Dobrotoljublje tom 3

molitvama mi, po promislu Boţijem, ne vidimo, kako se ne bismo nadimali. Naime, kada
vršimo dela blagoĉašća, on se razdire, muĉi, plaĉe i raspada. Jer, pravedno je y Boga, kako
govori apostol, da uzvrati muku onima koji vas muĉe (2.Sol. 1,6).

80. Panj koji je ostareo na zemlji ili na kamenu od vodene vlage moţe da potera
izdanke, kao nove sadnice. I mi, kada nas oţivi sila Duha Svetoga, moţemo da proklijamo
netruleţnost, koju smo primili po prirodi, te da damo plod, kao što ga daju nove sadnice,
premda smo i padali u starog ĉoveka.

81. Duši koja oĉajava usled obilja iskušenja i mnogih grehova i koja govori:
"Propala je svaka nada. Mi smo ubijeni", Bog (koji ne oĉajava povodom našeg spasenja)
govori: Oţivećete i poznaćete da sam ja Gospod (Jez.37,6). Duši koja je u nedoumici
odnosno vrlina kojima moţe ponovo da se rodi u Hristu, opet se govori: Duh Sveti doći će
na tebe (Lk.1,35). Gde je, pak, prisutan Duh Sveti, nemoj traţiti zakon prirode i obiĉno
sledovanje uzroka i posledice. Jer, svemoguć je Sveti Duh kome se poklanjamo: On će i
ono što je po prirodi nemoguće u tebi proizvesti svojom silom, usled ĉega ćeš se zadiviti.
Osim toga, On će tvoj um uĉiniti pobednikom, iako je ranije trpeo poraz. Jer, Utešitelj koji
nam dolazi odozgo jeste viši od svega. On će i tebe uzdići iznad svih prirodnih pokreta ploti
i demonskih strasti.

82. Podvizavaj se da saĉuvaš neoštećenom svetlozarnost tvoga vladiĉanskoga uma.
Ako poĉneš sa strašću da gledaš na sve, znaĉi da te je Gospod pomraĉio, nabacivši
pokrivaĉ na tvoje lice. [Tada] svetlost oĉiju tvojih pije sa tobom (Ps.37,11). Ipak, ĉak i da
tako stoje stvari sa tobom, zaboravi na umor i nemoj prestajati da se moliš sa svetim
Davidom: Pošalji svetlost tvoju i istinu tvoju jer sam pomraĉen uninijem: [Ti si] spasenje
lica moga i Bog moj (Ps.42,35). Kad pošalješ Duha tvoga, opet se izgraĊuju, i (tako)
obnavljaš lice zemlje (Ps.103,30).

83. Blaţen je onaj ko ovde danonoćno nenasito jede i pije Psalme i molitve,
ukrepljujući se slavnim ĉitanjem Pisma. Jer, takvo priĉešćivanje će duši pruţiti neiscrpnu
radost u budućem veku.

84. Svim silama se staraj da ne padaš, budući da krepkom borcu ne dolikuje da
pada. Ukoliko se i desi da padneš, brzo ustaj i opet stoj na dobrom podvigu. Ukoliko se sa
tobom, usled odstupanja blagodati, mnogo puta desi prvo [tj. padanje], neka nebrojeno
bude i drugo, tj. ustajanje. I tako do kraja tvoga ţivota. Jer, pisano je: Ako sedam puta
padne pravedni, sedam puta će i ustati (Priĉ.24,16). Sve dok drţiš oruţje svete shime {tj.
rešenost da sluţiš Bogu), uz suze i molbe Bogu, ti se ubrajaš u one koji stoje, pa makar i
ĉesto padao. Dok ţiviš sa monasima, ti kao smeli vojnik bivaš ranjavan spreda. Stoga ćeš
biti pohvaljen, budući da ranjavan nisi popustio i odstupio. Ukoliko, pak, odstupiš od inoka,
rane ćeš već dobijati od pozadi, kao plašljivac i begunac, koji se zbunio i napustio redove.

85. Gore je oĉajavati, negoli grešiti. Juda izdajnik je bio malodušan i neiskusan u
borbi. Stoga je zapao u oĉajanje. Saletevši ga, neprijatelj je na njega nabacio petlju.
Doţivevši strašan pad, meĊutim, Petar (tj. ĉvrsti kamen) beše iskusan u borbi, te nije pao
duhom. On se nije predao oĉajanju u velikoj svojoj tuzi, nego je skoĉio i izlio gorke suze iz
skrušenog i smirenog srca. Videvši ga, naš protivnik je odmah odskoĉio i pobegao daleko,
opaljivan silnim plamenom u lice i ljuto zapomaţući.

86. Monah je duţan da do samog kraja vodi nepomirljivu borbu protiv tri strasti:
protiv stomakougaĊanja, protiv taštine i protiv srebroljublja, koje je idolopoklonstvo.

87. Jedan od careva Izrailjevih je pobedio pećinski narod i druge varvare sa njima
uz Psalme i pesme duhovne, koje su pevali uz Davidove reĉi i njegovu liru. I ti imaš tvoje

51

pećinske varvare, tj. demone koji se guraju u tvoja ĉula i udove i koji opterećuju tvoje telo
raspaljivanjem. Oni te navode da strasno gledaš, slušaš i mirišeš, da govoriš nepriliĉne
reĉi, da imaš oĉi pune bluda i da si spolja i iznutra sav smeten na vavilonski naĉin. Pobrini
se i ti, najzad, da velikom verom, i Psalmima i duhovnim pesmama istrebiš te pešternike
koji zlotvore u tebi.

88. Gospod hoće da se ĉovek spasava preko ĉoveka. Tako se i Ċavo trudi da ĉovek
gine preko ĉovek. Stoga se treba kloniti bliskosti sa prezrivim, zlomislećim i priĉljivim
ĉovekom, kako zajedno sa njim ne bismo dospeli u pakao. Jer, spasenje jedva postiţe i
onaj ko se zbliţi sa pravednim. Onaj ko sa zlim poĉne da opšti bez opreza, kao zarazu ili
gubu obrešće brodolom. I ko će ţaliti onoga ko sa radosnim licem prilazi zmaju? Beţi od
onih koji se nisu nauĉili da vladaju jezikom, koji seju razdore i koji su smeteni i spolja i
iznutra.

89. Onaj ko ţeli da ga nazovu mudrim i razumnim i prijateljem Boţijim, neka se
usrdno stara da svoju dušu pred Njega predstavi u stanju u kojem ju je primio, tj. ĉistu,
nepovreĊenu, neporoĉnu. Zbog toga će biti uvenĉan na nebesima i ublaţen od strane
anĊela.

90. Jedna dobra reĉ je nekada neĉistog razbojnika uĉinila ĉistim i svetim i uvela ga
u raj. I jedna loša reĉ je Mojsiju prepreĉila ulaz u obećanu zemlju. Stoga nemojmo smatrati
da je priĉljivost beznaĉajna bolest: zloreĉivi i praznoslovci zakljuĉavaju pred sobom Carstvo
nebesko. Priĉljivi ĉovek ovde još moţe da ima nekakvog uspeha. MeĊutim, tamo ne moţe
imati nikakvog: Zla će ga uloviti u propast (Ps.139,12). Dobro je rekao jedan mudar ĉovek
da je bolje pasti sa visine na zemlju, negoli pasti zbog jezika. Stoga bi bilo najbolje da
poslušamo svetog Jakova koji piše: Neka bude svaki ĉovek brz ĉuti a spor govoriti (Jak.1,
19).

91. Kako ne bismo lutali i rasejavali se, prelešćujući se taštinom, dobro je da
slušamo proroka koji govori: Idite ljudi moji, i uĊite u klet vašu, tj. u klet srca vašeg,
sakrivenu od svakog ĉulnog utiska, u bezobrazno obitavalište, obasjano bestrašćem i
osenjeno svetom blagodaću, zatvorite vrata svoja od svega vidljivog i sklonite se na kratko
(s obzirom da je i ceo ţivot ljudski kratak). Potom on dodaje: Dokle proĊe gnjev Gospodnji
(Is.26.20), ili kao što je neko drugi rekao: Dok ne proĊe bezakonje (Ps.56,2). Jer, i
bezakonje, pa prema tome i demoni, i strasti, i gresi jesu gnev Boţiji, kako i Isaija govori
Bogu: Ti si se razgnevio i mi smo zgrešili (64,5). Taj gnev ĉovek moţe izbeći ukoliko u
molitvi neprestano pazi na srce i ukoliko se usrdno stara da bude unutra, u unutrašnjoj
svojoj nepristupnoj kleti. Jer, neko govori: Privuci mudrost u unutrašnjost svoju (up.
Priĉ.8,12; Sir.45,31; 51,18). Neko drugi, pak, kaţe: Sva je slava kćepi Careve unutra
(Ps.44,14), te dodaje: I bi preda mnom trud dok ne uĊoh u svetilište Boţije (Ps.72,P), na
goru nasleĊa, u gotovo ţilište (Ps.32,14), koje si saĉinio Gospode, u svetinju koju steĉe
desnica tvoja (Is.77,54).

92. Onaj ko zaista ţeli da se odrekne sveta neka podraţava blaţenog proroka
Jeliseja. Obuzet velikom ljubavlju prema Bogu, koja se razvila u plamen, on sa sobom nije
uzeo ni jednu stvar od svoga imetka. [Podviţnik] sve što ima treba da podeli siromašnima.
Uzevši na pleća krst Gospodnji, neka on dragovoljno hodi u smrt, tj. vinovnicu veĉnoga
Carstva.

93. Kada osetiš da Amorejac u tebi raste kao hrast, usrdno se moli Gospodu da
isuši njegov plod odozgo, tj. greh na delu, kao i njegovo korenje odozdo, tj. neĉiste
pomisli. I neka Gospod otera Amorejca od lica tvoga.

52

94. Ne treba da se ĉudite kada vidite [ljude] koji se podsmevaju našem bezmolviju.
Oni, naime, sami nisu u stanju da bezmolvstvuju. Bolje je da pevanjem odagnate loš utisak
koji su izazvali. Vi ne treba da zlopamtite, već da uvećavate vaše povinovanje Bogu,
prizivajući u pesmi: Bogu se povinuj, dušo moja (Ps. 61,6). Jer, umesto da me vole,
oklevetaše me, a ja se molih (Ps.108,4) i za moje i za njihovo iscelenje.

95. Ako na moru ne dune silni vetar, neće se pojaviti talasi. Ako na nas ne napadne
demon, neće se uznemiriti strastima ni duša, ni telo.

96. Ukoliko te uvek greje molitva i Boţanska blagodat, ti si, po reĉima
Boţanstvenog Pisma, obuĉen u oruţje svetlosti. Tvoja je odeća topla, a tvoji neprijatelji su
obuĉeni u stid i drhtanje od hladnoće, kao u dvostruku odeću.

97. Drţeći se sećanja na svoje greške, nemoj biti lenj da udaraš u svoje grudi kako
bi razbio i smekšao okamenjeno srce. I rudari razbijaju rudonosno tlo. U njemu ćeš naći
zlatnu ţilu i obradovaćeš se zbog skrivenog blaga.

98. Plamen ĉeţnje za višim dobrima i svetom pouĉavanju u reĉima Duha neka
neprestano gori na ţrtveniku tvoje duše.

99. Ukoliko se uvek budeš starao da obuvaš noge u pripravnost za jevanĊelje mira
(Ef.6,15), svakako ćeš dobro urediti i svoj sopstveni dom i dom tvoga bliţnjeg. Ukoliko,
pak, postaneš malodušan (u susretu sa neprijatnostima), bićeš nevidljivo popljuvan i po
zakonu ćeš naslediti ime bosoga (Pon.25,910).

100. Po Jovanu, Bog je ljubav. Stoga onaj ko voli, prebiva u Bogu i Bog u njemu.
Onaj, pak, ko mrzi bliţnjega, razorivši savez ljubavi, oĉigledno umesto ljubavi prihvata
mrţnju. Onaj ko mrzi onoga ko je iste prirode sa njim, nalazi se daleko od Boga. Jer, Bog
je ljubav, i koji prebiva u ljubavi, u Bogu prebiva i Bog u njemu (1.Jn.4,16). Njemu slava i
sila u vekove vekova. Amin.

53

BLAŢENI AVA ZOSIMA PALESTINSKI

Kratko svedoĉanstvo o njemu

Drevni latinski prevodilac Razgovora prepodobnog Zosime donosi sledeći
predgovor:

"Veoma cenim te razgovore s obzirom da su u njima jasno izloţena istinita svojstva
asketskog podviga i s obzirom da su obilno proţeti duhovnim pomazanjem i slatkim
miomirisom svetinje. Ništa drugo nisam tako rado prepisivao i ništa drugo nisam sa
sliĉnom srdaĉnom sladošću prevodio. Stoga sam i rešio da ispitam ko im je bio autor i u
koje vreme je ţiveo, budući da ni jedno ni drugo nije bilo sa izvesnošću poznato,

Nije se saĉuvalo mnogo tih razgovora, Zapisivao ih je, oĉigledno, neki usrdni
slušalac na osnovu reĉi iz usta samog starca, koji je za vreme svog dugogodišnjeg
monaškog ţivota prošao kroz sve stepene hrišćanskog savršenstva i uspeo se na sam vrh
svetinje koja je dostupna smrtnom ĉoveku uz pomoć Boţanske blagodati. Autor Razgovora
ss zove blaţeni ava Zosima. O onome ko ih je zapisivao zabeleţeno je samo da je bio jedan
od njegovih redovnih slušalaca, i verovatno sabrat obitelji u kojoj je ava Zosima ţiveo
pored reke Jordana.

Ko je, pak, bio ava Zosima? Posle dugog i paţljivog istraţivanja došao sam do
zakljuĉka da je autor Razgovora upravo slavni Zosima koji je sviše bio izabran da ĉuje o
naĉinu ţivota svete pokajnice Marije Egipatske iz njenih sopstvenih usta. On je potom
priĉestio i pogrebao prepodobnu majku".

54

Svoje mišljenje pisac predgovora potvrĊuje time što neke okolnosti iz ţivota ave
Zosime koji je izrekao pouke liĉe na detalje iz ţivota ave Zosime koji je video svetu Mariju
Egipatsku i koji je o njoj ispriĉao.

1. U Ţitiju svete Marije Egipatske se kaţe da je ava Zosima u mladosti stupio u
manastir i u njemu proveo pedeset tri godine. Potom je, po ukazanju sviše, prešao u jedan
od manastira uz reku Jordan. Izlazeći iz njega, on je video svetu Mariju. I u Razgovorima
se pominje da je ava Zosima, koji ih je vodio, ranije ţiveo u nekom manastiru u Tiru. Osim
toga, iz Razgovora ss vidi da je neko vreme bio u Neapolju (u Samariji), te najzad, u
Obitelji svetog Gerasima. Poslednja ukazanja oĉigledno objašnjavaju prva.

2. U Ţitiju svete Marije se za avu Zosimu kaţe da je bio bogat duhovnim iskustvom
i da su mu se stoga za savet obraćali ne samo ţitelji njegovog, nego i drugih, bliskih i
dalekih manastira. On oĉito nije voleo da piše, nego je samo govorio. Ni Ţitije svete Marije
nije napisao on, nego ga je predao usmeno. Ono je ostalo meĊu bratijom sve dok ga sveti
Sofronije nije zapisao. Da je isti bio i autor Razgovora pokazuje sam vid njihovog izlaganja:
njega su pitali, a on je odgovarao. Dvadesetdeveti razgovor se vodi u obitelji svetog
Gerasima. Moţe se pretpostaviti da su i drugi voĊeni na istom mestu i da ih je zapisao
neko od njegovih najbliţil uĉenika.

3 Ava Zosima, koji govori pouke, voli da navodi izreke otaca. On navodi samo
starce praih vremena i to na naĉin koji ukazuje da je sećanje na njih još uvek bilo sveţe.
To ukazuje na kraj ĉetvrtog i poĉetak petog veka. Kaţu da je Marija Egipatska poĉinula oko
430. godine. Ava Zosima je prešao u obitelj pored Jordana kada mu je bilo. kako se
pretpostavlja, sedamdeset godina. U obitelji je proţiveo trideset godine, a umro je u
starosti od sto godina. Za nekoga ko je ţiveo u prvoj polovini petog veka, izreke staraca
ĉetvrtog veka su mogle biti sveţe.

Mi se moţemo saglasiti sa takvim rasuĊivanjem, odreĊujući autora Razgovora,
vreme kada su voĊeni i naĉin njihovog nastanka. Ava je govorio, a uĉenik koji je voleo
duhovne pouke je zapisivao. Tako razgovori i poĉinju: "Govorio je", ili "Rekao je", ili "Priĉao
je ava Zosima". Moţe se pretpostaviti da je razgovora bilo mnogo i da ih je mnogo bilo i
zapisanih. Navedeni predstavljaju samo odlomak, koji je oĉigledno koristio Jovan Mosh,
sastavljaĉ Duhovnog luga (Limonarija).

Pomen prepodobnog Zosime se vrši ĉetvrtog aprila.
U Patrologiji Minjea Razgovori su smešteni u 78. tomu. Oni se mogu naći i u
rukopisnom Pateriku iz Obitelji svetog Save Palestinskog, gde su smešteni ka kraj prve
glave, kao dodatak. U rukopisu su Razgovori predati kao jedna celina, bez razdeljenja. U
štampanoj verziji ih je oznaĉeno ĉetrnaest. pri ĉemu pojedini odeljci sadrţe više od jednog
razgovora. Pri prevodu smo smatrali da je prikladnije svaku pouku izdvojiti u poseban
odeljak. U štampanoj knjizi svi Razgovori nisu preneti, a neki od štampanih nisu preneti u
celini, Tako smo na kraju dobili trideset jedan odeljak.

BLAŢENI AVA ZOSIMA PALESTINSKI

RAZGOVORI BLAŢENOG AVE ZOSIME

55

1. Osenivši usta krsnim znakom, blaţeni Zosima je poĉeo da govori: "Ovaplotivši
se, Bog Slovo je darovao veliku blagodat onima koji su poverovali i koji veruju u Njega. (I
danas moţemo verovati i, ukoliko ţelimo, odmah postaviti poĉetak). Jer, [ĉovek] koji poţeli
proizvoljenjem i kome blagodat sadejstvuje, ukoliko ushte moţe ceo svet smatrati
ništavnim".

Potom je on podigao nešto što je našao, tj. slamku, ili nit, ili nešto drugo
beznaĉajno i dodao: "Da li će se neko boriti, sporiti, zlopamtiti ili sekirati zbog ovoga,
izuzev ako nije izgubio um? Dakle, ĉovek Boţiji, koji se stalno uzdiţe i napreduje, svakako
će i ceo svet smatrati ovakvom slamkom. Jer, kao što uvek govorim, nije štetno imati,
nego imati pristrasno. Ko ne zna da je od svega što imamo nama najdraţe naše telo?
MeĊutim, ukoliko doĊe ĉas, nama je naloţeno da i njega prezremo. I kad nam je nareĊeno
da prenebregavamo samo telo, utoliko pre treba da prenebregavamo ono što je izvan tela.
Bez nuţde, tj. naprosto i sluĉajno ne treba ga govorimo o stvarima, niti da se izlaţemo
smrti i ginemo, što je inaĉe svojstveno ĉoveku koji je izgubio um. Naprotiv, treba da
ĉekamo vreme i da smo spremni".

On se setio brata koji je imao povrće, te je dodao: "Nije li on sejao? Nije li se
trudio? Nije li sadio i obraĊivao? MeĊutim, on nije ĉupao i nije bacao: on je imao kao da
nema [ništa]. Stoga, kada je kod njega došao starac sa namerom da ga isproba, i poĉeo
da uništava [povrće], on se izgubio i sakrio. Kada je ostao samo jedan koren, on mu je
rekao: "Ako ţeliš, oĉe, ostavi ga da te ugostim". Shvativši da je brat istinski sluga Boţiji (a
ne povrća), sveti mu je rekao: "Duh Boţiji je poĉinuo na tebi, brate". Da je bio pristrasan
prema povrću, odmah bi se projavila njegova tuga i uznemirenje. MeĊutim, on je pokazao
da ga je imao kao da ga nije imao".

Ava Zosima je rekao: "I demoni primećuju takvo ponašanje. Videći da se ĉovek
prema stvarima odnosi bez strasti, ne uznemiravajući se i ne sekirajući se [zbog njih], oni
zakljuĉuju da on hoda zemljom, ali da u sebi nema zemaljsko razmišljanje"

2. On je opet rekao: "Namere pripadaju proizvoljenju. Plameno proizvoljenje za
jedan ĉas moţe prineti Bogu više negoli lenjivo proizvoljelje za pedeset godina. Demoni se
plaše videći da ĉovek, budući vreĊan, bešĉašćen, oštećen i podvrgnut sliĉnim
neprijatnostima, tuguje što sve ne podnosi plemenito, a ne stoga što se zlopati. Oni,
naime, vide da je on stupio na put istine i da ima jaku ţelju da hodi po Boţijim
zapovestima".

On se setio svetog Pahomija koga je stariji brat, na njegovu ţelju da (po
Boţanstvenom daru) proširi manastir, ukorio govoreći: "Prestani da se upuštaš u suvišno".
Ĉuvši prekor i znajući da ĉini dobro, on je osetio pokret [negodovanja]. Ipak, imajući
uzdrţljivo srce, on nije protivreĉio bratu. Kada je nastupila noć, on je otišao u svoj kutak i
poĉeo da plaĉe i da se moli, govoreći: "Boţe, u meni je još uvek telesno razmišljanje i još
uvek ţivim po telu. Teško meni, s obzirom da ću, po Pismu (Rim.8,13), umreti. Posle
podviga i pripremanja srca, mene opet obuzima gnev, makar i radi dobra. Pomiluj me,
Gospode, da ne poginem sasvim. Jer, ukoliko me ne utvrdiš i neprijatelj u meni naĊe svoj
mali strasni deo, ja ću postati njegov zarobljenik: Jer, koji sav zakon odrţi, a sagreši u
jednome, kriv je za sve (Jak.2,10). Ipak, verujem da ću, pomagan velikom štedrošću
tvojom, na kraju nauĉiti da hodim putem svetih tvojih, stremeći za onim što je preda
mnom (Fil.3,13). Oni su, naime, doliĉno posramili neprijatelja. Ukoliko ga sam najpre ne
pobedim, kako ću, Gospode, moći da nauĉim one koje prizoveš da zajedno sa mnom
provode ovakav ţivot". U molitvi je on proveo celu noć, sa suzama izgovarajući sliĉne reĉi,

56

sve dok nije nastupio dan. Od znoja se pod njim napravilo blato, s obzirom da beše vreme
za ţetvu i da je mesto bilo veoma toplo.

Blaţeni je govorio, diveći se: "Njegove suze nisu znale za meru. Kako da Gospod
takvom proizvoljenju ne daruje sva blaga? Ja verujem da je iste veĉeri Bog njemu dao sve
što je iskao, s obzirom da beše mrtav za sve".

3. On je govorio: "Onaj ko, misleći o ĉoveku koji ga je uvredio, ili mu priĉinio štetu,
ili ga oklevetao ili mu uĉinio neko drugo zlo, poĉne da ispreda pomisli protiv njega u stvari
zloumišlja protiv samog sebe, sliĉno demonima. Jer, to mu je dovoljno zloumišljanje protiv
sebe. I zašto govorim: "Ako ispreda pomisli"? On će se prema njemu nepravedno poneti
ukoliko ga se ne bude sećao kao svoga lekara. Jer, on ĉisti ono od ĉega on strada. Stoga je
duţan da ga se seća kao lekara koga mu je poslao Hristos - Hrista radi treba da podneseš
sve i da ga smatraš dobroĉiniteljem.

Ukoliko ne odstupiš od zloće i ukoliko ne poţeliš da odstupiš, Gospod Bog nije kriv.
Stradanje je obeleţje bolesne duše: kad ne bi bio bolestan, ne bi ni patio. Stoga si duţan
da blagodariš bratu preko koga si poznao svoju bolest, te da njegovo dobroĉinstvo primiš
kao dragoceni lek koji ti šalje Isus. Ukoliko, pak, ne samo ne zahvaljuješ, nego još ispredaš
pomisli protiv njega, u stvari ti kao da govoriš Isusu: "Neću da me izleĉiš. Ne ţelim da
primim tvoje lekove. Hoću da istrulim u svojim ranama. Hoću da budem poslušan
demonima". Šta će, dakle, da uĉini Gospod? Budući snishodljiv prema našoj zloći, Gospod
nam je dao svete zapovesti koje je ĉiste kao [sredstva za] spaljivanje i ĉišćenje. Stoga onaj
ko ţeli i traţi isceljenje i da se oslobodi bolesti treba da pretrpi ono što mu nalaţe lekar.
Naravno, bolesnik ne oseća zadovoljstvo kada ga operišu, spaljuJU [ranu] ili je ĉiste.
Naprotiv, on ih se seća sa odvratnošću. Ipak, ubedivši se da se bez njih ne moţe osloboditi
bolesti, on se predaje u ruke lekara, znajući da će malom odvratnošću izbaviti od silnog
rastrojstva i dugotrajne bolesti.

Spaljivaĉ Hristov je onaj ko ti priĉinjava štetu. MeĊutim, ukoliko hrabro pretrpiš, on
će te osloboditi od lakomosti. Ukoliko, pak, ne pretrpiš, sam sebi ćeš priĉiniti nepravdu.
Nemoj osuĊivati brata svoga. Iz iskušenja mi, meĊutim, izbegavajući Hristov lek i
ostavljajući samoukorevanje, poĉinjemo da ispredamo pomisli [gneva] protiv našeg
dobrotvora, sliĉno ludacima".

4. On je govorio: "Ukini pomisli i neće biti ni jednog svetog. Neko od svetih je
govorio: "Onaj ko beţi od korisnog iskušenja u stvari beţi od veĉnog ţivota". Ko je bio
uzroĉnik venaca kod svetih muĉenika, ako ne muĉitelji? Ko je svetom Stefanu pruţio slavu,
ako ne oni koji su ga zasuli kamenjem". On je ĉesto navodio izreku Evagrija: "Ja ne krivim
one koji me grde. Naprotiv, ja ih nazivam dobrotvorima i ne odbacujem Lekara duša, koji
taštoj duši nudi lek smirenja. Ja se, naime, plašim da On jednom ne kaţe mojoj duši:
Leĉismo Vavilon, ali se ne isceli (Jer.51,9)".

On je govorio: "Evagrije se plašio da mu Hristos, prekorevajući ga, ne kaţe:
"Evagrije, bio si bolestan taštinom, te sam ti pruţio lek smirenja kako bi se oĉistio.
MeĊutim, ti se nisi oĉistio". Mi treba da znamo da o nama govori istinu samo onaj ko nas
osuĊuje".

On je govorio: "Gospod, koji ispituje srca i bubrege, zna da je sve naše dostojno
prekora, srama i popljuvanja, ĉak i da nas svi ljudi hvale i uznose. Ukoliko kaţu: "Uĉinio si
jedno ili drugo", ja ću odgovoriti: "Šta je uopšte dobro od svega što sam uĉinio". Niko o
meni ne govori laţ osim onih koji me hvale i uznose. I niko o meni ne govori istinu osim
onih koji me prekorevaju i poniţavaju. Ĉak ni oni, meĊutim, ne govore potpunu istinu.

