Dobrotoljublje tom 3

41. Vera i nada nisu proste i sluĉajne stvari. Vera zahteva ĉvrstu dušu, a nada -
ispravno proizvoljenje i srce. Osim toga, kako će lako poverovati nevidljivom onaj ko nema
blagodati? Zar će onaj ko nije imao nikakvog jasnog iskustva Gospodnjih darova (iz koga bi
se mogao osvedoĉiti o budućnosti kao o sadašnjosti) imati nadu u neoĉiglednu budućnost?
Za obe je neophodna i vrlina i znak i pomoć Boţija. Bez njih, mi se uzalud trudimo.

42. Porod istinske vrline jeste ili poznanje, ili bestrašće, ili oboje. Ukoliko njih nema,
mi se uzalud [trudimo] i naša vrlina nije prava. Jer, u suprotnom bi ona imala plodove, a
ne samo lišće. MeĊutim, pošto je podstaknuta ĉovekougaĊanjem, ili samougaĊanjem, ili
neĉim drugim neugodnim Bogu, ona je laţna, a ne bogoljubiva. Ukoliko, pak, ispravimo
njen uzrok, nesumnjivo ćemo se pribliţiti ne samo koristi, već i blagodati blagog Boga, koja
će nam u svoje vreme i u pogodnoj meri doneti poznanje i bestrašće.

43. Prosvećenjem blagodati poznaj zamisli neprijatelja (2.Kor.2,11) i sa plaĉem
padaj niĉice pred Boga, iznoseći svoje slabosti i smatrajući se ništavnim, ĉak i ako te
obmanjivaĉ Ċavo nagovara da misliš da si neko [znaĉajan]. Nemoj traţiti nagrade i darove
kojih nisi dostojan i koji ne donose spasenje i ne ĉuvaju smirenoumlje. Naprotiv, traţi
znanje koje ne nadima i koje je uzrok bogopoznanja. TakoĊe, išti da ne budeš do kraja
podvrgnut nasilju strasti, već da se od tela razrešiš u bestrašću, ili, nešto smirenije, u
ţaljenju zbog grehova.

44. Bez krila niko ne moţe poleteti uvis. Ni onaj ko još ovde ne dobije nesumnjivo
osvedoĉenje, ne moţe da postigne ţeljeno. Ono, pak, [nastaje] iz krajnjeg smirenoumlja ili
od blagodati Svetog Duha u onima koji su se savršeno izmirili sa Bogom. Njima je,
naravno, svojstveno i bestrašće (bilo delimiĉno, bilo savršeno), koje odgovara njihovom
izmirenju ili oĉišćenju. Oni, pak, koji bez [osvedoĉenja] izlaze iz tela, tj. kao u zimu strasti
ili u subotu (tj. prazni od vrlina), podleţu Sudu i ispitivanju u vreme kada će se svakome
bude dati [po delima].

45. Spasavajući se na dar, blagodari Boga Spasitelja. Ukoliko ţeliš da mu i darove
izneseš, prinesi zahvalnost od svoje obudovele duše, tj. dve lepte - smirenje i ljubav. Ja
znam da će ih On primiti radije negoli mnoštvo vrlina koje mnogi ubacuju u riznicu
spasenja. Ukoliko, pak, kao Lazar, imaš potrebu da oţiviš, pošto si umro od strasti, njih
kao prave sestre pošalji za zastupnice pred Njim, te ćeš svakako steći ţeljeno.

46. Upraţnjavajući delanje, nećeš moći da dostigneš bestrašće, kojim bi se molio
ĉisto i bez rasejanosti, ukoliko se i um ne upraţnjava u duhovnom sagledavanju
prosvećujućeg poznanja i poimanja postojećeg. Njima se um okriljuje, prosvećuje i celovito
uznosi u visine sa ljubavlju istinite molitve, pruţajući se ka srodnoj svetlost gornjih
netvarnih ĉinova, odakle po meri dostupnosti, pristupa i velikoj svetlosti trosunĉane
Bogonaĉelne Trojice.

47. U budućem [veku] nećemo biti kaţnjeni stoga što smo grešili, niti ćemo biti
osuĊeni stoga što smo dobili nestalnu i promenjivu prirodu. Naprotiv, mi ćemo biti osuĊeni
stoga što se posle sagrešenja nismo pokajali, ili što se sa zlog puta nismo okrenuli ka
Gospodu, iako smo imali vlast i vreme za pokajanje, koje je trebalo da pokaţemo blagom
(kao što i jeste) a ne pristrasnom Bogu, ĉak i ako se ponekad [opisuje] kao osvetoljubiv i
gnevljiv. Takav je on, uostalom, samo u odnosu na zlo, a ne u odnosu na nas, prema
kojima iskljuĉuje svaku strast i svaku osvetoljubivost, ĉak i ako se govori da prema nama
biva onakav kakva su naša dela i raspoloţenja, tj. kao ogledalo, svakome uzvraćajući
saglasno sa njegovim ţivotnim delima.

201

48. Nemoj se smućivati kada otpadneš od svog dobrog stanja, nego se ispravi i
poţuri da se vratiš u preĊašnje ustrojstvo putem tuge, sumornosti, oštrog
samoukorevanja, izlivanja suza i skrušenosti duha. Njima ćeš ustati od pada koji ti se desio
i dospeti u dolinu spasonosnog radovanja, obećavajući da ćeš ubuduće, po svojim
mogućnostima, ĉvrsto stajati kako ponovo, prognevivši Sudiju, ne bi imao potrebu za
suzama oĉišćenja. Jer, ukoliko ovde toga ne bude, u budućem [veku] svakako nećemo
izbeći muke.

O sveštenstvu

49. Opet ćemo nešto reći o ĉasnom sveštenstvu, tj. o anĊelskom ustrojstvu i ĉistoti
koje zahteva, kao i o opreznosti i celomudrenosti, koji treba da su još veći nego ranije. Jer,
kad neĉisto treba da se oĉisti, zar će se ĉisto skrnaviti? Inaĉe, ukoliko pomešamo mrak sa
svetlošću i smrad sa miomirisom, nasledićemo, avaj, propast, tj. krivicu za svetogrĊe,
sliĉno Ananiji i Sapfiri.

50. Od izgubljenog i nepotrebnog sasuda ti si postao izabrani sasud Gospodnji, kao
što kaţe apostol, ĉak i ako ti se ĉini da si zbog neznatne svoje ĉistote dostojno stupio u
anĊelsko i nebesko sveštenstvo. Stoga ĉuvaj neukaljanu ĉast koje si se udostojio, pazeći
na Boţanstveni dar kao na zenicu oka, kako ne bi, priĉestivši se nepaţljivo, bio zbaĉen sa
visine u bezdan, iz koga ćeš teško naći izlaz.

51. Kao razborit shvati da niko ne moţe osuditi onoga koga Bog opravdava
(Rim.8,33-34). Ukoliko si, dakle, prizvan i ukoliko si stupio u nadsvetsku boţanstvenu
svešteniĉku blagodat, nemoj se uznemiravati zbog preĊašnjeg ţivota, ĉak ako si i imao
mrlja, nego se odmah uz Boţiju [pomoć] i svoj [napor] oĉisti i ispravi. Nakon toga, pokaţi
staranje i trezvoumlje kako ne bi pomraĉio blagodat i kako bi onaj ko nepromišljeno
osuĊuje tvoje rukopoloţenje zbog tvojih preĊašnjih [mrlja] ĉuo Boţiji glas koji mu govori:
Što je Bog oĉistio, ti ne pogani (Dap.10,15).

52. Svešteniĉko dostojanstvo je lagano i blag je njegov jaram, premda samo za
onoga ko je odmah, pošto ga je primio, poĉeo da ga vrši kako treba, i ukoliko, naravno,
nije bilo pokušaja da se blagodat Boţanskog Duha dobije za novac. Ukoliko je, meĊutim,
neizvodljivo ostvareno ljudskim staranjem i propadljivim darom, prizvanje neće biti odozgo
i breme će biti veoma teško, s obzirom da ne oslanja na dostojnog i da prevazilazi snage.
Ukoliko se ne oduzme od onoga ko ga nosi, njegov jaram će biti veoma oštar i slamati
njegov vrat i snagu, sve dok ga potpuno ne istroši i izmoţdi.

53. Ukoliko si se smelo podmetnuo pod jaram sveštenstva, neka tvoji putevi budu
pravi, te pravo upravljaj reĉju istine, gradeći spasenje svoje sa strahom i trepetom
(Fil.2,12). Jer, Bog naš je oganj koji spaljuje (Jev. 12,29). Ukoliko ga dodirneš kao zlato ili
srebro, nećeš se bojati od opekotina, kao ni vavilonski mladići u peći. Ukoliko si, meĊutim,
kao trava i trska, tj. kao lakozapaljiva graĊa, budući da si zemljouman, treba da treptiš da
ne budeš spaljen nebeskim ognjem, osim ukoliko se, kao Lot, ne ukloniš od gneva
uzdrţanjem od strašnih [Tajni]. Moţe biti, ne znam, da neki mali gresi (koje imamo usled
nemoći) išĉezavaju pred Boţanstvenim ognjem sluţenja, zbog ĉega i ti ostaješ neopaljen i
nedirnut, kao nekada slaba biljka kupine.

54. Kako se usuĊuješ, jadniĉe, da dodiruješ ono što je i za anĊele neprikosnoveno
kad već nisi mogao da odstupiš od strasnog raspoloţenja usled dugotrajne navike? Ili se,
dakle, zbog straha uzdrţi od boţanstvenog sveštenodejstvovanja (umilostivljujući
Boţanstvo), ili kao bezosećajan i nepopraviv oĉekuj da upadneš u gnev i u ruke Boga

202

ţivoga, koji ti neće ukazati ĉovekoljublje, nego će te nemilosrdno kazniti budući da
opoganjene duše i odeće besramno pristupaš carskoj svadbi, premda nisi dostojan ni
ulaska, niti sedenja [za trpezom].

55. Znao sam jednog posvećenog koji se usuĊivao da nedostojan pristupa
Boţanstvenom [tajnodejstvovanju], tj. pavši u bludnu strast. Pavši u tešku i neizleĉivu
bolest, on je već pribliţio smrti. Iako je iskoristio sva sredstva, nije bilo koristi, budući da
zlo nije prestajalo, već se pojaĉavalo. Najzad je on došao do osećanja da umire stoga što
je nedostojan liturgisao, te se pod kletvom odrekao [sluţenja] Sveštene Liturgije. I odmah
je usledilo izleĉenje, pri ĉemu od bolesti nije ostalo ni traga.

56. Svešteniĉko dostojanstvo i odeţda su blistavi, ukoliko i duša [posvećenog]
iznutra blista ĉistotom. Ukoliko se, pak, ona oskrnavi nepaţnjom, prezirući savest koja
svedoĉi o sramoti, svetlost postaje tama, najavljujući veĉni mrak i oganj. [Njih ćemo izbeći]
ukoliko, dakle, napustimo [navedeni] put koji je strm sa obe strane, i izaberemo drugi, tj.
put vrline i smirenja, koji bezbedno vodi u Carstvo Boţije.

57. Spasenje se postiţe vrlinom i dobroĉinstvom, a ne slavnim sveštenstvom, koje
zahteva ravnoanĊelski ţivot. Stoga ili postani bestrasan kao anĊeli, sa razmišljanjem izvan
sveta i tela uspinjući se uz nebesku lestvicu, ili postani svestan svoje slabosti i ustraši se
visine koja nesposobnima preti velikim padom, te se vrati ţivotu zajedniĉkom većini, koji
pribliţuje Bogu u istoj meri. Jer, ukoliko se i desi da padneš, u njemu ćeš, milošću i
blagodaću Boţijom, lakše ustati pokajanjem.

58. Telo i krv ne mogu naslediti Carstva Boţijega (1.Kop.15,50). Zbog ĉega ti,
premda se priĉešćuješ Telom i Krvlju Boga, ne postaješ sutelesan sa Njim i ne rastvaraš se
sa Njegovom Krvlju (ĉime bi već u sebi imao Carstvo nebesko), već se još okruţuješ
strastima tela i krvi? Plašim se da u tebi neće ostati Duh Sveti, budući da si telesan, da ćeš
u vreme Suda biti preseĉen napola, da će se od tebe (kao nedostojnog blagodati) oduzeti
sveĉasno sveštenstvo i da ćeš biti poslan na veĉite muke.

59. Ukoliko nemaš straha Boţijeg pred svojim oĉima, tebi će izgledati beznaĉajnim
nedostojno sveštenodejstvovanje, s obzirom da si zaveden samoljubljem, koje ti došaptava
da je Boţanstvo dobro. Na isti naĉin su davno postradali Datan i Aviron, da bi ih najzad
progutala zemlja. I ti se uţasni od strašnoga i razmišljaj o veliĉini stvari [tj.
sveštenodejstvovanja], te ili budi dostojan i ĉist, da ne kaţem - ravnoanĊelski u
upraţnjavanju boţanstvenog sveštenstva, ili kao razuman odstupi od strašnog sluţenja.
Inaĉe ćeš, prezirući reĉeno i obmanjujući savest koja te raskrinkava, u [vreme] kada sve
bude suĊeno i usmeravano, sa patnjom kao osuĊen zavapiti: Ĉega se bojah doĊe na mene
i ĉega se strašah zadesi me (Jov.3,25).

60. Sa trezvoumljem i bolom najpre za samog sebe sa skrušenošću i suzama
prinesi svetospasonosnu Sveštenu Ţrtvu za umilostivljenje. Jer, posle tvoje smrti, ko će
potruditi o tebi i prinositi Ţrtvu za tebe? Stoga, kao razborit [ĉovek], pominji sebe kao da si
već sahranjen, kao posredništvo za svoje spasenje predlaţući Bogu Svetinju sa svete
trapeze, sećajući se Njegovog vlasnog i ĉovekoljubivog [samopredavanja na] zaklanje.

61. Neizrecivo i neiskazivo uţivanje [oseća] duša koja se od tela odvaja sa
osvedoĉenjem [u svoje spasenje], odlaţući ga kao odeću. Jer, već postigavši ono ĉemu se
nada, ona bez tuge ostavlja telo, mirno idući prema radosnom i veselom anĊelu koji silazi
odozgo. Potom ona zajedno sa njim bez zastoja prolazi vazduh, neuznemiravana duhovima
zlobe, te smelo i radosno uzleće sa zahvalnim poklicima, sve dok ne dostigne da se pokloni

203

Tvorcu. Najzad se njoj izriĉe odluka o ukljuĉivanju u red onih koji su joj sliĉni i jednaki po
vrlini, gde će saĉekati sveopšte vaskrsenje.

