Nora Roberts - Istinite lazi

„Hajde da proverimo“ odvratio je i povukao je na noge. Nadao se da će Dţulija spavati bar sat ili dva i ostavio je u spavaćoj sobi s navuĉenim roletnama i ukljuĉenim ventilatorom na plafonu koji je odagnavao vrelinu. Poput većine pripovedaĉa, Pol je mogao da osmisli zaplet na bilo kom mestu - u kolima, ĉekajući zubarski pregled, na ţurki. MeĊutim, tokom godina je otkrio da najbolje radi u svojoj kancelariji. Uredio je tu prostoriju kao što je uredio ostatak doma. Tako da mu u potpunosti odgovara. Najveći deo vremena je provodio u prostranim prostorijama na drugom spratu. Ĉitav jedan zid je bio od stakla, sav u nebu i moru. Oni koji ne razumeju proces ne veruju da moţe da radi dok samo sedi i zuri napolje, posmatrajući smenu svetla i senke, poniranje kliktavih galebova. Da bi nadoknadio nelagodnost otkidanja priĉe iz srca i uma, Pol je svoj radni prostor uredio tako da odiše udobnošću. Na boĉnim zidovima su se nalazile police pune knjiga. Neke su bile neophodne radi istraţivanja, neke radi zadovoljstva. Dva fikusa su napredovala u teškim kamenim saksijama. Jedne godine, Iv je izvršila invaziju njegovog svetilišta i okaĉila majušne crvene i zelene kugle na njihove vitke grane kako bi ga podsetila da će Boţić uvek doći, bez obzira na rokove. Prihvatio je dolazak kompjuterske ere i radio na finom, malom PC-ju, mada je i dalje škrabao beleške po papirićima koje je ĉesto gubio. Ugradio je vrhunski stereo sistem, siguran da će uţivati u slušanju Mocarta i Geršvina. Za manje od nedelju dana je shvatio da prezire takvu vrstu odvlaĉenja paţnje. Mali friţider je bio pun gaziranih sokova i pića. Kada mu dobro krene, prošlo bi i po osamnaest sati pre nego što otvori vrata i krmeljivih oĉiju izbaulja iz kancelarije u stvarni svet. Zbog toga je otišao tamo da razmišlja o Dţuliji i dokazivanju njene nevinosti. Sedeo je u stolici, zavaljen u naslon i trudio se da razbistri misli posmatrajući nebo. Da je u potrazi za zapletom, sasvim obiĉnim, ona bi bila savršen ubica. Smirena, sabrana i suviše kruta. Rezervisana. Uzdrţana. Otporna na promenu. Iv je došla i raznela uredan, sreĊen ţivot koji je za sebe izgradila. Uzavrela narav se probila kroz spoljašnju kontrolu i ona je ubila u trenutku besa i oĉaja. Moţda će tuţilac igrati na tu kartu, pomislio je. Moţda će ubaciti nekoliko miliona dolara nasledstva radi podsticaja. Naravno, biće teško dokazati da je Dţulija znala za odredbe testamenta. Ipak, neće biti teško ubediti porotu - ako stvar stigne do porote - da se Iv poveravala Dţuliji. Ostarela, bolesna kraljica filmskog platna u potrazi za prošlošću, ljubavlju deteta kojeg se odrekla. Mogu da prikaţu Iv kao ranjivu ţrtvu koja se hrabro sama suoĉava sa bolešću i oĉajniĉki pokušava da ostvari vezu sa kćerkom. Zapalio je cigaru, zatvorio oĉi i pokušao da shvati zbog ĉega ta scena nije moguća. Dţulija je nesposobna za ubistvo. To je, naravno, njegovo mišljenje, a ne odgovarajuća odbrana. Bolje da se usredsredi na spoljne sile i osnovne ĉinjenice, nego na svoj emocije. Poruke. To je ĉinjenica. Bio je sa Dţulijom kada je dobila jednu od njih. Nije odglumila šok i strah. Tuţilac moţe reći da je ona ipak kćerka glumice i da je nekada i sama bila zainteresovana za glumu. MeĊutim, sumnjao je da bi ĉak i Iv uspela to da izvede. Neko je pokvario avion. Da li bi iko iskreno mogao da poveruje da bi rizikovala svoj ţivot, rizikovala da joj dete ostane siroĉe, samo zbog efekta? Trake. Preslušao je trake koje nisu išle u prilog. Koja tajna je vredna Ivinog ţivota? Pol je bio potpuno uveren u to da je umrla kako bi saĉuvala neku tajnu. Glorijin abortus. Kinkejdove perverzije. Torentova ambicija. Pristova pohlepa. Delrikio. Pol je ĉitavim svojim bićem ţeleo da veruje u to da je Delrikio odgovoran. Ali nije uspevao da navede te kockice da se uklope. Da li bi ĉovek koji hladnokrvno trguje ţivotom i smrću, mogao da ubije tako nesmotreno? Ovo je skoro sigurno bio zloĉin u trenutku. Ko god da je to uradio, nije mogao biti siguran kada će se Dţulija vratiti, niti da li će baštovan proći pokraj prozora kada krene da potkrati ruţe. Treba uzeti obezbeĊenje u obzir. Niko osim osoblja nije ušao kroz kapiju. Ipak, neko se našao unutra. Pol se zapitao šta bi on liĉno uradio da je ţeleo da se suoĉi sa Iv nasamo, da niko ne zna. Ne bi bilo teško posetiti je otvoreno, a zatim otići, iskljuĉivši usput alarm. Vratiti se. Suoĉiti se s njom. Izgubiti kontrolu. Ovo mu se dopalo. Veoma mu se dopalo, osim što je alarm bio ukljuĉen kada ga je policija proverila.

Znaĉi, moraće ponovo da razgovara s Travers, Ninom i Lajlom. Sa svima ostalima, sve do najniţih brisaĉa prašine na imanju. Morao je da dokaţe da je neko mogao da uĊe unutra. Neko dovoljno uplašen da šalje one poruke. Neko dovoljno oĉajan da ubije. Impulsivno je podigao slušalicu i okrenuo broj. „Nina. Ovde Pol.“ ,,Oh, Pole. Travers mi je rekla da si svraćao. Ţao mi je što nisam bila kod kuće.“ Bacila je pogled po kancelariji, ka kartonskim kutijama koje je paţljivo pakovala. ,,U procesu sam dovoĊenja stvari u red i pakovanja svojih stvari. Iznajmiću kuću na Hilsu dok... dok ne smislim šta dalje da radim.“ „Znaš da moţeš da ostaneš koliko god ţeliš.“ „Cenim to.“ Potraţila je maramicu u dţepu. „Brine me Travers, ali ne mogu da podnesem ostanak, znajući da gospoĊa B. neće uleteti u kancelariju sa novim nemogućim zahtevom. Oh, boţe, Pole, zašto se ovo dogodilo?“ ,,To je nešto što moram da otkrijem. Nina, znam da te policija ispitivala.“ „Više puta“, odvratila je uz uzdah. „ A sada i javni tuţilac. Uveren je da moram da svedoĉim na sudu, o svaĊi. O Dţuliji.“ Ĉuo je kako joj se glas promenio, stegao. „Misliš da je ona ubila, zar ne?“ Spustila je pogled ka iskrzanoj maramici, bacila je i uzela novu. „Ţao mi je, Pole. Znam da ti je stalo do nje. Ali ja ne vidim drugo objašnjenje. Ne mislim da je to planirala. Ne mislim da je to ţelela. Ali dogodilo se.“ „Šta god mislila Nina, moţda ćeš moći da mi pomogneš. Pokušavam da isprobam teoriju. Moţeš li mi reći ko je dolazio da se vidi sa Iv onog dana kada je ubijena. Kao i prethodnog dana.“ „Zaboga, Pole.“ „Znam da je teško, ali pomoći će mi.“ ,,U redu.“ Ţustro je obrisala oĉi, sklonila maramicu i posegnula ka beleţnici za sastanke koju još nije spakovala. „Drejk je dolazio, kao i Grinburg. Megi i Viktor su bili tu prethodne veĉeri. Oh, i ti, naravno. Travers je pomenula da si dolazio da vidiš Iv, pa sam to zapisala.“ „Uvek efikasna Nina.“ Poigrao se tom mogućnošću. ,,Da li je Iv imala nešto sa šoferom?“ „S Lajlom?“ Prvi put nakon nekoliko dana Nina se iskreno nasmejala. ,,Ne! GospoĊa B. je bila suviše elegantna za njegovu vrstu. SviĊalo joj se kako izgleda u kolima. To je sve.“ „Još nešto. Toga dana. Da li je bilo problema sa alarmom. Da li ga je neko proverio?" „Alarm? Ne, zašto bi bilo problema?“ „Samo pokušavam sve da pokrijem Nina. Slušaj, nazovi me kada se smestiš. Ne brini zbog Travers. Ja ću se brinuti o njoj.“ „Znam. Ostaću u kontaktu. Pole... Ţao mi je“, rekla je neubedljivo. „Ţao mi je zbog svega." ,,I meni.“ Spustio je slušalicu, ĉudeći se. Sledeći poziv je obavio polako i promišljeno, a zatim ĉekao da prebace vezu Frenku. „Imam samo minut vremena, Pole. Stvari se zakuvavaju.“ „Dţulija?" „Uglavnom. Dolazi joj neka ajkula sa istoka.“ „Znam.“ „Oh, da, pretpostavljam da je tako. U svakom sluĉaju, ţeli da mu isporuĉimo svaki prokleti papirić o sluĉaju. Priliĉno je poznat, ĉak i ovde, tako da javni tuţilac ţeli da sve bude po propisima. Već je poslao nekog tvrdoglavog privatnog detektiva da nas nadgleda.“ „Hetovej je priliĉno brz.“ „Da.“ Utišao je glas. „Zbog toga je javni tuţilac oĊluĉio da bude brţi. Silno ţeli da dobije ovaj sluĉaj, Pole. Sve je na gomili - novac, moć, sjaj, skandal. Dobiće odliĉnu reklamu u štampi.“ „Reci mi nešto Frenk. Postoji li naĉin da se proveri je li sigurnosni sistem tog dana bio iskljuĉen.“ Frenk se namrštio i odgurnuo papire. „Bio je ukljuĉen kada smo proverili.“ ,,Da li je mogao biti iskljuĉen ranije, pa ponovo ukljuĉen?" „Zaboga, Pole, nagaĊaš.“ Pošto nije dobio odgovor, promrmljao je ispod glasa. ,,U redu, razgovaraću sa nekim elektroniĉarima, ali mislim da pucaš u prazno.“ „Onda mi dozvoli da ponovo pokušam. Da li ćeš opet razgovarati sa šoferom?“

,,S Pastuvom Poštenjaĉinom? Zašto?“ „Imam osećaj.“ „Sranje, boţe spasi me pisaca kriminalistiĉkih romana.“ Ali već je zapisivao. „Naravno, mogu još jednom da ga protresem.“ „Voleo bih da idem s tobom.“ „Naravno, doĊavola, zašto da ne? Zašto bi mi bila potrebna penzija, kada mogu da ţivim od dobrih dela?“ ,,I još nešto." „Kaţi. Ţeliš da ti predam sva dokumenta? Da zagubim neki dokaz? Da uplašim svedoka.“ „Cenio bih to. Dok se time zamajavaš, zašto ne bi proverio vazduhoplovne kompanije? Vidi da li je neko ko ima veze sa Iv putovao u London prošlog meseca. Oko dvanaestog.“ „Nema problema. Za to će mi biti potrebno samo deset do dvadeset sati. Iz nekog posebnog razloga?" „Obavestiću te. Hvala.“ Sada će, pomislio je Pol dok je spuštao slušalicu, ĉekati odgovore i promešati ih da vidi da li će dobiti dobar zaplet.

Trideseto poglavlje Dug je put iz Filadelfije do Los AnĊelesa. Ĉak i let prvom klasom ne moţe da eliminiše zamor od puta. MeĊutim, Linkoln Hetovej je izgledao kao da je upravo izašao iz krojaĉke radnje. Njegovo tamnoplavo odelo od gabardena, sa finim belim prugama nije bilo izguţvano. Njegove rukom pravljene cipele sijale su poput ogledala. Svaka dlaka plave kose i konzervativne frizure bila je na svom mestu. Pol je ţeleo da veruje kako ga je dosledna ispravnost navela da zamrzi ĉoveka ĉim ga je ugledao. „Linkoln Hetovej“, rekao je i pruţio manikiranu ruku. „Došao sam da vidim Dţuliju.“ Pol je bio zadovoljan zbog toga što mu je dlan prljav od peska. „Pol Vintrop.“ ,,Da, znam.“ Mada ga nije prepoznao sa korica knjiga. Linkoln nije imao naroĉito visoko mišljenje o popularnoj beletristici. MeĊutim, rekao je svojoj sekretarici da sakupi svaki iseĉak o Dţuliji iz proteklih šest meseci. Bio je svestan toga ko je Pol kao i njegovog odnosa sa ţrtvom i optuţenom. „Drago mi je što Dţulija ima kod koga diskretno da odsedne dok ne sredimo situaciju.“ „Zapravo, mene mnogo više brine njen spokoj nego diskrecija.“ Pokazao je Linkolnu da uĊe, odluĉivši da će uţivati u tome da ga prezire. „Ţelite li neko piće?“ „Mineralnu vodu s limunom, hvala.“ Linkoln je bio ĉovek koji brzo donosi mišljenje. To je ĉesto neophodno radi odmeravanja porotnika samo na osnovu govora tela. Zakljuĉio je da je Pol bogat, nestrpljiv i sumnjiĉav i zapitao se kako da iskoristi te kvalitete ako sluĉaj dospe do suĊenja. „Gospodine Vintrop, kako je Dţulija?“ Iznenada postavši oliĉenje povuĉenog Britanca, Pol se okrenuo i pruţio mu ĉašu. „Zašto je sami ne pitate?“ Stajala je na dovratku zaštitniĉki grleći mršavo, tamnooko dete. Deset godina, pomislio je Linkoln. Promenila se. Više nije odisala entuzijazmom i poverenjem, već sabranošću i oprezom. SvetlosmeĊa kosa koja je nekada sloboĊno letela unaokolo, sada je sklonjena sa lica koje je steklo otmenu eleganciju. Pogledao je dečaka, jedva svestan toga da njih četvoro stoje tihi i napeti. Potražio je neki znak, neku fizičku sličnost koja bi ga navela da potrči ka detetu koje nikada nije video, niti želeo. Takva je ljudska priroda, i njegov ego. MeĊutim, nije ugledao ni traga sebe u sitnom deĉaku razbarušene kose. Laknulo mu je zbog toga i nestali su svi tragovi krivice i zebnje koji su mu se prikrali tokom leta. Deĉak je njegov - Linkoln nikada nije sumnjao u to - ali, nije njegov. Njegov svet, njegova porodica, njegova savest su bezbedni nakon kratkog trenutka koliko mu je bilo potrebno da proceni i odbije. Dţulija je sve to videla - kako je njegov pogled, iako brz, skliznuo ka Brendonu i odbacio ga. Ĉvršće je stegla svog sina kako bi ga zaštitila od udarca koji je moţda osetio. Zatim se opustila. Njen sin je bezbedan. Izbledele su sumnje koje je osećala u vezi s tim da mu saopšti ime njegovog oca. Njegov otac je mrtav, za oboje. „Linkolne.“ Glas joj je bio hladan i rezervisan dok je klimala glavom u znak pozdrava. „Lepo od tebe što si stigao tako brzo.“ „Ţao mi je zbog okolnosti.“ ,,I meni.“ Ruka joj je skliznula sa Brendonovog ramena ka njegovom potiljku. „Brendone, ovo je gospodin Hetovej. Advokat koji je davno radio s dekom. Došao je da nam pomogne.“ ,,Zdravo.“ Brendon je ugledao visokog, krutog ĉoveka blistavih cipela i sa glupavim pa ti si velik dečak izrazom lica koji odrasli navuku kada se upoznaju s detetom. „Zdravo, Brendone. Ne ţelim da brineš, mi ćemo se pobrinuti za sve.“ Nije mogao to da podnese. Pol je bio siguran da će udariti ĉoveka pesnicom zbog bezosećajnosti. „Hajde mali.“ Ispruţio je ruku. Brendon ju je spremno prihvatio. „Idemo gore da vidimo u kakvu nevolju moţemo da se uvalimo.“ ,,Pa...“ Linkoln je seo, ne pogledavši unaokolo dok se Brendon peo uz stepenice. „Hajde da poĉnemo.“ „Stvarno ti ništa nije znaĉilo, zar ne?“, rekla je tiho. ,,To što si ga video, nije ti apsolutno ništa znaĉilo.“ Podigao je prste ka savršenom vindzor ĉvoru svoje kravate. Plašio se da će napraviti scenu. Naravno, bio je spreman za to. „Dţulija, kao što sam ti rekao pre mnogo godina, ne mogu sebi da dozvolim emotivnu vezu. Veoma sam ti zahvalan što si bila dovoljno zrela da se ne obratiš mojoj supruzi i ţalim zbog toga što si bila toliko tvrdoglava da ne prihvatiš finansijsku pomoć koju sam ti ponudio, ali sam zadovoljan što si postigla toliki uspeh da ti to nije potrebno. Prirodno, smatram da ti mnogo toga dugujem i iskreno mi je ţao što si se

