Dobrotoljublje tom 3

DOBROTOLJUBLJE
TOM III

DOBROTOLJUBLJE 4

NEKOLIKO REĈI O "DOBROTOLjUBLjU" - Vladika Atanasije (Jevtić)

TOM III

PREDGOVOR - Sveti Teofan Zatvornik 8

BLAŢENI DIJADOH

Kratko svedoĉanstvo o njemu 8

• UKAZANjE O KRAJNjOJ GRANICI ILI O VRHUNCU OSNOVNIH

VRLINA 9

• PODVIŢNIĈKO SLOVO, PODELjENO NA STO DELATNIH POGLA-

VLjA, ISPUNjENIH POZNANjEM I DUHOVNIM RASUĐIVANjEM 10

PREPODOBNI OTAC JOVAN KARPATSKI 40
Kratko svedoĉanstvo o njemu
• PREPODOBNOG OCA JOVANA KARPATSKOG STO POUĈNIH

1

POGLAVLjA MONASIMA KOJI SU MU PISALI IZ INDIJE 40

BLAŢENI AVA ZOSIMA PALESTINSKI 55
Kratko svedoĉanstvo o njemu 56
• RAZGOVORI BLAŢENOG AVE ZOSIME

SVETI MAKSIM ISPOVEDNIK

Kratko svedoĉanstvo o njemu 69

• PODVIŢNIĈKO SLOVO 70

• ĈETIRI STOTINE POGLAVLjA O LjUBAVI: 84

Predgovor Elpidiju 84

STOTINA PRVA 85

STOTINA DRUGA 92

STOTINA TREĆA 101

STOTINA ĈETVRTA 110

• SAGLEDATELjNA I DELATNA POGLAVLjA, IZABRANA IZ SEDAM

STOTINA POGLAVLjA GRĈKOG DOBROTOLjUBLjA 119

BLAŢENI AVA TALASIJE 149
Kratko svedoĉanstvo o njemu
AVA TALASIJE PREZVITERU PAVLU, O LjUBAVI, 149
UZDRŢANjU I DUHOVNOM ŢIVOTU 153
• STOSLOV PRVI 157
• STOSLOV DRUGI 162
• STOSLOV TREĆI
• STOSLOV ĈETVRTI

SVETI TEODOR, EPISKOP EDESKI 167
Kratko svedoĉanstvo o njemu 167
• STO DUŠEKORISNIH POGLAVLjA

PREPODOBNI TEODOR 181
Kratko svedoĉanstvo o njemu 181
• SAGLEDATELjNO SLOVO

PREPODOBNI OTAC SVETI AVA FILIMON 187
Kratko svedoĉanstvo o njemu 187
• MNOGOKORISNO KAZIVANjE O AVI FILIMONU

PREPODOBNI OTAC TEOGNOST

2

Kratko svedoĉanstvo o njemu 196
• POGLAVLjA O DELATNOM I SAGLEDATELjNOM ŢIVOTU, 196

KAO I O SVEŠTENSTVU 208
208
PREPODOBNI FILOTEJ SINAJSKI
Kratko svedoĉanstvo o njemu 218
• 40 POGLAVLjA O TREZVOUMLjU 218

ILIJA, PREZVITER I EKDIK
Kratko svedoĉanstvo o njemu
• CVETNIK

NEKOLIKO REĈI O "DOBROTOLJUBLJU"

"JevanĊelje Boţije to je poslanstvo Boţije ljudima kroz Sina ovaploćenog, Koji
onima koji Mu veruju daruje nagradu - veĉno oboţenje". Ovim reĉima Sveti Maksim
Ispovednik i Sveti Grigorije Palama izraţavaju sadrţaj JevanĊelja Hristovog: veĉno dobro,
blage i radosne vesti za svakog od nas ljudi i za ĉitav rod ĉoveĉanski. To i takvo JevanĊelje
doţiveli su i u sebi ostvarili Sveti Oci Pravoslavne Crkve Hristove, od Svetih Apostola do
Svetog Antonija i Maksima, do Svetoga Save i Grigorija Palame, i do naših dana ţive ga i
ostvaruju svi istinski pravoslavni hrišćani, svaki po meri vere" svoje, po "meri dara
Hristova".

Kao što su Dela Apostolska nastavak JevanĊelja Hristovog, tako su i dela Svetih
Otaca nastavak JevanĊelja i Dela i Poslanica Apostolskih. A sve što su Sveti Oci napisali,
najpre su sami ispunili i ispunjavajući onda druge nauĉili, kako kaţe Sveti Simeon Novi
Bogoslov, potvrĊujući tako jevanĊelsku reĉ Spasiteljevu (Mt.5,19). Jer, Sveti Antonije Veliki
je rekao: "Nema većeg bezobrazluka i drskosti nego traţiti od drugih ono što sam nisi
ispunio". Zato su Sveti Oci pisali samo ono što su sami u liĉnom i sabornom iskustvu
doţiveli i praktiĉno na delu ispunili. Otuda su oni, uz Svete Apostole i Proroke, naši stalni
uĉitelji i duhovni oci u Hristu Bogu i Spasu sviju.

Knjiga koja je pred nama, a zove se Dobrotoljublje, jeste produţetak i ostvarenje
Svetog JevanĊelja Hrista Ĉovekoljupca, jedinog Spasitelja roda ljudskog i veĉnog Oboţitelja
ĉoveka. Šta sadrţi Dobrotoljublje? Evo odgovora jednoga od prevodioca
Dobrotoljublja na ruski jezik, Svetitelja Teofana Zatvornika: "Dobrotoljublje sadrţi u
sebi izjašnjenje (= izlaganje i tumaĉenje) skrivenoga u Gospodu Isusu ţivota (Kol. 3,3).
Skriveni u Gospodu našem Isusu Hristu istinski hrišćanski ţivot zaĉinje se, raskriva se, i do
savršenstva dohodi, u svojoj za svakoga meri, po blagovoljenju Boga Oca, dejstvom

3

prisutne u hrišćanima (u Crkvi) blagodati Presvetoga Duha, pod voĊstvom samoga Hrista
Gospoda, Koji je obećao da će biti sa nama u sve dane neodstupno (Mt.28,20). U
Dobrotoljublju je izneto i izraţeno sve što se zbiva u duhovnom ţivotu hrišćanina:
Ċavolski napadi i iskušenja, borbe i odolevanja (=pobede), padovi i ustajanja, zaĉinjanja i
utvrĊivanja razliĉitih projava duhovnog ţivota, stupnjevi opšteg napredovanja i svojstveno
svakom stupnju stanje uma i srca, uzajamno u svemu dejstvovanje slobode ljudske i
blagodati Boţije, osećanje blizine i udaljenosti Boţije, osećanje promisaonog svedrţiteljstva
Boţijeg i svoga predavanja - konaĉno i nepovratno - u desnicu Gospodnju, sa odlaganjem
svih svojih naĉina dejstvovanja, a pri stalnom, usiljenom dejstvovanju (= podvizavanju)".

Kako to biva, to jest kako se hrišćanski istitinski ţivi i podvizava, i kako taj ţivot
napreduje i usavršava se do mere rasta i visine Hristove shodno Dobrotoljublju? - Pre
svega:

verom i molitvom, podvigom i dugotrpljenjem, smelom nadom i smernom ljubavlju,
umrtvljenjem u sebi i svlaĉenjem sa sebe staroga paloadamovskog ĉoveka i oţivljavanjem
u sebi bogolika i oblaĉenjem u novog ĉoveka koji se obnavlja po liku Hristovom (Kol.Z,
5.9.10), blagodaću Duha Svetoga Utešitelja, Koji se u nama moli uzdasima neiskazanim
(Rm.8,26). "Ništa silnije od vere, ništa ravno molitvi", veli Sveti Jovan Zlatousti. "Vera je,
veli isti Svetitelj, poĉetak i temelj našeg novog bića i ipostasi u Hristu, jer smo njome
postali u Hristu i sjedinili se sa Njime", a to sjedinjavanje i jeste istinski hrišćanski ţivot -
ţivot sa Hristom i u Hristu. Hristos je "Naĉalnik (=3aĉetnik) i Savršitelj vere" naše
(Jev.12,2-3), a vera se, po Dobrotoljublju, ispoljava kao ţivot i ţivljenje, kao delo i delanje
po Hristu i u Hristu, jer bez podviţniĉkog ţivljenja i delanja vera je mrtva (Jak.2,17-20).

Vera, pak, po Dobrotoljublju, ispoljava se prvenstveno kroz molitvu, kao ţivot u
molitvi i molitvom. "Moliti se Bogu treba većma negoli disati", veli Sveti Grigorije Bogoslov.
A njegov kasniji imenjak, poznati uĉitelj i duhovni voĊ pravoslavnih isihasta na Balkanu u
14. veku (kada je i nastao zbornik svetootaĉkih tekstova koji danas zovemo Filokalija =
Dobrotoljublje), Sveti Grigorije Sinait, ovako opisuje šta je molitva Isusova, poznata u
Dobrotoljublju kao umnosrdaĉna molitva: "Molitva je kod poĉetnika: kao oganj radosti
koji izbija iz srca, a kod savršenih: kao miomirisna delotvorna svetlost. I opet: molitva je
propoved Apostola, energija (=delovanje) vere, ili bolje reći sama neposredna vera,
osnova i stvarnost onoga u šta se nadamo (Jev.11,1), dejstvujuća ljubav, pokret anĊelski,
snaga Bestelesnih Sila, njihova delatnost i radost, JevanĊelje Boţije, uverenje i ispunjenost
srca, nada spasenja, znamenje osvećenja, obeleţje svetosti, poznanje Boga, projava
svetog Krštenja, banja oĉišćenja, zalog Duha Svetoga, radost Isusova, veselje duše, milost
Boţija, znak pomirenja (s Bogom i ljudima), peĉat Hristov, zrak duhovnog Sunca, zvezda
Zornjaĉa u srcu, potvrda Hrišćanstva, znamenje izmirenja s Bogom, blagodat Boţija,
premudrost Boţija, ili bolje reći poĉetak samomudrosti, Boţije javljanje, delatnost i
zanimanje istinskog hrišćanina, a osobito monaha, naĉin ţivljenja tihovatelja
(=usamljenika, isihasta), povod molitvenog samovanja i tihovanja, dokaz anĊelskog ţivota
na zemlji. I šta još treba mnogo govoriti? Molitva je sam Bog, Koji ĉini sve u svemu
(1.Kor.12,6), i Koji sve deluje u Hristu Isusu, jer je jedna energija i dejstvo Oca i Sina i
Svetoga Duha" (Dobrotoljublje, Glave o molitvi, 113).

Sastavljaĉ i izdavaĉ grĉke Filokalije, Sveti Nikodim Svetogorac, naziva
Dobrotoljublje: "riznicom duhovnog bdenja i trezvljenja, ĉuvarem ĉistote uma, mistiĉkom
školom umne molitve, knjigom obrazaca prakse i podviga, neobamanljivim voĊom
duhovnog sozrecanja, rajem Svetih Otaca, zlatnom pletenicom svetih vrlina, knjigom

4

prepunom Isusovog radovanja i uţivanja, trubom koja nam ponovo doziva blagodat; i
zbirno reĉeno: samim organom oboţenja" - blagodaću Duha Svetog (Predgovor Filokaliji).

Sveti pisci Dobrotoljublja naglašavaju svuda u svojim spisima, sabranim u ovom
ĉudesnom Saborniku-Zborniku rajskih cvetova i plodova: da je vera i molitva, prava
(=pravoslavna) vera i iskrena umnosrdaĉna molitva istovremeno delatnost reĉju i mišlju,
srcem i umom, dušom i telom, voljom i snagom, "teorijom" {=duhovnim sozercanjem i
prozrenjem) i praksom, tj. samoţrtvenim ţivljenjem i podvizavanjem, liĉnom askezom i
delatnom ljubavlju, onom koja se ispoljava kao hristoljublje i bogoljublje i onom koja se
projavljuje kao delatno bratoljublje i ĉovekoljublje. Jer samo ţivot i delo, u sveţivotonom i
sveliĉnom sabornom jedinstvu, ĉine punoću pravoslavnog duhovnog Predanja, zabeleţenog
i zasvedoĉenog u Dobrotoljublju. I još nešto: Dobrotoljublje je nastalo u monaškim
sredinama, ali nije ni iz daleka namenjeno samo monasima, nego svima hrišćanima, pa ma
gde oni bili i ma kojim se poslom bavili. Jer, po Svetom Pismu, svima nam je jedan posao i
jedno delo i jedna sluţba: ţiveti, raditi i sluţiti Bogu na slavu i sebi i ljudima na spasenje.
Zato je u Pravoslavnoj Crkvi na Istoku, od od Jerusalima do Mesopotamije, od Sirije i Male
Azije do Balkana i do pravoslavnog Zapada, od Egipta do Moravske i Zavoloţja,
Dobrotoljublje bilo tako saborno, svepravoslavno prihvaćeno i ĉitano i praktikovano, kao
primljeno JevanĊelje, kao nauka i praksa Pravoslavlja, kao Ortodoksija i Ortopraksija.

Reĉ filokalija (=dobrotoljublje) u hrišćanskoj literaturi sretamo najpre kod Klimenta
Aleksandrijskog (2-3 vek,) u njegovom Pedagogu, kojije u stvari oznaĉava Hrista: "Ĉovek
je po prirodi uzvišeno i delatno ţivo biće koje ţeljno traţi dobro, jer je stvorenje Dobroga
(Boga), i zato je istinskom dobrotoljublju i prelepim zadovoljstvima tuĊ onaj neslavni ţivot
u uţivanjima koji mnogi ljude provode" (Pedagog, 3,7). Ljubav, dakle, prema istinski lepom
i dobrom jeste dobrotoljublje, jer u grĉkom i slovenskom jeziku lepo i dobro skoro su
sinonimi. Istinska lepota uvek je i dobrota, i pravo dobro uvek je i lepo. Najveća Lepota i
najveće Dobro i jeste Ljubljeni Sin Boţiji i Sin Ĉoveĉiji, Bogoĉovek Isus Hristos. Zato je On
krajnja meta svakog dobrotoljublja.

MeĊutim, izraz Dobrotoljublje u znaĉenju zbirke lepih i dobrih tekstova
upotrebljen je prvi put od Svetih Kapadokijaca, Vasilija i Grigorija, kada su, polovinom 4.
veka, podvizavaući se kraj reke Irisa u Pontu, pravili knjiţevno-bogoslovski izbor iz dela
mudrog i uĉenog Origena poletno se uĉeći na dobrotoljubivim delima mladog
Aleksandrijca, no vešto izbegavajući potmule jelinske zamke u filosofiji i zablude u
nedelatnoj i nespasonosnoj praksi.

Filokalija je, dakle, ljubav prema lepom i dobrom. No za Svete Oce Kapadokijce, a
onda i za sve kasnije istinske hrišćanske mislioce i podviţnike, kao usotalom i za JevanĊelje
Hrista Bogoĉoveka i Njegovih Apostola i Proroka, uvek su nerazdvojno spojeni i sjedinjeni
slovensnost delatna i delo slovesno. Zato su za voĊe i uĉitelje hrišćanskog ţivota uzimani,
ĉitani, prepisivani i u zbornike sabirani, samo umno-srdaĉni, sozercateljno-praktiĉni
podviţnici misli i delatnosti jevanĊelske i pravoslavne, kakvi su bili veliki Oci hrišćanskog
Istoka, kako oni uĉeni bogoslovi u svetu, najĉešće na episkopskim sluţbama u narodu
Boţijem po gradovima, tako i oni "graĊani pustinje", koji su svojim bogougodnim ţivotom i
podvizima pustinju "anĊelima u telu" nastanili i "zemlju onebesili", kao što su bili Sveti
Antonije i Makarije i plejade egipatskih, palestinskih, sirijskih, maloazijskih, carigradskih i
juţnoitalijanskih podviţnika, sve do sveštenih isihasta Svete Gore i Balkana u 14. veku.

Zbornici sliĉni nama danas poznatom Dobrotoljublju nastajali su već u 4. i 5.
veku, kao što je Oteĉnik, pa sve do 11. veka, kao što je tada nastali Evergetinos,

5

sastavljen od monaha Pavla, osnivaĉa manastira Bogorodice Evergetide u Carigradu, onog
manastira u kojem će kasnije boraviti Sveti Sava Hilandarac, filokalijski molĉalnik koji će
postati Arhiepiskop svih Srpkih i Primorskih zemalja i u sebi spojiti pustinju i grad, molitvu i
praksu, lepo i dobro, umno delanje i delatno sozercanje.

Današnja, pak, Filokalija=Dobrotoljublje, kao bogata zbirka tekstova "svetšenih
trezvenjaka", sastavljena je najvećim delom u vreme procvata pravoslavnog isihastiĉkog
pokreta u Svetoj Gori i Balkanu, naroĉito posle trijumfa isihazma, i kao pravoslavnog
bogoslovlja i kao pravilne podviţniĉke prakse, na velikom saboru u Carigradu 1351. g. O
tome svedoĉe brojni svetogorski i drugi grĉki i slovenski rukopisi iz 14. i 15. veka (napr. u
Hilandaru i drugde po Svetoj Gori i po bibliotekama Balkana, Rusije i Zapadne Evrope).
Ovu zbirku je iz rukopisa prebrao, sabrao i proširio Episkop Korintski Makarije Notaras
(1731-1805), pa ju je godine 1777, kada je posetio Svetu Goru, predao tada još mladom
no uĉenom i iskusnom podviţniku Nikodimu Svetogorcu (1749-1809) daje on sredi, dopuni
i prepisane tekstove uporedi sa svetogorskim rukopisima, te tako pripremi za štampu, što
je Sveti Nikodim i uĉinio u toku svega dve godine. Potom je tako sreĊeni Zbornik Sveti
Nikodim vratio Svetom Makariju Korintskom, a ovaj je, sretnuvši u Smirni blagoĉestivog
kneza Moldovlahije Joanisa Mavrokordata, uspeo da od njega dobije saglasnost i novac, te
grĉka Filokalija bude prvi put bude štampana u Veneciji 1782. g. Sa ovog grĉkog izdanja
preveo je na slovenski jezik (verovatno koristeći i već postojeće slovenske prevode mnogih
svetootaĉkih tekstova koji su ušli u grĉku Filokaliju) ceo zbornik Dobrotoljublja (bez
naroĉitih izmena) Sveti Pajsije Veliĉkovski (1722-1794) i štampao ga u Petrogradu 1793. g.

Nepun vek kasnije, 1876. g. veliki ruski bogoslov i profesor teologije, episkop i
isihasta, Sveti Teofan Zatvornik (Govorov), preveo je na ruski i izdao I tom
Dobrotoljublja, i dalje do 1890. svake godine izdavao po jednu knjigu ovog petotomnog
proširenog (skraćenjima, izostavljanjima i dodavanjima izmenjenog) kapitalnog dela.
(Ukratko: u ruskom Dobrotoljublju, za razliku od grĉkog i slovenskog, skraćena su
Poglavlja Maksima Ispovednika; izostavljeni: Petar Damaskin, Silogistiĉke glave Kalista
Katafigiota, Praktiĉna i teološka poglavlja Grigorija Palame, itd; ali je zato dodat velik broj
dela Jefrema Sirina, Varsanufija i Jovana, Lestviĉnika, Ave Doroteja, Teodora Studita i dr).

Naši vredni monasi Hilandarci, krenuli su ovom prvom knjigom, u prevod sa ruskog
i izdavanje na srpskom jeziku ovog Teofanovog Dobrotoljublja, ništa manje znaĉajnog i ĉak
obimnijeg od grĉkog i sloveskog. Time oci Hilandarci nastavljaju svešteno ţivo predanje
svetih Hilandaraca: Svetog Save, Domentijana, Starca Isaije, i drugih Bogu poznatih svetih
isihasta i dobrotoljubaca roda našeg krstonosnog i hristoĉeţnjivog. Neka ovo štampano
objavljivanje srpskog Dobrotoljublja naših srpskih Svetogoraca, kao ono Svetog Makarija i
Nikodima Svetogorca bude na opštu polzu pravoslavnih hrišćana.

Sveti Ilarion Veliki
22. 3. 1996 Man. Tvrdoš

Ep. ZHP Atanasije

6

PREDGOVOR

Predlaţemo treći tom Dobrotoljublja. Gotovo sva poglavlja koja se nalaze u
njemu preuzeta su iz grĉkog Dobrotoljublja. Jedino se dodaje razgovor ave Zosime, koji
je ispratio svetu Mariju Egipćanku, te Podviţniĉko slovo prepodobnog Maksima
Ispovednika. Sve se nalazi u sledećem poretku:
1. Podviţniĉko slovo blaţenog Dijadoha, episkopa Fotike u sto poglavlja, sa ukazanjem

na deset vrhunaca glavnih vrlina, koje mu prethodi.
2. Sto utešnih i pouĉnih poglavlja prepodobnog Jovana Karpatskog.
3. Razgovori ave Zosime.
4. Prepodobni Maksim Ispovednik:

Podviţniĉko slovo u pitanjima i odgovorima
400 poglavlja o ljubavi
Sagledateljna i delatna poglavlja izabrana iz 700 poglavlja.
5. 400 poglavlja o ljubavi, uzdrţanju i duhovnom ţivotu prepodobnog Talasija.
6. 100 dušekorisnih poglavlja svetog Teodora, edeskog episkopa.
7. Sagledateljno pouĉno slovo drugog Teodora.
8. Mnogokorisna Povest o avi Filimonu.
9. 75 poglavlja o delatnom i sagledateljnom ţivotu prepodobnog Teognosta.
10. 40 poglavlja o trezvoumlju prepodobnog Filoteja Sinajskog.
11. Cvetnik Ilije prezvitera.
Sveti Teofan Zatvornik

7

BLAŢENI DIJADOH,
episkop Fotike u Epiru ilirijskom

Kratko svedoĉanstvo o njemu

O poreklu i ranom ţivotu svetog Dijadoha pre njegovog episkopstva nije ništa
poznato. Kao episkop on se proslavio i svetim ţivotom i mudrim uĉenjem. Viktor, episkop
Utike (u Africi), u predgovoru knjige Istorija o muĉeništvu od Vandala (Migne PL.58),
napisanoj 490. godine, sebe imenuje njegovim uĉenikom, smatrajući da zbog toga
poseduje veliku ĉast. On dodaje: "Ovaj blaţeni Dijadoh je dostojan svake pohvale. On je za
sobom ostavio mnogo pisanih spomenika pravoslavnog uĉenja o dogmatima i hrišćanskom
ţivotu". Iz toga se moţe zakljuĉiti da je ţiveo u drugoj polovini V veka, i da je verovatno
doĉekao njegov kraj. Naime, na poslanici epirskih episkopa imperatoru Lavu (457 - 473)
nalazi se i njegov potpis. Druge okolnosti njegovog ţivota nisu poznate.

Njegovi poznati spisi su: a) Dve besede - jedna na Vaznesenje Gospodnje, sa
izloţenim pravoslavnim uĉenjem o Ovaploćenju Boga Slova, a druga protiv arijanaca; b)
100 podviţniĉkih poglavlja o duhovnom ţivotu, kojima prethodi ukazanje o deset vrhunaca
glavnih vrlina.

Iz tih njegovih spisa delove navodi Sofronije, patrijarh jerusalimski u svojoj
okruţnoj poslanici protiv monotelita (Biblioteka patrijarha Fotija, 231). Ĉesto se na njega
pozivao i prepodobni Maksim Ispovednik.

O njegovim podviţniĉkim poglavljima, koja i mi ukljuĉujemo u zbornik, blaţeni
Fotije govori: "Ovo slovo (tj. 100 poglavlja) izuzetno je korisno onima koji se podvizavaju.
U njemu za one koji su dugim veţbanjem stekli naviku u delanju, koje vodi ka savršenstvu,
nema niĉeg nejasnog. Jer, u tom sluĉaju njihovo znanje, steĉeno iskustvom, lako sledi
tragove uĉenja koje predlaţe beseda". Sa svoje strane, sastavljaĉi grĉkog Dobrotoljublja, u
svom predgovoru slovu kaţu: "Sveti otac naš Dijadoh je bio muţ mudar u delanju i svetao
u sagledavanju, u šta se svako moţe uveriti ukoliko proĉita slovo koje se u celosti saĉuvalo
do naših dana, i koje je prekrasno sastavio crpeći duhovnu mudrost iz dugogodišnjeg
iskustva i iz boţanstvenih uzleta svoga srca. Podelivši ga na sto poglavlja, on se stara da
nam raskrije najdublje tajne ţeljene vrline. On ih je, pri tome, ispunio mnogim
svedoĉanstvima Boţanstvenog Pisma i sagledavanjima svog verom prosvećenog razuma.
Moţe se reći da je u ovom slovu on svim trezvoumnim i bogonosnim ocima, koji su ga
sledili, ostavio primerno uĉenje o sveštenom trezvoumlju i o svim vrlinama. Zbog toga ćeš
naći da se mnogi od njih obraćaju tim poglavljima kao najtaĉnijem ukazatelju istine. U
svojim spisima o trezvoumlju oni iz njih navode doslovna svedoĉanstva. Tako su, posle
sabora odrţanog za vreme Andronika Paleologa, ĉinili Grigorije i Simeon Solunski, Grigorije
Sinait, episkop Kalist, i mnogi drugi, svedoĉeći besprekornost njegovog uĉenja".

Sveta Crkva spomen svetog Dijadoha poštuje zajedno sa svim svetima koji su se
proslavili u podviţništvu, tj. na Siropusnu subotu. Na sluţbi tog dana, u drugoj pesmi se
peva: "Pevam i Dijadoha, zajedno sa vrhovnim ocima Evstatijem i Juvenalijem".

8

BLAŢENI DIJADOH, EPISKOP FOTIĈKI

UKAZANjE O KRAJNjOJ GRANICI
ILI O VRHUNCU OSNOVNIH VRLINA

1. Krajnja granica ili vrhunac savršenstva vere jeste bestrasno pogruţavanje uma u
Boga.

2. Krajnja granica nade je preseljenje uma ka oĉekivanim dobrima.
3. Krajnja granica trpljenja jeste posmatranje umnim oĉima nevidljivog kao
vidljivog, uz nepokolebivo drţanje trpljenja.
4. Krajnja granica siromaštvoljublja [nesticanja] jeste ţelja da se ništa nema, kao
što drugi ţeli da ima.
5. Krajnja granica razumevanja jeste neznanje za sebe u istupljenju (ili u potpunom
ustremljenju) ka Bogu.
6. Krajnja granica smirenoumlja jeste odluĉno zaboravljanje sopstvenih dobrih dela.
7. Krajnja granica negnevljivosti jeste velika ţelja da se ne gnevimo.
8. Krajnja granica ĉistote jeste osećanje koje je neprestano prilepljeno uz Boga.
9. Krajnja granica ljubavi jeste veliko prijateljsko osećanje prema onima koji nas
vreĊaju i sramote.
10. Krajnja granica savršenog preobraţaja u sladosnom okušanju Boga jeste
prihvatanje teskobe smrti kao radosti.