62. Reći ću ti nešto neobiĉno, ali nemoj da se ĉudiš. Ukoliko i ne dostigneš
bestrašće (verovatno usled muĉnih predrasuda), ti ćeš se uzneti iznad oblaka ne manje
negoli bestrasni ukoliko se u vreme izlaska budeš našao u bezdanu smirenja. Riznica
bestrasnih predstavlja zbir svih vrlina. Ipak, dragoceni kamen smirenja ih sve prevazilazi po
vrednosti. Onome ko ga je stekao on obezbeĊuje ne samo milost Boţiju, nego i ulazak
zajedno sa izabranima u braĉne odaje Njegovog Carstva.

63. Umilostivljujući Boga za svoje grehove, proslavi ga zbog nezlopamtljivosti i
nezlobivosti Njegove, starajući se iz sve snage da izbegneš voljna sagrešenja. Iako i za njih
moţeš da ga umilostivljuješ svakog dana sve do same smrti, ipak se nemoj pokazati
nezahvalnim lako grešeći sa znanjem, Ukoliko, meĊutim, kamenom dobre nade daleko
odgoniš psa oĉajanja, trpeljivo i neodstupno ga umoljavajući, oprostiće ti se mnogi gresi
kako bi i sam kao duţnik zavoleo Mnogomilostivog i Preblagog u budućem veku.

64. Kada, po dejstvu blagodati Boţije, u molitvi budeš stao pred Njega sa suzama,
padni niĉice, prostri se krstoobrazno na zemlji i, udarajući glavom, moli da ti otpuštanje
odavde bude osloboĊenje od truleţnosti i izbavljenje od iskušenja, premda ne po tvojoj
volji, nego po Njegovom blagovoljenju u odnosu na vreme i mesto. TakoĊe, već od sada
treba da ţeliš da izaĊeš [iz tela], da sa ljubavlju izaĊeš pred Gospoda sa suzama i
bezdanom smirenja kako bi bezbriţno utolio ţeĊ svoje ĉeţnje i iskanja. Ipak, ti treba da
prihvataš i privremeno odgaĊanje, ukoliko Bog predvidi nešto bolje. Uporno i neprestano
traţi samo jedno: da ne otpadneš od Boga ma šta ĉinio, govorio, nameravao i zapoĉinjao.

65. Kao telonosac, nemoj pokušavati da ispituješ misleno po sebi, premda te
misleni [deo] duše usled ĉistote i navodi na tako nešto. Sve dok se ne oslobodi od debljine
[tvari] i ne pribliţi se umnim [silama], bestelesna [duša] (koju ometa disanje i krv) ne
moţe doliĉno da pomišlja o njima i da ih shvati. Prema tome, spremajući se da napustiš
tvar kao drugu mraĉnu majĉinu utrobu, i da stupiš u svetlo netvarno [postojanje], budi
vedar, slaveći Dobrotvora, koji nas kroz smrt privodi oĉekivanome. Neprestano budi
trezvouman zbog neĉistih demona koji neprestano kruţe oko nas i neprestano smišljaju šta
da urade protiv naše dobrobiti, lukavo pazeći na našu petu sve do kraja ţivota. Sve do
svog izlaska odavde drhti za sebe zbog neizvesnosti budućnosti, s obzirom da si zbog
samovlašća [tj. slobode] stvoren sa otvorenošću za nepostojanost i promenjivost.

66. Neprijatelj nas napada strašnim i surovim iskušenjima ukoliko oseti da se duša
pribliţila višim stepenima vrline. Reĉeno se zakljuĉuje iz reĉi molitve i pokušaja da se
uznesemo iznad tvarne dvojice, tj. ploti i ĉula. Tada nas ĉovekomrzac iskušava sa velikom
zlobom usled ĉega dolazimo u nedoumicu i za ţivot. MeĊutim, kukavac ne zna da nam
prouzrokuje veliko dobro, ĉineći da kroz trpljenje postajemo iskusniji i pletući nam svetle
vence.

67. Nema većeg podviga od podviga celomudrenosti i devstvenosti. Onome ko se
ĉasno drţi bezbraĉnosti dive se anĊeli. Njegov venac neće biti manji od muĉeniĉkog. Koliki
se samo napor i znoj zahteva od onoga ko je vezan sa telom i krvlju, a stara se da
ĉednošću [tj. ĉistotom] uvek podraţava netvarnost besplotnih? I zaista, postignuće je
toliko veliko i uzvišeno da, kao natprirodno, gotovo izgleda nemoguće. Ono bi i bilo
nemoguće da Bog odozgo ne projavljuje svoje zastupništvo, snaţeći slabost i nemoć
prirode, na neki naĉin je uzdiţući iznad zemlje svojom Boţanskom ljubavlju i nadom na
buduću nagradu.

204

68. Kada preteranom hranom i spavanjem omlitavi, telo postaje velika prepreka
celomudrenosti. Istinska celomudrenost, meĊutim, i u maštanjima u snu ostaje
nepokolebiva. Jer, prikalanjanje uma uz njih u snu predstavlja znak da u svojoj dubini nosi
bolest strasti. Ako se, pak, blagodaću udostoji da u snu razgovara sa Bogom bez
posredstva tela, um postaje nedodiriv, te budno ĉuva dušu i telo, koji stiĉu mir. On tada liĉi
na psa koji ih trezvoumno ĉuva, nevarljivo odgoneći podmukle vukove.

69. Reći ću ti nešto neobiĉno, ali se nemoj ĉuditi. Postoji sakrivena tajna izmeĊu
Boga i duše. Ona pripada najvišim stepenima savršene ĉistote, ljubavi i vere, tj. kada se
ĉovek, potpuno se izmenivši, sjedinjuje sa Bogom putem oroĊavanja, neprestane molitve i
sagledavanja. [Dospevši do njih], Ilija je zakljuĉao nebo i izazvao beskišje, te nebeskim
ognjem spalio ţrtvu. Mojsije je, opet, presekao more i uzdizanjem ruku Amalika oterao u
bekstvo. Jona se, najzad, izbavio od kita i morske dubine. Onaj ko se udostojio reĉenoga,
kao da prinuĊava ĉovekoljubivog Boga da vrši njegovu volju. Iako je još nalazi u telu, on je
već prevazišao meru propadljivosti i smrtnosti, prihvatajući smrt kao obiĉan san, koji ga na
njegovu radost prenosi ka nadanome.

O sveštenstvu

70. Pokazujući strahopoštovanje pred stradanjima Vladike, pred umanjenjem za
nas Boga Slova, pred Ţrtvom i mešanjem sa nama ţivotvornog i Boţanskog Tela i Krvi
(kojih nisi samo udostojeni priĉesnik, nego i sveštenosluţitelj), smiri sebe kao ovca koju
vode na zaklanje, smatraj da su svi drugi zaista bolji od tebe i na svaki naĉin se staraj da
ne povrediš bilo ĉiju savest, naroĉito ne bezrazloţno. Bez osvećenja nemoj da se usuĊuješ
da se dotiĉeš Svetih [Tajni] kako ne bi izgoreo poput sena od Boţanstvenog ognja i kako
se ne bi razlio kao vosak koji se topi.

71. I zaista, ukoliko budeš doliĉno obavljao boţanstveno, sveĉasno i strašno
sveštenodejstvo i ukoliko te savest ni u ĉemu ne prekoreva, imaćeš [najizvesniju] nadu na
spasenje. Jer, od njega ćeš imati više koristi negoli od bilo kog drugog delanja ili
sagledavanja. Ako, pak, nije tako, teško tebi. Bolje bi bilo da se, svestan svoje slabosti,
odrekneš visine sveštenstva, negoli da ga obavljaš kao nesavršen i neĉedan, mnogima se
pokazujući kao visok, premda se zbog svoje nedostojnosti nalaziš u padu koji je dostojan
oplakivanja.

72. Sluţba ĉasnog sveštenstva i umilostivljavanje i moljenje Boţanstva prevazilazi
svako psalmopojanje i molitvu kao što sunce nadilazi zvezde. Jer, mi prinosimo na ţrtvu,
predlaţemo i iznosimo radi umoljavanja samog Jedinorodnog, koji se iz ĉovekoljublja na
dar dao na zaklanje za grešnike. I mi se ne molimo samo za oproštenje grehova, nego i za
svaku [duhovnu] korist, naravno, ukoliko nam savest ostaje ĉista. Telo koje je sjedinjeno
sa Boţanstvom kao neki ţar spaljuje svaku graĊu bezakonja i prosvećuje srca onih koji
prilaze sa verom, dok Boţanstvena i Ĉasna Krv, više negoli svaki isop, umiva i ĉisti svaku
neĉistotu i mrlju onih koji se osmeljuju da Svetim [Tajnama] pristupe sa najvećom
ĉistotom i ĉednošću. Gde se moţe dobiti išta sliĉno?

73. Neki od svetih je rekao da se na ţrtvu ne prinosi Telo koje silazi sa neba, Telo
Boga Slova koji se vazneo. Naprotiv, hleb i vino se pretvaraju u Telo i Krv Hristovu kada
Boţanstvenu sluţbu sa verom, strahom, ĉeţnjom i poboţnošću obavljaju oni koji su se
udostojili boţanstvenog sveštenstva. Pretvaranje se dešava dejstvom i nailaskom Svetoga
Duha. I postaje Telo koje nije razliĉito od Vladiĉinog Tela: [hleb] se pretvara u isto to Telo,
pruţajući nepropadljivost budući da je nepropadljivo. Kakvu, dakle, samo ĉistotu i svetost

205

treba da ima jerej koji dodiruje Boţanstveno Telo! I koliku smelost treba on da ima, budući
da je posrednik izmeĊu Boga i ljudi i da za samolitvenike i sasluţitelje ima Preĉistu
Bogomajku, nebeske anĊelske sile i sve svete! Meni izgleda da kao što ima anĊelsko ili
arhanĊelsko dostojanstvo, on treba da ima i oroĊenost [sa Bogom].

74. Pisinije, zabeleţi još da posle Simvola vere Svetinje koje uskoro treba da budu
osvećene leţe nepokrivene na svetoj trapezi budući da se na neki naĉin mole za one koji ih
prinose i neiskazivim glasovima uzvikuju ka Onome ko je na nebesima. Jer, gledajući ih,
On ih ne previĊa, i posmatrajući ih On ih ne prezire, sećajući se dobrovoljnog umanjenja
za grešnike, neiskazivog silaska i ĉovekoljubivog zaklanja. On nam svojim stradanjem nije
darovao izbavljenje i spasenje kao pravednicima, već nas je, kao dobar i nezlobiv,
pomilovao i prizvao iako smo bili neprijatelji.

75. Ĉak i da se staraš o ĉistoj molitvi (koja na netvarni naĉin netvarni um sjedinjuje
sa Bogom) i da si postigao da kao u ogledalu vidiš ono što ti je pripremljeno posle
završetka ovdašnjeg ţivota (tj. da si primio zalog Duha i svim osećanjem i osvedoĉenjem
stekao Carstvo nebesko unutar sebe), ipak nemoj sebi da dozvoliš da se odrešiš od tela
bez predznanja smrti. Naprotiv, treba da se usrdno moliš i da imaš dobru nadu da ćeš ga
se udostojiti pre odlaska odavde, ukoliko ti bude korisno. Neprestano se pripremaj za
njega, odbacujući svaku bojaţljivost. Na taj naĉin ćeš moći da proĊeš vazduh i mimoiĊeš
duhove zlobe, te da smelo i bez straha uĊeš u nebeske oblasti. Postavljen pored anĊelskih
ĉinova i pribrojan pre svih vremena izabranim pravednicima, ti ćeš po meri dostupnosti
moći da gledaš Boga, tj. da primaš dobra koja dolaze od Njega i da gledaš Boga Slova koji
svojim zracima obasjava svo nadnebesje. Njemu i Njegovom Preĉistom Telu, zajedno sa
Ocem i Svetim Duhom klanjaju se jedinstvenim poklonjenjem sve nebeske vojske i svi
sveti. Amin.

206

PREPODOBNI FILOTEJ SINAJSKI

Kratko svedoĉanstvo o njemu

Prepodobni naš otac Filotej je bio iguman slovesnog monaškog stada na Sinaju.
Otuda su ga prozvali Sinajski. Nije poznato u koje je vreme ţiveo i kada je umro. Njegova
beseda je podeljena na ĉetrdeset poglavlja. Prekrasno sastavljena, ona je ispunjena
neopisivo velikom duhovnom mudrošću na spasenje duše. Bilo bi sasvim nepravedno kada
bismo je iskljuĉili iz sabranja otaĉkih spisa o trezvoumlju. Ona zahteva veliku paţnju. Onaj
ko bi je nazvao taĉnim tumaĉenjem i vernim pravilom trezvoumlja, ĉuvanja uma i ĉistote
srca. ne bi rekao ništa protivno istini.

PREPODOBNI OTAC NAŠ FILOTEJ SINAJSKI

40 POGLAVLjA O TREZVOUMLjU

1. U nama postoji mislena borba, koja je mnogo teţa negoli ĉulna. Delatelj
blagoĉašća treba da trĉi i da svome umu postavi za cilj da u svoje srce kao biser ili
dragoceni kamen savršeno urizniĉi sećanje na Boga. Mi treba sve da sve odbacimo, ĉak i
telo, te da prezremo i sam ţivot kako bismo u svome srcu stekli jedino Boga. Jer, sveti
Zlatoust je rekao da umno bogoviĊenje iskorenjuje demone.

