Nora Roberts - Istinite lazi

Umesto da odgovori, Iv je pušila i razmišljala. „Ispitivala si Sisi.“ U toj izjavi se osećalo blaga ljutnja, dovoljna da pruţi Dţuliji zadovoljstvo. Moţda će stići do poverenja i intimnosti, ali to će se dogoditi pod ravnopravnim uslovima. „Razgovarala sam s njom, naravno. Ako postoji nešto što ne ţelite da mi kaţe, niste joj to pomenuli. “ Pošto je Iv i dalje ćutala, Dţulija potapša olovkom beleţnicu. „Jutros je prokomentarisala da je ovde ĉesto provodila vreme kao dete, posećujući svoju tetka Doti. Prirodno, otkrilo se ko je tetka Doti.“ „Odatle ste krenuli.“ „Posao mi je da pratim informacije", rekla je Dţulija blago, ne samo registrujući sve snaţniji bes već se i naslaĊujući njime. Mislila je kako moţda jeste sitniĉava, ali je bilo pravo zadovoljstvo znati da je konaĉno zagrebala pod taj svetlucavi štit. „Mogla si naprosto mene da pitaš.“ „Upravo to i ĉinim.“ Dţulija je nagnula glavu na takav naĉin da je uputila izazov podjednak podignutim pesnicama. „Ako ţelite da tajite stvari, Iv, odabrali ste pogrešnog biografa. Ja ne radim sa zaklonima na oĉima.“ „Ovo je moja priĉa.“ Ivine oĉi su sekle kao dve zelene kose. Dţulija je osetila oštru ivicu i odbila da se skloni. ,,Da, jeste. A po vašem sopstvenom izboru, to je takoĊe moja priĉa.“ Sada je ĉvrsto zarila zube i stegnula vilicu, poput vuka koji drţi kost na kojoj još uvek ima mesa. Njena volja se podigla kako bi se stegnutih mišića uhvatila u koštac sa Ivinom. Nervi su se pušili poput ţara u njenom stomaku. „Ako ţelite nekoga ko će se poviti kada povuĉete konce, odmah ćemo prekinuti. Vratiću se u Konektikat i prepustićemo našim advokatima da se raskusuraju.“ Krenula je da ustane. ,,Sedi.“ Ivin glas je podrhtavao od gneva. „DoĊavola, sedi dole. Dokazala si svoje.“ Uz klimanje glavom, Dţulija je ponovo sela. Krišom je zavukla ruku u dţep i iz pakovanja izvadila tabletu za gorušicu. „Radije bih se pozabavila vašim ciljem, ali to neće biti moguće ako me budete blokirali svaki put kad vas nešto uznemiri.“ Iv je ćutala koji trenutak, ćutala je dok se gnev pretvarao u nevoljno poštovanje. „Dugo sam ţivela", rekla je najzad. „Navikla sam da radim stvari na svoj naĉin. Videćemo, Dţulija, videćemo da li ćemo uspeti da se prilagodimo jedna drugoj.“ ,,Pošteno.“ Stavila je tabletu na jezik, nadajući se da će ta mala pobeda umiriti njen stomak. Iv je podigla ĉašu do usana, otpila gutljaj i pripremila se da otvori davno zakljuĉana, zarĊala vrata. „Reci mi šta znaš.“ „Bilo je jednostavno proveriti ĉinjenicu da je Doroti Travers bila Kinkejdova druga supruga od koje se razveo samo nekoliko meseci nakon što se oţenio vama. Najpre nisam mogla da je se setim, ali onda mi je sinulo da je snimila desetak filmova B-produkcije tokom pedesetih. Uglavnom gotik i horor ostvarenja, a zatim je nestala. Mogu samo da pretpostavim da je poĉela da radi za vas.“ „Ništa nije tako jednostavno.“ Mada joj je i dalje smetalo što nije prva progovorila o toj vezi, Iv je slegla ramenima i objasnila. „Došla je da radi za mene nekoliko meseci pošto smo Toni i ja potpisali razvod. Znaĉi, gospode, pre više od trideset godina. Da li vam je to ĉudno?“ ,,Da dve ţene mogu imati trajan i blizak odnos tri decenije nakon što su bile zaljubljene u istog ĉoveka?“ Interesovanje je potisnulo napetost. „Pretpostavljam da jeste.“ ,,Ljubav?“ Iv se raskošno osmehnula. Uvek se osećala raskošno nakon treninga sa Fricom. Proĉišćeno, nabildovano i spremno. ,,Oh, Travers ga je moţda volela jedno kratko vreme. Ali Toni i ja smo se venĉali zbog uzajamne ţudnje i ambicije. To je nešto potpuno drugaĉije. Tada je bio priliĉno zgodan. Krupan, visok i snaţan ĉovek, i više nego poroĉan. Kada je reţirao film Odvojeni životi, u kojem sam glumila, brak mu se raspadao.“ ,,On i Travers su imali dete koje je preminulo.“ Iv je oklevala, a zatim otpila gutljaj. Moţda ju je Dţulija saterala u ugao, ali postoji samo jedan naĉin da se ispriĉa priĉa. Njen naĉin. „Gubitak deteta je uništio temelj njihovog braka. Travers nije mogla, nije htela da zaboravi. Toni je bio odluĉan da to uĉini. Oduvek je bio potpuno zaokupljen sobom. To je bio deo njegovog šarma. Kada smo poĉeli da se viĊamo, nije znao sve detalje. U to vreme, naša afera i brak predstavljali su omanji skandal.“ Dţulija je već sebi zabeleţila da pogleda stare brojeve Fotopleja i Holivudskog reportera. „Travers nije bila dovoljno velika zvezda da izazove simpatiju ili gnev. Smatraš da je to arogantno“, primetila je Iv. „ Ali, to je jednostavno istinito. Naš trougao je dobio neznatno mesta u traĉerskim rubrikama, a zatim je zaboravljen. Ljudi su znatno liĉnije shvatili to što je Tejlorova ugrabila Edija Fišera ispred nosa Debi

Renolds.“ Smatrajući to zabavnim, otresla je cigaretu. „Zapravo, moţda ja i nisam bila poslednja kap koja je prelila pehar njihovog braka.“ „Pitaću Travers.“ „Sigurna sam da hoćeš." Naĉinila je gest rukom, a zatim se ponovo smirila. ,,Ne verujem da će razgovarati s tobom, ali slobodno pokušaj. Zasad će biti najbolje da poĉnem od poĉetka, mog poĉetka s Tonijem. Kao što sam rekla, bio je veoma privlaĉan muškarac, opasno privlaĉan. Veoma sam ga cenila kao reţisera.“ „Upoznali ste se tokom snimanja Odvojenih života.“ „Oh, i ranije smo naletali jedno na drugo - kako to već ljudi ĉine na ovom malom brodu ludaka. Set za snimanje je majušan, intiman svet, odvojen od stvarnosti. Ne, imun na stvarnost.“ Nasmešila se sebi. „Koliko god da je posao teţak, fantazija stvara zavisnost. Zbog toga se mnogi od nas zavaravaju da su oĉajniĉki zaljubljeni u drugi lik unutar tog blistavog mehura -onoliko dugo koliko je potrebno da se snimi film.“ „Niste se zaljubili u svog partnera na platnu“, rekla je Dţulija. „Već u reţisera.“ Spustila je trepavice, zaklonila oĉi kao da se vraća u prošlost. „Bio je to teţak film, veoma mraĉan, iscrpljujući. Priĉa o ukletom braku, izdaji, prevari i emotivnom slomu. Proveli smo ĉitav dan radeći na sceni u kojoj lik ţene koji sam tumaĉila konaĉno priznaje sebi da je muţ vara i razmišlja o samoubistvu. Trebalo je da se skinem u crni, ĉipkani kombinezon, paţljivo namaţem usne karminom i stavim parfem. Zatim da ukljuĉim radio i igram sama. Te da otvorim bocu šampanjca i pijem uz svetlo sveća dok gutam jednu po jednu pilulu.“ „Sećam se te scene“, mrmljala je Dţulija. U blistavo osvetljenoj prostoriji uz miris znoja i mirišljavih ulja, ţivo joj se odigravala u glavi. „Bila je uţasna, tragiĉna.“ „Toni je ţeleo uzbuĊenje, maltene ushićenje uz oĉaj. Pokušaj za pokušajem i nikad nije bio zadovoljan. Osećala sam kao da mi neko kida emocije, ranjave i krvave i potom ih melje u prah. Sat za satom ista scena. A kada sam pogledala snimke, videla sam da je od mene izvukao taĉno ono što je ţeleo. Iscrpljenost, bes, jad i svetlo u oĉima koje izaziva mrţnja.“ Tada se pobedniĉki nasmešila. To je bio, i još uvek jeste, jedan od njenih najblistavijih trenutaka na platnu. „Kada smo završili, otišla sam u garderobu. Ruke su mi drhtale. Sranje, duša mi je drhtala. Ušao je za mnom i zakljuĉao vrata. Gospode, sećam se kako je izgledao dok je stajao zureći u mene. Vrištala sam i plakala, bljuvala dovoljno otrova da ubijem deset muškaraca. Kada me je zgrabio, udarila sam ga. Pustila sam mu krv. Strgao mi je ogrtaĉ. Grebala sam i grizla. Povukao me je na pod, iscepao crnu ĉipku na trake, ne govoreći ni reĉ. Isuse, spojili smo se poput divljih pasa.“ Dţulija je morala da proguta pljuvaĉku. „Silovao vas je.“ ,,Ne. Bilo bi lakše slagati i reći da jeste, ali do trenutka kada smo pali na pod garderobe bila sam više nego voljna. Bila sam kao manijak. Da nisam bila voljna, silovao bi me. To saznanje je bilo neverovatno uzbudljivo. Perverzno“, dodala je dok je palila novu cigaretu, ,,ali prokleto uzbuĊujuće. Naš odnos je otpoĉetka bio uvrnut. Ali tokom prve tri godine braka imali smo najbolji seks koji sam ikad doţivela. Skoro uvek nasilan, skoro uvek na ivici neĉeg uţasnog.“ Nasmejavši se, ustala je da sipa sebi novo piće. ,,Pa, nakon pet godina braka s Tonijem, ništa i niko više ne moţe da me zaprepasti. Smatrala sam sebe sveznajućom....“ Naprćivši usne, Iv je sipala šampanjac skoro do ruba ĉaše, i sebi i Dţuliji. „Teško je priznati da sam ušla u taj brak nevina kao jagnje. On je bio poznavalac devijantnog, stvari o kojima se tada nije ni govorilo. Oralnog seksa, analnog seksa, vezivanja, sado-mazohizma, voajerizma. Toni je imao pun orman zloĉestih igraĉaka. Neke od njih su mi bile zabavne, neke odvratne, a neke erotiĉne. Zatim, tu je bila i droga.“ Iv je pijuckala, kako se vino ne bi prelilo iz ĉaše dok koraĉa. Ponudila je Dţuliji drugu ĉašu i ona ju je uzela. Ovde i sada, nije joj delovalo ĉudno piti šampanjac pre ruĉka. „Toni je uvek bio ispred svog vremena kada je droga u pitanju. Uţivao je u halucinogenima. I ja sam ih probala, ali meni nisu bili toliko privlaĉni. MeĊutim, Toni je bio proţdrljiv u svemu. Prekomerno je uţivao u hrani, piću, drogi, seksu. U ţenama.“ Dţuliji je bilo jasno da ovo sećanje razdire Iv, i ţelela je da je zaštiti. Vodile su rat oko toga ĉija će volja nadjaĉati, ali nije joj se dopadalo kad je shvatila da njena pobeda izaziva bol. ,,Iv, ne moramo sada da ulazimo u sve to.“ Uz napor, Iv je odbacila napetost i spustila se u stolicu kao kada se maĉka sklupĉa na tepihu. „Kako se ulazi u hladan bazen, Dţulija? Centimetar po centimetar ili odjednom?“ Smešak joj je zatreperio na usnama i u oĉima. „Glavaĉke.“ „Odliĉno.“ Iv je otpila još jedan gutljaj, ţeleći da spere grlo pre nego što zaroni. „Poĉetak kraja predstavljalo je veĉe kada me zakljuĉao za krevet. Somotskim lisicama. To smo već ranije radili, uţivali smo u tome. Jesi li zaprepašćena?“

Dţulija nije mogla da zamisli kako to izgleda - biti bespomoćna, predati sebe potpuno u vlast drugog bića. Da li je vezivanje sinonim za poverenje? Niti je mogla da zamisli da je ţena poput Iv voljna da se potĉini. Ipak, slegla je ramenima. „Nisam ĉistunica.“ „Naravno da jesi. To je jedna od stvari koje mi se kod tebe najviše dopadaju. Ispod sve te sofisticiranosti leţi srce puritanca. Nemoj se sekiratf, rekla je odmahnuvši. „Veoma je osveţavajuće.“ „A ja sam mislila da je uvredljivo.“ „Nikako. Upozoriću te, mlada Dţulija, kada ţena padne na nekog muškarca u seksualnom smislu, zaista padne, uĉiniće stvari zbog kojih će na svetlu dana zadrhtati od stida? I opet će pojuriti da ih ponovi.“ Kraljevski se zavalila, obuhvativši ĉašu obema rukama. „Dosta o ţenskoj mudrosti - to ćeš već i sama otkriti. Budeš li imala sreće.“ Ako bude imala sreće, pomislila je Dţulija, nastaviće da živi baš kao do sada. „Priĉali ste mi o Entoniju Kinkejdu.“ ,,Da, tako je. Voleo je, ah, pretpostavljam da ih moţemo zvati kostimima. Te noći je nosio crni koţni komad tkanine oko bedara i svilenu masku. Tada se već pomalo ugojio tako da efekat nije bio baš sjajan. Upalio je sveće, crne. I mirišljave štapiće. Zatim mi je namazao telo uljem dok nije postalo blistavo i pulsirajuće. Ĉinio mi je stvari, divne stvari, zastajući tik pre zadovoljenja. Kada sam potpuno izludela od ţelje za njim - gospode, za bilo kim - ustao je i otvorio vrata. Unutra je pustio mladića.“ Iv je zastala da otpije gutljaj. Kada je ponovo progovorila glas joj je bio hladan i monoton. „Sigurno mu nije bilo više od šesnaest, sedamnaest godina. Sećam se da sam psovala Tonija, pretila mu, ĉak ga i preklinjala dok je svlaĉio to dete. Dok ga je dodirivao tim perverzno veštim rukama. Nakon skoro ĉetiri godine braka sa ĉovekom poput Tonija, otkrila sam da sam još uvek nevina kada su neke stvari u pitanju, još sposobna da se nad neĉim zgrozim. Pošto nisam mogla da podnesem da gledam ono što rade jedan drugom, zatvorila sam oĉi. Tada je Toni doveo deĉaka do mene i rekao mu da mi uĉini šta god ţeli dok on gleda. Shvatila sam da je deĉak znatno manje nevin od mene. Iskoristio me je na svaki mogući naĉin na koji ţena moţe biti iskorišćena. Dok je još bio u meni, Toni je kleknuo iza njega i...“ Ruka joj se tresla dok je uzimala cigaretu, ali glas joj je bio odseĉan. ,,I odradili smo trojku. Potrajala je satima, dok su oni bezbroj puta menjali pozicije. Prestala sam da psujem, preklinjem, plaĉem i poĉela da planiram. Kada je deĉak otišao i Toni me pustio, saĉekala sam da zaspi. Sišla sam u prizemlje i uzela najveći noţ koji sam pronašla. I pošto se Toni probudio, drţala sam njegov penis u jednoj ruci, a noţ u drugoj. Rekla sam mu da ću ga kastrirati ako me ikad ponovo dotakne, da ćemo se brzo i tiho razvesti te da mora pristati da mi da kuću i sve u njoj, kao i rols, jaguar i malu kuću koju smo kupili u planini. Ako se ne sloţi, unakaziću ga odmah, kako nikad nije bio unakaţen u ţivotu.“ Nasmešila se, prisećajući se kako je tada izgledao i šta je trtljao. Sve dok nije pogledala Dţuliju. „Nema potrebe za suzama“, rekla je tiho gledajući suze kako klize niz Dţulijine obraze. „Dobro sam mu to naplatila.“ ,,Za to ne postoji naplata.“ Glas joj je bio hrapav od gneva koji je samo mogla da zamisli. I od kojeg su joj oĉi sijale. ,,Ne moţe je biti.“ „Moţda si u pravu. Ali, kada to budem videla u štampi, bar će biti osvete. Dovoljno dugo sam ĉekala na nju.“ ,,Zašto?“ Dţulija je obrisala suze gornjom stranom dlana. „Zašto ste ĉekali?“ ,,Iskreno?“ Iv je uzdahnula i završila piće. U glavi je poĉelo snaţno da joj pulsira i to je ju silno ljutilo. „Zbog stida. Stidela sam se zbog toga što me je ponizio na takav naĉin.“ „Iskoristio vas je. Nemate ĉega da se stidite.“ Duge trepavice su se spustile. Prvi put je progovorila o toj noći - mada to nije bio prvi put da ju je ponovo proţivela, ali jeste jedini put da je nije proţivela sama. Još je bolelo, nije znala da će tako biti. Niti je znala koliko bezuslovno saosećanje isceljuje i umiruje. ,,Dţulija.“ Trepavice su se ponovo podigle, a ispod njih su bile suve oĉi. ,,Da li zaista veruješ u to da se ne treba stideti što te je neko iskoristio?“ U tom ĉasu, Dţulija je mogla samo da odmahne glavom. I ona je bila iskorišćena. Ne tako uţasno, ne tako grozno, ali je razumela stid koji te prati u stopu kao pas, godinama. Godinama. ,,Ne znam kako ste se suzdrţali da ne upotrebite noţ, ili makar da to ne obelodanite.“ „Radi opstanka“, odvratila je Iv jednostavno. „Tada nisam ţelela da ta priĉa bude objavljena ništa više od Tonija. Zatim, tu je bila i Travers. Otišla sam da je posetim nekoliko nedelja posle razvoda, kada sam pronašla nekoliko rolni filma koje je Toni sakrio. Ne samo mojih i njegovih seksualnih vratolomija, već i njegovih s

drugim muškarcima i s dve veoma mlade devojke. Shvatila sam da je ĉitav moj brak bio zapravo bolest. Mislim da sam otišla kod nje kako bih dokazala sebi da se još neko prevario, da je još neko bio zaveden. Ţivela je sama u malom stanu u centru. Novac koji je Toni odlukom suda morao da joj plaća jedva je pokrivao kiriju i druge troškove. Ostali troškovi predstavljaju troškove boravka njenog sina u instituciji. “ „Njenog sina?“ „Toni je insistirao na tome da svet smatra to dete mrtvim. Zove se Tomi. Ozbiljno je retardiran, što je nesavršenost koju je Toni odbio da prihvati. Radije smatra dete mrtvim.“ „Svih ovih godina?“ Nova vrsta besa je obuzela Dţuliju, gurnula je iz stolice i navela da priĊe prozorima, gde je vazduh moţda sveţiji. „Okrenuo je leĊa sinu i drţao ih okrenutim svih ovih godina?“ „Nije ni prvi ni poslednji koji je to uĉinio, zar ne?“ Dţulija se okrenula. Prepoznala je saosećanje, razumevanje i mahinalno se zatvorila. „To je bio i moj izbor, osim toga, nisam bila udata za Brendonovog oca. Travers je bila udata za oca svog sina.“ „Da, bila je - i Toni je već imao dvoje savršeno zdrave i savršeno razmaţene dece s prvom ţenom. Odabrao je da ne prizna dete sa manama.“ „Trebalo je da mu odseĉete jaja.“ „ Ah, pa.“ Iv se ponovo nasmešila, zadovoljna što vidi bes a ne tugu. „Moj izbor da to uĉinim je izgubljen, bar u bukvalnom smislu.“ „Priĉajte mi o Traversinom sinu.“ „Tomi sada ima skoro ĉetrdeset godina. Retardiran je, ne moţe sam da se oblaĉi, da jede, niti da obuzdava fiziološke potrebe. Nisu oĉekivali da će dostići zrelost, ali, u pitanju je njegov um, a ne njegovo telo.“ „Kako je mogla da se sloţi sa tvrdnjom da joj je sin mrtav?“ ,,Ne osuĊuj je, Dţulija“, odvratila je Iv neţnijim glasom. „Propatila je. Travers je pristala na Tonijev zahtev zbog toga što se plašila da će nešto uraditi detetu. I zbog toga što krivi sebe za Tomijevo stanje. Uverena je da su, pa recimo, nezdrave seksualne navike krive za to što je retardiran. Što je obiĉna besmislica, naravno, ali ona u to veruje. Moţda mora u to da veruje. U svakom sluĉaju, odbila je ono što je smatrala milostinjom i sloţila se da radi za mene. To je i ĉinila duţe od tri decenije, a ja sam ĉuvala njenu tajnu.“ Ne, pomislila je Dţulija, nije je osuĊivala. Suviše dobro je razumela izbore koje sama ţena mora da naĉini. „Ĉuvali ste je dosad?“ ,,Dosad.“ „Zašto ţelite ovo da objavite? “ Iv se zavalila u stolici. „Sada ne postoji ništa što bi Toni mogao da uradi sinu, niti Travers. Pobrinula sam se za to. Moj brak s njim je deo mog ţivota i oĊluĉila sam da taj deo podelim - bez laţi, Dţulija.“ „ Ako shvati da ste mi rekli, ili da postoji mogućnost da bude objavljeno, pokušaće da vas zaustavi.“ „Odavno sam prestaia da se plašim Tonija.“ „Da li je sposoban za nasilje?“ Iv je slegla ramenima. „Svi su sposobni za nasilje.“ Ništa ne govoreći, Dţulija je posegnula u torbu i izvadila dve poruke. Pruţila ih je Iv. Kada ih je proĉitala, Iv je blago prebledela. Zatim su joj se oĉi smraĉile i podigla je pogled. „Odakle ti?“ „Jednu sam našla na stepeništu gostinjske kuće. Drugu mi je neko sinoć ćušnuo u tašnu.“ „Pobrinuću se za to.“ Gurnula ih je u dţep ogrtaĉa. „Ako primiš još neku, odmah mi je donesi.“ Dţulija je polako odmahnula glavom. ,,To nije dovoljno, Iv. Namenjene su meni, tako da imam pravo na neke odgovore. Da li da ih smatram pretnjama?“ ,,Ja bi ih smatrala bednim upozorenjima jedne kukavice. “ ,,Ko bi jednu ostavio na stepeništu?“ ,,To imam nameru da otkrijem.“ ,,U redu.“ Dţulija je poštovala taj ton i blesak u Ivinim oĉima. „Reci mi jedno. Da li je iko osim Entonija Kinkejda dovoljno uznemiren zbog ove biografije da bi mogao napisati takve poruke?“ Sada se Iv nasmešila. ,,Oh, moja draga Dţulija. Naravno da jeste.“

Osmo poglavlje Iv nije ĉesto razmišljala o Toniju i tom periodu svog ţivota kada je robovala tamnoj strani seksa. Najzad, bilo je to samo pet godina od šezdeset sedam. Sasvim sigurno je ĉinila i druge greške, druga dela, uţivala u drugim zadovoljstvima. Zbog knjige, projekta koji je sama pokrenula, sada je iznova preţivljavala segmente svoga ţivota. Poput delova filma u sobi za montaţu. Ali, kada je ova drama u pitanju, neće dopustiti da ijedan klip završe na podu montaţe. Objaviće sve, pomislila je dok je s mineralnom vodom ispijala lek. Svaku scenu, svaki snimak. DoĊavola s posledicama. Protrljala je sredinu ĉela gde se bol gomilao poput skupljene pesnice. Imala je vremena, dovoljno vremena. Pobrinuće se za to. Dţuliji se moţe verovati da će obaviti posao - mora joj se verovati. Zatvorivši oĉi na trenutak, Iv je voljom naterala lek da deluje i ublaţi najgori bol. Dţulija... UsredsreĊivanje na drugu ţenu donelo joj je olakšanje koliko i lek koji je krišom popila. Dţulija je sposobna, oštroumna, kompletna osoba. I saosećajna. Iv još nije bila sigurna kako se oseća zbog onih suza. Nije oĉekivala empatiju, samo šok i moţda neodobravanje. Nije oĉekivala da joj se srce ovako stegne. Mislila je kako se to se njena arogancija ipak pomalja. Bila je sigurna da će moći da reţira, da napiše scenario i da navede sve likove da prihvate dodeljene uloge. Dţulija... Dţulija i deĉak se nisu uklapali u uloge koje im je Iv namenila. Kako je, doĊavola, mogla pretpostaviti da će poĉeti toliko da oseća, tamo gde je imala nameru samo da iskoristi? Zatim, tu su poruke. Iv ih je raširila po toaletnom stoĉiću da bi ih prouĉila. Dve za nju, dve za Dţuliju, zasad. Sve ĉetiri su bile ispisane istim krupnim slovima, i predstavljale su izjave koje se mogu shvatiti kao upozorenje. Ili pak pretnja. Njene su je zabavljale, ĉak i ohrabrivale. Najzad, nju više ništa ne moţe da povredi. MeĊutim, upozorenje Dţuliji menja stvari. Iv mora da otkrije ko ih piše i da stane tome na put. Njeni ĉvrsti nokti, nalakirani koralnom bojom, dobovali su po stolu od ruţinog drveta. Toliko ljudi ne ţeli da uopšte ispriĉa svoje priĉe. Zar ne bi bilo zanimljivo, zar ne bi bilo zabavno ako bi istovremeno sakupila što više njih pod jedan krov? Kada se zaĉulo kucanje na vratima, Iv je sve poruke ubacila u fioku stola. Zasad su tajna. Njena i Dţulijina. ,,UĊi.“ „Donela sam ti ĉaj“, rekla je Nina dok je ulazila sa posluţavnikom. „Imam neka pisma koja moraš da potpišeš.“ „Postavi ĉaj kraj kreveta. Veĉeras moram da pregledam još nekoliko scenarija.“ Nina je spustila ĉajnik majsen i šolju na noćni stoĉić. „Mislila sam da ćeš ići na odmor nakon mini-serije.“ ,,Zavisi.“ Iv je uzela olovku koju je Nina donela i potpisala pisma ne potrudivši se da ih proĉita. „Sutrašnji raspored?“ „Ovde je.“ Uvek delotvorna, Nina je otvorila svesku u koţnom povezu. „Imaš zakazan odlazak u Armando na celokupan tretman u devet sati, u jedan sat ruĉak s Glorijom Dubari u Čejsenu.“ ,,Ah, da, zbog toga idem u Armando.“ Iv se iskezila i otvorila kremu. ,,Ne ţelimo da stari šišmiš primeti neke nove bore.“ „Znaš da ti je gospoĊica Dubari veoma draga.“ „Naravno. A pošto će me gledati okom sokolovim preko svoje mršave salate, moram dobro da izgledam. Kada dve ţene izvesnog godišta zajedno ruĉaju Nina, ne ĉine to radi uporeĊivanja, već da bi se bolje osećale. Što ja budem bolje izgledala, Gloriji će više laknuti. Šta još?“ „Piće sa Megi u ĉetiri. Polo salon. Zatim gospodin Flanigan dolazi na veĉeru. U osam.“ „Kaţi kuvaru da napravi kanelone.“ „Već sam to uĉinila.“ Zatvorila je svesku. „ A za desert napravi zabaljone.“ ,,Ti si pravo zlato, Nina.“ Iv je prouĉavala svoje lice dok je mazala kremu preko grla, obraza i ĉela. „Reci mi, kada moţemo da priredimo zabavu?“ ,,Zabavu?“ Namrštivši se, Nina je ponovo otvorila svesku. „Kakvu vrstu zabave?“ „Veliku. Ekstravagantnu. Recimo, dvesta ljudi. Sveĉana odela. Orkestar na travnjaku, veĉera i ples pod zvezdama. Reke šampanjca - oh, i nekoliko dobro potkovanih novinara.“

Dok je u glavi obavljala proraĉune, Nina je prelistavala svesku. „Ako bih imala koji mesec na raspolaganju, pretpostavljam da bih...“ ,,Ranije.“ Nina je duboko udahnula dok je razmišljala o izbezumljenim pozivima sluţbi za ketering, cvećarima, muziĉarima. Ako je uspela da iznajmi ostrvo, uspeće da organizuje sveĉanu zabavu za manje od dva meseca. „Šest nedelja.“ Primetila je Ivin izraz i uzdahnula. ,,U redu, tri. Uglavićemo je neposredno pre tvog odlaska na lokaciju.“ „Odliĉno. U nedelju ćemo napraviti spisak gostiju.“ „Kojim povodom?“, upita Nina i dalje upisujući nešto u svesku. ,,Povod.“ Iv se naslonila i nasmešila. Na osvetljenom ogledalu toaletnog stola, njeno lice je delovalo snaţno, zapanjujuće, samozadovoljno. „Moţemo to nazvati prilikom za ponovno proţivljavanje uspomena. Retrospektiva Iv Benedikt. Stari prijatelji, stare tajne, stare laţi.“ Iz navike, Nina je prišla da sipa ĉaj koji je Iv zaboravila. Nije to uĉinila manirom zaposlenika, već poput roĊake koja je navikla da brine o drugima. ,,Iv, zašto si odluĉila da diţeš prašinu na taj naĉin?“ Veštinom umetnika, Iv je utapkavala losion oko oĉiju. „Ţivot je smrtno dosadan bez toga.“ „Ozbiljna sam.“ Nina je spustila šolju na toaletni sto, meĊu Ivine losione i kreme. Prostorija je odisala ĉistim ţenstvenim mirisom, ne cvetnim i usplahirenim već tajanstvenim i erotiĉnim. „Znaš - pa, već sam ti rekla kako se osećam. A sada... zaista me zabrinulo to kako je Entoni Kinkejd reagovao pre neko veĉe.“ „Toni nije vredan ni trenutka brige.“ Potapšala je Ninu po ruci pre nego što je podigla šolju. „Pravi je ljigavac“, izgovorila je blagim glasom, upijajući fini miris i ukus jasmina. „Krajnje je vreme da neko ispriĉa kakve sve perverzije krije u tom svom monstruoznom telu.“ „Ali, tu su i drugi ljudi.“ ,,Oh, da.“ Uzdahnula je, razmišljajući o nekolicini sa izrazitim zadovoljstvom. „Moj ţivot je bio poput ludaĉkog prekrivaĉa od dogaĊaja i liĉnosti. Sve vešte poluistine, iskrene laţi, protkane kroz fascinantan pokrivaĉ, ukrštajući se i povezujući. Zanimljivo je da se ĉitava šara menja kada povuĉeš jedan konac. Ĉak i sve ono dobro što ĉiniš ima svoje posledice, Nina. Ja sam više nego spremna da se s njima suoĉim.“ „Nisu svi spremni poput tebe.“ Iv je pijuckala ĉaj i posmatrala Ninu preko ruba šolje. Kada je ponovo progovorila, glas joj je bio neţniji. „Kada izaĊe na svetlost dana, istina nije ni izdaleka tako destruktivna kao laţ skrivena u tami.“ Stisnula je Nininu šaku. ,,Ne treba da brineš.“ „Neke stvari je najbolje ostaviti na miru“, insistirala je Nina. Iv je uzdahnula i spustila ĉaj. „Veruj mi. Imam razloga da ĉinim ono što ĉinim.“ Nina je uspela da klimne i da se nasmeši. „Nadam se.“ Uzela je svesku i krenula da izaĊe. „Nemoj ĉitati do kasno. Potreban ti je odmor.“ Pošto su se vrata zatvorila, Iv je ponovo pogledala svoj odraz. „Uskoro ću imati dovoljno vremena za odmor.“ Dţulija je skoro ĉitavu nedelju provela zgurena nad beleškama. Brendona su zabavljali Sisi i njen mlaĊi brat Dastin, kojeg je sestra opisivala kao „veliko derište“. Savršeno se uklapao sa povuĉenijim Brendonom. Uvek bi izgovorio ono što mu je u tom trenu palo na pamet. Nije se snebivao i nije mu predstavljalo problem da pita, zahteva i ispituje. Dok je Brendon mogao satima da se igra u apsolutnoj i ĉesto napetoj tišini, Dastin je smatrao da stvari nisu zabavne ukoliko nisu glasne. Iz svoje kancelarije na prvom spratu, Dţulija ih je ĉula kako lupaju i lome stvari u spavaćoj sobi. Kada bi buka postala suviše destruktivna, Sisi bi viknula na njih odande gde je tog ĉasa brisala prašinu i sreĊivala. Dţuliji nije bilo nimalo lako da ostane koncentrisana na groznu priĉu koju je skidala s trake, pored svakodnevne buke koju su deĉaci pravili igrajući se, te zujanja usisivaĉa i vesele muzike koja je dopirala sa radija. Nije oĉekivala takvu gnusobu. Kako sa izaĊe sa tim na kraj? Iv je ţelela neulepšanu istinu. Insistiranje na tome bila je odlika njenog rada. Ipak, da li je potrebno, a i mudro, izvlaĉiti na površinu tako bolne i opasne stvari? Uzdahnuvši, pomislila je kako će se knjiga zbog toga dobro prodavati. Ali po koju cenu? Morala je sebe da podseti na to da njen posao ne podrazumeva cenzuru, već priĉanje priĉe o ţivotu ove ţene, dobrim i lošim stvarima, tragedijama i uspesima.