ISTOG BLAŢENOG DIJADOHA, EPISKOPA FOTIKE
U DREVNOM EPIRU ILIRIJSKOM

PODVIŢNIĈKO SLOVO, PODELjENO NA STO
DELATNIH POGLAVLjA, ISPUNjENIH

POZNANjEM I DUHOVNIM RASUĐIVANjEM

1. O trima vrlinama koje kao vodiĉi treba da prethode duhovnom
sagledavanju uma1.

Duhovnom sagledavanju, braćo, treba da prethode vera, nada i ljubav, a iznad
svega ljubav. Jer, one (vera i nada) nas uĉe da prezremo vidljiva dobra, a ljubav samu
dušu kroz vrline sjedinjuje sa Bogom, umnim ĉulom dostiţući Nevidljivoga.

2. Kada i kako ĉovek postaje dobar.
Po prirodi je blag samo Bog. MeĊutim, i ĉovek moţe biti dobar kroz revnosno
staranje o dobroj naravi. Jer, Onaj ko je suštastveno blag njega menja u ono što nije po

1 Ovih naslova nema u grĉkom originalu. Njih je smislio latinski prevodilac. Mi ih preuzimamo, smatrajući da
će znatno pomoći da se uĉenje svetog Dijadoha lakše razume i zapamti (Patrol. graecae Migne, t. 65),- prim.
prev.

9

prirodi ukoliko duša, kroz marljivo staranje o dobru, prebiva u Bogu, saglasno svojoj ţelji i
iskanju. Jer, reĉeno je: Budite dobri i milostivi kao i Otac vaš nebeski (Lk.6,36; Mt.5,48).

3. Kada i kako se zaĉinje greh.

Zla nema u prirodi, i nema nikog zlog po prirodi. Jer, Bog nije stvorio ništa zlo.
MeĊutim, iako ga nema u prirodi, ono poĉinje da biva kada ĉovek sa pohotom srca u sebe
proizvoljno unosi njegov lik. Stoga treba da se sa svim staranjem neprestano sećamo Boga
i da izbegavamo uobiĉajene pozive na zlo. Jer, dobro koje postoji po prirodi jeste jaĉe od
zla koje u prirodu ulazi spolja, kroz navike. Dobro, naime, postoji, a zlo ne, osim kad se
ĉini.

4. Kada i kako dostiţemo podobije Boţije.

Svi smo mi [stvoreni] po obrazu Boţijem. Podobije Boţije, pak, postiţu samo oni su
iz velike ljubavi svoju slobodu potĉinili Bogu. Jer, ukoliko nismo svoji i ukoliko se odriĉemo
sebe, mi bivamo sliĉni Onome koji nas je po svojoj ljubavi pomirio sa sobom. To, pak, niko
ne moţe postići ukoliko svoju dušu ne ubedi da se ne povodi za varkama samodovoljnog i
samougaĊajućeg ţivota.

5. Šta treba ĉiniti da bi volja bila uvek spremna da ĉini samo dobro.

Samovlasnost je proizvoljenje slovesne duše koje se sa gotovošću ustremljuje ka
ĉemu god hoće. Proizvoljenje ćemo imati uvek usmereno samo ka dobru ukoliko stalno
dobrim mislima istrebljujemo svaku zlu pomisao.

6. Šta je svetlost istinskog poznanja i šta ĉini da se um njome koristi.

Svetlost istinskog poznanja jeste nepogrešivo razlikovanje dobra od zla. (Ukoliko
postoji takvo razlikovanje i ukoliko se po njemu upravlja celokupan ţivot), pravi put kojim
se um uspinje ka Suncu pravde, tj. Bogu, uvodi ĉoveka u bezgraniĉno misleno prosvećenje
u kome sa smelošću (verom i nadom) najzad ište samo ljubav. Ono što je pravedno treba
uzimati iz ruku onih koji ga poriĉu i omalovaţavaju, premda bez gneva, budući da se
revnost iz blagoĉašća ne pobeĊuje (gnevnom) mrţnjom, nego ukorevanjem i ubeĊivanjem
(sa ljubavlju).

7. O tome kakav je uĉinak duhovne besede i o tome da pokret ljubavi
besedu o Bogu ĉini lakom i obilnom.

Duhovna beseda unosi ubeĊenost u umno osećanje. Ona, naime, dejstvom ljubavi
ishodi od Boga. Tada se naš um bez napora i teškoća kreće kroz talase bogoslovstvovanja,
ne osećajući muĉni i zabrinjavajući nedostatak svetlih pomisli. U tom stanju on se slobodno
nosi u mnogoobuhvatnim sagledavanjima, po ţelji dejstva ljubavi. Jer, dobro je delo u
razgovoru o Bogu uvek sa verom oĉekivati umno prosvećenje koje se pokreće ljubavlju.
Nema, naime, niĉeg ispraznijeg od uma koji se bez Boga laća mudrovanja o Bogu.

8. Kada treba pristupati razgovoru o Boţanstvenim stvarima.

Onaj ko nije prosvećen ne treba da se laća duhovnih sagledavanja. MeĊutim, ni
onaj ko je bogato obasjan blagodaću Svetog Duha ne treba da se upušta u razgovore o
njima. Jer, kod prvih nedostatak svetlih pomisli oblaĉi um u mrak neznanja, a kod drugih
njihovo izobilje ne daje da se govori, budući da duša koja se opija Boţijom ljubavlju ţeli da
se bezmolvno [tj. u tišini] naslaĊuje slavom Gospoda. Prema tome, ka bogousmerenim
reĉima (tj. razgovorima o Bogu) treba pristupati pri srednjoj meri duhovnog uzbuĊenja.
Takva mera, naime, pruţa duši neki obraz preslavnih reĉi (koje taĉno i jasno izobraţavaju
nevidljive duhovne predmete), dok ţeljeno duhovno obasjanje hrani veru onog koji govori

10

u veri, kako bi onaj ko pouĉava prvi okusio od ploda poznanja koje izliva ljubav.
Zemljoradnik koji se trudi treba prvi da okusi od plodova (2.Tim.2,6).

9. O daru poznanja i daru mudrosti: kako svaki od njih prosvećuje i kako
se stiĉe.

Kao i svi Boţanstveni darovi, i mudrost i poznanje jesu dar Duha Svetog. Svaki od
tih darova, kao i svi drugi, ima svoje posebno dejstvo. Stoga i apostol svedoĉi da se
jednome daje reĉ mudrosti, ? drugome reĉ znanja (1.Kor.12,8). Poznanje opitno (osetljivo)
spaja dušu sa Bogom, premda je ne pokreće na razgovor na tu [temu] ili o drugim
duhovnim stvarima. Stoga neki od onih koji sa mudroljubljem provode usamljeniĉki ţivot
ne pristupaju razgovoru o Boţanstvenim stvarima, iako su im ĉula prosvećena poznanjem.
Ukoliko se nekome i daje zajedno sa poznanjem straha Boţijeg (što retko biva), mudrost
sa ljubavlju raskriva najunutrašnjija dejstva poznanja. Jer, (poznanje) obiĉno prosvećuje
unutrašnjim dejstvom, a (mudrost) - reĉju. Oni se, pak, stiĉu na sledeći naĉin: poznanje
donosi molitva i veliko bezmolvije uz savršenu bezbriţnost, a mudrost - nenadmeno
izuĉavanje Reĉi Duha, a pre svega blagodat svedareţljivog Boga.

10. Kada se nalazi u stanju borbe, duša treba da ćuti. Kada se, pak,
uspokoji, ona treba da govori, obuzdavajući, ipak, um smirenoumljem.

Kada se gnevno pokrene protiv strasti, duša treba da zna da je nastupilo vreme za
ćutanje, s obzirom da je i to deo borbe. Primetivši, pak, da je smućenje prošlo (bilo
[dejstvom] molitve, bilo milostinje), ĉovek moţe da se preda porivu ljubavi ka
boţanstvenim razgovorima, uzdrţavajući, ipak, krila uma, uzdama smirenja. Jer, onaj ko
sebe krajnje ne smiri samouniţenjem, ne moţe dostojno govoriti o veliĉini Boţijoj.

11. Duhovna beseda ne vodi u taštinu, dok beseda svetske mudrosti vodi.
Zbog ĉega se to dešava?

Duhovna beseda dušu ĉuva od taštine. Jer, ispunjavajući sve njene delove
osećanjem bogatstva duhovne svetlosti, ona ĉini da duša ne oseća nikakvu potrebu za
ljudskom ĉašću. Zbog toga ona i um ĉuva od maštanja, izmenjujući ga (tj. pogruţavajući
ga) celog u ljubav Boţiju. Beseda pak, svetske mudrosti stalno navodi ĉoveka na
slavoljublje: nemajući mogućnosti da osećanju iskustveno pruţi osećaj dobra od same sebe
(koji bi ispunio srce), ona svojim privrţenicima u zamenu daruje ljubav prema ljudskim
pohvalama, budući i sama pronalaskom taštih ljudi. Takvo svojstvo Reĉi Boţije i sami ćemo
nepogrešivo upoznati ukoliko vreme u kome nemamo potrebe da govorimo provodimo u
toplom sećanju na Boga, drţeći se bezbriţnog ćutanja.

12. O samoljublju i bogoljublju: šta je svojstveno samoljubivome, a šta
bogoljubivome.

Onaj ko ljubi sebe, ne moţe ljubiti Boga. Boga istinski voli onaj ko ne voli sebe
usled preizobilnog bogatstva ljubavi Boţije. On više nikada ne traţi slavu za sebe, nego
uvek jedino slavu Boţiju. Jer, kao što samoljubivi ĉovek prirodno traţi svoju slavu, tako i
bogoljubivi prirodno traţi i ljubi slavu svoga Tvorca. Bogoljubivoj duši, koja je ispunjena
osećanjem Boţijim, svojstveno je da, pri ispunjavanju svih zapovesti, traţi samo slavu
Boţiju, a za sebe - naslaĊivanje smirenjem. Jer, Bogu priliĉi slava zbog Njegovog
veliĉanstva, a ĉoveku - smirenje, preko koga postaje svoj Bogu. Ukoliko imamo sliĉnu ţelju
i mi ćemo, po primeru svetog Jovana Krstitelja, radujući se slavi Gospodnjoj, neprestano
govoriti: On treba da raste, a mi da se umanjujemo (Jn.3,30).

13. Kada i zašto se dešava da nekome izgleda da ne ljubi Boga onako
kako bi ţeleo, premda ga u stvari silno ljubi.

11

Video sam jednog ĉoveka koji se veoma ţalostio i plakao stoga što ne ljubi Boga
kako bi ţeleo, premda ga je ljubio tako da je u svojoj duši neprestano imao plamenu ţelju
da se u njemu proslavi jedino Bog, a da sam ne bude ništa. On u stvari ne zna kakav je, a
pohvale koje mu izgovaraju ne predstavljaju za njega nikakvu nasladu. U velikoj ţelji za
smirenjem, on ne shvata sopstvenu vrednost. Sluţeći Bogu, kao što zakon nareĊuje
jerejima, on silnim raspoloţenjem za bogoljublje kao da potkrada pomisao o sopstvenom
dostojanstvu, negde duboko u svojoj ljubavi prema Bogu u duhu smirenja skrivajući
pohvalu koja ga prati. Iz silne ţelje za smirenjem on u sopstvenim mislima uvek izgleda
kao nepotrebni sluga, potpuno lišen svake vrednosti koja se od njega zahteva. Tako ĉineći,
i mi treba da beţimo od svake ĉasti i slave iz preizobilnog bogatstva ljubavi prema
Gospodu, koji nas je toliko zavoleo.

14. O ĉoveku koji u srcu oseća ljubav prema Bogu, i o tome kako on,
savršeno se oslobaĊajući ljubavi prema sebi, dolazi do ushićenja u ljubavi
prema Bogu.

Onoga ko u srcu oseća ljubav prema Bogu i sam Bog poznaje. Jer, koliko ĉovek u
svoje srce prima ljubav prema Bogu, toliko i sam prebiva u ljubavi Boţijoj. Zbog toga on ne
prestaje da u silnoj ustremljenosti ţeli prosvećenje razuma. On ka njemu stremi tako
napregnuto da ponekad oseća potpunu iscrpljenost snage i samih svojih kostiju, te više i
ne zna za sebe, već se sav menja, budući progutan ljubavlju prema Bogu. Takav i jeste i
nije u ovom ţivotu: još stranstvujući u svome telu, on pokretom duše usled ljubavi
neprestano odlazi Bogu i kod Njega nalazi utoĉište. Neprestano u srcu goreći neugasivim
plamenom ljubavi, on je po neophodnosti svim srcem prilepljen uz Boga. Zbog te ljubavi
prema Bogu on se savršeno oslobaĊa ljubavi prema sebi. Jer, ako smo van sebe, Bogu
smo, ? ??o smo prisebni, vama smo (2.Kor.5DZ).

15. Kada ĉovek poĉinje da ljubi bliţnjega i zašto telesna ljubav ubrzo
prolazi, a duhovna - nikad.

Onaj ko poĉne bogato da oseća ljubav prema Bogu, u duhovnom osećanju
zapoĉinje da voli i bliţnjega. I poĉevši, on ne prestaje. Takva je ljubav o kojoj govori
celokupno Sveto Pismo. Telesna, pak, ljubav, budući da nije vezana duhovnim osećanjem,
lako išĉezava, ĉim se ukaţe makar i beznaĉajan povod. Duhovna ljubav nije takva: ĉak i da
se desi da pretrpi ogorĉenje, bogoljubiva duša ne prekida savez ljubavi, budući da stoji pod
dejstvom Boţijim. Zagrejavši se toplinom ljubavi prema Bogu, ona se istog trenutka vraća
dobrom nastrojenju duha i sa velikom radošću prihvata ljubav prema bliţnjemu, pa makar
od njega pretrpela uvredu ili veliku štetu. Jer, gorĉinu nesuglasica potpuno potire sladost
Boţija.

16. Kako se stiĉe ljubav prema Bogu koja se oseća u srcu. O savršenoj
ljubavi koja je tuĊa oĉišćavajućem strahu Boţijem i o drugoj ljubavi,
nesavršenoj, sjedinjenoj sa oĉišćavajućim strahom.

Niko ne moţe da zavoli Boga iz sveg srca ukoliko najpre u osećanju srca nije
zagrejao strah Boţiji. Jer, duša do delatne ljubavi dolazi tek pošto se oĉisti i omekša
delovanjem straha Boţijeg. Strah, pak, Boţiji i navedeni njegov plod niko ne moţe da
stekne ukoliko se ne oslobodi svih ţivotnih briga. Jer, strah Boţiji poĉinje spasonosno da
deluje tek kad se um uspokoji u potpunom bezmolviju i bezbriţnosti. Tada ga on silnim
osećanjem ĉisti od svake zemaljske neosetljivosti, kako bi ga uzdigao do savršene ljubavi
prema sveblagom Bogu. Prema tome, strah je svojstvo pravednika koji se još ĉiste i koji su
dostigli srednju meru ljubavi. Savršena, pak, ljubav pripada onima koji su već oĉišćeni i u

12

kojima nema straha, budući da savršena ljubav izgoni strah napolje (1.Jn.4,18). I jedno i
drugo se dešava samo pravednima koji dejstvom Duha Svetoga upraţnjavaju vrlinski ţivot.
Stoga i Pismo na jednom mestu kaţe: Bojte se Boga svi sveti Njegovi (Ps.33,10), a na
drugom: Zavolite Gospoda svi prepodobni Njegovi (Ps.30,24). Ono nam daje na znanje da
je strah Boţiji svojstven samo pravednicima koji se još ĉiste i koji imaju, kako je reĉeno,
srednju meru ljubavi, dok je pravednicima koji su se oĉistili svojstvena savršena ljubav.
Kod njih već nema nikakve strašljive pomisli: oni dejstvom Duha Svetoga prebivaju u
neprestanom gorenju i prilepljivanju duše ka Bogu, kao što govori prorok: Prilepi se duša
moja za tebe i primi me desnica tvoja (Ps. 62,9).

17. Kako bolesna duša poĉinje da se leĉi dejstvom straha Boţijeg i kako
malo po malo ljubavlju dolazi do savršenog zdravlja.

Rane na telu koje se ne oĉiste i ne pripreme ne prihvataju lekove koje na njih
stavlja lekar. Ukoliko se, pak, oĉiste, one osećaju delovanje lekova i na taj naĉin se
potpuno isceljuju. Tako je i sa dušom: dok ostaje u lenjosti i dok je pokrivena gubom
slastoljublja, ona nije u stanju da oseća strah Boţiji, pa makar joj neprestano govorili o
Strašnom i neumitnom sudu Boţijem. Kada, pak, dejstvom pune paţnje prema sebe poĉne
da se ĉisti, ona poĉinje da oseća i strah Boţiji, koji je, poput nekog ţivotvornog leka,
proţima toplinom. Dejstvo izobliĉavanja je, kao neki oganj, malo po malo ĉisti i najzad
dovodi do savršenog oĉišćenja. Pri tome, po meri rasta ljubavi u njoj dolazi do umanjenja
straha, sve do pojave savršene ljubavi u kojoj, kako je reĉeno, nestaje strah. U njoj postoji
savršeno bestrašće, izazvano dejstvom slave Boţije. Neka i nama najveća pohvala bude
najpre strah Boţiji, a zatim ljubav, koja je punota zakona savršenstva u Hristu.

18. Duša koja je sputana svetovnim brigama ne moţe da vo li Boga, niti
je u mogućnosti da pravilno sudi o svom stanju.

Duša koja se nije oslobodila svetskih briga ni Boga ne moţe iskreno zavoleti, pa ni
Ċavola zamrzeti kako treba. Staranje o ovom ţivotu na njoj leţi kao neki teški pokrivaĉ:
njen um nikako nije u stanju da samostalno rasuĊuje, niti da u sebi primetno ĉuje
nepogrešivu presudu suda (savesti). Stoga je svakako neophodno udaljavanje od sveta.

19. Šta je svojstveno ĉistoj duši.

Ĉistoj duši je svojstvena reĉ bez zavisti, nezlobiva revnost i neprekidna ljubav za
slavu Gospodnju. (Kada je duša ĉista) i um taĉno ureĊuje svoje tasove (kao što se na
terazijama ujednaĉuju tasovi). On tada u svom rasuĊivanju o svemu poĉiva kao na
najĉistijem i nepotkupljivom sudištu.

20. Neophodno je sa verom sjedinjavati dela, a sa delima - veru.

Vera bez dela i dela bez vere podjednako se lišavaju odobrenja. Da bi onaj ko
veruje pokazao svoju veru treba Gospodu da prinese dela. I ocu našem Avraamu ne bi se
uraĉunala u pravednost vera da nije prineo i plod vere - sopstvenog sina kao ţrtvu Bogu.

21. Kakva je vera bez dela i kakva je vera koja dejstvuje ljubavlju.

Onaj ko ljubi Boga veruje iskreno i prepodobno ĉini dela vere. Onaj, pak, ko samo
veruje, ali ne prebiva u ljubavi, u stvari nema ni samu veru. On veruje sa nekakvom
lakomislenošću uma, ne noseći u sebi stvarnu teţinu i slavu ljubavi. Samo je vera koja kroz
ljubav dela (Gal.5,6) veliko vozglavljenje vrlina.

22. Ne treba znatiţeljno ispitivati dubinu vere.

Onaj ko ispituje dubinu vere biva zapljuskivan talasima pomisli. Onaj, pak, ko je
sagledava sa prostosrdaĉnim raspoloţenjem ima nasladu u slatkoj unutrašnjoj tišini.

13

Kao voda zaborava, dubina vere ne trpi da je gledaju, ili da je razmatraju
radoznalim pomislima. Plovimo po tim vodama u prostoti uma kako bismo dospeli u
pristanište volje Boţije.

23. Zbog ĉega duša, i pored silne ţelje, nije u stanju ni osećanjem srca ni
ukusom da oseća miomiris nebeskih blaga.

Niko ko sam sebe ne ukoreva ne moţe iskreno da voli ili da veruje. Jer, kada je
naša savest uznemirena samoosuĊivanjem, umu nije dopušteno da oseća miomiris
nadsvetskih dobara. On se tada razdire sumnjama. Na osnovu ranijeg iskustva vere on sa
toplom ţeljom stremi ka njima, ali ne moţe sa ljubavlju da ih primi u osećanje srca, usled,
kako sam već rekao, ĉeste griţe savesti. MeĊutim, ukoliko se oĉistimo najtoplijom
molitvom i paţnjom, ponovo ćemo dobiti ţeljeno blago, okušavajući ga u Bogu sa još
većom opitnošću.

24. O dvojakom ĉulu, telesnom i duhovnom, i o tome kako treba
pobuĊivati duhovno ĉulo ka okušanju nebeskog.

Telesna ĉula nas i nevoljno odvlaĉe ka vidljivim dobrima. Tako nas ka nevidljivim
dobrima obiĉno vodi umno-duhovno ĉulo, ukoliko okusi od Boţanstvene dobrote. Sve traţi
sebi srodno: duša, kao bestelesna, traţi nebeska blaga, a telo, kao zemaljski prah -
zemaljske slasti. Prema tome, u stanje da opitno okusimo ono što je neveštastveno
dospećemo ukoliko trudovima stanjimo svoje zemaljsko telo.

25. Duševno ĉulo je u stanju nevinosti bilo jedinstveno u svom delovanju.
Posle pada u greh ono se razdvojilo, ali ga blagodat Svetog Duha ponovo vraća
u prostotu jedinstva.

Da je prirodno ĉulo jedinstveno uĉi nas sama ĉinjenica svetog poznanja (tj. razum
prosvećen blagodaću). Posle Adamovog prestupa ono se razdelilo na dva dejstva. Ipak,
Duh Sveti ga ponovo ĉini jedinstvenim i prostim. To, pak, u sebi niko ne moţe da uvidi
ukoliko se u oĉekivanju budućih blaga rado ne odriĉe od dobara ovoga ţivota i uzdrţanjem
ne isušuje svaku ţelju telesnih ĉula. Usled potpune bezbriţnosti jedino njegov um zdravo i
bodro vrši svoja kretanja. Zbog toga on osećanjem moţe da neizrecivo okuša Boţanstvenu
blagost i da, u isto vreme, po meri svog napredovanja, svoju radost saopštava i telu. Svoju
obradovanost on [tada] izvesnom bezmernom reĉju u ljubavi izraţava, govoreći: U Njega
se pouzda srce moje, i pomoţe mi, i procveta telo moje, i od volje svoje ispovedaću se
Njemu (Ps.27,7). Ta radost, koja se oseća i u duši i telu, jeste nelaţno predosećanje
veĉnog i nepropadljivog ţivota.

26. Um treba ĉuvati od smućenja kako bi verno mogao da pre pozna da li
su pomisli [koje se javljaju] od Boga ili od Ċavola.

Onaj ko se podvizava treba uvek da svoje misli ĉuva od smućivanja kako bi um
pouzdano mogao da razlikuje pomisli koje nailaze. Razlikujući dobre i bogoposlane, on
treba da ih slaţe u riznicu sećanja, a nepriliĉne i demonske treba da izbacuje iz prirodnih
skrivnica. Kada je mirno, more je za ribolovce providno do svojih dubina. Stoga od njih ne
moţe da se sakrije skoro nijedno od ţivih bića koja u njemu ţive. Kada ga, pak, vetrovi
uzburkaju, u neprozirnoj mutnoći se skriva sve ono što se za vreme prijatne tišine štedro
pruţalo pogledu. Zbog toga u to vreme veština ribolovnog zanata ostaje beskorisna. Sliĉno
se dešava i sagledateljnom umu, naroĉito kada se dubina duše uzburka nepravednim
gnevom.

27. Zašto je malo onih koji su svesni svojih padova i šta je neophodno da
bi se došlo do toga.

14

Veoma je malo onih koji taĉno znaju sve svoje padove i ĉiji se um nikada ne odvaja
od sećanja na Boga. Kad su zdrave, naše telesne oĉi mogu sve dobro da vide, ĉak i
najsitnije komarce i mušice koje lete vazduhom. Kada su, pak, zaprašene ili prekrivene
neĉim vlaţnim, one mogu, premda slabo, da vide samo ono što je krupno i što ĉesto sreću,
dok ono što je malo uopšte ne primećuju. Tako je i sa dušom. Kada paţnjom prema sebi
izgoni pomraĉenost koja biva usled svetoljublja i kada svoje male padove smatra veoma
velikim, ona suze dodaje suzama sa velikom blagodarnošću, skrušavajući se, po reĉenome:
Ali će pravedni ispovedati tvoje ime (Ps.139,14). Kada je, pak, opsednuta svetoljubivim
raspoloţenjem, ona jedva da još pomalo oseća [prekore savesti] kada izvrši ubistvo ili
nešto drugo dostojno kazne, dok druge padove uopšte i ne primećuje. [Naprotiv], ona ih
ĉesto, nesretna, ĉak smatra vrlinama, ne stideći se da ih sa ţarom brani.

28. Kako Sveti Duh ĉisti dušu i šta da ĉinimo u tom smislu.

Samo je Sveti Duh u stanju da oĉisti um. Jer, ako ne doĊe Najkrepkiji i ne uhvati i
sveţe onog grabljivca (Lk.11,22), ono što je oteto nikako neće moći da bude osloboĊeno.
Svim vrlinama, a naroĉito duševnim mirom treba u sebi uspokojavati Duha Svetoga, kako
bi naš svetilnik razuma uvek svetleo. Jer, kada on neprestano svetli u dubini duše, u umu
bivaju oĉigledni i najmanji demonski prilozi. Pored toga, oni postaju nemoćni i nestalni,
budući da ih izobliĉava Sveta i preslavna Svetlost. Stoga apostol i govori: Duha ne gasite
(1.Sol.5,19), tj. ne ţalostite (Ef.4,30) blagost Svetoga Duha zlim delima ili pomislima, kako
se ne biste lišili onog svepobedniĉkog svetilnika. Jer, pri tome se ne gasi uvekprisutni i
ţivotvorni Duh, već Njegovo oţalošćenje ili pre - odvraćanje ĉini da naš um ostaje ogorĉen
i tuĊ svetlosti poznanja.

29. O jedinstvenosti duševnog ĉula pre greha i njegovoj razdeljenosti
posle greha. O tome kada se nerazumne ţelje sjedinjavaju i usaglašavaju sa
razumnim.

Jedinstveno je, kako sam rekao, prirodno duševno ĉulo (s obzirom da su pet
poznatih telesnih ĉula posebna stvar, koja sluţi potrebama tela, kako nas uĉi svesveti i
ĉovekoljubivi Duh Boţiji). MeĊutim, ono se danas u projavama pokreta duše razdeljuje na
dvoje usled saplitanja na zlo, koje se uz umu prilepilo kroz neposlušnost. Jer, njega ĉas
privlaĉi strasni deo duše (zbog ĉega sa sladošću saosećamo sa ovozemaljskim dobrima),
ĉas se naslaĊuje sa njenim slovesnim i mislenim pokretima (s obzirom da naš um, dok je
celomudren, sa ţeljom stremi ka nebeskim lepotama). Ukoliko steknemo naviku da
preziremo ovosvetska dobra, na kraju ćemo moći i da zemaljsku ţelju duše privedemo u
saglasnost sa njenim slovesnim nastrojenjem, putem opštenja sa Duhom Svetim, koji u
nama domostrojno [deluje]. Jer, ukoliko Njegovo Boţanstvo ne ozari skrivnice našeg srca,
mi nećemo biti u stanju da nepodeljenim ĉulom, tj. svecelim raspoloţenjem duše okusimo
nebeska blaga.

