Dobrotoljublje tom 3

96. Senka smrti (Mt.4,16) jeste ĉoveĉji ţivot. Onaj ko je sa Bogom i sa kim je Bog
smelo moţe da kaţe: Ako i poĊem posred senke smrti, neću se bojati zla, jer si ti sa mnom
(Ps.22,4).

97. Ĉist um pravilno posmatra stvari, uveţbana reĉ viĊeno dovodi pred oĉi [drugih],
a jasan sluh ga prima. Onaj, pak, ko je lišen svih troje ruţi onoga ko je rekao.

98. Sa Bogom je onaj ko poznaje Svetu Trojicu i Njeno delo stvaranja i promisao,
te onaj ko je stradalni deo duše uĉinio bestrasnim.

99. Govore da štap oznaĉava Sud Boţiji, a palica - promisao. Onaj ko je stekao
njihovo poznanje moţe da kaţe: Štap mvoj u palica tvoja me utešiše (Ps.22,4).

100. Kada se um oslobodi od strasti i kada se prosveti sagledavanjem bića, moći će
da se sjedini sa Bogom i da se moli kao što treba.

STOTINA TREĆA
1. Blagoslovena upotreba pojmova i stvari raĊa celomudrenost, ljubav i poznanje, a
beslovesna - razuzdanost, mrţnju i neznanje.
2. Pripremio si preda mnom trpezu (Ps.22,5), itd. "Trpeza" oznaĉava delatnu vrlinu,
koju je pripremio Hristos pred onima koji nas vreĊaju. "Ulje", opet, koje pomazuje um,
oznaĉava sagledavanje onoga što postoji. "Ĉaša Boţija" jeste poznanje Boga, a "milost"
Njegova jeste Slovo Njegovo i Bog. Jer, svojim Ovaploćenjem On nas "prati nas u sve
dane", sve dok ne zadobije sve one koji se spasavaju, kao [nekad] Pavla (up. Fil.3,12).
"Dom" pak, oznaĉava Carstvo [Boţije], u koje će dospeti svi sneti. "Za duge dane"
oznaĉava veĉni ţivot.
3. Zloća se projavljuje zbog zloupotrebe duševnih sila, tj. ţelateljne, razdraţajne i
slovesne sile. Zloupotreba slovesne sile jeste neznanje i nerazboritost, a razdraţajne i
ţelateljne - mrţnja i razuzdanost. Pravilna, pak, njihova upotreba jesu znanje i razboritost,
ljubav i celomudrenost. Ako je tako, onda ništa od Bogom sazdanih bića i dogaĊaja nije
zlo.
4. Nisu jela zla, već stomakougaĊanje, niti raĊanje dece - već blud, niti novac - već
srebroljublje, niti slava - već taština. Ako je tako, onda u bićima ništa nije zlo. [Zlo] se
sastoji u njihovoj zloupotrebi do koje dolazi zbog nemarnosti uma za prirodno rukovanje.
5. Po blaţenom Dionisiju [Areopagitu] u demonima postoji sledeće zlo: beslovesan
gnev, bezumna ţelja, nepromišljeno maštanje. Beslovesnost, bezumlje i nepromišljenost
kod slovesnih bića predstavljaju lišenost slovesnosti, uma i promišljenosti. Ta lišenost je
poznija od posedovanja. Prema tome, oni su ranije imali i slovesnost i um i blagoĉastivu
promišljenost. Ako je tako, onda ni demoni nisu po prirodi zli. Naprotiv, oni su postali zli od
zloupotrebe [svojih] prirodnih sila.
6Neke strasti raĊaju samo razvratnost, neke - samo mrţnju, a neke i razvratnost i
mrţnju.
7. Prejedanje i sladokuštvo jesu uzrok razvratnosti, a srebroljublje i taština - mrţnje
prema bliţnjemu. Njihova, pak, majka, tj. samoljublje jeste uzrok i jednog i drugog.
8. Samoljublje je strasna i beslovesna ljubav prema telu, kojoj se protive ljubav i
uzdrţanje. Onaj ko poseduje samoljublje svakako ima i sve ostale strasti.

101

9. Niko nikad ne omrznu na svoje telo (Ef.5,29), govori apostol, ali ga iznurava i
savlaĊuje (1.Kor.9,27), ne dajući mu ništa osim hrane i odeće (1.Tim.6,8), i to u meri
neophodnoj za ţivot. Prema tome, na taj naĉin ga [ĉovek] bestrasno voli kao slugu
Boţanstvenog, pruţajući mu negu koja odgovara njegovim potrebama.

10. Svako nastoji da sluţi onome koga voli. Onaj, dakle, ko voli Boga svakako
nastoji da ĉini ono što mu je ugodno. Onaj, pak, ko voli telo ĉini ono što mu ugaĊa.

11. Bogu je ugodna ljubav, celomudrenost, sagledavanje i molitva, a telu -
stomakougaĊanje, razvratnost i ono što ih uvećava. Otuda, koji su po telu ne mogu ugoditi
Bogu (Rim.8,8), a koji su Hristovi, raspeše telo sa strastima i ţeljama (Gal.5,24).

12. Ukoliko se okrene prema Bogu, um telo drţi za slugu i ne daje mu ništa osim
neophodnog za ţivot. Ukoliko se, pak, okrene telu, on postaje rob strastima i staranje o
njemu pretvara u pohote (Rim.13,14).

13. Ukoliko hoćeš da savladaš pomisli pazi na strasti. Tada ćeš ih lako proterati iz
uma. Kod pomisli bluda, na primer, posti, bdi, trudi se, samuj. Kod pomisli, pak, gneva i
tuge preziri slavu i bešĉašće i veštastvene stvari. Kod pomisli zlopamćenja treba da se
moliš za onoga ko te je uvredio, pa ćeš se izbaviti.

14. Nemoj uporeĊivati sebe sa najslabijim ljudima, nego pre uzrastaj u skladu sa
zapovešću o ljubavi. Jer, uporeĊujući se sa najslabijima, upašćeš u propast visokoumlja.
Uzrastajući, pak, u ljubavi popećeš se na visinu smirenoumlja.

15. Ako stvarno drţiš zapovest o ljubavi prema bliţnjem zbog ĉega pokazuješ
gorĉinu prema onome ko te ţalosti? Nije li oĉigledno da njoj pretpostavljaš prolazne stvari i
da se boriš protiv njega s obzirom da nastojiš da ih stekneš?

16. Ljudi ne cene zlato zbog neke potrebe, već stoga što omogućuje da se doĊe do
mnogih uţivanja.

17. Postoje tri uzroka ljubavi prema bogatstvu: slastoljublje, taština i neverje.
Najgori od njih jeste neverje.

18. Jer, slastoljubac voli srebro da bi ţiveo u uţivanju, tašt [ĉovek] - da bi se n,ime
proslavio, a nevernik - da bi ga sakrio i ĉuvao, bojeći se gladi, ili starosti, ili bolesti, ili
stranstvovanja, više se uzdajući u njega negoli u Boga Tvorca svake tvari i Promislitelja i o
poslednjim i najsitnijim ţivotinjama.

19. Ĉetiri vrste ljudi sabiraju bogatstvo: trojicu smo napred pomenuli, a ĉetvrti je
domoupravitelj. Oĉigledno je da samo on pravilno sabira [sa namerom] da svakom deli po
potrebi i da mu nikad ne nestane.

20. Sve strasne pomisli ili nadraţuju ţelateljni [deo duše] ili uznemiruju razdraţajni
[deo], ili pomraĉuju slovesni [deo]. Otuda se dogaĊa da um oslepi za duhovno
sagledavanje i molitveno ushoĊenje. Stoga monah, a osobito bezmolvnik, treba da taĉno
pazi na svoje pomisli, da prepoznaje njihove uzroke i da ih odseca. [Op] treba da zna da
ţelateljni deo duše nadraţuju strasna sećanja na ţene. Uzrok, pak, [sećanja] jeste
neumerenost u jelu i piću, kao i ĉesto i nerazumno opštenje sa ţenama. Njih saseca glad,
ţeĊ, bdenje i povlaĉenje. Razdraţajni [deo duše], opet, uznemiruju strasna sećanja na
uvredioce. Njihovi uzroci su slastoljublje, taština i veštastvoljublje. Jer, ostrašćeni se ţalosti
zbog njih, tj. ili stoga što ih se lišio, ili stoga što nije uspeo [da ih stekne]. Njih odseca
ljubav prema Bogu, s obzirom da raĊa prezir i omalovaţavanje prema njima.

102

21. Bog poznaje samoga sebe. On poznaje i sazdanja svoja. I svete sile znaju Boga
i sazdanja Boţija. Ipak, one ne znaju Boga i Njegova stvorenja kao što Bog zna sebe i
svoja stvorenja.

22. Bog zna samoga sebe po svojoj blaţenoj suštini, a svoja stvorenja po svojoj
mudrosti, kojom je i u kojoj je sve stvorio. Svete, pak, sile znaju Boga po zajedniĉarenju,
iako je On iznad svakog zajedniĉarenja. Njegova, opet, stvorenja poznaju poimanjem i
sagledavanjem.

23. Sazdanja su izvan uma. Ipak, on u sebe prima sagledavanja o njima. MeĊutim,
nije tako i u odnosu na veĉnog, bezgraniĉnog i neopisivog Boga, koji je stvorenjima
darovao i biće, i blagobiće i veĉnobiće.

24. Slovesno i misleno biće zajedniĉari u Svetome Bogu i svojim bićem i svojom
sposobnošću za blagobiće, tj. za svetost, mudrost, i svojim veĉnobićem po blagodati. Time
ono i poznaje Boga. Njegova, pak, stvorenja, kao što je reĉeno, [poznaje] poimanjem i
sagledavanjem tvoraĉke mudrosti koja se nalazi u njima. Ona se u umu nalazi kao
jednostavna i bezliĉna.

25. Svojom krajnjom blagodaću privodeći u biće slovesnu i mislenu suštinu, Bog joj
je predao ĉetiri boţanstvena svojstva koja je odrţavaju, ĉuvaju i spasavaju: biće,
veĉnobiće, blagost i mudrost. Prva dva je predao suštini, a druga dva, tj. blagost i mudrost
- volji, kako bi ono što je On po suštini, tvar postala po zajedniĉarenju. Stoga se kaţe da
smo postali po obrazu i po podobiju Boga. Mi smo, dakle, biće po obrazu Onoga koji jeste,
i veĉnobiće (ne bespoĉetno, premda beskrajno) po obrazu Onoga koji veĉno postoji. I
opet, mi smo po blagodati blagi po podobiju Blagoga ? o prirodi, i po blagodati mudri po
podobiju Mudroga po prirodi. Prema tome, svako slovesno biće ima obraz Boţiji, a podobije
- samo blagi i mudri.

26. Sva slovesna i mislena suština deli se na dvoje, tj. na anĊelsku i ljudsku
prirodu. I sva anĊelska priroda deli se opet na dve opšte volje i grupe: svete i neĉiste, tj.
na svete sile i neĉiste demone. I sva ljudska [priroda] se takoĊe deli na samo dve opšte
volje, tj. na poboţne i bezboţne.

27. Kao samopostojanje, samoblagost i samomudrost, ili, istinitije reĉeno, budući
iznad svega navedenoga, Bog nema ništa sebi suprotno. Sve, pak, tvari imaju svoje
postojanje kroz zajedniĉarenje i blagodat. Slovesna i mislena bića, koja imaju mogućnost
blagosti i mudrosti, imaju i svoje suprotnosti: postojanje kao suprotnost ima nepostojanje,
a mogućnost za blagost i mudrost - zlo i neznanje. Njihovo veĉno postojanje ili
nepostojanje jeste u vlasti Tvorca, dok zajedniĉarenje [u blagosti i mudrosti] stoji u
njihovoj volji.

28. Govoreći da suština [stvorenih] bića od veĉnosti sapostoji sa Bogom, te da su
od Njega dobili samo svojstva, grĉki filosofi u stvari vele da [njihova] suština nema ništa
sebi suprotno, već da suprotnosti imaju samo svojstva. Mi, pak, kaţemo da samo Boţanska
suština, kao veĉnopostojeća i beskonaĉna, nema ništa sebi suprotno. Ona [jedina] daruje
veĉnost i drugim [bićima]. Suština, pak, [stvorenih] bića kao svoju suprotnost ima nebiće.
Njeno veĉnobiće ili nebiće stoji u vlasti Gospodstvenopostojećeg. MeĊutim, s obzirom da se
Bog ne raskajava za svoje darove (Rim.11,29), ona postoji veĉno i postojaće, drţana
svedrţiteljskom silom, premda i ima nebiće za [svoju] suprotnost, kao što je reĉeno,
budući da je iz nebića izvedena u biće, te budući da u Njegovoj volji ima svoje biće ili
nebiće.

103

29. Zlo je odsustvo dobra i neznanje - odsustvo znanja. Tako je i nebiće odsustvo
bića, premda ne Gospodstvenopostojećeg (koje nema suprotnosti [tj. ne moţe da ne
postoji]), nego bića koje postoji zajedniĉarenjem sa Gospodstvenopostojećim. I dok prva
dva odsustva [tj. dobra i znanja] zavise od volje [stvorenih] bića, dotle se odsustvo drugog
[tj. samog postojanja bića] nalazi u volji Tvorca, koji po [svojoj] blagosti uvek hoće da
stvorenja postoje i da im veĉno blagotvori.

30. Od svih stvorenja neka su slovesna i mislena (prijemĉiva za suprotnosti, tj.
vrline i poroke, znanje i neznanje), a neka raznovrsna tela (sastavljena od suprotnosti, tj.
od zemlje, vazduha, vatre i vode). I dok su jedna potpuno bestelesna i neveštastvena (iako
ih ima i udruţenih sa telom), dotle su druga sastavljena samo iz veštastva i oblika.

31. Sva tela su po prirodi nepokretna. Ona se pokreću dušom: jedna - slovesnom
[tj. ljudi], druga - beslovesnom [ţivotinje], a neka bezosećajnom [biljke].

32. Od duševnih sila neke hrane i uzrastaju [telo], druge [izazivaju] maštanja i
nagone, a treće [omogućuju] slovesnost i mišljenje. Biljke zajedniĉare samo u prvoj,
beslovesne ţivotinje uĉestvuju i u drugoj, dok ljudi zajedniĉare u sve tri. Prve dve sile su
propadljive, dok se treća pokazuje kao netruleţna i besmrtna.

33. Jedne drugima predajući prosvećenje, svete sile i ljudskoj prirodi predaju ili od
svoje vrline ili od svoga znanja. Ta vrlina je bogopodobna blagost, kojom blagotvore i
same sebi i jedne drugima i niţim od sebe, ĉineći ih bogolikima. One takoĊe predaju i neko
više znanje o Bogu, kao što se govori [u Psalmu]: A ti si Višnji do veka, Gospode (Ps.91,9),
ili neko dublje znanje o telima, ili taĉnije znanje o bestelesnima, ili odreĊenije znanje o
promislu, ili jasnije znanje o Sudu.

34. Neĉistota uma jeste prvo - laţno znanje, drugo - nepoznavanje opšteg (govorim
o ljudskom umu, s obzirom da anĊelu nije svojstvo da ne zna nešto od pojedinaĉnog),
treće - posedovanje strasnih pomisli i ĉetvrto - saglašavanje na greh.

35. Duša je neĉista kada ne deluje po prirodi. Iz toga se u umu raĊaju strasne
pomisli. Ona, pak, deluje po prirodi kada njene stradalne sile, tj. razdraţajna i ţelateljna,
ostanu bestrasne pri dejstvu stvari i misli koje im odgovaraju.

36. Neĉistota tela predstavlja greh na delu.

37. Bezmolvije voli onaj ko je nepristrasan prema svetskom. Sve ljude, opet, voli
onaj ko ne voli ništa ljudsko. Poznanje Boga i Boţanskog ima onaj ko se niĉim ne
sablaţnjava - ni [ljudskim] gresima, ni podozrivim pomislima.

38. Veliko je ne biti pristrasan prema stvarima, ali je mnogo veće ostati bestrasan i
prema mislima o njima.

39. Ljubav i uzdrţanje um ĉine bestrasnim i prema stvarima i prema mislima o
njima.

40. Um bogoljupca ne ratuje ni protiv stvari, ni protiv misli o njima, nego protiv
strasti koje su povezane sa mislima. Prema tome, on ne ratuje protiv ţene, niti protiv
uvredioca, niti protiv maštanja o njima, nego protiv strasti koja je sa maštanjima
povezana.

41. Sva borba monaha protiv demona sastoji se u odvajanju strasti od misli, budući
da drukĉije ne moţe bestrasno posmatrati stvari.

42. Drugo je stvar, a drugo misao, a drugo strast. Stvar je na primer ĉovek, ţena,
zlato i ostalo. Misao je na primer jednostavno sećanje na nešto od navedenoga. Strast je

104

na primer beslovesna ljubav ili nerasudna mrţnja prema navedenom. Monahova borba je
usmerena protiv strasti.

43. Strasna misao je pomisao koja je sloţena od strasti i misli. Odvojimo strast od
misli i ostaće prosta pomisao. Njih pak, ako hoćemo odvajamo duhovnom ljubavlju i
uzdrţanjem.

44. Vrline odvajaju um od strasti, duhovna sagledavanja ga odvajaju od
jednostavnih misli, a ĉista molitva ga uznosi ka samom Bogu.

45. Vrline postoje radi poznanja stvorenja, znanje - radi onoga ko saznaje, a onaj
koji saznaje - radi Onoga koji se nesaznajno saznaje i koji je iznad [svakog] saznanja.

46. Preizobilni Bog stvorenja nije priveo u biće iz neke potrebe, nego da bi uţivala
zajedniĉareći u Njemu saobrazno [svojoj prijemĉivosti], i da bi se radovao zbog dela svojih
(Ps.104,31), gledajući kako se vesele i kako se veĉito nenasito nasićuju opim ĉime se ne
mogu nasititi.

47. Svet ima mnogo siromašnih duhom, premda ne kao što dolikuje, i mnogo onih
koji plaĉu, premda zbog štete u bogatstvu ili gubljenja dece, i mnogo krotkih, ali prema
neĉistim strastima, i mnogo gladnih i ţednih, ali u odnosu na otimanje tuĊega i
nepravednu korist, i mnogo milostivih, ali prema telu i telesnom, i ĉistih srcem, ali radi
taštine, i mirotvoraca, koji, meĊutim, dušu potĉinjavaju telu, i mnogo prognanih, premda
zbog svoje nepristojnosti, i mnogo vreĊanih, ali zbog sramnih grehova. MeĊutim, blaţeni
su samo oni koji navedeno ĉine i trpe radi Hrista i po Hristu. Zbog ĉega? Jer je njihovo
Carstvo nebesko i jer će Boga videti (Mt.5,3-12). Prema tome, oni nisu blaţeni stoga što
navedeno ĉine ili podnose (s obzirom da i pomenuti isto ĉine), nego stoga što radi Hrista i
po Hristu reĉeno ĉine i podnose.

48. U svemu što ĉinimo, kao što je mnogo puta reĉeno, Bog traţi cilj, tj. da utvrdi
da li delamo radi Njega ili radi neĉega drugog. Kada, dakle, hoćemo da uĉinimo dobro, cilj
ne treba da nam bude ĉovekougaĊanje, nego Bog. Uvek gledajući u Njega, mi sve treba da
ĉinimo Njega radi. Inaĉe ćemo i trud podneti i nagradu izgubiti.

49. Za vreme molitve izbaci iz uma svoga ĉak i jednostavne misli o ljudskim
stvarima i sagledavanje svega stvorenoga kako maštajući o manje znaĉajnom ne bi otpao
od Onog koji je nesravnjivo bolji od svega postojećeg.

50. Ukoliko zaista zavolimo Boga, ljubav će nam pomoći da odbacimo strasti. A
ljubav prema Njemu se sastoji u pretpostavljanju Njega svetu i duše telu, u preziranju
svetskih stvari, u posvećivanju Njemu kroz svagdašnje uzdrţanje, ljubav, molitvu,
psalmopojanje i ostalo.

51. Ukoliko se Bogu posvećujemo dugo vreme i ukoliko brinemo o stradanom delu
duše, nećemo više zastranjivati zbog napada pomisli. Naprotiv, taĉnije ćemo poimati
njihove uzroke i odsecati ih, postajući obazriviji. Na nama će se ispuniti [reĉ proroka]: I
pogleda oko moje na neprijatelje moje, u uho moje ĉuće o lukavima koji ustaju protiv
mene (Ps.91,12).

52. Kada primetiš da se tvoj um poboţno i pravedno bavi mislima koje se odnose
na svet, znaj da je i telo tvoje ĉisto i bez greha. Ukoliko, pak, vidiš da se um bavi gresima
u razumu i ne preseĉeš ga, znaj da ni tvoje telo neće zadocniti da padne u njih.

53. Kao što telo ima svet stvari, tako i um ima svet misli. I kao što telo bludniĉi sa
telom ţene, tako i um bludniĉi sa mišlju o ţeni maštarijama sopstvenog tela. Jer, on u
razumu vidi oblik svoga tela kako se sjedinjuje sa oblikom ţenskog [tela]. Isto tako, on se

105

oblikom svoga sopstvenog tela u razumu sveti obliku onoga ko ga je uvredio. Sliĉno biva i
sa ostalim gresima. Jer, ono što ĉini telo delom u svetu stvari, um ĉini u svetu misli.

54. Zar ne treba da se uţasnemo, da ustreptimo ili doĊemo izvan razuma [kada
ĉujemo] da Bog i Otac ne sudi nikoga, nego je sav sud dao Sinu (Jn.5,22), te da Sin
uzvikuje: Ne sudite, da vam se ne sudi (Mt.7,1), i: Ne osuĊujte i nećete biti osuĊeni
(Lk.6,37), ili kada apostol sliĉno veli: Ne sudite ništa pre vremena, dokle ne doĊe Gospod
(l.Kop.4,5), i: U ĉemu sudiš drugome, sebe osuĊuješ (Rim. 2,1). Naprotiv, ostavivši plaĉ
zbog svojih grehova, ljudi su uzeli sud od Sina, te sami, kao bezgrešni, sude i osuĊuju
jedni druge. I dok se zbog toga nebo uţasava, a zemlja trese, oni se kao neosetljivi ne
stide,

55. Onaj ko se bavi tuĊim gresima ili iz podozrenja sudi brata, još nije postavio
poĉetak pokajanja, niti ispitivanju i poznanju svojih grehova, koji su vaistinu teţi od gomile
olova. On još nije saznao kako ĉovek postaje teškosrdan, voleći sujetu i traţeći laţ
(Ps.4,3). Zbog toga on kao nerazuman i kao onaj ko hodi u tami ostavlja svoje grehe i
mašta o tuĊim, bilo stvarnim, bilo zamišljenim iz podozrenja.

56. Samoljublje, kao što je mnogo puta reĉeno, jeste uzrok svih strasnih pomisli.
Jer, iz njega se raĊaju tri glavne pomisli ţelje, tj. stomakougaĊanje, srebroljublje i taština.
Iz stomakougaĊanja se raĊa pomisao bluda, iz srebroljublja - pomisao lakomstva, a iz
taštine - pomisao gordosti. Za jednom od njih tri slede sve ostale strasne pomisli, tj.
pomisao gneva, tuge, zlopamćenja, uninija, zavisti, ogovaranja itd. Te strasti vezuju um za
veštastvene stvari, svlaĉeći ga na zemlju. One ga pritiskaju kao najteţi kamen iako je po
prirodi lakši i pokretniji od ognja.

57. Poĉetak svih strasti jeste samoljublje, a kraj - gordost. Samoljublje, pak, jeste
beslovesna ljubav prema telu. Onaj ko ga je odsekao, ujedno je odsekao i sve strasti koje
istiĉu iz njega.

58. Telesni roditelji su pristrasni prema svojoj deci. I um je prirodno privrţen
svojim mislima. Pristrasnim roditeljima deca izgledaju najpristojnija i najlepša, ĉak iako su
dostojna podsmeha. I nerazboritom umu njegove pomisli izgledaju najpametnije, iako su
najruţnije. Mudrom, pak, [ĉoveku] njegove misli ne izgledaju tako. Ĉak i kada je potpuno
uveren da su istinite i dobre, on ne veruje svome sudu. Naprotiv, on postavlja druge
mudrace za sudije svojih reĉi i misli da kako ne bi trĉao uzalud (Gal.2,2), te od njih prima
potvrdu.

59. Kada pobediš neku od bešĉasnih strasti, kao na primer - stomakougaĊanje ili
blud, ili gnev ili lakomost, odmah te napada pomisao taštine. A ako i nju pobediš, prihvata
te pomisao gordosti.

60. Sve neĉasne strasti koje vladaju dušom izgone iz nas pomisao taštine. Kada,
pak, budu pobeĊene, one ponovo u dušu vraćaju taštinu.

61. Taština raĊa gordost, bilo da se izgoni iz duše, bilo da ostaje u njoj. Ukoliko se
izagna, izaziva nadmenost, a ukoliko ostane - razmetljivost.

62. Taštinu izgoni tajno delanje [tj. molitva], a gordost - pripisivanje Bogu [svih]
uspeha.

63. Onaj ko se udostojio poznanja Boga i ko je bogato okusio sladost koja se u
njemu nalazi prezire sva uţivanja koje se raĊaju u ţelateljnom [delu duše].

64. Onaj ko ţeli zemaljsko ţeli ili jela, ili ono što ugaĊa podstomaĉnim [udovima], ili
ljudsku slavu, ili imanja, ili bilo šta drugo što je povezano sa njima. I ukoliko um ne na!je

106

nešto bolje na šta bi preneo svoju ţelju, nikada se neće usuditi da ih prezre. Neuporedivo,
pak, bolje od svega jeste poznanje Boga i Boţanskog.

65. Oni koji preziru uţivanja pokrenuti su ili strahom, ili nadom, ili poznanjem ili
ljubavlju prema Bogu.

66. Poznanje Boţanskog bez "strasti" nikada neće ubediti um da potpuno prezre
veštastveno, već će da liĉi na jednostavnu pomisao o ĉulnoj stvari. Zbog toga se mogu
naći mnogi ljudi koji imaju veliko znanje, ali se ipak valjaju u telesnim strastima kao svinje
u blatu. Jer, oĉistivši se unekoliko revnovanjem i stekavši nešto znanja, oni su potom
postali nemarni i sliĉni Saulu, koji se udostojio carstva da bi potom, zbog nedostojnog
ţivota, sa strašnim gnevom bio odbaĉen.

67. Kao što jednostavna pomisao o ljudskim stvarima ne prinuĊuje um da prezre
Boţansko, tako ni jednostavno poznavanje Boţanskog ne ubeĊuje um da konaĉno prezre
ljudsko. Jer, istina sada postoji u senci i zagoneci. Stoga je neophodna blaţena "strast"
svete ljubavi koja um povezuje sa duhovnim sagledavanjima i ubeĊuje ga da veštastvenom
pretpostavlja neveštastveno i ĉulnom - misleno i Boţansko.

68. Onaj koje odsekao strasti i pomisli uĉinio jednostavnim, nije ih samim tim
obratio Boţanskome. Naprotiv, moţe se desiti da [ĉovek] nema strast ni prema ljudskom,
ni prema Boţanskom, što se i dešava delateljima, koji se nisu udostojili znanja. Oni, naime,
izbegavaju strasti ili iz straha od muĉenja ili zbog nade na Carstvo.

69. Verom hodimo, a ne gledanjem (2.Kor.5,1) i znanje imamo kao u ogledalu i
zagonetki. Stoga je neophodno da se mnogo bavimo njime kako bismo dugotrajnim
izuĉavanjem i upraţnjavanjem stekli neuklonjivu naviku u sagledavanju.