57

Ukoliko bi saznali samo jedan deo (a ne i svu puĉinu naših zala), oni bi se okrenuli od
naših duša kod od blata, kao do smrada i neĉistog vazduha. Kad bi se svi udovi tela
ljudskih pretvorili u jezik da nas prekorevaju, ubeĊen sam da ipak ne bi mogli u potpunosti
da izraze sve naše bešĉašće. Jer, onaj ko nas prekoreva i izobliĉava iznosi samo jedan deo
[naših zala], ne mogući da kaţe o svemu.

Pravedni Jov je rekao: Pun sam bešĉašća (Jov 10,15). Ono što je pupo, pak, u sebe
više ne prima dodatka. Šta tek da kaţemo mi, koji smo puĉina zla? Nas je Ċavo smirio sa
svakim grehom i mi smo duţni da budemo zahvalni onima koji nas smiruju. Jer, oni koji su
blagodarni onima koji ih smiravaju u stvari satiru Ċavola. Sveti oci su rekli da će se
smirenje koje se spušta do pakla uspeti do nebesa, i da će se, naprotiv, gordost koja se
uzvišuje do nebesa, zbaciti u pakao".

On je govorio: "Ko će naterati smirenog da ispreda pomisli protiv bilo koga? Jer,
ma šta da pretrpi ili ĉuje, smireni sve koristi kao povod da sam sebe izgrdi i ponizi".

On se opomenuo ave Mojsija koji je, kada su ga klirici isterali iz oltara sa reĉima:
"Izlazi napolje, Etiopljanine", sam sebe poĉeo da prekoreva reĉima: "Neĉisti crnokošĉe,
dobro su sa tobom postupili. Kad nisi ĉovek, zašto se guraš meĊu ljude".

5. On je govorio: "Bilo šta da se desi, smireni odmah pribegava molitvi i sve smatra
dobrotvorima. Mi smo, meĊutim, napustili put istine i rukovoĊenje svetih, te ţelimo da
otvorimo put koji je u skladu sa našim lukavim prohtevima.

Jer, šta je lakše od onoga što ĉujemo od svetog i delatnog nastavnika ave Amona,
koji govori: "Pomno pazi na sebe kako bi mogao da oćutiš i da ne progovoriš kada te neko
oskorbi u bilo kojoj stvari. Pošto neprestanom molitvom tvoje srce postane krotko, ti
zamoli brata za oproštaj".

Zaista, onaj ko voli istiniti i prav put, uvek silno prekoreva i izobliĉuje sebe ukoliko
se zbog neĉega smuti, govoreći: "Što si se razbesnela, dušo moja? Zašto se smućuješ kao
mahnita? Time samo pokazuješ da si bolespa. Jer, kad ne bi bila bolesna, ne bi stradala.
Zaboravljajući da prekoriš samu sebe, ti zameraš bratu koji ti je delatno i istinski pokazao
tvoju bolest. Nauĉi se zapovestima Hrista, koji vreĊan ne uzvraćaše uvredom i stradajući
ne prećaše (1.Pt.2,23). Ĉuješ li šta govori i šta pokazuje delom: LeĊa svoja podmetah
onima koji me bijahu i obraze svoje onima koji me šamarahu. Ne zaklonih lica svoga od
ruganja, ni od pljuvanja (Is.50,6). Ti, pak, okajana, zbog jedne psovke i uvrede sediš i
ispredaš nebrojene pomisli, zloumušljajući protiv same sebe, sliĉno demonima. Jer, moţe li
demon takvoj duši uĉiniti nešto strašnije od onoga što ona sama sebi ĉini? Gledamo Krst
Hristov, svakodnevno ĉitamo o stradanjima koja je pretrpeo radi nas, a sami nismo u
stanju da podnesemo ni jednu uvredu. Zaista smo skrenuli sa pravog puta".

On je govorio: "Onaj ko ne bude hodio putem kojim su išli svi sveti, tj. ko hrabro
ne trpi bešĉašće i štetu, uopšte neće imati nikakav uspeh, pa makar doţiveo i Matusalove
godine. Naprotiv, on će samo isprazno potrošiti svoje godine".

On je govorio: "Jednom sam bio kod blaţene Dionisije, od koje je jedan brat
zatraţio blagoslov. Ona mu je dala koliko je trebalo. MeĊutim, pošto mu je dato manje
nego što je traţio, on je poĉeo da je vreĊa, te da protiv nje i mene govori nepriliĉne reĉi.
Ĉuvši ga, nju je zabolelo, te je ushtela da mu nekako uzvrati. Videvši njenu [nameru], ja
sam joj rekao: "Šta radiš? Zloumišljaš protiv same sebe, s obzirom da ćeš svojoj duši
oduzeti svaku vrlinu Jer, šta si dostojno pretrpela za ono što je Hristos pretrpeo za tebe.
Znam, gospoĊo, da si razbacala nonac kao Ċubre. MeĊutim, ukoliko se ne potrudiš da

58

stekneš krotost, liĉićeš na kovaĉa koji udara po komadu gvoţĊa, ali ne uspeva da napravi
posudu"".

On joj je govorio: "Slušaj šta kaţe Ignjatije Bogonosac: "Neophodna je krotost
kojom se slama sva sila kneza ovoga sveta". Znak da smo odbacili svet jeste da se ne
uznemiravamo ni zbog ĉega. Dešava se, naime, da [ĉovek] prezre mnoga blaga, da bi se
potom zbog prilepljivanja za jednu iglu smućivao. Na taj naĉin igla zauzima mesto ĉitavih
riznica, te [ĉovek] postaje rob igle, ili kukulje [tj. monaškog pokrivala], ili mantije, ili
knjige, prestajući da bude sluga Boţiji. Dobro je rekao neko od mudrih: "Koliko je strasti u
duši, toliko je i gospodara". I Gospod govori: Gde je blago vaše, onde he biti i srce vaše
(Mt.6,21). Apostol takoĊe kaţe: Jer od koga je ko pobeĊen, tome i robuje (2.Pt.2,19).
Saslušavši me, ona me je pogledala zaĉuĊeno i rekla: "Neka bi našao Boga za kojim
ĉezneš"".

6. Blaţeni je govorio: "Duša bi htela da se spase. MeĊutim, ţudeći za ispraznim i
baveći se njime, ona izbegava napore. U stvari, zapravo nisu teške zapovesti, nego naši
lukavi prohtevi. Dešava se da ponekad iz straha od mora ili od razbojnika prezremo sve i
bez ustezanja bacamo svoje stvari, videći da nam se smrt pribliţava. Kada već moţemo da
prezremo sve ne bi li smo još malo poţiveli na zemlji i kad već smatramo da smo imali
sreću ukoliko smo, sve ostalo izgubivši, spasli sebe od razbojnika ili od mora (iako smo se
neposredno pre toga srdili već zbog jedne lepte), zbog ĉega ne mislimo na isti naĉin i kada
se radi o veĉnom ţivotu? Zbog ĉega strah Boţiji nije snaţan onoliko koliko je snaţan strah
od mora, kao što reĉe neko od svetih".

Kao potvrdu svojih reĉi, ava je ispriĉao sluĉaj o kome je jednom ĉuo. "Jedan
[trgovac] dragim kamenjem i biserjem se ukrcao na brod, zajedno sa svojom decom,
imajući nameru da ostvari zaradu. Desilo se zavoli jednog deĉaka iz brodske posade, koji
ga je sluţio i koji je uţivao pored njega, jedući zajedno sa njim. Jednog dana je deĉko ĉuo
kako se mornari došaptavaju meĊu sobom, dogovarajući se da trgovca bace u more radi
njegovog dragocenog kamenja. On je potom sa tuţnim licem pošao kod trgovca da bi ga
po obiĉaju usluţio. On ga je zapitao: "Zašto si danas ţalostan". On se, meĊutim, uzdrţao,
ništa ne govoreći. Trgovac ga je ponovo pitao: "Reci mi istinu. Šta je bilo". Deĉak je
zaplakao i ispriĉao mu šta su mornari odluĉili protiv njega. "Zaista je tako", pitao je
trgovac. On je odgovorio: "Da, tako su se dogovorili".

Tada je trgovac pozvao svoju decu i rekao: "Sve što vam kaţem uradite bez
ustezanja". Potom je rasprostro platno i poĉeo da im govori: "Donesite mi sanduke". Pošto
su ih doneli, on je poĉeo da vadi kamenje. Nakon što ih je se rasprostro, on im je rekao:
"Zar je to ţivot! Zbog njih sam došao u opasnost da me bace u more i da uskoro umrem,
ne uzevši ništa sa sobom". Zatim je naredio deci: "Bacajte sve u more". Po njegovoj reĉi
oni su odmah sve bacili u more. Mornari su se zaprepastili, a njihova zamisao je propala".

Blaţeni je rekao: "Vidite li kako je, pošto se pokrenula njegova [dobra] pomisao, on
odjednom postao mudroljubac i u reĉima i na delu sa ciljem da saĉuva kratki ţivot. I
pravedno je postupio. On je rasuĊivao: "Ako umrem, neću imati nikakve koristi od
kamenja". Mi, meĊutim, nismo spremni da pretrpimo ni mali gubitak radi zapovesti
Hristove. I ukoliko uopšte treba da se ţalostimo, razlog treba da nam bude propast onoga
ko nam je priĉinio štetu, a ne gubitak imovine. On, naime, sam sebe izbacuje iz Carstva,
budući da nepravednici neće naslediti Carstva Boţijega (1.Kor.6,9). Ti, pak, trpeći
nepravdu, primaš ţivot veĉni, kako govori Gospod: Radujte se i veselite se, jer je velika
plata vaša na nebesima (Mt.5,12).

59

Zanemarujući tugu zbog propasti uda Hristovog, mi sedimo i ispredamo pomisli o
truleţnim, ništavnim, propadljivim i bezvrednim stvarima. Zaista se pravedno muĉimo. Jer,
Bog nas je uzdigao u red udova tela, kome je glava sam Hristos, Bog naš, kako je rekao
apostol; Svi udovi jednoga tela, iako su mnogi, jedno su telo (1.Kor.12,12). ? glava svih
jeste Hristos (Ef.1,22).

Stoga, brat koji te ţalosti u stvari jeste kao ranjena ruka ili kao bolesno oko. Kada
osećamo bol, mi ne seĉemo ruku, piti vadimo oko, smatrajući da je njihov gubitak velika
šteta. Naprotiv, mi na njih stavljamo najĉasniji Hristov peĉat [tj. krsno znamenje],
prozivamo svete da se pomole za nas, umnoţavamo sopstvene priljeţne molitve Bogu i
najzad pripremamo masti i obloge radi isceljenja bolesnog uda. Na isti naĉin na koji se,
dakle, moliš za oko ili ruku kako bi se izleĉili i prestali da ti priĉinjavaju bol, moli se i za
svoga brata. Mi, meĊutim, gledamo kako udovi Hristovi trpe štetu i ne tugujemo zbog njih,
već se ĉak i molimo protiv njih, što je svojstveno ljudima koji nemaju milostivu
unutrašnjost".

On je rekao: "Onaj ko ima milostivu unutrašnjost, ljubav i samilost najpre samome
sebi donosi radost i korist, a potom i bliţnjemu. Naprotiv, zloća ranjava i muĉi najpre
onoga ko je ima. Premda izgleda da on priĉinjava štetu bliţnjemu ili u odnosu na imovinu,
ili na ĉast, ili ĉak na samo telo, on u stvari sam sebe lišava [veĉnog] ţivota".

On je naveo izreku: "Ono što nije štetno za dušu, nije štetno ni za ĉoveka".

7. Blaţeni je opet rekao: "Neko mi je jednom rekao: "Avo, postoje mnoge
zapovesti. Ĉisto se pomraĉuje um od [nedoumice] koju da ispuni i koju da izostavi". Ja
sam mu odgovorio: "Nemoj da se uznemiravaš. Ti samo treba da misliš da ćeš lako steći
vrlinu ukoliko se prema stvarima budeš odnosio bez strasti. Ne svaĊajući se zbog njih, ti
nećeš biti ni zlopamtljiv"".

[On je govorio]: "Kakav napor predstavlja molitva za neprijatelje? Da li kao kopanje
zemlje? Ili kao putovanje? Da li zahteva izdatke? Ti zahvaljuj za bešĉašće, pa ćeš biti
uĉenik svetih apostola, koji su hodili radujući se što su se udostojili da podnesu sramotu za
ime Hristovo (Dap.5,41). Oni su [primili sramotu] za ime Hristovo budući ĉisti i sveti, dok je
mi [primamo] radi svojih grehova. Mi smo neĉasni i prokleti, ĉak i kad nas niko ne bešĉasti.
Jer, prorok kaţe: Prokleti su koji skreću od zapovesti tvojih (Ps.118,21). Nisu, naime, svi
dostojni da trpe bešĉašće za ime Hristovo, već samo sveti i ĉisti, kao što sam rekao. Mi
smo, pak, duţni da pokaţemo zahvalnost i da ispovedimo da nas pravedno bešĉaste zbog
naših rĊavih dela.

MeĊutim, okajana duša zna svoja neĉista dela i da zasluţeno strada, pa ipak sedi i
obmanjuje sopstvenu savest, ispredajući pomisli i govoreći: "On mi je to rekao i ponizio me
i rugao mi se", zloumišljajući protiv same sebe i zauzimajući mesto demona. I sa dušom se
dešava isto što i kod veština. Naime, glavni majstor uĉeniku predaje veštinu, te ga ostavlja
da sam radi, nemajući više potrebe da sedi pored njega. On samo povremeno dolazi da
pogleda nije li se ulenjio i nije li pokvario rad. Videći pokornu dušu, koja lako prima lukave
pomisli, i demoni joj predaju satansku veštinu, nemajući potrebu da sede pored nje. Oni,
naime, znaju da ona sama zloumišlja protin sebe, te je samo povremeno posećuju da
pogledaju nije li se ulenjila.

Ima li šta lakše od ljubavi prema svima i od toga da nas svi vole? I koju utehu ne
pruţaju zapovesti Hristove? MeĊutim, naše proizvoljenje ne stremi [njihovom
ispunjavanju]. Jer, kad bi stremilo, uz pomoć Boţije blagodati sve bi mu bilo lako. I mala
teţnja naše volje privlaĉi Boga u pomoć, kako sam ĉesto govorio. Boţanstveni Antonije uĉi

60

da je za sticanje vrlina neophodna samo naša volja. "Za Carstvo nebesko nije neophodno
da putujemo, niti treba da prelazimo mora kako bismo [stekli] vrlinu". I koji pokoj nema
krotki i smireni? Zaista, krotki će naslediti zemlju i uţivaće u mnoštvu mira (Ps.36,11)".

8. Blaţeni je opet rekao: "Jednom smo - ja, jedan brat i nekolicina svetovnjaka išli
neapoljskim putem i došli do mesta gde je bila carina. Znajući obiĉaj, svetovnjaci su dali
porez. MeĊutim, brat koji je bio sa mnom poĉe da protivreĉi, govoreći: "Zar se usuĊujete
da traţite od monaha". Ĉuvši ga, ja sam mu rekao: "Šta ĉiniš, brate? Ti kao da govoriš:
,Hteo, ne hteo, poštuj me kao svetoga'. [Druga bi stvar bila) da tn je on, videvši tvoju
dobru volju i smirelje, ukazao poštovanje i rekao: ,Oprosti, [tj. proĊi]'. Prema tome, kao
uĉenik Krotkog i Smirenog, daj [što traţe] i proĊi s mirom".

Drugi put, kada sam bio u svetom gradu, prišao mi je jedan hristoljubac i rekao:
"Brat i ja smo imali jedan nesporazum, zbog ĉega ne ţeli da se pomiri sa mnom. Molim te,
porazgovaraj sa ljim". Ja sam sa radošću pristao. Pozvavši njegovog brata, ja sam mu
govorio ono što moţe da raspoloţi na ljubav i na mir. Izgledalo je da sam ga ubedio, ali mi
je posle svega rekao: "Ne mogu da se pomirim sa njim budući da sam se zakleo krstom".
Osmehnuvši se, ja sam mu rekao: "Tvoja zakletva znaĉi sledeće: ,3aklinjem se Hriste,
tvojim Ĉasnim Krstom da neću poštovati tioje zapovesti, već ću ispunjavati volju tvog
neprijatelja, Ċavola'. Mi ne treba da ispunjavamo ono što smo rĊavo odredili. Naprotiv, mi
treba da se kajemo i da ţalimo zbog zlih zakletvi, kao što govori bogonosni Vasilije. Jer, da
se pokajao i da nije ispunio svoju zakletvu, Irod ne bi upao u veliki greh i obezglavio
Hristovog Preteĉu".

Na kraju sam mu pokazao mesto iz svetog Vasilija, koji pominje Sveto JevanĊelje,
tj. odbijanje svetog Petra da mu Gospod umije noge (Jn.13,8-9)".

9. Blaţeni je opet rekao: "Pitali su me kako [ĉovek] treba da obuzda gnev. Ja sam
odgovorio da poĉetak obuzdavanja predstavlja ćutanje u vreme smućenja. Zbog toga se
ava Mojsije nije smutio kada su ga ponizili, govoreći: "Šta meĊu nama traţi Etiopljanin [tj.
crnac]". [Kasnije] je on rekao: "Premda sam se smutio, ništa nisam rekao". Drugom
prilikom on ne samo da je oćutao, već se nije ni smutio. Naprotiv, on je prekoreo sebe,
govoreći: "Neĉisti crnĉe, dobro su uradili sa tobom. Šta traţiš meĊu ljudima kad nisi
ĉovek".

Mi se, pak, nalazimo niţe i od velikog nemara, ne budući u stanju da dostignemo ni
poĉetnike, smatrajući da su zapovesti preteške i nedostupne. Jer, ne smućivati se i ne
govoriti predstavlja obeleţje poĉetnika, a ne savršenog. Uostalom, veliko je ne smućivati se
uopšte, saglasno proroku koji je rekao: Pripremih se i ne smutih se (Ps.118,60). MeĊutim,
mi ne ištemo da zapoĉnemo, niti pokazujemo proizvoljenje koje bi moglo da privuĉe
blagodat Boţiju da nam pomogne. Proizvoljenje koje najzad naizgled pokaţemo, u stvari je
lenjo i mlako, nedostojno da primi bilo kakvo dobro od Boga.

Sve što se tiĉe nas liĉi na ono što se dešava sa semenom i raĊanjem. Onaj ko ulaţe
proizvoljenje, dobija blagodat. Ratar moţe da poseje malo. MeĊutim, ukoliko Bog
blagoizvoli, njegov trud će steći mnogo (sliĉno kao što je napisano za Isaaka da je sijao u
onoj zemlji i one godine dobio po sto). Ako, dakle, Gospod blagoizvoli, mi ćemo svojim
proizvoljenjem bez stradanja, prinuĊavanja i nespokojstva sve da ĉinimo i sve da
postiţemo. Molitva sa trpljenjem i prinuĊavanjem raĊa ĉistu i nesputanu molitvu. Prinudna
pripada proizvoljenju, a nesputana blagodati.

Kod svih veština vidimo sliĉan sluĉaj. Onaj ko pristupa nekoj veštini sa ţeljom da je
nauĉi u poĉetku se trudi, greši i ĉesto ostaje neuspešan. On se, meĊutim, ne ljuti, već opet

61

pokušava. I ako opet izostane uspeh, on ne odustaje, projavljujući proizvoljenje pred
majstorom. Ukoliko se, pak, naljuti i odustane, on se niĉemu neće nauĉiti. Mnogo puta
ostajući bez uspeha i ne odustajući, već pokazujući upornost u trudu i poslu, on najzad, uz
pomoć Boţiju, stiĉe naviku i već radi bez napora i sa lakoćom, uspevajući i da se
prehranjuje [od svoje veštine]. Isto je i u duhovnom [ţivotu]. Onaj ko se prinuĊava da ĉini
vrlinu ne treba da misli da će odmah uspeti. Tako nešto je nemoguće. On svagda treba da
se trudi. Ukoliko ne uspe, on ne treba da odustaje, inaĉe neće postići uspeh. On treba
uvek iznova da se trudi, sliĉno onome ko ţeli da nauĉi veštinu. Trpeći mnogo puta i
izbegavajući gnev, on navodi Boga da pogleda na upornost njegovog proizvoljenja i da mu
da silu da sve ĉini bez prinude.

I ava Mojsije je govorio: "Sila onih koji ţele da steknu vrline sastoji se u izbegavaju
malodušnosti kada padnu i u ponovnom pokušavanju"".

10. On je rekao: "Svaka vrlina iziskuje i napor i vreme i našu volju. MeĊutim, iznad
svega, ona iziskuje Boţije sadejstvo. Jer, ukoliko Bog ne ukazuje sadejstvo našem
proizvoljenju, uzalud ćemo se truditi, kao uostalom i zemljodelac kome Bog ne pošalje kišu
na seme u polju koje je obradio i zasejao. Boţije pak, sadejstvo ište naše molbe i molitve,
kojima privlaĉimo Njegovu pomoć, koja nas podrţava. Ukoliko, meĊutim, zanemarimo
molitvu, kako će Bog pogledati na naš trud? Zar ne jednako ravnodušno i rasejano! I
ukoliko se brzo naljutimo, kao što uvek govorim, mi se nećemo udostojiti da bilo šta
primimo. Jer, Bog pazi na naše proizvoljenje i u skladu sa njim nas dariva.

Nije li ranije ava Mojsije bio voĊa razbojnika? Nije li poĉinio mnoštvo prestupa? Nije
li ga gospodar oterao zbog beznaravstvenosti? Pa ipak, on se podviţništvu odao sa velikom
hrabrošću i vrelim proizvoljenjem, dostiţući visoku meru vrline. U skladu sa piscem
njegovog [ţivota], on je ubrojan u izabrane sluge Boţije. Mi, meĊutim, vrelinu koju smo
naizgled imali na poĉetku našeg odricanja [od sveta postepeno] gubimo usled svog
nerada, vezujući se za stvari koje hlade [revnost] i koje su isprazne i bezvredne u
poreĊenju sa ljubavlju prema Bogu i bliţnjemu. Osim toga, mi prisvajamo stvari kao da su
naše i kao da ih nismo primili od Boga. MeĊutim, [apostol] govori: Šta li imaš što nisi
primio? ? kad si primio, što se hvališ kao da nisi primio (1.Kor.4,7)".

On je rekao: "Zar je Gospod siromašan ili nemoćan da nam daruje blaga kojima je
obogatio svete patrijarhe ukoliko vidi da napredujemo u onome što nam je već darovao?
MeĊutim, pošto vidi da mi, usled svoje lakomislenosti, imamo štetu od nevelikih i sitnih
darova, On nam kao ĉovekoljubiv ne poverava mnogo, kako ne bismo sasvim propali. Kad
bi video da mi napredujemo u neznatnom, On bi nam pruţio i više, kao što sam već rekao.
Zaista, ko je nagovorio ljude da svoj novac bace pred noge apostola? Kao što vam ĉesto
govorim, Bog nam je kao dobar dao da od svega imamo koristi. MeĊutim, mi kroz svoja
pristrašća i zlo upotrebe poništavamo darove Boţije i udaljujemo ih od sebe. Zbog svog
zlog nauma mi trpimo štetu od dobrih darova".

Op je ĉesto govorio: "Niko ne moţe da naškodi vernoj duši. Bilo šta da pretrpi, njoj
se uraĉunava u korist. Neverni se, meĊutim, muĉi zbog svog neverja kao što se radnik
muĉi u naporima da bi dobio svoju platu. Kada se napreţe, verni u svom oĉekivanju da
primi nagradu za svoje trpljenje ima veliku utehu. Kakvu će, meĊutim, utehu imati neverni,
koji ne veruje da će dobiti nagradu od Gospoda? On, zapravo, sedi i raspada se u
pomislima. Bilo kako da postrada, on razmišlja: "On mi je rekao, ali i ja imam da mu
kaţem". On zlopamti i pomišlja na nemoguće stvari, koje ne moţe da ostvari. Jer, ljudi ne
mogu da ostvare ono što zamisle, već samo ono što Bog dopusti, iz uzroka koji su jedino

62

Njemu poznati. Ĉesto [ĉovek] pokušava da priĉini zlo drugome. MeĊutim, ukoliko Bog ne
dopusti, njegova namera se osujećuje, pri ĉemu se samo ispituju ljudska proizvoljenja.
Mnogi su hteli da uĉine zlo svetim patrijarsima. MeĊutim, Bog nije dopustio i niko nije
mogao da im priĉini nikakvu štetu, kao što je napisano: Ne dopusti ĉoveku da im uĉini
nepravdu i zbog njih careve izobliĉi. Ne dotiĉite se pomazanika mojih i prorocima mojim ne
ĉinite zla (Ps.104,14-15).

Kada zaţeli da pokaţe izobilje svoje moći, Bog na milostivost pokreće ĉak i srca
nemilosrdnih, kako je napisano u Danilovoj knjizi: I dade Bog Danilu te naĊe milost i
ljubav kod starešine nad evnusima (Dan.1,9). Blaţena je duša koja je sebe iz ĉeţnje za
Bogom istinski pripremila da primi Njegove darove Boţije. On je nikada neće ostaviti, već
će je u svemu štititi, ĉak i u stvarima koje iz neznanja ne ište. Dobro je rekao premudri:
"Mudar ĉovek nalazi zaštitu kod Boga". Zaista, koliko puta je Saul pokušavao da ubije
blaţenog Davida? Šta sve nije radio? Šta nije zloumišljao? MeĊutim, Davida je štitio
Gospod, usled ĉega se svaka podmuklost Saula osujećivala. Šta više, on sam je ĉesto bio
predavan u ruke svetome, koji ga je pošteĊivao s obzirom da nije imao ţestoku i razjarenu
zlobu".

Jednom su ga pitali: "Moţe li da se ne gnevi onaj koga poniţavaju i zloslove". On je
odgovorio:

"Onaj ko se smatra ništavnim, neće se smućivati, kao što je rekao i ava Pimen:
"Imaćeš spokojstvo ukoliko poniziš sam sebe"".

11. On je rekao: "Jednom od sabraće koji su ţiveli sa mnom ja sam dao shimu i
uputio ga na dobro. S obzirom da beše osetljiv, ja sam snishodio njegovoj slabosti. Jednog
dana on mi reĉe: "Avo moj, mnogo te volim". Ja sam mu odgovorio: "Još nisam našao
ĉoveka koji bi me voleo više nego što ja njega volim. Ti sada kaţeš da me voliš i ja ti
verujem. MeĊutim, ukoliko se desi nešto što ti se neće svideti, ti nećeš ostati isti. Mene,
meĊutim, ništa me ne moţe otrgnuti od ljubavi prema tebi, ma šta inaĉe pretrpeo".

Prošlo je malo vremena te on (ne znam zbog ĉega) poĉe da govori svašta protiv
mene, ĉak i sramne reĉi. Ja sam sve ĉuo i govorio u sebi: "On je Isusov spaljivaĉ3*) i
poslan je da izleĉi moju taštu dušu. Ukoliko bdi, ĉovek od takvih ljudi moţe da stekne ono
što je izgubio zbog onih koji ga hvale. On je moj istinski dobrotvor". I ja sam ga pominjao
kao svog lekara i dobrotvora. Onima koji su mi saopštavali [njegove reĉi], ja sam govorio:
"On zna samo moju javnu zloću, i to delimiĉno, dok je moja sakrivena [zloća] nemeriva".