30. Kada se i kako umnim ĉulom razlikuju istinite utehe od laţnih.

Umno ĉulo predstavlja njegov ukus koji taĉno razlikuje [duhovne] stvari. Zdravim
telesnim ĉulom ukusa mi nepogrešivo razlikujemo dobro od lošeg, te prijatno ţelimo (a
neprijatno odbijamo). Poĉevši da deluje pravilno nastrojen i postavši potpuno bezbriţan za
sve prolazno, i naš um stiĉe mogućnost da bogato oseti Boţanstvenu utehu i da se nimalo
ne obazire na ono što joj je suprotno. Probajući zemaljske slasti, telo ĉulom stiĉe
nepogrešivo iskustvo. Izdigavši se iznad telesnog mudrovanja, i um moţe nelaţno da
okuša i razlikuje utehu Svetog Duha, po reĉima: Probajte i vidite da je blag Gospod
(Ps.33,9). Po dejstvu ljubavi imajući u sebi nezaboravno sećanje na navedeno okušanje,

15

on nepogrešivo razlikuje bolje, po reĉima svetog apostola: I za to se molim Bogu da ljubav
vaša sve više izobiluje u poznanju i svakom rasuĊivanju, da procenite šta je najbolje (Fil.1,
9-10).

31. O laţnoj utesi satane za vreme odmora u snu. Kako je um razgoni
toplim prizivanjem Isusovog imena, nagoneći u bekstvo samog satanu.

Kada um poĉne da oseća blagodatnu utehu Svetog Duha i satana u dušu ubacuje
svoju utehu u obliku prividno slatkog osećanja za vreme noćnog odmora, u trenutku
najtananijeg sna (ili usnivanja). Ukoliko um u to vreme bude zauzet toplim sećanjem na
sveto ime Gospoda Isusa, te ukoliko presveto i preslavno ime iskoristi kao najvernije oruţje
protiv prelesti, lukavi zavodljivac će se odmah udaljiti. Zbog toga će se on, najzad, raspaliti
na liĉnu borbu protiv duše. Taĉno prepoznajući varljive prelesti lukavog, um sve više
napreduje u iskustvu rasuĊivanja.

32. O dobroj utesi duše dok je budna ili za vreme odmora u snu. Kako
satana za vreme sna pokušava da prelesti dušu laţnom utehom.

Dobra uteha se dešava ili u budnom stanju tela ili pri pogruţenju u san, tj. kad se
[ĉovek] u toplom sećanju na Boga na neki naĉin ljubavlju prilepljuje uz Njega. Varljiva,
pak, i laţna uteha, kako sam rekao, uvek biva u vreme kad podviţnik dospeva u tanani
dremeţ, ili zaborav, pri posrednom sećanju na Boga. Proishodeći od Boga, dobra uteha
oĉigledno privlaĉi duše podviţnika blagoĉašća ljubavi Boţijoj, koja se izraţava silnim
izlivanjem osećanja. Varljiva, pak, uteha obiĉno obavija dušu nekakvim vetrom varljive
prelesti. Za vreme telesnog sna ona pokušava da osećanja zapleni okušanjem neĉeg
prijatnog, bez obzira što je um u izvesnoj meri zdrav u odnosu na sećanje na Boga. Prema
tome, ukoliko se, kao što sam rekao, u to vreme bude paţljivo sećao Gospoda Isusa, um
će odmah rasejati obmanjivo navodnoprijatno vejanje neprijatelja. On će sa radošću stupiti
u borbu sa njim, imajući spremno oruţje (na osnovu blagodati i pohvalne duhovne
opitnosti).

33. Kako razlikovati radost u Duhu Svetome od laţne, Ċavolske radosti.
Kada Ċavo pristupa obmanjivanju laţnom utehom.

Ukoliko duša nepokolebivim i nemaštarskim pokretom usplamti u ljubavi Boţijoj,
uvlaĉeći u njenu neizrecivu dubinu na neki naĉin i samo telo u budnom stanju, kao što sam
rekao, ili pri pogruţavanju podviţnika u san pod dejstvom svete blagodati (pri ĉemu ne
pomišlja ni na šta drugo osim na ono u šta je uvuĉena), prepoznaćemo dejstvo Svetog
Duha. Sva prepuna prijatnih osećanja od neizrecive Boţanske sladosti, ona u tom trenutku
ne moţe da misli ni o ĉemu drugom, već samo oseća da je obradovana nekom neiscrpnom
radošću. Treba, meĊutim, da znamo da uteha pri kojoj um u rasplamsalosti poprima
izvesno sumnjivo kolebanje ili neku neĉistu pomisao (koristeći sveto ime Gospodnje radi
odbijanja zla, a ne jedino iz ljubavi prema Bogu) dolazi od prevaranta. Tom prilikom je i
radost samo prividna. Takva radost se nameće spolja: ona nije svojstvo i postojano
raspoloţenje duše. Oĉigledno je da neprijatelj hoće da dušu uvuĉe u preljubu. Videći da
um poĉinje da pokazuje pravo iskustvo [u vladanju] svojim ĉulima, on svojim utehama
(koje izgledaju kao dobre), pristupa duši oĉekujući da, zaneta tromom i vlaţnom
sladunjavošću, neće prepoznati svoje mešanje sa varalicom. Po tim znacima moţemo da
razlikujemo duha istine i duha obmane (1.Jn.4,6). Onaj ko se nije uverio da se blagodat
naselila u dubinu njegovog uma nije u stanju da je oseti ĉulima. On ni gorĉinu demonsku
ne moţe osetno iskusiti ukoliko se zli duhovi ne gnezde negde oko delova srca. Demoni,

16

naravno, nikako ne ţele da ljudi saznaju za tako nešto kako se um protiv njih ne bi
naoruţao neprestanim sećanjem na Boga.

34. O dvojakoj ljubavi - prirodnoj i duhovnoj (blagodatnoj), i o njihovim
odlikama.

Ljubav u duši moţe da bude prirodna. MeĊutim, postoji i ljubav koju izliva Sveti
Duh. Ukoliko zaţelimo, prva stupa u odgovarajuće kretanje i našom voljom. Stoga nju lako
rasipaju zli duhovi, ukoliko prestanemo da napregnutim usiljem podrţavamo svoje
proizvoljenje. Drugo [osećanje], pak, razgoreva dušu ljubavlju prema Bogu, pri ĉemu se svi
njeni delovi prilepljuju za neizrecivu sladost Boţanstvene zaljubljenosti u nekoj neizmernoj
jednostavnosti raspoloţenja. Jer, um tada kao da je trudan duhovnim (blagodatnim)
dejstvom i izliva iz sebe neki obilni potok ljubavi i radovanja.

35. O Boţijoj blagodati i o njenom umiravanju uzbuĊenih pokreta duše.

Uzburkano more se obiĉno smirava kada na njega sipaju ulje. Jer, masnoća ulja
pobeĊuje silu bure koja podiţe talase. I naša duša se, umašćena blagodaću Svetoga Duha,
ispunjava sladosnom tišinom. Prorok kaţe: Najzad, Bogu se povinuj, dušo moja (Ps.61,6).
Tada se, na njenu radost, u njoj preseca svaka njena uzburkanost, ustupajući mesto
blagosti Duha (koja je osenjuje) i bestrašću (koje se iz nje raĊa). Ma koliko demoni
pokušavali da je potresu u tim trenucima, ona prebiva u miru i svakom radovanju. U takvo
stanje, meĊutim, ne moţe dospeti onaj ko ne bude neprestano uslaĊivao svoju dušu
strahom Boţijim. Jer, strah Gospodnji podviţnicima donosi neku vrstu neporoĉnosti i
ĉistote. Strah Gospodnji je ĉist, govori prorok, i prebiva u vekove vekova (Ps.18,10).

36. Kako i kada duša moţe da oseti slavu Boţiju. O laţljivosti Ċavola koji
ponekad pokazuje svetlost ili nešto što liĉi na svetlost.

Slušajući o ĉulu uma, niko ne treba da misli da mu se slava Boţija javlja na ĉulan
[naĉin]. Mi kaţemo da ĉista duša na neki neizrecivi naĉin okuša Boţanstvenu utehu.
Doduše, njoj se pri tome ništa nevidljivo ne javlja na ĉulan naĉin. Jer, mi verom hodimo, ?
ne gledanjem, kako govori blaţeni Pavle (2.Kor.5,7). Ukoliko mu se javi svetlost, ili neki
ognjenovidni zrak, ili glas, podviţnik ni u kom sluĉaju ne treba da ih prihvati kao istinito
javljanje. Jer, oĉigledno je u pitanju prelest vraţija. Naime, mnogi od onih kojima se
dešavaše [takvo viĊenje] iz neznanja skretahu sa istinitog puta. Mi, meĊutim, znamo, da
smo udaljeni od Boga sve dok kao stranci boravimo u truleţnom telu (2.Kor.5,6). Mi, naime
nemamo mogućnosti da oĉigledno vidimo ni Njega, niti Njegove divne nadnebeske [stvari].

37. O snovima koje šalje Bog, i o snovima koje ubacuje Ċavo, te o razlici
meĊu njima.

Snovi koji se duši javljaju po Boţijoj ljubavi jesu nepogrešivi pokazatelji njenog
zdravlja. Oni ne prelaze iz jednog oblika u drugi, ne raĊaju strah, ne izazivaju smeh, niti
iznenadnu tugu. Oni duši pristupaju u punoj tišini, ispunjavajući je duhovnom radošću.
Stoga duša, i nakon što se telo probudi, svom usrdnošću ište radost koju je osetila u snu.
U demonskom maštanju sve biva suprotno. Ona se ne zadrţavaju u istom obliku: njihov
izgled ne ostaje dugo bez promena. Naime, oni ne mogu dugo da se koriste onim što nije
u njihovom proizvoljenju i što su pozajmili od svoje laţljivosti. Pri tome oni mnogo govore i
obećavaju velike [stvari], a još više plaše pretnjama, uzimajući ĉesto vid ratnika. Ponekad
duši sa šumnom bukom pevaju ponešto varljivo. Kada je ĉist, um ih brzo prepoznaje.
Ponekad on misaonim naporom budi telo, a ponekad rado ostaje u zateĉenom stanju,
budući zadovoljan što moţe da prepozna njihovo lukavstvo, izobliĉavajući ih u samom snu,
ĉime izaziva njihov veliki gnev. Uostalom, dešava se da ni dobri snovi duši ne donose

17

radost, nego neku sladosnu tugu i bezbolnu suzu. Oni se dešavaju onima koji su već
uznapredovali u smirenoumlju.

38. O vrlini neverovanja nikakvim snovima.

Izloţili smo kako se razlikuju dobri i loši snovi, oslanjajući se na [reĉi] koje smo ĉuli
od iskusnih staraca. Stoga, neka nam bude velika vrlina pravilo da ne verujemo nikakvom
snenom maštanju. Jer, snovi najvećim svojim delom nisu ništa drugo do idoli pomisli, igra
uobraţenja, ili još, kako sam već govorio, Ċavolsko izrugivanje i zabava. Ukoliko ponekad,
pridrţavajući se navedenog pravila, ne primimo snoviĊenje koje nam se šalje od Boga,
sveljubeći Gospod Isus se neće progneviti na nas, znajući da snove izbegavamo zbog
opasnosti od demonskih zamki. Jer, premda je opisani naĉin razlikovanja snova pouzdan,
dešava se da duša, budući neosetno i nevoljno oskvrnjena nekakvim vraţijim nagovorom
(što, kako mi se ĉini, niko ne moţe izbeći), gubi trag pouzdanog razlikovanja, te loše snove
smatra dobrim.

39. Primer koji pokazuje da Bog ne krivi onoga koji ne veruje snovima
koje šalje.

Neka nam sledeći sluĉaj posluţi kao dokaz onoga što smo rekli. Posle dugog
odsustvovanja gospodar se vratio kući. Stojeći noću pred vratima, on je pozvao slugu da
mu otvori. Ne raspoznajući dobro da li se zaista radi o njegovom gospodaru, sluga odluĉno
odbija da mu otvori, plašeći se da, obmanut sliĉnošću glasa, ne pusti zloĉinca, te da
postane upropastitelj imovine koju mu je gospodar poverio. Kada se razdanilo, gospodar
ne samo što se na njega nije naljutio, nego ga je obasuo velikim pohvalama što je njegov
glas smatrao za obmanu, ne ţeleći da izgubi bilo šta od njegovog imanja.

40. O viĊenju duhovne svetlosti u sebi. O demonskoj svetlosti. O tome
kako da postignemo da, ţiveći u svetu, budemo tuĊi svetu.

Naš um sav postaje svetao kad u njemu poĉne primetno da deluje Boţanska
svetlost. Ne treba ni najmanje da sumnjamo da on tada obilno vidi svetlost koja u njemu
postoji. To se dešava ĉim duša snaţno zagospodari nad strastima. MeĊutim, dešava se da
se nešto sliĉno prizraĉno (bilo svetlost, bilo plamen) javlja u umu [pod dejstvom] vraţije
zlobe, kao što nas uĉi boţanstveni Pavle kad govori da se i satana ponekad pretvara u
anĊela svetlosti (2.Kor.11,14). Zbog toga podviţniĉkom ţivotu ne treba pristupati sa
takvom nadom (tj. da se u sebi vidi svetlost), kako satana dušu ne bi zatekao unapred
spremnu za prihvatanje prelesti i kako je zaista ne bi uhvatio. Mi na umu treba da imamo
samo jedno, tj. da dostignemo ljubav prema Bogu svim ĉulima i punim srdaĉnim
osvedoĉenjem - što i znaĉi ljubiti Boga svoga svim srcem svojim i svom dušom svojom i
svim umom svojim (Lk.10,27). Onaj u kome se reĉeno dešava uz blagodat Boţiju, ţiveći u
svetu postaje tuĊ svetu.

41. O poslušanju, koje je najveća meĊu vrlinama. Ono saĉinjava vrata
ljubavi i predvodnicu svih vrlina.

Kao što se pouzdano zna, poslušanje je prvo dobro meĊu uvodnim vrlinama. Ono
odseca nadmenost i u nama raĊa smirenoumlje. Za one koji ga se usrdno pridrţavaju, ono
postaje ulazna kapija ljubavi prema Hristu Bogu. Odbacivši ga, Adam je pao u dubinu ada.
Zavolevši ga, Gospod je, u skladu sa domostrojem našeg spasenja, bio poslušan svome
Ocu ĉak do Krsta i smrti (Fil. 2,8), iako ni u ĉemu nije ustupao Njegovoj veliĉini. Svojim
poslušanjem izgladivši krivicu ljudske neposlušnosti, On one koji ţive u poslušanju uznosi
ka blaţenom i veĉnom ţivotu. Prema tome, oni koji stupaju u borbu sa Ċavolskom

18

gordošću, pre svega treba da se potrude da steknu tu vrlinu. Ukoliko bude prethodila, ona
će im potom nepogrešivo pokazati sve staze vrlina.

42. O tome da uzdrţanje treba primenjivati u svemu kako se ne bi sticale
samo telesne vrline, već i one koje ĉiste unutrašnjeg ĉoveka.

Uzdrţanje je svojstvo svih vrlina. Stoga podviţnik treba u svemu da se uzdrţava
(1.Kor.9,25). Ceo lik ĉoveka se unakazuje ukoliko se od njega udalji makar i najmanji deo
tela. Sliĉno tome, ĉovek (iako moţda sam i ne primećuje) razara celokupnu blagoobraznost
uzdrţanja ukoliko zanemari makar jednu vrlinu. Stoga treba marljivo prohoditi ne samo
telesne vrline, nego i one koje imaju moć da ĉiste našeg unutrašnjeg ĉoveka. Jer, kakva je
korist od devstvenog tela, ukoliko duša bludniĉi sa demonom neposlušnosti? Ili, kako će
uvenĉati onaj ko se ĉuva od stomakougaĊanja i svake druge telesne pohote, ali pokazuje
nemar prema nadmenosti i slavoljublju, ne budući u stanju da pretrpi ni najmanju uvredu.
[Treba, meĊutim], znati da će svetlost pravde uravnoteţiti tas (nagrade) sa delima pravde
samo kod onih koji su ih obavljali u duhu smirenja.

43. O koristi i naĉinu ĉuvanja uzdrţanja u hrani.

Podviţnik treba da zamrzi sve beslovesne pohote. Ta mrţnja kod njega treba da se
pretvori u naviku. MeĊutim, uzdrţanje od hrane ne treba da se preobrazi u stanovište da
su neka jela mrska. Takvo [stanovište] jeste Ċavolsko delo i nije daleko od kletve. Jer, mi
se od nekih jela ne uzdrţavamo stoga što su po prirodi zla (daleko bilo!), nego da bismo
unekoliko ukrotili uspaljene udove tela. Drugi razlog uzdrţanja jeste da se hrana koja nam
preostane upotrebi za podmirenje nasušnih potreba siromaha, ĉime se projavljuje iskrena
ljubav.

44. Šta treba da uĉinimo da bi nam bilo lako da se odreknemo slasti nekih
jela i drugih zadovoljstava.

Jesti i piti od svega što je predloţeno sa blagodarnošću Bogu nije protivno zakonu
poznanja. Jer, svako sazdanje Boţije je vrlo dobro(Post.1,31). MeĊutim, dobrovoljno
uzdrţavanje od prejedanja i naslaĊivanja jelima jeste veoma blagorazumno i mudro. Ipak,
mi nećemo biti u stanju da se dobrovoljno odreknemo predloţenih slasti ukoliko na samom
delu i iskustvu svim ĉulima ne osetimo Boţanstvenu sladost.

45. O izbegavanju preteranog uzdrţavanja kako bi telo bilo dovoljno
snaţno za duhovne podvige.

Opterećeno mnoštvom jela, naše telo ĉini da je um nekako nemaran i nepokretan.
Sa druge strane, ukoliko je izmoţdeno preteranim uzdrţanjem, ono sagledateljni deo duše
ĉini tromim i lenjim za pouĉavanje. Stoga treba naĉin telesne ishrane usaglasiti sa stanjem
sila i snage tela. Naime, kada je zdravo treba ga po meri pritešnjavati, a kada je nemoćno
- donekle mu popuštati. Podviţnik ne treba da se raslabi telesno, već treba da ima
dovoljno snage za podvig, kako bi se duša barem telesnim naporima ĉistila.

46. O ublaţavanju uobiĉajene strogosti u uzdrţanju u sluĉaju dolaska
bratije ili stranaca.

Prilikom dolaska nekoga od bratije ili stranaca pokreće se taština. Koristeći sluĉaj,
ona nas nadima svojim otrovom, podstiĉući nas da ne narušavamo svoje pravilo ishrane.
Tada je neophodno unekoliko oslabiti uobiĉajenu meru jela. Na taj naĉin ćemo od sebe
oterati demona, koji će biti ţalostan zbog bezuspešnosti svoga pokušaja. Ujedno ćemo sa
rasuĊivanjem ispuniti i zakon ljubavi. Najzad, popuštanjem mi ćemo i tajnu našeg
uzdrţanja saĉuvati od objavljivanja.

19

47. O tome da post i druge telesne vrline bez pravilnog srdaĉnog
nastrojenja nemaju vrednosti pred Bogom.

Kao oruĊe koje pomaţe onima koji streme ka celomudrenosti, post ima vrednost,
premda ne pred Bogom. Stoga podviţnici blagoĉašća ne treba suviše visoko da misle o
njemu, već da dostizanje svog cilja oĉekuju samo od vere u Boga. Majstori zanata
savršenstvo svoje veštine ne dokazuju vrednošću oruĊa. Naprotiv, oni strpljivo dovršavaju
svoje rukodelje, koje već samo sluţi kao pokazatelj mere njihove veštine.

48. O koristi umerenosti u piću za duhovnu plodnost duše.

Zemlja koja se umereno navodnjava ĉini da ĉisto seme koje je u nju baĉeno raĊa
sa velikim prirastom. MeĊutim, kada je nakvašena suviše obilnim kišama, ona donosi samo
trnje i korov. Tako i zemlja srca projavljuje ĉistim svoje prirodno seme ukoliko vino
upotrebljavamo sa merom. Tada ona ĉini da i seme koje seje Duh Sveti niĉe bogato lišćem
i plodom. Kada je, pak, preko mere ovlaţimo mnogim pićem, ona svim svojim pomislima
donosi samo trnje i korov.

49. O neumerenosti u piću koja izaziva sramnu pohotu.

Plivajući u talasima mnogog pića, naš um strasno gleda na likove koje mu u snu
predlaţu demoni. On tada ĉak i sam od sebe slika neka lepa lica, te se svojim maštanjima,
kao nekim ţivim bićima, naslaĊuje i raspaljuje. Jer, ukoliko se detorodni delovi tela raspale
od vinske toplote, na um navaljuje potreba da u sebi slastoljubivo predstavlja senke strasti.
Stoga treba da, poštujući umerenost, izbegavamo štetu koja dolazi od suviška. U odsustvu
slasti koja ga pokreće na izobraţavanje greha, um prebiva slobodan od maštarenja i, što je
još više, od naslaĊivanja.

50. O izbegavanju upotrebe veštaĉki pripremljenih napitaka koji
razdraţuju glad.

Oni koji ţele da ukrote nemirne telesne udove ne treba da koriste veštaĉki
pripremljene napitke koje veštaci sliĉnih izuma nazivaju predpićem, s obzirom da mnoštvu
jela obiĉno otvaraju put u stomak. Njihovo svojstvo biva na štetu telima podviţnika. Osim
toga, i besmislena smeša veštastava koja ulaze u njihov sastav snaţno napadaju
bogobojaţljivu savest. Jer, šta nedostaje prirodi vina da bi bilo neophodno smekšavati
njegovu silu dodavanjem raznoraznih slasti?

51. Ĉemu je hteo da nas nauĉi Gospod primivši na Krstu sirće iz sunĊera
nataknutog na trsku.

Naš Gospod i Uĉitelj sveštenog (podviţniĉkog) ţivota, Isus Hristos za vreme svoga
stradanja beše iz ruku onih koji su sluţili naredbama Ċavola napojen sirćetom kako bi nam,
kako mi se ĉini, ostavio jasan primer raspoloţenja sa kojim treba da prohodimo sveštene
podvige. Time On kao da je rekao: "Onaj ko se podvizava protiv greha ne treba da
upotrebljava slatka jela i pića, već treba strpljivo da podnosi gorĉinu borbe". Uz sunĊer se
moţe dodati znaĉenje isopa, kako bi se jasnije predstavio naĉin našeg oĉišćenja. Kao opor,
isop predstavlja svojstvo podviga, a kao predmet koji se koristi prilikom umivanja, sunĊer
napominje puno savršenstvo oĉišćenja.

52. Zašto duhovni [ljudi] ne treba da koriste kupanje.

Niko ne smatra da je korišćenje kupanja grešno ili nerazumno. Ipak, njegovo
izbegavanje radi uzdrţanja ja ću nazvati najhrabrijim i najcelomudrenijim delom. Na taj
naĉin se ni naše telo ne izlaţe raslabljivanju slasnim umivanjem, niti se u duši pobuĊuje
sećanje na neslavno obnaţivanje Adama (ĉime se izbegava potreba da se, sliĉno njemu,

20

brinemo o lišću kojim bi se pokrila druga sramota obnaţenja). Taj [podvig] je naroĉito
neophodan nama koji smo se nedavno oslobodili od pogubne iskvarenosti ovog ţivota. Mi,
naime, na svaki naĉin treba da se staramo da prebivamo u nerazluĉnom sjedinjenju sa
lepotom celomudrenosti kroz neporoĉnu ĉistotu svog tela.

53. Zašto u opšteţićima treba pozivati lekara radi leĉenja bolesti. Šta u
takvim sluĉajevima treba da ĉini onaj ko ţivi usamljeno u pustinji.

Ništa nas ne spreĉava da prilikom bolesti pozivamo lekara. Bog je predvideo da će
se pojaviti potreba za lekarskom veštinom. On je blagovoleo da se ona na osnovu ljudskog
iskustva najzad i uobliĉi. Zbog toga je unapred uloţio lekovita svojstva u ĉitav niz tvari.
Ipak, nadu u ozdravljenje ne treba polagati na njih, nego na istinitog našeg Lekara i
Spasitelja, Isusa Hrista. Ja, naravno govorim onima koji podviţniĉki ţivot provode u
opšteţićima ili u gradovima. Jer, u okolnostima u kojima se nalaze, oni ne mogu uvek da
imaju neprekidno dejstvo vere s obzirom da su okruţeni ljubavlju. Osim toga, [oni treba da
paze] da ne upadnu u taštinu i Ċavolsko iskušenje, tj. da pred mnogim izjavljuju kako im
lekar nije potreban. Onaj, pak, ko provodi otšelniĉki ţivot u pustinjskim mestima sa
dvojicom ili trojicom jednomislene braće, treba da se poveri jedinome Gospodu, Iscelitelju
svake naše bolesti i nemoći, ma kakve da ga bolesti saletele. U samoj pustinji on od
Gospoda ima dovoljno utehe u bolesti. Osim toga, dejstvo vere kod njega moţe da bude
neoskudno. Isto tako, pokriven dobrom zavesom pustinje, on nema mogućnosti da istakne
svoju vrlinu trpljenja. Radi toga Gospod i naseljava istomišljenike u dom (Ps.67,7).

54. Šta svedoĉi malodušnost u bolesti, a šta blagodušnost.

Ukoliko se krajnje opterećujemo zbog rastrojstva zdravlja koje nam se dešava,
treba da znamo da nam je duša još uvek porobljena teloljubljem. S obzirom da ţeli
veštastvene naslade, ona neće da se odreši od ţitejskih dobara, smatrajući velikom
nevoljom nemogućnost da se, zbog bolesti, koristi stvarima koje su prijatne za plotski
ţivot. Ukoliko, pak, ona sa blagodarnošću [Bogu] podnosi teskobu koju donosi bolest,
oĉigledno je da se ne nalazi daleko od predela bestrašća. Tada ona sa radošću oĉekuje i
samu smrt kao vinovnicu stupanja u istinski ţivot.

55. Šta duša treba da [pomišlja] da se ne bi naslaĊivala dobrima ovoga
sveta, već da bi više ţelela da se razreši od tela.

Duša neće poţeleti da se razreši od tela sve dok ne postane potpuno ravnodušna
prema ovom vazduhu (tj. prema svemu ţitejskom i svetskom). Sva telesna ĉula se protive
veri, s obzirom da ištu da okušaju samo od onog što je sadašnje, dok vera obećava
bogatstvo budućih dobara. Stoga podviţnik nikada ne treba da misli o hladu razvijenih
krošnji, o bistrim izvorima, o rascvetalim lugovima, o velelepnim kućama, niti o prijatnim
razgovorima sa srodnicima, kao što uostalom ne treba da se podseća ni na bogate darove
kojih se nekada udostojio. On, naprotiv, treba sa blagodarnošću da se koristi samo onim
što mu je neophodno, te da ovaj ţivot smatra nekom vrstom stranstvovanja koje je tuĊe
svakoj plotskoj utesi. Ako na taj naĉin pritesnimo svoju misao, mi ćemo je moći ĉitavu
obratiti na stazu koja vodi u ţivot veĉni.