2. Oni koji vode mislenu borbu treba sa svom usrdnošću da sebi izaberu duhovno
delanje iz Boţanstvenih Spisa i da ga poloţe u svoj um kao neki lekoviti oblog. Od ranog
jutra, kako je neko rekao, on treba smelo i nepokolebivo da stoji kod vrata srca, stalno
misleći o Bogu i sa neprestanom molitvom Isusu Hristu u duši. Tom misaonom straţom on
treba da ubija sve grešnike zemlje. Naime, napregnutim i nadahnjujućim sećanjem na
Boga mi, radi Gospoda, odsecamo glave silnih pomisli, koje zapoĉinju svaku neĉistu borbu,
budući da nam je poznato da u mislenom podviţništvu postoji izvestan boţanstveni
poredak i delanje. Na taj naĉin treba da se prinuĊavamo sve dok ne doĊe vreme odreĊeno
za obed. Potom, blagodarivši Gospoda, koji nas ĉovekoljubivo hrani dvojakom hranom,
duhovnom i telesnom, treba ostalo vreme da provedemo u sećanju i razmišljanju na smrt.
I sledećeg [dana] treba ponovo snaţno da se prihvatimo svog jutarnjeg dela. Ipak, i uz
svakodnevno delanje, mi ćemo jedva uspeti da u Gospodu izbegnemo sve mreţe mislenog
neprijatelja. MeĊutim, ukoliko se u nama uĉvrsti, delanje raĊa tri vrline: veru, nadu i
ljubav. Vera nas, naime, priprema za istinski strah Boţiji, dok nada, prevazišavši ropski
strah, ĉoveka privodi ljubavi Boţijoj. Ukoliko nada ne postiĊuje [Rim.5,5], obiĉno raĊajući
dvojaku ljubav, o kojoj vise zakon i proroci, utoliko ljubav nikad ne prestaje. Njome onaj ko
je poseduje u ovom veku ispunjava Boţija zakopoloţenja. Ona ga, uostalom, ne [ostavlja]
ni u budućem [ţivotu].

3. Retko se mogu susresti oni koji slovesno bezmolvstvuju. Oni, naime, koriste sva
raspoloţiva sredstva da bi privukli Boţiju blagodat i da bi se ispunili utehama koje iz nje
proizilaze. Prema tome, ukoliko ţelimo da putem ĉuvanja uma i trezvoumlja upraţnjavamo
misleno delanje, tj. Hristovo mudroljublje, poĉnimo put uzdrţavanjem od suvišnih jela,
rešivši da jelo i piće uzimamo u najmanjoj mogućoj meri. Trezvoumlje je sa iravom

207

nazvano putem s obzirom da vodi u Carstvo: i ono koje se nalazi u nama, i ono buduće.
Ono se naziva se i umnim delanjem budući da obraĊuje i ubeljuje naravstvenost uma, te
ono što je strasno preobrće u bestrasno. Ono je takoĊe sliĉno svetlarniku kroz koji se Bog,
spustivši se do nas, javlja umu.

4. Smirenje i sećanje na Boga, koje je praćeno trezvoumljem i paţnjom, kao i
ĉestom molitvom usmerenom protiv neprijatelja, predstavlja mesto Boţije, tj. srdaĉno
nebo. U njemu demonske rulje ne smeju da stoje s obzirom da u njemu obitava Bog.

5. Ništa toliko ne izaziva smućenje kao mnogoslovlje, niti štetu - kao neuzdrţanje
jezika, koje moţe da naruši [mirno] stanje duše. Jer, ona ruši ono što mi svakog dana
zidamo. Ono što sa mukom skupljamo, duša kroz priĉljivost rasipa. Ima li iĉega goreg od
[od neuzdrţljivog jezika]? On je neobuzdano zlo. Treba da mu postavimo ogradu, da ga
obuzdamo i stesnimo, te, reći ću, da ga nateramo da sluţi samo u krajnjoj potrebi. Ko,
uostalom, moţe da iskaţe svu duhovnu štetu koja proistiĉe od [neuzdrţljivog] jezika?

6. Prva.kapija koja uvodi u misleni Jerusalim, tj. paţnju uma, jeste ćutanje usta sa
znanjem, ĉak iako um još ne bezmolstvuje. Druga kapija je umereno uzdrţanje u jelu i
piću. Treća je - neprestano sećanje i razmišljanje o smrti, koje ĉisti um i telo. Upoznavši
jednom (umom, a ne oĉima) njenu lepotu, te budući ranjen i osetivši sladost, ja sam
poţeleo da je steknem kao suprugu za ceo svoj ţivot. Naime, ja sam se zaljubio u njen
izgled i skromnost, s obzirom da je smirena, radosnotuţna, zamišljena, puna straha od
Budućeg pravednog suda, bojeći se ujedno i produţenja [zemaljskog] ţivota. Iz njenih
ĉulnih oĉiju obiĉno lije lekovita ţivotodavna voda, a iz mislenih oĉiju - obilni izvor mudrih
misli, koji svojim ţuborenjem i poskakivanjem veseli razum. Tu kćer Adamovu, tj. sećanje
na smrt, kako rekoh, oduvek ţeleh da imam za ţivotnu saputnicu, naime, da sa njom
spavam i da sa njom razgovaram o onome što će biti kada se napusti telo. MeĊutim, u
[mojoj nameri] me je ĉesto ometala pogibeljna zaboravnost, tj. mraĉna kćer Ċavolova.

7. Postoji borba u kojoj duhovi zlobe na skriven naĉin napadaju dušu posredstvom
pomisli. Duša je nevidljiva. Stoga, zle sile, u saglasnosti sa njenom suštinom, protiv nje
podiţu nevidljivu borbu. I moguće je i kod njih i kod duše videti oruţja i planove
[dejstava], obmane lukavstva i strašan rat, i divlji sukob i pobede i poraze sa obe strane. U
nevidljivoj borbi koju opisujemo nedostaje samo jedna [stvar] u poreĊenju sa ĉulnom
borbom, tj. vremenska objava rata. U ĉulnoj borbi najĉešće se odreĊuje vreme i postoji
[izvestan] poredak. Mislena, pak, borba se bez ikakve objave rasplamsava oko samih
dubina srca. Zamkama koje je prigotovio osvojivši kljuĉno [mesto], neprijatelj najzad
posredstvom greha ubija dušu. Zbog ĉega i sa kakvim ciljem se protiv nas vodi borba i
sukob? Stoga da se na nama ne bi ispunila volja Boţija, o kojoj se molimo govoreći: Neka
u nama bude volja tvoja (Lk.11,2), tj. neka [vršimo] zapovesti Boţije. O reĉenome će iz
opita saznati onaj ko trezvoumljem u Gospodu zaustavi lutanja svoga uma, paţljivo sledeći
za upadima [u srce] nevidljivih neprijatelja i za sukobima koji se dešavaju u mašti.
Usmeravajući svoje [delanje] protiv demona zlobe, i kao Bog predvidevši njihove zamisli,
Gospod je protiv njihovih ciljeva postavio svoje zapovesti, preteći onima koji ih narušavaju.

8. Ukoliko steknemo izvesnu naviku u uzdrţanju i udaljavanju od vidljivih zala (koja
deluju kroz pet ĉula), mi ćemo moći da, zajedno sa Isusom, ĉuvamo svoje srce. On će nas
iznutra prosvećivati i davati da sa izvesnom toplom ĉeţnjom umno uţivamo Njegovu
dobrotu. Zapovest da ĉistimo srce smo, naime, primili upravo stoga da bismo, pošto
neprestanom paţnjom oblaci zla budu isterani i razvejani iz srca, kao u vedar dan mogli

208

ĉisto da ugledamo Sunce pravde, tj. Isusa, te da se u umu prosvetimo smislom Njegove
veliĉine. Jer, obiĉno se on ne otkriva svima, nego samo onima koji oĉiste svoj razum.

9. Mi svakodnevno treba da budemo u stanju u kojem bi trebalo da se pojavimo
pred licem Boga. Jer, prorok Osija govori: Ĉuvaj milost i sud i uvek se pribliţuj Bogu svome
(Os. 12,6-7). I Malahija u ime Boţije govori: Sin poštuje oca i sluga gospodara svoga. Ako
sam ja Otac, gde je ĉast moja? I ako sam Gospodar, gde je strah moj, govori Gospod
Svedrţitelj (Mal.1,6). I apostol [govori]: Oĉistimo sebe od svake neĉistote tela i duha
(2.Kor.7,1). I mudrost [poziva]: Iznad svega ĉuvaj srce svoje, jer iz njega izlazi ţivot
(Priĉ.4,23). I sam Gospod Isus Hristos zapoveda: Oĉisti najpre iznutra ĉašu i zdelu da budu
i spolja ĉiste (Mt.23,26).

10. Plod neblagovremenih [praznih] razgovora ponekad jeste mrţnja onih koji nas
slušaju, ponekad - prekor i podsmeh (kada primete nerazumnost naših reĉi), ponekad -
prljanje savesti, a ponekad - osuda od Boga i oţalošćenje Duha Svetoga (što je strašnije
od svega).

11. Onaj ko u Gospodu ĉisti svoje srce i sa korenom iz njega ĉupa greh, nastoji da
stekne boţanstveno poznanje i uspeva da umom vidi ono što je za mnoge nevidljivo. On.
meĊutim, ni u kom sluĉaju ne bi trebalo da se smatra višim od bilo koga. Jer, šta je meĊu
tvarima ĉišće od bestelesnog, ili ko zna više od anĊela? Pa ipak, s obzirom da se predao
nadmenosti, on je bio zbaĉen sa neba kao munja. Njegovo visokoumlje Bog je smatrao za
neĉistotu. Poznato je kako rade oni koji iz zemlje vade zlato5*).

12. Apostol govori: Svaki koji se bori od svega se uzdrţava (1.Kor.9,25). Sa
stomakom punim hrane ne moţe se voditi borba protiv naĉelstava i protiv nevidljivih
zlobnih sila. Naime, plot je teška i njene ţelje su protiv duha. Carstvo Boţije nije jelo ni
piće (Rim.14,17). Jer, telesno mudrovanje je neprijateljstvo Bogu, pošto se ne pokorava
zakonu Boţijem, niti pak moţe (Rim.8, 7). [Telo] ne moţe da mu se pokorava oĉigledno
stoga što je zemljano, sastavljeno od sokova, krvi i vlage, te svagda stremi ka donjem,
pokazujući strasne sklonosti ka zemljanom i naslaĊujući se pogibeljnim uţivanjima
sadašnjeg veka. Telesno mudrovanje je smrt... i koji su po telu ne mogu ugoditi Bogu
(Rim.8,6; 8).

13. Ukoliko u Gospodu hoćemo da ĉuvamo um svoj, imamo potrebu za velikim
smirenjem, najpre prema Bogu, a zatim i prema ljudima. Uvek i na svaki naĉin smo duţni
da skrušavamo svoje srce, ištući ono što ga moţe smiriti. Naše srce, kao što je poznato,
skrušava i smirava sećanje na preĊašnji ţivot u svetu, ukoliko ga se detaljno sećamo. Osim
toga, i podsećanje na sve grehe koje smo izvršili od mladosti i njihovo pojedinaĉno
razmatranje (izuzev kada se radi o telesnim gresima, s obzirom da bi se izazvala šteta)
obiĉno smirava i navodi na suze, pokrećući nas na srdaĉnu blagodarnost prema Bogu. Isto
(dejstvo] ima i svakidašnje i delatno sećanje na smrt, s obzirom da raĊa slatki plaĉ, praćen
radošću i trezvoumljem. MeĊutim, naše razmišljanje ponaroĉito smirava i navodi da oĉima
ponikne prema zemlji sećanje na stradanja Gospoda našeg Isusa Hrista. Podrobno
razmišljanje i sećanje na njih izaziva suze. Najzad, dušu uistinu smiruju velika Boţija
dobroĉinstva koja su nam ukazana, ukoliko ih podrobno nabrajamo i sagledavamo. Jer,
naša borba je protiv gordih demona.

14. [Pazi] da iz samoljublja ne izbegavaš navedene spasonosne duševne lekove.
Inaĉe više nećeš biti uĉenik Hristov, niti ćeš podraţavati Pavla, koji govori: Nisam dostojan

5 Zapravo, da bi došao do zlata poznanja, ĉovek treba da bude pod zemljom smirenja,prim. prev.
209

nazvati se apostol (1.Kor.15,9), i opet: Mene, koji sam ranije bio hulnik i gonitelj i prkosnik
(1.Tim.1.13). Vidiš li, gordeljivĉe, da sneti ne zaboravlja svoj preĊašnji ţivot? Uostalom, i
svi sveti su se, od stvorenja sveta do danas, oblaĉili u poslednju svetu odoru Boţiju [tj.
smirenje]. Iako nepostiţan, nesaznatljiv i neizreciv Bog, Gospod Isus Hristos je, ţeleći da
pokaţe put u veĉni ţivot i svetost, tokom celokupnog svog ţivota u telu bio obuĉen u
smirenje. Stoga je ispravno sveto smirenje nazivati Boţanstvenom vrlinom i Vladiĉanskom
zapovešću i odorom. Osim toga, i anĊeli i sve svetle boţanstvene sile drţe i upraţnjavaju
istu vrlinu, znajući kakvim je padom pao satana koji se uzgordio. On je, naime, anĊelima i
ljudima dat kao primer radi straha od pada. Zbog svoje gordosti zloĉastivac leţi u bezdanu,
pokazavši se pred Bogom kao najneĉasniji od sve druge tvari. Najzad, mi još znamo
kakvim je padom pao Adam zbog svoje gordosti. Imajući pred oĉima primere
mnogokorisne vrline duše, na svaki naĉin se starajmo da se smiravamo, sa svom silom
koristeći [pomenute lekove]. Smiravajmo se i dušom i telom, i razmišljanjem, i voljom, i
reĉima, i razumom, i izgledom, tj. i spoljašnjim i unutrašnjim. Naroĉito se treba pobrinuti
da Onaj ko je za nas, tj. Isus Hristos, Sin Boţiji i Bog, ne bude protiv nas. Jer, Gospod se
gordim suprotstavlja, a smirenima daje blagodat (Priĉ. 3,34). Mrzak je Gospodu onaj ko
ima ponosito srce (Priĉ.16,5). Jer, koji sebe ponizuje, uzvisiće se (Lk.18,14). Nauĉite se od
mene, jer sam ja krotak i smiren srcem (Mt. 11,29). Stoga treba da pazimo.