Ljutilo ju je sopstveno oklevanje. Koga ona to štiti? Svakako ne štiti Entonija Kinkejda. Što se Dţulije tiĉe, on zasluţuje znatno više od sramote i neugodnosti koje će mu napisana priĉa doneti. Iv. Zašto oseća da treba da zaštiti ţenu koju jedva poznaje i koju još ne razume? Ako priĉu napiše onako kako je Iv prepriĉala i ona će biti oštećena. Zar nije i sama priznala da ju je privukla tamna, nasilna strana seksa? Da je bila dobrovoljni uĉesnik u svemu one uţasne noći. Da li će ljudi oprostiti kraljici filmskog platna zbog toga, ili zbog korišćenja droge? Moţda i hoće. A što je još bitnije, razmišljala je Dţulija, Iv nije marila zbog toga. Nije bilo izvinjavanja, niti ţelje za saţaljenjem. Dţulija je kao biograf imala duţnost da ispriĉa prieu i doda svoja opaţanja, mišljenje, osećanja. Instinkt joj je govorio da je Ivin brak s Kinkejdom bio jedno od iskustava koje ju je prekalilo u ţenu kakva je danas. Knjiga ne bi bila kompletna ni istinita bez toga. Primorala je sebe da još jednom presluša traku, zapiše beleške o tonu glasa, pauzama, oklevanju. Dodala je i sopstveno sećanje o tome koliko je ćesto Iv otpila gutljaj pića, podigla cigaretu. Zatim kako se svetlo ulivalo kroz prozore, kako se miris znoja zadrţao u prostoriji. Ovaj deo mora biti ispriĉan Ivinim glasom, zakljuĉila je. Neposredan dijalog, tako da prozaiĉan ton pojaĉa dirljivost. Provela je maltene tri sata radeći na tom poglavlju, a zatim je sišla u kuhinju. Ţelela je da se odvoji od scene, od sećanja tako ţivopisnog da je suviše podsećalo na liĉno. Pošto je kuhinja bila besprekorna, nije mogla da se prepusti zaboravu ĉišćenja, zbog ĉega je odluĉila da kuva. Kućni poslovi su je uvek smirivali. Tokom prvih nedelja pošto je otkrila da je trudna, Dţulija je provela beskrajne sate s krpom i limunovim uljem strpljivo i uporno polirajući nameštaj i drvenariju. Naravno, odeća joj je bila razbacana po sobi, cipele rasute po ormanu. MeĊutim, nameštaj se sijao. Kasnije je shvatila da je dosada jednostavnih zadataka više puta spasla od napada histerije. Tada se odluĉila, sasvim smireno, protiv prekida trudnoće ili usvajanja, mada je o obe stvari ozbiljno i bolno razmišljala. Više od deset godina kasnije, znala je da je donela pravu odluku. Sada će spremiti jedno od Brendonovih omiljenih jela. Domaću picu koju je poĉeo da uzima zdravo za gotovo. Dodatno vreme i napor su joj pomagali da se nosi sa krivicom koju je ĉesto osećala za vreme onih nedelja koje je provodila na putu i, znatno više od toga, tokom onog vremena kada bi bila toliko obuzeta radom na knjizi da nije bila u stanju da smisli ništa bolje od brze kombinacije sendviĉa i supe. Ostavila je testo na stranu da naraste i poĉela da pravi sos. Dok je radila, razmišljala je o svom domu na istoku. Da li će se komšija setiti da skine sneg sa tisova i smreka? Da li će se vratiti na vreme da zaseje špansku grahoricu i valjugu? Da li će ovog proleća uspeti da kupi Brendonu štene koje toliko silno ţeli? Da li će, kada se vrati, noći biti toliko usamljene kao što su poĉele da bivaju ovde? „Nešto baš lepo miriše.“ Zapanjena, bacila je pogled ka dovratku. Tu je ugledala Pola, udobno naslonjenog, sa rukama u dţepovima uskih, izbledelih farmerki i prijateljskim osmehom na licu. Istog trena je postala napeta u istoj meri koliko je on opušten. Moţda je već zaboravio grozniĉav zagrljaj u kojem su uţivali tokom poslednjeg viĊenja. Taj dogaĊaj je, meĊutim, ostavio traga na njoj. „Sisi me pustila unutra“, rekao je pošto je Dţulija ćutala. „Vidim da si upoznala Dastina, princa haosa.“ „Dobro je da Brendon ima prijatelja koji je njegovo godište.“ Brzo se vratila mešanju sosa. „Svima nam je potreban prijatelj“, promrmljao je Pol. „Poznajem taj pogled.“ Mada mu je bila okrenuta leĊima, ĉula je razdraganost u njegovom glasu dok je ulazio u prostoriju. „Ĉekaš da se izvinim zbog svog... nedţentlmenskog ponašanja pre neko veĉe.“ Nonšalantno je prešao prstima niz njen vrat, otkriven pošto je podigla kosu u neurednu punĊu. ,,Ne mogu da ti udovoljim u tome, Dţuls.“ Odgurnula je njegovu ruku, znajući da je u pitanju plahovit pokret. ,,Ne traţim izvinjenje.“ Pogiedala ga je preko ramena, skupljenih obrva. „Šta ti traţiš, Pole?“ „Razgovor, druţenje." Nagnuo se bliţe šerpi i pomirisao. „Moţda i topli obrok.“ Kada se okrenuo, lice mu se našlo na samo nekoliko centimetara od njenog. U oĉima su mu blistale dve zvezde humora i izazova. Proklet da je, to vrelo koplje joj se zarilo pravo u stomak. „I“, dodao je, ,,šta god još mogu da ugrabim.“ Naglo je okrenula glavu. Kašika je udarila u lonac. „Rekla bih da sve to moţeš da dobiješ na nekom drugom mestu.“

„Naravno. Ali meni se ovde Ċopada.“ Pokretom, suviše uglaĊenim da bi bio preteći, spustio je šake na šporet, praktiĉno je zatoĉivši. ,,To što vidim da si zbog mene nervozna, prija mom egu.“ „Nisam nervozna", rekla je i nimalo je nije grizla savest zbog te laţi. „Već iznervirana.“ „Kako god. U pitanju je reakcija." Nasmešio se. Zabavljalo ga je saznanje da će ona radije mešati sos sve do sudnjeg dana, nego da se okrene i naĊe u njegovom naruĉju. Osim u sluĉaju da je dovoljno razbesni. ,,S tobom je problem u tome što si suviše kruta da prihvatiš poljubac zdravo za gotovo, Dţuls.“ Stegla je zube. „Nisam kruta.“ „Naravno da jesi.“ Pomirisao je njenu kosu, zakljuĉivši da je primamljiva koliko i biljke koje se krĉkaju. „Odradio sam istraţivanje, sećaš se? Nisam pronašao nijednog ĉoveka sa kojim si bila u ozbiljnoj vezi tokom protekle decenije.“ „Moj privatni ţivot je upravo to. Tebe se ne tiĉe koliko ću muškaraca odabrati da ih pustim u svoj ţivot.“ „Upravo tako. Ali, suviše je neverovatno kada se taj broj svede na nulu. Moja draga Dţulija, zar ne znaš da za muškarca ne postoji ništa primamljivije od ţene koja drţi svoju strast na lancu? Govorimo sebi da ćemo baš mi uspeti da je nateramo da oslabi stisak.“ Spretno je dotakao njene usne arogantnim poljupcem koji ju je više naljutio nego uskomešao. ,,Ne mogu da odolim.“ „Potrudi se“, predloţila je i gurnula ga u stranu. „Razmišljao sam o tome.“ Na šanku je stajala ĉinija sakrupnim, zelenim groţĊem. Ĉupnuo je jedan grozd i ubacio ga u usta. To nije ukus za kojim je ţudeo, ali biće dovoljno. Zasad. „Nevolja je u tome što volim da se prepuštam impulsima. Imaš tako lepa stopala.“ S papirom za peĉenje u jednoj ruci okrenula se i upiljila u njega. ,,Molim?“ „Kad god nenajavljeno svratim ti si bosa.“ Pohotno je zurio u njena stopala. „Nisam imao pojma da goli prsti mogu biti tako uzbudljivi." Nije imala nameru da se nasmeje - svakako to nije ţelela. MeĊutim, oteo joj se osmeh. „Ako će to pomoći, poĉeću da nosim debele ĉarape i teške cipele.“ „Sada je prekasno. “ Mazala je uljem papir, pokretima vešte domaćice koji su mu delovali neverovatno zavodljivo. „Samo bih fantazirao o onome što se nalazi ispod. Hoćeš li mi reći šta praviš? “ ,,Picu.“ „Mislio sam da postoji samo u zaleĊenom stanju ili u kutijama.“ ,,Ne u ovoj kući.“ „ Ako obećam da neću grickati tvoje veoma privlaĉne prste, hoćeš li me pozvati na ruĉak?“ Razmislila je o tome, odmeravajući dobre i loše strane dok je zagrevala rernu i posipala brašno po drvenoj dasci. „Pozvaću te na ruĉak ako obećaš da ćeš iskreno odgovoriti na nekoliko pitanja.“ Ponovo je omirisao sos, a zatim podlegao iskušenju i probao malo sa kutlaĉe. „Dogovoreno. Hoće li biti ljute kobasice?“ ,,I više od toga.“ „Pretpostavljam da nemaš pivo.“ Poĉela je da mesi testo i on je zaboravio na pitanja. Mada su njeni prsti bili vešti poput prstiju njegove bake, nisu ga naveli da razmišlja o jedrim staricama, već o bistrim mladim ţenama koje znaju gde da dodirnu, i kako. Rekla je nešto, ali reĉi su mu samo prostrujale kroz glavu a da ih nije ni razumeo. Poĉelo je kao šala, ali sada nije mogao da shvati zašto su mu se usta osušila dok je posmatra kako obavlja drevni ţenski ritual. „Jesi li se predomislio?“ Podigao je pogled sa njenih šaka ka njenom licu. ,,Molim?“ „Rekla sam da je Sisi napunila friţider hladnim pićima. Priliĉno sam sigurna da je meĊu njima i neko pivo.“ „Dobro.“ Proĉistio je grlo pa otvorio friţider. „Ţeliš li i ti jedno?“ „Hmmm. Ne. Nešto gazirano, moţda.“ Uzeo je jednu flašu korsa i drugu pepsija. „Jesi li zakazala neki intervju?“ ,,Tu i tamo. Razgovaram redovno sa Iv, naravno. Priĉala sam s Ninom i postavila nekoliko pitanja Fricu.“ ,,Ah, Fric.“ Pol je potegao dobar gutljaj. „Viking zdravlja. Kako ti se ĉini?“ „Mislim da je simpatiĉan, posvećen i predivan.“ ,,Predivan?“ Nabravši obrve, spustio je flašu. „Gospode, graĊen je kao teretni voz. Zar su ţenama stvarno privlaĉni ti nabildovani mišići?" Nije mogla da odoli. Nakratko se okrenula ka njemu i nasmešila. „Dušo, oboţavamo da nas uzima snaţan muškarac.“

Ponovo je otpio, blago se namrštivši i odoleo potrebi da opipa sopstvene bicepse. ,,S kim još?“ „Šta s kim još?“ ,,S kim si još razgovarala?“ Zadovoljna zbog njegove reakcije, vratila se poslu. „Imam nekoliko sastanaka ove nedelje. Većina ljudi s kojima sam kontaktirala veoma su spremni na saradnju. “ Nasmešila se samoj sebi dok je razvlaĉila testo. „Mislim da se nadaju kako će oni izvući informacije od mene, a ne obrnuto.“ Upravo to je i on radio - odnosno, to je imao nameru da uradi pre nego što mu je odvukla paţnju. „Koliko ćeš im odati?“ „Neću im reći ništa što već ne znaju. Pišem biografiju Iv Benedikt, uz njeno odobrenje. “ Sada je znatno lakše, shvatila je Dţulija, pošto su prevazišli neprijatnu prepreku zbog onoga što se meĊu njima dogodilo. A kako su joj ruke bile uposlene, a deca se igrala na spratu, samopouzdanje joj se vratilo. „Moţda moţeš da mi kaţeš ponešto o ljudima s kojima ću se videti.“ ,,Na primer?“ „Drejk Morison mi je prvi na spisku. Videću se s njim u ponedeljak ujutru.“ Pol je otpio novi gutljaj piva. „Ivin nećak - jedini nećak. Njena starija sestra je rodila njega, a zatim dva mrtvoroĊena deteta. Nakon toga se bacila na religiju. Ivina mlaĊa sestra se nije udavala.“ Ova saznanja je nisu zadovoljila. „Drejk je njen jedini krvni srodnik. To je opštepoznato.“ Saĉekao je da završi sa postavljanjem testa na mesto i sipanjem sosa. „Ambiciozan je, zgodan. Privlaĉe ga lepa odeća, automobili i ţene. Tim redom, rekao bih.“ Osvrnula se, podigavši obrvu. ,,Ne dopada ti se.“ „Nemam ništa protiv njega.“ Uzeo je jednu tanku cigaru dok je ona preturala po friţideru. Ponovo se opustivši, uţivao je u pogledu na njene duge noge u kratkom šortsu. „Rekao bih da dobro obavlja svoj posao, ali Iv je njegov glavni klijent, a nju nije teško prodati. Zaljubljenik je u lepe stvari i ponekad se naĊe u sosu zbog svoje slabosti ka kocku.“ Uhvatio je Dţulijin pogled i slegnuo ramenima. ,,To se ne bi moglo nazvati tajnom, mada je diskretan. TakoĊe koristi istog bukija kojeg koristi i moj otac kada doĊe u Sjedinjene Drţave.“ Dţulija je odluĉila da to ostavi po strani dok ne bude imala vremena da istraţi ĉitavu stvar. „Nadam se da ću uspeti da intervjuišem tvog oca. Izgleda da mu je Iv i dalje sklona.“ „Njihov razvod je bio razuman. Moj otac za njihov brak ĉesto kaţe da je to bila kratka, ali prokleto dobra predstava. Ipak, ne znam da li bi pristao da o toj sceni razgovara s tobom.“ Seckala je zelene paprike. „Mogu biti veoma uverljiva. Da li je trenutno u Londonu?“ ,,Da, igra predstavu Kralj Lir." Ukrao je tanko parĉe kobasice pre nego je uspela da ga stavi na picu. Klimnula je glavom nadajući se da neće morati da leti preko okeana. „Entoni Kinkejd?" ,,Ne bih mu se previše pribliţavao.“ Ispustio je dim. ,,To je zmija koja ujeda. Dobro je poznato da voli mlade ţene.“ Nazdravio je Dţuliji flašom. „Pazi se.“ „Više se isplati paziti na drugog.“ I sama je ukrala komad kobasice. „Šta misliš koliko bi daleko otišao kako bi spreĉio objavljivanje nekih ĉinjenica iz privatnog ţivota?“ „Zašto pitaš?“ Paţljivo je formulisala reĉenicu dok je stavljala mocarelu. „Pre neko veĉe je bio priliĉno uzdrman. Delovao je preteće.“ Saĉekao je ĉasak. „Teško je dati odgovor ako postaviš samo pola pitanja." „Odgovori na deo koji sam pitala.“ Stavila je picu u rernu i ukljuĉila tajmer.“ ,,Ne poznajem ga dovoljno dobro da bih imao mišljenje o njemu.“ Otresao je pepeo, posmatrajući je. ,,Da li ti je pretio, Dţulija?" ,,Ne.“ Zaškiljivši, zagledao se u nju. ,,Da li ti je neko pretio?“ „Zašto bi mi neko pretio?“ Samo je odmahnuo glavom. „Zašto grizeš nokte?“ Priznajući krivicu, spustila je ruke niz kukove. Pre nego što je uspela da ga izbegne, uhvatio ju je za ramena. „O ĉemu ti je Iv priĉala? Koga je obuhvatila svojim putovanjem niz reku sećanja? Nećeš mi reći“, dodao je neţno. ,,A sumnjam da će to Iv uĉiniti." MeĊutim, otkriće. Na ovaj ili na onaj naĉin. „Hoćeš li mi se obratiti ako budeš u nevolji?“ Nije ţelela da doĊe u iskušenje da to uĉini. „Pretpostavljam da neću imati probleme s kojima neću moći da izaĊem na kraj.“

„Pitaću te na drugaĉiji naĉin.“ Skliznuo je prstima niz njene ruke, neţno ih masirajući. Zatim ju je stegao, privukavši je k sebi i njena usta svojima. Drţao ju je tako, produbljujući poljubac sve dok se njena svest nije probudila i ona se povukla. Skupila je ruke u pesnice kraj njegovih kukova, jedva se odupirući potrebi da ga ĉvrsto zagrli. Dok se borila da se uzdrţi, njene usne su se predale i odgovorile. Osećala se vrelina i glad, strast i obećanje. Oĉi su je pekle od emocija koje su nadirale iz skrovišta, kao da su osetile priliku da se oslobode. Gospode, ţelela je da nekom bude ovako potrebna. Kako je mogla da zaboravi? Uzdrman više nego što je bio spreman da prizna, skliznuo je usnama ka njenom vratu. Neverovatno mekom, primamljivo ĉvrstom. Uz teksturu, ukus i miris osećalo se blago podrhtavanje koje ga je ludaĉki uzbuĊivalo. Suviše ĉesto je razmišljao o njoj. Od prvog zalogaja ţudeo je za novim. Plašio se da je ona jedina ţena koju će preklinjati. ,,Dţulija.“ Promrmljao je njeno ime dok joj je ponovo doticao usne svojima. Sada neţnije, uverljivije. „Ţelim da mi doĊeš. Ţelim da mi dopustiš da te dotaknem, da ti pokaţem kako moţe da bude.“ Znala je kako moţe da bude. Predaće se. Kad bude zadovoljan svojim osvajanjem, napustiće je zviţdućući usput i ostaviti je skrhanu. Neće ponovo pristati da joj se to desi. Nikad. MeĊutim, njegovo telo prislonjeno uz njeno je delovalo tako primamljivo. Kad bi mogla sebe uveriti da je snaţna koliko i on, imuna na bol i razoĉaranja, moţda bi mogla da uţiva i da ostane nepovreĊena. „Suviše je rano.“ Nije bilo vaţno što joj glas podrhtava. Glupo je pretvarati se da ne utiĉe na nju. „Suviše brzo.“ „Nije ni izbliza suviše rano niti pak brzo“, mrmljao je, ali se povukao. Neka je proklet ako bude preklinjao - zbog bilo koga, zbog bilo ĉega. ,,U redu. Usporićemo zasad. Nije moj uobiĉajeni stil da zavodim ţenu u kuhinji dok se dvoje dece igra na spratu.“ Uzeo je pivo. ,,Ti... menjaš stvari, Dţulija. Verujem da će biti bolje da o svemu dobro promislim, poput tebe.“ Otpio je gutljaj i gurnuo flašu u stranu. „Malo sutra.“ Pre nego što je zakoraĉio ka njoj, zaĉulo se tabananje po stepenicama.

Deveto poglavlje Glorija Dubari je bila godišta nezgodnog za jednu glumicu. U njenoj zvaniĉnoj biografiji pisaio je da ima pedeset. Njena krštenica je pokraj imena Ernestina Blufild dodavala još pet opasnih godina. Zahvaljujući dobroj genetici, bilo joj je potrebno samo nekoliko manjih zatezanja kako bi odrţala svoj bezazlen izgled. Još je imala kosu boje meda, ošišanu na kratku, deĉaĉku frizuru koju su milioni ţena kopirali tokom perioda njene najveće popularnosti. Njeno nestašno lice krasile su krupne i lukave plave oĉi. Štampa ju je oboţavala - sama se pobrinula za to. Uvek je ljubazno pristajala na intervjue. Ispunjavala je san svakog agenta za štampu, bila je dareţljiva s fotografijama svog jedinog venĉanja, kao i sa slikama i anegdotama o svojoj deci. Bila je ĉuvena po tome što je odan prijatelj i pobornik mnogih dobrotvornih ustanova. Trenutno je radila na projektu Glumci i ostali za životinje. Tokom buntovnih šezdesetih, ameriĉki mejnstrim podigao je Gloriju na postolje - kao simbol nevinosti, moralnosti, poverenja. Tamo su je i zadrţali, uz njenu pomoć, duţe od trideset godina. U njihovom jedinom zajedniĉkom filmu, Iv je glumila stariju ţenu, predatorku koja je zavela i izdala slabog supruga nevine i napaćene Glorije. Uloge su stvorile slike za svaku od njih. Dobra devojka. Loţa ţena. Zaĉudo, glumice su se sprijateljile. Cinici bi mogli reći da je odnosi potpomogla ĉinjenica da nikada nisu morale da se nadmeću za ulogu - niti pak za muškarca. Ali to je samo delimiĉno istina. Kada je Iv ušetala u Čejsen, Glorija je već sedela, zamišljena nad ĉašom vina. Nije bilo mnogo onih koji su Gloriju dovoljno dobro poznavali da iza mirnog izraza uoĉe nezadovoljstvo. Iv je to mogla. Kao što je i mislila, biće to dugo popodne. „Šampanjac, gospoĊo Benedikt?“, upitao je konobar nakon što su ţene razmenile brze poljupce u obraz. ,,Naravno.“ Dok se smeštala, već je posezala za cigaretom i osmehnula se konobaru dok je škljocao upaljaĉem. Bila je zadovoljna jer je znala da izgleda odliĉno posle jutarnjeg tretmana. Koţa joj je delovala ĉvrsto i zategnuto, kosa meko i blistavo, mišići gipko. „Kako si, Glorija?“ „Priliĉno dobro.“ Blago je stisnula svoja široka usta pre nego što je podigla ĉašu. ,,S obzirom na to da je Varajeti kritikom uništio moj novi film.“ „Najglavnije je to kako je prošao na blagajnama. Suviše dugo si u ovom poslu da bi moglo da te zabrine mišljenje nekog balavog kritiĉara." „Nisam snaţna kao ti“, izgovori Glorija uz nagoveštaj superiornog smeškanja. ,,Ti naprosto kaţeš kritici da se - znaš.“ ,,J...?“ Rekla je Iv slatkim glasom dok je konobar spuštao šampanjac na sto. Nasmejavši se, potapšala je po ruci. „Izvini, draga, ne mislim na tebe.“ ,,Iv, zaista.“ MeĊutim, u Glorijinom glasu se osećao kikot dok se naginjala malo bliţe. Usiljena devojĉica koju su uhvatili kako se kikoće u crkvi, pomislila je Iv uz naklonost. Kako bi bilo, zapitala se, zapravo poverovati u sopstvene izveštaje za štampu? „Kako je Markus?“, upita. „Nedostajali ste nam na dobrotvornoj veĉeri.“ ,,Oh, bilo nam je ţao što moramo da je propustimo. Markus je imao uţasnu glavobolju. Jadniĉak. Ne moţeš da zamisliš koliko je teško baviti se poslom ovih dana.“ Iv je oduvek smatrala krajnje dosadnim razgovor o Markusu Grantu, ĉoveku s kojim je Glorija u braku već dvadeset pet godina. Ispustila je neki neodreĊen zvuk i podigla meni. ,,U poslu s restoranima je sigurno najgore“, nastavila je Glorija, uvek spremna da priĉa o nedaćama svog supruga - ĉak i kada ih nije razumela. „Sanitarna inspekcija uvek njuška unaokolo, a ljudi ovih dana brinu zbog holesterola i koliĉine masnoće. Ne uzimaju u obzir to da Brzo i ukusno praktiĉno hrani srednju klasu ĉitave Amerike.“ „Mala crvena kutija na svakom uglu“, prokomentarisala je Iv, opisujući Markusov lanac restorana brze hrane. ,,Ne brini, Glorija, bilo da ih zdravlje brine ili ne, Amerikanci će uvek otići na hamburger.“ ,,To me teši.“ Nasmešila se konobaru. „Samo salatu, s prelivom od limunovog soka i bibera.“ Naravno da joj je ironija izmakla, pomislila je Iv i naruĉila ĉili. ,,A sada...“ Iv je ponovo podigla ĉašu. „Ispriĉaj mi sve traĉeve.“ „Zapravo, ti se nalaziš na ĉelu spiska.“ Glorija je potapšala noktima namazanim bezbojnim lakom po ĉaši.

„Svi priĉaju o tvojoj knjizi.“ „Baš lepo. Šta kaţu?“ „Pobudila si silnu radoznalost.“ Odugovlaĉeĉi, Glorija je prešla sa vina na vodu. ,,I priliĉnu ozlojeĊenost.“ „Nadala sam se da će biti i straha.“ „Ima i toga. Boje se da će se i oni naći u njoj. Ili pak drugi da neće.“ „Draga, ulepšala si mi dan.“ „Ovo nije šala, Iv“, zapoĉela je, a zatim zaćutala dok su im servirali hleb. Otkinula je okrajak kiflice i nadrobila ga u tanjir. „Ljudi su zabrinuti.“ „Neki odreĊeni ljudi?" ,,Pa, nije tajna kako se Toni Kinkejd oseća. Zatim sam ĉula da Ana del Rio mrmlja nešto o tuţbi za klevetu.“ Iv se nasmešila dok je mazala kiflicu puterom. „Bog zna da je Ana divan i inovativan dizajner. Ali zar je toliko glupa da veruje kako ljude zanima to šta ona ušmrkuje u zadnjoj sobi?“ ,,Iv.“ Usplahirena i postiĊena, Glorija je otpila malo vina. Nervozno je lutala pogledom po prostoriji kao da proverava da li je neko ĉuo. ,,Ne moţeš priĉati takve stvari. Naravno da ne odobravam upotrebu droge - uradila sam tri javne objave - ali Ana je veoma moćna. Ako koristi pomalo u rekreativne svrhe...“ „Glorija, ne pravi se glupa više nego što je neophodno. Ona je narkoman sa navikom koja košta pet hiljada dolara dnevno.“ ,,Ne moţeš to znati...“ ,,Znam.“ Bar jednom, Iv je bila dovoljno diskretna da ućuti kada se kelner vratio da im posluţi hranu. Klimnula je i on im je dopunio ĉaše. „Ako to objavim, moţda ću joj spasti ţivot“, nastavila je potom, „mada bih lagala ukoliko bih tvrdila da imam altruistiĉke motive. Ko još?“ „Ima ih suviše da bih nabrajala.“ Glorija je zurila u svoju salatu. Kao što je ĉinila za bilo koju ulogu i ovu scenu ruĉka je satima probala. ,,Iv, ti ljudi su ti prijatelji.“ „Teško da je tako.“ Zdravog apetita, Iv je navalila na ĉili „Većinom su to ljudi s kojima sam radila i odlazila na kojekakve dogaĊaje. Sa nekima sam spavala. Što se prijateljstva tiĉe, na prste jedne ruke mogu da nabrojim ljude iz posla koje smatram prijateljima.“ Glorija je naprćila usta na naĉin koji šarmira milione. ,,Da li sam ja jedna od njih?“ ,,Da.“ Iv je uţivala u još jednoj kašici jela pre nego što je ponovo progovorila. „Glorija, nešto od onoga što ću reći moţe povrediti, a nešto moţe izleĉiti. Ali nije u tome stvar.“ ,,A u ĉemu je stvar?“ Glorija se nagnu napred, intenzivno je posmatrajući plavim oĉima. ,,U tome da ispriĉam svoju priĉu, ĉitavu priĉu, bez kolebanja. To podrazumeva i ljude koji su ušli u tu priĉu i izašli iz nje. Neću lagati o sebi, niti o bilo kome drugom.“ A onda blagonaklono stegnu prstima Ivin zglob. Ĉak i taj pokret je uveţbala,ali dok ga je isprobavala stisak joj jebio mek i preklinjući. U ovoj izvedbi je bio snaţan i ţustar, oĉeliĉen iskrenim osećanjima. „Verovala sam ti.“ ,,S dobrim razlogom“, podseti je Iv. Znala je šta dolazi i bilo joj je ţao što to ne moţe da izbegne. „Nisi imala kome drugom da se obratiš.“ „Daje li ti to pravo da uzmeš nešto tako privatno, tako liĉno i uništiš me?“ Uzdahnuvši, Iv slobodnom rukom podiţe ĉašu. „Dok priĉam priĉu, neki ljudi i dogaĊaji će se preplitati i biće ih nemoguće izbrisati. Ako izostavim jedan deo da bih zaštitila jednu osobu, onda se sve ruši.“ „Kako je nešto što sam uĉinila pre toliko godina uticalo na tvoj ţivot?“ ,,Ne mogu to da objasnim“, promrmlja Iv. Osetila je bol, zaĉudo, bol koji lek neće moći da ukloni. „Sve će se saznati i svim srcem se nadam da ćeš razumeti.“ „Uništićeš me, Iv.“ ,,Ne budi luda. Zar stvarno veruješ da će se ljudi zaprepastiti ili zgroziti zbog ĉinjenice da se naivna dvadesetĉetvorogodišnja devojka, koja se zaljubila u ĉoveka manipulatora, odluĉila za prekid trudnoće?“ „Ako je ta devojka Glorija Dubari, da.“ Naglo je povukla ruku. Neko vreme ju je zadrţala u vazduhu a potom mahnula konobaru. Nije sebi mogla dozvoliti da bude nehatna u javnosti. ,,Od sebe sam napravila instituciju, Iv. DoĊavola, verujem u stavove koje zastupam. Integritet, nevinost, staromodne vrednosti i romansu. Znaš li šta će mi uraditi ako se sazna da sam imala aferu sa oţenjenim muškarcem i prekid trudnoće dok sam snimala Snebivljivu nevestu.“ Iv nestrpljivo odgurnu ĉili. „Glorija, imaš pedeset pet godina.“ ,,Pedeset.“

,,Gospode.“ Iv nervozno zgrabi cigaretu iz kutije. „Voljena si i poštovana, maltene si postala uzor. Imaš bogatog supruga koji - na tvoju sreću - nije u filmskom poslu. Imaš dvoje divne dece koji ţive veoma urednim i normalnim ţivotima. Neki sigurno veruju da si ih bezgrešno zaĉela, a zatim ih pronašla u kupusu. Da li je u ovom trenutku - kada si stekla status institucije - zaista vaţno ako se sazna da si zapravo imala seks?“ „Van okvira braka, ne. Moja karijera...“ ,,Obe znamo da nisi dobila pristojnu ulogu duţe od pet godina." Glorija se na to nakostreši, a Iv podiţe ruku kako bi je ućutkala. „Dobro radiš posao, i dalje ćeš to ĉiniti, ali posao već neko vreme ne predstavlja centar tvog ţivota. To se neće i ne moţe promeniti zbog bilo ĉega što ću ja ispriĉati o prošlosti.“ „Razvlaĉiće moje ime po tabloidima.“ ,,Verovatno“, sloţi se Iv. „Moţda će ti to doneti neku zanimljivu ulogu. Shvati da te niko neće osuditi zbog toga što si se suoĉila s teškom situacijom i postigla nešto u ţivotu.“ ,,Ne razumeš - Markus ne zna.“ Iv je iznenaĊeno podigla obrvu. „Zašto, doĊavola?“ Vilinsko lice je pocrvenelo, a pogled lukavih oĉiju oĉvrsnuo. „Prokleta da si, oţenio se Glorijom Dubari. Oţenio se osobom za koju sam stvorila sliku da nikada nije bila udata. Da s njom nikada nije bio povezan ni nagoveštaj skandala. Upropastićeš mi to. Upropastićeš sve.“ ,,U tom sluĉaju mi je ţao. Iskreno. Ali, ne mogu biti odgovorna za nedostatak poverenja u tvom braku. Veruj mi, kad ja ispriĉam priĉu, biće ispriĉana iskreno.“ „Nikada ti neću oprostiti.“ Glorija je strgla salvetu s krila i bacila je na sto. „Uĉiniću sve što je u mojoj moći da te zaustavim.“ Izašla je suvih oĉiju, sićušna i elegantna u belom Šanelovom odelu. Na drugom kraju prostorije, muškarac je odugovlaĉio s ruĉkom. Već je naĉinio desetak fotografija sa aparatom veliĉine dlana i bio zadovoljan. Uz malo sreće, završiće s poslom za danas i otići kući da gleda Superboul. Drejk je sam gledao utakmicu. Prvi put u ţivotu nije ţeleo ţenu na dohvatu ruke. Nije ţeleo nadurenu plavušu, ispruţenu na sofi pokraj njega, koja se ljuti zbog toga što obraća više paţnje na utakmicu nego na nju. Sedeo je u sobi za igru svog doma od kedrovine i kamena na Holivud Hilsu. Veliki TV ekran gde su timovi već zapoĉeli utakmicu, dominirao je jednim zidom. Okruţivale su ga igraĉke za odrasle koje je koristio da bi kompenzovao sve ono što mu je majka uskraćivala tokom detinjstva. Tri paĉinkoaparata, sto za bilijar, koš s bronzanom tablom, vrhunski fliper, arkada i zvuĉni sistem. Imao je kolekciju od pet stotina video-traka i videoplejer u svakoj prostoriji u kući. Gosti bi teško pronašli drugi materijal za ĉitanje osim magazina i sportskih novina, ali Drejk je mogao da im ponudi drugu zabavu. U susednoj sobi su bile nagomilane seks-igraĉke. Od prefinjenih do besmislenih. Od ranog detinjstva su ga uĉili da je seks grešan, tako da je odavno odluĉio - kad je bal nek je bal. U svakom sluĉaju, nekoliko vizuelnih pomagala povećavalo je njegov apetit. Mada je imao samo prolaznu sklonost ka drogama, ĉuvao je izvesnu koliĉinu pilula i praha koje bi izneo ako bi zapretilo da ţurka postane dosadna. Drejk Morison je sebe smatrao savesnim domaćinom. Odbio je više od desetak poziva na ţurke te nedelje. Za njega, utakmica koja treperi na ekranu nije nešto u ĉemu se uţiva i navija sa prijateljima, već pitanje ţivota i smrti. Uloţio je pedeset hiljada na ishod i nije sebi smeo dozvoliti da izgubi. Pre nego što se završila prva ĉetvrtina, popio je dva piva beks i pojeo pola kese ĉipsa sa sosom gvakamoli. Pošto je njegov tim vodio, malo se opustio. Telefon mu je dva puta zvonio, ali ukljuĉio je sekretaricu, uveren da će ga pratiti maler ako napusti mesto pred ekranom dok traje utakmica, ĉak i da ode do toaleta, a kamoli da odgovara na poziv. Dva minuta nakon poĉetka druge ĉetvrtine, Drejk se osećao vrlo samozadovoljno. Njegov tim je poput bikova odrţavao poredak. Liĉno je prezirao ovu igru. Tako je... fiziĉka. MeĊutim, njegova potreba za klaĊenjem bila je neumoljiva. Pomislio je na Delrikija i nasmešio se. Vratiće tom italijanskom kopiletu sve do poslednjeg penija. Neće morati da se znoji kada ĉuje hladnokrvni, uĉtivi glas preko telefona. Zatim će moţda otići na kratak zimski odmor. Dole do Portorika, posetiti kazino i povaliti nekoliko prvoklasnih riba. Zasluţio je to pošto se izvukao iz bule.