56. Neumereno korišćenje telesnih ĉula ometa sećanje na Boga i Njegove
zapovesti. Kako izbeći to zlo.

Vid, ukus i ostala ĉula rasejavaju srdaĉno sećanje ukoliko se upotrebljavaju preko
mere. O tome nas prva uverava Eva. Jer, sve dok nije slastoljubivo pogledala na
zabranjeno drvo, ona je marljivo pamtila zapovest Boţiju. Pokrivana krilima ljubavi Boţije,
ona nije videla svoju nagotu. MeĊutim, kada je slastoljubivo pogledala na drvo, dodirnula

21

ga sa velikom pohotom i najzad okusila od njegovog ploda sa nezadrţivom ţeljom, ona je
odmah stekla sklonost ka telesnom samonaslaĊivanju. Budući obnaţena i sjedinivši se sa
strašću, ona je sve svoje ţuĊenje usmerila na traţenje sadašnjih uteha. Ona je uz to, pod
dejstvom prividne privlaĉnosti ploda, svom padu dodala i pad Adamov. Za ljudski um je [od
njihovog pada] već postalo teško da se seća Boga i Njegovih zapovesti. Mi, meĊutim, sa
neprestanim sećanjem na Boga i gledajući u dubinu svog srca, treba da provodimo ovaj
ţivot (koji je sklon prelesti) kao da smo slepi oĉima. Jer, duhovnom mudroljublju je zaista
svojstveno da oĉuva nepokretnim poziv koji je u nama prisutan: Prijatan beše za gledanje
(Post.3,6). Tome nas uĉi i mnogoiskusni Jov, govoreći: Ako je za oĉima mojima pošlo srce
moje... (Jov 31,7). Takvo delanje je siguran znak krajnjeg uzdrţanja.

57. Onaj ko hodi duhom izbegava plotske ţelje, te Ċavo uzalud iskušava
njegovu ĉistotu.

Onaj ko uvek prebiva u svom srcu dalek je od svih krasnih stvari ovog ţivota.
Hodeći duhom, on ne moţe da upraţnjava telesnu pohotu. On svoj put prohodi ograĊen
vrlinama. One sluţe kao ĉuvari pri vratima njegovog grada ĉistote. Stoga sve zamke Ċavola
protiv njega ostaju bezuspešne, premda strele pohote koja je zajedniĉka svima ponekad
dolaze do prozora prirode.

58. Kako proterati uninije koje ponekad napada nakon što se odagnaju
telesne pohote.

Kada duša najzad prekine da ţudi za krasotama zemaljskih stvari, ĉesto joj se
prikrada duh uninija, koji ne dopušta ni da se usrdno potrudi u sluţenju reĉi, ni da ĉvrsto
ţeli buduća dobra. Ĉak i privremeni ţivot on joj predstavlja kao krajnje nepotreban, kao
lišen vrednih vrlinskih dela. On umanjuje i znaĉaj poznanja, [navodeći] da se daje i
mnogim drugim i da nam ne pruţa ništa naroĉito. Tu mlaku i razlenjujuću strast ćemo
izbeći ukoliko svoju misao krajnje stesnimo, pazeći jedino na sećanje na Boga. Samo na taj
naĉin pronašavši ţar koji mu je svojstven, duh moţe od sebe oterati tu lenjost.

59. Koliko je u duhovnom podvigu velika pomoć od neprestanog
pominjanja Isusovog imena u dubini srca.

Ukoliko mu sećanjem na Boga zatvorimo sve izlaze, naš um će imati potrebu za
nekim delanjem kako bi se zaposlila stalna pokretnost koja mu je svojstvena. Njemu treba
dati jedino svešteno ime Gospoda Isusa: neka njime u potpunosti podmiri svoju revnost u
dostizanju postavljenog cilja. MeĊutim, treba znati da, po reĉi apostola, niko ne moţe reći:
Isus je Gospod, osim Duhom Svetim (1.Kor.12,3). Od nas se zahteva da u unutrašnjosti
uma (koji se u sebi pritešnjuje) neprestano izgovaramo iskaz (Gospode, Isuse Hriste, i
ostalo). Pri tome, on ne treba da skreće ni u kakvo maštanje. Oni koji ovo sveto i
preslavno ime neprestano misleno drţe u dubini svoga srca, biće u stanju da vide svetlost
svog uma (tj. jasnost misli ili odreĊeno saznanje o svim unutrašnjim pokretima). Osim
toga, ukoliko se sa napregnutom briţljivošću drţi u mislima, ovo predivno ime sasvim
primetno spaljuje svaku neĉistotu koja se pojavljuje u duši. Jer, po reĉi apostola, Bog naš
je oganj koji spaljuje svako zlo (Jev.12,29). Zbog toga Gospod, najzad, dušu dovodi do
velike ljubavi prema Njegovoj slavi. Jer, zadrţavajući se u toplom srcu kroz sećanje uma,
preslavno i mnogoţuĊeno ime u nama stvara naviku da Njegovu blagost ljubimo bez
prepreka. Naime, tada više nema niĉega što bi postavljalo prepreku. To je onaj dragoceni
biser koji se stiĉe prodajom celokupnog imanja. I [ĉovek] stiĉe neizrecivu radost što ga je
našao (Mt.13,46).

60. O dvojakoj radosti - poĉetnoj i savršenoj, i o suzama izmeĊu njih.

22

Jedno je poĉetna radost, a drugo - završna. Prva moţe biti pomešana sa
maštanjima (o sebi), a druga je jaka smirenoumljem. IzmeĊu njih je bogoljubiva tuga i
bezbolni plaĉ. Jer, gde je mnogo mudrosti, mnogo je i razuma. Ko umnoţava razum,
umnoţava muku (Prop.1,18). Zbog toga najpre treba poĉetnom radošću pozvati dušu na
podvig. Potom je treba predati izobliĉenju i proveri istinom Duha Svetoga zbog ranije
poĉinjenih grehova, kao i zbog saplitanja u samozaboravu. Kaznio si ĉoveka izobliĉavajući
ga za bezakonje, i istopio si kao pauĉinu dušu njegovu (Ps.38,12). Pošto je izobliĉenje
Boţije ispita kao u ognju, duša prima dejstvo nemaštarske radosti u toplom sećanju na
Boga.

61. O zaboravu Boga i o ponovnom uspostavljanju sećanja na Njega. O
uzrocima prvog i o sredstvima kojima se postiţe drugo. O višim projavama
sećanja.

Kada je duša uzrujana gnevom, ili opterećena preteranim jedenjem, ili pomraĉena
teškom tugom, um nije u stanju da se drţi sećanja na Boga, ĉak ni kad bi se podsticao.
Sav omraĉen ţestinom tih strasti, um je potpuno otuĊen od sopstvenog ĉula. Zbog
surovosti strasti njegovo sećanje potpuno ogrubljuje, usled ĉega ţelja [za sećanjem na
Boga] nema na ĉemu da ostavi svoj peĉat (koji bi mu omogućio nezaboravno i neizmenjivo
bogomislije). Kada je, pak, duša slobodna od takvih uznemirenja, zaboravu samo na
trenutak polazi za rukom da ukrade misao o ljubljenom Gospodu s obzirom da um,
sabravši svoje dejstvo i ţivost, odmah opet sa ţarom prihvata mnogoţeljeni i spasonosni
ulov svoj. Jer, tada sama blagodat zajedno sa umom bogomisli i kliĉe: Gospode, Isuse
Hriste, sliĉno majci koja, uĉeći dete, ĉesto ponavlja reĉ "otac", sve dok ga ne dovede do
navike da je jasno izgovara umesto bilo koje druge reĉi, ĉak i u snu. Stoga apostol govori
da nam sam Duh pomaţe u našim nemoćima: jer ne znamo kako treba o ĉemu ćemo se
moliti, nego sam Duh se moli za nas uzdisajima neizrecivim (Rim.7,26). S obzirom da smo
kao deca pred savršenstvom te molitvene vrline, mi svakako imamo potrebu za Njegovom
pomoći. Kada Njegova neizreciva sladost obuhvati i usladi sve naše pomisli, mi sa punim
ţarom moţemo da se damo na sećanje na Boga i Oca našeg i da ga ljubimo. Divni Pavle
govori: Njime [tj. Duhom Svetim] viĉemo: Ava, Oĉe (Rim.8,15), kada nas podstakne da
prizivamo Boga Oca.

62. Kada i kako moţemo dopustiti gnev.

Gnev obiĉno više nego bilo koja druga strast uznemirava i smućuje dušu. MeĊutim,
ima sluĉajeva kada joj je on krajnje koristan. Kada se bez smućenja gnevimo na ljude koji
se neĉastivo ili bestidno ponašaju sa ciljem da se spasu, ili da se u najmanju ruku postide,
mi svojoj duši pruţamo korist koju bi imala i od krotosti. Jer, u takvom sluĉaju
sadejstvujemo ciljevima Boţije pravde i dobrote. Osim toga, njega koristimo kada se u duši
jave ţenoljubivi pokreti, usmeravajući ga protiv greha, ĉime je ĉesto treznimo i dajemo
hrabru silu da im se suprotstavi. Mi ne treba da sumnjamo da i kad se nalazimo u krajnjem
duhovnom rastrojstvu moţemo gnevno da zapretimo samom duhu rastrojitelju, uzvisujući
se mudrovanjem ĉak i nad uţasima kojima se hvali teskobnost smrti. Ţeleći da nam to
pokaţe, Gospod je pri Lazarevom vaskrsenju najpre u duhu zapretio adu i obodrio sebe, a
zatim sa nesmetenom voljom (kao i uvek) vratio telu Lazarevu dušu. Stoga meni izgleda da
je celomudreni gnev Bog, naš Sazdatelj, našoj prirodi podario više kao oruĊe pravde. Da
ga je Eva upotrebila protiv zmije, ne bi potpala pod pogubno dejstvo strasne pohote. Stoga
smatram da će se onaj ko se celomudrenim gnevom koristi iz revnosti prema blagoĉašću
na terazijama pravedne nadoknade pokazati kao pohvalniji od onoga ko usled

23

nepokretnosti uma nikada ne zapada u gnev. Jer, kod drugog upravitelj ljudskih misli i
osećanja ostaje neizveţban, dok prvi, sedeći na konjima vrlina, uvek prebiva u borbi, jureći
kroz demonske horde, i neprestano obuĉavajući strahu Boţijem ĉetvoropreg uzdrţanja, koji
Sveto Pismo naziva kolesnicom Izrailjevom, kao što nalazimo u opisu uzimanja na nebo
boţanstvenog Ilije (2.Car.2,12). Prve je Judejce Bog na mnoge naĉine obuĉavao ĉetirima
vrlinama [tj. mudrosti, celomudrenosti, pravednosti i hrabrosti]. Zbog toga je uzet na nebo
veliki uĉenik mudrosti. On je, kako mi izgleda, ove vrline imao kao konje kada ga je Duh
uzeo u vejanju ognja.

63. Savršenome u duhovnom ţivotu ne priliĉi da se sudi.

Onaj ko se udostojio svetog poznanja i ko je okusio sladost Boţiju, ne treba ni da
se spori (kada na njega uloţe ţalbu), niti da sam protiv bilo koga podiţe tuţbu, ĉak i da mu
skinu odeću koja je na njemu. Jer, pravda vlasti ovog veka jeste niţa od pravde Boţije, ili,
bolje reĉeno - nije ništa pred pravdom Boţijom. Deca Boţija se i razlikuju od ljudi ovoga
veka neuporedivošću svoje pravde. Stoga se pravda drugih naziva ljudskom, a pravda
prvih - Boţijom. I Gospod naš vreĊan, ne uzvraćaše uvredom i stradajući ne prećaše
(1.Pt.2,23). Naprotiv, On ne samo da je skidanje odeće pretrpeo ćuteći, nego se (što je
neuporedivo više) molio Ocu da oprosti Njegovim zlotvorima. Ljudi, pak, ovoga sveta ne
prestaju da se spore sve dok sa dobitkom ne dobiju ono što traţe od onih sa kojima se
prepiru: oni ĉak ištu rast na dug. Na taj naĉin njihova pravda ĉesto biva poĉetak velike
nepravde.

64. Bolje je, predavši nepravdu Sudu Boţijem, posvetiti se molitvi i
ĉuvanju srca, negoli suditi se.

Ĉuo sam kako neki blagoĉastivi ljudi govore da ne treba dozvoljavati da svako
kome se prohte razvlaĉi ono što imamo za svoje izdrţavanje i uspokojavanje siromaha.
[Oni smatraju] da bismo u suprotnom, tj. snishodeći takvome zlu, postali vinovnici greha
onih koji nam ĉine nepravdu, naroĉito kada se radi o Hrišćanima. MeĊutim, postupati na
taj naĉin znaĉi hteti više spasavati svoje, negoli sebe samog. Ukoliko, ostavivši molitvu i
paţnju prema sopstvenom srcu, poĉnem da traţim sud za one koji su me oštetili i da
skapavam po sudskim hodnicima, biće oĉigledno da je za mene ono što traţim dragocenije
od mog sopstvenog spasenja, da ne kaţem - i od same spasonosne zapovesti. Kako ću se
ja pokazati sledbenikom jevanĊelske zapovesti koja govori: Koji tvoje uzme, ne išti
(Lk.6,30), ukoliko, po reĉima apostola, ne budem sa radošću podnosio otimanje imovine
svoje (Jev.10,34). Jer, ta (zapovest) i onoga ko na sudu dobija ono što mu je uzeto ne
oslobaĊa od greha lakomosti? Ono što je propadljivo (privremeno, tj. sudovi koje
propadljivi pokreću zbog propadljivih stvari) ne moţe da zameni neiropadljivi Boţiji Sud.
Krivac treba da pazi na zakone pod koje potpada njegov sluĉaj i po kojima treba da se
brani. Dobro je delo trpeti nasilje od onih koji ţele da nam uĉine nepravdu i moliti se za
njih, budući da će im greh lakomosti biti oprošten radi pokajanja, a ne stoga što su nam
vratili ono što su oteli. Jer, pravda Boţija hoće da mi samog lakomca (a ne ono što je
uzeo) prihvatimo kao slobodnog od greha kroz pokajanje.

65. Prodaj sve i razdaj siromasima. Na to više od svega podstiĉe
smirenje.

Veoma je prikladno i iznad svega dušekorisno da, poznavši istinski put blagoĉašća,
odmah sve svoje rasprodamo i, po zapovesti Gospodnjoj, dobijeno razdelimo siromasima,
ne dopustivši sebi da, pod izgovorom ţelje da svagda imamo mogućnost da ispunjavamo
zapovest (o pomaganju siromasima), ne poslušamo spasonosnu naredbu (o podeli svega

24

odjednom). [Od ispunjavanja zapovesti] mi ćemo najpre imati dobru bezbriţnost, iz koje
proizilazi siromaštvo, koje ne podleţe napadima. Ona misli samo o gornjem. Najzad, ona
ne daje povod za nepravedna potraţivanja, budući da nećemo imati ništa što bi moglo
raspaliti oganj lakomosti kod lakomih. Tada će nas više od svih drugih vrlina kao nage
ogrejati smirenoumlje i uspokojiti u svojim nedrima. Dete po svojoj mladalaĉkoj prostoti
skida svoje odelo i odbacuje ga od sebe, po svojoj velikoj nezlobivosti nalazeći da mu je
nagota prijatnija od šarene lepote njegovog odela. Tada ga majka uzima u ruke i
uspokojava i greje u svom naruĉju. Jer, reĉeno je: Gospod ĉuva odojĉad. Smirih se i spase
me (Ps.114,5).

66. Razdati sve predstavlja put ka smirenju.

Gospod od nas traţi da poloţimo raĉun o davanju milostinje po onome što imamo,
? ne po onome što nemamo (2.Kor.8,12). Zar ću ja biti prekoren što više ništa nema [da
dajem], ukoliko u strahu Boţijem i sa plamenom usrdnošću za kratko vreme, povinujući se
zapovesti Gospoda, razdam sve što bih mogao razdavati tokom dugih godina? Moţda će
neko reći: "(Ukoliko sve razdamo), odakle će potom dobijati milostinju siromasi koji se
sada hrane od naših davanja prema snazi". Takvome treba dati sledeću pouku: "Nemoj da
se usuĊuješ da pomiljaš nešto prekorno za Boga da bi prikrio sopstvenu ljubav prema
posedovanju. Jer, Bogu neće nedostajati naĉini da briţljivo obezbedi svoje sazdanje, kao
što ĉini od poĉetka. Da li su siromasi ostajali bez hrane i odeće pre nego što je ovaj ili onaj
bivao pobuĊen na davanje milostinje? Budi, dakle, uveren da je mnogo bolje odmah po
poznanju istine rado sve potrošiti na potrebe siromaha, odbacivši nerazumno mudrovanje i
nadmenost (na koju nas nagovara pristrasnost prema bogatstvu), te zamrzevši svoje
poţude (što i znaĉi - zamrzeti dušu svoju). Jer, potom bismo se, nemajući više povoda za
samohvalisavo radovanje zbog postojanog razdavanja imetka, već uniţavali s obzirom da
ništa dobro ne ĉinimo. Naime, sve dok izobilujemo bogatstvom, mi se mnogo naslaĊujemo
razdavanjem (kada smo raspoloţeni), kao oni koji sa radošću ispunjavaju Boţanstvenu
zapovest. Ukoliko, pak, sve potrošimo, mi se ispunjavamo smirenim i skrušenim
osećanjima, kao oni koji ništa pravedno ne ĉine. Usled toga se duša u velikom smirenju
vraća sebi kako bi se priljeţnom molitvom, trpljenjem i smirenoumljem udostojila onoga
što više ne moţe da stiĉe svakodnevnim davanjem milostinje. Jer, reĉeno je: Siromah i
ubogi hvaliće ime tvoje Gospode (Ps.73,21). Osim toga, Bog dar bogoslovstvovanja
priprema samo onima koji su se najpre rešili da se odreknu svega svoga radi slave
JevanĊelja Boţijeg, tj. kako bi bogoprijatnim siromaštvom blagovestili o bogatstvu Carstva
Boţijeg. Da razumemo reĉeno pomaţe nam onaj ko je rekao: Pripremio si (je) U dobroti
tvojoj siromahu, Boţe, i potom dodao: Gospod će dati reĉ onima koji blagoveste snagom
mnogom (Ps.67,11-12)".

67. O daru bogoslovstvovanja, tj. kolika i kakva dobra od njega
proizilaze.

Svi darovi Boga našeg su vrlo dobri i blagotvorni. Ipak, ni jedan od njih ne
razgoreva i ne pokreće naše srce ka ljubavi prema Njegovoj blagosti kao dar
bogoslovstvovanja. Kao prvi porod blagosti Boţije, on duši pruţa i prva uzdarja. On nas,
najpre, podstiĉe da sa radošću preziremo sve prijatne ţivotne utehe, s obzirom da u njemu
umesto prolaznih uteha imamo neizrecivo bogatstvo Reĉi Boţijih. Osim toga, on nekom
ognjenom promenom ozaruje naš um, ĉineći ga zajedniĉarem duhova koji sluţe.
Pripremivši se dostojno, ljubljeni, potecimo ka toj prekrasnoj i svevidećoj vrlini, koja
preseca svaku zemaljsku brigu i koja u ozarenju neizrecive svetlosti um hrani Reĉima

25

Boţijim. I da ne govorim mnogo: [ona je vodi] ka vrlini koja slovesnu dušu preko svetih
proroka priprema za neodvojivo opštenje sa Bogom Slovom. Pripremivši bogoumilne
pesme u dušama ljudskim (o divnoga ĉuda), ova boţanstvena nevestovoditeljka glasno
peva veliĉinu Boţiju.

68. Zbog ĉega naš um nije brz na molitvu kao što je brz na bogoslovsko
sagledavanje i koliko je molitva neophodna za napredak u sagledavanju.

Naš um većim delom nije mnogo spreman za molitvu, s obzirom da ga vrlina
molitve stešnjava i ograniĉava. Bogoslovstvovanju se, pak, radije predaje s obzirom na
prostor i neograniĉenost boţanstvenih sagledavanja. Stoga, da ne bismo davali mesta
njegovom slobodnom razmatranju i da ne bismo popuštali njegovoj sklonosti da se
bezmerno predaje visokoparnim lutanjima, najbolje je da se upraţnjavamo u molitvi,
psalmopojanju i ĉitanju Pisma, ne prenebregavajući pritom ni tumaĉenja mudroljubivih
otaca, ĉije su reĉi ispunjene istinskim poznanjem vere. Dejstvujući tako, mi mu nećemo
dozvoliti da svoje izreke meša sa blagodatnim reĉima, niti da se, podstaknut taštinom,
rasejava u lutanjima pod dejstvom samozadovoljstva i priĉljivosti. Naprotiv, mi ćemo se
nauĉiti da ga ĉuvamo ĉistim za vreme sagledavanja, sve njegove pomisli uĉinivši
suzotoĉnim. Uspokojivši se u ĉasovima bezmolvija i opijajući se sladošću molitve, um ne
samo da će se osloboditi od strasnih pokreta o kojima smo govorili, već će se obnoviti i
dobiti snagu da lako i bez napora prebiva u boţanstvenim sagledavanjima, napredujući
istovremeno i u sagledavanju rasuĊivanja sa velikim smirenjem. Treba, meĊutim, da
znamo da je molitva viša od svake sveobuhvatnosti sagledavanja. Ona je svojstvena
iskljuĉivo onima koji su u svakom ĉulu i osvedoĉenju preispunjeni svetom blagodaću.

69. Blagodat najpre primetno deluje na dušu. Potom umanjuje svoje
dejstvo, ili ga sasvim skriva. O blagotvornosti [takvog dešavanja) za dušu.

Blagodat u poĉetku obiĉno vrlo primetno ozaruje dušu svojom svetlošću. Kada,
pak, uspesi u duhovnohrišćanskom ţivotu poĉnu da se umnoţavaju, ona već većim delom
svoja tajanstvena dejstva u bogoljubivoj duši obavlja neprimetno, kako bi nas nakon
(umirenja duše) sa radovanjem uvela na stazu boţanstvenih sagledavanja, iz neznanja nas
prizivajući u znanje. Usred podviga ona ţeli da naše duhovno znanje saĉuva od taštine.
Nama priliĉi da se umereno podvrgavamo tuzi kad nas blagodat (prividno) napušta, kako
bismo se još više smirili i nauĉili da budemo pokorni Gospodnjim opredeljenjima, te da
potom blagovremeno pristupamo radosti, okriljujući se dobrom nadom. Jer, bezmerna tuga
dušu uvodi u beznaĊe i oĉajanje, a prekomerna radost je dovodi do samomnjenja i
nadmenosti. Ja govorim o onima koji su po ţivotu i razumu još uvek deca. Sredina izmeĊu
prosvećenja blagodaću i ostavljenosti jeste iskustvo, a izmeĊu tuge i radosti - nada. Jer,
kaţe se: Trpeći potrpeh Gospoda i obrati na me paţnju (Ps.39,2), i još: Po mnoštvu bolova
mojih, utehe tvoje obradovaše dušu moju (Ps.93,19).

70. Koliko je priĉljivost štetna, a ćutanje blagotvorno za dušu.

Ako se vrata kupatila ĉesto otvaraju, unutrašnja toplota će brzo izaći napolje. I
duša onog ko mnogo govori, ĉak i o dobrome, kroz vrata reĉi ispušta svoje sećanje (tj.
svesno stajanje u poretku duhovnih stvari). Usled toga se um na kraju lišava najĉistijih
misli, u neurednoj navali pomisli smeteno vodeći reĉ o predmetu koji se pokrenuo. U tom
sluĉaju on već nema Duha Svetoga, koji je ĉuvao našu misao od maštanja. Jer, Blagi Duh,
kao tuĊ svakom meteţu i maštanju, beţi od priĉljivosti. Ćutanje je, naprotiv, blagotvorno,
budući majka mudrih pomisli.

71. Kako bogoljubiva duša treba da upravlja osećanjem pravednosti.

26

Uĉenje [duhovnog] poznanja nam saopštava da u poĉetku na bogoljubivu dušu
(koja je stupila na put bogougaĊanja) napada mnoštvo strasti, naroĉito gnev i mrţnja. Ona
se tome podvrgava ne toliko po delovanju zlih duhova, koliko po poretku napredovanja u
duhovnom ţivotu. Jer, dok se rukovodi svetskom mudrošću, duša ostaje ravnodušna kad
vidi da neko gazi pravdu. Budući zauzeta svojim pohotama, ona ne brine o pravdi Boţijoj.
Poĉevši da se uznosi iznad svojih strasti i pohota i oslobaĊajući se od ovdašnjih stvari, te
po svojoj ljubavi prema Bogu, ona već ne moţe ravnodušno da posmatra nepravdu, ĉak ni
u snu. Ona se gnevi i smućuje protiv zlotvora sve dok ne ugleda kako sami napadaĉi na
Boţiju pravdu štite njeno dostojanstvo po dejstvu blagoĉastive pomisli (tj. došavši u strah
Boţiji i pokajanje). Na taj naĉin duša prirodno mrzi nepravedne, dok pravedne voli
krepkom ljubavlju. Oko duše, naime, ne biva potkradano (tj. odvlaĉeno na nepravilno
gledanje) kada je njena zavesa, tj. telo stanjena krajnjim uzdrţanjem. Uostalom, mnogo je
bolje oplakivati neosetljivost nepravednih, negoli mrzeti ih. Iako su dostojni mrţnje, uĉenje
istine ne odobrava da se bogoljubiva duša smućuje mrţnjom. Jer, u duši u kojoj postoji
mrţnja istinsko poznanje nije delatno.

72. Um bogoslov i um znalac.

Razgorevan Reĉima Boţijim bogoslovski um se u duši naslaĊuje i dovoljno široko
dostiţe svoju meru bestrašća. Jer, reĉi su Gospodnje, kaţe se, reĉi ĉiste, srebro raţeţeno,
oĉišćeno od zemlje (Ps.11,7). Oslanjajući se, pak, na opit blagodatnih dejstava, spoznajni
um biva iznad strasti. I bogoslov uĉestvuje u saznajnom iskustvu ukoliko u sebi nasadi
najsmirenija raspoloţenja, a poznavalac u izvesnoj meri dotiĉe sagledateljne vrline ukoliko
rasuĊivaĉka sila njegove duše ide pravim putem. Jer, oba ova dara [ĉovek] ne moţe imati
u savršenoj meri. Na taj naĉin se onaj ko ima jedan od njih divi onome ĉime ga drugi
nadvisuje, napredujući u smirenoumlju i u revnosti za pravedni ţivot. Stoga apostol kaţe:
Jednome se daje kroz Duha reĉ mudrosti, ? drugome reĉ znanja po istom Duhu
(1.Kor.12,8).

