Nora Roberts - Istinite lazi

„Kao što je moj otac uĉinio“, izustio je drhtavim glasom. ,,Sigurno.“ Za njega je taj teren bio suviše nestabilan da bi po njemu hodao. ,,To je nešto o ĉemu moraš sa njom da razgovaraš kada oboje budete spremni.“ „Pretpostavljam da nas nije ţeleo.“ Muška ruka se spustila na deĉakovo rame. ,,Ja vas ţelim.“ Brendon je ponovo skrenuo pogled, negde preko Polovog ramena. Ptica je proletela vrtom u vidu plavog bleska. „Pretpostavljam da si se druţio sa mnom zbog mame.“ ,,Delimiĉno.“ Pol je rizikovao i okrenuo Brendonovo lice ka svom. „Ali, ne u potpunosti. Moţda sam pomislio da će mi lakše ići s Dţulijom ako se nas dvojica budemo slagali. Ako se tebi ne dopadnem, neću imati nikakve šanse. Stvar je tome što mi se druţenje s tobom dopaĊa. Bez obzira na to što si nizak i ruţan i pobeĊuješ me u basketu.“ Brendon je bio tiho dete i imao prirodnu sposobnost opaţanja. Ĉuo je jednostavnost Polovog odgovora i razumeo je. Gledajući tog ĉoveka u oĉi, verovao mu je. Nervoza je minula i on se nasmeši. „Neću uvek biti nizak.“ ,,Nećeš.“ Polov glas je ogrubeo mada je odgovarao uz osmeh. „Ali uvek ćeš biti ruţan.“ ,,I uvek ću te pobeĊivati u basketu.“ „Malo kasnije ću ti dokazati da grešiš. Mislim da je nešto uznemirilo tvoju majku. Voleo bih sada da porazgovaram s njom.“ ,,Nasamo.“ ,,Da. Moţda bi mogao da odeš do glavne kuće i izmamiš koji kolaĉ od Travers. Ponovo.“ Blaga crvena boja oblila je Brendonove obraze. „Nije trebalo da ti kaţe.“ „Nije trebalo da kaţe tvojoj mami“, odvrati Pol. „Meni ljudi sve govore. Stvar je u tome što je Travers i meni krišom davala kolaĉe.“ ,,Stvarno?“ ,,Da.“ Ustao je. „Daj nam pola sata, u redu?“ ,,U redu.“ Krenuo je, a zatim se okrenuo na obodu vrta. Deĉak prljavog lica, sa ogrebotinama na kolenima i uznemirujuće mudrim oĉima. „Pole? Drago mi je što ranije nije izlazila sa momcima i sve to.“ Što se komplimenata tiĉe, Pol je ĉuo i bolje. ,,I meni. A sada, briši. “ Slušao je Brendonov brz, zahvalan smeh a zatim krenuo ka gostinjskoj kući. Dţulija je bila u kuhinji i polako, na automatu cedila limun. Skinula je sako, izula cipele. U majici bez rukava boje safira njena ramena su izgledala veoma bela, veoma meka i veoma krhka. „Samo što nisam završila“, reĉe. Glas joj je bio staloţen, ali on je osetio nervozu ispod površine. Ne govoreći ništa, privukao ju je do sudopere kako bi joj isprao ruke hladnom vodom. „Šta to radiš?“ Obrisao joj je ruke krpom pre nego što je ukljuĉio radio. ,,Ja ću završiti. Sedi, udahni duboko nekoliko puta i ispriĉaj mi šta se dogodilo." „Ne moram da sednem.“ Ali ipak se naslonila na šank. „Brendon? Gde je Brendon?“ „Znajući te, pretpostavio sam da bi oklevala da priĉaš pred njim. Poslao sam ga u glavnu kuću na neko vreme.“ Pol Vintrop ju je izgleda za veoma kratko vreme upoznao suviše dobro. „Znaĉi, Travers mu krišom daje kolaĉe.“ Pol podigao pogled dok je sipao šećer. „Zar imaš skrivenu kameru?“ „Ne, samo primitivne majĉinske, ĉulne veštine. Sa dvadeset koraka mogu da osetim dah koji miriše na kolaĉe.“ Uspela je slabašno da se nasmeši i najzad sela. Uzeo je varjaĉu sa postolja i poĉeo da meša. Kada je bio zadovoljan ukusom, napunio je ĉašu ledom i sipao kiselo piće preko kockica koje su zapucketale. ,,Da li te je intervju sa Kenetom uznemirio?“ „Ne.“ Otpila je prvi gutljaj. „Kako si znao da se viĊam s Kenetom ovog popodneva?“ „Sisi mi je rekla kada sam došao da preuzmem smenu.“ ,,Oh.“ Tupo je pogledala unaokolo, upravo shvativši da Sisi nije tu. ,,Poslao si je kući.“ „Ţeleo sam da provedem neko vreme sa Brendonom. Da li je to u redu?“ Boreći se da ostane mirna, ponovo je otpila. Nije ţelela tako oštro da ga ispituje. „Ţao mi je. Moje misli stalno skreću s teme. Naravno da je u

redu. Brendon je delovao kao da uţiva. Nisam mu neka konkurencija na terenu za basket i...“ „Dţulija, ispriĉaj mi šta se dogodilo.“ Naglo klimnuvši glavom, odloţila je ĉašu u stranu i preplela prste u krilu. „Nije intervju u pitanju. Zapravo, prošao je priliĉno dobro.“ Da li je stavila traku u sef? Nesvesno je rasplela prste kako bi protrljala oĉi. Sve joj deluje tako nejasno, od trenutka kada je stavila ruke iznad glave. Htela je da ustane, da mu priĊe, ali noge je nisu slušale. Ĉudno je to koliko su joj kolena sada slaba, kada je sve gotovo. Kuhinja je mirisala na limun, njen sin krišom jede kolaĉe i zvonca se oglašavaju na blagom povetarcu. Sve je ponovo u redu. Trgla se kada je Pol zaškripao stolicom o pod, gurnuvši je kako bi prišao friţideru. Uzeo je pivo, otvorio ga i otpio dobar gutljaj. ,,Ne razmišljam jasno“, rekla je. „Moţda je najbolje da krenem od poĉetka.“ ,,U redu.“ Seo je preko puta, naredivši sebi da bude strpljiv. „Zašto ne poĉneš?“ „Leteli smo nazad iz Sausolita“, zapoĉela je polako. „Razmišljala sam o tome da sam skoro završila sa najteţim delom istraţivanja i da ću za koju nedelju da se vratim kući. Zatim sam poĉela da razmišljam o tebi i kako bi bilo ţiveti tamo dok si ti ovde.“ „DoĊavola, Dţulija. “ MeĊutim, nije ga ĉula. „Sigurno sam zadremala. Popila sam dramamin pre leta i Kenet je posluţio vino uz ruĉak. Bila sam pospana. Probudila sam se kada je avion... Moţda ti nisam rekla da se plašim letenja. Pa, ne baš samog letenja, više se plašim zbog toga što sam zatvorena na malom prostoru i nemam gde da pobegnem. Ovoga puta, kad je avion poĉeo da se trese, rekla sam sebi da prestanem da se ponašam kao kukavica. Ali pilot je rekao...“ Obrisala je rukom usta. „Rekao je da imamo problem. Da se spuštamo suviše brzo.“ ,,Oh, boţe.“ Našao se na nogama, suviše uţasnut da shvati koliko ju je grubo podigao sa stolice. Prelazio je šakama preko njenog tela u potrazi za povredama, uveravajući se da je u jednom komadu. „Jesi li povreĊena? Dţulija, jesi li povreĊena?“ ,,Ne, ne. Mislim da sam se ugrizla za jezik“, reĉe neodreĊeno. Uĉinilo joi se da se seća ukusa krvi i straha u ustima. „Dţek je rekao da ćemo uspeti. Gorivo - nešto nije bilo u redu s dovodom goriva ili meraĉem. Shvatila sam to kada je sve utihnulo. Motor se ugasio. Bila sam u stanju da razmišljam samo o Brendonu. Bez oca je i nisam mogla da podnesem pomisao da će ostati sam. Ĉula sam kako Dţek psuje, glasove koji ţamore preko radija.“ Tresla se, snaţno i brzo. Uĉinio je jedino što je mogao. Podigao ju je u naruĉje i privio uza sebe. „Bila sam tako uplašena. Nisam ţelela da umrem u tom prokletom avionu.“ Glas joj je bio prigušen pošto je privila lice uz njegov vrat. „Dţek mi je doviknuo da se drţim. Zatim smo udarili. Imala sam osećaj kao da ja udaram u betonsku ploĉu, a ne avion. Onda smo odskoĉili - ne kao lopta. Kao stena - kao stena, kada bi stene mogle da odskoĉe. Ĉula sam kako metal škripi i kako se vetar probija unutra. Ĉula sam sirene. Klizali smo se, poput automobila na ledu i ĉula sam sirene. Potom smo stali, naprosto smo stali. Sigurno sam se već odvezala, pošto sam ustajala kad je Dţek došao do mene. Poljubio me je. Nadam se da ti ne smeta.“ „DoĊavola, nimalo mi ne smeta.“ „Dobro je, jer sam mu uzvratila poljubac.“ Ljuljajući je u krilu, Pol je zario glavu u njenu kosu. „ Ako budem imao priliku i sam ću ga poljubiti.“ To joj je izmamilo osmeh. „Zatim sam izašla i vratila se. Nisam ţelela ni sa kim da razgovaram.“ Uzdahnula je više puta pre nego što je shvatila da je on drţi. „Ne moraš da me nosiš.“ „Nemoj traţiti od mene da te pustim, bar neko vreme.“ ,,Neću.“ Spustila je glavu na njegovo rame. Bezbedna, sigurna, voljena. ,,U ĉitavom ţivotu“, promrmljala je, ,,ni zbog koga se nisam ovako osećala.“ Kada je brana popustila, zarila je lice u njegov vrat. „Ţao mi je.“ „Neka ti ne bude ţao. Plaĉi koliko god ţeliš.“ Ni sam se nije kretao najstabilnije dok ju je nosio u dnevnu sobu kako bi moga da sedne na sofu i drţi je u naruĉju. Njeni jecaji su se već utišavali. Trebalo je da zna kako Dţulija neće dopustiti da napad slabosti potraje. Mogao je da je izgubi. Ta misao mu se neprekidno vrtela u glavi, stvarajući vrtlog straha i besa. Mogao je ostati bez nje, brzo i na uţasan naĉin. „Dobro sam.“ Ispravila se koliko joj je dozvolio kako bi obrisala suze rukama. „Pogodilo me je, zaista me je pogodilo kada sam ugledala tebe i Brendona.“ „Ja još nisam dobro“, isprekidano je izgovorio. Spustio je usne preko njenih, ne tako neţno kao što je ţeleo. Provukao je prste kroz njenu kosu i skupio ih u pesnicu. „Koliko bi sve bilo beskorisno bez tebe. Potrebna si

mi, Dţulija.“ ,,Znam.“ Pribrala se, ali sasvim joj je odgovaralo da ostane u njegovom naruĉju. „I ti si meni potreban, i to nije uopšte onoliko teško koliko sam mislila da će biti.“ Prešla je prstima preko njegovog obraza. Koliko je divno, koliko rasterećujuće znati da uvek moţe tako da ga dodirne. Koliko je rasterećujuće verovati nekome. „Ima još nešto, Pole. Neće ti se dopasti.“ „Samo mi nemoj reći da is odluĉila da pobegneš i udaš se za Dţeka.“ Nije se nasmejala. „Šta je u pitanju?“ „Pronašla sam ovo ispod svog sedišta u avionu.“ Ustala je. Mada se više nisu dodirivali, ipak je osećala povezanost s njim. Znala je kako će se osećati pre nego što je izvadila papir iz dţepa suknje i pruţila mu ga. Bes i onaj nemoćan, beskoristan strah koji ga prati. Kao i gnev drugaĉiji od besa, manje zapaljiv, ali koji znatno snaţnije satire. Sve je to videla u njegovim oĉima. „Rekla bih da je ova poruka malo direktnija“, zapoĉela je. „Sve ostale su upozorenja. Ovo... pretpostavljam da bismo mogli da je nazovemo izjavom.“ „Tako bi je ti nazvala?“ On je video više od reĉi. Zguţvala je papir dlanom vlaţnim od straha i razmazala slova. ,,Ja bih to nazvao ubistvom.“ Oblizala se. „Nisam mrtva.“ ,,Dobro.“ Ustao je dok se bes izlivao iz njega i zapljuskivao je. „Pokušaj ubistva. Onaj ko je napisao poruku sabotirao je avion. Imali su nameru da pogineš.“ „Moţda.“ Podigla je ruku pre nego što je uspeo da eksplodira. „Pre bih rekla da su hteli da me uplaše. Da su ţeleli da poginem, zašto bi mi ostavili poruku?“ U oĉima mu je goreo gnev. „Neću stajati ovde i pokušavati da objasnim kako funkcioniše mozak kriminalca.“ „Zar nije to ono što ti radiš? Kada pišeš o ubistvu, zar ne zaroniš u um kriminalca?“ Ispustio je nešto izmeĊu smeha i reţanja. „Ovo nije roman.“ „ Ali mogu se primeniti ista pravila. Tvoji zapleti su logiĉni zbog toga što uvek postoji obrazac u psihi ubice. Bez obzira na to da li je u pitanju strast, pohlepa ili osveta. Šta god. Uvek postoji motiv, prilika i rasuĊivanje, koliko god da je uvrnuto. Moramo da koristimo logiku kako bismo ovo razluĉili.“ „Jebeš logiku, Dţuls.“ Sklopio je prste oko ruke koju je blago poloţila na njegove grudi. „Ţelim da budeš na prvom letu nazad za Konektikat.“ Ćutala je kratko, podsetivši sebe da se tako ponaša zato što se plaši za nju. „Razmišljala sam o tome. Bar sam pokušala da razmišljam. Mogla bih da se vratim...“ „DoĊavola, ima da se vratiš.“ Samo je odmahnula glavom. „Od kakve je to sada koristi? Već je poĉelo, Pole. Ne mogu da izbrišem ono što mi je Iv rekla. Štaviše, ne mogu da izbrišem svoju obavezu prema njoj.“ „Tvoja obaveza se završila“, podigao je papir, „kada si ovo dobila.“ Nije pogledala. Moţda je to neka vrsta kukaviĉluka, ali još neće testirati samu sebe. „Ĉak i pod uslovom da je to istina - a nije - povratak na istok ne bi ništa promenio. Već znam suviše toga o previše ljudi. Tajne, laţi, neugodnosti. Moţda bi ovo prestalo ako bih ćutala. Ali nisam spremna da provedem ostatak svog ţivota, ostatak Brendonovog ţivota u zavisnosti od neĉega što je moţda istina.“ Mrzeo je ĉinjenicu da deo njega, logiĉan deo, shvata da je ono što Dţulija govori razumno. Njen emotivni deo je naprosto ţeleo da ona bude bezbedna. „Moţeš javno objaviti da napuštaš projekat.“ „Neću to uĉiniti. Ne samo zbog toga što se to kosi s mojom savešću, već zbog toga što smatram da to ne bi bilo vaţno. Mogu da zakupim oglas u ĉasopisima Varajeti, Pablišers vikli, El-Ej i Njujork tajmsu. Mogu da se vratim i poĉnem da radim na novom projektu. Nakon koju nedelju, koji mesec, moţda bih poĉela da se opuštam. Tada bi mi se dogodila nesreća i moj sin bi ostao siroĉe.“ Odvojila je ruku od njegove i sklupĉala je uz bok. „Ne, isteraću ovo do kraja i to ovde, gde imam odreĊenu prednost." Ţeleo je da se svaĊa, da zahteva, da odvuĉe nju i Brendona na avion i odvede ih najdalje što je moguće. Ali njeno razmišljanje je imalo smisla. „Otići ćemo u policiju sa porukama i ispriĉati im svoje sumnje.“ Klimnula je glavom. Olakšanje zbog toga što se slaţe s njom, oslabilo je skoro koliko i strah. „ Ali mislim da ćemo biti verodostojniji kada Iv dobije izveštaj o avionu. Ako pronaĊu dokaz o sabotaţi, to će pomoći da nam poveruju.“ „Ţelim da mi stalno budeš pred oĉima.“ Zahvalno je podigla obe ruke. „I ja to ţelim.“ „Znaĉi, slaţeš se s tim da ostanem ovde veĉeras?" „Ne samo što se slaţem, već ću ti liĉno spremiti krevet u gostinjskoj sobi.“ „U gostinjskoj sobi?“ Uputila mu je izvinjavajući osmeh. „Brendon.“

„Brendon“, ponovio je Pol i ponovo je privukao u naruĉje. Iznenada se osetila tako sitnom, tako tananom. Tako njegovom. „Evo kako ćemo. Dok se ne navikne, pretvaraću se da spavam u gostinjskoj sobi.“ Razmislila je o tome i prešla rukom preko njegovih nagih leĊa. „Obiĉno sam voljna da kompromisom rešim pitanje.“ Zbunjeno se povukla. „Gde ti je majica?“ „Sigurno si bila sasvim komirana ako nisi primetila moje fantastiĉne nage grudi. Deĉko i ja smo igrali basket, sećaš se? Ovde ume da bude vruće.“ „Oh, da. Basket. Koš. Pre nije bilo koša.“ „Vraća joj se sećanje“, promrmlja Pol i poljubi je. „Postavio sam ga pre nekoliko sati.“ Srce joj se kravilo i kravilo. „Uĉinio si to za Brendona?“ ,,Na neki naĉin.“ Slegnuo je ramenima dok se igrao njenom kosom. „Odluĉio sam da ga zaslepim svojom superiornom veštinom. Ali, on se prišunjao i pobedio me. Deĉko je ţilav.“ Neverovatno dirnuta, obuhvatila mu je lice šakama. „A ja nikada nisam pomislila, nikada nisam mogla da zamislim da bih nekog mogla da volim koliko volim njega. Dok nisam upoznala tebe.“ ,,Dţulija!“ Nina je uletela u kuću kroz zadnja vrata i sjurila se u dnevnu sobu bez kucanja. Dţulija ju je prvi put videla do te mere iznurenu. Koţa joj je bila bleda, oĉi ogromne, obiĉno uredna kosa potpuno razbarušena. ,,Oh, boţe, jesi li dobro? Upravo sam ĉula.“ Dţulija se okrenula i prepustila se njenom drhtavom zagrljaju i blagom mirisu halstona. „Pilot je nazvao. Ţeleo je da se uveri da si dobro stigla kući. Rekao mi je...“ Utihnula je, stisnuvši je jaĉe. „Dobro sam. Sada sam dobro.“ ,,Ne razumem. Zaista.“ Povukla se, ali je svoje snaţne šake ĉvrsto zadrţala na Dţulijinim ramenima. ,,On je odliĉan pilot, a Ivin mehaniĉar je najbolji u branši. Ne shvatam kako je mogao da iskrsne ovakav problem." „Siguran sam da ćemo otkriti kad se završi pregled aviona.“ „Pregledaće svaki centimetar. Svaki centimetar. Ţao mi je.“ Povukla se ispustivši drhtav uzdah. „Sigurna sam da ti u ovom trenutku nije potrebno da me gledaš kako pucam po šavovima. Ali, kada sam ĉula morala sam da se uverim da nisi povreĊena.“ „Nimalo. U pravu si, Dţek je odliĉan pilot.“ „Šta mogu da uĉinim?“ Nini se vratila ţustrina. Bacila je pogled po obnovljenoj dnevnoj sobi, zadovoljna zbog toga što joj je Iv dozvolila da se pozabavi dekoracijom. ,,Da ti sipam piće? Da ti napunim kadu? Mogu da pozovem doktora gospoĊe B. Došao bi da ti da nešto za smirenje kako bi mogla da zaspiš.“ „Mislim da mi neće biti potrebna njegova pomoć, kada doĊe vreme za spavanje, ali hvala.“ Budući da joj se vratila staloţenost, Dţulija je uspela da se nasmeje. „Zapravo, ćini mi se da bi tebi dobro došlo jedno piće.“ „Moţda samo malo da sednem“, rekla je i potonula na naslon za ruke raskošne sofe. „Tako si smirena.“ ,,Sada“, odvratila je Dţulija. „Pre samo koji minut je bilo sasvim suprotno.“ Nina je zadrhtala i protrljala ruke kako bi odagnala hladnoću iz ruku. „Kad sam poslednji put letela, zadesila nas je oluja. Provela sam najuţasnijih petnaest minuta u ţivotu na visini od trideset pet hiljada stopa. Pretpostavljam da je i tebi bilo sliĉno.“ ,,To nije iskustvo koje bih rado ponovila.“ Ĉula je kao se zalupiše vrata kuhinje. ,,To je Brendon. Zasad ne ţelim da on zna za ovo.“ ,,Naravno.“ Nina se podiţe. „Znam da ne ţeliš da ga uznemiriš. Idem nazad kako bih postavila zasedu Iv i smireno joj ispriĉala novosti. Travers bi se izlanula.“ „Hvala ti, Nina.“ „Drago mi je što si dobro.“ Još jednom je stisnula Dţulijinu ruku. „Pazi na nju“, obratila se Polu. „Moţeš raĉunati na to.“ Izašla je kroz vrata terase i nameštala kosu dok je odlazila. Dţulija se okrenula i videla da je Brendon posmatra sa vrata kuhinje. Sa opreznim izrazom u oĉima i sumnjivim ljubiĉastim brkovima iznad usne. „Zašto mora da pazi na tebe?“ ,,To se samo tako kaţe“, odvratila je Dţulija i zaĉkiljila. „Sok od groţĊa?“ Sakrio je veći deo osmeha obrisavši usta šakom. „Aha. Travers je otvorila pakovanje i sve to. Mislio sam da bi bilo neuĉtivo da ga ne popijem.“ „Kladim se da si to pomislio.“ „Ĉovek oţedni kada igra jedan na jedan“, dodade Pol. ,,Da“, odvrati Brendon, „posebno kada pobeĊuje.“ ,,To je to, gmazu jedan, ubuduće se sam snalazi. “

Razmenili su muške poglede i Brendon je skoĉio na stolicu. „Jesi li dobro i sve to? Pol je rekao da si moţda uznemirena ili tako nešto.“ „Dobro sam“, odvratila je. „Zapravo, super sam. Moţda me moţeš ubediti da napravim nekoliko velikih brendoburgera.“ „Hej, kul. Sa pomfritom?“ „Ĉini mi se da sam... oh, zaboravila sam.“ Stavila je ruku na glavu svoga sina. „Veĉeras treba da veĉeram sa Iv. Obećala sam.“ Zbog toga što je osetila njegovo razoĉaranje, pokušala je da se ispravi. „Moţda bih mogla da je nazovem i pomerim veĉeru.“ „Nemoj zbog nas.“ Pol namignu Brendonu. „Derište i ja moţemo sami da se pobrinemo za veĉeru.“ „Da, ali...“ MeĊutim, Brendon je bio zainteresovan. „Znaš da kuvaš?“ „Znam li da kuvam? Znam i više od toga. Mogu da nas odvezem u Mekdonalds.“ ,,To!“ Poskoĉio je, a zatim se setio da sve zavisi od njegove majke pa je pogleda s nadom. Put do Mekdonaldsa podrazumeva razne, divne stvari. Ukljuĉujuĉi to da nema rašĉišćavanja stola nakon veĉere. ,,To je u redu, zar ne?“ „Da.“ Poljubila ga je u teme i nasmešila se Polu. ,,U redu je.“

Dvadeset treće poglavlje Dugo opuštanje u vreloj vodi kade sa mirišljavim uljima, kremama i losionima. Petnaest luksuznih minuta baktanja sa puderom i šminkom. Kada je Dţulija obukla ledenoruţiĉaste veĉernje pantalone i nabrani sako, već se u potpunosti oporavila. Toliko se oporavila da je beskrajno zabavljalo to što Pol insistira na tome da je otprati do glavne kuće. „Mirišeš neverovatno.“ Podigao je njen zglob da njušne i gricnuo ga. „Moţda bi mogla kasnije da mi se pridruţiš u gostinjskoj sobi.“ „Moţda me moţeš ubediti u to.“ Zastala je pred vratima, okrenula se i zagrlila ga oko vrata. „Mogao bi da poĉneš razmišljati o tome kako ćeš me ubediti.“ Njene usne su blago dotakle njegove, a zatim ih je oboje prijatno iznenadila prepustivši se dugom poljupcu od kojeg zastaje dah. „A sada idi da kupiš sebi hamburger.“ Osetio je kao da mu se sva krv sliva iz mozga pravo ka preponama. „Dve stvari“, rekao je. „Brzo jedi.“ Nasmešila se. „Šta je drugo?“ „Pokazaću ti kada se vratiš kući.“ Krenuo je, a zatim dobacio preko ramena: „Jedi veoma brzo.“ Nasmešivši se samoj sebi, Dţulija je pokucala i zakljuĉila da će verovatno postaviti svetski rekord u brzom gutanju veĉere. „Zdravo, Travers.“ Prvi put domaćica nije gunĊala, već je osmotrila Dţuliju sa pomalo zabrinutim pogledom. Brzo se pretvorio u izraz sumnje i sekiracije. „Uznemirila se zbog vas.“ „Iv?“, upita Dţulija dok su se vrata zatvarala. „Uznemirila sam Iv?“ Zatim je shvatila da nije sigurna treba li da se nasmeje ili pak da opsuje. „Zbog aviona? Ne moţeš mene kriviti zbog toga što smo se zamalo srušili, Travers.“ MeĊutim, oĉigledno je to mogla, pošto je otišla nazad u kuhinju nakon što je oštrim gestom pokazala ka dnevnoj sobi. „Uvek je pravo zadovoljstvo ćaskati s tobom, doviknu Dţulija za njom i krenu ka sobi. Iv je bila tamo i šetkala se. Napred-nazad, kao egzotiĉna zver u kavezu. Emocije su je preplavile, tako snaţne, tako intenzivne, da su bile maltene vidljive. Oĉi su joj sijale, ali suze je suzdrţavala sve dok nije ugledala Dţuliju. Prvi put, ĉeliĉna volja ju je napustila. Bespomoćno odmahnuvši glavom, spustila se na sofu i poĉela da plaĉe. ,,Oh, ne, nemojte.“ Dţulija je preletela prostorijom poput metka i zagrlila je obraćajući joj se umirujućim glasom. Svila je zašuštala kada se Iv okrenula ka njoj. Njihovi mirisi su se sreli, suprotnih nota koje su se ipak sklapale u jedan usklaĊen, egzotiĉan parfem. ,,U redu je“, rekla je Dţulija, automatski izgovarajući reĉi, utešne koliko i pokreti njenih ruku. „Sada je sve u redu.“ „Mogla si da pogineš. Ne znam šta bih u tom sluĉaju.“ Nedugo od sloma, pokušavala je da povrati pribranost. Povukla se unazad, ţeleći da prouĉi Dţulijino lice. „Kunem ti se, Dţulija, nisam ni u jednom trenutku pomislila da bi neko otišao ovako daleko. Znala sam da će pokušati da me zaustave, ali nije mi palo na pamet da će pokušati da povrede tebe.“ „Nisam povreĊena. Neću biti povreĊena.“ ,,Ne. Zbog toga što nećemo nastaviti sa ovim.“ ,,Iv.“ Dţulija je potraţila maramicu u dţepu i dodala joj. „Upravo sam prošla kroz sve ovo s Polom. Ako sada prekinemo rad, to neće ništa promeniti, zar ne?“ Polako je obrisala suze. ,,Ne.“ Lagano, osećajući svoje godine, ustala je i prišla baru da sipa piće iz već otvorene flaše šampanjca. „Znaš više nego što bi trebalo da znaš.“ Njene pune usne se istanjiše. ,,U pitanju je moja odgovornost. Moja sebiĉnost.“ „Moj posao“, nastavi Dţulija. Iv otpi dobar gutljaj pre nego što napuni drugu ĉašu za Dţuliju. Devojka ima neţna ramena, pomislila je. Maltene krhka, a ipak dovoljno snaţna da pruţe podršku. ,,Ne ţeliš da prekineš rad?“ ,,Ne bih to mogla ĉak i kada bih htela. Ne ţelim.“ Prihvatila je ĉašu i kucnula kristal o kristal. „Ovde sam na duge staze.“ Pre nego što je uspela da otpije, Iv je uhvati za zglob. Oĉi joj iznenada postadoše veoma suve i vatrene. „Moţda ćeš me mrzeti pre nego što sve ovo bude gotovo.“