Bez pomoći Iv, pomislio je i posegnuo ka novom pivu. Matora kuĉka je odbila da mu ponovo pozajmi novac - samo zbog toga što nije imao sreće u poslednje vreme. Kad bi znala da i dalje posluje sa Delrikiom... Pa, ne mora da brine zbog toga. Drejk Morison zna da bude diskretan. Uostalom, nema prava da se toliko stiska s novcem. Šta će, doĊavola, s njim kada odapne? Imala je samo sestre i njih je smatrala beskorisnim. Znaĉi, ostaje Drejk. On joj je jedini krvni srodnik i proveo je ĉitav ţivot uplićući joj se oko vrata. Naglo je obratio paţnju na igru kada je igraĉ suprotnog tima pretrĉao trideset pet metara i postigao pogodak. Osetio je kako njegov mali mehur puca - kao da mu se balon zaglavio u grlu, a potom raspukao. Posegnuo je i uzeo još jednu pregršt ĉipsa. Mrvice su mu se rasule po majici i krilu dok ga je trpao u usta. Rekao je sebi da nije vaţno. Razlika je samo tri poena. Ĉetiri, ispravio se, obrisavši rukom usta dok je lopta proletala kroz gol. Vratiće se u igru. Ima još dosta vremena. U kući, na plaţi u Malibuu, Pol se zgurio nad tastaturom. Knjiga ga je muĉila više nego što je oĉekivao. Bio je odluĉan da prevaziĊe trenutnu blokadu. Ĉesto je na taj naĉin posmatrao pisanje. Prepona za preponom. Uţivao je u tome - to mu je predstavljalo najveći uţitak u ţivotu. Mrzeo je i voleo pisanje na isti naĉin kao što neki muţevi mrze i vole svoje ţene. Pisanje priĉe bilo je nešto što mora da ĉini - ne zbog novca; njega je imao dovoljno - već iz istog razloga zbog kojeg je morao da jede, spava i prazni bešiku. Naslonivši se, zurio je u monitor, u mali kursor koji je treperio nakon poslednje reĉi koju je napisao. Bila je to reĉ ubistvo. Stvaranje trilera mu je pruţalo neizmerno zadovoljstvo, osmišljavanje ţivota likova koji rastu u njemu. Najviše je voleo da ih posmatra dok se igraju sa ţivotom i smrću. Ali u ovom trenutku, kao da mu nije bilo dovoljno stalo. Suviše stvari mu je odvlaĉilo paţnju, priznao je i bacio pogled preko ramena ka televizoru s kog je treštala akcija treće ĉetvrtine vaţne utakmice. Znao je da je detinjasto ukljuĉiti televizor i pretvarati se da gleda. Istina je da nikada nije mario za ameriĉki fudbal. MeĊutim, Superboul ga je privlaĉio iz godine u godinu. Odabrao bi tim, opravdavajući svoju slabost navijanjem za onaj koji smatra slabijim - pošto su zaostajali tri poena u prvoj ĉetvrtini. Utakmica mu je svakako odvlaĉila paţnju, ali nije ga to spreĉavalo da se baci na posao tokom proteklih nedelja, već nešto mnogo fascinantnije od grupe muškaraca s naramenicama koji bacaju jedni druge po tlu. Hladnokrvna, dugonoga plavuša po imenu Dţulija. Nije bio siguran šta ţeli od nje. Osim oĉiglednog. Ţelja da je se domogne predstavljala je dovoljno prijatnu fantaziju - posebno zbog njene povuĉenosti i izliva strasti koji šalju zbrkane i neodoljive signale. Ali, ako je to sve, zašto nije u stanju da je izbaci iz misli kao što je to ĉinio s drugim devojkama kad mu je vreme da sedne i radi? Moţda ga muĉi njena sloţenost. Bila je vešta i profesionalna, ali u isto vreme tih kućevni tip. Ambiciozna i povuĉena. Već je otkrio da nije rezervisana, već stidljiva. Radoznala, a ne ciniĉna. Ipak, bila je dovoljno hrabra, dovoljno smela da preĊe ĉitav kontinent sa svojim malim sinom i uhvati se u koštac sa legendom Holivuda. Ili je u pitanju glad? Neprekidno se pitao. Mogao je neke praznine i sam da popuni, pošto se pozabavio istraţivanjem njenog ţivota. Znao je da su je odgajila dva profesionalca, da je preţivela rasturen dom, tinejdţersku trudnoću i gubitak oba roditelja. Uprkos ranjivosti koju je uoĉio, bila je ţilava. Morala je da bude. Gospode, shvatio je uz osmeh. Podsećala ga je na Iv. Moţda je to i zbog Brendona, potpuno drugaĉijeg deĉaka nego što je on bio. Iv se prema njemu nije ponašala na tradicionalno majĉinski naĉin, Pol je to znao. MeĊutim, spasla ga je. Mada je veoma kratko bila supruga njegovog oca, usmerila je Pola u sasvim novom pravcu. Podarila mu je paţnju za kojom je oĉajniĉki ţudeo, pohvale koje je prestao da oĉekuje, kritike koje su bile zaista vaţne. I više od svega, pruţila mu je bezuslovnu ljubav. Brendon je odgajan na isti naĉin, pa kako da ne bude divno dete? Ĉudno je to, pomislio je Pol, ali nikada o sebi nije razmišljao kao o ĉoveku sklonom deci. Dopadala su mu se, smatrao ih je zabavnim i zanimljivim, svakako neophodnim radi opstanka ljudske vrste.

MeĊutim, sada mu se zapravo dopalo da bude u blizini deteta. Osećao se priliĉno ugodno prethodnog dana dok je jeo picu i priĉao o bejzbolu. Stvarno će morati da povede deĉaka na utakmicu. Ako krene i njegova majka, utoliko bolje. Ponovo je bacio pogled ka televizoru tek koliko da se uveri da gubitniĉki tim zaostaje za tri poena na poĉetku ĉetvrte ĉetvrtine. Pol je na trenutak pomislio koliko je novca mogao da dobije ili izgubi tokom narednih petnaest minuta, a zatim se vratio pisanju. Drejk je sedeo u grĉu. Tepih ispod njega je bio prepun mrvica ĉipsa i pereca koje je postojano proţdirao. Beše to gorivo kojim je zatrpavao zjapeću rupu od straha u stomaku. Prešao je na drugo pakovanje od šest piva i oĉi su mu postale crvene i caklile se - kao kod ĉoveka koji pati od uţasnog mamurluka. Ali nije skidao pogled sa ekrana. Ostalo je još ĉetiri minuta i dvadeset šest sekundi do kraja utakmice i vodili su s tri poena. Njegov tim se probio do taĉdauna, ali promašili su dodatni poen. Uspeće. Nakon utakmice će biti u plusu. Drejk je nabio pregršt pereca u usta. Njegova sportska majica ralfloren bila je natopljena znojem, a srce mu je divlje lupalo. Disao je plitko i brzo, nazdravljajući gladijatorima na ekranu polupraznim pivom, a zatim je iznenaĊen poskoĉio kao da ga je odbrambeni igraĉ sutnuo u prepone. Primaĉ suprotnog tima je uhvatio dugaĉku loptu i neometano ušetao u gol-zonu. Spustio je loptu. Masa je podivljala. Tri minuta i deset sekundi, ţivot mu se odmotavao pred oĉima. Seratori, pomislio je, zalivajući suvo grlo pivom. Dva puta su zabrljali tokom poslednjih deset minuta. Ĉak i on bi igrao bolje. Piĉkice. Otpio je gutljaj, uzeo zalogaj ĉipsa i pomolio se. Malo-pomalo, marširali su niz teren. Sa svakim osvojenim metrom, Drejk se primicao bliţe ivici. Oĉi su mu zasuzile kad su stigli do ĉvrstog odbrambenog zida kod sedamnaestog jarda. „Jedan jebeni taĉdaun!“, zaurlao je i poĉeo da se šetka tamo-amo nakon što je oglašena pauza pošto je ostalo još dva minuta do kraja utakmice. Noge su mu bile poput zarĊalih opruga. Pedeset hiljada dolara. Koraĉao je napred-nazad, krckajući ĉukljeve dok su trajale reklame. Nije smeo da razmišlja o tome šta će Delrikio uĉiniti ako mu ne vrati ostatak novca. Pritisnuo je oĉi drhtavim rukama. Kako je mogao to da uĉini? Kako je mogao da uzme pedeset hiljada dolara i da se kladi na neizvesnu utakmicu kada gangsteru duguje devedeset? Zatim se utakmica nastavila, kao i njegov oĉaj. Drejk nije seo, već je stajao pred ekranom dijagonale dva metra. Kvoterbek kao da ga je gledao pravo u oĉi. Oĉaj u oĉaj. Zaĉuli su se roptaji, pa pucketanje. Krupni, znojavi muškarci koprcali su se na ekranu samo koji centimetar od Drejkovog lica. Osvojili su tri jarda. Tajm-aut. Drejk je poĉeo da grize nokte. Timovi su se postavili. Njemu se ĉinilo na isti naĉin. Šta je sa odbranom, oĉajniĉki se pitao, šta je sa jebenom odbranom? Kvoterbek je oboren pre nego što je bacio loptu. Izgubili su šest jardi. Poĉeo je da jeca dok se vreme vuklo. Odrastao ĉovek plaĉe u prostoriji prepunoj igraĉaka. Javila mu se potreba za mokrenjem koja je postala tako nepodnošljiva da je morao skakutati s noge na nogu. Ostalo je manje od minuta i odbrana je izdrţala. Poslednji pokušaj i ostala su još dva jarda. Trk, dodavanje ili udarac nogom. Nakon muĉnog tajm-auta, tokom kojeg je Drejk odjurio da olakša bolnim bubrezima, odluĉili su se za trk. Travom uflekane glomazne uniforme stvorile su planinu. Dahtao je dok su se igraĉi gurkali i provocirali, a sudija skakao da razdvoji usijane glave. Drejk je poţeleo da se pobiju, da puste krv jedni drugima. Suze su mu navirale na oĉi dok su vršili merenje. „Molim te, molim te, molim te“, pevušio je. Nedovoljno, nekoliko centimetara do poena. Kilometrima daleko od nade. Kada je lopta razmenila ruke, utakmica je praktiĉno bila gotova. Drejk je plaĉući stajao dok je masa klicala. Krupni momci su skinuli kacige i otkrili garava lica, srećna ili tuţna. A kad je vreme isteklo, više od jednog ţivota se promenilo.

Deseto poglavlje Dţulija je dohramala do kruţne recepcije u prijemnoj kancelariji Drejka Morisona taĉno u deset sati, kada je imala zakazan dolazak. Trudila se da se ne trza dok je prilazila stolu i predstavljala se brineti prepredenog izgleda, koja je tu radila. „Gospodin Morison vas oĉekuje“, objavila je svilenkastim kontraaltom zbog kojih klijenti sigurno sline preko telefona. Ako to ne upali, grudi obima devedeset centimetara sa cirkonom veliĉine kubnog centimetra u središtu impresivnog dekoltea sigurno će dovršiti posao. „Molim vas, sedite i saĉekajte samo ĉasak.“ Dţuliji je baš to bilo potrebno. Uz dug i tih uzdah, smestila se na jednu sofu i pretvarala da ĉita magazin Premijer. Osećala se kao da je neko polako, metodiĉno prebio bejzbol palicom obloţenom penom. Sat vremena sa Fricom i bila je spremna da preklinje za milost - iz leţeće pozicije. Njegov pogled bio je neţan, ohrabrujuć, laskav, pravi Konanov, bila je sigurna u to. Setila se da okrene stranicu ĉasopisa dok je recepcionerka odgovarala na poziv glasom sliĉnim onom koji je imala Lorin Bekol. Iz profila, Doli Parton bi pokraj njene biste izgledala kao da je pred pubertetom. Radoznalo, Dţulija je gvirnula i primetila da nijedan muškarac u prijemnoj kancelariji ne slinavi. Oprezno se naslonivši, pustila je misli da lutaju. Uprkos bolu, bilo je to zanimljivo jutro. Ţene izgleda postaju razgovornije kada imaju zajedniĉku muku. Iv je bila prijateljski nastrojena i zabavna - posebno nakon što je Dţulija zaboravila na dostojanstvo dovoljno dugo da ispusti bujicu psovki tokom poslednje serije uţasnih trbušnjaka. * * * Bilo je teško, moţda i nemoguće zadrţati profesionalnu distancu kada se dve nage, iscrpljene ţene tuširaju u istom kupatilu. Tokom ovog razgovora nisu priĉale o ljudima, već o stvarima. O vrtovima, koje Iv posebno voli, kao što je Dţulija otkrila. O muzici koju voli, o njenim omiljenim gradovima. Dţuliji je tek kasnije sinulo da je to više bilo ćaskanje nego intervju. I da je Iv saznala više o Dţuliji, nego obratno. Što bi više nelagodnosti pretrpela, Dţuliji bi bilo lakše da priĉa o sebi. Bilo je lako opisati svoj dom u Konektikatu, te koliko je dobro za Brendona što su se odselili iz Njujorka. O tome koliko mrzi letenje i oboţava italijansku hranu. Pa koliko se uplašila kada je prvi put potpisivala knjigu i okruţila je masa ljudi. Šta je ono Iv rekla kada je priznala da se plaši javnih nastupa? „Pokaţi im da si pametna devojko, ali nikad nemoj pokazati da te je strah.“ Setivši se, Dţulija se nasmešila. To joj se dopalo. Oprezno se promeškoljila. Kada su je mišići butina vrisnuli u horu, nije uspela da potisne jauk. Preko puta nje muškarci su gotovo istovremeno podigli poglede sa ĉasopisa, pa pošto im nije bila zanimljiva vratili se ĉitanju. A ona je, kako bi skrenula misli sa mnogobrojnih bolova, nagaĊala ko su i ĉime se bave. Par glumaca koji se nadaju da će ih predstavljati krupna zverka? Ne, zakljuĉila je. Glumci nikad ne bi zajedno krenuli u potragu za publicistom. Ĉak i da su ljubavnici. Nije pošteno smatrati da su gejevi samo zbog toga što nisu slinili za Doli Bekol. Moţda su odani i verni porodiĉni ljudi koji nikada ne gledaju ţene, osim svoje supruge. A moţda sedi preko puta dvaju mrtvaca. Onda je zakljuĉila da su to radnici iz poreskog koji su došli da pregledaju Drejkove knjige. Sada je pogodila znatno bliţe centru mete. Muškarci su posedovali hladnokrvan, bezosećajan, nemilosrdan izgled koji je od poreznika i oĉekivala - ili od plaćenih ubica koje šalje mafija. Da li ispod tih uglaĊenih crnih sakoa nose pištolj ili kalkulator? Zbog toga se na trenutak iskezila, sve dok jedan nije podigao pogled i shvatio da ih posmatra. Dţulija je imala razloga da veruje kako je sa njenim knjigama sve u redu. Pogledala je na sat i shvatila da ĉeka već deset minuta. Dupla vrata na kojima je krupnim slovima bilo ispisano Drejkovo ime, bila su ĉvrsto zatvorena. Zureći u njih, pitala se šta ga zadrţava. Unutar preterano ukrašene kancelarije u beţ i smaragdnim bojama, pomodne i trendi koliko i recepcija, sedeo je Drejk drhtavih ruku poloţenih na blistavu površinu stola. Delovalo je kao da mu se telo skupilo do

veliĉine deteta, patuljasto u koţnoj radnoj fotelji, uraĊenoj po porudţbini. Iza njega se nalazio prozor sa pogledom na El-Ej iz visoke zgrade u Senćeri sitiju. Uvek mu je godilo to što kada god poţeli moţe posmatrati panoramu koju su proslavili producenti Zakona iz Los AnĎelesa. Sada je tom pogledu okrenuo leĊa, spustivši oĉi. Prethodne noći nije spavao zbog panike koja ga je navela da se baci u potragu za valijumom i flašom brendija. „Liĉno sam došao kod tebe“, rekao je Delrikio, „zbog toga što smatram da imamo poseban odnos.“ Pošto je Drejk samo klimnuo, Delirikiove usne se zgroţeno stisnuše, na trenutak. „Shvataš li šta bi se sada dogodilo da nemam taj liĉni odnos s tobom?“ Zbog toga što je smatrao da ovo pitanje zahteva odgovor, Drejk je liznuo usne. ,,Da.“ „Prijateljstvo moţe uticati na posao samo do odreĊene taĉke. Mi smo stigli do te taĉke. Sinoć nisi imao sreće. Kao prijatelj mogu da saosećam s tobom. Ali, kao poslovan ĉovek, moram profit i gubitak da stavim na prvo mesto. Drejk, mnogo me koštaš.“ ,,To nije trebalo da se dogodi.“ Drejkove emocije su pretile da ponovo izbiju na površinu i zaplivaju mu u oĉima. „Sve do poslednjih pet minuta... “ ,,To sada nije vaţno. Nisi dobro procenio i vreme ti je isteklo.“ Delrikio je retko podizao glas, pa ni sada to nije uĉinio. Ipak, Drejku su njegove reĉi odzvanjale u glavi. „Šta nameravaš da uĉiniš?“ ,,Ja - mogu ti dati još deset hiljada za dve, moţda tri nedelje." Oĉiju skrivenih spuštenim trepavicama, Delrikio je izvadio pakovanje pepermint bombona, uzeo jednu i stavio je na jezik. ,,To je daleko od zadovoljavajućeg. Oĉekujem ostatak novca za nedelju dana.“ Zastao je i mahnuo prstom. „Ne, zbog toga što smo prijatelji, za deset dana.“ „Devedeset hiljada za deset dana?“ Drejk je posegnuo ka kristalnoj boci voterford koja je stajala na stolu, ali šake su mu se suviše tresle da bi sipao. ,,To je nemoguće.“ Delrikiovo lice je ostalo bezizraţajno. „Kada ĉovek ima dug, mora da plati. Ili da prihvati posledice. Ĉovek koji ne plati dug, moţe postati nespretan - tako nespretan da zalupi vrata preko šake i slomi sve prste. Ili mu obaveze mogu odvući paţnju u tolikoj meri da bude nepaţljiv tokom brijanja - pa da poseĉe lice... ili vrat. Na kraju se moţe toliko obeshrabriti da se baci s prozora.“ Delrikio je osmotrio široko prozorsko okno iza Drejkovih leĊa. „Poput ovog.“ Na ove reĉi, Drejkova Adamova jabuĉica je zapela za ĉvor kravate jer je gutao knedlu straha. Glas mu je delovao poput cviljenja vazduha iz probusenog balona. „Potrebno mi je više vremena.“ Delrikio je uzdahnuo poput razoĉaranog oca kojem je dete upravo pokazalo knjiţicu sa lošim ocenama. „Traţiš od mene uslugu, a nisi uĉinio ono što sam ja tebe zamolio.“ „Nije htela ništa da mi kaţe.“ Drejk je zgrabio pregršt zašećerenih badema iz ĉinije raku sa stola. „Znaš koliko Iv moţe biti nerazumna.“ „Zaista znam. Ali neki naĉin sigurno postoji.“ „Pokušao sam da ispitam autorku." Drejk je uoĉio slabo svetlo na kraju mraĉnog tunela i potrĉao. „Zapravo, radim na tome da je pridobijem. Upravo sedi u prijemnom odeljenju.“ „Znaĉi tako.“ Delrikio je podigao obrve u znak zanimanja. „Provalio sam je“, ţurno je nastavio Drejk, prateći tu stazu pomamnim skokovima i koracima. „Znaš, usamljeniĉki tip, zaokupljena karijerom i potrebno joj je malo romanse. Dve nedelje i ješće mi iz ruke. Znaću sve što joj Iv kaţe.“ Delrikiju su se usne blago izvile dok je prstima mazio brkove. „Uţivaš dobar glas kada su dame u pitanju. Tako je bilo i sa mnom u mladosti.“ Kada je ustao, Drejk je maltene osetio kako mu talas olakšanja klizi niz znojavu koţu. „Tri nedelje, paisan. Ako mi obezbediš korisne informacije, sredićemo neki dugoroĉni zajam. U znak dobre volje, daćeš mi deset hiljada za nedelju dana. U kešu.“ ,,Ali...“ ,,To je odliĉna ponuda, Drejk.“ Delrikio se uputio ka vratima, a zatim se okrenuo. „Veruj mi, drugi ne bi bili tako obzirni. Nemoj me razoĉarati“, dodao je otresajući manţetnu. „Bila bi prava šteta ako bi ti ruka bila toliko nestabilna prilikom brijanja, mogao bi da nagrdiš lice.“ Kada je izašao, Dţulija je ugledala naoĉitog gospodina od šezdesetak godina. Krasio ga je uglaĊen, blistav izgled bogatog i moćnog ĉoveka, naglašen dramatiĉno dobrim izgledom koji je odavao uglednog ĉoveka. Dva muškarca su ustala. Ĉovek koji je izašao iz Drejkove kancelarije blago se naklonio Dţuliji, govoreći joj svojim pogledom kako nije zaboravio da ceni ĉari mlade i privlaĉne ţene.

Nasmešila se - gest je bio tako uĉtiv i staromodan. Zatim je otišao dok su ga dva tiha ĉoveka pratila svaki s jedne strane. Prošlo je još pet minuta pre nego što je recepcionerka odgovorila na poziv i uvela Dţuliju u Drejkovu kancelariju. Muĉio se da se oporavi. Nije se usuĊivao da popije još jedan valijum, ali morao je da ode u kupatilo i ispovraća veći deo straha. Nakon što se umio i brzo promućkao po ustima teĉnost za ispiranje kako bi uklonio gorak ukus, zagladio je kosu i odelo pa doĉekao Dţuliju poljupcem u obraz, kako ĉine u Holivudu umesto rukovanja. „Izvini što si ĉekala“, zapoĉeo je. „Šta ĉeš da popiješ? Kafu, perije, sok?“ „Ništa, hvala.“ „Raskomoti se pa ćemo proćaskati.“ Bacio je pogled na sat, ţeleći da joj predoĉi kako je veoma zaposlen i da mora mnogo toga da uradi. „Kako se snalaziš sa Iv?“ „Zapravo, veoma dobro. Jutros sam veţbala sa Fricom.“ ,,Fric?“ Na trenutak se zbunio, a zatim nasmejao. ,,Oh, da, gej trener. Sirotice.“ „Uţivala sam u veţbi. I u njemu“, izgovorila je hladnokrvnim glasom. „Siguran sam da si to odliĉno izvela. Reci mi, kako napreduje knjiga?“ „Mislim da imamo razloga za optimizam.“ „Oh, sigurno će biti bestseler, u to nema nikakve sumnje. Iv ima fascinantne priĉe - mada moram da se zapitam da joj se nije sećanje izvitoperilo. Ipak, stara devojka je jedna u milion.“ Bila je sigurna da bi ga Iv šutnula u kolena ako bi je u lice nazvao starom devojkom. „Govoriš li kao njen nećak ili kao njen agent za štampu?“ Grohotom se nasmejao dok je spuštao prste u ĉiniju s bademima. „Oboje, apsolutno. Neću oklevati da kaţem, to što mi je Iv Benedikt tetka priliĉno mi je zaĉinilo ţivot. To što mi je klijent, pravi je šlag na torti.“ Dţulija nije komentarisala pomešane metafore. Nešto ili neko je naterao Drejka da se trese u svojim cipelama od aligatorove koţe. Da nije moţda otmeni gospodin sede kose i uĉtivih manira? To se nje ne tiĉe - osim ako se ne odnosi na Iv. Ipak je zapamtila to pitanje. „Moţeš poĉeti sa opisom svoje tetke. O klijentu ćemo razgovarati kasnije.“ Izvadila je diktafon, podigavši obrvu i on je klimnuo u znak slaganja. Kada je postavila beleţnicu na kolena, nasmešila se. Dru je drţao bademe u šaci, uzimajući jedan po jedan i ubacujući ih u usta poput metaka. Puc, krc, gut. Pitala se da li ikad zaboravi na srednji korak i proguta ĉitav badem. Ta pomisao je naterala da na trenutak skrene pogled, pod izgovorom da namešta traku. „Tvoja majka i Iv su sestre?" „Tako je. Bile su tri Berenski devojke - Ada, Beti i Lusil. Naravno, Beti je postala Iv Benedikt pre no što sam se ja rodio. Već je postala zvezda, moţda ĉak i legenda. Svakako je bila legenda u Omahi.“ „Da li je nekad dolazila u posetu?“ „Samo dva puta, koliko se ja sećam. Jednom kada mi je bilo pet godina.“ Liznuo je šećerni prah s prstiju i nadao se da ima prigodno bolan izraz lica. Bio je siguran da će samohrana majka s malim sinom osetiti simpatije zbog onoga što će upravo reći. „Vidiš, moj otac nas je napustio. To je skrhalo moju majku, kao što moţeš da zamisliš. Tada sam bio suviše mali da bi razumeo. Samo sam se pitao zašto se otac nije vratio kući.“ „Ţao mi je.“ Zaista je saosećala. „Sigurno vam je bilo teško.“ „Svakako je bilo bolno. Sumnjam da sam to ikada preboleo.“ Drejk nije pomislio na oca duţe od dvadeset godina. Izvadivši maramicu sa monogramom, obrisao je prste. „Jednostavno je izašao iz kuće i nikad se nije vratio. Godinama sam krivio sebe. Moţda i dalje to ĉinim.“ Zastao je kao da mora da se pribere i okrenuo blago glavu, zamišljeno gledajući kroz staklo koje ga zaklanja od jutarnjeg smoga. Bio je siguran da ţene ništa ne osvaja brţe od hrabro ispriĉane tuţne priĉe. ,,Iv je došla, mada se, da budem iskren, moja majka i ona nikada nisu dobro slagale. Bila je veoma neţna na svoj vrlo otvoren naĉin i pobrinula se da uvek imamo sve što nam je potrebno. Moja majka je kasnije pronašla posao u robnoj kući, sa skraćenim radnim vremenom, ali Ivina pomoć nam je obezbeĊivala pristojan krov nad glavom. Pobrinula se da steknem obrazovanje.“ Iako Dţuliju nije prevarila predstava koju igra zbog nje, bila je zainteresovana za priĉu. „Rekao si da se nisu slagale. U ĉemu je bio problem?“ ,,Pa, ne znam šta se dešavalo u detinjstvu. Stekao sam utisak da su se devojke takmiĉile koja će zadobiti paţnju svog oca. Ĉesto je putovao. Bio je neka vrsta putujućeg trgovca. Kako mi je majka priĉala, jedva su sastavljali kraj s krajem i Iv nikad nije bila zadovoljna. Moţda je bilo i nešto vaţnije od toga“, dodao je uz osmeh. „Video sam njihove slike, sve tri zajedno dok su bile mlade. Pretpostavljam da trima lepim ţenama nije lako da ţive pod istim krovom.“ Dţulija je trepnula i skoro izgubila misao. Pitala se da li taj ĉovek uopšte ima pojma koliko sija? Zlatna narukvica roleksa, blesak nakita, kosa namazana uljem.