našla u situaciji da ti je potrebna moja profesionalna pomoć.“ Poĉela je da se smeje - nije to bio napeti histeriĉan smeh, već razdragan kikot koji je zbunio Linkolna. „Ţao mi je“, rekla je dok se spuštala na stolicu. „Nisi se promenio. Znaš, Linkolne, nisam bila sigurna šta ću osetiti kada te ponovo vidim. Ali, nisam oĉekivala da ne osetim ništa.“ Blago je uzdahnula. ,,Pa, hajde da završimo sa zahvaljivanjem i uĉinimo ono što se mora. Moj otac te je veoma poštovao kao pravnika i pošto mi je njegovo mišljenje bitno, imaćeš moju punu saradnju i tokom vremena koje je potrebno da se stvari srede, moje puno poverenje.“ Samo je klimnuo. Linkoln je cenio razumne ljude. ,,Da li si ubila Iv Benedikt?" Oĉi su joj sevnule. Iznenadio se što vidi tako dubok i nasilan gnev koji se brzo pali. ,,Ne. Da li si oĉekivao da kaţem da jesam?“ „Kao kćerka dvoje najboljih advokata sa kojima sam ikada radio, već znaš da bi bilo glupo lagati ako ţeliš da te branim. A sada...“ Uzeo je prazan blok i crno penkalo mon blan. „Ţelim da mi ispriĉaš šta si sve uradila, s kim si priĉala i sve što si videla onog dana kada je Iv Benedikt ubijena.“ Prošla je sve jednom, pa još jednom. Zatim je to uĉinila i treći put, voĊena njegovim pitanjima. Imao je nekoliko komentara, klimnuo glavom više puta dok je zapisivao beleške svojim urednim, preciznim rukopisom. Dţulija je jednom ustala da mu dopuni ĉašu i sipa sebi piće. „Plašim se da nisam imao dovoljno vremena da se upoznam sa dokazima protiv tebe. Prirodno, obavestio sam tuţioca i detektiva da ću te braniti. Uspeo sam da obezbedim izvesne izveštaje javnog tuţioca pre nego što sam stigao, ali samo sam bacio pogled na njih u taksiju.“ Zastao je i prekrstio šake u krilu. Setila se da je oduvek imao tiho, uredno drţanje. To, kao i tuga u njegovim oĉima, privuklo je romantiĉnu, povodljivu tinejdţerku. Sada, mada je gest isti, tugu je zamenila prepredenost. „Dţulija, da li si sigurna da si otkljuĉala vrata da uĊeš u kuću tog popodneva?“ ,,Da, morala sam da zastanem i potraţim kljuĉeve. Posle provale sam veoma paţljivo zakljuĉavala.“ Pogled mu je ostao iskren, glas odmeren. „Jesi li sasvim sigurna?“ Zaustila je da odgovori, a zatim se naslonila. „Ţeliš li da laţem, Linkolne? “ „Ţelim da paţljivo razmisliš. Otkljuĉavanje vrata je navika, mahinalan pokret koji ĉovek pretpostavi da je izveo. Posebno nakon šoka. Ĉinjenica da si rekla policiji da si otkljuĉala vrata i da su sva druga vrata bila zakljuĉana sa unutrašnje strane kada si stigla na mesto zloĉina, veoma oteţava našem sluĉaju. Kljuĉevi nisu pronaĊeni na telu, nije bilo dodatnih kljuĉeva u kiiĉi. Stoga, ili vrata nisu bila zakljuĉana, ili je neko, neko sa kljuĉem, pustio Iv unutra.“ „Ili je neko uzeo Ivine kljuĉeve nakon što ju je ubio“, rekao je Pol sa stepeništa. Linkoln je podigao pogled. Samo je blago stezanje usana otkrilo da ga prekid uznemirava. ,,To je naravno jedan od pravaca koji moţemo istraţiti. Pošto dokazi ukazuju na to da je u pitanju zloĉin iz strasti, moţe biti teško uveriti sudiju da je neko bio u kući sa Iv, ubio je, a zatim bio dovoljno pribran da uzme kljuĉ i zakljuĉa.“ „Ali to je vaš posao, zar ne?“ Pol je prišao baru. Krenuo je rukom ka burbonu, povukao je i odluĉio se za sodu. Gnevu, koji je potiskivao, nije potreban podsticaj alkohola. „Moj je posao da obezbedim Dţuliji najbolju moguću odbranu.“ „Ţao mi je što ti oteţavam, Linkolne, ali otkljuĉala sam vrata svojim kljuĉem.“ Naprćio je usta i pregledao beleške. ,,Ne pominješ da si dotakla oruţje kojim je izvršeno ubistvo, ţaraĉ za vatru.“ „Zbog toga što ne znam da li sam ga dotakla ili ne.“ Iznenada umorna, prošla je rukom kroz kosu. „Oĉigledno da jesam, inaĉe moji otisci ne bi bili na njemu.“ „Moţda je to zato što si palila vatru prethodne nedelje.“ „Nisam. Noći su bile veoma ugodne.“ „Oruţje je pronaĊeno na samo nekoliko metara od tela.“ Izvadio je dosije iz tašne. ,,Da li si u stanju da pogledaš neke fotografije?“ Znala je na šta misli i nije bila sigurna kako da odgovori. Pripremivši se, pruţila je ruku. Tu je bila Iv, sklupĉana na tepihu, lica i Ċalje toliko lepog da oduzima dah. I krv. ,,Iz ovog ugla“, rekao je Linkoln, „vidi se da ţaraĉ leţi ovde.“ Nagnuo se napred da dotakne taĉku prstom. „Kao da ga je neko bacio tamo, ili ispustio nakon što se povukao od tela.“ „Tako sam je pronašla“, prošaputala je Dţulija. Ĉula je svoj glas prigušeni glas, pošto ga je nadjaĉavala buka u glavi kao i brza, smrtonosna slabost u stomaku. „Prišla sam joj, uzela je za ruku. Mislim da sam je pozvala po imenu. Shvatila sam. Ustala, zateturala se. Podigla ga - ĉini mi se - bio je prekriven njenom krvlju.

Bilo je krvi na mojim rukama. Bacila sam ga pošto sam morala nešto da uradim. Nekoga da nazovem.“ Odbacila je sliku i nesigurno se osovila na noge. „Izvinite me, moram da poţelim Brendonu laku noć. Ĉim je odjurila uz stepenice, Pol ga je napao. „Da li ste morali to da joj uradite?“ „Da, plašim se da jesam. Biće još mnogo gore, pre nego što se sve završi.“ Hitrim pokretom je okrenuo stranicu svojih beleţaka. „Tuţilac je veoma odluĉan, veoma sposoban ĉovek. Poput svih ljudi na izbornoj funkciji, ambiciozan je i svestan vrednosti suĊenja poznatoj liĉnosti. Moramo da pokaţemo verodostojnu alternativu za svaki dokaz koji ima. TakoĊe moramo da bacimo razumnu sumnju u lice ne samo sudiji i poroti, ako do toga doĊe, već i javnosti. Sada kada sam shvatio da Dţulija i vi imate liĉni odnos...“ ,,Zaista?“ Uz spor, tmuran osmeh, Pol je seo na naslon za ruku stolice. „Ipak ću vam pojasniti, pravniĉe. Dţulija i Brendon sada pripadaju meni. Ništa mi ne bi priĉinilo veće zadovoljstvo nego da slomim nekoliko malih, vaţnih kostiju u vašem telu zbog onoga što ste joj uĉinili. Ali, ako ste dobri koliko ĉujem, ako joj vi pruţate najbolju šansu da se iskobelja iz ovoga, uĉiniću sve što od mene traţite.“ Linkoln je opustio prste kojima je stezao penkalo. „U tom sluĉaju bih predloţio da najpre zaboravite šta se dogodilo izmeĊu mene i Dţulije pre više od deset godina.“ „Osim toga“, reĉe Pol i ponovo se nasmeši. „Pokušajte ponovo.“ Linkoln je video ugodnije osmehe na licima zloĉinaca koje je osudio. „Vaša liĉna osećanja o meni mogu samo da naude Dţuliji.“ ,,Ne. Ništa je neće ponovo povrediti. Ukljuĉujući vas. Da mislim drugaĉije, ne bih vas pustio na vrata.“ I dalje gledajući Linkolna, izvukao je cigaru. ,,I ranije sam saraĊivao sa ološem.“ ,,Pole.“ Dţulija se tiho oglasila sa vrata pošto je ponovo sišla. ,,To mi ne pomaţe.“ „Rašĉišćavanje stvari uvek pomaţe, Dţulija“, usprotivio se. „Hetovej zna da ga se gadim i da ima moju punu saradnju.“ „Došao sam da pomognem, a ne da mi sude zbog greške koju sam poĉinio pre više od deset godina.“ „Budi paţljiv, Linkolne.“ Dţulija ga je napala pre nego što je uspela da se zaustavi. ,,Ta greška spava gore na spratu. Prihvatam tvoju pomoć ne samo zbog sebe, već i zbog njega. Bio je bez oca ĉitavog ţivota. Ne mogu da podnesem pomisao da izgubi i mene.“ Samo je blago rumenilo koje se podiglo od kravate do obraza nagoveštavalo da je pogodila metu. „Ako bismo svi uspeli da drţimo svoja liĉna osećanja po strani, moţda bismo imali više šanse da to spreĉimo.“ Zatim je nastavio zadovoljan što je ta tema zakljuĉena. „Oboje ste poznavali preminulu i znali kako funkcioniše njeno domaćinstvo, poznavali njene prijatelje i i neprijatelje. Pomoglo bi mi ako biste mi ispriĉali sve o onima koji su joj najbliţi. Ko bi izvukao finansijsku ili emotivnu korist od njene smrti.“ „Osim mene?“, upita Dţulija. „Moţda je bolje da poĉnemo s vama, gospodine Vintrop. Samo kratka skica, molim vas. Rezervisao sam apartman u hotelu Beverli Hils, odakle ću raditi. Mejers, Korni i Lou su mi pozajmili dva pripravnika, a moja sekretarica doleće sutra.“ Pogledao je na sat koji je već prebacio na vreme Zapadne obale i namrštio se. „Moraćemo da obavimo podrobnije razgovore kada se smestim. U ponedeljak ujutru ću podneti molbu za odlaganje podizanja optuţbe.“ ,,Ne.“ Zadrhtavši, Dţulija je poĉela da trlja ruke dlanovima. „Ţao mi je, Linkolne, ali ne mogu da podnesem ideju o razvlaĉenju ĉitavog sluĉaja.“ „Dţulija, potrebno mi je vreme da izgradim odbranu. Uz malo sreće, spreĉićemo suĊenje.“ ,,Ne ţelim da budem neugodan klijent, ali moram sa ovim da završim. Odlaganje samo obezbeĊuje više vremena za senzacionalizam. Brendon je dovoljno star da ĉita novine, da gleda vesti. A ja... da budem iskrena, ne mogu da podnesem ĉekanje.“ ,,Pa, tokom vikenda moţemo da razmislimo o tome.“ Ili, pomislio je Linkoln, da je odgovorimo. „Zasad, priĉajte mi o Iv Benedikt. “ Linkoln je konaĉno otišao tek oko dva sata ujutru i Pol je preko volje razvio poštovanje prema njegovoj temeljnosti. Doduše, smatrao je njegovu organizaciju i urednost iritantnima. Linkoln je uvek okretao novu stranicu kada bi promenili temu, jeo je viljuškom kolaĉe koje je Dţulija posluţila i nijednom tokom duge, zamorne veĉeri nije popustio ĉvor kravate. MeĊutim, Pol je takoĊe primetio da se Linkolnov pogled izoštrio kada su mu pomenuli poruke i da je sinuo kad su mu objasnili povezanost sa Delrikiom. Kada je otišao, nije delovao poput ĉoveka koji nije spavao skoro dvadeset ĉetiri sata. Poţeleo im je laku noć uĉtivo kao da su uţivali u prijateljskoj veĉeri.

„Pretpostavljam da me se to ne tiĉe.“ Pol je zatvorio vrata i okrenuo se ka Dţuliji. Pripremila se. Ljutilo ju je to što će morati ponovo da objašnjava svoje postupke, da se priseća. „Ali, jednostavno moram da znam.“ Prišao je i sklonio joj kosu s lica. ,,Da li je kaĉio odeću na vešalicu i slagao ĉarape pre nego što vodite ljubav?“ Kikot ju je iznenadio, ali uteha koju je pronašla kada je naslonila glavu na njegovo rame nije. „Zapravo, slagao je odeću i uvijao ĉarape.“ „Dţuls, moram da ti kaţem da ti se ukus popravio.“ Podigao ju je uz brz poljubac i poneo ka stepenicama. „Nakon što odspavaš dvanaestak sati, dokazaću ti to.“ „Moţda bi mogao odmah da mi dokaţeš, a spavaću kasnije.“ „Mnogo bolja ideja.“ Nije je utešilo to što je poslala Brendona na avion, znajući da će biti hiljadu kilometara daleko od oluje. Ţelela je svoje dete nazad. Ţelela je svoj ţivot nazad. Sastajala se sa Linkolnom svaki dan, sedela u apartmanu koji je rezervisao i pila crnu kafu sve dok ne bi pomislila da joj je ta tekućina progorela rupu u središtu stomaka. Razgovarala je s detektivom kojeg je unajmio - novo nametanje njenom ţivotu, još jedna osoba koja ĉeprka po tananim nitima onoga što je nekada bila njena privatnost. Sve je bilo u savršenom redu - fajlovi, pravne knjige, zvonjava telefona. Nesalomiva efikasnost je poĉela da je uljuljkuje. Sve dok ne bi ugledala naslove u novinama ili ĉula vesti. Zatim bi ponovo uronila u strah zbog toga što su njeno ime, lice i ţivot pod mikroskopom javnosti. A njena sudbina u rukama pravde, ĉija slepoća nije uvek na usluzi nevinosti. Pol joj je pomagao da ostane pribrana. Nije ţelela da se oslanja na njega. Zar nije sebi obećala da nikada neće dozvoliti sebi da zavisi od ikoga kada je u pitanju sreća, sigurnost i mir? Ipak, sama ĉinjenica da je on tu davala joj je iluziju da sve tri stvari postoje. Zbog toga što je bila uplašena da je to iluzija, povlaĉila se, tiho se udaljavajući centimetar po centimetar dok se izmeĊu njih nije stvorila provalija. On je bio iscrpljen, obeshrabren ĉinjenicom da ga veze u policijskoj stanici ne dovode bliţe istini. Frenk ga je poveo sa sobom kada je ponovo ispitivao Lajla, ali bivši šofer se ĉvrsto drţao toga da zlo ne vidi, ne ĉuje i ne govori o njemu. Ĉinjenica da su Drejkove finansije u rasulu nije ga mogla dovesti u vezu sa Ivinom smrću. Štaviše, ĉinjenica da mu je dala pozamašnu sumu samo neku nedelju pre ubistva, išla mu je u korist. Zašto bi ubio zlatnu gusku? Polov razgovor s Glorijom samo je pogoršao stvari. Uz suze i drhtanje, priznala je da se posvaĊala sa Iv na dan ubistva. Krivica se izlivala zajedno s reĉima. Rekla je uţasne stvari, zatim besno otišla, jureći kući da prizna svom šokiranom suprugu sve što se u prošlosti dogodilo. Maltene istog trenutka kada je Dţulija otkrila telo, Glorija je plakala u naruĉju svog supruga, preklinjući ga za oproštaj. Pošto su Markus Grant, domaćica i radoznali ĉistaĉ bazena ĉuli Gloriju kako jeca u jedan i petnaest, a voţnja od imanja do imanja ne moţe trajati manje od deset minuta, bilo je nemoguće povezati je sa ubistvom. Pol je i dalje smatrao da je knjiga kljuĉ. Kada bi Dţulija izašla iz kuće, preslušavao bi trake iznova i iznova, pokušavajući da pronaĊe izraz, ime koje bi mu otvorilo vrata. Kada se vratila kući, živčana nakon još jedne probe svog svedočenja sa Linkolnom, čula je Ivin glas. „Reţirao je divljaĉki. Nikada nisam upoznala nekog ko koristi manje finese a dobija bolje rezultate. Mislila sam da ga mrzim - zapravo ga i jesam mrzela tokom ĉitavog snimanja. Ali kada su se Makarti i njegov ljigavi komitet okomili na njega, razbesnela sam se. To je osnovni razlog zbog kojeg sam se pridruţila Bogiju, Beti i ostalima kada su krenuli u Vašington. Nikada nisam imala strpljenja za politiku, ali, gospode, bila sam spremna da se borim zubima i noktima. Moţda smo uradili nešto korisno, moţda nismo, ali rekli smo šta smo imali. To je vaţno, zar ne, Dţulija? Pobrinuti se da te svi ĉuju prokleto dobro i prokleto jasno. Ne ţelim da me pamte kao osobu koja je sedela sa strane i pustila da drugi rašĉiste put.“ „Neće je tako pamtiti", promrmljala je Dţulija. Pol se okrenuo. Slušao je tako napeto da je maltene imao osećaj da Iv sedi kraj njega i da će mu svakog ĉasa reći da joj upali cigaretu ili otvori bocu. ,,Ne, neće.“ Iskljuĉio je traku i pogledao Dţuliju. Tokom prošle nedelje retko mu je dopuštala da ugleda taj izbezumljeni, nemirni pogled. Bio je tu, uvek je bio tu, tik ispod maske kontrole. Ali, kada bi maska poĉela da puca, zatvorila bi se u sebe, daleko od njega. „Sedi, Dţulija.“

