocrveni spinaker1 na vodi. „Verujete li da postoji zlo, gospoĊo Samers?“ To pitanje se ĉinilo ĉudnim pod neţnim povetarcem i toplim zracima sunca. ,,Da, pretpostavljam da verujem. “ „Delrikio je zao.“ Kenet je ponovo skrenuo pogled ka njoj. ,,To mu je u krvi, u srcu. Ubistvo, uništenje nade i volje, to je za njega samo posao. Zaljubio se u Iv. Ĉak i zao ĉovek moţe da se zaljubi. Strast ga je satirala i, ne stidim se da priznam, to me je veoma plašilo. Vidite, Iv je mislila da moţe da kontroliše tu situaciju kao što je kontrolisala tolike druge. To je deo njene arogancije i privlaĉnosti. MeĊutim, ne moţe se kontrolisati zlo.“ „Šta je Iv uĉinila?“ „Predugo se naprosto igrala s tim. Udala se za Prista, koji je podstakao njenu taštinu i ego. Izvela je to veoma impulsivno, delimiĉno zbog toga da postavi ogradu izmeĊu sebe i Delrikija koji je postao sve zahtevniji. I opasniji. Dogodio se incident s Polom. Ušetao je na scenu kada je Delrikio fiziĉki pretio Iv. Kada je pokušao da se umeša - usijana glava, mogao bih da dodam - Delirikijevi sveprisutni telohranitelji su ga zgrabili. Bogzna koliko bi štete naneli deĉaku da Iv to nije spreĉila.“ Dţulija se setila scene koju je Pol opisao. Zurila je u Keneta širom otvorenih oĉiju. „Govorite mi da ste bili tamo. Videli ste sve, videli ste da je Pol mogao biti osakaćen ili nešto još gore. I niste ništa uĉinili?“ ,,Iv je sasvim dobro izašla na kraj sa situacijom, uveravam vas.“ Obrisao je usta salvetom boje limuna. „Bio sam izlišan dok se sve to odigravalo, stajao sam na vrhu stepeništa sa otkoĉenim, hromiranim revolverom kalibra 32.“ Nasmejao se i dopunio ĉaše s vinom. „Kada sam video da nisam potreban, ostao sam u senci, što je bilo dobro za razvijanje muškosti kod deĉaka, zar ne?“ Nije bila sigurna šta treba da kaţe dok je zurila u nonšalantnog gospodina ĉija srebrna kosa poletno vijori na povetarcu. ,,Da li biste ga upotrebili? Revolver?“ „Bez trenutka oklevanja ili ţaljenja. U svakom sluĉaju, Iv se udala za Prista ubrzo nakon toga. Zamenila je zlo za slepu ambiciju. Ne znam šta se dogodilo na Vimbldonu; Iv nikada nije priĉala o tome. MeĊutim, Prist je osvojio turnir i izgubio suprugu. Potpuno ga je izbacila iz svog ţivota.“ „Znaĉi, nije vas otpustila zbog Prista?“ „Hmmm. Moţda delimiĉno. Iv nije mogla da se privikne na ĉinjenicu da je pogrešila kada je on u pitanju, a da sam ja bio u pravu. MeĊutim, drugi ĉovek, ĉovek koji joj je znatno više znaĉio, indirektno je izazvao prekid naših profesionalnih veza.“ „Viktor Flanigan.“ 1 Vrsta velikog jedra od laganog materijala, obiĉno najlona, koja se koristi u jedrilicama za sportsko jedrenje. (Prim. lekt.)