73. O glasnoj molitvi i o onoj koja se tvori samo u srcu.

Izobilujući svojim prirodnim plodovima, duša glasnije obavlja svoje psalmopojanje,
stiĉući raspoloţenje da se moli naglas. Ukoliko, pak, oseti dejstvo Duha Svetoga, ona sa
punom radošću i sladošću peva i moli se jedino u srcu. Prvo nastrojenje prati maštarska
radost (usled samozadovoljstva), a drugo - duhovne suze i neko bezmolvoljubivo
radovanje. Zadrţavajući glas, sećanje ostaje toplo, sazdajući neke suzotvorne
samousredsreĊujuće pomisli. U tome se zaista mogu videti semena molitve koja se sa
suzama, pa ipak radosno, seju u zemlju srca sa nadom na obilnu ţetvu (Ps.125,5).
Uostalom, kada nas pritiska velika tuga, mi moţemo nešto glasnije da obavljamo svoje
psalmopojanje, radošću nade potiskujući skorbne vapaje duše, sve dok se teški oblak tuge
ne razveje vetrom psalamskog napeva.

74. O prirodnom i o blagodatnom bogoljublju.

Dostigavši do poznanja sebe same, duša iz sebe poraĊa neku toplinu i bogoljubivu
stidljivost. Neuznemiravana ţitejskim brigama, ona ljubav (prema Bogu) odraţava iz sebe u
miru, srazmerno traţeći Boga mira. MeĊutim, sećanje (na Boga koga traţi) se ubrzo
rasejava ili stoga što je utisci ĉula potkradaju ili što po svojoj oskudnosti priroda brzo
iscrpljuje svoje sopstveno dobro. Stoga grĉki mudraci nisu mogli da postignu kako treba
ono što su traţili preko uzdrţanja. Naime, njihov um nije osetio dejstvo veĉne i sveistinite
mudrosti. Bogoljubiva, pak, toplina koju Duh Sveti daje srcu jeste mirna i neprekidna. Ona
sve delove duše priziva ljubavi prema Bogu. Ona se ne pruţa van srca, nego sama po sebi

27

celokupnog ĉoveka veseli nekom bezmernom ljubavlju i radošću. Oni koji su je upoznali
treba da se trude da je dostignu. Jer, prirodna ljubav je znak izvesnog zdravlja prirode
zbog uzdrţanja. Ipak, ona nije u stanju da um uzdigne do bestrašća: to postiţe duhovna
(blagodatna) ljubav.

75. O svetlonosnom delovanju blagodati na dušu, i o njenom pomraĉenju
pod dejstvom mraĉnih sila.

Kada duva severni vetar, vazduh koji nas okruţava biva ĉist usled izvesne tananosti
i osveţavajućeg dejstva duvanja. Kada, pak, duva juţni vetar, vazduh kao da se zgušnjava
i postaje teţak: naime, juţni vetar iz svojih (tj. juţnih) zemalja donosi i po celom svetu
raznosi nekakvu suvu maglu. I duša je izvan demonskog pomraĉenja kada prima dejstvo
istinskog i Svetog Duha. Kada je, pak, silno obuzme duh prelesti, ona se sva prekriva
oblacima greha. Stoga mi svoje stremljenje treba uvek svom snagom da usmeravamo ka
oĉišćavajućem i ţivotvornom vejanju Svetog Duha, tj. ka duhu koji je prorok Jezekilj u
svetlosti poznanja video iz pravca severa (Jez.1,4). Na taj naĉin će uvek biti ĉist
sagledateljni deo naše duše i mi ćemo se udostojiti da nelaţno pristupamo Boţanstvenim
viĊenjima, u vazduhu svetlosti gledajući ono što je u svetlosti. To i jeste svetlost istinskog
poznanja.

76. Kako Duh istine i duh prelesti dejstvuju u duši pre i posle krštenja.

Neki su izmislili da se blagodat i greh, tj. Duh istine i duh prelesti zajedno kriju u
umu onih koji se krštavaju. Stoga, kaţu, jedan poziva um na dobro, a drugi na ono što je
suprotno. Ja sam, meĊutim, iz Svetoga Pisma i (iskustva) umnog ĉula razumeo da pre
krštenja blagodat spolja usmerava dušu na dobro, dok se satana gnezdi u samim njenim
dubinama, pokušavajući da umu zagradi sve desne izlaze. Od trenutka, pak, kada se
preporaĊamo u krštenju demon izlazi napolje, a blagodat ulazi unutra. Stoga nalazimo da
je nekada nad dušom gospodarila prelest, dok posle krštenja nad njom gospodari istina. I
nakon toga satana dejstvuje na dušu po preţnjem, a ĉesto i gore nego ranije. Ipak, on nije
saprisutan blagodati (daleko bilo), već na neki naĉin stvara dimnu zavesu pred umom
preko telesne vlaţnosti i prijatnosti beslovesnih slasti. Sve to biva po popuštenju Boţijem
kako bi ĉovek postigao naslaĊivanje dobrom tek pošto proĊe kroz buru, oganj i iskušenje.
Jer, reĉeno je: ProĊosmo kroz oganj i vodu i izveo si nas u pokoj (Ps.65,12).

77. Naĉin delovanja Boţije blagodati u duši.

Od samog trenutka krštenja, kako rekoh, blagodat poĉinje tajno da prebiva u
samoj dubini uma, krijući svoje prisustvo i od samog njegovog ĉula. Onome, pak, ko poĉne
da ljubi Boga svim svojim proizvoljenjem, ona na neizreciv naĉin kroz ĉulo uma besedi sa
dušom, saopštavajući joj jedan deo svojih dobara. Onaj ko ţeli da zauvek u sebi zadrţi taj
pronalazak sa velikom radošću rešava da se odrekne svih sadašnjih dobara. On, naime,
hoće da stekne polje na kome je našao sakriveno blago ţivota (Mt.13,44).

Naime, onaj ko se odrekne sveg ţivotnog bogatstva u sebi nalazi mesto na kome se
sakrila blagodat Boţija. Po meri napredovanja duše i Boţanski dar (blagodati) otkriva u
umu svoju blagotvornost. MeĊutim, tada Gospod dopušta da i demoni mogu više da
uznemiravaju dušu kako bi je nauĉio da rasuĊujući razlikuje dobro od zla i kako bi je uĉinio
smirenijom. Jer, podvrgavajući se takvim iskušenjima, ona se pokriva velikim stidom od
sramote zbog demonskih pomisli.

78. Kroz krštenje se Sveti Duh useljava u srce, dok se zli duh izgoni.
MeĊutim, time se sklonost ka grehu ne uništava potpuno.

28

Sa obrazom Boţijim u nas je [usaĊen] umni pokret duše. Telo je, pak, na neki
naĉin njen dom. MeĊutim, Adamovim prestupom su se oskrnavile ne samo naravstvene
crte duše, već je i naše telo postalo podloţno propadanju? Stoga se Svesveti Bog Slovo
ovaplotio. Kroz svoje sopstveno krštenje, On nam kao Bog dariva vodu spasenja kojom se
preporaĊamo. Jer, mi se preporaĊamo u vodi, dejstvom Svetog i Ţivotvornog Duha. Stoga
se odmah oĉišćujemo i po duši i po telu, ukoliko Bogu pristupamo sa punim raspoloţenjem.
Pri tome se Duh Sveti useljava u nas, izgoneći greh (ili oca greha), budući da je nemoguće
da bi pri jedinstvu i prostoti (koji su osobene crte duše) zajedno prebivaju oba lica, kao što
neki misle. Osim toga, gde će se naći mesto za lice lukavog kada se Boţanska blagodat
kroz sveto krštenje u nekoj bezmernoj ljubavi spoji sa crtama obraza Boţijeg, [ĉineći] zalog
njegovog podobija? Jer, kakvu zajednicu ima svetlost s tamom (2.Kor.6,14). Prema tome,
mi koji hodimo stazom sveštenih podviga, verujemo da se banjom netruleţnosti (Tit.3,5)
mnogoobliĉna zmija izbacuje iz dubina uma. Ipak, nemojmo se ĉuditi ako i posle krštenja
opet zajedno sa dobrim pomislima nailaze i zle. Jer, banja osvećenja skida prljavštinu
greha, ali ne uništava dvojstvenost naših ţelja i ne spreĉava demonima da vojuju protiv
nas i da nam govore zavodljive reĉi. Mi, naime, treba da silom Boţijom, naoruţavši se
oruţjem pravde, saĉuvamo ono što nismo uspeli da zadrţimo dok smo se nalazili u
prirodnom stanju.

79. Blagodat deluje preko ĉula uma, a satana preko telesnih ĉula i
poţude.

Satana se, kako rekoh, svetim krštenjem izbacuje iz duše. Ipak, njemu se, iz
navedenih razloga, dopušta da na nju dejstvuje preko tela. Blagodat Boţija se useljava u
samu dubinu duše, tj. u um. Jer, reĉeno je: Sva je slava kćeri careve unutra, tj. nevidljiva
za demone (Ps.44,14). Prema tome, kada se sa toplinom sećamo Boga, mi osećamo da
Boţanstvena ljubav kao potok izbija iz same dubine našeg srca. Naprotiv, zli dusi napadaju
telesna ĉula i gnezde se u njima. Oni na one ĉija duša još nije odrasla najlakše deluju
preko tela, koje im je dostupno. Na taj naĉin, kako kaţe boţanstveni apostol, naš se um
uvek naslaĊuje zakonom Duha, dok se telesna ĉula rado predaju slastoljubivim sklonostima
(Rim.7,22). Otuda kod onih koji revnosno napreduju u poznanju, blagodat preko ĉula uma
i samo telo raduje neizrecivim veseljem. Ukoliko, pak, naĊu da nemarno i bezbriţno
hodimo stazom blagoĉašća, demoni, tj. ubice plene našu dušu preko telesnih ĉula, nasilno
je vukući ka onome što ne ţeli.

80. [Reĉ] protiv onih koji govore da blagodat i greh zajedno obitavaju u
srcu krštenih.

Oni koji govore da dva lica, tj. Duh blagodati i duh greha, zajedno prebivaju u
srcima verujućih u potvrdu svog mišljenja uzimaju reĉi jevanĊeliste: Svetlost svetli u tami, i
tama je ne obuze (Jn.1,5). Oni izvode zakljuĉak da se Boţanstvena svetlost nimalo ne
oskrnavljuje zajedniĉkim prebivanjem sa lukavim, tj. da se Boţanstvena svetlost na neki
naĉin pribliţila Ċavolskoj tami. MeĊutim, reĉi istog JevanĊelja ih izobliĉavaju i pokazuju da
ne mudruju saglasno sa Svetim Pismom. Bog Slovo, istinita Svetlost je blagoizvoleo da se
javi tvorevini u svom Telu. Po svom bezgraniĉnom ĉovekoljublju On je u nama zapalio
svetlost svog svetog poznanja, koje mudrost sveta nije obuhvatilo. Ona, naime, nije
poznala svetlost Boţiju s obzirom da je telesno mudrovanje neprijateljstvo Bogu (Rim.8,7).
Zbog toga je Bogoslov i upotrebio sliĉan izraz. Rekavši još nekoliko reĉi, divni muţ navodi:
Beše svetlost istinita koja obasjava svakoga ĉoveka koji dolazi u svet. On kao da kaţe da ta
svetlost rukovodi i oţivotvorava. U svetu beše, i svet kroz njega postade, i svet ga ne

29

pozna. Svojima doĊe, i svoji ga ne primiše. ? onima koji ga primiše dade vlast da budu
ĉeda Boţija, onima koji veruju u ime Njegovo (Jn. 1,9-12). Objašnjavajući reĉ - ne primiše
[tj. ne poznaše], premudri Pavle govori: Ne kao da to već postigoh ili se već usavrših, nego
stremim ne bih li to dostigao, kao što mene dostiţe Hristos Isus (Fil.3,12). Prema tome,
jevanĊelist ne govori da satana nije poznao svetlost istinitu (ta, on joj je bio tuĊ od samog
poĉetka), nego dostojno opovrgava ljude koji zbog svog pomraĉenog srca ne ţele da priĊu
svetlosti Boţijeg poznanja, iako slušaju o silama i ĉudima Njegovim.

81. Postoje dve vrste zlih duhova: istanĉani, koji vojuju protiv duše, i
grubi, koji više deluju na telo.

Uĉenje [duhovnog] poznanja nam saopštava da postoje dve vrste zlih duhova:
jedni su istanĉani, a drugi grubo-veštastveni. Istanĉani ratuju protiv duše, dok grubi obiĉno
plene telo posredstvom nekih sramnih slasnih pokreta. Stoga se duhovi koji napadaju na
dušu uvek protive i onima koji napadaju na telo, premda se podjednako staraju da
naškode ljudima. Ukoliko blagodat ne obitava u ĉoveku, zli duhovi se, sliĉno zmiji, gnezde
u dubini srca, ne dozvoljavajući duši da se uzdigne i poţeli dobro. Kada, pak, blagodat
tajno obitava u umu, oni kao neki tamni oblaci proleću delovima srca, pretvarajući se u
grehovne strasti i u raznovrsne privide i maštanja, kako bi putem uspomena i sanjarenja
rasejavali um i odvlaĉili ga od opštenja sa blagodaću. Prema tome, kada nas duhovi koji
napadaju na dušu raspaljuju na duševne strasti, ponajpre na samomnjenje i gordost (tj.
majku svih zala), mi treba da pomišljamo na [predstojeće] raspadanje svoga tela. Na taj
naĉin ćemo postideti nadmenost samoljubivog samouznošenja. Sliĉno treba da ĉinimo i
kada demoni koji ratuju protiv tela naše srce navode na uskipelost sramnim pohotama. To
sećanje silno razara sve napade zlih duhova, [vraćajući] nas na sećanje na Boga. MeĊutim,
ukoliko povodom sećanja na smrt demoni poĉnu da nam podmeću misao o ništavnosti
ljudske prirode, koja zbog raspadanja u sebi nema niĉeg dobrog (s obzirom da oni vole da
uzvraćaju onima koji ih muĉe sliĉnim mislima), mi treba da se setimo ĉasti i slave Carstva
nebeskog, ne zaboravljajući, uostalom, da u mislima drţimo strahotu nelicemernog Suda
Boţijeg. Na taj naĉin ćemo odbiti i malodušnu beznadeţnost, [u isto vreme] pruţajući
ĉvrstinu i snagu za suprotstavljanje našem srcu, koje je sklono lakomislenosti.

82. U srcu onih koji imaju blagodat ne moţe da bude Ċavo. Protiv njih on
vojuje posredstvom tela.

Gospod nas u Svetom JevanĊelju uĉi da satana, ukoliko pri povratku svoj dom naĊe
pometen i ukrašen (tj. besplodno [ljudsko] srce), uzima sedam drugih duhova, gorih od
sebe. On tada ulazi u dom i u njemu se gnezdi, ĉineći da je potonje stanje ĉoveka gore
negoli prvo (Lk.11,25). Iz toga treba shvatiti da satana ne moţe ući u dubinu duše i u nju
se nastaniti sve dok Duh Sveti obitava u nama. I boţanstveni Pavle uĉi istom shvatanju
stvari. Na osnovu podviţniĉkog (opitnog) svedoĉanstva videći njenu suštinu (tj. kakva je u
punoj istini), on govori: Radujem se zakonu Boţijemu po unutrašnjem ĉoveku, ali vidim
drugi zakon u udima svojim koji se bori protiv zakona uma moga, i porobljava me zakonom
greha koji je u udima mojim (Rim.7,22-23). O onima, pak, koji su napredovali u ţivotu po
duhu, on govori dalje: Nikakve, dakle, sad osude nema onima koji u Hristu Isusu ne ţive
po telu nego po duhu. Jer, zakon Duha ţivota u Hristu Isusu oslobodi me od zakona greha
i smrti (Rim.8,1-2). Da bi, opet, pokazao da satana iz tela vojuje na dušu koja je postala
priĉesna Svetom Duhu, on na drugom mestu govori: Stojte, dakle, opasavši bedra svoja
istinom i obukavši se u oklop pravde, i obuvši noge u pripravnost za jevanĊelje mira, ?
iznad svega uzmite štit vere, o koji ćete moći pogasiti sve ognjene strele neĉastivoga, i

30

kacigu spasenja uzmite, i maĉ Duha, koji je reĉ Boţija (Ef.6.14-17). MeĊutim, jedna je
stvar porobljenost, a druga - borba. Prva oznaĉava neko nasilno uzimanje pod vlast, a
druga ukazuje na ravnopravno suprotstavljanje. Stoga apostol i govori da Ċavo ognjenim
strelama napada na duše koje u sebi nose Hrista Gospoda. Onaj ko ne moţe rukama da
dohvati svog protivnika, obiĉno protiv njega koristi strele. Vodeći borbu sa njim izdaleka on
hoće da ga povredi letom strele. Budući da zbog prisustva blagodati više ne moţe da se
kao ranije gnezdi u umu, satana se gnezdi u telu preko pohotljive vlaţnosti i njenih
prohteva, pokušavajući da prevari dušu. Stoga treba isušivati telo, kako se um, povuĉen
pohotljivom vlaţnošću, ne bi hvatao na mamac sladostrašća i padao. Iz samih reĉi apostola
se moţemo lako uveriti da um podviţnika stoji pod dejstvom Boţanske svetlosti, zbog ĉega
sluţi Boţijem zakonu i njime se naslaĊuje. Telo, pak, budući sklono zlu, [prihvata]
potĉinjavanje zlim duhovima, usled ĉega biva privuĉeno da sluţi njihovim zlim
nagovaranjima. Iz toga je samo po sebi jasno da um nije neko opšte obitavalište za Boga i
Ċavola. Jer, kako bih ja mogao umom mojim da sluţim zakonu Boţijem, a telom zakonu
grehovnom kad se um moj u potpunoj slobodi ne bi protivio demonima (rado se
pokoravajući blagom delovanju blagodati) i kad telo u isto vreme ne bi bilo privlaĉeno
prijatnim mirisom beslovesnih slasti usled, kako sam rekao, popuštenja da se u telima
podviţnika ugnezdi zao duh? Apostol govori: Jer znam da dobro ne ţivi u meni, tj. u telu
mojemu (Rim.7,18). Na taj naĉin, demoni se bore protiv uma onih koji se posredstvom
podviga suprotstavljaju grehu (budući da apostol ne govori o sebi), starajući se da telo
razneţe i raslabe prijatnim pokretima, navodeći ga na uţivanje. Jer, njima je, po
pravednom popuštenju, dopušteno da se sakriju u dubinu tela ĉak i onih koji se krepko
podvizavaju protiv greha, budući da se proizvoljenje ljudskog mudrovanja uvek nalazi na
probi. Onaj ko još u ovom ţivotu, posredstvom podviţniĉkih trudova, moţe da umre,
najzad sav postaje dom Duha Svetoga. On je i pre smrti već vaskrsao. Takav je bio i sam
blaţeni Pavle. Takvi su bili i bivaju svi podviţnici koji su se podvizavali savršenim podvigom
i koji se podvizavaju protiv greha.

83. Kako se smatra da iz srca izlaze pomisli koje seje satana.

Srce iz samog sebe iznosi kako dobre, tako i loše pomisli. Uostalom, zle pomisli ono
ne izvodi iz sopstvene prirode: neke od njih ima stoga što se sećanje na zlo kod njega,
usled ranijih prelesti, pretvorilo u naviku, dok se veći njihov deo, i pritom najgorih, zaĉinje
pod zlim uticajem demona. Mi, meĊutim, osećamo kao da izlaze iz srca. Zbog toga su neki
pomislili da u našem umu zajedno prebivaju blagodat i greh. Kao potvrdu [svog mišljenja]
oni privode i reĉi Gospoda: ? što izlazi iz usta izlazi iz srca, i ono pogani ĉoveka. Jer, iz srca
izlaze zle pomisli, ubistva, preljube, blud, i ostalo (Mt.15,18-19). MeĊutim, oni ne znaju da
naš um, pod dejstvom nekog tananog ĉula, usvaja zle pomisli koje u njega ubacuju zli
duhovi. I samo telo, sklono ugaĊanju sebi, još više (premda ne znamo kako) na njih
nagovara dušu, budući da je sa njom zajedno sraslo. Jer, telo bezmerno voli ugodnosti
koje pruţa prelest. Iz tog razloga izgledaju da pomisli koje u dušu ubacuju demoni izlaze iz
srca. Mi ih u stvari usvajamo kada ţelimo da se njima nasladimo. Gospod je navedene reĉi
i izrekao kao prekor, kako svedoĉi samo Boţanstveno JevanĊelje. Jer, onaj ko se naslaĊuje
pomislima koje lukavi satana u njega ubacuje i ko sećanje na njih upisuje u svoje srce,
oĉigledno pokazuje da ih potom već poraĊa iz sopstvenog [uma].

84. Primer iz Svetog Pisma koji pokazuje da blagodat i Ċavo ne mogu
zajedno da prebivaju u srcu.

31

Gospod u JevanĊelju govori da jaki ne moţe biti izbaĉen iz svog doma ukoliko ga
ne sveţe onaj ko je još jaĉi od njega. Tek on će oteti sve njegovo i izbaciti ga (Mt.12,29).
Kako će posle takve sramote onaj ko je izbaĉen moći ponovo da uĊe i da prebiva zajedno
sa pravim gospodarem doma, koji sa svojim domom raspolaţe po svojoj volji? I koji car bi
tiranina koji je ustao na njega hteo da zajedno sa sobom drţi u carskim odajama? Zar ga
neće on odmah poseći, ili vezanog predati svojim vojnicima na zasluţene muke i
najstrašniju smrt?

85. Dokaz iste tvrdnje iz iskustva duhovnog ţivota, tj. na osnovu dejstva
blagodati u onome ko napreduje.

Onaj ko na osnovu toga što mi zajedno pomišljamo i o dobru i o zlu zakljuĉuje da
Duh Sveti i Ċavo mogu zajedno da obitavaju u ljudskom umu, treba da zna da se [sliĉna
pojava] dešava stoga što još nismo okusili i videli da je blag Gospod (Ps.33,9). Jer, u
poĉetku, kako sam već govorio, blagodat skriva svoje prisustvo u krštenima, oĉekujući
proizvoljenje duše. Kada se već ĉovek potpuno obrati Bogu, ona neizrecivim nekim ĉulom
otkriva srcu svoje prisustvo. I ona ponovo oĉekuje kretanje duše, popuštajući u
meĊuvremenu da demonske strele pogaĊaju samu dubinu njenog osećanja kako bi sa
toplijim proizvoljenjem i najsmirenijim raspoloţenjem iskala Boga. Ukoliko ĉovek najzad sa
tvrdom odluĉnošću poĉne da ispunjava zapovesti i neprestano priziva Gospoda Isusa,
oganj svete blagodati će se prostreti i na spoljašnja ĉula srca, vidno istrebljujući trnje na
ljudskoj njivi. Usled toga će se i Ċavolski saveti i nagovaranja zaustaviti negde daleko od
tog mesta (tj. od srca sa blagodaću), samo lako dotiĉući strasni deo duše. ? kada se ĉovek
svojim podvizima obuĉe u sve vrline, i naroĉito u vrlinu nesticanja, blagodat ozaruje
celokupno njegovo biće u nekom najdubljem osećanju, razgorevajući u njemu najtopliju
ljubav prema Bogu. Tada se i strele Ċavolske gase još pre nego što dostignu do telesnih
ĉula. Vejanje Duha Svetog srce ispunjava dubokim mirom, a ognjene Ċavolske strele se
gase još dok lete vazduhom. Uostalom, ponekad Bog dopušta da se ĉak i ĉovek koji je
dostigao tu meru podvrgava zlom dejstvu demona, ostavljajući njegov um na neko vreme
neosvetljenim kako naša samovlasnost [tj. volja] ne bi bila sasvim vezana uzama
blagodati, budući da greh treba da se pobeĊuje podvigom i budući da ĉovek još uvek treba
da napreduje u duhovnom iskustvu. Jer, ono što se smatra savršenim kod uĉenika (tj.
napredak do samog vrha lestvice koja je pokazana Jakovu), ni izdaleka nije savršeno u
poreĊenju sa bogatstvom Boga, koji pouĉava ljubavi koja revnuje za napredovanje.

86. Boţije popuštenje koje vaspitava, a Boţije odvraćanje koje kaţnjava.

Sam Gospod govori da je satana pao sa neba (Lk.10,18), kako (unakaţeni) ne bi
video obitavališta svetih anĊela. Kad on nije dostojan opštenja sa dobrim slugama Boţijim,
kako će moći da zajedno sa Bogom obitava u umu ĉoveĉijem? Moţda će neko reći da tako
biva po popuštenju. MeĊutim, time se ništa ne dokazuje. Jer, vaspitno popuštenje nikako
ne lišava dušu Boţanske svetlosti: blagodat samo, kako sam već govorio, skriva od uma
svoje prisustvo da bi se duša zbog Ċavolske gorĉine, tj. njegovih dejstava pokrenula da sa
svim strahom i velikim smirenjem potraţi pomoć od Boga. Sliĉno i mati svoje dete, koje se
loše ponaša (ne ţeleći da se potĉini potrebi hranjenja mlekom, na kratko vreme ispušta iz
svoga zagrljaja. Uplašivši se neobiĉnih nepoznatih ljudi KOJI ga okruţuju, ono u velikom
strahu i sa suzama ponovo hrli u majĉin zagrljaj. Tome nasuprot, odvraćanje Boţije dušu
(koja ne ţeli da ga ima u sebi) prepušta demonima u ropstvo. MeĊutim, mi verujemo da
nismo nedonošĉad, nego istinska ĉeda Boţije blagodati, koja se hrane retkim popuštenjima

32

(iskušenja) i ĉestim utehama. [Mi verujemo] da ćemo pod dejstvom njene dobrote dospeti
u ĉoveka savršena, u meru rasta punote Hristove (Ef.4,13).

87. O dejstvu na dušu vaspitnog popuštenja Boţijeg i Boţijeg odvraćanja
kojim se kaţnjavamo. O tome kako treba dejstvovati u prvom i u drugom
sluĉaju.

Vaspitno popuštenje najpre pogaĊa dušu velikom tugom, osećajem poniţenja i
izvesnom merom beznaĊa, kako bi se u njoj ugušila taština i ţelja da sobom zadivljuje, i
kako bi se privela doliĉnom smirenju. MeĊutim, odmah potom ono u srcu izaziva umilni
strah Boţiji i ispovest sa suzama, te veliku ţelju za dobrim ćutanjem. MeĊutim, napuštanje,
koje se dešava zbog Boţijeg odvraćanja, dušu prepušta samoj sebi, usled ĉega se
ispunjuje oĉajanjem i neverjem, nadmenošću i gnevom. Poznajući i jedno i drugo, tj.
popuštenje i napuštanje, mi treba da pristupamo Bogu saglasno sa svojstvima svakog od
njih: u prvom sluĉaju treba Bogu da prinosimo blagodarnost i obećanja, s obzirom da
neobuzdanost naše naravi milostivo kaţnjava lišavanjem utehe sa namerom da nas oĉinski
nauĉi da razlikujemo dobro od lošeg, a u drugom - neprestano ispovedanje grehova,
neprekidne suze i veliko usamljivanje, kako bismo, svojim trudom umolili i umilostivili Boga
da pogleda, kao ranije, na srca naša. Uostalom, treba znati da se u sluĉaju vaspitnog
popuštenja blagodat skriva u duši, na neuhvatljiv naĉin joj pomaţući u njenoj borbi protiv
satane prsa u prsa, tako da njenim neprijateljima izgleda da je pobeda nad njima delo nje
same.

88. Primerom se objašnjava zbog ĉega se pri blagodati pomišlja i dobro i
zlo. I ko se udostojava da pomišlja samo o duhovnom.