,,Ja - ah.“ Zurno je bacila pogled ka beleškama, nesvesna da se šepuri jer je siguran da se zbunila zbog toga što je privlaĉi. „Znaĉi, Iv je otišla.“ ,,Da, a ostalo je istorija. Moja majka se udala. Ĉuo sam traĉ da je moj otac bio zaljubljen u Iv. Majka nije bila naroĉito mlada kada se udala i verujem da se mnogo godina muĉila pre nego što je konaĉno ostala u drugom stanju. Jesi li sigurna da ne ţeliš ništa da popiješ?“, upitao ju je dok je ustajao i prilazio uredno popunjenom baru na drugom kraju prostorije. ,,Ne, ništa. Ali molim te nastavi.“ ,,U svakom sluĉaju. Ispostavilo se da ću biti jedino dete.“ Dok je govorio, sipao je mineralnu vodu preko leda. Radije bi popio neki alkohol, ali bio je siguran da Dţulija ne bi odobrila takav postupak pre ruĉka. Dok je pijuckao, iskrenuo je glavu, ĉasteći je svojim drugim profilom. „Lusil je posvetila ţivot putovanjima. Mislim da je ţivela u komuni nekoliko godina. U duhu šezdesetih. Nastradala je u ţelezniĉkoj nesreći u Bangladešu, na Borneu ili nekom sliĉnom zabaĉenom mestu, pre deset godina." Prešao je preko ţivota i smrti svoje tetke jedva slegnuvši ramenima. Dţulija je napravila belešku. „Pretpostavljam da nisi bio blizak s njom?“ ,,S tetkom Lusil?“ Zaustio je da se nasmeje, ali je to sakrio nakašljavajući se. „Mislim da je nisam video više od tri-ĉetiri puta u ţivotu.“ Nije dodao da bi mu svaki put donela neku zanimljivu igraĉku ili knjigu. Niti da je umrla ne posedujući ništa više od odeće na leĊima i sitnine u dţepu. Nije ostavila nasledstvo Drejku, tako da se nije rado sećao Lusil. „Nikada mi nije delovala... pa, realno, ako znaš na šta mislim.“ Dţulija je malo smekšala. Nije pošteno smatrati ĉoveka neosetljivim zbog toga što ne oseća ljubav prema tetki koju je jedva poznavao. Niti zbog toga što se šepuri kao paun sa preteranom sigurnošću u svoju seksualnu privlaĉnost. „Pretpostavljam da znam. Porodica ti je bila priliĉno rasturena. “ ,,Da. Majka je imala malu farmu koju je kupila sa ocem, a Iv...“ „Kako ti se uĉinila kada si je prvi put video?“ „Uvek je bila veća od ţivota.“ Seo je na ivicu stola kako bi uţivao u pogledu na Dţulijine noge. To što će je iskoristiti uopšte neće biti bolno iskustvo. Doduše, nameravao je da se pobrine da i ona uţiva u tome. „Prelepa, naravno, ali uz neku posebnost koju retko koja ţena poseduje. Mislim da je u pitanju uroĊena senzualnost. Ĉak je i dete to moglo da vidi, ako ne da prepozna. Verujem da je to bilo u vreme kada se udala za Entonija Kinkejda. Stigla je sa gomilom prtljaga, crvenih usana, crvenih noktiju, u odelu dior i sveprisutnom cigaretom u ruci. Jednom reĉju, bila je neverovatna.“ Pijuckao je, iznenaĊen time koliko mu je sećanje ţivopisno. „Sećam se jedne scene pre nego što je otišla. SvaĊala se s majkom u kuhinji. Iv je ispuštala dim i koraĉala tamo-amo po ispucalom linoleumu, dok je moja majka sedela za stolom crvenih oĉiju i besna. „Zaboga, Ada, ugojila si se petnaest kilograma. Nije ni ĉudo što je Edi pobegao s fuficom od kelnerice.“ Ada je nezadovoljno stisnula usne. Koţa joj je bila bleda poput ustajale ovsene kaše. ,,U ovoj kući se ime Gospoda neće koristiti uzalud.“ ,,A ni bilo šta drugo, ako se ne sabereš.“ ,,Ja sam ţena bez supruga, maltene bez dinara, s malim deĉakom kojeg treba odgajati.“ Iv je mahnula cigaretom tako da se dim razleteo u cik-cak po vazduhu. ,,Dobro znaš da novac neće biti problem. Širom sveta ţene ţive bez muţeva. Ponekad im je tako i bolje.“ Spustila je dlanove na drveni sto, s cigaretom zadenutom izmeĊu prstiju. „Slušaj me, Ada. Mama je preminula. Tata je preminuo. Kao i Lusil. Ĉak je i lenji govnar za kojeg si se udala otišao. Niko od njih se neće vratiti." „Neću ti dozvoliti da priĉaš tako o mom suprugu...“ ,,Oh, zaveţi.“ Iv je udarila pesnicom o sto tako da se plastiĉni set za so i biber u obliku petla i kokoške zatresao i pao. „Nije vredan toga da ga braniš i tako mi boga, nije vredan tvojih suza. Dobila si priliku za novi poĉetak. Pedesete su prohujale, Ada. U januaru ćemo u Beloj kući imati predsednika koji nije senilni starac. Ţene će poĉeti da odbacuju kecelje. U vazduhu se oseća promena, Ada. Zar ne osećaš njen ukus? Ona dolazi.“ „Nisu smeli da izaberu katolika, papistu. To je nacionalna sramota, eto šta je.“ Isturila je bradu. „Uostalom, kakve to ima veze sa mnom?“ Iv je zatvorila oĉi, znajući da Ada nikada neće osetiti promenu, uţivati u njenom lepom, sveţem ukusu, niti će odbaciti gorĉinu. „Odbaci sve ovo, Ada“, promrmljala je. „Povedi deĉaka i doĊi u Kaliforniju kod mene.“ „Zašto bih zaboga to uradila?“ „Zbog toga što smo sestre. Prodaj ovu zabit i preseli se tamo gde moţeš da pronaĊeš posao, da imaš pristojan društveni ţivot i gde deĉak moţe normalno da ţivi.“

„Tvoj naĉin ţivota.“ Ada se podrugljivo osmehnula, crvenih oĉiju prepunih ogorĉenja i zavisti. „Polunago poziranje na ekranu kako bi bilo ko sa sitnišom u dţepu mogao da gleda. Udaješ se i razvodiš kako ti dune i podaješ se svakom muškarcu koji ti namigne. Deĉak će ostati ovde, hvala ti lepo, gde moţe da odraste uz pristojne vrednosti kako bog zapoveda.“ „Radi šta hoćeš“, odvratila je Iv umorno. „Ali, ne mogu da shvatim zašto misliš da je Bog za tebe isplanirao da budeš gorka, izborana ţena pre nego što si napunila ĉetrdeset godina. Slaću ti novac za deĉaka. Sama odluĉi kako ćeš ga iskoristiti.“ „Naravno da je uzela novac“, nastavio je Drejk. „Trabunjajući o poroĉnosti, bezboţnosti i sliĉno dok je unovĉavala ĉek.“ Slegao je ramenima, suviše navikao na ukus gorĉine na jeziku da bi primetio da se preneo i na njega. „Koliko znam, Iv joj i dalje šalje ĉek svakog meseca.“ Smetalo joj je to što ne oseća nimalo zahvalnosti. Pitala se da li Drejk shvata koliko liĉi na svoju majku. „Ako si imao tako malo susreta sa njom dok si odrastao, kako to da si došao da radiš za nju?“ „Onoga leta kada sam maturirao, stopirao sam do El-Eja sa trideset sedam dolara u dţepu.“ Nasmešio se i Dţuliji se prvi put uĉinilo da vidi naznake šarma njegove tetke. „Kada sam stigao, bilo mi je potrebno skoro nedelju dana da doĊem do nje. Bila je to prava avantura. Liĉno je došla po mene u jednu malu birtiju u istoĉnom delu grada. Ušla je u zadimljenu kafanĉinu u haljini da crkneš i visokim štiklama koje mogu da probodu muško srce. Uhvatio sam je u trenutku kada je krenula na neku ţurku. Pozvala me je prstom, okrenula se i izašla. Pojurio sam za njom kao metak. Nije me ništa pitala na putu do kuće. Kada smo stigli, rekla mi je da se okupam i obrijem ţalosnu bradu što mi beše izrasla. Travers mi je servirala najbolje jelo koje sam u ţivotu pojeo.“ Nešto se uskomešalo u njemu zbog ove uspomene - naklonost koju skoro da je zaboravio ispod slojeva ambicije i pohlepe. ,,A tvoja majka?“ Komešanje je minulo. ,,Iv se pozabavila njom. Nisam je nikad pitao. Zaposlila me je da radim sa vrtlarem, zatim me je naterala da idem na koledţ. Ispekao sam zanat kod Keneta Stoklija, njenog tadašnjeg asistenta. Nina je naišla baš u trenutku kada se razišla s Kenetom. Kada je zakljuĉila da sam sposoban, Iv me je uzela za svog agenta za štampu.“ ,,Iv ima veoma malo ĉlanova porodice“, komentarisala je Dţulija. „Ali je odana i dareţljiva prema onima koje ima.“ ,,Da, na svoj naĉin. RoĊak ili zaposlenik, ĉiniš ono što se od tebe oĉekuje.“ Odloţio je piće u stranu, setivši se da je najbolje da prikrije nezadovoljstvo. ,,Iv Benedikt je najdareţljivija ţena koju znam. Njen ţivot nije bio lak, ali ona je iz njega izvukla najbolje. Inspiriše sve ljude oko sebe da uĉine to isto. Ukratko, oboţavam je.“ ,,Da li sebe smatraš nekom vrstom njenog surogat sina?“ Osmeh mu je sinuo suviše samozadovoljno da bi se to moglo nazvati naklonošću. ,,Apsolutno.“ ,,A Pol Vintrop. Kako opisuješ njegov odnos sa Iv?“ ,,Pol?“ Drejk se namršti. ,,Ne postoji krvna veza, ali mu je svakako sklona. Moţe se smatrati ĉlanom njene pratnje, jednim od privlaĉnih mladića kojima Iv voli da se okruţi.“ Ne samo da ne oseća zahvalnost, razmišljala je Dţulija, već je pomalo i zlovoljan. „Ĉudno, ja bih rekla da je Pol veoma samostalan." „Svakako ima svoj ţivot, svoj uspeh, što se tiĉe karijere pisca.“ Zatim se nasmešio. „ Ali, ako Iv pucne prstima, moţeš se kladiti u poslednji dolar da će Pol poskoĉiti. Ĉesto sam se pitao... strogo nezvaniĉno?“ ,,Naravno.“ Iskljuĉila je diktafon. ,,Pa, pitao sam se da li su se ikad upustili u malo intimniji odnos.“ Dţulija se ukrutila. Ovo je više od same zlovolje. Ispod sveg tog sjaja, Drejka Morisona izjeda zloba. „Starija je od njega više od trideset godina." „Razlika u godinama ne bi spreĉila Iv. To je deo njene tajanstvenosti i šarma. Što se tiĉe Pola, moţda se nije ţenio mnogo puta kao njegov otac, ali ima istu slabost prema lepim ţenama.“ Smatrajući temu neukusnom, Dţulija je zatvorila beleţnicu. Od Drejka Morisona je zasad dobila sve što joj je potrebno. „Sigurna sam da će mi Iv reći ako neki odnos zavreĊuje prostor u knjizi.“ Pokušao je da otvori ta blago odškrinuta vrata. „Govori ti tako liĉne stvari? Iv koju ja poznajem o tome ne govori.“ ,,To je njena knjiga“, zakljuĉila je Dţulija i ustala. ,,Ne bi ništa vredela da nije liĉna. Nadam se da ćeš ponovo razgovarati sa mnom.“ Pruţila mu je ruku i pokušala da se ne trgne kada ju je prihvatio i podigao ka svojim usnama.

„Samo reci vreme i mesto. Zapravo, zašto ne bismo veĉerali zajedno?“ Zadrţao je njenu šaku, mazeći je blago prstima po ĉlancima. „Siguran sam da moţemo razgovarati i o drugim temama - koliko god da je Iv fascinantna.“ „Izvini. Knjiga mi oduzima skoro svaki trenutak vremena.“ ,,Ne moţeš raditi svako veĉe.“ Skliznuo je šakom uz njenu ruku kako bi se poigrao s njenom bisernom minĊušom. „Zašto se ne bismo našli kod mene, onako neformalno? Imam gomilu iseĉaka iz novina i starih fotografija koje bi ti mogle koristiti." Za varijaciju na temu doĊi da vidiš moje ploĉe‟, nije bilo potrebno mnogo kreativnosti. „Pokušavam da provedem svako veĉe sa svojim sinom - ali, volela bih da vidim iseĉke, ako ti ne bi smetalo da mi ih pošalješ.“ Ispustio je nešto nalik smehu. „Izgleda da nisam baš sasvim jasan. Voleo bih ponovo da te vidim, Dţulija. Iz liĉnih razloga.“ „Nisi bio sasvim odreĊen.“ Podigla je diktafon i stavila ga u torbu. „Naprosto nisam zainteresovana.“ Uspeo je da je ne pritisne snaţno rukom na njenom ramenu. Napraviviši grimasu, prineo je drugu ruku srcu. ,,Jao.“ Na to se nasmejala i bilo joj je pomalo neprijatno. „Zao mi je, Drejk, to nije bilo naroĉito uĉtivo. Zapravo je trebalo da kaţem kako sam polaskana ponudom i tvojom zainteresovanošću, ali da nije pravi trenutak. IzmeĊu pisanja knjige i Brendona, suviše sam zaposlena da bih razmišljala o društvenom ţivotu.“ ,,To je malo bolje.“ Spustio je ruku s njenog ramena dok je pratio ka vratima. „Šta kaţeš na ovo? Ja sam verovatno najbolja osoba koja ti moţe pomoći u ovom projektu. Zašto mi ne bi pokazala beleške ili dosadašnje skice? Moţda mogu da popunim neke praznine, predloţim neko ime, pa ĉak i da podstaknem Ivinu memoriju. Dok bih to radio...“ Polako je lutao pogledom preko njenog lica. „Mogli bismo se bolje upoznati. “ „To je veoma velikodušno s tvoje strane.“ Spustila je ruku na kvaku, trudeći se da ne bude iznervirana kada je nonšalantno spustio dlan na vrata kako bi ih drţao zatvorenim. „Ako mi negde zapne, moţda ću prihvatiti tvoju ponudu. Ali, pošto je to Ivina priĉa, moram potraţiti njeno odobrenje.“ Glas joj je bio blag i prijateljski dok je otvarala vrata. „Hvala ti, Drejk. Veruj mi, nazvaću te ako mi od tebe bude bilo šta potrebno. “ Smešila se dok je prolazila kroz prijemnu kancelariju. Bila je prokleto sigurna da se nešto zbiva. I da se Drejk Morison nalazi u središtu toga.

Jedanaesto poglavlje Dţulija je izula cipele i bosonoga ušla u svoju radnu sobu. Frezija koju joj je baštovan prethodnog popodneva galantno poklonio, donela je pretrpanoj prostoriji dašak ranog proleća. Kada je udarila prstom u gomilu knjiga naslaganih na podu,. bezvoljno je opsovala. Stvarno mora da sredi ovu prostoriju. Uskoro. Po navici, izvadila je iz torbe trake koje je toga dana snimila kako bi ih stavila u fioku. Razmišljala je o ĉaši hladnog vina, moţda i brzom bućkanju u bazenu pre nego što se Brendon vrati iz škole. MeĊutim, brzo se vratila u stvarnost dok je zurila u fioku i spuštala se u stolicu. Neko je bio u sobi. Veoma polagano, prešla je prstima po kutijama kaseta. Sve su bile tu, ali drugaĉije rasporeĊene. Jedna od stvari koje je opsesivno organizovala bili su njeni intervjui. Obeleţene i datirane trake uvek je slagala po abecedi. Sada su bile sloţene nasumiĉno. Otvorivši drugu fioku, izvadila je otkucanu skicu. Ţustro ju je pregledala i uverila se da su sve strane na broju. MeĊutim, osećala je, znalaje da ih je neko proĉitao. Zalupila je tu fioku i otvorila sledeću. Sve, pomislila je, neko je sve prevrnuo. Ali zašto? U naletu panike potrĉala je na sprat. Imala je malo stvari koje su zaista vredne, ali nekoliko komada majĉinog nakita bilo joj je veoma vaţno. Dok je ulazila u spavaću sobu, proklinjala je sebe zbog toga što nije zamolila Iv da stavi te kutije u sef. Sigurno ga poseduje. MeĊutim, ima i sigurnosni sistem. Zašto bi, doĊavola, neko provalio u gostinjsku kuću i ukrao pregršt nasleĊenog nakita? Naravno da to nije bio sluĉaj. Dok ju je olakšanje oblivalo, Dţulija je bila spremna da sebe nazove budalom. Biserna ogrlica i odgovarajuće rninĊuše, sitne dijamantske minĊuše, zlatan broš u obliku terazija. Sve je tu, netaknuto. Noge su joj klecale, pa je sela na ivicu kreveta i stegla kutije uz grudi. Budalasto je biti tako vezan za stvari. Retko ih je nosila i samo ih je povremeno vadila iz kutije, samo da bi ih gledala. Sećala se, imala je dvanaest godina kada je njen otac pokionio majci taj broš. Bio je to roĊendanski poklon. Pamtila je koliko je njena majka bila oduševljena. Nosila ga je na svakom suĊenju, ĉak i nakon razvoda. Dţulija je naterala sebe da ustane i vrati kutije na mesto. Moguće je da je sama pomešala trake. Moguće jeste, ali ne i verovatno. Ipak, bilo je malo verovatno da bi neko uspeo da naruši Ivin bezbednosni sistem usred bela dana i da se baškari po gostinjskoj kući. Iv, pomislila je Dţulija i kratko se nasmejala. Verovatno je Iv liĉno to uĉinila. Već tri dana nisu razgovarale. Radoznalost i arogancija verovatno su je navele da pregleda materijal. To će morati da se ispravi. Ponovo je krenula dole, nameravajući da još jednom pregleda trake pre nego što telefonira Iv. Ali pre nego što je stigla do dna stepenica, Pol je pokucao na vrata. ,,Zdravo.“ Sam je otvorio i ušao bez poziva. „Raskomoti se.“ Zbog njenog tona je nagnuo glavu. ,,Problem?“ ,,Ne, zašto.“ Stajala je tamo gde se zatekla, razmaknutih stopala i brade izazovno nagnute. „Zašto bi bio problem što ljudi ulaze kao na ţelezniĉku stanicu? Najzad, ovo nije moja kuća. Ja samo sluĉajno ţivim ovde.“ Podigao je dlanove. „Izvini. Pretpostavljam da predugo ţivim sa kalifornijskom opuštenošću. Zeliš li da izaĊem i pokušam ponovo?“ ,,Ne.“ Lanula je ka njemu. Nema šanse da je navede da se oseća budalasto. „Šta ţeliš? Naišao si u nezgodnom momentu, zato brzo reci.“ Nije morala da mu kaţe kako momenat nije najzgodniji. Izraz lica joj je bio smiren - to joj je išlo od ruke - meĊutim, preplitala je prste. Zbog ĉega je samo bio još odluĉniji da ostane. „Zapravo, nisam došao da vidim tebe već Brendona." ,,Brendona?“ Istog trenutka su joj se upalila zvona za uzbunu, te je brzo spustila ruke niz bokove. „Zašto? Šta hoćeš od Brendona?" „Opusti se, Dţuls.“ Smestio se na rukohvat sofe. Dopadalo mu se tamo - zaista mu se dopadalo, shvatio je. Bilo je neĉega u naĉinu na koji je naselila hladnu udobnost gostinjskog prostora i dala mu svoj peĉat. Neka vrsta šarmantne neurednosti, razmišljao je, koju je rasprostirala oko sebe. Rasparena minĊuša na stolu heplvajt,

lepe cipele s visokim potpeticama koje se naslanjaju jedna na drugu tamo gde ih je izula, naškrabana poruka, porculanska ĉinija puna ruţinih latica i ruzmarina. Ĉak bi i u kuhinji pronašao nju. Kao i na spratu, u kupatilu, u deĉjoj sobi, u sobi gde ona spava. A koji bi deo Dţulije pronašao u njenom najintimnijem prostoru? Ponovo je pogledao i nasmešio se. „Izvini, da li si nešto rekla?“ ,,Da, nešto sam rekla.“ Ispustila je nestrpljiv uzdah. „Pitala sam šta hoćeš od Brendona?“ ,,Ne planiram da ga kidnapujem niti da mu pokaţem svoj najnoviji primerak Penthausa. U pitanju su muška posla.“ Iskezio se kada je zatabanala niz preostale stepenike. „Teţak dan?“ „Dug dan“, odvratila je. „Nije se još vratio iz škole.“ ,,Saĉekaću.“ Pogled mu je skliznuo dole, pa ponovo gore. „Opet si bosa. Drago mi je što me nisi razoĉarala.“ Spustila je nervozne šake u dţepove sakoa. Morao bi da registruje taj glas u policiji, nelagodno je pomislila. Ili medicinskoj istraţivaĉkoj ustanovi. Mogao bi njime da pošalje ţenu u komu - ili da je iz kome povrati u stanju trajne uzbuĊenosti. „Stvarno imam posla, Pole. Zašto mi ne kaţeš šta ţeliš i ja ću to preneti Brendonu?“ „Stvarno si zapanjujuća majka. Divim ti se. Košarka je u pitanju“, rekao je. „Lejkersi su u gradu u subotu uveĉe. Pomislio sam da bi uţivao u utakmici.“ ,,Oh.“ Njeno lice je predstavljalo pravu studiju protivreĉnih osećanja. Zadovoljstvo zbog sina, briga, sumnja, razdraganost. „Sigurna sam da bi. Ali...“ „Moţeš da proveriš u policiji, Dţuls. Nisam osuĊivan za kriminalna dela.“ Dokono je uzeo jednu laticu iz ĉinije i protrljao je izmeĊu palca i kaţiprsta. „Zapravo, imam tri karte, ako ţeliš i ti da poĊeš.“ Znaĉi tu smo, pomislila je razoĉarano. Nije prvi put da muškarac pokušava da iskoristi Brendona kako bi joj se pribliţio. E pa, Polu Vintropu sledi razoĉaranje, zakljuĉila je. Ponudio se da provede veĉe s desetogodišnjakom, pa će to i dobiti. ,,To nije sport za mene“, rekla je blago. „Sigurna sam da će se Brendon bolje provesti ako ne budem prisutna.“ „U redu“, odvratio je tako opušteno da je bila u stanju samo da zuri. „Neka ne jede kod kuće. Poješćemo nešto u areni.“ „Nisam sigurna...“, prekinula je kada se zaĉuo zvuk automobila. „Izgleda da su ĉasovi gotovi“, zakljuĉio je Pol i stavio laticu u dţep. ,,Ne dozvoli da te zadrţavam. Siguran sam da ćemo Brendon i ja uspeti da se dogovorimo o svemu.“ Ostala je na mestu dok je njen sin jurio kroz vrata, mašući torbom. ,,Nisam promašio nijednu reĉ na kontrolnom iz spelovanja.“ „Bravo, pravi si šampion.“ ,,A Mili se oprasila. Pet beba.“ Bacio je pogled ka Polu. „Mili je odeljenjsko morsko prase.“ „Laknulo mi je, zbog Mili.“ „Bilo je baš gadno.“ Brendon je oĉigledno uţivao. „Izgledala je kao da je bolesna i samo je leţala i brzo disala. Zatim su izašle male, vlaţne gromuljice. Bilo je i krvi.“ Namrštio se. ,,Da sam ţensko, ne bih to radio.“ Pol je na ove reĉi morao da se nasmeši. Posegnuo je i navukao mu kapu preko oĉiju. „Sreća pa su saĉinjene od ĉvršćeg materijala.“ „Priliĉno sam siguran da je bolelo.“ Pogledao je majku. „Boli li?“ „Moţeš se kladiti u to.“ Zatim se nasmejala i prebacila ruku preko njegovih ramena. „Ali ponekad imamo sreće i zakljuĉimo da vredi. Ja sam maltene stigla do tog zakljuĉka kada si ti u pitanju. “ Pošto joj ovo nije delovalo kao dobar trenutak za raspravu o seksualnom obrazovanju i roĊenju dece, samo ga je brzo zagrlila. „Gospodin Vintrop je došao da te vidi.“ ,,Stvarno?“ Koliko je Brendon mogao da se seti, ovo je prvi put da je odrasla osoba to uĉinila. Posebno neki muškarac. „Ispostavilo se“, zapoĉeo je Pol, ,,da su Lejkersi u subotu u gradu.“ ,,Da, igraju protiv Seltiksa. Biće to moţda najveća utakmica sezone i...“ Misao mu se prikrala, tako fantastiĉna i zapanjujuća da je ostao bez daha. Pol je izvio usne kada je ugledao divlju nadu u deĉakovim oĉima. ,,Zadesilo se da imam par karata. Ţeliš li da ideš sa mnom?“

„Oh, vau.“ Oĉi samo što mu nisu ispale iz duplji. ,,Oh, vau. Mama, molim te.“ Dok se okretao da je zgrabi za zglob, ĉitavo lice mu je oblilo preklinjanje. „Molim te.“ „Kako da odbijem dete koje je odliĉno uradilo kontrolni iz spelovanja?“ Brendon je ispustio urlik i zagrlio je. Zatim se, na Polovo zaprepašćenje, deĉak okrenuo i bacio njemu u naruĉje. „Hvala vam, gospodine Vintrop. Ovo je super. Stvarno super.“ Uzdrman spontanim izlivom osećanje, Pol je potapšao Brendona po leĊima, a zatim ćušnuo u stranu torbu s knjigama koja ga je udarila u bubreg. Ništa ga nije koštalo, pomislio je. Svake godine dobija dve sezonske karte, a treću je izmamio od prijatelja koji tog dana neće biti u gradu. Dok mu se Brendon smešio lica blistavog od uzbuĊenja i zahvalnosti, Polu ne bi bilo ţao ni da je bilo šta uradio kako bi se domogao karata. „Nema na ĉemu. Slušaj, imam još jednu kartu. Da li poznaješ nekoga ko bi ţeleo da ide s nama?“ Ovo je skoro bilo previše. Kao da zaspiš u avgustu i probudiš se na boţićno jutro. Brendon je zakoraĉio unazad, iznenada nesiguran da li je kul grliti drugog muškarca. Nije znao nikoga. „Moţda mama.“ „Već sam odbila, hvala“, rekla je. „Gospode, Dastin bi stvarno odlepio." „Dastin je već lud“, odvratio je Pol. „Zašto ga ne nazoveš i vidiš moţe li s nama?“ „Stvarno? Odliĉno!“ Odjurio je u kuhinju. ,,Ne volim da se mešam u muška posla.“ Dţulija je otkopĉala sako. „Ali znaš li u šta si se uvalio?“ „Momaĉki izlazak?“ ,,Pole.“ Sada je naprosto morala prema njemu da se ponaša ljubazno - nakon što je videla Brendonov izraz lica. „Ako sam dobro shvatila, bio si jedino dete i nikada se nisi ţenio, niti imaš dece.“ Pogled mu je lutao ka njenim prstima koji su se igrali dugmićima sakoa. ,,Zasad.“ „Jesi li ikada ĉuvao decu?“ ,,Molim?“ „Tako sam i mislila." Uzdahnuvši, skinula je sako i bacila ga preko stolice. Nosila je bodi bez rukava boje cigle i Pol je bio oduševljen što vidi da osim lepih nogu ima i divna ramena. Glatka, kremasta, atletska. „A sada ćeš, kao vatreno krštenje, voditi dvojicu desetogodišnjaka na profesionalnu košarkašku utakmicu. Sam.“ „Nije to probijanje kroz amazonsku dţunglu, Dţuls. Ja sam odgovoran ĉovek.“ „Sigurna sam da jesi - u normalnim okolnostima. Sa desetogodišnjacima okolnosti nikada nisu normalne. To je velika arena, zar ne?“ ,,Pa?“ „Silno ću se zabavljati zamišljajući te s dva divlja deĉaka.“ „ Ako dobro odradim posao, da li bi me nakon utakmice ĉastila... pićem?“ Sada mu je spustila obe ruke na ramena sa uţasnom potrebom da mu proĊe prstima kroz kosu. „Videćemo“, promrmljala je. Pogled joj se izmenio, oĉi potamnele. Postupajući po instinktu, poĉela je da spušta glavu. „Moţe da ide!“, doviknu Brendon s kuhinjskog dovratka. „Njegova mama kaţe da je u redu, ali mora da razgovara s tobom kako bi se uverila da Dastin ne izmišlja.“ ,,Dobro.“ Pol je gledao Dţuliju u oĉi. Ĉak i da je bio na suprotnom kraju sobe video bi kako se poţuda pretvara u zapanjenu nelagodu. „Vratiću se.“ Dţulija je ispustila kratak uzdah. O ĉemu li je, doĊavola, razmišljala? Pogrešno pitanje, zakljuĉila je. Uopšte nije razmišljala, samo je osećala, što je uvek opasno. Dragi boţe, baš je privlaĉan, seksi, šarmantan. Ima sve tri osobine koje navode ţene da prave greške. Dobro je što poznaje sve zamke. Nasmešila se kada je ĉula Brendonov uzbuĊeni piskavi glas u kontrapunktu s Polovim dubokim, suvim tonovima. Oprezna ili ne, dopadao joj se. Pitala se da li uopšte ima pojma o tome kako je izgledao kada mu se Brendon bacio u naruĉje. Najpre bezizraţajna zapanjenost, a potom zadovoljstvo. Sasvim je moguće da ga je pogrešno procenila, da je pozvao deĉaka na utakmicu bez ikakvih zadnjih namera. Saĉekaće i videti. Najbolje će biti da poĉne razmišljati o veĉeri. Bacila je pogled ka okviru kamina i antikvarnom, pozlaćenom satu kako bi proverila koje je doba. Nestao je. Zbunjeno je zurila, a zatim joj je nestalo boje s lica.