70. [Dešava se] da za neko vreme odseĉemo uzroke strasti i [poĉnemo] da se
bavimo duhovnim sagledavanjima. MeĊutim, ukoliko se ne budemo uvek njima bavili,
imajući ih kao svoje zanimanje, lako ćemo se opet okrenuti telesnim strastima, nemajući
drugi plod izuzev jednostavnog znanja sa nadmenošću, ĉiji kraj jeste postepeno
pomraĉenje poznanja i potpuno okretanje uma ka veštastvenom.

71. Strast ljubavi je za osudu ukoliko se um zanima veštastvenim stvarima, ali je za
pohvalu kada se um sjedinjuje sa Boţanskim. Jer, um, se obiĉno pruţa ka stvarima na
kojima se zadrţava. Ka onome, pak, ka ĉemu se pruţa, on okreće svoju ĉeţnju i ljubav, tj.
ili prema Boţanskom i mislenom (koje mu je srodno), ili prema telesnim stvarima i
strastima.

72. Bog je stvorio nevidljivi i vidljivi svet. On je, svakako, stvorio i dušu i telo. I kad
je vidljivi svet toliko divan, koliko je tek nevidljivi? I ako je nevidljivi bolji od vidljivoga,
koliko je tek iznad oba Bog koji ih je stvorio? Ako je, dakle, Tvorac svega dobrog bolji od
svega stvorenog, zbog ĉega um ostavlja Boljeg od svega i bavi se onim što je gore od
svega, tj. telesnim strastima? Svakako stoga što se od roĊenja susreće sa njima i privikava
na njih, dok savršeno iskustvo Onoga koji je bolji od svega i koji je iznad svega još nije
stekao. Ukoliko, dakle, dugim podvigom uzdrţavanja od uţivanja i pouĉavanja u
Boţanskom postepeno poĉne da kida veze sa njima, on će poĉeti da se pruţa ka
Boţanskom, postepeno napredujući i poznajući svoje dostojanstvo. On će najzad svu svoju
ĉeţnju preneti na Boţansko.

73. Onaj ko bestrasno govori o gresima brata [svakako ima u vidu jedan od] dva
razloga: ili da ga ispravi, ili da drugome koristi. Onaj, pak, ko govori o njima bilo njemu,
bilo drugome mimo dva navedena razloga u stvari ga ismeva ili poniţava. Stoga on neće

107

izbeći ostavljenost od Boga, tj. svakako će upasti ili u isti ili u drugi greh. Tada će se,
izobliĉen i naruţen od drugih, i sam posramiti.

74. Jedan isti greh na delu ne ĉine svi ljudi iz istog uzroka. Naprotiv, uzroci mogu
biti razliĉiti. Jedno je, dakle, grešiti po navici, a drugo - iznenadno. Jer, poslednji ni pre ni
posle greha nije pomišljao o njemu. Osim toga, on veoma tuguje zbog dela. Onaj, pak, ko
greši po navici, ĉini obratno. Jer, on ni pre greha nije prestajao da greši u razumu. Osim
toga, i posle dela on ima isto raspoloţenje.

75. Onaj ko ĉini vrline iz taštine svakako će i znanje iskati iz taštine. On oĉigledno
ništa ne ĉini i ne govori radi nazidanja [drugih], nego se u svemu trudi da ulovi slavu od
onih koji gledaju ili slušaju. Ta strast će se pokazati ukoliko neki od navedenih poĉnu da
kude njegova dela i reĉi. Naime, on će poĉeti da se veoma ţalosti, i to ne stoga što nisu
stekli nazidanje (s obzirom da mu tako nešto nije ni bilo cilj), nego stoga što je sam
poniţen.

76. Strast srebroljublja se utvrĊuje po radosti sa kojom [ĉovek] prima, i ţalosti pri
davanju. Takav ne moţe biti gospodar.

77. Neko ko strada i pokazuje trpljenje [svakako ima u vidu] ili ljubav Boţiju, ili
nadu na nagradu, ili strah od muĉenja, ili strah od ljudi, ili prirodu, ili uţivanje, ili dobit, ili
taštinu ili neophodnost.

78. Jedno je ukloniti se od pomisli, a drugo - osloboditi se od strasti. Dešava se da
se neko mnogo puta uklanja od pomisli ukoliko nisu prisutne stvari koje izazivaju strast.
Strasti se, meĊutim, skrivaju u duši. Pri pojavi stvari one se odmah pokazuju. Treba,
prema tome, paziti na um u odnosu na stvari kako bi se saznalo prema kojoj ima strast.

79. Pravi prijatelj jeste onaj ko ţalosti i nevolje u [raznim] okolnostima i nesreće u
vreme iskušenja bliţnjeg podnosi kao svoje sopstvene, premda bez buke i smućenja.

80. Nemoj prezirati savest koja ti uvek savetuje ono što je najbolje. Jer, ona ti
predlaţe Boţanske i anĊelske savete, oslobaĊa od tajnih oskrnavljenja srca i daruje
smelost prema Bogu u vreme ishoda.

81. Ukoliko hoćeš da imaš poznanje, da postaneš umeren i da ne robuješ strasti
nadmenosti, uvek u stvarima traţi ono što je sakriveno od tvog znanja. I naći ćeš mnoge i
razliĉite stvari koje su ti izmicale, te ćeš se zaĉuditi svome neznanju, umeravajući svoje
mišljenje. Poznavši sebe, ti ćeš razumeti mnoge, velike i divne stvari. Jer, mišljenje da se
zna ne dopušta da se napreduje u znanju.

82. Zaista ţeli da se spase onaj ko ne odbacuje lekove lekara. Ti lekovi su patnje i
ţalosti koje nas postiţu preko raznih nevolja. Onaj, pak, ko im se protivi ne zna šta će
njima steći, niti kakvu će korist od njih imati u [vreme] svog odlaska.

83. Taština i srebroljublje se raĊaju jedna od druge. Jer, tašti se bogate, a bogati
su tašti. Tako je kod svetovnjaka. MeĊutim, monah je taštiji kad nema ništa. Naime, on
krije srebro (ukoliko ga ima), stideći se što ima stvar koja ne priliĉi njegovom ĉinu.

84. Svojstvo taštine monaha jeste da se uznosi vrlinom i onim što je prati, a
svojstvo gordosti jeste da se nadima uspesima i da uniţava druge, uspehe pripisujući sebi,
a ne Bogu. Svojstvo, pak, taštine i gordosti svetovnjaka jeste da se uznosi i nadima
lepotom i bogatstvom, snagom i pameću.

85. Uspesi svetovnjaka jesu padovi za monahe i uspesi monaha jesu padovi za
svetovnjake. Uspesi, na primer, svetovnjaka jesu bogatstvo, slava, moć, naslaĊivanje,
ugodnost tela, mnoštvo dece i sliĉno. Monah, pak, koji dospe do navedenoga - gine.

108

Uspesi, meĊutim, monaha jesu nesticanje, nepoznatost, nemoć, uzdrţanje, zlopaćenje i
sve što ih prati. Svetoljubac koji nevoljno upadne u njih, smatraće ih velikom nesrećom.
Ĉesto je on ĉak u opasnosti da sebi namakne omĉu [na vrat], (što su neki i uĉinili).

86. Jela su stvorena iz dva razloga: radi ishrane i leĉenja. Oni koji ih upotrebljavaju
mimo tih [razloga] biće osuĊeni kao slastoljupci s obzirom da zloupotrebljavaju ono što je
Bog dao za [pravilnu] upotrebu. Zloupotreba jeste greh i u svim [drugim] stvarima.

87. Smirenoumlje je neprestana molitva sa suzama i bolom. Neprekidno prizivajući
Boga u pomoć, ono ne dopušta da se [ĉovek] nerazborito uzda u svoju silu i mudrost, niti
da se uznosi nad drugima, što je [izraz] ljute bolesti strasti gordosti.

88. Jedno je boriti se sa jednostavnom pomišlju kako ne bi pokrenula strast, a
drugo je boriti se sa strasnom pomišlju kako se ne bi desilo saglašavanje. Oba, pak, vida
borbe [pokušavaju] da spreĉe zadrţavanje pomisli.

89. Tuga se udruţuje sa zlopamćenjem. Kada um sa tugom zamišlja lice brata,
oĉigledno je da ima zlopamćenje irema njemu. Putevi, pak, zlopamtljivaca [vode] u smrt
(Priĉ.12,28), s obzirom da je svaki zlopamtljivac zakonoprestupnik (Priĉ.21,24).

90. Ukoliko imaš zlopamćenje prema nekome, moli se za njega i zaustavićeš
kretanje strasti. Molitvom ćeš udaljiti tugu od sećanja na zlo koje ti je uĉinio. Ispunivši se
ljubavlju i postavši ĉovekoljubiv, potpuno ćeš ukloniti strast iz duše. Ukoliko drugi ima
zlopamćenje prema tebi, postani blagonaklon i smiren i odnosi se dobro prema njemu, te
ćeš ga osloboditi od strasti.

91. Ţalost onoga koji ti zavidi sa mukom ćeš zaustaviti. Jer, on smatra svojom
nesrećom ono u ĉemu ti zavidi. Tu zavist nije moguće zaustaviti drukĉije do skrivanjem od
njega. MeĊutim, koju ćeš stranu prenebregnuti ukoliko [tvoja vrlina] mnogima koristi, a
njega ţalosti? Treba, dakle, pretpostaviti korist mnogih, a po mogućnosti ni njega ne
prenebregnuti. Pri tome, ne [treba da dopustiš] da i sam budeš ulovljen od lukave strasti i
da se pokaţeš kao onaj ko se bori protiv strasnika, a ne protiv strasti. Stoga sa
smirenoumljem smatraj njega većim od sebe, u svako vreme, na svakom mestu i u svakoj
stvari dajući mu prednost. Svoju, pak, zavist moţeš zaustaviti ukoliko poĉneš da se raduješ
onome ĉemu se raduje onaj kome zavidiš i da se ţalostiš zbog onoga zbog ĉega se on
ţalosti, ispunjavajući [zapovest] apostola: Radujte se sa radosnima i plaĉite sa onima koji
plaĉu (Rim.12,15).

92. Naš um se nalazi izmeĊu dvojice, tj. izmeĊu anĊela i Ċavola, od kojih svaki ĉini
[tj. savetuje] ono što mu je svojstveno, naime - jedan vrlinu, a drugi zlo. MeĊutim, um ima
vlast i silu da sleduje ili da odbaci ono što hoće.

93. Svete sile nas podstiĉu na dobro, a prirodna semena i dobro proizvoljenje nam
pomaţu. Demonskim napadima, pak, pomaţu strasti i zlo proizvoljenje.

94. Ponekad sam Bog pristupa ĉistom umu i pouĉava ga. Ponekad mu dobro
predlaţu svete sile, a ponekad priroda stvari koju sagledava.

95. Um koji se udostojio poznanja treba da saĉuva bestrasne pojmove o stvarima,
nepokolebiva sagledavanja i nepomućeno stanje molitve. Ipak, on, ne moţe uvek da odrţi
navedeno, budući kao dimom pomraĉavan telesnim isparenjima koje raspaljuju demoni.

96. Mi se ne gnevimo na sve ono radi ĉega se ţalostimo, s obzirom da je više
onoga što priĉinjava ţalost od onoga što izaziva gnev. Na primer, nešto se razbilo, nešto se
izgubilo, neko je umro. U takvim [sluĉajevima] se samo ţalostimo, a u drugim - i ţalostimo
i gnevimo, nalazeći se [u stanju] nemudroljublja.

109

97. Um koji prima misli o stvarima prirodno se saobraţava svakoj misli.
Sagledavajući [stvari] duhovno, on se razliĉito preobraţava, saglasno svakom
sagledavanju. Našavši se, pak, u Bogu, on postaje potpuno bezobliĉan i bezvidan.
Sagledavajući Jednoobraznog, um i sam postaje jednoobrazan i potpuno svetlovidan.

98. Savršena je duša ĉija se stradalna sila u potpunosti okrenula Bogu.
99. Um je savršen ukoliko je istinitom verom nadsaznajno spoznao Nadsaznajnoga,
ukoliko je sagledao Njegova stvorenja uopšte i ukoliko je, po meri dostupnoj ljudima, od
Boga dobio sveobuhvatno znanje o promislu i Sudu koji se odnosi na njih.
100. Vreme se deli na tri dela. Vera se prostire na sva tri dela, nada - na jedan, a
ljubav - na dva. Vera i nada [se prostiru] do izvesne [granice], a ljubav ostaje u
beskonaĉne vekove. Budući sjedinjena sa Nadbeskonaĉnim, ona veĉito uzrasta. Zbog toga
je od njih najveća ljubav (1.Kor.13,13).

STOTINA ĈETVRTA
1. Um se najpre divi poimajući bezgraniĉnost Boţanskog u svemu, te mnogoţeljenu
bezobalnu puĉinu [Boţiju]. Potom se on ĉudi [naĉinu] na koji je [Bog] iz nebića priveo u
biće sve što postoji. MeĊutim, kao što veliĉanstvu Njegovom nema kraja (Ps.144, 3), tako
je i mudrost Njegova nepostiţna.
2. Jer, kako da se on ne divi sagledavajući neizmernu i natĉudesnu puĉinu blagosti?
Ili kako da se ne ushićuje pomišljajući kako i otkuda je proizašla slovesna i umna priroda i
ĉetiri sastojka od kojih su nastala tela, s obzirom da nikakvo veštastvo nije pretpostojalo
njihovom stvaranju? I koja sila je sve pokrenula u dejstvo i sve privela u biće? MeĊutim,
sinovi Jelina [tj. neznabošci] ne prihvataju [da je Bog sav svet stvorio iz niĉega], budući da
ne poznaju [Njegovu] svemoćnu blagost i delotvornu i nadumnu mudrost i znanje.
3. Budući Tvorac od veĉnosti, Bog kada ushte stvara jednosušnim Slovom [svojim] i
Duhom po bezgraniĉnoj blagosti [svojoj]. I nemoj reći: "Iz kog razloga je sad stvorio [sve]
kada je oduvek blag". Jer, i ja ću ti reći da se neispitiva mudrost beskonaĉne Suštine ne
podvodi pod ljudsko znanje.
4. Kada je ushteo, Tvorac je osuštinio i projavio od veĉnosti u Njemu pretpostojeće
znanje o bićima. Jer, neumesno je sumnjati da li svemogući Bog moţe osuštiniti ono što
hoće kada ushte.
5. Istraţuj iz kog uzroka je Bog [sve] stvorio, budući da je [takvo] znanje moguće.
MeĊutim, kako i zbog ĉega [je sve stvorio] tek nedavno, nemoj ispitivati, s obzirom da
[znanje o tome] ne moţe stati u tvoj um. Jer, nešto od Boţanskog je shvatljivo, a nešto
nije dostiţno ljudima. Po reĉima jednog svetitelja, "neobuzdano sagledavanje moţe da
gurne u provaliju" [up. Sveti Grigorije Bogoslov, Slovo 45].
6. Neki govore da stvorenja veĉno postoje sa Bogom. To je, [naravno], nemoguće.
Jer, kako mogu po svemu ograniĉena [stvorenja] veĉno sapostojati Onome ko je po svemu
beskonaĉan? I kako bi uopšte bila stvorenja kad bi bila saveĉna Tvorcu? Ta misao,
naravno, pripada Jelinima koji Boga ne smatraju tvorcem suštine bića, već samo [njihovih]
svojstava. Mi, pak, [Hrišćani], koji Boga poznajemo kao svemogućeg, govorimo da je
Tvorac ne [samo] svojstava, nego i suštine sa njenim svojstvima. Ako je tako, onda
stvorenja nisu od veĉnosti sapostojeća Bogu.

110

7. Boţanstvo i Boţanstveno je u neĉemu poznato, a u neĉemu nepoznato. Poznato
je u onome što se oko Njega sagledava, a nepoznato u onome što je samo po sebi.

8. U jednostavnoj i bezgraniĉnoj suštini Svete Trojice nemoj traţiti da naĊeš
[raznovrsna] svojstva i mogućnosti kako je ne bi uĉinio sloţenom po uzoru na stvorenja.
Jer, tako nešto misliti o Bogu jeste neumesno i nedozvoljivo.

9. Jedino bezgraniĉna Suština [tj. Bog] jeste jednostavna i jednoobrazna i
beskakvotna i mirna i bezmeteţna i svemoguća i svestvaralaĉka. Svaka, pak, tvorevina
jeste sloţena iz suštine i svojstava i uvek ima potrebu za Boţanskim promislom, s obzirom
da nije slobodna od promena.

10. Svaka umna i ĉulna suština je, [u trenutku] kada ju je Bog privodio u biće,
dobila sile da shvata stvorenja: umna sila da prima misli, a ĉulna - osećaje.

11. Bog samo saopštava, a tvar i prima i saopštava. Tvar uĉestvuje u biću i
dobrobiću, a predaje samo dobrobiće. MeĊutim, drugaĉije predaje telesna, a drugaĉije
bestelesna suština.

12. Bestelesna suština dobrobiće predaje i kad govori i kad dela i kad je
sagledavaju, a telesna - samo kad je sagledavaju.

13. Veĉnobiće ili nebiće slovesne i mislene suštine nalazi se u volji Onoga koji je
sve vrlo dobro stvorio. MeĊutim, da li će [stvorenja] biti dobra ili zla po proizvoljenju zavisi
od njihove volje.

14. Zlo se ne sagledava u suštini stvorenja, nego u [njihovom] pogrešnom i
beslovesnom pokretu.

15. Duša se kreće blagosloveno ukoliko se njen ţelateljni [deo] odlikuje
uzdrţanjem, ukoliko je njen razdraţajni [deo] prilepljen uz ljubav, kloneći se mrţnje, i
ukoliko njen slovesni [deo] stremi Bogu molitvom i duhovnim sagledavanjem.

16. Savršenu ljubav i duboko poznavanje Boţanskog promisla još nema onaj ko u
vreme iskušenja nije dugotrpeljiv u nevoljama koje mu se dešavaju, nego odseca sebe od
ljubavi prema duhovnoj braći.

17. Cilj Boţanskog promisla jeste da pravom verom i duhovnom ljubavlju sjedini
one koji su na razne naĉine zlom razdeljeni. Jer, Spasitelj je i stradao [sa ciljem] da
rasijanu decu Boţiju sabere ujedno (Jn.11,52). Stoga onaj ko neće da prihvati teškoće, da
podnese ţalosti, niti da pretrpi bol [u stvari] luta izvan Boţanske ljubavi i cilja promisla.

18. Ako ljubav dugo trpi i ako je blagotvorna (l.Kop.13,4), onda od cilja Boţanskog
promisla otpada onaj ko je malodušan zbog neprijatnih dogaĊaja i ko se ozlobljuje na one
koji su ga oţalostili, odsecajući se od ljubavi prema njima.

19. Pazi na sebe [i utvrdi] da li se u tebi, a ne u bratu, nalazi zlo koje te odvaja od
njega. Stoga poţuri da se izmiriš sa njim (up. Mt.5,24) kako ne bi otpao od zapovesti o
ljubavi.

20. Nemoj prezreti zapovest o ljubavi s obzirom da ćeš njome postati sin Boţiji.
Ukoliko je, pak, prestupiš, pokazaćeš se kao sin geene.

21. Od ljubavi prema prijatelju odvaja sledeće: ukoliko zavidimo ili nam zavide,
ukoliko ĉinimo štetu ili nam ĉine štetu, ukoliko bešĉastimo ili nas bešĉaste, te pomisli
podozrenja. Nisi li i ti uĉinio ili postradao od neĉeg sliĉnog, te se odvajaš od ljubavi prema
prijatelju?

111

22. [Pretpostavimo] da ti se desi iskušenje od [strane] brata i da ţalost povede ka
mrţnji. MeĊutim, nemoj biti pobeĊen mrţnjom, već mrţnju pobedi ljubavlju. Pobedićeš,
pak, tako što ćeš se iskreno za njega moliti Bogu, što ćeš od njega primiti objašnjenje, što
ćeš mu se sam izviniti, smatrajući sebe vinovnikom iskušenja i najzad - dugotrpljenjem dok
ne proĊe oblak.

23. Dugotrpeljiv je onaj ko ĉeka kraj iskušenja i prima pohvalu za istrajnost.
24. Dugotrpeljiv muţ poseduje veliki razum (Priĉ.14,29), s obzirom da sve što se
dogodi upućuje na kraj. U oĉekivanju njega, on podnosi [sve] nevolje. Kraj, pak, po
boţanstvenom apostolu, jeste ţivot veĉni (Rim.6,22). A ovo je veĉni ţivot da poznaju tebe
jedinoga istinitoga Boga i koga si poslao Isusa Hrista (Jn. 17,3).
25. Nemoj biti brz da odbaciš duhovnu ljubav budući da ljudima drugi put spasenja
nije ostavljen.
26. Zbog mrţnje koja se danas u tebi pojavila pod uticajem lukavog nemoj
juĉerašnjeg vrlinskog duhovnog brata smatrati poroĉnim i zlim, već dugotrpeljivom
ljubavlju izbaci iz duše današnju mrţnju, sećajući se juĉerašnjih dobara.
27. Onoga koga si juĉe hvalio kao dobrog i slavio kao vrlinskog nemoj danas
zlosloviti kao poroĉnog i zlog stoga što si ljubav promenio u mrţnju, osuĊivanje brata
nudeći kao opravdanje svoje zle mrţnje. Naprotiv, iako si još obuzet ţalošću, ostani pri
pohvalama kako bi se lako vratio spasonosnoj ljubavi.
28. Radi skrivene u tebi ţalosti [prema bratu], nemoj menjati svoje uobiĉajene
pohvale o njemu u razgovoru sa ostalom bratijom, mešajući neprimetno sa svojim reĉima
prekorevanje, Naprotiv, u susretima govori o njemu ĉistu pohvalu i iskreno se moli za
njega kao za samoga sebe, te ćeš se brzo osloboditi pogubne mrţnje.
29. Nemoj reći: "Ja ne mrzim brata", ukoliko se odvraćaš od sećanja na njega.
Naprotiv, ĉuj Mojsija koji govori: Nemoj mrzeti brata svoga u razumu svome. Prekorom
pokaraj brata svoga i zbog njega nećeš biti uvuĉen u greh (Lev.19,17).
30. Budući iskušavan, brat moţe da je uporan i da te zloslovi. Ipak, ti nemoj izlaziti
iz stanja ljubavi, premda te i uznemirava u razumu isti lukavi demon. Ti, pak, nećeš izaći iz
stanja ljubavi ukoliko budeš blagosiljao kad te grde (l.Kop.4,12), ukoliko budeš dobro
mislio o okome ko ti misli zlo. To je put mudroljublja po Hristu. Onaj ko njime ne ide neće
se nastaniti zajedno sa Njim.
31. Nemoj smatrati blagorazumnim one koji ti prenose reĉi koje izazivaju ţalost i
mrţnju prema bratu, ĉak i kad ti izgledaju istinite. Naprotiv, okreći se od njih kao od
smrtonosnih zmija kako bi i njih zaustavio u zloslovljenju i kako bi dušu svoju izbavio od
lukavstva.
32. Nemoj ranjavati brata zagonetnim reĉima da ti ne bi vratio istom merom, što
će, opet, iz obojice isterati raspoloţenje ljubavi. Naprotiv, sa smelošću koju ljubav daje idi i
pokaraj ga (Mt.18,15) kako bi uklonio uzroke oţalošćenja i obojicu oslobodio smućenja i
ogorĉenja.
33. Ispitaj svoju savest sa svakom taĉnošću [i utvrdi] da li je moţda tvojom
krivicom brat odbio da se pomiri sa tobom. Nemoj, dakle, prezreti savest koja zna ono što
je sakriveno u tebi, koja te moţe osuditi u ĉas tvoga ishoda i koja ti u vreme molitve
postaje smetnja.

112

34. U vreme mira nemoj se sećati onoga što ti je brat rekao u vreme ţalosti (bilo
da ti je uvreda reĉena u lice, bilo preko drugog koji ti je preneo) kako se ne bi, prihvativši
pomisao zlopamćenja, vratio pogubnoj mrţnji prema bratu.

35. Slovesna duša koja gaji mrţnju prema bilo kom ĉoveku ne moţe biti u miru sa
Bogom, koji je dao zapovest: Ako li ne oprostite ljudima sagrešenja njihova, ni Otac vaš
nebeski neće oprostiti vama sagrešenja vaša (Mt.6,15). Ukoliko, pak, on neće da se pomiri,
ti se ĉuvaj mrţnje, moleći se iskreno za njega i ne zlosloveći ga ni pred kim.

36. Neizrecivi mir svetih anĊela zasniva se na dva raspoloţenja: na ljubavi prema
Bogu i jednog prema drugome. Isto vaţi i za sve svetitelje svih vekova. Svedobro je, dakle,
naš Spasitelj rekao da o ovim dvema zapovestima visi sav zakon i proroci (Mt.22,40).

37. Nemoj biti samodopadljiv da ne bi bio bratomrzac, i nemoj biti samoljubiv da bi
bio bogoljubiv.

38. Ukoliko ţeliš da ţiviš zajedno sa duhovnom [braćom], svoje prohteve ostavi
pred [njihovim] vratima. U suprotnom nećeš biti u miru ni sa Bogom, ni sa saţiteljima.

39. Onaj ko je uspeo da stekne savršenu ljubav i da ceo ţivot svoj uredi prema njoj
zaista Duhom Svetim moţe reći da je Isus Gospod (up. 1.Kor.12,3). Iz suprotnog oĉigledno
biva suprotno.

40. Ljubav prema Bogu voli da um uvek okriljuje boţanstvenim razgovorom, a
ljubav prema bliţnjemu ĉini da se uvek o njemu dobro misli.

41. Onaj ko još uvek voli taštinu i koji je privezan za neku od veštastvenih stvari
svakako će se ţalostiti na ljude zbog prolaznih [stvari], biti zlopamtljiv, imati mrţnju prema
njima i robovati sramnim pomislima. Bogoljubivoj duši sve navedeno jeste tuĊe.

42. Ukoliko ne govoriš i u razumu ne ĉiniš ništa sramno, ukoliko nisi zlopamtljiv
prema onome ko ti je priĉinio štetu i rĊavo govorio o tebi i ukoliko za vreme molitve uvek
imaš neveštastven i bezvidan um, znaj da si dostigao meru bestrašća i savršene ljubavi.

43. Nije mali podvig osloboditi se od taštine. Nje, se [ĉovek] oslobaĊa tajnim
delanjem vrlina i ĉestom molitvom. Znak, pak, osloboĊenja jeste prestanak zlopamćenja
prema onome koji je zlo govorio ili govori [o nama].

44. Ukoliko hoćeš da si pravedan, svakom delu u sebi, tj. duši i telu, daj ono što
mu priliĉi. Slovesnom delu duše [pruţi] ĉitanje, duhovno sagledavanje i molitvu,
razdraţajnom [delu] - duhovnu ljubav, koja se suprotstavlja mrţnji, a ţelateljnom [delu] -
celomudrenost i uzdrţanje. Telu, pak, [daj] hranu i odelo, tj. samo ono što je neophodno
(1 Tim.6,8).

45. Um dejstvuje po prirodi kada su mu strasti pokorene, kada sagledava smisao
bića i kada prebiva u Bogu.

46. Zdravlje i bolest se odnose na telo ţivih [bića], a svetlost i tama - na oĉi. Tako
se i vrlina i porok odnose na dušu, a znanje i neznanje - na um.

47. Hrišćanin upraţnjava mudroljublje u tri [stvari]: u zapovestima, u dogmatima i
u veri. Zapovesti um odvajaju od strasti, dogmati ga uvode u znanje bića, a vera - u
sagledavanje Svete Trojice.