Posle nekog vremena mi smo se sreli u Kesariji. Po obiĉaju i kao da se ništa nije
desilo, on mi je prišao, zagrlio me i poljubio, kao uostalom i ja njega. I premda je
nastavljao da govori [protiv mene], prilikom susreta me je toplo grlio. Ja nisam pokazivao
ni traga sumnje ili ţalosti, premda sam sve ĉuo. Jednom prilikom on je pao pred mene i
obgrlio mi noge, govoreći: "Oprosti mi, moj oĉe, Gospoda radi, što sam mnogo i rĊavo
govorio o tebi".

Poljubivši ga, ja sam mu neţno rekao: "Seća li se tvoje bogoljublje da si mi rekao
da me silno voliš i da sam ti odgovorio da još nisam sreo ĉoveka koji bi me voleo više
negoli ja njega, te da nećeš ostati isti ukoliko ti se desi nešto što ti se neće svideti, dok
mene ništa ne moţe odvratiti od ljubavi prema tebi? Osvedoĉi se da mi nije promaklo ono
što si govorio o meni. Ĉuo sam sve: i gde si i kome si rekao. Ja nikada nisam rekao da nije
tako i niko me nije mogao nagovoriti da bilo šta kaţem protiv tebe. Naprotiv, ja sam

3 Na istoku je bio obiĉaj da se rana spaljuje,- prim. prev.
63

govorio da je sve taĉno i da ti govoriš iz ljubavi, smatrajući me svojim. Uopšte nisam
prestao da te pominjem u molitvama. Navešću ti i jedan primer ljubavi: jednom me je jako
zabolelo oko. Ja sam pomislio sam na tebe, poloţio na oko znamenje ĉasnog krsta i rekao:
,Gospode, Isuse Hriste, isceli me njegovim molitvama'". Istog trenutka sam bio zdrav".
Toliko o bratu.

Blaţeni je ĉesto govorio: ,,Mi ljudi ne znamo da volimo i da poštujemo jedni druge,
budući da smo izgubili razumevanje. Mi treba da pretrpimo brata koji se gnevi ili je
ţalostan. Pošto potom doĊe sebi, op će biti zahvalan što smo ga pretrpeli, pokazujući
spremnost da i dušu svoju poloţi za nas".

12. Blaţeni se sećao jednog [brata] koji mu je priĉao o svom veoma krotkom avi,
koga je radi velikih vrlina i ĉudesa cela zemlja poštovala kao anĊela Boţijeg. "Jednom je,
podstaknut neprijateljem, on prišao avi i poĉeo u prisustvu svih da ga teško grdi Starac je
stajao i gledao u njegova usta. Najzad je rekao: "U tvojim ustima je blagodat Boţija, brate
moj". Razljućen, on vikaše: "Da, rĊava stara izelico, ti govoriš [sa namerom] da se pokaţeš
krotak". Starac je odgovorio: "Zaista, brate moj. Taĉno je sve što kaţeš". Kasnije ga je
neko pitao: "Zar se uopšte nisi smutio, kaluĊere". On je odgovorio: "Ne, naprotiv. Osećao
sam kao da mi Hristos pokriva dušu"".

Blaţeni je rekao: "Zaista treba blagodariti takvima [ljudima]. Onaj ko je strastan
treba da ih smatra lekarima koji leĉe rane njegove duše i dobrotvorima koji mu otvaraju
Carstvo nebesko".

Blaţeni je opet rekao: "Dok sam bio u Tirskom manastiru, tj. pre nego što sam
otišao, posetio nas je jedan vrlinski starac. Jednom smo uzeli da ĉitamo Izreke staraca.
(Blaţeni je, naime, voleo da ĉita. On je disao knjigama, plodonoseći iz njih svaku vrlinu). U
ĉitanju smo došli do priĉe o starcu kod koga su došli razbojnici i rekli: "Došli smo da
uzmemo sve što se nalazi u tpojoj keliji". Pošto je on rekao: "Uzmite, ĉeda, koliko hoćete",
oni su pokupili [skoro] sve i otišli, ostavivši jednu torbu. On ju je uzeo i potrĉao za njima,
viĉući: "Ĉeda, uzmite od mene ono što ste zaboravili u vašoj keliji". Diveći se nezlobivosti
starca, oni su sve vratili u njegovu keliju. MeĊu sobom su pokajniĉki govorili: "Zaista je ovo
ĉovek Boţiji".

Po ĉitanju starac mi reĉe: "Znaš li, avo, da mi je ova priĉa donela veliku korist". Ja
mu rekoh: "Na koji naĉin, oĉe". On mi odgovori: "Jednom, dok prebivah u mestima pored
Jordana, ja je proĉitah i zadivih se starcu. Potom rekoh: ,Gospode, udostoj i mene da idem
stopama njegovim kao što si me udostojio da primim i shimu njegovu [tj. monaštvo]'. U
meni se ukorenila ta ţelja. I gle, posle dva dana doĊoše razbojnici. Oni pokucaše na moja
vrata i ja odmah shvatih da se radi o razbojnicima. Stoga rekoh u sebi: ,Slava Bogu, došlo
je vreme da se pokaţem plod moje ţelje'. Otvorivši vrata, ja sam ih srdaĉno primio.
Zapalivši svetiljku, ja sam poĉeo da im pokazujem stvari, govoreći: ,Ne sekirajte se.
Verujem Gospodu da ništa od vas neću sakriti'. Oni mi rekoše: ,Imaš li zlata'. ,Imam,-
odgovorih,- tri zlatnika". I podigoh poklopac sa posude u kojoj su bili. Oni uzeše i otidoše s
mirom".

Ja sam ga, - sa osmehom je priĉao blaţeni, - zapitao da li su se razbojnici vratili,
kao što se behu vratili onom starcu. On mi je odmah odgovorio: "Ne dao Bog. Ja nisam
ţeleo da se vrate"".

On je rekao: "Eto kakva beše ĉeţnja starĉeva i spremnost njegova. Imao je snage
ne samo da ne tuguje, već i da se raduje što se udostojio takve stvari".

64

13. On je kazao: "Setih se da sam, razgovarajući ranije, pomenuo da moţemo steći
dušu brata ukoliko se uzdrţimo u [trenutku] kada se on smućuje. Sada bih ţeleo da
ispriĉam ono što sam ĉuo od blaţenog Sergija, Pedijadskog igumana.

On mi je ispriĉao: "Jednom sam bio na putu sa jednim svetim starcem. [Desilo] se
da smo zalutali. Ne znajući kuda idemo, nabasali smo na jedno zasejano polje i izgazili
nešto useva. Videvši nas, seljak koji je bio na poslu, poĉe silno da viĉe na nas, grdeći nas
gnevno: ,3ar ste vi monasi! Zar se ne bojite Boga? Ne biste radili tako nešto kad biste pred
sobom imali strah Boţiji'. Sveti nam je odmah rekao: ,Gospoda radi peka niko ništa ne
govori'. Potom se krotko obratio seljaku, rekavši: Dobro govoriš, ĉedo. Mi ne bismo uĉinili
tako nešto kad bismo imali straha Boţijeg'. Seljak je opet poĉeo gnevno da viĉe. Starac mu
je ponovo rekao: ,Istinu kaţeš. Jer, da smo monasi mi ne bismo ĉinili tako nešto. Ipak,
Gospoda radi oprosti nam što smo zgrešili'.

Veoma se iznenadivši, on je prišao i pao starcu pred noge, rekavši: ,Oprosti mi,
Gospoda radi i uzmi me sa vama'"".

Blaţeni je rekao: "Eto šta su uz Boţiju pomoć mogli krotost i dobrota svetoga. On
je spasao dušu koja je stvorena po obrazu Boţijem i koja je Bogu draţa od hiljade svetova
sa njihovim stvarima.

Jednom sam se našao kod njega. On mi je rekao: "Proĉitaj nam nešto iz Svetog
Pisma". Poĉevši da ĉitam Priĉe [Solomonove], došao sam do mesta gde se kaţe: Kod
mnogih drva raste vatra. Gde, pak, nema gneva, prestaje rasprava (Priĉ.26,20). Zapitao
sam ga: "Šta znaĉi ova izreka, oĉe". On mi je odgovorio:

"Drva su uzrok plamena vatre. Ukoliko ih ne bude dovoljno, vatra će se ugasiti. I
strasti imaju svoj uzrok. Ukoliko [ĉovek] ukloni uzroke, strasti će ostati bez dejstva.
Naprimer, uzroci bluda su, kao što je govorio ava Mojsije: ‚Neumereno jedenje i pijenje,
dugo spavanje, besposliĉenje, zabava, praznoslovlje i ukrašavanje odećom'. Uzroci gneva,
kako je isti rekao, jesu: Davanje i uzimanje, tvorenje sopstvene volje, sklonost ka
pouĉavanju drugih, smatranje sebe razboritim'. Kod onog ko preseĉe [uzroke] slabi strast,
Brat je upitao avu Sisoja: ,3bog ĉega se strasti ne udaljavaju od mene'. On je odgovorio:
,Stoga što je njihov sasud, tj. uzrok u tebi. Vrati im njihov zalog i one će otići'.

Dvognevan je onaj u kome se borba ne stišava, tj. onaj kome nije dovoljno prvo
razdraţenje, već sam sebe raspaljuje na drugi gnev. Onaj, pak, ko uskipti gnevom, ali
odmah doĊe sebi i osudi samog sebe, traţeći oproštaj od brata na koga se rasrdio, ne
moţe da se nazove dvognevnim. Pošto se osudio i pošto se izmirio da bratom, u njemu se
borba smiruje, kao što sam već rekao.

Onaj, meĊutim, ko se gnevi i ne osuĊuje samog sebe, već se sve više raspaljuje i
ne kaje se što se razgnevio, nego što nije još više rekao u svom smućenju, [svakako treba]
da se nazove dvognevnim. U njemu borba ne prestaje, s obzirom da ga preuzimaju
zlopamćenje, tuga i zloba.

Neka bi nas Gospod Isus Hristos izbavio udela takvih [ljudi] i udostojio udela
krotkih i smirenih"".

On je ĉesto govorio: "Neophodni su velika budnost i razboritost da bi se savladale
raznovrsne zamki Ċavolske. Jer, [Ċavo] ponekad raspaljuje na smućenje bez ikakvog
razloga, dok drugi put navodi i [naoĉigled] opravdane razloge kako bi izgledalo da se sa
razlogom ljutimo. MeĊutim, za one koji istinski ţele da hode putem svetih gnev je potpuno
tuĊ, kao što govori sveti Makarije: "Monahu je tuĊe da se gnevi. Njemu je tuĊe i da
oţalošćuje bliţnjega"".

65

On je rekao: "Jednom sam kod jednog veštog krasnopisca naruĉio nekoliko knjiga.
Završivši pisanje, on mi ih šalje i poruĉuje: "Najzad sam završio. Kad izvoliš, pošalji mi
[novac] i uzmi ih". Jedan brat je ĉuo [šta se desilo], te je navodno u moje ime otišao kod
krasnopisca, isplatio mu raĉun i uzeo knjige. U meĊuvremenu sam i ja, ne znajući šta se
dogodilo, poslao sabrata sa pismom i novcem da preuzme knjige. Shvativši da ga je brat
koji je uzeo knjige ismejao, krasnopisac se silno smutio. "Otići ću kod njega i izgrditi ga iz
dva razloga: što se izrugivao nad bliţnjim i što je uzeo ono što mu ne pripada". Ĉuvši za
[njegovu nameru], ja sam poslao da mu kaţu: "Brate moj, ti treba da znaš da knjige
stiĉemo da bismo se nauĉili ljubavi, smirenju i krotosti. Ako je, pak, [nabavka] knjiga treba
da bude uzrok svaĊe, ja neću da ih imam kako se ne bih svaĊao. Jer, sluga Gospodnji ne
treba da se svaĊa (2.Tim.2,24)". Prema tome, zanemarivši knjige, ja sam postigao da
brata uopšte nisu uznemirili".

14. Sedeći sa nama i besedeći o [duševnoj] koristi, blaţeni je poĉeo da navodi
izreke svetih otaca. On je došao i do izreke ave Pimena po kojoj onaj ko sam sebe osuĊuje
u svemu nalazi spokojstvo. On je [pomenuo i] odgovor ava Nitrijske gore na pitanje: "Šta
je najveće što si našao na ovom [ţivotnom] putu", naime: "Da krivim i prekorevam uvek
sebe samoga". Na njegov odgovor je onaj ko je postavio pitanje dodao: "Drugog puta
zaista nema".

On je rekao: "Kakvu snagu imaju reĉi svetih! I zaista, oni su govorili iz iskustva, kao
što svedoĉi boţanstveni Antonije. Njihove reĉi su snaţne budući da su ih izrekli ljudi koji su
ih ostvarili, kao što je rekao neko od mudrih: "Neka tvoje reĉi potvrĊuje tvoj ţivot"".

On je ispriĉao: "Jednom sam bio kraće vreme u Lavri ave Gerasima, gde sam imao
jednog prijatelja. Jednog dana smo sedeli i razgovarali o [duševnoj] koristi. I ja sam se
setio navedenih reĉi ave Pimena i drugog ave. On mi je ispriĉao: "Ja iz iskustva poznajem
te reĉi i spokojstvo koje proizilazi iz njihovog ispunjavanja. Jednom sam u lavri imao
iskrenog prijatelja jednog Ċakona. Ne znam kako, on je posumnjao u mene, oţalostio se i
poĉeo da se hladno odnosi prema meni. Primetivši da je namršten, ja ga pitao za razlog.
On mi reĉe: ‚Uradio si tu stvar'. Ne nalazeći u svojoj savesti da sam je uĉinio, ja poĉeh da
ga uveravam. On mi, meĊutim, kaţe: ‚Oprosti, ali ne mogu da ti poverujem'. Udaljivši se u
svoju keliju, ja sam poĉeo da ispitujem svoje srce [kako bih utvrdio] da li mi se ipak desilo
da uĉinim takvu stvar. MeĊutim, ništa nisam nalazio. Videći ga da drţi [sveti] putir i da
bratiji predaje (Svetu Priĉest], ja sam mu se zakleo da u svojoj savesti ne nalazim takvu
stvar. MeĊutim, on se ni tada nije uverio.

Ponovo se udubivši u sebe, ja sam se setio tih reĉi otaca. Verujući u njih, ja sam
unekoliko skrenuo svoju misao i rekao u sebi: ,Đakon me iskreno voli. Pokretan ljubavlju
on je imao smelosti da mi otkrije ono što se u njegovom srcu nalazilo u vezi sa mnom kako
bih bio paţljiv, kako bih se ubuduće ĉuvao i kako tu stvar ne bih uĉinio. Jadna moja dušo,
kaţeš da nisi uĉinila tu stvar. MeĊutim, uĉinila si hiljade zlih dela i sve si zaboravila. Gde je
ono što si uĉinila juĉe ili pre deset dana? Da li se sećaš? Prema tome, i tu stvar si uĉinila,
ali si zaboravila, kao i ostalo' Na taj naĉin sam svoje srce ubedio da sam zaista uĉinio tu
stvar, da bih je potom, kao i prethodne, zaboravio. Stoga sam poĉeo da blagodarim
Gospoda i Ċakona. Jer, preko njega me je Gospod udostojio da postanem svestan svoga
greha i da se za njega pokajem.

Sa takvim mislima sam ustao i pošao da traţim oproštaj od Ċakona i da mu
zahvalim. MeĊutim, tek što sam zakucao na njegova vrata i tek što mi je otvorio, on je
uĉinio metaniju, govoreći: ‚Oprosti mi. Narugali su mi se demoni [nagovorivši me] da

66

posumnjam u tebe u vezi sa onom stvari. Zaista me je uverio Gospod da nemaš nikakve
odgovornosti'. On mi nije dozvolio da ga uveravam, rekavši da nema nikakve potrebe"".

Blaţeni je rekao: "Eto pravog smirenja. [Vidite li] dokle ono dovodi srce koje ĉezne
za njim? On ne samo što se nije sablaznio i oneraspoloţio postupkom Ċakona, koji je
najpre posumnjao u njega, a potom odbio da primi uveravanje, već je na sebe uzeo greh i
ĉak poĉeo da mu zahvaljuje".

On je rekao: "Vidiš li šta ĉini vrlina? Na koji stepen napretka ona uzvodi one koji
ĉeznu za njom? Jer, da je hteo, brat je mogao da naĊe hiljadu povoda da preko Ċakona
postane demon. MeĊutim, on se ustremio ka vrlini. Vrlina je i obuhvatila njegovo srce i on
se nije vreĊao, već je ĉak i zahvaljivao. Kada bismo i mi uspeli da u svoje srce doliĉno
posejemo semena krotosti i smirenja, neprijatelj fic bi imao gde da poseje svoje zlo seme.
MeĊutim, pošto nas nalazi puste od svake dobre pomisli, ili ĉak kako se raspaljujemo na
zlo, on od nas uzima povod da ispuni svoje delo. Sa vrlinama se dešava suprotno. Videći
dušino proizvoljenje, tj. da ĉezne da se spase i da usrdno uzgaja dobra semena, on je ne
ispunjava svojim "darovima"".

15. Jednom je on pomenuo starca koga je potkradao brat što je ţiveo u susedstvu,
On se sećao da je starac znao [šta se dešava], ali da ga nikada nije prekoreo. Naprotiv, on
je još više radio, govoreći: "Moţda brat ima potrebu". (Blaţeni] se divio dobroti svetih. On
je ispriĉao sledeće:

"Za vreme mog boravka u Pedijadi jedan iguman mi je ispriĉao da je blizu opšteţića
ţiveo jedan starac preblage duše. U njegovom susedstvu je ţiveo jedan brat. Jednom
prilikom, dok je starac bio odsutan, brat je, podigavši se, ušao u njegovu keliju i uzeo sve
njegove sasude i knjige. Kada se vratio u svoju keliju, starac nije zatekao svoje sasude.
Stoga je krenuo kod brata da ga obavesti. MeĊutim, nasred prostorije on je video svoje
stvari, koje brat nije uspeo da skloni. Ne ţeleći da postidi brata, niti da ga prekori, starac je
pokazao da ga je navodno [iznenada] zaboleo stomak. Stoga je izašao napolje i zadrţao se
dugo, navodno radi nuţde, kako bi brat mogao da skloni stvari. Kada se najzad vratio,
poĉeo je razgovor o neĉem sasvim drugom, ne izobliĉivši brata.

Posle nekoliko dana kod njega su ipak bile prepoznate starĉeve stvari. Stoga su
neki ljudi brata baciš u tamnicu bez znanja starca. Saznavši da je brat u tamnici i ne
znajući razlog, starac je otišao kod igumana, kod koga je ĉesto bivao, i [rekao]: "Uĉini mi
uslugu i daj mi nekoliko jaja i nešto hleba". On mu je rekao: "Svakako imaš goste danas".
On odgovori: "Da". On ih je, meĊutim, uzeo da bi otišao u tamnicu i utešio brata. Ĉim je
ušao u tamnicu, brat mu je pao pred noge i rekao: "Zbog tebe sam ovde, avo. Jer, ja sam
ukrao tvoje stvari. Tvoja knjiga je kod onoga, a tvoja odeća kod onoga". Starac mu je,
pak, rekao: "Neka se umiri tvoje srce, sine. Ja nisam zbog te stvari došao ovamo. Ja ĉak
nisam ni znao da si ovde zbog mene. Ĉuvši da si ovde, ja sam se raţalostio i došao da te
utešim. Evo jaja i hlepĉića. ? sada ću uĉiniti sve što mogu da te izvuĉem iz tamnice".
Otišavši, on je zamolio neke od velikih (kojima je bio poznat po svojoj vrlini). I oni poslaše
te ga izvadiše iz tamnice.

O njemu su još priĉali kako je jednom krenuo na pijacu da kupi odeću. Davši jedan
zlatnik, trebalo je da doplati još nešto sitnine. On je uzeo odeću i poloţio je ispod sebe,
poĉevši da odbrojava sitninu na dasku. [U meĊuvremenu je] došao neko i pokušao da
[ispod njega] izvuĉe odeću. Primetivši ga, starac se po svojoj dobroti postepeno podizao,
navodno se pruţajući mestu gde beše sitnina, sve dok drugi nije izvukao odeću i otišao. I
starac ga nije prekorio".

67

Blaţeni je rekao: "Šta je vredela njegova odeća ili stvari koje je izgubio? MeĊutim,
njegovo proizvoljenje beše veliko. On je pokazao da je imao kao da ništa nije imao.
Naravno, kad su mu ih ukrali on je ostao isti, ne ţaleći i ne smućujući se. Jer, kao što uvek
govorim, nije pogubno imati, nego imati sa strašću. Da je imao i ceo svet, on bi se
[ponašao] kao da nema ništa. Svime što je uĉinio on je pokazao da je slobodan od svega".

SVETI MAKSIM ISPOVEDNIK
Kratko svedoĉanstvo o njemu
Sveti Maksim je bio CarigraĊanin znatnog roda. On je stekao i bogoslovsko i
filosofsko i svako drugo obrazovanje, koje je zahtevalo njegovo vreme. Car Iraklije ga je
uzeo u dvor za prvog sekretara. Svoju duţnost je obavljao pohvalno i sa uspehom.
Kada se podigla monotelitska jeres, u ĉijem nicanju su uĉestvovali car i patrijarh,
poĉeli su nemiri i u dvorcu i u gradu i u drugim delovima carstva. Sveti Maksim je nastale
okolnosti shvatio kao dovoljan razlog da ispuni svoju svagdašnju ţelju, tj. da napusti svet i
stupi u neku obitelj. Ostavivši svoj posao, on se stupio u Hrisopoljski manastir (641. g.), sa
svom revnošću predavši se podviţniĉkim naporima po strogom otaĉkom ustavu. On se u
svemu i za sve pokazao kao primer dostojan podraţavanja. Stoga su ga svi, po javljanju
potrebe za postavljanjem novog igumana, jednodušno izabrali za igumansko sluţenje, koje
je on doliĉno obavljao, ne štedeći sebe i izbegavajući ĉovekougaĊanje.
Jeres monotelitska je, meĊutim, sve više rasla, podrţavana dvorom i patrijarhom.
Sa njom su rasli i neredi. Ne podnoseći nerede, sveti Maksim je ostavio obitelj i uputio se u
Rim. Usput se on zaustavio u Kartageni u Africi, gde je na saboru izobliĉio neodrţivost
monotelitstva, koje je predstavljao bivši carigradski patrijarh Pir. Potom je otplovio u Rim,
gde je takoĊe uzeo uĉešće u saboru protiv monotelita, koji je sazvao sveti papa Martin
povodom careve naredbe da se prihvati i potpiše Tipos vere, tj. izloţenje ispovedanja vere
koje je sastavio car, u kome je bilo uneseno i monotelitsko zloverje. Na saboru su osudili i

68

prokleli monotelitstvo i carski tipos, kao i sve koji prihvataju jeretiĉko uĉenje. Potom su
takvo saborsko opredeljenje poslali po zapadu i istoku.

Razgnevljeni car je naredio da uhvate i papu svetog Martina i svetog Maksima i da
ih dovedu u Carigrad. Pošto su ih doveli, sveti Martin je, posle strašnih muĉenja, bio poslat
u progonstvo u Herson, gde se i upokojio (655, g.). Svetog Maksima su, meĊutim, hteli
prevesti na svoju stranu. Usrdno su pokušavali da ostvare svoju kameru najpre u carskim
palatama, a potom u tamnici u Carigradu. Nagovaranja su nastavljena u trakijskom gradu
Viziju, prvom mestu zatoĉenja svetog stradalnika, a potom ponovo u Carigradu, u
Manastiru svetog Teodora, gde je bio smešten, pod sveĉanijim i strašnijim okolnostima.
SuĊenje su sprovodili senatori, a ponekad su prisustvovali i arhijereji. Cilj im beše da
ubede svetog Maksima da se saglasi sa njihovim uĉenjem, ili da potpiše tipos, ili da barem
ćuti. MeĊutim, ništa im nije uspelo. Istina Pravoslavlja u ustima svetog Maksima uvek beše
pobedonosna, primoravajući protivnike ne samo da ćute, nego i da prihvate njegove
razloge. Hrabrost pobornika istine pokušali su da pokolebaju i obećanjima, i pretnjama, i
ukazanjima kako da se neprimetno zaobiĊe istina i najzad, na poslednjem sabranju -
udarcima. Ništa nije pomoglo. Svetog Maksima su poslali na drugo mesto zatoĉenja preko
Selimvrije u Perveru, u brda kod zapadne strane Mramornog mora.

MeĊutim, neprijatelji istine nisu spavali: svetog Maksima su opet doveli u Carigrad
radi konaĉnih ubeĊivanja. Ona su bila uporna, premda takoĊe bezuspešna. SprovoĊena su
u tri navrata: u carskim palatama, u tamnici i opet u palatama, gde je i doneta poslednja
odluka - da se stradalnik ostavi meĊu ţivima, ali da se preda muĉenju koje je gore od
smrti. Sa tim ciljem su ga predali u ruke gradskog eparha.

Neĉoveĉni muĉitelj je zgrabio prepodobnog, svukao ga i rasprostro po zemlji, te
poĉeo da ga bije oštrim ţilama. Starca su neĉoveĉno tukli sve dok na njegovom telu nije
ostalo ni jedno celo mesto. Sva zemlja pod njim se obagrila krvlju. Potom su starca koji je
jedva disao preneli u tamnicu.

Ujutru su ga opet izveli na muĉenje i podvrgli još surovijem postupku: odrezali su
mu bogoreĉiti jezik koji je izobliĉavao jeres i noţem i maljem mu odsekli desnu ruku koja je
pisala pouĉne i polemiĉne knjige. Potom su ga razodevenog i bosog vukli na trg da bi mu
se narugali, pokazujući narodu odseĉeni jezik i ruku.

Nakon strašnih muĉenja i izrugivanja, svetoga su poslali u daleko izgnanstvo, u
Mingreliju, gde je zatvoren u Shemarsku tamnicu. Trpeći veliku nevolju tri godine, sveti
Maksim je 662. godine otišao Gospodu, utešivši se pred smrt izvesnim viĊenjem. Spomen
svetog Maksima se vrši 21. januara.

Sveti Maksim je napisao mnoga dela - dogmatska, polemiĉka, pouĉna i podviţniĉka.
U Grĉkom dobrotoljublju se nalaze ĉetristo Poglavlja o ljubavi, sedamsto Poglavlja o Svetoj
Trojici i o Ovaploćenju Boga Slova, tj. više o vrlinama i strastima, te Tumaĉenje molitve
Gospodnje.

Mi ćemo u naš zbornik uneti Poglavlja o ljubavi, u celini, dok ćemo od sedamsto
poglavlja naĉiniti izbor jasnih, pouĉnih i podviţniĉkih poglavlja. Umesto izostavljenog mi
ćemo po izdanje Minjea prevesti Podviţniĉko slovo.

Na taj naĉin od svetog Maksima donosimo sledeće:

1. Podviţniĉko slovo, tj. pitanja uĉenika i odgovore starca.

2. Ĉetiri stotine Poglavlja o ljubavi.