15. Pazite na sebe, govori Spasitelj naš, da srca vaša ne oteţaju prejedanjem, i
ostalo... (Lk.21,34). I svaki koji se bori, od svega se uzdrţava (1.Kor.9,25). Znajući sve što
je reĉeno u Boţanstvenom Pismu, provodimo svoj ţivot u uzdrţanju. Pre svega, ostavivši
mnoga jela, naviknimo svoje telo na red i vrlinski obiĉaj, dajući mu umerenu hranu. Na taj
naĉin će se pokreti ţelateljnog [dela duše] lakše ukrotiti i potĉiniti vlasti slovesnog [dela], A
ako hoćemo da kaţemo punu istinu, njemu će se na taj naĉin pokoriti i pokreti
razdraţajnog [dela]. [Uzdrţanjem u hrani], naime, mi se lakše udaljujemo i od drugih
sagrešenja. Oni koji se trude da iskuse vrlinu, svestrano uzdrţanje, tj. izbegavanje svakog
vida zla, smatraju vrlinom. Jer, uzrok ĉednosti [tj. ĉistote] najpre jeste Bog (koji je izvor i
davalac svih dobara), a potom - svakodnevno i umereno uzdrţanje od mnogih jela.

16. Satana se protivi Bogu, tj. [nastoji] da se ne ispuni Njegova volja [zapretana u
zapovestima]. Stoga on preko nas vojuje protiv Boga, pokušavajući da joj se suprotstavi.
Ţeleći, pak, da ispunimo Njegovu presvetu volju, tj. kako sam već rekao, Boţanstvene i
ţivotvorne zapovesti, Bog preko nas svojim migom ruši pogubne namere lukavog.
Bezumnu ţelju neprijatelja da mu se suprotstavi navoĊenjem na prestupanje Njegovih
zapovesti, Bog sam poraţava kroz ljudsku slabost. Pogledaj, naime, nije li kao što
[rekosmo]. Sve zapovesti Boţanstvenog JevanĊelja postavljaju zakone trodelnoj duši, sa
namerom da je onim što zapovedaju uĉine zdravom. Njima ona ne samo da izgleda, već i
jeste zaista zdrava. Ali, protiv trodelne duše danonoćno vojuje Ċavo. Vodeći borbu protiv
trodelne [duše], satana u stvari vojuje protiv zapovesti Hristovih. Jer, Hristos u
zapovestima postavlja zakon za trodelnu [dušu], tj. za razdraţajnu, ţelateljnu i slovesnu
[njenu silu]. Pazi, naime. [Opomena]: Svaki koji se gnevi na brata svoga ni za što, biće kriv
sudu (Mt.5,22), i zapovesti koje joj slede u stvari predstavljaju lekove razdraţajnog [dela].
Tu zapovest i ono što je u vezi sa njom neprijatelj pokušava iznutra da naruši posredstvom
pomisli pobedoljubivosti, zlopamćenja i zavisti. Protivnik Boţiji, naime, zna da je upravitelj
razdraţajnog [dela] naša slovesna [sila], Stoga on najpre na nju pušta svoje strele
posredstvom pomisli, kao što već rekoh, sumnjiĉavosti, zavisti, pobedoljubivosti,
svadljivosti, podlosti i taštine. On pokušava da nagovori slovesnu silu da odustane od
svojstvene joj vlasti, te da preda uzde u ruke razdraţajnom [delu], tj. da ih ostavi bez

210

ikakvog upravljanja. Zbacivši svoga upravitelja, razdraţenje kroz usta iznosi reĉi koje su
ranije bile ubaĉene u srce, tj. neprijateljske pomisli koje su u njemu, pri lenjosti uma, bile
nagomilane. Srce je ispunjeno zlobom, a ne Duhom Boţijim, niti boţanstvenim pomislima.
Jer, kao što govori Gospod: Usta govore iz suviška srca (Lk.6,45). Brat koga lukavi navede
da poĉne reĉima da izbacuje ono što je ranije tajno pomišljao u unutrašnjosti svome bratu
već neće reći samo "raka" [tj. bezumniĉe] ili "budalo", nego i mnoge psovke, a moţe da
doĊe i do ubistva. Navedeno lukavi koristi s obzirom da je Bog dao zapovest da se ne
gnevimo bez razloga. [I zaista, ĉovek] je mogao da ne doĊe do psovki i onog što im sledi
da je u trenutku uvrede molitvom i unutrašnjom paţnjom iz srca isterao [pomisli koje ga
razdraţuju], Na taj naĉin okajani dostiţe svoj cilj samo ukoliko naĊe [ĉoveka] koji je
spreman da, na osnovu pomisli koje primi u srce, prekrši Boţansku zapovest.

17. Šta je, meĊutim, Boţanstvena i Vladiĉanska zapovest predvidela za ţelateljni
deo duše? Koji pogleda na ţenu sa ţeljom za njom, već je uĉinio preljubu sa njom u srcu
svome (Mt.5,28). Videći šta nam je zadato, zlotvor u umu plete mreţu protiv zapovesti.
Prenoseći borbu na udaljenost od predmeta koji raspaljuju [pohotu], on ulazi unutra [u
ĉoveka]. Stoga se moţe primetiti da ţivopiše i utiskuje u um bludne slike i izobraţenja.
Dešava se ĉak da se ĉuju i reĉi koje uzbuĊuju strast. Dešavaju se još i druge [stvari], koje
poznaju oni koji imaju iskustva u umnoj borbi.

18. Koja, na kraju, zapovest, odreĊuje pravila slovesnoj sili? A ja vam kaţem: Ne
kunite se nikako... Neka bude reĉ vaša: da, da; ne, ne (Mt.5,34; 37). I još: Svaki od vas
koji se ne odreĉe svega što ima, ne moţe biti moj uĉenik (Pk. 14,33). I: UĊite na uska
vrata (Mt.7.13). Takve su zapovesti koje se odnose na slovesni deo. Ţeleći sebi da potĉini i
slovesnu silu (kao nekog slavnog vojvodu), naš suparnik je posredstvom pomisli
stomakougaĊanja i ravnodušnosti udaljuje od slovesnosti. Izvrgavajući je ruglu (kao nekog
pijanog vojskovoĊu) i udaljujući je od vlasnosti, aţdaja je tera da ispunjava njene ţelje,
upotrebivši kao pomoćnike gnevljivost i pohotu. Te dve sile, tj. razdraţajna i ţelateljna,
osloboĊene od slovesne sile, koriste naših pet ĉula kao pomoćnike u ĉinjenju otvorenih
grehova. O kojim se padovima radi? Kada ih um iznutra ne obuzdava, oĉi postaju
radoznale, uši vole da slušaju taštinu, ĉulo mirisa se razmazuje, usta postaju neuzdrţljiva,
a ruke dodiruju ono što ne treba. Za takvim [drţanjem] umesto pravednosti sledi
nepravda, umesto razboritosti - bezumlje, umesto celomudrenosti - razuzdanost, umesto
hrabrosti - plašljivost. Kada su zdrave, ove ĉetiri opšte vrline, tj. pravednost, razboritost,
celomudrenost i hrabrost upravljaju trodelnom dušom. Kada se, pak, sa tri dela [duše]
dobro upravlja, ĉulima se ne dozvoljava da upadnu u neumesnost. Prebivajući u tišini, s
obzirom da se njegovim silama upravlja po Bogu i s obzirom da su mu poslušne, um lako
pobeĊuje u mislenoj borbi. Ukoliko, pak, nepaţnjom dozvoli da se druge sile smetu, on
biva nadvladan prilozima Ċavolskim i prestupa Boţije zapovesti. Sagrešenju, pak, sledi ili
pokajanje, ili muĉenje u budućem [veku]. Prema tome, veoma je dobro stalno se drţati
trezvoumlja. Nalazeći se preko njega u svom prirodnom stanju, on moţe da bude istinski
ĉuvar Boţijih zapovesti.

19. [Greholjubivu] dušu su lukavi duhovi ozidali, ogradili i vezali lancima mraka.
Usled mraka koji je okruţava ona nije u stanju da se moli kako bi trebalo: ona je skriveno
vezana, budući slepa unutrašnjim oĉima. Ukoliko, pak, poĉne da se moli Bogu, ona
pomoću molitve stiĉe trezvoumlje. Molitvom će se ona osloboditi i tame koja je okruţuje.
Uostalom, ona se na drugi naĉin ne moţe osloboditi. Na taj naĉin stiĉe poznanje da se
unutra u srcu vodi druga borba, skriveno suprotstavljanje, drugi rat pomisli, koji vode
duhovi zlobe, kako svedoĉi Sveto Pismo. Ono govori: Ukoliko te napadne duh vladatelja,

211

nemoj ostavljati svoga mesta (Prop.10,4). Mesto, pak, uma jeste nepokolebivo stojanje u
vrlini i trezvoumlju. Jer, postoji istrajnost i u vrlini i u zloći. Pismo, naime, kaţe: Blaţen
ĉovek koji ne ide na veće bezboţnih, i na put grešnih ne stade (Ps.1,1). I apostol uĉi:
Stojte, dakle, opasavši bedra svoja istinom (Ef.6,14).

20. Drţimo Hrista u sebi iz sve snage, budući da se mnogi neprestano trude da ga
izbace iz naše duše. Nemojmo dozvoliti da se Isus udalji zbog mnogog pomisli na onome
mestu, tj. u duši (Jn.5,13). MeĊutim, Njega je nemoguće zadrţati bez duševnog bola.
Pouĉavajmo se u Njegovom ĉoveĉanskom ţivotu, kako bismo svoj ţivot provodili smireno.
Ĉuvajmo u svom sećanju Njegova stradanja kako bismo, revnujući zajedno sa Njim,
trpeljivo podnosili svaku nevolju. Okusimo od Njegovog neizrecivog domostroja koji je pun
snishoĊenja prema nama, kako bismo se na osnovu slatkog zalogaja duše uverili da je blag
Gospod (Ps.33,9). Zajedno sa svime, ili pre svega verujmo bez ikakvog kolebanja svemu
što govori, svakodnevno oĉekujući ono šta nam je spremio Njegov promisao. Sve što se
desi mi treba da primamo sa zahvalnošću, radošću i spremnošću kako bismo se nauĉili da
imamo pogled okrenut ka Bogu, koji svime upravlja no Boţanskim zakonima svoje
mudrosti. Ostvarivši sve navedeno, nećemo biti daleko od Boga. Blagoĉašće je, naime,
savršenstvo kome nema kraja, kao što je rekao neko od bogonosnih i u Duhu savršenih
muţeva.

21. Onaj ko ispravno ţivi i neprestano poĉiva [imajući na umu] znaĉenje smrti i
sećanje na smrt, mudro izbavlja svoj um od strasti. On stalne nalete demonskih priloga
obiĉno vidi jasnije od onoga ko svoj ţivot provodi bez sećanja na smrt, nadajući se da će
srce oĉistiti samo dejstvom znanja, tj. bez stalne plaĉevne misli. Onaj ko misli da [svojom
sposobnošću] drţi sve pogubne strasti, ne vidi da je zarobljen jednom (i to najgorom):
nemajući Boga [u sebi] on, naime, pada u visokoumlje. On treba veoma da se potrudi u
trezvoumlju kako se, zbog uznošenja, ne bi lišio pameti. Jer, kako govori apostol Pavle
(1.Kor.8,1), duše koje skupljaju znanja sa raznih strana obiĉno se nadimaju pred onima
koje su, kako im izgleda, niţe. U njima, kako mi izgleda, nema ni iskre ljubavi koja
izgraĊuje (1.Kop.8,1). Onaj, pak, ko se pouĉava i svako veĉe seća na smrt bolje vidi, negoli
onaj ko [ne brine o smrti]: on jasno primećuje napade demona i odgoni ih.

22. Sladosno sećanje na Boga, tj. Isusa, zajedno sa srdaĉnim gnevom i
spasonosnim ogorĉenjem, obiĉno uspeva da razruši sve ĉari pomisli, misli, pojmove,
maštanje, mraĉne predstave, ukratko reĉeno - sve ĉime se naoruţava i ĉime drsko napada
okajani, koji gleda kako će progutati duše. Isus, meĊutim, na naš poziv, sve lako spaljuje.
Jer, mi nemamo drugog spasenja osim Hrista Isusa. I sam Spasitelj je rekao: Bez mene ne
moţete ĉiniti ništa (Jn.15,5).

23. Svakog ĉasa i svakog trenutka ĉuvajmo naše srce od pomisli koje zamagljuju
ogledalo duše, u kome treba da se izobrazi i svetlopiše sam Isus Hristos, koji je mudrost i
sila Boga Oca. Neprestano traţimo unutar srca Carstvo nebesko. Ukoliko oĉistimo oko uma
svoga, mi ćemo na tajanstven naĉin u sebi naći i zrno, i biser, i kvasac i sve ostalo. Gospod
naš Isus Hristos je rekao: Carstvo Boţije unutra je u vama (Lk.17,21), imajući u vidu
Boţanstvo koje prebiva u srcu.

24. Trezvoumlje ĉisti savest do pravog blistanja. Kada je, pak, oĉišćena, savest iz
unutrašnjosti izgoni veliku tamu, kao svetlost sa koje se skine pokrov. Pošto je tama
proterana, savest koja ostaje pri neprestanom i istinskom treznoumlju, ponovo otkriva ono
što je bilo zaboravljeno ili skriveno. Ona se posredstvom trezvoumlja obuĉava nevidljivoj
borbi i slovesnom protivljenju, tj. naĉinu bacanja koplja u sukobima, uspešnom

212

odapinjanju strela [dobrih] pomisli, te spreĉavanju da njihove strele pogaĊaju um,
sklanjajući ga pod okrilje Hrista, koji je ţeljena svetlost, a ne pogubna tama. Onaj ko ju je
okusio zna o ĉemu govorim. Njen ukus još više raspaljuje glad duše koja se njome hrani:
ona se nikada ne nasićuje. Što je više jede, ona je gladnija. Privlaĉeći um sebi, kao sunce
oĉi, svetlost ostaje neobjašnjiva: ona se ne moţe objasniti reĉima. Naprotiv, ona se
objašnjava iskustvom onoga ko prima njeno dejstvo, ili, taĉnije, onog ko biva njome
ranjen. Ona mi je zapovedila da ćutim, premda bi um i dalje hteo da se naslaĊuje reĉima
koje navode: Starajte se da imate mir sa svima i svetost, bez koje niko neće videti
Gospoda (Jev.12,14), tj. da steknete ljubav i ĉednost. Naime, oni i jesu mir i svetinja.