„Htela sam da skuvam kafu.“ ,,Sedi“, ponovio je. Uĉinila je to, ali smestila se na ivicu stolice, kao da će skoĉiti istog trenutka ako on pokuša da se pribliţi. „Danas sam dobila sudski poziv. Svedoĉiću sutra na saslušanju.“ Nije gledala njega, već se usmerila na taĉku negde izmeĊu njih dvoje. „Shvatam. Pa, to nije bilo neoĉekivano.“ „Biće teško i meni i tebi.“ „Znam. Ţao mi je. Zapravo, nešto sam razmišljala, dok sam se po podne vraćala, da će biti najbolje, najlakše ako se preselim u hotel - dok se sve ne završi. Moj boravak u tvojoj kući obezbeĊuje municiju štampi i samo oteţava već ionako nepodnošljivu situaciju.“ ,,To su gluposti.“ ,,To je ĉinjenica.“ Ustala je, nadajući se da se lako izvukla. Trebalo je da zna. Naprosto je ustao i prepreĉio joj put. „Samo pokušaj.“ Suţenih kapaka i opasnog pogleda, uhvatio je za revere i povukao napred. „Ovde si da ostaneš.“ „Da li ti je ikada palo na pamet da ţelim da budem sama?“ „Da, palo mi je na pamet. Ali, ja sam deo tvog ţivota, ne moţeš me tek tako odbaciti.“ „Moţda neću imati ţivot“, zaurlala je. „Ako mi sutra odrede suĊenje...“ „Izborićeš se s tim. Zajedno ćemo izaći na kraj s tim. DoĊavola, verovaćeš mi. Ja nisam desetogodišnji deĉak kojeg moraš da štitiš. A sigurno nisam govnar beskiĉmenjak koji će ti dopustiti da se sama boriš kroz ţivot, a on pobeći da uţiva u svom urednom ţivotu.“ Oĉi su joj dobile boju dima. „Ovo nema nikakve veze s Linkolnom.“ „Đavola nema. Da se nisi usudila da nas ponovo porediš tim svojim britkim umom.“ Lice joj više nije bilo bledo, niti je disala ravnomerno. Sevanje besa mu je znaĉilo više od deset izjava ljubavi. „Pusti me.“ Podigao je obrvu znajući da je taj gest podrugljiv. ,,Naravno.“ Oslobodio ju je i stavio ruke u dţepove. „Ovo nema nikakve veze s Linkolnom“, ponovila je. ,,I nema nikakve veze s tobom. Ovo je moja odluka. Probaj to da shvatiš kroz višak testosterona. Sutra će u sudnici moj ţivot biti na udaru. Moţeš se busati u grudi i urlati koliko god ţeliš, ali to se neće promeniti. Nije mi preostalo mnogo izbora, Pole, i ako ţelim da odem, to ću i uraditi.“ „Samo pokušaj“, ĉikao je. Razjarena, okrenula se. Uhvatio ju je pre nego što je stigla do stepenica. „Rekla sam ti da me pustiš.“ „Nisam završio s busanjem u grudi i zavijanjem.“ Pošto je bio siguran da će zamahnuti da ga udari, sputao joj je ruke iza leĊa. „Prestani. DoĊavola, Dţuls.“ Suoĉen s kotrljanjem niz stepenište, gurnuo je ka zidu. „Pogledaj me. Samo me pogledaj. U pravu si kada su izbori u pitanju.“ Slobodnom rukom je primorao da podigne glavu. „Ţeliš li da odeš od mene?“ Zurila je u njegove oĉi i videla da će je pustiti. Moţda. A ako se sada okrene i ode od njega, zauvek će ţaliti. Umešni u preţivljavanju ţive sa svojim greškama. To joj je rekla Iv. Ali, postoje greške koje ĉovek ne sme sebi da dozvoli. ,,Ne.“ Poloţila je usne na njegove i osetila vrelinu i snagu. „Ţao mi je. Tako mi je ţao.“ „Neka ti ne bude ţao.“ Poljubac mu je postao strasniji, pohlepniji. „Samo ne ţelim da odeš.“ „Tako se plašim, Pole. Tako se plašim.“ „Biće sve u redu. Veruj u to. Na trenutak je uspela. Drejk se osećao kao milioner. Ili bar ĉetvrt milioner. Za dvadeset ĉetiri sata će imati keš u rukama i svet pod nogama. Bio je siguran da će Dţuliji biti odreĊeno suĊenje i da će, na njegovu sreću, biti i osuĊena. Kada se to dogodi - i sa nešto novca u banci - smatrao je da mu neće biti teško da se doĉepa njenog dela Ivinog imanja. Jedilo ga je to što je Pol dobio polovinu, ali mogao je sa tim da ţivi. Ako unajmi dobrog advokata, bio je siguran da će dobiti Dţulijin deo. Pravila joj neće dozvoliti da pipne taj novac. Uostalom, tamo gde ide, neće joj ni biti potreban. Sve u svemu, sve se lepo završilo.

Zadovoljan sobom, pojaĉao je stereo i seo sa tiketom u ruci. Do vikenda će imati finu svotu za Santa Anitu. Igraće na malu sumu, ali uz par hiljada koje će poloţiti na ţdrebicu za koju je ĉuo da će pobediti, moţe da pretvori tu prvu isplatu u gomilu novca. Naravno, njegov finansijer nije znao da je u pitanju samo prva isplata. Drejk je pevušio zajedno sa Glorijom Estefan, smatrajući da moţe dobro da izmuze svoj izvor tokom narednih godina. To tada će dobiti nasledstvo. A onda, odlazi. Rivijera, Karibi, ostrva Ki. Tamo gde su ţene i plaţe vrele. Podigao je ĉašu šampanjca. Dom perinjon je predstavljao uvertiru za proslavu. Imao je sastanak sa seksi lepoticom u Trampu, ali akcija će poĉeti tek za sat, dva. Gospode, baš mu se igralo. Dok je izvodio kongu, vino mu se prelilo preko prstiju. Paţljivo ga je polizao. Pomislio je da ignoriše zvono koje se oglasilo, a zatim se zakikotao. Verovatno je u pitanju srećna dama. Ko bi je krivio zbog toga što ţeli što pre da se vidi sa njim? Umesto da se naĊu u klubu, mogu da pokrenu stvari ovde i odmah. Kada se zvono ponovo oglasilo, prošao je rukom kroz kosu i otkopĉao košulju iz ćefa. Otvorio je vrata drţeći ĉašu šampanjca u jednoj ruci. Mada nije bila u pitanju veĉerašnja srećna dobitnica, ipak je nazdravio svom gostu. „Vidi, vidi! Nisam te oĉekivao do sutra. Ali u redu je. Sasvim sam spreman za posao. UĊi. Obavićemo ovo uz ĉašu šampanjca.“ Kezeći se sam sebi, krenuo je nazad ka flaši. Deluje kao da ipak nije poĉeo prerano da slavi. „Šta kaţeš na to da nazdravimo dragoj Dţuliji?“ Napunio je drugu ĉašu do vrha. „Dragoj roĊaki Dţuliji. Bez nje, oboje bismo bili u govnima do guše.“ „Moţda je bolje da pogledaš cipele.“ Drejk se okrenuo, smatrajući da je to odliĉna šala. Još se smejao kada je ugledao pištolj. Nije ni osetio kako mu se metak zario izmeĊu oĉiju.

Trideset prvo poglavlje Posmatraĉi i pripadnici štampe su zagušili stepenice sudnice. Dţulijin prvi današnji ispit sastojaće se od prolazaka izmeĊu njih. Linkoln ju je poduĉio kako da to uĉini. Da koraĉa ţustro, ali da ne deluje kao da je u ţurbi. Ne sme da pogne glavu - delovaće poput krivca. Ne sme previše da podigne glavu - da ne bi delovala arogantno. Nije smela ništa da kaţe, ĉak ni ‟nemam komentar‟, bez obzira na pitanja koja joj budu dovikivali. Jutro je bilo toplo i sunĉano. Molila se za kišu. Kiša bi moţda zadrţala neke radoznalce i optuţujuće poglede u domovima. Umesto toga, izašla je iz limuzine na blistavo vedar kalifornijski dan. Uz Linkolna sa jedne i Pola sa druge strane, krenula je ka zidu ljudi koji ţele njenu priĉu, njene tajne, njenu krv. Samo joj je strah da se moţe saplesti i da će je gomila poklopiti pomagao da ignoriše bolno grĉenje stomaka i nekontrolisano drhtanje nogu. Unutra je bilo više vazduha, više prostora. Stresla se kako bi oterala muĉninu. Uskoro će se završiti. I sve će ovo biti iza nje. Poverovaće joj, moraju joj poverovati. Zatim će biti slobodna da zapoĉne svoj ţivot. Slobodna da prigrli malu šansu za stvaranje novog ţivota. Prošle su godine otkako je bila u sudnici. S vremena na vreme, tokom letnjih raspusta, dozvoljavali bi joj da posmatra majku ili oca dok biraju porotnike. Tada joj nisu delovali kao roditelja, već nekako iznad ţivota. Kao glumci na sceni, dok gestikuliraju, manipulišu i razmeću se. Moţda odatle potiĉe prva varnica koja je i nju navela da izaĊe na pozornicu. Ipak ne, pomislila je. To joj je u krvi. To joj je od Iv. Na Linkolnov znak, Pol se nagnuo bliţe i uzeo Dţulijine ruke u svoje. „Vreme je da uĊeš. Sedeću tik iza tebe.“ Klimnula je i prstima dotakla broš koji je zakaĉila za rever. Vaga pravde. Sudnica je bila prepuna. MeĊu strancima, ugledala je i neka poznata lica. Sisi je uputila Dţuliji ohrabrujući osmeh. Pokraj svoje nećake, Travers je sedela kruto, sa surovim i odluĉnim izrazom lica. Nina je zurila u svoje prepletene prste, nevoljna ili nesposobna da pogleda Dţuliju u oĉi. Delrikio, okruţen sa obeju strana telohraniteljima ĉeliĉnog pogleda, neosetljivo je posmatrao. Gloriji su oĉi blistale od suza. Uvrtala je maramicu rukama, šćućurivši se ispod zaštitniĉke ruke svoga supruga. Karmina izgrizenog do te mere da je preostala samo tanka crvena linija oko njenih usta, Megi je podigla pogled a potom ga skrenula. Kenet se nagnuo preko nje da došapne nešto Viktoru. Posrnula je zbog tog izmuĉenog, tuţnog pogleda. Ţelela je da stane, da vriskom objavi svoju nevinost, bes, uţas. Mogla je samo da nastavi napred i sedne na svoje mesto. ,,Zapamti“, reĉe Linkoln, ,,ovo je preliminarno saslušanje. Sluţi da se utvrdi ima li dovoljno dokaza za suĊenje.“ ,,Da, znam“, odvrati ona tiho. ,,To je samo poĉetak.“ ,,Dţulija.“ Ukrutila se kada je zaĉula Viktorov glas i morala je da natera sebe da se okrene. Ostario je. Za nekoliko nedelja godine su ga sustigle, obesile koţu ispod njegovih oĉiju, ukopale duboke bore oko usta. Dţulija je spustila ruku na šipku koja ih razdvaja. Smatrala je da ni jedno ni drugo ne mogu uĉiniti više od toga u smislu pruţanja ruke. ,,Ne znam šta da kaţem na sve ovo.“ Uvukao je vazduh u pluća i polako izdahnuo. ,,Da sam znao, da mi je rekla... za tebe, stvari bi bile drugaĉije.“ „Stvari nije ni trebalo da budu drugaĉije, Viktore. Bilo bi mi ţao, veoma ţao, da me je iskoristila da nešto promeni.“ „Voleo bih...“ Da se vratim, pomislio je. Trideset godina u prošlost, trideset dana u prošlost. „Ranije nisam mogao da budem uz tebe.“ Spustio je pogled, podigao šaku i poloţio je na njenu. „Ţelim da znaš da sam sada uz tebe. Uz tebe i deĉaka, Brendona.“ „Nedostaje - nedostaje mu deda. Kada se sve ovo završi, razgovaraćemo. Svi zajedno.“ Uspeo je da klimne glavom pre nego što mu je šaka skliznula sa njene. „Neka svi ustanu!“ Ţamor ju je zaglušio kada se sudnica podigla na noge. Posmatrala je sudiju kako ulazi i seda iza stola. Budalasto je pomislila kako on liĉi na Peta O‟Brajana. Crvenog, oblog lica, poput Irca. Pet O‟Brajan će sigurno

prepoznati istinu kada je ĉuje. Javni tuţilac je bio nervozan, energiĉan ĉovek sa sedim zulufima i kratko ošišane kose. Oĉigledno nije ozbiljno uzeo u obzir upozorenja o izlaganju suncu, pošto je bio veoma preplanuo, zbog ĉega su mu plave oĉi blistale u kontrastu s licem. Posedovao je glas evanĊeliste. Ne ĉuvši reĉi, Dţulija je slušala kako se ton diţe i spušta. Izlagao je izveštaje kao dokaze. Autopsija, sudska medicina. Fotografije, naravno. Dok je Dţulija posmatrala kako ih tuţilac pokazuje, u pameti joj je blistala slika Iv ispruţene na tepihu. Oruţje kojim je izvršeno ubistvo. Odelo koje je Dţulija nosila toga dana, sa mrljama boje rĊe, što je zapravo bila osušena krv. Posmatrala je struĉnjake kako svedoĉe i odlaze. Njihove reĉi nisu bile vaţne. Linkoln je oĉigledno imao drugaĉije mišljenje pošto bi s vremena na vreme ustao da prigovori, a paţljivo je birao svoje tokom unakrsnog ispitivanja. MeĊutim, reĉi nisu vaţne, pomislila je Dţulija. Fotografije sve govore. Iv je mrtva. Kada je javni tuţilac pozvao Travers, ona se odvukla do klupe za svedoke kao da se vuĉe hodnicima Ivinog doma. Kako da nerado troši energiju koja je neophodna da se podigne jedno pa drugo stopalo. Oĉešljala je kosu unazad i nosila obiĉnu, jednoliĉnu crnu haljinu. Stezala je tašnu obema rukama i zurila pravo napred. Nije se opustila ĉak ni kada je tuţilac neţno zapoĉeo sa prvim pitanjima. Glas joj je postao malo stroţi dok je objašnjavala svoj odnos sa Iv. „Kao odana prijateljica i Ċomaćica“, nastavio je. ,,Da li ste imali priliku da putujete s gospoĊicom Benedikt u Švajcarsku... “ Pogledao je beleške pre nego što je naveo datum. ,,Da.“ „Koja je bila svrha toga puta, gospoĊo Travers?“ „Iv je bila trudna.“ Izjava je izazvala ţamor u sudnici sve dok sudija nije udario ĉekićem. ,,Da li se porodila, gospoĊo Travers?" „Ĉasni sude.“ Linkoln je ustao. „Odbrana je spremna da prizna da je gospoĊica Benedikt rodila dete, koje je dala na usvajanje. Kao i da je to dete Dţulija Samers. Drţava ne mora da traći vreme suda dokazujući nešto što je već utvrĊeno.“ „Gospodine Vilijamson?“ ,,U redu, ĉasni sude. GospoĊo Travers, da li je Dţulija Samers kćerka Iv Benedikt?“ ,,Jeste.“ Travers je Dţuliji dobacila brz pogled pun mrţnje. ,,Iv je muĉilo pitanje usvajanja, ali uĉinila je ono što je smatrala da je najbolje za dete. Pratila je njeno napredovanje tokom godina. Silno se uznemirila kada je devojka ostala u drugom stanju. Rekla je da ne moţe da podnese da devojka prolazi kroz ono kroz šta je ona prošla.“ Linkoln se nagnuo ka Dţuliji. „Pustiću je da nastavi. Time ćemo ustanoviti vezu.“ „Bila je ponosna“, nastavila je Travers. „Ponosna kada je devojka poĉela da piše knjige. Stalno mi je govorila o tome, jer niko drugi nije znao.“ „Samo ste vi bili svesni toga da je Dţulija Samers kćerka Iv Benedikt?“ „Samo sam ja to znala.“ „Moţete li nam reći kako je došlo do toga da gospoĊa Samers doĊe da ţivi na imanju gospoĊe Benedikt?“ „Zbog knjige. Zbog proklete knjige. Ne znam kada je to sebi uvrtela u glavu, ali nisam uspela da je odgovorim. Rekla je da će na taj naĉin ubiti dve muve jednim potezom. Morala je da ispriĉa priĉu i bilo joj je potrebno vreme da upozna svoju kćerku. I svog unuka.“ ,,Da li je gospoĊi Samers rekla istinu o njihovom odnosu?“ ,,Ne odmah, već mnogo nedelja kasnije. Plašila se devojĉine reakcije. “ „Prigovor. “ Linkoln je uglaĊeno ustao. „Ĉasni sude, gospoĊa Travers ne moţe znati o ĉemu je gospoĊa Benedikt razmišljala.“ „Poznavala sam je“, odvrati Travers. „Znala sam je bolje od bilo koga.“ „Drugaĉije ću to formulisati, ĉasni sude. GospoĊo Travers, da li ste bili svedok reakcije gospoĊe Samers kada joj je gospoĊa Benedikt rekla u kakvom su odnosu?“ „Veĉerale su na terasi. Iv je bila ţivĉana kao maĉka. Ja sam bila u sobi za primanje. Ĉula sam je kako viĉe.“ ,,Nju?“