69

3. Sagledateljna i delatna poglavlja, izabrana iz sedam stotina poglavlja Grĉkog
dobrotoljublja.

SVETI MAKSIM ISPOVEDNIK
I

PODVIŢNIĈKO SLOVO
u pitanjima i odgovorima

Brat i starac
1. Brat je upitao starca, govoreći: "Molim te, oĉe, reci mi šta je bio cilj Gospodnjeg
Ovaploćenja". Odgovarajući, starac reĉe: "Ĉudim se, brate, da me pitaš, iako svaki dan
slušaš Simvol vere. Ipak, reći ću ti da je cilj Gospodnjeg Oĉoveĉenja bio naše spasenje".
Brat reĉe: "Kako to misliš, oĉe". Starac odgovori: "Ĉoveka je od poĉetka stvorio Bog i
postavio ga u sred raja. MeĊutim, on je prestupio zapovest Boţiju i pao u truleţnost i smrt.
Iako je razliĉitim promišljanjem Boţijim rukovoĊen iz roda u rod, on je istrajao napredujući
samo u rĊavom, od razliĉitih telesnih strasti voĊen u beznadeţnost ţivota. Zbog toga se
jedinorodni Sin Boţiji, preveĉno Slovo, koji je iz Boga Oca, izvor ţivota i besmrtnosti, javio
nama koji smo sedeli u tami i seni smrti (Mt.4,16). Ovaplotivši se od Duha Svetoga i Svete
Djeve, On je nama pokazao Boţanski naĉin ţivljenja. On nam je dao svete zapovesti,
obećavši Carstvo nebesko onima koji po njima budu ţiveli i zapretivši veĉnim muĉenjem
onima koji ih budu prestupali. Pretrpevši spasonosno stradanje i vaskrsnuvši iz mrtvih, On
nam je darovao nadu vaskrsenja i ţivota veĉnoga. On je poslušanjem razrešio osudu
praroditeljskog greha i smrću uništio moć smrti. I kao što u Adamu svi umiru, tako u
Njemu svi oţivljavaju (l.Kop.15,22). Uznevši se na nebesa i sevši sa desne strane Oca, On
je poslao Duha Svetoga kao obruĉenje novog ţivota, kao prosvećenje i osvećenje duša
naših, i kao pomoć u ĉuvanju zapovesti onima koji se podvizavaju radi spasenja. Ukratko
reĉeno, to beše cilj Gospodnjeg Oĉoveĉenja".
2. Brat je rekao: "Hteo bih, dakle, oĉe da ĉujem koje zapovesti treba da ispunim da
bih se spasao". Starac je odgovorio: "Sam Gospod je posle svoga Vaskrsenja rekao
apostolima: Idite, dakle, u nauĉite sve narode, krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha,
uĉeći ih da drţe sve što sam vam zapovedio (Mt.28,19-20). Prema tome, svaki ĉovek koji
je kršten u ime Ţivotvorne i Bogonaĉelne Trojice treba da drţi sve zapovesti koje je dao
Gospod. Gospod je sa ispravnom verom spojio drţanje svih zapovesti, znajući da se ĉovek
ne moţe spasti ukoliko jednu stranu izostavi. Imajući ispravnu veru, i David je govorio: Po
svima zapovestima tvojim upravljah se, svaki put nepravedan omrzoh (Ps.118, 128). Jer,
sve zapovesti Gosnodnje su nam darovane protiv svakog puta koji vodi u nepravdu.
Ukoliko se prestupi jedna, na njeno mesto svakako stupa put zla, koji joj je suprotan".
3. Brat je rekao: "Ko moţe, oĉe, da ispuni sve zapovesti, s obzirom da ih je
mnogo". Starac odgovori: "[Ispuniće ih] onaj ko podraţava Gospoda i sledi za Njim". Brat
reĉe: "Ko, pak, moţe da podraţava Gospoda? Jer, Gospod je bio Bog, ĉak i ako je postao
ĉovek. MeĊutim, ja sam ĉovek grešan, koji robujem bezbrojnim strastima. Kako, dakle, ja
mogu da podraţavam Gospoda". Starac odgovori: "Niko od onih koji robuju veštastvu
ovoga sveta ne moţe da podraţavaju Gospoda. Oni, pak, koji mogu da kaţu: Eto, mi smo
ostavili sve i za tobom pošli (Mt.19,27) primaju silu da ga podraţavaju i da ispunjavaju sve

70

zapovesti Njegove". Brat reĉe: "Koju silu primaju". Starac odgovori: "Ĉuj Njega samog
kako govori: Evo vam dajem vlast da stajete na zmije i skorpije i na svu silu vraţiju, i ništa
vam neće nauditi (Lk.10,19).

4. Primivši tu silu i tu vlast, [sveti] Pavle je govorio: Ugledajte se na mene, kao i ja
na Hrista (l.Kop.11,1). I opet: Nikakve, dakle, sad osude nema onima koji u Hristu Isusu
ne ţive po telu nego po duhu (Rim.8,1). I opet: Koji su Hristovi, raspeše telo sa strastima i
ţeljama (Gal.5,24). I opet: Meni se razape svet i ja svetu (Gal.6,14).

5. Proriĉući o toj vlasti i pomoći, David je rekao: Koji ţivi u nomoći Višnjega, pod
krovom Boga nebeskoga nastaniće se. Peću će Gospodu: Zastupnik moj jesi ti, i utoĉište
moje, Bog moj, i uzdaću se u Njega (Ps,90,2). I nešto dalje: Na aspidu i zmiju otrovnu
nastupaćeš, i zgazićeš lava i zmaja... jer će anĊelima svojim zapovediti za tebe, da te
ĉuvaju na svim putevima tvojim (Ps.90,13; 11). Oni, pak, koji ugaĊaju telu i vole veštastvo
sveta ĉuće: Koji ljubi oca ili mater većma nego mene, nije mene dostojan (Mt. 10,37). I
nešto dalje: Koji ne uzme krst svoj i ne poĊe za mnom, nije mene dostojan (Mt.10,37). I:
Koji se ne odreĉe svega što ima, ne moţe biti moj uĉenik (Lk.14,33). Onaj, dakle, ko hoće
da bude Njegov uĉenik, da ga bude dostojan i da primi silu protiv zlih duhova treba da se
odvoji od svakog telesnog odnosa i da se oslobodi od svake veštastvene pristrasnosti,
boreći se protiv nevidljivih neprijatelja za Njegove zapovesti. Gospod nam je dao sebe za
primer dok je bio kušan u pustinji od njihovog voĊe i u vaseljeni od njegovih slugu".

6. Brat je rekao: "Ipak, oĉe, zapovesti Gospodnje su mnogobrojne. Ko ih moţe sve
poznati da bi se podvizavao za njih? Naroĉito je teško meni, maloumnome. Stoga bih hteo
da ĉujem kratku reĉ, koju bih mogao da zadrţim u umu i da se sa njom spasem". Starac
odgovori: "Iako su mnoge, brate, zapovesti se saţimaju u jednoj reĉi, tj. u reĉenome: Ljubi
Gospoda Boga svoga svom snagom svojom... i svim umom svojom, i bliţnjega svoga kao
samoga sebe (Mk. 12,30-31; Lk.10,27). Onaj ko se podvizava da odrţi tu reĉ, ispunjava
sve zapovesti zajedno. MeĊutim, onaj ko se nije odvojio od pristrašća prema
veštastvenom, kao što je reĉeno, ne moţe istinski voleti ni Boga, ni bliţnjega. Jer, nije
moguće ujedno biti privezan za veštastvo i Boga voleti. O tome govori Gospod: Niko ne
moţe dva gospodara sluţiti (Mt.6,24), i: Ne moţete sluţiti Bogu i mamonu (Lk.16,13). Jer,
um koji je prilepljen za stvari ovoga sveta i koji je njima porobljen zanemaruje Boga i
prestupa Njegovu zapovest".

7. Brat je rekao: "Za koje stvari govoriš, oĉe". Starac odgovori: "Za hranu, novce,
imanja, slavu, srodnike i sliĉno". Brat reĉe: "Reci mi, oĉe, zar nije Bog sve navedeno
stvorio i ljudima dao na upotrebu? Kako onda nareĊuje da se ne vezujemo za njih". Starac
odgovori: "Jasno je da je Bog sve navedeno stvorio i ljudima dao na upotrebu. I sve što je
od Boga dobro je. Koristeći ih na ispravan naĉin mi treba da zahvaljujemo Bogu. MeĊutim,
pošto smo slabi i veštastveni razumom, mi smo veštastveno pretpostavili zapovesti o
ljubavi. Prilepljujući se za njega, mi ratujemo protiv ljudi. Mi, meĊutim, treba svemu
vidljivome, pa i samome telu svome, da pretpostavimo ljubav prema svakom ĉoveku, koja
je znak ljubavi prema Bogu, kao što sam Gospod pokazuje u JevanĊeljima: Ako me ljubite,
zapovesti moje drţite (Jn.14,15). On sam govori da ćemo Njega voleti ukoliko ispunjavamo
sledeću zapovest; Ovo je zapovest moja: da ljubite jedni druge (Jn.15,12). Vidiš li da
meĊusobna ljubav projavljuje i ljubav prema Bogu, koja predstavlja punotu svake
zapovesti Boţije? Stoga On i zapoveda da onaj ko ĉezne da bude Njegov uĉenik ne samo
da ne treba da se prilepljuje za stvari ovoga sveta, nego i da se odrekne svega imanja
svoga".

71

8. Brat reĉe: "Oĉe, ti si rekao da ljubav prema svakome ĉoveku treba da
pretpostavljamo vidljivome, pa i samome telu. MeĊutim, kako ja mogu voleti onoga ko me
mrzi ili me izbegava? Kako ću voleti onoga ko mi zavidi, ko me ranjava zloslovljenjem, ko
mi smišlja spletke i priprema podvale? To mi, oĉe, po prirodi izgleda nemoguće. Jer, strast
tuge me prirodno primorava da izbegavam onoga ko me je oţalostio". Starac odgovori:
"Gmizavci i zveri, koji se rukovode prirodom, ne mogu da ne uzvraćaju prema svojim
moćima onima koji ih napadaju. Oni, pak, koji su stvoreni po obrazu Boţijem, koji se
rukovode slovesnošću, koji su se udostojili boţanskog poznanja i koji su primili zakon od
Boga, svakako mogu da se ne odvraćaju od onih koji ih ţaloste i da vole one koji ih mrze.
Stoga i Gospod govori: Ljubite neprijatelje svoje... ĉinite dobro onima koji vas mrze
(Mt.5,44). On reĉeno zapoveda kao nešto moguće, a ne kao nemoguće. U suprotnom On
ne bi kaţnjavao onoga ko prestupi zapovest. I sam Gospod svojim delima svedoĉi o
reĉenome, kao i svi uĉenici Njegovi, koji su se do smrti podvizavali za ljubav prema
bliţnjem, toplo se moleći za one koji su ih ubijali, MeĊutim, mi smo veštastvoljubivi i
slastoljubivi, usled ĉega zanemarujemo zapovesti. Stoga mi ne moţemo da volimo one koji
nas mrze. Naprotiv, mi se iz istog razloga ĉesto odvraćamo i od onih koji nas ljube,
pokazujući se gorim od zveri i gmizavaca. Zbog toga nismo u stanju da sledimo stopama
Boţijim, niti da poznamo Njegov cilj, kojim bismo primili silu".

9. Brat reĉe: "Evo, oĉe, ja sam sve ostavio: srodnike, imovinu, raskoš i slavu sveta i
u ţivotu nemam ništa osim tela. Pa ipak, brata koji me mrzi i odvraća se od mene ne mogu
da volim, premda se i podvizavam da mu ne uzvratim na delu zlom za zlo koje mi je uĉinio.
Reci mi, dakle, šta treba da ĉinim da bih mogao od srca da ga volim, kao uostalom i
svakoga ko me na bilo koji naĉin ţalosti ili mrzi". Starac je odgovorio: "Onaj ko istinski ne
poznaje cilj Gospodnji ne moţe da voli onoga ko ga vreĊa, ĉak iako se odrekao veštastva
sveta. Ukoliko mu, pak, Gospod da da ga pozna i ukoliko bude stremio da hodi po njemu,
op će moći iz srca da voli onoga ko ga mrzi i vreĊa, kao i apostoli koji su ga poznali".

10. Brat reĉe: "Šta je bio cilj Gospodnji? Molim te da saznam, oĉe". Starac mu reĉe:
"Ukoliko hoćeš da saznaš cilj Gospodnji, slušaj razumno. Budući Bog po prirodi, Gospod
naš Isus Hristos je iz ĉovekoljublja blagoizvoleo da postane ĉovek. Rodivši se od ţene, On
je bio pod zakonom, po boţanstvenom apostolu, kako bi, saĉuvavši zapovest kao ĉovek,
uništio staro prokletstvo Adama. Znajući, dakle, da ceo zakon i proroci vise o dve zapovesti
zakona: Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim... i bliţnjega svoga kao samoga
sebe (Mt.22.37; 39), Gospod je od poĉetka do kraja hitao da ih ĉovekodoliĉno saĉuva.

Prevarivši ĉoveka od poĉetka, Ċavo je stekao vlast smrti. Videći da je za vreme
krštenja o Njemu Otac svedoĉio kao o Sinu, da je kao ĉovek sa neba primio srodnoga
Duha Svetoga, koji ga je i odveo u pustinju na kušanje, on je svu svoju borbu usmerio
protiv Njega kako bi ga, ukoliko je moguće, naveo da ljubavi Boţijoj pretpostavi veštastvo
sveta. Znajući da se oko tri stvari vrti sve ĉoveĉije [staranje], tj. oko jela, novca i slave
(kojima svagda ĉoveka nizvodi u bezdan propasti), Ċavo je pokušao da i Njega iskuša u
pustinji. Pokazavši se iznad njih, Gospod je zapovedio Ċavolu da ode od Njega.

11. Znak ljubavi prema Bogu, dakle, jeste [biti iznad tih stvari]. Ne mogavši tim
obećanjima da ga privoli da prestupi zapovest, Ċavo je kasnije, kada je [Gospod] pošao po
vaseljeni, na sve naĉine, delajući kroz bezakone Jevreje, pokušavao da ga navede da
prestupi zapovest o ljubavi prema bliţnjemu. Gospod je uĉio putevima ţivota, delom
pokazivao nebesko ţivljenje, objavljivao vaskrsenje mrtvih, vernim obećavao ţivot veĉni i
Carstvo nebesko, a nevernima pretio veĉnim mukama, svoje reĉi potvrĊujući pokazivanjem

72

preslavnih Boţanskih ĉudesa i sve mnoštvo prizivajući u veru. Stoga je Ċavo nagovarao
bezakone fariseje i knjiţevnike na razliĉite podmuklosti protiv Njega sa namerom da ga (po
svom umišljaju) navede da, ne izdrţavši iskušenje, padne u mrţnju prema svojim
mrziocima. Na taj naĉin je okajani [mislio da] postigne svoj cilj, tj. da ga pokaţe
narušiteljem zapovesti o ljubavi prema bliţnjemu.

12. Budući Bog, meĊutim, Gospod je znao njegove zamisli i nije omrzao fariseje
koji su delali pod njegovim uticajem (kako bi i mogao kad je po prirodi dobar). Naprotiv,
On je ljubavlju prema njima odbijao onoga ko ih je pokretao. Njime, pak, pokrenute (koji
nisu bili prinuĊeni da ga slušaju, već su mu se dobrovoljno potĉinili kroz nemar), On je
savetovao, izobliĉavao, ukorevao, oplakivao, ne prestajući da im ĉini dobro. Ruţen, On je
pokazivao velikodušnost i u stradanju je trpeo, ukazujući im sva dela ljubavi i pobeĊujući
podstrekaĉa ĉovekoljubljem prema njime pokrenutima. O, preslavnog li rata! Umesto
mrţnje, On pokazuje ljubav i blagošću pobeĊuje oca zla. Pretrpevši od njih [tj. fariseja]
mnoga zla, ili bolje reći radi njih, On se ĉovekodoliĉno podvizavao do smrti za zapovest o
ljubavi. Odnevši potpunu pobedu nad Ċavolom, On je za nas primio venac vaskrsenja. Na
taj naĉin je novi Adam obnovio starog. I boţanstveni apostol govori: Neka je u vama ista
misao koja je i u Hristu Isusu (Fil. 2,5) i ostalo.

13. Cilj Gospodnji, dakle, beše da, sa jedne strane, kao ĉovek bude poslušan Ocu
do smrti radi nas, ĉuvajući zapovest o ljubavi, te da, sa druge strane, porazi Ċavola
stradajući od njega preko njime pokrenutih knjiţevnika i fariseja. Budući samovlasno
pobeĊen, On je pobedio onoga ko se nadao da ga pobedi, izbavljajući svet od njegove
nadmoći. Na taj naĉin Hristos raspet bi po slabosti (2.Kor.13,4). Njome je, meĊutim, On
umrtvio smrt i satro onoga koji ima moć smrti (Jev.2,14). Na isti naĉin je i Pavle sebe
smatrao nemoćnim i hvalio se svojim nemoćima kako bi se u njega uselila sila Hristova
(2.?o?.12,9).

14. Izuĉivši naĉin te pobede, sveti Pavle je, pišući Efescima, govorio: Jer ne
ratujemo protiv krvi i tela, nego protiv poglavarstava, i vlasti (Ef-6.12) i ostalo. Onima koji
se bore sa nevidljivim neprijateljima on je zapovedio da uzmu oklop pravde, kacigu nade,
štit vere i maĉ Duha o koji će moći pogasiti sve ognjene strele neĉastivoga (Ef.6,14-16).
Na delu, pak, pokazujući naĉin te borbe, on je govorio: Ja, dakle, tako trĉim, ne kao na
nepouzdano; tako se borim, ne kao onaj koji bije vetar, nego iznuravam telo svoje i
savlaĊujem ga, da propovedajući drugima ne budem sam odbaĉen (l.Kop.9,26-27), i opet;
Do ovoga ĉasa podnosimo i glad i ţeĊ i golotinju i udarce (1.Kor.4,11), i opet: U trudu i
naporu, ĉesto u nespavanju, u zimi i golotinji (2.Kor.11,27).

15. Takvu je borbu on vodio protiv demona koji su pobuĊivali telesna uţivanja,
odgoneći ih iznuravanjem sopstvenog tela. Osim toga, on nam je delima pokazivao naĉin
pobede nad [demonima] koji pokreću na mrţnju (podstiĉući najnemarnije [ljude] protiv
poboţnog kako bi ga iskušavali i naveli na mrţnju i prestupanje zapovesti o ljubavi),
govoreći: Kad nas grde, blagosiljamo; kad nas gone, trpimo, kad hule na nas, molimo;
postasmo kao smetlište sveta. svima smeNe do danas (l.Kop.4,12-13). Jer, demoni su
[ljude] navodili da ga grde, hule i progone kako bi ga pokrenuli na mrţnju prema onima
koji ga grde, hule i progone, imajući za cilj da ga navedu na prestupanje zapovesti o
ljubavi.

Znajući njihove [tj. demonske] zamisli, apostol je blagosiljao one koji su ga grdili,
trpeo progonitelje i hulitelje umoljavao da odstupe od demona koji su ih podsticali, te da
postanu domaći blagome Bogu. Na taj naĉin je on poraţavao demone koji su [ljude]

73

podsticali na zla, svagda zlo pobeĊujući dobrom, po ugledanju na Spasitelja. On i ostali
apostoli su sav svet otrgli od demona i usvojili Bogu, porazima pobedivši one koji su se
nadali da ih pobede. Ukoliko, dakle, i ti brate budeš imao taj cilj, moći ćeš da voliš one koji
te mrze. Ukoliko ga ne budeš imao, ni na koji naĉin nećeš moći da ih voliš".

16. Brat reĉe: "Uistinu je, oĉe, tako i nikako drugaĉije. Stoga je Gospod, budući
ruţen i udaran i trpeći sve što su mu priĉinjavali Judeji, pokazivao saosećanje. Prema njima
se On odnosio kao prema neznalicama i prelešćenima, usled ĉega je i rekao na Krstu: Oĉe,
oprosti im, jer ne znaju šta ĉine (Lk.23,34). Lukavstvo i prevaru Ċavola i njegovih knezova
On je pobedio na Krstu, podvizavajući se do smrti za zapovest o ljubavi, kao što si rekao, i
podarivši nam pobedu nad njima. Razrušivši moć smrti, On je podario svoje vaskrsenje u
ţivot celom svetu. Ipak, moli se za mene, oĉe, da potpuno poznam cilj Gospodnji i
Njegovih apostola, te da budem trezvouman u vreme iskušenja i poznam zamisli Ċavola i
njegovih demona".

17. Odgovarajući, starac reĉe: "Ukoliko se stalno budeš pouĉavao u reĉenome,
moći ćeš da ih poznaš. Shvativši da sam bivaš iskušavan, shvati da se i tvoj brat iskušava,
te mu iskušavanom opraštaj. Kušaĉu, pak, koji hoće da te navede na mrţnju prema
iskušavanom bratu, pokaţi protivljenje, ne podajući se njegovom lukavstvu. O tome govori
i Jakov, brat Boţiji u Sabornoj poslanici: Pokorite se, dakle, Bogu, ? usprotivite se Ċavolu, i
pobeći će od vas (Jak.4,7). Ukoliko se, dakle, kao što je reĉeno, trezvoumno i neprestano
budeš pouĉavao u reĉenome, moći ćeš da poznaš cilj Gospodnji i Njegovih apostola, te da,
sa jedne strane, voliš druge i saosećaš im kada greše, i sa druge strane, da se neprekidno
ljubavlju protiviš lukavim demonima. Ukoliko smo, pak, raspušteni, bezbriţni i nemarni,
svoju pomisao predajući telesnim uţivan,ima, mi se ne borimo protiv demona, nego protiv
sebe i protiv braće. Boreći se sa ljudima, mi u stvari ugaĊamo demonima".

18. Brat reĉe: "Tako je, oĉe. Zbog moje nemarnosti demoni uvek uzimaju povoda
[da ustaju] protiv mene. Molim te, oĉe, da mi kaţeš kako treba da steknem trezvoumlje".
Starac odgovori: "Potpuna bezbriţnost u odnosu na zemaljsko i neprekidno pouĉavanje u
Boţanstvenom Pismu privodi dušu u strah Boţiji, koji potom privodi trezvoumlju. Tada
duša poĉinje da vidi demone koji je napadaju kroz pomisli i poĉinje da se brani, po reĉima
Davida: Na neprijatelje moje pogleda oko moje (Ps.53,7). PobuĊujući uĉenike na borbu i
vrhovni apostol Petar je rekao: Budite trezveni i bdite, jer suparnik vaš, Ċavo, kao lav riĉući
hodi i traţi koga da proţdere. Njemu se protivite utvrĊenom verom (1.Pt.5,8-9). I Gospod
[je rekao]: Bdite i molite se da ne padnete u napast (Mt.26,41). TakoĊe, i propovednik
govori: Ukoliko te napadne duh vladatelja, nemoj ostavljati svoga mesta (Prop.10,4).
Mesto, pak, uma jeste vrlina, znanje i strah Boţiji. Veoma trezvoumno i hrabro se
podvizavajući, divni apostol govori: Jer, ţiveći u telu, ne vojujemo po telu. Jer oruţje našeg
vojevanja nije telesno, nego silno Bogom za rušenje utvrĊenja, obarajući pomisli i svaku
oholost, koja ustaje protiv poznanja Boţijega, i pokoravajući svaku pomisao na poslušnost
Hristu. Te smo gotovi kazniti svaku neposlušnost (2.Kor.10,3-6). Ukoliko se, dakle, budeš
ugledao na svetitelje i sa naporom poĉineš po Bogu, bićeš trezvouman".

19. Brat reĉe: "Šta treba da ĉini, oĉe, onaj ko hoće da poĉine po Bogu". Starac
odgovori: "Nije moguće da umom u potpunosti poĉine po Bogu onaj ko ne steke tri vrline:
ljubav, uzdrţanje i molitvu. Jer, ljubav ukroćuje gnev, uzdrţanje isušuje pohotu, a molitva
odvaja um od svih misli i postavlja ga nagog pred Boga. Te tri vrline u sebi sadrţe sve
ostale i bez njih um ne moţe da poĉine po Bogu".

74

20. Brat reĉe: "Molim te, oĉe, da me nauĉiš na koji naĉin ljubav ukroćuje gnev".
Starac odgovori: "Ljubav [u sebi] sadrţi milost i dobroĉinstvo prema bliţnjemu,
dugotrpljenje i podnošenje svega što od njega dolazi, kao što smo više puta rekli. Sadrţeći
ih u sebi, ljubav ukroćuje gnev onoga ko ju je stekao". Brat reĉe: "Nisu mala dela njena.
MeĊutim, blaţen je onaj ko je u stanju da je stekne. Ja sam, pak, uistinu daleko od nje.
Ipak, molim te, oĉe, da mi kaţeš šta je dugotrpljenje".

21. Starac odgovori: "[Dugotrpeljiv je onaj] ko je istrajan u nevoljama, ko podnosi
zlo i ĉeka kraj iskušenja, ko se ne gnevi olako, ko ne govori nerazumno, ko ne podozreva i
ko ne misli opo što ne priliĉi blagoĉastivome, kao što govori Sveto Pismo: Dugotrpeljivi
privremeno trpi da bi mu se potom dala radost. On privremeno sakriva svoje reĉi i usta
vernih ispovedaće njegovu razumnost (Sir.1,23-24).

22. To su, dakle, odlike dugotrpljenja. Osim toga, svojstvo dugotrpeljivosti je
smatrati sebe uzrokom iskušenja. ? moţda tako i jeste. Jer, mnogo toga nam se dogaĊa
radi našeg vaspitanja, ili radi oĉišćenja prošlih grehova, ili radi ispravljenja sadašnje
nemarnosti, ili radi spreĉavanja budućih grehova. Onaj, dakle, ko pomišlja da mu se
iskušenje desilo iz navedenih uzroka, neće negodovati kada prima rane, pogotovu ukoliko
je svestan svojih grehova. On neće okrivljavati onoga kroz koga je došlo iskušenje. Jer,
kroz njega ili kroz nekog drugog trebalo da on ispije ĉašu sudova Boţijih. Naprotiv, on
upire pogled Bogu i zahvaljuje Onome ko je dopustio [la postrada], okrivljujući sebe
samog. On rado prima prekor, kao i David od Semeja (2.Car. 16,5-10) i Jov od ţene (Jov
2,9-10). Nerazboriti, meĊutim, ĉesto od Boga ište samilost, da bi je potom odbio, s
obzirom da nije došla kao što je on ţeleo, već kako je Lekar duše smatrao za korisno. Zbog
toga je on malodušan i smućuje se, ĉas se gneveći na ljude, ĉas huleći na Boga. Na taj
naĉin on pokazuje neblagodarnost i ne prima [urazumljenje] OD ţezla [karanja]".