Nije pogrešila. Neko je bio u kući. Trudeći se da ne zapadne ponovo u paniku, paţljivo je osmotrila dnevnu sobu. Osim sata, nedostajali su i figurica drezden, par svećnjaka od ţada i tri minijaturne, antikvarne kutije za burmut koje su stajale u vitrini. Praveći spisak u glavi, pojurila je u trpezariju. Tamo je takoĊe nedostajalo nekoliko malih, vrednih komada. Leptir od ametista veliĉine dlana koji je verovatno vredeo više hiljada dolara. Zatim set slanika iz dţordţijanskog perioda. Kada ih je poslednji put videla? Brendon i ona su obiĉno jeli u kuhinji ili na terasi. Dan, nedelju dana, dve nedelje? Pritisla je šakom svoj uznemireni stomak. Sigurno postoji neko jednostavno objašnjenje. Moţda je Iv sama odluĉila da ukloni te komade. Ĉvrsto se drţeći te pomisli, vratila se u dnevnu sobu gde su Brendon i Pol sedeli i kovali planove za veliko veĉe. „Otići ćemo ranije“, rekao joj je Brendon. „Kako bismo upoznali momke u svlaĉionici.“ ,,To je divno.“ Nasmešila se na silu. „Idi da nešto pojedeš. Kasnije ćemo se pozabaviti domaćim radom.“ ,,U redu.“ Skoĉio je i ponovo se iskezio ka Polu. „Vidimo se.“ „Bolje da sedneš“, rekao je Pol kada su ostali sami. „Bleda si kao duh.“ Samo je klimnula. „Nedostaju neke stvari iz kuće. Moram odmah da nazovem Iv.“ Ustao je i uhvatio je za ruku. „Koje stvari?“ „Sat, antikvarne kutije. Stvari“, brecnula se, uplašena da će poĉeti da trabunja. „Vredne stvari. Trake...“ „Šta je sa njima?“ „Raspored im je poremećen. Neko je...“ Primorala je sebe da duboko udahne. „Neko je bio u kući.“ „Pokaţi mi trake.“ Povela ga je u radnu sobu koja se nalazila pokraj dnevne. „Pomešane su“, rekla je otvorivši fioku. „Uvek ih slaţem po abecedi.“ Nakon što je nju smestio u stolicu, pogledao je. „Baš si bila zaposlena“, promrmljao je, primetivši imena i datume. ,,Da nisi moţda radila do kasno i sama ih pomešala?“ ,,Nipošto.“ Uhvatila je njegov sumnjiĉav pogled dok je razgledao ostatak prostorije. „Slušaj, znam kako izgleda, ali jedina stvar oko koje opsesivno vodim raĉuna jeste drţanje intervjua u savršenom redu. To je deo mog poslovnog obrasca.“ Klimnuo je glavom prihvatajući objašnjenje. ,,Da li je moguće da se Brendon igrao s njima?“ „Apsolutno ne.“ „Tako sam i mislio.“ Glas mu je bio blag, ali nešto mu je zasvetlucalo u oĉima, nešto opasno, kada je ponovo pogledao. „Dobro, Dţulija, ima li na tim trakama bilo ĉega što ne ţeliš da neko ĉuje pre objavljivanja?“ Oklevala je, a zatim slegla ramenima. ,,Ima.“ Stisnuo je usne pre nego što je zatvorio fioku. „Oĉigledno nećeš proširiti objašnjenje. Da li neka traka nedostaje?“ „Sve su ovde.“ Iznenada joj je sa lica nestala i poslednja trunka boje. Istrgla je diktafon iz tašne i nasumiĉno zgrabila jednu traku. Trenutak kasnije piskav, nazalan glas je ispunio prostoriju. „Moje mišljenje o Iv Benedikt? Neverovatno talentovana glumica i uţasan daveţ.“ Dţulija je ispustila blag uzdah i iskljuĉila diktafon. „Alfred Kinski“, objasnila je. „Intervjuisala sam ga u ponedeljak po podne. Reţirao je tri Ivina filma iz rane faze karijere.“ „Znam ko je ĉovek“, odvratio je Pol suvo. Klimnuvši, vratila je kasetu u omot, ali ga je zadrţala u ruci. „Uplašila sam se da je neko izbrisao trake. Ipak ću morati sve da ih proverim, ali...“ Provukla je ruku kroz kosu, skidajući šnale. ,,To ne bi imalo smisla. Uvek mogu ponovo da obavim intervju. Nisam pametna šta da mislim. Jednostavno, nisam pametna“, rekla je sebi, vrativši traku na mesto i pritisnula prstima oĉi. „Neko je došao radi kraĊe. Moram da nazovem Iv. I policiju.“ Pol je spustio šaku na njen zglob kada je posegnula ka telefonu. ,,Ja ću je nazvati. Opusti se. Sipaj sebi brendi.“ Odmahnula je glavom. Pol je ukucao broj glavne kuće. „Onda sipaj meni jedan - i ne vraćaj flašu, trebaće nam kada Iv doĊe.“

Koliko god da je prezirala nareĊenja, ipak su je uposlila. Dţulija je vraćala zatvaraĉ na flašu kada je Pol ušao u dnevnu sobu. „Krenula je. Jesi li proverila svoje liĉne stvari?“ „Moj nakit. Neke sitnice koje su mi ostale od majke.“ Dodala mu je piće. „Sve je tu.“ Promešao je brendi, posmatrajući je dok je otpijao gutljaj. „Apsurdno je da se osećaš odgovornom.“ Koraĉala je tamo-amo i nije bila u stanju da se zaustavi. ,,Ne znaš kako se osećam. “ „Dţulija, gotovo da vidim kako ti se misli niţu u glavi. Razmišljaš kako si ti za to odgovorna i kako je trebalo da to spreĉiš.“ Ponovo je otpio. „Zar se ta tvoja lepa ramena ne umore noseći sve probleme ovog sveta?“ „Ostavi me na miru.“ ,,Ah, stalno zaboravljam. Dţulija se s besom ĉitavog sveta nosi sama.“ Okrenula se na peti i odmarširala u kuhinju. Ĉuo je kako nešto mrmlja Brendonu, a zatim kako se vrata terase zatvaraju. Pretpostavio je da je poslala dete napolje da se igra. Koliko god da je uznemirena, najpre će zaštititi sina. Kada je Pol ušao u kuhinju, stajala je sa rukama naslonjenim na sudoperu i zurila kroz prozor. „Ako si zabrinuta zbog vrednosti komada koji nedostaju, uveravam te da su osigurani.“ „Nije u tome stvar, zar ne?“ ,,Ne, nije u tome stvar.“ Odloţio je piće u stranu, stao iza nje i poĉeo da masira njena ukoĉena ramena. „Stvar je u tome da je neko nasilno ušao u tvoj prostor. Najzad, ovo jeste tvoj prostor dok god si ovde.“ ,,Ne dopada mi se to što bilo ko moţe da uĊe, pretura po mojim stvarima za posao, odabere koju sitnicu i jednostavno išeta napolje.“ Odgurnula se od sudopere. „Evo je Iv.“ Iv je uletela unutra sa Ninom za petama. „O ĉemu se, doĊavola, radi?“, zahtevala je da zna. Sabravši se, Dţulija joj je brzo i što je jasnije mogla ispriĉala šta je otkrila. „Govnar, bio je Ivin jedini komentar dok je iz kuhinje prelazila u dnevnu sobu. Oštrim pogledom je osmotrila prostoriju, primetivši prazan prostor tamo odakle su predmeti nedostajali. „Taj sat mi je bio prokleto drag.“ ,,Iv, ţao mi je...“ Nestrpljivim odmahivanjem ruke, presekla je Dţulijino izvinjenje. „Nina proveri ostatak kuće sa spiskom inventara. Pole, zaboga, sipaj mi brendi.“ Pošto je to već uĉinio, samo je podigao obrvu. Uzela je ĉašu i otpila pozamašan gutljaj. „Gde je deĉak?“ „Poslala sam ga napolje da se igra.“ „Dobro je.“ Ponovo je otpila. „Gde si smestila kancelariju?“ ,,U onu sobu, tamo.“ Iv je već uletela da otvori fioke, pre nego što je Dţulija uspela ponovo da progovori. „Znaĉi, tvrdiš da je neko pregledao trake.“ ,,Ne tvrdim“, odvrati Dţulija odmerenim glasom. „Kaţem da se to dogodilo.“ Najblaţi nagoveštaj zabave dotakao je Ivine usne. „Nemoj dizati nos devojko.“ Prešla je prstima po kutijama za kasete, pa se ţestoko nasmejala. „Vidi, vidi. Bila si baš zaposlena, zar ne? Kinski, Drejk, Grinberg, Merilin Dej. Gospode, ĉak si pronašla i Šarlotu Miler.“ „Zar me niste zbog toga unajmili?“ „Naravno. Stari prijatelji, stari neprijatelji", mrmljala je. „Svi uredno evidentirani. Sigurna sam da ti je draga Šarlota napriĉala sve i svašta.“ „Poštuje vas skoro isto onoliko koliko vas ne voli.“ Iv je oštro pogledala, a zatim se grleno nasmejala dok je sedala na stolicu. ,,Ti si hladnokrvna kuĉka, Dţulija. Tako mi boga, baš mi se dopadaš.“ „Uzvraćam vam oba komplimenta, Iv. MeĊutim, pitanje je šta sada da radimo?“ ,,Hm. Da nemaš neke cigarete? Krenula sam bez svojih.“ ,,Izvinite.“ „Nije bitno. Gde mi je, doĊavola, brendi? Ah, Pole.“ Nasmešila se i potapšala ga po obrazu kad je prišao i dodao joj ga. „Kako je zgodno što si ovde u trenucima krize.“

Nije reagovao na tajni zakljuĉak. „Prirodno je što je Dţulija uznemirena zbog toga što je neko provalio u kuću i kopao joj po stvarima. Moţda se, što i nije tako prirodno, oseća odgovornom zbog gubitka tvoje imovine.“ ,,Ne budi smešan.“ Iv je to odbacila nehajnim odmahivanjem, a zatim se zatvorenih oĉiju naslonila da bi razmislila. „Porazgovaraćemo sa straţarem na kapiji. Moţda je bilo nekih isporuka, moţda su dolazili neki majstori...“ ,,Policija“, prekinula je Dţulija. „Treba ih nazvati.“ ,,Ne, ne.“ Mešajući brendi, Iv je već kovala plan. „Mislim da ćemo se ovim incidentom pozabaviti diskretnije nego što bi to uĉinila policija.“ „Iv?“ Nina je zakoraĉila na dovratak s tablom u ruci. „Mislim da sam popisala najveći deo.“ ,,Procena?“ „Trideset, moţda ĉetrdeset hiljada. Leptir od ametista. “ Zabrinuto je pogledala. „Ţao mi je. Znam da si ga volela. “ ,,Da, tako je. Viktor mi ga je poklonio pre skoro trideset godina. Pa, ĉini mi se da bi bilo mudro uraditi inventar i u glavnoj kući. Volela bih da znam jesu li i tamo zašli lepljivi prsti.“ Ustala je pošto je popila brendi. „Veoma mi je ţao, Dţulija. Pol je bio u pravu kada me prekornim tonom obavestio da je tebe ovo veoma uznemirilo. Budi sigurna da ću liĉno razgovarati s ĉlanovima obezbeĊenja. Ne dopada mi se kada neko uznemirava moje goste.“ „Mogu li na trenutak da razgovaram s vama nasamo?“ Iv je naĉinila gest prema svojoj asistentkinji, dok je sedala na ivicu stola. Dţulija je zatvorila vrata za Polom i Ninom. „Ţao mi je što si uznemirena, Dţulija“, zapoĉela je Iv. Prstima jedne ruke dobovala je po stolu, a drugom masirala slepooĉnicu. „Ako ti se ĉini da olako shvatam ĉitavu stvar, to je zbog toga što sam besna da se neko usudio ovo da uĉini.“ „Mislim da ipak treba da pozovete policiju.“ „Javne liĉnosti imaju tako malo privatnosti. Sitnice vredne ĉetrdeset hiljada dolara nisu vredne toga da se moje lice naĊe na svim tabloidima po supermarketima. Znatno je interesantniji razlog ako sam, na primer, imala aferu s tridesetogodišnjim bodi-bilderom.“ Dţulija je otvorila fioku i izvadila kasetu. „Na ovoj se prisećate svog braka sa Entonijem Kinkejdom. Neko je moţda napravio kopiju, Iv. Neko bi svakako mogao da mu prenese informacije.“ „I? “ ,,On me plaši. Plaši me i razmišljanje o tome šta bi mogao uĉiniti kako bi spreĉio da ta priĉa dospe u javnost.“ „Toni nije vredan brige, Dţulija. Mene ne moţe da povredi i neću mu dozvoliti da povredi tebe. Nisi sigurna?“ Podigla je prst i malo povisila glas. „Nina, draga?“ Vrata su se otvorila za manje od deset sekundi. ,,Da, Iv?“ „Zapiši pismo, molim te. Za Entonija Kinkejda - pronaći ćeš njegovu adresu?“ ,,Da.“ Nina je okrenula stranu na tabli za pisanje i poĉela stenografski da zapisuje. „Najdraţi Toni.“ Preplela je prste polako, maltene kao da se moli. Zloba joj je vrcala iz oĉiju. „Nadam se da si uţasnog zdravlja. Ovom kratkom porukom ţelim da te obavestim da brzo i uspešno napredujem s knjigom. Znam koliko si zainteresovan za ovaj projekat. Moţda si svestan ĉinjenice da je nekoliko ljudi zabrinuto zbog sadrţaja - toliko su zabrinuti da se priĉa i tome kako će neko pokušati da me zaustavi. Toni, ti od svih ljudi najbolje znaš koliko loše reagujem da pritisak. Kako bih ti uštedela trud, za sluĉaj ako razmišljaš da me izloţiš neĉemu sliĉnom, pišem ti kako bih te obavestila da ozbiljno razmišljam o Oprinoj ponudi da doĊem u emisiju i traĉarim o svojoj biografiji. Ako bude bilo kakvog mešanja iz tvog komšiluka, dragi, prihvatiću ponudu i ispriĉati publici nekoliko uspomena iz našeg zajedniĉkog ţivota. Verujem da će trunĉica pretpromocije na televiziji prodati gomile primeraka knjige unapred. Kao i uvek, Iv.“ Nasmešivši se, Iv je podigla ruku. ,,To će kod govnara izazvati apopleksiju.“ Ne znajući da li ţeli da se nasmeje ili pak vrisne, Dţulija je takoĊe sela na sto. „Iako se ne divim tvojoj strategiji, svakako se divim tvojoj hrabrosti.“ „Samo zbog toga što ne razumeš moju strategiju.“ Stisnula je Dţulijinu ruku. „S vremenom ćeš je shvatiti. A sada, napuni kadu, popij malo vina i dopusti Polu da te odvede u krevet. Veruj mi, ta kombinacija ĉini ĉuda.“ Dţulija se nasmejala i odmahnula glavom. „Moţda prve dve stavke.“

Iv ih je obe iznenadila zagrlivši Dţuliju oko ramena. Bio je to gest utehe i podrške, kao i neosporne naklonosti. „Moja draga Dţuls - tako te on zove, zar ne? - bilo koja ţena moţe da ima prve dve stavke. DoĊi sutra u kuću, u deset sati. Razgovaraćemo.“ ,,Iv?“, prekinu je Nina. „Sutra ujutru imaš prvu probu kostima za mini-seriju.“ „Tako je. Proveri sa Ninom“, rekla je Iv i krenula ka vratima. „Poznaje moj ţivot bolje od mene.“ Nina je saĉekala da Iv izaĊe. „Znam koliko te ovo uznemirava. Samo reci i premestićemo tebe i Brendona u glavnu kuću.“ ,,Ne, ne, nije potrebno. Dobro nam je ovde.“ Nina je sumnjiĉavo nabrala obrve. „Ako se predomisliš, to se moţe izvesti brzo i bez larme. U meĊuvremenu, postoji li išta što bih mogla da uĉinim za tebe?“ ,,Ne. Hvala na ponudi, ali, iskreno, već se osećam bolje.“ „Nazovi kuću.“ Nina ju je uhvatila za ruku. „Ako se budeš nelagodno osećala tokom noći. Ako ţeliš sa nekim da razgovaraš.“ „Hvala ti. Ne mogu se osećati nelagodno kada znam da si ti tamo.“ „Udaljena sam samo dva minuta“, dodade Nina i stisnu Dţulijine prste. Ostavši sama, Dţulija uze da ponovo slaţe trake. Bio je to sitan gest i krajnje beskoristan u tom trenutku, ali ipak ju je umirio. Uze praznu ĉašu iz koje je Iv pila brendi, pa krenu ka kuhinji. Miris hrane je navede da se pokoleba, te omirisa vazduh i zatim nastavi. Na dovratku je mogla samo da zastane i zuri u prizor Pola Vintropa koji robuje nad vrelim šporetom. „Šta to radiš?“ „Pravim veĉeru. Rotini sa paradajzom i bosiljkom.“ ,,Zašto?“ „Zato što je testo dobro za dušu - i zato što će ti biti nemoguće da me ne pozoveš na veĉeru koju sam kuvam.“ Podigao je flašu burgunca koju je otvorio na šanku i sipao malo u ĉašu. ,,Evo.“ Prihvatila je obema rukama, ali nije pila. ,,Da li si iole dobar?“ Preko lica mu sevnu osmeh. Pošto su joj ruke bile zauzete, iskoristio je priliku i zagrlio je oko struka. ,,U kom smislu?“ Bilo je tako dobro, suviše dobro, naći se u tom trenutku u zagrljaju. ,,U kuvanju rotinija sa paradajzom i bosiljkom.“ „Fantastiĉan sam.“ Nagnuo se bliţe, a zatim uzdahnuo. „Nemoj se trzati, prosućeš vino.“ Strpljivo, skliznuo je jednom rukom iza njenog vrata, što je posluţilo dvostrukoj svrsi da je umiri i izazove treperenje desetak nervnih završetaka. „Opusti se, Dţuls. Poljubac nije smrtna bolest.“ „Jeste kada ti to radiš.“ Usne su mu bile izvijene kada su dotakle njene. „Sve bolje od boljeg“, mrmljao je ljubeći je. „Reci mi, da li u tebi pokrećem neke eksplozije kada ovo radim, kao što to ĉinim sebi?“ Prešao je zubima preko njenog uha, a zatim povukao ušnu školjku. „Ne znam.“ Ali, osetila je da joj se noge rastaĉu od kolena naniţe. ,,Nisam u kondiciji kada su u pitanju eksplozije.“ Stegao je prste na njenom vratu, a zatim ih primorao da se opuste. „Izgovorila si upravo ono što će me naterati da patim.“ Nagnuo se unazad prouĉavajući njeno lice. Njene sive duţice su potamnele, dobile srdaĉniju boju dima usled vatre koju se ispod njih borila da ugasi. Da li umišlja ili se njen miris pojaĉao i postao opojniji zbog krvi koja joj je pojurila pod koţu? Šteta, pomislio je Pol, prokleta je šteta što ima skrupula. „Vratila ti se boja. Kada si uznemirena koţa ti postane bleda kao staklo. Tera me da popravim ono što te uzbunilo.“ Kiĉma koju je tako delotvorno smekšao, ponovo se ukrutila. „Nije mi potrebno da neko sreĊuje stvari umesto mene.“ „To je ono što odreĊenu vrstu muškarca ĉini samo odluĉnijim. Ranjivost i nezavisnost. Nisam shvatao koliko ta kombinacija moţe biti pogubna. “ Muĉeĉi se da postigne bezbriţan ton, prinela je vino usnama. ,,Pa, u ovom sluĉaju mi je obezbedila veĉeru.“ I dalie je posmatrajući, uzeo joj je ĉašu iz ruke i poloţio je u stranu. ,,Mogli bismo jedno drugom da obezbedimo znatno više.“ ,,Moţda.“ Zurila je u njegove oĉi, tamne i blistavo plave. I veoma bliske. Bilo je suviše lako videti sebe u njima. Suviše lako zapitati se. „Nisam sigurna da mogu da ponesem više.“

Bilo da je to istina ili ne, video je da ona u to veruje. ,,U tom sluĉaju, moraćemo da napredujemo u fazama.“ Oprezno se sloţila, zbog toga što je delovalo bezbednije od rastakanja koje je upravo doţivela. „Pretpostavljam da si u pravu.“ „Naredna faza podrazumeva da ti poljubiš mene.“ „Mislila sam da jesam.“ Odmahnuo je glavom. Bilo je nekog ne naroĉito prijateljskog izazova u tom gestu. ,Ja sam tebe poljubio." Dţulija je razmislila i rekla sebi da poĉne da se ponaša kao odrasla osoba. Odrasla osoba ne mora da prihvati svaki izazov koji joj neko dobaci. Zatim je uzdahnula. Neţno je dotakla njegove usne svojima. Za delić sekunde je shvatila da bi ova faza mogla da bude priliĉno uzburkana. Ipak, zadrţala je svoje vrele usne na njegovim još jedan trenutak, uţivajući u uzbuĊenju koje donosi rizik. „Moram da pozovem Brendona unutra“, rekla je i zakoraĉila unazad. Ţelela je dovoljno vremena za razmišljanje pre nego što preĊe na sledeću fazu.

Dvanaesto poglavlje Majkl Delrikio je gajio orhideje u stakleniku površine 140 kvadratnih metara, prislonjenom uz dobro obezbeĊenu kuću u Long Biĉu, izmeĊu garaţe i glavne zgrade. Ozbiljno je shvatao svoj hobi i bio ĉlan lokalnog baštovanskog kluba, kojem je doprinosio ne samo u finansijskom smislu, već i ĉestim informativnim i zabavnim predavanjima o cveću iz porodice orhideja. Jedan od njegovih najvećih uspeha, bio je taj što je stvorio hibridnu vrstu kojoj je dao ime ,,bogorodica“. Bio je to skup hobi, ali on je bio veoma bogat ĉovek. Mnoga njegova poslovna preduzeća bila su legalna i plaćao je porez - moţda i više od drugih iz njegove poreske grupe. Delrikio nije ţeleo probleme sa poreskom sluţbom, institucijom koju je veoma poštovao. Njegovi poslovi su obuhvatali špediciju, snabdevanje pozorišta i restorana, nekretnine, ugostiteljstvo, prostituciju, kockanje, elektroniku, iznuĊivanje i kompjutere. Bio je vlasnik ili suvlasnik nekoliko prodavnica pića, klubova, butika - ĉak je bio i delimiĉni vlasnik boksera teške kategorije. Tokom sedamdesetih, nakon otpora koji je pruţao zbog liĉne nenaklonosti, preduzeće Delrikio se oprobalo i u trgovini drogom. To što je ova oblast njegovog konglomerata bila veoma profitabilna smatrao je nesrećnom karakteristikom sadašnjice. Bio je neţan suprug i vanbraĉne odnose s drugim ţenama je odrţavao veoma diskretno. Oboţavao je svoju decu i odgajio osmoro potomaka strogo, ali pošteno. Bio je izuzetno popustljiv prema unucima i bilo mu je teško da im išta odbije. Nije bio ĉovek koji ĉesto ĉini greške, ali kada bi se to dogodilo, priznavao ih je. Iv Benedikt je bila jedna od tih grešaka. Voleo ju je na divlji, grozniĉav naĉin zbog ĉega je bio indiskretan i budalast. Ĉak i sada, petnaest godina kasnije, sećao se kakav je bio osećaj imati je. Sećanje ga je još uzbuĊivalo. Sada, dok se majao oko orhideja, starajući se o njima, guguĉući im, ĉekao je Ivinog nećaka. Uprkos manama, deĉko je bio na mestu. Delrikio je ĉak dopustio Drejku da se viĊa s jednom od njegovih kćerki. Naravno, ne bi dozvolio da to preraste u nešto ozbiljno. Hibrid je dobar, ĉak i poţeljan u hortikulturi - ali ne kada su unuĉići u pitanju. Majkl Delrikio je verovao u princip milo za drago, zbog ĉega nikada nije sebi oprostio što je dozvolio da ga Iv opĉini. Niti je oprostio njoj zbog toga što ga je opĉinila. Pošto je smatrao da je to njegova greška, bio je strpljiviji sa njenim bezvrednim nećakom nego što je posao zahtevao. ,,Kume.“ Delrikio se ispravio iz nagnutog stava nad triom paukolikih orhideja. Mladi Dţozef je stajao na dovratku. Izgledao je poput zgodne, solidne zveri koja voli da podiţe tegove i sparinguje Delrikiju kada mu je do boksa. Sin jedne roĊake njegove supruge, Dţozef se bavio porodiĉnim poslom skoro pet godina. Delrikio ga je obuĉio za svog poruĉnika, znajući da deĉko nije preterano bistar, meĊutim, bio je odan i ţeljan da ugodi. Mišići ne moraju da budu inteligentni, samo savitljivi. „Molim, Dţozefe.“ „Morison je stigao.“ „Odliĉno, odliĉno.“ Obrisao je šake o belu keceljukoju je nosio kad bi radio sa cvećem. Nju mu je sašila najmlaĊa kćerka, vešto iscrtavši po sneţnom materijalu karikaturu svog nasmejanog oca sa ašovom u jednoj ruci i vijugavom, seksi orhidejom veliĉine odrasle ţene sa dugim, ţenstvenim nogama obavijenim oko njega. „Dovedi ga ovamo. Zvuĉiš bolje, izgleda da ti prehlada prolazi.“ Bio je dobar poslodavac, zainteresovan za svoje radnike. Dţozef je slegao ramenima, postiĊen što ima fiziĉku manu. „Dobro se osećam.“ „Još imaš kongestiju. Jedi dosta Terezine supe. Teĉnosti, Dţozefe, kako bi otrovi izašli napolje. Zdravlje je najvaţnije.“ ,,Da, kume.“ ,,I ostani u blizini, Dţozefe. Moţda će Drejku biti potreban podsticaj.“ Dţozef se iskezio, klimnuo i otišao. U prostranoj sobi za prijem, Drejk je sedeo na udobnoj fotelji i lupkao prstima po kolenu. Pošto ga taj ritam nije umirio, pucketao je ĉlancima. Još se nije znojio, ili bar ne preterano. Pokraj stopala se nalazio kofer sa

sedam hiljada dolara. Izvesna koliĉina novca je nedostajala i Drejk je proklinjao sebe zbog toga. Imao je petnaest hiljada koje je dobio od prodaje Ivinih sitnica. Mada je znao da su ga dobro odrali kada je cena u pitanju, to je bilo dovoljno. Sve dok nije otišao na trke. Bio je tako siguran, tako prokleto siguran da moţe pretvoriti tih petnaest hiljada u trideset ili ĉak ĉetrdeset. Pritisak bi malo popustio. Paţljivo je posmatrao formular, procenjujući opkladu. Kod kuće je ĉak imao i hladnu bocu dom perinjona, a pomodna brineta mu je grejala ĉaršave. Umesto da se trijumfalno vrati, izgubio je polovinu uloga. Ali biće sve u redu. Ponovo je krcnuo ĉlancima. Krc. Krc. Krc. Sve će biti u savršenom redu. Osim sedam hiljada, imao je i tri presnimljene trake u tašni. Bilo je tako lako, prisetio se. Samo je zgrabio nekoliko odabranih predmeta - stvari za koje Iv neće ni primetiti da nedostaju. Matora verovatno ne zalazi u gostinjsku kuću više od dva puta godišnje. Osim toga, ima toliko stvari da niko ne bi mogao da se seti gde se taĉno šta nalazi. Smatrao je da je pametno postupio što je poneo prazne kasete. Presnimio bi više od tri - ali je ĉuo kako neko ulazi na zadnja vrata. Drejk se nasmešio. Eto još neĉega što mu moţe posluţiti kao osiguranje. Uspeo je da se sakrije u ormanu i posmatra osobu kako pretura po trakama i preslušava ih. To će mu moţda kasnije biti od koristi. „Spreman je za vas“, rekao je Dţozef i poveo ga ka stakleniku. Drejk ga je pratio, osećajući se superiorno. Siledţije, pomislio je podrugljivo. Starac je okruţen siledţijama. Spori umovi i dobro definisana tela u italijanskim odelima skrojenim tako da se ne vidi ispupĉenje od futrole za rame. Pametan ĉovek uvek moţe da nadmudri glupana. Gospode, uputili su se ka stakleniku. Iza Dţozefovih leĊa, Drejk je zakolutao oĉima. Mrzeo je to mesto, vlaţnu vrelinu, filtrirano svetlo, dţunglu od cveća za koje se oĉekuje da pokaţe interesovanje. Znajući šta sledi, namestio je osmeh na lice dok je ulazio. „Nadam se da ne prekidam.“ ,,Nikako.“ Delrikio je proverio zemlju palcem. „Samo se brinem o svojim damama. Drago mi je što te vidim, Drejk.“ Klimnuo je Dţozefu i drugi ĉovek se povukao. „Drago mi je što si taĉan.“ „Cenim to što ste pristali da me vidite u subotu.“ Delrikio je odmahnuo. Mada je njegov kontrolni ureĊaj za temperaturu bio najbolji na trţištu, proverio je jedan od šest termometara rasporeĊenih po prostoriji. „Uvek si dobrodošao u mom domu. Šta si mi doneo?“ Drejk je samozadovoljno poloţio kofer na radnu površinu. Otvorio ga je pa se sklonio u stranu da Delrikio moţe da osmotri sadrţaj. „Shvatam.“ „Ah, doneo sam nešto manje novca.“ Nasmešio se poput deĉaka koji priznaje da je proćerdao dţeparac. „Mislim da trake nadoknaĊuju razliku." ,,Zaista?“ To je bilo sve što je Delrikio izgovorio. Nije se trudio da broji novac, već je osmotrio posebno lep primerak orhideje Odontoglossum Triumphans. „Koliko manje?“ „Doneo sam sedam hiljada." Drejk je osetio kako mu znoj curi ispod miške i rekao sebi da je to zbog vlage. „Znaĉi, smatraš da svaka traka vredi po hiljadu dolara?“ ,,Ja - ah... Bilo je izuzetno teško presnimiti ih. Riziĉno. Ali, znao sam koliko ste zainteresovani. „Zainteresovan jesam.“ Polako se kretao od biljke do biljke. „Znaĉi, nakon više neĊelja rada, gospoĊa Samers ima samo tri trake?“ ,,Pa, ne. Samo sam ove uspeo da presnimim.“ Delrikio se kretao od biljke do biljke, pregledajući, guguĉući i prekorevajući svoja mala ĉeda. „Koliko ih još ima?“ „Nisam siguran.“ Drejk je olabavio ĉvor kravate i oblizao se. „Moţda šest ili sedam.“ Zakljuĉio je da je došlo vreme da improvizuje. „Ima veoma gust raspored, tako da nismo imali priliku da provodimo mnogo vremena zajedno, ali...“ „Šest ili sedam“, prekinuo ga je Deirikio. „Toliko, a ti mi donosiš samo tri i samo deo novca.“ Glas mu je postao mekši. Loš znak. „Razoĉarao si me, Drejk.“ „Presnimavanje traka je bilo veoma opasno. Zamalo da me uhvate.“ ,,To nije moj problem.“ Uzdahnuo je. „Pohvaljujem tvoju inicijativu. Medutim, potrebne su mi i ostale trake.“ „Zeliš da se vratim, da ponovo provalim unutra?“ „Ţelim trake, Drejk. Ne zanima me kako ćeš doći do njih.“

„Ali, ne mogu. Ako me uhvate, Iv će mi zavrnuti šiju.“ ,,U tom sluĉaju, predlaţem da ne dozvoliš da te uhvate. Nemoj me ponovo razoĉarati, Dţozefe.“ Ĉovek je skliznuo na dovratak, ispunivši ga u potpunosti. „Dţozef će te ispratiti. Uskoro ćeš mi se javiti, zar ne?“ Drejk je uspeo samo da klimne glavom, laknulo mu je što izlazi napolje, gde je temperatura znatno niţa. Delrikiju je bio potreban samo trenutak da izda nareĊenje. Podigao je prst, pozivajući Dţozefa u prostoriju. „Mala lekcija“, rekao je. „Ali, nemoj mu povrediti lice, drag mi je.“ Drejkovo samopouzdanje je raslo sa svakim korakom. Nije bilo tako loše. Starca je lako obrlatiti, a pronaći će naĉin da presnimi i ostale trake. Delrikio će mu moţda oprostiti ostatak duga, ako to uradi dovoljno brzo. Sve u svemu, Drejk je zakljuĉio da je to izveo priliĉno vešto. Iznenadio se kada ga je Dţozef uhvatio za ruku i povukao sa staze u voćnjak krušaka. „Šta, do moga...“ To je bilo sve što je uspeo da izusti dok mu se u stomak zarivala pesnica veliĉine kuglaške kugle. Vazduh mu je izieteo iz pluća dok se presavijao, zamalo ne povrativši doruĉak. Udarao je bez strasti, znalaĉki i delotvorno. Dţozef je drţao Drejka jednom mesnatom rukom, a drugu koristo za udarce i miaćenje, ograniĉivši se na osetljive unutrašnje organe. Bubrege, jetru, creva. Završio je za manje od dva minuta, dok je Drejkovo brektanje naglašavalo udarce pesnica po mesu, a onda ga je pustio da sklizne na zemlju. Znajući da reĉi nisu potrebne, udaljio se u tišini. Drejk jedva disao dok su mu vrele suze klizile niz lice. Disanje je predstavljalo pravu agoniju. Nije razumeo ovu vrstu bola koji se prostire sve do vrhova prstiju. Povratio je po pupoljcima kruškinog cveta i samo ga je strah od toga da će se neko vratiti da ga ponovo prebije naterao da ustane i nesigurnim korakom se odvuĉe do automobila. Pol više nikada u ţivotu neće roditeljstvo smatrati prirodnom ţivotnom funkcijom. Bio je to neverovatno teţak, iscrpljujuć i komplikovan posao. Moţda je glumio oca samo jedno veĉe, ali do poluvremena se osećao kao da je trĉao bostonski maraton samo na jednoj nozi. „Mogu li...“ Pol je samo podigao obrvu pre nego što je Dastin uspeo da završi reĉenicu. „Dete, ako pojedeš još samo jednu stvar eksplodiraćeš.“ Dastin je pijuckao koka-kolu i iskezio se. „Nismo još uzeli kokice.“ To je jedina hrana koju supropustili, pomisiio je Pol. Deĉaci kao da imaju gvozdene stomake. Bacio je pogled ka Brendonu, koji je u rukama drţao kaĉket Lejkersa i prouĉavao autograme koje su mu igraĉi ispisali na obodu pre utakmice. Podigavši pogled, pocrveneo je, nasmešio se i smestio kaĉket na glavu. „Ovo je najbolje veĉe u mom ţivotu.“ Izgovorio je to uz jednostavnost i sigurnost koju muškarci poseduju samo kratko, i to u detinjstvu. Otkad ja to imam meko srce, pitao se Pol. „Hajde. Uĉinićemo ustupak još jednom.“ Posmatrali su drugo poluvreme masnih prstiju i pogleda uperenih ka akciji. Rezultat se menjao, izazivajući emotivne izlive igraĉa i gledalaca. Promašen koš, oteta lopta i nivo buke se podizao poput vodostaja. Jedna bitka pod košem završila se desnim krosom i izbacivanjem. „Povukao ga je za dres!“, uzviknuo je Brendon. „Jeste li videli?“ Ostrašćeno se popeo na sedište dok je zviţdanje odjekivalo u publici. „Izbacili su pogrešnog momka.“ Pošto se Pol silno zabavljao posmatrajući Brendonovu reakciju, propustio je gurkanje na terenu. Dećak je skakao po sedištu, mašući zastavicom Lejkersa kao sekirom, lica orošenog opravdanim znojem. ,,Sranje“, omaklo mu se, a zatim je snebivljivo pogledao Pola. „Hej, ne oĉekuj da ti oribam usta sapunom. Ni sam to ne bih bolje rekao.“ Dok su se smeštali da odgledaju slobodan udarac, Brendon je ĉestitao sebi na maloj pobedi. Rekao je sranje i prema njemu su se ponašali kao prema muškarcu. Bilo mu je veoma drago što mama nije tu. Dţulija je radila do kasno u noć. Putem traka i prepisa vratila se u posleratne ĉetrdesete godine, kada je sjaj Holivuda bio na vrhuncu, a Iv bila zvezda u usponu. Ili, kako je Šarlota Miler izjavila, nemilosrdna, ambiciozna pirana koja uţiva u tome da proţdire konkurenciju. MeĎu njima nema Ijubavi, razmišljala je Dţulija dokse naslanjala, povlaĉeći se od tastature. Šarlota i Iv su se takmiĉile za iste uloge, udvarali su im se isti muškarci. Dva puta su bile nominovane za Oskara u istoj kategoriji.