Ovoga puta se nije trudio da sakrije iznenaĊenje. „Iv je s vama razgovarala o njemu?“ ,,Da. Ţeli da napišem iskrenu knjigu.“ „Nisam imao pojma koliko je daleko spremna da ode“, mrmljao je. ,,Da li je Viktor svestan...?“ ,,Da.“ ,,Ah. Pa, Iv je oduvek volela vatromet. Duţe od trideset godina, kroz dva braka, postojao je samo jedan ĉovek kojeg je Iv Benedikt zaista volela. Njegov brak, njegovo nadvlaĉenje sa crkvom, krivica zbog stanja njegove supruge, ĉinilo je odnos sa Iv nemogućim. Uglavnom je to prihvatala. Ali, ponekad... Sećam se da sam je jednom našao kako sedi sama u mraku. Rekla je; ‟Kenete, onaj ko je rekao da je pola vekne bolje od nikakve vekne, nije bio dovoljno gladan‟ To je bio rezime njene veze s Viktorom. Ponekad je Iv bila dovoljno gladna da potraţi hranu na drugom mestu.“ „Niste se slagali sa tim?“ ,,Sa njenim aferama? Svakako da sam smatrao da troši sebe, ĉesto veoma nesmotreno. Viktor je voli koliko i ona njega. Moţda zbog toga nanose jedno drugom toliko bola. Poslednji put smo razgovarali o njemu ubrzo pošto je objavljena vest o njenim planovima za razvod. Viktor je došao da je poseti. PosvaĊali su se. Ĉak iz svoje kancelarije sam ĉuo kako urlaju. Radio sam s Ninom Solomon. Iv ju je dovela i zamolila me da je obuĉim. Sećam se koliko je Nina bila zbunjena, stidljiva. Nije bila ni sliĉna snalaţljivoj, samouverenoj ţeni koju danas poznajete. U tom trenutku bila je zalutalo, uplašeno štene koje je suviše ĉesto osetilo ĉizmu. Vika ju je uznemirila. Ruke su joj se tresle. „Nakon što je Viktor odjurio, ili ga je isterala, Iv je uletela u kancelariju. Njen napad gneva se samo pojaĉao. Bljuvala je nareĊenja ka Nini dok sirota devojka nije izjurila iz prostorije u suzama. Zatim smo se Iv i ja posvaĊali. Plašim se da sam zaboravio gde mi je mesto i rekao joj da je bila idiot što se uopšte udala za Prista i kako bi trebalo da prestane da se trudi da ispuni ţivot seksom umesto da prigrli ljubav koju već ima. Rekao sam još nekoliko, verovatno neoprostivih stvari, o njenom naĉinu ţivota, naravi i nedostatku ukusa. Kada se svaĊa završila, oboje smo ponovo bili priliĉno smireni, ali više nije bilo povratka. Rekao sam previše i ona mi je dozvolila da kaţem previše. Odabrao sam da se penzionišem.“ „A Nina je zauzela vaše mesto.“ „Verujem da je Iv smekšala prema njoj. Neverovatno je saosećala s devojkom zbog uţasnih stvari koje je preturila preko glave. Nina joj je bila zahvalna i shvatala je da je to šansa koju ne sme propustiti. Sve u svemu, svi su dobro prošli na kraju.“ „Još o vama govori s velikom naklonošću.“ ,,Iv nije od onih ljudi koji si bili kivni zbog iskrenih reĉi ili osećanja. Ponosan sam što mogu reći da sam njen prijatelj skoro dvadeset pet godina.“ „Nadam se da vam ne smeta, ali moram da pitam ţalite li zbog toga što nikada niste bili njen ljubavnik?“ Nasmešio se preko oboda naoĉara, pa otpio gutljaj. „Nisam rekao da nikada nisam bio njen ljubavnik, gospoĊo Samers, već da nismo bili ljubavnici dok sam radio za nju.“ ,,Oh!“ Uzvratila je smehom na njegov vragolast pogled. „Pretpostavljam da ne biste to opširnije opisali.“ ,,Ne. Ako Iv odabere da to uĉini, to je njena stvar. Ali moje uspomene su samo moje.“ Dţulija je bila pospana od vina i opuštenog druţenja i zadovoljna obavljenim poslom. Tokom kratkog ĉekanja na terminalu dok njen avion ne bude spreman, obeleţila je traku i stavila novu u diktafon. Pomalo postiĊena zbog slabosti, stavila je dva dramamina na jezik i sprala ih vodom. kada se uspravila letimiĉno je osmotrila muškarca na suprotnoj strani predvorja. Na trenutakje pomislila da je posmatra, ali zatim je rekla sebi da se ponaša suviše samosvesno pošto je okrenuo stranu ĉasopisa koji ga je oĉigledno potpuno zaokupio. Ipak, nešto joj nije davalo mira. Ta neuredna suncem prošarana