23. Brat reĉe: "Dobro si rekao, oĉe. Molim te, reci mi na koji naĉin uzdrţanje
isušuje pohotu". Starac odgovori: "Ono ĉini da se ĉovek udaljuje od svega što nije
neophodno, već samo izaziva uţivanje, da uĉestvuje samo u onome što je neophodno za
ţivot, da ne juri za prijatnim, već samo za korisnim, da sa merom upotrebljava hranu i
piće, da telu ne pruţa suvišnu teĉnost, da jedino odrţava ţivot tela, ĉuvajući ga slobodnim
od pohotnih stremljenja. Na taj naĉin uzdrţanje isušuje pohotu. Naprotiv, uţivanje i obilje
jela i pića razgara stomak i upaljuje silnu ţelju za sramnom pohotom, gurajući [ĉoveka]
kao ţivinu na [telesno] mešanje. Tada su oĉi bestidne, ruke neobuzdane, dok jezik govori
ono prija ušima, uvo sluša isprazne reĉi, um prezire ono što je Boţije, a duša, razumom
vršeći preljubu, priziva telo na bezakona dela".

24. Brat reĉe: "Vaistinu, oĉe, tako je. Molim te, nauĉi me i o molitvi, tj. kako odvaja
um od svih pomisli". Starac odgovori: "Naše pomisli su pomisli o stvarima. Neke od stvari
su, pak, ĉulne, a neke mislene. Kad je zauzet njima, um ih prebira u sebi, Blagodat, pak,
molitve um spaja sa Bogom. Spajajući ga sa Bogom, ona ga odvaja od svih pomisli. I nag
od njih, um u razgovoru sa Bogom postaje bogolik. Postavši bogolik, on već od Njega moli
samo ono što priliĉi i nikada ne greši u svojoj prozbi. I apostol zapoveda: Molite se bez
prestanka (1.S'ol.5,17), da bismo, sjedinjujući stalno um svoj sa Bogom, postepeno
odbacili pristrasnost prema veštastvenom".

25. Brat reĉe: "Kako, meĊutim, um moţe neprestano da se moli? Jer, ukoliko
pevamo, ili ĉitamo, ili razgovaramo, ili sluţimo, mi ga rasejavamo mnogim pomislima i
predstavama". Starad odgovori: "Boţansko Pismo ne zapoveda ništa nemoguće. I sam
apostol je pevao i ĉitao, i sluţio i neprestano se molio. Jer, neprestana molitva znaĉi: imati

75

poboţan um, imati ĉeţnju koja je prilepljena uz Boga i nadu koja stalno visi na Njemu,
imati uzdanje u Njega u svim delima i dogaĊajima. Nalazeći se u takvom stanju, apostol je
rekao: Ko će nas odvojiti od ljubavi Hristove? Ţalost ili teskoba (Rim.8,35) i ostalo. I nešto
kasnije: Jer sam uveren da nas ni smrt, ni ţivot, ni anĊeli (Rim.8,38) [ne mogu odvojiti od
Njega], I opet: Svaĉim smo ugnjetavani, ali ne potišteni, zbunjivani, ali ne oĉajni,
progonjeni. ali nismo ostavljeni, oboreni, ali ne pogubljeni, svagda noseći na telu umiranje
Gospoda Isusa, da se u ţivot Isusov na telu našem pokaţe (2 Kor.4, 8- 10).

26. Sa takvim raspoloţenjem apostol se neprestano molio. Jer, kao što je reĉeno, u
svakom delu i dogaĊaju njegova nada se oslanjala na Boga. I svi sveti su se uvek radovali
u nevoljama kako bi došli do stanja Boţanske ljubavi. Stoga je i govorio apostol: Zato ćy ce
najradije hvaliti svojim nemoćima, da se useli u mene sila Hristova (2.Kor.12,9). I nešto
posle: Kada sam slab onda sam silan (2.Kor. 12,10). Ali, teško nama okajanima koji smo
napustili put svetih otaca i ostali nagi od svakog duhovnog dela".

27. Brat reĉe: "Zašto, oĉe, ja nemam umiljenja". Starac odgovori: "Zato što nema
straha Boţijega pred oĉima našim i što smo postali smestište svakog zla. Usled toga
strašne Boţije pretnje preziremo kao proste pojmove. Jer, ko neće steći umiljenje slušajući
Mojsija koji u ime Boţije govori grešnicima: Jer se razgore gnjev moj kao oganj i dospeće
do dubine ada, spaliće zemlju i rod njezin i popaliće temelje gora. Zgrnuću na njih zla i
strele moje usmeriću na njih (Izl.32,22-23), i opet: Izoštriću kao munju maĉ moj, uzeće
sud ruka moja, uzvratiću osvetu neprijateljima svojim i uzvratiću onima koji me mrze
(Izl.32,41), ili Isaiju koji uzvikuje: Ko će vam objaviti da oganj gori? Ko će vam objaviti
veĉno mesto (Is.33,14), i opet: Idite u svetlost ognja svojega i u vatru koju raspaliste
(Is.50,11), i opet: Izlaziće i gledaće kosti ljudi koji su mi prestupili. Crv njihov neće umreti i
oganj njihov se neće ugasiti. I 6uće na videlu svakom telu (Is.66,24), i Jeremiju koji
govori: Proslavite Gospoda Boga vašeg pre nego što se smrkne i pre nego što se spotaknu
noge vaše na mraĉnim gorama (Jer.13,16), i opet: Slušaj narode nerazumni i bez srca:
imate oĉi ? ne vidite, imate uši ? ne ĉujete. Mene li se nećete bojati, veli Gospod i preda
mnom nećete li biti poboţni, jer ja postavih moru granicu od peska veĉnom naredbom koju
neće prestupiti (Jer.5,21-22), i opet: Otpadanje tvoje pokaraće te i zloća tvoja izobliĉiće te.
Poznaj i vidi da ti je gorko što si me ostavio, veli Gospod... Ja nasadih vinograd rodan i
istinit. Kako si se pretvorio u gorĉinu i tuĊi vinograd (Jer.2,19-21), i opet: Nisam sedeo na
skupu igraĉa, nego se bojah od lica ruke tvoje. Sedeh usamljen, jer se ispunih gorĉinom
(Jer.15,17)?

Ko se neće uţasnuti slušajući Jezekilja koji govori: Izliću gnjev svoj na tebe,
dovršiću ljutnju svoju na tebi, sudiću te po putevima tvojim, daću na tebe sve gadosti
tvoje... neće ţaliti oko moje, niti ću se smilovati... Tada ćeš poznati da sam ja Gospod
(Jez.7,3; 9). Ko neće steći umiljenje slušajući Danila koji opisuje Dan strašnoga suda,
govoreći: Ja, Danilo gledah kako se postavljahu preostali i kako Stari danima sede. Odelo
mu beše belo kao sneg i kosa glave Njegove kao vuna ĉista. Presto Njegov [beše kao]
plamen ognjeni, toĉkovi Njegovi kao vreli oganj. Reka ognjena tecijaše pred Njim. Hiljade
hiljada sluţahu mu i mnoštvo stajaše pred Njim. Sud zasede i knjige se otvoriše (Dan.7,9-
10), tj. [spisak] svaĉijih dela, ili opet: Videhu noćnom viĊenju i gle, beše kao Sin Ĉoveĉiji
koji ide na oblacima nebeskim i doĊe do Starog danima, te mu se privede, i dade mu se
vlast i ĉast i carstvo. I cvu narodi, plemena i jezici sluţiće mu, Njegova vlast je veĉna vlast
i Njegovo carstvo je veĉno carstvo. I uzdrhta duh moj u meni, u Danilu, i viĊenja glave
moje me uznemiravahu (Dan.7,13-15).

76

28. Ko se neće uplašiti, slušajući Davida koji govori: Jednom govoraše Bog, ovo
dvoje ĉuh: da je moć Boţija, i tvoja je, Gospode, milost, jer ćeš ti uzvratiti svakome po
delima njegovim (Ps.61,N-12), i propovednika koji govori: Glavno u svemu što si ĉuo jeste:
Boj se Boga i zapovesti Njegove drţi. U tome se sastoji ceo ĉovek. Bog će svako delo
izvesti na sud, pa i skriveno, bilo dobro ili zlo (Prop.12,13-14).

29. Ko, pak, neće uzdrhtati slušajući apostola koji govori: Jer nam se svima valja
javiti na sudu Hristovom, da primi svaki ono što u telu uĉini, bilo dobro ili zlo (2.Kor.5,10).
Ko neće zaplakati zbog našeg neverja i zbog oslepljenosti duše naše. Jer, mi smo sve
reĉeno ĉuli, pa ipak se ne kajemo i ne plaĉemo gorko zbog svoje velike nemarnosti i
lenjosti. Provideći ih, i Jeremija je govorio: Proklet je onaj ko nemarno vrši dela Gospodnja
(Jer.48,10). Jer, kada bismo pokazivali brigu za spasenje svojih duša, mi bismo zadrhtali
od reĉi Gospodnjih i pohitali da izvršimo zapovesti Njegove, kojima se spasavamo. Iako
smo od Gospoda ĉuli: UĊite na uska vrata... što vode u ţivot (Mt.7,13-14), mi smo više
zavoleli širok i prostran put, koji vodi u propast. Stoga ćemo, kad doĊe sa neba da sudi
ţivima i mrtvima, od Njega ĉuti: Idite od mene, prokleti, u oganj veĉni koji je pripremljen
Ċavolu i anĊelima njegovim (Mt.25,41).

30. I mi ćemo reĉeno ĉuti stoga što smo bili nemarni za dobra dela i što nismo
voleli bliţnje, a ne stoga što smo zlo ĉinili. Kako ćemo, meĊutim, podneti onaj Dan ukoliko
smo i zlo ĉinili i ukoliko smo pokazali veliki nemar? Osim toga, starima je preko Mojsija bilo
reĉeno: Ne ĉini preljube, ne ukradi, ne ubij i ostalo. Znajući, meĊutim, da Hrišćaninu nije
dovoljno da se Drţi samo reĉenoga da bi bio savršen, Gospod je rekao: Jer vam kaţem da,
ako ne bude pravda vaša eeća nego pravda knjiţevnika i fariseja, nećete ući u Carstvo
nebesko (Mt.5,20). Zbog toga je u oba sluĉaja kao pravilo postavio osvećenje duše (kroz
koju se i telo osvećuje) kao i iskrenu ljubav prema svim ljudima, kojom moţemo da
steknemo i ljubav prema Njemu. Kao obrazac dao nam je samog sebe sve do smrti i svoje
uĉenike, kao što je više puta reĉeno.

31. Koje ćemo, dakle, opravdanje imati u onaj Dan s obzirom da smo, imajući
sliĉan obrazac, ipak pokazivali nemar. Oplakujući nas koji smo se udostojili blagodati, pa
ipak ostajemo u nemaru, ispunjeni svakog zla, prorok Jeremija je rekao: Ko će dati vodu
glavi mojoj i izvor suza oĉima mojim da oplakujem narod ovaj danju i noću (Jer.9,1), ?
ĉujem i Mojsija koji o nama govori: Jede Jakov i nasiti se i odvrţe se ljubljeni. Napunio se
salom, udebljao se, raširio se i ostavio Boga koji ga je stvorio, odstupivši od Boga
Spasitelja svoga (Izl.32,15), i Miheja koji plaĉući govori: Avaj, dušo, nesta poboţnog sa
zemlje i onoga ko ispravlja nema meĊu ljudima. Svaki ţalošću oţalošćuje bliţnjega svoga i
na zlo pripremaju ruke svoje (Mih.7,2), i psalmopojca, koji sliĉno govori o nama: Spasi me,
Gospode, jer nesta prepodobnoga, jer se umanjiše istine od sinova ljudskih (Ps.11,1) i
ostalo.

32. Proriĉući, i apostol nas je oplakivao, govoreći: Nema ga koji ĉini dobro, nema
baš ni jednoga. Njihovo je grlo grob otvoren, jezicima svojim varahu, otrov je aspidin pod
usnama njihovim. Usta su im puna kletve i gorĉine. Noge su im brze da prolivaju krv,
Pustoš i beda je na putevima njihovim i puta mirnog ne poznaše. Nema straha Boţijega
pred oĉima njihovim (Rim.3,12-18). ProviĊajući buduće, tj. naše sadašnje rĊavo ţivljenje,
on piše Timoteju: Ali ovo znaj da će u poslednje dane nastati teška eremena. Jer će ljudi
biti samoljubivi, srebroljubivi, hvalisavi, gordeljivi, hulnici, neposlušni roditeljima,
neblagodarni, nepoboţni, bezosećajnu, nepomirljivi, klevetnici, neuzdrţljivi, surovi,

77

nedobroljubivi, izdajnici, naprasiti (2.Tim,3,M) i ostalo. Stoga teško nama s obzirom da
smo stigli do kraja u zlu.

Jer, ko od nas, reci mi, ne uĉestvuje u nabrojanim zalima? Nije li se na nama
ispunilo proroštvo? Nismo li svi stomakougodnici? Nismo li svi slastoljupci? Nismo li svi
lakomi i veštastvoljubivi? Nismo li svi gnevljivi? Nismo li svi svadljivi? Nismo li svi
zlopamtljivi? Nismo li svi izdajnici svake vrline? Nismo li svi opadaĉi? Nismo li svi
podrugljivi? Nismo li svi drski? Nismo li svi bratomrsci? Nismo li svi razmetljivi? Nismo li svi
oholi? Nismo li svi gordeljivi? Nismo li svi sujetni? Nismo li svi licemerni? Nismo li svi
podmukli? Nismo li svi zavidljivi? Nismo li svi nepokorni? Nismo li svi lenjivi? Nismo li svi
kolebljivi? Nismo li svi bezbriţni? Nismo li svi nemarni za Spasiteljeve zapovesti? Nismo li
sni ispunjeni svakom zloćom? Nismo li umesto staništa Duha Svetoga, postali obitalište
idola? Ne nazivamo li mi izveštaĉeno Boga svojim Ocem? Nismo li umesto sinova Boţijih,
postali sinovi geene? Nismo li mi koji nosimo veliko ime Hristovo postali gori od Jevreja?
Niko, pak, slušajući istinu, ne treba da uznegoduje, sliĉno njima koji su, iako bezakoni,
govorili: Jednoga Oca imamo - Boga (Jn.8,41), da bi od Spasitelja ĉuli; Vaš je otac Ċavo, i
ţelje oca svoga hoćete da ĉinite (Jn.8.44).

33. Kako, dakle, da i mi, budući prestupnici Njegovih zapovesti, ne ĉujemo sliĉno
od Njega? Jer, i apostol naziva sinovima Boţijim one koji su voĊeni Duhom, govoreći: Jer,
koje vodi Duh Boţiji oni su sinovi Boţiji (Rim.n,14). Kako, dakle, i mi, voĊeni smrću,
moţemo da ĉujemo da se nazivamo sinovima Boţijim? Jer je telesno mudrovanje smrt
(Rim.8,6). MeĊutim, oni koji su voĊeni Duhom postaju oĉigledni po plodovima Duha. ?
poznati su plodovi Duha: ? plod Duha jeste: ljubav, radost, mir, dugotrpljenje, blagost,
dobrota, vera, krotost, uzdrţanje (Gal.5,22-23). Da li ih mi imamo u sebi? Ili imamo sve
suprotno? Kako, dakle, moţemo slušati da se zovemo sinovima Boţijim, a ne pre
protivnika? Jer, ono što je roĊeno svakako je sliĉno sa onim od koga je roĊeno. To
pokazuje i Gospod govoreći: ? šmo je roĊeno od Duha, dyx je (Jn.3,6). Mi smo, pak,
postali plot koja ţeli protiv Duha, usled ĉega ćemo sa pravom ĉuti od Njega: Neće duh moj
prebivati sa ovim ljudima jer su plot (Post 6,3). Kako se, dakle, moţemo nazivati
Hrišćanima, nemajući u sebi ništa Hristovo?

34. Ali, reći će, moţda, neko: "Imam veru. Meni je za spasenje dovoljna vera u
Njega". Takvome odgovara apostol Jakov, govoreći: I Ċavoli veruju i drhte (Jv.k.2,19), i
opet: Vera, ako nema dela, mrtva je sama po sebi (Jak.2.17.20), kao uostalom i dela bez
vere. Kako mi uopšte verujemo kada ne pokazujemo veru u ono [što govori] o prolaznim i
sadašnjim [stvarima], s obzirom da smo privezani za veštastveno i da po telu ţivimo,
vojujući protiv Duha. Oni, pak, koji su istinski verovali u Hrista i koji su ga celog uselili u
sebe kroz drţanje zapovesti, govorahu: ? ţivim - ne više ja, nego ţivi u meni Hristos; ? što
sada ţivim u telu, ţivim verom Sina Boţcjega, koji me zavole i predade sebe za mene
(Gal.2. 20). Stradajući za Njega i radi spasenja snih, kao pravi Njegovi podraţavaoci i
istinski ĉuvari Njegovih zapovesti, oni govorahu: Kad nas grde, blagosiljamo, kad nas gone,
trpimo, kad hule na nas, molimo (l.Kop.4,12-13), c obzirom da su Njega ĉuli da govori:
Ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, ĉinite. dobro onima koji vas mrze
i molite se za one koji vas vreĊaju i gone (Mt.5,44) i ostalo. I u njihovim reĉima i u delima
pokazivao se Hristos, koji je u njima delovao. Mi, pak, delamo suprotno svim Njegovim
zapovestima, usled ĉega smo ispunjeni svakom neĉistotom. Stoga smo i postali dom
trgovine umesto hrama Boţijeg, pećina razbojniĉka umesto doma molitve, narod grešan
umesto svetog naroda, narod prepun grehova umesto naroda Boţijeg, seme zlo umesto

78

svetog semena, i sinovi bezakonja umesto sinova Boţijih. Jer, mi smo ostavili zapovesti
Gospodnje i robujemo zlim dusima kroz neĉiste strasti, prognevljujući Sveca Izrailjeva.

35. Oplakujući nas i ţeleći da nam pomogne u našem padu, veliki Isaija uzvikuje:
Zbog ĉega još ranjavate sami sebe, do· dajući bezakonje? Sva je glava u bolu i svo srce u
tuzi. Od nogu do glave nema zdravog mesta, već samo rana i modrica, i rana pozleĊena,
neoĉišćena, neomekšana uljem, nezavijena (Is.1,5-6). I šta nakon toga? Ostaviće se kći
Sionska kao koliba u vinogradu, kao skladište noepća u bašti za krastavce, kao grad
opkoljeni (Is.1,8).

Pokazujući opustošenje duše naše, i apostol je rekao: I kako ne mariše da poznaju
Boga, predade ih Bog u pokvaren um da ĉine što je nepriliĉno, njih koji su ispunjeni svake
nepravde, bluda, zloće, lakomstva, nevaljalstva, puni zavisti, ubistva, svaĊe, lukavstva,
zloćudnosti, došaptaĉi, opadaĉi, bogomrsci, nasilnici, gordeljivci, hvalisavci, izmišljaĉi zala,
nepokorni roditeljima, nerazumni, nevere, neosetljivi, nepomirljivi, nemilostivi. Oni,
poznavši pravdu Boţiju, da koji to ĉine zasluţuju smrt, ne samo da ĉine to, nego i
odobravaju onima koji to ĉine, Zato ih predade Bog u ţeljama njihovih srca u neĉistotu, da
se bešĉaste telesa njihova meĊu njima samima (Rim. 1,28-32; 24). I šta nakon toga?
Otkriva se gnev Boţiji s neba na svaku bezboţnost i nepravdu ljudi (Rim.1, 18).

36. Oznaĉavajući takvo opustošenje duše, i Gospod je govorio: Jerusalime,
Jerusalime, koji ubijaš proroke i zasipaš kamenjem poslane tebi, koliko puta htedoh da
saberem ĉeda tvoja, kao što kokoš skuplja piliće svoje pod krila, i ne htedoste! Eto će vam
se ostaviti kuća vaša pusta (Mt.23,37-38). Gledajući nas, navodne monahe, koji obavljamo
samo telesna sluţenja i preziremo duhovna, usled ĉega smo još i oholi, Isaija opet govori:
Ĉujte reĉ Gospodnju, starešine Sodomske, pazite na zakon Boţiji, narode Gomorski. Šta će
mi mnoštvo ţrtava vaših? Sit sam ţrtava paljenica od ovnova i sala od jaganjaca. Neću više
krvi junĉije i jarĉije. Jer, ko je traţio tako nešto od ruku vaših? Nećete više gaziti po mome
dvorištu. Uzalud je da mi prinesete i najtananije brašno. I tamjan mi je odvratan. Mladine
vaše i subote i dan veliki ne podnosim. Post i nedelanje i praznike vaše mrzi duša moja.
Nasitio sam vas se i ne mogu vas više podnositi. Kad pruţite ruke vaše ? meni odvratiću
oĉi moje od vas. Zašto? Jer, ruke vaše su, govori, pune krvi (Is. 1,10-15). Jer, svaki koji
mrzi brata svoga jeste ĉovekoubica (1.Jn.Z,15). Zbog toga svaki podvig koji ne sadrţi
ljubav postaje tuĊ Bogu.

37. Izobliĉavajući iz daleka naše licemerje, [On] je rekao: Narod ovaj me poštuje
ustima, dok mu je srce daleko od mene. Stoga me uzalud poštuju (Is.29,13) i ostalo. Ono
što je Gospod naš govorio, oplakujući fariseje, primenjivo je i na nas, sadašnje licemere,
koji smo se udostojili velike blagodati, ali se pokazujemo gorim od onih. Ne tovarimo li i mi
teška i nesnošljiva bremena na ramena ljudi, ne hoteći prstom svojim da ih se prihvatimo
(Lk.11,46)? Ne ĉinimo li i mi sva dela naša da bismo se pokazali ljudima (Mt.6,5)? Ne
volimo li i mi zaĉelje na gozbama i prva mesta u zbornicama, da nas ljudi zovu: "Uĉitelju,
uĉitelju", i ne gonimo li do smrti one koji nam ne ukazuju [ĉast]? Nismo li i mi uzeli kljuĉ
od znanja i ne zatvaramo li Carstvo nebesko pred ljudima, drugima ne dajući da uĊu i sami
ne ulazeći?

Ne prohodimo li i mi more i zemlju da bismo dobili jednog sledbenika? I kad ga
dobijemo, ne ĉinimo li ga sinom paklenim dvostruko većim od sebe? Nismo li i mi voĊi
slepi, koji komarca oceĊujemo, a kamilu proţdiremo? Ne ĉistimo li i mi ĉašu i zdelu spolja,
dok smo unutra puni grabeţi i lakomstva, a naroĉito neuzdrţanja? Ne dajemo li i mi
desetak od kima i metvice i svakog povrća, dok prestupamo sudove Boţije i ljubav

79

Njegovu? Nismo li i mi kao okreĉeni grobovi, pokazujući se spolja preda ljudima kao
pravedni, iako smo unutra puni licemerja i bezakonja i svake neĉistote? Ne podiţemo li i mi
grobove muĉenicima i ne ukrašavamo li spomenike apostolima, premda smo sliĉni onima
koji su ih pobili? Ko da ne zaplaĉe nad nama koji se nalazimo u takvom stanju? Ko da ne
zarida nad nama zbog takvog našeg zarobljeništva? Zbog toga nas, ĉasne sinove Boţije,
smatraju za lonĉarske sudove. Stoga je potamnelo zlato i izmenilo se dobro srebro
(Plaĉ.4,1-2).

Zbog toga su nazoreji Siona, koji su blistali više od snega, postali kao Etiopljani.
Oni koji behu belji od mleka, potamneše više od crnila. Stoga se naš izgled pomraĉi više od
ĉaĊi. Odnegovani u raskoši, obukosmo se u neĉistotu. Umnoţi se bezakonje naše više od
bezakonja Sodomljana. Stoga smo od sinova dana i svetlosti postali sinovi noći i tame
(1.Sol.5,5). Od sinova Carstva postali smo sinovi pakla. Stoga iako sinovi Višnjega, mi
umiremo kao ljudi, i padamo kao jedan od knezova (Ps.81, 6-7). Mi smo predani u ruke
bezakonih neprijatelja, tj. divljih demona, i caru nepravednome i lukavijem od svih na
zemlji, tj. njihovom knezu stoga što sagrešismo i bezakonovasmo, prestupivši zapovesti
Gospoda Boga našega (Dan.3,31-32), pogazivši Sina Boţijega i Krv Novoga Zaveta drţeći
za nesvetu (Jev.10, 29).

Ipak, nemoj nas ostaviti do kraja, Gospode, radi imena tvoga, nemoj razoriti Zavet
svoj i nemoj udaljiti milost svoju od nas (Dan.3,34-35) radi štedrosti svoje, Oĉe naš, koji si
na nebesima, i radi milosti Duha tvoga Svetoga. Ne spominji naša stara bezakonja, neka
nas brzo preduhitre milosti tvoje jer osiromašismo veoma. Pomozi nam Boţe, Spasitelju
naš, radi slave imena tvoga. Gospode, izbavi nas i oĉisti grehe naše radi imena tvoga
(Ps.78,8-9), opomenuvši se prvine naše, Gospode, koju je od nas iz ĉovekoljublja primio
jedinorodni Sin tvoj, i koju radi nas ima na nebesima kako bi nam dao izvesnu nadu
spasenja i kako radi oĉajanja ne bismo postali gori. [Pomozi nam] radi Ĉasne Krvi Njegove,
koju je izlio za ţivot sveta, radi Njegovih svetih apostola i muĉenika, koji su radi imena
Njegova prolili sopstvenu krv i radi svetih proroka, otaca i patrijaraha, koji su se
podvizavali da ugode svetom imenu tvome.

Nemoj prevideti molitvu našu, Gospode, niti nas ostavi do kraja. Jer, mi se ne
uzdamo u pravdu svoju, nego u milost tvoju, kojom se brineš za rod naš. Preklinjemo i
molimo tvoju Svetinju da nam ne bude na sud Tajna koju je udomostrojio Sin tvoj
jedinorodni za naše spasenje. Nemoj nas odbaciti od lica tvoga. Nemoj se zgaditi na našu
nedostojnost, već nas pomiluj po velikoj milosti svojoj. Po obilju štedrosti svoje otpusti
grehove naše kako bismo neosuĊeno došli pred svetu slavu tvoju, kako bismo se udostojili
pokrova tvoga jedinorodnog Sina i kako zbog njih ne bismo bili odbaĉeni kao zle sluge.

Da, Vladiko, svemogući Gospode, ĉuj moljenja naša, jer osim tebe drugoga [Boga]
ne znamo. Mi ime tvoje imenujemo, jer ti ĉiniš sve u svemu i svi od tebe traţimo pomoć.
Pogledaj, dakle, sa neba, Gospode i vidi iz doma svete slave tvoje. Gde je revnost tvoja i
moć tvoja? Gde je obilje milosti tvoje i milosrĊa tvoga, jer si trpeo pad naš? Jer, ti si Otac
naš. Avraam nas nije znao, i Izrailj nas nije poznao. Ti, Gospode, Oĉe naš, izbavi nas, jer je
od poĉetka na nama ime tvoje sveto i tvog jedinorodnog Sina i Duha tvoga Svetoga. Zašto
smo, Gospode, zabludeli sa puta tvoga? Nemoj nas kaţnjavati palicom sudova tvojih. Zašto
su otvrdnula srca naša, te se ne boje tebe? Ostavio si nas samozakonju zablude. Povrati,
Gospode, sluge tvoje radi Svete Crkve tvoje i radi svih od veka svetitelja tiojih da bismo
unekoliko nasledili svetu goru tvoju. Protivnici naši pogaziše svetinju tvoju. Postadosmo

80

kao u poĉetku, dok još nisi vladao nad nama i dok se još ne prizivaše ime tvoje nad nama
(Is.63,15-19).