25. Gnevom se treba naoruţati iskljuĉivo protiv demona, koji preko pomisli ratuju
protiv nas i gaje gnev protiv nas. Poĉuj stoga i primeni naĉin borbe koja se svakog ĉasa
odvija u nama. Sa trezvoumljem, naime, spoji molitvu. Jer, trezvoumlje ĉisti molitvu, a
molitva trezvoumlje. Neprestano pazeći, trezvoumlje primećuje [pomisli] koje pokušavaju
da uĊu. Spreĉavajući ih da uĊu, ono u isto vreme priziva u pomoć Gospoda Isusa Hrista, tj.
da protera lukave ratnike. Pri tome, paţnja zagraĊuje ulaz koristeći protivreĉenje, dok Isus,
koga prizivamo, progoni demone i njihove maštarije.

26. Ĉuvaj svoj umom sa velikom taĉnošću. Ĉim primetiš pomisao, odmah joj se
suprotstavi, ţurno prizivajući Hrista da te podrţi. Još dok budeš govorio, najslaĊi Isus će
reći: "Evo me da te zaštitim". Ti, meĊutim, i nakon što molitvom svi neprijatelji utihnu,
produţi da usrdno paziš na um. Jer, doći će ponovo talasi [pomisli], brojniji od preĊašnjih i
jedni preko drugih, u kojima duša pliva. Ipak, probuĊen od uĉenika Isus ponovo, kao Bog
preti zlim vetrovima [pomisli]. Našavši priliku na ĉas ili na tren, ti proslavi Onoga ko te je
spasao i pomišljaj na smrt.

27. Prohodimo put svoj sa svakom paţnjom srca i osećanjem duše. Ukoliko su
svakodnevno zajedno upregnute, paţnja i molitva idu sliĉno kao Ilijina ognjena kolesnica,
podiţući na nebesku visinu onoga ko ih ima. I šta govorim? Kod onoga ko se uĉvrstio u
trezvoumlju ili se stara oko njega, ĉisto srce postaje misleno nebo, sa svojim suncem,
mesecem, zvezdama: ono postaje mesto nesmestivog Boga, saglasno tajanstvenom
sagledavanju i ushoĊenju. Onaj ko ima ljubav prema boţanstvenoj vrlini treba da se stara
da uz pomoć Gospoda sa najvećom revnošću reĉi pretvara u dela. Onaj ko sa izvesnim
naporom zadrţava svojih pet ĉula, kojima se obiĉno povreĊuje duša, umu mnogo olakšava
srdaĉni podvig i borbu. Prema tome, gledaj da izvesnim dosetkama preduprediš sve
spoljašnje [utiske], dok se protiv pomisli koje se od njih raĊaju unutar duše bori
bestelesnim i boţanstvenim naĉinom. Trudom bdenja udaljuj uţivanja, budi uzdrţljiv u jelu
i piću, isuši svoje telo kako bi sebi olakšao srdaĉnu borbu. Navedenim ćeš dobro uĉiniti
sebi, a ne drugome. Pomišljanjem na smrt muĉi svoju dušu, a sećanjem na Hrista Isusa
sabiraj svoj rasejani um. On naroĉito noću biva ĉist i svetao, jasnije sagledavajući Boga i
sve Boţansko.

28. Nemojmo zapostavljati ni trudove telesnog podviţništva. Jer, iz zemlje izrasta
pšenica, a iz n,ih - duhovna radost i iskustvo u dobru. Nemojmo smatrati da je savest
neumesna kad nam predlaţe ono što je spasonosno i što treba uraditi, kad nas neumorno
podseća na ono što treba i što smo duţni da ĉinimo, naroĉito ukoliko je oĉišćena ĉistim,
delatnim i istanĉanim trezvoumljem. Zbog svoje ĉistote ona u tom sluĉaju obiĉno iznosi
razgovetan i pouzdan sud, koji iskljuĉuje svako kolebanje. Nemojmo je, dakle, izigrati, s
obzirom da u nama objavljuje bogougodan ţivot. Ukoliko se duša ponekad unakazi

213

grehom, ona je strogo izobliĉava, ukazujući joj i naĉin na koji moţe da ispravi sagrešenja.
Ona palom srcu predlaţe da se pokaje, ukazujući mu na lek sa radosnim podsticanjem.

29. Dim koji izlazi iz zapaljenih drva jeste teţak za oĉi. MeĊutim, potom se
pokazuje svetlost koja raduje one koji su pre toga bili podvrgnuti ţalosti. I neprestana
paţnja izaziva zamor. MeĊutim, kada doĊe Isus, koga prizivamo u molitvi, prosvećuje se
srce. Jer, sećanje na Njega, zajedno sa obasjanjem [unutrašnjosti], pruţa nam najveće
meĊu dobrima [tj. samog Gospoda].

30. Neprijatelj naš je navikao da iskrivljuje naš um, ţeleći da nas nagovori da se
zajedno sa njim hranimo zemljom, te da, premda smo stvoreni po obrazu Boţijem -
puţemo na trbuhu. Stoga je Bog rekao: Mećem neprijateljstvo izmeĊu tebe i njega
(Post.3,15). Mi uvek treba da uzdišemo ka Bogu kako bismo se svakog dana saĉuvali od
rana od raspaljenih strela Ċavolskih. Naime, govori se: Pokriću ga jer je poznao ime moje
(Ps.90,14). I još: Ali je spasenje Njegovo blizu onih koji ga se boje (Ps.84,10).

31. Blaţeni apostol i izabrani sasud Boţiji, koji je govorio u Hristu, imaĊaše veliko
iskustvo o nevidljivoj, mislenoj borbi koja se dešava u našoj unutrašnjosti. On je u
Poslanici Efescima rekao: Ne ratujemo protiv krvi i tela, nego protiv poglavarstva, i vlasti, i
gospodara tame ovoga sveta, protiv duhova zlobe u podnebesju (Ef.6,12). Apostol Petar
takoĊe govori: Budite trezveni i bdite, jer suparnik vaš Ċavo, kao lav riĉući hodi i traţi koga
da proţdere. Njemu se protivite utvrĊeni verom (1.Pt.5,8-9). Govoreći o razliĉitim
nastrojenjima sa kojima se slušaju reĉi JevanĊelja, sam Gospod naš Isus Hristos je rekao:
Potom dolazi Ċavo i uzima reĉ iz srca njihovoga (vršeći kraĊu putem zlog zaborava) da ne
veruju i da se ne spasu (Lk.8,12). I ponovo apostol Pavle govori: Jer se radujem zakonu
Boţijemu po unutrašnjem ĉoveku, ali vidim drugi zakon u udima svojim koji se bori protiv
zakona uma moga, i porobljava me (Rim.7,22-23). Sve navedeno je reĉeno da bismo
nauĉili ono što nam je sakriveno.

32. Na neki naĉin je prirodno da se znanje nadima, misleći da je više od mnogih
drugih, naravno, ukoliko mu nedostaje samoukorevanje i smirenje. Imajući poznanje svoje
nemoći, mi treba da razmišljamo onako kako je razmišljao onaj ko je rekao: Braćo, ja za
sebe ne mislim još da sam to dostigao; jedno pak ĉinim: što je za mnom zaboravljam, a
stremim za onim što je preda mnom, i trĉim prema cilju radi poĉasti nebeskog prizvanja
Boţijega u Hristu Isusu (Fil.3.13-14). I opet: Ja. dakle, tako trĉim. ne kao na nepouzdano;
tako se borim. ne kao onaj koji bije vetar; nego iznuravam telo svoje i savlaĊujem ga, da
propovedajući drugima ne budem sam odbaĉen (1.Kop.9,26-27). Vidiš li veliĉinu smirenja i
u isto vreme stremljenje ka vrlini? Vidiš li smirenje velikog i svetog Pavla? Hristos, kaţe on,
doĊe u svet da spase grešnike od kojih sam prvi ja (1.Tim.1,15). Mi, pak, treba da se
smiravamo s obzirom da posedujemo nesavršenu prirodu. Jer, šta je nesavršenije od
blata? Mi u svom sećanju treba da imamo Boga s obzirom da smo radi Njega stvoreni.
Najzad, mi treba da se podvizavamo u uzdrţanju kako bismo lakše trĉali za našim
Gospodom.

33. Nije moguće da onaj ko se predaje zlim pomislima bude ĉist od grehova po
spoljašnjem ĉoveku. Nije moguće da se zle pomisli, koje se ne iskorenjuju iz srca, ne
projave u zlim delima. Uzrok preljubnog gledanja leţi u [ĉinjenici] da je unutrašnje oko već
uĉinilo preljubu i pomraĉilo se. TakoĊe, uzrok ţelje da se slušaju sramni razgovori leţi u
spremnosti da duševnim ušima slušamo ono što nam skverni demoni našaptavaju na našu
propast. Stoga treba u Gospodu da se ĉistimo iznutra i spolja. Svako treba da ĉuva svoja
ĉula i da ih svakodnevno ĉisti od strasnih i grehovnih dejstava. Nekada smo se, u dane

214

našeg neznanja, kretali svetom vezani za tašte pomisli našeg uma, svim umom i svim
ĉulima radeći kao robovi za grehovnu prevaru. Stupivši, pak, u ţivot po Bogu, mi treba
svim umom i svim ĉulima da radimo za ţivog i istinitog Boga, za Boţiju pravdu i volju.

34. Najpre biva prilog, zatim spajanje, potom slaganje, najzad porobljenje. Na
kraju se javlja strast koja postaje navika i stvar ponavljanja. Eto pobede nad nama u borbi
koja se vodi protiv nas. Sveti oci na taj naĉin odreĊuju ono što se dešava.

35. Prilog je, kako kaţu, prosta pomisao ili slika neke nove stvari, koja se rodila u
srcu i pojavila u umu. Spajanje je strastan ili bestrasan razgovor sa predmetom koji se
javio. Slaganje je naginjanje duše sa uţivanjem prema predmetu koji posmatra.
Porobljenje je nasilno i nevoljno odvoĊenje srca [u ropstvo], njegovo zadrţavanje i saţivot
sa predmetom o kome je reĉ, usled ĉega se gubi naše dobro stanje. Strast je, opet, nešto
što se dugotrajno strasno ugnezduje u dušu. Od svega navedenog, prvo je bezgrešno,
drugo ne sasvim, a treće zavisi od stanja podviţnika. Borba, pak, jeste uzrok ili venaca ili
muka.

36. Porobljenje je drugaĉije za vreme molitve, a drugaĉije kada se ne molimo.
Strast nesumnjivo iziskuje ili odgovarajuće pokajanje, ili buduću muku. Onaj ko se
suprotstavlja ili se bestrasno odnosi prema prilogu, jednim mahom oslobaĊa se svega
sramotnog. Takva je borba zlih demona protiv monaha i protiv onih koji nisu monasi, u
kojoj se dešavaju i pobede i porazi, kao što rekosmo. Pobednici primaju vence, a oni koji
padaju i ne kaju se - kaznu. Podvizavajmo se misleno kako zle neprijateljske savete ne
bismo ostvarivali u grehovnim delima. Odsecajući greh od srca u sebi ćemo naći Carstvo
nebesko. Zahvaljujući takvom prekrasnom delanju, mi ćemo saĉuvati ĉistotu srca i
dugotrajno umiljenje pred Bogom.

37. Mnogi od monaha ne poznaju prelest uma koju trpe od demona. Trudeći se oko
delanja, oni ne brinu o umu budući da su prosti i neuveţbani. Oni provode ţivot, ĉini mi se,
ne okusivši ĉistotu srca i ostajući nesvesni tame unutrašnjih strasti. Oni koji ne znaju za
borbu o kojoj govori [sveti] Pavle, nisu se uĉvrstili u dobru iz iskustva. Oni padovima
smatraju samo grehe na delu, uopšte ne raĉunajući mislene poraze i pobede. Njih, naime,
oko ne moţe da vidi s obzirom da su skriveni: za njih zna samo Podvigopoloţnik Bog i
savest podviţnika. Za takve je izgleda u Pismu reĉeno: Govore: "Mir je", a mira ne beše
(Jez.13,10). Za braću koja se u navedenom stanju nalaze zbog svoje prostote, treba se
moliti i pouĉavati ih da se po mogućnosti ĉuvaju od rĊavih dela. Drugo je, meĊutim,
delanje Hristovo i drugo tajinstvo kod onih koji imaju boţanstvenu ţelju da oĉiste duševno
oko.

38. Delatno sećanje na smrt zaista sadrţi mnogo vrlina. Ono raĊa plaĉ, pobuĊuje
na svestrano uzdrţanje, podseća na pakao, postaje majka molitve i suza, ĉuva srce, [uĉi]
nepristrasnosti prema blatu s obzirom da smo blato, postaje izvor oštroumlja i rasuĊivanja.
Njegova ĉeda, tj. dupli strah Boţiji i oĉišćenje srca od strasnih pomisli - sadrţe u sebi
[poštovanje] mnogobrojnih Vladiĉanskih zapovesti. U njemu se podiţe. teţak neprestani
podvig, koji predstavlja svu brigu mnogih boraca Hristovih.

39. Neki neoĉekivani dogaĊaj ili napast obiĉno rasipaju paţnju razuma. Udaljujući
um od pretpostavljanja uzvišenog vrlinskog i dobrog stanja, oni ga uvlaĉe u grešnu
sklonost ka sporovima i raspravama. Uzrok navedene pogubne nevolje jeste odsustvo brige
o nesrećama koje nam se dešavaju.

40. Ni jedna od nevolja koje nam se svakodnevno dešavaju neće ni da nam
naškodi, niti da nas oţalosti ukoliko jedanput shvatimo da su neizbeţne, stalno se

215

pouĉavajući u [njihovoj neophodnosti]. Stoga boţanstveni apostol Pavle govori: Stoga sam
dobre volje u nemoćima, u porugama, u nevoljama (2.Kor.12,10). I još: Svi koji hoće da
ţive poboţno u Hristu Isusu buće gonjeni (2.Tim. 3,12). Njemu slava u vekove vekova.
[Amin].

216

ILIJA, PREZVITER I EKDIK

Kratko svedoĉanstvo o njemu

Nije poznato da li je Ilija prezviter, koga takoĊe nazivaju i Ekdikom, zaista Ilija
Kritski, tumaĉ bogoslovskih beseda svetog Grigorija Bogoslova. Sudeći po poglavljima koja
slede, on beše znatno mudar muţ, kako spoljašnjom tako i duhovnom mudrošću. Njegova
reĉ beše snaţna i izraţajna, premda ponegde donekle nejasna. Stoga mislimo da neće biti
preterano ako Cvetnik (kako su nazvana poglavlja mudrog Ilije), uporedimo sa duhovnim
vrtom ispunjenim ne samo cvetnim biljem, nego i plodonosnim drvećem. Nećemo se stideti
da u taj raj pozovemo one koji traţe duhovnu utehu, budući da smo potpuno sigurni da će
sva njihova duhovna ĉula - i vid i miris i ukus, naći bogato podmirenje.