,,Nju“, reţala je Travers pokazujući ka Dţuliji. „Vrištala je na Iv. Kada sam istrĉala napolje, oborila je sto. Slomio se sav porculan i kristal. U oĉima joj je vrebalo ubistvo.“ ,,Prigovor.“ „Prihvata se.“ „GospoĊo Travers, moţete li nam reći šta je gospoĊa Samers rekla tokom incidenta?“ „Rekla je Iv da joj ne prilazi. Da joj nikada neće oprostiti. Rekla je...“ Travers je uperila crn, razjaren pogled ka Dţuliji. „Rekla je da bi mogla da je ubije zbog ovoga.“ „Narednog dana, Iv Benedikt je ubijena.“ ,,Prigovor.“ „Prihvata se.“ Sudija je delovao blago kritiĉno. „Gospodine Vilijamson.“ Povlačim pitanje, ĉasni sude. Završio sam sa ispitivanjem.“ Linkoln je ispitivao veoma vešto. Da li svedok veruje da svi koji u besu kažu „mogao bih da ubijem“ zaista to i misle? Kakav su odnos Iv i Dţulija uspostavile tokom nedelja zajedniĉkog rada? Da li je Dţulija tokom svaĊe, nastale iz prirodnog šoka, pokušala da udari Iv ili da joj na bilo koji naĉin fizički naudi? Bio je lukav, ali Traversino uverenje da je Dţulija ubila Iv ipak se probilo u prvi plan. Nina se popela na klupu za svedoke, delujući veoma šik i efikasno u ruţiĉastom kompletu šanel. Izrekla je svoje opaţanje o svaĊi. Linkoln je smatrao da njena sumnja i nesigurnost škode više od svedoĉenja domaćice. ,,Te iste noći, gospoĊa Benedikt je pozvala svog advokata da doĊe u kuću.“ ,,Da, insistirala je da odmah doĊe. Ţelela je da izmeni odredbe testamenta.“ „Znali ste to.“ ,,Da. Odnosno, nakon što je gospodin Grinburg stigao, Iv me je zamolila da stenografski zapišem izmene i prepišem ih. Bila sam svedok prethodnog testamenta i nije bila tajna da je najveći deo imanja ostavljala Polu Vintropu, uz velikodušnu naknadu svom nećaku Drejku Morisonu.“ ,,A u novom?“ „Zaveštala je novĉani fond za Brendona, Dţulijinog sina. Nakon ostalih zaveštanja, najveći deo imanja pripao je Polu i Dţuliji.“ „Kada se gospodin Grinburg vratio da gospoĊa Benedikt potpiše testament?“ „Narednog dana, narednog jutra.“ „Znate li da li je neko drugi bio svestan da se predomislila?“ ,,Ne mogu biti sigurna.“ „Znaĉi ne znate, gospoĊice Solomon?“ „Drejk je svratio, ali Iv nije htela da se vidi s njim. Znam da je video kako gospodin Grinburg odlazi.“ ,,Da li ste tog dana videli još nekog?“ ,,Da, dolazila je gospoĊa Dubari. Otišla je pre jedan.“ ,,Da li je gospoĊa Benedikt planirala da se vidi sa još nekim?“ ,,Ja...“ Stisnula je usne. „Znam da je telefonom nazvala gostinjsku kuću.“ „Gostinjsku kuću u kojoj je ţivela Dţulija Samers?“ „Da. Rekla mi je da joj ništa ne zakazujem za to popodne. To je bilo odmah nakon što je gospoĊa Dubari otišla. Zatim je ušla u spavaću sobu da nazove gostinjsku kuću.“ „Nisam razgovarala s njom“, prošaputa Dţulija Linkolnu. „Nisam razgovarala s njom od one noći na terasi.“ Samo je potapšao po ruci. „Nakon telefonskog poziva?“ „Delovala je uznemireno. Ne znam da li je dobila Dţuliju ili ne, ali bila je u sobi samo minut ili dva. Kada je izašla, rekla mi je da će otići tamo da razgovara sa Dţulijom. Rekla je...“ Osmotrila je Dţuliju zabrinutim pogledom, a zatim se ponovo okrenula ka tuţiocu. „Rekla je da će raspraviti sa njom.“ „Koliko je tada bilo sati?“ „Bilo je taĉno jedan, moţda je prošao koji minuta od punog sata.“ „Kako moţete biti sigurni?“

,,Iv mi je dala nekoliko pisama da prekucam. Kada je otišla, ja sam ušla u svoju kancelariju da radim i pogledala na sat na stolu.“ Dţulija je nakratko prestala da sluša. Ako njeno telo ne moţe da ustane i ode, njen um to moţe. Zamislila je da je ponovo u Konektikatu. Da sadi cveće. Ako ţeli, moţe da provede nedelju dana sadeći cveće. Kupiće Brendonu psa. O tome je razmišljala već neko vreme, ali je stalno odlagala odlazak u kafileriju da odabere jednog, plašeći se da bi poţelela sve da ih odvede kući. I ljuljašku na verandi. Ţelela je ljuljašku na verandi. Moţe da radi ceo dan, a uveĉe, kada se sve stiša, mogla bi da se ljulja i posmatra kako se spušta noć. „Drţava poziva Pola Vintropa.“ Sigurno je ispustila neki zvuk. Linkoln je ispod stola spustio šaku preko njene i stisnuo je. Ne radi utehe, već radi upozorenja. Pol je kratko odgovorio na uvodno pitanje, odmeravajući reĉi, gledajući Dţuliju. ,,Da li biste sudu rekli kakva je priroda vašeg odnosa sa gospoĊom Samers?“ „Zaljubljen sam u gospoĊu Samers.“ Usne mu je dotakao blag osmeh. „Kompletno sam zaljubljen u gospoĊu Samers.“ „TakoĊe ste imali blizak odnos sa gospoĊom Benedikt.“ „Tako je.“ ,,Da li vam je bilo teško da ţonglirate odnosima sa dve ţene, ţene koje blisko saraĊuju. Ţenama koje su zapravo majka i kćerka.“ „Ĉasni sude!“ Poput oliĉenja pravednog gneva, Linkoln je skoĉio na noge. „Oh, voleo bih da odgovorim na to pitanje.“ Polov tihi glas je presekao meteţ u sudnici. Njegov pogled je skrenuo sa Dţulije da probode javnog tuţioca. „Uopšte mi nije bilo teško. Iv je jedina majka koju sam ikada imao. Dţulija je jedina ţena sa kojom sam ikada ţeleo da provedem ţivot.“ Vilijamson je prekrstio ruke na struku, lupkajući kaţiprstom o kaţiprst. „Znaĉi, niste imali nikakav problem. Pitam se da li je dvema dinamiĉnim ţenama smetalo da dele jednog muškarca.“ Vatra je sevnula u tim bledoplavim očima, ali glas mu je bio hladan i pun nrezira. „Vaša implikacija je ne samo idiotska, već i odvratna.“ Nije morao da progovori. Linkoln je već prigovarao iznad ţagora u sudnici. „Povlačim pitanje“, odvratio je Vilijamson lagodno. „Gospodine Vintrop, da li ste bili prisutni tokom svaĊe preminule sa gospoĊom Samers?“ ,,Ne.“ „Ali bili ste na imanju.“ „Bio sam u gostinjskoj kući, ĉuvao sam Brendona.“ „Znaĉi, bili ste prisutni kada se gospoĊa Samers vratila, direktno nakon svaĊe na terasi.“ ,,Da.“ ,,Da li vam je opisala svoja osećanja?“ „Jeste. Dţulija je bila uznemirena, šokirana i zbunjena.“ ,,Uznemirena?“ Ponovio je Vilijamson, kotrljajući reĉ preko jezika kao da isprobava njen ukus. „Dva svedoka su izjavila da je gospoĊica Samers napustila terasu besna. Da li vi to nama govorite da se za nekoliko trenutaka taj bes ohladio i da je bila samo uznemirena?“ ,,Ja sam pisac, gospodine Vilijamson. Paţljivo biram reĉi. Bes nije termin koji bih iskoristio da opišem Dţulijino stanje kada se vratila u gostinjsku kuću. Više bi odgovarala reĉ povreĎena.“ „Nećemo traćiti vreme suda baveći se semantikom. Da li ste na dan ubistva primili telefonski poziv od gospoĊe Samers?“ ,,Da.“ ,,U koje vreme?“ „Oko jedan i dvadeset posle podne.“ ,,Da li se sećate razgovora?“ „Nije bilo razgovora. Jedva je bila u stanju da govori. Rekla mi je da doĊem, da doĊem odmah. Da sam joj potreban.“

,,Da ste joj potrebni“, ponovio je Vilijamson klimajući glavom. „Zar vam nije bilo ĉudno što je smatrala shodnim da telefonira dok njena majka leţi mrtva samo nekoliko metara dalje?“ Kada je sudija odredio pauzu od jedan do tri, Linkoln je smestio Dţuliju u malu prostoriju. Tu je bio tanjir sa sendviĉima i lonĉić s kafom, ali ona nije takla ništa od toga. Nisu joj bile potrebne njegove stalne probe i preţvakavanje odgovora da je podsete kako će morati na klupu za svedoke kada sud nastavi s radom. Dva sata nikada nisu tako brzo prošla. „Odbrana poziva Dţuliju Samers.“ Ustala je, svesna zurenja i ţamora iza sebe. Kada je stigla do klupe, okrenula se i suoĉila s pogledima. Podigla je desnu ruku i zaklela se da će govoriti istinu. „GospoĊice Samers, kada ste došli u Kaliforniju, da li ste bili svesni toga da vam je Iv Benedikt majka?“ „Ne.“ „Zašto ste prešli ĉitavu drţavu da ţivite na njenom imanju? “ „Pristala sam da pišem njenu biografiju. Ţelela je u potpunosti da saraĊuje na projektu, kao i da zadrţi nešto kontrole. Odluĉile smo da moj sin i ja doĊemo da ţivimo kod nje na imanju dok ne napišem prvu ruku teksta koju bi ona odobrila. “ „Tokom rada na projektu, da li vam je gospoĊa Benedikt poverila veliki deo svog privatnog ţivota?“ Sedeći kraj bazena, znojeći se u teretani. Iv u ţivopisnom ogrtaĉu ĉuĉi na podu i gradi svemirsku luku s Brendonom. Slika joj je proletela kroz um i oĉi su je zapekle. „Bila je veoma iskrena, veoma otvorena. Bilo joj je bitno da knjiga bude temeljna. I iskrena“, promrmljala je Dţulija. „Nije ţelela nove laţi.“ „Da li ste imali priliku da snimite razgovore s njom i sa ljudima koji su joj bili bliski, liĉno i profesionalno?“ ,,Da. Radim tako što preslušavam trake i pregledam beleške.“ Prišao je svom stolu i uzeo kutiju s trakama. „Da li su ovo kopije snimljenih intervjua koje ste sproveli od januara ove godine?“ ,,Da, to su moje etikete?“ „Ţelim da ponudim ove snimke kao dokaz.“ „Ĉasni sude, drţava prigovara. Te trake sadrţe sećanja i mišljenje preminule, njena liĉna opaţanja o pojedinim liĉnostima. Njihova autentiĉnost ne moţe se potvrditi.“ Dţulija je dopustila da taj argument proĊe pokraj nje. Nije videla svrhu uvoĊenja traka u sve to. Policija je preslušala originale i na njih nije uticalo ništa što su ĉuli. „Neću dati dozvolu za trake tokom ovog saslušanja“, odluĉio je sudija, „pošto gospodin Hetovej ne moţe da ustanovi direktnu vezu sa odbranom optuţene. Ako budem preslušao memoare gospoĊe Benedikt, to mi moţe skrenuti paţnju s glavnog pitanja. Nastavite “ „GospoĊice Samers, tokom sprovoĊenja intervjua, da li ste primili izvesne pretnje?“ „Bilo je poruka. Prva je ostavljena na tremu ispred kuće.“ ,,Da li su ovo poruke koje ste primili?“ Bacila je pogled na papire u njegovim rukama. ,,Da.“ Ispitivao je o Ivinoj reakciji na poruke, o avionskom letu pri povratku iz Sausolita, o svaĊi, o njenim osećanjima i najzad o njenom kretanju na dan ubistva. Odgovarala je smireno i kratko, kao što ju je poduĉavao. Zatim se suoĉila sa tuţiocem. „GospoĊo Samers, da li je iko bio prisutan kada ste primili ove poruke?“ „Pol je bio prisutan kada sam dobila jednu u Londonu.“ „Da li je bio prisutan kada su vam je predali?“ „Isporuĉena je u moju sobu, hotelsku sobu, na posluţavniku kada nam je konobar doneo veĉeru u sobu.“ „Ali, niko nije video ko ju je isporuĉio, niti kada.“ „Ostavljena je na recepciji." „Shvatam. Znaĉi bilo ko je mogao da je ostavi tamo. Ukljuĉujući vas liĉno.“ „Bilo ko je mogao da je ostavi. Ja nisam.“