Stegla ju je tako snaţno da je Dţulija osetila svoj puls kako bije uz Ivin palac. ,,Ne, to je nemoguće.“ Iv je samo klimnula. Donela je odluku, na dobro ili na zlo. Ostalo je samo da završi posao. „Ponesi flašu, hoćeš li? Ješćemo na terasi.“ Drveće je bilo okićeno svetiljkama, a sveće su već gorele na staklenom stolu. U vrtu je već vladao tajac pred sumrak. Ĉuo se samo fijuk vetra koji se provlaći kroz lišće i muzika vode iz fontane. Gardenije su poĉele da cvetaju i njihov sladak miris lebdeo je svuda unaokolo. „Veĉeras moram da ti ispriĉam mnogo toga.“ Iv zastade kad je Travers stigla s punjenim peĉurkama. „Moţda će ti sve odjednom biti suviše, ali ĉini mi se da sam već predugo ĉekala.“ „Ovde sam da slušam, Iv.“ Klimnula je glavom. „Viktor me je jutros saĉekao u kolima. Ne mogu ti reći koliko mi je bilo drago što ga ponovo vidim i znam da smo u srcu i dalje zajedno. On je dobar ĉovek, Dţulija. U zamci je okolnosti, vaspitanja, religije. Ima li teţeg tereta od pokušaja da pratiš srce i savest? Uprkos problemima i bolu, s njim sam doţivela više srećnih trenutaka nego što mnoge ţene doţive za ĉitav ţivot.“ „Mislim da razumem.“ Dţulijin glas je bio poput senke. Neţan, utešan. „Ponekad se moţe voleti iako se unapred zna da kraj neće biti srećan. To ne znaĉi da je priĉa manje vaţna, manje znaĉajna." ,,Ne odustaj od svog srećnog kraja, Dţulija. Ţelim ga za tebe.“ Travers je ušla sa salatom i namrštila se zbog ĉinjenice da je Iv jedva dotakla prvo jelo, ali nije ništa rekla. „Reci mi kako ti se ĉini Kenet.“ ,,Pa...“ Shvativši da crkava od gladi, Dţulija je navalila na salatu. ,,Moram da kaţem da je drugaĉiji nego što sam ga zamišljala. Šarmantniji, opušteniji, više seksi.“ Prvi put nakon više sati, Iv je bila u stanju da se nasmeje. „Gospode, u pravu si. Nekada me je uţasno nerviralo to što muškarac moţe imati toliko seksepila i biti tako ukoĉen u vezi s tim. Uvek prave reĉi u pravo vreme. Osim onog poslednjeg puta.“ „Ispriĉao mi je.“ Izvila je usne. „IznenaĊena sam što je uspeo da izvuĉe ţivu glavu.“ „Nije se izvukao nepovreĊen. I bio je u pravu, naravno, u svemu što mi je rekao. Ipak, muškarcu je teško da shvati kroz šta ţena prolazi kada je primorana da bude na drugom mestu. Uprkos tome, uvek sam znala da na Keneta mogu da raĉunam.“ Dţulija je slušala šuškanje lišća i gugutanje noćnih ptica dok je Iv zurila u svoje vino. ,,Da li ste znali da je bio na vrhu stepeništa one noći kada je Delrikio odlepio, kada je Pol zamalo popio gadne batine?“ Zelene oĉi su sevnule. „Kenet?“ „Da, Kenet. Na vrhu stepeništa sa napunjenim pištoljem i spreman da ga upotrebi. Sasvim ste u pravu kada kaţete da na njega moţete da raĉunate.“ „Neka sam prokleta.“ Iv je odloţila viljušku, zamenivši je za ĉašu. ,,Nikada nije rekao ni reĉ.“ „Ima toga još, ako ţelite da ĉujete tuĊe mišljenje.“ „Volela bih da ĉujem tvoje.“ „Mislim da je bio zaljubljen u vas veći deo ţivota.“ Iv je zaustila da se nasmeje, ali Dţulija ju je tako smireno posmatrala. Sećanja, scene, polufraze, trenuci proleteli su joj kroz um tako brzo da je morala da spusti ĉašu. „Boţe, koliko smo nehatni prema ljudima.“ ,,Ne verujem da ţali ni zbog ijednog trenutka.“ „Ali ja ţalim.“ Iv je ćutala dok je Travers sluţila lososa. U glavi joj je bubnjalo, ĉulo se mnoštvo glasova. Pretnje, obećanja. Plašila se da će reći suviše, plašila da neke stvari nikada ne treba reći. „Dţulija, jesi li ponela diktafon?“ ,,Da, rekli ste da ţelite nešto da mi ispriĉate.“ „Volela bih sada da poĉnem.“ Iv se pretvarala da jede dok je Dţulija nameštala traku. „Sada već znaš šta osećam prema mnogim ljudima. Znaš kako je moj ţivot prepleten s njihovim ţivotima. Travers i Nina su došle kod mene nakon stihijskih poĉetaka. Keneta sam ukrala Šarloti iz inata. Majkl Torent, Toni, Rori, Dejmijan, sve same greške sa razliĉitim ishodima. Majkl Delrikio koji je prijao mojoj taštini, mojoj aroganciji. Zbog njega sam izgubila Drejka.“ ,,Ne razumem.“ „Drejk je provalio u moju kuću, krao i ţeleo da pronaĊe trake.“ ,,Drejk?“ Dţulija je trepnula kada je Iv kresnula šibicu da upali cigaretu. „Moţda nije pošteno kriviti Majkla. Najzad, Drejk je iskvaren još pre mnogo

godina. Ali, volim da ga krivim. Znao je za deĉakovu slabost prema kocki. DoĊavola, deĉakovu slabost prema svemu, i koristio je to. Drejk je slab, proraĉunat, nelojalan, ali je pripadao porodici.“ ,,Bio?“ „Otpustila sam ga“, odvrati Iv jednostavno, ,,kao svog agenta, kao svog nećaka.“ „Znaĉi zbog toga mi nije uzvraćao na pozive. Ţao mi je, Iv.“ Odmahnula je rukom. „Bog zna da ne ţelim da se zadrţavam na toj temi. Poenta je u tome da su svi ljudi iz mog ţivota imali izvesnog uticaja na njega, i jedni na druge. Rori mi je doneo Pola, hvala bogu, i to nas je vezalo. Pretpostavljam da sam sada vezana i za tu Lili, ako si u pravu što se nje tiĉe.“ Dţulija je morala da se nasmeši. „Dopala bi vam se.“ „Moţda.“ Slegla je ramenima. „Rori mi je doveo i Delrikija, a Delrikio mi je doveo Dejmijana. Vidiš kako svaki lik u priĉi menja tu priĉu, suptilno ili oĉigledno? Bez jednog od tih igraĉa, zaplet bi bio drugaĉiji.“ ,,Da li biste rekli da je Ĉarli Grej izmenio vaš zaplet?“ ,,Ĉarli.“ Iv se ĉeţnjivo nasmešila. „Ĉarli je ubrzao nešto što je bilo neizbeţno. Ako bih mogla da se vratim i promenim jednu stvar, promenila bih svoj odnos s Ĉarlijem. Da sam bila bolja prema njemu, manje usmerena, moţda bi za njega stvari bile drugaĉije. Ali ne mogu da se vratim.“ Pogled joj se izmenio i potamneo dok je posmatrala Dţuliju. „To je deo onoga što veĉeras ţelim da ti ispriĉam. Od svih ljudi koje sam upoznala i imala s njima neke veze tokom ţivota, dvoje su na njega najviše uticali. Viktor i Glorija.“ „Glorija Dubari?“ ,,Da. Besna je na mene. Oseća se izneverenom zbog toga što ću otkrili ono što smatra svojim liĉnim paklom. Ne ĉinim to iz osvete ili osvetoljubivosti. Ne ĉinim to olako. Od svega što sam ti ispriĉala, ovo je verovatno najteţe ali i najpotrebnije reći.“ ,,Od poĉetka vam govorim da nisam tu da sudim. Neću ni sada poĉeti.“ ,,Hoćeš“, odvratila je Iv neţnim glasom. „Bilo je to na poĉetku Glorijine karijere, kada je igrala mlade, nevine devojke, kikotave anĊele. Upoznala je jednog ĉoveka. Izgledao je uzbudljivo, uspešno, zavodniĉki i bio oţenjen. Poverila mi se, ne zbog toga što smo bile prijateljice, već zbog toga što sam i ja jednom pala na iste ĉari. Bio je to Majkl Torent.“ „Dubari i Torent?“ Ne postoje dva imena koja bi Iv mogla da poveţe a da više iznenade Dţuliju. „Proĉitala sam sve što moţe da se naĊe o njima. Nikada nisam ĉula ĉak ni glasinu.“ „Bili su veoma obazrivi. Pomogla sam im u tome. Glorija je bila oĉajniĉki zaljubljena. A tada još nije bila izgradila svoj imidţ za javnost. Sve se dogodilo otprilike dve godine pre nego što je upoznala Markusa i udala se za njega. Bilo je u njoj neke divljine, strasti za ţivotom. Strasti koju je otada naţalost potpuno ugušila.“ Dţulija je samo odmahnula glavom. Nije mogla da zamisli Gloriju Dubari kao divlju ili strasnu, kao što nije mogla da zamisli kako Iv skaĉe na sto i igra trbušni ples. Još manje od toga. ,,U to vreme Torent je bio oţenjen...“ Dţulija je brzo raĉunala. „Amelijom Grej.“ „Ĉarlijevom prvom suprugom, da. Njihov brak je brzo propadao. Bio je postavljen na loše temelje. Na temelje Majklove krivice. Iskoristio je svu svoju moć i uticaj da bi spreĉio Ĉarlija da dobije glavne uloge i nikada nije nauĉio da to prihvati.“ Dţulija je duboko udahnula. Ako je Glorijina nedozvoljena afera bila blag udarac, ovo je nokaut. ,,Da li vi to meni govorite da je Torent sabotirao Ĉarlijevu karijeru? Gospode, Iv, bili su prijatelji. Njihov odnos je legendaran. Torent je postao jedno od najcenjenijih imena u filmskoj industriji.“ „Postao je“, ponovi Iv. „Mogao je da završi na istom mestu da je bio strpljiv i odan. MeĊutim, izdao je prijatelja zbog sopstvenih strahova. Plašio se toga da će ga Ĉarli zaseniti. Izvršio je pritisak na studio, što su zvezde u to vreme mogle da uĉine, da Ĉarliju daju iskljuĉivo uloge drugara.“ ,,Da li je Ĉarli znao?“ „Moţda je sumnjao, ali nikada ne bi poverovao u to. Majkl se takoĊe ‟posluţio‟ sa sve ĉetiri Ĉarlijeve supruge. Priznao mi je to nedugo nakon Ĉarlijevog samoubistva. Zbog toga sam se i razvela od njega, kao i zbog krajnje dosade. Oţenio se Amelijom i krivica ga je nekoliko godina odrţavala. Zatim je upoznao Gloriju.“ ,,Vi ste im pomagali? Posle svega što je uradio, bez obzira na to šta ste o njemu mislili?“ „Pomagala sam Gloriji. Ĉarli je bio mrtav, ali ona je bila ţiva. Ja sam se oporavljala od katastrofe sa Tonijem i ova intriga mi je odvlaĉila paţnju. Sastajali su se u Bel Eru, doduše, to su ĉinili svi koji su se upuštali u nedozvoljene afere.“ Nasmešila se. „Ukljuĉujući mene.“ Zainteresovana, Dţulija je spustila bradu na otvorenu šaku.

„Zar nije bilo teško drţati igraĉe pod kontrolom? Samo pomislite na sve one portire koji su postali milioneri primajući silne napojnice.“ Iv je osetila kako se napetost rastaĉe uz smeh. „Divno vreme.“ U Dţulijinim oĉima sijalo je razumevanje. Interesovanje, a ne osuda. Ne još. ,,Uzbudljivo.“ „Greh obiĉno jeste.“ Slika je bila ţivopisna. Glamurozni, poznati, strasni igraju ţmurke sa pripadnicima ţute štampe i sumnjiĉavim supruţnicima. Privremeni ljubavnici u popodnevnom valjanju po senu - uţivajući u uzbuĊenju koje donosi greh koliko i u seksualnom zadovoljstvu. ,,Oh, da sam samo bila sobarica“, promrmljala je. „Diskrecija je bila krilatica hotela Bel Er“, rekla je Iv. „Ali, naravno, svi su znali da se tamo ide ako ţeliš koji sat privatnosti sa nekim ko ti nije muţ ili ţena. Amelija Grej nije bila budala. Zbog straha da ne budu otkriveni, Glorija i Majkl su svoje gnusne rituale parenja odrţavali u malim motelima. Moja gostinjska kuća još nije bila završena, inaĉe bih im je pozajmila. Ipak, uspeli su dovoljno dobro da obave šta su namerili. Ironija je u tome što su snimali zajedniĉki film dok su cepali ĉaršave po motelima.“ „Snebivljiva nevesta “, setila se Dţulija. „Gospode, igrao je njenog oca.“ ,,Ah, šta bi Heda ili Luela3 uĉinile sa tom informacijom.“ Nije odolela, nasmejala se. „Ţao mi je, sigurna sam da je u to vreme bilo napeto i romantiĉno, ali toliko je kiĉ da mora biti smešno. Sva ta oĉinska frustracija i šegaĉenje ćerke na filmskom platnu, a zapravo su nakon snimanja jurili u sobu koja se izdaje na sate. Zamisli da su pobrkali tekst?“ Napetost je popustila dovoljno da se Iv zakikoće dok ispija vino. „Oh, gospode, to mi nikada nije sinulo.“ „Bilo bi divno. Kamera snima, a on kaţe: ‟Mlada damo, treba da te prebacim preko krila i dobro izudaram.‟“ ,,A njoj se pogled zacakli i usne zadrhte. ‟Da, oh, da, tata, molim te.‟“ „Rez, šalji u montaţu.“ Dţulija se nagnula unazad. „Bio bi to klasik.“ „Šteta što nijedno od njih nema smisla za humor. Ne bi i dan-danas brinuli zbog toga.“ Osećajući se dobro, Dţulija je dosula još vina u ĉaše. ,,Ne veruju valjda da bi afera koja se dogodila pre toliko godina danas šokirala ljude. Moţda bi pre trideset godina izbio skandal, ali koga bi danas bilo briga?“ „Gloriju - i njenog supruga. On je od one krute vrste muškaraca. Radosno bi bacio prvi kamen.“ „Venĉani su više od dvadeset pet godina. Ne mogu da ga zamislim kako traţi razvod zbog neĉega što se desilo u prošlosti.“ ,,Ne, ne mogu ni ja. Glorija to vidi drugaĉije. Postoji još nešto, Dţulija, i mada će Markusu biti teško da se nosi a tim, mislim da će uspeti. Ali, biće to pravi test.“ Ćutala je neko vreme, znajući da će njene reĉi biti poput grudve baĉene niz dugu, strmu padinu. Ubrzo će biti suviše teška da se zaustavi. „Baš oko premijere, Glorija je otkrila da nosi dete Majkla Torenta.“ Dţulija je prestala da se smeje. Taj bol je suviše dobro poznavala. „Ţao mi je. Kada otkriješ da si zatrudnela sa oţenjenim ĉovekom...“ „Nemaš mnogo mogućnosti“, završi Iv reĉenicu. „Bila je prestrašena, skrhana. Njena afera sa Majklom je već zamirala. Najpre se obratila njemu, naravno, bez sumnje histeriĉna i besna. Njegov brak je propao i bez obzira na trudnoću nije imao nameru da uleti u novi.“ „Ţao mi je“, ponovila je Dţulija zbog toga što su joj navirala sopstvena sećanja. „Sigurno je bila uplašena.“ „Oboje su se plašili skandala, odgovornosti i toga da će ostati vezani jedno za drugo suviše dugo. Obratila se meni. Nije imala nikog drugoga.“ „Ponovo ste joj pomogli.“ „Stala sam uz nju, kao prijateljica, kao ţena. Već se odluĉila za prekid trudnoće. Tada je to bilo nelegalno i ĉesto opasno.“ Dţulija je zatvorila oĉi. Drhtaj je došao brzo iz velike dubine. „Sigurno joj je bilo teško.“ „Zaista. Ĉula sam za kliniku u Francuskoj i otišle smo tamo. To je bilo veoma bolno za nju, Dţulija, ne samo fiziĉki. Taj izbor za ţenu nikada nije lak.“ „Imala je sreće što si uz nju. Da je bila sama...“ Ponovo je otvorila oĉi a one su bile vlaţne. Poput vlaţnog, sivog somota. „Kakav god izbor da ţena naĉini, teško je ako ga donosi sama.“ 3 Hedda Hopper, Louella Parsons, kolumnistkinje koje su pisale o filmskim zvezĊama i svetu filma. (Prim. prev.)

„Bilo je to veoma sterilno, veoma tiho mesto. Sedela sam u maloj ĉekaonici belih zidova sa ĉasopisima na stolu i gledala kako Glorija plaĉe prekrivši lice rukama dok je negde odvoze. Brzo se završilo i nakon toga su me pustili da sedim sa njom u sobi. Dugo nije progovarala, satima. Zatim se okrenula i pogledala me. „‟Iv‟, rekla je, ‟znam da sam ispravno postupila, da mi je to bio jedini izbor, ali znam da me nikada ništa neće ovoliko boleti.‟“ Dţulija je obrisala suzu sa obraza. ,,Da li ste sigurni da to treba da objavite?“ „Verujem da treba, ali prepustiću odluku tebi, tvom srcu, nakon što ĉuješ ostatak.“ Dţulija je ustala. Nije bila sigurna odakle su ţivci iskoĉili, ali komešali su se ispod njene koţe, kao da je svrbi nešto što ne moţe da dohvati. „Odluka ne treba da bude moja, Iv. Sud pripada nekome na koga je priĉa uticala, a ne na posmatraĉa.“ ,,Od trenutka kada si došla ovde, nisi bila obiĉni posmatraĉ. Znam da si pokušala to da budeš, da bi više volela da je tako, ali to je nemoguće.“ „Moţda sam izgubila objektivnost i moţda se nadam da ću na taj naĉin napisati bolju knjigu. Ali, nije moje da odluĉim hoću li ukljuĉiti ili pak iskljuĉiti nešto do te mere intimno.“ „Zar postoji neko bolji od tebe?“, promrmlja Iv i pokaza ka stolici. ,,Molim te, sedi. Ispriĉaću ti ostatak.“ Oklevala je, mada nije bila sigurna zašto. Noć je brzo padala i gorele su samo sitne svetiljke i sveće. Svetlo je napravilo oreol oko Iv, a iz senke se ĉulo huktanje sove. Dţulija je sela i ĉekala. „Nastavite.“ „Glorija se vratila kući. Skupila krhotine ţivota. Za godinu dana je upoznala Markusa i zapoĉela nov ţivot. Te iste godine, ja sam upoznala Viktora. Nismo se razvlaĉili po diskretnim hotelima ili sumornim motelima. To nije bio samo blesak strasti, već spor, uporan plamen koji nas je drţao jedno uz drugo. Pretpostavljam da je po drugim taĉkama naš odnos imao mnoge sliĉnosti sa odnosom Majkla i Glorije. Bio je oţenjen i mada je bio u nesrećnom braku, nismo mogli da objavimo vezu. Znala sam, iako su mi bile potrebne godine da to prihvatim, da nikada nećemo biti par izvan naših sopstvenih zidova.“ Pogledala je oko sebe, dok je Dţulija ćutala. Svetlo sa prozora kuhinje prelivalo se preko geranijuma. Meseĉina je presecala zapenjenu vodu fontane i pretvarala je u teĉno srebro. Oko svega toga nalazio se zid, zatvarajući je unutra, izdvojenu od ostalih ljudi. „Voleli smo da boravimo ovde, voleli smo ovu kuću, a samo šaĉica ljudi koje oboje poznajemo i kojima verujemo znala je našu tajnu. Neću se pretvarati da me to nije vreĊalo, da ne mrzim njegovu ţenu i da ponekad nisam mrzela i samog Viktora, zbog svega što mi je oduzeto. Zbog laţi sa kojima sam ţivela. Zbog jedne laţi i zbog jedne oduzete stvari više od svega.“ Sada je ona ustala i krenula ka cveću, duboko udišući njegov miris, kao da tu pronalazi hranu koju nije dobila za stolom. Znala je da je u ovome suština. Suština svega, taĉka sa koje više nema povratka. Polako se vratila nazad, ali nije sela. „Glorija se udala za Markusa godinu dana nakon našeg puta u Francusku. Za dva meseca je bila ponovo trudna i beskrajno srećna. Nekoliko nedelja posle toga, ja sam bila trudna i vrlo nesrećna.“ ,,Vi?“ Dţulija je upila informaciju uz trzaj, a zatim ustala da uhvati Iv za ruku. „Ţao mi je.“ „Neka ti ne bude ţao.“ Iv ju je stegla ĉvršće. „Sedi sa mnom. Pusti me da završim.“ Zajedno su sele i dalje se drţeći za ruke. Sveće su gorele izmeĊu njih, bacajući svetlo i senke preko Ivinog lica. Dţulija nije bila sigurna šta vidi. Tugu, bol, nadu. „Bilo mi je skoro ĉetrdeset godina i odavno sam odustala od ideje da imam decu. Trudnoća me je plašila, ne samo zbog godina, već zbog okolnosti. Nisam se plašila mišljenja javnosti, bar ne zbog sebe.“ „Dete je bilo Viktorovo", promrmljala je Dţulija, osećajući lupanje srca kao ranu u boku. ,,Da, bilo je Viktorovo, a on je po zakonu drţave i crkve bio vezan za drugu ţenu.“ „Ali, voleo je vas.“ Dţulija je prinela Ivinu ruku svom obrazu kako bi je utešila. „Kako je reagovao kada ste mu rekli?“ „Nisam mu rekla. Nikada mu nisam rekla.“ ,,Oh, Iv, kako ste mogli to da sakriiete od njega? To je njegovo dete, koliko i vaše. Imao je pravo da zna.“ „Znaš li koliko je oĉajno ţeleo decu?“ Tamnih oĉiju, Iv se nagnula bliţe. „Nilcada, nikada nije sebi oprostio zbog gubitka jednog deteta. Da, stvari su mogle da se promene da sam mu rekla. Zarobila bih ga uz sebe detetom kao da sam ga zarobila krivicom, Bogom i tugom. Nisam to mogla, nisam to ţelela da uradim.“

Dţulija je saĉekala da Iv drhtavim rukama sipa još vina. „Razumem. Mislim da razumem“, ispravila je samu sebe. „Nikada nisam roditeljima rekla ime Brendonovog oca iz sliĉnog razloga. Nisam mogla da podnesem pomisao da bude sa mnom samo zbog deteta koje je zaĉeto sluĉajno. “ Iv je otpila gutljaj, a zatim još jedan. „Dete je bilo u meni i smatrala sam, i dalje smatram, da je izbor moj. Ţelela sam da mu kaţem, da podelim to s njim, makar na jedan dan. Ali, to bi bilo gore od laţi. Odluĉila sam da se vratim u Francusku i povedem Travers. Nisam mogla da traţim to od Glorije, nisam mogla ĉak ni da joj kaţem dok je razdragano birala ime i štrikala deĉje patofne. “ ,,Iv, ne moraš da mi objašnjavaš. Znam.“ ,,Da, znaš. Samo ţena koja je morala da se suoĉi sa istim izborom moţe da razume. Travers...“ Iv je nespretno pokušavala da upali šibicu, a zatim se zahvalno naslonila kada je Dţulija kresnula umesto nje. „Travers je takoĊe razumela.“ Ispustila je oblak dima. „Imala je dete, a ipak, u isto vreme, nikada nije mogla da ga ima. Zato sam se vratila u Francusku s njom.“ Ništa nije delovalo tako hladno, tako beznadeţno kao ĉisti, beli zidovi sobe za pregled. Doktor je imao neţan glas, neţne ruke i neţne oĉi. Ništa od toga nije bilo vaţno. Iv je istrpela pregled i tupo odgovorila na sva neophodna pitanja. Nikada nije skrenula pogled sa ĉistih, belih zidova. Takav je bio njen ţivot. Bezizraţajan i prazan. U to niko ne bi poverovao, naravno. Ţivot Iv Benedikt, zvezde, boginje filmskog platna, ţene za kojom muškarci ţude i kojoj ţene zavide, ne moţe biti takav. Kako bi iko mogao razumeti da bi se odrekla svega, svakog trenutka svog ţivota, samo da bude obiĉna ţena? Obiĉna ţena obiĉnog muškarca koja treba da rodi obiĉno dete? Zbog toga što je ona Iv Benedikt, zbog toga što je otac Viktor Flanigan, dete ne moţe biti obiĉno. Dete ne moţe ĉak ni da postoji. Nije ţelela da zna nosi li deĉaka ili devojĉicu. Ali, ipak se pitala. Nije smela sebi dozvoliti da razmišlja kako bi dopustila tim ćelijama da rastu, da se razvijaju, da postanu neko. Ipak, ĉesto je upravo to zamišljala. Dete bi imalo Viktorove oĉi. Kad bi se prepustila tim maštarijama, maltene bi se onesvestila od ljubavi i ĉeţnje. Ovde ne moţe biti ljubavi, a svakako ne moţe biti ĉeţnje. Sedela je, slušala dok doktor objašnjava jednostavnost postupka, dok neţnim, umirujućim glasom obećava da neće mnogo boleti. Osetila je ukus sopstvenih suza kad je jedna skliznula niz obraz do usana. To osećanje je budalasto, niĉemu ne vodi. I druge ţene su bile na ovom raskršću i prešle preko njega. Ako bude ţalila, ţiveće s tim. Dok god bude znala da je naĉinila pravi izbor. Nije govorila kad je sestra došla da je pripremi. Još neţnih, sposobnih ruku, još tihih, umirujućih reĉi. Iv je zadrhtala kad je pomislila na ţene koje nemaju njeno bogatstvo. Na svoje sestre za koje je jedino rešenje trudnoće koju je trebalo prekinuti, predstavljala neka mraĉna, zabaĉena prostorija. Mirno je leţala na kolicima, osetivši samo brzu ţaoku igle. Rekli su joj da je to radi njenog opuštanja. Izgurali su je napolje. Posmatrala je plafon. Za koji ĉas će se naći u sali za operacije. Tada, za manje vremena nego što je potrebno da se ĉitava stvar prepriĉa, ponovo će izaći i oporaviti se u jednoj od luksuznih privatnih soba sa pogledom na planine u daijini. Setila se kako je Glorija izgledala kada je zabacila ruke preko oĉiju. Iv je odmahnula glavom. Bila je pospana od lekova, u glavi joj se mutilo, osećaj je bio nestvaran. Pomislila je da ĉuje bebu kako plaĉe. Ali to je nemoguće. Njena beba još nije ni postala beba. Nikada neće ni postati. Ugledala je doktorove oĉi, neţne, saosećajne oĉi iznad hirurške maske. Posegnula je ka njegovoj ruci, ali nije mogla da je oseti. „Molim vas... Ja ne mogu... Ţelim ovu bebu.“ Kada se probudila bila je u krevetu, u jednoj od onih lepih soba gde se sunce probija kroz otvore na roletnama. Videla je da Travers sedi na stolici pokraj nje. Mada nije progovorila, uspela je da je dodirne. ,,U redu je“, rekla je Travers uzevši je za ruku. „Zaustavila si ih na vreme.“ „Rodili ste bebu“, prošaputala je Dţulija. „Bilo je to Viktorovo dete, zaĉeto u ljubavi. Retko i dragoceno. Dok su me vozili niz hodnik, shvatila sam da ono što je ispravno za Gloriju nije ispravno za mene. Da nisam prošla kroz sve to sa njom, ne znam da li bih donela pravu odluku za sebe.“ „Kako to da ste rodili dete i saĉuvali tu tajnu svih ovih godina?“

„Kada sam odluĉila da rodim, sve sam isplanirala. Vratila sam se u Sjedinjene Drţave, ali sam otišla u Njujork. Uspela sam da navedem neke ljude da mi daju ulogu u brodvejskoj predstavi. Bilo je potrebno neko vreme da se pronaĊe odgovarajući scenario, reditelj i ekipa. A meni je bilo neophodno vreme. Kada sam ušla u šesti mesec i više nisam mogla lako da skrivam svoje stanje, otišla sam u Švajcarsku, u zamak koji su moji advokati kupili. Ţivela sam tamo sa Travers, kao gospoĊa Konstantin. Nestala sam na tri meseca. Viktor je poludeo i pokušao da me pronaĊe, ali ţivela sam mirno i tiho. Pri kraju osmog meseca sam otišla u privatnu kliniku, pod imenom Elen van Dajk. Lekari su bili zabrinuti. Tada nije bilo uobiĉajeno da ţena u tim godinama prvi put raĊa.“ I sama, pomislila je Dţulija. ,,Da li je trudnoća bila teška?“ ,,Zamorna“, odvrati Iv uz osmeh. ,,I teška, da, zbog toga što sam ţelela Viktora uz sebe, a nisam mogla da ga imam. Bilo je komplikacija. Tek nekoliko godina kasnije sam otkrila da će to biti moje jedino dete. Da neću moći ponovo da zaĉnem.“ Odbacila je tu misao. „Porodila sam se dve nedelje pre termina. Reĉeno mi je da je poroĊaj relativno kratko trajao s obzirom na to da je prva trudnoća u pitanju. Samo deset sati. Ĉinilo mi se da je trajao deset dana.“ Pošto ţene zaborave na bol i strahote kroz koje proĊu na poroĊaju, Dţulija je mogla da se nasmeje. „Znam. Moj poroĊaj je trajao trinaest sati. Ĉinilo mi se da će trajati do kraja ţivota.“ Pogledi su im se susreli preko plamena sveća. ,,A beba?“ „Beba je bila sitna, jedva tri kilograma. Prelepa, nešto najlepše na svetu. Ruţiĉasta i savršena, krupnih mudrih oĉiju. Pustili su me da je malo drţim. Taj ţivot koji je rastao u meni. Zaspala je i ja sam je gledala kako spava. Viktor mi nikada u ţivotu nije bio toliko potreban kao tokom tih nekoliko sati.“ ,,Znam.“ Poloţila je svoju šaku preko Ivine. „Nisam bila zaljubljena u Linkolna. Bar u vreme kada se Brendon rodio, ali ţelela sam da bude tu. Bio mi je potreban. Moji roditelji su bili divni, ali to nije isto. Drago mi je što je Travers bila s vama.“ „Bila bih izgubljena bez nje.“ „Moţete li mi reći šta se dogodilo s bebom?“ Iv je zamišljeno gledala u njihove spojene šake. „Trebalo je da ostanem u Švajcarskoj još tri nedelje, a zatim da se vratim i zapoĉnem sa probama predstave Madam zahteva. Napustila sam bolnicu i dete, zbog toga što sam smatrala da je najbolje brzo preseći svaki kontakt. Najbolje za mene. Advokati su mi doneli nekoliko ispunjenih formulara potencijalnih roditelja za usvajanje i liĉno sam ih pregledala. Zahtevala sam bar toliko kontrole. Dţulija, volela sam to dete. Ţelela sam najbolje za njega.“ „Naravno da ste ţeleli najbolje. Mogu samo da zamislim koliko ste patili kada ste se odrekli svoje bebe.“ „Kao da sam umrla. Ali, znala sam da ona nikada neće biti moje dete. Imala sam samo jedan izbor - da se pobrinem da ima najbolji mogući poĉetak. Liĉno sam odabrala roditelje i tokom godina, uprkos neodobravanju svojih advokata, insistirala sam da mi šalju izveštaje o njenom napredovanju. “ ,,Oh, Iv, tako ste samo produţavali patnju.“ „Ne, ne.“ Brzo je porekla. „Tako sam iznova potvrĊivala da radim pravu stvar. Postala je sve ono ĉemu sam se nadala. Pametna, lepa i puna ljubavi. Bila je suviše mlada kada je morala da proĊe kroz sliĉan bol.“ Iv je okrenula šaku i stegla Dţulijine prste. „Ali nije mu podlegla. Nisam imala prava da je vratim u svoj ţivot. MeĊutim, kao i kada sam je se odrekla, nisam imala izbora.“ Ne toliko zbog reĉi, već više zbog pogleda u Ivinim oĉima Dţulija je ostala bez daha. Taj pogled je bio gladan, uplašen i bistar kao reka. Instinktivno je pokušala da trgne ruku, ali Iv ju je ĉvrsto drţala. „Iv, povreĊuješ me.“ ,,Ne ţelim to. Ali, moram.“ „Šta pokušavaš da mi kaţeš?“ „Zamolila sam te da doĊeš i ispriĉaš moju priĉu, zbog toga što niko na to nema više prava da je ĉuje od tebe.“ Gledala ju je u oĉi istom neumoljivom snagom kao što ju je drţala za ruku. ,,Ti si moje dete, Dţulija. Moje jedino dete.“ ,,Ne verujem vam.“ Oslobodila je ruku i ustala tako brzo da je stolica poletela unazad. „Ovo što pokušavate da uradite vredno je prezira." „Veruješ mi.“

,,Ne. Ne verujem.“ Povukla se unazad za još jedan korak, provukavši obe ruke kroz kosu. Morala je da se bori za svaki dah, da savlada gorki gnev u grlu. „Kako ste mogli ovo da uradite? Kako ste mogli ovako da me iskoristite? Znate da sam usvojena. Izmislili ste sve ovo samo da biste manipulisali mnome.“ „Znaš da nije tako.“ Iv je polako ustala, pridrţavajući se jednom rukom za sto. Kolena su joj se tresla. ,,I znaš da govorim istinu.“ Pogledi su im se sreli. „Zbog toga što to osećaš i vidiš. Imam i dokaze, ako su ti potrebni. Karton iz bolnice, dokumenta o usvajanju, moju prepisku s advokatima. Ali tiveć znaš istinu. Dţulija...“ Posegnula je ka njoj i oĉi su joj zasuzile dok je posmatrala kako se suze prelivaju iz oĉiju njene kćerke. „Ne dodiruj me!“ Vrisnula je Dţulija, a zatim šakama prekrila usta jer se plašila da će nastaviti da vrišti. „Draga, molim te da razumeš. Nisam ovo uradila, ništa od ovoga nisam uradila da bih te povredila.“ „Zašto onda? Zašto?“ Nova i nova osećanja samo su navirala dok nije pomislila da će eksplodirati od njihove teţine. Zar je ova ţena, ţena koja je pre nekoliko meseci bila samo lice sa filmskog platna, ime u ĉasopisu, zar je ona njena majka? Mada je ţelela vrišteći to da porekne, pogledala je Iv obasjanu meseĉinom i znala. „Dovela si me ovde, uplela u svoj ţivot i igrala igrice sa mnom, sa svima...“ „Bila si mi potrebna.“ „Ti si imala potrebu.“ Dţulijin glas je sekao poput noţa. „Ti? DoĊavola s tobom.“ Zaslepljena tugom, gurnula je sto i oborila ga. Kristal i porcelan se razbiše. „Prokleta da si. Misliš li da treba da marim za to? Oĉekuješ li da ti potrĉim u zagrljaj? Misliš li da iznenada treba da osetim izliv ljubavi?“ Obrisala je suze s lica dok je Iv stajala bez reĉi. „Ne osećam to. Prezirem te, mrzim te što si mi rekla, zbog svega. Kunem se da bih mogla da te ubijem zbog toga što si mi upravo ispriĉala. Odlazite odavde! “ Okrenula se ka Nini i Travers koje su dojurile iz kuće. „DoĊavola, odlazite odavde. Ovo nema nikakve veze s vama.“ „Vratite se unutra“, reĉe Iv tiho i ne gledajući ih. „Vratite se, molim vas. Ovo je izmeĊu Dţulije i mene.“ „Nema niĉega izmeĊu tebe i mene“, uspela je Dţulija da izgovori dok su joj jecaji navirali u grlu. ,,Niĉega.“ „Zelim samo priliku, Dţulija.“ „Imala si je“, brecnula se. „Treba li da ti zahvalim što si odustala od abortusa? U redu, hvala ti. Ali moja zahvalnost prestaje u trenutku kada si potpisala papire kojima me se odriĉeš. A zašto si to uĉinila? Nisam se uklapala u tvoj stil ţivota. Zbog toga što sam bila greška, nesrećan sluĉaj. To je sve što smo nas dve jedna drugoj, Iv. Uzajamna greška.“ Suze su joj gušile glas, ali ih je potiskivala. „Imala sam majku koja me je volela. Ti nikada ne moţeš da je zameniš. I nikada ti neću oprostiti zbog toga što si mi rekla nešto što nisam ţelela i nisam morala da znam.“ ,,I ja sam te volela“, reĉe Iv uz sve dostojanstvo koje je uspela da skupi. ,,To je samo najnovija u ĉitavom nizu laţi. Ne pribliţavaj mi se“, upozori je kada je Iv zakoraĉila napred. ,,Ne znam šta bih mogla da uradim ako mi priĊeš.“ Okrenula se i otrĉala u vrt, beţeći od prošlosti. Iv je prekrila lice šakama i od bola se ljuljala napred-nazad. Kada je Travers došla da je odvede unutra, kretala se mlitavo poput deteta.