38. Ukoliko otvoriš nebo, trepet će obuzeti gore od tebe i rastopiće se kao vosak na
domaku ognja. Oganj će popaliti protivnike i strašno će biti ime tvoje protivnicima [tvojim].
Kada budeš uĉinio preslavna dela, trepet će obuzeti gore od tebe. Od veka ne slušasmo,
niti oĉi naše videše Boga osim tebe. Dela koja ćeš uĉiniti onima koji ĉekaju milost susrešće
one koji ĉine pravdu i sećaju se puteva tvojih. Gle, ti si se razgnevio i mi sagrešismo. Bolje
reĉeno, mi sargešismo i ti si se razgnevio.

Stoga zalutasmo i postasmo svi kao neĉisti. Jer, sva naša pravda je kao krpa od
neĉiste [ţene]. Mi otpadosmo kao lišće zbog bezakonja naših zbog ĉega će nas vetar
odneti. I nema nikoga ko priziva ime tvoje i koji bi se setio da te se drţi. Okrenuo si lice
svoje od nas i predao si nas zbog grehova naših. I sada, Gospode, ti si Otac naš, a mi smo
blato i svi delo ruku tvojih. Nemoj se gneviti suviše na nas i nemoj se u [ono] vreme setiti
grehova naših. I sada pogledaj, jer smo svi mi narod tvoj. Grad svetoga Siona tvoga
postade pust, kao pustinja posta Jerusalim. Proklet posta dom sveti naš, i slava koju
blagosloviše oci naši bi spaljena ognjem, te sva slavna naša [dela] padoše. I sve si trpeo,
Gospode i ćutao. I smirio si nas veoma (Is.64,6-12).

39. Sve se reĉeno obrazno desilo starom narodu, a sada se na nama istinski
ispunjava. Postadosmo rug susedima našim, demonima, podsmeh i poruga onima oko nas
(Ps.78,4). Ipak, pogledaj sa neba i vidi i spasi nas radi svetoga imena svoga. I pokaţi nam
lukavstva protivnika naših i izbavi nas od zamki njihovih. Nemoj udaljiti od nas pomoć
svoju, jer mi nismo sposobni da pobedimo one koji napadaju na nas. Ti si moćan da nas
spaseš od svih protivnika. Spasi nas, Gospode, od skorbi ovoga sveta po blagosti tvojoj
kako bismo ĉistom savešću prebrodili puĉinu ţivota, neporoĉni i bez mane predstali
strašnom prestolu tvome i udostojili se veĉnoga ţivota".

40. Ĉuvši sve reĉeno i skrušivši se veoma, brat sa suzama reĉe starcu: "Kako vidim,
oĉe, nema meni nade na spasenje. Jer, bezakonja moja prevaziĊoše glavu moju (Ps.37,4).
Ipak, molim te da mi kaţeš šta treba da ĉinim". Odgovarajući, starac reĉe: "Spasenje po
ĉoveĉijim [silama] nije moguće. MeĊutim, za Boga je sve moguće, kao što je rekao sam
Gospod (Mt.19,26). Preteknimo lice Njegovo u ispovedanju. Poklonimo se i pripadnimo
Njemu i plaĉimo pred Gospodom Stvoriteljem našim. Jer je On Bog naš (Ps. 94,2; 6)?
Ĉujmo ga kako govori kroz Isaiju: Kad se obratiš i uzdahneš, spašćeš se (Is.30,15), i opet:
Zar ruka Gospodnja ne moţe da spase? Ili je oteţalo uho Njegovo te ne moţe ĉuti?
Naprotiv, gresi naši su stalno izmeĊu nas i Boga. Zbog grehova naših okrenuo je [On] lice
svoje da nas ne pomiluje (Is.59,1-2).

[On opet] govori: Umijte se i budite ĉisti. Odvojte lukavstva od duša vaših pred
oĉima mojom, nauĉite dobro ĉiniti, traţite suda, izbavite onoga kome se ĉini nepravda,
dajte pravicu siroĉetu i opravdajte udovicu, te doĊite da pogovorimo, veli Gospod. I ako
gresi vaši budu kao skerlet, ubeliću ih kao sneg, i ako budu kao crvena tkanina, ubeliću ih
kao vunu. I ako hoćete u poslušate me, ješćete dobra zemaljska. Jer. usta Gospodnja
govoriše ovo (Is. 1,16-19). I opet preko Joilja (O? govori]: Obratite se meni svim srcem
svojim u postu i u plaĉu i u ridanju. Razderite srca svoja, ? ne haljine svoje, jer je milostiv i
štedar Gospod i izglaĊuje zlobe (Joil. 2.12-13). I Jezekilju opet [On] veli: Sine ĉoveĉiji, reci
domu Izrailjevu: Vi govorite i kaţete - Prestupi naši i bezakonje naše na nama su i u njima
ginemo. I kako da ţivi budemo? Reci im: Ţiv sam ja, govori Gospod, i neću smrti grešnika,

81

nego da se obrati od puta svoga i bude ţiv. Obraćenjem obratite se od puteva vaših. Zbog
ĉega da pomrete, dome Izrailjev (Jez.ZZ, 10-11).

Pokazujući izobilje Boţije blagosti, i Treća knjiga o carevima iznosi: Nalazeći se u
Navutejevom vinogradu, koji je prisvojio ubivši ga, nagovoren od Jezavelje, [car] Ahav je
ĉuo Iliju, koji mu je rekao: Ovako govori Gospod: Nisi li ubio i nisi li nasledio. Na mestu
gde su psi lizali krv Navuteja, i tvoju će lizati. ? Jezavelju će psi pojesti u predgraĊu
Jezraela. ? kada ĉu ove reĉi, Ahav razdera haljine svoje, priveza kostret oko tela svoga, i
posti i usnu u kostreti. I bi reĉ Gospodnja Iliji, zoeopeću: Vide li da se raskajao Ahav od
lica moga? Stoga neću pustiti zla u dane njegove (Z.Car.21,19; 23; 27; 29).

I David govori: Greh moj poznadoh, i bezakonje moje ne sakrih. Rekoh: Ispovediću
protiv sebe bezakonje moje Gospodu, i ti si oprostio bezboţnost srca moga. Za to će se
pomoliti tebi svak prepodobni u vreme pogodno. Ali pri potopu voda mnogih, neće mu se
[one] pribliţiti (Ps.31,5-6).

U JevanĊelju, pak, Gospod govori: Pokajte se, jer se pribliţilo Carstvo nebesko
(Mt.4,17). Na pitanje Petra: Koliko puta na dan, ako mi zgreši brat moj, da mu oprostim?
Do sedam li puta, kao blag po prirodi i neizmeran u blagosti [On] odgovara: Ne velim ti do
sedam puta, nego do sedamdeset puta sedam (Mt.18,22). Šta se moţe sravniti sa takvom
blagošću? Šta da se uporedi sa takvim ĉovekoljubljem?

41. Poznavši, dakle, strah Gospodnji i Njegovu blagost i ĉovekoljublje iz Starog i iz
Novog Zaveta, obratimo mu se sa svim srcem svojim. I zašto da ginemo, braćo? Oĉistimo
ruke grešnici, oĉistimo srca svoja dvojedušni, pomuĉimo se, tugujmo i plaĉimo za grehe
svoje. Prestanimo sa zlim delima svojim, poverujmo u štedrosti Gospodnje, ubojmo se
Njegovih pretnji, saĉuvajmo Njegove zapovesti, zavolimo jedan drugog iz sveg srca. I
onima koji nas mrze i koji nas vreĊaju recimo: "Vi ste braća naša", kako bi se proslavilo
ime Gospodnje i kako bi se pokazala radost Njegova. Dajmo oproštaj jedni drugima za
uzajamna iskušavanja, s obzirom da protiv nas vojuje zajedniĉki neprijatelj. Usprotivimo se
svojim pomislima, prizivajući Boga za pomoćnika, te ćemo prognati lukave i neĉiste
duhove. Potĉinimo telo duhu, pritešnjujući ga i vaspitavajući ga svakim zlopaćenjem.
Oĉistimo sebe od svake prljavštine tela i duha. PobuĊujmo jedni druge na napredovanje u
ljubavi i dobrim delima.

Nemojmo zavideti jedni drugima, niti se razdraţujmo kad nam zavide. Naprotiv,
pokazujmo saosećanje jedni drugima i smirenoumljem leĉimo jedni druge. Nemojmo
ogovarati jedni druge, niti se uzajamno podsmevajmo, jer smo udovi jedni drugima.
Odbacimo lenjost i nemarnost i stojmo hrabro boreći se protiv duhova zla, imajući
Zastupnika kod Oca - Isusa Hrista Pravednika: On je pomirenje za grehe naše. Pomolimo
mu se, dakle, ĉistim srcem iz sve duše svoje i oprostiće nam grehe naše. Jer, Gospod je
blizu svima koji ga prizivaju u istini (Ps.144,18). Stoga i govori: Prinesi Bogu ţrtvu hvale i
izvrši Višnjemu zavete svoje. Prizovi me u dan ţalosti tvoje i izbaviću te, i proslavićeš me
(Ps. 49,14-15).

I Isaija opet [govori]: Razreši svaku svezu nepravde, raskini uţad prinude, otpusti
potlaĉene, i svaki ugovor nepravedni pocepaj. Razdeli gladnima hleb ceoj u siromahe bez
krova uvedi u kuću svoju. Ukoliko vidiš nagoga, odeni ga, i od semena doma svoga nemoj
se kriti. Tada će granuti ujutru svetlost meoja u ozdravljenje tvoje brzo će zasijati. I ići će
pred tobom npavda mvoja, u slava Gospodnja obuzeće te. I šta potom? Tada ćeš zavikati i
Bog će me ĉuti. Još dok budeš govorio, On će ti reći: Evo me. Tada će zasijatnu u tami
svetlost tvoja, i tama će tvoja biti kao u podne. I biće Bog uvek sa tobom, i nasitiće se

82

duša tvoja po ţelji (Is.58,6-10). Vidiš li da ćemo, razrešivši svaku svezu nepravde od srca
svoga, razvezavši svako uţe prisile zlopamćenja u razmenama našim, i ţureći da ĉinimo
dobro bliţnjemu iz sve duše, mi biti obasjani svetlošću poznanja, osloboditi se od strasti
bešĉašća, ispuniti se svake vrline, prosvetiti se slavom Boţijom i osloboditi se svakog
neznanja. Moleći se Hristu, bićemo uslišeni, Boga ćemo imati uvek sa sobom i ispunićemo
se ţeljama po Bogu.

42. Zavolimo, dakle, jedan drugog i voleće nas Bog. Trpimo jedni druge i On će
dugotrpeti gresima našim. Nemojmo vraćati zlo za zlo i nećemo primiti po gresima našim.
Oproštaj grehova naših naći ćemo u opraštanju braći. Milost Boţija je skrivena u našem
milosrĊu prema bliţnjem. Stoga je Gospod kazao: Opraštajte, i oprostiće vam se (Lk.6,37),
i: Ako oprostite ljudima sagrešenja njihova, oprostiće i vama Otac vaš nebeski (Mt.6,14), i
opet: Blaţeni milostivi, jer će biti pomilovani (Mt. 5,7), i: Kakvom merom merite, onakvom
će vam se meriti (Mt. 7,2). Eto, Gospod nam je darovao naĉin spasenja. On nam je dao
veĉnu vlast da budemo ĉeda Boţija (Jn.1,12). U volji našoj, dakle, jeste spasenje naše.

43. Dajmo, dakle, sebe svecelo Gospodu da bismo ga primili svecelog. Postanimo
Njime bogovi. Budući po prirodi Bog i Vladika, On je stoga i postao ĉovek. Pokorimo se
Njemu i slušajmo ga, i On će neumorno odbijati neprijatelje naše. Da je narod moj
poslušao mene, govori [On], da je Izrailj hodio putevima mojim, do ništavila bih
neprijatelje njegove ponizio, i na tlaĉitelje njihove stavio bih ruku moju (Ps.80,14-15). Svu
nadu svoju poloţimo samo na Njega. Svu svoju brigu bacimo na Njega i od svake nevolje
će nas izbaviti: celog ţivota našeg On će nas ĉuvati. Svakog ĉoveka zavolimo od duše, ali
ni na jednog ne polaţimo svoju nadu. Jer, dok nas Gospod ĉuva, prijatelji nam ĉine usluge
i neprijatelji iznemogavaju pred nama. MeĊutim, ako nas Gospod ostavi, i svi prijatelji nas
napuštaju, a neprijatelji jaĉaju protiv nas. Onaj ko se uzda u sebe samog, pašće padom
velikim, a onaj ko se boji Gospoda, biće uznesen. Stoga je i David rekao: Jer se ne uzdam
u luk svoj, i maĉ moj neće. me spasti. Jer si nas ti spasao od tlaĉitelja naših, i mrzitelje
naše posramio si (Ps.43,6-7).

44. Nemojmo trpeti pomisli koje umanjuju grehe naše i koje nas ubeĊuju da će
nam se oprostiti. OgraĊujući nas, Gospod je o njima rekao: Ĉuvajte se od laţnih proroka,
koji vam dolaze u odelu ovĉijem, ? iznutra su vuci grabljivi (Mt.7,15). Sve dok se naš um
uznemirava grehom, mi još nismo dobili oproštaj, budući da još pismo doneli plodove
dostojne pokajanja. Plod pokajanja jeste bestrašće duše, a bestrašće je istrebljivanje
greha. Mi još nemamo savršeno bestrašće, budući da se ponekad uznemiravamo strastima,
a ponekad ne. Prema tome, mi nismo dobili potpuni oproštaj grehova. Jer, od
praroditeljskog greha smo se oslobodili kroz sveto krštenje. Od greha, pak, na koji smo se
drznuli posle krštenja, mi se oslobaĊamo kroz pokajanje.

45. Pokajmo se, dakle, stvarno da bismo, oslobodivši se strasti, zadobili oproštaj
grehova. Prezrimo privremeno da ne bismo, boreći se zbog njega sa ljudima, prestupali
zapovest o ljubavi i otpali od ljubavi Boţije. Po Duhu hodimo i pohotu telesnu nemojmo
ĉiniti (Gal.5.16). Bdimo, budimo trezvoumni, odbacimo san lenjosti. Ugledajmo se na svete
podviţnike Spasiteljeve i podrţavajmo podvige njihove. Zaboravljajmo ono što je za nama i
stremimo za onim što je pred nama. Podraţavajmo njihov neumorni put, njihovo vruće
raspoloţenje, istrajnost uzdrţanja, svetost celomudrenosti, smelost trpljenja,
nepokolebivost dugotrpljenja, ţalost saosećanja, nepomućenost krotosti, vrelinu
revnovanja, nelicemerje ljubavi, visinu smirenoumlja, jednostaviost nesticanja, hrabrost,
blagost, snishodljivost.

83

Nemojmo popuštati uţivanju, nemojmo se raslabljivati pomislima, nemojmo prljati
savest. Imajmo mir sa svima i svetost, bez koje niko neće videti Gospoda (Jev.12,14).
Zbog svega toga beţimo, braćo, od sveta i kneza njegovog. Ostavimo telo i telesno.
UziĊimo na nebesa i na njima neka bude naše ţivljenje. Podraţavajmo boţanstvenog
apostola, dostignimo Naĉelnika ţivota i okusimo od Izvora ţivota. Sa anĊelima slavimo, sa
arhanĊelima pevajmo Gospoda našega Isusa Hrista, kome peka je slava i moć zajedno sa
Ocem i Svetim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova. Amin".

SVETI MAKSIM ISPOVEDNIK
II

ĈETIRI STOTINE POGLAVLjA O LjUBAVI

Predgovor Elpidiju
Uz Slovo o podviţniĉkom ţivotu, šaljem tvome prepodobiju, oĉe Elpidije, i Slovo o
ljubavi u ĉetiri dela (po sto poglavlja), podraţavajući broju JevanĊelja. Ono, moţda,
nikako ne odgovara tvome oĉekivanju, ali nije ni ispod mojih sila. Uostalom, neka zna tvoja
svetost da poslato nije plod moga uma. Proĉitavši knjige svetih otaca i izvukavši ono što se
odnosi na naš predmet, ja sam njihovu opširnost saţeo u vidu izreka radi lakšeg pamćenja
i misaone preglednosti, te ih šaljem tvome prepodobiju, moleći te da ih ĉitaš sa dobrim
raspoloţenjem, traţeći samo korist i previĊajući ruţnoću reĉi. Osim toga, moli se za mene
nedostojnog, jer sam lišen svake duhovne koristi. Isto tako, molim te da napisano ne
shvataš kao breme, budući da sam ja samo ispunio ono što mi je nareĊeno. Naime, danas
nas je mnogo koji reĉima obremenjujemo savesti, dok je vrlo malo onih koji delima uĉe ili
se na delima uĉe. Potrudi se usrdno da pronikneš u svako poglavlje. Jer, ĉini mi se da nisu
sva za svakoga lako razumljiva. Za mnoga, naime mnogi moraju da uloţe mnogo truda,
iako izgleda da su vrlo prosto izreĉena. Jer, moţe biti da će ono što je otkriveno u njima
biti i dušekorisno. Svakako će se takvim i pokazati uz blagodat Boţiju onome ko ih ne bude
ĉitao iz radoznalosti, već sa strahom Boţijim i ljubavlju. Onaj, pak, ko ovu ili bilo koju
drugu knjigu poĉne ĉitati da bi ulovio reĉ na ukor piscu, te da bi sebe pokazao mudrijim od
njega (a ne radi duhovne koristi), nigde, nikada i ništa korisno neće otkriti.

STOTINA PRVA
1. Ljubav je dobro raspoloţenje duše po kome ništa od postojećeg ne pretpostavlja
poznanju Boga. Nije moguće da je zadobije onaj ko ima pristrašće prema bilo ĉemu
zemaljskom.
2. Ljubav se raĊa od bestrašća, bestrašće od nade u Boga, a nada od trpljenja i
dugotrpeljivosti. One se raĊaju od sveobuhvatnog uzdrţanja, uzdrţanje od straha Boţijeg,
a strah od vere u Gospoda.
3. Onaj ko veruje u Gospoda, boji se ada, a ko se boji muĉenja uzdrţava se od
strasti. Onaj ko se uzdrţava od strasti trpeljivo podnosi nevolje. Onaj ko trpi nevolje imaće
nadu u Boga. Nada, pak, u Boga oslobaĊa od zemaljske pristrasnosti. Um koji je osloboĊen
od pristrasnosti imaće ljubav prema Bogu.

84

4. Onaj ko ljubi Boga poznanje Boga pretpostavlja svemu stvorenome od Njega.
Kroz ĉeţnju, on je neprestano prilepljen uz njega.

5. Sve što postoji stvoreno je kroz Boga i za Boga i Bog je bolji od svega što je
stvorio. Stoga onaj ko ostavlja Boga i zanima se lošijim, pokazuje da Bogu pretpostavlja
ono što je kroz Njega postalo.

6. Onaj ĉiji je um prilepljen uz ljubav prema Bogu, sve vidljivo, pa i samo telo
svoje, prezire kao tuĊe.

7. Ukoliko je duša bolja od tela, i ukoliko je Bog nesravnjeno bolji od sveta koji je
stvorio, onda se onaj ko telo pretpostavlja duši, te stvoreni svet Bogu ni po ĉemu ne
razlikuje od idolopoklonika.

8. Onaj ko je odvojio um od ljubavi i privrţenosti prema Bogu i privezao ga za
ĉulno, duši pretpostavlja telo i Bogu Tvorcu Njegova stvorenja.

9. Ukoliko je ţivot uma svetlost poznanja, koju raĊa ljubav prema Bogu, onda je
dobro reĉeno da nema niĉeg većeg od Boţanske ljubavi.

10. Um koji se sa ljubavnom ĉeţnjom uznosi Bogu ne oseća ništa od postojećeg.
Jer, obasjavan Boţanskom i beskrajnom svetlošću, on je bezosećajan za sve od Boga
stvoreno, sliĉno ĉulnom oku [koje ne primećuje] zvezde kada se rodi sunce.

11. Sve vrline sadejstvuju umu u sticanju Boţanske ljubavi, a iznad svega ĉista
molitva. Njome uznošen ka Bogu, um biva izvan svega postojećeg.

12. Kada kroz ljubav bude obuzet Boţanskim poznanjem, um istupa izvan
postojećeg i, osetivši Boţansku beskrajnost, sliĉno boţanstvenom Isaiji, od ushićenja dolazi
u osećanje smirenja, sa skrušenošću govoreći reĉi proroka: O kukavni ja, jer se skruših, jer
budući ĉovek i imajući neĉiste usne i ţiveći u narodu koji ima neĉiste usne videh Cara,
Gospoda Savaota svojim oĉima (Is.6,5).

13. Onaj ko ljubi Boga, ne moţe a da ne voli svakoga ĉoveka kao samoga sebe,
prema i negoduje zbog strasti onih koji se još nisu oĉistili. Videći, meĊutim, njihovo
ispravljanje, on se raduje neizmernom i neizrecivom radošću.

14. Neĉista duša je strasna, budući ispunjena pomislima pohote i mrţnje.

15. Onaj ko u srcu svome vidi trag mrţnje prema ma kom ĉoveku za ma kakvu
pogrešku potpuno je tuĊ ljubavi prema Bogu. Jer, ljubav prema Bogu nikako ne trpi mrţnju
prema ĉoveku.

16. Ako me ljubite, govori Gospod, zapovesti moje drţite (Jn.14,15). Ovo je
zapovest moja: da ljubite jedan drugog (Jn.15,12). Onaj, dakle, ko ne ljubi bliţnjega, ne
drţi zapovest, a ko ne drţi zapovest - ne moţe ni Gospoda ljubiti.

17. Blaţen je ĉovek koji sve ljude moţe podjednako da voli.
18. Blaţen je ĉovek koji nije privezan ni za jednu propadljivu ili prolaznu stvar.
19. Blaţen je um koji se, prošavši sve stvari, neprestano naslaĊuje Boţanskom
krasotom.
20. Onaj ko staranje o telu dovodi do pohote i ko ima zlopamćenje prema bliţnjem
zbog privremenih stvari više sluţi tvari, negoli Tvorcu.
21. Onaj ko telo svoje ĉuva od uţivanja i od bolesti stiĉe satrudnika u sluţenju
boljem.

22. Onaj ko beţi od svih svetskih pohota postaje viši od svakog svetskog veštastva.
85

23. Onaj ko ljubi Boga neizostavno ljubi i bliţnjega. On ne moţe da ĉuva imanje,
već njime bogodoliĉno raspolaţe, dajući svakome ko zaište.

24. Onaj ko ĉini milostinju podraţavajući Boga ne vidi razliku u telesnim potrebama
izmeĊu dobroga i rĊavoga, pravednoga i nepravednoga, već svakome podjednako
razdeljuje prema potrebi, premda zbog dobrog proizvoljenja vrlinskoga pretpostavlja
poroĉnome.

25. Po prirodi blag i bestrasan, Bog sve podjednako voli kao svoja stvorenja,
premda vrlinskog proslavlja jer stiĉe poznanje, a poroĉnog po svojoj dobroti miluje i
obraća, kaţnjavajući ga u ovome svetu. I ĉovek koji je po svom nastrojenju dobar i
bestrasan sve ljude podjednako voli: vrlinskog zbog prirode i dobrog proizvoljenja, a
poroĉnog zbog prirode i sastradavanja, milujući ga kao nerazumnoga i kao onoga koji hodi
u tami.

26. Raspoloţenje ljubavi se ne prepoznaje samo razdavanjem imetka, nego i
predavanjem Reĉi Boţije i telesnim sluţenjem.

27. Onaj ko se istinski odrekao svetskih stvari, te bliţnjemu iz l.ubavi nelicemerno
sluţi, ubrzo postaje slobodan od svake strasti i zajedniĉari u Boţanskoj ljubavi i znanju.

28. Onaj ko je u sebi stekao Boţansku ljubav, po reĉima boţanstvenog Jeremije, ne
zamara se sledeći Gospoda Boga svog (Jer. 17,16), već hrabro podnosi svaki napor,
uvredu i ruţenje, ne misleći zla nikome.

29. Ukoliko te peko uvredi ili u neĉemu ponizi pazi da te pomisao gneva, odvojivši
te ţalošću (zbog uvrede) od ljubavi, ne vrgne u oblast mrţnje.

30. Ukoliko te zaboli uvreda ili bešĉašće znaj da si dobio veliku korist, s obzirom da
je kroz poniţenje iz tebe isterana taština.

31. Sećanje na vatru ne zagreva telo. Ni vera bez ljubavi u duši ne proizvodi
svetlost poznanja.

32. Svetlost sunca privlaĉi zdravo oko. I poznanje Boga prirodno kroz ljubav privlaĉi
ĉisti um.

33. Um je ĉist ukoliko se odvojio od neznanja i ukoliko je osvetljen Boţanskom
svetlošću.

34. Duša je ĉista ukoliko se oslobodila od strasti i ukoliko se neprestano veseli
Boţanskom ljubavlju.

35. Strast je za osudu s obzirom da predstavlja neprirodno kretanje duše.

36. Bestrašće je mirno stanje duše: u njemu duša postaje teško pokretna na zlo.

37. Onaj ko je sa trudom stekao plodove ljubavi ne namerava da se odvoji od nje,
makar pretrpeo i hiljade zala. Neka te u [reĉeno] uveri uĉenik Hristov Stefan i sliĉni njemu,
te i On sam, s obzirom da se molio za svoje ubice i za njih traţio oproštaj od Oca, budući
da nisu znali šta ĉine (Lk.23,34).

38. Ljubavi je svojstveno dugotrpljenje i dobrota (l.Kop.13, 4). Stoga je oĉigledno
da postaje tuĊ ljubavi onaj ko se gnevi i ĉini zlo. TuĊ, pak, ljubavi tuĊ je Bogu, budući da
je Bog - ljubav (1.Jn.4,7).

39. Nemojte govoriti da ste hram Gospodnji, kaţe boţanstveni Jeremija (Jer.7,4).
Ni ti nemoj govoriti da te gola vera u Gospoda našeg Isusa Hrista moţe spasti. Jer, reĉeno
nije moguće ukoliko ne stekneš i ljubav prema Njemu kroz dela. Jer, gola vera [ne koristi],
budući da i Ċavoli veruju i drhte (Jak.2,19).

86

40. Delo ljubavi saĉinjavaju usrdno dobroĉinstvo bliţnjem, dugotrpeljivost, trpljenje
i upotrebljavanje stvari po pravom smislu.

41. Onaj ko voli Boga nikoga ne oţalošćuje i ni na koga se ne ţalosti radi prolaznih
[stvari]. On se oţalošćuje i oţalošćuje [druge] spasonosnom samo ţalošću, kakvom se
blaţeni Pavle i sam ţalostio i oţalošćavao Korinćane (2.Kor.7,8-I; 2.Kor.2,4).

42. Onaj ko voli Boga ţivi anĊelski ţivot na zemlji: posti i bdi, peva i moli se i o
svakom ĉoveku uvek dobro misli.

43. Svako se trudi da dobije ono što ţeli. Boţanstvo je, meĊutim, neuporedivo bolje
i dostojnije ţelje od svih dobara i [stvari] koje se mogu ţeleti. Koliko, dakle, samo truda
treba mi da pokaţemo da bismo dostigli Onoga ko je po prirodi dobar i poţeljan.