48. Jedni podviţnici samo odbijaju strasne pomisli, a drugi odsecaju i same strasti.
Strasne pomisli se odbijaju ili psalmopojanjem, ili molitvom, ili uznošenjem [misli], ili nekim
drugim dostupnim zanimanjem. Strasti se, pak, odsecaju preziranjem stvari koje su ih
izazvale.

113

49. Stvari prema kojima stiĉemo strasti jesu - ţena, novac, slava itd. Ţena se moţe
prezreti jedino ukoliko se posle udaljavanja [od sveta] telo bude doliĉno isušilo
uzdrţanjem. Novac se moţe prezreti ukoliko svoju misao ubedimo da u svemu bude
zadovoljna onim što ima. Slava se, pak, moţe prezreti ukoliko se zavoli tajno ĉinjenje
vrline, poznato jedinome Bogu. Na isti naĉin treba postupati i u odnosu na druge strasti.
Onaj koji sve navedeno prezre nikad neće doći do bilo kakve mrţnje.

50. Onaj ko se odrekao stvari, tj. ţene, novaca i ostalog, uĉinio je monahom
spoljašnjeg ĉoveka, ali ne i unutrašnjeg. Ko se, pak, odrekao i samih strasnih misli o njima,
uĉinio je monahom i unutarnjeg ĉoveka, tj. um. Spoljašnjeg ĉoveka svako ko hoće lako
moţe uĉiniti monahom. Naprotiv, da bi se unutrašnji ĉovek uĉinio monahom neophodan je
veliki podvig.

51. Ko je, dakle, onaj ko se u našem rodu potpuno oslobodio strasnih misli i
udostojio ĉiste i neveštastvene molitve, što i predstavlja obeleţje unutrašnjeg monaha?

52. Mnoge strasti su skrivene u našim dušama. One se pokazuju tek kada se
pojave stvari [koje ih izazivaju].

53. Onoga ko je stekao delimiĉno bestrašće strasti ne napadaju u odsustvu stvari.
MeĊutim, ukoliko se pojave stvari, strasti odmah uznemiruju um.

54. Nemoj misliti da imaš savršeno bestrašće [ukoliko si miran] kada odsustvuju
stvari [koje izazivaju strasti). Ukoliko, pak, pri pojavi [stvari] ostaneš nepokretan [u odnosu
na strast], a potom i mišlju o njoj, znaj da si stupio u granice bestrašća. Ipak, ni tada
nemoj biti nemaran. Dugotrajna vrlina umrtvljuje strasti. MeĊutim, ukoliko se ona
zanemari, one opet ustaju.

55. Onaj ko voli Hrista, svakako ga i podraţava prema [svojim] silama. Hristos
ljudima nije prestajao da ĉini dobro. On je bio dugotrpeljiv i kada je izostala blagodarnost
kod ljudi i kada su hulili. I kada su ga tukli i kada su ga ubijali On je trpeo, nikome uopšte
ne misleći zlo. To troje saĉinjava delo ljubavi prema bliţnjemu. Onaj ko njih nema, a govori
da voli Hrista ili [se nada] da će naslediti Njegovo Carstvo - u stvari sebe vara. Jer, Gospod
je rekao: Ćeće svaki koji mi govori: Gospode, Gospode, ući u Carstvo nebesko, no koji ĉini
volju Oca moga (Mt.7,21), i opet: Ako me ljubite, zapovesti moje drţite (Jn.14,15) i ostalo.

56. Sav cilj zapovesti Spasitelja jeste da um [ĉoveka] oslobodi od neuzdrţanja i
mrţnje, te da ga uvede u ljubav prema sebi i bliţnjemu. Jer, iz nje se raĊa svetlost po
dejstvu svetog znanja.

57. Udostojivši se izvesnog znanja od Boga, nemoj zanemarivati ljubav i uzdrţanje.
Oni, naime, oĉišćuju stradalni deo duše i neprekidno ti otkrivaju put ka poznanju.

58. Put ka poznanju, pak, jesu bestrašće i smirenje, bez kojih niko neće videti
Gospoda (Jev.12,14).

59. Znanje nadima, a ljubav izgraĊuje (1.Kop.8,1). Stoga znanju pridruţi ljubav i
postaćeš skroman i duhovni domostroitelj, koji izgraĊuje i sebe i sve koji mu se pribliţuju.

60. Ljubav izgraĊuje stoga što ne zavidi, što se ne ogorĉava na one koji zavide, što
ne istiĉe predmet koji [moţe izazvati] zavist, što ne smatra da je dostigla savršenstvo (up.
Fil.3,12), što se ne stidi da prizna svoje neznanje. Na taj naĉin, dakle, ona um ĉini
skromnim i neprekidno priprema napredovanje u poznanju.

61. Nekako je prirodno da znanje prati visokoumlje i zavist, naroĉito kod poĉetnika.
Visokoumlje [biva] samo iznutra, a zavist - i iznutra i spolja: iznutra - prema onima koji
imaju znanja, a spolja - od onih koji imaju znanje. Ljubav, meĊutim, uništava sve troje:

114

visokoumlje - budući da se ne nadima, unutrašnju zavist - budući da ne zavidi, a spoljašnju
- budući da dugo trpi i da je blagotvorna. Onaj, dakle, ko ima znanje treba da stekne i
ljubav kako bi um u svemu saĉuvao neranjivim.

62. Onaj ko se udostojio blagodati znanja i [u isto vreme] ima ogorĉenje, ili
zlopamćenje ili mrţnju prema [nekom] ĉoveku, liĉi na onoga ko trnjem i bodljom bode
[svoje] oĉi. Stoga je znanju svakako neophodna ljubav.

63. Nemoj sve svoje staranje posvetiti samo telu. Naprotiv, njemu odredi podvig po
svojoj snazi, a sav svoj um usmeri na unutrašnje. Jer, telesno veţbanje za malo je korisno,
a poboţnost je korisna u svemu (1.Tim.4,8).

64. Onaj ko se neprekidno trudi oko unutrašnjeg (postaje) celomudren,
dugotrpeljiv, blagotvoran i smirenouman. Osim toga, on sagledava i bogoslovstvuje i moli
se. O tome i govori apostol: Po Duhu hodite (Gal.5,16), i ostalo.

65. Onaj ko ne ume da hodi duhovnim putem ne vodi brigu o strasnim pomislima,
već svo staranje posvećuje telu, te ili ugaĊa stomaku i ţivi neuzdrţljivo, ili se ţalosti, gnevi
i zlopamti, pomraĉujući svoj um. [On se, takoĊe, druge strane] predaje neumerenom
podvigu, pomućujući razum.

66. [Sveto] Pismo ne odbacuje ništa od onoga što nam je Bog dao na upotrebu,
već kaţnjava neumerenost i ispravlja beslovesnost. Ono ne zabranjuje da se jede, niti da
se raĊaju deca, niti da se poseduje novac i da se pravilno upotrebljava. Ono zabranjuje
stomakougaĊanje, blud i ostalo. Ono takoĊe ne zabranjuje ni da se misli o navedenome (s
obzirom da je radi toga i nastalo), nego da se o njemu strasno misli.

67. Od onoga što ĉinimo po Bogu nešto vršimo po zapovesti, a nešto nezavisno od
zapovesti, tj. kako bi neko rekao, kao dobrovoljno prinošenje. Tako, po zapovesti volimo
Boga i bliţnje, volimo neprijatelje, izbegavamo preljubu i ubistvo i ostalo. Kada [nešto od
navedenoga] prestupimo primamo osudu. Nezavisni od zapovesti jesu devstvenost,
bezbraĉnost, nesticanje, otšelništvo i ostalo. Oni imaju znaĉenje darova. Naime, ukoliko
neku od zapovesti po slabosti ne moţemo da ispunimo, mi tim darovima umilostivljujemo
našeg blagog Vladiku.

68. Onaj ko ceni bezbraĉnost ili devstvenost svakako treba da ima bedra opasana
uzdrţanjem i svetiljke zapaljene molitvom, sagledavanjem i duhovnom ljubavlju (Lk.12,35).

69. Neki od bratije smatraju da nemaju darove Duha Svetoga. Oni usled
nemarnosti za vršenje zapovesti ne znaju da onaj koji ima neiskvarenu veru u Hrista u sebi
ima sve Boţanske darove. S obzirom da smo zbog svoje lenjosti daleko od delatne ljubavi
prema Njemu (kojom se otkrivaju boţanstvene riznice u nama), nama opravdano izgleda
da smo tuĊi Boţanskim darovima.

70. Ako se, po boţanstvenom apostolu, Hristos verom useljuje u srca naša
(Ef.3,17), i ako su u Njemu sakrivena sva blaga mudrosti i znanja (Kol.2,3), onda su u
našim srcima skrivena sva blaga mudrosti i znanja. Ona se u srcu svakoga otkrivaju
saobrazno sa [merom] oĉišćenja kroz zapovesti.

71. Eto blaga sakrivenog u polju (Mt.1Z,44) srca tvoga, koje još nisi pronašao zbog
lenjosti. Jer, da si ga našao, prodao bi sve kako bi kupio polje [u kome se oko nalazi].
Ostavivši ga, pak, ti radiš okolo njega, nalazeći samo na trnje i bodlje.

72. Spasitelj kaţe: Blaţeni ĉisti srcem, jer će Boga videti (Mt.5,8). Oni će videti
Njega i blaga u Njemu ukoliko ljubavlju i uzdrţanjem sebe oĉiste. I utoliko će ga više
[videti], ukoliko više uzrastaju u oĉišćenju.

115

73. On opet govori: Prodajte sve što imate i dajte milostinju... i gle sve će vam biti
ĉisto (Lk.12,33; 11,41), tj. nemojte se više baviti stvarima koje se tiĉu tela, već poţurite da
od mrţnje i neuzdrţanja oĉistite um (koga Gospod naziva srcem - Mt.15,19). Jer, oni
prljaju um i ne dozvoljavaju mu da vidi Gospoda, koji se u njemu nastanio kroz blagodat
svetog krštenja.

74. [Sveto] Pismo vrline naziva putevima. Ljubav je, pak, istaknuta kao najveća od
svih vrlina. Stoga i apostol govori: Pokazaću vam još uzvišeniji put (l.Kop.12,31) koji nas
ubeĊuje da prezremo veštastvene stvari i da ništa privremeno ne pretpostavljamo
veĉnome.

75. Ljubav prema Bogu se protivi pohoti, ubeĊujući um da se uzdrţava od uţivanja.
Ljubav, pak, prema bliţnjemu protivi se gnevu, dovodeći do prezira slave i bogatstva. To
su dva dinara koja je Spasitelj dao gostioniĉaru (Lk.10,35) da se pobrine o tebi. MeĊutim,
nemoj se pokazati nezahvalnim, pridruţujući se razbojnicima, kako ponovo ne bi bio
izranavljen. Jer, tada već nećeš biti polumrtav, već [sasvim] mrtav.

76. Oĉisti um svoj od gneva, zlopamćenja i sramnih pomisli, te ćeš prepoznati
useljenje Hrista u sebi.

77. Ko te je prosvetio verom u Svetu, oboţavanu i jednosušnu Trojicu? Ili, ko te je
upoznao sa domostrojem [spasenja], tj. sa Ovaploćenjem Jednoga od Svete Trojice? Ko te
je nauĉio smislu bestelesnih sila ili stvaranja i svršetka vidljivog sveta, ili vaskrsenja mrtvih
i veĉnog ţivota, ili slave Carstva nebeskog i Strašnog suda? Nije li [sve navedeno uĉinila]
blagodat Hristova koja se uselila u tebe i koja je zalog Duha Svetoga? Šta je veće od te
blagodati? Ili, šta je bolje od te mudrosti i znanja? Ili, šta je uzvišenije od tih obećanja? I
ukoliko smo [i pored svega] lenjivi i nemarni i ne ĉistimo sebe od prljavština i strasti koje
oslepljuju um (smetajući nam da gledamo smisao koji je jasniji od sunca), treba da krivimo
sami sebe, a ne da odriĉemo useljenje blagodati.

78. Obećavši ti veĉna blaga (up. Tit.1,2) i davši ti zalog Duha u srce (2.Kor.1,22),
Bog ti je zapovedio da se brineš o ţivotu, tj. da unutrašnji ĉovek, oslobodivši se od strasti,
još odavde poĉne da se naslaĊuje veĉnim blagima.

79. Udostojivši se boţanstvenih i uzvišenih sagledavanja, veoma se trudi u ljubavi i
uzdrţanju, da bi, saĉuvavši stradalni [deo duše] neuzburkanim, u duši imao neprestanu
svetlost.

80. Razdraţajni [deo] duše obuzdavaj ljubavlju, ţelateljni [deo] isušuj uzdrţanjem,
a slovesni [deo] okriljuj molitvom, te svetlost uma [tvoga] nikad neće potamneti.

81. Ljubav razaraju bešĉašće, šteta, klevetanje ili vere ili ţivota, batine, rane i
ostalo, bilo da se dogaĊaju [ĉoveku] liĉno, bilo nekome od njegovih srodnika ili prijatelja.
Onaj ko ljubav izgubi zbog nekih od navedenih uzroka još nije poznao cilj Hristovih
zapovesti.

82. Koliko god moţeš, staraj se da voliš svakog ĉoveka. Ukoliko ne moţeš [da sve
voliš], makar se postaraj da nikog ne mrziš. MeĊutim, ni u tome nećeš uspeti ukoliko ne
prezreš sve stvari u svetu.

83. [Recimo] da je neko pohulio. Ti, meĊutim, nemoj mrzeti njega, nego hulu i
demona koji ga je podstakao na huljenje. Ukoliko, pak, omrziš onoga koji je pohulio,
omrzao si ĉoveka i prestupio zapovest. Ono što je on uĉinio reĉju, ti ĉiniš delom. Ako, pak,
ĉuvaš zapovest, pokazaćeš [dela] ljubavi. Naime, ukoliko moţeš pomozi mu kako bi ga
odvratio od zla.

116

84. Hristos neće da imaš ni mrţnju, ni ogorĉenje, ni gnev, ni zlopamćenje prema
bilo kom ĉoveku, na bilo koji naĉin i radi bilo koje prolazne stvari. To svima gromoglasno
trube ĉetiri JevanĊelja.

85. Mnogi od nas govore, a malo nas dela. MeĊutim, zbog svoje nemarnosti niko
ne treba da kvari Reĉ Boţiju. Naprotiv, svako treba da prizna svoju nemoć, a ne da sakriva
Boţiju istinu kako sa prestupanjem zapovesti ne bi bio osuĊen i za krivo tumaĉenje Reĉi
Boţije.

86. Ljubav i uzdrţanje oslobaĊaju dušu od strasti, ĉitanje i sagledavanje izbavljaju
um od neznanja, a stanje molitve molitvenika postavlja pred samog Boga.

87. Kada vide da preziremo stvari u svetu kako zbog njih ne bismo mrzeli ljude i
otpali od ljubavi, demoni na nas podiţu klevete kako bismo, ne podnoseći ţalost, omrzli
klevetnike.

88. Nema teţeg bola za dušu od klevete, bilo da se kleveta [naša] vera ili ţivot. I
niko ne moţe ostati ravnodušan na klevetu ukoliko ne gleda na Boga, koji jedini moţe da
izbavi iz nevolja (kao što je i Suzanu izbavio), da ljudima otkrije [istinu] (kao i o njoj) i da
dušu utešiti nadom.

89. [Po meri tvoje] molitve iz [sve] duše za onoga ko te je oklevetao, Bog će otkriti
i pravu [istinu o tebi] onima koji su se sablaznili.

90. Po prirodi blag je samo Bog (Mt.19,17), dok je po nastrojenju [volje] dobar
samo onaj ko podraţava Boga. Njegov cilj je da zle [ljude] sjedini sa Onim ko je no prirodi
blag kako bi i oni postali dobri. Zbog toga on blagosilja kada ga [zli] grde, trpi kada ga
gone, moli se kada hule (up. 1.?or.4,12-13) i moli se za one koji ga ubijaju. Sve [navedeno
on] ĉini [samo] da ne bi otpao od cilja ljubavi.

91. Zapovesti Gospodnje nas uĉe da se blagosloveno koristimo srednjim stvarima.
Blagoslovena, naime, upotreba srednjih [stvari] ĉini da je stanje duše ĉisto. Ĉisto, pak,
stanje raĊa rasuĊivanje, iz koga se raĊa bestrašće, iz koga se raĊa savršena ljubav.

92. Bestrašće još nema onaj ko u ĉasu iskušenja nije u stanju da previdi manu
prijatelja, bilo da je stvarna ili samo umišljena. Jer, uzburkane strasti koje leţe u duši
njemu oslepljuju um, ne dozvoljavajući mu da vidi svetlost istine niti da razlikuje bolje od
gorega. On, dakle, nije stekao savršenu ljubav, koja napolje izgoni strah od Suda (up.
1.Jn.4,18).

93. Vernom prijatelju nema cene (Sir.6,15), budući da nesreće prijatelja smatra
svojim, stradajući zajedno sa njim i zlopateći se ĉak do smrti.

94. U vreme blagostanja mnogo je prijatelja (up. Priĉ.19,4). U vreme, pak,
iskušenja, jedva ako ćeš jednoga naći.

95. Svakog ĉoveka treba da volimo iz [sve] duše, dok nadu treba da polaţemo
jedino na Boga, sluţeći mu iz sve snage. Jer, ukoliko nas On ĉuva, svi prijatelji će nam biti
na usluzi i svi neprijatelji će biti nemoćni. MeĊutim, ĉim nas On ostavi, svi prijatelji se
okreću od nas i svi neprijatelji jaĉaju u odnosu na nas.

96. Postoje ĉetiri opšta naĉina bogoostavljenosti: prvi predstavlja domostroiteljnu
[ostavljenost] (kao sa Gospodom - kako bi prividnim ostavljenjem bili spaseni oni koji su
[zaista] ostavljeni), drugi predstavlja [ostavljenost] radi ispitivanja (kao sa Jovom i Josifom
- kako bi se jedan pokazao stub hrabrosti, a drugi stub celomudrenosti), [treći] predstavlja
[ostavljenost] radi duhovnog vaspitanja (kao sa apostolom [Pavlom] - kako bi se
smirenoumljem saĉuvalo izobilje blagodati), a [ĉetvrti) predstavlja [ostavljenost] radi

117

odvraćanja [Boţijeg] (kao što je bilo sa Jevrejima - kako bi se, budući kaţnjavani, obratili
pokajanju). Svi naĉini [ostavljenosti] jesu spasonosni budući da su ispunjeni Boţanskom
blagošću i ĉovekoljubljem.

97. Samo strogi ĉuvari zapovesti i istinski tajnici sudova Boţijih ne napuštaju
prijatelje koji se iskušavaju po popuštenju Boţijem. Naprotiv, preziratelji zapovesti i
neposvećeni u tajne sudova Boţijih uţivaju sa prijateljem koji je u blagostanju, ali ga
napuštaju u [vreme] kad se zlopati u iskušenju. Dešava se ĉak i da staju na stranu
[njegovih] protivnika.

98. Prijatelji Hristovi sve [ljude] istinski vole, premda njih ne vole svi. Prijatelji, pak,
sveta ne vole sve, kao što ni njih ne vole svi. Prijatelji Hristovi do kraja zadrţavaju
neprekidnost u ljubavi, a prijatelji sveta - samo dok se meĊusobno ne sukobe oko neĉega
svetskog.

99. Veran prijatelj je moćna zaštita (Sir.6,14). Naime, on je u blagostanju prijatelja
dobar savetnik i jednodušni saradnik, a u zlopaćenju - istinski zastupnik i najsastradalniji
zaštitnik.

100. Mnogi su dosta toga kazali o ljubavi. MeĊutim, ukoliko je potraţiš, naći ćeš je
jedino meĊu uĉenicima Hristovim. Jer, jedino oni imaju istinsku Ljubav kao uĉiteljicu
ljubavi. O njoj su govorili: Ako imam dar proroštva i znam sve tajne i sve znanje, a ljubavi
nemam, ništa sam (l.Kop.13,2). Onaj, dakle, ko je stekao ljubav, stekao je samoga Boga:
Jer Bog je ljubav (1.Jn.4,8). Njemu slava u vekove. Amin!

SVETI MAKSIM ISPOVEDNIK

III

SAGLEDATELjNA I DELATNA POGLAVLjA,
IZABRANA IZ SEDAM STOTINA POGLAVLjA

GRĈKOG DOBROTOLjUBLjA

1. Jedan je Bog beznaĉalni, nepostiţni, koji u potpunosti ima silu bića, koji savršeno
iskljuĉuje svaku misao o kada i kako, s obzirom da je za sve nedostupan i da ga nikakva
tvorevina ne moţe poznati u Njegovoj prirodi.

2. Sve postojeće se naziva mislivim, poznatljivim: za njegovo poznanje postoje
dokazna naĉela. Bog se, meĊutim, imenuje nemislivim. Ipak, na osnovu poznatljivog i
mislivog se veruje da On jeste.

3. Poznanja stvorenih stvari kao svoj dokaz imaju svoje sopstvene osnove (koje se
stiĉu prirodnim putem). Njima se ona prirodno i odreĊuju. O Bogu se, meĊutim, uz pomoć
osnova koje se nalaze u tim stvarima, samo veruje da jeste. On blagoĉastivim daje
ispovedanje i veru (tvrĊu od svakog dokaza) da sam jeste. Vera je istinsko poznanje koje
ima nedokaziva naĉela, budući uverenje o stvarima koje prevazilaze um i slovo.

4. Bog je naĉelo, sredina i kraj svega što postoji: poĉelo kao Tvorac, sredina kao
Promislitelj, kraj kao Završitelj. Jer, kao što govori Pismo, od Njega i kroz Njega i radi
Njega je sve (Rim.11,36).

118

5. Najdostojnija poštovanja jeste duša koja je po prirodi razumna. Kao blag, Bog
svaku dušu sazdaje po svom obrazu, privodeći je u biće kao samopokretnu (slobodnu).
Stoga svaka [duša] po svom proizvoljenju ili izabira ĉast, ili svojim delima samovlasno
sakuplja bešĉašće.

6. Bog je, kao što je napisano, Sunce pravde (Mal.4,2), koje sve podjednako
obasjava zracima svoje blagosti. Po svome nastrojenju, duša obiĉno biva ili vosak (kao
bogogubiva) ili blato (kao veštastvoljubiva). Blato se po svojoj prirodi suši od sunca, dok
vosak od njega po prirodi smekšava. Tako i svaka veštastvoljubiva i svetoljubiva duša, koja
po svom nastrojenju ne prima i odbacuje urazumljujuće napomene Boţije, ogrubljuje kao
blato, te sama sebe, sliĉno faraonu, baca u pogibao. Naprotiv, svaka bogoljubiva duša se
pri tome smekšava, kao vosak primajući peĉat likova Boţanstvenih stvari, u duhu postajući
stanište Boga.

7. Onaj ko je svoj um obasjao Boţanstvenim razumevanjem, ko je svoje reĉi
Boţanstvenim pesmama priuĉio da neprestano poštuju Tvorca i ko je ĉula osvetio
neporoĉnim gledanjem na sve - na prirodno dobro bića po obrazu dodaje blagobiće po
podobiju proizvoljnim dobrim nastrojenjem.

8. Svoju dušu ĉuva neoskrnavljenom onaj ko svoj um prinuĊava da misli jedino na
Boga i Njegova savršenstva, ko reĉ postavlja kao njihovog pravilnog tumaĉa i razjasnitelja,
a ĉula vaspitava da blagoĉastivo gledaju na vidljivi svet i na sve što je u njemu, te da duši
saopštavaju veliĉinu razuma koji je u njemu sakriven.

9. Oslobodivši nas od gorkog ropstva tiranima - demonima, Bog nam je darovao
ĉovekoljubivo breme bogopoštovanja, tj. smirenje kojim se ukroćuje sva sila Ċavolska. Oni
koji prime njegovo breme mogu da doĊu do svakog dobra i da ga saĉuvaju neukradivim.

10. Onaj ko veruje boji se Boga. Onaj ko se boji Boga prihvata smirenje. Onaj ko se
smirava postaje krotak, primajući nastrojenje koje je nedostupno za neprirodne pokrete
gneva i pohote. Krotki ĉuva zapovesti. Onaj ko ih ĉuva - ĉisti se. Onaj ko se oĉistio -
ozaruje se. Onaj ko se ozario leţe sa Ţenikom Slovom u skrivnici tajni.

11. Zemljodelac koji obilazi polje i gleda koje drveće je pogodno za presaĊivanje
ponekad nailazi na blago. I svaki smireni i nepatvoreni podviţnik, koji ima ravnomerno
duševno nastrojenje, tuĊe korovu zemaljskih strasti, sliĉno najblaţenijem Jakovu na oĉevo
pitanje o naĉinu brzog uspeha (Kad brţe naĊe, sine) moţe da odgovori: Gospod Bog tvoj
dade, te izaĊe pred mene (Post.27,20). Bog nam [ponekad] i bez našeg truda daje mudra
sagledavanja svoje mudrosti, usled ĉega mi pomišljamo da smo obreli duhovno blago.
Iskusni i opitni podviţnik jeste duhovni zemljodelac koji divlje drvo koje je ugledao ĉulima
meĊu vidljivim stvarima presaĊuje na duhovno polje i pronalazi blago, tj. blagodatno
viĊenje projavljivanja Boţije mudrosti u stvorenim stvarima.

12. Onaj ko ište poznanje radi pokazivanja i ko ga ne dostiţe neka ne zavidi
bliţnjemu i neka se ne satire tugom. Bolje je da on proĊe pripremni trud za poznanje, tj.
trud delatne vrline. Trudoljubivo ispunjavajući najpre telom [vrlinu], on će dušu pripremiti
za primanje poznanja.

13. Oni koji se pravo sa blagoĉastivom namerom staraju da poznaju stvari,
izbegavajući svako pokazivanje pred drugima, susreću presvetla sagledavanja. Oni će naći
ukazanje za najvernije samopoznanje. Takvima govori zakon: Ušavši u zemlju obećanu,
nasledite velike i dobre gradove koje niste gradili, domove pune svakih dobara, koje niste
zidali, iskopane izvore, koje niste kopali, vinograde i masline, koje niste sadili (Pon.6,10-

119

11). Jer, onaj ko ţivi za Boga a ne za sebe, postaje ispunjen Boţanstvenim darovima koji
nisu uvek primetni zbog pretećeg napada strasti.

14. Licemer je spokojan i ćuti sve dok misli da ga nisu odgonetnuli, budući
zadovoljan slavom koju stiĉe od pravednog izgleda. Ako ga otkriju, on izriĉe uvredljive reĉi.
misleći da vreĊanjem drugih sakrije svoju sramotu. UporeĊujući ga sa porod aspidinim, reĉ
Pisma mu kao lukavom nareĊuje da rodi rod dostojan pokajanja, saglasno sa onim što
izgleda, preobrazivši i skriveno nastrojenje srca.

15. Onaj ko se sa ciljem da povredi bliţnjega pretvara da je prijatelj jeste vuk koji
ovĉijom koţom pokriva svoj zloĉin. Susrevši prostosrdaĉnu narav, ili nešto što je hrišćanski
jednostavno reĉeno i uĉinjeno, on ih hvata i proţdire. Potom koristi bezbrojne uvrede
protiv onih ĉije reĉi i naravi napada, [nabeĊujući ih] da uhode slobodu njegovu, koju ima u
Hristu Isusu (Gal.2,4).

16. Onaj se sa zlim ciljem pretvara da je ćutljiv priprema zamku svom bliţnjem.
Ukoliko, pak, ne uspe, on odlazi, te svojoj strasti dodaje trzanje srca. Onaj, meĊutim, ko
ćuti radi koristi umnoţava druţeljubivost, te odlazi sa radošću s obzirom da je dobio
prosvećenje koje razgoni tamu.