Naslov poglavlja Ilije prezvitera Cvetoslovlje ili Cvetnik navodi na pomisao da su
bila sastavljena prilikom ĉitanja svetih otaca, tj. da se sastoje iz misli koje je starac Boţiji
usvajao i zapisivao, ţeleći da ih saĉuva za sebe, izraţavajući ih ponekad reĉju otaca, a
ponekad svojom sopstvenom. Stoga su ĉitaoci u njima mogli da vide odraz ĉas jednoga,
ĉas drugog od otaca, pa ĉak i da ih pripisuju pojedinima od njih, kako se i ĉinilo na zapadu.
U vatikanskom kodeksu svetog Maksima, ta poglavlja su i pripisana njemu. I nedavni
izdavaĉ dela svetih otaca - Migne, smestio ih je meĊu spise svetog Maksima, tj. posle
njegovih Sedamsto sagledateljnih i delatnih glava, pod zaglavljem: "Druge glave, uzete iz
vatikanskog kodeksa dela svetog Maksima" (Patrologiae graecae, t. HS).

Smatramo da je sastavljaĉima Grĉkog Dobrotoljublja bilo lakše da ustanove kome
ih treba pripisati. Stoga ćemo se povesti za njima i priznati ih za delo Ilije prezvitera.

Stavljamo na znanje da su u grĉkom Dobrotoljublju poglavlja podeljena na dva dela
(109-140). U izdanju Migne poglavlja su u jednom jedinstvenom nizu, od poĉetka do kraja.
Toga ćemo se i mi pridrţavati.

Ĉitalac će primetiti da u našem prevodu numeracija ne ide redom, tj. da se
pojavljuju propusti. Ti propusti znaĉe da su i poglavlja koja im odgovaraju ispuštena zbog
nedovoljne razumljivosti. Njih, uostalom, nema mnogo.

ILIJA, PREZVITER I EKDIK

CVETNIK
koji je sastavio Ilija,
najmanji meĊu prezviterima i Ekdik

1. Hrišćanin koji ispravno veruje u Boga ne treba da je nemaran, nego uvek treba
da oĉekuje iskušenja i da bude spreman da se sa njima suoĉi, kako se ne bi ĉudio i zbunio
kada naiĊu. On treba blagodarno da pretrpi nevolju, imajući na umu reĉ proroka u Psalmu:
Ispitaj me, Gospode, i okušaj me (Ps.25,2). U drugom Psalmu on nije rekao: Karanje tvoje
satre me, već - ispravi me do kraja (Ps.17,36).

217

2. Poĉetak dobra je strah Boţiji, a kraj - ĉeţnja za Njim. Poĉetak svakog dobra je
delatna slovesnost i slovesno delanje. Jer, niti je delanje bez slovesnosti dobro, niti je
slovesnost bez dela uspešna.

3. Delanje tela jeste post i bdenje, a delanje usta - psalmopojanje, molitva i
ćutanje koje je dragocenije od reĉi. Delanje ruku jeste obavljanje [posla] bez roptanja, a
nogu - pokretanje na prvi mig. Delanje duše jeste uzdrţanje u prostoti i prostota koja
uzdrţano deluje. Delanje, pak, uma jeste molitva u sagledavanju, i sagledavanje u molitvi.

4. Svemu tome prethode milost i istina, ĉiji porod jeste smirenje, od koga, po
svetim ocima, dolazi moć rasuĊivanja, bez koga nijedna (od navedenih vrlina) ne moţe da
vidi (tj. dostigne) svoj kraj.

5. Delanje koje prezire breme slovesnosti sliĉno je junici koja beskorisno luta tamo-
amo. Slovesnost, pak, koja odbaci ĉasni hiton delanja, ne izgleda pristojno, ma koliko se
trudila da se upristoji.

6. Hrabra duša, sliĉno ţeni, drţi dve upaljene svetiljke (tj. delatnu i sagledateljnu) i
celog ţivota radi ono što joj priliĉi. Sasvim je suprotno sa dušom koja je razmaţena
uţivanjima.

7. Da bi se duša potpuno oslobodila od greha, nije dovoljno samo da se proizvoljno
zlopati. Neophodno je da bude pretopljena i u raspaljenoj peći nevoljnih stradanja.

8. Ukoliko ne preĊe kroz oganj i vodu, tj. kao neki maĉ, naime proizvoljne i
nevoljne napore, duša neće moći ostati nepovreĊena kada na nju naiĊu neprijatna
dešavanja.

9. Za hotimiĉna iskušenja postoje tri glavna uzroka: zdravlje, bogatstvo i slava. I za
nevoljna iskušenja takoĊe postoje tri uzroka: gubici, bolesti i klevete. ? sve to biva jednima
na pouku, a drugima na pogibao.

11. Vrlinski ĉovek ima dobro duboko u sebi usaĊeno, dok ga sujetan ĉovek ima
samo u mislima. Zlo, opet, revnitelja [vrlina] dodiruje samo po površini, dok ga slastoljubac
ima u dubini.

12. Onaj ko mrzi zlo retko i nenamerno pada. Onaj, pak, ko je još uvek privezan za
uzroke zla, pada ĉesto i hotimiĉno.

13. Oni koji nisu voljni da se kaju, ĉešće i greše. Oni, pak, koji greše nehotiĉno,
savesno se kaju. Uostalom, oni za kajanjem reĊe imaju potrebu.

14. Osećanja i savest treba da prate izreĉene reĉi, kako mirotvorno i Boţanstveno
Slovo, nalazeći se meĊu njima, ne bi moralo da se stidi zbog drskosti i neumesnosti onog
što se govori.

15. Onaj ko svoju dušu ne oštećuje delima, nije istovremeno slobodan i od
oskrnavljenja reĉima. Isto tako, onaj ko ju je saĉuvao ĉistu od reĉi, nije istovremeno
slobodan i od oskrnavljenja pomislima. Jer, greh nastaje ma tri naĉina.

16. Nećeš moći dobro da vidiš lik vrline sve dok sa nasladom sebi predstavljaš
izgled greha. On će ti izgledati mrzak tek kada ukus otuĊiš od pohotnog naslaĊivanja i
gledanje - od [poţudnih] oblika.

17. Demoni u poĉetku napadaju dušu pomislima, a ne stvarima. Stvari je napadaju
same po sebi. Uzrok napada sa strane stvari su sluh i vid, a uzrok napada pomisli su -
navika i demoni.

218

18. Deo duše koji greši jeste trostruk i pokazuje se u delima, reĉima i pomislima.
Dobro, pak, negrešenja se sastoji iz šest delova. Naime, mi treba da ĉuvamo od pada pet
ĉula i izgovaranu reĉ. Sveti Jakov govori: Ako neko u reĉi ne greši, taj je savršen ĉovek,
moćan je zauzdati i sve telo (Jak.3,2), i ostale delove duše.

19. Beslovesni deo duše se deli na šest delova: na pet ĉula i organ govora. Kad je
bestrasan, on ostaje nerazdeljiv od strasnika, a kada je strastan - projavljuje njegovu
zloću.

20. Telo ne moţe da se oĉisti bez posta i bdenja, ni duša bez milosti i istine, kao
uostalom ni um bez razgovora sa Bogom [tj. bez molitve] i sagledavanja. U nizu parova
poslednji je najznaĉajniji.

21. Krećući se u krugu navedenih vrlina, duša ĉini da je njena tvrĊava, tj. trpljenje,
nedostupno iskušenjima. Trpljenjem svojim spasavajte duše svoje, govori Gospod
(Lk.21,19). U suprotnom, ona će, sliĉno gradu koji nije okruţen bedemima, od dalekog
treska i šuma biti silno potresana udarima straha.

22. Nisu svi koji su razboriti u reĉima u isto vreme razboriti i u pojmovima. Ni svi
koji su razboriti u pojmovima nisu razboriti u spoljašnjim ĉulima. Jer, ĉula od svih uzimaju
porez, premda ne od svih u istoj meri. Neki iz naivnosti ĉak sasvim odbijaju da daju cenu
koju ona traţe.

23. Razboritost je po prirodi nerazdeljiva. Ipak, ona se deli na razne udele, budući
da se jednome daje u većoj, a drugome u manjoj meri. Navedeno se dešava sve dok,
prateći opšte vrline, ne uzraste delatna vrlina, ispunjavajući dobro koje odgovara svakoj od
njih. Jer, većina prima manju meru razboritosti, koja odgovara nedovoljnosti delatnog
ţivota.

25. Satrapeznici blagoslovenog ćutanja jesu vreme i mera. Njegova trapeza, pak,
jeste istina. Zbog nje otac laţi koji prilazi duši strankinji [koja se od svega ustranila] ne
nalazi ništa od onoga što obiĉno traţi.

26. Istinski milostiv nije onaj ko dobrovoljno deli od svoga suviška, nego onaj ko
grabiteljima rado ustupa i najneophodnije.

27. Jedni veštastvenim bogatstvom stiĉu neveštastveno uz pomoć milostinje, a
drugi zbog neveštastvenog bogatstva odbacuju veštastveno, stekavši osećaj za
nepropadljivo.

28. Svi ţele da budu bogati u dobru. Ţali, meĊutim, onaj ko se obogatio u
Boţanstvenom, ali ne moţe duţe da mu se raduje.

30. Nemoj se ljutiti na onoga ko te je protiv tvoje volje operisao [svojim
izobliĉenjima], Naprotiv, gledajući na izbaĉenu neĉistotu, oplakuj sebe i ublaţi onoga koji ti
je, po domostroju Boţijem, doneo korist.

31. Nemoj padati u oĉajanje suoĉivši se sa rĊavošću svoje [duhovne] bolesti.
Naprotiv, ţeleći da pobrineš o zdravlju svoje duše, upotrebi snaţne lekove trudoljublja i
udalji se od nje.

33. Ukoliko jaĉe osećaš svoje bolesti, utoliko više budi zahvalan onome ko ti je na
njih ukazao svojim izobliĉavanjem. Jer, time je on za tebe postao vinovnik savršenog
oĉišćenja, bez koga um ne moţe da uĊe u ĉistu oblast molitve.

34. Kada nas izobliĉavaju, treba ili da ćutimo ili da se krotko branimo od tuţioca,
premda ne stoga da bismo se opravdali, već da bismo ispravili grešku tuţitelja koji
optuţuje iz neznanja.

219

36. Kao što visokoumni ne zna svoje nedostatke, tako i smirenoumni ne zna svoje
dobre osobine. Jednoga, naime, pokriva rĊavo neznanje, a drugoga - bogougodno.

38. Ukor dušu ĉini ĉvrstom, a pohvala je slabi i ĉini lenjivom za delanje dobra.

39. Osnova bogatstva je zlato, a vrline - smirenje. Onaj ko nema zlata jeste
siromašan, iako spolja ne mora imati izgled siromaha. Tako i podviţnik bez smirenja ne
moţe imati vrline.

40. Trgovac bez zlata nije trgovac, makar bio i veoma sposoban za trgovinu. I onaj
ko se podvizava bez smirenoumlja neće videti dobre plodove vrline, makar se i mnogo
uzdao u svoju pamet.

43. Onaj ko se plaši da se ne pokaţe neprikladan za goste na braĉnoj veĉeri trebalo
bi da se trudi na ispunjavanju svih zapovesti, te da se sve dublje i dublje pogruţava u
smirenoumlje.

44. Prostoti dodaj uzdrţanje i sa smirenoumljem spoj istinu, te ćeš postati gost za
trpezom u društvu pravednosti, sa kojom vole da jedu sve ostale vrline.

46. Blaga narav svedoĉi o lepoti vrline, a pristojnost udova o miru duše.

47. Prvo dobro je da se ni u ĉemu ne greši. Drugo [dobroj je ne stideti se
otkrivanja greha, ali i ne biti besraman u grehu. [Ĉovek], naprotiv, treba da se drţi
smirenja, te da se i sam ukoreva kada ga drugi ukorevaju, rado primajući epitimiju. Ukoliko
toga nema, ni jedan prinos Bogu nema vrednosti.

48. Pored voljnih zlopaćenja, treba prihvatati i nehotiĉna, koja dolaze od Ċavola,
gubitaka i bolesti. Onaj ko nevoljna [zlopaćenja] ne prima sa blagim [raspoloţenjem], već
sa odbojnošću, sliĉan je onome ko ne ţeli da svoj hleb jede sa solju, već jedino sa medom.
On uţivanje nema uvek za svog saputnika, ali stoga ima sitost.

49. Na sebe prima obliĉje sluge (premda je gospodar) onaj ko poboţnim reĉima
umiva uprljanu odeţdu [duše] bliţnjega, te pocepanu - podšiva i krpi. Ipak, on treba da se
ĉuva taštine kako ne bi, lišivši se nagrade, izgubio i svoje gospodstvo.

51. Gospod će ĉuvati ulazak tvoj i izlazak tvoj (Ps.120,8) putem uzdrţanja u jelu i
ĉuvanja jezika. Jer, onaj ko je uzdrţan u jelima (koja ulaze) i u upotrebi reĉi (koje izlaze)
izbegava pohotu oĉiju i kroti nerazumni gnev. Podviţnik iznad svega treba da se stara da
oko takvog uzdrţanja i da ga stiĉe. Njime, naime, delanje dobija snagu, a sagledavanje
ĉvrstinu.

52. Poneki marljivo paze na ulazak hrane, ali ne brinu o izlasku reĉi. Oni, po reĉima
propovednika, ne umeju da iskorenjuju gnev iz srca i pohotu iz tela (Prop.11,10) ĉime,
inaĉe, Duh koji nas obnavlja, naše srce ĉini ĉistim.

54. Neka tvoji bubrezi [tj. središte pohote] izgaraju od oskudnosti jela, te neka se
tvoje srce [tj. središte gneva] saţima od uzdrţavanja jezika, pa će tvoja ţelateljna i
razdraţajna [sila duše] uvek biti spremna da sluţi dobru.