Jedan posebno hrabar reţiser ih je angaţovao za rad na istom filmu. Radnja se odvijala u predrevolucionarnoj Francuskoj. Štampa je radosno izveštavala o prepirkama oko krupnih planova, garderoba, frizerki, pa ĉak i o dubini dekoltea. Bitka dojki je zabavljala publiku nedeljama - a film je postao pravi hit. Po gradu se priĉalo da reţiser otada ide na terapiju. Naravno, glumice nisu razgovarale meĊu sobom, već samo jedna o drugoj. Zanimljiv deo holivudskog predanja, posebno zbog toga što Šarlota nije bila u stanju da kritikuje Iv, na profesionalnom nivou. Dţuliji je još interesantnija bila kratka afera Šarlote Miler sa Ĉarlijem Grejom. Kako bi osveţila pamćenje, Dţulija je ponovo pustila deo snimka razgovora sa Šarlotom. „Ĉarli je bio divan muškarac, veoma zabavan i uzbudljiv." Njen jedri, maltene stakato glas postao je malo neţniji kada je govorila o njemu. Poput njene lepote, malo je oĉvrsnuo s vremenom, ali i dalje je bio osobit i vredan divljenja. „Bio je znatno bolji glumac nego što se o njemu uglavnom mislilo. Nedostajala mu je pojava - stav glavnog glumca koji su studio i publika tih dana traţili. Naravno, straćio je sebe na Iv.“ Zaĉuo se hor ţustrog laveţa i Dţulija se nasmešila. Naime, Šarlota je imala tri mrzovoljna pomeranca koja su vršljala po njenoj vili na Bel Eru. „Evo mojih bebica, mojih slatkih bebica." Gugutala je i coktala Šarlota. Dţulija se setila da je te kevtave krznene loptice hranila kavijarom iz ĉinije barakat spuštene na tepih obuson. „Ne budi pohlepna, Lulu! Pusti sestre da pojedu svoj deo. Kako si ti slatka devojĉica. Kako si ti divna devojĉica. Mamina beba. Gde sam ono stala?“ „Priĉali ste mi o Ĉarliju i Iv.“ Dţulija je ĉula potisnut smeh u svom glasu. Na sreĉu, Šarlota nije primetila. ,,Da, naravno. Pa, potpuno je izgubio glavu za njom. Dragi Ĉarli nije baš najbolje rasuĊivao kada su ţene u pitanju, a Iv je bila beskrupulozna. Iskoristila ga je za probno snimanje i drţala na lancu sve dok nije dobila ulogu u Očajnim životima s Majklom Torentom. Ako se sećate, dodeljena joj je uloga kurve i kasting je bio izvanredan.“ Frknula je dok je hranila svoje pohlepne pse komadićima lososa. „Bio je potpuno skrhan kada su Majkl i ona postali ljubavnici.“ „Zar nije baš u to vreme štampa poĉela vaše ime da povezuje sa njegovim?“ „Bili smo prijatelji“, odvratila je Šarlota ukoĉenim glasom. „Drago mi je što mogu da kaţem da sam mu pruţila rame za plakanje i pomogla mu da spase obraz time što sam išla s njim na izvesne društvene dogaĊaje i zabave. No, to ne znaĉi da Ĉarli nije bio pomalo zaljubljen u mene, ali plašim se da je smatrao da smo Iv i ja sliĉne, što mi svakako nismo bile. Uţivala sam u njegovom društvu. Tešila ga. U to vreme je takoĊe imao i finansijskih problema, zbog jedne od svojih bivših ţena. Imali su dete i ona je insistirala na tome da Ĉarli plaća ogromnu sumu novca kako bi dete bilo odgajano na visokoj nozi. A Ĉarli kao Ĉarli, plaćao je.“ „Znate li šta se dogodilo s detetom?“ „Ne mogu reći da znam. U svakom sluĉaju, uĉinila sam za njega sve što sam mogla, ali kada se Iv udala za Majkla, to ga je dokusurilo." Nastupila je duga pauza, a zatim uzdah. „Ĉak i u smrti, Ĉarli je podstakao Ivinu karijeru. Ĉinjenica da se ubio zbog ljubavi za njom dospela je u sve novine i stvorila legendu. Iv, ţena zbog koje muškarci izvršavaju samoubistvo.“ Legenda, razmišljala je Dţulija. Mistika. Zvezda. Ipak, knjiga ne obraĊuje te stvari. Knjiga je liĉna, intimna, iskrena. Uzela je olovku i ispisala njeno ime u beleţnici. IV ŽENA IZA LEGENDE Evo naslova, pomislila je Dţulija. Poĉela je da kuca i uskoro je bila potpuno izgubljena u priĉi koja još nema kraj. Prošao je ĉitav sat pre nego što je zastala posegnuvši ka razvodnjenom pepsiju jednom rukom, otvarajući fioku drugom. Ţeleći da proveri neki neznatan detaij na stranicama koje je već ispisala, listala je beleţnicu. Kada joj je mali papir ispao na krilo, samo da zurila u njega. Sudbina je htela da padne licem nagore. Štampane reĉi su joj se zlobno osmehivale. BOLJE JE BITI SIGURAN, NEGO SE KAJATI ZBOG BRZOPLETOSTI. Dţulija je sedela veoma mirno, naredivši sebi da ne popusti pred strahom. Ovi izlizani nazovi aforizmi su besmisleni, ĉak smešni. Neĉiji bedan pokušaj da se našali.

Ali ĉiji? Zar nije pre neki dan, nakon provale, prelistala stranice. Zar nije? Ulaţući silan napor da se smiri, zatvorila je oĉi i prislonila flašu uz obraz, vlaţnu od kondenzacije. Nije pronašla poruku u tom trenutku - to je jedino objašnjenje. Ostavila ju je ista osoba koja je preturala po trakama. Nije ţelela da veruje, nije mogla da podnese pomisao da se neko vratio ĉak i pošto je obezbeĊenje pojaĉano. I pošto je poĉela da zakljuĉava vrata i prozore svaki put kada bi izlazila iz kuće. Ne. Podigla je poruku i zguţvala je. Tu je već danima, ĉeka da bude pronaĊena. Ĉinjenica da nije reagovala sigurno će obeshrabriti autora. Ipak, bilo joj je nemoguće da ostane unutra, sama u tihoj kući dok tama pritiska prozore. Ne dajući sebi vremena da razmisli, potrĉala je gore i presvukla se u kupaći. Podsetila je sebe na to da je voda u bazenu je zagrejana. Okupaće se na brzinu, razmrdati mišiće, opustiti se. Prebacila je iznošeni baršunasti ogrtaĉ preko ramena i stavila peškir oko vrata. Para se podizala iz tamnoplave vode kada je odbacila ogrtaĉ. Zadrhtala je, zadrţala dah i skoĉila. Kretala se kroz vodu, zaplivala duboko, zamišljajući kako napetost iz nje izlazi i pluta površinom pa postaje nematerijalna poput pare koja se diţe u vazduh. Petnaest minuta kasnije, ustala je u plitkom delu, šišteći kroz zube kada joj je hladan vazduh ošinuo mokru koţu. Divno se osećala. Smejući se sebi, trljala je ruke i taman kad je htela da izaĊe iz vode peškir joj je sleteo na glavu te se trgla. „Obriši se“, predloţi joj Iv. Sedela je za okruglim stolom na poploĉanoj platformi. Pred njom su stajale flaša i dve ĉaše. U ruci je drţala beli geranijum koji je ubrala u svom vrtu. „Hajde da popijemo piće.“ Mahinalno, Dţulija je obrisala peškirom kosu. „Nisam ĉula da ste doš!i.“ „Zato što si pokušavala da oboriš olimpijski rekord.“ Prinela je geranijum nosu a onda ga je odloţila u stranu. „Zar nikad nisi ĉula za opušteno plivanje?“ Uz osmeh, Dţulija se ispravila i posegnula ka ogrtaĉu. „Bila sam u plivaĉkom timu u srednjoj školi. Uvek sam bila poslednji ĉlan štafete i uvek sam pobeĊivala.“ „Ah, takmiĉarski duh.“ Ivine oĉi zasvetlucaše sa odobravanjem dok je sipala šampanjac u ĉaše. „Hajde da nazdravimo pobedniku." Dţulija sede i prihvati ĉašu. „Imamo li ga?“ Ovo je izazvalo nalet smeha. ,,Oh, baš mi se dopadaš, Dţulija.“ Opustivši se, Dţulija kucnu Ivinu ĉašu. ,,I vi se meni dopadate.“ Nastupila je pauza dok je Iv palila cigaretu. ,,Pa, reci mi.“ Ispustila je dim koji je nestao u mraku. „Šta te je poteralo napolje na partiju ne tako opuštajućeg plivanja?“ Dţulija je pomislila na poruku, a zatim odbacila tu misao. Bile su suviše opuštene i raspoloţene da bi to kvarila. Da bude iskrena, nije je samo poruka isterala napolje. TakoĊe je osetila usamljenost, uţasnu teţinu prazne kuće. ,,U kući je bilo nepodnošljivo tiho, Brendon je izašao.“ Iv se nasmešila dok je podizala ĉašu u to ime. „Ĉula sam. Naletela sam na tvog sina juĉe na teniskom terenu. Ima talenta za odliĉnog servisera.“ ,,Vi... igrali ste tenis s Brendonom? “ ,,Oh, na brzu ruku“, odvrati Iv i prekrsti gola stopala. „Više sam uţivala u njegovom društvu, nego u društvu one mašine koja izbacuje loptice ka meni poput topovske Ċuladi. U svakom sluĉaju, rekao mi je da muškarci izlaze na veoma vaţnu utakmicu. Ne treba da brineš“, dodala je. „Pol moţe biti nesmotren s vremena na vreme, ali sigurno neće dopustiti deĉaku da se napije i pokupi ţensku.“ Dţulija bi se nasmejala da se nije osećala toliko providno. „Nisam navikla da noću nije kod kuće. Odnosno, ponekad bi prespavao kod drugara i sliĉno, ali...“ „Ali ne i da provodi vreme sa muškarcem.“ Otresla je cigaretu u pepeljaru u obliku labuda. „Jesi li bila gadno povreĊena?“ Dţulija je prestala zamišljeno da posmatra piće i ispravila ramena. „Ne.“ Iv je samo izvila obrvu. „Kada ţena izgovori toliko laţi koliko sam ja izgovorila, ume lako da ih prepozna. Zar ne smatraš da je pretvaranje destruktivno?“ Nakon kratke stanke Dţulija otpi dobar gutljaj. „Smatram da je korisno zaboraviti. “ „Ako moţeš. Ali ti ţiviš sa tim sećanjem svaki dan.“ Veoma paţljivo, Dţulija je ponovo napunila svoju ĉašu i dopunila Ivinu. „Brendon me ne podseća na svog oca.“ ,,On je divno dete. Zavidim ti.“

Nestalo je ljutnje koju je Dţulija poĉela da oseća. „Znate, verujem da je to istina.“ ,,Oh, zaista je tako.“ Brzo je ustala i poĉela da skida pidţamu boje smaragda, bacivši nehatno svilu na ploĉice. „Bućnuću se.“ Naga, dok se njena mleĉnobela koţa sijala pri svetlosti zvezda, zgnjeĉila je cigaretu. „Budi srce, Dţulija, i donesi mi ogrtaĉ iz svlaĉionice.“ Zatim je skoĉila glavaĉke u tamnu vodu. Zaintrigirana, zabavljena, Dţulija je poslušala, odabravši dugaĉak, debeli ogrtaĉ mornarskoplave boje od velura. Pruţila ga je, zajedno sa peškirom u istoj boji, dok je Iv izlazila iz bazena, otresajući se poput psa s vrhunskim pedigreom. „Gospode, nema niĉeg lepšeg od plivanja pod zvezdama bez iĉega na sebi.“ RashlaĊena i okrepljena, navukla je ogrtaĉ. „Osim plivanja pod zvezdama sa muškarcem, bez iĉega na sebi.“ „Ţao mi je, ne ispunjavam uslove.“ Uz dugaĉak, zadovoljni uzdah, Iv je potonula na stolicu i podigla ĉašu. ,,Ah, nazdravimo muškarcima, Dţulija. Veruj mi, neki od njih gotovo da su toga vredni.“ „Vredni su neĉega“, sloţi se Dţulija. „Zašto nikad nisi imenovala Brendonovog oca?“ Iznenadni napad, pomislilaje Dţulija, ali je bila više umorna nego ljuta. „Nisam to uĉinila da bih zaštitila Brendonovog oca. Nije vredan odanosti ili zaštite. Moji roditelji jesu.“ „Veoma si ih volela. „Volela sam ih dovoljno da se potrudim da ih ne povredim više nego što već jesam. Naravno, nisam mogla u potpunosti da razumem šta je za njih znaĉilo kada im je sedamnaestogodišnja kćerka saopštila da je trudna. MeĊutim, nisu vikali, niti grdili, nisu me osuĊivali niti krivili - osim ako nisu osuĊivali sebe. Kada su me pitali ko je otac, znala sam da ne mogu da im kaţem, pošto bi to samo povećalo ranu umesto da je zaceli.“ Iv je malo saĉekala. „Nikada nisi o tome razgovarala s nekim?“ ,,Ne.“ „Razgovor o tome više ne moţe da ih povredi, Dţulija. Od svih ljudi, bar ja nisam pozvana da sudim o ponašanju druge ţene.“ Dţulija nije oĉekivala da će Ivina ponuda u njoj pokrenuti tako snaţnu potrebu da je prihvati. Bilo je pravo vreme, pravo mesto i prava ţena, shvatila je. „Bio je advokat“, zapoĉela je Dţulija. „Što i nije neko iznenaĊenje. Moj otac ga zaposlio u svojoj firmi ĉim je postao ĉlan advokatske komore. Smatrao je da Linkoln ima velikog potencijala za bavljenje kriminalnim pravom. Mada moj otac to nikada ne bi rekao, nikada ne bi ĉak ni svesno pomislio, oduvek je ţeleo sina - nekoga ko će nastaviti da pronosi prezime Samers kroz holove palate pravde.“ „Linkoln se uklapao u opis?“ „Savršeno. Bio je ambiciozan i idealista u isto vreme, posvećen, ţeljan uspeha. Moj otac je bio silno zadovoljan što se njegov štićenik penje uz lestve uspeha.“ ,,A ti“, upita Iv. ,,Da li su tebe privukle ambicija i idealizam?" Nakon kratkog razmišljanja, Dţulija se nasmešila. „Ja sam bila naprosto privuĉena. Radila sam neke pisarske poslove za oca tokom poslednje godine srednje škole - nakon ĉasova, uveĉe, subotom. Nedostajao mi je nakon što su se on i majka razveli, i to je bio naĉin da provodim više vremena s njim. MeĊutim, poĉela sam da provodim vreme oko Linkolna.“ Nasmešila se sebi. Sada, kada o tome razmišlja, teško je osuditi mladu devojku gladnu ljubavi i romanse. „Privlaĉio je paţnju - bio je vrlo elegantan. Visok i plav, uvek uglaĊen, s traĉkom tuge u oĉima.“ Iv se ţustro nasmejala. „Ništa ne zavodi ţenu brţe od traĉka tuge u oĉima.“ Dţulija je ĉula zvuk sopstvenog smeha i zapanjila se. Ĉudno, nije znala da nešto što deluje tako tragiĉno moţe imati vedriju stranu, pošto protekne dovoljno vremena. „Meni je delovao bajronovski“, rekla je Dţulija i ponovo se nasmejala. „Naravno, bilo je znatno uzbudljivije i dramatiĉnije zbog toga što je stariji. Ĉetrnaest godina stariji.“ Iv je raširila oĉi. Ispustila je dugaĉak, tih uzdah pre nego što je progovorila. „Gospode, Dţulija, treba da se stidiš zbog toga što si zavela jadniĉka. Sedamnaestogodišnja devojka je smrtonosna za muškarca.“ „Ĉim neka poĉne da se mota oko Brendona, upucaću je pravo meĊu oĉi. Ali... bila sam zaljubljena“, našalila se i shvatila apsurdnost svega. „Bio je poletan, posvećen, zasluţan dosta stariji - i oţenjen“, dodade. „Mada je s njegovim brakom, naravno, bilo gotovo.“

,,Naravno“, ponovila je Iv sarkastiĉnim glasom. ,,S vremena na vreme bi me zamolio da uradim neki dodatni posao za njega. Otac mu je dao prvi vaţan sluĉaj i ţeleo je da bude spreman. Razmenjivali bismo duge, znaĉajne poglede preko hladne pice i pravnih knjiga. Sluĉajne dodire rukom. Tihe, ĉeţnjive uzdahe.“ „Gospode, postaje mi vruće.“ Iv je poduprla bradu rukom. „Nemoj sada da staneš.“ „Poljubio me je u pravnoj biblioteci, iznad sluĉaja Država protiv Vilrajta.“ „Romantiĉna budala.“ „Bolje je od kombinacije Tare i ManĊerlija. Zatim me je odveo do kauĉa - velikog, pretrpanog kauĉa, presvuĉenog koţom boje burgunca. Govorila sam mu da ga volim, a on meni da sam prelepa. Tek mi je kasnije sinulo šta ta razlika znaĉi. Ja sam njega volela, a on je smatrao da sam lepa“, rekla je dok je pijuckala. „Ljudi se upuštaju u taj ĉin i iz manje uzvišenih motiva.“ „Onaj koji voli, obiĉno biva povreĊen.“ „Platio je, na svoj naĉin.“ Dţulija nije prigovorila kada im je Iv dopunila ĉaše. Bilo je dobro, prokleto dobro, sedeti ispod noćnog neba, previše piti i razgovarati sa ţenom koja ima razumevanja. „Bili smo ljubavnici nedelju dana, na tom velikom, ruţnom kauĉu. Nedelja dana, to je tako kratak period u ţivotu jedne osobe. Zatim mi je veoma ljubazno i veoma iskreno rekao da će on i njegova supruga pokušati da saĉuvaju brak. Priredila sam mu paklenu scenu. Nasmrt sam ga prepala.“ „Bravo za tebe.“ „Zadovoljavajuće, ali nije potrajalo. Narednih nedelja nije dolazio u kancelariju, pošto je suĊenje poĉelo. Dobio je parnicu, naravno, pa zapoĉeo svoju slavnu karijeru dok se moj roditelj šepurio unaokolo poput ponosnog oca s dţepovima punim cigara. Kada sam otkrila da mi menstruacija ne kasni, da nisam dobila grip, već da sam trudna, nisam se obratila ni ocu ni majci. Obratila sam se Linkolnu. A on mi je rekao da mu je i supruga, s kojom se upravo pomirio, saopštila da je i ona trudna.“ Iv je osetila kako joj se srce pomalo slama, ali je ipak progovorila prozaiĉnim glasom. „Naš deĉko je bio zaposlen." „Veoma. Ponudio mi je da plati prekid trudnoće, ili pak da se pozabavi usvajanjem. Ni u jednom trenutku mu nije palo na pamet da ću zadrţati bebu. Zapravo, nije ni meni. Dok se hvatao u koštac sa svojim trnovitim problemom na veoma organizovan, veoma posvećen naĉin, shvatila sam da nikada nisam ni bila zaljubljena u njega. Kada sam konaĉno napravila izbor i rekla roditeljima za trudnoću, mesecima se znojio pitajući se da li ću uperiti prstom u njega. To je skoro pa dovoljna kazna za muškarca koji je uĉinio da devojka, naivna ali veoma voljna, postane ţena.“ „Oh, sumnjam da je to dovoljno“, rekla je Iv. „MeĊutim, ti si dobila Brendona. To je pravda, ĉini mi se.“ Dţulija se nasmešila. Da, pomislila je. Bilo je pravo vreme, pravo mesto i prava ţena. „Znaš, Iv, mislim da ću se okušati u nudistiĉkom kupanju pre nego što se vratim u kuću.“ Iv je saĉekala da Dţulija skine kupaći i skoĉi u vruću vodu. Pustila je da joj bezglasne suze poteku, a zatim ih obrisala da ne bi zablistale na svetlosti zvezda. Ugrejana i suva, Dţulija se opustila gledajući kasne vesti. Kuća je bila prazna kao i pre nego što je odjurila ka bazenu, ali sada to nije izazivalo neugodan osećaj. Šta god da bude s knjigom, znala je da će uvek biti zahvalna Iv zbog tog sata koji su zajedno provele kraj vode. Gnusni, mali pipci napetosti nestali su iz njenog vrata i kiĉme. Bila je tako opuštena, tako proĉišćena da je maltene mogla da zatvori oĉi i utone u san. MeĊutim, skoĉila je i srce joj je divlje zakucalo, kada je ĉula zvuka automobila. Farovi su se zarili kroz prozore i presekli sobu. Spustila je ruku na slušalicu pre nego što je ĉula da se vrata kola otvaraju i zatvaraju. Prstiju spremnih da ukucaju broj policije, gvirnula je kroz roletne. Kada je prepoznala Polov studebejker, oteo joj se nervozan smeh, a kad se susrela s njim na ulaznim vratima, već je drţala osećanja pod kontrolom. Brendon je spavao, priljubivši nos uz njegovo rame. Na trenutak, ugledavši Pola ispod upaljenog svetla na tremu, sa svojim detetom bezbednim u njegovom naruĉju, osetila je ĉeţnju i potrebu koju nije smela sebi da dozvoli. Gurnula ih je u stranu i posegnula ka svom sinu. „Potpuno je iznuren“, obavestio je Pol, sasvim nepotrebno, pomerivši se tek toliko da zadrţi deĉaka kod sebe. „Ima još stvari u kolima. Ja ću ga odneti gore, a ti ih donesi.“

„Dobro. Prva vrata levo.“ Blago drhteći, pojurila je ka kolima. ,,Stvari“ su podrazumevale tri smotana postera, zastavu, zvaniĉni NBA dres, program u boji, suvenir-šolju punu bedţeva, olovaka i privezaka za kljuĉeve. Dok je sve to skupljala, osetila je blag zadah povraćke i ţvake. Odmahnuvši glavom, vratila se unutra dok je Pol silazio niz stepenice. „Snaţna volja?“ Zario je ruke u dţepove i slegao ramenima. „Udruţili su se protiv mene. Ako te interesuje, pobedili smo, 143 prema 139.“ ,,Ĉestitam.“ Spustila je Brendonove trofeje na kauĉ. „Kome je pripala muka?“ „Majci ništa ne moţe da promakne. Dastinu. Otkljuĉavao sam kola. Rekao je - vau, to je bilo super, ili nešto sliĉno. Zatim je povratio po svojim patikama, ali dok sam ga dovezao do kuće skoro se oporavio.“ ,,A Brendon?“ „Ĉeliĉna konstitucija.“ ,,Ti?“ Uz kratko, iskreno stenjanje, stropoštao se na stepenice. „Dobro bi mi došlo piće.“ „Slobodno se posluţi. Ja odoh da proverim kako je Brendon.“ Pol je uhvati za zglob kada je pokušala da proĊe kraj njega. „Dobro je.“ ,,Proveriću“, rekla je i nastavila. Bio je ušuškan i dalje sa kaĉketom na glavi. Gvirnuvši pod pokrivaĉ, uverila se da mu je Pol skinuo patike i farmerke. Ostavivši ga da spava, sišla je dole i videla Pol kako drţi dve ĉaše vina. „Pretpostavio sam da mi nećeš dopustiti da pijem sam.“ Dodao joj je ĉašu i kucnuo svojom. ,,Za materinstvo. Imaš moje beskrajno poštovanje.“ „Dobro su te obradili, zar ne?“ „Osam puta“, rekao je i otpio gutljaj. „Toliko puta desetogodišnjaci moraju da idu u toalet tokom košarkaške utakmice.“ Nasmejala se i sela na sofu. „Ne mogu da kaţem da mi je ţao što sam to propustila.“ „Brendon je rekao da dobro poznaješ bejzbol. “ Gurnuo je plen ka drugom kraju kauĉa i seo pokraj nje. „Priliĉno dobro.“ „Moţda ćeš ići s nama kada budemo gledali Dodţerse.“ „Razmisliću o tome, ako budemo još uvek u gradu.“ „April nije tako daleko.“ Zabacio je ruku preko naslona kauĉa i igrao se prstima s njenom kosom. ,,Iv je imala dug ţivot, prepun dogaĊaja." „Shvatam to polako. Kad smo već kod knjige, volela bih da što pre obavimo onaj intervju.“ Prsti su mu lutali kroz njenu kosu do vrata. „Zašto ne bi došla kod mene, na primer sutra uveĉe? Moţemo da veĉeramo na miru i... razgovaramo.“ Stomak joj se stegao delimiĉno od straha, delimiĉno od iskušenja. „Uvek sam smatrala da je posao najbolje obavljati u poslovnom okruţenju.“ „MeĊu nama postoji više od posla, Dţulija.“ Uzeo joj je ĉašu iz ruke i spustio je kraj svoje. „Pokazaću ti.“ Pre nego što je uspeo to da uĉini, spustila je obe šake na njegove grudi. „Već je priliĉno kasno, Pole.“ ,,Znam.“ Uhvatio je jednu njenu ruku za zglob, prineo prste svojim ustima i gricnuo ih. „Oboţavam da te gledam uzbuĊenu, Dţulija.“ Mazio je jezikom njen dlan, a potom gornju stranu šake. ,,U oĉima ti se vodi silna borba oko onoga što bi volela i onoga što misliš da je najbolje za tebe.“ „Znam šta je najbolje za mene.“ Nakon što je skupila šaku u pesnicu, zadovoljio se time da preĊe zubima preko njenih ĉlanaka. Zatim se nasmešio. ,,A znaš li šta bi volela?“ Ovo, pomislila je. Ovo bih veoma volela. „Nisam dete koje preteruje u onome što pruţa dobar osećaj. Znam kakve su posledice.“ „Neke stvari su vredne posledica.“ Obuhvatio je njeno lice šakama i zadrţao ga. Napeta nit nestrpljenja koje je kod njega osetila, ĉinila ga je zavodljivijim. „Misliš li da tako uporno jurim svaku ţenu koja mi se dopadne?" „Nemam pojma.“ „Onda ću ti reći.“ Povukao je njenu glavu unazad uz grubost koja ju je iznenadila i uzbudila. „Nešto mi radiš, Dţulija. Nisam još uspeo da otkrijem taĉno šta i nisam uspeo to da promenim. Zato sam odluĉio da ne pokušavam, već da prihvatam stvari onako kako se odvijaju.“

Usta su mu bila samo za dah udaljena od njenih. Bespomoćno je posmatrala kako je privlaĉi i odvodi do mesta na koje se plaši da zaĊe. ,,Za to je potrebno dvoje.“ „Tako je.“ Jezikom je pratio oblik njenih usana. Poĉela je da drhti. „Oboje znamo da ćemo voditi ljubav ostatak noći, ako budem uporan.“ Odmahnula bi glavom, ali njegove usne su poklopile njene. Bio je u pravu, apsolutno i potpuno u pravu. Takav je bio i ukus njegovih usana. „Ţelim te, Dţulija, i koristiću sva poštena i nepoštena sredstva da te dobijem. Mada bih radije da igram pošteno.“ Disala je suviše brzo, potreba se vinula visoko. „Znaĉi, ne raĉuna se ono što bih ja radije ĉinila.“ ,,Da je to istina, već bismo bili ljubavnici. Osećam nešto prema tebi, nešto veoma opasno, divljaĉko. Bogzna šta bi se dogodilo, ako bih tome podlegao. ,,Da li te interesuje šta ja osećam?“ „Dosta sam razmišljao o tome, moţda i previše, tokom proteklih nedelja.“ Bila joj je neophodna distanca i to brzo, zbog ĉega je bila zahvalna što je nije spreĉio da ustane. ,,I ja sam dosta razmišljala o situaciji i shvatila da treba da budem iskrena od poĉetka. Dopada mi se moj ţivot, Pole. Naporno sam radila da bih svome sinu omogućila normalne uslove za ţivot. To neću rizikovati ni zbog koga, ni zbog ĉega.“ ,,Ne vidim kako bi odnos sa mnom ugrozio Brendona.“ „Moţda ne bi. U to još nisam sigurna. Paţljivo i promišljeno odrţavam ravnoteţu u svom ţivotu. Usputan seks se ne nalazi na mojoj listi.“ Brzo je ustao i privukao je u naruĉje. Kada je konaĉno pustio, osetila se slabo i pokolebano ,,Da li ti ovo deluje usputno, Dţulija?“, pitao je i blago je protresao. ,,Da li je to nešto što moţeš odmeriti na skali ili pribeleţiti na spisak?“ Besno je pustio i zgrabio svoje vino. Nije ovako nameravao da zapoĉne ili završi veĉe s njom. Ranije je uvek bilo jednostavno zadrţati kontrolu. Plašio se da više nikad ništa neće biti jednostavno - bar kada je Dţulija u pitanju. „Niko me neće naterati da nešto osećam ili zlostavljanjem navesti da pristanem na aferu.“ „Apsolutno si u pravu. Bar ovaj put. Izvinjavam se.“ Nasmešio se, sada znatno smireniji. „Ovo te baš uzdrmalo, zar ne? Što je moţda i najbolji naĉin za izlaţenje na kraj s tobom, Dţuls. Neoĉekivano te razoruţava.“ Prešao je prstom preko njenog veoma bledog obraza. „Nisam ţeleo da te uplašim.“ „Nisi me uplašio.“ „Nasmrt sam te uplašio. Inaĉe se ne ponašam tako prema ţenama. Ti si drugaĉija“, mrmljao je. „Moţda je to ono što pokušavam da savladam.“ Uzevši je za ruku, neţno joj je poljubio prste. „Bar mogu da krenem kući uveren da ćeš veĉeras razmišljati o meni.“ „Pošto ću raditi još sat vremena, plašim se da ipak neću.“ ,,Oh, mislićeš na mene“, rekao je dok je izlazio. ,,I nedostajaću ti.“ Zamalo da se nasmeši kada su se vrata za njim zatvorila. Najgore od svega jeste to što je bio potpuno u pravu.