17. Onaj ko na sabranju bratije namerno prekida slušanje besede ne krije da je
bolestan od slavoljublja. Ulovljen njime, on iznosi mnoge vezane i nevezane reĉi o
predmetu besede, ţeleći da pokvari njen tok.

18. Mudar [ĉovek] i pouĉavajući i uĉeći ţeli da se uĉi i da uĉi jedino korisno.
Navodni, pak, mudrac i kada pita i kada ga pitaju iznosi jedino ono što hrani znatiţelju.

19. Onaj ko je priĉesnik dobara blagodati po Boţijem blagovoljenju, i drugima treba
da ih predaje, po reĉi Gospodnjoj: Na dar ste dobili, na dar i dajite (Mt.10,8). Onaj ko u
zemlju sakriva dar kleveće Darodavca kao tvrdog (Mt.25,24), te napušta vrlinu radi
poštede tela. Onaj, pak, ko neprijateljima prodaje istinu biva osuĊen. Kao slavoljubivi ne
podnevši bešĉašće, on prihvata davljenje.

20. Oni koji se još boje borbe protiv strasti i straše napada nevidljivih neprijatelja
treba da ćute, tj. u borbi za vrlinu ne treba da upotrebljavaju protivreĉenje, već da se
obraćaju molitvi, predavši Bogu staranje o sebi i svoju zaštitu. Njima se u knjizi Izlaska
govori: Gospod će se boriti za vas, a vi ućutite (Izl.14,14). Oni, pak, koji po porazu
neprijatelja koji ih gone zatraţe da, sa osećanjem blagodarnosti, shvate koju vrstu vrline
da zapoĉnu, treba samo da otkrivenim srdaĉnim uhom paze na reĉi Gospodnje, kao što je i
Izrailju bilo nareĊeno: Poĉuj, Izrailju (Pon.6,4). Onome, najzad, ko nakon oĉišćenja srca
nezadrţivo poţeli Boţanstveno poznanje priliĉi poboţna smelost zbog koje će mu biti
reĉeno: Zašto viĉeš ka meni (Izl.14,15). Prema tome, onome kome je radi straha naloţeno
ćutanje priliĉi pribegavanje ka Bogu. Onome kome se nareĊuje da sluša priliĉi spremnost
za slušanje i ispunjavanje Gospodnjih zapovesti. Onaj, pak, ko je dostigao duhovno
razumevanje, treba u molitvi neprestano da vapije, ištući izbavljenje od zla i izjavljujući
blagodarnost zbog dobijenih dobara.

21. Duša se nikada ne moţe pruţiti ka poznanju Boga ukoliko je se sam, po blagom
snishoĊenju, ne kosne i ne uzvede k sebi. Ni um ljudski nikada ne bi mogao poteći gore i
primiti neko Boţanstveno ozarenje kad ga sam Bog ne bi oduševljavao (po meri njegovih
mogućnosti) i prosvećivao Boţanstvenim obasjanjima.

22. Onaj ko veruje, po JevanĊelju, pomera goru (Mt.17,19) greha ţivotom delatnog
dobra, ĉupajući iz sebe ranije pristrašće prema ĉulnim stvarima, koje su nepostojane i
promenjive. Onaj, pak, ko je uzmogao da postane uĉenik, komadima hleba duhovnog

120

poznanja koje je irimio iz ruku Slova nasićuje hiljade, delima pokazujući umnoţavajuću silu
Slova (Mt.15,32). Najzad, onaj ko je uzmogao da bude apostol isceljuje od svake bolesti i
svake nemoći i izgoni neĉiste duhove (Mt.10,1). Izgonjenje duhova [oznaĉava] proganjanje
dejstva strasti, isceljivanje od bolesti - uzvoĊenje uz pomoć nade ka blagoĉastivom
nastrojenju onih koji su ga se lišili, leĉenje od nemoći - buĊenje i ukrepljivanje raslabljenih
od lenjosti reĉju o sudu. Onaj, opet, ko je dobio vlast da staje na zmije i skorpije (Pk.
10,19) iskorenjuje poĉetak i kraj greha.

23. Apostol i uĉenik je uvek i verujući. Uĉenik, opet nije uvek apostol, premda i
jeste verujući. Verujući, pak, nije ujedno i uĉenik i apostol. Uostalom, ţivotom i
sagledavanjem i on moţe da doĊe do ĉina i dostojanstva (uĉenika), a [uĉenik] do ĉina i
dostojanstva (apostola).

24. [Bića] koja nastaju u vremenu rastu do pune mere, a zatim se zaustavljaju, s
obzirom da se prekida njihov prirodni rast. MeĊutim, ono što Boţija blagodat stvara po
poretku vrlinskog ţivota ne prestaje da uzrasta ni kad dostigne savršenstvo. Jer, kraj
jednoga, postaje poĉetak drugoga. Onaj ko je delatnom vrlinom presekao truleţne strasti
koje ţive u njemu ujedno zapoĉinje druga Boţanstvena preobraţenja iz slave u slavu
(2.Kor.3.18). Uostalom, Bog koji u njemu dela ne prestaje da tvori dobro. Svojstvo
svetlosti je da svetli, a svojstvo Boga je da ĉini dobro. Po zakonu, koji odgovara stanju
privremenih stvari, koje se raĊaju i umiru, poštuje se subota kao presecanje delanja. Po
JevanĊelju, meĊutim, koje odgovara stanju duhovnih i mislenih stvari, subota se praznuje
ĉinjenjem dobrih dela. Poneki na to negoduju, s obzirom da ne razumeju da je subota radi
ĉoveka, a ne ĉovek radi subote i da je Sin Ĉoveĉiji Gospodar i subote (Mk.2,27-28).

25. Da bi duša okusila duhovnu radost nije dovoljno samo da pobedi strasti. Ona
treba da stekne i vrline kroz ispunjavanje zapovesti. Ne radujte, govori Gospod, što vam se
duhovi, tj. dejstva strasti pokoravaju, nego se radujte što su imena vaša napisana na
nebesima, tj. što ste po blagodati usinovljenja radi vrlina upisani u mesto bestrašća.

26. Sve dok se umom do [stepena] ĉistote ne izdvojimo od svoje prirode i svega
što je nakon Boga mi ne moţemo da smatramo da smo stekli nepromenjivu naviku u vrlini.
Tek kad se u nama ljubavlju ustanovi takvo nastrojenje mi ćemo poznati silu Boţanstvenog
obećanja. Jer, savršena nepodviţnost dostojnih zasniva se, kao što treba verovati, na
ljubavnom ukorenjenju sile uma. Onaj ko nije izašao iz sebe i svega što se moţe misliti i ko
se nije utvrdio u ćutanju koje prevazilazi svako mišljenje (u prekidu svih umnih pokreta)
nikako ne moţe biti slobodan od izmenjivosti.

27. Pošto je postavio šator svoj izvan naselja, tj. pošto je svoje srce i svoj um
ĉvrsto ustanovio izvan svega vidljivog, veliki Mojsije poĉinje da se poklanja Bogu. Pošto je
stupio u primrak, tj. u bezvidno i bespredmetno mesto viĊenja, on prebiva u vršenju
najsveštenijih tajinstava (Izl.33,20-21).

28. U Svetom Pismu moţe da se razlikuje telo i duh, kao da je neki duhovni ĉovek.
Ne bi grešio pred istinom onaj ko bi rekao da je bukva Pisma njegovo telo, a njegov
smisao - duh ili duša. Jasno je da je mudar onaj ko ostavlja telo, kao nešto truleţno, i sav
se prilepljuje duhu, kao neĉem netruleţnom.

29. Onaj ko zakon ispunjava ţivotom i vladanjem uzdrţava se od strasnih dela,
prinoseći Bogu na ţrtvu dejstvo beslovesnih strasti. To je njemu po njegovoj duhovnoj
detinjatosti dovoljno za spasenje.

30. Onaj koga proroĉka reĉ vaspitava da odbaci strasna dela prilaţe i izbegavanje
saosećanja i slaganja sa njima (što se inaĉe odvija u duši) kako, pokazujući se uzdrţljivim

121

od greha lošijim delom, tj. telom, ne bi skriveno grešio sa neuzdrţljivošću boljim delom, tj.
dušom.

31. Onaj ko je iskreno prihvatio jevanĊelski ţivot, odsecajući u sebi poĉetak i kraj
greha, svaku vrlinu vrši i delom i umom, prinoseći Bogu ţrtvu hvale i ispovedanja zbog
izbavljenja od stvarnih napada strasti. On je slobodan od mislene borbe sa njima. Nenasita
sladost njegovu dušu hrani nadom budućih dobara.

32. Osećanje ĉulnih utisaka prati delatelja koji se trudi nad vršenjem vrlina.
Naprotiv, neosetljivost ili nekolebanje ĉulnim utiscima svojstveno je sagledatelju, koji je
svoj um usredsredio u Bogu, otrţući ga od tela i sveta. Jedan se delatnim trudom na
dobrom putu podvizava da dušu odvoji od prirodnih veza saosećanja telu, zbog ĉega ĉesto
oseća umor i slabljenje svog dobrog nastrojenja. Drugi zanose tog saosećanja istrţe
upraţnjavanjem i prebivanjem u sagledavanju. On više niĉim ne moţe da bude zarobljen i
zadrţan, postavši ĉist od onog ĉime su ga obiĉno ranjavali i zadrţavali oni koji su ţeleli da
njime ovladaju.

33. Plod neposlušanja jeste greh, a plod poslušanja jeste vrlina. Za neposlušanjem
sledi prestupanje zapovesti i prekid saveza sa Onim ko je dao zapovesti. Za poslušanjem,
pak, sledi ispunjenje zapovesti i prisnije sjedinjenje sa Onim ko ih je zapovedio. Onaj ko
kroz poslušanje izvršava zapovest ujedno ispunjuje i pravdu, ĉuvajući nerazrušivim i
jedinstvo ljubavi sa Onim ko ih je zapovedio. Onaj, pak, ko kroz neposlušanje prestupa
zapovest, ĉini greh i sebe odvaja od jedinstva ljubavi sa Onim ko ih je zapovedio.

34. Onaj ko posle raskidanja saveza zbog prestupa opet ide ka sjedinjenju najpre
se udaljava od strasti, zatim od strasnih pomisli, potom od prirode i svega prirodnog (tj. od
veštastvenog sveta), zatim od mislenih stvari i znanja o njima (tj. od duhovnog sveta).
Prešavši, najzad, raznovrsnost planova promisla (tj. toka dešavanja), on se na nepoznat
naĉin pribliţava samoj Jedinici, u kojoj jedinoj vidi svoju postojanost, te se raduje radošću
neiskazanom (1.Pt.1,8), kao onaj ko je obreo mir Boţiji, koji prevazilazi svaki um (Fil.4,7).
On onoga ko ga se udostoji neprestano ĉuva od pada.

35. Strah od geene one koji se uvode na ovaj put (tj. poĉetnike) navodi da
izbegavaju greh. Ţelja za dobijanjem dobara dodaje usrĊe onima koji napreduju u vršenju
vrlina. Tajna, pak, ljubavi uzdiţe um iznad svega tvarnog, ĉineći ga slepim za sve što je
nakon Boga. Jer, samo one koji su slepi za sve što je nakon Boga, Gospod umudruje,
pokazujući im ono Boţanstveno (Ps.145,8).

36. Svako zdanje dobara zidajući na Gospodu, kao na nekoj osnovi vere, polaţimo
zlato, srebro i drago kamenje, tj. ĉisto i nepomešano bogoslovlje, svetao i slavni ţivot,
boţanstvene pomisli, biserolika sagledavanja, a ne drva, seno i slamu (1.Kor. 3,12), tj.
idolosluţenje ili pristrašće prema ĉulnome, nerazumni ţivot, strasne pomisli koje su lišene
zrelog klasja (tj. mudrih razumevanja).

37. Onaj ko se posvetio poznanju treba da utvrdi stope svoje duše pred Gospodom,
kao što je Bog rekao Mojsiju: Ti ovde stani sa mnom (Izl.34,2). Treba, meĊutim, znati da i
meĊu onima koji stoje pred Gospodom postoji razlika. [To će primetiti] mudroljubac koji ne
ĉita tek usput [reĉi]: Ima neki meĊu ovima što stoje ovde koji neće okusiti smrti dok ne
vide Carstvo Boţije da je došlo u sili (Mk.9,1). Jer, Gospod se onima koji stoje pred Njim ne
javlja uvek u slavi: onima koji se tek uvode na put ka Njemu (poĉetnicima) On dolazi u
vidu sluge, a onima koji su moćni da idu za Njim na ushoĊenje na visoku goru Njegovog
Preobraţenja, On se javlja u obrazu Boţijem, tj. kao što je bio pre stvaranja sveta. Prema

122

tome, jedan isti Gospod se ne javlja podjednako onima koji mu pristupaju: saglasno sa
verom svakoga On menja i viĊenje.

38. Za onog ko prohodi delanje kaţe se da privremeno ţivi u telu kao stranac koji
ima cilj da vršenjem vrlina od duše odseĉe saosećanje prema telu i da se odvoji od
veštastvenih prelesti. Za sagledatelja se, pak, kaţe se da je stranac u samoj vrlini,
sagledavajući istinu kao u ogledalu i zagoneci. Jer, on još nije video licem u lice pravi
izgled oĉekivanih dobara. Svaki svetitelj u odnosu na buduća dobra hodi kao u slici,
vapijući: Ja sam kao došljak kod tebe i prolaznik, kao i svi oci moji (Ps.37,7;13).

39. Dobro je iskati Boga, od svega se uvek udaljujući, kao što nam je zapoveĊeno
(Ps.45,11; 104,4). Po svojstvu sadašnjeg ţivota mi u svom iskanju Njega ne moţemo doći
da granica dubine Boţije. Ipak, moţda ćemo dostići neznatnu dubinu Njegovu, ugledavši
Svetinju nad svetinjama i duhovnost nad duhovnošću. Arhijerej reĉeno obrazno pokazuje
kada iz Svetinje (prvog dela šatora), koja je svetija od predvorja, ulazi u Svetinju nad
svetinjama, koja je svetija od Svetinje.

40. Sin Boga i Oca, Bog Slovo je postao Sin Ĉoveĉiji i ĉovek da bi ljude naĉinio
bogovima i sinovima Boţijim. Stoga treba da verujemo da ćemo biti tamo gde je sada sam
Hristos kao glava celog tela (Kol.1,18), koji je kod Oca postao Preteĉa po telu. U saboru
bogova, tj. spasenih u sredini će stajati Bog, deleći dostojanstva tamošnjeg blaţenstva.
Dostojni neće biti udaljeni mestom jedni od drugih.

41. Onaj ko ispunjava strasne prohteve tela ţivi u Haldejskoj zemlji kao sluţitelj i
saĉinitelj idola. Ukoliko, pak, zdravo rasudivši, unekoliko doĊe do poznanja naĉina ţivota
koji mu priliĉi (te stekne saosećanje prema njemu), on ostavlja Haldejsku zemlju i ide u
Haran mesopotamijski (Post.I,28-31), tj. u stanje koje se nalazi na granici izmeĊu vrline i
greha i koje još nije ĉisto od ĉulne prelesti. Ukoliko preĊe granice srednjeg ĉulnog
razumevanja dobra, on stupa u dobru zemlju, tj. u stanje koje je slobodno od svakog
greha i neznanja. Nelaţno Bog [takvo stanje] pokazuje i obećaje kao nagradu za vrlinu
onima koji ga ljube.

42. Onaj ko revnuje za mudroljublje u duhu blagoĉašća i ko staje u borbeni red
protiv nevidljivih sila treba da se moli da uz njega ostanu i prirodno razlikovanje (dobra i
zla - ĉija svetlost nije velika) i prosvećujuća blagodat Duha. Prvo vaspitava telo u delatnoj
vrlini, a druga ukazuje umu da svemu pretpostavlja ţivot sa mudrošću (Mud.8,2), kojom se
ruše utvrĊenja zla i svaka oholost, koja ustaje protiv poznanja Boţijega (2.Kor.10,4). To
pokazuje i Isus Navin koji je u molitvi iskao da sunce stane prema Gavaonu, tj. da se u
njemu saĉuva nezalazna svetlost poznanja Boga na gori mislenog sagledavanja, i mesec
prema dolini (Is.10, 12), tj. da prirodno razlikovanje dobra i zla, koje leţi nad telesnom
nemoći, ostane neizmenjivo u odnosu na vrline.

43. Gavaon je visoki um, a dolina je telo smireno smrću. Sunce je Slovo koje
prosvećuje um, koje mu daje silu za sagledavanja i koje ga izbavlja od svakog neznanja.
Mesec je, pak, prirodni zakon koji obavezuje telo da se po zakonu pokori duhu i primi
breme zapovesti. Mesec se prihvata kao simvol prirode s obzirom na njegovu promenjivost.
Uostalom, kod svetih priroda nije promenjiva usled stamene navike u vrlini.

44. Oni koji traţe Gospoda treba da ga ištu u samima sebi verom koja se
posvedoĉuje delima. Blizu ti je reĉ, govori apostol, u ustima tvojima i u srcu tvome, tj. reĉ
vere (Rim.10,8). Jer, iskanje reĉi vere i jeste iskanje samog Hrista.

45. Pomišljajući o visini Boţije bezgraniĉnosti, mi ne treba da oĉajavamo [misleći]
da Boţije ĉovekoljublje neće dostići do nas. Pomišljajući na bezmernu dubinu našeg pada

123

kroz greh, mi ne treba da sumnjamo u mogućnost ustajanja vrline koja je umrtvljena u
nama. I jedno i drugo je moguće za Boga. On moţe da siĊe i naš um prosveti poznanjem,
kao što moţe opet da podigne vrline u nama, uzvisivši nas sa sobom, posredstvom dela
pravde. Da ne reĉeš u srcu svome, govori apostol: Ko će se popeti na nebo. Tojest, da
svede Hrista. Ili: Ko će sićiu bezdan? Tojest, da izvede Hrista iz mrtvih (Rim.10,6).

46. Oni koji, sliĉno ţivotinjama, ţive jedino za ĉula zlo upotrebljavaju tvorevinu
Boţiju na ugaĊanje strastima. Ne shvatajući oĉiglednu reĉ mudrosti kako bi poznali i
proslavili Boga iz Njegove tvorevine i ne razumevajući otkuda smo mi, šta smo, kakvom
kraju idemo i za koje stremljenje smo, posredstvom vidljivog, sazdani, oni lutaju u tami
ĉitav svoj vek i jedino neznanje o Bogu obuhvataju obema rukama.

47. Oni koji paze jedino na bukvu Pisma i koji telesnim sluţenjem zakonu vezuju
dostojanstvo duše misle da ţrtvama beslovesnih ţivotinja mogu ugoditi Bogu. Kod njih se
moţe naći velika briga o telu i njegovom spoljašnjem oĉišćenju. O krasoti duše, koja je
unakaţena ranama greha, oni ne pomišljaju, premda je radi nje stvoreno svo mnoštvo
vidljivih stvari, te predan sav zakon i sva Boţanstvena Reĉ.

48. [Reĉeno je] da Gospod leţi da mnoge obori i podigne u Izrailju (Lk.2,34). Ako
se i jedno i drugo uzme sa dobre strane, [reĉeno] će znaĉiti: [On leţi] da bi se u vernima
oborile strasti i zle pomisli i podigle vrline i sve bogoljubive pomisli.

49. I dok su vrata bila zatvorena, gde se behu uĉenici Njegovi sakupili zbog straha
od Judejaca... (Jn.20,19). Oni koji su se iz straha od duhova zlobe u oblasti otkrivenja i na
visini Boţanstvenih sagledavanja tvrdo uĉvrstili, zakljuĉavši ĉula sliĉno vratima, primaju na
neznani naĉin Boga Slova koji dolazi i javlja im se mimo naĉina ĉulnih javljanja. On im kroz
[pozdrav]: Mir vam, daje bestrašće, a kroz duvanje - zajednicu Duha Svetog, pruţajući im i
vlast nad zlim duhovima i pokazujući im simvole svojih tajni.

50. Haldejska zemlja jeste strasni ţivot, u kome prave grehovne idole i klanjaju im
se. Mesopotamija je naĉin ţivljenja koji naginje ĉas na jednu, ĉas na drugu stranu. A
obećana zemlja predstavlja stanje (duha) koje je ispunjeno svim (duhovnim) dobrima.
Onaj ko, sliĉno drevnom Izrailju, bude nemaran prema dobrom nastrojenju, opet upada u
ropstvo strasti i lišava se slobode koja mu je darovana.

51. Moţe se primetiti da niko od svetih nije dobrovoljno odlazio u Vavilon. Jer,
neumesno je i nerazumno da oni koji ljube Boga izabiraju zlo umesto dobra. Poneki od njih
su, meĊutim, zajedno sa narodom bili tamo odvedeni. Pod njima mi razumemo one koji
radi spasenja onih koji imaju potrebu za rukovodstvom, pod posebnim okolnostima i ne
sami po sebi, ostavljaju visoku reĉ poznanja i prelazi na uĉenje o strastima. Zbog istih
okolnosti je i veliki apostol smatrao da je bolje da ostane u telu, tj. da produţi da
uĉenicima predaje naravstveno uĉenje, premda je imao ţelju da se odvoji od naravstvenog
uĉenja i bude sa Hristom kroz nadsvetsko i prosto duhovno sagledavanje (Fil.1,23).

52. Svirajući u harfu, blaţeni David je uspokojavao Saula, koga je davio zli duh
(1.Car.1b,23). Tako i svaka duhovna reĉ (sladosna zbog mislenih sagledavanja koja je
proniĉu) uspokojava razdeljeni um, oslobaĊajući ga od zle savesti koja ga davi.

53. SmeĊ sa dobrim oĉima, sliĉno velikom Davidu (1.Car. 16,12), jeste onaj ko pri
svetlosti ţivota po Bogu ima i svetlozarnu reĉ poznanja, koja mu je svojstvena. Kod takvih
se dobro delanje povezuje sa sagledavanjem, te prvo sija raznim vidovima vrlina, a drugo
blista boţanstvenim pomislima.

54. [Ĉovek] se moli sa dobije nasušni hleb. Ipak, on ga ne prima onakvim kakav
jeste, već po meri svoje prijemĉivosti. Kao ĉovekoljubiv, Hleb ţivota (Jn.6,35) sebe daje

124

svima koji ištu. Ipak, On se ne daje svima podjednako. Onima koji su uĉinili velika dela
pravde, On se daje više, a onima koji su oskudniji u njima - manje: svakome po meri
njegovog dostojanstva (ili nastrojenja) njegovog uma.

55. Gospod se posredstvom vrlina nalazi pored onoga ko prohodi delatelja.
MeĊutim, On je daleko od onoga ko vrline ne raĉuna ni u šta. Opet, On se posredstvom
istinskog poznanja stvari nalazi pored sagledatelja. Od onoga, pak, ko u tome greši u
izvesnoj meri, On ostaje daleko.

56. U poĉetku vaspitanja ljudi u blagoĉastivosti obiĉno se ĉitava stvar usmeruje
samo na telo. Na prvim koracima pristupanja ka bogoĉašću mi govorimo više po bukvi,
negoli po duhu. Pristupajući postepeno ka duhu i telesnost izreka stanjujući duhovnim
sagledavanjima, mi već ĉisto postojimo u ĉistom Hristu po meri dostupnoj ljudima. Mi već
moţemo da govorimo kao apostol: Ako i poznasmo Hrista po telu, no sada ga (u slavi
Njegovoj) više ne poznajemo (2.Kor.5,16). To se [dešava] usled prostog (ili ĉistog)
pristupanja uma Slovu bez pokrova, s obzirom da smo uspeli da od telesnog razumevanja
Slova preĊemo ka gledanju slave Njegove, kao Jedinorodnoga od Oca (Jn.1,14).

57. Onaj ko je zapoĉeo da ţivi ţivotom u Hristu prevazilazi i zakonsku i prirodnu
pravdu, kako nam nagoveštava i boţanstveni apostol, govoreći: U Hristu Isusu niti
obrezanje što pomaţe niti neobrezanje (Gal.6,15). Reĉju obrezanje on oznaĉuje zakonsku
pravdu, a reĉju neobrezanje podrazumeva sliĉnu pravdu po zakonu prirode.

58. Slovo Boţije je put (Jn.14,6) za one koji, provodeći delatni ţivot, verno i ĉvrsto
hode poprištem vrlina, ne skrećući ni na desno iz taštine, ni na levo saplitanjem na strasti,
već po Bogu upravljajući svoje stope. Asa, car judejski (3.Car.15,23) nije uspeo do kraja
da [postupa na taj naĉin]: on se razboleo, kao što se o njemu govori, pod starost nogama,
oslabivši i onemoćavši da ide dalje putem ţivota po Bogu.

59. Ja sam vrata, rekao je Gospod (Jn.10,9). One koji su dobro prošli sav put vrlina
u neporoĉnom hodu svog delatnog ţivota, On uvodi u oblast poznanja i kao svetlost um
pokazuje presvetle riznice mudrosti. On je ujedno i put, i vrata, i kljuĉ i Carstvo. On je put
kao Vodiĉ, kljuĉ kao Onaj ko dostojnim otkljuĉava ulaz u Boţanstvene riznice, vrata kao
Uvoditelj, Carstvo kao Onaj ko nasleĊuje i koji po uĉestvovanju postoji u svima.

60. Gospod se naziva svetlošću, ţivotom, vaskrsenjem, istinom. Svetlošću [se
imenuje] kao obasjanje duša, kao razgonitelj tame neznanja, kao prosvetitelj uma u
razumevanju neshvatljivih stvari i pokazatelj tajni koje su dostupne jedino ĉistima; ţivotom
- kao podatelj odgovarajućeg kretanja u oblasti Boţanstvenih stvari dušama koje su ga
zavolele; vaskrsenjem - kao buditelj uma od mrtvog pristrašća prema veštastvenom i kao
njegov oĉistitelj od svake truleţnosti i mrtvosti; istinom - kao darivalac neizmenjivog
raspoloţenja za dobra dela onima koji su dostojni.

61. Boga u sebi ne proslavlja onaj ko ga samo reĉima poboţno poštuje, već onaj ko
radi Njega i zapovesti strpljivo podnosi stradanja i trudove. Takvog i Bog obratno proslavlja
slavom koju ima u sebi. On u sebi nosi blagodat bestrašća kao nagradu za vrlinu po
zajedniĉarenju. Onoga ko u sebi proslavlja Boga stradanjima za vrlinu u svom delatnom
ţivotu, sam Bog proslavlja kroz bestrasno ozarenje Boţanstvenim zracima u stanju
sagledavanja. Idući na dobrovoljno stradanje, Gospod je rekao: Sada se proslavi Sin
Ĉoveĉiji, i Bog se proslavi u Njemu. Ako se Bog proslavi u Njemu, i Bog će Njega proslaviti
u sebi, i odmah će ga proslaviti (Jn.13,3132). Otuda je jasno da posle stradanja radi vrlina
dolaze Boţanstveni darovi blagodati.

125

62. Sve dok vrši prelaţenje iz sile u silu i iz slave u slavu, tj. uzrastanje iz vrline u
vrlinu i od poznanja ka poznanju, duša ostaje došljakinja, po reĉenome: Mnogo obitavaše
duša moja (Ps.119,6). Jer, ona treba da preĊe veliko rastojanje i mnoštvo stepena
poznanja da bi prošla kroz mesto šatora divnog, do doma Boţijeg, s glasom radosti i
ispovedanja odjeka praznujućeg (Ps. 41,5), svagda dodajući glas glasu i duhovni glas
duhovnom glasu, napredujući u duhovnim sagledavanjima sa radošću zbog umom
ugledanih stvari, sa veseljem i odgovarajućom blagodarnošću. Takvo praznovanje
obavljaju svi koji su dobili blagodat Duha koji viĉe u srcima njihovim: Ava, Oĉe (Gal.4,6).