Onaj ko se u zimsko vreme, stojeći negde na otvorenom prostoru, okrene licem ka
istoku u rano jutro, svojom prednjom stranom će biti ogrejan suncem, dok će mu zadnja
strana ostati van uticaja sunĉeve toplote. U tom trenutku, naime, sunce nije nad njegovom
glavom. Tako biva i sa onima koji se još nalaze na poĉetku duhovnog delanja: njihovo se
srce ponekad delimiĉno ogreva svetom blagodaću, usled ĉega njihov um poĉinje da raĊa
duhovna razmišljanja. Ipak, spoljašnji delovi njihovog srca još uvek nastavljaju da mudruju
po telu. Naime, svi delovi srca još ni izdaleka nisu u dubokom osećanju ozareni svetlošću
blagodati. (Oni koji to nisu razumeli izmisliše da se u umu podviţnika nalaze dva lica koja
se meĊusobno suprotstavljaju). Eto zbog ĉega se dešava da duša u isto vreme pomišlja i
dobro i zlo. Tako u pomenutom primeru ĉovek u isto vreme oseća i hladnoću i toplotu. Jer,
od trenutka kada je skliznuo u dvojstvenost poznanja, naš um oseća neku nuţdu da, i bez
svoga htenja, u isto vreme pomišlja i dobro i zlo. To se naroĉito [moţe primetiti] kod onih
koji su dostigli do tananog rasuĊivanja. Ma koliko se trudio da uvek pomišlja samo dobro,
on se uvek seća i lošeg. Jer, od Adamovog pada ljudsko sećanje se nekako razdelilo na
dvojaku pomisao. MeĊutim, ukoliko mi sa toplom revnošću poĉnemo da ispunjavamo
Boţije zapovesti, blagodat će, osvetljavajući sva naša ĉula u nekom dubokom osećanju,
popaliti sva naša grehovna sećanja. NaslaĊujući nas mirom neprestane ljubavi, naše srce
će da nas navikava da pomišljamo samo ono što je duhovno, a ne telesno. To se veoma
ĉesto dešava onima koji se pribliţavaju savršenstvu i koji neprestano u srcu svome imaju
sećanje na Gospoda.

89. Kroz krštenje blagodat obnavlja u nama obraz Boţiji. Podobije, pak,
ona izobraţava kasnije zajedno sa naporima ĉoveka koji stiĉe vrline, na ĉijem se
vrhu nalazi ljubav, kao najsavršenija crta bogopodobija.

33

U krštenju koje nas preporaĊa sveta blagodat nam daruje dva dobra, od kojih
jedno bezgraniĉno prevazilazi drugo. Jedno od njih ona daje odmah: u samoj vodi se
obnavljaju i prosvećuju sve crte duše koje saĉinjavaju obraz Boţiji i [ĉovek] se pere od
svake grehovne prljavštine. Drugo, tj. podobije Boţije, ona oĉekuje da ostvari zajedno sa
nama. Prema tome, kada um sa velikim oduševljenjem poĉinje da okuša dobra Svesvetog
Duha, treba da znamo da blagodat poĉinje, da tako kaţem, da na crtama obraza
izobraţava crte podobija. Slikari u poĉetku samo jednom skicom ocrtavaju lik ĉoveka, da bi
potom, malo po malo, dodavali jednu boju za drugom, predstavljajući obraz onoga koga
slikaju, koji je sa njim sliĉan ĉak do pojedinaĉnih vlasi. I sveta blagodat Boţija u poĉetku
kroz krštenje u ĉoveku obnavlja crte obraza Boţijeg, postavljajući ĉoveka u stanje u kome
je bio kada je bio sazdan. Kada uvidi da mi sa svim proizvoljenjem stremimo ka krasoti
podobija Boţijeg, te stojimo nagi i bez straha u njenoj radionici, ona u duši slika vrlinu za
vrlinom, uznoseći njen lik iz slave u slavu i dodajući joj crte podobija Boţijeg. Pri tome
osećaj pokazuje kako se u nama oblikuju crte podobija. Ipak, savršenstvo podobija
prepoznajemo tek kroz prosvećenje. Napredujući u izvesnoj meri i neizrecivom skladu, um
osećajem prima sve vrline. MeĊutim, duhovnu ljubav ne moţe steći onaj ko se nije
osvedoĉeno prosvetio Duhom Svetim. Ukoliko od Boţanske svetlosti ne primi savršeno
podobije, umu će savršena ljubav još uvek ostati nedostupna, pa makar i stekao sve druge
vrline. Jer, samo kada se savršeno upodobi Boţijoj vrlini (u meri koja mu je dostupna),
ĉovek će poneti i podobije Boţanstvene ljubavi. Kada se pri slikanju portreta skici doda
najpodesnija boja, lik ĉak po osmehu postaje sliĉan onome koga portretišu. I Boţanska
blagodat, izobraţavajući u nekome podobije, dodaje svetlost ljubavi, pokazujući da je
obraz Boţiji sveukupno doveden do blagoljepija podobija. Osim toga, bestrašće duši moţe
da dostavi jedino vrlina ljubavi. Jer, ljubav je punota zakona (Rim.13,10). Naš unutrašnji
ĉovek se svakodnevno obnavlja u dodiru sa ljubavlju. Ipak, u punotu uzrasta on dolazi
samo sa punim savršenstvom ljubavi.

90. U poĉetku se u celini mogu osetiti blagodatne utehe, koje se potom
skrivaju. Prvo se dešava da bi se podrţala revnost u podvizima, a drugo - da bi
se podviţnik smirio. Potpuno projavljivanje blagodati se ostvaruje u ljubavi...
Kako ono biva.

Ukoliko ĉovek vatreno zavoli vrlinu Boţiju, Duh Sveti u samom poĉetku podviţništva
duši daje da se sa osećajem osvedoĉi u sladost Boţiju kako bi um taĉno i jasno spoznao
veliĉinu ploda bogoljubivog truda. MeĊutim, On potom na dugo vreme sakriva bogatstvo
ţivotvornog dara kako bismo mi, i pored napredovanja u svim vrlinama, mislili o sebi da
smo ništavni, budući da ne vidimo da je sveta ljubav u nama postala stalni deo naše
naravi. U to vreme se dešava da demon mrţnje silno navaljuje na duše podviţnika usled
ĉega se one mrzovoljno odnose ĉak i prema onima koji ih vole: oni ĉak ni za vreme
pozdrava ne mogu da se oslobode pogubnog dejstva mrskosti. Usled toga duša silno
tuguje i boluje. Iako u sećanju drţi duhovnu ljubav, ona nije u stanju da je probudi u svom
osećaju, usled, kako joj izgleda, nedovoljnog napora u usavršavanju. Stoga treba silom da
se teramo na vršenje dela ljubavi, te ćemo moći da je osetimo u svoj njenoj punoti i
osvedoĉenosti. MeĊutim, njenom savršenstvu niko od onih koji ţivi u telu ne moţe da
priĊe, izuzev svetih koji su se udostojili muĉeništva i savršenog ispovedništva. Jer, onaj ko
ih je dostigao, potpuno se preobraţava, te ĉak i hrani nerado prilazi. Uostalom, zar bi onaj
ko se hrani Boţanskom ljubavlju mogao još da oseća ţelju za dobrima sveta? Zbog toga
premudri Pavle, veliki sasud poznanja, blagovesteći nam o budućim utehama namenjenim
pravednicima, iz sopstvenog svedoĉenja govori: Carstvo Boţije nije jelo ni piće, nego

34

pravednost i mir i radost u Duhu Svetome (Rim.14,17), što predstavlja plod savršene
ljubavi. Na taj naĉin, oni koji napreduju u savršenstvu ĉesto i ovde mogu da je okušaju.
Ipak, u punom savršenstvu ne moţe da je stekne onaj u kome najpre nije ţivot progutao
ono što je smrtno (2.Kor. 5,4).

91. O dejstvu blagodatne ljubavi prema Bogu.

Jedan od onih koji nezasito ljube Boga mi priĉaše: "Jednom sam poţeleo da zaista
poznam ljubav Boţiju. I Blagi mi je [traţeno] darovao u punom osećanju i sa potpunim
osvedoĉenjem. To dejstvo sam osećao sa velikom snagom, usled ĉega je moja duša sa
neizrecivom nekom radošću i stremljenjem ţelela da napusti telo i da ode ka Gospodu, te
da sasvim zaboravi naĉin privremenog ţivota". Onaj ko je okusio dejstvo te ljubavi ne ljuti
se ni na koga, pa makar doţiveo hiljade uvreda i lišavanja: on ostaje u duši prilepljen
ljubavlju za onoga ko ga vreĊa i ţalosti. Njegova [revnost] se razgoreva samo protiv onih
koji napadaju na siromahe ili protiv Boga govore nepravdu, kako govori Pismo (Ps. 74,6),
ili, pak, na neki drugi naĉin ţive u zlu. Jer, onaj ko Boga ljubi mnogo više nego sebe (tj. ko
ne ljubi sebe, nego samo Boga) već ne misli o sopstvenoj ĉasti, već ţeli jedino da se
poštuje pravednost Onoga koji ga je poĉastvovao veĉnom ĉašću. To on ne ţeli nekom
olakom i privremenom ţeljom. Naprotiv, usled savršenog iskustva ljubavi prema Bogu, to
raspoloţenje je kod njega postalo nepromenjivo svojstvo naravi. Treba takoĊe znati da
onaj ko je Bogom doveden do takve ljubavi biva iznad same vere, u osećanju srca
potpunom ljubavlju drţeći Onoga koji se verom poštuje, kao što nam jasno ukazuje sveti
Pavle, govoreći: ? sad ostaje vera, nada, ljubav, ovo troje; ali od njih najveća je ljubav
(?.?o?.13,13). Jer, onaj ko Boga drţi punim bogatstvom ljubavi, kao onaj ko sav prebiva u
ĉeţnji, kako rekoh, biva neuporedivo iznad svoje vere.

92. Radi uspeha u bogoslovstvovanju neophodno je obnavljati narušeni
mir sa drugima.

Umereno dejstvo svetog poznanja nas, po svom svojstvu, navodi da znatno
tugujemo ukoliko svojom razdraţljivošću nekoga uvredimo i naĉinimo ga svojim
neprijateljem. Za sliĉan postupak ono ne prestaje da grize našu savest, sve dok
posredstvom objašnjenja i izvinjenja ne uspemo da uvreĊenoga vratimo ka preĊašnjem
dobrom raspoloţenju prema nama. Takva skrušenost se sa naroĉitom snagom projavljuje
kada se neko od ljudi ovoga sveta, makar i nepravedno, naljuti na nas. To nas krajnje
opterećuje i ţalosti, budući da smo za njega postali sablazan i uzrok posrtanja. Zbog toga i
um naš u tim trenucima više nije sposoban da bogoslovstvuje. Po svojoj prirodi budući u
potpunosti ljubavlju, uĉenje [duhovnog] poznanja našoj misli ne dopušta da se uznese do
boţanstvenih sagledavanja ukoliko prethodno ne vaspostavi ljubav sa onim ko se
nepravedno gnevi na nas. U sluĉaju da on neće [da se izmiri], ili da se udaljio iz naših
krajeva, mi treba u duši sa najboljim raspoloţenjem prema njemu da zamislimo njegov lik,
u dubini srca ispunjavajući zakon ljubavi. Jer, oni koji ţele da steknu bogopoznanje treba i
lica onih koji se nepravedno gneve na njih da zamišljaju u svom umu sa bezgnevnom
pomisli. Ukoliko postigne [reĉeno], um će ne samo u oblasti bogoslovlja koraĉati bezbedno
i nepogrešivo, već će i sa velikom smelošću uzrastati u ljubavi Boţijoj, sa drugog stepena
se penjući na prvi.

93. Put vrline je u poĉetku teţak i gorak, a kasnije postaje lagan i
prijatan.

Put vrline za one koji tek poĉinju da vole blagoĉašće izgleda surov i strašan. On nije
takav sam po sebi, već se priroda ĉoveka od samog izlaska iz majĉine utrobe navikava da

35

ţivi lagodno u uţivanjima. Za one koji su već uspeli da stignu do njegove sredine, on
poprima sasvim drugi, veoma blag i prijatan vid. Jer, kada naša zla stremljenja budu
potisnuta dobrim navikama, zajedno sa njima išĉezava i samo sećanje na beslovesna
uţivanja. Usled toga duša sa velikom radošću koraĉa svim stazama vrline. Stoga Gospod,
izvodeći nas na put spasenja, govori da je tesan i pun skorbi put koji vodi u ţivot i da je
malo onih koji njime idu (Mt.7,14). Onima, meĊutim, koji su se sa velikom ţeljom ustremili
na ispunjavanje Njegovih svetih zapovesti, On govori: Jaram je moj blag i breme je moje
lako (Mt.11,30). Nama predstoji da u poĉetku našeg podviga nasilnim naporom volje
ispunjavamo svete zapovesti Boţije, kako bi nam blagi Gospod, uvidevši našu nameru i
trud, darovao spremnost da rado sluţimo Njegovoj preslavnoj volji. Jer, od Gospoda se
dobija volja (Priĉ.8,35). Posle toga, mi već poĉinjemo sa velikom radošću da neprestano
ĉinimo dobro. Tada zaista osećamo da je Bog onaj koji ĉini u nama i da hoćemo i da
tvorimo po Njegovom blagovoljenju (Fil.2,13).

94. Spoljašnja i unutrašnja iskušenja podviţnika ĉine sposobnim da u
sebi odrazi Boţanske krasote.

Vosak koji nije zagrejan i omekšan ne moţe dobro da primi peĉat koji se u njega
utiskuje. Tako i ĉovek koji nije podvrgnut naporima i bolestima ne moţe da primi peĉat
vrline Boţije. Stoga Gospod govori boţanstvenom Pavlu: Dosta ti je blagodat moja; jer se
sila moja u nemoći pokazuje savršena (2.Kor.12,9). I sam apostol se hvali govoreći: Zato
ću se najradije hvaliti svojim nemoćima, da se useli u mene sila Hristova (2.Kor.12,9).
TakoĊe, i u Priĉama je napisano: Jer, Gospod kara onoga koga ljubi, i bije svakog sina
koga prima (Priĉ.3,12). Apostol nemoćima naziva napade neprijatelja Krsta, koji su se
ĉesto dešavali i njemu i svima svetima kako se ne bi pogordili zbog mnoštva otkrivenja
(2.Kor.12,7), već kako bi kroz smirenje prebivali u stanju savršenstva, prepodobno ĉuvajući
Boţanski dar putem ĉestih uniţenja. Mi, pak, nemoćima nazivamo lukave pomisli i telesne
nepravilnosti. Jer, tada su tela svetih (koji su se podvizavali protiv greha) bila predavana
smrtonosnim ranama i raznim drugim mukama, usled ĉega su bila iznad strasti koje su
kroz greh ušle u ljudsku prirodu. Danas, pak, kada se u Gospodu umnoţava mir Crkvama,
telo podviţnika blagoĉašća treba da se iskušava ĉestim nepravilnostima [tj. bolestima], a
duša lukavim pomislima, naroĉito onih koji imaju poznanje koje je praćeno sa svakim
osećanjem i osvedoĉenošću, kako ne bi pali u taštinu i rasejanost i kako bi mogli, radi
velikog smirenja, u svoja srca da smeste peĉat Boţanske lepote, po reĉima svetog proroka:
Znamenova se na nama svetlost lica tvoga, Gospode (Ps.4,7). Stoga treba sa
blagodarnošću da trpimo volju Gospodnju. Tada će nam se i bolesti i borba protiv
demonskih pomisli uraĉunati kao neko drugo muĉeništvo. Jer, onaj ko je nekada iz usta
bezakonih vlastodrţaca govorio svetim muĉenicima: "Odreknite se Hrista i zavolite slavu
ovoga veka", i danas isto neprestano ponavlja slugama Boţijim. Onaj ko je tada muĉio tela
pravednih i ko je kroz sluţitelje Ċavolskog mudrovanja uţasno vreĊao ĉasne uĉitelje i
danas na ispovednike blagoĉašća navodi razna stradanja sa velikim poniţenjima i
izrugivanjima, naroĉito ukoliko, radi slave Gospodnje, sa velikim ţarom pomaţu ugnjetenim
i siromasima. Zbog svega toga trebalo bi sa svom izvesnošću i trpljenjem da u sebi
izgradimo svedoĉanstvo savesti pred licem Boţijim, po [Davidovoj] reĉi: Trpeći potrpeh
Gospoda, i obrati na me paţnju (Ps.39,2).

95. O dvojakom smirenju - tj. smirenju naprednih i smirenju savršenih.

Smirenje se ne stiĉe lako. S obzirom da je vrlo uzvišena [stvar], neophodni su veliki
napori da bi se dostiglo. Priĉesnicima svetog poznanja ono dolazi na dva naĉina. Kod

36

podviţnika blagoĉašća koji se nalazi na sredini duhovnog puta smirena misao se odrţava ili
usled telesne nemoći, ili usled neprijatnosti od strane onih koji ustaju na revnitelje
pravednog ţivota, ili usled lukavih pomisli. Kod onoga, pak, ĉiji se um u punom osećaju i
osvedoĉenju ozaruje svetom blagodaću, smirenoumlje postaje prirodno raspoloţenje duše.
Jer, hranjena i nasićenja blagošću Boţijom, ona ne moţe više da se nadme do uznošenja
slavoljublja, ĉak i da neprestano ispunjava zapovesti Boţije. Naprotiv, u opštenju sa
Boţanskim snishoĊenjem, ona sebe smatra beznaĉajnijom od svih. Prvo smirenoumlje je
uglavnom praćeno tugom i teskobom, a drugo - radošću i svemudrim stidom. Jedno, kako
rekoh, dolazi podviţnicima koji su na sredini puta, a drugo se udeljuje ljudima koji se
pribliţavaju savršenstvu. Stoga se prvo ĉesto podavljuje ţitejskim uspesima, dok se drugo
ne koleba ĉak ni kada bi se [podviţniku] ponudila sva carstva ovoga sveta. Ono ne samo
da se ne plaši najstrašnijih strela grehovnih, već ih uopšte i ne oseća. Jer, budući duhovno,
ono više nema nikakvog osećaja za telesnu slavu. Podviţnik njega dostiţe tek pošto proĊe
kroz prvo smirenje. Jer, ukoliko najpre kroz vaspitnu skorb stradanja ispitivaĉki ne smekša
našu samovlasnost [tj. volju], blagodat nam neće dati drugo bogatstvo.

96. O ĉuvanju od praznih loših pomisli i razgovora.

JBubitelji uţivanja sadašnjeg veka prelaze od pomisli na pad. Nošeni mnjenjem bez
rasuĊivanja, oni skoro sve svoje strasne zamisli sa ţudnjom izraţavaju ili u bezakonim
reĉima ili u nepodobnim delima. Oni, pak, koji su odluĉili da vode podviţniĉki ţivot
[ostavljaju zla dela i] prelaze ka zlim pomislim, ili ka zlim i štetnim reĉima. Ukoliko vide da
se oni predaju osuĊivanju i zloslovljenju drugih, ili da vode isprazne i neumesne razgovore,
ili da se nepriliĉno smeju, ili da se bezmerno gneve, ili da ţele ispraznu i nekorisnu slavu,
demoni ih odmah u gomilama napadaju. Uzevši slavoljublje kao povod za svoju zloću i
uskoĉivši kroz nju kao kroz neka mraĉna vrata, oni pljaĉkaju njihove duše. Stoga oni koji
se predaju sticanju vrlina ne treba da priţeljkuju slavu, niti da ištu razgovore sa mnogima,
niti da ĉesto izlaze i šetaju se, niti da bilo koga osuĊuju (ĉak i da je dostojan osude), niti
da su priĉljivi (makar i govorili samo o dobrome). Jer, priĉljivost znatno rasejava um i ne
samo da ga ĉini nesposobnim za duhovno delanje, nego ga još i predaje u ruke demona
uninija. Oslabivši ga malo po malo, on ga dalje predaje demonu bezmerne tuge, a na kraju
i demonu gneva. Stoga um uvek treba upraţnjavati u ispunjavanju svetih zapovesti i u
dubokom sećanju na slavu Gospodnju. Jer, onaj ko poštuje zapovesti, kaţe Pismo, neće
poznati lukavu reĉ (Prop.8,5), tj. neće skrenuti ka neumesnim pomislima ili reĉima.

97. Neprestano sećanje na Gospoda i neprestana molitva sa ĉuvanjem
uma jesu jedino sredstvo za oĉišćenje srca.

Znak da je duša bolno poĉela da mrzi strasti jeste osećaj oštrog bola srca koje
prima ubode demonskih strela, pri ĉemu se ĉoveku ĉini da nosi same strele. Ona se tada
nalazi na poĉetku svog oĉišćenja. Jer, ukoliko ne pretrpi veliki bol od bestidnosti greha,
ona kasnije neće moći bogato da se raduje blagosti pravednosti. Nakon toga, onaj ko ţeli
da oĉisti svoje srce neka ga zagreva neprestanim sećanjem na Gospoda Isusa, imajući u
njemu jedinstveno pouĉavanje i neprestano delanje. Jer, onaj ko ţeli sa sebe da zbaci
sopstvenu gnjilost ne treba samo povremeno da se moli. Naprotiv, on uvek treba da se
bavi molitvom i da ĉuva um, pa makar se nalazio i daleko od molitvenog doma. Onaj ko
hoće da oĉisti zlato [ne treba] ni za kratko vreme da ostavi ognjište bez vatre, inaĉe će se
ruda koju ĉisti ponovo stvrdnuti. Tako ni [podviţnik] ne treba samo povremeno da se seća
Boga, tj. da u drugo vreme ne misli o Njemu. Jer, ono što stiĉe molitvom, on će izgubiti
kada je prekrati. Ljubitelju vrline je svojstveno da neprestanim sećanjem na Boga ĉisti

37

zemljanost srca. Na taj naĉin će, pri postepenom isparavanju zla pod dejstvom ognja
dobrog sećanja, duša u punoj slavi da savršeno doĊe do svoje prirodne prozraĉnosti.

98. U ĉemu se sastoji bestrašće ili ĉistota srca.

Bestrašće nije stanje u kome nas ne napadaju demoni. Jer, u tom sluĉaju bi, po
apostolu, trebalo izići iz ovoga sveta (?.?o?. 5,10). Bestrašće znaĉi da ostajemo mirni i
kada nas oni napadaju. Oni koji su obuĉeni u oklope mogu da se podvrgavaju streljanju
protivnika, da ĉuju zvuk strela koje lete i ĉak da vide same strele koje su na njih odapete,
pa ipak da ostanu neranjivi usled tvrdoće svoje ratniĉke odeće. OgraĊeni gvoţĊem, oni
nisu podvrgnuti ranama za vreme borbe, Mi se, pak, posredstvom ĉinjenja dobrih dela
oblaĉimo u oklop svete svetlosti i u šlem spasenja, te razgonimo mraĉne demonske
redove. Jer, ĉistotu ne donosi samo prestanak ĉinjenja zla, nego još više velika revnost za
dobro, koja na kraju potpuno iskorenjuje zlo.

99. O dva demona koji nas napadaju duţe od svih drugih - demonu
prekomerne revnosti i telesne pohote. Kako se boriti protiv njih.

Pošto ĉovek Boţiji pobedi skoro sve strasti, ostaju dva demona koji ratuju protiv
njega. Jedan od njih muĉi dušu, usled njenog velikog bogoljublja raspaljujući je na
preteranu revnost i na nameru da ne dopusti da iko drugi ugodi Bogu više od nje, dok
drugi muĉi telo, pobuĊujući ga nekim ognjenim dejstvom na telesnu pohotu. Sa telom se
navedeno dešava stoga što je slast svojstvena našoj prirodi, u koju je uloţena radi raĊanja
dece (usled ĉega se teško savlaĊuje), a potom i po popuštenju Boţijem. Jer, kada vidi da
se podviţnik visoko uznosi zbog umnoţavanja vrlina, Gospod ponekad dopušta da ga
uznemiri pogani demon kako bi sebe poĉeo da smatra gorim od svih drugih ljudi. Takav
napad strasti ponekad biva nakon uĉinjenih dobra dela, a ponekad i pre njih. Bilo da im
prethodi ili da im sledi, pokret ove strasti primorava dušu da se smatra nekorisnom, ma
kako inaĉe bila velika dela koja ĉini. Protiv prvog mi treba da se borimo udvajanjem
smirenja i ljubavi, a protiv drugog - uzdrţanjem, negnevljivošću i udubljenim sećanjem na
smrt. Na taj naĉin ćemo u sebi neprestano osećati dejstvo Svetog Duha i u Gospodu
postati viši od strasti.

100. Bogu treba ispovedati i sve nevoljne i neznane grehe. Inaĉe će u
ĉasu smrti biti teško.

Oni meĊu nama koji su postali priĉesnici svetog poznanja neosporno će morati da
daju odgovor i za nehotiĉnu rasejanost uma, kao što govori boţanstveni Jov: Zabeleţio si i
kad sam nehotiĉno prestupio (Jov 14,17). I pravedno je. Jer, onaj ko neprestano
upraţnjava sećanje na Boga i ko ne prenebregava Njegove svete zapovesti neće pasti ni u
nehotiĉni ni u hotimiĉni greh. Treba, dakle, odmah da Vladici prinesemo skrušeno
ispovedanje i za nevoljne padove, tj. za kršenje uobiĉajenog [monaškog] pravila (jer, nije
moguće da ĉovek ne pada u ljudske grehe), sve dok nam se savest kroz suze ljubavi
sasvim ne osvedoĉi da nam je oprošteno. Jer, sveti Jovan je govorio: Ako ispovedamo
grehe svoje, veran je i pravedan da nam oprosti grehe, i oĉisti nas od svake nepravde
(1.Jn.1,9). Stoga treba neprestano da pazimo na osećanje skrušenog ispovedanja kako
naša savest ne bi na neki naĉin obmanula samu sebe, pomislivši da se već dovoljno
ispovedala Bogu. Jer, sud Boţiji je mnogo stroţi od suda naše savesti, ĉak i kad ĉovek kod
sebe ne primećuje loše postupke, kao što nas uĉi premudri Pavle, govoreći: Ni sam sebe
ne sudim. Jer ne osećam ništa na svojoj savesti, ali stoga nisam opravdan. ? onaj koji me
sudi jeste Gospod (1.Kor.4,3-4). Ukoliko se, dakle, ne budemo kako treba ispovedali za
njih, u vreme izlaska naše duše osetićemo u sebi neki neodreĊeni strah. Mi, pak, koji

38

ljubimo Gospoda, treba da ţelimo i da se molimo da u to vreme budemo slobodni od
svakog straha. Jer, onaj ko tada bude obuzet strahom, neće slobodno proći mimo knezova
tartara. Oni, naime, tu bojaţljivost duše smatraju znakom njenog sauĉesništva u njihovom
zlu. Duša, pak, koja je obradovana ljubavlju Boţijom, u ĉas razrešenja od tela sa anĊelima
mira leti iznad svih mraĉnih hordi. Ona je na neki naĉin dejstvom duhovne ljubavi dobila
krila, s obzirom da je ljubav savršeno ispunjenje zakona. Stoga će oni koji sa takvom
smelošću odlaze iz ovog ţivota prilikom Drugog dolaska Gospodnjeg biti uzeti sa svima
svetima. Oni, pak, koji u vreme smrti osećaju makar i mali strah biće ostavljeni u gomili
svih drugih ljudi, kao podloţni sudu, kako bi bili ispitani ognjem suda i dobili nasleĊe po
svojim delima od blagog Boga našeg i Cara Isusa Hrista. Jer, On je Bog pravde i Njegovo
je bogatstvo blagosti Carstva Njegovog, koje daje nama koji ga ljubimo u vekove i u sve
vekove vekova. Amin.