Dvadeset ĉetvrto poglavlje Dţulija nije mogla da pobegne od besa niti od straha, nije mogla da pobegne od osećaja gubitka i izdaje. Dok je jurila kroz meseĉinu i senke, nosila je sve to sa sobom, zajedno s tugom i zbunjenošću koje su joj se komešale i izazivale muĉninu u stomaku. Iv. Još je videla njeno lice, te tamne, ţestoke i intenzivne oĉi, široka, nenasmešena usta. Uz drhtav jecaj, Dţulija je podigla prste ka svojim usnama. Oh, boţe, oh boţe, isti oblik, ista punaĉka donja usna. Prsti su joj se tresli dok ih je skupljala u pesnice i nastavljala da trĉi. Nije primetila Lajla kraj uskog balkona iznad garaţe, sa dvogledom oko vrata i zadovoljnim izrazom lica. Izletela je na terasu, pesnice stisnute uz nemiran stomak. Petljala je vlaţnom šakom oko kvake pre nego što je opsovala, šutnula vrata i ponovo se dohvatila kvake. Pol je otvorio vrata sa unutrašnje strane i uhvatio je za laktove kada se zateturala unutra. ,,Opa!“ Brzo se nasmejao dok ju je pridrţavao. „Sigurno sam ti nedostajao...“, zaćutao je kad je shvatio da ona drhti. Uhvativši je za bradu, nagnuo joj je glavu unazad i ugledao ranjen izraz lica. „Šta je bilo? Da li se nešto dogodilo Iv?“ ,,Ne.“ Izgubljen, bespomoćan izraz, pretvorio se u gnevnu masku. ,,Iv je dobro, baš dobro i fino. Zašto ne bi bila? Ona vuĉe sve konce.“ Pokušala je da se otrgne, ali ĉvrsto ju je drţao. „Pusti me, Pole.“ „Ĉim mi kaţeš šta te uznemirilo. Hajde.“ Ponovo je gurnuo napolje. ,,Izgledaš kao da ti je potrebno malo vazduha.“ „Brendon...“ „Ĉvrsto spava. Pošto je njegova soba na drugom kraju kuće, mislim da mu neće smetati ako ovde budemo razgovarali. Zašto ne sedneš?“ „Zato što ne ţelim da sedim. Ne ţelim da me drţiš, umiruješ i tapkaš po glavi. Ţelim da me pustiš.“ Pustio ju je, podigavši ruke sa okrenutim dlanovima. „Eto. Šta još mogu da uĉinim za tebe?“ „Nemoj koristiti taj britanski ton. Nisam raspoloţena.“ ,,U redu, Dţuls.“ Naslonio je kuk na sto. ,,Za šta si raspoloţena?“ „Mogla bih da je ubijem.“ Koraĉala je uz stazu i niz nju, sa svetla u senku i nazad na svetlo. Dok se okretala, išĉupala je jedan ruţiĉasti geranijum i pokidala cvet na komadiće. Somotaste latice su pale na zemlju gde ih je izgazila nogama. „Sve ovo je bio jedan od njenih ĉuvenih manevara. Dovela me je ovde, poveravala mi se, navela me da joj verujem - da je zavolim. I bila je sigurna - tako jebeno sigurna da ću upasti pravo u njenu zamku. Misliš li da je smatrala da ću biti zahvalna, poĉastvovana, polaskana zbog toga što sam povezana s njom na taj naĉin?“ Posmatrao je kako baca osakaćenu stabljiku. „Ne mogu reći kako je ona smatrala da ćeš se ti osećati. Da li bi mi objasnila o ĉemu se radi?“ Podigla je glavu. Na trenutak je zaboravila da je on tu. Stajao je dokono naslonjen na sto i posmatrao je. Osmatrao. To im je zajedniĉko, pomislila je gorko. Postoje oni koji stoje i posmatraju, beleţe i izveštavaju, paţljivo primećujući kako drugi ţive, kako se osećaju, šta su rekli dok ih prepredeni prsti sudbine vuku kroz ţivot. Samo što je ovoga puta ona izmanipulisana. „Znao si.“ U njoj se podigao novi talas besa. „Sve vreme si znao. Od tebe nikada ništa nije skrivala. Stajao si sa strane i posmatrao, ĉekao, znajući da će mi ovo uraditi. Koju je ulogu odredila za tebe, Pole? Da li si ti heroj koji smireno skuplja komadiće nakon kraha?“ Strpljenje ga je izdavalo. Odgurnuo se od stola i stao pred nju. ,,Ne mogu da potvrdim niti poreknem dok mi ne kaţeš šta sam to navodno znao.“ ,,Da mi je ona majka.“ Dţulija mu je bacila te reĉi u lice, osećajući ukus svakoga gorkog slova na jeziku. ,,Da mi je Iv Benedikt majka.“ Nije bio svestan pokreta, ali stegao ju je šakama za ruke. „O ĉemu, doĊavola, priĉaš?“ „Veĉeras mi je rekla.“ Nije se otrgla. Umesto toga je zgrabila šakama njegovu košulju i nagnula se ka njemu. „Sigurno je mislila da je vreme za razgovor izmeĊu majke i kćerke. Prošlo je samo dvadeset osam godina.“ Prodrmusao ju je ţustro i grubo. U glasujoj se osećala histerija, a njemu je bes bio draţi. „Šta ti je rekla? Šta ti je taĉno rekla?“ Polako je podigla glavu. Mada nije popustila stisak na košulji, govorila je smireno i jasno, kao da objašnjava veoma sloţen problem detetu koje slabije shvata. ,,Da se pre dvadeset osam godina tajno porodila u

Švajcarskoj. Pošto u njenom ţivotu nije bilo mesta za takvu vrstu neugodnosti, odrekla se deteta. Mene. Dala me je na usvajanje.“ Grohotom bi se nasmejao da nije ugledao stihiju u njenim oĉima. Njene oĉi... ne njihova boja, već oblik. Veoma polako, podigao je ruke ka njenoj kosi. Ne gledajući nijansu, već teksturu. Usne su joj drhtale. A usta... „Gospode boţe.“ Grleći je, zurio je u njeno lice kao da ga nikada ranije nije video. Moţda i nije, shvatio je. Kako bi mu inaĉe promakle sliĉnosti? Oh, bile su suptilne, ali bile su tu. Kako je mogao da voli obe, a da to ne vidi, da ne zna? „Liĉno ti je rekla?“ ,,Da, mada se ĉudim da nije naredila Nini da zapiše podsetnik. ‟lspriĉati Dţuliji tajnu o njenom roĊenju tokom veĉere. U osam sati.‟“ Tada ga je odgurnula i okrenula mu leĊa. ,,Oh, mrzim je zbog ovoga. Mrzim je zbog onoga što mi je otela.“ Naglo se okrenula, a kosa joj je zalepršala i najzad se smirila na ramenima. Drhtavica je prošla, tako da je stajala pravo poput koplja na hladnoj, beloi meseĉini dok su osećanja kapale sa nje poput znoja. „Moj ţivot, svaki trenutak mog ţivota se promenio u sekundi. Kako bilo šta moţe ponovo biti isto?“ Nije bilo odgovora. Još se borio da upije tu ĉinjenicu koju mu je bacila u lice. Ţena koju je voleo veći deo ţivota majka je ţene sa kojom ţeli da provede ostatak ţivota. „Moraćeš da mi daš malo vremena da ovo prihvatim. Mislim da znam kako se osećaš, ali...“ ,,Ne.“ Ta reĉ je izletela iz nje. Zaista, bila je toliko vrela da se bliţila taĉki kljuĉanja. Njene oĉi, glas, pesnice kruto skupljene uz bokove. „Ne moţeš znati ni izbliza. Kao dete sam se ponekada pitala. To je normalno, zar ne? Ko su oni, ko su ti ljudi koji me nisu ţeleli? Zašto su me se odrekli? Kako su izgledali, kako su zvuĉali? Izmišljala sam priĉe - da su se oĉajniĉki voleli, ali da je on ubijen, a ona ostala siromašna i sama. Ili da je ona umrla na poroĊaju pre nego što se on vratio da je spase, i mene. Mnogo simpatiĉnih, izmišljenih priĉa. MeĊutim, ostavila sam ih za sobom, zbog svojih roditelja...“ Podigla je ruku da pokrije oĉi na ĉasak dok ju je bol razdirao. „Oni su me voleli, oni su me ţeleli. Nisam ĉesto razmišljala o tome da sam usvojena. Zapravo, na veoma duge periode sam to ĉak i zaboravljala, pošto mi je ţivot bio tako normalan. Ali, onda me je pogodilo. Dok sam bila trudna s Brendonom, zapitala sam se da li je ona bila poput mene. Tuţna, uplašena i sama.“ ,,Dţuls...“ ,,Ne, nemoj, molim te.“ Istog trena se povukla i ćvrsto obmotala ruke oko sebe kao da se brani. ,,Ne ţelim da me grliš. Ne ţelim tvoje saosećanje niti razumevanje.“ „Šta ţeliš?“ ,,Da se vratim.“ Oĉaj se ušunjao u njen glas poput lopova. ,,Da mogu da se vratim u trenutak pre nego što je poĉela da mi priĉa tu priĉu. Da je zaustavim. Da je navedem da shvati da je to jedna laţ s kojom moţe da ţivi. Zašto to nije shvatila, Pole? Zašto nije shvatila da će istina sve uništiti? Oduzela mi je identitet, narušila uspomene i ostavila me bez korena. Ne znam ko sam. Ne znam šta sam.“ „Ista si osoba kao i pre sat vremena.“ „Nisam, zar ne vidiš to?“ Podigla je obe ruke i bile su prazne. Kao i njeno nasleĊe. „Sve što jesam izgraĊeno je na toj jednoj laţi i svim ostalim koje su je potom sledile. Rodila me je u tajnosti, pod imenom koje je pozajmila iz scenarija. Zatim je otišla i nastavila svoj ţivot tamo gde ga je prekinula. Ĉak nikada nije rekla ni...“ Reĉi su drhtavo zastale, a zatim ponovo krenule u vidu promuklog šapata. „Viktoru. Viktor Flanigan je moj otac.“ To je bila jedina stvar koja Pola nije iznenadila. Uzeo ju je za ruku i shvatio da je ledena i kruta na dodir. Sklupĉao je njene prste unutar svojih šaka da ih ugreje. ,,On ne zna?“ Uspela je samo da odmahne glavom. Lice mu je bilo bledo na meseĉini, oĉi tamne. Da li zna, pitala se. Da li zna da posmatra potpunog stranca? „Gospode, Pole, šta je uĉinila? Šta je uĉinila svima nama?“ Zagrlio ju je uprkos otporu. ,,Ne znam kakve su posledice, Dţulija. Ali znam da ćeš prebroditi sve što sada osećaš. Preţivela si razvod svojih roditelja, njihovu smrt, donela Brendona na svet bez podrške njegovog oca.“ Ćvrsto je zatvorila oĉi, nadajući se da će izbrisati izraz Ivinog lica - sa suzama koje poĉinju da se prelivaju, ostavljajući nadu i potrebu za sobom. „Kako da je gledam bez mrţnje, kako da je ne mrzim zbog toga što je tako dugo mogla da ţivi bez mene?“ „Misliš li da je bilo lako?“ promrmljao je. ,,Za nju, da.“ Povukla se da nestrpljivo obriše suze. Poslednja stvar koju treba da oseća jeste saosećanje. „DoĊavola. Znam kroz šta je prošla. Neverica, panika, jad - sve faze. Boţe, Pole, znam koliko trudnoća boli kada znaš da ĉovek kojeg voliš, ili misliš da voliš, nikada neće stvoriti porodicu s tobom.“ „Moţda je baš zbog toga mislila da moţe da ti kaţe.“

„Pogrešila je.“ Sada je bila smirena i metodiĉna. „TakoĊe znam još jednu stvar. Da sam odluĉila da se odreknem Brendona, nikada mu se ne bih nametnula u ţivot i navela ga da se pita, preispituje i priseća svih sumnji o tome da nije dovoljno dobar.“ „Ako je pogrešila...“ „Da, pogrešila je“, izgovori Dţulija uz grub smeh. „Ja sam ta greška.“ „Dosta je bilo.“ Ako ne ţeli saosećanje, neće joj ga ni pruţiti. ,,U najmanju ruku zaĉeta si iz ljubavi. To je više nego što većina ljudi moţe sa sigurnošću da tvrdi. Moji roditelji su jedno prema drugom iskazivali uĉtivu odvratnost otkako pamtim. To je moje zaveštanje. Tebe su odgajili ljudi koji su te voleli i zaĉeli su te ljudi koji se i dalje vole. Moţeš to nazivati greškom, ali rekao bih da si prošla znatno bolje.“ Bilo je stvari koje je mogla da mu kaţe, stvari koje bi ga povredile i koje je njen um iznedrio, ali umrle su od stida i gaĊenja prema samima sebi, pre nego što su dotakle njen jezik. „Ţao mi je.“ Glas joj je bio krut, ali više nije bio ranjav od bola. „Nema razloga da se istresam na tebe, niti da se prepuštam samosaţaljevanju.“ „Rekao bih da ima razloga i za jedno i za drugo. Hoćeš li sada molim te sesti i razgovarati sa mnom?“ Dok je otirala poslednje suze, odmahnula je glavom. ,,Ne, dobro sam, zaista. Ne volim da besnim.“ „Nema potrebe da ti bude ţao.“ Kako bi umirio sebe koliko i nju, sklonio joj je kosu sa lica. „Dobro ti ide.“ Zbog toga što mu je to delovalo ispravno, privukao ju je ponovo u naruĉje i naslonio svoj obraz na njenu glavu. „Imala si tešku noć, Dţuls. Moţda treba da se odmoriš.“ „Mislim da ne mogu. Doduše, mogla bih da popijem aspirin.“ „Hajde da ga pronaĊemo.“ Grlio ju je rukom dok su koraĉali nazad ka kuhinji. Svetla su veselo gorela i osećao se puterasti miris, zbog ĉega je zakljuĉila da su hamburgeri propraćeni kokicama. „GĊe je lek?“ „Doneću ga.“ ,,Ne, ja ću ga doneti. Gde je?“ Zbog toga što joj je um bio mlitav kao i telo, popustila je i sela za sto. ,,Na gornjoj polici, levo od šporeta.“ Ponovo je zatvorila oĉi, slušajući zvuk otvaranja i zatvaranja vrata ormarića, zvuk vode koja puni ĉašu. Uzdahnuvši, ponovo ih je otvorila i uspela da izvije usne u nešto nalik osmehu. „Uvek me zaboli glava nakon izliva besa.“ Saĉekao je da proguta tablete. ,,Da skuvam ĉaj?“ „To bi bilo lepo, hvala ti.“ Zavalila se i pritisnula prstima slepooĉnice, blago kruţeći - dok se nije setila da je to Ivin uobiĉajeni gest. Sa rukama prekrštenim u krilu, posmatrala je Pola kako priprema šoljice i tanjiriće i ispira porcelanski ĉajnik u obliku magarca. Bilo je ĉudno sedeti dok te neko drugi sluţi. Navikla je da se brine sama i sebi, da rešava probleme, da zaceljuje rane. Sada je znala da joj je neophodna sva volja i energija kako bi se odupria potrebi da spusti glavu na sto i prepusti se napadu plaĉa. A zašto?. To pitanje ju je progonilo. Zašto? „Posle ovoliko vremena“, mrmljala je. „Nakon svih ovih godina. Zašto mi je sada sve ispriĉala? Rekla je da je uvek pratila moj ţivot. Zašto je ĉekala dosad?“ I sam se tome ĉudio. ,,Da li si je pitala?“ Zurila je u svoje šake, spuštenih ramena i vlaţnih oĉiju. ,,Ne znam ni šta sam joj rekla. Bila sam slepa od bola i besa. Kada se razgoropadim to moţe biti veoma... gadno, zato i ne volim to da ĉinim.“ „Ti, Dţuls?“, reĉe blago dok ju je mazio po kosi. „Gadna narav?“ ,,Uţasna.“ Nije uspela da mu uzvrati osmeh. „Poslednji put sam se razbesnela pre skoro dve godine. Uĉiteljica je naterala Brendona da stoji u ćošku duţe od sat vremena. Bio je poniţen, nije hteo sa mnom da razgovara o tome, tako da sam otišla na razgovor. Ţelela sam da otkrijem u ĉemu je stvar, pošto Brendon nije dete koje izaziva nered.“ ,,Znam.“ ,,U svakom sluĉaju, ispostavilo se da su pravili ĉestitke za Dan oĉeva pred kraj školske godine i Brendon nije ţeleo da ih pravi. On, pa, naprosto nije ţeleo.“ „Što je razumljivo.“ Pol je sipao vrelu vodu preko ĉaja. ,,I?“ „Uĉiteljica je rekla kako se od njega oĉekuje da na to gleda kao na zadatak i pošto je odbio, kaznila ga je. Pokušala sam da joj objasnim situaciju, da je Brendon osetljiv u vezi s tim pitanjem. Ona je uz podrugljiv osmeh odvratila da je razmaţen, svojevoljan i da uţiva u tome da manipuliše drugima. Rekla je da će, ako ga ne nauĉim da prihvati svoju situaciju, nastaviti da koristi nesrećne okolnosti svog roĊenja - to su njene reĉi - nesrećne okolnosti, kao izgovor da ne postane produktivan ĉlan društva.“ „Nadam se da si je udarila.“

„Upravo sam to uĉinila.“ ,,Ne.“ Sada je morao da se nasmeje. ,,Stvarno?“ „Nije smešno“, zapoĉela je a zatim osetila nalet smeha u grlu. „Ne sećam se da sam je udarila, mada se sećam kojim sam je sve imenima poĉastila dok su ljudi pokušavali da me odvuku od nje.“ Uzeo je njenu ruku, odmerio je u svojoj i poljubio. „Moj junak.“ „Nije bilo ni izbliza tako zadovoljavajuće kao što sada zvuĉi. Tada mi je bilo muka i bila sam uzdrmana, a ona je pretila da će me tuţiti. Smirili su je kada je ĉitava priĉa izašla na videlo. U meĊuvremenu sam ispisala Brendona iz te škole i kupila kuću u Konektikatu. Nisam ţelela da bude izloţen takvoj vrsti razmišljanja, takvoj zlovolji.“ Više puta je duboko uzdahnula. „Veĉeras se osećam kao tada. Znam da bih udarila Iv pesnicom da mi je prišla i posle bi mi bilo ţao zbog toga.“ Dţulija je pogledala šolju koju je spustio pred nju. „Pitala sam se odakle potiĉe ta zla crta. Sada znam.“ „Uplašilo te je ono što ti je veĉeras ispriĉala?“ Dţulija je dopustila da joj ĉaj sklizne niz grlo i umiri je. „Da.“ Seo je pokraj nje i protrljao joj vrat prstima, instinktivno osećajući gde će se napetost skupiti. „Zar ne misliš da je i ona bila uplašena?“ Paţljivo spuštajući šolju taĉno na sredinu tanjirića, podigla je pogled. „Plašim se da u ovom trenutku ne mogu da razmišljam o njenim osećanjima." „Volim vas obe.“ Sada je videla ono što ranije nije bila u stanju da vidi. Bio je šokiran koliko i ona, moţda ĉak i skoro isto toliko povreĊen. Još je patio, zbog obe. „Šta god da se dogodi, ona će uvek biti više tvoja majka nego što bi ikad mogla biti moja. Pretpostavljam da ćemo, pošto te obe volimo, morati da pronaĊemo naĉin da se nosimo s tim. Samo nemoj veĉeras traţiti od mene da budem odgovorna za svoje postupke.“ „Neću. Ali, zamoliću te nešto drugo.“ Uzeo ju je za ruke i podigao na noge. „Dopusti mi da te volim.“ Bilo je tako lako, tako jednostavno, naći mu se u zagrljaju. „Već sam pomislila da to nikada nećeš traţiti. “ Na spratu, njena soba je bila prepuna senki. Upalila je sveće dok je on navlaĉio roletne. Zatim su ostali sami u polutami. Prigodno osvetljenje za ljubavnike. Podigla je ruke ka njemu u gestu dobrodošlice i potrebe. Prihvatio ih je, razumevajući bez reĉi da joj je potrebno da iznova potvrdi svoj ţivot, da povrati osećaj svesti o sebi. Kada je privila telo uz njegovo, nagnula glavu unazad i ponudila svoje usne, uzeo ju je neţno i polako ţeleći da ona zapamti svaki trenutak. Uz duge, vlaţne poljupce, istraţivao je njen ukus koji je bio isti kao pre. Pomazio ju je posesivno, ĉvrsto od struka ka kuku i nazad. I na dodir je reagovala isto. Protrljao je nosom njen vrat i pio njen miris. Ispod krhkog mirisa parfema, nepogrešivo je osećao suštinu njenog bića. Ni to se nije promenilo. Neće dopustiti da se meĊu njima išta promeni. Sako joj je glatko skliznuo sa ramena. Otkopĉavao joj je bluzu, jedno po jedno majušno dugme, zakoraĉivši unazad kako bi video svaki delić njenog nagog tela. Isto uzbuĊenje, ista snaţna ţelja komešala se u njemu dok je otvarao materijal i uz senzualan šapat dopuštao mu da padne na pod. ,,Ti si sve što sam ikada ţeleo“, rekao je. „Sve što mi je ikada bilo potrebno.“ Spustio je prst na njene usne pre nego što je progovorila. ,,Ne, pusti me da ti kaţem. Pusti me da ti pokaţem. “ Dotakao je usnama njene, zadirkujući, iskušavajući, a zatim je dodir postao sve dublji i dublji, dok nije postala sasvim opijena jednim jedinim poljupcem. Sve vreme je mrmljao reĉi, predivne reĉi dok ju je prstima blago, spretno svlaĉio. U njenim ramenima, napetost je poĉela da popušta. Šuplje zavijanje stresa u njenom stomaku preobrazilo se u topao osećaj uzvraćanja. Kao ĉarolijom. Ili je on ĉaroban. Ovde, sa njim, mogla je da izbriše prošlost i zaboravi sutrašnjicu. Postojala je samo veĉna sadašnjost. Kako je mogao da zna koliko joj je to potrebno? U sadašnjici postoji samo osećaj zategnutih mišića ispod njegovih razigranih prstiju, parfem meseĉinom posutog cveća, prvo komešanje gladi. Izgubljena u njemu, osetila je kako joj glava pada unazad, pa ispustila meke, bespomoćne zvuke duboko iz grla dok su njegove usne lutale preko njenih grudi. „Kaţi mi šta ţeliš“, rekao je a glas mu je odjekivao u njenoj glavi. „Reci mi šta ţeliš da uradim.“ „Uĉini sve što poţeliš.“ Skliznula je vlaţnim dlanovima niz njegovo telo. „Sve što poţeliš. “

Izvio je usne pre nego što je prešao jezikom preko vrelog vrha njenih grudi, uhvatio bradavicu zubima na granici zadovoljstva i bola, uvukao je u usta - vrelu, ĉvrstu, mirisnu - kako bi se zasitio. Drţaće je za reĉ. Imala je osećaj kao da je prvi put s muškarcem. Mahnula je glavom kako bi razbistrila misli i mogla da uzvrati. MeĊutim, ĉinio joj je stvari, divlje, divne, zloĉeste. Bila je u stanju samo da drhti zbog izliva za izlivom zadovoljstva. Zabacila je glavu unazad dok se muĉila da guta iznenada suviše gust vazduh. Grudi su joj bile tako teške, bradavice tako vrele da je zapanjeno vrisnula zbog dobrog, snaţnog orgazma koji ju je potresao kada je ponovo prešao jezikom preko njih. ,,Ne mogu.“ Ošamućena, naslonila je glavu na njegova ramena dok je, ljubeći svaki njen delić, spuštao glavu niz njen torzo. „Moram da...“ ,,Uţivaj“, promrmljao je grickajući njeno drhtavo telo. „Moraš samo da uţivaš.“ Kleknuo je pred nju, steţući joj rukama kukove kako bi je drţao na mestu dok zariva jezik duţ spoja njenih butina. Osećao je svaki grĉ senzacija koje su kroz nju prolazile i telo su mu potresala ista mraĉna zadovoljstva kao i njeno. Ponovo je svršila i uz polujecaj zarila prste u njegovu kosu kako bi ga privukla bliţe. Kukovi su joj se pokretali, brzo kao munje, podstiĉući ga. Kada mu se jezik našao u njoj, ukrutila se, zapanjena vrelinom udara. Kolena su joj popustila. Pala bi da je nije drţao za kukove i primorao da stoji uspravno. Nepopustljivo je ponavljao, pohlepno hraneći svoju poţudu njenom. Ţeleo je ţeleo je da bude siguran da joj je sistem u potpunom rasulu, da joj nervni završeci cvrĉe na dodir, da je njen apetit podjednak njegovom. Kada je to saznao, kada se uverio u to, povukao je na pod kraj sebe i poveo još dalje. Pokazao joj još više. Morao je da stane. Ona će umreti ako on stane. Dok su se valjali po tepihu, ĉvrsto se drţala za njega dok joj je telo bilo ĉas kruto, ĉas opušteno. Mislila je da su jedno drugom dali sve davno pre ovoga. Sada je spoznala da postoji još jedan nivo poverenja. Tu u dubokim senkama sobe, nije bilo niĉega što bi on mogao da traţi a što mu ona voljno ne bi dala. MeĊutim, pre kraja, ona je bila ta koja traţi. Ona je bila ta koja preklinje. „Molim te, sada. Boţe, potreban si mi sada.“ Bilo je to sve što je on ţeleo da ĉuje. Gledajući je u oĉi privio se uz njeno telo i stajali su tako pripijeni. Polako, posmatrajući kako joj zadovoljstvo i zbunjenost blistaju u oĉima, obmotao je njene noge oko svog struka. Ispunjavao je drhtavi centimetar po centimetar, dok se nije našao sasvim duboko. Boreći se za vazduh, povukla se unazad, prihvatajući ga, upijajući ga, uţivajući u njemu. Kada su prvi drhtaji prošli, vratila se i privila usne uz njegove pa poĉeše da se njišu u istom ritmu. Kroz uzbuĊenje, strast, strahovitu glad, osetila je nešto novo - nešto što je zadovoljava, umiruje i leĉi. Izvivši usne, ĉvrsto ga je privukla uz sebe i prepustila se baršunastoj tami. Kasnije, mnogo kasnije, kada je zaspala, stajao je kraj prozora i posmatrao jedno jedino svetlo koje se videlo kroz drveće. Iv je budna, znao je, a njena kćerka spava. Kao ĉovek ĉvrsto vezan za obe ţene, kako da pronaĊe naĉin da uteši i jednu i drugu? Ušao je na zadnja vrata. Pre nego što je prošao kroz dnevnu sobu u kojoj se osećao miris uvelih ruţa, Travers se već našla pred njim. Poţurila je niz hodnik ka njemu u papuĉama sa gumenim Ċonom. „Nije vreme za posetu. Potreban joj je odmor.“ Pol je zastao sa rukom na stubu ograde. „Budna je. Video sam svetlo.“ „Nije vaţno. Potreban joj je odmor.“ Travers je ţustro pucnula pojasom svog bademantila. „Ne oseća se dobro veĉeras.“ „Znam. Razgovarao sam s Dţulijom.“ Poput borca koji izaziva na borbu, Travers je isturila bradu. „Ostavila je Iv u oĉajnom stanju. Ta devojka nema pravo da ĉini takve stvari, da viĉe i razbija posuĊe.“ ,,Ta devojka je doţivela uţasan šok“, reĉe Pol blago. ,,Ti si znala, zar ne?“ „Ono što znam je moja stvar.“ Ĉvrsto stisnuvši usne pred tajnom, trgnula je glavom nazad ka vrhu stepenica. „Kao što je moj posao da se brinem o njoj. Šta god ţeliš da kaţeš, to moţe da saĉeka do sutra. Bilo joj je dovoljno ĉemera za jedno veĉe.“ ,,Travers.“ Iv je izašla iz senke i sišla niz dva stepenika. Nosila je dugaĉki, crveni, svileni ogrtaĉ. Lice joj je delovalo poput ovala od slonovaĉe. ,,U redu je. Volela bih da razgovaram s Polom.“