63. Mesto šatora divnog, jeste bestrasno i nepokolebivo dobro nastrojenje prema
vrlinama, zbog koga Bog Slovo ukrašava dušu raznim krasotama vrlina kao šator. Dom
Boţiji jeste poznanje koje se sastoji iz mnogih i raznih sagledavanja, zbog kojih Bog
posećuje dušu i ispunjava je mnoštvom mudrosti. Glas radosti jeste poskakivanje duše pri
pogledu na mnoštvo vrlina. Ispovedanje jeste blagodarenje za slavno nasićenje ili
ispunjenje mudrošću. Odjek jeste neprestano tajanstveno slavoslovlje koje se sastoji iz
spoja i jednog i drugog - i radovanja i ispovedanja.

64. Onaj ko je hrabro savladao telesne strasti, ko je odneo dovoljno pobeda nad
neĉistim dusima i ko je njihove pomisli izagnao iz oblasti svoje duše treba da se moli da
mu se da ĉisto srce i da se u njegovoj unutrašnjosti obnovi pravi duh, kako bi se blagodaću
savršeno oĉistio od rĊavih pomisli i ispunio se boţanstvenim pomislima.

65. Onaj ko je svoje srce uĉinio ĉistim ne samo da poznaje smisao i znaĉenje
drugostepenih stvari koje postoje nakon Boga, već na neki naĉin, prošavši sve njih, gleda i
samog Boga. U tome se i sastoji krajnja granica dobra. Posetivši takvo srce, Bog u njemu
Duhom piše svoja slova, kao na Mojsijevim tablicama, saglasno sa merom uzrasta u
dobrom delanju i sagledavanju, po zapovesti koja tajanstveno zapoveda: Rasti i mnoţi se
(Post.35,11).

66. Sveti primaju um Hristov, po reĉenome: Mi imamo um Hristov (1.Kor.2,16). On
nas ne lišava naše umne sile, niti suštastveno i liĉnosno prelazi u naš um (tj. na njegovo
mesto). On svojim osobinama osenjuje silu našeg uma i povezuje u jedno dejstvo. Po
meni, um Hristov ima onaj ko o svemu misli u Njegovom duhu, i koga sve privodi ka misli
o Njemu.

67. Mi se telom Hristovim (po reĉi apostola: A vi cme telo Hristovo, i udovi
ponaosob - 1.Kop, 12,27) ne nazivamo stoga što se lišavamo svojih tela ili što On liĉno
prelazi u nas, razdeljujući se u udove, već stoga što se i naše telo, kao i Njegovo, oslobaĊa
grehovne truleţnosti. Jer, Hristos je po prirodi kao ĉovek bio bezgrešan i telom i dušom. I
mi, koji verujemo u Njega i koji smo se Duhom obukli u Njega, proizvoljenjem moţemo u
Njemu biti bez greha.

68. Sve dok se nalazi u ovom ţivotu, [ĉovek] ima samo delimiĉno poznanje i
proroštvo i zalog Svetoga Duha, ma koliko da je savršen po ovdašnjem stanju u delanju i
sagledavanju. To stanje će jednom dostići savršenstvo, kada će se dostojnim istina
pokazati licem u lice, tj. kakva je samo po sebi. Tada oni neće imati samo deo punote, već
će samu punotu nositi u sebi po zajedniĉarenju. Jer, apostol govori da će tada svi (tj.
spaseni) dostići u meru rasta punote Hristove (Ef.4,13), u kome su sakrivena sva blaga
premudrosti i znanja (Kol.2,3). Po njenom pojavljivanju će prestati ono što je delimiĉno
(l.Kop. 13,10).

69. Poneki ištu [da saznaju] kakvo će biti stanje onih koji će dostići savršenstvo u
Carstvu Boţijem. Da li će, naime, i tamo postojati napredovanje i prelazak (ka sve boljem),

126

ili će se odrţavati nepromenjivo stanje koje je ustanovljeno? Kakva će tada biti tela i duše i
kako da se o tome misli? Ako se razmisli, na to bi se moglo reći sledeće. U odnosu na
telesni ţivot, hrana ima dvojako znaĉenje: ona sluţi i za rast i za odrţavanje onih koji se
hrane. Sve dok ne postignemo meru telesnog uzrasta, mi se hranimo radi rašćenja. Kada
se, pak, zaustavi u rašćenju, telo se već hrani radi odrţavanja. I u odnosu na dušu hrana
ima dvojako znaĉenje. Dok napreduje, ona se hrani vrlinama i sagledavanjima, prolazeći
sve postojeće i hodeći ka meri rasta punote Hristove. Dospevši do nje, ona se zaustavlja u
napredovanju i uzrastanju navedenim sredstvima, hranjena neposredno već netruleţnom
hranom na naĉin koji prevazilazi razumevanje (koji je moţda baš zbog toga viši i od
uzrastanja). Ona hranu već prima samo radi odrţavanja danog joj bogovidnog savršenstva
i radi izjavljivanja bezmerne sladosti koja dolazi od nje. Dobijajući od nje svagda jednako
blagobiće, ona postaje bog po priĉešću Boţanstvenom blagodaću, prestajući sa svim
umnim i ĉulnim dejstvima. Ona ujedno ĉini da se prekidaju i sva prirodna dejstva tela, koje
se oboţuje zajedno sa njom u meri koja mu je dostupna. Jer, kroz dušu i telo prosijava
jedino Bog, koji preobiljem slave savlaĊuje njihova prirodna obeleţja.

70. Oni koji vole da idu do kraja ištu da [poznaju] u ĉemu će se sastojati razlika
veĉnih staništa i obećanog nasleĊa, tj. da li u mestu, ili u koliĉini i kakvoti duhovnih
savršenstava. I jednima izgleda jedno, a drugima drugo. Onaj, pak, ko je poznao šta
[znaĉi]: Carstvo Boţije unutra je u vama (Lk. 17,21), te: U kući Oca moga stanovi su
mnogi (Jn.14,2), [svakako] će stati na stranu drugog.

71. Carstvo Boga i Oca po svedrţiteljstvu pripada svima koji veruju, a po blagodati
onima koji se u potpunosti odbacili bilo kakvo raspoloţenje prema prirodnom ţivotu i duše i
tela, tj. onima koji su stekli duhovni ţivot i koji mogu da govore: A ţivim · ne više ja, nego
ţivi u meni Hristos (Gal.2,20).

72. Onaj ko trudovima vrline uspe da umrtvi udove svoje koji su na zemlji (Kol.3,5),
te da ispunjavanjem zapovesti Slova pobedi svet koji postoji u njemu, više neće imati
nikakve skorbi s obzirom da je ostavio svet i poĉeo da prebiva u Hristu, Pobedniku
strasnog sveta i Darodavcu svakog mira. Jer, onaj ko nije ostavio pristrasnost prema
veštastvenome, svakako će imati skorb, menjajući se u osećanjima zajedno sa izmenom
onoga što je promenjivo po prirodi. Onaj ko je poĉeo da ţivi u Hristu ni pod kakvim vidom
neće već osetiti promenu u veštastvenom, ma kakva inaĉe bila. Stoga Gospod govori: Ovo
sam vam kazao, da u meni mir imate. U svetu ćete imati ţalost; ali ne bojte se, ja sam
pobedio svet (Jn.16,33). Tj. u meni, u Slovu ćete imati mir, budući izbavljeni od
prevrtljivosti i smetenosti zemaljskih stvari i strasti. U svetu, tj. u pristrasnosti prema
veštastvenome ćete imati skorb usled neprestane promene jednog u drugo. Skorb će imati
i jedan i drugi, tj. i onaj ko dejstvuje vrlinski (usled truda koji je sa njima povezan) i onaj
ko voli svet (usled gubitka i lišavanja u veštastvenom). Ipak, kod jednog je ona
spasonosna, a kod drugog razorna i pogubna. I za jednog i za drugog Gospod jeste pokoj:
za prvog stoga što mu posle truda vrlina daje odmor bestrašća u stanju sagledavanja, a za
drugog stoga što mu kroz pokajanje oduzima pristrašće prema truleţnom.

73. Mi treba ne samo da smo ubice telesnih strasti, već i istrebitelji strasnih
duševnih pomisli, podraţavajući svetog koji govori: Izjutra sam ubijao sve grešnike zemlje
kako bih iz grada Gospodnjeg istrebio sve koji ĉine bezakonje (Ps.108,8), tj. telesne strasti
i duševne bezakone pomisli.

74. Onaj ko sa blagoĉastivim i pravim poznanjem put vrlina saĉuva pravim, ne
skrećući na suprotnu stranu, shvatiće posetu Boţiju koja će mu se desiti usled bestrašća,

127

kao što uverava isti sveti prorok, govoreći: Pevaću u razumeću na putu neporoĉnom kada
ćeiu doću k meni (Ps.100,2).

75. Onaj ko se uvodi na put blagoĉašća ne treba samo blagošću da se rukovodi na
ispunjavanje zapovesti. On i sećanjem na strogost sudova Boţanstvene pravde ĉešće treba
da se podstiĉe na podvig. Tako će on ljubavlju ţeleti Boţanstveno, a strahom se uzdrţavati
od rĊavog. Zbog toga [psalmopojac] kaţe: Milost i sud neeaćy ti, Gospode (Ps. 100,1),
svedoĉeći da onaj ko se naslaĊuje ljubavlju molitveno besedi sa Bogom, a onaj ko se krepi
strahom Njemu uzašilje pesmu.

76. Jedno je prebespoĉetno i nadsuštastveno blago Biće, Triipostasna Jedinica,
Otac, Sin i Duh Sveti, bezgraniĉno sasuštastvo Trojice. Bilo kakvo razumevanje Njegovog
Bića, tj. kako jeste, šta jeste ili kakav je - za stvorene umove ostaje nedostupno. Ono
izmiĉe svakom razumevanju umnih, ne izlazeći iz svoje prirodne skrivenosti. Ono bezmerno
prevazilazi svako poznanje.

77. Jedan je Bog Otac, Jedinog Sina Roditelj i Jedinog Duha Svetog Ishoditelj:
neslivena Jedinica i Trojica nerazdeljiva, bespoĉetni Um, Jedini Roditelj Jedinog, suštinski
bespoĉetnog Slova i Jedinog veĉnog Ţivota, tj. Duha Svetog Istoĉnik.

78. Jedan je Bog, Jedinica beznaĉelna i nadpostojeća, koja nema delova i koja je
nerazdeljiva. Jedan isti je i Jedinica i Trojica.

79. Hristos Bog se raĊa. Sa primanjem tela koje ima razumnu dušu postaje ĉovek
On koji je iz nebića darovao biće svemu što postoji. Njega je natprirodno rodila Djeva, ne
lišivši se ni jednog znamenja devstvenosti. On je postao ĉovek, ne izmenivši prirodu i ne
pretvarajući sile. On i onu koja ga je rodila ĉini Majkom i ĉuva Djevom. On ĉudom ukazuje
na ĉudo, u jednom prikrivajući drugo. Bog je po svojoj prirodi uvek tajanstveno sakriven.
Ukoliko ponekad i izlazi iz svoje prirodne skrivenosti, Njegovo pojavljivanje je ĉini još
skrivenijom. Na taj naĉin On (u svom ĉoveĉanskom RoĊenju) Djevu ĉini Majkom koja raĊa,
pri ĉemu samo RoĊenje uze devstvenosti ĉini nerazrušivim.

80. Mi sa verom treba da gledamo na tajnu Boţanstvenog Ovaploćenja. Mi bez
znatiţelje treba da proslavljamo Onoga ko je blagoizvoleo da doĊe meĊu nas. Jer, ko bi
mogao, nadajući se na silu ispitivanja svoga razuma, reći kako se zaĉinje Bog Slovo? Kako
se bez semena obrazuje Njegovo telo? Kako je Majka ona koja je i posle roĊenja ostala
Djeva? Kako je Onaj ko je iznad svakog savršenstva napredovao u uzrastu (Lk.2,52)? Kako
je Ĉisti primio krštenje? Kako je nasićavao Onaj ko je sam bio gladan? Kako je Onaj ko se
sam zamarao pruţao silu? Kako je Onaj ko je stradao delio iscelenja? Kako je
oţivotvoravao Onaj ko je sam umro? I kako je, da prvo kaţemo na kraju, Bog postao
ĉovek? Još tajanstvenije je [pitanje o naĉinu] prisustva ipostasi Slova u telu, premda je
istovremeno po prirodi ipostasno u Ocu. Kako je Onaj ko je Bog po prirodi postao ĉovek po
prirodi, ne odrekavši se ni od jedne prirode: ni od Boţanske (po kojoj je Bog), ni od naše
(po kojoj je posao ĉovek)? Sve te tajne prima jedino vera koja ispoveda postojećim stvari
koje su iznad reĉi i razuma (Jev.11,1).

81. Prekršivši zapovest, Adam je poznao da roĊenje naše prirode ima poĉetak u
ĉulnom uţivanju. Izgoneći je iz prirode, Gospod nije smatrao da je umesno da se sam rodi
od semena. Prestupivši zapovest, ţena je pokazala da roĊenje naše prirode poĉinje
patnjama. Odgoneći ih od prirode, Gospod pije dozvolio da pri Njegovom raĊanju ona koja
ga je rodila pretrpi kvarenje. Time On proizvoljno uţivanje i neproizvoljne patnje (koje su
od njega nastale) iskljuĉuje iz prirode (postavši Istrebitelj onoga što sam nije stvorio) i
ujedno uĉi da u duhu tajanstveno treba da se zaĉinje drugi ţivot, koji se moţda obrazuje u

128

patnji i skorbima, ali se svakako okonĉava boţanstvenim uţivaljem i beskonaĉnim
radovanjem. Onaj ko je stvorio ĉoveka postaje ĉovek i raĊa se kao ĉovek da bi spasao
ĉoveka. Iscelivši strasti stradanjem, On postaje Umrtvitelj naših strasti, svojim
natprirodnim telesnim lišavanjima ĉovekoljubivo obnavljajući naša duhovna raspoloţenja.

82. Za vrlinu je blagotvorno da se [ĉovek] podvizava usred bolnih napora. U
takvom sluĉaju ona kao nagradu za blagodušno trpljenje donosi bestrašće duše. Ljubavlju
sjedinjena sa Bogom, duša se bestrašćem odvraća od raspoloţenja prema telu i svetu.
Iscrpljivanje tela predstavlja ukrepljenje duše.

83. Prevareni ĉulnim uţivanjem, mi smo istinskom ţivotu pretpostavili smrt.
Podnesimo blagodarno telesnu patnju koja ubija uţivanje kako bismo, pošto se njegovom
smrću uništi i smrt koja je kroz njega došla, primili ţivot koji se vraća u nas. On je ranije
prodan za uţivanje, a sada se opet kupuje za neznatnu patnju tela.

84. Kada je telo zdravo i podmireno, obiĉno raste sila greha. Oĉigledno je,
meĊutim, da se i sila vrlina podmlaĊuje kada je ono u oskudici. Hrabro nosimo zlopaćenje
tela da bismo se oĉistili od duševnih skverni i da bismo se udostojili buduće slave.
Stradanja sadašnjeg vremena nisu ništa prema slavi koja će nam se otkriti (Rim.8,18).

85. Lekari koji leĉe telo ne predlaţu isti lek svima. I Bog koji leĉi duševne bolesti
zna više naĉina koji su prigodni za sve: On svakoj duši pruţa ono što joj je neophodno,
vršeći iscelenje. Mi treba da mu zahvalimo što nas leĉi, ĉak i kad osećamo muku. Jer, kraj
će biti blaţen.

86. Ništa toliko ne izobliĉava nastrojenje duše kao nemir izmoţdenog tela. Ako mu
se ona poda, pokazaće da telo voli više negoli Boga. Ukoliko, pak, ostane nepokolebiva
pred takvim napadima, obnaruţiće da vrlinu poštuje više negoli telo. Stoga će ona primiti
Boga kao saţitelja. On je radi nje stradao našom prirodom. On i njoj kao nekada uĉenicima
uzvikuje: Ne bojte se, ja sam pobedio svet (Jn.16,33).

87. Svi sveti su bili udeonici u vaspitnom kaţnjavanju. Budimo i mi zajedno sa
njima blagodarni kada se vaspitno kaţnjavamo kako bismo se udostojili da budemo
uĉesnici i u njihovoj slavi. Jer koga ljubi Gospod onoga i kara; i bije svakoga sina koga
prima (Priĉ.3.12; Jev.12,6).

88. Primivši rebro (tj. ţenu iz rebra) koje mu je predloţilo uţivanje, Adam je
ĉoveštvo izbacio iz raja. Blagoizvolevši da kopljem bude proboden u rebro, Gospod je
razbojnika uveo u raj. Zavolimo skorbno premaranje tela i omrzimo njegova uţivanja.
Takvo [ponašanje], naime, uvodi u raj i ĉini da postajemo njegovi zajedniĉari. Uţivanja,
meĊutim, izgone iz njega i lišavaju nas njegovih dobara.

89. Postavši ĉovek, Bog strada telom. Neće li se zbog toga radovati onaj ko strada,
s obzirom da ima Boga za sauĉesnika u stradanju? Jer, stradanje sa Njim postaje uzrok
[sticanja] Carstva. Istinit je, naime, onaj ko je rekao: Sa Njim stradamo da se s Njim i
proslavimo (Rim.8,17).

90. Svakako je neophodno da podnosimo patnju usled uţivanja koju je naš
praroditelj rastvorio sa našom prirodom. Stoga hrabro nosimo privremenu patnju koja
pritupljuje ţaoku uţivanja i izbavlja nas od veĉnih muka koje ono donosi.

91. Kraj svih dobara jeste ljubav, s obzirom da ona sve koji hode u njoj vodi,
privodi i pribliţuje vrhovnom dobru - Bogu, Vinovniku svakog dobra. Ona je uvek verna,
nikada ne otpada i svagda ostaje nepromenjiva. Kao tvrdi temelj istine, vera je osnova
nade i ljubavi, koje slede za njom. Nada je krepost ljubavi i vere, koje sa desne i leve

129

strane stoje pored n.e. Ona i jednoj i drugoj pokazuje vernost (Onoga u koga se veruje) i
dostojnost ljubavi (Onoga ko se voli), sama uĉeći putu ka Njemu. Ljubav je njihovo
ispunjenje, s obzirom da cela obuhvata ono što je predmet poslednje ţelje i da daruje
uspokojenje u Njemu. Umesto vere u ono što jeste i nade u ono što će biti, ona sobom (i u
sebi) uvodi u Njegovo posedovanje kao sadašnjeg i okušanje kao prisutnog.

92. Postoje tri najveća i naĉelna zla koji su praroditelji svakog zla: neznanje,
samoljublje i mrţnja. Oni su meĊu sobom srodniĉki povezani i podrţavaju jedno drugo. Jer,
od neznanja Boga [se raĊa] samoljublje, a od njega - mrţnja u odnosu na saprirodne. I
niko ne protivreĉi da ih lukavi izaziva i budi u nama, uĉeći nas da zloupotrebljavamo svoje
sile - slovesnost, ţelju i dejstvenost.

93. Ka Bogu treba da se uznosimo slovesnošću i poznanjem (zamenjujući)
neznanje. Njega treba da ištemo sa ĉeţnjom, ĉisteći je od strasti samoljublja. Mi treba da
se samo prema Bogu ustremljujemo sa svom ţeljom i snagom, odvojivši je od mrţnje. Mi
treba da nastojimo da steknemo jedino Boga i da u sebi sazdamo Boţanstvenu i blaţenu
ljubav koja sjedinjuje sa Bogom i koja bogoljupca ĉini bogom. Ona je, dakle, od njih (tj.
bogopoznanja i bogoĉeţnje) i oni su radi nje.

94. Kada odbacimo samoljublje (koje je, kao što sam rekao, poĉetak i majka svih
zala) ujedno ćemo odbaciti i sve što je od njega. Jer, kada njega više ne bude bilo, nikakav
vid ili trag zla ne moţe da se ustali u nama.

95. Mi sami sebe i jedni druge treba da poštujemo i volimo po primeru samog
Hrista, koji je blagovoleo da postrada za nas.

96. Dejstvo i dokaz savršene ljubavi prema Bogu jeste iskreno i dobro raspoloţenje
prema bliţnjemu. Jer, boţanstveni Jovan govori: Koji ne ljubi brata svoga koga vidi, kako
moţe ljubiti Boga, koga nije video (1.Jn.4,20).

97. Eto dveri kojima onaj ko ulazi stupa u Svetinju nad svetinjama, udostojavajući
se da postane gledalac nepristupne krasote Svete i carstvene Trojice.

98. Mi ne moţemo da se sprijateljimo sa Bogom sve dok protiv Njega buntujemo
strastima, dok rado plaćamo danak greha zlom tiraninu i upropastitelju duša naših i dok
odluĉno ne ustanemo u rat protiv lukavoga. Sve dotle smo mi neprijatelji i protivnici Bogu,
bez obzira što prisvajamo ime verujućih: sve dotle mi samovoljno robujemo strastima
bešĉašća. Mi nećemo imati nikakve koristi od svetskog mira s obzirom da nam duša ima
rĊavo nastrojenje, te ustaje protiv svog Tvorca, izbegavajući da stane pod Njegovu carsku
vlast. Naprotiv, ona se prodaje bezbrojnim zlim gospodarima koji je guraju u grehe, laţljivo
je uĉeći da umesto spasonosnog puta bira put koji vodi u pogibao.

99. Bog nas je sazdao da bismo postali priĉesnici Boţanske prirode (2.Pt.1,4) i
priĉesnici Njegove veĉnosti i da bismo mu postali podobni (1.Jn.3,2) po blagodatnom
oboţenju. Radi toga je sve što postoji sazdano i postoji, a nepostojeće se još privodi u biće
i raĊa.

100. Ukoliko hoćemo da se nazivamo i budemo Boţiji, prihvatimo podvig da Slovo
ne predajemo stradanju (sliĉno Judi). te da se ne odriĉemo od Njega (sliĉno Petru).
Odricanje od Slova jeste odbijalje da se ĉini dobro usled nekog straha, a izdajstvo jeste
namerno grešenje delom i samovoljni poriv ka sagrešenju.

101. Otrgnuvši ljude jedne od drugih i krivo protumaĉivši zakon, samoljublje i
telesno mudrovanje je raseklo jednu prirodu (jednoprirodnih) na mnoge delove, donevši
surovost koja je obuzela sve i naoruţavši prirodu protiv same sebe (tj. ljude jedne protiv

130

drugih). Onaj, pak, ko zdravim smislom i blagorodnim mudrovanjem uspe da uništi takvo
nastrojenje prirode, najpre samome sebi ukazuje milost. Jer, on svome srcu daje
nastrojenje koje odgovara prirodi. On se takvim nastrojenjem i samom Bogu pribliţuje,
pokazujući na sebi šta znaĉi biti po obrazu i kako je blagoljepno Bog na poĉetku sazdao
našu prirodu podobnu sebi. Ona je prejasno u sebi odraţavala Njegovu blagost, s obzirom
da ju je u svemu sazdao sliĉnom sebi, tj. bistrom, mirnom, nesmutljivom. Ona beše sa
Bogom i sa samom sobom tesno vezana ljubavlju po kojoj Boga grlimo sa ĉeţnjom (tj. kao
ţeljeno dobro), a jedni druge sa saosećanjem (s obzirom da smo jedne prirode).

102. Ĉovekoljubivi Bog je postao ĉovek da bi ljudsku prirodu (tj. sve ljude) sabrao
sebi i zaustavio njenu sklonost ka zlu, kojom sama sebe razdeljuje i kojom sama na sebe
ustaje, nemajući nikakvog zastoja usled nepostojane pokretljivosti (izmenjivosti)
raspoloţenja u odnosu na druge.

103. Odrecimo se po svojim silama uţivanja sadašnjeg ţivota od straha zbog
njegovih teskoba, te ćemo se u potpunosti izbaviti od svake strasne pomisli i od svake
demonske zamke. Jer, mi radi uţivanja volimo strasti i radi patnje beţimo od vrlina.

104. Prelest i strast greha obiĉno išĉezavaju zajedno sa ispunjenjem uslova kojima
se oni vrše. Sam opit ukazuje da posle svake grehovnog uţivanja sledi skorbna patnja.
Stoga [grešni] ĉovek ima puno stremljenje ka strastima i punu odvratnost prema
neprijatnosti i patnji, smatrajući (iako je nemoguće) da ih moţe odvojiti meĊusobno.
Hoteći da svoje samoljublje naslaĊuje jedino uţivanjem i ne trpeći nikakvu patnju, on (po
obiĉaju zaslepljen strašću) zaboravlja da grehovna slast nikada ne biva bez gorĉine
nezadovoljstva. Jer, sa grehovnim uţivanjem je po prirodi rastvorena gorĉina patnje. Oni
koji je okušaju zaboravljaju [tu ĉinjenicu] usled obuzetosti strasnom slašću. Slast obuzima
svu njihovu paţnju, usled ĉega je od njihovih ĉula sakriveno ono što potom sledi. Iz
samoljublja stremeći za slastima i starajući se da na svaki naĉin izbegnemo gorĉinu, mi u
sebi raĊamo bezbrojne propadljive strasti.

105. Takvo osećanje slasti i gorĉine ne doţivljava onaj ko se, oslobodivši se od
svake telesne sklonosti, sjedinjuje ili pre prilepljuje umom za Boga, koji je uistinu najdraţe,
najdragocenije i najviše dobro.

106. Bogu niko ne moţe da sluţi ĉisto ukoliko u potpunosti ne oĉisti dušu. Niko ni
tvari ne moţe da sluţi ukoliko ne ugaĊa telu. Vršeći propadljivo telesno sluţenje kao
slastoljubiv, ĉovek neprestano doţivljava i uţivanje i patnju, kušajući od drveta
neposlušnosti, u kome je u isto vreme rastvoreno poznanje dobra i zla koje se ĉulima
opaţa na samom delu.

107. Gde ne vlada razum obiĉno je prisutna vlast ĉula, sa kojom je nekako
rastvorena sila greha koja kroz slast dušu vuĉe ka ţaljenju tela, koje joj je srodno po
prirodi. Usled toga ona na sebe uzima strasno i slastoljubivo staranje o telu (kao neko
svoje prirodno delo), koje ĉoveka odvodi od pravog prirodnog ţivota i navodi ga da
postane tvorac zla koje nema samostalno postojanje.

108. Zlo za slovesnu dušu jeste zaborav njenih prirodnih dobara, koji nastaje zbog
strasnog odnosa prema telu i svetu. Ukoliko postane rukovoditelj, um ga uništava svojim
poznanjem duhovnih poredaka. On kako priliĉi tumaĉi nastanak i prirodu sveta i tela,
navodeći dušu u duhovnu oblast koja joj je srodna i u koju više ne ulazi zakon greha, s
obzirom da mu nedostaje ĉulo koje bi moglo da mu posluţi kao most kojim bi ga doveo do
uma (ili do umne duhovne oblasti). Svi raniji odnosi tog ĉula prema duši su razrušeni i svi

131

ĉulni prizori su mimoiĊeni, usled ĉega ih um uopšte ne oseća, postavši im tuĊ kako po
nastrojenju, tako i po prirodi.

109. Drţeći strasti u svojoj vlasti, um ĉula ĉini oruĊima vrlina. Drţeći, pak, um u
svojim rukama, strasti ĉula usmeravaju ka grehu. Stoga duša treba trezvoumno da gleda i
rasuĊuje o naĉinu dobrog vida dejstvovanja, kako bi ono što je ranije koristila pri vršenju
greha [sada] upotrebljavala za raĊanje i utvrĊivanje vrlina.