„Teško mi je da poverujem da bi ikoga uplašile takve isprazne fraze.“ „Ĉak i isprazne fraze zvuĉe preteće kad su anonimne, posebno s obzirom na to da mi je Iv prenosila osetljive informacije koje bi nekima mogle naškoditi. “ ,,Te anonimne poruke nisu pronaĊene kod vas, već u stolu preminule.“ ,,Ja sam joj dala poruke. Iv je ţelela liĉno da se pobrine za to.“ ,,Iv“, ponovio je. „Hajde da razgovaramo o Iv i štetnim informacijama. Da li ste joj verovali?“ ,,Da.“ ,,Da li ste je zavoleli?“ ,,Da.“ ,,Da li ste se osećali povreĊeno, lzdato kada vam je otkrila da ste vi dete koje je rodila van braka, u tajnosti i dala na usvajanje?“ ,,Da“, rekla je i maltene ĉula kako se Linkoln trza. „Bila sam zapanjena i povreĊena.“ ,,Te noći ste iskoristili termin manipulisana, zar ne? Rekli ste da je manipulisala vašim ţivotom. “ „Tako sam se osećala. Nisam sigurna šta sam rekla.“ „Niste sigurni?“ „Ne.“ „Zbog toga što ste bili suviše gnevni da razmišljate jasno?“ „Prigovor.“ „Prihvata se.“ ,,Da li ste bili ljutiti?“ ,,Da.“ ,,Da li ste pretili da ćete je ubiti?“ ,,Ne znam.“ ,,Ne znate? GospoĊo Samers, da li ĉesto imate problem da se setite svojih reĉi tokom izliva nasilja?“ „Nemam ĉesto izlive nasilja.“ „Ali ste ih imali. Zar niste jednom napali uĉiteljicu zbog toga što je disciplinovala vašeg sina?“ „Ĉasni sude, zaista!“ „Samo pokušavam da ustanovim da optuţena ima preku narav, ĉasni sude. Prethodne incidente fiziĉkog izliva nasilja.“ „Prigovor se odbija. Neka optuţena odgovori.“ Trebalo je da bude smešno. Dţulija se zapitala hoće li i kad proĊu godine videti nešto smešno u tome. „Jednom sam udarila uĉiteljicu koja je omalovaţila i ponizila mog sina zbog toga što nema oca.“ Pogledala je direktno u Linkolna. „Nije zasluţio da bude kaţnjen zbog okolnosti svog roĊenja.“ „Kao što ste smatrali da ste vi kaţnjeni? Da li vas je omalovaţilo i ponizilo otkriće gospoĊe Benedikt?“ „Smatrala sam da mi je oduzela identitet.“ „I mrzeli ste je zbog toga.“ ,,Ne.“ Ponovo je podigla pogled i potraţila Viktora. „Nisam je mrzela. I ne mrzim ĉoveka kojeg je volela toliko da zaĉne dete s njim.“ „Dva svedoka su se zaklela da ste vrištanjem izrazili svoju mrţnju prema majci.“ ,,U tom trenutku sam je mrzela.“ „A narednog dana, kada je došla u gostinjsku kuću, došla k vama da se - po njenim sopstvenim reĉima - raspravi s vama, uzeli ste ţaraĉ i udarili je s mrţnjom.“ ,,Ne“, prošaputala je. „Nisam to uĉinila.“ OdreĊeno joj je suĊenje, na osnovu uverljivih fiziĉkih dokaza. OdreĊena je kaucija od pet stotina hiljada dolara. „Ţao mi je, Dţulija.“ Linkoln je već zapisivao poruku svom pripravniku. „Izvući ćemo te za sat vremena. Garantujem ti da će te porota osloboditi.“ „Koliko dugo?“ Pogled joj je poleteo ka Polu dok su joj se lisice sklapale oko zglobova. Ĉula je tiho metalno škljocanje i setila se kako se vrata ćelije zakljuĉavaju. „Brendon. Oh, boţe, nazovi En, molim te. Ne ţelim da zna.“

„Samo se drţi.“ Nije mogao da je dosegne, da je dotakne. Mogao je samo da posmatra kako je odvode. Privukao je Linkolna sebi uhvativši ga za okovratnik. Ţestina njegovog pogleda odavala je samo delić onoga što je u srcu osećao. „Platiću kauciju. Ti je izvuci odande. Uĉini sve što moţeš da ne bi sedela u ćeliji. Razumeš li?“ „Mislim da...“ „Samo to uradi.“ Masa je i dalje bila prisutna kada su je pustili. Koraĉala je kao kroz san, pitajući se da li je već umrla. Još je osećala hladnoću lisica na zglobovima. Ali, limuzina je ĉekala. Ivina limuzina. Pomislila je ošamućeno kako nije vozio Lajl, već novi vozaĉ. Skliznula je unutra. Tu se osećala ĉisto, sveţe, bezbedno. Zatvorenih oĉiju ĉula je zvuk teĉnosti koja udara u staklo. Brendi, shvatila je kada joj je Pol stavio ĉašu u ruku. Zatim je ĉula njegov glas, hladan poput unutrašnjosti limuzine. ,,Pa, Dţulija, jesi li je ubila?“ Bes se takvom silinom probio kroz šok, i bio tako vreo da je jedva bila svesna toga da se prenula, strgla naoĉare za sunce i bacila ih na pod. Pre nego što je uspela da progovori, ĉvrsto ju je uhvatio za bradu. „Zadrţi taj izraz lica.“ Glas mu se promenio, ogrubeo. „Neka sam proklet ako im dozvolim da te pobede. Ne boriš se samo za svoj ţivot.“ Otrgla se i ispila brendi kako bi se smirila. „Nemaš saosećanja?“ Mišići vilice su mu zaigrali dok je cedio poslednju kap iz svoje ĉaše. „Presekli su me na pola kada su te odveli. Da li ti je to dovoljno?“ Ponovo je zatvorila oĉi. „Ţao mi je. Nema nikakve koristi od toga što te napadam.“ „Naravno da ima. Prestala si da izgledaš kao da ćeš se istopiti i procuriti kroz pod.“ Spustio je šaku na njen vrat i pokušao masaţom da odagna napetost. Stezala je prste u krilu boreći se s nervozom. Vitki prsti, pomislio je, sa noktima izgrizenim do mesa. Neţno ih je podigao i prineo usnama. „Znaš li šta me je prvo privuklo na tebi?“ „Ĉinjenica da sam se pretvarala da ti mene ne privlaĉiš?“ Naĉin na koji je izvila usne naveo ga je da se nasmeši. Da, boriće se ona. Nije bitno koliko je njen stisak krhak, boriće se. „Pa, bio je to onaj - onaj intrigantan osećaj distance. Ali, još više me je privuklo to kako si izgledala prvi put, kada si ušla u Ivinu dnevnu sobu. Imala si neki ĉudan pogled.“ „Umor od puta.“ „Zaveţi i pusti me da završim.“ Dotakao je svojim usnama njene i osetio da se malo opustila. „Taj pogled je, priliĉno jasno, govorio - ne volim zabave, ali ću ovu preţiveti. A ako me neko napadne, napašću i ja njega.“ ,,Ti si to i uĉinio, ako se dobro sećam.“ „Jesam. Nije mi se dopadala ideja o pisanju knjige.“ Otvorila je oĉi i pogledala ga. „Šta god da se dogodi, ipak ću je napisati.“ ,,Znam.“ Da se ne bi rasplakala, poljubio joj je kapke i povukao je ka svom ramenu kako bi naslonila glavu. „Odmori pet minuta. Uskoro ćemo biti kod kuće.“ Telefon je zvonio dok su ulazili na vrata. Po prećutnom dogovoru, oboje su ga ignorisali. „Mislim da ću se istuširati, reĉe Dţulija. Bila je na sredini stepenica kada se ukljuĉila telefonska sekretarica. „Dţulija Samers.“ Glas je zvuĉao prijateljski, veselo. „Pa, moţda se još nisi vratila kući nakon vaţnog dana. Uĉini sebi uslugu i nazovi me. Prezivam se Hefner i prodajem neke zanimljive informacije. Moţda ţeliš da znaš ko se još šunjao po imanju onoga dana kad je Iv Benedikt ubijena.“ Sledila se s rukom na ogradi. Kad se okrenula, Pol je već podizao slušalicu i ukljuĉivao spiker. „Moj broj je...“ „Ovde Vintrop", prekinuo ga je Pol. ,,Ko si doĊavola ti?“ „Samo zainteresovani posmatraĉ. Video sam tebe i lepu Dţuliju dok ste napuštali sudnicu. Niste imali sreće.“ „Ţelim da znam ko si i šta znaš.“ „Biće mi drago da ti kaţem, prijatelju. Za odreĊenu cenu. Mislim da će mi dvesta pedeset hiljada u kešu pokriti troškove.“ „Šta ja to plaćam?“ „Plaćaš razumnu sumnju i mogu da je isporuĉim. To je sve što ti treba da seksi damu zadrţiš van kaveza.

Donesi polovinu novca do znaka HOLIVUD u devet sati i povedi damu sa sobom. Zatim, ako ţeliš da popriĉam s policajcima ili sudijom, isporuĉi drugu polovinu. I biću samo tvoj.“ „Banke su zatvorene.“ ,,Oh, da, nezgodno. Pa, ja mogu da ĉekam Vintrope. Moţe li ona?“ Pol se osvrnuo. Dţulija je stajala pola metra do njega, kiĉme prave kao koplje. Gledala ga je pravo u oĉi. U njenom pogledu je otkrio nešto ĉega već danima nije bilo. Nadu. „Nabaviću novac. U devet sati.“ „Zasad ćemo izostaviti policajce. Ako namirišem makar jednog, nestaću.“ Oĉima je pratila slušalicu dok ju je Pol spuštao. Maltene se plašila da progovori, da izgovori reĉi. „Misliš li - da li je stvarno nekoga video?“ Neko drugi jeste bio tamo.“ Pre nego što je uspeo da sabere misli, telefon je ponovo zazvonio. ,,Vintrop.“ Pole, ovde Viktor. Ţeleo sam da znam... da li je ona dobro?“ Pol je pogledao na sat. „Viktore, koliko gotovine moţeš da sakupiš za dva sata?“ „Gotovine? Zašto?„ „Za Dţuliju." „Dragi boţe, Pole, nije valjda odluĉila da beţi.“ „Ne. Nemam vremena da objašnjavam. Koliko moţeš da sakupiš?“ ,,Za sat ili dva? Ĉetrdeset, moţda pedeset hiljada.“ „Biće dovoljno. Svratiću po novac. Pre osam sati.“ ,,U redu. Obaviću nekoliko poziva.“ Dţulija je prinela šaku ustima, a zatim je bespomoćno spustila. „Tek tako“, rekla je. „Bez pitanja, bez uslova. Ne znam šta da kaţem.“ „Znaćeš kada doĊe pravo vreme. Mogu da podignem do sto hiljada na automatu. Šta je sa tvojom agenticom? Moţe li da ti pošalje ostatak?“ ,,Da. Da.“ Osetila je suze na obrazima dok je podizala slušalicu. Ovoga puta to nisu bile suze straha, već oĉajniĉke nade. „Pole, oduţiću ti se. Ne govorim samo o novcu.“ „Hajde da ovo izvedemo. I to brzo, ţelim da nazovem Frenka." „Policiju? Ali, rekao je...“ „Stajaće niz vetar.“ Sada je neĉega bilo i u Polovom pogledu. UzbuĊenja. Mraĉnog i opasnog. „Nema šanse da mu predam novac i da ga potom gledam kako odlazi. Ne nakon toga što je ĉekao dok si ti prolazila kroz pakao. Telefoniraj, Dţuls. Moramo da postavimo zamku.“ Hefner je upalio cigaretu i naslonio se na preĉku velikog, belog slova H. Dopadalo mu se gore. Bilo je to fino, tiho mesto za obavljanje posla. Šutnuo je praznu limenku dijet kole i zapitao se koliko je riba otvorilo vrata svog raja upravo na ovom mestu. Svetla su blistala u dolini. Ali ovde gore, ako ĉekaš dovoljno dugo, ako si tih, moţeš ĉuti kojota kako iz daljine zavija na mesec koji je upravo poĉeo da izlazi. Hefner je pomislio da bi mogao da uzme profit i ode na kampovanje. Josemiti, Jelouston, Veliki kanjon. Uvek je uţivao u prirodi. Osim toga, zaradio je odmor, uglavnom pošteno. Struĉni svedoci se dobro plaćaju. Njegov honorar je naprosto pozamašan, to je sve. Ĉuo je zvuk motora i ugasio cigaretu, pomerivši se od znaka u senku. Ako Vintrop ili dama pokušaju nešto, krišom će se povući tamo gde je ostavio kola i nestati. Prišli su bez reĉi i brzo. Hefner se iskezio kada je ugledao torbu u Polovoj ruci. Sve će proći glatko, pomislio je. febeno glatko. „Nije ovde.“ Maltene mu je bilo ţao Dţulije kada je ĉuo napetost u njenom glasu. „Doći će.“ Klimnula je, izvijajući glavu levo-desno. „Moţda je trebalo dapozovemo policiju. Opasno je da se ovde zadrţavamo sami.“ ,,On samo ţeli novac“, umirivao ju je Pol. „Hajde da ovo odradimo na njegov naĉin.“ „Pravilno razmišljanje.“ Hefner je zakoraĉio ka njima. Podigao je šaku da zakloni oĉi od svetla Polove baterijske lampe i zakikotao se. „Uperi je u zemlju sinko, nema potrebe da me oslepiš.“ ,,Hefner?“ „Tako se zovem. Vidi, vidi. Dţulija, drago mi je što te ponovo vidim.“ Zavukla je ruku u tašnu dok ga je prouĉavala. „Znam te. Videla sam te.“ „Naravno da si me videla. Pratim te već nedeljama. Izvesni klijent mi je

obezbedio taj poslić. Ja sam privatni detektiv. Pa, bio sam.“ ,,U liftu, ispred Drejkove kancelarije. I na aerodromu u Sausalitu.“ „Imaš oko sokolovo, dušo.“ „Za koga radiš?“ Zahtevao je Pol da zna. ,,Za koga sam radio7 . Moje usluge više nisu neophodne, pošto je Iv mrtva, a Dţulija u govnima do guše.“ Pol je zgrabio Hefnera za pamuĉnu majicu, kidajući šavove. „ Ako si uĉestvovao u Ivinom ubistvu...“ „Ĉekaj, ĉekaj. Zar misliš da bih u tom sluĉaju bio ovde?“ Ispruţio je obe ruke i dalje se kezeći. „Samo sam je pratio za zainteresovanog klijenta.“ ,,Koga?“ Hefner je razmislio. „Pošto više nisam na platnom spisku, neće ništa škoditi da vam kaţem. Radio sam za Entonija Kinkejda. Zeleo je da te pratim u stopu. Znojio se kao svinja zbog knjige na kojoj ste Iv i ti radile.“ ,,Poruke“, rekla je. ,,On mi je slao poruke.“ ,,Ne znam ništa o porukama. Ţeleo je da te pratim, ţeleo je da zna s kim razgovaraš. Kupio mi je finu opremu za prismotru, tako da sam mogao da slušam intervjue. Soĉna graĊa. Prenerazio sam se kad sam ĉuo da je Dubarijeva abortirala. Ko bi to mogao da zamisli? Pratio sam te nakon što si napustila njenu kuću. Bila si priliĉno lutalaĉki raspoloţena, Dţulija. Sigurno si morala o mnogo ĉemu da razmisliš. Zatim sam se odvezao do imanja i...“ zastao je i iskezio se. „Biće mi drago da vam ispriĉam sve o tome. Pošto vidim novac.“ pol je gurnuo torbu ka njemu. „Prebroj.“ Ma hajde, prijatelju." Hefner je poloţio torbu na stenu i otvorio je. Izvukao je malu bateriju iz dţepa i osvetlio gomile novĉanica. Dar sa nebesa, duševna hrana. „Verujem ti. Najzad, samo ĉinimo jedan drugom uslugu.“ „Rekao si da si tog dana na imanju video još nekog“, podsticala ga je Dţulija. „Kako si ušao. Dţo je bio na kapiji.“ „Ljude poput mene obiĉno ne pozivaju da uĊemo kroz kapije na Beverli Hilsu.“ Hefner je sa uţivanjem uzeo pakovanje bombona sa voćnim punjenjem. Zagrizao je jednu. Dţulija je osetila miris pomorandţe. „Ugledao sam kola pokraj zida. Bio sam radoznao. Popeo sam se na krov i gvirnuo preko, pogodite šta sam video?“ Pogledao je Dţuliju, pa Pola. „Nećete da pokušate? Video sam Drejka Morisona kako šepa kroz teren za golf. DoĊavola, zamislite da imate teren za golf u svom dvorištu.“ ,,Drejk?“ Dţulija je zgrabila Pola za ruku. „Video si Drejka?“ „Bio je u oĉajnom stanju“, nastavio je Hefner. „Pretpostavljam da je pao kad je preskakao zid. Ti direktorski tipovi uopšte nisu atletski nastrojeni.“ „Zašto se alarm nije oglasio?“, upita Pol. ,,Ne znam. No, pretpostavljam da se on pobrinuo za to inaĉe ne bi preskakao ogradu. Videvši da je put ĉist, skoknuo sam za njim. Pretpostavio sam da će mi Kinkejd dodatno platiti nove, zanimljive informacije. Nisam smeo mnogo da mu se pribliţim, pošto smo bili na otvorenom. Krenuo je ka kući, velikoj kući, ali zatim je zastao i pokušao da se sakrije iza palme, kao da nekoga posmatra. Potom je promenio pravac i krenuo ka manjoj kući. Nisam uspeo da se pribliţim, jer se motao unaokolo u potrazi za prozorom kroz koji moţe da osmotri unutrašnjost. Onda je poskoĉio unazad i poĉeo da trĉi kao da ga demoni gone. Morao sam da skoĉim u ţbunje. Hteo sam da pogledam, ali pre nego što sam uspeo, ti si se dovezla.“ Klimnuo je ka Dţuliji. „Video sam da izlaziš iz kola i odlaziš u baštu. Shvatio sam da je bolje da se izgubim, dok neko ponovo ne ukljuĉi alarm.“ „Video si me.“ Dţulija je gurnula Pola i krenula ka Hefneru. „Video si me. Znao si da govorim istinu i nisi rekao ni reĉ.“ „Hej, sada sam ovde. Kada mi date drugu polovinu novca, pevaću za javnog tuţioca kao slavuj. Osim toga, mogu da im kaţem samo ono što sam video. Mogla si da se vratiš iz bašte i ukokaš matoru.“ Udarila ga je dovoljno snaţno da izgubi oslonac i padne na stenu. „Znaš da je nisam ubila. Znaš da je Drejk video onoga ko je ubio. Samo si ĉekao da budem dovoljno oĉajna da prodam dušu.“ Hefner je obrisao usta dok se pridizao. „Ako tako nastaviš, reći ću javnom tuţiocu da si pokušala da me potplatiš da ti obezbedim alibi. Ništa mi ne znaćiš. Zato budi fina ili ću odustati od svoje graĊanske duţnosti.“ „GraĊanska duţnost, malo sutra“ , reĉe Pol. ,,Da li je to bilo dovoljno Frenk?“ „Više nego dovoljno.“ Frenk je zakoraĉio na ĉistinu s blistavim osmehom na licu. „Kuĉkin sine.“ Hefner zakoraĉi napred i Pol ga doĉeka udarcem u vilicu. ,,Ni sam to ne bih bolje rekao.“ „Rasti? Rasti Ljigavi Hefner?“, izgovori Frenk prijatnim glasom dok ga je podizao na noge. „Sećam te se. Da li se ti mene sećaš? Ja sam poruĉnik Frensis Nidlmejer. Uhapšen si zbog iznuĊivanja, skrivanja dokaza i zbog toga što si pravi govnar. Saopštiću ti prava za minut.“ Nakon što mu je stavio lisice, Frenk uze voki-toki. „Imam ovde neko Ċubre koje treba da pokupite.“ „Krećemo poruĉniĉe. Usput, prijem je bio odliĉan.“