„Rekli ste mi da ste otišli na spavanje.“ Sevnu osmeh. „Lagala sam. Laku noć, Travers.“ Okrenula se, znajući da će Pol krenuti za njom. Zbog toga što poštuje odanost, još jednom je pogledao domaćicu. ,,Pobrinuću se da uskoro ode u krevet.“ „Drţaću te za reĉ.“ Okrenula se pošto ih je još jednom obuhvatila brzim pogledom, dok je frotir šuštao a guma lupkala. Iv ga je saĉekala u sobi za primanje, pokraj spavaće. Debeli jastuci bili su razbacani po udobnim stolicama. Soba je odraţavala meteţ te veĉeri - odbaĉene ĉasopise, ĉašu za šampanjac sa ostacima pića, nehatno odbaĉene patike za tenis, purpurnoskarletni ogrtaĉ koji je odbacila nakon kupanja. Blistavo, jasno i ţivopisno. Pol ju je posmatrao kako sedi u središtu svega toga i prvi put uoĉio koliko je ostarila. To se pre svega ogledalo na rukama, koje su iznenada delovale suviše krhko i mršavo za ostatak teIa, na finim linijama koje su se neprimetno prišunjale njenim oćima od poslednjeg susreta sa.hirurškim noţem. To se ogledalo u umoru koji joj je prekrivao lice poput tanke, providne maske. PoĊigla je pogled i na njegovom licu ugledala sve što je trebalo da zna. Zatim je ponovo skrenula pogled. „Kako je ona?“ „Sada spava.“ Seo je preko puta. To nije prvi put da je došao ovako kasno da razgovara. Jastuci su bili drugaĉiji, kao i zavese. Iv je uvek menjala stvari. Ali, mnogo toga je bilo isto. Miris koji je zavoleo tokom detinjstva. Puderi, parfemi i cveće - sve stvari koje govore o tome da je to ţenska soba i da muškarci mogu ući samo na poziv. „Kako si, lepotice?“ Zbog jednostavne brige u njegovom glasu, oĉi su zapretile da joj ponovo zasuze, a rekla je sebi da je završila s time. „Besna sam na sebe što sam to tako loše obavila. Drago mi je što si bio tu da joj pruţiš podršku.“ „I meni je drago.“ Nije više ništa rekao, znajući da će ona progovoriti bez podsticanja kada bude spremna za to. Zbog toga što ju je njegovo prisustvo tešilo, sa njim je mogla da razgovara kao retko s kim. „Nosila sam ovo u sebi skoro trideset godina, na sliĉan naĉin kao što sam nosila Dţuliju devet meseci." Prstima je dobovala po naslonu za ruke. Kao da je ĉak i taj tihi zvuk uznemirava, prestala je i umirila prste. ,,U tajnosti, u bolu i sa oĉajem koji nijedan muškarac ne moţe da razume. Uvek sam smatrala da će kako starim - doĊavola, kada ostarim - sećanja izbledeti. Kako mi se telo izmenilo, ti pokreti u mojoj materici. Uţasno uzbuĊenje kada sam je izgurala iz sebe u svet. To se nije dogodilo.“ Zatvorila je oĉi. „Gospode. To se nije dogodilo.“ Uzela je cigaretu iz kutije lalik na stolu i dva puta prešla prstima preko nje, pre nego što je upalila. „Neću poricati da sam ţivela punim, raskošnim i srećnim ţivotom bez nje. Neću se pretvarati da sam patila i oplakivala svaki dan svog ţivota zbog deteta koje sam drţala u naruĉju samo sat vremena. Nikada nisam zaţalila zbog onoga što sam uĉinila, ali nisam ni zaboravila.“ Njen ton je izazivao optuţbu, sevnula je oĉima ka njemu, ĉekajući. Samo je dotakao rukom njen obraz. ..Zašto si je dovela ovamo, Iv? Zašto si joj rekla?“ Njena krhka pribranost je pretila da se raspaĊne. Pokušala je da je zadrţi, steţući njegovu šaku. Zatim ga je pustila i nastavila. „Dovela sam je ovamo zbog toga što u mom ţivotu postoje nedovršene stvari i ţelela sam... da iz završim. Godilo je mom osećaju za ironiju - moţda i mojoj taštini - da moja ćerka bude ona koja će to sve završiti.“ Ispustila je oblak dima. Iza tog vela, oĉi su joj bile pune moći i sigurnosti na smirenom, bledom licu. „Osim toga, bio mi je potreban kontakt. DoĊavola, bilo mi je potrebno da je vidim. Da je dotaknem, da sama procenim kakva je ţena postala. I dete, moje unuĉe, ţelela sam malo vremena da ga upoznam. Ako zbog toga greha odem u pakao, neka tako bude. Vredi znatno više od ostalih koje sam poĉinila.“ ,,Jesi li joj to rekla?“ Nasmejala se i ugasila dopola popušenu cigaretu. „Ima gadnu narav i ponos. Nisam imala vremena da joj kaţem bogzna šta jer me je napala. Savršeno opravdano. Najzad, nisam se drţala dogovora. Odrekla sam je se nisam imala pravo ni na pokušaj da je ponovo pridobijem.“ Ustala je da priĊe prozoru. Na crnom staklu je ugledala svoj odraz, poput duha u koji je imala osećaj da se pretvara. „Ali, tako mi boga, Pole, što sam duţe bila u njenoj blizini, sve sam više marila za nju. U njoj sam prepoznavala delove sebe, delove Viktora. Nikad u ţivotu nisam osetila takvu potrebu za drugim ljudskim bićem, ako to nije muškarac. Nikada nisam spoznala tako potpunu, nesebiĉnu ljubav prema nekome. Prema

ikome osim tebe.“ Okrenula se, vlaţnih oĉiju. „Ona je bila dete koje nisam mogla da imam. Ti si dete koje sam oduvek ţelela.“ ,,I bila si mi majka, Iv. A Dţulija je imala svoju majku. Biće joj potrebno vreme.“ ,,Znam.“ ponovo se okrenula, osetivši kako joj sve veći teret pritiska srce. ,,Znam.“ ,,Iv, zašto nisi rekla Viktoru?“ Umorna, spustila je glavu na staklo. „Razmišljala sam o tome tada i sto puta otada. Moţda bi ostavio svoju ţenu. Moţda bi mi došao sam od sebe. Koliko god bi voleo dete, pitam se da li bi mi ikada oprostio. Ja nikada ne bih oprostila sebi da sam ga prihvatila pod tim uslovima.“ „Hoćeš li mu reći sada?“ „Mislim da Dţulija treba da donese tu odluku.“ Bacila je pogled preko ramena. „Da li zna da si ovde?“ „Ne.“ „Hoćeš li joj reći?“ ,,Hoću.“ „Voliš je.“ Mada to nije bilo pitanje, ipak je odgovorio. „Više nego što sam znao da je moguće nekoga voleti. Ţelim nju i Brendona. Uĉiniću sve što je potrebno.“ Zadovoljno je klimnula. „Daću ti savet koji nisi traţio. Ne dopusti da ti bilo šta stoji na putu. Ništa. Ponajmanje ja.“ Ispruţila je ruke, ţeleći da on ustane i prihvati ih. „Sutra moram neĉim da se pozabavim. Nekim pojedinostima. U meĊuvremenu, verujem da ćeš se brinuti o njoj.“ „To mi je namera, bilo da joj se to dopada ili ne.“ „Vrati se kod nje. Ja ću biti dobro.“ Iv je podigla lice kako bi je poljubio i zadrţala ga još trenutak duţe. „Uvek ću biti zahvalna zbog toga što sam imala tebe.“ „Imali smo jedno drugo. Ne brini zbog Dţulije. „Neću. Sada. Laku noć, Pole.“ Ponovo ju je poljubio. „Laku noć, lepotice.“ Kada je otišao, prišla je telefonu i okrenula broj. „Grinburţe, ovde Iv Benedikt.“ Zabacila je glavu i uzela cigaretu. ,,Da, doĊavola, znam koliko je sati. Naplati mi duplu cenu sramnog honorara koji advokati inaĉe naplaćuju. Potreban si mi ovde za sat vremena.“ Spustila je slušalicu ĉim je poĉeo da protestuje, a zatim se nasmejala. Osetila se maltene kao ona stara.

Dvadeset peto poglavlje Manje od dvadeset ĉetiri sata nakon Dţulijine avionske nesreće, Pol se dogovorio za sastanak s pilotom. Dţek Brelcerman je radio za Iv duţe od pet godina i upravo mu je Pol pomogao da dobije taj posao. Dok je vršio istraţivanje za knjigu koja podrazumeva krijumĉarenje, tuĉu i ubistvo u vazduhu, Pola je impresioniralo Dţekovo znanje i veština. Kada su završili, Pol je imao dovoljno materijala za dve knjige, a Dţek Brekerman je dobio priliku da zameni prevoz tereta za prevoz privatnih putnika. Iv mu je bila prvi klijent. Pol se sastao s njim u restoranu nedaleko od aerodroma, gde je hrana masna, kafa vrela, a usluga veoma brza. Kruţni komad iverice predstavljao je sto, prekriven linoleumom koji je neuspešno imitirao mermer. Neko je pustio kantri muziku na dţuboksu i Henk Vilijams junior je zavijao o ţenikojamu je nanela bol. „Pakleno mesto, zar ne?“ Dţek je izvukao jednu od tanušnih salveta iz metalnog drţaĉa kako bi obrisao mokre fleke, zaostale od ĉaša prethodnih posetilaca. „Ne deluje kao bogzna šta, ali prave najbolju pitu od borovnice u drţavi. Hoćeš komad?“ „Naravno.“ Dţek je dao znak konobarici i naruĉio jednim gestom. Podigao je dva prsta. Ubrzo su im servirali debele komade pite uz šolje pune vrele crne kafe. ,,U pravu si“, rekao je Pol ĉim je uzeo prvi zalogaj. „Odliĉna je.“ „Dolazim ovde godinama, samo zbog pite. Reci mi“, zapoĉeo je Dţek preko pune viljuške. „Pišeš li novu knjigu? ,,Da, ali ne ţelim o tome da razgovaram. “ Dţek je klimnuo i oprezno otpio gutljaj kafe, znajući da je dovoljno vrela i jaka da mu progori sluzokoţu ţeluca. „Ţeliš da razgovaraš o onome što se juĉe dogodilo. Veĉ sam napisao izveštaj. Izgleda da ĉe stvar pripisati mehaniĉkom kvaru.“ ,,To je zvaniĉna priĉa Dţek. Šta ti misliš?“ „Neko je sjebao dovod goriva. Veoma vešto, veoma profesionalno. Izgleda kao mehaniĉki kvar. DoĊavola, da je u pitanju tuĊi avion i da sam ga liĉno pregledao, došao bih do istog zakljuĉka. Dovod je bio oštećen, poĉelo je da curi. Najveću koliĉinu goriva sam ostavio iznad Sijera Madresa." Pol nije ţeleo da razmišlja o planinama i šta bi oštri, neumoljivi šiljci uĉinili oštećenom avionu. „Ali, to nije tuĊi avion.“ „Tako je.“ Punih usta, mahnuo je viljuškom da naglasi ono što će reći. „Poznajem svoju opremu, Vintrope. Mehaniĉar i ja odrţavamo tu pticu u odliĉnom stanju. Nema šanse da je dovod bio oštećen, nema jebene šanse da je procurio. Neko ga je sjebao, neko ko je taĉno znao šta da uradi i kako to da uradi.“ Podigao je poslednji komad pite i progutao ga uz kombinaciju zadovoljstva i ţaljenja. ,,To mi kaţe intuicija.“ „Voljan sam da verujem tvojoj intuiciji, Dţek. Sada je pitanje šta da uradimo.“ Pol je kratko razmišljao. Dţuboks se prebacio na K.D. Leng4 i njen blag, iako muškobanjast glas ispuni elegancijom turobni restoran. „Ispriĉaj mi šta si taĉno radio juĉe kad si sleteo u Sausalito.“ ,,To je bar lako. Neko vreme sam se motao po ĉekaonici, razgovarao o poslu s nekim momcima, ruĉao s nekolicinom drugih pilota. Dţulija je rekla da će se vratiti do tri, tako da sam odradio neku papirologiju i rasteretio plan leta. Došla je taĉno na vreme.“ ,,Da“, obratio se Pol samom sebi. „Posloviĉno je taĉna. Moţeš li da se raspitaš je li neko primetio da se sumnjivci motaju oko aviona?“ „Već sam to uĉinio. Ljudi ne primećuju bogzna šta, ako nemaju naroĉit razlog da gledaju.“ Namrštivši se, zagrebao je viljuškom po tanjiru praveći šare od purpurnog soka. „Znaš šta mi je sinulo, onaj ko je ovo uradio razume se u avione. Mogao je da sredi tako da padnemo znatno brţe, na primer, iznad zaliva. Ne bismo imali gde da sletimo. No, izveo je to tako da gorivo curi polako i postojano. Pratiš li me?“ ,,Nastavi.“ ,,Da je ţeleo da poginemo, mogao je na mnogo drugih naĉina da sredi stvar tako da deluje kao nesreća. 4 Kanadska pop i kantri kantautorka ĉije se scensko ime piše malim slovima i bez razmaka izmeĊu inicijala. (Prim. lekt.)

Znaĉi, nije ţeleo da poginemo. Stvari su mogle loše da krenu pa da ipak nastradamo, tako da mu moţda i nije bilo vaţno. Ali da nam je goriva nestalo deset, petnaest minuta ranije, bilo bi mnogo gore. Sredio je stvar tako da imamo dovoljno goriva da se pribliţimo zemlji kako bi dobar pilot, kao što sam ja, mogao da sleti.“ „Sabotaţa aviona je zapravo taktika zastrašivanja?“ „Ne znam šefe, ali ako jeste, pogodio je pravo u centar.“ Njegovo prijatno, duguljasto lice razvuklo se u grimasu. „Tokom poslednjih pet minuta sam sklopio toliko pogodbi s bogom da sam zaduţen za ĉitav naredni ţivot. Ako je strah iz mene isterao greh, mogu ti reći da je Dţulija otišla ĉista kao sneg.“ Osmotrio je Polovu pitu dok je gestom traţio još kafe. „Slobodno uzmi“, rekao je Pol gurnuvši tanjir preko stola. „Hvala. Lako je uoĉiti osobu koja se boji letenja, ĉak i kad ti govori da je sve u redu. Gore joj se nimalo nije dopadalo, ali se sa tim nosila bez uobiĉajenih pomagala - pušenja, pića, tableta za spavanje. Kada sam joj morao kazati da nešto nije u redu, bila je prestrašena do srţi. Toliko je prebledela da sam pomislio kako će se onesvestiti, ali izdrţala je. Nije vrištala, nije plakala, samo je razgovarala sa mnom. Uradila je sve što sam joj rekao. Ĉovek mora tome da se divi.“ ,,To i ĉinim.“ „Neko je ţeleo da je uplaši i to ţestoko. Ne mogu to da dokaţem, ali naprosto znam.“ ,,Ja ću dokazati“, reĉe Pol. „Moţeš biti siguran u to.“ Lajl se premestio s noge na nogu dok je stajao u Delrikiovoj dnevnoj sobi. Nije mu se sedelo dok telohranitelj ledenog izraza prati svaki njegov pokret. Mada je morao da se divi njegovoj odeći. Da, zaista. Mogao je da se kladi u platu da je to kao ugalj crno odelo šiveno po meri, napravljeno od ĉiste svile. A ovaj momak je obiĉan podreĊeni. Zapitao se koliki je Delrikiov godišnji prihod. Ţeleći da deluje nonšalantno, Lajl je uzeo cigaretu. Izvadio je iz dţepa pozlaćeni zipo kada je pas-ĉuvar progovorio. „Gospodin Delrikio ne dozvoljava pušenje u ovoj prostoriji.“ ,,Stvarno?“ Lajl je svom silom pokušao da se iskezi dok je zatvarao upaljaĉ. „Nema problema, ĉoveĉe. Mogu da ţivim sa njima, ali mogu i bez njih.“ Tiho je zviţdao kada je zazvonio telefon na fino ukrašenom stolu. Ĉuvar je podigao slušalicu i promrmljao nešto. ,,Gore“, obratio se Lajlu dok je vraćao slušalicu na mesto. Lajl je smatrao da dobro imitira Bogarta, ţustro klimnuvši glavom, bez osmeha. Već su mu poljuljali ego kada su ga pretraţili ĉim je kroĉio kroz kapiju. Voleo bi da je poneo oruţje. Voleo bi da ima oruţje koje moţe da ponese. Delovao bi grublje. Verovao je da će od novca kojim će mu platiti informaciju moći da kupi ĉitav arsenal. Ĉuvar je blago pokucao na vrata na vrhu stepeništa, a zatim trgao glavom u znak poziva i Lajl je ušao unutra. Delrikio mu je pokazao da sedne. „Dobro veĉe“, rekao je blago. „Verujem da smo se dogovorili da ću ja vas pozvati kada to budem ţeleo.“ Lajlu su se znojili dlanovi od tog neţnog, prijateljskog glasa. ,,Da, gospodine, ali...“ „U tom sluĉaju moram pretpostaviti da ste bili prisiljeni da se ponašate protivno mojim ţeljama.“ U Lajlovom grlu se stvorila grudva veliĉine loptice za tenis. Hrabro je progutao. ,,Da, gospodine. Znao sam da ćete odmah ţeleti da ĉujete informaciju koju sam saznao.“ „Niste uspeli da pronaĊete telefon koji radi?“ „Ja... odnosno, pomislio sam da ćete ţeleti da je ĉujete lice-u-lice.“ „Shvatam.“ Delrikio je pustio da se tišina razvuĉe, sve dok Lajl nije dva puta liznuo suve usne. „Smatram da vas moram podsetiti na to kako ste plaćeni da posmatrate i prosleĊujete informacije, a ne da razmišljate. MeĊutim, neću procenjivati vaše mišljenje dok ne ĉujem šta ste to došli da mi saopštite u mom domu.“ „Dţulija Samers je juĉe bila u avionu koji se zamalo srušio.“ Ĉuvši to, Delrikio je samo podigao obrve. Gospode boţe, zašto se ikad zavaravao da ovaj idiot moţe da mu obezbedi makar delimiĉno korisne informacije? „Govorite mi nešto što već znam. Ne volim da gubim vreme.“ „Misle da je avion bio sjeb... da ga je neko pokvario“, ispravio se brzo. „Ĉuo sam nju i Vintropa. Bila je u uţasnom stanju kada sam je pokupio na aerodromu. Saĉekao sam da se otarase deĉaka i uĊu u kuću. Slušao sam sa spoljne strane.“ Pošto je Delrikio lupkao prstima po stolu, Lajl je poţurio. „Misle da je neko pokušao da je ubije. Tu je bila i poruka, i...“ Ućutao je kada je Delrikio podigao ruku. „Kakva poruka?“

„Pronašla ju je u avionu. Po onome što su govorili, zakljuĉio sam da to nije prva poruka koju je dobila. Pokušao je da je nagovori da ode, ali ona nije htela.“ „Šta je pisalo u poruci?“ ,,Ne znam.“ Lajl je blago prebledeo i proĉistio grlo. „Nisam je video. Samo sam ĉuo kako razgovaraju o njoj.“ Pitao se da li da pomene poruke koje je pronašao u Ivinoj sobi, ali je odluĉio da saĉeka. „To je sve veoma zanimljivo, ali ne zavreĊuje trošenje mog vremena tokom ovako lepog jutra.“ ,,To nije sve.“ Lajl je zastao. Prethodne noći je razmišljao kako da odigra na ovu kartu. ,,U pitanju je krupna stvar, gospodine Delrikio, krupnija od bilo ĉega za šta ste mi platili.“ „Pošto sam platio malo toga što mi je od koristi, to ne ostavlja neki naroĉit utisak na mene.“ „Garantujem vam da ţelite ovaj podatak. Vredan je nagrade. Debele. Moţda i stalnog posla. Nemam nameru da provedem ostatak ţivota vozeći kola i spavajući u stanu iznad garaţe.“ ,,Stvarno?“ Delrikiova nenaklonost se videla samo na trenutak. „Recite mi šta znate, a ja ću vam reći koiiko to vredi.“ Lajl se ponovo oblizao. Znao je da rizikuje, ali i da zarada moţe biti neverovatna. U glavi mu je igrala vizija hladnog keša i vrelih ţena. „Gospodine Delrikio, znam da ste ĉovek od reĉi. Ako ste rekli da ćete mi platiti informaciju onoliko koliko vredi, prihvatiću to.“ Prihvatiti ili umreti, pomislio je Delrikio uz umoran osmeh. „Dogovoreno.“ Uţivajući u dramatiĉnom trenutku, Lajl je dopuštao da se tišina razvuĉe. ,,Iv Benedikt je biološka majka Dţulije Samers.“ Delrikiju se kapci suziše. Gnevna boja krenu mu od vrata i prekri iice. Svaka reĉ koju je izgovorio bila je poput leda koji udara u kost. „Misliš li da moţeš da doĊeš u moju kuću i prodaš mi tu laţ, a zatim ţiv izaĊeš odavde?“ „Gospodine Delrikio...“ Lajlu se usta osušiše kad je ugledao mali, smrtonosni revolver kalibra 22 u Delrikiovoj ruci. „Nemojte. Tako vam boga, nemojte.“ Zaţdio je poput raka da se sakrije iza naslona stolice. „Ponovi mi to još jednom.“ „Kunem se da je istina.“ Niz lice su mu se slivale suze od straha. „Bile su na terasi a ja sam se krio u vrtu kako bih otkrio bilo šta što moţda ţelite da znate. Kao što smo se dogovorili. I - onda je Iv poĉela da priĉa o tome kako je Glorija Dubari imala avanturu s Torentom.“ „Glorija Dubari je imala avanturu sa Majklom Torentom? Tvoja fantazija narasta.“ Milovao je prstom okidaĉ revolvera. U strahu mu je dvadesetdvojka delovala poput topa. „Iv je to rekla. Gospode, zašto bih to izmislio?“ „Imaš jedan minut da mi ispriĉaš šta je taĉno rekla.“ Smireno, Delrikio je bacio pogled ka velikom satu u uglu. „Poĉni.“ Zaplićući jezikom, Lajl je izbrbljao sve ĉega je mogao da se seti, izbezumljeno posmatrajući cev revolvera. Dok se priĉa izlivala, Delrikio se sve manje ljutio i postajao sve zamišljeniji. „Znaĉi, gospoĊica Dubari je ubila Torentovu bebu.“ Bila je to interesantna, potencijalno korisna ĉinjenica. Markus Grant je veoma uspešan biznismen i verovatno neće dozvoliti da indiskrecija njegove ţene izaĊe na svetlo dana. Delrikio je zapamtio. „Kako si tu informaciju protumaĉio kao da je gospoĊica Samers Ivina ćerka?“ „Iv joj je sama rekla, ispriĉala je da ju je nekih godinu dana kasnije napumpao Viktor Flanigan.“ Lajlov glas se podigao za oktavu, kao kod operskog pevaĉa koji veţba skale. ,,I ona je otišla na abortus, ali se predomislila i porodiia se. Dala je bebu na usvajanje. Ispriĉala je sve Samersovoj. Gospode, kunem se da je rekla kako je ona njena majka. Ĉak je kazala da kod advokata ima papire kojima to moţe dokazati." Bio je suviše uplašen da bi se pomerio, ĉak i toliko da obriše nos. „Samersova je poludela, poĉela je da viĉe i baca stvari. Dojurile su druge dve, Travers i Solomonova. Tada sam se vratio do garaţe, da posmatram. Još sam je ĉuo kako viĉe i Iv kako plaĉe. Nakon toga je Samersova otrĉala nazad u gostinjsku kuću. Znao sam da biste ţeleli da znate. Ne laţem, kunem se.“ Ne, pomislio je Delrikio, nije dovoljno pametan da sve to izmisli. Kliniku u Francuskoj, privatnu bolnicu u Švajcarskoj. Sklonio je revolver, ignorišući ĉinjenicu da je Lajl prekrio lice šakama i da jeca. Iv je rodila dete. Dete koje će bez sumnje ţeleti da zaštiti. Smešeći se, zavalio se u stolici. Lajl je odvratna svinja. Ali i svinje mogu biti od koristi. Dţulija u ţivotu nije videla toliko cica na jednom mestu. Glorija je oĉigledno rekla svom dekorateru da joj kancelariju sredi tako da bude udobna i staromodna. To je i dobila. U ogromnoj koliĉini. Nabrane, ruţiĉaste

zavese sa nizovima i nizovima karnera. Stolice tako meke i vatirane da bi neko detence u njima moglo potonuti da više nikada ne bude pronaĊeno. Debele krpare bile su razbacane po drvenom podu. Bakarne i mesingane posude bile su prepune vune ili suvog cveća. Majušni stolovi pretrpani minijaturnim kipovima. Prava noćna mora kada je brisanje prašine u pitanju. Sve je naslagano i postavljeno tako da posetilac mora da se probija kroz prepone sa seoskim motivima, izvijajući se levo i desno kako ne bi naleteo kukom u nešto ili udario noţnim prstima. Zatim, tu su bile i maĉke. Tri su spavale na suncu, smotane jedna preko druge u opsceno klupko svetlucavog, belog krzna. Glorija je sedela za malim, okruglim stolom, primerenijem budoaru neke gospe, nego kancelariji. Nosila je ruţiĉastu haljinu dugih rukava sa okovratnikom kakav obiĉno imaju kvekeri. U njoj je delovala kao primer ĉistote, dobrog zdravlja i dobre volje. MeĊutim, ţivci prepoznaju ţivce. Dţulija je po njenim izgrizenim noktima videla da j e nervozna. I njeni su bili u oĉajnom stanju nakon što je jutros provela ĉitav sat dvoumeći se da li da doĊe na ovaj sastanak ili pak da ga otkaţe. „GospoĊice Samers." Uz topao osmeh dobrodošlice, Glorija je ustala. „Pošto ste stigli na vreme, verovatno niste imali poteškoća da nas pronaĊete.“ „Nikakvih poteškoća.“ Dţulija se izvila u stranu kako bi se provukla izmeĊu stola i stolice za noge. „Cenim to što ste pristali da se vidite sa mnom.“ ,,Iv je jedna od mojih najstarijih i najbliţih prijateljica. Kako bih mogla da odbijem?“ Dţulija je prihvatila Glorijin poziv da sedne. Oĉigledno neće pominjati incident na Ivinoj zabavi. Ali, obe su znale da to Dţuliji daje prednost. Primila sam vašu poruku da nećete moći da ostanete na ruĉku, ali moţda biste ţeleli kafu ili ĉaj?“ ,,Ne, ništa. Hvala vam.“ Tog jutra je popila dovoljno kafe da ne spava nedelju dana. „Znaĉi, ţelite da razgovarate o Iv“, zapoĉela je Glorija glasom razdragane monahinje. „Poznajem je, zaboga, sigurno već trideset godina. Priznajem, kada smo se upoznale uţasavala me je ali i fascinirala. Ĉekajte da vidim, bilo je to neposredno pre nego što smo poĉele da radimo na...“ „GospoĊo Dubari.“ Prekinu je Dţulija tihim glasom, sasvim suprotnom njenom veselom tonu. „Postoji dosta toga o ĉemu bih volela sa vama da razgovaram, mnogo pitanja koja moram da vam postavim, ali smatram da će nam biti neprijatno sve dok se ne pozabavimo odreĊenom temom.“ ,,Zaista?“ Dţulija je od jutros bila sigurna u jedno - neće igrati igrice. ,,Iv mi je sve ispriĉala.“ „Sve?“ Osmeh je ostao na mestu, ali ispod stola Glorija je preplela prste. „O ĉemu?“ „O Majklu Torentu." Glumica je morala više puta da trepne, pre nego što je uspela da povrati prijatan izraz lica. Da je reditelj od nje traţio blago iznenaĊenje i uĉtivu zbunjenost, ubola bi iz prve. „Majkl? Pa, naravno da će o njemu razgovarati sa vama, pošto joj je bio prvi suprug.“ Shvatila je da je Glorija znatno bolja glumica nego što joj se pripisuje. „Znam za avanturu“, izgovorila je jednoliĉnim glasom. „Za kliniku u Francuskoj.“ „Plašim se da vas ne pratim.“ Dţulija je podigla torbu i spustila je na fini sto. „Otvorite je“, rekla je. „Pregledajte je. Nema skrivenih kamera i mikrofona. Nezvaniĉno, gospoĊo Dubari. Samo vi i ja, i imate moju reĉ da će sve što ţelite da zadrţite u ovoj prostoriji u njoj i ostati.“ Mada uzdrmana, branila se navodnim neznanjem. „Oprostićete mi na zbunjenosti, gospoĊo Samers, ali mislila sam da ćemo razgovarati o Iv, zbog njene knjige.“ Bes, jedva suzdrţan, ponovo je buknuo. Dţulija je ustala i zgrabila torbu. „Taĉno znate zbog ĉega sam ovde. Ako ćete samo sedeti i glumiti zbunjenu domaćicu, onda gubimo vreme.“ Krenula je ka vratima. ,,Saĉekajte.“ Neodluĉnost je pravo muĉenje. Ako Dţulija sada ode, sam bog zna koliko će se priĉa proširiti. Ipak... a ipak, kako da bude sigurna da se već nije raširila. „Zašto bih vam verovala?“ Dţulija je potraţila smirenost, ali nije uspela da je naĊe. „Bilo mi je sedamnaest godina kada sam ostala trudna, neudata i sama. Ja sam poslednja osoba koja će osuditi ţenu zbog toga što se suoĉila sa tim i donela drugaĉiju odluku.“ Gloriji su zadrhtale usne. Pege zbog kojih je postala miljenica Amerike oštro su se isticale na bledoj koţi. „Nije imala pravo.“

„Moţda nije.“ Dţulija ponovo sede i odloţi torbu u stranu. „Imala je liĉnih razloga zbog kojih mi je to ispriĉala.“ „Naravno, branite je. Dţulija se ukrutila. ,,Zašto?“ „Ţelite da napišete knjigu.“ ,,Da“, odvratila je polako. „Ţelim da napišem knjigu.“ Imala je potrebu da je napiše. „Ali, ne branim je. Samo vam govorim ono što znam. Na nju je veoma uticalo ono što ste vi preţiveli. Nema niĉeg osvetniĉkog, niti osuĊujućeg u naĉinu na koji mi je ispriĉala tu priĉu.“ „To nije njena priĉa“, Glorija je podigla uzdrhtalu bradu. „Niti vaša.“ „Moţda nije. Iv je smatrala...“ Dţulija je nespretno zapoĉela. Zar je bitno šta je Iv smatrala? „Nakon što je prošla kroz to s vama, njen ţivot se promenio, kao i odluke koje je kasnije donela.“ Ta odluka sam bila ja, setila se. Ona je tu, oseća sav bol, zbog strašnog jada koji je Glorija iskusila pre trideset godina. „Ono što vam se dogodilo proteţe se znatno dalje od klinike u Francuskoj“, nastavila je Dţulija. „Zbog toga što je bila uz vas, promenila se. Zbog toga... što se ona promenila, ţivoti drugih ljudi su se promenili.“ Moj ţivot, ţivoti mojih roditelja. Brendonov ţivot. Dok su emocije pretile da je uguše, dva puta je duboko udahnula. ,,To nas povezuje, gospoĊo Dubari, na naĉine koje ne mogu sada da objašnjavam. Zbog toga mi je ispriĉala. Zbog toga je morala da mi ispriĉa.“ MeĊutim, Glorija je bila u stanju da razmišlja samo o ostrvskom svetu koji je paţljivo izgradila. Svetu koji se rušio oko nje. „Šta ćete objaviti?“ ,,Ne znam. Zaista ne znam.“ „Neću razgovarati s vama. Neću vam dopustiti da mi uništite ţivot.“ Dţulija je odmahnula glavom dok je ustajala. Potreban joj je vazduh. Potrebno joj je da izaĊe iz te pretrpane sobe na vazduh, gde će moći da razmišlja. „Verujte mi, to je poslednje što ţelim.“ „Spreĉiću vas.“ Glorija skoĉi na noge, odbacivši stolicu ka prepletenim maĉkama tako da su ciknule u znak protesta. „Pronaći ću naĉin da vas zaustavim.“ Da li je već pokušala, zapita se Dţulija. „Nisam ja vaš problem“, rekla je i pobegla. Ali, Iv jeste, pomislila je Glorija spuštajući se nazad na stolicu. Iv jeste. Drejk je smatrao da je ostavio Iv dovoljno vremena da se smiri. Najzad, oni su porodica. Dobro, pomislio je dok je nosio buket ruţa gore ka vratima. Namestio je šarmantan osmeh oboţavaoca i pokucao. Travers je otvorila vrata, pogledala ga i namrštila se. „Danas je zaposlena.“ Kuĉka, pomislio je, ali se zakikotao i uvukao unutra. ,,Za mene nikada nije suviše zaposlena. Da li je gore?“ „Tako je.“ Travers nije bila u stanju da spreĉi samozadovoljan osmeh. ,,Sa svojim advokatom. Ako ţeliš da ĉekaš, ĉekaj u sobi za primanje. I ne pokušavaj da strpaš nešto u dţep. Posmatram te.“ Nije imao dovoljno snage da se uvredi. Sva snaga ga je na pustila kada je ĉuo reĉ ‟advokat‟. Travers ga je ostavila zapanjenog u hodniku dok su mu ruţe ispadale iz ruku. Advokat. Prsti su mu se nehotiĉno stegli, ali nije osećao ubod trnja. Menjala je jebeni testament. Hladnokrvna kuĉka mu je oduzela sve. To joj neće proći. Obuzeli su ga bes i strah. Već se našao na sredini stepeništa u ludaĉkom trku, pre nego što je uspeo da povrati kontrolu. Ovo nije pravi naĉin. Naslonivši se na ogradu, više puta je duboko udahnuo. Ako uleti tamo vrišteći, zapeĉatiće svoju sudbinu. Neće dopustiti da mu zbog slepog besa svi ti milioni iskliznu. Zaradio ih je i tako mu boga ima da uţiva u njima. Ugledao je krv na palcu pa je odsutno posisa kako bi oĉistio ranu. Potreban mu je šarm, izvinjenje i nekoliko iskrenih obeĉanja. Prešao je šakom preko kose kako bi je zagladio dok je razmišljao da li da ode gore ili pak da saĉeka. Još nije ni odluĉio šta bi bilo delotvornije, a Grinburg je veĉ koraĉao ka njemu. Imao je neosetljiv izraz lica, mada su tamni krugovi oko oĉiju govorili o neprospavanoj noći. „Gospodine Grinburg“, obrati mu se Drejk. Advokat baci pogled na cveće, a zatim ga podiţe ka Drejkovom licu. Podigao je obrvu i klimnuo pa nastavio da silazi niz stepenice.