110. Sveto JevanĊelje donosi odricanje od telesnog ţivota i prihvatanje duhovnog
ţivota. Ja govorim o onima koji uvek umiru (l.Kop.15,31) po ĉoveku, tj. po ljudskom telu u
svetu ovog ţivota. Oni, po boţanstvenom apostolu, ţive samo za Boga Duhom. Oni više ne
ţive svojim ţivotom, nego u njima ţivi Hristos (Gal.2,20). Na taj naĉin se mrtvi telom
smatraju i oni koji u ovom svetu imaju velike skorbi, muĉenja, teskobe, ali sa radošću trpe
gonjenja i iskušenja svake vrste.

111. Svaka strast se sastoji i raĊa iz spoja neĉeg ĉulnog sa ĉulom pri skretanju
prirodnih delatnih sila, tj. razdraţajne (ili ţelateljne) sile od ispravnog i prirodnog naĉina
njenog dejstva. Ukoliko um, uvidevši cilj spajanja ĉulnog predmeta, ĉula i prirodne delatne
sile koja u njemu uĉestvuje, svojim rasuĊivanjem uspe da svakoga posebno prizove u
njemu svojstveno stanje, svakoga sagledavajući samog po sebi (tj. ĉulni predmet bez
odnosa sa ĉulom, ĉulo bez njegovog srodstva sa ĉulnim predmetom i delatnu silu koja u
tome uĉestvuje )na primer, ţelju, ili neku drugu) bez strasnog raspoloţenja prema ĉulnom
predmetu ili osećanju), spoj strasti će se zdrobiti i rasejati kao i tele koje su nekada izlili
Izrailjci (Izl.32,20). On će se rasuti po vodi poznanja, pri ĉemu će se potpuno uništiti i
najtananije pomišljanje na strasti, pošto se stvari koje je izazivaju vrate u stanje koje im je
svojstveno po prirodi.

112. Ţivot koji je isprljan mnogim grehovnim padovima zbog telesnih strasti jeste
opoganjena haljina (Jd.23). Jer, naĉinom svog ţivota, kao nekom odećom, svaki ĉovek
obiĉno projavljuje kakav je - pravedan ili nepravedan. Jedan ima ĉistu odeću, tj. vrlinski
ţivot, a drugome je sa ţivot isprljan zlim delima. Ili bolje, haljina opoganjena od tela jeste
unutrašnje nastrojenje i raspoloţenje duše. U duši se uobliĉuje obraz po savesti (ili pred
savešću) na osnovu sećanja na rĊave pokrete i dejstva koji proizilaze od tela. Videći
neprestano na sebi takvu odeću, ona se proţima smradom strasti. Od duha se kroz
razumno meĊusobno spajanje vrlina u duši obrazuje netruleţna odeća. Kad se obuĉe u
nju, duša postaje dobra i slavna. Od tela se, opet, kroz propadljivost raznih strasti i
njihovog meĊusobnog srodstva stvara neka neĉista i opoganjena odeća za dušu,
pokazujući njene osobine i nalaţući na nju drugi obraz i podobije umesto Boţanstvenog.

113. Tvrda i verna osnova nade na oboţenje ljudske prirode jeste Oĉoveĉenje
Boga, po kome ĉovek postaje bog u meri u kojoj je Bog postao ĉovek. Jer, oĉigledno je da
Onaj ko je postao ĉovek bez greha moţe i prirodu da oboţi, uopšte je ne pretvarajući u
Boţanstvo. On, naime, moţe da je uzvisi do sebe u meri u kojoj se sam smirio ĉoveka radi.
Tajanstveno nas tome pouĉavajući, veliki apostol govori da će se u vekovima koji dolaze
pokazati preveliko bogatstvo blagodati Boţije (Ef.2,7).

114. Neĉistotom uţivanja kao rĊom pokrivenu dušu ĉisti bolna patnja. Kada ona na
delu pozna štetu od naklonosti prema veštastvenome, bolna patnja sasvim iskorenjuje u
njoj svaku sklonost prema uţivanju. Stoga Bog po pravednom sudu popušta Ċavolu da
ugnjetava ljude muĉnim skorbima.

115. Uţivanje i patnja, te ţelja i strah koji ih slede nisu u poĉetku bili stvoreni
zajedno sa ljudskom prirodom. U suprotnom bi oni pripadali broju crta koje je odreĊuju.

132

Govoreći u skladu sa uĉenjem velikog Grigorija Niskog, oni su uvedeni nakon gubitka
savršenstva, koje je bilo svojstvenoj našoj prirodi. Oni su pripojeni uz najbeslovesniji deo
paše prirode. Odmah posle prestupanja zapovesti preko njih se odmah oĉigledno i jasno
pokazala naša sliĉnost sa beslovesnim ţivotinjama, [koja kao da je zamenila] blaţeno
podobije Boţije. Jer, trebalo je da, po pomraĉenju dostojanstva slovesnosti, ljudska priroda
pravedno trpi kaznu od onoga ĉime je usvojilo crte beslovesnosti. Bog je premudro ustrojio
da ĉovek na taj naĉin shvata prednost slovesnosti.

116. I strasti postaju dobre u rukama revnitelja za dobro i spasonosni ţivot. Mudro
ih odvojivši od telesnog, oni ih upotrebljavaju za sticanje nebeskog. Naime, ţelju ĉine
ĉeţnjivim kretanjem duhovnog stremljenja ka Boţanstvenim dobrima, slastoljublje - ţivim
radovanjem pod dejstvom ushićenja uma Boţanstvenim darovima, strah - predupreĊujućim
staranjem da se ne podvrgnu budućem muĉenju zbog sagrešenja, tugu - kajanjem
usmerenim na ispravljanje sadašnjeg zla. Ukratko reĉeno, oni se strastima sluţe da bi
uništili ili odbili sadašnje ili oĉekivano zlo, kao i da bi stekli i saĉuvali vrline i poznanja.
Sliĉno i mudri lekari uništavaju ili odbijaju već postojeću povredu ili štetu koja će se
pojaviti u telu od otrova otrovnice.

117. Zakon Prvog Zaveta delatnim mudroljubljem ĉisti našu prirodu od svake
skverni. Zakon Novog Zaveta sagledateljnim tajnovodstvom misleno uzvodi um od telesnog
ka prizorima mislenih stvari, koje su mu srodne.

118. Sveto Pismo samo poĉetnike i one koji se još nalaze u predverju
Boţanstvenog doma vrlina naziva strašljivima (tj. onima koji se rukovode strahom). One
koji su stekli srazmernu naviku u razumevanju i u naĉinu vršenja vrlina obiĉno naziva
naprednima. One, pak, koji su se duhovnim razumevanjem popeli na sam vrh istinskog
poznanja vrlina ono naziva savršenima. Prema tome, onaj ko se odvojio od vethog
prebivanja u strastima i ko je sve svoje raspoloţenje, po dejstvu straha, predao
Boţanstvenim zapovestima neće biti lišen ni jednog dobra koje priliĉi poĉetnicima, premda
i nije stekao naviku u vrlinama i premda nije postao priĉesnik mudrosti o kojoj se govori
meĊu savršenima (1.Kor.2,6). Isto tako ni onaj koji napreduje neće biti lišen ni jednog
dobra koje priliĉi njegovom stepenu, premda još nije stekao zrelo poznanje Boţanstvenih
stvari koje je svojstveno savršenima. Savršeni, pak, tajanstveno se udostojivši
sagledateljnog bogoslovlja i svoj um naĉinivši ĉistim od svakog veštastvenog maštanja,
usaĊuju u sebe Boţanstvenu ljubav koja bez ikakvog nedostatka nosi puno podobije
obraza Boţanstvene krasote.

119. Strah moţe biti dvostruk: ĉisti i neĉisti. Strah koji se raĊa usled greha pod
dejstvom oĉekivanja muka jeste neĉist. On kao svoj uzrok ima greh koga smo svesni. On
nije trajan, s obzirom da išĉezava kada kroz pokajanje išĉezne greh. Postoji i ĉisti strah koji
je stalan u duši. On nikada ne odlazi: ni kad nema plašljivog nespokojstva koje izazivaju
gresi. On je nekako svagda prisutan pored Boga, tj. kao neki danak od strane tvari, koji
projavljuje svima prirodno strahopoštovanje pred Njegovom veliĉinom, koja nadmašuje
svako carstvo i silu.

120. Duh Sveti jeste u svima: On sve obuhvata, o svima promišlja i kod svih
pokreće prirodna semena (dobra). U onima koji su pod zakonom On se uglavnom pokazuje
kao ukazatelj prestupa zapovesti i prosvetitelj predskazanog Hristovog obećanja. U svima
koji su u Hristu On, osim reĉenog, sprovodi usinovljenje. Kao davalac mudrosti, pak, On ni
u jednom od navedenih lica ne postoji prosto i bezuslovno: On je samo u onima koji su se,
razumevajući delo i ţiveći bogopodobno, uĉinili dostojnim Njegovog Boţanskog useljenja.

133

Jer, onaj ko ne ĉini volju Boţiju ima nerazumno srce (ĉak i da je verujući), u kome delaju
zle pomisli, i telo obeleţeno gresima, s obzirom da je uvek puno neĉistim strasnim
pohotama.

121. Bog koji ţeli da se svi ljudi spasu i koji je gladan njihovog oboţenja,
nadmenost i taštinu isušuje prokletstvom, kao besplodnu smokvu (Mt.21,19), hoteći da oni
pravu pravednost pretpostavljaju pokaznoj pravednosti, skidajući sa sebe licemerni hiton
dobronaravne spoljašnjosti. Boţanstvena Reĉ hoće da oni iskreno pristupaju vrlini, te da
ostalo vreme provode u blagoĉastivom ţivotu, starajući se da više pred Bogom drţe dobro
raspoloţenje duše, negoli da pred ljudima pokazuju spoljašnji dobronaravni izgled.

122. Đavo je i neprijatelj Boţiji i osvetnik. On je neprijatelj kada iz mrţnje prema
Njemu pokazuje prevarnu i pogubnu ljubav prema ljudima, pobuĊujući razne strasti. On
slašću kojom od njih oĉekujemo vara naše proizvoljenje koje privremena dobra
pretpostavlja veĉnom blagu. Njima on potpuno obuzima raspoloţenje duše, odvajajući nas
od Boţanstvene ljubavi i ĉineći nas proizvoljnim neprijateljima našeg Tvorca. Pošto je na
nas izlio svu svoju mrţnju, on postaje i osvetnik kada traţi našu kaznu, s obzirom da smo
mu se kroz greh potĉinili. Jer, Ċavo iznad svega voli da vidi kako se ĉovek kaţnjava. Kada
mu je dozvoljeno, on sliĉno buri naleće na one nad kojima je, po popuštenju Boţijem,
dobio vlast. On izmišlja razna neproizvoljna stradanja (zbog proizvoljnih strasti) ne radi
ţelje da ispuni naredbu Boţiju, već radi nasićenja svoje strasne mrţnje prema nama. On
[ţeli] da duša, iznemogavši pod teţinom skorbi i nevolja, odbaci svaku nadu na
Boţanstvenu pomoć, te da nailazak muĉnih sluĉajnosti umesto urazumljenja kod nje
izazove gubitak vere u samo postojanje Boga.

123. Bez Boţijeg popuštenja ni sami demoni ni u ĉemu ne mogu da sluţe Ċavolu.
Jer, Bog zna kako da sa odgovarajućim ĉovekoljubivim i blagim promišljanjem dopušta
Ċavolu da kroz svoje sluge vrši razna kaţnjavanja za ono u ĉemu smo sagrešili. Pismo nam
o tome jasno svedoĉi u pripovesti o Jovu. U njoj se kaţe da Ċavo Jovu nije mogao da uĉini
savršeno ništa bez Boţanstvenog dopuštenja.

124. Kao blag i ţeleći da iz nas u potpunosti išĉupa seme zla, tj. slastoljubivu
pohotu koja um lišava Boţanstvene ljubavi, Bog dopušta Ċavolu da na nas navodi patnju i
stradanja, kako bismo gorĉinom oĉistili dušu od otrova ranijih pohota i prihvatili mrţnju i
potpunu odvratnost prema novim, koje samo prelašćuju ĉulnost. [Kroz patnju ĉovek vidi]
da mu one pri ranijem uţivanju ni u ĉemu nisu koristile (osim što su donele muĉne
posledice). Na taj naĉin Bog samu muĉnu i ĉovekomrzaĉku silu neprijatelja ĉini uzrokom
povratka ka vrlini onih koji su proizvoljno grešili protiv nje.

125. Onaj ko strada zbog gaţenja blagodati nevolju koja mu se dešava prihvata sa
blagodarnošću i radošću ukoliko shvati cilj Boţanstvenog promišljanja koje ga leĉi, te rado
ispravlja greh zbog koga se kaţnjava. Onaj, pak, ko ostaje neosetljiv prema isceliteljskim
namerama, biva pravedno lišen blagodati koja mu je data. On se predaje smetenosti
strasti, budući prepušten ostvarivanju onoga ka ĉemu ima unutrašnje raspoloţenje i
stremljenje.

126. Onaj ko sa blagodarnošću ne prima muĉnu patnju koja kroz nevoljna
iskušenja na njega nailazi po Boţijem dopuštenju radi njegovog ispravljalja i ko no
pokajanju ne odbaci samomnjenje, po kome sam sebi izgleda pravedan - biće predan u
plen, trpeće lance i uze, glad, smrt i maĉ i sasvim se proterati iz svoje zemlje s obzirom da
se protivio Boţanstvenim opredeljenjima pravednih sudova i samovoljno odbijao da se sloţi
da po Boţanstvenoj naredbi bude pod jarmom vavilonskog cara. Sve to i mnogo Drugo trpi

134

i onaj ko se izvodi (kao iz svoje zemlje) iz blagog nastrojenja i navike u duhu vrlina i
poznanja, te usled gordosti i sujetnog mišljenja o sebi odbija da, radi oĉišćenja svojih
grehova, dobrovoljno proţivi u nevoljama, u gonjenjima, u teskobama, kako kaţe
boţanstveni apostol (2.Kor.12,10; 6,4). Veliki apostol je znao da spoljašnje uniţenje kroz
telesnu nevolju ima svojstvo da u duši ĉuva Boţanstvene riznice. On ih je trpeo
dobrovoljno i za sebe i za one kojima je kroz sebe trebalo da projavi obrazac vere i vrline.
Na taj naĉin su oni, stradajući zbog neke svoje krivice (sliĉno Korinćaninu koji se podvrgao
epitimiji - 1.Kor.12.4), pred sobom kao utehu i primer za podraţavanje imali onoga ko
nevino strada.

127. Boţanstveni apostol razna dejstva Svetoga Duha naziva raznim darovima. Njih
saopštava isti Duh (1.Kor.12,4). Javljanje Duha se daje po meri vere koja se nalazi u
svakome i po uĉestvovanju u izvesnom daru. Naime, svako od verujućih prima dejstvo
Duha u skladu sa verom i sa duševnim nastrojenjem koje postoji u njemu. Ono mu daje
dovoljno raspoloţenje i silu da ispunjava zapovesti.

128. Jedan [ĉovek] dobija reĉ mudrosti, drugi reĉ znanja, drugi - veru, a drugi neki
od ostalih darova koje nabraja veliki apostol (1.Kop.12,8-12). Jedan po meri kroz Duha
dobija dar savršene i neposredne ljubavi prema Bogu koja nema niĉega veštastvenog,
drugi kroz istog Duha prima dar savršene ljubavi prema bliţnjemu, a drugi - neki drugi dar
od istog Duha, kao što sam rekao. Svako ima neki dar koji u njemu deluje. Jer, svako
delatno i silno raspoloţenje za ispunjavanje zapovesti apostol naziva darom Duha.

129. Vera je sila koja svu unutrašnjost drţi u dobrom nastrojenju. Ona je, zapravo,
samo dobro nastrojenje koje pruţa natprirodno, neposredno i savršeno sjedinjenje
verujućeg sa Bogom u koga veruje.

130. Sastojeći se iz duše i tela, ĉovek podleţe dejstvu dva zakona - zakona tela i
zakona duha. Zakon tela ima ĉulno dejstvo, a zakon duha - misleno ili duhovno. Delujući
ĉulno, zakon tela obiĉno vezuje sa veštastvom, a zakon duha, dejstvujući misleno ili
duhovno, neposredno sjedinjuje sa Bogom. Biće stoga savršeno prirodno da onaj ko ne
posumnja u srcu svome (Mk.11,23), tj. ne preseĉe neposredno sjedinjenje sa Bogom koje
se ostvaruje kroz veru, kao bestrasni (ili još pre kao onaj ko je postao bog zbog sjedinjenja
sa Bogom kroz veru) kaţe gori ovoj: PreĊi odavde tamo, i da ona preĊe (Mt.17,20). Tom
reĉju se kao prstom ukazuje da su mudrovanje i zakon tela zaista teški i teškopokretni, a
za naše prirodne sile - i sasvim nepokretni i nepomerljivi.

131. Kroz ĉulnost se u ĉovekovu prirodu ukorenila sila beslovesnog stremljenja
prema ţivotu ili ţivotnosti. Stoga mnogi smatraju da ĉovek nije ništa drugo do telo koje
ima jedino sposobnost za naslaĊivanje sadašnjim ţivotom.

132. Rekavši: Ištite najpre Carstvo Boţije i pravdu njegovu (Mt.6,33), tj. pre svega
poznanje istine i potom delatno upraţnjavanje u sticanju prepodobne naravi, Gospod je
oĉigledno pokazao da verujući treba da ištu jedino Boţanstveno poznanje i vrline, kojima
se ono ukrašuje.

133. Mnogo toga verujući treba da ištu radi bogopoznanja i vrline: osloboĊenje od
strasti, trpljenje iskušenja, shvatanje vrlina i naĉina delanja koji im odgovaraju, izgnanje
pristrašća duše prema telu, odstranjivanje raspoloţenja ĉula prema ĉulnome, savršeno
odvajanje uma od svega tvarnog. Uopšteno reĉeno, bezbrojno je mnoštvo stvari koje su
neophodne za udaljenje od greha i neznanja, te sticanje poznanja i vrlina. Stoga je Gospod
i rekao: I sve što uzištete u molitvi verujući, dobićete (Mt.21,22). On saopštava da
blagoĉastivi sa razumom i verom treba da ištu i traţe sve što pomaţe sticanje

135

bogopoznanja i vrlina, i samo to. Jer, to je spasonosno za nas i Gospod ga uvek daje
onima koji traţe.

134. Miris ţivota za ţivot (2.Kor.2,16) beše apostol kako svojim primerom koji je
sve verne podsticao da delatno streme ka sticanju miomirisa vrlina, tako i kao propovednik
poslušnosti reĉi blagodati koja od ĉulnog ţivota privodi duhovnom ţivotu. Miris smrti za
smrt, pak, beše za one koji su od smrti neznanja skliznuli u smrt neverja, omogućivši im da
osete osudu koja ih oĉekuje.

135. Postoje tri sile u duši: slovesna, razdraţajna i ţelateljna. Mislenom mi ištemo
da znamo šta je dobro, ţelateljnom - ĉeznemo za spoznatim dobrom, a razdraţajnom se
podvizavamo i borimo za njega. Oni koji ljube Boga njima streme ka Boţanstvenoj vrlini i
poznanju, jednom ištući, drugom ţeleći, a trećom se podvizavajući. Oni primaju netruleţnu
hranu i poznanje Boţanstvenih stvari koje puni um.

136. Sazdavši ljudsku prirodu, Bog je sa bićem koje joj je darovao po svojoj volji
spojio i silu da ispunjava doliĉno. Pod tom silom podrazumevam suštinski poloţeno u našu
prirodu kretanje (stremljenje) ka vršenju vrlina, koje se svesno projavljuje na delu po volji
onoga ko ga ima.

137. Ukoliko se bude drţao jedino ĉulnog razlikovanja stvari na osnovu prijatnosti i
neprijatnosti koja je svojstvena telu, ĉovek će, prestupivši Boţanstvenu zapovest, okusiti
od drveta poznanja dobra i zla, tj. od ĉulne beslovesnosti ili nerazumnosti. On će umeti
jedino dobro da razlikuje ono što sluţi za odrţanje celovitosti tela. Stoga će prijatno
prihvatati kao dobro, dok će neprijatno izbegavati kao zlo. MeĊutim, ukoliko se bude u
potpunosti drţao jedino umnog rasuĊivanja, koje dobro razlikuje vremensko od veĉnog, on
će, oĉuvavši Boţanstvenu zapovest, okusiti od drveta ţivota, tj. mudrosti (koje se izgraĊuje
u umu). [Na taj naĉin], on će dobro umeti da razlikuje ono što sluţi na spasenje duše,
primajući slavu veĉnih dobara za dobro, dok će truleţnost vremenskih dobara odbacivati
kao zlo.

138. Dobro za um jeste bestrasno raspoloţenje za duhovno, a zlo - strasna sklonost
prema ĉulnome. Za ĉula dobro predstavlja strasno kretanje prema telu, po nagovoru
slastoljubive pohote, a zlo - neprijatno stanje izazvano njegovim lišavanjem.

139. Vinograd daje vino, vino izaziva pijanost, a pijanost - istupljenje (tj. privremeni
zli gubitak svesti). I ţivi um (koji se moţe uporediti sa vinogradom) raĊa poznanje (kada se
obraĊuje vrlinama), a poznanje raĊa dobro istupljenje, koje um vadi iz ĉulnih uza.

140. Zajedno sa pomislima o ĉulnim stvarima lukavi zlobno [u nas] polaţe i
uobrazilju o njihovim spoljašnjim izgledima i oblicima, ĉime obiĉno pobuĊuje strasne ţelje.
[On u tome uspeva] kada se naša slovesna delatnost zaustavlja u svom prelaţenju ka
mislenom i duhovnom posredstvom ĉula. Na taj naĉin neprijatelj uspeva da pokvari dušu,
gurajući je u strasni nemir.

141. Slovo Boţije jeste svetlost i oganj s obzirom da osvetljuje prirodne pomisli i
spaljuje neprirodne. Ono razgoni mrak ĉulnog ţivota kod onih koji kroz ispunjavanje
zapovesti streme ka oĉekivanom boljem ţivotu, dok one koji se samovoljno iz ljubavi
prema telu drţe tamne noći (ĉulnog) ţivota kaţnjava ognjem suda i osude.

142. Sila našeg uma je po prirodi sposobna da spoznaje telesna i bestelesna bića.
Poznanje, pak, o Svetoj Trojici ona prima jedino po blagodati. Ona samo veruje da Ona
postoji, ne usuĊujući se da pita šta je po prirodi, kao što (ĉini) demonski um.

136

143. Onaj ko je ĉistim okom vere ugledao lepotu budućih dobara rado prihvata da
se povinuje naredbi koja nalaţe da izaĊe iz svoje zemlje, od svojih srodnika, i doma
oĉevog, ostavljajući svako saosećanje i pristrašće prema telu, osećanju i svemu ĉulnome.
Ukoliko se desi neko iskušenje sa te strane, on pokazuje [misao koja ide] iznad prirode, s
obzirom da prirodi 1fetiostanl,a njen uzrok, sliĉno velikom Avraamu koji je Boga
pretpostavio Isaaku (Post.22,1).

144. Onaj ko se stara da prohodi vrlinu i da izuĉava Boţanstvena Pisma nemajući u
vidu slavu, niti lakomost, niti laţ, niti ĉovekougaĊanje, niti pokazivanje (1.Sol.2,3-5), sa
razumom hodi putem istine. On sve dela i govori i pomišlja radi Boga.

145. Onaj ko posti i uzdrţava se od svake hrane koja raspaljuje strasti i ĉini mnogo
toga drugog što moţe da pomogne u izbavljenju duše od grehovnih stremljenja, priprema
put o kome se kaţe: Pripravite put Gospodnji (Lk.3,4). Onaj, pak, ko navedeni naĉin ţivota
ne uzima radi bogougaĊanja, već radi taštine ili lakomosti, radi laţi i ĉovekougaĊanja ili
radi neĉeg drugog, u stvari Boţije staze ne ĉini pravim. On će poneti trud u pripremi puta,
ali se neće udostojiti da Bog zajedno sa njim hodi po njemu.

146. Onaj ko se posvetio istinskom ţivotu zna da svaka skorb (i proizvoljna i
nevoljna) jeste smrt za roditeljku smrti - pohotu (Jak.1,15). Stoga on svako susretanje
oštrih nevoljnih iskušenja prima sa radošću i veseljem, trpljenjem ĉineći da skorbi postanu
lagan i gladak put ka nagradi nebeskoga prizvanja (Fil.3,14), koju dobijaju oni koji
nezabludivo i blagoĉasno prohode boţanstveno putovanje. Jer, smrt pohote jeste skorb,
bilo da je proizvoljna, bilo da nailazi mimo naše volje.

147. Onaj ko mnogokrivu i mnogosastavnu pohotu (koja se mnogoobrazno splela
sa svim ĉulnim) uspe da podavi uzdrţanjem, krive puteve će naĉiniti pravim. Onaj, pak, ko
nesnosne i ţestoke skorbi koje nailaze potre trpljenjem oštre puteve će naĉiniti glatkim.
Kao nagradu za vrlinu i za trud radi nje, tj. zbog njihovog dobrog i zakonitog prihvatanja,
on će, po pisanome, ugledati spasenje Boţije (Is.40,5). On je pohotu pobedio ţeljom
vrlina, a patnju skorbi je podavio ljubavlju prema istini, jednim i drugim hrabro vršeći
boţanstvene podvige.

148. Onaj ko uzdrţanjem ispravlja nakrivljenost (tj. neuravnoteţenost i razvaline)
proizvoljnih strasti (tj. pokreta pohote) i ko trpljenjem izglaĊuje oštre sluĉajnosti
neproizvoljnih iskušenja (tj. razne vidove skorbi), ĉineći ih ravnim putem, po pravdi će
ugledati spasenje Boţije. Jer, on je postao ĉist srcem kojim, usled vrlina i poboţnih
sagledavanja, gleda Boga na kraju borbi i podviga, po reĉi Gospodnjoj: Blaţeni ĉisti srcem,
jer će Boga videti (Mt.5,8). Zbog trudova u vršenju vrlina on prima blagodat bestrašća bez
koje niko neće videti Boga.

149. Sve dok u sebi ima ţivo sećanje na Boga, um ište Gospoda kroz sagledavanje
(Ps.26.4; 8), premda ne prosto, nego u strahu Gospodnjem (2.Dnev,26,5), tj. sa
ispunjavanjem zapovesti. Jer, onaj ko ište Gospoda neće uspeti da ga naĊe ukoliko se ne
drţi tog ispunjavanja, s obzirom da ga nije traţio u strahu Gospodnjem. Njemu će Gospod
pomoći, s obzirom da pomaţe svakome ko sa poznanjem ĉini ono što je neophodno. On će
ga nauĉiti raznim vrlinama, otkrivajući mu istinsko znaĉenje stvorenih stvari.

150. Bez vere, nade i ljubavi se ništa rĊavo do kraja ne moţe istrebiti, kao što se ni
ništa dobro u potpunosti ne moţe utvrditi u nama. Vera um koji se bori ubeĊuje da
pribegava Bogu i pobuĊuje ga na hrabrost, uveravajući ga da su za njega spremna razna
duhovna oruţja. Nada je za njega neobmanjivi jemac Boţanstvene pomoći, obećavajući mu
savlaĊivanje suprotnih sila. Ljubav ga, pak, ĉini teško odvojivim, ili bolje reĉeno -

137

neodvojivim od srodnog spajanja sa Boţanstvenim, ĉak i u vreme same borbe, prilepljujući
svu silu njegovog raspoloţenja ĉeţnji ka Boţanstvenom.