Trideset drugo poglavlje „Javni tuţilac ţeli Morisona brzo, odmah i bez oklevanja.“ Frenk je zviţdao kada su zakoraĉili sa prilaza koji vodi ka Drejkovoj kući. „Jesi li uspela da nazoveš advokata?“ ,,Da.“ Dţulija je brisala vlaţne dlanove o bokove. „Verovatno baš sada maltretira tvog kapetana. Linkoln je rekao da nećeš pustiti Pola i mene da poĊemo s tobom po Drejka.“ „Nije moja krivica ako ste se naprosto pojavili na istom mestu.“ Namignuo je Polu. „Stvar je u tome što mi se ĉini da će se Drejk lakše slomiti ako ga suoĉim s vama.“ „Radije bih ga liĉno slomio“, mrmljao je Pol. ,,Ud po ud.“ „Moţe. Nakon što da izjavu. Gospode, kako podnosi tako glasnu muziku?“ Frenk je pozvonio, a zatim udario pesnicom po vratima. „Kopile je videlo ko je ubio.“ Pol je stegao Dţulijine prste tako da se trgla. „Sve pristojno što je imao u ţivotu, obezbedila mu je Iv, ali on nije mario. Koristio je mrtvu, kao što je koristio i ţivu. Da bi obezbedio novac.“ „Verovatno je imao više šanse Ċa dobije pozamašan deo imanja ako Dţuliju osude.“ I dalje tiho zviţdeći, Frenk je ponovo pokucao. „Sada će biti optuţen za ometanje izvršenja pravde. Kopile je kod kuće. Automobil mu je ovde. Upaljena su svetla i muzika. Morisone!“, zaurlao je. „Policija. Otvaraj.“ Bacio je pogled ka Polu. Shvativši ga, Pol je spustio ruku na njena leĊa. „Dţulija, idi saĉekaj u kolima.“ I ona je razumela i odgurnula njegovu ruku. „Đavola ću ĉekati u kolima.“ Frenk je samo uzdahnuo. „Povucite se.“ Šutnuo je vrata tri puta pre nego što su šarke popustile. „Gubim osećaj“, rekao je sam sebi i uzeo pištolj. „Ostanite ovde dok vas ne pozovem.“ Ĉim se Frenk našao unutra, Dţulija je odgurnula Polove ruke. „Misliš li da ću stajati ovde i ĉekati? On zna ko je ubio.“ Snaţno je odmahnula glavom. „Pole, bila mi je majka.“ Pitao se da li je svesna toga da je prvi put to prihvatila. Klimnuvši glavom, uzeo ju je za ruku. „Ostani uz mene.“ Muzika naglo utihnu, tako da su zakoraĉili u tihi hodnik. Pol je bacio pogled ka stepeništu, nagnuvši telo tako da se Dţulija naĊe iza njega. ,,Frenk?“ „Ovde sam. Sranje. Nemoj joj dozvoliti da uĊe.“ Ali već je bila unutra. Nasilna smrt je na trenutak zurila u nju. Leţao je na leĊima, onako kako je pao. Oko njega je bio razbacan razbijeni kristal. Miris krvi i šampanjca - zabave koja je krenula naopako. „Moram da znam.“ Sat vremena kasnije, sedela je u Polovoj dnevnoj sobi i pokušavala voljom da natera sebe da se smiri. Posmatrala je Linkolnovo lice dok je govorila. „Da li misle da sam ga ubila?“ ,,Ne. Nema motiva. Kada ustanove vreme smrti, biće malo verovatno da si imala i priliku. U ovom trenutku, sve ukazuje na profesionalca." ,,Profesionalac?“ „Jedan metak, veoma ĉisto. Znaćemo više za dan-dva.“ ,,Za dan-dva.“ Pošto nije znala kako će preţiveti sat-dva, pritisnula je prstima oĉi. „Mogao je da me oslobodi sumnje, Linkolne. Mrtav je, a sve o ĉemu sam ja u stanju da razmišljam jeste to kako bi me oslobodio da smo imali na raspolaganju još samo koji dan.“ „Još te moţe osloboditi. Uz Hefnerovu izjavu i ĉinjenicu da je Drejk ubijen, sluĉaj protiv tebe slabi. To sve dokazuje da je još neko bio na imanju, da je alarm bio iskljuĉen. Hefner je takoĊe potvrdio ĉinjenicu da si otišla u baštu, a ne u kuću. I da je neko, verovatno Iv, već bio unutra. Drejk ne bi gledao kroz prozor, ne bi bio toliko uplašen da pobegne, da je kuća bila prazna.“ Oprezno se uhvatila za to zrno nade. „ Ako budemo morali da nastavimo sa suĊenjem, to ćeš iskoristiti.“ „Ako budemo morali da nastavimo, da. To je više nego dovoljno za razumnu sumnju, Dţulija. Javni tuţilac to zna. A sada ţelim da se naspavaš.“ „Hvala ti.“ Ustala je i otpratila ga do vrata kada je telefon zazvonio. ,,Ja ću se javiti“, rekla je Polu. „Pusti ga da zvoni.“ Ukoliko je novinar imaću to zadovoljstvo da mu zalupim slušalicu. Halo?“ Pogled joj je otupeo. „Da, naravno. Samo trenutak. Linkolne, na telefonu je tvoj sin.“ Geret?“ Već je zakoraĉio napred kada ga je stid preplavio. „Moja porodica je doletela na nekoliko dana. Deca imaju prolećni raspust.“

Nije reagovala, a on je uzeo slušalicu. „Gerete, stigli ste. Da, znam da je let bio odloţen. Lepo je ĉuti tvoj glas.“ Nasmejao se i namerno okrenuo leĊa ostalima. Dţuliji. ,,Pa, ovde je tek prošlo jedanaest sati, znaĉi da nisi budan do kasno. Da, ići ćemo na utakmicu i u Diznilend. Kaţi majci i sestri da sam krenuo u hotel, saĉekajte me. Da, da, uskoro. Zdravo, Gerete.“ Spustio je slušalicu i proĉistio grlo. „Ţao mi je. Ostavio sam im ovaj broj. Let iz Sent Luisa je bio odloţen pa sam se malo zabrinuo.“ Pogledala ga je pravo u zabrinute oĉi. „Sve je u savršenom redu. Bolje je da kreneš.“ ,,Da. Ĉućemo se.“ Dţulija je pomislila kako je ţurno izašao. „Ironiĉno, zar ne?“, rekla je kada su Pol i ona ostali sami. „Deĉak je samo neki mesec mlaĊi od Brendona. Kada je Linkoln otkrio da sam trudna, bio je tako uţasnut zbog onoga što će se dogoditi da je otrĉao pravo svojoj ţeni u naruĉje. Moglo bi se reći da sam spasla njegov brak, da sam delimiĉno odgovorna za roĊenje Brendonovog polubrata. Zvuĉi kao pametan, dobro vaspitan deĉak.“ Pol je prepolovio cigaru dokju je gasio. „Ipak bih rado trljao Hetovejevo lice uz betonski zid, zbog tebe. Bar na sat ili dva.“ „Nisam više ljuta. Nisam sigurna kada se to dogodilo. Ali on i dalje beţi.“ Prišla je i sklupĉala se u Polovom krilu. ,,Ja više ne beţim, Pole, i znam kada se to dogodilo. One noći u Londonu, kada smo sedeli do kasno i kada sam ti sve ispriĉala. Sve tajne koje sam mislila da nikada neću poveriti nekom muškarcu.“ Primakla se, poigravajući sa njegovim usnama. „Zato ne ţelim da protrljaš njegovo lice uz beton.“ Uzdišući, poĉela je da ga ljubi niz vrat. „Moţda bi mogao samo da mu slomiš ruku.“ ,,U redu.“ Zagrlio ju je tako snaţno da je ostala bez daha. „S nama će biti sve u redu“, promrmljao je u njenu kosu. Zaspali su tako, sklupĉani na kauĉu, prepleteni i potpuno obuĉeni. Probudilo ih je kucanje na vratima, malo iza šest sati ujutru. Trgli su se i trepnuli jedno ka drugom. Ušli su u kuhinju i Frenk je seo za sto, dok je Dţulija spuštala tiganj na šporet. „Imam dobre i loše vesti“, zapoĉeo je. „Loša vest jeste da javni tuţilac nije spreman da odbaci optuţbu." Dţulija nije ništa rekla, samo je izvadila jaja iz friţidera. „Dobra vest jeste da je istraga ponovo otvorena. Hefnerova izjava ti ide u korist. Moramo da proverimo još nekoliko stvari, da dokaţemo vezu sa Kinkejdom. Bilo bi lepo da je dobri stari Rasti i sam gvirnuo kroz prozor, pošto Morison neće nikome moći da kaţe šta je radio toga dana. Ali, ĉinjenica da su uopšte bili tamo, baca znatno drugaĉije svetlo na stvari. Tajming je bio najgori ĉinilac protiv tebe. Ĉinjenica da su svi ostali ukućani imali alibi. Ako je verovati Hefneru, oba faktora padaju u vodu.“ „ Ako“, ponovila je Dţulija. „Slušaj, gmaz bi najradije sve povukao. Priliĉno je ljut što ste mu smestili, ali. takoĊe zna kako to ide. Zna da će mu biti mnogo gore ne bude li saraĊivao. Javni tuţilac bi voleo da obori njegovu izjavu, ali ne moţe. Kada ustanovimo da je bio iskren rekavši da je radio za Kinkejda, i da te je pratio, tuţilac će morati da proguta i sve ostalo. Morison je bio na imanju u vreme ubistva, video je nešto, a sada je mrtav.“ Zahvalno je uzdahnuo kada je Pol pred njega spustio šoljicu kafe. „Radimo na tome da uzmemo spisak njegovih poziva. Biće zanimljivo videti s kim je razgovarao od ubistva.“ Priĉaju o ubistvu, pomislila je Dţulija. Slanina je cvrĉala, kafa se pušila. Ispred prozora, ptica je sletela na ogradu trema i pevala kao da joj od toga zavisi ţivot. Pet hiljada kilometara dalje, Brendon je bio u školi, rešavao razlomke ili radio kontrolni iz engleskog jezika. Ima neke utehe u tome, shvatila je. U saznanju da se ţivot nastavlja u postojanom, neuţurbanom ciklusu iako se njen divljaĉki vrti po kosoj putanji. „Naporno radiš kako bi mi pomogao da se izvuĉem iz problema.“ Dţulija je odloţila slaninu da se ocedi. ,,Ne volim da radim protiv onoga što mi osećaj kaţe.“ Frenk je dodao tek toliko mleka u kafu da ne oprţi jezik. Pijuckao je dok mu je vreli kofein klizio u sistem. „ A imam i liĉni otpor prema tome da dozvolim nekome da se izvuĉe pošto je poĉinio ubistvo. Tvoja majka je bila fantastiĉna dama.“ Dţulija je razmišljala o obe svoje majke. O posvećenoj advokatici koja je ipak odvajala dovoljno vremena da pravi kolaĉe i popravi šav. O dinamiĉnoj glumici koja je grabila ţivot obema rukama. ,,Da, bila je. Kakva jaja volite, poruĉniĉe?“ „Dobro peĉena“, rekao je uzvraćajući joj osmeh. „Reš. Kupio sam jednu tvoju knjigu. Onu o Doroti Rodţers. Otkrio sam neke zapanjujuće stvari.“ Dţulija je sipala jaja u tiganj i posmatrala kako belanca prave mehure. „Imala je zapanjujuća iskustva.“

,,Pa, kao osoba kojoj je posao da saslušava ljude, voleo bih da znam koje trikove koristiš.“ Nema trikova. Kada ti razgovaraš s ljudima, oni nikada ne zaboravljaju da si policajac. Ja uglavnom slušam, oni se toliko zanesu priĉom da zaborave kako sam tu, sa diktafonom. „Ako ikada izbaciš te trake na trţište, zaradićeš milione. Šta radiš s njima kada završiš?“ Prevrnula je jaja, zadovoljna što se ţumanca nisu razlila. „Drţim ih u arhivi. Ništa ne vrede bez priĉa koje ih povezuju.“ Pol je uz tresak spustio šolju. „Ĉekaj malo.“ Okrenuvši se s tanjirom prepunim hrane u ruci, Dţulija ga je posmatrak kako istrĉava iz kuhinje. ,,Ne brini.“ Frenk je ustao da prihvati tanjir. ,,Ja ću pojesti njegov deo.“ Pet minuta kasnije, Pol ju je dozivao s vrha stepenica. „Frenk, ţelim da“ nešto pogledaš.“ GunĊajući, Frenk je sipao još slanine na tanjir i poneo ga sa sobom Dţulija ga je pratila u stopu sa šoljama u rukama. Pol je bio u kancelariji, ispred televizora i posmatrao Iv. „Hvala." Uzeo je šolju od Dţulije, a zatim klimnuo da sednu. „Dţuls, ţelim da ovo paţljivc preslušaš.“ „... Radi predostroţnosti sam snimila druge trake...“ Pritisnuo je pauzu i okrenuo se ka Dţuliji. „Koje druge trake?“ ,,Ne znam. Nikada mi nije dala nikakve trake.“ „Upravo tako.“ Snaţno ju je poljubio. Osećala je kako mu uzbuĊenje iz bija kroz vrhove prstiju zarivene u njena ramena. „Gde su, doĊavola? Snimila ih je u nekom trenutku pošto ste se videle i pre nego što je ubijena Nije ih dala Grinburgu. Nije ih dala tebi. Ali htela je.“ „Htela je“, ponovila je Dţulija, spustivši se u stolicu. ,,I došla je u gostinjsku kuću da se vidi sa mnom, da me saĉeka.“ ,,Da ti da trake. Da izbriše i poslednje laţi.“ „Pretraţili smo kuću od tavana do podruma.“ Frenk je odloţio tanjir i stranu. „Nije bilo nikakvih traka osim onih u sefu.“ „Nije ih bilo, zbog toga što ih je neko odneo. Neko ko je znao šta je na njima.“ „Kako bi neko mogao to da zna?“ Dţulija je ponovo pogledala ka televi zoru i zaleĊenom snimku Iv. „Ako ih je snimila te noći ili narednog jutra Nije izlazila iz kuće.“ ,,Ko je dolazio?“ Frenk je izvadio beleţnicu i listao strane. „Flanigan, njena agentica, Dubarijeva. Mogla je bilo kome od njih reći nešto što nisu ţeleli da ĉuju.“ Dţulija je skrenula pogled. Nije bila u stanju da se suoĉi s mogućnošći da je to bio Viktor. Već je dva puta izgubila majku. Nije bila sigurna da moţe po drugi put da izgubi oca. ,,Iv je bila ţiva nakon što su svi oni otišli. Kako je neko mogao da se vrati, a da Dţo to ne zna?“ „Na isti naĉin kao što je Morison ušao“, razmišljao je Frenk. „Mada je teško progutati ideju da se još neko peo preko zida.“ „Moţda i nije.“ Posmatrajući Iv, Pol je prošao prstima kroz Dţulijinu kosu. „Moţda ta osoba nije morala da brine o ulasku ili izlasku. Zbog toga što je već bila unutra. Moţda se od te osobe oĉekivalo da bude s njom. Moţda je dovoljno marila za tu osobu da joj objasni šta radi.“ „Misliš da je to bio neko od posluge“, mrmljao je Frenk i poĉeo ponovo da lista. „Mislim da je to bio neko ko je ţiveo na imanju. Ko nije morao da brine zbog alarma. Neko ko je pratio od glavne kuće do gostinjske. Neko ko je ubio Iv u afektu, a Drejka hladnokrvno.“ ,,Tu su kuvar, baštovan, pomoćnik baštovana, nekoliko sluţavki, vozaĉ, domaćica, sekretarica. Svi imaju priliĉno dobar alibi.“ Nestrpljenje se prelivalo poput vreline. „Moţda je neko od njih fabrikovao alibi. Sve se uklapa, Frenk.“ „Ovo nije jedna od tvojih knjiga. Pravo ubistvo je haotiĉnije, komadići se ne uklapaju tako dobro.“ „Ali uvek prave istu sliku. Hefner je rekao da je izašla iz kuće, da je Morison promenio pravac kretanja i krenuo ka gostinjskoj kući. Nije stao kraj garaţe, što verovatno oslobaĊa Lajla sumnje, mada bih voleo da nabodem malog ljigavca. Mislim da traţimo nekoga ko joj je bio blizak. Nekoga ko zna kuda se Dţulija kreće, kako bi mogao dostaviti poruke.“ „Hefner je mogao da dostavi poruke“, razmišljala je Dţulija naglas. „Zašto bi to porekao? Rekao nam je sve ostalo. Ţelim da znam ko te je pratio u London - i u Sausalito.“