Tumaĉenje svetog Maksima povodom reĉi stotog poglavlja: "Kako bi bili ispitani
ognjem suda"... i dalje.

"Oni koji su stekli savršenu ljubav prema Bogu i koji su putem vrlina uĉinili da su im
se krila duše osnaţila za lak let, bivaju uzneseni, kako kaţe apostol, na oblacima i na sud
neće ići. Oni, pak, koji nisu dostigli takvo savršenstvo i koji pored dobrih dela imaju i
grehe, ići će na sud, te će kroz ispitivanje dobrih i zlih dela kao ognjem biti oprobani. I
ukoliko tas sa dobrim delima prevagne, oni će biti izbavljeni od muĉenja".

PREPODOBNI OTAC JOVAN KARPATSKI

Kratko svedoĉanstvo o njemu

O svetom ocu Jovanu Karpatskom se ne zna ni ko je bio, ni u koje je vreme
delovao, ni gde se podvizavao. Jedino imamo svedoĉanstvo blaţenog Fotija, koji u dvesta
prvoj lekciji kaţe: "Proĉitao sam knjigu u kojoj se pored deset definicija osnovnih vrlina i
sto poglavlja Dijadoha, episkopa Fotike epirske, te nekoliko spisa prepodobnog Nila, nalaze
i spisi Jovana Karpatskog, koje je naslovio Utešna beseda monasima iz Indije koji su ga
zamolili da im se javi reĉju podrške i ta beseda se sastoji iz sto poglavlja". Na osnovu
pominjanja uz Dijadoha i Nila, moglo bi se zakljuĉiti da ga je Fotije smatrao njihovim
savremenicima, tj. da je ţiveo u V veku. Karpat je veliko ostrvo izmeĊu Rodosa i Krita.
Sveti Jovan se na njemu rodio ili se na njemu podvizavao. Svojom besedom sveti otac
oĉinski ohrabruje ĉitaoce da podnesu tegobe i savladaju iskušenja koja ih susreću.

PREPODOBNOG OCA JOVANA KARPATSKOG

STO POUĈNIH POGLAVLjA MONASIMA
KOJI SU MU PISALI IZ INDIJE

39

Zemaljskim carevima donoseći prolećno cveće, neki molioci ne samo da nisu bili
odbaĉeni, već su bili udostojeni posebnih darova. Sliĉno postupam i ja prinoseći vam, po
vašoj ţelji, stotinu korisnih poglavlja. Pozajmivši ih negde, ja ih prinosim vama koji ţivite
nebeski ţivot, nadajući se da ćete blagonaklono da ih prihvatite i da ćete me udostojiti
dara vaše molitve.

1. Car svega je veĉit i Njegovo Carstvo nema ni poĉetka ni kraja. Utoliko treba da
je usrdnije staranje onih koji su rešili da se potrude radi Njega i radi vrlina. Jer, poĉasti
ovoga ţivota, ma kako bile blistave, prestaju zajedno sa njim, dok one koje Bog dodeljuje
dostojnima ostaju u vekove budući da se daju zajedno sa besmrtnošću.

2. Blaţeni David je ispevao pesmu Bogu u ime celokupne tvorevine. On je pomenuo
anĊele i sve nebeske sile. Potom se spustio do zemlje, pomenuvši zveri i stoku, ptice
pernate i gmizavce. On je smatrao da je takva pesma u njihovo ime isto što i poklonjenje
Onome ko ih je stvorio, poţelevši da svako stvorenje u njemu ima svoj odgovarajući udeo.
Kako bi monah, koji se poredi sa sapfirskim zlatom, bilo kada mogao sebi da dozvoli bilo
kakvo popuštanje ili lenjost u psalmopojanju?

3. Plamen je nekada obuhvatao kupinu, ali je nije sagorevao. Isto tako vrelina tela
ne uznemirava i ne skrnavi ni telo, ni um onih koji su dobili dar bestrašća, ĉak ni ako im je
telo veoma teško i vrelo. Jer, glas Gospodnji preseca plamen (Ps.28,7) prirode, a htenje
Boţije i Njegova reĉ razdeljuju ono što je po prirodi sjedinjeno.

4. Svojim uvećavanjem i smanjivanjem mesec izobraţava stanje ĉoveka koji ĉas
ĉini dobro, ĉas pada u greh, te ponovo kroz pokajanje stupa na put vrline. Um kod onoga
koji greši nije propao (kao što misle neki meĊu vama). Ni telo meseca se nije smanjilo, već
samo svetlost. Kroz pokajanje ĉovek ponovo vraća svetlost koja mu je svojstvena, kao što
se i mesec, posle smanjenja, opet oblaĉi u uobiĉajenu svetlost. Ko veruje u Hrista, ako i
umre, ţiveće (Jn.11,25). I videćete da sam ja Gospod: Rekoh i uĉiniću (Jez. 37,25).

5. Ako budeš pobeĊen kada protiv tebe misleno ustane roj neprijateljskih
predstava, tj. ako im se predaš, znaj da si se privremeno odvojio od Boţanske blagodati.
Stoga si po pravednom sudu i predan u ruke sopstvenog pada. Podvizavaj se, meĊutim,
kako te blagodat nikada, ĉak ni na trenutak, ne bi napustila zbog tvog nemara. Kada, pak,
prestaneš da se saplićeš, postavši sposoban da preskoĉiš pregradu strasnih pomisli i
skvernih priloga Ċavolske lukavosti, koji u gomilama nadiru jedni za drugim, nemoj da se
pokaţeš nezahvalnim ne priznajući dar koji ti je dan odozgo. Naprotiv, zajedno sa
apostolom ispovedi: Ne ja, nego blagodat Boţija koja je sa mnom (1.Kop. 15,10) izvojeva
u meni pobedu, postavivši me iznad neĉistih pomisli koje ustaju na mene. Ona me je
izbavila od muţa nepravednog (Ps.17, 40), tj. od Ċavola i starog ĉoveka. Krilima Duha
uzdignut u visine i kao razrešen od tela, ja sam mogao da letim iznad demona koji su me
gonili. Oni ljudski um obiĉno love u zamku slastoljublja. Onaj ko je izmolio da bude od njih
izbavljen, kliĉe: "Onaj ko me je izveo iz Egipatske zemlje, tj. iz dušegubnog sveta, tajnom
rukom je ratovao za mene i porazio Amalika. Gospod mi daje nadu da će i ostale narode
nepotrebnih strasti istrebiti ispred lica našeg" (Izl.17,1416). Bog naš će dati mudrost i silu.
Jer, neki su dobili mudrost, ali ne i silu Duha kojom se pobeĊuju neprijatelji. On će podići
glavu tvoju nad neprijateljima tvojim. On će ti dati krila kao golubu kojima ćeš poleteti i
poĉinuti kod Boga (Ps.54,7). Gospod će tvoje mišice uĉiniti kao luk metalni, pokazujući te
ĉvrstim, brzim i moćnim da se suprotstaviš protivniku. On će baciti pod tvoje noge sve koji
ustaju protiv tebe (Ps.17,3540). Uzvrati blagodarnošću Gospodu za oĉuvanje tvoje ĉistote,
tj. što te nije predao u ruke pohote tvog tela i krvi i neĉistih i kvarnih duhova, koji preko

40

njih deluju. On te je ogradio desnicom svojom kao zidom. Podigni mu oltar, kao Mojsije
nakon što je Amalik nateran u bekstvo (Izl.17,15). I zapevaj mu: Zbog toga ćy te
ispovedati i hvaliti Gospode. Imenu tvome ću pevati, veliĉajući silu tvoju (Ps.17,50), budući
da si izbavio od propasti ţivot moj i izvadio me iz mreţe i zamke primamljive, mnogolike i
sveiskusne zlobe.

6. U nama neĉiste strasti raspaljuju, obnavljaju, uzdiţu i umnoţavaju zli demoni.
Naprotiv, razmišljanja o Boţanskoj Reĉi (naroĉito ukoliko su praćena suzama) njih
istrebljuju i umrtvljuju, ma koliko bile ukorenjene. Ona malo po malo ĉine da pogubna
grehovna duševna i telesna dejstva išĉezavaju. Mi jedino ne treba da se olenjimo da
neoslabnom i neodstupnom molitvom i nadom stalno budemo uz Gospoda.

7. Zbog ĉega Hristos iz usta vernih koji su detinjasti zlobom ĉini sebi hvalu?
Naravno stoga da bi psalmopojanjem slomio neprijatelja i osvetnika, koji tiraniše preko
mere neprijatelja vrline, zlobnog osvetnika, Ċavola. Jer, reĉeno je: Mnoštvom tvoje slave
satro si one koji ti se protive (Izl.15,7), i koji vojuju protiv nas.

8. Svako jede od plodova sopstvenog puta: jednu polovinu sada, a drugu u
budućem veku.

9. Monah uvek treba da se pridrţava primernog posta, da se ne prelašćuje
strastima i da neguje veliko bezmolvije.

10. Mrzitelji naših duša, tj. demoni nagovaraju neke da nas uznesu nekom
beznaĉajnom pohvalom, da bi zatim i nas naveli da joj je radujemo. Ukoliko potom,
raslabivši se od samomnjenja, dopustimo [da nas obuzme] i taština, našim neprijateljima
neće više biti teško da nas sasvim porobe.

11. Neka ti je miliji onaj ko te grdi, negoli onaj ko te hvali. Jer, onaj ko te hvali (po
Pismu) niĉim se ne razlikuje od onoga ko te kune (Priĉ.27,14).

12. Ukoliko ti se desi da po slabosti popustiš u isposniĉkom podvigu koji provodiš
sa revnošću, sa zahvalnošću i skrušenim srcem obrati se Promislitelju i Sudiji sviju. Ukoliko
uvek budeš bio smiren pred Gospodom, nikada se nećeš ni pred kojim ĉovekom uzvisiti.

13. Znajući da je molitva za nas najpobedonosnije oruţje, a za njega
[naj]pogubnije, neprijatelj se na svaki naĉin stara da nas od nje rastavi. Ponekad nam on
našaptava ţelju da se pozabavimo jelinskom mudrošću, koju smo već napustili. MeĊutim,
nemojmo slušati njegova nagovaranja kako se ne bismo udaljili od zakona i poretka našeg
duhovnog delanja, i kako umesto smokava i groţĊa ne bismo imali berbu trnja i ĉkalja.
Mudrost ovoga sveta je ludost pred Bogom (1.?o?.3,?9).

14. Javljam vam radost veliku, veli anĊeo, koja će biti svemu narodu (Lk.2,10), a
ne samo nekima. I još: Sva zemlja neka ti se pokloni i neka ti peva (Ps.65,4), a ne samo
deo zemlje. Pevanje nije svojstveno onima koji se sa suzama mole da nešto dobiju, nego
onima koji se raduju zbog primanja ţeljenog. Stoga nemojmo oĉajavati, nego provodimo
sadašnji ţivot u radosti. Iz reĉenoga mi treba da crpemo pobudu za radost i blagodušnost.
Ipak, to radovanje treba da rastvorimo sa strahom Boţijim, kao što se kaţe na drugom
mestu: Radujte se Gospodu sa trepetom (Ps.2,11). Tako su ţene, koje su bile sa Marijom,
sa strahom i velikom radošću potrĉale od groba (Mt.28,8). Moţda ćemo i mi jednom sa
strahom i radošću potrĉati od mislenog groba. Jer, bilo bi ĉudno da budemo bez straha.
Naime, niko nije bezgrešan ni Mojsije, ni apostol Petar. MeĊutim, u takvima Boţanska
ljubav pobeĊuje i izgoni strah napolje u trenutku ishoda.

41

15. U Pismu imaš svedoĉanstvo da strasnik dobija dar bestrašća ukoliko poveruje
od sveg srca i sa svim smirenjem. Danas ćeš biti, govori Gospod blagorazumnom
razbojniku, sa mnom u raju (Lk.23,43). Krvotoĉivoj ţeni [opet kaţe]: Vera tvoja spasla te
je; idi c mirom blaţenog bestrašća (Mk.5,34). Ima dosta i drugih sliĉnih mesta, kao na
primer: Po veri vašoj neka vam bude (Mt.9, 29).

16. [Ponekad] nas sramne pomisli pritešnjuju silnije od demona, iako se strogo
odnosimo prema strastima. Tada još više treba da se uĉvrstimo u veri u Gospoda, te da
jaĉe budimo u sebi nadu na obećana veĉna dobra. Naši neprijatelji se iz zavisti staraju da
nam ih uskrate i da nas udalje od njih. Jer, da dobra nisu velika, demoni ne bi izgarali
zavišću, niti bi nas ĉesto obasipali skvernim pomislima. Oni oĉekuju da makar na taj naĉin
zadovolje svoju zlobu, misleći da će nas vrgnuti u oĉajanje mnogostrukim i nesnosnim
dosaĊivanjem.

17. Neki kaţu da je najistinitije znanje delovanje (u skladu sa spoznatom istinom).
Stoga se starajte da više delima pokazujete veru i znanje. Jer, onaj ko se diĉi jedino
znanjem [svakako] će ĉuti: Govore da znaju Boga, a delima ga se odriĉu (Tit.1,16).

18. Demoni se staraju da oskrnave podviţnika sramnim maštanjem i isteĉenjem
semena uglavnom za vreme praznika i svetih sabranja [tj. Svete Liturgije], naroĉito kada
ima nameru da pristupi svetotajinskoj trpezi. Ipak, oni ni time ne mogu poraziti ili raslabiti
onoga ko je navikao da sve podnosi strpljivo i hrabro. I neka se ne hvale na naš raĉun
savitljivci (tj. sliĉni zmijama) kao da su uspravni.

19. Zbog postojanosti i revnosti neprijatelji se svete duši, udarajući je raznim i
neopisivim iskušenjima. Ali, budi hrabar. Tim velikim i nebrojenim nevoljama tebi se plete
venac. Osim toga, u nemoći se pokazuje sila Hristova (2.Kor.12,9). I blagodat Duha je
navikla da cveta u najţalosnijim uslovima, kako nam svedoĉi reĉ proroka: Zasija u tami
svetlost pravednima (Ps.111,4), naravno, pod uslovom da smelo pouzdanje i nadu kojom
se hvalimo do kraja nepokolebivo odrţimo (Jev.3,6).

20. Dobro nastrojenje [duše] najviše razara smeh, šale i praznoslovlje. Naprotiv,
zastarelu dušu obnavlja i priprema za pribliţavanje Bogu najviše strah Boţiji, dobra paţnja,
neprestano pouĉavanje u Reĉima Boţijim, naoruţavanje molitvom i iskanje plodonosnog
bdenja.

21. Lako je i istovremeno dušekorisno da se podnosi svaka nevolja, bilo da je
priĉinjavaju ljudi, bilo demoni. Jer, mi treba da znamo da zasluţujemo svaku skorb koja
nailazi. Za njih ne treba da prekorevamo nikoga, osim sebe same. Onaj ko drugoga
prekoreva za svoje nevolje napušta pravilno rasuĊivanje.

22. Dešava se da ĉovek, uprkos svog staranja, skreće sa pravog puta usled
iskušenja koja su se namnoţila i kojima, kako govori Pismo, biva progutana sva mudrost
njegova i sve umeće njegovo (Ps.106,27). To se popušta da se ne bismo uzdali u sebe
(2.Kor.1,9), i da se ne bi pohealio Izrailj govoreći: Ruka me je moja spasla (Sud. 7,2). Ti
se, meĊutim, nadaj da ćeš ponovo biti vraćen u svoje preĊašnje divno stanje pošto po
Boţijoj naredbi od tebe otpadne i bude prognan zlobnik, koji nas nagoni da sve strasno
vidimo i ĉujemo i koji nas nagovara na greh. On opterećuje um nekim gustim oblakom,
dok telo oseća neizrecivi pritisak i breme. UroĊenu pomisao, koja je sama po sebi
jednostavna i bez lukavosti (kao kod novoroĊenih mladenaca), on ĉini mnogosloţnom i
veoma iskusnom u svakom grehu, razvrativši je i dovodeći do bluĊenja levodesno.

42

23. Ĉovek koji iznutra raste i uvećava vrline jeste nešto veliko. Pa ipak, i veliki se
boji greha, kao slon miša, tj. da propovedajući drugima sam ne bi bio odbaĉen
(1.Kor.9,27).

24. Neće samo pred krajem sveta Ċavo progovoriti protiv Svevišnjeg, kako govori
Danilo (7,25), nego se i sada dešava da kroz naše pomisli uznosi teške hule na samo nebo,
ruţeći samog Višnjega i Njegova sazdanja i Svete Tajne Hristove. Ĉvrsto stojeći na kamenu
poznanja, mi ne treba da se plašimo, niti da se ĉudimo drskosti neĉastivca. Mi treba da se
naoruţamo verom i toplom molitvom, te da, udostojivši se višnje pomoći, smelo
odgovaramo neprijatelju.

25. Pretnjama i grdnjama neprijatelj drsko napada na dušu koja tek što je napustila
telo, pokazujući se kao ljuti i strašni tuţilac i raskrinkavaĉ njenih padova. Ipak, tada se
moţe videti i [suprotno]: bogoljubiva i verna duša, premdaje mnogo puta bila povreĊena
grehovima, ne oseća strah od njegovih napada i pretnji, nego se pokazuje silna u
Gospodu. Ona se okriljuje radošću i nadahnjuje smelošću gledajući kako je prate nebeske
sile i kako je svetlošću vere ograĊena kao zidom. On sa velikom smelošću kliĉe protiv zlog
Ċavola: "Šta mi imamo sa tobom, tuĊi Bogu? Šta mi imamo sa tobom, svrgnuti sa neba i zli
slugo? Ti nemaš nikakve vlasti nad nama. Vlast nad nama i nad svime ima Hristos, Sin
Boţiji. Njemu smo mi sagrešili, Njemu ćemo i odgovarati, imajući Njegov ĉasni Krst kao
zastupnika Njegovog milosrĊa prema nama i spasenja u Njemu. ? ti, okajani, beţi daleko
od nas. Nema ništa zajedniĉko izmeĊu tebe i slugu Hristovih". Zbog tih smelih reĉi Ċavo na
kraju okreće leĊa, ispuštajući prodoran krik. On je nemoćan da izdrţi pred imenom
Hristovim. Leteći iznad neprijatelja, duša ga udara, kao što ptica koju zovu brzokril udara
vranu letu. Nakon toga, nju boţanstveni anĊeli sa radošću prenose u mesto koje joj je
odreĊeno na osnovu njenog stanja.

26. I malo iskušenje moţe ponekad po popuštenju Boţijem da bude prepreka
duhovnog rasta revnitelja, kao što se moţeš ubediti iz primera ehenisa, tj. ribice, koja
samim svojim dodirom moţe da zaustavi laĊu natovarenu ĉitavim tovarom robe, ne
dopuštajući joj da se dalje kreće. Seti se i onoga ko o sebi kaţe: Ja, Pavle, nekoliko puta
htedoh doći ? vama, i spreĉi me satana (1.Sol,2,18). MeĊutim, nemoj se smućivati, nego
se i dalje smelo podvizavaj protiv iskušenja, [znajući] da ćeš dobiti blagodat.

27. [Dešava se] da se bogati vrlinama iz lenjosti udalji od svojih duţnosti. Tada na
njega ustaju sile zlog istoka, Amalićani, naroĉito Madijam (Sud.6...), tj. bludoljubiva sila sa
svim svojim kamilama, tj. strasnim uspomenama, kojima nema broja. Oni tada uništavaju
sve plodove zemaljske, tj. plodove dobrog delovanja i navika. Zbog toga na kraju
osiromašuje Izrailj, zapada u malodušnost i biva prinuĊen da zavapi ka Gospodu. Tada mu
se odozgo šalje dobra pomisao koja podraţava Gedeona u velikoj veri i smirenoumlju. On
je, naime, nekada govorio: Moja je hiljada najgora u Manasiji (Sud.6,15). I on se sa svojih
trista nemoćnih ljudi podiţe protiv takvog mnoštva napadaĉa, te uz pomoć blagodati
preslavno uzdiţe znamenje pobede nad neprijateljima.

28. Nećeš moći da nastupaš na aspidu i otrovnu zmiju, niti da gaziš lava i zmaja
(Ps.90,13) ukoliko dugim molbama nisi od Boga izmolio anĊela pomoćnika, koji će,
podigavši te na svojim rukama, uĉiniti da budeš viši od svakog veštastvoljubivog
mudrovanja.

29. [Dešava se] da neko od onih koji se silno podvizavaju bude pobeĊen. On tada
ne treba da pada duhom, niti da slabi u naravstvenom [pogledu], već treba da je
dobrodušan, ispravivši se, podstaknut reĉima Isaije, i pevajući pesmu: Pokorite se silnici,

43

lukavi demoni. Ako se ponovo dignete, ponovo ćete biti pobeĊeni. Gospod he razrušiti
svaki dogovor koji sklopite, jer je sa nama Bog (Is.8,910), koji uspravlja pale i koji nagoni
naše neprijatelje da se razdiru od muke i tuge zbog našeg pokajanja.

30. Onaj ko se uĉi na iskušenjima nikako ne moţe izbeći ţalost. MeĊutim, kasnije
se on udostojava velike radosti, slatkih suza i boţanstvenih pomisli, s obzirom da je bol i
skrušenost uzgajio u srcu svome.

31. Ni Isaak koji je hteo. ni Isav koji je trĉao nije dobio ţeljeni blagoslov
(Rim.9,16). Jer, Bog miluje, blagosilja i Duhom pomazuje onoga koga je sam odredio za
sluţbu sebi pre stvaranja sveta, a ne onoga koga bismo mi hteli. Stoga nikako ne treba da
zavidimo, niti da se smućujemo kada vidimo da neki od bratije uspevaju u vrlinama, iako
su u svemu neugledni i meĊu poslednjima. Ti si naravno ĉuo šta Gospod govori u priĉi:
Podaj mesto ovome (Lk.14,9) da na njega sedne onaj ko je viši od tebe. Stoga se pre
zavidimo Sudiji koji je premudro i predivno presudio da najmanji i poslednji bude prvi i
predvodnik, a da mi budemo poslednji. premda smo stariji i po podvizima i po godinama.
Svaki ĉovek treba da se saobrazi sa merom koju mu je dao Gospod. Ako Duhom ţivimo, po
Duhu i da hodimo, kako je napisano (Gal.5,25).

32. [Moţe se desiti] da ti onaj ko je kod tebe na poslušanju kaţe: "Omogući mi da
na neko vreme, radi vrline, mogu da mrobam ovo ili ono delo, i da ga obavim tako i tako".
Ti nikako nemoj da pristaneš s obzirom da je oĉigledno da onaj ko govori na taj naĉin hoće
da ispuni svoju sopstvenu volju, i da odbacuje zavete poslušanja.

33. Telesne i duševne strasti će, ma koliko ih bilo, videćeš, sa vremenom išĉeznuti
uz Boţiju pomoć. MeĊutim, milost Hristova nikada neće prestati. Jer, milost je Gospodnja
od veka sadašnjeg i do veka budućeg na onima koji ga se boje (Ps.102,17).

34. Carske riznice se pune zlatom, a um istinskih monaha poznanjem.

35. Ponekad se dešava da se uĉitelj predaje bešĉašću i da se podvrgava
iskušenjima zbog onih kojima je pruţio duhovnu korist Jer, [apostol] govori: Mi smo
prezreni (poniţavani ţaocem u telu) i slabi, a vi ste slavni i jaki u Hristu (1. Kor.4,10).

36. Izvor i oslonac iskvarenosti kroz telo jesu strasne pomisli. MeĊutim, onaj ko se
otrezni posle pada, pokajanjem progoni pomisao iz duše. Naime, kaţe se da bi bilo bolje da
plaĉete ne bi li se iz vaše sredine izbacio onaj ko vas je nagovorio da uradite to delo, tj. zla
i nepodesna pomisao (1.Kor.5,2). Na taj naĉin se plaĉ protivi duhu iskvarenosti.

37. Ko će objaviti onome ko je pritisnut neslavnim stanjem i nemoću za vrline da će
ugledati Isusa (i to ne samo u budućem veku, nego i ovde) kako sa silom i velikom slavom
ide prema njemu kroz bestrašće? S obzirom da će njegova duša, koja je ostarela u
besplodnosti, po obećanju, sliĉno Sari, najzad roditi sina pravde, on će reći: Zasmejao me
je Bog, tj. "Pruţio mi je veliku radost, nakon toliko godina provedenih u tuzi zbog
mnogostrasnosti", ili, po drugom prevodu: "Podmladio me je Bog", tj. Obnovi se, kao u
orla, mladost moja (Ps.102,5). "Jer, iako sam ostarila u gresima i neĉasnim strastima, ja
sam se danas ponovo rodila i postala mlada i neţna. Ranije sam bila ogrubela od
veštastva, a sada već lako gledam na svetske stvari, primivši prostotu i bezrazliĉnost
prema svetskom koja mi je po prirodi svojstvena. Velikom milošću Boţijom moj um je
ozdravio, a moje telo je, kao kod Neemana Sirijca, postalo sliĉno telu mladenaca, umivši se
u Jordanu poznanja. Sada sam ponovo proste naravi, s obzirom da sam se po blagodati
Boţijoj izbavila od zmijinog mudrovanja, i od hordi zlih pomisli, mnogoiskusnih u zlu i
mnogoveštastvenih (tj. pogruţenih u ĉulnost)".

44

38. Pretpostavi da ti sam Gospod govori: "U jednom trenutku sam ti oduzeo jedan
dar kojim je tvoj um bio zadovoljan i kojim si se uspokojavao. Umesto njega sam ti dao
drugi, isto tako znaĉajan dar. Ti si, meĊutim, mislio samo o oduzetome, ne obrativši paţnju
na zamenu. Stoga stenješ, jadikuješ i ranjavaš se tugom. Ipak, ja se radujem kad vidim da
prihvataš skorb od mene (2.Kor.2,2). Zaista, ja tugu šaljem na korist, starajući se da
spasem, a ne da pogubim onoga koga smatram sinom".

39. Uzmi sebi za pravilo da ne jedeš ribu, te posmatraj kako će neprijatelj poĉeti da
te neprestano navodi da je ţeliš. Osim toga, i ti sam ćeš neumorno poĉeti da stremiš da
jedeš ono što ne bi trebalo ni da ţeliš. Tako ćeš na primeru videti ono što se desilo sa
Adamom. Ĉuvši: "Od ovog drveta nemoj da jedeš", on je svu svoju ţelju ustremio baš na
zabranjen [plod].

40. Nekoga Bog spasava poznanjem, a nekoga prostotom i nezlobivošću. Jer, ti
treba da znaš da Bog neće odbaciti nezlobivog.