151. Vera teši um koji se bori, bodreći ga [oĉekivanjem] nesumnjive pomoći.
Stavljajući pred oĉi pomoć kojoj se veruje, nada odbija napad protivnika. Ljubav, pak, za
bogoljubivi um ĉini mrtvim (ili nedelatnim) napad neprijatelja, savršeno ga razoruţavajući
ĉeţnjivim ustremljenjem ka Bogu.

152. Obraćanje Bogu samo po sebi jasno svedoĉi o punom srdaĉnom prihvatanju
Boţanstvene nade, bez koje nikada, ni kod koga i ni po ĉemu ne biva ustremljenja ka
Bogu. Jer, nadi je svojstveno da pred oĉima predstavlja budućnost kao sadašnjost, te da
one koje napada neprijateljska sila uverava da od njih ne odstupa Bog koji ih pokriva. Za
Njega i radi Njega svetima i predstoji borba. Jer, bez oĉekivanja neĉeg što se teško ili lako
ispunjava niko se ne okreće ka dobru.

153. Svaki um, koji je opasan Boţanstvenom silom u vidu nekakvih starešina ili
knezova, ima: slovesnu silu, u kojoj se raĊa razumna vera, koja uĉi da uvek sagledavamo
Boga kao neizrecivo prisutnog i da se naslaĊujemo nadom budućih dobara kao da su
sadašnja; ţelateljnu silu, u kojoj se ukorenjuje Boţanstvena ljubav koja proizvoljenje
prilepljuje uz ĉeţnju za najĉistijim Boţanstvom i koja ĉini da imamo neodvojivo
raspoloţenje prema Ţeljenome, i razdraţajnu silu, u koju se silno nastanjuje Boţanstveni
mir, koji sve pokrete ţelja ustremljuje ka ljubavi prema Boţanstvu. Svaki um ove sile ima
kao pomoćnike u iskorenjivanju zla i u nasaĊivanju i ĉuvanju vrlina.

154. Onaj ko se najpre nije oĉistio od strasti ne treba da se upušta u razmatranje
prirodnih stvari, s obzirom da obrazi ĉulnih stvari mogu njegov um uvući u strast, budući
da ih se nije potpuno oslobodio. Iz ugaĊanja ĉulnosti dugo se zadrţavajući u svojim
maštanjima na vidljivosti ĉulnih stvari, um stvara neĉiste strasti, te ostaje bez snage da
kroz sagledavanje preĊe na mislene stvari, koje su mu srodne.

155. Onaj ko za vreme ustajanja strasti hrabro zakljuĉa ĉula u potpunosti izgoni
maštanje i sećanje na ĉulne stvari, te potpuno davi prirodne pokrete uma koji se
usmeravaju na ispitivanje onoga što je van njega. Uz pomoć Boţanstvene blagodati, on će
pobedonosno posramiti zlo, tiransko nasilje strasti i Ċavola koje na njega ustaje.

156. Kada je um bezuman, gnev nezadrţiv, a pohota skotska, dospeva se do
neznanja i svojevoljnosti, te sramni pokreti ovladavaju dušom. Tada grehovna navika
nastupa sa silom, pomešavši se sa raznim ĉulnim slastima.

157. Um koji je nauĉio da razumno izbegava nevidljive sukobe i borbe {sa
nevidljivim neprijateljima) u vreme napada zlih sila ne treba da pristupa prirodnom
rasuĊivanju, niti bilo ĉemu drugom. On treba samo da se moli, da trudom zamara telo, da
sa svim staranjem preseca veštastveno mudrovanje, te da ĉuva zidine grada, tj. temeljne
duševne vrline ili naĉine ĉuvanja vrlina - uzdrţanje i trpljenje. [U suprotnom] će neprijatelj
desnim [prilozima] da prelasti dušu, ulovivši njenu volju na svoju stranu i udaljivši je od
Boga, pojeći je mutnom teĉnošću (Av.2, 15). [Na taj naĉin] on navodnim dobrom navodi
na zlo srca koja ištu dobro.

158. Onaj ko je rasudljivim i sveobuhvatnim uzdrţanjem i trpljenjem hrabro
zakljuĉao ĉula, te duševnim silama pregradio ulaz ĉulnih obraza u um, sa lakoćom ruši sve
zle zamke Ċavola, terajući ga nazad sa stidom istim putem kojim je i došao (4.Car. 19,33).

159. Onaj ko se za vreme iskušenja uzdrţava od pomišljanja na stvari i sa
usredsreĊenošću uma na sebe i na Boga ostaje priljeţan u molitvi [odvajajući se] od svega
- ubija grehovnu sklonost, te ĉini da se Ċavo sa stidom vraća nazad. On se duši pribliţio sa

138

uobiĉajenom drskošću, nadajući se na pomenutu sklonost i pomislima gordosti ustajući na
istinu. Poznavši, postradavši i uĉinivši reĉeno, veliki David je, [iznoseći] svoj opit poretka
mislene borbe, rekao: Kad ustane grešnik naspram mene postadoh gluvonem i ponizih se i
ućutah od dobara (Ps.38,2-3). Posle njega je i boţanstveni Jeremija nareĊivao narodu da
ne izlazi na njive i ne hodi po putu dok maĉ neprijateljski kruţi naokolo (Jer.6,25).

160. Prirodne ţelje i zadovoljstva ne podleţu prekoru s obzirom da su neophodne
posledice ustrojstva naše prirode. Jer, oni nam i mimo naše volje po prirodi pruţaju
zadovoljstvo: hrana zadovoljava prethodeću glad, piće utoljuje muku ţeĊi, san obnavlja
sile koje su istrošene budnim stanjem, kao i sve drugo što biva kod nas po prirodnim
potrebama, neophodno radi blagostanja naše prirode i korisno za sticanje vrlina kod onih
koji revnuju za njih. Sve je to umesno kod onih koji izbegavaju grehovno saplitanje i koji
[se drţe] razumne mere, ne dopuštajući da se podvrgnu ropstvu proizvoljno nastalim
prekornim i protivprirodnim strastima, koje u nama kao jedini uzrok imaju nerazumno
upravljanje kretanja prirodnih potreba i ţelja. Oni, uostalom, u nama nisu ureĊeni da bi
nas pratili i u besmrtan i dugoveĉni ţivot.

161Najviša blagost je uĉinila da boţanstvene i bestelesne prirode mislenih stvari
odraţavaju neizrecivu Boţansku slavu: one su, saglasno sa svojom prirodom, sposobne da
prihvataju svo neshvatljivo blagoljepije nepristupne krasote. Ĉak su se i u ĉulnim tvarima
(koje su u mnogome iza mislenih bića) zapeĉatili oĉigledni tragovi njene veliĉine. Ljudski
um koji se u njih udubljuje, oni mogu upravno da prenose ka Bogu, uzdiţući ga iznad
svega vidljivog i uvodeći ga u oblast vrhovnog blaţenstva.

162. Delatno mudroljublje delatelja ĉini višim od strasti, a sagledateljno
mudroljublje znalca postavlja iznad svega vidljivog, uzvodeći njegov um ka predmetima
koji su mu srodni.

163. Onaj ko sa delanjem sjedinjuje poznanje i sa poznanjem delanje jeste presto
Boţiji i podnoţje nogu Njegovih: presto po poznanju i podnoţje po delanju. Onaj ko bi
nazvao nebom um koji je oĉišćen od svakog maštanja o veštastvenom i koji je uvek
zauzet, ili pre ukrašen izvuĉenim mislima o Boţanstvenom, ne bi otišao, ĉini mi se, daleko
od granica istine.

164. Poĉelo kretanja svake strasti obiĉno jeste ĉulni predmet koji joj je srodan. Jer,
bez predmeta koji posredstvom nekog ĉula sebi privlaĉi sile duše, strasno kretanje se
nikada ne bi porodilo. Naime, strast se ne moţe obrazovati bez ĉulnog predmeta. Kad ne bi
bilo ţena, ne bi bilo ni bluda; kad ne bi bilo jela, ne bi bilo ni stomakougaĊanja; kad ne bi
bilo zlata, ne bi bilo ni zlatoljublja. Prema tome, kao poĉelo svakog strasnog kretanja naših
prirodnih sila sluţi ĉulni predmet, ili demon koji preko njega dušu raspaljuje na greh.

165. IzmeĊu Boga i ĉoveka stoje ĉulni predmeti i predmeti koji se umom
sagledavaju. Ţeleći da proĊe do Boga, ljudski um ne treba da se porobi ĉulnim predmetima
u delatnom ţivotu, niti da se zadrţava na mislenim predmetima u sagledateljnom ţivotu.

166. Gnev Boţiji jeste bolno osećanje onih koji se vaspitavaju. Ono se izaziva
navoĊenjem nevoljnih neprijatnosti u ţivotu kojim Bog ĉesto privodi skromnosti i smirenju
um koji se predao nadmenosti usled vrline ili znanja. Njima mu se omogućuje da pozna
sam sebe i svoju nemoć. Osetivši je, on odbacuje sujetno nadimanje srca.

167. Gnev Gospodnji predstavlja skraćivanje ili prekidanje udeljivanja Boţanskih
darova. Ono se dešava na korist svakog uma koji visoko i mnogo o sebi misli i koji se hvali
dobrima koja mu je dao Bog kao da su plod njegovih vlastitih vrlina.

139

168. MeĊu stvarima po Boţanskom promislu zaista postoji pravilo i zakon koji ĉini
da se oni koji su se pokazali neblagodarni za dobra koja su primili kaţnjavaju suprotnim [tj.
skorbima] kako bi postali zahvalni, te kako bi stekli iskustvo poznanja Boţanske sile koja
ĉini dobro. Jer, kad bi nam promislom bilo dopušteno da se nesmetano nadimamo onim
što je u nama dobro, mi bismo sasvim upali u bogoprotivnu gordost, uzmaštavši da vrline i
znanja stiĉemo sopstvenim prirodnim silama, a ne blagodaću.

169. Onaj ko misli da je već dostigao vrh vrlina uopšte neće stati da traţi istoĉni
uzrok dobra, samome sebi pripisujući silu da napreduje u dobru i sam sebe lišavajući
utvrĊenja i utemeljenja spasenja - tj. Boga. Onaj, pak, ko u sebi oseća prirodnu oskudicu
sila za dobro, ne prestaje da ţurno hodi ka Onome ko moţe da dopuni ono što mu
nedostaje.

170. Gnev pravedno posećuje um koji visoko misli o sebi. On se, naime, ostavlja
sam sebi, pri ĉemu se popušta da trpi napade od demona i u delanju i u umovanju kako bi
osetio svoju prirodnu nemoć i stekao poznaše sile i blagodati koja pokriva i njega i svako
dobro u njemu i kako bi se smirio, udaljujući daleko od sebe neprirodnu i tuĊu nadmenost.
Inaĉe će na njega naići drugi gnev - gnev oduzimanja ranije uruĉenih darova.

171. Onaj ko se nije urazumio prvim vidom gneva, tj. ostavljenošću, i ko se nije
smirio priznavši ga dobrim uĉiteljem blagodarnosti, susreće drugi gnev koji od njega
oduzima dejstvo ranijih darova i lišava ga sile koja ga je dotle ĉuvala. Tako govori Bog o
neblagodarnom Izrailju, predstavljajući ga u obrazu vinograda: Oduzeću njegovu ogradu i
6uće razgrabljen. Razoriću njegov zid i biće razrušen. Ostaviću moj vinograd i više se neće
obrezivati, niti kopati. U njemu će kao na ledini nuću trnje. Zapovediću oblacima i na njega
neće izliti kišu (Is.5,5-6).

172. Postoji još jedan put koji vodi neĉastivosti: neosetljivost prema gubitku vrlina.
Jer, onaj ko je navikao da pokazuje neposlušnost Bogu (prestupanjem zapovesti), odreći
će se i samog Boga pri odreĊenim okolnostima (koje će pretiti smrću za ispunjavanje
zapovesti). On, naime, telesni ţivot pretpostavlja Bogu i telesna zadovoljstva u osećanju
srca ima iznad svih Boţijih zapovesti.

173. [Ponekad se dešava da] bogoljubivi i vrlinski ĉovek, sliĉno Jezekiji, razumpo se
opasavši silom protiv demona, iskusi napad zlih duhova koji sa njime nevidljivo u umu
zapodevaju bitku. Radi molitve, njemu se odozgo od Boga šalje anĊeo, tj. velika reĉ
mudrosti, te on ruši i razvejava svo Ċavolsko zborište. Ukoliko, pak, uzrok pobede i
spasenja ne pripiše Bogu, već samome sebi, on neće mu uzvratiti po Njegovom uzdarju
(2.Dnev. 32,25), niti će sa veliĉinom spasenja izjednaĉiti mnoštvo blagodarnosti, On svoje
dobro raspoloţenje neće uravnoteţiti sa dobroĉinstvom Onoga ko ga je spasao.

174. Prosvetimo um Boţanstvenim razumevanjem, a telo ukrasimo naĉinima
uzdrţanja koji mu odgovaraju. Odbacivanjem strasti telo uĉinimo razumnom radionicom
vrlina. Jer, ukoliko su upravljane razumom, strasti (koje su uroĊene telu) nemaju ništa
prekornog. One izazivaju prekor kada se dozvoli da se kreću bez njegovog ograniĉenja.
Stoga se kaţe da treba da odbacujemo prirodne strasti ukoliko se neprirodno
upotrebljavaju, izmakavši upravljanju razuma.

175. Onaj ko se naduo srcem zbog dobijenih darova i pao u visokoumlje
[pomislivši] da nije primio (1.Kor.4,7) [primljeno], doĉekuje gnev koji nailazi na njega s
obzirom da Bog dopušta Ċavolu da se sa njim splete misleno, te da pokoleba njegove
delatne poretke vrlina i pomraĉi njegova umna svetla razumevanja kako bi osetio svoju
nemoć i shvatio odakle dolazi sila koja jedina moţe da pobeĊuje strasti u nama, te kako bi

140

se pokajao i smirio, odbacivši nadmenost samomnjenja. Na taj naĉin će on umilostiviti
Boga da od njega odvrati gnev koji obiĉno nailazi na nepokajane i koji oduzima blagodat
koja ĉuva dušu, ostavljajući praznim neblagodarni um.

176. Onaj ko telo nije osvetio vrlinama i ko dušu nije prosvetio istinskim
poznanjima ne moţe da istinski blagosilja Gospoda. Raspoloţenje za vrline predstavlja lice
sagledateljnog uma, podignuto na visinu istinskog poznanja kao na nebo.

177. Blaţen je onaj ko je zaista spoznao da Bog u nama kao u oruĊima vrši svako
delo i sagledavanje, vrlinu i poznanje, pobedu i mudrost, dobrotu i istinu, pri ĉemu mi od
sebe ne doprinosimo ništa osim raspoloţenja koje ţeli dobro. Imajući ga, veliki Zorovavelj
je, obraćajući se Bogu, rekao: Blagosloven si [Boţe], koji si mi dao mudrost. Tebe
ispovedam, Gospode Boţe otaca naših. Od tebe je pobeda, od tebe je mudrost i tvoja je
slava. Ja sam sluga tvoj (2.Jezd.4,59-60). Kao istinski blagodarni sluga, on je sve preneo
na Boga, koji je sve darovao. On Njega primivši, on je imao mudrost. Ispovedajući ga, on
mu je pripisao svu silu darovanih dobara: svezu pobede i mudrosti, vrline i znanja, delanja
i sagledavanja, dobrote i istine. Kada se spoje jedne sa drugima, one ispuštaju zrake jedne
slave i svetlozarnosti Boţije.

178. Sva savršenstva svetih su oĉigledno bila darovi Boţiji. Niko nije imao ništa
osim darovanog dobra koje Bog, kao Vladika svega, odmerava saglasno sa stepenom
blagodarnosti i raspoloţenja onoga ko ga prima. I [ĉovek] ovladava jedino onim što
posvećuje Bogu.

179. Svako od nas po meri vere koja je u nama stiĉe oĉigledno dejstvo Duha. U
stvari, svako sam za sebe postaje udelitelj blagodati. Stoga niko od dobromislećih neće
stati da zavidi drugome, koji obiluje blagodaću. Jer, i u njemu samom leţi mogućnost da
stekne raspoloţenje koje uslovljava primanje Boţanstvenih dobara.

180. Uzrok razlike u razdavanju Boţanstvenih dobara leţi u meri vere svakoga
(Rim.12,6). Saobrazno sa verom mi imamo i revnosnu gotovost da dejstvujemo u duhu
vere. Prema tome, onaj ko dela merom svoje delatnosti pokazuje meru vere, primajući i
blagodat po meri vere. Onaj, pak, ko ne dela merom nedejstvenosti pokazuje meru
neverja, trpeći i nedostatak blagodati po meri neverja. Stoga ne ĉini dobro onaj ko zavidi
onome ko ĉini dobro, s obzirom da je oĉigledno da u njegovim (a ne u tuĊim) rukama stoji
umnoţavanje vere i dela, te primanje blagodati, koja dolazi po meri vere (i dela koja joj
odgovaraju).

181. I poĉinuće na njemu, govori Isaija, Duh Boţiji, Duh mudrosti i razuma, Duh
saveta i kreposti, Duh poznanja i umeća i ispuniće ga Duh straha Boţijeg (Is.11,2-3). Tim
darovima odgovaraju i drugi darovi: strahu - uzdrţavanje od zlih dela, kreposti - ĉinjenje
dobrih dela, savetu - razlikovanje onoga što je suprotno obavezama, umeću - nepogrešivo
viĊenje neophodnog, poznanju - na delu postizanje slovesnosti koja je skrivena u vrlinama,
razumu - savršeno raspoloţenje duše prema spoznatome, mudrosti - neshvatljivo
sjedinjenje sa Bogom koje priĉesnika ĉini bogom po zajedniĉarenju.

182. Duh straha Boţijeg jeste uzdrţavanje od zlih dela. Duh kreposti jeste usrdno
stremljenje i kretanje ka odluĉnom ispunjavanju zapovesti. Duh saveta jeste navika
razlikovanja (dobra i zla), na osnovu koje razumno ispunjavamo zapovesti, odvajajući
dobro od rĊavog. Duh umeća jeste nepogrešivo znanje naĉina vršenja vrlina, na osnovu
koga nikada ne odstupamo od zdravog rasuĊivanja razuma. Duh poznanja jeste ispravno
shvatanje zapovesti i njihovih razumnih osnova pa kojima stoje obrazi vrlina. Duh razuma
jeste slaganje sa obrazima i osnovama vrlina (tj. rešenost da se ispune prvi i da se

141

dejstvuje po drugima) ili, bolje reĉeno, preobraţavanje (sebe po njima) na osnovu ĉega se
vrši rastvaranje prirodnih sila sa obrazima i osnovama zapovesti. Duh mudrosti jeste
ushićenje Uzrokom duhovnih uvida koji postoje u zapovestima i sjedinjenje sa Njim. Usled
tog sjedinjenja mi se, po meri dostupnoj ljudima, na nepoznati naĉin posvećujemo u
razumevanje stvari (koje postoji u Bogu), te ga saopštavamo i drugim ljudima reĉju koja
izlazi iz srca kao iz nekog istoĉnika.

183. Slepu veru ima onaj ko ne ispunjava zapovesti Boţije po veri. Ako su zapovesti
Boţije svetlost, oĉigledno je da će bez Boţanstvene svetlosti ostati onaj ko ih ne ispunjava.
Jer, on poseduje samo glasovno, a ne istinsko boţanstveno zvanje.

184. Niko ko greši ne moţe da navede nemoć tela kao opravdanje za greh. Jer,
jedinstvo sa Bogom Slovom je, razrešenjem od kletve, u sili obnovilo svu prirodu, uĉinivši
da skretanje našeg proizvoljenja prema strasti ostaje bez izvinjenja. Boţanstvo Slova, koje
je po blagodati uvek saprisutno sa onim ko veruje u Njega, zaglušuje zakon greha koji
postoji u telu (Rim.8,2).

185. Znanje koje nije obuzdano Boţanstvenim strahom proizvodi nadimanje. Ono
onoga ko se nadima nagovara da smatra sopstvenim ono što mu je darovano. Delatnost,
meĊutim, koja se umnoţava zajedno sa Boţanstvenom ljubavlju ne prima znanje preko
potrebne mere, što delatelja privodi smirenoumlju.

186. Nebesko stanište jeste bestrasna vrlinska navika i znanje koje nema nikakve
zablude koja bi mogla da smućuje misli.

187. Prvo bestrašće jeste savršeno uzdrţanje od zlih dela, koje se primećuje kod
poĉetnika. Drugo bestrašće jeste potpuno odbacivanje pomisli o mislenom slaganju na zlo,
koje je svojstveno onima koji sa razumom prohode put vrlina. Treće bestrašće jeste
nepokretnost strasne ţelje koje se moţe naći kod onih koji od vidljivih stvari ushode ka
mislenim sagledavanjima. Ĉetvrto bestrašće jeste savršeno oĉišćenje i od najprostijeg i
golog maštanja, koje nastaje u onima koji su kroz viĊenje i sagledavanje svoj um uĉinili
ĉistim i jasnim ogledalom Boga. Prema tome, onaj ko se oĉistio od strasnih dela, ko se
oslobodio od mislenog slaganja sa njima, ko je presekao pohotno kretanje ka njima i um
oĉistio ĉak i od prostog pomišljanja na njih (tj. onaj ko ima ĉetiri glavna bestrašća) - izlazi
iz oblasti veštastvenih stvari i stupa u boţanstveni i mirni ĉin mislenih bića.

188. Prvim bestrašćem se naziva pokret tela koji se ne pomera sa mesta prema
stvarnom grehu (tj. nepokretnost i pored postojanja pobude). Drugo bestrašće jeste
savršeno odbacivanje duševnih strasnih pomisli (kojima moţe da se prlja pokret [naveden
kod] prvog bestrašća), usled ĉega se izbegava pobuĊivanje njihovog dejstva. Treće
bestrašće jeste savršena nepokretnost pohote prema strastima (kojom se ostvaruje i drugo
bestrašće, ostvarivano kroz ĉistotu pomisli). Ĉetvrto bestrašće jeste savršeno odbacivanje
svih ĉulnih maštanja u mislima (na osnovu koga je zapoĉeto i treće, koje izbegava slikanje
predstava strasti).

189. Poĉetak i kraj spasenja svakoga jeste mudrost koja na poĉetku raĊa strah, a
na kraju ljubav. Ili bolje, u poĉetku ona sama jeste strah koji svog ljubitelja zadrţava od
zla, da bi se potom na kraju sama po sebi prirodno pokazala kao ljubav, ispunjavajući
duhovnim radovanjem one koji su ţivotom sa njom zamenili posedovanje svih vidljivih
dobara.

190. Svako ispovedanje smiruje dušu. Sa jedne strane je uĉi da prizna da je
opravdana blagodaću, a sa druge - da shvati da je sama kriva za svoja sagrešenja zbog
svog nemara.

142

191. Ispovedanje moţe biti dvojako po sadrţaju: jedno se ostvaruje u osećanjima
blagodarnosti zbog darovanih dobara, a drugo u osećanjima samoizobliĉavanja i svesti o
onome što je rĊavo uĉinjeno. Jer, ispovedanjem se naziva i blagodarno pominjanje dobro
proţivljenih Boţijih dobroĉinstava i otkriveno saznanje o rĊavim delima onih koji su za njih
krivi. I jedno i drugo postaje majka smirenja. Jer, obiĉno se smirava i onaj ko zahvaljuje za
dobra, i onaj ko sebe kaţnjava za pregrešenja. Jedan se smatra nedostojnim darovanih
dobara, a drugi moli za oproštaj pregrešenja.

192. Strast gordosti se sastoji iz dva neznanja ili neshvatanja. Spojivši se, oni ĉine
jedno sliveno (gordo) mudrovanje. Jer, gord je jedino onaj ko ne priznaje ni Boţansku
pomoć, ni ljudsku nemoć. Na taj naĉin je gordost lišenost Boţanskog i ljudskog znanja.

193. Taština je odstupanje od cilja po Bogu i pristupanje drugom cilju, koji nije po
Bogu. Jer, tašt je onaj ko se brine o vrlini radi svoje, a ne radi Boţije slave. On ima u vidu
jedino da svojim trudovima prikupi nepostojane ljudske pohvale.

194. Ĉovekougodnik se stara samo o pokazivanju svog spoljašnjeg ponašanja i o
zasluţivanju dobre reĉi od laţljivca. Time on kupuje gledanje i slušanje od onih koji se
naslaĊuju ili dive samo vidljivom i ĉuvenom, odreĊujući vrlinu samo opim što lokazuju ĉula.
ĈovekougaĊanje je, prema tome, pokazivanje pred ljudima i radi ljudi dobre naravi i reĉi.

195. Licemernost je pritvorno prijateljstvo, ili mrţnja prikrivena druţevnošću, ili
neprijateljstvo koje dejstvuje pod maskom dobronamernosti, ili zavist koja oponaša crte
ljubavi, ili ţivot koji se prekriva laţnim izgledom vrline, a ne stvarnom vrlinom, ili
izigravanje pravednosti koja se vrši samo na pokaz, ili obmana koja ima izgled istine. Sve
to ţure da ostvare oni koji iskvarenom naravstvenošću oponašaju zmiju.

196. Uzrok svih tvari i svih dobara koja se u njima nalaze jeste Bog. Onaj ko se
nadima vrlinom ili znanjem i sa merom vrline, tj. napredovanja u njoj uz pomoć blagodati
(ne zadrţavajući svest o svojoj nemoći) oĉigledno nije izbegao zlog duha gordosti. Radi
sopstvene slave ĉineći dobro, on je sebe pretpostavio Bogu, budući zakaĉen udicom
taštine. On tvori vrlinu ili govori o njoj samo da ga ljudi vide (Mt.23,5), postavljajući
ljudsko odobravanje iznad Boţanskog i bolujući od ĉovekougaĊanja. Onaj, pak, ko svoje
ponašanje ukrašava ĉasnim izglednom vrlina sa zlom namerom da obmane i ko vidljivošću
poboţnosti pokriva rĊavo nastrojenje srca trguje vrlinom iz licemerne zloće. Oĉigledno je
da je niko od njih svoj cilj nije usmerio pa Uzrok svega, nego na nešto drugo.

197. Demoni ne mrze ni celomudrenost, ne gnušaju se posta, kao ni razdavanja
imanja, ni gostoprimstva, ni psalmopojanja, ni usrdnosti za ĉitanje, ni usamljenosti, ni
visokih sagledavanja, ni spavanja na goloj zemlji, ni bdenja, niti bilo ĉega drugog što
odlikuje ţivot po Bogu, samo ako je njegov cilj postavljen u nešto što se njima dopada.

198. Demoni koji napadaju [ljude] koji nemaju vrline jesu oni koji uĉe bludu i
pijanstvu, srebroljublju i zavisti. Demoni. pak, koji napadaju [ljude] koji imaju vrline jesu
oni koji uĉe samomnjenju, taštini i gordosti, ĉime preko desnog sakriveno u nas seju levo.