Trinaesto poglavlje Dobro je ponovo se vratiti u sedlo. Za Iv, nije bilo niĉeg tako delotvornog kao što je snimanje, za dovoĊenje tela i uma u stanje borbene gotovosti. Ĉak i pretprodukcija ima svoja uzbuĊenja, predstavlja neku vrstu duge, neverovatne predigre za vrhunac izvoĊenja pred kamerama. Ova vrsta voĎenja Ijubavi podrazumeva stotine ljudi i bila je zadovoljna kada je prepoznala neka lica. Pomoćni radnici, ekipa za rasvetu, rekviziteri, tonska ekipa, ĉak i asistenti asistenata. Nije o njima razmišljala toliko kao o porodici, već kao o uĉesnicima u orgiji posla, koji ako se dobro obavi, za rezultat ima intenzivno zadovoljstvo. Uvek je bila kooperativna i strpljiva sa tehniĉkim osobljem s kojim radi i osim ako su spori, nesposobni ili lenji. Zbog opuštenosti i nedostatka arogancije sticala je naklonost ekipa duţe od pola veka. Iv je bila u stanju da toleriše sate šminkanja i friziranja, bilo je to pitanje profesionalnog ponosa. Prezirala je one koji kukaju. Nikada nije zakasnila na probu ili kostimsku probu. Kada ne neophodno - a ĉesto je bilo neophodno - stajala bi na vrelom suncu ili drhtala na hladnoj kiši dok se sve ponovo namešta za snimak. Neki reţiseri su smatrali da je s njom teško raditi, pošto nije bila poslušno psetance koje igra kada ga povuku za uzicu. Ispitivala je, svaĊala se, vreĊala i izazivala. Po sopstvenom raĉunu, bila je u pravu onoliko koliko je i grešila. MeĊutim, nije bilo reţisera, iskrenog reţisera, koji bi je optuţio za neprofesionalizam. Nakon uzvika za akciju, Iv Benedikt je taĉno izgovarala svoje reĉenice. Obiĉno bi se prva pojavila bez scenarija, nauĉivši sav tekst napamet - i kada bi se kamere ukljuĉile, ulazila je u lik poput ţene koja ulazi u kadu. Sada, nakon skoro nedelju dana raznih sastanaka u poslednji ĉas, izmena scenarija, fotografisanja i proba kostima, bila je spremna za meso. Sedela je i pušila bez reĉi dok su joj nameštali periku. Danas u kostimima probaju scenu bala, u kojoj Ivin lik, Merilu, upoznaje Roberta, kojeg igra Piter Dţekson. Zbog nepodudaranja rasporeda, prethodnu probu i koreografiju su radili sa Dţeksonovom zamenom. Iv je znala da je glumac sada stigao u studio. Nekoliko ţena na setu je ţagorilo o tome. Kada je ušao, shvatila je zašto. Dinamiĉna seksualnost koju je videla na ekranu bila je deo tog ĉoveka, koliko i boja njegovih oĉiju. Ispod veĉernjeg odela su mu se ocrtavala široka ramena, nabildovana do savršenstva. Pošto će tokom većeg dela filma biti bez košulje, Iv je pretpostavila da ispod svile i dugmića ima poţeljna prsa. Njegova gusta plava kosa nije bila isfrizirana doprinosila je deĉaĉkoj privlaĉnosti. Ţutomrke oĉi, teških kapaka, svemu tome su dodavale seksepil. Iv je znala da u njegovoj biografiji piše da mu je trideset i dve. Moţda je istina, pomislila je, kada ga je prvi put dobro osmotrila. „GospoĊo Benedikt.“ Stao je kraj nje, uglaĊenog glasa, prefinjenih manira, nenametljive seksualnosti. „Zadovoljstvo je upoznati vas. Ĉast mi je što imam priliku da saraĊujem s vama.“ Pruţila je ruku i nije se razoĉarala kada ju je galantno podigao do usana. Bitanga, pomislila je i nasmešila se. Moţda te nedelje koje će provesti u Dţordţiji i neće biti tako naporne. „Radili ste na nekim zanimljivim projektima, gospodine Dţekson.“ „Hvala vam.“ Kada se iskezio, Iv je pomislila - oh, da, prava bitanga. Onakva kakva je svakoj ţeni neophodna, bar jednom u ţivotu. „Moram da priznam, gospoĊo Benedikt. Kada sam saznao da ste prihvatili ulogu Merilu, osetio sam nešto izmeĊu ekstaze i uţasa. Još se tako osećam.“ „Uvek je pravo zadovoljstvo odrţavati muškarca na taĉki izmeĊu ekstaze uţasa. Recite mi, gospodine Dţekson...“ Uzela je novu cigaretu i potapšala njome blago po površini toaletnog stoĉića. ,,Da li ste dovoljno dobri da uverite publiku da vitalnog, ambicioznog muškarca moţe zavesti skoro dva puta starija ţena?“ Gledao ju je pravo u oĉi dok je uzimao šibice, palio jednu, ĉekao da se plamen razbukti i naginjao se da ga prinese cigareti. „GospoĊo Benedikt, to ću uĉiniti“ - drţao je njen pogled preko male, vrele vatre - ,,bez napora.“ Osetila je nagli trzaj, drhtaj ţivotinjskog uzbuĊenja. „Jesi li pristalica metodiĉne glume, dragi?“ ,,Sasvim.“ Ugasio je šibicu. Moţda joj je telo bilo umorno, ali um joj je bio veoma budan kada se vratila kući. Peckanje koje bi osećala kada god bi predosećala avanturu, uzbuĊivalo ju je. Bila je sigurna da će Piter Dţekson biti zanimljiv i maštovit ljubavnik.

Dok se pela uz stepenice, doviknula je: „Nina, draga, zamoli kuvara da mi spremi crveno meso. Danas sam raspoloţena da budem mesoţder.“ „Ţeliš li da ti donesem hranu gore?“ „Obavestiću te.“ Iv izvi obrvu kada je ugledala Travers na odmorištu. „Gospodin Flanigan je ovde“, reće Travers. „Ĉeka vas u sobi za primanje. Pio je.“ Iv je na trenutak oklevala, a zatim nastavila da se penje. „Nina, reci kuvaru da posluţi dve porcije crvenog mesa. Ješćemo u sobi za primanje. Hoćeš li upaliti vatru, draga?“ ,,Naravno.“ „Reci Viktoru da odmah dolazim.“ Sebiĉno se zadrţala skoro ceo sat, bilo joj je potrebno vreme da se pripremi za nevolje koje je oĉekuju. S Viktorom uvek vreba neka nevolja. Viktor Flanigan je bio oţenjen kao i pre ĉitavog veka. Nije mogao, ili nije hteo da napusti svoju suprugu. Tokom godina, Iv se borila, besnela, plakala i najzad prihvatila nepomerljivi zid njegovog braka, kakvim ga smatra Viktorova crkva. Nije mogla da ga se odrekne, tog ĉoveka koji ju je naterao da plaĉe kako to nijedan drugi nije mogao. Gospod zna da se trudila, pomislila je Iv dok je oblaĉila skerletni, svileni ogrtaĉ. Iznova se udavala - imala ljubavnike. Nije bilo bitno. Zabaĉene glave, zatvorenih oĉiju, poprskala se parfemom po vratu, zatim polako zakopĉala kitnjaste zlatne kopĉe kako bi se topli dah mirisa probio kroz svilu. Bila je ţena Viktora Flanigana od prvog dana kada ga je upoznala. Umreće kao ţena Viktora Flanigana. Ima i gorih sudbina. Pronašla ga je u sobi za primanje sa ĉašom viskija u ruci. Ispunjavao je prostoriju kao što ispunjava svoje odelo. Arogantno i sa stilom. Uvek je smatrala da je arogancija neukusna samo kod muškaraca kojima nedostaje ovo drugo. Mogao je da se popne gore i da joj u spavaćoj sobi saopšti ono što ga muĉi. MeĊutim, Viktor je uvek poštovao njen posao i njenu privatnost kada je to zahtevala. „Trebalo je da pretpostavim da ćeš prestati da se uzdrţavaš i završiti pred mojim vratima.“ Glas joj je bio blag, bez kontrole. „Sutra ću platiti za to.“ Dok je ispijao novi gutljaj, poţeleo je da odloţi cašu u stranu. „Irski geni, Iv. Svi Irci vole svoje majke i ĉašu dobrog viskija. Moja majka je mrtva, neka joj je laka zemlja. Ali, uvek mi ostaje viski.“ Uzeo je cigaretu zato što ga je taj ĉin primorao da na trenutak spusti ĉašu. „Ţao mi je što sam se zadrţala.“ Prišla je baru i otvorila mali friţider. Bio joj je potreban samo ĉas da odluĉi hoće li otvoriti litarsku ili pak polulitarsku bocu šampanjca. Ĉinilo se da joj predstoji duga noć. „Ţelela sam da sperem radni dan sa sebe.“ Posmatrao je kako vešto otvara bocu tako da ĉep polako iskoĉi, uz prigušen prasak. „Izgledaš divno, Iv. Neţno, seksi, odluĉno.“ ,,Ja jesam neţna, seksi i nepokolebljiva.“ Nasmešila se dok je sipala prvu ĉašu. „Zar to nisu tri razloga zbog kojih me voliš?“ Naglo je okrenuo leĊa kako bi stao ispred vatre koju je Nina zapalila. IzmeĊu plamena i pića, umišljao je da vidi kako mu pred oĉima promiĉe ĉitav ţivot. U skoro svakom kadru tog dugaĉkog, dugaĉkog filma, nalazila se Iv. „Gospode, zaista te volim. Više nego što bi to duševno zdrav ĉovek trebalo da dopusti sebi. Kada bih samo morao nekoga da ubijem da bih te imao, ni to ne bi bilo teško.“ Nije se uznemirila zbog toga što pije, već zbog oĉajnog tona njegovog glasa, što nije imalo nikakve veze sa irskim genima i irskim viskijem. „Šta nije u redu, Viktore? Šta se dogodilo?“ „Mjurijel je ponovo u bolnici“ Pri pomisli na svoju suprugu, opet je posegnuo ka ĉaši viskija i boci. „Ţao mi je.“ Iv je poloţila ruku na njegovu, ne da bi ga zaustavila već da bi mu, kao što je uvek ĉinila - i uvek će ĉiniti - ponudila utehu. „Znam da je to pravi pakao za tebe, ali ne moţeš neprestano kriviti sebe.“ „Zar ne bi trebalo? “ Sipao je piće i pio, oĉajan i bez uţivanja. Iv je znala da ţeli da se napije. Da mu je to potrebno. DoĊavola s tim što će sutra morati da ispašta. ,,Ona me još krivi, Iv, a zašto i ne bi? Da sam bio tamo, da sam bio s njom kada je poĉela da se poraĊa umesto što sam snimao film u prokletom Londonu, moţda bismo danas svi bili slobodni.“

„To se dogodilo pre skoro ĉetrdeset godina“, reĉe Iv nestrpljivo. „Zar to nije dovoljna pokora za bilo kog boga, za bilo koju crkvu? Sve i da si bio tamo, to ne bi spaslo bebu.“ „Nikada neću biti siguran u to.“ Zbog toga, nikad neće pronaći oprost. „Satima je leţala pre nego što je uspela da dozove pomoć. DoĊavola, Iv, s obzirom na njene fiziĉke probleme, nije smela nikada da zatrudni.“ ,,To je bio njen izbor“, brecnula se Iv. „Stara priĉa.“ „Poĉetak svega - kraj svega. Gubitak bebe je lomio sve dok nije postala krhka mentalno koliko i fiziĉki. Mjurijel nikada nije prebolela gubitak deteta.“ „Niti je tebe pustila. Ţao mi je, Viktore, ali boli me, ljuta sam zbog toga što te tera da ispaštaš zbog neĉega što je bilo van tvoje kontrole. Znam da joj nije dobro, ali njena bolest je jadan izgovor za to što je upropastila tvoj ţivot. I moj“, dodala je gorko. „Tako mi boga, upropastila je i moj ţivot.“ Pogledao ju je, izmuĉene sive oĉi su ugledale bol u njenim, kao i protraćene godine. „Snaţnoj ţeni je teško da saoseća sa slabom.“ „Volim te. Mrzim ono što ti je uĉinila. I meni.“ Odmahnula je glavom pre nego što je progovorio. Ponovo je svojim rukama prekrila njegove. Ova staza je već dobro utabana. Uzaludno je ponovo gaziti po njoj. „Preţiveću. Uvek mi je to polazilo za rukom. Ali ţelim da verujem da ću te videti srećnog pre nego što umrem. Istinski srećnog.“ Nesposoban da odgovori, stisnuo je njene prste, izvlaĉeći ono što mu je potrebno iz tog dodira. Primorao je sebe da nekoliko puta duboko udahne, kako bi uspeo da pretoĉi u reĉi najgori od svih strahova. „Nisam siguran da će se ovoga puta izvući. Popila je sekonal.“ „Gospode. “ Zagrlila ga je, zabrinuta samo za njega. ,,Oh, Viktore, tako mi je ţao.“ Ţeleo je da se ukopa u nju, u to slatko saosećanje - i ta potreba ga je kidala pošto je još uvek video beskrvno lice svoje supruge. „Ispumpali su joj stomak, ali u komi je.“ Protrljao je lice, ali nije mogao da ukloni umor. „Diskretno sam je prebacio u Hrastovu terasu.“ Iv je videla da Nina ulazi i odmahnula glavom. Veĉera moţe da saĉeka. „Kada se to dogodilo, Viktore?“ „Jutros sam je pronašao.“ Nije se opirao kada ga je Iv uzela za ruku i povela ka stolici. Smestio se pred vatrom, dok su mu parfem ljubavnice i sopstvena krivica dobovali po ĉulima. ,,U njenoj spavaćoj sobi. Obukla je ĉipkanu haljinu koju sam joj kupio za dvadeset petu godišnjicu braka, kada smo pokušali da se pomirimo. Našminkala se. To je prvi put da sam je video s karminom na usnama u proteklih godinu dana.“ Nagnuo se napred, spuštajući glavu na dlanove dok mu je Iv masirala ramena. „Stezala je male, bele ĉarape koje je ištrikala za bebu. Mislio sam da je sve to poklonila, ali izgleda da ih je bila negde sakriia. Boĉica s pilulama nalazila se kraj kreveta, kao i poruka.“ Iza njih, vatra je pucketala, prepuna ţivota i vreline. „Pisalo je da je umorna, da ţeli da bude s našom devojĉicom.“ Naslonio se, pipajući u potrazi za Ivinom rukom. „Najgore od svega jeste to što smo se posvaĊali prethodno veĉe. Izašla je da se vidi s nekim, nije htela da mi kaţe s kim. Ko god da je to bio, uznemirio ju je priĉom o tvojoj knjizi. Kada se vratila, bila je opasno besna. Urlala je da treba da te spreĉim, da moram da te spreĉim. Da neće dozvoliti da njena poniţenja i tragedije izaĊu na videlo. Od mene je traţila samo jedno - da svoj grešni odnos ĉuvam u tajnosti i poštedim je bola da se o tome sazna. Zar ona nije ispunila svoj zavet? Zar nije maltene umrla pokušavajući da mi rodi dete?“ Zar nije drţala muškarca okovanog za sebe u neuspelom braku bez ljubavi skoro pedeset godina, pomislila je Iv. Nije osećala saţaljenje, krivicu, niti ţaljenje zbog Mjurijel Flanigan. Ispod ljubavi koju oseća prema Viktoru krila se ozlojeĊenost zbog toga što on to ţeli. „Bila je to ruţna scena“, nastavio je. „Proklinjući moju i tvoju dušu, prizivala je Bogorodicu da joj da snage.“ „Gospode boţe.“ Uspeo je slabašno da se osmehne. „Moraš da shvatiš da je ona ozbiljna. Tokom proteklih godina, samo ju je vera odrţavala u ţivotu. Ĉak je i smirivala, veći deo vremena. Ali knjiga, sama pomisao na nju, prevršila je meru.“ Zatvorio je oĉi na trenutak. Zamišljajući svoju suprugu kako se grĉi na podu, kolutajući oĉima, dok joj se telo trza, oblio ga je hladan znoj. „Pozvao sam bolniĉarku. Ona i ja smo uspeli da joj damo lek. Kada smo je konaĉno smestili u krevet, bila je tiha, plaĉna, pomirljiva. Ĉvrsto se drţala za mene dok me je preklinjala da je zaštitim. Od tebe. Bolniĉarka je sedela s njom do zore. Nakon toga, a pre nego što sam je ja obišao u deset sati, popila je pilule.“ „Ţao mi je, Viktore.“ Zagrlila ga je, priljubila lice uz njegovo i ljuljala ga kao da je malo dete. „Volela bih da postoji nešto što mogu da uĉinim.“

,,Postoji.“ Spustio je ruke na njena ramena i blago je odgurnuo. „Moţeš mi reći da ono što ćeš objaviti ne podrazumeva naš odnos.“ „Kako moţeš to da kaţeš?“ Otrgla se, zapanjena ĉinjenicom da posle svih ovih godina i svog bola i dalje moţe da je povredi. „Moram to da traţim od tebe, Iv. Ne zbog sebe. Bog zna da to ne traţim zbog sebe. Zbog Mjurijel. Suviše sam joj toga oduzeo. Suviše smo joj toga oduzeli. Ako preţivi, to će je ubiti.“ „Skoro polovinu mog ţivota Mjurijel je imala prednost.“ ,,Iv...“ ,,Ne, doĊavola.“ Ţustro se povukla do bara da sipa šampanjac u ĉašu. Ruke su joj drhtale. Gospode, pomislila je, ne postoji nijedan drugi muškarac na kugli zemaljskoj koji moţe da je natera da zadrhti. „Šta sam ja uzela od nje?“ Glasom je sekla vazduh kao skalpelom, razdvajajući ga na dva podjednaka dela koji nikad, nikad ne mogu da tvore jednu celinu. „Zaboga, kakva koještarija. Ona je bila tvoja supruga, ţena s kojom si smatrao da moraš provoditi Boţić, ţena s kojom si ţiveo u istom domu iz noći u noć, dok sam ja bila primorana da ţivim sa onim što preostane.“ „Ona je moja supruga", rekao je tiho dok ga je stid glodao. ,,Ti si ţena koju sam voleo.“ „Misliš da je zbog toga lakše, Viktore?“ Koliko je lakše, gorko se zapitala, progutati šaku pilula? Stati na kraj bolu, izbrisati sve greške umesto da se suoĉiš s njima. „Imala je tvoje ime, nosila tvoje dete u sebi pred ĉitavim svetom. A ja imam tvoje tajne, tvoje potrebe.“ Stideo se zbog toga što nije mogao da joj da više. Ubijalo ga je to što nije mogao da uzme više. ,,Da mogu da promenim prošlost...“ ,,Ne moţeš“, prekinula ga je. „Niti ja to mogu. Ova knjiga mi je veoma vaţna. Nešto od ĉega ne mogu i ne ţelim da odustanem. Kada to od mene traţiš, to je kao da si traţio da odustanem od ţivota.“ „Samo te molim da izbaciš naše delove.“ ,,Naše?“ ponovila je uz smeh. „Tvoje, moje i Mjurijeline. Plus svi ostali kojima smo se poverili tokom godina. Poverljive sluge i prijatelji, pravdoljubivi sveštenici koji drţe pridike i daju osloboĊenje od greha.“ Uz napor je potisnula najsnaţniji bes. „Zar nikad nisi ĉuo poslovicu da troje ljudi mogu saĉuvati tajnu samo ako je dvoje mrtvo?“ ,,Ne mora da bude objavljena.“ Ustao je i zgrabio ĉašu. ,,Ne moraš da je odštampaš i prodaješ u knjiţarama... ili pak po supermarketima!“ „Moj ţivot je javan i skoro pola tog ţivota ti si njegov deo. Neću cenzurisati knjigu ni zbog tebe, niti zbog bilo koga drugog.“ „Uništićeš nas, Iv.“ ,,Ne. Nekada davno sam to mislila.“ Poslednji ostaci besa nestali su iz nje dok je posmatrala mehuriće koji igraju u ĉaši i prisećala se. „Sada verujem da sam grešila. Odluka koju sam donela bila je... pogrešna. Mogla sam da nas oslobodim.“ ,,Ne znam o ĉemu govoriš.“ Tajanstveno se osmehnula. ,,U ovom trenutku je vaţno da ja znam.“ ,,Iv.“ Pokušao je da zakopa svoj gnev dok joj je prilazio. „Više nismo deca. Veći deo ţivota je iza nas. Knjiga za nas neće ništa promeniti. Ali, za Mjurijel ona predstavlja razliku izmeĊu koju godinu ţivota u miru ili pak u paklu.“ A šta je s mojim paklom? Proletelo joj je pitanje kroz um, ali nije ga izgovorila. „Nije samo ona morala da ţivi s gubitkom i bolom, Viktore.“ Lica rumenog od osećanja, odgurnuo se sa stolice. „Moţda umire.“ „Svi umiremo.“ Mišići vilice su mu igrali. Opustio je ruke niz kukove i stezao krupne šake u pesnice. „Gospode, zaboravio sam koliko moţeš biti hladna." „Onda je bolje da se prisetiš.“ Ipak, spustila je ruku preko njegove i bila je topla, meka i prepuna ljubavi. „Idi i budi sa svojom suprugom, Viktore. Ja ću i dalje biti ovde, kada ti budem potrebna.“ Okrenuo je šaku, stisnuo njenu ĉvrsto na trenutak i zatim otišao. Iv je dugo stajala u sobi koja miriše na dim, viski i odloţene snove. MeĊutim, kada je donela odluku, brzo se pokrenula. „Nina! Nina, neka neko donese moj obrok u gostinjsku kuću.“ Iv je već bila na vratima terase kada je Nina uletela u sobu. ,,U gostinjsku kuću?“ ,,Da, odmah. Crkavam od gladi.“

Brendon je bio usred izgradnje veoma komplikovane svemirske luke. Ispred njega, televizor je titrao, ali deĉak je izgubio interesovanje za humoristiĉku seriju. Upravo mu je sinula ideja o izgradnji plutajućeg nadvoţnjaka izmeĊu dokova i laboratorije. Sedeo je na tepihu dnevne sobe, prekrštenih nogu u izbledeloj i oboţavanoj betmen pidţami. Oko njega su bile razbacane razne figure. Kada je zaĉuo kucanje, podigao je pogled i ugledao Iv kroz vrata terase. Majka mu je mnogo puta ponovila da ne otvara vrata nikome, ali znao je da se to ne odnosi na njihovu domaćicu. Ustao je da otvori rezu. „Zdravo. Ţelite li da vidite moju mamu?“ ,,Da, u nekom trenutku." Zaboravila je koliko sveţe oprana pidţama moţe biti draţesna. Ispod mirisa sapuna vrebala je aroma divlje šume, deĉakov miris. Prsti su je svrbeli od neizdrţive potrebe da mu razbaruši kosu. ,,A kako ste vi, gospodine Samers?“ Zakikotao se i iskezio. Ĉesto ga je tako zvala kada bi se sreli na imanju. Tokom proteklih nedelja, dopala mu se na neki distanciran naĉin. Naredila je kuvaru da šalje kolaĉe i pecivo koje mu je Dţulija davala u malim porcijama. Ĉesto bi mu mahnula ili doviknula kada bi ga majka ili Sisi pazile pokraj bazena. „Dobro sam. UĊite.“ „Hvala ti.“ Ušla je, dok je svileni ogrtaĉ vijorio za njom. „Mama telefonira u kancelariji. Da je pozovem?“ „Saĉekaćemo da završi.“ Nesiguran šta da radi s njom, Brendon je stajao i slegnuo ramenima. ,,Da vam donesem nešto - za piće ili jelo? Imamo braunise.“ „Zvuĉi divno, ali nisam još veĉerala. Hrana samo što nije stigla." Sela je na sofu i uzela cigaretu. Sinulo joj je da je ovo prva prilika da razgovara s deĉakom nasamo u onome što se moţe smatrati njegovim domom. „Pretpostavljam da bi trebalo da ti postavim uobiĉajena pitanja o školi i sportu, ali plašim se da me ni jedno ni drugo nimalo ne interesuje.“ Spustila je pogled. „Šta radiš ovde?“ „Gradim svemirsku luku.“ „Svemirsku luku.“ Zainteresovana, odloţila je nezapaljenu cigaretu u stranu i nagnula se napred. „Kako se gradi svemirska luka?“ „Nije teško ako imaš plan.“ Voljan da podeli utiske, ponovo je seo na tepih. „Vidite, ove stvarĉice se uklapaju i imate gomilu komaĊa od kojih pravite slojeve, krivine i kule. Staviĉu ovaj most izmeĊu doka i laboratorije.“ „Veoma mudro, sigurna sam u to. Pokaţi mi.“ Kada je Nina stigla s posluţavnikom pet minuta kasnije, Iv je sedela na podu s Brendonom, muĉeći se da poveţe dva plastiĉna komadića. „Trebalo je da pošalješ nekog od slugu.“ Iv je pokazala ka niskom stolu. „Spusti ga tu.“ „Ţelela sam da te podsetim da ustaješ u šest i trideset.“ ,,Ne brini, draga.“ Iv je pobedniĉki ciknula kada su se komadići uklopili. „Naspavaću se.“ Nina je oklevala. „Nećeš dopustiti da ti se veĉera ohladi?“ Iv ispusti nekoliko glasova koji su se mogli protumaĉiti kao slaganje i nastavi da gradi. Brendon je saĉekao da se vrata terase zatvore, a zatim je prošaputao: „Zvuĉi kao mama.“ Iv podiţe pogled, blago razmaknutih obrva, pa se buĉno nasmeja. „Gospode, dete, sasvim si u pravu. Jednog dana ćeš morati da mi priĉaš o svojoj.“ „Ona skoro nikada ne viĉe.“ Naprćivši usta Brendon je pokušavao da osmisli konstrukciju mosta. „Ali uvek brine. O tome da ne istrĉim na ulicu i da me ne udare kola, ili da ne pojedem previše slatkiša, ili da ne zaboravim uraditi domaći. A to se skoro nikad ne dešava.“ ,,Da te udare kola?“ Zakikotao se kratko i zahvalno. ,,Da zaboravim na domaći.“ „Pretpostavljam da je majĉin posao da brine, ako je dobra majka.“ Podigla je glavu i nasmešila se. „Zdravo, Dţulija.“ Dţulija je samo nastavila da zuri, pitajući se šta da misli o tome što Iv Benedikt sedi na podu, igrajući se s njenim sinom i raspravljajući o materinstvu. „GospoĊa B. je došla da te vidi“, objavi Brendon. „ Ali rekla je da moţemo saĉekati da završiš sa telefoniranjem.“ Odsutnim i mahinalnim gestom, Dţulija je iskljuĉila televizor. „Ţao mi je što ste ĉekali.“

„Nema potrebe.“ Ovoga puta Iv je popustila pred potrebom da pomazi Brendona po glavi. „Divno su vodili raĉuna o meni.“ Ustala je, osetivši samo blag bol u zglobovima od ĉuĉanja na podu. „Nadam se da ti neće smetati a ko jedem dok razgovaramo." Pokazala je ka pokrivenom posluţavniku. „Nisam imala vremena da veĉeram kad sam se vratila iz studija, a imam priĉu za tebe.“ ,,Ne, molim vas, slobodno jedite. Brendone, sutra je radni dan.“ Bio je to znak za odlazak u krevet i on je uzdahnuo. „Hteo sam da napravim most.“ „Izgradićeš ga sutra.“ Nakon što je nevoljno ustao, obuhvatila je njegovo lice šakama. „Ovo je prvoklasna svemirska luka drugar. Slobodno ostavi sve ovde.“ Poljubila ga je u ĉelo, a zatim u nos. ,,Ne zaboravi...“ „... da opereš zube“, završio je reĉenicu i zakolutao oĉima. „Molim te, mama.“ „Molim te, Brendone.“ Nasmejavši se, ĉvrsto ga je stisnula. „Ugasi svetlo u deset.“ ,,Da, majko. Laku noć, gospoĊo B.“ „Laku noć, Brendone.“ Gledala je kako se deĉak penje uza stepenice, a zatim se okrenula ka Dţuliji. ,,Da li je uvek poslušan?“ „Brendon? Pretpostavljam da jeste.“ Nasmešila se dokje trljanjem pokušavala da ukloni dnevnu napetost iz korena vrata. „Doduše, zna da postoji samo pregršt pravila koje neću pristati da iskrivim.“ „Imaš sreće.“ Iv je podigla poklopac posluţavnika i pogledala svoj biftek u dajana-sosu. „Sećam se kada su moji prijatelji i saradnici odgajali malu decu. Gosti su ĉesto podvrgnuti cviljenju, ĉangrizanju, napadima besa i plakanja. To me priliĉno odbilo od dece.“ ,,Da li zbog toga nikada niste imali sopstvenu?“ Iv je izvadila salvetu iz porcelanskog prstena i raširila kvadratno ruţiĉasto platno preko krila. „Moglo bi se reći da sam provela dosta vremena pitajući se zašto bi iko to poţeleo. MeĊutim, veĉeras nisam došla da razgovaram o misterijama roditeljstva.“ Odabrala je neţnu stabljiku špargle. „Nadam se da je zgodno da sada razgovaramo. Ovde.“ „Da, naravno. Samo mi dajte vremena da bacim pogled na Brendona i uzmem diktafon.“ „Samo napred.“ Iv je sipala biljni ĉaj iz ĉajnika na posluţavniku i ĉekala. Mada je uţivala u ukusu i teksturi, jela je mehaniĉki. Bilo joj je potrebno ,,gorivo“ kako bi sutra ujutru na snimanju dala sve od sebe. Nikada nije davala manje. Kada se Dţulija smestila preko puta, već je pojela pola obroka. „Treba da ti kaţem da me je veĉeras posetio Viktor, zbog ĉega sam odluĉila da razgovaramo sada, dok mi je pamćenje sveţe. Njegova supruga je jutros pokušala da se ubije.“ „Moj boţe.“ Iv je slegla ramenima i zasekla meso. „To nije prvi put. Niti će, ako je medicinska nauka spasi, biti poslednji. Bog izgleda ĉuva budale i neurotiĉare.“ Stavila je zalogaj u usta. „Smatraš da sam bezosećajna.“ ,,Nedotaknuta“, rekla je Dţulija nakon jednog trenutka. „Postoji razlika.“ „Zaista postoji. Ja osećam, Dţulija. Zaista osećam.“ Ponovo je uzela ĉaj, pitajući se koliko će ublaţiti bol u njenom grlu. „Zar postoji drugi razlog da poklonim tolike godine ĉoveku kojeg nisam mogla da imam?“ „Viktoru Flaniganu.“ „Viktoru Flaniganu.“ Uzdahnuvši, Iv je vratila poklopac na posluţavnik i naslonila se sa ĉašom hladne vode u rukama. „Volim ga i njegova sam ljubavnica već trideset godina. On je jedini ĉovek zbog kojeg sam ikada nešto ţrtvovala. Jedini ĉovek zbog kojeg sam, kao i svaka usamljena ţena, provodila noći u suzama, oĉaju i nadi.“ „Ipak, udavali ste se dva puta tokom proteklih trideset godina.“ ,,Da. TakoĊe sam imala ljubavnike i uţivala s njima. To što sam zaljubljena u Viktora nije znaĉilo da moram prestati da ţivim. To je bio, i jeste, naĉin na koji Mjurijel postupa. A ne ja.“ „Nisam traţila da se pravdate, Iv.“ ,,Ne?“ Prošla je prstima kroz kosu, a zatim dobovala njima po naslonu kauĉa. Dţulija moţda to nije traţila, shvatila je Iv, ali njene oĉi jesu. ,,Ne bih pokušala da ga zadrţim, pretvarajući sebe u muĉenicu. Priznajem, pokušala sam da ga zaboravim, zabavljajući se s drugim muškarcima.“ ,,I on voli vas.“ ,,Oh, da. Osećamo isto jedno prema drugom. To je deo ĉitave tragedije, i deo slave.“ „Ako je to istina, Iv, zašto ste se udavali za druge?“