kosa bila joj je nekako poznata, svetlucav ten, opušten izgled. Zaboravila je na njega kada je ĉula znak za ukrcavanje. Smestila se i zavezala pojas, spremivši se za kratak let nazad u Los AnĊeles. Pomislila je da će se Iv zabaviti kada ĉuje njene utiske o Kenetu tokom veĉere. Uz malo sreće, pomislila je dok je avion poskakivao po pisti pre uzletanja, ovo će biti njen poslednji let pre onog koji će je odvesti kući. Dom, pomislila je, drţeći se za naslon za ruke dok se avion podizao u vazduh. Deo nje je ţudeo za osamljenošću sopstvenog doma, njegovom svakodnevicom, jednostavnom ĉinjenicom da postoji. Ipak, kako će

biti ako se vrati sama? Ako ostavi ljubav koju je pronašla. Šta će se dogoditi s njenom vezom s Polom ako ona bude ţivela na jednoj obali, a on na drugoj? Moţe li takva veza opstati? Samodovoljnoj, nezavisnoj Dţuliji, samohranoj majci, profesionalnoj ţeni, bio je i te kako potreban neko. Bez Pola bi nastavila da podiţe Brendona, nastavila da piše i nastavila da funkcioniše. Zatvorivši oĉi, pokušala je da zamisli sebe kako se vraća, nastavlja tamo gde je stala, krećući se tiho i usamljeno kroz ostatak svoga ţivota. I nije mogla to da zamisli. Uzdahnuvši, naslonila je glavu na prozor. Šta, doĊavola, da radi? Razgovarali su o ljubavi, ali ne i o trajnosti. Ţelela je Pola, ţelela je porodicu za Brendona i ţelela je sigurnost. Ali se plašila da rizikuje ovo poslednje radi mogućnosti da dobije ostalo. Zadremala je dok su je sopstvene misli uljuljkivale u san. Probudio je prvi trzaj i naveo da opsuje samu sebe zbog toga što ju je istog ĉasa uhvatila panika. Pre nego što je uspela sebi da naredi da se opusti, avion se oštro nagnuo ulevo. Osetila je ukus krvi u ustima pošto se ugrizla za jezik, ali što je još gore, osetila je i bakarni ukus straha. „Ostanite na svom sedištu, gospoĊo Samers. Gubimo pritisak.“ ,,Gubimo...“ Potisnula je prvi talas histerije. Pilot je govorio veoma napetim glasom, što je bilo dovoljno da je uveri da vika neće pomoći. „Šta to znaĉi?“ „Imamo mali problem. Nalazimo se samo šesnaest kilometara od aerodroma. Ostanite smireni i veţite se.“ „Nigde ne idem“, uspela je Dţulija da prozbori i uĉinila sebi i njemu uslugu spustivši glavu meĊu kolena. To je pomagalo kod vrtoglavice, a u izvesnoj meri i kod panike. Primoravši sebe da ponovo otvori oĉi, posmatrala je kako komad papira pada sa sedišta kad je avion poĉeo da ponire. UTULI SE, UTULI SE KANDILICE2 ,,Oh, boţe.“ Zgrabila je papir i zguţvala ga. „Brendone. Oh, boţe. Brendone.“ Umreće. Ne sme umreti. Potrebna je Brendonu. Potisnula je muĉninu. Iznad nje se otvorila kaseta izruĉivši jastuke i ćebad. Povrh molitvi koje su joj se vrzmale po glavi, ĉula je samo urlanje motora i pilotovo dovikivanje preko radija. Sletali su i sletali su brzo. Dţulija se ispravila i izvukla beleţnicu iz torbe. Osetila je podrhtavanje aviona kad su prošli kroz tanak sloj oblaka. Vreme joj istiĉe. Naškrabala je poruku za Pola, moleći ga da brine o Brendonu, govoreći mu da je zahvalna što ga je pronašla. Izlanula je masnu psovku kad je ruka poĉela da joj se trese tako snaţno da nije mogla da drţi olovku. Zatim je nastupila tišina. Bio joj je potreban trenutak da to shvati i još jedan trenutak da razume šta to znaĉi. „O, moj boţe.“ „Nema više goriva“, izgovorio je pilot kroz zube. „Motori su mrtvi. Vetar nas sluţi. Jedriću na njemu. Spremni su za nas.“ „U redu. Kako se zoveš? Liĉno ime.“ ,,Dţek.“ ,,U redu, Dţek.“ Duboko je udahnula. Uvek je verovala da voljom i odluĉnošću moţe sve da se postigne. ,,Ja sam Dţulija. Hajde da sletimo.“ „Dobro, Dţulija. Stavi glavu meĊu kolena, a ruke iza glave. I izgovori svaku jebenu molitvu koju znaš.“ Dţulija je još jednom duboko udahnula. „Već sam to uĉinila.“ 2 Šekspir, Magbet. Prevod Velimira Ţivojinovića. (Prim. prev.)