56. Podviţnik treba da zna kada i kakvim jelima treba da hrani telo kao neprijatelja,
kada treba da ga krepi kao prijatelja, a kada da mu pruţa utehu kao nemoćnom kako mu
greškom ne bi predloţio prijateljski obrok kada je neprijatelj, ni neprijateljski kada je
prijatelj, niti opet neprijateljski kada je nemoćno. U suprotnom će ga sablazniti, te će u
vreme iskušenja biti na strani onih koji nas napadaju.

57. Onoga ko hranjivost jela pretpostavlja nasladi koju ono pruţa posećuje
blagodat suza i poĉinje da ga teši, usled ĉega zaboravlja na svaku drugu slast, budući
potpuno zasićen neuporedivom sladošću suza.

220

58. Kod onoga ko ide širokim putem presušuju suze, dok kod onoga ko voli tesan
put one izobilno izviru.

59. Bez tuge nisu ni grešni ni pravedni. Ipak, jedan tuguje stoga što se još nije
sasvim udaljio od greha, a drugi što još nije dostigao savršenstvo.

60. Molitva i ćutanje su vrline koje zavise od nas, dok post i bdenje delimiĉno
zavise od nas, a delimiĉno od našeg telesnog sastava. Podviţnik stoga treba da odabere
ono što lakše moţe da ispuni.

61. Dom duše je trpljenje, s obzirom da se njime ograĊuje. Njeno, pak, imanje
jeste - smirenje, budući da se njime hrani.

63. Nemoj dozvoliti da budeš vezan malim, pa te neće zarobiti ni veliko. Jer, ne
dešava se da se veliko zlo obrazuje pre malog.

66. Onaj u kome caruju milost i istina poseduje i sve ostale bogougodne osobine.
Jer, prva nikoga ne sudi bez milosti, a druga nije ĉovekoljubiva bez istine.

67. Onaj ko prostotu rastvori uzdrţanjem moći će da nasluti tamošnje blaţenstvo.
68. Nećeš moći da se oslobodiš strasti koje te napadaju ukoliko najpre ne
prestaneš da obraĊuješ zemlju iz koje one izvlaĉe hranu.
69. Jedni se trude da oĉiste samo telo, a drugi - i dušu. Jedni su, naime, stekli
snagu da se uzdrţavaju samo od grehovnih dela, a drugi - i od strasti. Sasvim je, pak,
malo onih koji imaju snage da se uzdrţavaju i od ţelje.
70. Strastan je onaj ko ima jaku teţnju ka grehu u pomislima, ĉak i kad ne greši na
delu. Sladostrastan je onaj ko ĉini greh pomisli, premda i strada iznutra. Pristrastan je onaj
ko je bliţi slobodi, iako je još porobljen iznutra. Bestrasan je onaj kome su takva [grehovna
stanja] nepoznata.
71. Strasnost se iz duše izgoni postom i molitvom, sladostrašće - bdenjem i
ćutanjem, a pristrasnost - bezmolvijem i paţnjom. Bestrašće se, pak, stiĉe sećanjem na
Boga.
72. Iz usta bestrašća, kao iz mednog saća, kaplju reĉi veĉnog ţivota. Ko će se,
dakle, udostojiti da dodirne njegova usta svojim ustima, da se smesti na njegove grudi i da
se nasladi miomirisom njegovih odeţdi, tj. da se naslaĊuje zakonima vrline koji mirišu
lepše negoli bilo koji ĉulni miris (Pes.4,10-11).
73. Od vidljivog će se osloboditi svaka duša. Od telesnog, pak, greha oslobodiće se
duša koja se neznatno nasladila slastima ovdašnjeg ţivota.
74. Svi ţivi će jednom umreti, Mrtvi za greh će, meĊutim, biti samo oni koji su ga
svim raspoloţenjem zamrzeli.

78. Slovesna duša se nalazi na granici ĉulne i mislene svetlosti. Posredstvom jedne
ima mogućnost da vidi i dela telesno, a pri pomoći druge - duhovno. MeĊutim, u njoj se
pomraĉila mislena svetlost, dok je ĉulna postala jasnija usled prvobitne navike. Ona nije u
stanju da usredsreĊeno gleda na Boţanstveno ukoliko se za vreme molitve u potpunosti ne
sjedini sa mislenom svetlošću. Po nevolji ona se najĉešće nalazi na granici izmeĊu tame i
svetlosti, u jednoj se krećući po navici, a u drugoj - u mašti.

79. Strastan um ne moţe da proĊe kroz tesna vrata molitve ukoliko najpre ne
napusti brigu koju izaziva veza [sa ĉulnim], U suprotnom on će se uvek muĉiti krećući se u
njenom predverju.

221

80. Molitva treba da je neprestano u umu kao što je zrak u suncu. Bez nje staranja
za ĉulno kao bezvodni oblaci kruţe oko uma i onemogućavaju ga da projavi svoj sjaj.

82. Ukoliko ne odbaci svako suvišno staranje o ĉulnom, um nikada neće moći sa
lakoćom da se uznese uvis, niti će ikada shvatiti svoje dostojanstvo.

83. Snaţna molitva ĉini da ĉovek voljno prihvata lišavanje u hrani. Snaţna glad,
opet, ĉini da ne gleda niti sluša bilo šta svetsko, osim onoga što je sasvim neophodno.
Onaj ko o tome ne promišlja, nije uĉvrstio zdanje svoga posta, usled ĉega i zdanje molitve
puca svuda unaokolo.

84. Zbog svoje vidljivosti, post je simvol dana, a molitva - noći, s obzirom da je
nevidljiva. Onaj, dakle, ko upraţnjava i post danju i molitvu noću susrešće ţeljeni grad u
kome nema bolesti, tuge, ni uzdisaja (Is.51,11).

85. Duhovno delanje moţe da postoji i da stoji bez telesnog napora. Blaţen je onaj
ko veštastvenom delanju pretpostavlja bolje, tj. neveštastveno delanje. On, naime, njime
nadopunjuje odsustvo spoljašnjeg delanja, ţiveći skrivenim ţivotom molitve koji je otkriven
za Boga.

86. Boţanstveni apostol nas poziva da trpimo sa verom, da se radujemo sa nadom,
te da istrajavamo u molitvi kako bi u nama prebivala krasota radovanja. Ako je tako, onda
onaj ko nema trpljenje nema ni vere, i ko nema radovanja nema ni dobru nadu, budući da
je odbacio uzrok radosti - tj. molitvu i da ne prebiva u njoj (Rim.12,12; Kol.4,2; Jev.12,1).

88. Udaljivši se nekada od svog staništa, um je zaboravio njegovo preslavno
blistanje. Tako i sada treba da se, zaboravivši na sve ovdašnje, molitvom ponovo ustremi
ka njemu.

89. Molitva koja umu ne pruţa utehu jeste što i suhe majĉine grudi za dete. Ukoliko
je drukĉija, um postaje sliĉan detetu koje od sladosti usniva u majĉinom naruĉju.

91. Ne moţe da se zdruţi sa molitvom onaj ko se nije odrekao svega veštastvenog.
93. Ostavi sve osim ţivota i disanja ukoliko ţeliš da u molitvi ostaneš samo sa
umom.
94. Nemaju svi isti cilj u molitvi: jedni imaju jedan, a drugi - drugi. Jedan se moli
da njegovo srce, koliko je moguće, uvek bude sa molitvom. Drugi se moli da je prevaziĊe,
a treći se moli da ga ne ometaju pomisli. Svi se, meĊutim, mole da se saĉuvaju u dobru ili
da ne budu uvuĉeni u zlo.
95. Niko od molitve ne odlazi nesmiren, budući da je svako ko se moli skrušen i
smiren. Stoga je jasno da se ne moli onaj ko spolja pokazuje drskost.
96. Ukoliko, podvizavajući se u molitvi, pred oĉima budeš imao udovicu koja je
bestidnog sudiju pokrenula da pravedno presudi, nećeš se obeshrabriti ukoliko se ne
ispune odmah blaga obećanja [Boţija].
97. Molitva neće ostati sa tobom ukoliko se u sebi zadrţavaš na pomislima ili u
ispraznim razgovorima spolja. Naprotiv, ona će se vratiti onome ko radi nje većinu toga
odbacuje.
98. Ukoliko reĉi molitve ne uĊu u naruĉje duše, ni suze neće umiti njene obraze.
100. Kljuĉ Carstva nebeskog jeste molitva. Onaj ko se nje pridrţava kako treba
videće blaga koja su obećana njenim prijateljima. Onaj, pak, ko nije stekao smelosti u njoj,
gleda samo na postojeće.

222

101. Ukoliko se u ţelji za boljim nije oslobodio bojaţljivosti, lenjosti, mnogog
spavanja i sladokuštva (od kojih dolaze padovi), um za vreme molitve ne moţe smelo da
kaţe pred Bogom: Raskovao si okove moje. Tebi ću prineti ţrtvu hvale (Ps.115, 17).

102. Onaj ko luta mislima za vreme molitve stoji izvan prve zavese. Onaj ko
upraţnjava nerasejanu molitvu ulazi iza zavese. U Svetinju, pak, nad svetinjama proniĉe
samo onaj ko, stekavši mir prirodnih pomisli, ispituje ono što prevazilazi svaki um (Fil.4,7),
udostojavajući se izvesnog bogojavljenja.

103. Umirivši se u odnosu na sve spoljašnje i sjedinivši se sa molitvom, duša njome
biva okruţena kao plamenom, kao gvoţĊe ognjem. Tada ona sva postaje oganj. I premda
ostaje ista, duša postaje nedodiriva, sliĉno usijanom gvoţĊu.

106. Nad onima koji pravilno upraţnjavaju delatnu [vrlinu], molitva ponekad, sliĉno
oblaku, pravi senku, ponekad udaljuje raspaljene pomisli, a ponekad ih kropi kapima suza,
pokazujući im duhovna sagledavanja.

114. Um proishodi odozgo. Ipak, on se ne vraća gore sve dok kroz boţanstveno
bavljenje potpuno ne prezre sve donje.

117. Kada svoj um oslobodiš od svakog sladostrašća u odnosu na tela, jelo i novac,
Bog će svaki tvoj dar koji mu prineseš primiti kao ĉist. U [ime] nagrade, tebi će se otvoriti
oĉi srca, te ćeš se jasno pouĉavati u reĉima Boţijim koje su u njemu upisane i koje će tvom
umnom grlu, po sladosti koja izlazi iz njih, izgledati slaĊe od meda i saća.

118. Nećeš moći da uĉiniš da tvoj um bude iznad pohote prema telima, novcu i jelu
ukoliko ga ne uvedeš u ĉistu zemlju pravednika. U njoj će sećanje na smrt i Boga uništiti
svaku klicu zemaljskih pohota.

119. Nema ništa strašnijeg od sećanja na smrti, i prekrasnijeg od sećanja na Boga.
Jedno u nas uvodi spasonosnu tugu, a drugo nas ispunjava veseljem. Jer, prorok David
peva: Setih se Boga i obradovah se (Ps.76,4), a premudri uĉi: Opominji se svoje konĉine te
nikada nećeš sagrešiti (Sir.7,39).

120. Sve dok otkrivenim licem um ne odrazi slavu Gospodnju (2.Kor.Z,18), duša
neće moći sa osećanjem da kaţe: Ja ću se radovati Gospodu (Ps.103,34), niti:
Obradovaćemo se spasenju tvome (Ps.19,6). Jer, u suprotnom pokrivalo samoljublja leţi
na njenom srcu, što joj smeta da joj se otkriju temelji vaseljene, tj. smisao dešavanja. To
pokrivalo se, inaĉe, ne moţe skinuti bez voljnih i nevoljnih zlopaćenja.

121. VoĊa Izrailja je udostojen da ugleda obećanu zemlju, tj. bestrašće tek nakon
što je proboravio u pustinji, koja izobiluje delima i pokretima zla, šaljući kao izvidnicu svoju
viĊenja i sagledavanja, a ne odmah posle bekstva iz Egipta, tj. greha na delu i ne posle
prelaska Crvenog mora, tj. ropstva ĉulnome.

122. Oni koji idu kroz pustinju, tj. oni koji ne upraţnjavaju strasti, samo na osnovu
slušanja znaju o blaţenoj zemlji i njenim dobrima. Njeni izvidnici su stekli izvesnu
jednostavnu sliku putem sagledavanja vidljivog. Oni, pak, koji su se udostojili da uĊu u nju
nasitili su se svim ĉulima [dobrima] koja izviru u njoj kao medom i saćem (Izl.3,8).

123. Onaj ko još uvek ima prirodne pokrete u telu nije se saraspeo Hristu. Sa Njim,
isto tako, nije pogreben onaj ko u sebi nosi zla duševna sećanja. Kako će, prema tome, on
ustati sa Njime da bi hodio u novom ţivotu (Rim.6,4)?

138. Drevni su imali zapovest da u hram donose prvine od svoje letine i muljaonice
(Izl.22,29). Mi, danas, pak, kao prvine delatne vrline treba Bogu da prinosimo uzdrţanje i

223

istinu, a kao prvine sagledateljne vrline - ljubav i molitvu, jednima odbacujući beslovesne
pohote i nastupe gneva, a drugima - tašte pomisli i podmuklosti naših bliţnjih.

139. Poĉetak delatnog [ţivota] jesu uzdrţanje i smirenje, sredina - celomudrenost i
smirenoumlje, a kraj - mir pomisli i osvećenje tela.

140. Delanje [vrline] ne podrazumeva samo ĉinjenje dobra, nego i priliĉnost
njegovog ĉinjenja, tj. uzimanje u obzir [pravog] vremena i mere.

142. Delanje bez sagledavanja nije izvesno, ni sagledavanje bez delanja nije
istinito. I delanje treba da je smisleno i sagledavanje delatno kako kod jednog zlo ne bi
imalo sile i kako bi kod drugog bila snaţna vrlina sa raspoloţenjem za milostivost.

143. Granica delatnog podviga jeste umrtvljenje strasti, a kraj sagledateljnog
[ţivota] - viĊenje vrline.

145. Na trkalištu delatne vrline trĉe svi, a jedan dobija nagradu (1.Kor.9,24), tj.
onaj ko se trudi da cilj dostigne uz pomoć sagledavanja.

147. Delatelj nema sile da dugo boravi u duhovnom sagledavanju. On liĉi na
putnika koji je primljen u goste i koji uskoro treba da napusti dom.