Uštogljeni matoran, pomisli Drejk pokušavajući da se pretvara kako mu se utroba ne prevrće. Ponovo je proverio u kakvom mu je stanju kosa i ĉvor kravate, a zatim krenuo gore sa najboljim pokajniĉkim izrazom koji je uspeo da prizove. Ispravio je ramena ispred Ivine kancelarije. Ne sme delovati suviše utuĉeno. Neće ga poštovati ako poĉne da puzi. Tiho je pokucao. Pošto mu niko nije odgovorio, ponovio je. ,,Iv.“ U glasu mu se osećao neţni traĉak pokajanja. ,,Iv, voleo bih da...“ Okrenuo je kvaku. Zakljuĉano. Primoravši sebe da bude strpljiv, pokušao je opet. ,,Iv, to sam ja, Drejk. Zelim da se izvinim. Znaš koliko mi znaĉiš i ne mogu podneti da budemo posvaĊani.“ Ţeleo je da razvali jebena vrata i udavi je. „Samo ţelim da pronaĊem naĉin da ti se oduţim. Ne samo novac - vratiću ti svaki peni - već i zbog svega što sam rekao i uĉinio. Ako bi samo...“ Ĉuo je da se vrata tiho otvaraju i zatvaraju dalje niz hodnik. Okrenuo se s nadom, treptanjem nateravši par suza na oĉi. A kad je ugledao Ninu, samo što nije zaškrgutao zubima. ,,Drejk.“ Nelagodnost je isijavala iz nje u talasima. „Ţao mi je. Iv mi je rekla da ti kaţem... da je danas veoma zaposlena.“ „Treba mi samo koji minut.“ „Plašim se da - Drejk, ţao mi je, zaista, ona naprosto ne ţeli da te vidi. Bar zasad.“ Muĉio se da šarmom prekrije bes. „Nina, moţeš li da razgovaraš s njom? Tebe će poslušati.“ ,,Ne, ovoga puta.“ Utešno je spustila šaku preko njegove. „Zapravo, ovo nije pravo vreme za pokušaj mirenja. Imala je veoma uznemirujuću noć.“ „Dolazio je advokat.“ ,,Da, pa...“ Kako je Nina je skrenula pogled promakao joj je otrov u njegovim oĉima. „Znaš da ne mogu da razgovaram o njenim poslovima. Ali, ako ţeliš moj savet, saĉekaj još koji dan. Nije staloţena. Uĉiniću šta god budem mogla, kada za to doĊe vreme.“ Bacio joj je ruţe u naruĉje. „Reci joj da ću se vratiti. Da neću odustati.“ Zatim je otišao. I te kako će se vratiti, obećao je sebi. I neće joj ostaviti izbor. Nina je saĉekala da se vrata zalupe a onda je pokucala. „Otišao je, Iv.“ Trenutak kasnije je ĉula kako brava škljoca i ušla. „Ţao mi je što sam ti prepustila prljavi posao, Nina.“ Iv je već ţurila nazad ka stolu. „Danas nemam ni vremena ni strpljenja za njega.“ „Doneo je ruţe.“ Iv baci pogled ka cveću. „Uĉini s njima šta god ţeliš. Da li se Dţulija vratila?“ ,,Ne, ţao mi je.“ ,,U redu je, u redu je.“ Odmahnula je. Ima još mnogo toga da uradi pre nego što ponovo bude razgovarala sa kćerkom. „Nemoj mi prebacivati pozive osim ako nije Dţulija u pitanju. Ili Pol. Ne ţelim da me iko uznemirava sat vremena. U stvari dva sata.“ „Moram da razgovaram s tobom.“ „Ţao mi je, draga, ali sada nije pravo vreme.“ Nina pogleda cveće i poloţi ga na sto. Blizu ivice se nalazila gomila kaseta. ,,Grešiš.“ „Ako i jeste tako, to je moj problem." Nestrpljivo je podigla pogled. „Donela sam odluku. Ukoliko ţeliš da je ponovo pretresemo, uĉinićemo to. Ali ne sada.“ „Što se ovo duţe odvija, biće sve teţe da ga ispraviš.“ „Silno se trudim da ispravim stvari.“ Prišla je da proveri video-kameru koju je postavila na tronoţne stative. „Dva sata, Nina.“ ,,U redu.“ Cveće koje je ostavila razbacano po stolu liĉilo je na krv.

Dvadeset šesto poglavlje Pol je bio toliko obuzet scenom koju piše da nije ĉuo telefon; mašina se ukljuĉila. MeĊutim, ĉuo je Dţulijin glas. „Pole, Dţulija ovde. Samo sam ţelela...“ ,,Zdravo.“ ,,Oh.“ Misli su joj bile zbrkane. „Ipak jesi kod kuĉe.“ Bacio je pogled ka monitoru i kursoru koji je nestrpljivo svetlucao. ,,Manje-više.“ Namerno se odmakao od stola i poneo beţiĉni telefon sa sobom van kancelarije na kruţnu terasu. „Jesi li uspela još malo da odspavaš?“ ,,Ja...“ Nije mogla da ga slaţe, mada je znala da je jutros pristao da ode samo zbog toga što se sloţila da ostane u krevetu ne odgovarajući na telefonske pozive. „Zapravo, ipak sam otišla da uradim intervju.“ ,,Ti...“ Trgla se kada je ĉula izliv njegovog besa preko telefonske linije. ,,DoĊavola, Dţulija, obećala si da ćeš ostati kod kuće. Nisi smela da izlaziš sama.“ „Nisam stvarno obećala, već...“ „Liĉilo je na obećanje.“ Prebacio je slušalicu na drugo uho i provukao prste kroz kosu. „Gde si?“ ,,U telefonskoj govornici hotela Beverli Hils.“ ,,Dolazim.“ ,,Ne. DoĊavola, Pole, bar na trenutak prestani da izigravaš ser Galahada i slušaj. Samo me saslušaj.“ Pritisnula je prstima oĉi, nadajući se da će time odagnati glavobolju. ,,Sa mnom je sve u savršenom redu. Na javnom sam mestu.“ „Ponašaš se glupo.“ ,,U redu, ponašam se glupo.“ Zatvorenih oĉiju, naslonila se na zid govornice. Nije uspela da zatvori vrata, jednostavno nije uspela da ih povuĉe i zatvori se u staklenu kutiju. Zbog toga je govorila tiho. „Pole, morala sam da izaĊem, osetila sam se kao u klopci. Mislila sam, nadala sam se, da ću imati jasniju sliku o sebi ako budem razgovarala s Glorijom.“ Progutavši novu psovku, naslonio se kukom na ogradu. Iza sebe je ĉuo talase kako se krše, udarajući o pesak. ,,I da li se to dogodilo?“ „DoĊavola, ne znam. Ali znam da moram ponovo da razgovaram sa Iv. Potrebno mi je još malo vremena za sebe, a zatim ću se vratiti i pokušati.“ „Ţeliš li da ja budem prisutan?“ „Da li bi...“ Proĉistila je grlo. „Da li bi saĉekao da te nazovem? Sisi će odvesti Brendona svojoj kući posle škole... kako bih ja mogla da popriĉam sa Iv. Ne znam šta ću reći, niti kako ću to reći. Ali, ako bih znala da mogu posle tebe da nazovem, bilo bi mi lakše.“ „Ĉekaću, Dţuls. Volim te.“ „Znam. Ne brini za mene. Izaći ću na kraj sa ovim.“ „Zajedno ćemo to obaviti“, ispravio je. Spustila je slušalicu i neko vreme ostala u mestu. Nije bila sigurna da moţe odmah da se vrati i suoĉi sa Iv. Još je osećala suviše besa, bila previše povreĊena. Nije bila sigurna koliko će joj vremena biti potrebno da se ta osećanja smire. Polako je koraĉala kroz predvorje i izašla napolje, gde je vazduh poĉeo da se zgušnjava od popodnevne vreline. Poput senke, pratio ju je ĉovek kojeg bi prepoznala sa aerodroma. Drejk je zakljuĉio da je završio sa zajebavanjem. Neće više izigravati finog gospodina. Bio je dovoljno besan da stoji na krovu svog automobila a da ga uopšte nije briga hoće li ogrebati pomodnu crvenu boju. Nije ga uznemirilo to što je pocepao svoje odelo savil rou dok se nezgrapno peo preko zida Ivinog imanja. Dok je grebao dlanove o kamen, razmišljao je mraĉno kako njegova tetka misli da je glup. Ali, nije glup. Bio je dovoljno pametan da proĊe kroz kuću i iskljuĉi sigurnosni sistem. Razmišljao je unapred - tako je, razmišljao je unapred. Razmišljao je osvojoj budućnosti. Kopĉa njegovog kaiša je zazveĉala po kamenu dok se prebacivao preko zida. Neće dopustiti da ga njena jebena sekretarica odjebe. Ima da sasluša šta ima da kaţe i da shvati da je ozbiljan.

Doĉekao se na noge, kriknuvši. Levi ĉlanak mu je popustio tako da se srušio na ţivicu ruskih maslina. Trnje mu je izgrebalo šake dok je pokušavao da probije put do kolena. Teško je disao i mnogo se znojio. Neće ona njega izbaciti iz testamenata. Samo to mu je sa sigurnošću odzvanjalo u glavi dok je hramao ka terenu za golf. To će joj naglasiti. Sa osvetom. Ĉovek koji je pratio Dţuliju, primetio je porše. Kruţio je oko imanja nakon što je video Dţuliju kako skreće kroz kapiju. Odluĉio je da provede ostatak popodneva u zasedi nešto dalje niz blok, za sluĉaj da ona ponovo izaĊe. Bio je to dosadan posao, ali dobro plaćen. Ĉovek toleriše mnoge neugodnosti, poput vreline, zatvora i pišanja u plastiĉnu flašu, za šest stotina dolara na dan. Kada je prepoznao porše, uroĊena radoznalost ga je navela da se parkira iza njega. Bio je zakljuĉan i besprekorno ĉist osim nekoliko ogrebotina na krovu. Iskezivši se, skoĉio je i bacio pogled preko zida. Baš na vreme da vidi kako Drejk hramlje izmeĊu terena za golf i tenis. Bio mu je potreban samo trenutak za odluku da preskoĉi zid. Kada prilika pokuca, pametan ĉovek otvori vrata. Sigurno će više toga otkriti unutra nego napolju. Što više otkrije, više će biti plaćen. Dţulija je prošla kroz kapiju baš dok je Glorijin mercedes izlazio. Ne uputivši joj ni pogled, Glorija je pritisla gas i gume su zaškripale po asfaltu. „Maltene je otkinula branik“, doviknuo je Dţo. Odmahnuo je glavom smešeći se Dţuliji kroz prozor. „Ta gospoĊa vozi gore od tinejdţera.“ „Delovala je uznemireno.“ „Tako je delovala i kada je došla." ,,Da li je dugo bila ovde?“ ,,Ne.“ Otvorio je pakovanje bombona sa ukusom višnje i ponudio ih Dţuliji. Nakon što je odbila, stavio je jednu u usta. „Moţda petnaest minuta. Ljudi dolaze i odlaze celo jutro. Zaradio bih bogatstvo ako bih naplaćivao putarinu.“ Zbog toga što je znala da oĉekuje njen osmeh, Dţulija mu je udovoljila. „Da li je sada neko kod Iv?“ „Mislim da nije.“ „Hvala ti, Dţo.“ „Nema problema. Ţelim vam dobar dan.“ Dţulija je vozila polako, trudeći se da odluĉi da li da skrene ka glavnoj kući ili da nastavi. Dopustila je instinktu da je povede i krenula ka gostinjskoj kući. Priznala je sebi da nije spremna. Bilo joj je potrebno još malo vremena, još malo prostora. Ĉim je izašla iz automobila, skrenula je ka vrtu i nestala u njemu. Iza nje, zavesa se otvorila i vratila na mesto. Predstavljalo je pravo zadovoljstvo, makar i sitno, sedeti na kamenoj klupi i pustiti da misli lutaju. Zatvorenih oĉiju, mogla je da upija zvuke i mirise bašte. Tiho zujanje pĉela, ţamorenje ptica u raskošnom lišću. Oleander, jasmin, ljiljan, svi ti slatki mirisi pomešani s bogatijim i snaţnijim mirisom sveţe zalivene zemlje. Oduvek je volela cveće. Tokom godina dok je ţivela na Menhetnu, svakog proleća je iznosila geranijume na prozorske daske. Moţda je tu ljubav prema cveću nasledila od Iv. MeĊutim, sada nije ţelela da razmišlja o tome. Smirivala se kako su minuti prolazili. Dok su joj misli lutale, poĉela je da se igra sa brošem koji je toga jutra zakaĉila za sako. Bio je to broš koji joj je ostavila majka - jedina za koju je ikada znala. Pravda. Oba njena roditelja su ţivot posvetila tome. I njoj. Sećala se mnogo toga - kako je voze u školu prvog, zastrašujućeg dana, kako je grle i ljuljaju. Priĉa koje su joj priĉali pred spavanje. Boţića kada je dobila blistavi bicikl sa belom, piastiĉnom korpom sa prednje strane. Setila se bola i zbrke kada je razvod razdvojio ljude koje je volela i na koje se oslanjala više od svih. Setila se kako su bili ujedinjeni dajući joj podršku dok je bila trudna. Koliko su bili ponosni na Brendona; kako su joj pomogli da završi školu. Koliko je bilo bolno i koliko je još uvek boli to što ih je oboje izgubila. MeĊutim, ništa ne moţe da pomraĉi njena sećanja, njene emocije. Moţda se toga najviše plašila. Da će, sazna li okolnosti svog roĊenja, to na neki naĉin umanjiti vezu sa ljudima koji su se odgajili. To se neće dogoditi. Sada već pribranija, ponovo je ustala. Bez obzira na to šta je reĉeno, bez obzira na to šta se dogodilo izmeĊu nje i Iv, ništa ne moţe da promeni tu vezu.

Uvek će biti Dţulija Samers. Sada je vreme da se suoĉi sa ostatkom svog nasleĊa. Krenula je nazad ka gostinjskoj kući. Iv moţe da doĊe do nje, tu će imati potpunu privatnost. Zastala je na vratima i poĉela da traţi kljuĉeve u torbi. Kada će nauĉiti da ih ne baca tako nehatno u crnu rupu svoje tašne? Kada je sklopila prste oko njih, zadovoljno je uzdahnula. Nejasan plan je poĉeo da joj se stvara u glavi dok je otkljuĉavala. Ĉastiće sebe ĉašom belog vina i marinirati piletinu za veĉeru. Zatirn će pozvati Iv. Neće uopšte planirati razgovor, već će dozvoliti da se prirodno odvija. A posle će nazvati Pola. Njemu moţe sve da ispriĉa, znajući da će joj pomoći da sve postavi na svoje mesto. Moţda bi za vikend mogli negde da otputuju sa Brendonom, da bi se opustili i naprosto da bi bili zajedno. Moţda bi bilo dobro da se malo udalji od Iv. Spustila je torbu i tašnu na stolicu, pa skrenula ka kuhinji. Tada je ugledala uţasan prizor. Bila je u stanju samo da zuri. Ĉak nije mogla ni da vrisne. To nije ni bilo moguće, pošto je prestala da diše. Kroz glavu joj je u magnovenju prostrujila misao da je sigurno u pitanju predstava. Zavesa će se spustiti za trenutak, a Iv će se nakloniti uz zaslepljujući osmeh. MeĊutim, nije se smešila, niti je ustala. Leţala je opruţena na podu, veliĉanstvenog tela izvijenog pod ĉudnim uglom na bok. Bledog lica poloţenog na ispruţenu ruku, kao da se namestila da malo dremne. Ali oĉi su joj bile otvorene širom i nije treptala. Polet i strast su nestali iz njenog pogleda. Na tepih ispred niskog kamina kapala je tamna krv iz zjapeće rane na njenoj lobanji. ,,Iv!“ Dţulija se zateturala korak napred, a zatim pala na kolena kako bi uzela Ivinu hladnu ruku u svoju. ,,Iv, ne!“ Izbezumljeno je pokušala da je podigne, da primora telo da se osloni na noge. Krv joj je natapala bluzu, razmazivala se po sakou. Dţulija je vrsnula. Saplela se u divljem trku prema telefonu. I dalje u šoku, sagnula se da podigne mesingani ţaraĉ sa poda. Krv je svetlucala po njemu. Uzviknuvši od gaĊenja, bacila ga je u stranu. Prsti su joj uţasno drhtali i poĉela je da plaĉe pre nego što je konaĉno uspela da okrene policiju. „Potrebna mi je pomoć.“ Kada je izgovorila te reĉi muĉnina joj je krenula ka grlu. Borila se protiv nje. „Molim vas, mislim da je mrtva. Morate mi pomoći.“ Dišući isprekidano, slušala je uputstva izgovorena umirujućim glasom dispeĉera. „Samo doĊite“, zahtevala je Dţulija. „DoĊite brzo!“ Uspela je da izgovori adresu, a zatim spustila slušalicu. Pre nego što je razmislila, ponovo je uzela i okrenula drugi broj. „Pole. Potreban si mi.“ Nije bila u stanju da izgovori ništa više. Dok je njegov glas zujao u slušalici, ispustila je telefon i otpuzala nazad do Iv. Uzela ju je za ruku. Na kapiji su bili uniformisani policajci kada je Pol stigao tamo. Ali već je znao. Pošto nije uspeo da dobije Dţuliju sa telefona u kolima dok je jurio iz Malibua, najzad mu se javila histeriĉna sluţavka iz glavne kuće. Ivje mrtva. Govorio je sebi da je to greška, neka vrsta uţasne šale. No, u dubini duše je znao da je istina. Za vreme duge, frustrirajuće voţnje borio se da ignoriše grĉ u dnu stomaka i vrelinu u grlu. Ĉim se pribliţio kapiji, bilo mu je jasno da je sve beznadeţno. „Ţao mi je, gospodine.“ Policajac je prišao prozoru Polovog automobila. „Nikome nije dozvoljen pristup unutra.“ ,,Ja sam Pol Vintrop“, izgovorio je jednoliĉno. „Pastorak Iv Benedikt.“ Klimnuvši glavom, policajac se okrenuo i uzeo voki-toki s pojasa. Nakon kratkog razgovora, dao je znak da se kapija podigne. „Molim vas, odvezite se direktno do gostinjske kuĉe.“ Seo je na suvozaĉko mesto. ,Ja moram sa vama.“ Pol nije ništa rekao, samo je vozio stazom koji je prešao bezbroj puta. Ugledao je još uniformisanih policajaca kako polako koraĉaju imanjem u nekoliko pravaca kao da nešto traţe. Šta traţe? Pitao se. Koga? Bilo je još automobila, još policajaca je okruţivalo gostinjsku kuću. Vazduh je brujao od cike mnogobrojnih kratkotalasnih prijemnika. Odzvanjao je od plakanja. Travers je sedela na travi i jecala u kecelju koju je prinela licu. Nina je grlila domaćicu, lica vlaţnog od suza i bezizraţajnog od šoka. Pol je izašao iz kola i zakoraĉio ka kući pre nego što ga je policajac zaustavio.

„Ţao mi je, gospodine Vintrop, ne moţete da uĊete.“ „Ţelim da je vidim.“ „Samo zvaniĉnom osoblju je dozvoljen pristup na mesto zloĉina.“ Znao je to, doĊavola, znao je to isto tako dobro kao i ovaj balavi policajac koji tek što je poĉeo da se brije. Okrenuvši se, zaledio je mladog ĉoveka jednim pogledom. „Ţelim da je vidim.“ „Slušajte, ah, proveriću, ali moraćete da saĉekate da islednik da odobrenje.“ Pol je uzeo cigaru. Bilo mu je potrebno nešto da ukloni ukus tuge i traćenja iz usta. ,,Ko vodi istragu?" „Poruĉnik Nidlmejer.“ „Gde je?“ ,,S druge strane kuće. Hej“, rekao je kada je Pol krenuo u tom pravcu. „Ĉovek sprovodi istragu.“ „Pristaće da me vidi.“ Bili su na terasi i sedeli za vedrim stolom, okruţeni cvećem. Pol je preleteo pogledom preko Nidlmejera i zaustavio se na Dţuliji. Led. Lice joj je bilo tako ĉisto, bledo i hladno. Stezala je ĉašu obema rukama, prstiju tako ĉvrsto obmotanih oko nje, kao da su zalepljeni. Bilo je krvi. Na njenoj suknji, na sakou. Uţas ga je stegao kroz tugu. ,,Dţulija.“ Bila je toliko napeta da je poskoĉila kada je ĉula kako izgovara njeno ime. Ĉaša joj je poletela iz ruku i razbila se na ploĉicama. Na trenutak se zanjihala dok je vazduh postajao gust i siv. Zatim je pojurila ka njemu. „Pole. Oh, boţe, Pole.“ Drhtavica je ponovo poĉela da je trese ĉim ju je zagrlio. ,,Iv“, bilo je sve što je uspela da izgovori. Zatim je ponovila. ,,Iv.“ „Jesi li povreĊena?“ Ţeleo je da je povuĉe i liĉno se uveri, ali nije uspeo da natera ruke da popuste stisak. „Reci mi da li si povreĊena.“ Odmahnula je glavom, gutajući vazduh. Kontrola. Morala je odmah da povrati kontrolu inaĉe je više nikada neće pronaći. „Bila je u kući kada sam došla. U kući, na podu. Pronašla sam je na podu. Pole, tako mi je ţao. Tako mi je ţao.“ Pol je pogledao preko ramena. Nidlmejer se nije ni pomerio, tiho je sedeo i posmatrao. „Moraš li ovo sada da obaviš?“, zahtevao je da zna. „Sliĉne stvari uvek je najbolje obaviti odmah.“ Poznavali su se duţe od osam godina i postali prijatelji tokom Polovih istraţivanja. Frenk T. Nidlmejer je oduvek ţeleo da bude policajac. Uvek je izgledao kao diplomirani student - student koji je studirao ţurke i zabave. Pol je znao da mu je skoro ĉetrdeset godina, ali te godine na njegovom licu nisu ostavile traga. Profesionalno, video je sve ono ruţno što ĉoveĉanstvo moţe da ponudi. Liĉno, preţiveo je dva uţasna braka. Sve je to preţiveo bez ijedne bore i sede vlasi, uz tvrdoglavo samopouzdanje da se stvari mogu ispraviti ako uporno napadaš ono što je loše. Zbog toga što su se poznavali, Frenk je znao koliko Iv Benedikt znaĉi Polu. „Bila je fantastiĉna ţena, Pole. Ţao mi je.“ ,,Da.“ Nije bio spreman za saosećanje, još ne. „Moram da je vidim.“ Frenk je klimnuo. „Srediću to.“ Zatim je tiho uzdahnuo. Dţulija Samers je oĉigledno ţena o kojoj mu je Pol priĉao kada su poslednji put popili nekoliko piva. Kako ju je opisao? Frenk je prebirao po sećanju i prisetio se Pola dok podiţe flašu i smeši se. „Tvrdoglava je, voli da kontroliše stvari. Verovatno zbog toga što sama odgaja dete. Ima divan osmeh - ali ne smeje se ĉesto. Uţasno me uzbuĊuje. Mislim da sam lud za njom.“ ,,Da, da.“ Frenk mu je uzvratio osmeh, pomalo nerazgovetno zbog pića. „Ţelim da ĉujem kakvo telo ima. Poĉni sa nogama.“ „Zapanjujuće su. Aposlutno zapanjujuće.“ Frenk je već primetio da je Pol bio u pravu kada su noge u pitanju. MeĊutim, u ovom trenutku je delovalo kao da će te noge ubrzo izdati Dţuliju Samers. „Ţelite li da sednete, gospoĊo Samers? Ako vam ne smeta, Pol moţe da ostane dok razgovaramo." „Ne, ja... molim vas.“ Stegnula je Polovu šaku. „Nigde ne idem.“ Seo je pokraj nje. ,,U redu, krenućemo od poĉetka. Ţelite li još malo vode?“ Odmahnula je glavom. Više od svega je ţelela da završi sa ovim. „Kada ste stigli kući?“

,,Ne znam.“ Duboko je udahnula kako bi se smirila. „Dţo. On radi na kapiji, moţda će se setiti. Jutros sam imala zakazan sastanak s Glorijom Dubari. Nakon toga sam se vozikala unaokolo...“ „Nazvala si me oko podneva“, podsticao ju je Pol. ,,Iz hotela Beverli Hils.“ ,,Da, nazvala sam te, zatim sam se još malo vozikala.“ ,,Da li se ĉesto tako vozikate unaokolo?“, upita Frenk. „Morala sam o neĉemu da razmislim.“ Frenk je video da su razmenili pogled i saĉekao. „Stigla sam baš kada je Glorija odlazila i...“ „GospoĊa Dubari je bila ovde?“, prekinu je Frenk. ,,Da, pretpostavila sam da je došla da... da vidi Iv. Izlazila je kroz kapiju baš kada sam ja ulazila. Razgovarala sam sa Dţoom koji minut, zatim sam se parkirala ispred kuće. Nisam još ţelela da uĊem. Ja...“ Spustila je ruke u krilo i ĉvrsto ih stegla. Ne govoreći ništa, Pol je svojom šakom prekrio njene. „Otišla sam u vrt i sela na klupu. Ne znam koliko sam dugo sedela. Potom sam ušla u kuću.“ ,,S koje strane ste ušli?“ ,,S prednje. Otkljuĉala sam ulazna vrata.“ Kada joj se glas slomio, prekrila je usta šakom. „Htela sam da sipam sebi ĉašu vina i mariniram piletinu za veĉeru. Tada sam je ugledala.“ ,,Nastavite.“ „Leţala je na tepihu. I krv je bila... Mislim da sam joj prišla, pokušala da je probudim. Ali, ona...“ „Nazvali ste policiju u jedan sat i dvadeset dva minuta.“ Dţulija je ponovo zadrhtala, a potom se smirila. „Nazvala sam policiju, a zatim Pola.“ „Šta ste potom uradili?“ Skrenula je pogled, od njega, od kuće. Leptiri su leteli iznad pakujca. „Sedela sam s njom dok nisu došli.“ „GospoĊo Samers, znate li zašto je gospoĊica Benedikt bila u gostinjskoj kući?“ „Ĉekala je mene. Ja - mi smo radile na knjizi.“ ,,Na njenoj biografiji“, odvrati Frenk i klimnu glavom. ,,Da li vam je gospoĊica Benedikt ikada tokom rada rekla da neko ţeli da joj naudi?“ „Mnogi ljudi nisu biii srećni zbog knjige. Iv je znala razne stvari.“ Zurila je u svoje šake. „Imam trake, poruĉniĉe, trake svojih razgovora sa Iv.“ „Bio bih vam zahvalan ako biste mi ih dali.“ „Unutra su.“ Prsti su joj se stegli oko Polovih u brzom grĉu. „Ima toga još.“ Ispriĉala mu je za poruke, provalu, kraĊu, avion. Dok je govorila, Frenk je zapisivao kratke beleške i posmatrao njeno lice. Ovo je ţena koja samo što nije odlepila, pomislio je, ali je odluĉna da to ne uĉini. „Zašto provala nije prijavljena?“ „Iv je ţelela liĉno da se pozabavi time. Kasnije mi je rekla da je to uĉinio Drejk - njen nećak Drejk Morison - i da će se ona pobrinuti za njega.“ Frenk je zapisao inicijale D. M. i zaokruţio ih. „Biće mi potrebne beleške.“ „Imam ih - zajedno sa trakama - u sefu.“ Blago je podigao obrve, što je bio znak da se zainteresovao. „Znam da vam je teško, gospoĊo Samers, ali ne postoji naĉin da vam olakšam.“ Krajiĉkom oka je ugledao jednog uniformisanog policajca kraj vrata kuhinje i dao mu znak. „Kada se malo sredite, moraćete da doĊete u stanicu i date zvaniĉnu izjavu. TakoĊe, ţelim da uzmem vaše otiske. „Gospode Frenk.“ Presekao je Pola pogledom. ,,To je standardna procedura. Moramo da ih uporedimo sa svim otiscima na mestu zloĉina. Priliĉno je oĉigledno da će vaši otisci biti tu, gospoĊo Samers. Pomoći će nam ako budemo mogli da ih eliminišemo.“ „U redu je. Uĉiniću sve što je potrebno. Treba da znate...“ Silno se borila da ne diše isprekidano. „Bila mi je više od predmeta ovog razgovora. Znatno više od toga. Poruĉniĉe, Iv Benedikt je bila moja majka.“ Kakva jebena zbrka.