„Odliĉno pitanje.“ Upalila je cigaretu, pa potonula nazad u jastuke kauĉa. „Postavila sam ga sama sebi bezbroj puta tokom godina. Ĉak i kada sam znala odgovor, i dalje sam postavljala pitanje. Kada smo se upoznali, njegov brak sa Mjurijel je već bio na klimavim nogama. Ne kaţem to da bih opravdala preljubu, već zbog toga što je istina.“ Ţurno je ispustila dim. ,,Ne bi me bilo briga ni da sam ja razlog zbog kojeg Viktor više nije bio zaljubljen u svoju suprugu. Ali to se već dogodilo pre nego što sam se ja pojavila. Ostao je s njom zbog toga što se osećao odgovornim, zbog toga što njena vera nije odobravala razvod. I zbog toga što su izgubili dete, kćerku, ĉim se rodila. Taj gubitak je nešto što Mjurijel nikada nije prihvatila - ili nikada sebi nije dozvolila da to prihvati. „Uvek je bila fiziĉki krhka. Epilepsija. Ne“, rekla je Iv i nasmešila se, ,,nikada nije bilo ni nagoveštaja o tome da je Viktorova supruga epileptiĉar. Naravno da danas ne postoji stigma vezana za tu bolest.“ „Ali pre jedne generacije je postojala“, ubacila se Dţulija. ,,A Mjurijel Flanigan je ona vrsta ţene koja se ĉvrsto uhvati za takve stvari i uţiva u njima.“ Dţulija se namrštila. „Kaţete da koristi bolest kako bi izazvala simpatiju.“ „Draga moja, koristi je tako vešto, proraĉunato i hladnokrvno, kao što general koristi svoje trupe. To je njen štit protiv stvarnosti i provela je ĉitav ţivot povlaĉeći sa sobom Viktora iza tog istog štita.“ „Teško je odvući muškarca tamo gde ne ţeli da ode.“ Iv je na trenutak stisnula usne, a zatim se gorko nasmešila. „Touche, draga.“ „Ţao mi je. Iznosim svoje mišljenje. To je zbog toga...“ Zbog toga što mi je stalo do tebe. Nestrpljivo je uzdahnula. Ako je iko u stanju da se ispetlja bez iĉije pomoći, to je Iv. ,,Ne treba to da ĉinim“, završila je. „Znate igraĉe bolje od mene.“ „Lepo reĉeno“, promrmlja Iv. „Nas troje smo zaista igraĉi u beskrajno dugaĉkoj seriji. Druga ţena, napaćena supruga i muškarac rastrgnut izmeĊu svog srca i savesti. “ Izvadila je cigaretu iz kutije, a zatim zurila u prazno ne paleći je. ,,Ja nudim seks, ona odgovornost i pritom igra veoma mudro. Koliko je samo puta namerno zaboravila da uzme lek koji drţi njenu bolest pod kontrolom - obiĉno kada predstoji neka kriza, kada mora da se donese neka odluka.“ Dţulija je podigla ruku. „Ţao mi je, Iv, ali zašto bi on to podnosio? Zašto bi bilo ko dozvolio da ga koriste iz godine u godinu?“ „Šta snaţnije motiviše, Dţulija? Uposli taj svoj praktiĉni um. Da li je to ljubav ili krivica?“ Bio joj je potreban samo trenutak da jasno vidi odgovor. „Kombinacija tih dveju stvari prevagnuće nad svakim drugim osećanjem.“ ,,A oĉajna ţena zna kako da koristi tu kombinaciju.“ Nestrpljivo je ispustila vazduh da bi uklonila gorĉinu iz glasa. „Viktor se pobrinuo za to da njena bolest ostane u tajnosti. Ona insistira na tome - fanatiĉno. Od pobaĉaja, njeno mentalno stanje je u najboljem sluĉaju nestabilno. Oboje znamo, oboje smo prihvatili da on nikada neće biti moj, dok god je Mjurijel ţiva.“ Dţulija je shvatila da ovo nije trenutak ni za ocenjivanje ni za kritiku. Kao i sat vremena koje su provele kraj bazena, ovo je trenutak za razumevanje. „Ţao mi je. Znam da sam se zavaravala da sam zaljubljena u ĉoveka koji nikada nije mogao biti moj. No, ipak je bilo bola. Ne mogu ni da zamislim kako je voleti nekoga tako dugo i tako beznadeţno.“ „Nikad beznadeţno“, ispravi je Iv. Morala je da kresne šibicu tri puta pre nego što se zapalila. „Uvek s nadom.“ Polako je ispustila dim. „Bila sam starija od tebe kada sam ga upoznala, ali i dalje mlada. Dovoljno mlada da verujem u ĉuda. U to da ljubav sve pobeĊuje. Sada više nisam mlada i mada sam mudrija, ipak ne bih menjala svoj ţivot. Mogu da se prisećam prvih vrtoglavih meseci s Viktorom i da budem zahvalna na tome. Veoma zahvalna.“ „Ispriĉajte mi“, reĉe Dţulija.

Ĉetrnaesto poglavlje „Pretpostavljam da me je još bolelo razoĉaranje u Tonija - ili u sebe“, zapoĉela je Iv. „Prošlo je nekoliko godina od razvoda, ali još sam bila povreĊena. Iselila sam se iz kuće u kojoj smo Toni i ja ţiveli - iz kuće koju sam ga primorala da mi prepiše. Ali sam je zadrţala. Uţivam u površnom zamajavanju s nekretninama“, izgovorila je nemarno iako je posedovala najbolje nekretnine vredne više od dvadeset miliona dolara. „Zašto ne uzmeš malo ĉaja?“ predloţila je. „Još je topao, a Nina je donela dve šolje.“ ,,Hvala.“ „Upravo sam kupila ovo imanje“, nastavila je dok je Dţulija sipala ĉaj. „Vršili smo prepravke i dekorateri su radili svoje, tako da se moţe reći da mi je ţivot bio dinamiĉan.“ „Ali ne u profesionalnom smislu.“ ,,Ne.“ Iv se nasmeši kroz oblak dima. „Ali stvari su se menjale. To se dešavalo ranih šezdesetih, lica su se menjala, dolazila mlaĊa. Greta Garbo se penzionisala i povukla, Dţejms Din je poginuo. Merilin Monro će biti mrtva za koji mesec. I više od te dve protraćene mladosti, prkosnog i potisnutog talenta, usledila je smena garde. Ferbenks, Flin, Puer, Gejbl, Kaford, Hajvort, Garson, Terner. Sva ta lepa lica, veliĉanstveni talenti zamenjeni su ili su im, u najmanju ruku, nova lica i talenti uputili izazov. Elegantni Pol Njumen, mlad i zanosan Piter O‟Tul, Kler Blum anĊeoskog lika i zloĉesta Odri Hepbern.“ Ponovo je uzdahnula znajući da se garda ponovo smenila. „Holivud je ţena koja se neprestano menja u potrazi za mladošću.“ ,,A ipak slavi izdrţljivost.“ ,,Oh, da. Zaista je tako. Kada sam upoznala Viktora na setu našeg prvog zajedniĉkog filma, još nisam bila napunila ĉetrdeset. Ni riba ni devojka - više nisam bila tako mlada i nisam imala snage sve to da izdrţim. DoĊavola, još nisam bila ni oĉi sredila.“ Dţulija je morala da se nasmeši. Gde bi, osim u Holivudu, ljudi merili svoje ţivote u odnosu na plastiĉne operacije? „Film se zvao Mrtva trka. Doneo vam je drugog Oskara.“ „TakoĊe mi je doneo Viktora.“ Lenjivo, Iv je sklupĉala noge na kauĉu. „Kao što sam priĉala, pre nego što sam poĉela da skrećem s teme, još sam bila ranjiva nakon poslednjeg braka. Nisam verovala muškarcima, mada sam znala da imaju svojih upotrebnih vrednosti i nisam se stidela da ih koristim. Bilo mi je drago što snimam ovaj film - posebno zbog toga što je Šarlota Miler oĉajniĉki ţelela tu ulogu, a ja sam je pobedila. I zbog toga što ću raditi s Viktorom, koji je imao izvanrednu glumaĉku reputaciju - na sceni i na platnu.“ „Sigurno ste ga i ranije upoznali.“ ,,Ne, zapravo nisam. Pretpostavljam da smo odlazili na iste prigode, ali nam se putevi nisu ukrstili. Ĉesto je bio na istoku, radeći u pozorištu i kada bi boravio u Kaliforniji nije ĉesto izlazio, ako se ne raĉunaju uobiĉajene pijanke sa grupom muških prijatelja. Upoznali smo se na setu. Dogodilo se tako brzo. Kao let komete.“ Izgubljena u sećanjima, Iv preĊe prstom niz rever ogrtaĉa. Kapci joj se suziše, kao da se usredsreĊuje da potisne neki uporan bol. „Ljudi o ljubavi na prvi pogled priĉaju nehatno, šaleći se, ĉeţnjivo. Ja ne verujem da se ljubav dešava ĉesto, ali kada se desi neodoljiva je i opasna. Izgovorili smo sve uĉtive stvari koje stranci koji se bave istom profesijom govore jedni drugima pre poĉetka vaţnog projekta. MeĊutim, ispod toga je buktala vatra. Kliše, ali veoma istinit.“ Odsutno je protrljala slepooĉnicu. „Imate li glavobolju?“, upita je Dţulija. „Mogu li nešto da vam donesem?“ ,,Ne. Nije to ništa.“ Iv duboko uvuĉe dim cigarete i snagom volje natera sebe da zanemari bol i nastavi. ,,U poĉetku je sve dobro išlo. Film je imao standardan zaplet - ţilava ţena koja se nevoljno spetljala s mafijašima. Viktor je glumio policajca koji je dobio posao da me štiti. Uĉinili smo da taj film kao celina bude bolji nego što su njegovi pojedinaĉni kadrovi. Ţivahan dijalog, turobni setovi i osvetljenje, solidna reţija, odliĉni sporedni glumci i, da, hemija izmeĊu dve zvezde.“ ,,Ne mogu vam reći koliko puta sam gledala taj film.“ Dţulija se nasmeši, nadajući se da će tim reĉima oterati bar nešto bola iz Ivinih oĉiju. „Svaki put kada to ĉinim, uoĉim nešto novo, nešto drugaĉije.“ „Mali, blistavi dragulj u mojoj kruni“, reĉe Iv i naĉini gest cigaretom. „Sećaš li se scene kada se Riĉard i Suzan kriju u prljavoj hotelskoj sobi - on ĉeka nareĊenja, ona traţi izlaz?“

SvaĊaju se, vreĊaju jedno drugo, bore se protiv privlaĉnosti koju osećaju od poĉetka. On je dobar, ĉvrst irski policajac koji veruje samo u dobro i zlo; ona je devojka iz pogrešnog dela grada koja je ţivela u svim nijansama sive boje, izmeĊu crne i bele.“ „Dobro se sećam. Gledala sam ga na televiziji jedne noći dok sam ĉuvala komšijsko dete. Bilo mi je petnaest godina, moţda šesnaest i bila sam silno zaljubljena u Roberta Redforda. Nakon filma sam ga oĊbacila poput stare cipele i oĉajniĉki se zaljubila u Viktora Flanigana.“ „Bio bi polaskan.“ Kako bi se otarasila emocija iz glasa, Iv je popila još malo vode. ,,A Robert Redford bi se razoĉarao.“ „Mislim da bi preţiveo.“ Naĉinila je gest šoljom. „Molim vas, nastavite. Nije trebalo da vas prekidam." „Više uţivam kada to ĉiniš“, promrmlja Iv, a zatim ustade pa, govoreći i dalje, poĉe da se šetka prostorijom. „Ono što većina ljudi ne pamti kada je ta scena starog filma u pitanju, ĉak ni oni koji su uĉestvovali u snimanju, jeste ĉinjenica da nije odigrana kako je napisana. Viktor ju je izmenio, kao i naše ţivote.“ „Tišina na setu.“ Iv je zauzela mesto, mentalno se pripremajući. ,,Kamera.“ Ignorisala je nosaĉe, štapove i tehniĉare. Podigavši bradu, premestila je teţinu na jednu nogu i isturila donju usnu. Postani Suzan. „Scena dvadeset i ĉetiri, treći pokušaj.“ Klapa se oglasila. ,,I... akcija.“ ,,Ne znaš ništa o meni.“ „Znam sve o tebi srce.“ Viktor se nadnosio iznad nje, oĉiju prepunih besa i frustracije, mada su samo pre koji sekund bile blage. „Još kada si imala dvanaest godina shvatila si da će te lepota odvesti gde god poţeliš. I otišla si, krenuvši lakšim putem, ostavljajući leševe muškaraca za sobom.“ Krupan plan dolazi kasnije. Znala je da srednji neće uhvatiti led u njenim oĉima, niti podrugljiv osmeh. MeĊutim, ipak ih je iskoristila, kao što dobar stolar koristi ĉekić. Kako bi zarila šiljak na pravo mesto. ,,Da je to istina, svakako ne bih bila u ovoj rupi s gubitnikom poput tebe.“ „Sama si ušetala u sve ovo.“ Zabio je šake u dţepove pantalona i zaljuljao se na petama. „Širom otvorenih oĉiju. Ţene poput tebe uvek drţe oĉi širom otvorene. Sama ćeš se izvući. To je tvoj stil.“ Okrenuvši se, sipala je piće iz flaše na izgrebanoj komodi. „Nije moj stil da izdajem prijatelje policajcima.“ ,,Prijatelje.“ Nasmejao se i uzeo cigaretu. „Zar smatraš prijateljstvom to što je neko spreman da ti prereţe grlo? Sama si birala, dušo.“ Cigareta mu je visila sa ugla usana, ţmirkao je ka dimu koji se kovitlao izmeĊu njih. „Naĉinićeš pravi izbor - za sebe. I bićeš plaćena za to. Okruţni tuţilac će ti dati nekoliko dolara za informaciju. Ţene poput tebe...“ Izvukao je cigaretu iz usta i ispustio oblak dima. „Sigurno su navikle da im se plaća za uslugu.“ Ošamarila ga je, zaboravivši da povuĉe ruku u poslednjem trenutku. Glava mu je poletela unazad, kapci se suzili. Polako, posmatrajući je sve vreme, ponovo je povukao dim. Iv je zamahnula i drugi put, trgnuvši se kada su se prsti sklopili oko njenog zgloba. Spremila se na to da će je gurnuti kao što su veţbali, spremila se da snaţno udari u stolicu iza njega. Umesto toga je bacio cigaretu na pod. Njen izraz iznenaĊenja, shvatanja, panike zauvek je uhvaćen na filmu dok ju je privlaĉio u naruĉje. Kada je spustio usne na njene, otimala se. Ne toliko zbog ruku koje su je privijale uz njega, već zbog eksplozija koje su pomahnitalo odjekivale u njoj i nisu imale nikakve veze sa Suzan, ali su i te kako imale veze sa Iv. Moţda bi se zateturala da je nije drţao u uspravnom poloţaju. Bilo je zastrašujuće osetiti kako joj noge slabe, krv juri u glavu. Kada ju je oslobodio, borila se da doĊe do daha. Koţa joj je bila bleda, tako da nije bilo potrebno posebno osvetljenje niti šminka. Usne su joj se drhtavo rastavile. Oĉi su joj sijale od suza, a zatim od besa. Setila se teksta samo zbog toga što je potpuno odgovarao njenim osećanjima. „Kopile jedno. Zar misliš da je to dovoljno da ti ţena padne pred noge?“ Iskezio se, ali to nije raspršilo strast i napetost u vazduhu. ,,Da.“ Sada ju je gurnuo. „Sedi dole i zaveţi.“ „Rez - štampaj. Gospode, Vik.“ Reţiser je ustao i zakoraĉio na set. ,,Odakle ti, doĊavola, to?“ Sagnuvši se, Viktor je podigao upaljenu cigaretu i povukao dim. „Jednostavno mi je delovalo kao nešto što treba da uradim.“

,,Pa, upalilo je. Svemogući boţe, upalilo je. Sledeći put kada vas dvoje budete imali genijalnu ideju, obavestite me. U redu?“ Okrenuo se ka kamerama. „Hajde da snimimo krupne planove.“ Preţivela je još tri sata snimanja. To je bio njen posao. Nijednim treptajem nije otkrila koliko je uzdrmana. Drţala se ponosno. U garderobi je skinula Suzaninu odeću i obukla svoju. Menjala njene probleme za svoje. Grlo ju je grebalo tako da je od svoje asistentkinje prihvatila ĉašu hladnog ĉaja. „Suzan previše puši“, rekla je uz poluosmeh. „Idi kući. Ja ću sedeti ovde još malo da bih se smirila.“ „Danas ste bili odliĉni, gospoĊo Benedikt. Gospodin Flanigan i vi fantastiĉno izgledate zajedno.“ ,,Da.“ Neka joj je bog u pomoći. „Hvala ti, draga. Laku noć.“ „Laku noć, gospoĊo Benedikt. Oh, zdravo, gospodine Flanigan. Upravo sam rekla kako je danas sve dobro prošlo.“ „Lepo je to ĉuti. Zoveš se Dţouni, zar ne?“ ,,Oh, da, gospodine.“ „Laku noć, Dţouni, vidimo se sutra.“ Ušao je unutra. Iv je i dalje napeto sedela, posmatrajući ga u ogledalu. Samo delimiĉno se opustila jer nije zatvorio vrata. Shvatila je da se neće ponoviti ono što joj se desilo s Tonijem. „Smatrao sam da treba da se izvinim.“ MeĊutim, u glasu mu se nije osećao ni traĉak ţaljenja. Iv je posmatrala njegov odraz, pitajući se kada će preboleti ovu slabost prema samouverenim glumcima. Nonšalantno je podigla ĉetku i poĉela da je provlaĉi kroz kosu. „Zbog svoje genijalne ideje?“ „Zbog poljupca koji nije imao nikakve veze s glumom. Ţeleo sam to da uĉinim od prvog dana kada smo se upoznali.“ ,,Pa eto, uradio si to.“ „Sada je još gore.“ Provukao je ruku kroz kosu, kosu koja je tada još bila tamna, sa tek pokojom sedom vlasi na slepooĉnicama. „Nisam više u godinama kada se igraju igrice, Iv.“ Odloţila je ĉetku u stranu i ponovo posegnula za ĉašom. „Nijedan muškarac to nikada ne preraste.“ „Zaljubljen sam u tebe.“ Led je zakrckao kada joj se ruka zatresla. Paţljivo je spustila ĉašu. ,,Ne budi smešan.“ „Moram, istina je. Od prvog trenutka.“ „Postoji razlika izmeĊu ljubavi i poţude, Viktore.“ Naglo je ustala i zgrabila platnenu torbu koju je uvek nosila u studiju. „Nisam zainteresovana za poţudu u ovom trenutku.“ ,,A za šoljicu kafe?“ ,,Molim?“ „Šoljica kafe, Iv. Na javnom mestu.“ Oklevala je, zbog ĉega se iskezio - bio je to skoro podrugljiv osmeh. ,,Ne plašiš me se valjda, srce?“ Morala je da se nasmeje. Riĉard izaziva Suzan. „Ako se iĉega plašim“, odvratila je kao lik iz filma, ,,to sigurno nije muškarac. Ti plaćaš.“ Sedeli su skoro tri sata, naruĉivši na kraju rolat od mesa koji će pojesti uz kafu. Viktor je odabrao snaţno osvetljen restoran sa lameliranim stolovima i tvrdim separeima od plastike, koji proseĉnu zadnjicu pretvaraju u kamen nakon deset i po minuta. Pod je bio sumornosive boje koja nikada više neće biti bela, a konobarica je više vrištala no što je priĉala. Oĉigledno nije upitanju zavoĊenje, pomislila je Iv. Priĉao je o Mjurijel, o propasti svoga braka i o svojim obavezama. Nije, kao što je napola oĉekivala, zapoĉeo onom ĉuvenom reĉenicom da ga ţena ne razume, niti da se nalazi u slobodnom braku. Umesto toga je priznao da ga Mjurijel voli, na svoj naĉin. Da osim te ljubavi, kod nje postoji i oĉajna potreba za pretvaranjem da je sa brakom sve u redu. „Nije joj dobro.“ Igrao se pitom od borovnice koju je naruĉio posle obroka. Imala je ukus kao nešto što je moţda ispeĉeno - pre nekih milion godina u zadimljenoj kuhinji na petom spratu stana u Istoĉnoj sto trideset i drugoj ulici. Njegova majka, prostrujilo mu je kroz glavu, bila je zaista uţasna kuvarica. „Ne fiziĉki ili

emotivno. Nisam siguran da će joj ikada biti dobro i ne mogu da je napustim dok je situacija takva. Nema nikoga sem mene.“ Kao ţena koja je nedavno pobegla iz razornog braka, pokušala je da saoseća sa Viktorovom ţenom. „Sigurno joj je teško zbog tvog posla, putovanja i radnog vremena.“ ,,Ne, zapravo uţiva u tome. Dopada joj se kuća, a posluga je dobro obuĉena da brine o njoj. Ukoliko joj je potrebna briga. Zapravo, bila bi u stanju da brine sama o sebi, ali ĉesto zaboravlja da popije lek, a tada...“ Slegao je ramenima. „Slika. Veoma dobro, kada je raspoloţena. Tako smo se i upoznali. Bio sam tipiĉan izgladneli mladi glumac i radio sam kao model u školi slikanja da bih imao dovoljno novca za hranu.“ Nabola je viljuškom parĉe njegove pite i iskezila se. ,,Nag?“ ,,Da.“ Njen osmeh je izmamio i njegov. „Tada sam bio nešto mršaviji. Posle ĉasa, Mjurijel mi je pokazala svoj crteţ. I tako, jedno za drugim. Bila je ono što smo nazivali boemom. Naprednog shvatanja i slobodnog duha.“ Osmeh mu je nestao. „Promenila se. Bolest - beba. Te stvari su je promenile. Bolest je dijagnozirana godinu dana pošto smo se venĉali i ona je odustala od sna da će slikarstvo biti njena karijera. U potpunosti je zamenila karijeru religijom, protiv koje smo se oboje bunili. Bio sam siguran da mogu da je osvestim. Bili smo mladi i ja sam smatrao da ništa loše ne moţe da nam se dogodi. MeĊutim, dogodilo se. Poĉeo sam da dobijam uloge, stekli smo novac. Mjurijel je polako postajala ono što je danas: uplašena, ĉesto besna, nesrećna ţena.“ „Još je voliš.“ „Volim retke, veoma retke letimiĉne pojave mlade boemke koja me je oĉarala. Ĉak i kad bi se ona vratila, mislim da brak ne bi opstao. Ali bar bismo se rastali kao prijatelji.“ Iv se iznenada osetila umornom, savladanom smradom peĉenog luka, ukusom suviše vruće i jake kafe, snaţnim bojama koje su ih okruţivale izazivajući glavobolju. ,,Ne znam šta oĉekuješ da kaţem, Viktore.“ „Moţda ništa. Moţda mi je samo potrebno tvoje razumevanje. “ Posegnuvši preko stola, uzeo ju je za ruku. Kada je spustila pogled, videla je da je potpuno obavijena njime, potpuno prekrivena, potpuno zapretena. „Imao sam dvadeset i dve godine kada smo se upoznali. Sada mi je ĉetrdeset dve. Moţda bi nam uspelo da sudbina nije bila protiv nas. Nikada neću znati. Ali, znao sam kada sam ugledao tebe. Znao sam da si ti ţena s kojom je trebalo da provedem ţivot.“ Osetila je da govori istinu, uţasnu istinu koja je sada, kad ju je izgovorio, prešla od njegovog srca do njenog. Ĉisto, brzo kao što se cvet kida sa stabljike, ţarki ćošak u kojem su sedeli odsekao se od ostatka sveta. Glas joj je podrhtavao kada je povukla ruku. „Upravo si proveo sate objašnjavajući mi zašto to nije moguće.“ „Nije moguće, ali to me ne spreĉava da znam kako treba da bude. Suviše sam Irac da ne bih verovao u sudbinu, Iv. Ti si moja. Ĉak i ako ustaneš - odeš, to se neće promeniti.“ ,,A ako ostanem?“ „Onda ću ti dati koliko god mogu, dokie god budem u stanju. Nije samo seks u pitanju, Iv, mada bog zna koliko te ţelim. To je i potreba da budem uz tebe kada ujutru otvoriš oĉi. Potreba da zajedno sedimo na nekom osunĉanom tremu i slušamo vetar. Da ĉitamo kraj vatre. Da delimo pivo na bejzbol utakmici.“ Paţljivo je udahnuo. „Prošlo je skoro pet godina otkako smo Mjurijel i ja bili zajedno kao muţ i ţena. Nisam bio neveran - tokom tih pet godina, niti tokom svih godina koliko smo u braku. Ne oĉekujem da mi poveruješ.“ „Moţda ti zato i ne verujem.“ Drhtavo se podigla na noge i podigla ruku kako bi spreĉila njega da ustane. „Potrebno mi je vreme, Viktore, kao i tebi. Hajde da završimo snimanje filma i vidimo kako ćemo se tada osećati.“ „Ako se budemo osećali isto?“ „Ako se budemo osećali isto... otkrićemo šta nam je sudbina priredila.“ „Kada smo završili snimanje osećali smo se isto.“ Iv je i dalje drţala ĉašu u ruci. Nije primetila da joj suze teku niz obraze. „Sudbina nam je odredila dugu, tešku stazu.“ ,,Da li bi je menjala?“, upita Dţulija tiho. „Gospode, neke delove svakako. Ali celinu - to ne bi bilo vaţno. Ipak bih bila ovde, upravo gde se danas i nalazim. A Viktor bi i dalje bio jedini muškarac. “ Nasmejala se i obrisala suzu kaţiprstom. „Jedini muškarac koji moţe da me dovede u ovo stanje.“ „Da li je Ijubav vredna toga?“ „Vredna je svega.“ Otresla je to raspoloţenje. „Postajem suviše sentimentalna. Gospode, baš mi je potrebno piće, ali već sam ga popila, a pred kamerama se vidi svaki prokleti gutljaj.“ Ponovo je sela. Naslonivši se, zatvorila je oći i ćutala tako dugo da se Dţulija zapitala da li je zaspala. „Stvorila si srećan dom ovde, Dţulija.“

,,To je vaš dom.“ „Mmm. Moja je kuća. Ti si stavila cveće u vazu, ostavila cipele na podu, zapalila sveće na kaminu, stavila fotografije nasmešenog deĉaka na sto pokraj prozora.“ Lenjivo je otvorila oĉi. „Smatram da samo bistra ţena moţe da stvori srećan dom.“ ,,A ne srećna ţena?“ „Ali ti to nisi. Oh, moţda si zadovoljna. Zadovoljna si svojim radom, ispunjena materinstvom, dopadaju ti se tvoje sposobnosti i imaš volju da ih izoštriš. Ali srećna? Baš i nisi.“ Dţulija se nagnula da iskljuĉi diktafon. Nešto joj je govorilo da ovo neće biti razgovor u kojem će uţivati ako ga kasnije bude preslušavala. „Zašto ne bih bila srećna?“ „Zato što u sebi nosiš ranu koja nikad nije zacelila, ranu koju ti je naneo ĉovek s kojim si zaĉela Brendona.“ Blag, zainteresovan ton njenog glasa postao je oštar poput leda. „Već smo razgovarale o Brendonovom ocu. Nadam se da neću zaţaliti zbog toga. ,,Ne govorim o Brendonovom ocu, već o tebi. Iskorišćena si i odbaĉena kao veoma mlada. To te je spreĉilo da traţiš drugu vrstu ispunjenja.“ „Moţda vam je teško to da shvatite, ali ne mere sve ţene ispunjenje prema broju muškaraca u svom ţivotu.“ Iv je samo podigla obrvu. ,,Pa, izgleda da sam probila led. U pravu si. Ali ţene koje ga mere tim aršinima, podjednako su budalaste kao ona koja odbijala da prizna kako joj izvesni muškarac moţe poboljšati ţivot.“ Istegla se gipko i polako. „Dţulija, draga, diktafon je iskljuĉen. Tu smo samo nas dve. Moţeš li mi reći, kao ţena ţeni, da te Pol ne privlaĉi, ne intrigira, ne uzbuĊuje?“ Dţulija je nagnula glavu, pa prekrstila ruke u krilu. „Ako me Pol privlaĉi, da li se to vas tiĉe?“ ,,Ne, doĊavola. Ali ko ţeli da zna samo ono što ga se tiĉe? Ti najbolje od svih razumeš oĉajniĉku potrebu ljudi da znaju sve o drugima." Dţulija se nasmejala. Teško je ljutiti se na dobronamerno iskrenu osobu. „Ja nisam zvezda, tako da su moje tajne, na svu sreću, samo moje.“ Zbog toga što je uţivala, podigla je noge na stoĉić. „Istina je da nisu naroĉito zanimljive. Recite mi zašto pokušavate da poveţete mene i Pola?“ „Kad vas vidim zajedno, to mi deluje nekako ispravno. Pošto ga poznajem znatno bolje nego ti još uvek, mogu da procenim njegovu reakciju. Opĉinila si ga.“ ,,U tom sluĉaju ga je lako opĉiniti.“ „Naprotiv. Koliko ja znam - izgovaram to uz prigodnu skromnost - dosad sam ja bila jedina ţena koja je u tome uspela.“ „Skromnost, malo sutra.“ Lenjivo, Dţulija je protrljala tabanom drugu nogu, pošto je nešto zasvrbelo. ,,U vama nema ni trunke skromnosti.“ „Tako je.“ Popustivši pred iznenadnom ţudnjom za kolaĉima, Dţulija je ustala i otišla u kuhinju po tanjir prepun braunisa od crne ĉokolade. Spustila ga je na stoĉić. Obe ţene su ih oprezno prouĉavale, a zatim navalile. ,,Znate“, izgovori Dţulija punih usta, ,,pre neki dan mi je rekao da ga podsećam na vas.“ ,,Zaista?“ Iv je sa uţivanjem lizala ĉokoladu s prstiju. „Po spisateljskoj imaginaciji? Ili instinktu?“ Pošto je Dţulija zbunjeno posmatrala, odmahnula je glavom. „Gospode, moram da pobegnem odavde pre nego što pojedem još jedan.“ „Ako vi uzmete još jedan i ja ću takoĊe.“ Uz silno ţaljenje, Iv je odolela. „Tebe ne moraju da uglave u kostim ujutru. Ali, daću ti materijal za razmišljanje. Pitala si me da li bih išta promenila u svom odnosu s Viktorom. Prva i najbitnija stvar koju bih izmenila krajnje je jednostavna.“ Nagnula se napred i prodorno je pogledala. ,,Ne bih ĉekala da završimo snimanje filma. Ne bih protraćila nijedan dan, nijedan sat, nijedan trenutak. Uzmi ono što ţeliš, Dţulija, i doĊavola sa oprezom. Ţivi, uţivaj. Jedi halapljivo. Inaĉe ćeš pred sam kraj smatrati da si protraćila ţivot.“ Lajl Dţonson je otpio gutljaj piva i mahinalno pritisnuo dugme za menjanje kanala na daljinskom upravljaĉu. Ispruţio se po nenameštenom krevetu samo u mreţastom bikiniju bebiplave boje. Na taj naĉin, ako odluĉi da uzme još jedno pivo iz friţidera, moţe da se divi svom nabildovanom telu dok prolazi pokraj ogledala. Bio je prokleto ponosan na svoju graĊu, a posebno se ponosio svojim penisom - za koji su mu nebrojene zadovoljne ţene rekle da predstavlja zanosan prizor. Sve u svemu, Lajl je bio zadovoljan svojim ţivotom. Vozio je veliku limuzinu jedne zvezde. Moţda Iv Benedikt nije Mišel Fajfer ili Kim Bejsinger, ali za matoru devojku dobro je gradena. Zapravo, Lajl bi joj