44. Nemoj prljati svoje telo sramnim delima i nemoj skrnaviti dušu zlim pomislima,
te će mir Boţiji doći na tebe, donoseći ljubav.

45. Iznuravaj telo svoje gladovanjem i bdenjem i bez lenjosti upraţnjavaj
psalmopojanje i molitvu, te će osvećenje celomudrenosti doći na tebe, donoseći ljubav.

46. Onaj ko se udostojio boţanstvenog poznanja i kroz ljubav stekao njegovo
prosvećenje nikada neće primiti nadmenost duha taštine. Onaj, pak, ko se nije udostojio
da ga stekne, lako se njime zanosi. Ukoliko, meĊutim, u svemu što radi ima pogled
obraćen na Boga, sve radi Njega ĉineći, on će lako uz Njegovu pomoć izbeći taštinu.

47. Onaj ko još nije dostigao boţanstveno poznanje koje dela kroz ljubav, visoko
umuje o onome što ĉini po Bogu. Onaj, pak, ko ga se udostojio, sa raspoloţenjem govori
reĉi patrijarha Avraama (izgovorene prilikom boţanstvenog javljanja): Ja sam zemlja i
pepeo (Post 18,27).

48. Onaj ko se boji Gospoda uvek ima smirenoumlje kao sabesednika. Njegovim
podsećanjem on dostiţe do Boţanstvene ljubavi i blagodarnosti. Jer, on se seća svog
ranijeg svetskog ţivota, raznovrsnih pogrešaka i iskušenja koja su mu se dešavala od
mladosti, te kako ga je Gospod od svega izbavio (up. Z.Tim.3,11) i preveo ga iz strasnog
ţivota u ţivot po Bogu. Sa tim strahom on prima i ljubav, blagodareći neprestano sa
dubokim smirenoumljem Dobrotvora i Upravitelja ţivota našeg.

49. Nemoj prljati um svoj zadrţavajući u sebi pomisli pohote i gneva kako ne bi,
otpavši od ĉiste molitve, upao u duh uninija.

50. Um se lišava smelosti prema Bogu ukoliko besedi sa rĊavim i neĉistim
pomislima.

51. VoĊen strastima, nerazumni se smućuje pokretima gneva i bez razloga hita da
pobegne od bratije. Kada se, pak, raspaljuje pohotom, on, raskajavši se, opet pribegava
njima. Razborit, meĊutim, u oba sluĉaja ĉini suprotno: u sluĉaju gneva on seĉe uzroke
smućenja, oslobaĊajući se ogorĉenja prema bratiji. U sluĉaju, pak pohote, on se uzdrţava
od nerazumnih ĉeţnji i susreta.

52. U vreme iskušenja nemoj napuštati svoj manastir, već hrabro podnosi talase
pomisli, naroĉito tuge i uninija. Jer, na taj naĉin ćeš, po promislu budući iskušavan
nevoljama, imati tvrdu nadu na Boga (up. 2.Kor.1,6). Ukoliko, pak, ostaviš manastir,
pokazaćeš se neiskusan, strašljiv i nepostojan.

53. Ukoliko nećeš da otpadneš od ljubavi po Bogu, nemoj dopusti da brat tvoj zaspi
ogorĉen na tebe, niti da ti zaspiš ogorĉen na njega. [Naprotiv], idi te se najpre pomiri sa
bratom svojim, pa onda doĊi i sa ĉistom svešću prinesi Hristu dar ljubavi kroz usrdnu
molitvu.

87

54. Po reĉima boţanstvenog apostola, onome ko nema ljubavi ništa ne koriste svi
darovi Duha (1.Kor.13,3). Prema tome, koliko samo napora treba da uloţimo da bismo je
stekli.

55. Ljubav ne ĉini zla bliţnjemu (Rim.13,10). Prema tome, zar onaj ko zavidi bratu,
ţalosti se zbog njegovog napretka, porugama kalja njegov ugled ili po nekoj zloj navici
potajno radi protiv njega neće sebe uĉiniti tuĊim ljubavi i krivim Veĉnom su

DU?
56. Ljubav je punota zakona (Rim.13,10). Zar onaj, dakle, ko ima zlopamćenje
prema bratu, pravi mu zamke, kune ga i raduje se njegovom padu nije zakonoprestupnik i
zar nije dostojan veĉne muke?
57. Onaj ko ogovara brata i osuĊuje brata svoga, ogovara zakon i osuĊuje zakon
(Jak.4,11). Zakon, pak, Hristov jeste ljubav (Jn. 13,34). Zar klevetnik neće otpasti od
ljubavi Hristove i samom sebi postati uzrok veĉne muke?

58. Nemoj dati sluha svoga jeziku klevetnika, ni jezika svoga sluhu ogovaraĉa, koji
rado govori ili sluša protiv bliţnjega, kako ne bi otpao od Boţanstvene ljubavi i postao tuĊ
veĉnom ţivotu.

59. Nemoj primati prekore na oca tvoga, niti podstrekavaj onoga ko ga sramoti da
se Gospod ne bi razgnevio na dela tvoja i da te ne bi istrebio iz zemlje ţivih (up. Pon.7,15).

60. Zatvori usta onome koji kleveta u uši tvoje kako sa njim ne bi sagrešio dvojnim
grehom, i sam navikavajući na pogubnu strast i njega ne spreĉavajući da zloslovi protiv
bliţnjega.

61. A ja vam kaţem, govori Gospod, ljubite neprijatelje svoje, ĉinite dobro onima
koji vas mrze i molite se za one koji vas vreĊaju (Mt.5,44). Zašto je tako nešto zapovedio?
Da bi te oslobodio mrţnje, ţalosti, gneva i zlopamtljivosti, i da bi te udostojio najvećeg
blaga savršene ljubavi. Nju, naime, ne moţe da ima onaj ko sve ljude ne ljubi podjednako
po ugledu na Boga, koji sve ljude podjednako ljubi i koji hoće da se svi spasu i da doĊu u
poznanje istine (1.Tim.2,4).

62. A ja vam kaţem da se ne protivite zlu, nego ako te ko udari po desnom obrazu
tvom, okreni mu i drugi. I koji hoće da se sudi s tobom u košulju tvoju da uzme, podaj mu
u haljinu. I ako te ko potera jednu milju, udu c njim dve (Mt.5,39-41). Zašto? Da bi te
saĉuvao od gneva i smućenja i da bi drugoga vaspitao tvojom nezlobivošću, te da bi
obojicu, kao dobar Otac, podveo pod igo ljubavi.

63. Mi u sebi nosimo strasna maštanja o stvarima prema kojima smo nekad bili
pristrasni. Onaj, dakle, ko pobeĊuje strasne maštarije, nesumnjivo prezire i stvari od kojih
potiĉu. Borba sa sećanjima je, naime, teţa od borbe sa samim stvarima s obzirom da je
lakše grešiti razumom, negoli na delu.

64. Jedne od strasti su telesne, a druge duševne. Telesne imaju povode od tela, a
duševne od spoljašnjih predmeta. I jedne i druge odsecaju ljubav i uzdrţanje: ljubav
duševne, a uzdrţanje telesne.

65. Jedne od strasti pripadaju razdraţajnom delu duše, a druge ţelateljnom. I
jedne i druge se pokreću kroz ĉula. Pokreću se, naime, kada se duša nalazi izvan ljubavi i
uzdrţanja.

66. Teţe je savlaĊivati strasti razdraţajnog dela duše, negoli ţelateljnog. Stoga je
Gospod i dao veći lek protiv njih, tj. zapovest ljubavi.

88

67. Strasti se dotiĉu samo jednog dela duše: ili razdraţajnog, ili ţelateljnog, ili
slovesnog (kao u sluĉaju zaboravnosti i neznanja). Uninije, pak, zahvata sve sile duše,
pokrećući skoro sve strasti. Stoga je ono teţe od svih ostalih strasti. Dajući lek protiv
njega, Gospod je dobro rekao: Trpljenjem svojim spasavajte duše svoje (Lk.21,19).

68. Nikada nemoj povrediti nikoga od braće, naroĉito bezrazloţno, da se on, ne
podnoseći uvredu, ne bi udaljio [iz manastira]. Jer, tada nikada nećeš moći da izbegneš
prekor savesti koji će ti uvek izazivati tugu u vreme molitve i um lišavati smelosti prema
Bogu.

69. Nemoj trpeti sablazni podozrenja ili ljude koji ti ih [prenose]. Jer, oni koji se na
bilo koji naĉin sablaţnjavaju od dogaĊaja koji se dešavaju hotimice ili nehotimice, ne znaju
puta mirnog (Rim.3,17), koji svoje ljubitelje kroz ljubav vodi do poznanja Boga.

70. Nema savršenu ljubav onaj ko menja svoje raspoloţenje prema ljudima u
skladu sa njihovim osobinama, tj. jednoga voleći, a drugoga mrzeći, ili jednog i istog
[ĉoveka] ĉas voleći, ĉas mrzeći iz istih razloga.

71. Savršena ljubav ne razdeljuje jednu prirodu ljudi po razliĉitosti njihovih
raspoloţenja. Ona uvek gleda samo na nju i sve ljude podjednako ljubi: vrlinske - kao
prijatelje, a poroĉne - kao neprijatelje, ĉineći im dobro, dugotrpeći, podnoseći njihove
postupke i uopšte ne misleći o zlu. Ona ĉak i strada za njih, ukoliko nastane pogodno
vreme, sve sa [namerom] da ih uĉini prijateljima. Ukoliko i ne uspe, ona ne odstupa od
svog raspoloţenja, pokazujući uvek na isti naĉin plodove ljubavi prema svim ljudima.
Pokazujući svoju ljubav prema nama, i Gospod i Bog naš Isus Hristos je stradao za celo
ĉoveĉanstvo, svima podjednako darujući nadu vaskrsenja, premda svako sebe ĉini
dostojnim ili slave ili muĉenja.

72. Onaj ko ne prezire slavu i bešĉašće, bogatstvo i siromaštvo, uţivanje i tugu, još
nije stekao savršenu ljubav. Jer, savršena ljubav prezire ne samo navedeno, nego ĉak i
ovaj prolazni ţivot i smrt.

73. Ĉuj šta govore oni koji su se udostojili savršene ljubavi: Ko će nas rastaviti od
ljubavi Hristove? Ţalost ili teskoba, ili gonjenje, ili glad, ili golotinja, ili opasnost, ili maĉ?
Kao što je napisano: Radi tebe nas ubijaju vazdan, smatraju nas ovcama za klanje. Ali u
svemu ovome pobeĊujemo kroz Onoga koji nas je zavoleo. Jer sam uveren da nas ni smrt,
ni ţivot, ni anĊeli, ni poglavarstva, ni sile, ni sadašnjost, ni budućnost, ni visina, ni dubina,
niti ikakva druga tvar neće moći odvojiti od ljubavi Boţije, koja je u Hristu Isusu Gospodu
našem (Rim.8,35-39).

74. O ljubavi prema bliţnjemu ĉuj, opet, šta govore: Istinu govorim u Hristu, ne
laţem, to mi svedoĉi savest moja Duhom Svetim da mi je vrlo ţao i srce me moje boli bez
prestanka jer bih ţeleo da ja sam budem odluĉen od Hrista za braću svoju, srodnike moje
po telu koji su Izrailjci (Rim.9,1-4), itd. Sliĉno je govorio i Mojsije (Izl.32,33) i ostali sveti.

75. Onaj ko ne prezire slavu i uţivanje i srebroljublje, koje ih razvija i radi kojih i
nastaje, ne moţe da odstrani povode za gnev. Onaj, pak, ko ih ne odstrani ne moţe da
zadobije savršenu ljubav.

76. Smirenje i zlopaćenje oslobaĊaju ĉoveka od svakog greha: jedno odseca
duševne, a drugo - telesne strasti. Tako je ĉinio i blaţeni David, moleći se Bogu reĉima:
Vidi smirenje moje i trud moj i oprosti sve grehe moje (Ps.24,18).

77. Gospod ĉini bestrasnim one koji ispunjavaju zapovesti. Kroz boţanstvene, pak,
dogmate On im daruje svetlost poznanja.

89

78. Svi dogmati su odnose ili na Boga, ili na vidljive i nevidljive [stvari], ili na
promisao i sud koji se [projavljuje] u njima.

79. Milostinja leĉi razdraţajni deo duše, post pogašuje pohotu, dok molitva oĉišćuje
um i priprema ga za sagledavanje postojećeg. Jer, prema silama duše Gospod nam je dao i
zapovesti.

80. Nauĉite se od mene, govori Gospod, jer sam krotak i smiren srcem (Mt.11,29) i
ostalo. Krotost ĉuva gnev od smućenja, a smirenje oslobaĊa um od nadmenosti i taštine.

81. Postoje dve vrste straha Boţijeg: jedan se u nama raĊa od pretnje muĉenjem.
Od njega u nama po redu nastaju uzdrţanje, trpljenje, nada na Boga, bestrašće i ljubav.
Drugi je, meĊutim, spojen sa ljubavlju. On duši neprekidno donosi poboţnost kako zbog
smelosti ljubavi ne bi došlo do prenebregavanja Boga.

82. Prvi strah savršena ljubav izgoni napolje (1Jn.4,18) iz duše koja ju je stekla i
koja se više ne boji muĉenja. Drugi, pak, kao što je reĉeno, ona uvek ima sjedinjen sa
sobom. Prvom strahu dolikuju reĉi Pisma: Strahom Gospodnjim svako se uklanja od zla
(Priĉ.16,6), i: Poĉetak mudrosti je strah Gospodnji (Priĉ.1,7; Ps. 110,10), a drugom: Strah
je Gospodnji ĉist i ostaje u vek veka (Ps. 18,9), i: Nema oskudice onima koji ga se boje
(Ps.33,10).

83. Umrtvite, dakle, udove svoje koji su na zemlji: blud, neĉistotu, strast, zlu
pohotu, lakomstvo (Kol.Z,5). Zemljom [apostol] naziva telesno mudrovanje, bludom - greh
delom, neĉistotom - saglasnost na greh, strašću - strasnu pomisao, zlom pohotom - prosto
primanje pohotne pomisli, lakomstvom - veštastvo koje raĊa i uvećava strast. Boţanstveni
apostol, dakle, zapoveda da umrtvimo sve navedeno, što saĉinjava delove telesnog
mudrovanja.

84. Sećanje najpre unosi u um prostu pomisao. Ukoliko se ona zadrţi, pokreće se
strast. Ukoliko se ne istrebi, ona će privoleti um na saglasnost, što već dovodi do greha na
delu. Pišući [Hrišćanima] iz neznaboţaca, premudri apostol zapoveda da se najpre uništi
posledica greha [tj. greh delom], te da se potom, stupajući obrnutim redom, završi i sa
uzrokom greha. Uzrok, pak, koji raĊa i uvećava strasti, kao što je reĉeno, jeste lakomstvo.
Po mom mišljenju, njime se oznaĉava stomakougaĊanje, tj. majka i hraniteljka bluda. Jer,
lakomstvo je zlo ne samo u odnosu na imanje, već i u odnosu na hranu, kao što je i
uzdrţanje dobro ne samo u odnosu na hranu, već i na imanje.

85. Ptica kojoj je vezana noga pri pokušaju da leti pada na zemlju vuĉena uzicom. I
um koji još nije stekao bestrašće pri uzdizanju ka poznanju nebeskih [stvari] pada na
zemlju vuĉen strastima.

86. Kada se potpuno oslobodi od strasti, um neometano ?O ?? ka sagledavanju
bića, idući ka poznanju Svete Trojice.

87. Kada je ĉist, um prima pojmove stvari i preko njih se kreće ka duhovnom
sagledavanju. Ukoliko, pak, kroz lenost postane neĉist, on pojmove drugih stvari prosto
uobraţava, dok ljudske [pojmove] koje prima pretvara u sramne i lukave pomisli.

88. Ukoliko u vreme molitve tvome umu nikada ne dosaĊuje nikakva svetska
pomisao, znaj da nisi iznan granica bestrašća.

89. Kada poĉne da oseća svoje sopstveno zdravlje, duša i snoviĊenja poĉinje da
gleda prosto i spokojno.

90. Lepota vidljivih [stvari] privlaĉi ĉulno oko. I poznanje nevidljivih [stvari] privlaĉi
ĉisti um. NSVIDJKIVIM, pak, nazivam bestelesne [stvari],

90

91. Veliko je ne biti pristrasan prema stvarima. Mnogo je veće ostajati bestrastan i
u maštanjima. Jer, borba sa demonima kroz pomisli je ţešća od borbe kroz stvari.

92. Onaj ko je stekao vrline i obogatio se znanjem, stvari vidi onakvima kakve su
po prirodi, te sve ĉini i govori po pravom smislu, uopšte ne praveći pogreške. Jer, mi
postajemo vrlinski ili poroĉni sudeći po slovesnoj ili beslovesnoj upotrebi stvari.

93. Znak krajnjeg bestrašća jeste ushoĊenje prostih pojmova o stvarima u srce i u
budnom stanju tela i u snu.

94. Kroz ispunjavanje zapovesti um sa sebe svlaĉi strasti. Kroz duhovno
sagledavanje vidljivih stvari on ostavlja strasne pojmove o stvarima. Kroz poznanje
nevidljivih stvari, on [napušta] sagledavanje vidljivoga. I njega samog [tj. poznanje
nevidljivoga] zapostavlja kroz poznanje Svete Trojice.

95. RaĊajući se i obasjavajući svet, sunce pokazuje i samo sebe i stvari koje
osvetljava. RaĊajući se u ĉistom umu, i Sunce pravde pokazuje i sebe i smisao svega što je
stvorilo i što će uĉiniti.

96. Boga ne poznajemo po Njegovoj suštini, nego po Njegovom veliĉanstvenom
delanju i promislu o bićima. Kroz njih kao kroz ogledalo mi vidimo Njegovu bezgraniĉnu
blagost, mudrost i silu (up. Rim.1,20).

97. Ĉisti um se nalazi ili u prostim pojmovima ljudskih stvari, ili u prirodnom
sagledavanju vidljivog, ili u sagledavanju nevidljivog, ili u svetlosti Svete Trojice,

98. Nalazeći se u sagledavanju vidljivih [stvari], um istraţuje ili njihov prirodni
smisao, ili smisao onoga što oznaĉavaju, ili pak sam njihov uzrok.

99. Zanimajući se sagledavanjem nevidljivih [stvari], um istraţuje njihov prirodni
smisao, uzrok njihovog postanka i njihove posledice, te promisao i sud o njima.

100. Našavši se u Bogu i raspaljivan ĉeţnjom, um najpre ište smisao Njegove
suštine. MeĊutim, u onome što je u Njemu po sebi on ne nalazi utehu: tako nešto je
nemoguće i podjednako nesmestivo za svaku stvorenu prirodu. On se teši onim što je oko
Njega, tj. veĉnošću, beskrajnošću i neograniĉenošću, blagošću, mudrošću, te tvoraĉkom,
promisliteljskom i suditeljnom silom u odnosu prema bićima. Jedino što moţemo da
shvatimo o Njemu jeste Njegova beskrajnost i nemogućnost da ga poznamo, kao što su
rekli muţevi bogoslovi, Grigorije i Dionisije.

STOTINA DRUGA
1. Ona ko zaista voli Boga moli se bez rasejanosti. Onaj, pak, ko se moli bez
rasejanosti zaista ljubi Boga. Bez rasejanosti ne moţe da se moli onaj ko um ima privezan
za bilo šta zemaljsko. Prema tome, Boga ne voli onaj ĉiji je um vezan za bilo šta zemaljsko.
2. Um koji se dugo bavi nekom ĉulnom stvari svakako poseduje strast prema njoj,
tj. ili pohotu, ili tugu, ili gnev, ili zlopamćenje. Ukoliko ne prezre tu stvar, um neće moći da
se oslobodi strasti,
3. Nadvladan strastima, um se privezuje za veštastvene stvari. Odvojivši ga od
Boga, one ga navode da se bavi njima. Ljubav Boţija, meĊutim, um odrešuje od okova,
ubeĊujući ga da prezire ne samo ĉulne stvari, nego i sam privremeni ţivot.
4. Delo zapovesti je da pojmove o stvarima uĉini prostim, a ĉitanja i sagledavanja -
da um uĉine neveštastvenim i bezvidnim. Iz njih se, opet, raĊa nerasejana molitva.

91

5. Da bi se um potpuno oslobodio od strasti i da bi se mogao moliti bez rasejanosti
nije dovoljan samo put delanja. Neophodna su i razliĉita duhovna sagledavanja. Jer,
delanje oslobaĊa um samo od neuzdrţanja i mrţnje, dok ga duhovna sagledavanja
izbavljaju od zaboravnosti i neznanja. Tek tada um moţe da se moli kako treba.

6. Postoje dva krajnja stanja ĉiste molitve. Jedno se dešava onima koji se bave
delanjem, a druga onima koji se bave sagledavanjem, Prvo nastaje u duši ad straha
Boţijeg i dobre nade, a drugo od Boţanske ljubavi i krajnje ĉistote. Obeleţje prvog stepena
jeste sabrani um u odnosu na sve svetske pojmove i molitva bez rasejanosti i smetnje kao
pred samim Bogom (kao što se zaista i zbiva). Znak drugog stanja jeste um koji u
molitvenoj ĉeţnji biva obuzet Boţanskom i beskrajnom svetlošću, te više ne oseća ni sebe,
niti išta drugo od postojećeg, osim Onoga koji je ljubavlju u njemu izdejstvovao
prosvećenje. Stremeći ka smislovima Boga, um tada stiĉe ĉista i razgovetna otkrivenja o
Njemu.

7. [Ĉovek] se prilepljuje za ono što voli. Ne ţeleći da ga se liši, on prezire sve što
ga u tome ometa. Onaj ko voli Boga istrajava u ĉistoj molitvi, te iz sebe izbacuje svaku
strast koja ga ometa.

8. Onaj ko odbaci majku svih strasti, tj. samoljublje, lako će, uz Boţiju [pomoć]
odstraniti i ostale, tj. gnev, tugu, zlopamćenje itd. Onaj, pak, ko je savladan prvom, i od
drugih biva ranjavan, makar i ne hteo. Samoljublje je, opet, strast prema telu.

9. Ljudi se meĊusobno vole iz pet uzroka. Od njih su neki dostojni pohvale, a neki
osude. Oni se, dakle, vole ili radi Boga (kao što vrlinski [ĉovek] voli sve, i kao što njega voli
ĉak i nevrlinski), ili po prirodi (kao što roditelji vole decu i obratno), ili iz taštine (kao što
hvaljeni voli onoga koji ga hvali), ili zbog srebroljublja (kao što se voli bogati radi dobitka),
ili iz slastoljublja (kao što onaj ko sluţi stomaku i onome što je pod stomakom [voli lica
koja mu u tom smislu sluţe]). Prva [ljubav] je pohvalna, druga - srednja, a ostale su
strasne.

10. Ukoliko se dešava da jedne mrziš, druge i voliš i mrziš, treće voliš pod meru, a
ĉetvrte prekomerno, nejednakost će ti pokazati da si daleko od savršene ljubavi koja
podrazumeva da svakog ĉoveka podjednako voliš.

11. Ukloni se od zla i ĉini dobro (Ps.ZZ,14), tj. bori se sa neprijateljima da bi
umanjio strasti, a potom se drţi trezvoumlja kako se ne bi umnoţile. I opet, bori se da
stekneš vrline, a potom se drţi trezvoumlja kako bi ih saĉuvao. To je ono reĉeno: Delati i
negovati (Post.2,15).

12. [Demoni], koji nas po dopuštenju Boţijem kušaju, ili raspaljuju ţelateljni deo
duše, ili smućuju razdraţajni, ili pomraĉuju slovesni, ili telo oblaţu patnjom, ili razgrabljuju
naše stvari.

13. Demoni nas iskušavaju sami ili protiv nas naoruţavaju ljude koji se ne boje
Gospoda. Sami nas iskušavaju kada se udaljujemo od ljudi, kao Gospod u pustinji (Mt.4,3-
10), a preko ljudi kada su oko nas, kao i Gospoda preko fariseja (up. Mt.9,34). Ipak,
gledajući na naš obrazac [tj. Gospoda], mi ćemo ih odbiti u oba sluĉaja.

14. Kada um poĉne da napreduje u ljubavi Boţijoj, demon hule poĉinje da ga kuša i
da mu ubacuje pomisli. Ljudi takve pomisli ne mogu izmisliti, već samo njihov otac - Ċavo.
On to ĉini stoga što zavidi bogoljupcu, hoteći da ga dovede do oĉajanja. Jer, [ĉovek] koji
poveruje da sam izmišlja takve pomisli, više neće moći da se usudi da se Bogu uznosi sa
uobiĉajenom molitvom. MeĊutim, zloĉinac ne postiţe svoj cilj, nego nas još više utvrĊuje.

92

Jer, kada nas napada i kada se branimo, mi postajemo iskusniji i istinitiji u ljubavi Boţijoj.
Maĉ njihov da uĊe u srce njihovo c lukovi njihovi da se polome (Ps.36,15).

15. Posmatrajući vidljive stvari, um ih preko ĉula poima u njihovoj prirodi. Ni sam
um nije zlo, ni prirodno poimanje, ni stvari, niti ĉula, s obzirom da su dela Boţija. Šta je,
meĊutim, zlo? Oĉevidno, strast [koja proizilazi] iz prirodnog poimanja. Ona moţe da se
izbegne pri upotrebi pojmova ukoliko um bdi.

16. Strast je neprirodno kretanje duše ili zbog beslovesne ljubavi ili zbog nerasudne
mrţnje prema nekome ili prema neĉemu ĉulnom. Na primer, postoji beslovesna ljubav
prema jelima, prema ţeni, novcu ili prolaznoj slavi, ili prema ĉulnim stvarima ili prema
neĉemu što ih pruţa. I nerasudna mrţnja se odnosi na nešto od navedenoga, ili na onoga
ko ometa pristup ka njima.

17. I opet, zlo je pogrešna upotreba pojmova, za kojom sledi zloupotreba stvari. Na
primer, u odnosu na ţenu pravilna upotreba supruţanstva ima za cilj raĊanje dece. Onaj,
pak, ko gleda samo na uţivanje greši u rasuĊivanju, smatrajući dobrim ono što nije dobro.
On, dakle, opšteći sa ţenom ĉini pogrešnu upotrebu. Sliĉno biva i u odnosu na druge stvari
i pojmove.

18. Kada demoni tvoj um udalje od celomudrenosti i opkole ga bludnim pomislima,
ti sa suzama govori Vladici: Oni koji me izagnaše, sada me opkoliše (Ps.16,11), i: Radosti
moja, izbavi me od onih koji me opkoliše (Ps.31,7), te ćeš se izbaviti.

19. Demon bluda je snaţan i silno napada one koji se bore sa strašću. On je
naroĉito snaţan ukoliko je [ĉovek] nemaran u odnosu na [koliĉinu] hrane i razgovor sa
ţenama. On najpre um potkrada prijatnošću slasti, a zatim kroz sećanje pristupa [ĉoveku]
kad se odmara raspaljujući mu telo i predstavljajući umu razliĉite [sramne] oblike,
prizivajući ga na pristanak na greh. Ukoliko hoćeš da se u tebi ne zadrţavaju takve [slike],
prigrli post, trud, bdenje i dobro bezmolvije sa upornom molitvom.