Dvadeset drugo poglavlje „Bolje ĉuvaj loptu.“ Pol je dahtao dok je izvodio laţni napad preko Brendonovog ramena. Deĉak je zastenjao i okrenuo se oko svoje ose, driblajući loptu malim šakama i uz smrtonosnu koncentraciju. Obojica su se znojili - on više od deĉaka. Godine su prava kuĉka, pomislio je dok je izbegavao Brendonov košĉati lakat. MeĊutim, imao je prednost visine i dosega. Zato se uzdrţavao. Najzad, ne bi bilo pošteno... Brendon se provukao ispod njegove ruke i postigao pogodak. Zaĉkiljivši, Pol je spustio ruke na kukove dok je pokušavao da doĊe do daha. ,,Izjednaĉenje!“, uzviknuo je Brendon, izvodeći ples koji podrazumeva zabacivanje izgrebanih kolena i vrckanje mršavom zadnjicom. ,,Šest:šest, batice.“ ,,Ne budi suviše samouveren. Batice.“ Pol je obrisao znoj što mu je poĉeo da kaplje ispod maramice koju je vezao oko ĉela. Brendon je svoj kaĉket Lejkersa nonšalantno obrnuo unazad. Iskezio se kada je Pol uzeo loptu. „Da sam podigao taj obruĉ na visinu koju pravila nalaţu...“ ,,Da, da“, Brendon se iskezi još šire. „Krupne reĉi.“ „ Pametnjaković.“ Beskrajno polaskan, Brendon se nasmejao zbog promrmljanog komentara. Video je osmeh u Polovom pogledu. Zabavljao se kao nikad u ţivotu. Još nije mogao da veruje da je Pol došao da vidi njega - njega - i da je doneo obruĉ, loptu i izazvao ga na meĉ. Uţivanje mu je pomalo splasnulo kad je Pol proleteo pokraj njega i ubacio loptu u koš uz bezglasan zviţduk. „Imao si sreće.“ „Malo sutra.“ Dodao je loptu Brendonu. Moţda je impulsivno poneo koš. Moţda ga je zakaĉio na vrata garaţe pomislivši da će Brendon uţivati u prilici da ubaci koji koš s vremena na vreme. Ĉak je i ova igra jedan na jedan bila improvizovana. Stvar je u tome što se i on zabavljao kao nikad u ţivotu. Deo ove posete bio je proraĉunat. Voleo je majku, ţeleo je da bude deo njenog ţivota - a najvaţniji deo njenog ţivota bio je njen sin. Nije bio siguran šta oseća prema mogućnosti da postane instant-otac ili da primi sina nekog drugog ĉoveka u svoje srce i svoj dom. Kada je rezultat dostigao deset prema osam u njegovu korist, Pol je zaboravio na sve to. Naprosto je uţivao. ,,To!“ Brendon je trijumfalno mahnuo pesnicom kada je postigao novi pogodak. Majica sa likom Barta Simpsona bila mu je zalepljena za plećke. „Pratim te u stopu.“ „Onda se spremi da gutaš prašinu.“ ,,To moţeš samo da sanjaš.“ Pošto mu je paţnju odvuklo sopstveno kikotanje, Pol je izgubio loptu. Poput lovaĉkog psa koji juri zeca, Brendon se bacio na nju. Promašio je prvo bacanje, rvao se da ponovo osvoji loptu i šutirao drugi put. Kada se prašina slegla, ispostavilo se da je Brendon pobedio Pola, dvanaest prema deset. ,,Ja sam broj jedan!