„Pregledao sam spisak putnika za let ka Londonu. Već sam ti rekao da nisam pronašao vezu.“ „Imaš li spisak imena?“ ,,U dosijeu.“ „Budi drugar, Frenki, i naredi da ti ga pošalju faksom ovamo.“ ,,Gospode.“ Zatim je pogledao Dţulijin izraz i televizijski ekran na kojem je treperio snimak Iv. „Naravno, naravno, zašto da ne? Ionako sam umoran od nošenja znaĉke.“ Dţulija je pomislila kako je najgore od sveg ovo ĉekanje. Ĉekanje da Frenk obavi poziv, dok se Pol šetka i puši. Ĉekanje da tehnologija proradi i pošalje im trunĉicu nade. Gledala je kako papiri izlaze, sa spiskom stotinu imena. Samo jedno je bilo vaţno. Razvili su rutinu. Ona bi prouĉavala jedan i dodala ga Polu. On bi pregledao drugi i dodao ga Frenku. Trgla se kada je ugledala svoje ime meĊu imenima tolikih stranaca. Zatim je ugledala i Polovo ime na spisku konkordovog leta. Bio je nestrpljiv da stigne do nje, pomislila je osmehnuvši se. Bio je ljut, agresivan, zahtevan. Kada su zajedno leteli nazad, bio je sve. Trljajuĉi umorne oĉi, pogledala je novi papir. Metodiĉnim naćinom je pokušavala da prouĉi i upije svako ime, da mu dodeli lice i liĉnost. Alan Brizvoter. Sredoveĉan, ćelav, uspešan broker. Mardţori Brizvoter. Njegova fina supruga koja uţiva u dobroj partiji bridţa. Karmajn Delinka. Organizator boks-meĉeva, oboleo od manije veliĉine. Helen Fichju Prajs. Raspuštenica iz Londona koja se vraća iz kupovine na Rodeo drajvu. Donald Fransis. Mladi izvršni direktor u odseku za oglase. Suzan Fransis. Donaldova privlaĉna supruga, roĊena u Britaniji. Radi kako televizijski producent. Metju Dţon Fransis. Njihov petogodišnji sin, uzbuĊen zbog posete baki i deki. Šarlin Grej. Dţulija je zevnula i pokušala da razbistri misli i usredsredi se. Šarlin Grej. ,,Oh boţe.“ „Šta je bilo?“ Pol joj je već stajao iznad ramena, potiskujući potrebu da joj otme papir iz ruku. „Ĉarli Grej.“ Mršteći se Frenk je podigao pogled sa svog papira. Beonjaĉe su mu bile oiviĉene crvenim. „Mislio sam da je mrtav.“ ,,On jeste. Poĉinio je samoubistvo tokom kasnih ĉetrdesetih. Ali imao je dete, bebu. Iv mi je rekla da ne zna šta se s njom dogodilo.“ Pol je već ugledao ime. „Šarlin Grej. Mislim da je to prevelika sluĉajnost. Kako da je pronaĊemo?“ „Dajte mi koji sat.“ Frenk je uzeo papir i dva parĉeta hladne slanine i poneo ih sa sobom ka vratima. „Nazvaću vas.“ „Ĉarli Grej“, mrmljala je Dţulija. „Iv je veoma marila za njega, ali on je više mario za nju. Znatno više. Slomila mu je srce kad su udala za Majkla Torenta. Poklonio joj je rubine, njeno prvo probno snimanje. Bio je njen prvi ljubavnik.“ Zadrhtala je. ,,Oh boţe, Pole, da li je njegovo dete ubilo Iv?“ „Ako je bila kćerka, koliko bi sada imala godina?“ Dţulija je kruţila prstima po slepooĉnicama. „Bila bi ranih pedesetih godina.“ Prekinula je u pola pokreta. „Pole, ne misliš valjda...“ „Imaš li njegovu fotografiju?“ Ruke su poĉele da joj se tresu. U pitanju je bilo uzbuĊenje. ,,Da, Iv mi je dala stotine slika i studijskih fotografija. Sve je kod Linkolna.“ Pol je krenuo ka telefonu, a zatim opsovao. ,,Ĉekaj.“ Okrenuo se ka polici na zidu i poĉeo da prelazi prstima preko naslova video-kaseta. „Očajni životi“ promrmljao je. „Ivin prvi film - u kojem glume Majkl Torent i Ĉarls Grej.“ Ţustro je stegnuo Dţulijinu ruku. „Dušo, hajde da gledamo film.“ ,,Da.“ Uspela je da se nasmeši. „Ali, bez kokica.“ Zadrţavala je dah dok je vadio Ivinu traku iz mašine, zamenivši je kasetom starog filma. Mrmljajući sebi u bradu, premotao je FBI upozorenje i uvodnu špicu. Iv se pojavila u prvoj sceni, koraĉajući niz trotoar koji se navodno nalazi u Njujorku. Koketno je navukla šešir preko jednog oka. Kamera je zumirala i uhvatila to mlado, treperavo lice, a zatim se spustila dok se Iv saginjala, okretala i prelazila prstima duţ šava najlon ĉarapa.

„Bila je zvezda od prvog trenutka“, rekla je Dţulija. ,,I dobro je to znala.“ „Znaš šta. Gledaćemo ceo film na našem medenom mesecu.“ ,,Na našem...“ „O tome ćemo kasnije.“ Dok je Dţulija pokušavala da razluĉi da li ju je upravo zaprosio, Pol je premotavao traku. „Ţelim krupan plan. Hajde, Ĉarli. Evo ga.“ Pobedniĉki je pritisnuo dugme za pauzu. Ĉarli Grej je gledao u njih, zalizane kose i usta izvijenih u samoomalovaţavajuć kez. „Boţe, Pole“, zarila mu je prste u rame poput eksera. „Ima njegove oĉi.“ Smrknutog izraza, Pol je ustao. „Hajde da porazgovaramo sa Travers.“ Doroti Travers se vukla od sobe do sobe u praznoj kući, brišući prašinu, glaĉajući staklariju, gomilajući mrţnju. Entoni Kinkejd je uništio bilo kakvu mogućnost da poveruje u zdrav odnos sa muškarcem. Zbog toga je usredsredila svu svoju ljubav na dvoje Ijudi. Svog sirotog sina koji je još zvao mama i Iv. U njenoj ljubavi prema Ivnije bilo niĉega seksualnog. Završila je sa seksom pre nego što je Kinkejd završio s njom. Iv joj je bila sestra, majka, kćerka. Mada je Travers volela svoju porodicu, to što je Iv odstranjena iz njenog ţivota donelo joj je takav bol da je bila u stanju da ga podnese samo ako ga zatrpa gorĉinom. Kada je videla Dţuliju kako ulazi u kuću, jurnula je napred zamahujući prstima kao kandţama. „Ubilaĉka kuĉko. Ubiću te samo zbog toga što si se usudila da doĊeš.“ Pol ju je uhvatio, muĉeći se da zadrţi njene snaţne ruke. „Prekini. DoĊavola, Travers. Dţulija je vlasnica ove kuće.“ „Poslaću je u pakao pre nego što joj dozvolim da uĊe.“ Suze su joj lile niz lice dok je pokušavala da se oslobodi. „Slomila joj je srce, ali joj to nije bilo dovoljno, pa je ubila.“ „Slušaj me. I Drejk je ubijen.“ Travers je prestala da se bori tektoliko da doĊe do daha. „Drejk. Ubijen?“ „Neko je ispalio metak u njega. Sinoć smo ga pronašli. Imamo svedoka koji ga je video ovde, na imanju, onog dana kada je Iv ubijena. Travers, alarm je bio iskljuĉen. Drejk se popeo preko zida.“ „Pokušavaš li da mi kaţeš da je Drejk ubio Iv?“ Pošto je konaĉno privukao njenu paţnju, malo je popustio stisak. „Ne, ali video je ko jeste. Zbog toga je mrtav.“ Travers je ponovo osmotrila Dţuliju. „Ako je mogla da ubije majku, mogla je da ubije i roĊaka. „Nije ubila Drejka. Bila je sa mnom. Bila je sa mnom ĉitave noći.“ Bore na Traversinom licu se produbiše. „Zaslepela te je. Zaslepela te je seksom.“ „Ţelim da me saslušaš.“ ,,Ne dok je ona u kući.“ „Ĉekaću napolju.“ Dţulija je odmahnula glavom pre nego što je Pol uspeo da se pobuni. ,,U redu je. Tako je najbolje." Kada je Dţulija zatvorila vrata za sobom, Travers se opustila. „Kako moţeš da spavaš s tom kurvom?“ Ĉim ju je Pol pustio, potraţila je maramicu u dţepu. „Mislila sam da ti je Iv nešto znaĉila.“ „Znaš da jeste. DoĊi ovamo i sedi, moramo da razgovaramo.“ Kad ju je smestio u dnevnoj sobi, ĉuĉnuo je kraj njenih stopala. „Priĉaj mi o kćerki Ĉarlija Greja.“ Oĉi su joj sevnule pre nego što ih je spustila. ,,Ne znam o ĉemu govoriš.“ ,,Iv je znala. Verovala ti je više nego bilo kome. Rekla bi ti.“ „ Ako mi je verovala, zašto mi nije rekla da je bolesna?“ Skrhana tugom, zakopala je lice u šake. „Zašto mi nije rekla da umire.“ „Zbog toga što te je volela. I zbog toga što nije ţelela da joj preostalo vreme bude ispunjeno saţaljenjem i ţaljenjem. “ „Ĉak joj je i to oduzeto. Malo vremena koje joj je preostalo.“ „Tako je. Ţelim da plati onaj ko je to uĉinio. Ali to nije Dţulija.“ Stegnuo je njene šake pre nego što je uspela da ga odgurne. „ Ali to je bio neko koga je volela, neko koga je primila u svoj ţivot. Pronašla je Ĉarlijevu kćerku, zar ne, Travers?" ,,Jeste.“

Trideset treće poglavlje Zraci sunca su poskakivali po tamnoplavoj vodi bazena. Talasi koje je stvarala fontana širili su se i nestajali. Dţulija se pitala ko će tu ponovo plivati. Da li će iko skinuti kupaći, stajati ispod vodoskoka i smejati se. Imala je potrebu da to sama uradi, brzo, dok je još sama, i da na taj naĉin oda poštu nekome koga je nakratko volela. Umesto toga je posmatrala kolibrija, malu, bleštavu raketu, kako treperi povrh vode, zatim lebdi i napaja se iz ţivopisne crvene petunije. ,,Dţulija.“ Osmeh joj se sledio na usnama. Osetila je kako joj srce lupa i knedla zastaje u grlu. Veoma polako, veoma paţljivo opustila je prste stegnute u pesnice i prizvala svu veštinu koju je nasledila od Iv, a zatim se okrenula ka kćerki Ĉarlija Greja. „Nina. Nisam znala da si još ovde. Mislila sam da si se iselila.“ „Skoro. Ostalo mi je još nekoliko stvari da spakujem. Ĉudo jedno šta sve ĉovek nagomila za petnaest godina. Ĉula si za Drejka.“ ,,Da. Mogle bismo da uĊemo. Pol je ovde.“ ,,Znam.“ Nina je uzdahnula i to je zazvuĉalo poput jecaja. „Ĉula sam njega i Travers. Nije znala da sam se vratila ranije i otišla na sprat. Sve ovo nije trebalo da se dogodi. Ništa od toga.“ Posegnula je u tašnu boje bivolje koţe i izvadila pištolj kalibra 32. Sunce je blesnulo po hromiranoj površini. „Volela bih da postoji neki drugi naĉin, Dţulija. Zaista bih volela.“ Kada se našla lice u lice s pištoljem, više se razbesnela nego uplašila. Nije smatrala sebe nepobedivom. Delom svesti znala je da metak moţe da je pogodi i prekine joj ţivot. MeĊutim, pretnja je izgovorena neverovatno uĉtivo i zbog toga je pomisao o oprezu išĉilela. „Kako moţeš da stojiš preda mnom i da se izvinjavaš kao da si zaboravila da odeš na sastanak. Gospode, Nina, ubila si je.“ Nisam to planirala.“ Odvratila je blago iritiranim tonom i prinela šaku grudima „Bog zna da sam pokušala razumno da razgovaram s njom. Molila sam je preklinjala, slala poruke kako bih je uplašila. Kada sam videla da ne koristi, slala sam tebi poruke. Ĉak sam unajmila nekoga da pokvari avion.“ Negde u bašti, ptica je poĉela da peva. „Pokušala si da me ubiješ.“ Ne, ne. Znam da je Dţek dobar pilot i moja uputstva su bila vrlo specifiĉna. To je trebalo da te uplaši, da te natera da shvatiš koliko je vaţno da obustaviš istraţivanje o knjizi.“ „Zbog tvog oca.“ ,,Delimiĉno.“ Spustila je trepavice, ali Dţulija je kroz njih videla da joj oĉi sijaju. ,,Iv mu je upropastila ţivot. Okonĉala ga. Dugo sam je mrzela zbog toga. MeĊutim, bilo mi je nemoguĉe da nastavim da je mrzim nakon što je toliko toga uĉinila za mene. Veoma sam je volela, Dţulija. Pokušala sam da joj oprostim. Moraš mi verovati.“ ,,Da ti verujem? Ubila si je, a zatim si spremno stala u stranu i posmatrala kako mene krive za to.“ Nina je stisnula usne. „Opstanak. To je jedna od prvih stvari koje me je Iv nauĉila. Kolika god da je cena, ja ću ovo preţiveti. “ „Pol zna, kao i Travers. Policija već proverava ko je Šarlin Grej.“ „Nestaću znatno pre nego što je poveţu sa Ninom Solomon.“ Bacila je pogled ka kući i zakljuĉila da Pol i Travers još razgovaraju. „Nisam imala mnogo vremena da razmislim o svemu, ali ĉini mi se da postoji samo jedan naĉin.“ ,,Da me ubiješ.“ „Mora da izgleda kao samoubistvo. Otići ćemo do gostinjske kuće. Vratiti se na mesto zloĉina - policiji će se to dopasti. Napisaćeš poruku u kojoj priznaješ da si ubila Iv i Drejka. Ovo je pištolj koji sam koristila. Nije registrovan, niti se moţe povezati s mojim imenom. Obećavam ti da će biti brzo. Obuĉavao me je najbolji struĉnjak.“ Mahnula je pištoljem. „Poţuri, Dţulija. Ako Pol izaĊe, moraću da ubijem i njega. A zatim i Travers. Imaćeš pravo krvoproliće pred vratima.“ Kolibri se podigao sa cveta i preleteo preko vode. Zbog treperavog, crvenog bleska i neoĉekivanog besa koji ju je obuzeo, Nina se zateturala unazad i prvi hitac je otišao u prazno. Grunuvši napred uz slep, titanski gnev, Dţulija se zarila u nju, udarivši takvom snagom da su obe izgubile ravnoteţu i pale u bazen.