199. Duhovi zlobe nam nevidljivo pristupaju noseći prevarni izgled duhovnog
prijateljstva sa namerom da nam dobrom donesu grehovnu smrt (Rim.7,13) i govore: I mi
ćemo zajedno sa vama da gradimo (2.Jez.5,65). O kada bismo i mi njima odgovorili:
Nećete vi sa nama zidati dom Gospodu Bogu našem. Mi sami ćemo ga sagraditi Gospodu
Bogu Izrailjevom (2.Jez.5,68). Mi smo već izbegli duhove koji napadaju na one koji nemaju
vrline. Mi i sada hoćemo da smo sami da nas vi ne biste iskušavali da se uznesemo zbog
njenog obilja, te da ne bismo pali padom koji je mnogo pogubniji od prvog. Jer, tada je
nada na podizanje bila veća s obzirom da smo se ubrajali u one kojima se zbog nemoći

143

snishodljivo prašta. Sada bismo, pak, bili omraţeni zbog gordosti. I opet, mi nismo sami
stoga što imamo svete anĊele kao pomoćnike u dobru, pa najzad i samog Boga koji nam
se javlja delima pravde i koji nas izgraĊuje u sveti hram, slobodan od svake strasti.

200. Reĉeno je: Mnogo je moćna usrdna molitva pravednika (Jak.5,16). Ona biva
dvostruko potpomagana. Prvo, (kad je molitvenik sam pravedan) i kad uznosi molitvu Bogu
imajući dela po zapovestima. Zbog toga se ona ne sastoji samo iz reĉi i ne prinosi se samo
praznim zvukom. Ona nije prazna i bez osnove, već dejstvena i ţiva, oţivljavana delima po
zapovestima. Jer, sila i snaga molitve zavise od ispunjavanja zapovesti kroz tvorenje vrlina.
Drugo, kad onaj ko ište molitve od pravednika i sam ĉini dela molitve, obećavajući da će
da se ispravi i zaista ispravljajući raniji ţivot. Svoji dobrim obraćenjem, on molitvu
pravednog ĉini silnom i mnogomoćnom.

201. Onaj ko se više naslaĊuje grešnim delima negoli vrlinama nema nikakve koristi
ukoliko pribegava molitvi pravednog. Nekada je i veliki Samuilo oplakivao Saula koji je
grešio, ali nije bio u stanju da za njega umilostivi Boga. Jer, kao pomoć svome plaĉu on
nije imao odgovarajuće ispravljenje grešnika. Stoga je Bog zaustavio svog slugu od
beskorisnog plaĉa, govoreći mu: Dokle ćeiu plakati zbog Saula? Ja ga odbacih da ne caruje
više nad Izrailjem (1.Car.16,1).

202. Ni najsaosećajniji Jeremija nije bio uslišen kad se molio za Judejski narod, koji
se do bezumlja prilepio za demonsku prelest. Jer, njegova molitva nije bila potkrepljenja
obraćenjem bezboţnih Judejaca od prelesti. I njega zaustavljajući od neprestane
beskorisne molitve, Bog govori: Nemoj se moliti za te ljude i nemoj traţiti da ih pomilujem.
Nemoj iskati i nemoj pristupati meni za njih, jer te neću uslišiti (Jer.7,16).

203. Znak velikog neznanja (da ne kaţemo bezumlja) jeste kad onaj ko se u srcu
naslaĊuje pogubnim delima ište spasenje molitvama svetih, i kad moli oproštaj, premda se
u isto vreme sa samohvalisanjem u mislima i ĉulima stvarno oskrnavljuje. Onaj ko ište
molitvu pravednoga ne treba sebi da dozvoljava da je ĉini besplodnom i nedejstvenom,
ukoliko zaista mrzi zlo. On treba da je okriljuje svojim vrlinama, ĉineći je dejstvenom i
moćnom da dospe do Onoga ko moţe da da ostavljenje pregrešenja.

204. Mnogo je moćna usrdna molitva pravednika (Jak.5,16), potpomagana ili
pravednikom, koji je tvori, ili onim ko moli pravednika da je ĉini. Sa strane pravednika nju
potpomaţe smelost koju ima pred licem Onoga ko ispunjava molbe pravednih. Sa strane
onoga ko je ište od pravednog, nju potpomaţe napuštanje ranije rĊave naravi i svesrdno
okretanje vrlini.

205. Slovo istine poznaje dvostruku tugu. Jedna se u duši izgraĊuje nevidljivo, a
druga se vidljivo ustrojava u ĉulnom poretku. Jedna obuzima svu dubinu duše, budući da
je izazvana biĉevima savesti, a druga oblaţe ĉulnost, zadrţavajući je od prirodnog
razlivanja teţinom skorbnih nevolja.

206. Reĉ istine poznaje dve ţalosti i dve vrste iskušenja. Jedne nastaju
pobuĊivanjem rĊavih ţelja u oblasti proizvoljenja, a druga nailaze mimo proizvoljenja u
vidu nevoljnih neprijatnosti, skorbi i nevolja. Prva postaju uzrok duševne ţalosti, a druga -
ĉulne ţalosti.

207. Iskušenje koje se obrazuje u oblasti proizvoljenja [tj. volje] duši priĉinjava
tugu, dok ĉulnosti pruţa zadovoljstvo. Naprotiv, nenamerno iskušenje (koje se razumno
susreće) teši dušu, dok telo obremenjuje ţalošću.

208. Mislim da je Gospod i Bog naš, uĉeći svoje uĉenike kako treba da se mole,
reĉima: I ne uvedi nas u iskušenje (Mt.6,13) podsticao da izbegavamo iskušenja koja

144

nastaju u oblasti proizvoljenja, tj. od razbuktale pohote koja koleba dobra raspoloţenja i
namere. Naprotiv, veliki Jakov, koji se imenuje i bratom Gospodnjim, one koji se
podvizavaju za istinu uĉi da ne budu savladani iskušenjima koja nailaze. Govoreći: Svaku
radost imajte, braćo moja, kada padnete u razliĉna iskušenja (Jak.1,2), on je imao u vidu
neproizvoljna iskušenja, tj. ona koja dolaze mimo naše volje, izazivajući skorbi i teskobe.
To jasno pokazuju i reĉi koje slede za njima. Jer, Gospod dodaje: No izbavi nas od zloga, a
veliki Jakov navodi: Znajući da kušanje vaše vere gradi trpljenje, a trpljenje neka usavršuje
delo, da budete savršeni i potpuni bez ikakvog nedostatka (Jak.1,3-4).

209. Savršen je onaj ko se sa proizvoljnim iskušenjima bori uzdrţanjem, a
neproizvoljna [tj. nevoljna] podnosi sa trpljenjem. Potpun je, pak, onaj ko delanje vrši sa
poznanjem, a sagledavanje ne ostavlja nedejstvenim.

210. Prirodna dejstva uma i osećanja su meĊusobno suprotna s obzirom na krajnju
razliĉitost i neshodnost njihovih predmeta. On za svoje predmete ima mislena i bestelesna
bića, koja opaţa bestelesno, a ona - ĉulne i telesne prirode, koje opaţa ĉulno.

211. Ĉim ĉula poĉne da smatra svojom prirodnom silom, um odmah, zaplevši se
vidljivošću ĉulnih stvari, postaje pronalazaĉ telesnih zadovoljstava. On usled pristrasnog
raspoloţenja prema osećanjima nema snage da se podigne iznad prirode vidljivih stvari.

212. Spasonosnim uţivanjem se naziva radost duše zbog vrlina. Dušekorisnom,
pak, patnjom se naziva skorb tela zbog vrlina. Stoga onaj ko se strasno predaje ĉulnim
dobrima svoje stremljenje obraća na ono što nije ispravno. I onaj ko izbegava sluĉajnosti
koje dovode do lišavanja tih dobara beţi od onoga od ĉega ne bi trebalo da se udaljava.

213. Bez sunĉeve svetlosti oko ne moţe da opaţa ĉulno. Ni bez duhovne svetlosti
ljudski um nikada ne moţe da opaţa duhovno sagledavanje. Jer, ĉulna svetlost prirodno
osvetljava ĉula radi opaţanja ĉulnih stvari, a duhovna svetlost obasjava um radi
sagledateljnog shvatanja natĉulnog.

214. Izmišljanje proizvoljnih teškoća i nailaţenje nevoljnih, iscrpljuju pohotu i
presecaju njeno snaţno kretanje. Ipak, oni ne uništavaju silu ili sposobnost za raĊanje,
koja leţi u našoj prirodi kao zakon. Jer, dobrovoljno mudroljublje obiĉno poraĊa bestrašće
volje, a ne prirode. Zbog bestrašća volje um posećuje blagodat Boţanstvene sladosti.

215. Nije moguće da Gospod (koji je po prirodi mudar, pravedan i svemoguć) kao
mudar ne zna naĉin iscelenja (naše grehom bolesne prirode), da kao pravedan neće
nekako vlasno da izdejstvuje spasenje ĉoveka (koji je voljno pao pod breme i krivicu
greha), i da kao svemoguć ne moţe da izvrši ono što je neophodno za naše izleĉenje.

216. Premudrost Boţija se projavljuje u Njegovom istinskom suštastvenom
postajanju ĉovekom. Njegova pravda [se projavljuje] u Njegovom prihvatanju prirode (kroz
roĊenje), koja je sposobna da strada sliĉno nama. Njegova svemoć [se najzad, projavljuje]
u Njegovom ustrojstvu (kroz stradanja i smrt) neprestanog ţivota i neizmenjivog bestrašća
za našu prirodu.

217. Zavideći Bogu i nama, Ċavo je prevarno ĉoveku saopštio da mu Bog zavidi.
Time ga je on i naveo na prestupanje zapovesti. On Bogu zavidi, [ne ţeleći] da postane
oĉigledna zaista sveopevana Njegova sila koja ĉoveka ĉini bogom. Ĉoveku, pak, on zavidi
[jer ne ţeli] da zbog vrline oĉigledno postane priĉesnik Boţanske slave. Pakosnik, dakle, ne
zavidi samo nama zbog naše slave kod Boga usled vrlina, već i Bogu zbog projavljivanja
Njegove sveopevane ljubavi koja se pokazuje u našem spasenju.

145

218. Jedino po bezgraniĉno moćnom htenju svoje blagosti Bog obuhvata i odrţava
sve - i anĊele i ljude, i dobre i zle. Oni, meĊutim, nisu podjednako priĉesni Bogu. On bez
zadrţavanja prohodi kroz sve, saobrazno sa njihovim nastrojenjem.

219. Mi u Hristu ne priznajemo razliku lica, s obzirom da je Trojica ostala Trojica i
nakon što se Slovo ovaplotilo. Ovaploćenjem se, naime, Svetoj Trojici nije dodalo novo lice.
U Njemu priznajemo razliku priroda kako se telo po prirodi ne bi ispovedalo jednosušno
Slovu.

220. Krivokletnik je onaj ko se laţno zaklinje imenom Gospodnjim, tj. obećaje Bogu
da će da ţivi vrlinski, da bi potom sve svoje staranje okrenuo na ono što je tuĊe zavetu
koji je izrekao sopstvenim ustima. On neispunjavanjem zapovesti prestupa zavetno
obećanje blagoĉastivog ţivota. Kratko reĉeno, izabravši ţivot po Bogu i ne postavši
potpuno mrtav za sadašnji ţivot, on se pokazuje kao laţov i kletvoprestupnik. On nije
ispunio zakletvu Bogu da će neporoĉno ići putem bogougodnih podviga.

221. Onaj ko nailazak nevoljnih iskušenja podnosi sa nepokolebivim mišljenjem
(sliĉno blaţenom Jovu i hrabrim muĉenicima), postaje silni svetilnik koji, silom primljenom
od Gospoda, ĉuva neugasivu svetlost spasenja. I onaj ko, osvetljen svetlošću poznanja,
prepoznaje zamke lukavog i poznaje naĉin sukobljavanja u nevidljivoj borbi postaje
svetilnik drugima. Sliĉno velikom apostolu, on moţe dostojno da kaţe: Jer nam njegove
namere nisu nepoznate (2.Kor.2,11).

222. Svetilnik bez ulja ne moţe da ostane stalno upaljen. Ni svetlost duhovnih
darova ne moţe da se saĉuva bez dobrog nastrojenja koje je prešlo u naviku i koje hrani
unutrašnju dobrotu odgovarajućim reĉima, delima i naravima, kao i osećanjima i mislima
koje su mu priliĉne. Jer, svaki duhovni dar iziskuje odgovarajuću naviku (ili nastrojenje)
koja mu neprestano doliva (po primeru ulja) neko misleno veštastvo. Na taj naĉin, on na
osnovu dobrog nastrojenja onoga ko ga je primio ostaje celovit.

223. Bog se naziva i jeste Otac po blagodati samo onih koji vrlinskom naravi
svedoĉe o svom blagodatnom roĊenju u duhu od Boga. U toj naravi, koja saĉinjava lice
duše i u vrlinama koje ih odraţavaju, vide se oĉigledne crte Boga koji ju je rodio. Oni koji
ih poseduju podstiĉu one koji ih vide na proslavljanje Boga. Oni svoj ţivot predstavljaju
podraţavanju, kao najbolji obrazac vrlina. Jer, Bog se obiĉno ne proslavlja golim reĉima,
već delima pravde, koja mnogo više negoli reĉi objavljuju veliĉinu Boţiju.

224. Onaj ko u sebi pokazuje poznanje koje se ostvaruje delanjem, i delanje koje
oţivljuje poznanje, pronašao je naĉin istinskog dejstva Boţijeg u nama. Onaj, pak, ko
navedene crte ima razdvojene - ili je poznanje uĉinio pukom maštom, ili je delanje
pretvorio u bezdušnog idola. Jer, nedelatno poznanje se niĉim ne razlikuje od maštanja,
nemajući potvrdu svoje delatnosti. I opet, neosmišljena delatnost je isto što i idol, s
obzirom da nema poznanje koje je oţivljava (oduševljava).

225. Zaista je nadmenost prokleta strast. Ona se sastoji iz spajanja dva zla -
gordosti i taštine. Gordost odriĉe Tvorca vrlina i prirode, a taština krivotvori i prirodu i
samu vrlinu. Jer, gordi ništa ne ĉini po Bogu, a kod taštog ništa ne biva po prirodi.

226. Strahom spreĉavajući nepravdu, pisani zakon uĉi pravdi. Vremenom navika
raĊa pravdoljubivo raspoloţenje, koje ĉini da je nastrojenje za dobro ĉvrsto. Ono, opet, ĉini
da se prethodna poroĉnost zaboravlja.

227. Obrezanje u duhovnom smislu predstavlja savršeno odsecan,e sklonosti
prema telesnim pohotama.

146

228. Subota je upokojenje kretanja strasti ili njihova savršena nedejstvenost.
229. Bog nije zapovedio da se poštuje subota, novi mesec i praznici sa namerom
da ljudi poštuju dane kao dane. Jer, to bi znaĉilo uzakoniti sluţenje tvari više negoli Tvorcu
(Rim.1,25), sa mišlju da su, navodno, dani sami po sebi prirodno dostojni poštovanja i
poklonjenja. Naprotiv, kroz ustanovljenje poštovanja dana, On je simvoliĉki naredio da
poštuju Njega samog. Jer, On sam jeste Subota, kao poĉinak od znoja i ţitejskih briga i od
trudova na delima pravde. On sam jeste i Pasha, kao oslobodilac drţanih na gorkom poslu
greha. On je i Pedesetnica, kao poĉetak i kraj svega.
230. Duhovnim ţrtvama smatramo ne samo umrtvljenje strasti, koje se kolju
maĉem Duha, koji je reĉ Boţija (Ef.6,17), već i posvećivanje svih prirodnih sila Bogu, koje
se ognjem blagodati Duha Bogu prinose kao svepaljenica.
231. Vlast greha ili plotsko mudrovanje se preseca blagodaću svetog krštenja, dok
ga delatno povinovanje Boţanstvenim zapovestima sasvim umrtvljuje maĉem Duha,
232. Strast stomakougaĊanja je slastoljubivom pomisli, kao maĉem, obezglavila
mnoge vrline. Ona semena celomudrenosti ubija neuzdrţanjem, zakonitost pravde kvari
lakomošću, prirodne sveze ĉovekoljublja preseca samoljubljem. Kratko reĉeno, strast
stomakougaĊanja istrebljuje sav porod vrlina.
233. Svaki revnitelj spasenja prileţe i uz dela vrline i uz svete pomisli. Jer, bez
vrlina i poznanja još niko nikada nije uspeo da stekne spasenje. Delo vrline jeste
privoĊenje u poredak telesnih pokreta, zdravim rasuĊivanjem kao uzdom iskusno ih
zadrţavajući od neumesnih saplitanja. Delo, pak, poznanja jeste dobro promišljanje i
razumno rasuĊivanje kako treba dejstvovati i potom se trud na ostvarivanju zakljuĉenog.
234. Onaj ko je umrtvio udove svoje koji su na zemlji (Kol.3,5), ko je ugasio svo
svoje telesno mudrovanje, ko je odsekao svako saosećanje prema njemu tako da sa
blaţenim apostolom Pavlom moţe da kaţe: Ko će nas rastaviti od ljubavi Hristove (Rim.8,
35), dolazi [u poloţaj] da je bez oca i bez majke i bez ostale rodbine, sliĉno velikom
Melhisedeku (Jev.7,3). Zbog potpunog sjedinjenja sa duhom, koje se desilo kod njega, oni
nemaju ĉime da zadrţavaju njegovo telo i prirodu.
235. Kraj sadašnjeg ţivota nije pravedno, kako mi se ĉini, nazivati smrću. Pre bi ga
trebalo nazvati izbavljenjem od smrti, udaljenjem iz oblasti truleţnosti, osloboĊenjem od
ropstva, prestankom uznemirenja, presecanjem borbe, izlaskom iz tame, odmorom od
trudova, smirivanjem kljuĉanja, skrivanjem od stida, beţanjem od strasti, i uopšte - od
granice svih zala. Ispravivši se kroz slobodno samoumrtvljavanje, sveti su sebe uĉinili
tuĊima i strancima za ovaj svet. Hrabro se boreći sa svetom i telom i sa izdancima koji iz
njih izrastaju, oni su u sebi saĉuvali neokrnjeno dostojanstvo duše, izbegavši saosećanje
prema ĉulima koja poraĊaju prelest.
236. Sveti su bili blagi i ĉovekoljubivi, neţni i milosrdni, pokazujući podjednako
raspoloţenje ljubavi prema celom rodu. Uz njegovu pomoć, oni su ĉitav ţivot ĉuvali
najbolje od svih dobara - smirenje (tj. ĉuvarku dobara i rušiteljsku zla koje im je suprotno),
ostajući neulovljivi za sva iskušenja koja nas opterećuju, kako proizvoljna (koja su od nas),
tako i neproizvoljna (koja nisu od nas). Prva su oni podavljivali uzdrţanjem, a druga
odbijali trpljenjem.

147

BLAŢENI AVA TALASIJE

Kratko svedoĉanstvo o njemu

Prepodobni otac naš Talasije je bio u punoj snazi u prvoj polovini sedmog veka. On
beše prezviter i starešina jednog manastira u Libijskim pustinjama. Sa ljubavlju prema
poboţnosti blaţeni ava je sjedinio staranje za duhovno prosvećenje. On se mnogo bavio
izuĉavanjem Svetog Pisma. Bio je savremenik svetog Maksima Ispovednika, sa kojim je bio
u duhovnom opštenju. Postoji nekoliko pisama koje je sveti Maksim njemu uputio. Njemu
je posvećena i cela knjiga u kojoj sveti Maksim objašnjava teško razumljiva mesta Svetog
Pisma. Sveti Maksim ga je veoma cenio: U jednom od pisama ga ĉak naziva svojim
uĉiteljem. Njegova konĉina je verovatno bila oko 660. godine.

Predlaţemo ĉetiri stotine izreka o ljubavi, uzdrţanju i duhovnom ţivotu, koje su
prepune pouĉnosti. One su prevashodno naravstveno-asketskog sadrţaja, Ima, uostalom, i
onih koje sadrţe dogmatske misli, koje je koristio sveti Damaskin u svom Izloţenju vere.
Ako se redom ĉitaju poĉetna slova izreka u originalu dobiće se odreĊena misao [akrostih],
koja i stoji na poĉetku svakog stoglava.

BLAŢENI AVA TALASIJE
AVA TALASIJE PREZVITERU PAVLU,
O LjUBAVI, UZDRŢANjU I DUHOVNOM ŢIVOTU

STOSLOV PRVI
ĉiji akrostih glasi:
Duhovnom bratu i ljubljenome goslodinu Pavlu, Talasije,
naizgled bezmolvnik, a u stvari delatelj sujete.

1. Ljubav koja je potpuno ustremljena ka Bogu vezuje one koji vole sa Bogom i
jedne sa drugima.

2. Um koji je stekao duhovnu ljubav o bliţnjem ne misli ništa što ne priliĉi ljubavi.
3. Onaj ko ustima blagosilja, a srcem poniţava pod vidom ljubavi skriva licemerje.
4. Onaj ko je stekao ljubav bez smućenja podnosi sve skorbno i neprijatno što mu
priĉinjavaju neprijatelji.
5. Samo ljubav spaja tvar sa Bogom i jednu sa drugom u jednomisliju.
6. Istinsku ljubav je stekao onaj ko protiv bliţnjega ne dopušta ni podozrenje, ni
[rĊavu] reĉ.
7. Ĉastan je pred Bogom i ljudima onaj ko ne preduzimaništa što bi moglo naškoditi
ljubavi.
8. Nelicemernoj ljubavi je svojstvena istinita reĉ od savesti dobre (1.Tim.1,5).
9. Onaj ko bratu prenosi prekore koje su drugi izrekli,pod vidom dobronamernosti u
stvari krije zavist.
10. Telesne vrline privlaĉe slavu od ljudi, a duhovne - od Boga.

148

11. Ljubav i uzdrţavanje ĉiste dušu, dok um obasjava ĉista molitva.
12. Silan je ĉovek koji delom i znanjem odgoni zlo.
13. Onaj ko je stekao bestrašće i duhovno razumevanje, našao je blagodat kod
Boga.
14. Ako hoćeš da se izbaviš od strasnih pomisli, stekni uzdrţanje i ljubav prema
bliţnjem.
15. Saĉuvaj se od neuzdrţanja i mrţnje, pa nećeš nailaziti na prepreke za vreme
molitve.
16. Kao što se u gnojnoj jami ne mogu naći aromati (mirisi), tako se ni u duši koja
pati od zlopamćenja ne moţe naći miomiris ljubavi.
17. Smelo obuzdavaj gnev i pohotu, pa ćeš se uskoro izbaviti od rĊavih pomisli.
18. Taština se istrebljuje skrivanjem dobrih dela, a gordost se progoni ukoliko
nikoga ne poniţavamo.
19. Taštini su svojstveni licemerje i laţ, a gordosti - samomnjenje i zavist.
20. Vlastelin je onaj ko ima vlast nad sobom, tj. ko je dušu i telo potĉinio
slovesnosti.
21. Iskrenost prijatelja se poznaje u iskušenju, tj. ukoliko uĉestvuje u našoj nevolji.
22. Zatvori ĉula posredstvom bezmolvnog usamljivanja i podvrgavaj strogom sudu
pomisli koje se raĊaju u srcu.
23. Pomisli koje se odnose na bolne uvrede susreći bez zlopamćenja, dok se prema
slastoljubivim odnosi neprijateljski.
24. Bezmolvno usamljivanje, molitva, ljubav i uzdrţanje jesu ĉetvoropreg koji um
uznosi na nebesa.
25. Iznuri svoje telo pošćenjem i bdenjem, pa ćeš prognati muĉnu slastoljubivu
pomisao.
26. Neĉiste pomisli nestaju od straha Boţijeg kao što se topi vosak pred licem
ognja (Ps.67,3).
27. Za razumnu dušu je veliko zlo kad dugo prebiva u sramnoj strasti.
28. Strpljivo podnosi udarce ţalosnih i poraznih sluĉajnosti. Njima Boţiji promisao
hoće da te oĉisti.
29. Napustivši imovinu i odrekavši se sveta, odrekni se, na kraju, i zlih pomisli.
30. Umu priliĉi da se uvek pouĉava u Reĉima Boţijim.
31. Boţije je delo da upravlja vaseljenom, a dušino - da upravlja telom.
32. Sa kakvom nadom ćemo sresti Hrista sve do sada robujemo telesnim
uţivanjima?
33. Patnja i tuga (bilo da su dobrovoljni, bilo da ih šalje promisao) izgone uţivanje.
34. Srebroljublje je hrana strasti, budući da podrţava i Ċubri sveobuhvatno
samoljubivo uţivanje.
35. Neuspelost uţivanja raĊa tugu, a uţivanje je povezano sa svakom strašću.
36. Bog će ti meriti merom koju ti upotrebljavaš prema svom telu (Mt.7,2).
37. Boţanski sudovi su nagrada za dela koja su uĉinjena posredstvom tela.
38. Vrlina i poznanje raĊaju besmrtnost. Njihov nedostatak je majka smrti.

149

39. Tuga po Bogu uklanja uţivanje, a uklanjanje uţivanja jeste vaskrsenje duše.
40. Bestrašće je nepokretnost duše na zlo. Ono se ne moţe steći bez blagodati
Hristove.
41. Hristos je Spasitelj duše i tela. Onaj ko ide Njegovim stopama oslobaĊa se
svakog zla.
42. Ukoliko ţeliš da obreteš spasenje, odrekni se uţivanja i usvoj uzdrţanje, ljubav i
molitvu.
43. Bestrašću je svojstveno istinsko rasuĊivanje, kojim se sve ĉini sa pravom
merom.
44. Gospod naš i Bog jeste Isus Hristos. Um koji ide za Njim neće ostati u tami.
45. Saberi svoj um i prati pomisli. Ako naĊeš da su neke strasne, postaraj se da ih
savladaš.
46. Postoje tri izvora iz kojih dolaze pomisli: ĉula, sećanje i izobilje sokova u telu.
Najupornije su one koje dolaze iz sećanja.
47. Onaj kome je darovana mudrost poznaje smisao bestelesnih, te zna kakav je
poĉetak i kraj sveta.
48. Nemoj biti lenj u delu koje ti priliĉi, te će se prosvetiti tvoj um. Jer, takvima je
obećano: Daću ti blago tajno i bogatstvo sakriveno (Is.45,3)
49. Onaj ko se oslobodio strasti dobio je blagodat od Boga.Onaj ko je udostojen
poznanja stekao je veliku milost.
50. Um koji se oslobodio od strasti postaje svetlovidan, budući da se neprestano
obasjava sagledavanjem svega postojećeg.
51. Svetlost duše je poznanje. Lišen nje, nerazumni koraĉa u tami.
52. Nerazumni provodi ţivot u tami, obuhvaćen mrakom neznanja.
53. Onaj ko voli Isusa, izbaviće se od zla. Onaj ko ga sledi, videće istinsku svetlost.
54. Oslobodivši se strasti, um vidi istanĉane pomisli ikada je telo u budnom stanju i
kada se pogruţava u san.
55. Dostigavši viši stepen ĉistote, um se oseća pritešnjen tvorevinom i ţeli da bude
daleko od svega stvorenog,
56. Blaţen onaj ko je dostigao bezgraniĉnu bezgraniĉnost. Nju moţe da dostigne
samo onaj ko je prešao sve ograniĉeno.
57. Onaj ko poštuje Boga ispituje Njegove reĉi, a onaj koga istinski ljubi pronalazi
[njihov smisao].
58. Um koji se ispravno kreće nalazi istinu. Onaj ko je pokretan bilo kakvom strašću
neće je videti.
59. Bog je nesaznatljiv u svojoj suštini i neizmeriv u svojoj veliĉini.
60. Biću koje nema ni poĉetak ni kraj ne moţemo opredeliti ni prirodu.
61. Spasenje svake tvari jeste sveblagi promisao njenog Sazdatelja.
62. Gospod po svom milosrĊu podrţava sve koji padaju i podiţe sve koji su
nagnuti.
63. Hristos je Sudija ţivih i mrtvih i pravedno uzvraća za svako delo (Dap. 10,42;
Ps.61,13).

150