Frenk nije razmišljao o mestu zloĉina. Video je suviše sliĉnih da bi na njega uticale posledice nasilne smrti. Mrzeo je ubistvo, prezirao taj najmraĉniji od svih grehova. MeĊutim, prvo i pre svega je bio policajac i nije njegov posao da filozofira. Njegov posao jeste da pronaĊe ĉvrst oslonac na klizavom konopcu pravde. Razmišljao je o svom prijatelju dok je posmatrao Pola kako stoji iznad prekrivenog tela. Posmatrao ga je kako poseţe da dotakne mrtvo lice. Frenk je ispraznio prostoriju i forenziĉari nisu bili srećni. Još su uzimali otiske i usisavali. Ali bilo je trenutaka kada se pravio krš. Pol ima pravo da provede nekoliko minuta nasamo sa ţenom koju je kao majku voleo dvadeset pet godina. Ĉuo je pokrete na spratu, gde je poslao Dţuliju sa ţenom policajcem. Morala je da se presvuĉe, da spakuje liĉne stvari koje će njoj i njenom sinu biti potrebne. U ovu kuću dugo neće ulaziti niko bez znaĉke. Iv je Polu i mrtva delovala prelepo. To mu je na neki naĉin pomagalo. Ko god da je ovo uĉinio, nije uspeo da joj oduzme lepotu. Bila je suviše bleda, naravno. Suviše smirena. Zatvorivši oĉi, borio se protiv novog talasa tuge. Ona to ne bi ţelela. Skoro da je ĉuo kako se smeje, skoro da je osećao kako ga tapše po obrazu. ,,Dragi“, rekla bi. „Sabila sam toliko toga u jedan ţivot, nemoj prolivati suze zbog mene. Doduše, oĉekujem - doĊavola, zahtevam da moji oboţavaoci silno plaĉu i škrguću zubima. Studio treba da bude zatvoren ĉitav dan zbog prokletog dana ţalosti. Ali ţelim da se ljudi koji sam volela napiju i naprave paklenu ţurku.“ Neţno je uzeo za ruku i podigao je ka svojim usnama. „Zbogom lepotice.“ Frenk mu je spustio ruku na rame. „IzaĊimo napolje.“ Uz klimanje glavom, Pol se okrenuo. Bog zna da mu je potreban vazduh. Ĉim je zakoraĉio na terasu, duboko je udahnuo. ,,Kako?“, upitao je kratko. „Udarac u donji deo lobanje. Izgleda da je u pitanju ţaraĉ. Znam da to ne pomaţe, ali islednik misli da je smrt nastupila trenutno.“ „Ne, to zaista ne pomaţe.“ Nemoćno je zavukao pesnice u dţepove. „Moraću da se pobrinem za sahranu. Kada ćete... kada ćete mi je prepustiti?“ „Obavestiću te. Ne mogu ti reći ništa više od toga. Moraćeš i ti da daš zvaniĉnu izjavu." Izvukao je cigaretu. „Mogu da doĊem kod tebe ili ti moţeš doći u stanicu. „Moram da odvedem Dţuliju odavde.“ Prihvatio je cigaretu koju mu je Frenk ponudio i nagnuo se ka plamenu šibice. „Ona i Brendon će biti kod mene. Potrebno joj je malo vremena.“ „Daću joj onoliko vremena koliko mogu, Pole, ali moraš da shvatiš. Ona je pronašla telo, ona je Ivina davno izgubljena kćerka. Ona zna šta je na trakama.“ Podigao je torbu punu kaseta koje je uzeo iz sefa pošto mu je Dţulija rekla lokaciju i kombinaciju. „Ona je moj najbolji izvor podataka.“ „Moţda je tako, ali jedva uspeva da zadrţi pribranost. Ako je pritisneš, raspašće se. Zaboga, daj nam koji dan.“ „Uĉiniću sve što mogu.“ Ispustio je dim kroz zube. „Neće biti lako. Novinari su već u izvidnici.“ ,,Sranje.“ „Baš tako. Drţaću u tajnosti Dţulijin odnos sa Iv koliko god budem mogao, ali i to će se proĉuti. Kada se to dogodi, prilepiće se za nju kao muve. “ Pogledao je Džuliju koja je upravo zakoraĉila kroz dovratak. ,,Odvedi je odavde. Dahćući, Drejk se progurao kroz vrata i zakljuĉao ih za sobom. Hvala bogu, hvala bogu, ponavljao je u sebi dok je drhtavim rukama trljao lice obliveno hladnim znojem. Uspeo je da stigne do kuće. Bezbedan je. Potrebno mu je piće. Oslanjajući se više na zdrav ĉlanak, hramao je kroz dnevnu sobu do bara i nasumiĉno zgrabio bocu. Brzo je odvrnuo ĉep i cevĉio stoličnaju. Zadrhtao je, udahnuo i otpio još nekoliko gutljaja. Mrtva je. Kraljica je mrtva. Ispustio je nervozan kikot koji se završio jecajem. Kako je to moglo da se dogodi? Zašto se dogodilo? Da nije otišao pre nego što se Dţulija vratila... Nije vaţno. Odbacio je tu mogućnost i pritisnuo rukom ĉelo. Vaţno je samo to da ga niko nije video. Dok god ostane smiren i igra pametno, sve će biti u redu. I bolje nego u redu. Sigurno nije imala vremena da izmeni testament. Sada je bogat ĉovek. Jebeni tajkun. Ponovo je podigao ĉašu da nazdravi, a zatim je ispustio na zemlju kako bi odjurio u kupatilo. Drţeći se za šolju, povratio je muĉninu i strah.

Megi Kasl je ĉula vest na najhladniji mogući naĉin - reporter ju je nazvao telefonom i zatraţio komentar. „Ljigavi kuĉkin sine“, zapoĉela je nagnuvši se napred u beţ koţnoj stolici na okretanje. „Zar ne znaš da mogu da te uništim zbog ovakvih gluposti.“ Zalupila je slušalicu sa zadovoljstvom. Ĉeka je gomila scenarija koje mora da pregleda, ugovora koje mora da obnovi, poziva koje mora da uzvrati i nije imala vremena za neukusne šale. „Jebeni kreten“, rekla je blago i neraspoloţeno pogledala telefon. Stomak joj je krĉao i odvlaĉio paţnju pa ga je pogladila rukom. Crkavam od gladi, pomislila je. Crkavala je od gladi i rado bi ubila za veliki, peĉeni komad govedine u sendviĉu od raţenog hleba. Ali, ima da stane u haljinu dva broja manju koju je platila tri hiljade dolara. Dodela Oskara je za manje od nedelju dana. PoreĊala je tri slike veliĉine 20 x 30 centimetara poput karata za igranje i prouĉavala zgodna lica. Morala je da odluĉi koju da pošalje ne probno ĉitanje uloge u novom filmu. Uloga je kao stvorena za Iv, razmišljala je. A zatim uzdahnula. Da je Iv dvadeset pet godina mlaĊa. Pakleno je to, ali ĉak ni Iv Benedikt ne moţe ostati mlada zauvek. Megi je jedva podigla glavu kada su se vrata otvorila. „Šta je bilo Šila?“ „GospoĊo Kasl...“ Šila je stajala na vratima, steţući jednom šakom kvaku a drugom dovratak. „Oh boţe, gospoĊo Kasl.“ Ĉuvši Šilin drhtavi glas, Megi naglo podiţe glavu. Naoĉare joj skliznuše niz nos. „Šta je? Šta se dogodilo?“ ,,Iv Benedikt... Ubijena je.“ ,,To su gluposti.“ Prvo je nastupio bes i naveo je da odgurne stolicu unazad. „Ako je onaj serator ponovo zvao...“ ,,Radio“, uspela je Šila da prozbori, petljajući prstima po dţepu suknje u potrazi za maramicom. „Upravo su javili.“ I dalje gnevna, Megi je zgrabila daljinski upravljaĉ i uperila ga ka televizoru. Nakon što je dva puta obrnula sve kanale, pronašla je vesti. „Holivud i svet su ovog popodneva šokirani zbog smrti Iv Benedikt. Veĉito glamurozna zvezda mnogih filmova pronaĊena je ubijena na svom imanju.“ Oĉiju prikovanih za ekran, Megi se polako spusti u stolicu. ,,Iv“, prošaputa. ,,Oh boţe, Iv.“ Nekoliko kilometara dalje, zakljuĉan u svojoj kancelariji, Majkl Delrikio je zurio u televizor, tupo posmatrajući slike. Iv kada je imala dvadesetak godina, blistava, snaţna. U tridesetoj, zgodna, senzacionalna. Nije se pomerao. Nije govorio. Umrla je. Straćena, gotova. Mogao je da joj pruţi sve. Ukljuĉujući i ţivot. Da ga je samo dovoljno volela, da je verovala u njega, da je verovala njemu, on bi to sve spreĉio. Umesto toga ga je prekorevala, prkosila mu, prezirala ga. Znaĉi, mrtva je. MeĊutim, ĉak i mrtva moţe da ga uništi. Glorija je leţala u zamraĉenoj spavaćoj sobi sa gel-maskom preko nateĉenih oĉiju. Valijum joj nije pomagao. Mislila je da joj ništa neće pomoći. Pilule, smicalice, molitve neće više uspeti da isprave stvari. Iv joj je bila najbolja prijateljica. Mrzela je to što ne moţe da izbriše sećanja koja su delile, vrednost njihovog prijateljstva ţene prema ţeni. Naravno da je bila povreĊena, besna, uplašena. Ali nikada nije poţelela da Iv bude mrtva. Nikada nije poţelela da se priĉa ovako završi. MeĊutim, Iv jeste mrtva. Nema je više. Ispod maske, suze su navirale. Glorija se zapitala šta će sada biti s njom. U svojoj biblioteci, okruţen knjigama koje je voleo i skupljao tokom ĉitavog ţivota, Viktor je zurio u bocu ajriš mista. Viski, pomislio je, onako kako ga Irci prave, najbolje je sredstvo za opijanje. Ţeleo je da se napije, toliko da ne bude u stanju da razmišlja, oseća ili pak diše. Pitao se koliko će dugo moći da ostane u tom stanju. Jednu noć, ĉitavu nedelju, ĉitavu godinu? Moţe li ostati u tom stanju toliko dugo da kada se ponovo osvesti više ne oseća bol i opet bude onaj stari? Nema dovoljno viskija niti dovoljno vremena za to. Ako je proklet da ţivi još deset godina, nikada neće nadţiveti bol. Iv. Samo je Iv mogla da zaustavi bol. A nikada je više neće zagrliti, osetiti njen ukus, nikada se neće smejati s njom, niti sedeti tiho u vrtu i naprosto biti s njom. Nije trebalo ovako da se završi. U srcu je znao da je ovaj ishod mogao biti drugaĉiji. Poput loše napisanog scenarija, kraj je mogao da se preradi.

Ostavila bi ga i ovoga puta ne bi bilo pomirenja, ne bi bilo kompromisa ni obećanja. Sada je imao samo sećanja i prazne dane i noći koje će provoditi prisećajući se. Viktor je podigao flašu i bacio je ka zidu gde se rasprsnula. Gušeći se od snaţnog mirisa viskija, pokrio je lice rukama i u srcu proklinjao Iv. Entoni Kinkejd je likovao. Radovao se. Smejao se naglas. Dok je pohlepno trpao krekere namazane paštetom u usta, pogled mu je bio zakovan za televizijski ekran. Svaki put kada bi se neki kanal vratio redovnom programu, pritisnuo bi daljinski u potrazi za dnevnikom ili vestima. Kuĉka je mrtva i ništa nije moglo da ga usreći više od toga. Samo je pitanje vremena kada će se pozabaviti Samersovom i doĉepati traka zbog kojih mu se Iv rugala. Njegova reputacija, njegov novac, njegova sloboda - sada su bezbedni. Iv je dobila upravo ono što je zasluţila. Samo se nadao da je patila. Lajl nije znao šta da misli. Bio je suviše uplašen da bi se time pozabavio. Zakljuĉio je da je Delrikio ubio Iv - a on je povezan sa Delrikiom. Naravno, samo je njuškao unaokolo, ali ljudi poput Delrikija nikada nisu uhapšeni jer se na vreme pobrinu da neko drugi bude uhapšen umesto njih. Mogao je da beţi, ali znao je da se ne moţe sakriti. Smatrao je da policajci neće imati naroĉito dobro mišljenje o njegovom alibiju da je prespavao ĉitavo popodne pošto je popušio podebeli dţoint. DoĊavola, zašto je ta ţena dopustila da je baš sada ubiju? Da je saĉekala još samo koju nedelju, on bi otišao dţepova prepunih novca niz ĉist drum. Eto kakve je on sreće. Kakve jebene sreće. Nag, seo je na krevet, mućkajući pivo meĊu nogama. Mora da smisli neki bolji alibi. Otpio je gutljaj napinjući siroti um i tada se iskezio. Imao je pet hiljada koje mu je Delrikio dao. Ako ne bude u stanju da kupi alibi sa par hiljada - i svojim ĉuvenim, neumornim kurcem, ţivot ne vredi. Travers nije bilo moguće utešiti. Nina je pokušala, ali domaćica nije htela da jede, nije htela da se odmori, nije htela da uzme sedativ. Samo je sedela na terasi i gledala ka vrtu. Nije htela ĉak ni da uĊe unutra, bez obzira na to koliko ju je Nina nagovarala ili podsticala. Policija je pretraţila ĉitavu kuću, njuškajući po fiokama, pipkajući svojim radoznalim prstima Ivine liĉne stvari. Trujući sve. Nina je posmatrala svojim nateĉenim, crvenim oĉima. Da li ova ţena misli da samo ona oseća bol? Da je samo njoj muka, da je samo ona uplašena i da je samo njena sudbina neizvesna? Udaljila se od vrata terase. Gospode, potreban joj je neko s kim moţe da razgovara, neko koga moţe da zagrli. Mogla je da podigne slušalicu i odabere bilo koji od desetak brojeva, ali svi ljudi s kojima je bliska pitaće je o Iv. Najzad, ţivot Nine Solomon je zapoĉeo onog dana kad ju je Iv Benedikt primila u svoju kuću. Sada Iv više nema i ona nema nikoga. Ništa. Kako to da jedna osoba moţe imati takav uticaj na drugu? To nije u redu. To nije pošteno. Prišla je baru i sipala sebi burbon. Napravila je grimasu kada je osetila ukus. Prošle su godine otkako je popila bilo šta jaĉe od vina. MeĊutim, ukus nije prizvao loša sećanja. Umesto toga ju je umirio i osnaţio. Ponovo je otpila. Biće joj potrebna sva snaga koju moţe da skupi tokom narednih nedelja. Ili tokom ostatka ţivota. Veĉeras mora da se koncentriše na to kako da preţivi noć. Kako će spavati ovde u ovoj velikoj kući, znajući da je Ivina soba nešto dalje niz hodnik? Mogla bi da ode u hotel - ali znala je da to ne bi bilo u redu. Ostaće, preţiveće prvu noć. Zatim će razmišljati o narednoj. I onoj nakon nje. Kada je sedativ prestao da deluje, bila je skoro ponoć. Nije bilo dezorijentisanosti, nije bilo trenutka u kojem Dţulija uverava sebe da je sve bio uţasan košmar. Znala je, istog ĉasa kad je povratila svest, gde se nalazi i šta se dogodilo. Bila je u Polovom krevetu. Iv je mrtva. Ĉeţnjivo se okrenula, ţeleći da ga oseti, da se privije uz toplotu i ţivot. MeĊutim, krevet pored nje je bio prazan. Pridigla se i ustala. Mada joj je telo delovalo suviše lagano, u glavi joj se mutilo.

Setila se da su otišli po Brendona - na njeno insistiranje. Ne bi mogla da podnese da je vest ĉuo na televiziji. Ipak, nije bila u stanju da mu kaţe sve, samo da se dogodila nesreća - bedan eufemizam za ubistvo - i da je Iv nastradala. Malo je plakao, što je prirodno osećanje zbog smrti ţene koja je prema njemu bila ljubazna. Dţulija se pitala kako će i kada pronaći naĉin da mu kaţe kako je ta ţena bila njegova baka. Ali o tome će razmišljati kasnije. Brendon spava i bezbedan je. Moţda je malo tuţan, ali je bezbedan. Pol nije. Pronašla ga je na tremu kako gleda prema moru koje zasipa pesak crnim talasima. Na trenutak je pomislila da će joj se srce slomiti. Njegova silueta se ocrtavala na meseĉini, ruku zarivenih duboko u dţepove farmerki, koje je verovatno navukao kad ju je ostavio samu u krevetu. Nije morala da mu vidi lice, oĉi. Nije morala da mu ĉuje glas. Mogla je da oseti njegovu tugu. Pošto nije bila sigurna da li bi mu više pomogla kada bi prišla ili ako bi otišla, samo je stajala tamo gde se našla. Znao je da ga ona posmatra. Od trenutka kada je zakoraĉila na dovratak, njen miris je dolebdeo do njega. I njena tuga. Veći deo veĉeri je obavljao ono što je moralo da se uradi, potpuno mehaniĉki. Obavio je neophodne pozive, izbegavao ostale. Pojeo je supu koju je ona insistirala da podgreje, naterao je da popije pilule koje će joj pomoći da se odmori. Sada nije imao snage da spava. „Kada mi je bilo petnaest godina, baš pred šesnaesti rodendan“, zapoĉeo je i dalje posmatrajući mraĉnu vodu kako se kotrlja ka pesku. ,,Iv me je nauĉila da vozim. Došao sam joj u posetu i jednog dana je samo pokazala ka kolima. Prokleti mercedes. Rekla je ‟Dete, upadaj. Najbolje je da prvo nauĉiš da voziš sa prave strane puta.‟“ Izvukao je cigaru iz dţepa. Plamen šibice je osvetlio patnju na njegovom licu, a zatim je ponovo ostalo u senci. „Bio sam prestrašen i toliko uzbuĊen da su mi se stopala tresla na pedalama. Sat vremena sam vozio po ĉitavom Beverli Hilsu, poskakujući, zastajkujući udarajući o iviĉnjake. Maltene sam udario u neki rols, ali ona nije ni trepnula. Samo je zabacila glavu i nasmejala se.“ Dim mu je pekao grlo. Bacio je cigaru preko ograde, a zatim se naslonio na nju. „Gospode, baš sam je voleo.“ „Znam.“ Prišla mu je i zagrlila ga. U tišini su se grlili i razmišljali o Iv.

Dvadeset sedmo poglavlje Ĉitav svet je ţalio. Iv bi uţivala u tome. Ugrabila je naslovnu stranu magazina Pipl, kao i ĉlanak na pet stranica. Najtlajn joj je posvetio ĉitavi blok. Festivali posvećeni Iv Benedikt prethodili su redovnom programu na skoro svakom kanalu. Ukljuĉujući kablovsku televiziju. U Nejšenel enkvajereru su trabunjali o tome da njen duh pohodi stari studio. Preduzimljivi ljudi su već prodavali majice, šolje i postere da se ĉovek pitao kako su samo tako brzo uspeli da ih proizvedu. Dan pre dodele Oskara, Holivud je bio ogrnut crnim šljokicama. Koliko bi se samo smejala! Pol je pokušao da uguši tugu zamišljajući kako bi reagovala na odavanje pošte - na otrcane i trijumfalne pokušaje. MeĊutim, bilo je toliko stvari, bezbroj stvari koje su ga podsećale na nju. Zatim, tu je bila i Dţulija. Preţivljavala je svaki dan radeći ono što mora da se uradi, uz neku vrstu stalne i praktiĉne energije. Ipak, u njenim oĉima se ogledao oĉaj koji on nije mogao da ublaţi. Dala je izjavu Frenku, provela sate u stanici prisećajući se svakog detalja. Izgubila je kontrolu samo jednom - prvi put kada je Frenk pustio jednu traku. Ĉim je zaĉula Ivin dubok, promukao glas, skoĉila je na noge, izvinila se i odjurila u ţenski toalet jer joj je pozlilo. Nakon toga je uspela da izdrţi svako puštanje, potkrepljujući trake beleškama, dodajući datume, okolnosti intervjua, raspoloţenje kao i sopstvenu interpretaciju. Tokom ta tri grozna dana, ona i Brendon su ţiveli u Malibuu dok se Pol bavio poslovima vezanim za sahranu. Iv nije ţelela ništa jednostavno. Kao i obiĉno. Instrukcije koje je u rukama advokata ostavila za Pola bile su kristalno jasne. Kupila je parcelu vrhunsku nekretninu, kako je zvala - pre skoro godinu dana. Odabrala je kovĉeg. Blistavo plav, postavljen sneţnobelom svilom. Spremila je ĉak i spisak gostiju sa rasporedom sedenja, kao da planira zabavu. Odabrala je muziku i muziĉare. Spremna je bila i haljina u kojoj će je sahraniti - blistava veĉernja haljina boje smaragda koju nikada nije nosila u javnosti. Veliĉanstven debi. Insistirala je na tome da joj kosu sredi tim iz Armanda. Na dan sahrane, Ivina publika je ispunila trotoare. Zakrĉili su ulaz u crkvu. Neki su plakali, drugi fotografisali. Ljudi su istezali vratove pokušavajući da uoĉe poznate meĊu oţalošćenima. Video-kamere su zujale. Kradeni su novĉanici, a povremeno bi se neko onesvestio. Sve je delovalo, kao što bi se njoj i dopalo, poput predstave. Na ovoj premijeri su nedostajali samo šetajući reflektori. Stigle su limuzine, izbacujući iz svojih utroba blistave glumaĉke postave. Bogati, poznati, glamurozni, tuţni. Najbolji dizajneri su bili predstavljeni u crnoj boji. Gomila je zadahtala i zaţamorila kada se pojavila Glorija Dubari, naslanjajući se na ĉvrstu ruku svoga supruga. Njen sen loren beše naglašen teškim velom. Ţamor se ponovo podigao, kao i više kikota, kada je Entoni Kinkejd izašao iz limuzine, ogromnog tela utegnutog u crno odelo. Travers i Nina su prošle kroz publiku zaštićene anonimnošću. Piter Dţekson je drţao glavu pognutom, ignorišući razdragane oboţavaoce koji su uzvikivali njegovo ime. Razmišljao je o ţeni s kojom je proveo nekoliko vrelih noći i o tome kako je izgledala tokom kišnog jutra. Zaĉuli su se krici odobravanja kada se pojavio Rori Vintrop. Nesiguran kako da reaguje, pomogao je svojoj supruzi da izaĊe iz kola, a zatim saĉekao da im se Kenet pridruţi na iviĉnjaku. „Gospode, kakav cirkus“, promrmlja Lili pitajući se da li da kamerama okrene leĊa ili svoj bolji profil. ,,Da.“ Uz mraĉan osmeh, Kenet je skenirao gomilu koja je nasrtala na policijske barikade. ,,A Iv je voditelj cirkuske predstave.“ Okrenuvši se, Lili uhvati svog supruga pod ruku. „Jesi li dobro, dragi?“ Uspeo je samo da odmahne glavom. Osećao je egzotiĉan parfem svoje supruge i ĉvrstinu ruke kojom ga je pridrţavala. Hladna senka crkve kao da je posezala ka njima mrtvaĉkim rukama. „Prvi put u ţivotu osećam se kao smrtnik.“ Pre nego što su uspeli da se popnu uz stepenice, ugledao je Viktora. Nije postojalo ništa što moţe da kaţe, nisu postojale reĉi koje bi ublaţile tugu u oĉima drugog ĉoveka. Rori se nagnuo ka svojoj supruzi. „Hajde da zapoĉnemo ovu prokletu predstavu.“

Dţulija je znala da moţe ovo da preţivi. Znala je da mora. Naoko je izgledala smireno, ali u stomaku joj se prevrtao od straha zbog ovog rituala. Sluţi li ovaj obred da oda poĉast mrtvima ili da zabavi ţive? Kada je limuzina stigla do iviĉnjaka, zatvorila je oĉi brzo i ĉvrsto. MeĊutim, kada je Pol posegnuo za njenom rukom, prsti su joj bili ĉvrsti i suvi. Na trenutak joj je bilo veoma loše kada je ugledala Viktora pokraj ulaza u crkvu. Pogledom je preleteo preko nje. Ne zna, pomislila je i stegnula prste u pesnicu. Ne zna da intimno dele ţenu koju su došli da sahrane. Suviše je ljudi, pomislila je paniĉno. Ima suviše ljudi, svi su joj tako blizu i guraju se sve bliţe. Zure, dozivaju. Mogla je da ih namiriše, vrelu koţu, vreli dah, blistavu energiju koja potiĉe od pomešanih tuge i uzbuĊenja. Ponovo je poĉela da drhti i poĉela da se povlaĉi, kad je Pol zagrli oko struka. Promrmljao je nešto, ali nije ga ĉula zbog zujanja u ušima. Nije bilo vazduha. Pokušala je to da mu kaţe, ali već ju je vodio uz stepenice unutra. Ĉula se muzika, ne teško zavijanje orgulja, već jasni, slatki zvuci violine, uklopljeni sa elegantnim tonovima flaute. Crkva je bila prepuna cveća i ljudi. Ipak, gust vazduh kao da ih je razdvajao, kao da je hladio. Tamnu odeću onih koji su bili na Ivinoj poslednjoj ţurki neutralizovalo je mnoštvo cveća. Iv nije ţelela pogrebne vence. Umesto toga, tu su bili ĉitavi okeani kamelija, planine ruţa, oblaci magnolija, nagomilanih poput sneţnih nanosa. Scena je bila glamurozna i lepa. Na centru pozornice, gde je provela najveći deo ţivota, nalazio se svetlucavi, plavi kovĉeg. „Kako ovo liĉi na nju“, promrmlja Dţulija. Panika je obuzela. Ĉak i pod koprenom tuge, osećala je ţarko divljenje. „Pitam se zašto se nikada nije okušala u reţiji.“ „Upravo jeste.“ Bilo je teško nasmešiti se. Pol je grlio oko struka dok su koraĉali duţ dugaĉkog prolaza kroz crkvu. Primetio je suze i dostojanstvene poglede, ali i mnoge oštre, nameštene poze. Tu i tamo, ljudi su u grupama ţamorili meĊu sobom. Razgovara se o projektima, sklapaju se poslovi. U Holivudu se ne propušta nijedna prilika. Iv bi razumela, odobrila. Dţulija nije imala nameru da prilazi koferu, da je još jednom pogleda, da se oprosti. Ako je to kukaviĉluk, onda prihvata da je kukavica. MeĊutim, kada je ugledala Viktora kako zuri u ţenu koju je voleo, stisnutih krupnih saka, pognutih širokih ramena, nije bila u stanju da samo sedne na klupu. „Moram da...“ Pol je samo klimnuo. „Ţeliš li da poĊem s tobom?“ „Ne, ja... mislim da treba da odem sama.“ Prvi korak je bio najteţi. Zatim je zakoraĉila još jednom, pa još jednom. Kada se našla pokraj Viktora, pogledala je u svoje srce. Ovo su ljudi koji su je stvorili, pomislila je, ţena koja tako lepo spava na svili. Ĉovek koji je posmatra dok spava sa oĉima prepunim tuge. Moţda nije mogla da razmišlja o njima kao o roditeljima, ali mogla je da oseĉa. Poslušavši svoje srce, poloţila je šaku preko njegove. „Volela vas je više od ikoga drugog. Uĉinili ste je veoma srećnom. To je jedna od poslednjih stvari koje mi je rekla.“ Prsti su mu se zgrĉili. „Nikada joj nisam pruţio dovoljno. Nikada to nisam mogao.“ „Dali ste joj više nego što shvatate, Viktore. Za mnoge druge je bila zvezda, proizvod, ikona. Za vas je bila ţena. Jedina ţena.“ Stisnula je usne, nadajući se da je ono što radi i ono što govori u redu. „Jednom mi je rekla da ţali samo zbog toga što je saĉekala da se završi snimanje filma.“ Skrenuo je pogled sa Iv ka kćerki koju nije znao da ima. Dţulija je tada shvatila da je nasledila oĉi svog oca - tamna, bogata siva boja, koja se zavisno od osećanja menja od nijanse dima pa sve do leda. Usled tog saznanja zakoraĉila je brzo unazad, ali njegove ruke su već krenule da prekriju njene. „Nedostajaće mi svakog trenutka do kraja ţivota.“ Dţulija je preplela prste sa njegovim i povela ga ka klupi na kojoj je Pol ĉekao. Niz automobila koji su polako kruţili ka Forest Hilsu razvlaĉio se kilometrima, poput trake. Unutar nekih kola poneko je duboko ţalio. Drugi su bili sklupĉani u hladnoj raskoši iznajmljenih limuzina i ţalili u svojim mislima, na uopšten naĉin, kao što ljudi obiĉno ĉine kada na kasnim vestima ĉuju da je neka poznata osoba preminula. Ţale zbog smrti imena, lica ili liĉnosti. To nije uvreda za osobu kojoj to lice pripada, već odavanje priznanja njenom uticaju.

Neki su bili naprosto zahvalni što se nalaze na spisku gostiju. Takav dogaĊaj će svakako obezbediti dosta prostora u štampi. Ni to nije uvreda. Već samo posao. Bilo je i onih koji uopšte nisu ţalili, koji su sedeli u tihoj pećini velikog automobila i uţivali srca crnog i sjajnog poput farbe koja blista na suncu. Na neki naĉin, i to bi se moglo smatrati priznanjem. MeĊutim, Dţulija koja je upravo zakoraĉila iz kola da obavi kratku šetnju do budućeg groba, nije pripadala nijednoj od tih kategorija. Već je sahranila roditelje, već je naĉinila taj dugaĉak, teţak korak od kćerke do siroĉeta. Ipak, sa njom se uz svaki korak kretao i dubok, razdirući bol. Danas će sahraniti još jednu majku, ponovo se suoĉiti sa sopstvenom smrtnošću. Dok je stajala, osećajući miris trave, zemlje i teške zavese od cveća, blokirala je sadašnjost i pustila da joj misli otputuju u prošlost. Smejala se sa Iv kraj bazena, popila previše, govorila suviše iskreno. Kako to da je bila u stanju toliko toga da joj ispriĉa? Zajedno su se znojile dok ih je Fric dovodio u formu. GunĊale su psovke, ţalile se bez daha. Ĉudna intimnost izmeĊu dve polunage ţene zarobljene u istom kavezu taštine. Podeljene tajne, iskrene ispovesti, otkrivene laţi. Koliko je bilo lako iskovati to prijateljstvo. Zar nije to ono što je Iv želela, pitala se Dţulija. Da se sprijatelji sa njom, da je navede da mari, da je primora da vidi Iv kao osobu, celovitu, ranjivu. I tada... Zar je bitno? Mrtva je. Ostatak istine, ako ga ima, nikada neće saznati. Dţulija je oplakivala, pitajući se u isto vreme moţe li da joj oprosti. ,,Sranje.“ Frenk je trljao šakama lice. Posao ga je pritiskao sa svih strana. Video je samo jednu stazu i ona je vodila pravo ka Dţuliji Samers. Tokom ĉitavog svog profesionalnog ţivota, Frenk se oslanjao na instinkt. Dobra slutnja moţe provesti policajca kroz lavirint sumnjivaca, dokaza i procedure. Nikada mu se nije dogodilo da instinkt bude u tolikoj suprotnosti sa ĉinjenicama. Sve su pred njim u dosijeu koji je gradio tri dana. Forenziĉki izveštaj, autopsija, iskucane i potpisane izjave ljudi koje su on ili drugi detektivi intervjuisali. Kao i vreme, prokleto vreme se ne moţe zanemariti. I domaćica i sekretarica su videle Iv Benedikt nešto pre jedan po podne kako kreće ka sceni ubistva. Glorija Dubari je otišla malo pre toga, nakon kratkog privatnog razgovora sa Iv. Dţulija Samers je stigla oko jedan, ćaskala s ĉuvarom i ušla unutra. Poziv iz gostinjske kuće zabeleţen je u jedan i dvadeset dva minuta. Dţulija nema alibi za taj presudni period, presudnih dvadeset dva minuta, kada je prema dokazima Iv Benedikt ubijena. Kuka mesinganog ţaraĉa joj je probila podnoţje vrata. Rana i udarac su doveli do smrti. Na ţaraĉu su pronaĊeni samo otisci Dţulije Samers. Sva vrata su bila zakljuĉana, osim glavnog ulaza, koji je Dţulija priznala da je otkljuĉala. Nisu pronaĊeni kljuĉevi kod Iv. Posredni dokazi, ali dovoljno osuĊujući, ĉak i bez svaĊe opisane u obe izjave. Nakon što je saznala da je vanbraĉno dete Iv Benedikt, Dţulija Samers je navodno zapala u divlji bes. „Vrištala je i pretila", ĉitao je izjavu koju je dala Travers. „Ĉula sam kako viĉe i istrĉala napolje. Gurnula je sto tako da se posuĊe rasulo po ploĉicama i razbilo. Lice joj je bilo bledo kao ĉaršav i upozorila je Iv da joj ne prilazi. Rekla je da će je ubiti.“ Naravno, ljudi ĉesto govore sliĉne stvari, pomislio je Frenk, kopajući prstima taĉku na vratu koja ga je zasvrbela. Jednostavno nemaju sreće ako neko umre nakon što su oni izgovorili tu uobiĉajenu frazu. Nevolja je u tome što on nije smeo da razmišlja o sreći. Uz pritisak koji se proteţe od guvernera sve do njegovog kapetana, Frenk ne moţe da dozvoli instinktu da ga odvuĉe od ĉinjenica. Moraće da dovede Dţuliju na saslušanje. Advokat je proĉistio grlo dokje pregledao prostoriju. Sve je izgledalo onako kako je Iv zahtevala. Grinburg se pitao da li je znala da nema mnogo vremena pošto je zahtevala da sve brzo uradi.