“ Brendon je preskoĉio betonski blok, ispruţenih ruku i prstiju uperenih ka nebu. Suţenih kapaka, sa rukama na kolenima, Pol je posmatrao pobedu i udisao topao vazduh. „Pustio sam te. Ti si dete.“ ,,Gluposti!“ Uţivajući u trenutku, Brendon je trĉao oko njega, dok mu je blago preplanula koţa sijala od znoja, a Bart se podrugljivo osmehivao. „Ja sam tebe pustio“, rekao je. „Jer si dovoljno mator da mi budeš otac.“ Zatim je zastao, postiĊen onim što je izgovorio, uzdrman sopstvenom ĉeţnjom. Pre nego što je uspeo da smisli kako to da povuĉe, Pol ga je zgrabio za glavu i naterao da zavrišti od smeha kada ga je ĉlancima snaţno protrljao po glavi. ,,U redu, lajavĉe. Hajde da vidimo ko će pobediti u dva od tri meĉa.“ Brendon je zapanjeno trepnuo. ,,Stvarno?“ Gospode, pomislio je Pol, deĉko poĉinje da mu se dopada. Te velike, gladne oĉi, stidljiv osmeh. Sva ta nada, sva ta ljubav. Ako postoji ţiv ĉovek koji moţe da odoli tom pogledu, taj se ne zove Pol Vintrop. Pol mu se iskezio širokim, zlim osmehom. „Ako nisi kukavica.“ „Ja, da se plašim tebe?“ Dopadalo mu se da bude u muškom zagrljaju, da oseća muške mirise i razmenjuje muške pošalice. Nije pokušao da se iskobelja iz Polovog stiska. „Nema šanse.“ „Pripremi se da izgubiš. Ovoga puta ću te rasturiti. Gubitnik plaća pivo.“

Kada ga je Pol pustio, Brendon je pojurio ka lopti. Smejao se kada je ugledao majku kako izlazi iz vrta na stazu. „Mama! Hej, mama! Vidi šta je Pol doneo. Rekao je da mogu da ga koristim dokle god budemo ovde. Pobedio sam ga u prvom meĉu.“ Koraĉala je polako, morala je da koraĉa polako. Prvi utešni sloj šoka se topio, ostavljajući strah za sobom. Kad je ugledala svoje dete, lica prljavog od prašine i znoja, njegov širok osmeh, njegove uzbuĊene oĉi, potrĉala je. Podigla ga je, privila ĉvrsto uz sebe i zarila lice u njegov vlaţan i meki vrat. Ţiva je. Ţiva. I drţi svoj ţivot u rukama. „Boţe, mama.“ Nije bio siguran da li treba da deluje postiĊeno ili pomirljivo pred Polom. Zakolutao je oĉima jednom, pokazujući da je to nešto sa ĉime mora da se nosi. „Šta nije u redu?“ „Ništa.“ Morala je da proguta, da primora sebe da opusti stisak. Ako sada poĉne da brblja uplašiće ga. Osim toga, gotovo je. Gotovo. „Ništa, samo mi je drago što te vidim.“ „Videla si me jutros.“ Njegov zbunjeni pogled zamenila je zapanjenost kad ga je pustila kako bi Pola zagrlila uz istu ţestoku posesivnost. „Drago mi je što vidim obojicu", uspela je da izgovori i Pol je osetio kako joj srce divlje lupa uz njegove grudi. „Samo mi je drago što vidim obojicu." U tišini, Pol je podigao njenu bradu kako bi je pogledao u lice. Prepoznao je znake šoka, stresa, suza. Poljubio je dugim, neţnim poljupcem i osetio kako joj usne drhte. „Zatvori usta, Brendone", rekao je blago i spustio Dţulijinu glavu na rame kako bi je pomazio po kosi. „Moraćeš da se navikneš na to da ljubim tvoju majku.