148. Kada se mole, delatelji kao da ulaze na vrata zapovesti Boţijih, dok
sagledatelji, pevajući [duhovne] pesme, kao da ulaze u dvorište vrlina. Jedni se zahvaljuju
što su se izbavili iz okova, a drugi što su zarobili one koji su ih napali.

150. Veslaĉima mislene galije smatraj poboţne pomisli, a veslima - ţivotne sile
duše, tj. razdraţajnu i ţelateljnu [silu], volju i proizvoljenje. Delatelj uvek ima potrebu za
njima, a sagledatelj povremeno.

155. Zbog mnoštva znanja o ĉulnim stvarima i veze sa njima, kod delatelja za
vreme molitve na srcu leţi pokrov koji ne moţe da se podigne. Nemajući takve veze,
sagledatelj sa nepokrivenim licem moţe delimiĉno da vidi slavu Boţiju.

158. Predverje slovesne duše jeste ĉulo, hram je razum, a arhijerej - um. U
predverju, dakle, stoji um koga ometaju neblagovremene pomisli, u hramu stoji onaj ko je
zauzet blagovremenim pomislima, dok se ulaska u Boţanstveno svetilište udostojava onaj
koga ne ometa ni jedno i drugo.

159. U domu delatne duše prebiva plaĉ i naricanje i kuknjava (Jez.2,10) usled
teškoće napora, dok se u sagledateljnoj duši ĉuje glas radosti i ispovedanja (Ps.41.5) usled
poznanja.

162. Sagledavanje mislenih [stvari] jeste raj. U njega sa molitvom znalac ulazi kao
u dom svoj. Naprotiv, delatelj liĉi na prolaznika koji ţeli da svrati, ali ne moţe s obzirom da
je ograda oko doma viša od njegovog duhovnog uzrasta.

164. Delatelj ne moţe da se uzdigne iznad naravstvene krasote ukoliko, kao
patrijarh Avraam, ne izaĊe iz svoje zemlje (tj. prirodnog zakona) i svog roda (tj. ţivota koji
ga povezuje sa ĉulnim). Na taj naĉin će i on kao peĉat dobiti obrezanje polnog uţivanja
(Post.17,11; Rim.4,11), koje je krivo što na nama od roĊenja leţi pokrivaĉ koji nam ne
dozvoljava da primimo savršenu slobodu.

166. Za ţivotne sile delatnog ţivota post i bdenje predstavljaju opasana bedara, a
za spoznajne sile sagledateljne vrline ćutanje i molitva jesu upaljene svetiljke (Lk.12,35).

167. Nesavršenom umu nije dozvoljeno da ulazi u plodonosni vrt molitve. Njemu
se, kao siromahu, daju samo vinogradni ostaci (Pon.24,21), tj. pevanje Psalama.

224

168. Za carski sto se ne pozivaju svi koji imaju opštenje sa carem. Isto tako, samo
neki od onih koji imaju sreću da [pristupe] molitvi dospevaju do sagledavanja koje ona
pruţa.

169. Uzda gnevu je blagovremeno ćutanje, beslovesnoj pohoti - uzdrţljivost u
hrani, a nezadrţivim pomislima - jednoobrazna molitva.

170. Onaj ko ţeli da siĊe u dubinu i da izvuĉe ĉulni biser neće postići [svoj cilj]
ukoliko sa sebe ne skinu odeću. Ni onaj ko ţeli da siĊe u dubinu poznanja da bi izvukao
misleni biser neće uspeti ukoliko ne napusti sve ĉulno.

171. Um koji se za vreme molitve nalazi u svom razumu liĉi na mladoţenju koji se
sa svojom nevestom nalazi u loţnici, dok onaj ko ne moţe da uĊe u njega liĉi na
mladoţenju koji stoji izvan braĉnih odaja i uzvikuje stenjući: Ko će me uzvesti u grad
ograĊeni (Ps.59,11), i ko će me uputiti da za vreme molitve ne gledam na sujetnosti i
manije laţne (Ps.39,5).

172. Molitva bez skrušenosti za um jeste ono što je za grlo hrana bez soli.
173. Duša koja još uvek traţi molitvu liĉi na ţenu koja se muĉi pri poroĊaju, dok
duša koja ju je našla liĉi na ţenu koja je rodila i koja je stoga ispunjena radošću
(Jn.16,21).
174. Nekada je Amorej koji je ţiveo na gori poraţavao one koji su navaljivali da idu
navrh gore (Broj.14,44-45; Pon.1.44). I sada zli zaborav odgoni one koji pokušavaju da
izaĊu na sam vrh proste molitve pre nego što su postigli ĉednost.
176. Jednostavna molitva jeste hleb koji okrepljuje molitvenike. Molitva koja je
sjedinjena sa sagledavanjem jeste ulje kojim se namašćuje glava. Bezvidna, pak, molitva
jeste blagouhano vino koje one koji ga nenasitno piju dovodi do istupljenja (Ps. 103,15).
178. Podviţnik treba da se ograniĉi na jednu vrstu hrane, a svom umu da [pruţa]
jednoobraznu molitvu. Izbavljajući se na taj naĉin od strasti, on će za vreme molitve da se
uznosi Gospodu.
179. Onaj ko štapom preti psima, razdraţuje ih protiv sebe. Onaj, pak, ko se trudi
da se ĉisto moli, razdraţuje demone.

182. Ukoliko se neprekidnim upraţnjavanjem u molitvi u srce utisnu reĉi Psalama,
molitvenik će kao neka dobra zemlja iz sebe poĉeti da proizrasta ĉas ruţe sagledavanja
bestelesnih, ĉas ljiljane sagledavanja lepote telesnog, ĉas ljubiĉice sagledavanja raznolikih i
skrivenih sudova Boţijih.

184. Duša koja se savršeno odrekla sebe i koja se potpuno predala molitvi iz oblasti
u kojoj lebdi iznad tvorevine ne silazi kada sama ushte, nego kada odluĉi Onaj ko sa
vagom i merom raspolaţe svime što je naše.

191. Kada se završi borba, ratnik odlaţe oruţje, a sagledatelj odlaţe pomisli kada
se odreši ka Gospodu.

192. VojskovoĊa se rastuţuje ukoliko u ratu ne dobije plen, a delatelj se ţalosti
ukoliko se ne udostoji duhovnog sagledavanja u molitvi.

193. Jelen ţuri ka izvorima ĉulne vode (Ps.41,2) kada ga ujede zmija, a duša koja
je ranjena najslaĊom strelom molitve stremi ka bestelesnim ozarenjima.

195. Sa izlaskom sunca zvezde se sakrivaju, a pomisli prestaju kada se um vrati u
svoje carstvo.

225

197. Silazeći sa visine neba prinuĊen potrebama prirode, sagledateljni um moţe da
kaţe isto što i onaj ko je uzviknuo: "Ima li išta ĉudesnije od Boţanske lepote? I koja je
misao radosnija od pomišljanja na velikoljepije Boţije? I koja ĉeţnja je snaţna i neodoljiva
kao ljubav koju Bog razgoreva u duši oĉišćenoj od svakog zla, koja sa svim raspoloţenjem
govori: Ranjena sam ljubavlju (Pes.2,5; 5,8)".

198. Zapali se srce moje u meni i u razmišljanju mome razgore se oganj (Ps.38,4)
jeste reĉ koja priliĉi onome ko se ne umara da molitvom ide za Bogom i koji nije poţeleo
da vidi dan ĉoveĉiji (Jez.17,16).

199. Kada ostavi sve svoje zlo i kada zli demoni i pomisli poĉnu da je nagovaraju
da ponovo gleda na sujetnosti i manije laţne (Ps.39,5), delatna duša treba da odgovori kao
nevesta iz Pesme nad pesmama: Svukla sam haljinu svoju - kako ću je obući? Oprala sam
noge svoje - kako ću ih isprljati (Pes.5,3).

200. Bogoljubiva duša ima smelost da kaţe Bogu: Kaţi mi, Pastiru dobri, gde paseš
ovce svoje i gde u podne daješ poĉinak ovnovima svojim kako, idući za njima, ne bih lutala
meĊu stadima prijatelja tvojih (Pes.1,6).

201. Delatna duša ište da stalno drţi reĉ molitve. Ukoliko ne uspe, ona sliĉno
nevesti iz Pesme nad pesmama moţe da govori: Na postelji svojoj noću traţih Onoga koga
zavole duša moja. Traţih ga i ne naĊoh ga. Dozivah ga u ne ĉu me. Ustaću sa napornom
molitvom i obići ćy grad. Po trgovima i po ulicama traţiću Onoga koga zavole duša moja
(Pes.3,1-2). I moţda ću naći Onoga koji je u svemu i van svega postojećeg i nasitiću se
kad ugledam slavu Njegovu (Ps. 16,15).

204. Onaj ko u svoj dom primi cara postaje znaĉajan i svetao, ispunjavajući se
svakom radošću. Šta tek treba da oseća duša koja je, nakon što se oĉistila, primila u sebe
Cara careva, kao što je sam nelaţno obećao (Jn.14,23)? MeĊutim, takva duša treba da se
ogradi velikom poboţnošću, izgoneći iz sebe sve što mu nije ugodno i unoseći ono što mu
je ugodno?

205. Onaj ko oĉekuje da ujutro bude primljen kod cara brine samo o tome da smisli
reĉi koje će mu biti ugodne. Duša koja se tako [ponaša u odnosu na Boga] neće biti
nespremna za dolazeći sud.

206. Blaţena je duša koja, u svakodnevnom oĉekivanju Gospodnjeg dolaska, ne
mari za napore dana i noći. Ona, naime misli samo o tome kako će, ĉim nastupi jutro, On
biti pred njom.

207. Bog vidi sve nas. Boga, meĊutim, vide samo oni koji za vreme molitve ne vide
ništa drugo. One koji ga vide, On i uslišuje. Oni, pak, koje ne uslišuje, Njega i ne vide.
Blaţen je onaj ko veruje da ga Bog vidi budući da noge njegove neće skliznuti sa puta
bogougaĊanja (Ps.72,2).

208. Blaga carstva koje je u nama (koja oko koje ljubi [ovdašnju] lepotu nije
videlo, za koja ĉastoljubivo uho nije ĉulo, i kojima se srce lišeno Duha Svetoga nije
pribliţilo) jesu zalog drugih dobara koja će pravednicima biti darovana u budućem Carstvu
Boţijem. Onaj ko se ne naslaĊuje njima, kao plodovima Duha, ni budućim neće moći da se
naslaĊuje.

209. Pomisli delatelja liĉe na jelene. Oni se neko vreme u strahu od lovaca kriju po
vrhovima gora da bi potom sišli u doline u ţelji za onim što se u njima moţe naći. Tako ni
oni, usled svoje nemoći, ne mogu postojano da budu u duhovnom sagledavanju, niti, pak,

226

da se stalno drţe prirodnog sagledavanja, s obzirom da ne traţe uvek odmor. Pomisli, pak,
sagledatelja postaju nadmene u odnosu na niţa sagledavanja.

212. Teţe je zaustaviti stremljenje uma da se rasipa po vidljivome i usredsrediti ga
u molitvi ka nebeskome i njemu srodnome, negoli pregraditi put reci koja teĉe nizbrdo,
iako mu je potonje prirodno, a prvo protivprirodno.

217. Zarobljenik koji se oslobodio dugog ropstva radosno stupa. Još radosnije ka
nebeskom kao ka sebi srodnom stremi um koji se oslobodio od vezanosti [za ĉulno].

218. Za onoga ko je rasejan u molitvi, tj. ko se ne moli sa paţnjom, Psalam kao da
je na stranom jeziku. I on sam za Psalam jeste kao stranac. Demoni se takvome izruguju.

219. Nisu isti oni kojima se svet razapeo i oni koji su se raspeli svetu. Za jedne su
ekseri - post i bdenje, a za druge - nesticanje i samoumanjivanje. Osim toga, bez drugoga,
napori prvih nemaju koristi.

220. Ne moţe se ĉisto moliti onaj ko je obuzet strašću prema lepoti i poĉastima.
Jer, takva vezanost i tašte pomisli koje su joj srodne njega sputavaju kao konopci. Um koji
pokušava da se uzdigne u vreme molitve oni vuku naniţe sliĉno vezanoj ptici.

221. Um ne moţe biti miran u molitvi ukoliko najpre ne postane prijatelj sa
uzdrţanjem i ljubavlju. Jer, jedno se podvizava da uništi neprijateljstvo tela protiv duše, a
drugo - neprijateljstvo prema bliţnjemu Boga radi. Tada dolazi mir koji prevazilazi svaki um
(Fil.4,7) obećavajući da će se [u takvome] nastaniti (Jn.14,23).

222. Delo pravde onoga ko se podvizava da uĊe u Carstvo Boţije treba da izobiluje
u dobrima: u milostinji koja daje od sirotinje svoje (Mk.12,44; Lk.21,23), u naporima radi
mira i trpljenju u Gospodu.

226. Jedne strasti su telesne, a druge duševne... Onaj ko odbija napade prvih, dok
o drugima ne brine, liĉi na ĉoveka koji je postavio visoku i jaku ogradu radi zaštite od zveri,
dok pticama bezbriţno pušta da kljucaju grozdove mislenog groţĊa.

230. Ĉula se svakako moraju otvarati, kao što se moraju otvarati i gradske kapije.
MeĊutim, treba da pazimo da sa onim što je neophodno ne prodru i narodi koji hoće
ratove (Ps.67,31) i postanu uzrok borbe.

234. Mnogi se penju na krst zlopaćenja [tj. dobrovoljnih telesnih lišavanja], ali su
malobrojni oni koji primaju klince [tj. stalno se pribijaju na krst]. Mnogi poslušno prihvataju
proizvoljne napore i nevolje. MeĊutim, nevoljne [skorbi] prihvataju samo oni koji su
potpuno umrli za ovaj svet i njegov pokoj.

240. Kod onoga u kome strah Boţiji ne prethodi svemu što ĉini pomisli su smućene
kao ovce koje nemaju pastira. Gde, pak, on prethodi ili prisustvuje, one su usredsreĊene
kao ovce u staji.

241. Strah Boţiji je sin vere. On je, ujedno, nadzornik ispunjavanja zapovesti. Onaj,
pak, ko nije stekao njegovu majku, neće biti udostojen da postane ovca pastve Gospodnje.

227