Ustao je. On nije sklon umišljanju. Iv je bila u ţurbi zbog toga što je uvek bila u ţurbi. Ţestina s kojom se bacila na stvaranje novog testamenta, bila je ista ţestina koju je ispoljavala u svemu. Izmena je svakako bila okrutno jednostavna. To je još jedna osobina kojoj je Iv bila sklona kada je tako raspoloţena. Kada je progovorio, svi su zaćutali. Ĉak je i Drejk zastao u procesu sipanja novog pića. Pošto je izjava zapoĉela rutinskim spiskom zaveštanja posluzi i raznoraznim dobrotvornim organizacijama, nastavio je da sipa. Kroz tišinu se probijao zvuk teĉnosti koja udara u kristal. Liĉne zaostavštine su bile specifiĉne. Iv je Megi ostavila par smaragdnih minĊuša i trostruku ogrlicu od bisera, kao i Vajetovu sliku kojoj se agentica oduvek divila. Roriju Vintropu je ostavila par svećnjaka iz Drezdena koje su kupili tokom prve godine braka i tom Kitsovih pesama. Glorija je poĉela da jeca na ramenu svog supruga kada je ĉula da je nasledila antikvarnu kutiju za nakit. „Bile smo u Sadebiju, pre više godina“, izgovorila je slomljenim glasom. U njoj su krivica i tuga vodile surovu borbu. „Pobedila me je na licitaciji za tu kutiju. Oh, Markuse." Nešto joj je promrmljao, a Grinburg je proĉistio grlo i nastavio. Nini je ostavila kolekciju limož kutija i deset hiljada dolara za svaku godinu koliko je kod nje radila. Travers je ostavila kuću u Montereju, istu finansijsku zaostavštinu i fond za njenog sina kako bi njegove medicinske potrebe bile opskrbljene do kraja ţivota. Svojoj sestri, koja nije prisustvovala sahrani niti ĉitanju testamenta, Iv je ostavila mali blok stanova za iznajmljivanje. Drejk je pomenut samo usput, u smislu da je primio svoje nasledstvo dok je još bila ţiva. Njegova reakcija je bila predvidljiva, dovoljno predvidljiva da izazove mraĉne osmehe nekih ljudi koji su sedeli u prostoriji. Prosuo je piće, natapajući sobu mirisom skupog viskija. Njegov uzdah neverice naglasilo je lupkanje kockica leda dok su ispadale iz ĉaše na uglaĉanu površinu bara. Dok su prisutni to posmatrali uz razliĉite stupnjeve interesovanja ili gaĊenja, on se prepustio gnevu koji je išao od psovanja do cviljenja i brbljanja besmislica pa nazad do psovanja. „Prokleta kuĉka.“ Maltene se zadavio uvlaĉeći vazduh u pluća. Lice mu je bilo nezdrave boje sunĊera izbledelog na suncu. „Dao sam joj godine, skoro dvadeset jebenih godina svog ţivota. Neću dozvoliti da me izbaci iz testamenta. Ne posle svega što sam za nju uĉinio.“ „Šta si ti to za nju uĉinio?“, upita Megi uz promukli smeh. „Nikada ništa, osim što si olakšavao njen raĉun u banci.“ Zakoraĉio je napred, dovoljno pijan da udari ţenu pred svedocima. ,,Ti si samo muzla svojih petnaest posto. Ja sam ĉlan porodice. Ako misliš da ćeš izaći odavde sa smaragdima ili bilo ĉime drugim, ako ja ne dobijem ništa...“ „Gospodine Morison“, prekinu ga advokat. ,,Vi, naravno, moţete pokušati da oborite testament..." „Jebeno si u pravu.“ ,,MeĊutim“, nastavio je nepoljuljanog dostojanstva. „Moram vam reći da je gospoĊica Benedikt bila veoma specifiĉna kada smo razgovarali o njenim ţeljama. TakoĊe imam kopiju video-trake koju je snimila i na kojoj te ţelje navodi na manje uobiĉajen naĉin. Osporavanje ovog dokumenta biće veoma skupo i besplodno. Ako ipak ţelite time da se pozabavite, moraćete da saĉekate da se današnja procedura završi. Nastaviću...“ Viktoru je ostavila zbirku poezije i mali drţaĉ za papir opisan kao staklena kupola sa crvenim sankama i osam irvasa. „Brendonu Samersu, kojeg smatram veoma ljupkim deĉakom, ostavljam fond sa sumom od milion dolara za obrazovanje i zabavu. Kada napuni dvadeset pet godina moći će samostalno da raspolaţe preostalim novcem.“ ,,To je jebeno smešno“, zapoĉeo je Drejk. „Ostavlja jebenih milion dolara nekom klincu? Nekom balavcu koji verovatno potiĉe sa ulice.“ Pre nego što je Dţulija uspela da progovori, Pol je ustao. Krv joj se sledila kada je ugledala izraz njegovog lica. Pitala se kako iko moţe da preţivi taj ledeni pogled. Pretnje su bile oĉekivane. Brza, gadna borba pesnicama ne bi nikoga iznenadila. DoĊavola, verovatno bi uţivali u tome. Ĉak je i Glorija prestala da cvili kako bi gledala. MeĊutim, Pol je ĉvrstog, iskrenog i bezuslovnog pogleda izgovorio samo jednu reĉenicu. „Nemoj ponovo otvoriti usta.“ Izgovorio je to tiho, ali nikome nije promakla oštrina koja je stajala iza tih reĉi. Kada je ponovo seo, Grinburg je samo klimnuo, kao da je Pol dao ispravan odgovor na neko posebno teško pitanje.

„Ostalo“, nastavio je da ĉita, „ukljuĉujuĉi sve nekretnine i liĉnu imovinu, svu aktivu, akcije, obveznice i prihode, ostavljam Polu Vintropu i Dţuliji Samers, da ih podele meĊu sobom kako god naĊu za shodno.“ Dţulija više ništa nije ĉula. Advokatov glas nije mogao da se probije kroz zujanje u njenim ušima. Videla je da mu se usta pokreću, osećala njegov mraĉan, oštar pogled na svom licu. TakoĊe je osećala peckanje na ruci, kao da je zaspala na njoj i krv pokušava ponovo da cirkuliše uz blago, dosadno bockanje. Ali, to je bila samo Polova ruka kad ju je uhvatio. Ustala je, a da nije bila svesna toga. Slepo, poput pijanca, zateturala se iz prostorije na terasu. Tamo je bilo ţivota, ţive nijanse cveća, razdragan i uporan zov ptica. I vazduh. Mogla je da ga uvuĉe u pluća, da ga oseti kako ulazi i izlazi, kao da ima boju, teksturu i zvuk. Ponovo je udahnula, pohlepno, a zatim osetila ubod bola u stomaku. „Smiri se.“ Pol joj spusti ruke na ramena, glas mu je zvuĉao tiho i neţno. ,,Ne mogu.“ Sopstveni glas joj je zvuĉao znatno tananije, suviše nesigurno. „Kako bih mogla? Nije u redu da mi išta ostavi.“ „Ona je smatrala da je u redu.“ ,,Ne znaš šta sam joj sve rekla, koliko sam joj pretila te noći. Osim toga i zaboga, Pole, ona mi ništa ne duguje.“ Uhvatio ju je za bradu i primorao da ga pogleda. „Mislim da te zapravo plaši ono što smatraš da ti njoj duguješ.“ „Gospodine Vintrop. Izvinite.“ Grinburg im je klimnuo. „Shvatam da vam ovo teško pada, ali postoji još jedna stavka za koju me je gospoĊica Benedikt zamolila da se postaram.“ Pruţio mu je kovertu. „Kopija trake koju je snimila. Zahtevala je da je oboje pogledate kada se završi ĉitanje testamenta.“ „Hvala vam.“ Pol je uzeo. „Ona bi cenila vašu... delotvornost.“ „Bez ikakve sumnje.“ Nagoveštaj osmeha dotakao je njegovo usko lice. „Bila je neverovatna ţena - uznemirujuća, zahtevna, tvrdoglava. Nedostajaće mi.“ Osmeha je nestalo kao da ga nikada nije ni bilo. „Ako sam vam potreban, molim vas, ne oklevajte da nazovete. Moţda ćete imati pitanja o imovini ili spisima. Kada budete spremni, moraćete da pregledate neku papirologiju. Primite moje sauĉešće." „Voleo bih brzo da odvedem gospoĊu Samers kući“, odvrati Pol. „Ali, ţelimo da uĊemo unutra i odgledamo traku u privatnosti. Moţemo li da vas zamolimo da - obezbedite prostoriju?“ U oĉima mu je zasvetlucalo nešto što nalikuje razdraganosti. „Biće mi zadovoljstvo.“ Pol je saĉekao da se ponovo naĊu sami na terasi. Kroz staklena vrata koja je Grinburg zatvorio za sobom dopirali su uzbuĊeni glasovi i gorke suze. Starac će imati pune ruke posla, pomislio je i pogledao Dţuliju. Oĉi su joj ponovo bile suve, lice sabrano. MeĊutim, bila je tako bleda da se zapitao da li će mu prsti proći kroz njenu koţu sve do srţi tuge, ako je sada dotakne. „Moţda je najbolje da odemo u Ivinu sobu da ovo pogledamo.“ Dţulija je zurila u paket koji je drţao u rukama. Deo nje, deo koji je smatrala kukaviĉkim, ţeleo je da pobegne, da zgrabi Brendona i pobegne nazad na istok. Sigurno moţe, ako se dovoljno potrudi, ubediti sebe da je sve bio san. Od prvog telefonskog poziva, od prvog sastanka sa Iv, sve do ovog trenutka? Podigla je pogled i susrela se s njegovim. Tada bi i on bio san. Tada bi i on morao biti san kao i sve što su podelili i izgradili. Sve te krhke nove nade vetar bi razvejao poput prašine. ,,U redu.“ „Daj mi koji minut.“ Stavio joj je traku u ruke. Idi oko kuće, sa druge strane. Odmah dolazim.“ Nije bilo lako ući, otvoriti vrata i naći se u sobi gde je Iv spavala i u kojoj je volela. Mirisala je na cveće, cveće i sredstvo za poliranje, kao i vreli, ţenstveni miris koji je Iv uvek nosila sa sobom. Travers je sredila sobu, naravno. Nesposobna da se odupre, prešla je prstima preko debelog satenskog prekrivaĉa za krevet, boje safira. Odabrala je kovĉeg iste boje, setila se Dţulija i povukla ruku. Da li radi ironije, ili radi utehe? Zatvorivši oĉi, naslonila je ĉelo na hladno drvo izrezbarenih nogu od kreveta. Na trenutak, samo na trenutak je dozvolila sebi da oseća. Ne, ovde je ne okruţuje smrt. Samo sećanja na ţivot. Kada joj se Pol pridruţio, nije progovorila. Posmatrajući je proteklih nekoliko dana, uoĉio je da postaje sve krhkija. Njegova tuga bila je poput male, divlje ţivotinje sklupĉane u stomaku koja grebe, ujeda i kida.

U kakvom god da je obliku Dţulijina tuga, polako i podmuklo je isisavala sav zivot iz nje. Sipao im je po brendi i kada je progovorio, glas mu je namerno bio hladan i nepristrasan. „Moraćeš uskoro da se preneš, Dţuls. Nisi od koristi niti sebi niti Brendonu dok koraĉaš unaokolo kao u bunilu.“ „Dobro sam.“ Uzela je ĉašu, a zatim je premestila iz ruke u ruku. „Ţelim da se sve završi. U potpunosti. Kada se štampa doĉepa odredaba testamenta...“ „Izaći ćemo na kraj s tim.“ „Nisam ţelela njen novac, Pole, niti njenu imovinu, niti...“ „Njenu ljubav“, završio je reĉenicu. Odloţio je ĉašu u stranu i uzeo kovertu. „Iv je uvek insistirala na tome da njena reĉ bude poslednja. Ipak si sve to dobila.“ Prsti su joj pobeleli na ĉaši. „Oĉekuješ li da je smatram majkom nakon što sam je poznavala ĉitavih nedelju dana, da osećam obavezu, trenutnu vezu, zahvalnost? Manipulisala je mojim ţivotom pre nego što sam roĊena. Ĉak i sada, pošto je preminula, nastavlja to da radi.“ Pocepao je kovertu i izvadio traku. ,,Ne oĉekujem da osećaš bilo šta. Da si išta nauĉila o njoj tokom proteklih nekoliko meseci, znala bi da ni ona to ne oĉekuje.“ Stavio je traku u video, okrenuvši joj leĊa dok ga je sopstvena bol sekla kao noţem. ,,Ne mogu ovo sam da izvedem. “ Neka je proklet, pomislila je, neka je proklet što je primorava da oseti stid. Umesto da progovori, sela je na sofu prepunu jastuka i podigla brendi do usana. Pridruţio joj se, ali kada je seo razdvajala ih je znatno veća razdaljina od jednog jastuka. Pritisnuo je dugme na daljinskom upravljaĉu i Iv je ispunila ekran, kao što je ispunjavala tolike ekrane za vreme ţivota. Jad je šĉepao Dţulijino srce gvozdenom pesnicom. „Dragi moji, ne mogu vam opisati koliko sam srećna što ste zajedno. Nadala sam se da ću ovo uĉiniti uz malo više ceremonije i to na filmu, a ne na video-traci. Film je znatno laskaviji.“ Ivin raskošan smeh se prelio sa trake u prostoriju. Na ekranu, posegnula je za cigaretom, a potom se zavalila u stolici. Paţljivo se našminkala, skrivajući tamne senke oko oĉiju i napetost oko usta. Nosila je crvenu košulju podignutog okovratnika. Dţuliji je na trenutak sinulo da je bila u toj istoj košulji dok je leţala na krvavom tepihu. „Ovaj mali gest će moţda biti nepotreban, ako skupim hrabrosti da razgovaram s vama lice u lice. Ako ipak ne bude tako, molim vas oprostite mi što vam nisam rekla da sam bolesna. Smatrala sam da je tumor problem koji ţelim da zadrţim za sebe. Još jedna od laţi, Dţulija. Ova nije u potpunosti sebiĉna.“ „Kako to misli?“, mrmljala je Dţulija. „O ĉemu ona to govori?“ Pol je samo odmahnuo glavom, ali telo mu se ukrutilo. „Kada sam ĉula dijagnozu, prognozu i sve ostale oze, prošla sam kroz sve faze za koje mi je reĉeno da su uobiĉajene. Poricanje, bes, tuga. Znate koliko prezirem da budem uobiĉajena. Reĉeno mi je da osoba postaje skromna kad joj saopšte da joj preostaje manje od godine ţivota, a aktivnog ţivota još manje. Morala sam da uĉinim nešto što će to neutralizovati. Pretpostavljam da sam morala da proslavim ţivot. Svoj ţivot. Dobila sam ideju da napišem knjigu. Da jasno izloţim šta sam bila, šta sam uĉinila, ne samo zbog uvek gladne publike, već i zbog sebe. Ţelela sam da moja kćerka, deo mene, ispriĉa tu priĉu.“ Oštrog pogleda, nagnula se ka kameri. „Dţulija, znam koliko si bila uznemirena kada sam ti rekla. Veruj mi, imaš pravo da me mrziš. Neću ti nuditi izgovore. Mogu samo da se nadam da smo, od tog ĉasa do momenta u kojem ovo gledaš, postigle neku vrstu razumevanja jedna za drugu. Nisam znala koliko ćeš mi znaĉiti. Koliko će mi Brendon...“ Odmahnula je glavom i uvukla dim. „Neću postati sentimentalna. Raĉunam na to da će biti cviljenja i škrgutanja zubima kada se objavi vest o mojoj smrti. Do tada će toga već biti sasvim dovoljno. “ „Ova tempirana bornba u mom mozgu...“ Nasmešila se dok je trljala prstima slepooĉnicu. „Kunem se da je ponekad ĉujem kako otkucava. Primorala me da se suoĉim sa sopstvenom smrtnošću, greškama i odgovornostima. Ĉvrsto sam odluĉila da ne napustim ovaj svet ţaleći za bilo ĉim. Ako se nismo pomirile, Dţulija, bar će me tešiti to što smo neko vreme bile prijateljice. TakoĊe znam da ćeš napisati knjigu. Ako si nasledila moju tvrdoglavost, moţda sa mnom više nikada nećeš progovoriti. Radi predostroţnosti sam snimila druge trake. Sigurna sam da nisam izostavila ništa vaţno.“ Iv je zdrobila cigaretu i kao da je na trenutak sabirala misli. „Pole, ne moram da ti kaţem koliko si mi znaĉio. Dvadeset pet godina si mi poklanjao bezuslovnu ljubav i odanost koje nisam uvek zasluţivala. Bićeš ljut, znam to, zbog toga što ti nisam rekla da sam bolesna. Moţda je to bilo sebiĉno, ali tumor koji se ne moţe operisati duboko je liĉna stvar. Ţelela sam da uţivam u vremenu koje mi je preostalo bez neprestanog posmatranja, tetošenja i brige. Ţelim da pamtiš koliko smo se dobro zabavljali. Ti si jedini muškarac koji mi nikada nije naneo bol. Evo mog poslednjeg saveta: ako

voliš Dţuliju, ne dopusti joj da ti se izmigolji. Moţda će pokušati. Ostavila sam vam najveći deo imanja ne samo zbog toga što vas volim, već i zbog toga što će vam zakomplikovati ţivot. Moraćete da se nosite jedno s drugim, bar još neko vreme.“ Usne su joj zadrhtale; uspela je da povrati kontrolu. Oĉi su joj zasijale od suza. Smaragdi koje je sprala kiša. „Prokleti da ste oboje, darujte mi još unuka. Ţelim da znam da ste pronašli ono što je meni uvek izmicalo. Ljubav koju ćete slaviti ne samo u senkama, već i na svetlosti dana. Dţulija, bila si dete koje sam volela, ali nisam mogla da ga zadrţim. Pole, bio si dete koje mi je dato i koje sam mogla da volim. Nemojte me razoĉarati.“ Zabacila je glavu unazad i uputila im još jedan ţivahan osmeh. ,,Ne bi bilo loše ako biste prvoj devojĉici dali ime po meni.“ Traka je zatreperila i ekran je ispunio sneg. Dţulija je otpila još jedan gutljaj pre nego što je uspela da progovori. „Umirala je. Sve vreme je umirala. “ Jednim naglim pokretom, iskljuĉio je traku. Iv je bila u pravu. Bio je besan, razjaren. „Nije imala pravo da taji to od mene.“ Stegnutih pesnica skoĉio je na noge i poĉeo da šetka prostorijom. „Moţda bih mogao da joj pomognem. Postoje specijalisti, holistiĉka medicina. Iscelitelji.“ Zastao je i provukao rukom kroz kosu, kad je shvatio šta govori. Iv je mrtva i nije je tumor ubio. ,,To sada nije ni vaţno, zar ne? Snimila je traku koju ćemo gledati nakon što tiho premine u bolniĉkom krevetu. Umesto toga...“ Pogledao je ka prozoru, ali video je sam Iv ispruţenu na tepihu. „Vaţno je“, odvratila je Dţulija tiho. „Sve je vaţno.“ Spustila je ĉašu, ustala i pogledala ga u lice. „Ţelim da razgovaram s njenim lekarom. “ ,,U ĉemu je svrha?“ „Moram da napišem knjigu.“ Zakoraĉio je ka njoj, a zatim se zaustavio. Bio je suviše besan da rizikuje da je dotakne. „Zar moţeš sada da razmišljaš o tome?“ Videla je gorĉinu, ĉula je. Ne postoji naĉin da mu objasni da je pisanje vaţno, da je to jedini naĉin da plati ono što duguje Iv zbog svog roĊenja. ,,Da. Mogu da razmišljam o tome.“ ,,Pa.“ Uzeo je cigaretu i polako je zapalio. „Ako uspeju daje odštampaju do kraja godine, dobro ćeš zaraditi na njenom ubistvu i imati hit decenije.“ Pogled joj je postao bezizraţajan. ,,Da“, rekla je. „Zaista se nadam da će biti tako.“ Šta god da je imao nameru da kaţe, kakav god da je otrov osetio u grlu, progutao ga je kada se zaĉulo kucanja na vratima. Ĉim se okrenuo od nje da vidi ko je, Dţulijin izraz se rasplinuo. Pritisnula je korenom dlana prostor izmeĊu obrva i borila se da ostane pribrana dok ne ugrabi trenutak za sebe. ,,Frenk.“ „Izvini, Pole, znam da je ovo bio teţak dan.“ Frenk je stajao na dovratku. Zbog toga što je došao zvaniĉnim poslom nije zakoraĉio unutra, već saĉekao da ga pozovu. „Travers mi je rekla da ste vi i gospoĊa Samers gore.“ „Usred smo nekog posla. Moţe li to da saĉeka?“ „Plašim se da ne moţe.“ Bacio je pogled preko Polovog ramena, a zatim spustio glas. „Kršim neka pravila, Pole. Uĉiniću sve što mogu, ali stvari ne stoje dobro.“ „Imaš neki trag?“ Frenk je spustio ruke u dţepove. „Da, moglo bi se tako reći. Moram da razgovaram s njom i najradije bih to uĉinio samo jednom.“ Osetio je napetost u zadnjem delu vrata, oštar i uznemirujući osećaj zbog kojeg je poţeleo da zatvori vrata i odbije. Pošto je oklevao, Frenk je odmahnuo glavom. „Samo ćeš pogoršati stvari.“ Dţulija je povratila staloţenost. Okrenula se, smirenog izraza lica i klimnula Frenku. „Poruĉniĉe Nidlmejer." „GospoĊo Samers. Ţao mi je, ali moram da vam postavim još neka pitanja.“ Stomak joj se stegnuo, ali je ponovo klimnula. ,,U redu.“ „Moraćemo to da obavimo u stanici.“ ,,U stanici?“ ,,Da, gospoĊo.“ Izvadio je papir iz dţepa. „Obavestiću vas o vašim pravima, ali pre nego što to uĉinim, savetujem vam da pozovete advokata. Dobrog advokata.“

Dvadeset osmo poglavlje Kao da je zarobljena u lavirintu nekog opasnog zabavnog parka. Svaki put kada bi pomislila da je pronašla stazu, skrenula bi iza ugla i ponovo udarila u crni zid. Dţulija je zurila u ogledalo prostorije za saslušanje. Videla je svoj odraz u crnoj odeći za sahranu, lica suviše bledog u poreĊenju sa krutim platnom dok je sedela za stolom na tvrdoj, drvenoj stolici. Videla je dim koji joj peĉe nozdrve kako se skuplja na plafonu u mekoj, plavoj izmaglici. Tri šoljice kafe koje mirišu istom gorĉinom koja krasi i njen ukus. I dva muškarca u košuljama dugih rukava, sa znaĉkama koje im vise iz dţepova. Testirajući, pomakla je prste, povezujući ih tako da napravi šiljak. Posmatrala je kako njen odraz ĉini to isto. Zapitala se koja je od te dve ţene ona. Kojoj će poverovati? Znala je da se ostala lica nalaze s druge strane stakla i da zure u nju. Zure kroz nju. Dali su joj ĉašu vode, ali nije bila u stanju da guta. U prostoriji je bilo suviše toplo, koji stepen toplije nego što bi bilo prijatno. Ispod tamnog odela, koţa joj je bila vlaţna. Osećala je miris sopstvenog straha. Ponekad joj je glas drhtao, ali prigušila bi sve snaţniju histeriju dok ponovo ne bi postao staloţen. Bili su veoma strpljivi, istrajni u pitanjima. I uĉtivi, veoma uĉtivi. GospoĊo Samers, da li ste pretili da ćete ubiti gospoĊu Benedikt? Da li ste znali da je izmenila testament, gospoĊo Samers? GospoĊo Samers, zar nije gospoĊa Benedikt došla da vas poseti na dan ubistva? Da li ste se ponovo posvaĊale? Da li ste se razbesneli? Bez obzira na to što je već odgovorila, oni bi vrteli pitanja dok ne bi morala ponovo da odgovori na isto. Izgubila je pojam o vremenu. Moţda je u toj maloj sobi bez prozora provela sat vremena, a moţda i ĉitav dan. Povremeno bi shvatila da joj misli lutaju, da naprosto plutaju. Ţelela je da se uveri da je Brendon veĉerao. Morala je da mu pomogne da se spremi za kontrolni iz geografije. Dok je njen um kretao na ta kratka putovanja u jednostavnost, odgovarala je na pitanja. Da, svaĊala se sa Iv. Bila je ljutita i uznemirena. Ne, ne moţe da se seti šta je taĉno rekla. Nikada nisu razgovarale o izmeni testamenta. Ne, nikada. Moţda je dotakla ţaraĉ. Nije sigurna. Ne, nije bila svesna izmene Ivinog testamenta. Da, da, vrata su bila zakljuĉana kada je stigla kući. Ne, ne zna da li ju je neko video nakon što se uvezla kroz kapiju. Iznova i iznova je objašnjavala svoje kretanje na dan ubistva, paţljivo koraĉajući kroz lavirint, uvek koraĉajući po sopstvenim otiscima. Dţulija se muĉila da odvoji um od tela tokom procedure zavoĊenja u knjige. Zurila je ispred sebe kada bi joj rekli da to ĉini, trepnula zbog blica kada su je fotografisali za dosije. Okrenula profil. Uzeli su njen nakit, tašnu, dostojanstvo. Mogla je da se drţi samo ostataka ponosa. Odveli su je u ćeliju u kojoj će ĉekati dok se ne odredi i ne plati kaucija. Ubistvo, pomislila je ošamućeno. Upravo su je uhapsili za ubistvo drugog stepena. Negde u lavirintu je skrenula sasvim pogrešno. Kada su metalna vrata zazveĉala, obuzela ju je panika. Maltene je vrisnula, a zatim osetila krv kada se ugrizla za donju usnu. Oh boţe, nemojte me ostaviti ovde. Nemojte me zakljuĉati u ovaj kavez. Pokušavajući da udahne, sela je na ivicu kreveta, sklopila šake u krilu i pokušala da odrţi pribranost. Mogla se zakleti da je vazduh ustajao sa ove strane rešetki. Neko je psovao i pogane skarednosti su se reĊale poput spiska za pranje. Ĉula je cviljenje narkomana, ţalbe kurvi. Neko je plakao i tihi, ţalosni jecaji su beskrajno odjekivali. Na zidu suprotno od kreveta bio je postavljen labavo, ali ona se plašila da ga koristi. Muĉnina joj je zavijala u stomaku, ali ona ju je ugušila, radije nego da ĉuĉne iznad prljavog toaleta. Neće joj pozliti. Neće se slomiti. Koliko će vremena proći dok se štampa ne doĉepa vesti? Mogla je liĉno da ispiše naslove.

KĆERKA IV BENEDIKT UHAPŠENA ZBOG UBISTVA OSVETA NAPUŠTENE KĆERKE TAJNA KOJA JE OKONČALA IVIN ŽIVOT Dţulija se pitala da li bi Iv uţivala u publicitetu, a zatim poklopila usta šakom kako bi zadrţala divlji izliv smeha. Ne, ĉak ni Iv, uz svu veštinu manipulacije, uz sve prepredene trikove da navede igraĉe da igraju po njenom scenariju, nije mogla da predvidi ovu ironiju. Kada su ruke poĉele da joj se tresu, vratila se do kreveta i sela u ćošak. Privukavši kolena do grudi, spustila je glavu na njih i zaţmurila. Ubistvo. Ta reĉ je plivala njenim umom. Kada je poĉela teško da diše, ĉvršće je zaţmurila. Ispod kapaka su je ĉekale scene koje su joj opisivali u sobi za saslušanje. SvaĊa sa Iv. Skupljanje gneva. Njena ruka koja hvata ţaraĉ. Jedan oĉajno snaţan udarac. Krv. Toliko krvi. Njen vrisak dok joj Iv pada pod noge. ,,Samersova.“ Dţuliju nešto prenu. Divlje je treptala kako bi usredsredila pogled. Da nije zaspala? Znala je samo da je sada budna i da je još u ćeliji. MeĊutim, vrata su bila otvorena i ĉuvar je zakoraĉio unutra. „Puštena si uz kauciju.“ Kada ju je ugledao, Pol je poţeleo da pojuri ka njoj i privije je uz sebe. Jedan pogled mu je bio dovoljan da shvati kako će mu se raspasti poput ljuske od jajeta u rukama. Pomislio je da joj je snaga potrebnija od utehe. „Spremna za polazak?“, upita uhvativši je za ruku. Nije progovorila dok nisu izašli napolje. Zapanjila se što je još uvek dan. Automobili su mileli putem dok su se putnici probijali ka svojim domovima na veĉeru. Pre nekoliko sati, pre samo nekoliko sati tokom blistavog, vedrog jutra, sahranili su Iv. A ona je sada optuţena da je izazvala njenu smrt. ,,Brendon?“ Uhvatio ju je za ruku kad se zaljuljala, ali je nastavila da koraĉa, kao da nije primetila svoju slabost. ,,Ne brini. Sisi se pobrinula za sve. Moţe veĉeras da ostane kod njih, osim ako ne ţeliš da odemo po njega." Boţe, ţelela je da ga vidi. Da ga zagrli. Da oseti njegov miris. Ali setila se svog lica kad su joj dopustili da se obuĉe. Lice joj je bilo bledo, oĉi tamne. I u njima se ogledao uţas. ,,Ne ţelim da ga vidim dok se... dok ne proĊe neko vreme.“ Zbunjena, stala je kraj Polovog automobila. Ĉudno je to, pomislila je, sada kada je ponovo napolju, van kaveza, nije znala šta ţeli da uradi. ,,Ja - treba da ga nazovem. Moraću ovo nekako da mu objasnim.“ Ponovo se zaljuljala tako da je mogao samo da je smesti u kola, pošto je pridrţao. „Nazvaćeš ga kasnije.“ ,,Kasnije“, ponovila je i zatvorila oĉi. Nije ponovo progovorila, pa se ponadao da je zaspala. MeĊutim, dok je vozio video je da joj se šaka povremeno steţe i opušta u krilu. Bio je spreman za suze, bes, razjarenost. Nije bio siguran da bi bilo koji ĉovek mogao da se spremi za ovu vrstu opasne krhkosti. Kada je osetila miris mora, otvorila je oĉi. Osećala se omamljeno, kao da se budi posle duge bolesti. „Gde smo krenuli?“ ,,Kući.“ Pritisnula je rukom slepooĉnicu, kao da pokušava da se vrati u stvarnost. „Tvojoj kući?“ ,,Da. Da li to predstavlja problem?“ Ali, kada je bacio pogled ka njoj, okrenula se tako da joj ne vidi lice. Zakoĉio je suviše naglo pošto je stao ispred kuće. Oboje su poleteli napred, a zatim nazad. Kad je otvorio vrata, ona je već stajala. „Ako ne ţeliš da budeš ovde, reci mi gde ţeliš da odeš.“ „Nemam gde da odem.“ Pogledala ga je ranjenim pogledom. „I nemam kome da se obratim. Nisam mislila da ćeš... me dovesti ovamo. Da ćeš ţeleti da budem ovde. Misle da sam je ja ubila.“ Ruke su joj se toliko tresle da je ispustila tašnu. Ĉuĉnula je da je dohvati, no nije imala snage da ponovo ustane. „Misle da sam je ja ubila“, ponovila je. ,,Dţulija.“ Posegnuo je ka njoj, ali ona se povukla. „Molim te, nemoj. Nemoj me dodirivati. Neću biti u stanju da zadrţim ono malo ponosa koji mi je preostao, ako me dotakneš.“