“ Preko Dţulijinog ramena je gledao kako se izraz u deĉakovim oĉima menja - oprez, sumnja. Razoĉaranje. Uzdahnuvši, Pol se zapitao da li ima dovoljno snage da se nosi i sa majkom i sa sinom. „Zašto ne bi ušla unutra, Dţuls? Uzmi nešto hladno za piće i sedi. Ja ću doći za minut.“ ,,Dobro.“ Morala je da bude sama. Ako će se raspasti, potrebno joj je neko vreme za sebe kako bi skupila bedne ostatke samokontrole. „Videću da li mogu da napravim limunadu. Obojica izgledate kao da vam je potrebna.“ Pol je saĉekao da ona ode pa se okrenuo ka deĉaku. Brendon je zabio ruke u dţepove šortsa. Zurio je u vrhove svojih izgrebanih najki. „Problem?“ Deĉak je samo slegao ramenima. Pol je imitirao taj pokret dok je prilazio majici koju je odbacio u ţaru borbe. Uzeo je cigaru i vodio kratku bitku sa vlaţnim šibicama. „Pretpostavljam da ne moram da ti objašnjavam kako stoje stvari kada su u pitanju odnosi muškarca i ţene“, razmišljao je Pol naglas. „Niti šta znaĉe poljupci.“ Brendon je ĉvrsto zurio u svoje patike, skoro zatvorenih oĉiju. ,,Ne. Mislim da ne moram.“ Odugovlaĉeĉi, Pol je uvukao dim i ispustio ga. „Treba da znaš šta osećam prema tvojoj majci.“ Brendon je i dalje ćutao, zarobljen u tišini sopstvene zbunjenosti. „Volim je, veoma mnogo.“ Ta izjava je bar navela deĉaka da podigne glavu i uspostavi kontakt oĉima. To nije bio, pomislio je Pol, veoma prijateljski pogled. „Moţda će ti biti potrebno neko vreme da se na to navikneš. To je u redu, pošto se ja neću predomisliti.“ „Mama ne izlazi ĉesto sa muškarcima i sliĉno.“ ,,Ne. To znaĉi da sam ja veoma srećan ĉovek.“ Gospode, postoji li išta teţe od suoĉavanja sa direktnim, netrepćućim pogledom deteta? Pol je duboko uzdahnuo i poţeleo da ga ĉeka nešto jaĉe od limunade. „Slušaj, verovatno se pitaš da li ću zabrljati i povrediti je. Ne mogu ti obećati da neću, ali mogu da ti obećam da ću se truditi da to ne uĉinim.“ Brendonu je bilo teško ĉak i da razmišlja o svojoj majci na naĉin koji je Pol opisao. Najzad, ona je najpre i pre svega njegova majka. Nikada mu nije sinulo da bilo ko moţe da je povredi. Zbog postojanja te mogućnosti, nešto mu je zaigralo u stomaku. Kako bi to sakrio, isturio je bradu, veoma sliĉno Dţuliji. „Ako je udariš, ja ću...“ ,,Ne“, Pol istog trenutka ĉuĉnu kako bi se našli oĉi u oĉi. ,,Ne mislim na taj naĉin. Nikako na taj naĉin. To ti obećavam. Govorio sam o povreĊivanju njenih osećanja. O tome da je uĉinim nesrećnom.“ Ta pomisao je podsetila Brendona na nešto skoro zaboravljeno zbog ĉega ga je grlo zabolelo i oĉi mu zasuzile. Setio se kako je izgledala kada su baka i deka preminuli. I ranije, u maglovitoj prošlosti, kada je bio suviše mali da razume.