Prepletene, zagnjurile su do dna. Isplutale su na površinu udarajući, zamahujući i daveći se vodom. Dţulija nije ĉula sopstveno zavijanje od besa, dok joj je Nina divljaĉki povlaĉila kosu. Bol joj je zamaglio vid, ali izoštrio bes. Na trenutak je ugledala Ninino lice, poprskano kapljicama. Zatim je sklopila šake oko njenog vrata i stisnula. Pluća su joj automatski uvukla vazduh pre nego što je ponovo potonula. Kroz veo od vode je videla Ninine oĉi i divlju paniku u njima. Imala je to zadovoljstvo da ih posmatra kako se zatvaraju dok je njena pesnica polako putovala kroz vodu kako bi se zarila u Ninin stomak. Glava joj je udarila u dno, primoravši je da stisne zube kako ne bi viknula. Svetlo joj je zaigralo u oĉima dok se izvijala da šutne nogom ranjivo meso. Zanemarivala je ogrebotine i masnice, ali zvonjava u ušima i osećaj vatre u grudima, naterao ju je da krene ka površini kako bi udahnula. Povici i vriska su joj odjekivali u glavi dok je ronila napred, zgrabivši Nininu bluzu jer je pokušavala da se izvuĉe sa strane. Voda joj je curila preko obraza, tekla joj iz oĉiju. Nije znala kada je poĉela da plaĉe. ,,Kuĉko“, rekla je kroz stisnute zube. Okrenuvši se, udarila je pesnicom u lice, a zatim je povukla nazad na noge kako bi je ponovo udarila. „Prekini. Hajde, draga, prekini." Probijajući se kroz vodu do nje, Pol ju je zgrabio za ruku. „Onesvestila se.“ Stavio je ruku pod Nininu bradu kako bi je spreĉio da potone. „Ogrebala te je. Po licu.“ Dţulija je frknula i obrisala mešavinu vode i krvi. „Bije se kako devojĉica.“ Ţeleo je da se nasmeje hladnoj podrugljivosti njenog glasa. „Travers zove policiju. Moţeš li sama da izaĊeš?“ ,,Da.“ Trenutak kasnije poĉela je da povraća. Ne osvrćući se, Pol je poloţio Ninino besvesno telo na platformu i krenuo ka Dţuliji. „Izbaci sve iz sebe“, rekao je tiho, drţeći je za glavu drhtavim rukama. „Progutala si više nego što treba. Dobra devojĉica." Mazio je i umirivao dok se davljenje pretvaralo u teško disanje. „Sada sam te prvi put video u akciji, šampionko.“ Privukao je sebi i zagrlio. „Prokleto neverovatno. Podseti me na to da te nikada ne naljutim.“ Dţulija je uvlaĉila vazduh i osećala kako joj peĉe grlo. „Imala je pištolj.“ „U redu je.“ Grĉevito ju je stegao jaĉe. „Sada je kod mene. Hajde da uĊemo.“ ,,Ja ću je uvesti.“ S mrkim izrazom lica, Travers je kidisala ka Dţuliji s velikim peškirom u rukama. „Ti pazi na onu drugu. Hajde sa mnom.“ Zagrlila je Dţuliju oko struka svojim dugaĉkim rukama. „Pronaći ću ti suvu odeću i napraviti finu šoljicu ĉaja.“ Pol je obrisao vodu s lica i posmatrao kako Travers odvodi Ivinu kćerku u kuću. Zatim je ustao da se pobrine za Ĉarlijevu. Uvijena u jedan od Ivinih svilenih ogrtaĉa, okrepljena ĉajem pojaĉanim brendijem, Dţulija je leţala na jastucima koje je Travers naslagala oko nje. Nisu me ovako mazili otkako sam slomila ruĉni zglob dok sam vozila rolšule kada mi je bilo dvanaest godina.“ „Tako se Travers nosi s krivicom.“ Pol je prestao da se šetka i zapalio cigaru. „Nema zbog ĉega da oseća krivicu. Verovala je da sam ja to uĉinila. Gospode, bilo je trenutaka u kojima sam i sama poverovala u to.“ Promeškoljila se i trgla. „Treba da pozoveš lekara, Dţuls.“ „Bolniĉari su me već zbrinuli“, podsetila ga je. „Ogrebotine i modrice.“ ,,I rana od metka.“ Spustila je pogled ka svojoj ruci tamo gde je bila povezana iznad lakta. „Boţe, Roki, pa to je obiĉna ogrebotina.“ Pošto se nije nasmešio, posegnula je rukom. „Stvarno, Pole, metak me je samo okrznuo, kao u filmovima. Više me boli to što me je ugrizla za rame.“ Napravivši grimasu, oprezno je dotakla povredu. „Samo ţelim da ostanem ovde, s tobom.“ „Mrdni se“, naredio je i seo kraj njenog kuka kada mu je napravila malo mesta. Uzeo je njenu šaku meĊu svoje i prineo je usnama. „Baš znaš kako da nasmrt prepadneš ĉoveka, Dţuls. Kada sam ĉuo pucanj, izgubio sam pet godina ţivota.“ „Ako me poljubiš, potrudiću se da ih povratim.“ Sagnuo se nameravajući samo blago da dotakne njene usne. MeĊutim, zagrlila ga je i privukla k sebi. Uz tih, uzbuĊen uzdah, privukao je sebi i izlio sve potrebe, zahvalnost i obećanja u jedan susret usana. „Mrzim što vas prekidam“, oglasio se Frenk sa dovratka. Pol se nije okrenuo već je prešao usnama preko ogrebotina na Dţulijinom obrazu. „Onda nemoj.“

„Izvidni drugar, ovo je zvaniĉna poseta. GospoĊo Samers, došao sam da vas obavestim da su odbaĉene optuţbe protiv vas.“ Pol je osetio da je zadrhtala. Stegla je ruku u pesnicu uz njegovu košulju dok je on gledao u Frenka. „Naravno, nakon što je uhvatila ubicu umesto vas.“ „Zaveţi Vintrope. TakoĊe sam ovde da ponudim zvaniĉno izvinjenje zbog svega kroz šta ste prošli. Mogu li da uzmem jedan od tih sendviĉa? Crkavam od gladi.“ Polje pogledao tanjir sa hladnim predjelom koji je Travers ostavila na stolu. „Uzmi ih za poneti.“ ,,Ne, Pole.“ Dţulija ga je odgurnula dovoljno da se uspravi. „Moram da znam zašto. Moram da znam šta je mislila kada mi je sve ono rekla. Razgovarao si s njom, zar ne?“ ,,Da, priĉali smo.“ Frenk se sagnuo da napravi veliki sendviĉ od hladne šunke, salame, pileĉih grudi, tri parĉeta sira i debelih kriški paradajza. „Znala je da ne moţe da se izvuĉe. Imate li nešto za piće?“ „Pogledaj u baru“, rekao je Pol. Nestrpljiva, Dţulija je ustala da mu liĉno donese sok. „Kada je priĉala o tome da će me ubiti, rekla je da će moja smrt biti brza. Rekla je da je poduĉavao najbolji struĉnjak. Znaš li na koga je mislila?“ Frenk je uzeo flašu koju mu je ponudila i klimnuo. ,,Na Majkla Delrikija.“ „Delrikio? Nina je bila u vezi sa Delrikiom?“ „Tako ju je Iv upoznala“, rekao je Pol. „Sedi dole. Reći ću ti šta mi je Travers ispriĉala.“ „Mislim da ću morati da sednem.“ Nesvesno je sela na stolicu ispod Ivinog portreta. „Ĉini se da Ninina biografija nije onakva kakvom si je smatrala. Nije bila siromašna, ali bila je zlostavljana. Otac je njenoj majci ostavio poveću zaostavštinu. Ali to nije bilo dovoljno da umiri mrţnju. Ninina majka se iskaljivala na detetu - fiziĉki i emotivno. Neko vreme je imala oĉuha. To je sve istina. Izostavila je ĉinjenicu da je majka pokušala da je navede da mrzi Iv, govoreći joj kako je izdala Ĉarlija, izazvala njegovu smrt. Kada je Nina u šesnaestoj godini otišla od kuće, bila je veoma zbunjena, veoma ranjiva. Radila je neko vreme na ulici, zatim je otišla u Vegas. Izdrţavala se plesom i prostitucijom. Tamo je upoznala Delrikija. Bilo joj je dvadesetak godina i bila je premazana svim bojama. Uoĉio je potencijal i poĉeo da je koristi kao domaćicu za vaţne klijente. Imali su avanturu koja je potrajala nekoliko godina. U nekom trenutku se zaljubila u njega. Više nije ţelela da zabavlja njegove klijente. Ţelela je pravi posao, neku vrstu odanosti s njegove strane.“ „Dama nije imala ukusa“, izgovori Frenk punih usta. ,,I nije dobro rasuĊivala. Delrikio ju je drţao u Vegasu, a kada je napravila scenu, jedan od njegovih momaka joj je odrţao lekciju. To je utišalo na neko vreme. Sama mi je rekla da ga je i dalje volela i da nije mogla tek tako da ga pusti. Otkrila je da tuca neku drugu ribu, okomila se na nju i malo je isekla. Delrikiju se dopala inicijativa, tako da je još neko vreme pustio da se mota oko njega.“ „Tada se pojavila Iv“, ubaci se Pol. Mazio je Dţulijinu ruku, polako, ritmiĉno, kao da se plaši da prekine dodir. „Ovog puta se Delrikio zaljubio. Kako Nina nije htela da ga pusti, ponovo je prepustio uveravanje svojim telohraniteljima. Iv je saznala za to i pošto je upravo otkrila - preko Prista koliko daleko je Delrikio spreman da ide, otišla je liĉno da se vidi s Ninom. Bila je u bolnici, priliĉno slomljena i ispriĉala joj je ĉitavu priĉu.“ A kada je Iv otkrila da je Ĉarlijeva kćerka“, rekla je Dţulija tiho, ,,dovela je ovamo.“ „Tako je.“ Pol je pogledao njen portret. „Obezbedila je Nini novi poĉetak, prijateljstvo i Keneta koji će je obuĉavati. I kroz sve ove godine, Iv je lagala za nju Kada je odluĉila da raskrsti s laţima, pošto je ţelela da istina bude njeno zaveštanje, Ninu je obuzela panika. Iv je obećala da će ti sve ispriĉati tek kada ti bude u potpunosti verovala, ali smatrala je da Ĉarli zasluţuje istinu. Nini je rekla da je ona simbol toga koliko jedna ţena moţe da postigne.“ „Nina nije bila u stanju da se nosi s tim“, nastavio je Frenk. „Dopadao joj se imidţ koji je za sebe stvorila. Nije ţelela da njeni kontakti iz više klase znaju da je bila kurva šefa mafije. Nije planirala da ubije Iv, bar ne svesno, ali kada je otkrila da je ĉitavu priĉu snimila na trake i da će ih dati tebi, naprosto je odlepila. Ostalo je lako.“ „Pratila je Iv do gostinjske kuće“, mrmljala je Dţulija. „PosvaĊale su se. Uzela je ţaraĉ i udarila je. Nina je sigurno bila uplašena, ali veoma organizovana. Obrisala bi svoje otiske sa oruţja i uzela kljuĉeve - zbog toga što se setila kako sam se svaĊala sa Iv prethodne veĉeri.“ „Ĉula je tvoja kola“, rekao je Frenk. „Videla da ulaziš u baštu. Zatim je odluĉila da baci sumnju na tebe. Pobegla je. Ona je ponovo ukljuĉila alarm. Uplašila se kada je shvatila da je glavni prekidaĉ iskljuĉen. Shvatila je da će to zakomplikovati stvari, pa ga je ponovo ukljuĉila i nastavila da radi. Oh, i potrudila se da nazove kuhinju kako bi Travers znala koliko je zaposlen sa svim tim pismima koje mora da ispiše.“ „Ali nije znala da je Drejk video.“ Dţulija se naslonila i zatvorila oĉi. „Pokušao je da je uceni.“ Frenk je odmahnuo glavom dok je pravio novi ogroman sendviĉ. „Mogla je da plati, ali nije mogla da dopusti da posao ostane nedovršen. Pošto je on mrtav, a ti na dobrom putu da te zatvore, znala je da je bezbedna. Travers je

toliko odana Iv da ne bi nikada nikome rekla ništa o Nininom poreklu - a ne bi imala ni razloga da to ĉini.“ „Ĉula sam ih“, setila se Dţulija. „One noći na Ivinoj zabavi. Ĉula sam Delrikija i Ninu kako se svaĊaju. Plakala je.“ „To što ga je ponovo videla nije uopšte pomoglo“, ubacio se Frenk. „Još voli ljigavca. Rekao joj je da to moţe da dokaţe ako spreĉi objavljivanje knjige. Verovatno je već te noći poĉela da puca. Pretpostavljam da je otrov njene majke još plutao u njoj. Pošto nije uspela da zaustavi Iv na jedan naĉin, zaustavila je na drugi.“ „Ĉudno je to“, rekla je Dţulija sebi u bradu. „Ĉarli Grej je sve zapoĉeo. Obezbedio je Iv priliku. Prvo mi je ispriĉala priĉu o njemu. A sada se sve s njim završava.“ „Nemoj ispustiti sendviĉ usput, Frenk“, promrmljao je Pol i pokazao ka vratima. „Šta? Oh, da. Javni tuţilac je obavestio Hetoveja", rekao je i ustao. „Poruĉio je Dţuliji da nazove ako ima nekih pitanja. Odveo je sina na utakmicu. Vidimo se.“ ,,Poruĉniĉe.“ Dţulija je otvorila oĉi. „Hvala ti.“ „Bilo mi je zadovoljstvo. Znaš, ranije nisam primetio koliko liĉiš na nju.“ Uzeo je još jedan zalogaj sendviĉa. „Baš je bila lepotica.“ Izašao je ţvaĉuĉi hranu. „Dobro si?“, upita je Pol. ,,Da.“ Dţulija je duboko udahnula. Još je malo peklo, ali je to podsećalo da je ţiva i da je slobodna. „Da, dobro sam. Znaš li šta bih volela? Volela bih da popijem ĉašu šampanjca." ,,To u ovoj kući nikada nije bio problem.“ Prišao je friţideru iza bara. Ustala je, prišla i smestila se sa suprotne strane. Ivin ogrtaĉ joj je skliznuo s jednog ramena. Dok je posmatrala Pola, Dţulija ga je namestila, zagladila - zadrţavši malĉice duţe prste na njemu, kao da dotiĉe starog prijatelja. Mada se nasmešio tom gestu, nije ništa rekao. Pitala se da li je primetio da se Ivin miris još oseća na svili. „Imam pitanje.“ „Slobodno. “ Pol je strgnuo foliju sa ĉepa i poĉeo da odvrće ţicu. „Hoćeš li se oţeniti mnome?“ Ĉep je eksplodirao. Pol je ignorisao izlivanje pene i posmatrao je. Pogled joj je bio oprezan, tako ga je najviše voleo. „Moţeš se kladiti u to.“ „Dobro.“ Klimnula je. Skliznula je prstima niz svilu dok nije preplela prste na pultu. Odakle god da je došla, gde god da ide, pre svega je samostalna ţena. „To je dobro. “ Smirila se i još jednom duboko udahnula. „Kako ti se ĉini Konektikat?“ ,,Zapravo...“ Zastao je da napuni dve ĉaše. „Razmišljao sam o tome kako je vreme da promenim scenografiju. Ĉujem da se u Konektikatu štošta dešava. Ima lišća koje opada, skijanja, veoma lepih ţena.“ Pruţio joj je ĉašu. „Imaš li dovoljno mesta da me primiš?“ „Mogu da te uglavim.“ Ali, kada je krenuo da dotakne njenu ĉašu svojom, ona je odmahnula glavom. „Desetogodišnjaci su buĉni, zahtevni i ne poštuju privatnost.“ „Brendon i ja već imamo dogovor.“ Komotno se naslonio na bar. Osetio je njen miris, samo njen miris. ,,On smatra da je dobra ideja to što ću se oţeniti njegovom majkom.“ „Misliš, već si...“ ,,I“, nastavio je Pol, ,,pre nego što poĉneš da brineš o tome kako će podnositi ĉinjenicu da nisam njegov biološki otac, podsetio bih te da sam ja pronašao majku kada mi je bilo deset godina.“ Spustio je šaku preko njene. „Ţelim ĉitav paket, Dţuls - tebe i dete.“ Prineo je njenu ruku usnama. Obradovao se kada je raširila prste da ga pomazi po obrazu. „Osim toga, odgovarajućeg je godišta da ĉuva braću i sestre koje ćemo mu podariti.“ ,,U redu. Dva za jednog.“ Kucnula je ĉašom njegovu. „Odliĉno si prošao.“ ,,Znam.“ „Kao i mi. Hoćeš li doći ovamo da me poljubiš?“ „Razmišljam o tome.“ „Razmišljaj brţe.“ Nasmejala se i ispruţila ruke ka njemu. Zagrlio ju je i poljubio ispod portreta ţene koja je ţivot provela ne ţaleći ni za ĉim.