41. Oni koji snaţnije prilegnu na molitvu, podvrgavaju se strašnijim i svirepijim
iskušenjima.

42. Ĉak i ako si izabran da se obuĉeš u bestrašće, nemoj se predavati neradu.
Naprotiv, staraj se svom svojom snagom da ga dostigneš. Jer, za tim uzdišemo ţeleći da se
obuĉemo u svoj nebeski stan... da bi ţivot progutao ono što je smrtno (2.Kor.5,24) ne
samo telesno (zajedno sa krajem sveta), nego već ovde misleno (kao zalog). Jer, pobeda
proţdre smrt (l.Kop.15,54). U talasima sile koja nam je poslana sa nebesa biće progutani
svi Egipćani koji nas progone i skorbe.

43. Ukoliko si zaboravio onoga ko je rekao: Plašim se da propovijedajući drugima
ne budem sam odbaĉen (1.Kor.9,27), i: Koji misli da stoji neka pazi da ne padne
(1.Kop.10,12), i još: Ĉuvaj sebe (smatrajući se duhovnim) da i ti ne budeš iskušan
(Gal.6,1), ukoliko si zaboravio Solomonovo skretanje sa pravog puta i pad u bezakonje
posle velike blagodati, ukoliko si predao zaboravu neoĉekivano odricanje velikog Petra, ti
moţeš da se uzdaš u svoj razum, da se hvališ svojim ţivotom, dase diĉiš dugotrajnošću
svog velikog podviţništva i da daš mesto gordosti. Ipak, brate, nikako nemoj da se olenjiš
(izvalivši se poleĊuške), niti se predaj bezbriţnosti. Naprotiv, pre se boj sve dok ima
disanja u tvojim nozdrvama, ĉak i da si dostigao Mojsijev uzrast. I moli se govoreći:
Gospode, nemoj me odbaciti u vreme starosti. Kada nestane snage moje nemoj me ostaviti
Boţe, Spasitelju moj. U tebi je hvalopoj moj svagda (Ps.70,9; 6).

44. Gospod ti, kao Mateju, govori: Hajde za mnom (Mt.9,9). Dok usrdno hodiš za
svojim mnogoţeljenim Vladikom po putu ţivota, [moţe se desiti] da se spotakneš svojom
nogom o kamen strasti i da neoĉekivano padneš u greh, ili opet da se, nailazeći na mraĉna
mesta, nehotice oklizneš i padneš. Ipak, ma koliko puta pao i priĉinio svome telu oštar bol,
ti (ponovo ustavši sa preĊašnjom revnošću) hodi za svojim Gospodom, sve dok ga ne
stigneš. Tako se u svetoj pomisli javih tebi da vidim silu tvoju (koja me spasava) i slavu
tvoju. U ime tvoje podizaNu ruke svoje. Kao od sala i masti nasitiće se duša moja i usnama
radosti hvaliće te usta moja, pevajući ti pesmu (Ps.62,36). Velika je za mene ĉast što sam
dobio ime Hrišćanina, kao što mi govori Gospod ustima Isaije: Veliko je što si se nazvao
mojim slugom (Is.49,6).

45. Na jednom se mestu kaţe da će Otac nebeski dati dobra onima koji mu ištu
(Mt.7,11), a na drugom da će dati Duha Svetoga onima koji ištu od Njega (Lk.11,13). Tim
reĉima se stavlja do znanja da će se Boţiji molitvenici udostojiti i nebeskih darova, a ne
samo oproštenja grehova. U svom iskanju oni se utvrĊuju mišlju da je Gospod blaga

45

obećao grešnicima. a ne pravednicima. Prema tome, moli se neodstupno i sa nesumnjivim
raspoloţenjem, ĉak i ako nisi savršen u vrlinskom ţivotu (tj. ako si slab i bezuspešan), te
ćeš dobiti mnogo.

46. Neka se neverni ili maloverni seti kako mrav dobija krila, te kako poneki crv
dobija mogućnost da leti, tj. kako se mnogo sliĉnih divnih pojava dešava meĊu Boţijim
stvorenjima. Neka makar na taj naĉin on ostavi bolest neverovanja i nenadanja, te na
kraju okrilati i olista poput drveta sa preslavnim poznanjem. Jer, Gospod govori: Ja uĉinih
da ozeleni suho drvo i da suhe kosti oţive (Jez.17,24; 37,4; 9).

47. Nikako ne treba da nam se zbog telesnih potreba desi da budemo ophrvani
brigama. Naprotiv, svom dušom treba da verujemo Bogu, kao što je nekada govorio neki
dobri ĉovek: "Poverite se Gospodu i On će se poveriti vama", i kao što piše blaţeni apostol
Petar: Budite celomudreni i trezveni u molitvama (1.Pt.4,7), i sve svoje brige poloţite na
Boga, jer se On stara za vas (?.??.5,7). Ukoliko još uvek sumnjaš i ne veruješ da se On
brine o tebi i o tvojoj prehrani, pogledaj na pauka, te razmisli koliko se ĉovek razlikuje od
njega, od koga nema ništa slabije i nemoćnije. On ne stiĉe imovinu, nikuda ne izlazi, ne
sudi se i ne gnevi se, nema nikakvih zaliha, već u savršenoj krotosti, celomudrenosti i
potpunom bezmolviju provodi ţivot. On nije radoznao u vezi sa bliţnjima, već se tiho i
bezmeteţno bavi svojim poslom. Njime on i bez govora ljubiteljima nedelanja saopštava da
onaj ko ne ţeli da se trudi ne treba ni da jede. Ćutljiv je, pak, on do te mere da je
prevazišao i samog Pitagoru (kome se Grci, zbog njegovog podviga uzdrţavanja jezika,
dive više nego bilo kom drugom filozofu). Pitagora nije govorio sa svima, već sa samo
povremeno tajno obraćao svojim prijateljima. On se, takoĊe, ponekad obraćao bikovima i
orlovima, ĉime je ĉinio nešto besmisleno i dostojno podsmeha. Vino uopšte nije
upotrebljavao, nego je pio samo vodu. Takvo Pitagorino uzdrţavanje jezika pauk je
prevazišao svojim savršenim ćutanjem. On je i njegovo uzdrţavanje od vina prevazišao
time što mu nije potrebna ni voda. U tom bezmolvnom stanju prebiva slabi i smireni pauk,
koji ne voli da izlazi napolje i luta tamo-amo, niti da se preko mere predaje trudu i
naporima. I Onaj koji ţivi na visinama i koji gleda na smirene (a ništa nije smirenije od
pauka) ĉak i do njega prostire svoj promisao, svakodnevno mu šaljući po malo hrane, tj.
ĉineći da u njegovu mreţu za njegove potrebe uleti poneki mali insekt.

48. Moţda će neko od onih koji robuju sladokuštvu reći: "Ja mnogo jedem, ali se
mnogo i trošim, te nikako ne mogu da izbegnem mnoge ovosvetske poslove i brige".
MeĊutim, neka i on pogleda na ogromne kitove koji se kreću u Atlantskom okeanu, tj. kako
ih Bog hrani u izobilju i nikada ne gladuju, premda svaki od njih pojede ribe koliko ni
najnaseljeniji grad za jedan dan ne moţe da potroši. Sve tebe ĉeka da im daš hranu na
vreme, peva sveti prorok (Ps.103,27). Prema tome, Bog hrani sve: i onog ko se mnogo
trudi, i onog ko se malo trudi. Ĉuvši navedeno, ti (koji imaš široku i prostranu utrobu) sve
svoje brige prebaci na Boga i veru, stresavši sa sebe svaku svetsku brigu i mnogobriţni
um, te ne budi neveran, nego veran.

49. Ukoliko zaista ţelimo da ugodimo Bogu i da nas zavoli blaţenom ljubavlju,
predstavimo mu svoj um potpuno nagim, tj. sa [rešenošću] da ništa od svega ovoga sveta
ne vuĉe sa sobom - ni iskustvo, ni sofistiĉko mudrovanje, ni opravdanje, pa ĉak da smo
izuĉili svu svetsku mudrost. Jer, Bog se okreće od onoga ko mu prilazi sa samoumišljenom
naravi, tj. kao udebljan taštinom i nadmenošću. Neki tumaĉi su dobro sujetno
samomnjenje nazvali gojenjem samim sobom i nadimanjem.

46

50. Kako moţemo da savladamo greh koji se već ukorenio u nama? Neophodno je
samoprinuĊavanje (tj. da vršimo nasilje nad svojim ţeljama). Jer, reĉeno je: Ĉovek se sa
naporom trudi nad sobom i nasilno progoni svoju pogibao (Priĉ.16,26), neprestano se
prisiljavajući da uzdiţe svoje pomisli ka svetinji. Zakoni nam ne zabranjuju da nasilje
rušimo nasiljem (tj. nasilje greha nasiljem dobrih stremljenja). Kada samoprinuĊavanje
unesemo u neko dobro staranje (tj. kada sami sebe nasilno teramo na sprovoĊenje u delo
nekog dobrog stremljenja), mi moţemo, sedeći u Jerusalimu, oĉekivati da nam siĊe sila s
visine (Lk.24,49), tj. da prebivamo u neprestanoj molitvi i ostalim vrlinama sve dok nam ne
doĊe moćna sila, koja ne liĉi na naše slabe napore, već (na naĉin koji je neizreciv telesnim
ustima) nadmoćno pobeĊuje i odgoni kako našu grehovnu narav, tako i zlobu demona, te
naklonost naših duša ka zlu i sve nepriliĉne pokrete tela. Nastade, kaţe se, šum sa neba
kao hujanje silnoga vetra (Dap.2,2), kako bi iz nas pripudno prognao zlo, koje nas stalno
nasilno vuĉe ka lošim delima.

51. Postavlja neprijatelj zasedu u skrivenom mestu, kao lav iza ograde svoje
(Ps.9,30), krijući od nas zamke i mreţe neĉistih i neĉastivih pomisli. MeĊutim, ukoliko ne
spavamo i mi moţemo njemu postaviti još veće i opasnije mreţe, zamke i zasede. Jer,
molitva i Psalam, bdenje i smirenoumlje, sluţenje bliţnjima i milost, blagodarenje i slušanje
Boţanskih Reĉi predstavlja zasedu i mreţu i jamu i biĉ i klopku i propast za neprijatelja.

52. Dospevši u duboku starost, boţanstveni David je, blagodareći Boga koji ga je
izabrao, na kraju svog ispovedanja Boţijih blagoslova rekao: Sada je tvoj sluga stekao
[spremno] srce da ti se pomoli ovom molitvom". To je reĉeno da bismo razumeli da je
neophodan veliki podvig i da treba mnogo vremena provesti u molitvama kako bi se
dostiglo do bezmeteţnog ustrojstva srca, tj. do nekog drugog srdaĉnog neba, gde obitava
Hristos, kako govori apostol: Ili ne poznajete sebe daje Isus Hristos u vama (2.Kor. 13,5).

53. Ako nam je Hristos postao premudrost od Boga i pravednost i osvećenje i
izbavljenje (1.Kor.1,30), svakako je postao i pokoj. Jer, On kaţe: Hodite ? meni svi koji ste
umorni i natovareni i ja ću vas odmoriti (Mt.11,28). Stoga se sa pravom moţe reći da je On
za ĉoveka postao subota, tj. odmor. Jer, ljudski rod jedino u Hristu moţe obresti pokoj.

54. Kao što postoji ĉaša pada i ĉaša gneva, tako postoji i ĉaša nemoći. Primivši je
od nas, Gospod je u odreĊeno vreme daje u ruke naših neprijatelja kako bi ubuduće
onemoćali i padali demoni, a ne mi.

55. U spoljašnjim poslovima postoje menjaĉi, tkaĉi, pticolovci, vojnici, zidari. Tako
shvati i za unutrašnja dela, tj. da i meĊu pomislima postoje kockari, trovaĉi, morski
razbojnici, zverolovci, bludnici, ubice i tome sliĉno. Njih treba odmah izgoniti napolje
blagoĉastivim protivreĉenjem i molitvom. Naroĉito treba izgoniti bludne skvrnitelje, kako ne
bi oskrnavili sveto mesto i kako ĉoveka Boţijeg ne bi uĉinili mrskim.

56. Gospod se na darivanje spasenja ne podstiĉe samo reĉju (kao u sluĉaju
razbojnika koji mu je vapijao sa krsta), nego i pomišlju. Tako je krvotoĉiva rekla u sebi (tj.
pomislila sa verom): Ako se samo dotaknem kraja haljine Njegove, ozdraviću (Mt.9,21). I
rob Avramov je u razumu svome govorio Bogu o Reveki (Post.24,15).

57. Uĉinjeni greh skoro istog trenutka sam goni onoga ko se kaje ka Bogu, tj. ĉim
oseti njegov smrad, teţinu i besnilo. Onoga, pak, ko neće da se prekloni na pokajanje,
greh ne goni ka Bogu, nego ga zadrţava kod sebe i veţe ga nerazrešivim uzama, ĉineći
pogubne ţelje još jaĉim i ljućim.

58. Ĉuvaj se ĉaranja Jezaveljinih (4.Car.9,22), od kojih su najgora pomisli
nadmenosti i sujetne slave. Ti ćeš se od njih uz blagodat Boţiju izbaviti ukoliko budeš

47

poniţavao i ruţio svoju dušu, pruţajući se pred Gospodom i prizivajući Njegovu pomoć, te
ispovedajući da je izbavljenje koje traţiš nebeski dar. Stoga se i kaţe: Ne moţe ĉovek ništa
primati ako mu ne bude dano s neba (Jn.3,27).

59. Dešava se ponekad da za vreme skupa bratije sujetna pomisao navaljuje da
kaţeš nešto što nije blagovremeno. AnĊelske pomisli, pak, savetuju ti da odagnaš priĉljivu i
neblagovremenu pomisao. Ukoliko je, dakle, ne oteraš dobrim ćutanjem, nego joj dozvoliš
da se probije na površinu, bićeš nakićen nadmenošću i moraćeš da se suoĉiš sa rĊavim
posledicama. Bićeš, naime, pravedno predan ili još većem grehu, ili nekim spoljašnjim
nevoljama, ili teškim neprijatnostima od strane bratije, ili mukama u budućem veku. Jer,
mi ćemo dati odgovor i za praznu i sujetnu reĉ, izgovorenu zbog neobuĉenosti jezika.
Stoga pomno pazi na svoj jezik.

60. Kaţe se da one koje iskušavaju uţivanja, gnev, slavoljublje i druge [strasti],
danju prţi sunce, a noću mesec (Ps. 120,6). Stoga se moli da te oseni Boţanstveni oblak
koji ispušta rosu, kako bi izbegao neprijateljsku jaru.

61. Nikako ne dozvoljavaj da ti se smelo pribliţavaju ljubitelji pijanstva i robovi
neumesnih trpeza, niti oni koji rado govore bestidne reĉi, pa makar ih krasile sede vlasi i
makar dugo vreme vodili monaški ţivot. Inaĉe će njihova gnjilost zahvatiti i tebe i ti ćeš biti
pribrojan onima ĉija su srca neĉista i neobrezana.

62. Najpre se Petru uruĉuju kljuĉevi, a potom se popušta da se odrekne Hrista
Gospoda. Tim padom je on ucelomudrio svoje mišljenje o sebi. Stoga i ti [pazi]. Nemoj se
ĉuditi ukoliko padneš u razna iskušenja pošto dobiješ kljuĉeve razumevanja. Naprotiv,
proslavi jedinog premudrog Gospoda, koji padovima obuzdava samomnjenje, koje obiĉno
dolazi posle boţanstvenog poznanja. Jer, iskušenja su uzda koja, po Boţijem promislu,
moţe da obuzda ljudsku nadmenost.

63. Gospod ĉesto od nas uzima dobra, kao na primer bogatstvo Jova. Jer, Gospod
ga je dao, Gospod ga je i uzeo (Jov 1,21). Tim pre će iz ruku naših biti uzeto zlo koje je na
nas naveo Veĉni. Jer, premudri govori: I dobro i zloje od Gospoda (Sir.11,14). Navodeći na
nas zlo, On nam daruje i veĉnu radost sa veĉitom slavom. "Kako sam bdeo, govori Gospod,
da bih vas razorio i da vam uĉinim zlo, tako ću i obnoviti i više neću razarati, i nasadiću i
više neću ĉupati". Neka zaćuti narodna izreka koja glasi: "Ĉim je krenulo nagore, više se
neće popraviti". Jer, Onaj ko je naše poslove izmenio u lošem pravcu, naravno, moţe
ponovo da ih vrati i u svetlije stanje.

64. Onaj ko silnije i sa većom ţeljom za pobedom napada na demone uzdrţanjem,
ili molitvom, ili drugom nekom vrlinom, i sam dobija duboke rane. Stoga on dolazi ĉak do
beznaĊa, podozrevajući da na njegovoj duši leţi osuda duhovne smrti. Zbog toga je
prinuĊen da vapije: Ko će me izbaviti od tela smrti ove (Rim.7,24). Jer, neprijatelj me i
protiv moje volje nagoni da se povinujem njegovim zakonima.

65. Nije sluĉajno nekada bilo napisano kako su neki govorili meĊu sobom: Ustajte
da odemo narodu koji ţivi sa nadom, i koji prebiva u spokojstvu (Sud. 18,910), i još:
DoĊite, poĊimo u Judeju, i pogovorivši sa njima jezikom lukavim, odvratimo ih k nama od
istine (Is.7,56). Tako obiĉno i zli demoni tokom celog ţivota oštre maĉeve iskušenja protiv
onih koji su izabrali bezmolvije. One koji su najviše poboţni i bogobojaţljivi oni napadaju
sa velikom silom i neizrecivom nametljivošću, nagovarajući ih na greh ĉak i povodom samih
blagoĉastivih dela. Oni hoće da ih pobede, te da ih udalje od vere Hristove, od molitve i
dobre nade. Ali mi, Gospode, govoreći sa Davidom (Ps.79,19), nećemo odstupiti od tebe
sve dok nam ne ukaţeš štedrost i dok se ne udalje od nas oni koji bi da nas progutaju, Mi

48

nećemo odstupiti od tebe sve dok ne narediš da od nas odu oni koji nas iskušavaju i dok
se ne obnovimo trpljenjem i ĉvrstim bestrašćem. Jer, celokupni ljudski ţivot je ispit. Ĉesto
u odreĊeno vreme sam Podvigopoloţnik popušta da padnemo pod noge tuĊina. Ipak,
velikoj i hrabroj duši je svojstveno da ne oĉajava prilikom skorbi.

66. Demon je silan da ĉoveka (koji je skrenuo sa istinskog i prirodnog svog puta) i
mimo njegove volje da prikloni sebi i da ga potĉini svojoj volji. Utoliko pre anĊeo (koji u
odreĊenom ĉasu primi nareĊenje od Boga) moţe da celokupno raspoloţenje ĉoveka okrene
na bolje. Svehladni severni [vetar] je silan da najmekšu prirodu vode pretvori u kamenitu
tvrdoću [tj. led]. Šta tek moţe da uĉini najtopliji juţni [vetar]? OhlaĊeni vazduh sve sebi
potĉinjava i ispunjava svojom hladnoćom: Naspram lica mraza... ko će opstati (Ps.147.6).
Zar neće utoliko pre toplota po svome svojstvu sve preobraziti? Jer, ko će opstati i
naspram lica toplote? Stoga verujemo da će i hladni i crni ugalj našeg uma, ranije ili
kasnije, postati vreo i svetao od dodira Boţanskog ognja.

67. Postoji i u ovom veku (uz verno svedoĉanstvo i obeleţje) stanje bestrašća koje
se pojavljuje u našem skrivenom Josifu. U njemu naš um. izašavši iz Egipta, ostavlja
strasne porive i skriveno najsramotnije ropstvo, te sluša jezik koji nije znao: ne jezik
demona, neĉisti jezik koji kvari zdravo poimanje, nego sveti jezik anĊela, koji telesni um
preobraţavaju u bestelesni, tj. jezik koji prosvećuje prijemĉivu dušu.

68. Neka bratija koji behu teško bolesni telom i koji ne mogahu da drţe post,
obratiše mi se sa pitaljem: "Kako da se bez posta izbavimo od Ċavola i strasti". Naima
treba odgovoriti da se loši pokreti i oni koji ih izazivaju mogu prognati i istrebiti ne samo
uzdrţavanjem od jela, nego i vapajem ka Bogu iz srca. Jer, reĉeno je: Povikaše ka
Gospodu kada se muĉahu i iz nevolja njihovih izbavi ih (Ps.106,6). Još je pisano: Iz utrobe
adove beše vapaj moj u mu ĉu glas moj: i neka izaĊe iz propadljivosti ţivot moj (Jona 2,3;
7). Stoga ću, kaţe, sve dok ne proĊe bezakonje, tj. nasrtaji greha, prizivati Boga Višnjega
(Ps.56,23) da bi mi dao najviše dobroĉinstvo, tj. da svojom vlašću istrebi sam prilog greha
i potre idole strasnog uma, pokazavši bezidolnim naše nemoći (koje su prepune idola).
Prema tome, ukoliko nisi dobio dar uzdrţanja, znaj da će te Gospod, kada ga prizoveš,
uslišiti radi molitve i nade tvoje. Saznavši za namere Gospodnje, nemoj ţaliti zbog nemoći
da poneseš podvig posta, nego se postaraj da se izbaviš od neprijatelja molitvom i
blagodušnim trpljeljem. ? kada vas pomisli o vašoj nemoći i zlopaćenja poteraju iz grada
pošćenja, beţite u drugi (Mt.10,23), tj. u grad molitve i blagodarenja.

69. Faraon je, moleći se, rekao: "Neka ukloni Bog od mene smrt ovu". I bio je
uslišen. Demoni su od Gospoda iskali da im ne naredi da idu u bezdan. I oni su dobili ono
što su traţili. Zar neće utoliko pre biti uslišen ĉovek Hrišćanin koji se moli za izbavljenje od
mislene smrti?

70. [Dešava se da podviţnik] bude [neko vreme] prosvećivan i uspokojavan
Boţanskom blagodaću. Ukoliko, pak, on, po njenom povlaĉenju, upada u lutanje uma i
nepriliĉne porive, ropĉući ili predajući se beskorisnom uniniju (umesto da hrabro revnuje
molitvom da bi u sebi vaspostavio spasonosno nastrojenje), biće sliĉan siromahu koji,
dobivši milostinju iz carskog dvora, negoduje što ga nisu uveli unutra i smestili za carskom
trpezom.

71. Blaţeni koji ne videše, a verovaše (Jn.20,29). Blaţeni su i oni koji, po
umanjenju dejstva blagodati (ne nalazeći utehu u sebi samima, nego naprotiv osećajući
uzastopnost nevolja i duboki mrak) ipak ne padaju u beznaĊe, već se krepe verom, hrabro
trpeći u uverenju da će videti Nevidljivoga.

49

72. Smirenje koje se onima koji ga ištu daje blagodaću Boţijom, u svoje vreme,
posle mnogih podviga, borbe i suza jeste neuporedivo snaţnije i više negoli smirenje kakvo
srećemo kod ljudi koji su otpali od vrline. Oni koji su se udostojili prvog zaista su savršeni
ljudi.

73. Kada je Ċavo odstupio od Gospoda, pristupiše mu anĊeli i sluţahu mu
(Mt.4,11). Prema tome, nije napisano da su za vreme kušanja Gospoda bili prisutni anĊeli.
Isto tako, kada mi bivamo iskušavani, anĊeli odstupaju od nas. Po udaljenju, pak, onih koji
nas kušaju, oni ponovo prilaze i sluţe nam, pruţajući nam boţanstvene pomisli, uĉvršćenje,
prosvećenje, skrušenost, trpljenje, sladost i sve što spasava, krepi i izgraĊuje dušu koja se
potrudila u borbi. Natanailu je bilo reĉeno: Od sada ćete videti nebo otvoreno i anĊele
Boţije kako uzlaze i silaze na Sina Ĉoveĉijega (Jn.1,51), tj. od sada će se na rod ljudski
bogato izliti sluţenje i pomoć anĊela.

74. Sećaj se arhijereja sa ĉije je desne strane stao Ċavo kako bi mu se
suprotstavljao (Zah.3,1), tj. [sećaj] se svake desne pomisli, reĉi i dela, kako se ne bi
iznenadio kada ti se desi nešto sliĉno.

75. Monah treba da zna šta je nemoć, navedena u reĉima: Pomiluj me, Gospode,
jer sam nemoćan (Ps.6,3), i da postoji odstupanje od Boga, tj. bolest Ċavola i njegovih
anĊela.

76. GvoţĊe se ne moţe dotaći kada ga dotakne oganj. I ĉeste molitve um ĉine vrlo
snaţnim u borbi protiv neprijatelja. Stoga se demoni na svaki naĉin staraju da nas raslabe
lenjošću i odvuku od trpeljivog prebivanja na molitvi. Oni, naime, znaju koliko je ona za
njih štetna i koliko umu pomaţe u borbi.

77. David je prihvatio usrdnost onih koji su zajedno sa njim izašli iz Sekelaga protiv
inoplemenika, iako su, kao premoreni, ostali kod Vosorovog potoka2*). Po povratku iz
pobede nad varvarima, on je ĉuo da su neki govorili da ne treba davati deo plena onima
koji su zbog iznurenosti sedeli kod potoka. Videvši da su se postideli i da ne znaju šta da
kaţu, predobri David ih je uzeo u zaštitu govoreći: "Oni su bili ostavljeni da ĉuvaju stvari".
Potom im je da deo plena koji je bio jednak sa onim koji su dobili ratnici koji su se hrabro i
smelo borili (1.Car.30,21). Zamisli sada da je neki brat u poĉetku pokazao veliku revnost, a
potom unekoliko oslabio u podvizima. Moţda će se njemu vera, pokajanje. smirenje, plaĉ,
trpljenje, nada, velikodušnost i ostalo uraĉunati u stvari spasenja, ukoliko bude sedeo
pored njih i strpljivo sa njima prebivao, ĉekajući Gospoda Isusa Hrista. Ĉak i da je slab u
vidljivim podvizima i on će dobiti neki veĉni dar.

78. Levitima i jerejima su nazvani oni koji su sebe u potpunosti posvetili Bogu, tj. i
delanjem i sagledavanjem. Stokom, pak, levitskom se nazivaju oni koji ne slede trag
strasti, već pokazuju stremljenje ka vrlinama, neprestano ih ţele i po svojim snagama
revnuju za njih, premda zbog rĊavosti ne uspevaju [u nameri], Ipak, kad doĊe vreme i oni
će (moţemo se nadati) dobiti dar bestrašća jedino po ĉovekoljublju Boţijem. Jer, reĉeno
je: Ţelju siromaha uslišio si, Gospode (Ps.9,38).

79. Javne i tajne udarce koje nam nanosi neprijatelj mi ĉesto osećamo i vidimo.
MeĊutim, muke i neprijatnosti koje on od nas trpi kada napredujemo u sticanju vrlina, ili se
kajemo za grehe, ili podnosimo uvrede, ili smo blagodušni u nesrećama, ili prebivamo u

2 Druţina koja je pošla iz Sekelaga brojala je oko 600 ljudi. Došavši do Vosorovog potoka njih 200 nisu imali
snage da idu dalje. David ih je ostavio di ĉuvaju stvari i pošao dalje sa njih 400. Njihova usrdnost se projavila
u njihovom kretanju na pohod, - prim. prev.

50