„DoĊavola s tim.“ Podigao ju je u naruĉje. Prvi jecaji su poĉeli da joj razdiru telo dok ju je unosio unutra. „Strpali su me u ćeliju. Postavljali su mi pitanja, iznova i iznova, i strpali me opet u ćeliju. Zakljuĉali su vrata i ostavili me tamo. Nisam mogla da dišem.“ Dok su mu se usta stiskala u mrku liniju, mrmljao je umirujuće reĉi. „Moraš da legneš da se odmoriš. Moraš malo da se odmoriš.“ „Stalno sam se prisećala toga kako je izgledala kada sam je pronašla. Misle da sam joj ja to uradila. Boţe, vratiće me tamo. Šta će biti s Brendonom?“ „Neće te vratiti tamo.“ Spustio ju je na krevet pa joj obuhvatio lice šakama. „Neće te vratiti tamo. Veruj mi.“ Ţelela je da veruje u to, ali neprestano joj je pred oĉima lebdeo taj mali prostor ograĊen rešetkama i ona zarobljena unutra. ,,Ne ostavljaj me samu. Molim te.“ Stegla je njegove ruke dok su joj suze gorele u oĉima. „Dotakni me. Molim te.“ Privukla je njegove usne do svojih. „Molim te.“ Uteha nije rešenje. Tiho ohrabrivanje i neţno milovanje ne mogu da otklone oĉaj. Bila joj je potrebna strast, brza i besna, gruba i spremna. Ovde, sa njim, mogla je da isprazni um i ispuni telo. Posezala je ka njemu, oĉiju vlaţnih od šoka i straha, izvijajući telo uz njegovo dok mu je povlaĉila odeću. Nisu govorili. Ona nije ţelela reĉi; ĉak i najneţnija reĉ bi je navela na razmišljanje. U ovom kratkom trenutku ţelela je samo da oseća. Zaboravio je na umirivanje njenih strahova. Ţena koja se kotrljala preko kreveta s njim, nije bila uplašena, njene strasne usne i prsti koji istraţuju obasipali su ga talasima zadovoljstva. Spreman na sve, koliko i ona, strgao joj je odeću. Ta vrela, vlaţna koţa je treperila pod njegovim rukama, divlja, razvratna aroma poţude, zavodniĉki miris ţene. Svetlo se slilo u sobu, podstaknuto prvim plamenom sumraka. Izvila se povrh njega, lica ne više bledog, već rumenog od ţivota. Stegla mu je zglobove, privukla njegove šake svojim grudima. Zabaĉene glave, obuhvatila ga je, primila duboko, potpuno usisala. Telo joj se ukrutilo, a zatim zadrhtalo dok se pribliţavala vrhuncu. Gledajući ga u oĉi, privukla je njegov dlan i utisnula u njega poljubac. Zatim je, uz krik oĉaja i trijumfa, jezdila na njemu brzo i ţustro, kao da se bori za ţivot. Ĉitav sat je spavala u izmaglici iscrpljenosti bez snova. Zatim je realnost poĉela da krši njenu odbranu, trgnuvši je u trenutku iz sna i potpuno razbudivši. Ugušivši vrisak straha, uspravila se u krevetu. Bila je sigurna da se ponovo nalazi u ćeliji. Sama. Zakljuĉana. Pol je ustao sa stolice na kojoj je sedeo i posmatrao je, prišao joj i uzeo je za ruku. „Ovde sam.“ Na momenat se borila za dah. „Koliko je sati?“ ,,Još je rano. Upravo sam razmišljao da siĊem dole i napravim veĉeru.“ Uhvatio je za bradu pre nego što je uspela da odmahne glavom. „Moraš da jedeš.“ Naravno da mora. Mora da jede, da spava, da se kreće i da diše. Da radi sve te normalne stvari kako bi se pripremila za nenormalne. Još nešto je morala da uradi. „Pole, moram da nazovem Brendona.“ „Veĉeras? “ Da bi spreĉila plaĉ, skrenula je pogled ka prozoru slušajući riku mora. Trebalo je da odmah odem do njega, ali nisam bila sigurna da bih mogla se suoĉim s njim. Plašim se da je nešto ĉuo ili video na televiziji. Moram liĉno da mu objasnim, da ga pripremim za to.“ „Nazvaću Sisi. Zašto se ne bi istuširala vrelom vodom i uzela aspirin? Biću u prizemlju.“ Dok je išao ka vratima, ona je ĉupkala ĉaršav. „Pole... hvala ti. Za ovo, i za ono malopre.“ Naslonio se na kvaku. Prekrstivši ruke, podigao je obrvu. Glas mu je poprimio britanski, veoma zabavan ton. ,,Da li ti to meni zahvaljuješ što sam vodio ljubav s tobom, Dţuls?“ Nelagodno je slegla ramenima. ,,Da.“ ,,U tom sluĉaju, pretpostavljam da treba da kaţem ‟nema na ĉemu, draga‟. Obavezno to ponovo zatraţi. Kad god hoćeš.“ Dok ga je slušala kako silazi niz stepenice, uĉinila je nešto za šta je smatrala da više nije sposobna. Nasmešila se. Tuš joj je pomogao, kao i nekoliko zalogaja omleta koji je Pol servirao. Nije oĉekivao razgovor. Još jedna stvar zbog koje mu je duţna. Ĉinilo se da shvata da ona mora da razmisli o tome šta će reći sinu. Kako da kaţe malom deĉaku da je njegova majka optuţena za ubistvo.

Koraĉala je tamo-amo kroz dnevnu sobu kada je ĉula automobil. Ĉvrsto stegnutih šaka okrenula se ka Polu. „Mislim da bi bilo najbolje ako...“ „Razgovaraš s njim nasamo“, završio je reĉenicu. „Biću u radnoj sobi. Nemoj mi ponovo zahvaljivati, Dţuls“, rekao je kada je otvorila usta. „Moţda ovoga puta neću biti tako blag.“ Dok se peo uz stepenice, ispustio je tihu, gadnu psovku. Pripremivši se, Dţulija je otvorila vrata. Pred njom se našao Brendon, sa zabaĉenim rancem preko ramena i osmehom na usnama. Uspeo je da se uzdrţi od toga da odmah izbrblja sve što je tog dana radio. Setio se šta je ona radila. Išla je na sahranu i oĉi su joj bile tuţne. Iza njega, Sisi blago uhvati Dţuliju za ruku. Zbog tog neizgovorenog znaka podrške i verovanja, Dţuliju je zapeklo grlo. „Nazovi me“, reĉe. „Ako ti bilo šta bude potrebno.“ ,,Ja... hvala ti. ,,Nazovi“, ponovi Sisi i ţustro razbaruši Brendonovu kosu. „Vidimo se, mali.“ „Zdravo. Kaţi Dastinu da se vidimo u školi.“ „Brendone." Oh bože, pomislila je Dţulija. Bila je tako sigurna da je spremna. MeĊutim, on je posmatrao lica tako mladog, tako punog poverenja. Zatvorila je vrata za sobom i povela ga oko kuće na trem. „Hajde da malko ostanemo ovde.“ Znao je sve o smrti. Objasnila mu je kada su mu umrli baka i deka. Ljudi odlaze na nebo kao anĊeli i sliĉno. Ponekad se teško razbole ili doţive nesreću. Ili ih iskasape poput dece u filmu Noć veštica koji su on i Dastin nedavno krišom gledali na videu. Nije o tome mnogo razmišljao, ali je oĉekivao da će mama ponovo hteti da razgovara o tome. Sve vreme mu je drţala ruku. Ĉvrsto. I gledala je u mrak, tamo gde se vidi samo bela pena talasa koji jurišaju plaţom. U kući iza njih bila su upaljena svetla, tako da joj je video lice i kako vetar podiţe dugaĉak, plavi ogrtaĉ koji je nosila. „Bila je fina dama“, zapoĉeo je Brendon. „Razgovarala je sa mnom i ispitivala me o školi i sliĉno. Smejala se mojim šalama. Ţao mi je što je umrla.“ ,,Oh, Brendone, i meni je ţao.“ Udahnula je. „Bila je veoma vaţna osoba - ĉućeš mnogo toga o njoj - u školi, na televiziji, u novinama.“ „Govore o njoj kao da je bila boginja, ali bila je prava osoba.“ ,,Da, bila je prava osoba. Pravi ljudi ĉine neke stvari, donose odluke, prave greške. Zaljubljuju se.“ Premestio se s noge na nogu. Znala je da je u godinama kada mu je neugodno dok se priĉa o ljubavi. Obiĉno bi se zbog toga nasmešila. „Davno, Iv se zaljubila. Dobila je bebu. Veza izmeĊu nje i ĉoveka kojeg je volela nije uspela, pa je uradila ono što je smatrala da je najbolje za njenu bebu. Mnogi dobri ljudi ne mogu da imaju svoju decu.“ „Onda ih usvoje, kao što su baka i deka usvojili tebe.“ „Tako je. Volela sam ih i oni su voleli mene. I tebe.“ Okrenula se i obuhvatila njegovo lice šakama. „Ali nedavno sam otkrila da sam ja beba koju je Iv dala na usvajanje.“ Nije se trgao od šoka, ali je odmahivao glavom kao da pokušava da unese smisao u njene reĉi, „Misliš, gospoĊica B. je bila tvoja prava mama?“ ,,Ne, baka je bila moja prava mama, osoba koja me je odgajila i brinula o meni. A Iv je bila ţena koja me je rodila. Ona je bila moja biološka majka.“ Uzdahnuvši, Dţulija je prošla rukom kroz njegovu kosu. „Tvoja biološka baka. Postao si joj veoma vaţan otkad te je upoznala. Bila je ponosna na tebe i znam da bi volela da je imala vremena da ti to liĉno kaţe.“ Usna mu je zadrhtala. „Kako to da te nije zadrţala, ako si bila njena beba? Imala je veliku kuću, novac i sve to.“ „Velika kuća i novac nisu uvek najvaţniji, Brendone. Postoje drugi razlozi, vaţni razlozi za donošenje takve odluke.“ ,,Ti mene nisi dala na usvajanje.“ ,,Nisam.“ Spustila je svoj obraz na njegov i ljubav koju je osetila bila je snaţna i postojana kao i dok je rastao u njenoj materici. „Ali ono što je dobro za jednu osobu nije uvek dobro za drugu. Uradila je ono što je smatrala ispravnim, Brendone. Kako da budem tuţna kada sam zbog toga pripala baki i deki?“ Poloţivši šake na njegova ramena, sela je na pete. „Govorim ti ovo sada zbog toga što će se saznati. Ţelim da znaš da nemaš ĉega da se stidiš, niti da ti bude ţao. Moţeš biti ponosan na to što ti je Iv Benedikt bila baka.“ „Veoma mi se dopadala.“

,,Znam.“ Nasmešila se i povela ga ka klupi ugraĊenoj u ogradu. „Ima još toga, Brendone i neće ti biti lako da to ĉuješ. Potrebno mi je da budeš hrabar i da veruješ da će sve biti u redu.“ Saĉekala je gledajući ga u oĉi, sve dok se nije uverila da moţe to smireno da izgovori. „Policija misli da sam ja ubila Iv.“ Nije ni trepnuo. Umesto toga oĉi su mu se ispunile gnevom. Stisnuo je svoja mala usta. ,,To je glupo.“ Njeno olakšanje je izletelo u vidu smeha dok je naslanjala obraz na njegovu kosu. ,,Da. Glupo je.“ ,,Ti ne ubijaš ĉak ni pauke. Mogu to da im kaţem.“ „Otkriće istinu. Moţda će potrajati. Moţda ću morati na suĊenje.“ Zario je lice u njene grudi. „Kao kod sudije Vapnera?“5 Kada je zadrhtao poĉela je da ga ljulja kao što je ĉinila dok je bio beba i nemiran zbog kolika. ,,Ne baš. Ali, ne ţelim da brineš, zbog toga što će otkriti istinu.“ „Zašto ne moţemo da odemo? Zašto jednostavno ne moţemo da se vratimo kući?“ „Vratićemo se. Kada se sve završi, vratićemo se.“ Zagrlila ga je. „Obećavam.“ U sobi u koju se uvek zavlaĉio kako bi pio i durio se, Drejk se pripremao da obavi telefonski poziv. Bilo mu je prokleto drago što je kuĉka u nevolji do guše. Ništa ga ne bi obradovalo više nego da njegova roĎaka završi u zatvoru zbog ubistva. Ali, ĉak i kada mu nju uklone s puta, Pol i dalje stoji izmeĊu njega i novca. Moţda nema naĉina da obori testament, moţda nema naĉina da se doĉepa nasledstva za koje je ĉitavog ţivota radio. No, stvari se uvek mogu posmatrati sa raznih strana. Ovu stranu je ĉuvao kao keca u rukavu. Otpio je gutljaj votke apsolut i nasmešio se kada je dobio vezu. „Ovde Drejk“, rekao je bez uvoda. ,,Ti i ja moramo da se naĊemo... Zašto? Jednostavno je. Imam informaciju za koju ćeš ţeleti da mi platiš. Na primer, zašto si se ušunjala u gostinjsku kuću i njuškala po beleškama drage roĊake Dţulije. Oh, policiju bi moţda još nešto interesovalo. Na primer ĉinjenica da je sigurnosni sistem bio iskljuĉen na dan Ivinog ubistva. Kako znam?“ Ponovo se nasmešio, već brojeći novac u mislima. „Znam ja svašta. Znam da je Dţulija bila u vrtu toga dana. Znam da je još neko ušao u gostinjsku kuću u kojoj je Iv ĉekala, a zatim izašao sam. Sasvim sam.“ Slušao je, smešeći se ka tavanici. Boţe, dobro je ponovo biti u sedlu. „Oh, siguran sam da imaš dobre razloge, dobra objašnjenja. Moţeš sve to ispriĉati policajcima. Ili... me moţeš uveriti da zaboravim. Ĉetvrt miliona dolara će me sasvim lepo ubediti. Zasad. Da budem razuman?“, nasmejao se. „DoĊavola, biću razuman. Dajem ti nedelju dana da nabaviš novac. Nedelju dana od veĉeras u ponoć. To lepo zvuĉi. Donesi ga ovde. Ĉitav iznos ili idem odmah do okruţnog tuţioca da spasem svoju sirotu roĊaku.“ Spustio je slušalicu, a zatim odluĉio da odabere ime iz svoje male, crne knjige. Smatrao je da treba da proslavi. Rasti Hefner je takoĊe imao keca u rukavu. Veći deo ţivota se kladio i mada je u konaĉnom zbiru više gubio nego što je dobijao, smatrao je da je još u igri. Otac ga je naterao da ode u marince ĉim je završio srednju školu. Nekako se provlaĉio kroz sluţbu, izbegavajući za dlaku otpuštanje sa lišavanjem prava i privilegija. Ali, nauĉio je kako da izgovara ‟ser, da, ser“, kako da se svakome ulizuje i što je najvaţnije kako da se ispetlja iz problema. Dosadio mu je dosadašnji posao i rado bi ga napustio da nije dobijao toliko novca. Teško je odbiti platu od šest soma nedeljno da pratiš neku ţenu. Ali, sada se Rasti zapitao postoji li naĉin da ugrabi i jare i pare. Dok je kasno uveĉe pijuckao voćni jogurt, Rasti je gledao vesti u jedanaest. Sve je bilo pred njim. Dţulija Samers, elegantna maĉkica koju je nedeljama pratio. Kakav je šok izazvalo to što je kćerka Iv Benedikt? To što je osumnjiĉena za ubistvo matore koke? Rastiju R Hefneru je ipak najzanimljivije bilo to što će ona naslediti veliki deo imanja za koje se priĉa da vredi pedeset miliona. Elegantna dama poput Samersove biće veoma zahvalna onome ko joj pomogne da se ispetlja iz ovih problema. Mnogo zahvalnija od šest soma nedeljno. Dovoljno zahvalna, pomislio je Rasti dok je lizao kašiku, da obezbedi ĉoveka za ĉitav ţivot. Moţda će njegov trenutni klijent biti toliko besan da napravi problem. Ali za, na primer, dva miliona dolara - u kešu - Rasti moţe da izaĊe na kraj s problemom. 5 Televizijski program koji podrazumeva suĊenje sa pravim ljudima i pravim sluĉajevima. (Prim. prev.)

Dvadeset deveto poglavlje Znojav, okrepljen i zadovoljan sobom i svetom, Linkoln Hetovej je uleteo u kuhinju nakon jutarnjeg dţogiranja. Krupsov aparat za kuvanje kafe upravo je poĉeo da kuva i on je bacio pogled na sat. Šest i dvadeset pet. Taĉno. Bio je u braku sa svojom suprugom Elizabetom petnaest godina i ako su se oko bilo ĉega slagali, bila je to simetrija. Ţivot im je tekao po veoma uglaĉanim pravilima. Bio je jedan od najcenjenijih kriviĉnih advokata na Istoĉnoj obali, a ona supruga i domaćica uspešnog ĉoveka. Imali su dvoje pametne, lepo vaspitane dece koja su znala samo za bogatstvo i stabilnost. Pre jedne decenije su zapali u neke probleme, ali on je to sredio maltene bez talasanja. Ako su godine donele svakodnevicu koja naginje ka blagosti, to je bilo zbog toga što su oni tako ţeleli. Kao i uvek, Linkoln je uzeo šolju na kojoj piše ADVOKATI TO RADE U GAĆICAMA6 - koju mu je poklonila kćerka Amelija za ĉetrdeseti roĊendan. Svoju prvu kafu bi popio sam, gledajući jutarnje vesti na kuhinjskom televizoru pre nego što krene na tuširanje. Imam ugodan život, pomislio je Linkoln dok je ukljuĉivao TV. Voditeljka je najavila iznenaĊujući razvoj dogaĊaja kad je u pitanju ubistvo Iv Benedikt. Linkolnu je šolja skliznula iz ruke i razbila se. Vrela kolumbijska kafa je tekla poput reke niz svetlucave ploĉice. ,,Dţulija.“ Prošaputao je njeno ime dok se hvatao za stolicu. Sedela je sama, sklupĉana u uglu kauĉa. Beleţnica po kojoj je pokušala da piše mlitavo joj je visila u rukama. Rekla je sebi da napravi spisak prioriteta. Onoga što mora da se uĉini. Potreban joj je advokat, naravno. Najbolji kojeg sebi moţe da priušti. To će moţda znaĉiti da mora uzeti još jednu hipoteku na kuću. Moţda ĉak i da je proda. Ivin novac - i da je ţelela da ga uzme u obzir - nije mogla da koristi. Dok god je osumnjiĉena za njenu smrt, neće moći da raspolaţe ostavštinom. Naknada usled smrti. Uvek je smatrala da je to ĉudna fraza. Sada više nego ikada. Morala je da se pobrine da Brendon bude zbrinut. Tokom suĊenja. I nakon, ako... Sada nije vreme da razmišlja o tome. Ona nema porodicu. Ima prijatelje, mnogi od njih su već pokušali da stupe u kontakt sa njom. Ali, kome bi mogla da poveri dete? Tu se njen spisak završavao, zbog toga što nije bila u stanju da mrdne od te taĉke. Telefon je zvonio svaki ĉas. Ĉula bi kako se mašina ukljuĉuje i Polov glas koji obaveštava pozivaoca da niko ne moţe da se javi. Pozivi reportera bili su prošarani pozivima zabrinutih prijatelja. Sisi, Nina, Viktor. Boţe, Viktor. Kada je ĉula njegov glas, samo je zatvorila oĉi. Da li zna? Da li sumnja? Šta bi mogli da kaţu jedno drugom, a što neće izazvati još bola? Poţelela je da se Pol vrati. Poţelela je da se zadrţi kako bi još neko vreme bila sama. Samo joj je rekao da mora nešto da obavi. Nije joj rekao o ĉemu se radi, niti je pitala. Liĉno je odvezao Brendona u školu. Brendon. Morala je da se pobrine za Brendona. Kada je telefon ponovo zazvonio ignorisala ga je. MeĊutim, zbog hitnosti koja se u glasu osećala poĉela je da sluša, zatim ga je prepoznala i zaprepastila se. „Dţulija, molim te nazovi me što pre. Otkazao sam sve svoje današnje sastanke i ostao kod kuće. Upravo sam ĉuo, na vestima, jutros. Molim te javi mi se. Ne mogu ti reći koliko sam... Samo se javi. Moj broj je...“ Polako, jedva svesna toga da je ustala i da prolazi kroz sobu, podigla je slušalicu. „Linkolne. Ovde Dţulija.“ ,,Oh, hvala bogu. Nisam bio siguran da su mi dali pravi broj. Povukao sam svaku vezu koju imam u policiji.“ „Zašto me uopšte zoveš?“ Nije ĉuo gorĉinu, već zbunjenost. Zbog toga je stid bio gotovo nepodnošljiv. „Zbog toga što se suoĉavaš sa suĊenjem za ubistvo. Ne mogu da verujem, Dţulija. Ne mogu da verujem da imaju dovoljno dokaza za suĊenje.“ 6 Brief- saţetak ĉinjenica, ali u mnoţini ima znaĉenje slip-gaćica. (Prim. prev.)

Glas mu je bio isti, shvatila je. Privlaĉan i precizan. Iz razloga koji nije mogla da dokuĉi, zapitala se da li i dalje voli da nosi peglan donji veš. „Oni misle da imaju dovoljno dokaza. Bila sam tamo. Moji otisci su na predmetu kojim je ubistvo izvršeno. Pretila sam joj.“ „Gospode boţe.“ Prošao je prstima kroz svoju uglaĊenu plavu kosu. ,,Ko te zastupa?“ „Grinburg. Bio je Ivin advokat. Zapravo, traţi nekog drugog. On se ne bavi kriviĉnim pravom.“ „Slušaj me, Dţulija. Ne govori ni sa kim. Ĉuješ li me? Ne govori ni sa kim.“ Maltene se nasmešila. „Onda da spustim slušalicu?" Nikada nije razumeo njen smisao za humor, samo je nastavio da nasrće. „Sešću na prvi avion. Ĉlan sam kalifornijske komore, tako da nema problema. Daj mi adresu kuće u kojoj stanuješ.“ „Zašto? Zašto bi došao ovamo, Linkolne?“ Već je osmislio razloge i opravdanja za svoju suprugu, za svoje kolege, za štampu. „Dugujem ti to“, izgovorio je ĉvrstim glasom. ,,Ne. Ne duguješ mi ništa.“ Sada je već drţala slušalicu obema rukama. „Shvataš li, da li ti je palo na pamet da nisi ni pitao za njega? Nisi ĉak ni pitao za njega.“ U tišini koja je usledila ĉula je kako se vrata zatvaraju. Okrenuvši se, videla je da je Pol posmatra. ,,Dţulija.“ Linkolnov glas je bio tih i razuman do krajnosti. „Ţelim da ti pomognem. Šta god mislila o meni, znaš da sam najbolji. Dopusti mi da uĉinim ovo za tebe. I deĉaka.“ Deĉaka, pomislila je. Nije ĉak bio u stanju da izgovori Brendonovo ime. Oslonila je glavu na trenutak, muĉeći se da savlada osećanja. Linkoln je izgovorio jednu savršeno istinitu stvar. On je najbolji. Ne moţe sebi da dozvoli da ponos stoji na putu njene slobode. ,,U Malibuu sam“, rekla je i dala mu adresu. „Zdravo, Linkolne. Hvala ti.“ Pol nije ništa rekao, ĉekao je. Nije znao šta oseća. Ne, pomislio je, ipak zna. Kada je ušao i shvatio s kim razgovara kao da ga je pogodio metak. Sada krvari iznutra. „Ĉuo si“, zapoĉela je. ,,Da, ĉuo sam. Mislio sam da smo se dogovorili da se nećeš javljati na telefon.“ „Ţao mi je. Morala sam.“ ,,Naravno.“ Zaljuljao se na petama. „Ignoriše te deset godina, ali ti si morala da odgovoriš na njegov poziv.“ Nesvesno je prešla rukom preko stomaka gde su se mišići vezali u ĉvor. „Pole, on je advokat.“ „Ĉuo sam.“ Prišao je baru, ali je pomislio da bi valjalo da se drţi mineralne vode. Ako sada popije piće samo će doliti ulje na vatru. „Naravno, on je jedini advokat u drţavi koji je kvalifikovan da preuzme tvoj slućaj. Dojuriće ovamo na srebrnoj akten-tašni i išĉupati te iz kandţi nepravde.“ ,,Ne mogu sebi da dozvolim da odbijem pomoć sa bilo koje strane.“ Stisnula je usne, ţeleći da joj glas ostane smiren. Osetila je uţasnu potrebu da protrĉi kraj njega i otvori vrata širom. „Moţda bi mislio bolje o meni da sam ga pljunula u lice. Moţda bih i ja mislila bolje o sebi. Ali, ne bih preţivela da me pošalju u zatvor. Osim toga, plašim se, strašno se plašim za Brendona.“ Odloţio je ĉašu pre nego što joj je prišao. Ruke su mu bile neţne kada je pomazio po rukama. „Znaš šta, Dţuls. Pustićemo ga da obavi svoju pravniĉku magiju. Kada sve bude gotovo, oboje ćemo ga pljunuti u lice.“ Zagrlila ga je priljubivši obraz uz njegov. „Volim te.“ „Bilo je krajnje vreme da to ponovo pomeneš.“ Nagnuo je glavu da je poljubi i povukao je ka kauĉu. „Sedi da ti ispriĉam šta sam radio.“ „Šta si radio?“ Pokušala je da se nasmeši, pitajući se da li mogu normalno razgovarati. „Igrao sam se detektiva. Zar nisu svi pisci krimića frustrirani detektivi? Jesi li jela?“ „Šta? Pole, skaĉeš s teme na temu.“ „Zakljuĉio sam da ćemo razgovarati u kuhinji. Uz neku hranu.“ Ustao je, zgrabio je za ruku i povukao za sobom. „Odvlaĉi mi paţnju to što gubiš kilograme dok ja govorim. Mislim da je Brendon ostavio nešto putera od kikirikija.“ „Ješću sendviĉ s puterom od kikirikija?“ „I ţeleom“, rekao je dok je uzimao teglu skipija. „Vidi, prepun je proteina.“ Nije imala srca da mu kaţe da nije gladna. „Napraviću ih.“ „Ti sendviĉi su moja specijalnost“, podsetio je. „Sedi. Kada se ja budem suoĉavao sa optuţbom za ubistvo onda ti moţeš da ugaĊaš meni.“

Uspela je da se nasmeši. „Dogovoreno.“ Posmatrala ga je kako maţe debeli sloj na hleb, pitajući se da li se seća onog jutra kada je upoznao Iv. Uz mali uzdah, pogledala je ka japanskom drvetu na prozorskoj dasci. Da li zna da se sušilo u vreme kada su se Brendon i ona uselili? Malo vode, malo prehrane za cveće i ponovo je poĉelo da napreduje. Tako je malo stvari neophodno za odrţanje ţivota. Ponovo se nasmešila kada je ugledala tanjir pred sobom. Potrebno je samo malo putera od kikirikija, ţelea i nekoga ko će te voleti. „Nisi isekao hleb u oblik trougla.“ Podigao je obrvu. „Pravi muškarci ne jedu seĉene sendviĉe. To je za piĉkice.“ „Hvala bogu što si mi rekao. Inaĉe bih nastavila da ih seĉem za Brendona i time ga poniţavala.“ Kada je podigla jedan, ţele je veselo poĉeo da curi na sve strane. „Znaĉi igrao si se detektiva.“ „Bavio sam se onim što nazivamo trĉkaranjem unaokolo." Seo je i posegao rukom da joj stavi kosu iza uha. „Razgovarao sam s pilotom, Dţekom. Kune se da je po njegovom profesionalnom mišljenju neko namerno oštetio dovod goriva. To nije bogzna šta, ali moţe dokazati da se nešto dešavalo, da ti je neko pretio. Da je neko moţda pretio Iv.“ Primorala je sebe da jede, da se nada. ,,U redu. Mislim da je vaţno uveriti policiju da nam je neko pretio - zbog knjige. Zbog traka. Ne razumem zašto bi neko, ako je preslušao trake, mislio da bih ja...“ Odmahnula je glavom. ,,Ne postoji naĉin da dokaţemo da je iko osim Iv i mene znao šta se na njima nalazi.“ „Fraza glasi razumna sumnja. To je sve što nam je potrebno. Išao sam da posetim Travers“, dodao je. Mada je ţeleo da bude iskren, morao je paţljivo da bira reĉi. „Još je u stanju potpunog rastrojstva. Ĉitav ţivot joj se vrteo oko Iv - oko toga šta je Iv uĉinila za nju i njenog sina.“ „Travers misli da sam je ubila.“ Ustao je da im sipa nešto za piće. Šabli mu se prvi našao pod rukom i zakljuĉio je da bi to vino dobro išlo uz puter od kikirikija. „U ovom trenutku mora nekoga da krivi. Ţeli da taj neko budeš ti. Stvar je u tome što se malo šta moglo dogoditi u toj kući, a da ona ne zna. Ĉinjenica da je Iv skrivala svoju bolest od svih, ukljuĉujući Travers, samo dokazuje njenu veštinu i odluĉnost. Još neko je bio na imanju tog dana. Još neko je bio u gostinjskoj kući. Travers je najbolji naĉin da otkrijemo ko je to bio.“ „Samo bih volela... volela bih da ona shvati da nisam zaista mislila ono što sam te veĉeri rekla.“ Glas joj se produbio kada je podigla ĉašu, i ponovo je spustila ne otpijajući. „Da nikada nisam poţelela da to bude Ivino poslednje sećanje na mene. Ili moje na nju. Ţaliću zbog toga do kraja ţivota, Pole.“ „To bi bila greška.“ Spustio je šaku preko njene i stisnuo je. „Dovela te je ovde kako biste obe imale priliku da dobro upoznate jedna drugu. Ne na osnovu jednog incidenta i ljutitih reĉi. Dţulija, išao sam da se vidim sa njenim lekarom.“ ,,Pole.“ Ukrstila je prste sa njegovim. U tom trenutku, svaka taĉka dodira delovala je dragoceno. „Nije trebalo sam da ideš.“ „Ţeleo sam sam da odem. Dijagnoza joj je postavljena nakon Dana zahvalnosti prošle godine. U to vreme nam je rekla da nije raspoloţena za ćurku ili pitu od bundeve i da će otići na koju nedelju u Zlatna vrata, gde će je maziti i revitalizovati.“ Zastao je na trenutak, boreći se s osećanjima. Prijavila se u bolnicu da uradi testove. Navodno je patila od glavobolja, zamućenog vida, naglih promena raspoloţenja. Tumor je bio... pa, recimo da je bilo prekasno. Mogli su samo da joj daju lek koji će pomoći kod bolova, i mogla je da nastavi normalan ţivot. Ali nisu mogli da ga izleĉe.“ Pogledao ju je u oĉi. U njima je ugledala taman, beskrajno dubok izvor tuge. „Nisu mogli da ga zaustave. Reĉeno joj je da joj je u najboljem sluĉaju ostalo godinu dana. Odatle je otišla pravo kod specijaliste u Hamburg. Uradili su joj još testova i rezultat je bio isti. Sigurno je odmah odluĉila šta ţeli da radi. Već poĉetkom decembra je obavestila Megi i mene o knjizi. O tebi. Ţelela je da proţivi ţivot do kraja i spreĉi one koje voli da saznaju koliko joj je malo vremena preostalo. Dţulija je ponovo pogledala japansko drvo koje napreduje na suncu. „Nije zasluţila da joj ukradu ono malo vremena što joj je preostalo.“ ,,Nije.“ Otpio je, nazdravivši bez reći. Još jedan oproštaj. ,,I bila bi prokleto ljuta ako se njen ubica izvuĉe. Neću dozvoliti da se to dogodi.“ Dotakao je svojom ĉašom Dţulijinu, ukazujući time na njihovo partnerstvo, zbog ĉega ju je grlo zapeklo. „Popij vino“, rekao je. „Dobro je za dušu. Osim toga, opustiće te pa ću te lakše zavesti. “ Trepnula je da potisne suze. „Puter od kikirikija, ţele i seks tokom istog popodneva. Ne znam da li mogu sve to da izdrţim. “