20. [Demoni] stalno ištu našu dušu i pokušavaju da je uhvate posredstvom strasnih
pomisli, te da je bace u greh razuma ili u greh na delu. MeĊutim, kada vide da um ne
prima njihova [iskušenja], oni se postiĊuju i posramljuju (Ps.34,4). Kada ga, pak, naĊu
zauzetog duhovnim sagledavanjem, oni se brzo vraćaju nazad veoma postiĊeni (Ps.6,11).

21. Delo Ċakona vrši onaj ko veţba um svoj za sveštene podvige i odgoni od sebe
strasne pomisli. Delo prezvitera vrši onaj ko prosvećuje um svoj u poznanju bića i otklanja
laţnoimeno znanje. Delo, pak, episkopa vrši onaj ko usavršava um svoj svetim mirom
poznanja Svete Trojice kojoj se poklanjamo.

22. Demoni slabe kada se kroz ispunjenje zapovesti u nama umanjuju strasti, a
ginu kada one kroz bestrašće duše potpuno išĉezavaju iz nje. Oni [tada] u duši ne nalaze
strasti pomoću kojih su se u n.oj drţali i pomoću kojih su vojevali protiv nje. To i znaĉi
reĉeno: Iznemoći će i nponašće od lica Tvoga (Ps.9,3).

23. Jedni ljudi izbegavaju strasti iz straha od ljudi, drugi iz taštine, i drugi opet iz
uzdrţanja. Neki se, najzad, oslobaĊaju strasti po sudovima Boţijim.

24. Sve reĉi Gospodnje se svode na ĉetiri [stvari]: zapovesti, dogmate, opomene i
obećanja. Njih radi i mi podnosimo svaku teskobu ţivota, tj. postove, bdenja, spavanje na
goloj zemlji, trudove i zamore u sluţenju [bliţnjima], vreĊanja, bešĉašća, muĉenja, smrti i
sliĉno. [Prorok David] kaţe: Radi reĉi usta tvojih ja saĉuvah puteve ţestoke (Ps.16.4).

25. Nagrada za uzdrţanje jeste bestrašće, a za veru - poznanje. Bestrašće, pak,
raĊa rasuĊivanje, a poznanje - ljubav prema Bogu.

93

26. Kada postigne delatne vrline, um napreduje u razboritosti, a kada postigne
sagledateljnu vrlinu - napreduje u poznanju. [Razboritost] podviţniku pruţa razlikovanje
vrline od poroka, a [poznanje] svoga zajedniĉara privodi smislu bestelesnih i telesnih
[bića]. Blagodati bogoslovlja, pak, um se udostojava kada na krilima ljubavi prevaziĊe
navedeno, te prebiva u Bogu i uz pomoć Duha ispituje Njegov smisao po svojoj
mogućnosti.

27. Ţeleći da bogoslovstvuješ, nemoj traţiti smisao [Boga] po sebi s obzirom da
njega ne moţe postići ne samo ljudski um, nego ni um bilo kojeg bića posle Boga [tj. ni
anĊela]. Naprotiv, ispituj po mogućnosti samo ono što je oko Njega, tj. Njegovu veĉnost,
bezgraniĉnost i neograniĉenost, blagost i mudrost, te tvoraĉku, promisliteljsku i sudijsku
silu za sva bića. Jer, meĊu ljudima je veliki bogoslov onaj ko, makar i delimiĉno, razotkrije
navedeni smisao.

28. Snaţan je ĉovek koji je delanju pripojio znanje. Jer, delanjem on isušuje pohotu
i umiruje gnev, a znanjem okriljuje um svoj i uznosi se ? Bogu.

29. Govoreći: Ja i Otac smo jedno (Jn.10,30), Gospod oznaĉava istovetnost suštine.
Kada opet kaţe: Ja sam u Ocu i Otac u meni (Jn.14,I), On ukazuje na nerazdeljivost
Ipostasi. Prema tome, razdeljujući Sina od Oca triteisti padaju u dvostruku provaliju.
Govoreći da je Sin saveĉan Ocu i razdeljujući ga [istovremenoj od Njega, oni su prinuĊeni
da govore da nije roĊen od Oca, te padaju [u jeres] koja priznaje tri Boga i tri naĉela. Ili,
opet, govoreći da je Sin roĊen od Oca i razdeljujući ga od Njega, oni su prinuĊeni da
govore da mu nije saveĉan, te Gospodara vremena potĉinjavaju vremenu. Treba, dakle, po
velikom Grigoriju [Bogoslovu] saĉuvati i [veru] u Jednog Boga i ispovedati Tri Ipostasi,
svaku sa Njenim [liĉnim] svojstvima. Jer, po njemu, [Sveta Trojica] se "deli", premda
"nerazdeljivo" i "sjedinjuje", premda "razdeljivo". Stoga je ĉudesno i razdeljenje i
sjedinjenje. Jer, u ĉemu bi se sastojala ĉudesnost kad bi se Sin sa Ocem sjedinjavao i
razdeljivao kao ĉovek sa ĉovekom i ništa više?

30. Onaj ko je savršen u ljubavi i ko je dostigao vrhunac bestrašća ne poznaje
razliku izmeĊu sebe i drugoga, ili svoga i tuĊeg, ili izmeĊu vernog i nevernog, ili izmeĊu
roba i slobodnog, ili ĉak izmeĊu muškog i ţenskog. Stavši iznad tiranije strasti i gledajući
na jednu ĉoveĉansku prirodu, on sve smatra jednakim i prema svima je podjednako
raspoloţen. Jer, za njega nema više Judejca ni Jelina, nema više roba ni slobodnog, nema
više muškog ni ţenskog, nego je sve i u svemu Hristos (Gal.3,28).

31. Povod da u nama pokreću strasne pomisli demoni nalaze u strastima koje se
gnezde u duši. Potom oni njima ratuju protiv uma, navodeći ga da se saglasi na greh.
Pošto ga pobede, oni ga navode u greh razumom. Kada i u tome uspeju, oni ga kao
zarobljenika vuku na greh delom. Opustošivši, dakle, dušu kroz pomisli, demoni se povlaĉe
zajedno sa njima, te u umu ostaje samo idol greha, o kome govori Gospod: Kada ugledate
gnusobu opustošenja gde stoji na mestu svetome, ko ĉita da razume (Mt.24,15). Sveto
mesto i hram Boţiji jeste um ĉoveĉiji. Opustošivši dušu strasnim pomislima, demoni su u
njemu postavili idol greha. Isto se desilo i istorijski, u šta ne sumnja niko od onih koji su
ĉitali dela Josipa [Flavija], Osim toga, neki govore da će se isto desiti i pri antihristu.

32. Postoje tri pokretaĉa koji nas podstiĉu na dobro: prirodna semena [dobra u
nama], svete sile [tj. anĊeli] i dobro proizvoljenje. Prirodna semena nas pokreću da
ljudima ĉinimo ono što bismo hteli da oni nama ĉine (Lk.6,31). Osim toga, ona nas pokreću
da po prirodi ukaţemo milost ukoliko vidimo da se neko nalazi u teskobi ili nevolji. Svete

94

sile nam pomaţu da, pokretani na dobro delo, naĊemo dobru saradnju i napredujemo.
Dobro proizvoljenje nam, pak, pomaţe da razlikujemo dobro od zla i da izabiramo dobro.

33. Tri su, opet, pokretaĉa koji nas navode na zlo: strasti, demoni i zlo
proizvoljenje. Strasti [nas pokreću] kada beslovesno ţelimo neku stvar, tj. hranu u
nevreme i bez potrebe, ili ţenu bez namere raĊanja dece i nezakonitu, kada se
neopravdano gnevimo ili ţalostimo na onoga koji nas bešĉasti ili nam nanosi štetu. Demoni
[nas pokreću] kada, uluĉivši zgodno vreme u našem nemaru, iznenada napadnu na nas, sa
velikom ţestinom pokrećući navedene strasti i njima sliĉno. Zlo proizvoljenje [nas],
meĊutim, [pokreće] kada i pored znanja o dobru pretpostavljamo zlo.

34. Nagrada za napore oko vrline jeste bestrašće i poznanje: njih dvoje su
zastupnici za Carstvo nebesko, kao što su strasti i neznanje zastupnici za veĉno muĉenje.
Onaj, dakle, ko se ne trudi radi samog dobra, nego radi ljudske slave, ĉuće reĉi iz [Svetog]
Pisma: Ištete u ne primate, jer pogrešno ištete (Jak.4,3).

35. ??O?? od onoga što ljudi ĉine jeste po prirodi dobro, premda zbog nekih
razloga moţe biti i da nije dobro. Na primer, post i bdenje, molitva i psalmopojanje,
milostinja i gostoprimstvo su po prirodi dobra dela. MeĊutim, kada se vrše iz taštine, ona
već nisu dobra.

36. U svim našim delima Bog prati nameru, tj. da li sve ĉinimo radi Njega, ili iz
nekog drugog razloga.

37. Kada ĉuješ [Sveto] Pismo da govori: Jer ćeš dati svakome po delima njegovim
(Rim.2,6), shvati da Bog neće nagraditi dela koja su uĉinjena bez dobrog cilja, premda i
izgledaju dobra, nego samo dela koja su uĉinjena sa dobrim ciljem. Jer, sud Boţiji ne gleda
na dela, nego na cilj sa kojim se ĉine.

38. Demon gordosti ima dvostruko lukavstvo. On ili ubeĊuje monaha da sve
uspehe pripiše sebi, a ne Bogu - Davaocu dobara i Pomoćniku u uspehu, ili ga (ukoliko ne
uspe [u prvoj nameri]), nagovara ga da nipodaštava manje savršenu bratiju. Monah koji
tako ĉini, meĊutim, ne zna da ga Ċavo ubeĊuje da porekne pomoć Boţiju. Jer,
nipodaštavajući one koji još nisu uspeli u dobru, on oĉigledno smatra da je sam svojim
silama napredovao. To je, meĊutim, nemoguće, kao što je i Gospod rekao: Bez mene ne
moţete ĉiniti ništa (Jn.15,5). Jer, naša nemoć bez Davaoca dobara ne moţe dobro privesti
kraju, ĉak i kad je pokrenuta ka njemu.

39. Onaj ko je poznao nemoć ljudske prirode stekao je opit Boţije sile. Nešto
stekavši pomoću nje i nešto se trudeći da postigne, on nikada nikoga od ljudi ne
nipodaštava. Jer, on zna da je Bog njemu pomogao da se oslobodi od mnogih i teških
strasti i da moţe da pomogne svakome drugome, naroĉito onima koji se podvizavaju Njega
radi. On po nekim svojim sudovima ne oslobaĊa sve odjednom od strasti, nego kao dobar i
ĉovekoljubiv lekar one koji se trude isceljuje u svoje vreme.

40. Gordost se pojavljuje kada strasti prestanu da dejstvuju ili usled nedostatka
njihovih uzroka ili usled lukavog odstupanja demona.

41. Skoro svaki greh nastaje radi uţivanja. On se, pak, istrebljuje zlopaćenjem i
tugom, bilo voljnom - kroz pokajanje, ili nevoljnom - kroz nevolju koju ustrojava promisao
Boţiji. Jer, kaţe se, da smo sami sebe ispitivali, ne bismo bili osuĊeni? A kad nam Gospod
sudi, kara nas, da ne budemo osuĊeni sa svetom (l.Kop. 11,31-32).

95

42. Kada ti doĊe neoĉekivano iskušenje, nemoj kriviti onoga kroz koga je došlo,
nego traţi njegov uzrok [u sebi], te ćeš naći ispravljenje. Jer, preko jednog ili preko drugog
trebalo je da ispiješ gorku ĉašu sudova Boţijih.

43. Ukoliko si rĊav nemoj odbijati zlopaćenje kako bi se smirio i odbacio gordost.

44. Jedna iskušenja ljudima priĉinjavaju uţivanje, druga - ţalosti, a druga opet -
telesnu patnju. Jer, saglasno sa uzrocima strasti u duši Lekar duša po svojim sudovima
prilaţe i lek.

45. Navale iskušenja na jedne nailaze radi uklanjanja već uĉinjenih grehova, na
druge - radi prekraćenja onih koji još traju, a na peke - radi ometanja onih koji bi se tek
uĉinili. Uostalom, postoje i iskušenja koja se popuštaju radi ispitivanja, kao kod Jova.

46. Razumevajući celebnost Boţanskih sudova, blagorazuman [ĉovek] sa
blagodarnošću podnosi sve nevolje koje ga snalaze, smatrajući da njihov uzrok nije ništa
drugo do njegovi gresi. Nerazuman, pak, [ĉovek] ne poznaje premudri promisao Boţiji.
Grešeći i bivajući kaţnjavan, on ili Boga ili druge ljude smatra uzrokom svojih nevolja.

47. Postoje sredstva za zaustavljanje delovanja strasti i za spreĉavanje njihovog
uzrastanja. Postoje i druga sredstva koja ih ograniĉavaju ili ĉak ukidaju. Na primer, post,
trud i bdenje ne dozvoljavaju da pohota uzrasta, dok je otšelništvo, sagledavanje, molitva i
ljubav prema Bogu ograniĉavaju i ukidaju. Isto tako, nezlopamtivost i krotost obuzdavaju
gnev i ne daju mu da uzrasta, dok ga ljubav, milostinja, blagost i ĉovekoljublje
ograniĉavaju.

48. Pohota onoga koji svoj um ima neprestano okrenut ka Bogu postepeno
prerasta u boţansku ĉeţnju, dok mu se gnev preobraća u boţansku ljubav. Dugovremenim
uĉestvovanjem u boţanskom obasjanju um postaje sav svetlozaran. Potĉinivši sebi
stradalni deo [duše], on ga preobraća, kao što je reĉeno, u neuhvatljivu boţansku ĉeţnju i
u neprestanu ljubav, svecelo ga prevodeći od zemaljskog ka Boţanskom.

49. [Ima ljudi] koji ne zavide, ne gneve se i koji nisu zlopamtljivi prema onome ko
ih je uvredio. Ipak, iz njihovog ponašanja se još ne moţe zakljuĉiti da imaju i ljubav prema
njemu. Jer, oni i bez da vole mogu da, po zapovesti (up. Rim.13,17), ne vraćaju zlo za zlo.
MeĊutim, bez primoravanja sebe, oni ne mogu da vraćaju dobro za zlo. Jer, da ĉini dobro
iz [sveg] raspoloţenja i onima koji ga mrze (Mt.5,44) moţe samo onaj ko ima savršenu
duhovnu ljubav.

50. [Ĉovek] koji ne voli nekog drugog ne mora ujedno i da ga mrzi, kao što ni onaj
ko ne mrzi drugoga ne mora samim tim i da ga voli. Naprotiv, on prema njemu moţe da se
nalazi u srednjem stanju, tj. niti da ga voli, niti da ga mrzi. Jer, raspoloţenje ljubavi
izazivaju samo pet pobuda koje su navedene u devetom poglavlju stotine, od kojih je
jedna pohvalna, jedna srednja, a tri poroĉne.

51. Videći da se tvoj um sa uţivanjem bavi veštastvenim stvarima i da rado
razmišlja o njima, znaj da ih više voli negoli Boga. Jer, gdje je blago vaše, veli Gospod,
onde će biti i srce vaše (Mt.6,21).

52. Um koji se sjedinio sa Bogom i u Njemu prebiva molitvom i ljubavlju postaje
mudar, blag, silan, ĉovekoljubiv, milostiv, dugotrpeljiv. Prosto reĉeno, on u sebi sadrţi
skoro sva boţanska svojstva. Udaljivši se, pak, od Njega i priljubivši se za veštastvo, on
postaje slastoljubiv, zveropodoban i sliĉan ţivotinjama, boreći se sa ljudima oko njega.

53. [Sveto] Pismo veštastvene stvari naziva svetom. Svetovnjaci su oni ĉiji se um
bavi veštastvenim stvarima i kojima [Sveto] Pismo govori sa opomenom: Ne ljubite svet ni

96

ono što je u svetu... Pohota telesna, pohota oĉiju i nadmenost ţivljenja nije od Oca, nego
je od sveta (1.Jn.2,15-16), itd.

54. Monah je onaj ko je um svoj odvojio od veštastvenih stvari i prebiva u Bogu
uzdrţanjem, ljubavlju, psalmopojanjem i molitvom.

55. Delatelj je misleni ĉuvar stoke. Jer, naravstveni uspesi mogu biti oznaĉeni kao
stoka s obzirom da je Jakov rekao: Ljudi pastiri su sluge tvoje (Post.46,34). Sagledatelj je,
meĊutim, pastir ovaca. Ovce, naime, oznaĉavaju pomisli koje um napasa na gori
sagledavanja. Zbog toga je svaki pastir ovaca gnusan Egipćanima (Post.46,34), tj.
neprijateljskim silama.

56. Poroĉan um sleduje telo koje je raspaljivano sopstvenom ĉulnom pohotom i
uţivanjem i slaţe se sa njegovim maštanjem i stremljenjima. Vrlinski um se, pak, uzdrţava
i udaljuje od strasnih maštanja i stremljenja, nastojeći da poboljša njegovo ponašanje.

57. Neke vrline su telesne, a neke duševne. Telesne su post, bdenje, spavanje na
zemlji, sluţenje [drugima], rukodelje da se ne bi bilo na teretu drugima ili radi davanja
[siromašnima], itd. Duševne, pak, vrline su ljubav, dugotrpljenje, krotost, uzdrţanje,
molitva itd. Ukoliko se desi da zbog neke nevolje ili telesnog stanja (kao što je bolest ili
nešto sliĉno) nismo u stanju da vršimo navedene telesne vrline obrešćemo oproštaj od
Gospoda koji zna naše razloge. MeĊutim, ukoliko ne upraţnjavamo duševne vrline pećemo
imati nikakav izgovor, s obzirom da ne podleţu sliĉnim smetnjama.

58. Ljubav prema Bogu ubeĊuje onoga ko je poseduje da prezire svako prolazno
uţivanje i svako stradanje i ţalost. Neka te uvere u reĉeno svi sveti koji su toliko mnogo
stradali radi Hrista.

59. Ĉuvaj se majke svih zala, tj. samoljublja koje predstavlja beslovesnu ljubav
prema telu. Od njega se navodno opravdano raĊaju tri prvotne strasne i najopštije
bezumne pomisli, tj. stomakougaĊanje, srebroljublje i taština. One kao povod uzimaju
navodnu neophodnost telesne potrebe. Iz njih se potom raĊa celokupan spisak zala.
Treba, dakle, kao što je reĉeno, biti veoma paţljiv i boriti se protiv njega sa velikim
trezvoumljem. Jer, kad se ono odbaci, odbacuje se istovremeno i sve što je od njega.

60. Strast samoljublja nagovara monaha da ima milost prema telu i da mu snishodi
preko mere u pogledu hrane, navodno radi [dobrog] staranja i upravljanja. Na taj naĉin,
zavoĊen malo po malo, on upada u propast slastoljublja. Svetovnjaka, pak, ona nagovara
da se pobrine da ispuni svoju pohotu (up. Rim.13.14).

61. Govore da krajnji stepen molitve predstavlja odvajanje uma od tela i sveta, tj.
da bude neveštastven i bezvidan. Onaj ko, dakle, takvo stanje odrţava nenarušivim zaista
se moli bez prestanka (up. 1.Sol.5,17).

62. Umirući, teno ce odvaja se od svih stvari ovoga sveta. I um na krajnjem
stepenu molitve umire, odvajajući se od svih svetskih pojmova. Ukoliko ne umre takvom
smrću, on neće moći da prebiva i ţivi sa Bogom.

63. Monaše, neka te niko ne prevari [tvrdeći] da se moţeš spasti robujući
slastoljublju i taštini.

64. Telo greši preko stvari. Telesne vrline, pak, jesu njegov vaspitaĉ kako bi se
ucelomudrilo. Tako i um greši strasnim pomislima. Njegov, pak, vaspitaĉ jesu duševne
vrline koje mu [pomaţu] da ĉisto i bestrasno posmatra stvari i bude celomudren.

65. Dane nasleĊuju noći i leta zime. Tako i taštinu i uţivanje [nasleĊuju] ţalosti i
patnja ili u sadašnjem ili u budućem veku.

97

66. Niko od onih koji greše neće moći da izbegne Budući sud bez ovdašnjih voljnih
napora ili nevoljnih beda.

67. Govore da Bog zbog pet razloga dopušta da nas napadaju demoni. Prvi je
razlog, kaţu, da budući napadani i braneći se, shvatimo razliku vrline i zla; drugi - da bismo
borbom i trudom stekli vrlinu koja će biti ĉvrsta i neizmenjiva; treći - da napredujući u vrlini
ne bismo visoko mislili o sebi već se nauĉili smirenoumlju; ĉetvrti - da bismo iz iskustva
upoznali zlo i omrzli ga savršenom mrţnjom (Ps.139,22); i peti, povrh svih - da ne bismo,
postavši bestrasni, zaboravili svoje slabosti ili silu Onoga ko nam je pomagao.

68. Um onoga ko je gladan mašta o hlebu, a onoga ko je ţedan - o vodi. Tako i um
stomakougodnika mašta o raznovrsnim jelima, slastoljupca - o ţenskim oblicima, taštoga ·
o ljudskim poĉastima, srebroljupca - o dobicima, zlopamtljivca - o odmazdi uvrediocu,
zavidnika - o ĉinjenju štete onome kome zavidi. Sliĉno je i kod ostalih strasti. Jer, um koji
je uznemiravan strastima prima strasne pojmove i pri budnom stanju tela i u snu.

69. Kada pohota uzraste um u snovima mašta o stvarima koje dostavljaju uţivanje.
Kada, pak, naraste gnev on [u snu] vidi stvari koje izazivaju strah. I neĉisti demoni
usiljavaju i raspaljuju strasti, uzimajući za saradnika našu nemarnost. Njih, pak, umanjuju
sveti anĊeli, pokrećući nas na delanje vrlina.

70. Ukoliko je ĉesto nadraţivan, ţelateljni deo duše u dušu usaĊuje duboku naviku
slastoljublja. Isto tako, ukoliko je stalno uznemiravan, razdraţajni deo um ĉini strašljivim i
nemuţevnim. Prvi [deo] se leĉi podvigom dugog posta, bdenja i molitve, a drugi -
blagošću, ĉovekoljubljem, ljubavlju i milostinjom.

71. Demoni nas napadaju ili preko stvari ili preko strasnih misli o samim stvarima.
Preko stvari napadaju one koji se nalaze meĊu stvarima, a preko misli one koji su odvojeni
od stvari.

72. Koliko je lakše grešiti razumom negoli delima, toliko je teţe boriti se sa mislima
negoli sa stvarima.

73. Stvari se nalaze van uma, a misli o njima - u njemu. Prema tome, od njega
zavisi da li će ih koristiti dobro ili rĊavo. Jer, zloupotreba stvari ide za pogrešnom
upotrebom misli.

74. Um prima strasne misli na tri (naĉina): preko ĉula, preko sastava tela i preko
sećanja. Um se, dakle, pokreće na strasne pomisli preko ĉula na koja deluju stvari prema
kojima imamo strast. Opet, on se pokreće na strasne pomisli ili na ustajanje protiv
promisla [Boţijeg] preko sastava tela, koji se menja usled neumerenosti u jelu, ili pod
dejstvom demona, ili zbog neke bolesti. Najzad, on se pokreće na strasne pomisli i kroz
sećanje koje donosi misli o stvarima prema kojima smo imali strast.

75. Od stvari koje nam je Bog dao na upotrebu neke se nalaze u duši, neke u telu,
a neke opet izvan tela. U duši se nalaze njene sile, u telu - ĉula i drugi udovi, a izvan tela -
hrana, imetak i ostalo. Dobro, dakle, ili rĊavo korišćenje njima i onim što od njih proishodi
pokazuje nas vrlinskima ili poroĉnima.

76. Od onoga što proishodi iz stvari nešto se nalazi u duši, nešto u telu, a nešto
izvan tela. U duši su znanje i neznanje, zaboravnost i sećanje, ljubav i mrţnja, ţalost i
radost itd. U telu su uţivanje i bol, osetljivost i neosetljivost, zdravlje i bolest, ţivot i smrt i
sliĉno. Izvan tela su deca i bezdetnost, bogatstvo i siromaštvo, slava i neslavnost itd. Nešto
od toga ljudi smatraju dobrom, a drugo zlom. MeĊutim, ništa od toga nije zlo po svom
zamislu, već postaje zlo ili dobro u zavisnosti od upotrebe.

98

77. Znanje je po prirodi dobro, kao uostalom i zdravlje. MeĊutim, mnogima je više
koristilo ono što je suprotno. Jer, poroĉnima znanje ne biva na dobro, premda i jeste po
prirodi dobro, kao što je reĉeno. Sliĉno tome, [njima ne biva na dobro] ni zdravlje, ni
bogatstvo, ni radost, budući da ih ne upotrebljavaju na korist sebi. Nije li za njih onda
korisnije suprotno? Prema tome, ni ono suprotno po svom smislu nije zlo, premda se i misli
da je zlo.

78. Nemoj zloupotrebljavati pojmove [o stvarima] da ne bi po nuţdi zloupotrebio i
stvari. Jer, onaj ko najpre ne sagreši u razumu, nikada neće sagrešiti na delu.

79. Obliĉje zemaljskoga jesu glavni poroci, tj. nerazumnost, strašljivost,
razuzdanost i nepraviĉnost, a obliĉje nebeskoga su glavne vrline, tj, blagorazumnost,
hrabrost, celomudrenost i praviĉnost. No, kao što nosimo obliĉje zemaljskoga, tako ćemo
nositi i obliĉje nebeskoga (l.Kop. 15,49).

80. Ukoliko hoćeš da naĊeš put koji vodi u ţivot (Mt.6, 14), traţi ga u Putu koji je
rekao: Ja sam put i istina i ţivot (Jn.14,6). Tamo ćeš ga naći. MeĊutim, traţi ga sa velikim
trudom, s obzirom da ih je malo koji ga nalaze (Mt.7,14), kako ne bi otpao od onih "malo" i
našao se sa mnogima.

81. Duša prestaje da greši iz pet [razloga]: iz straha od ljudi, iz straha od Suda
[Boţijeg], zbog buduće nagrade, iz ljubavi prema Bogu, ili, najzad, zbog griţe savesti.

82. Neki govore da zlo u suštini ne bi postojalo da nema neke druge sile koja nas
vuĉe ? njemu. Ta sila nije ništa drugo do nemar prema prirodnoj delatnosti uma. Stoga oni
koji pokazuju marljivost uvek ĉine dobro i nikada zlo. Ukoliko, dakle, hoćeš, i ti moţeš
odagnati od sebe nemarnost, te ćeš ujedno proterati i zlo, koje predstavlja pogrešnu
upotrebu misli, kojoj sledi zloupotreba stvari.

83. U prirodi našeg slovesnog dela je da se potĉinjava Boţanstvenom Slovu i da
upravlja našim beslovesnim delom. Ukoliko se taj poredak saĉuva u svemu, zla neće biti u
bićima, niti će se naći ono što vuĉe na njega.

84. Neke pomisli su proste, a neke sloţene. Proste pomisli su bestrasne, a sloţene
su strasne s obzirom da se sastoje iz strasti i misli. Stoga mi moţemo videti kako mnoge
proste pomisli prate sloţene, kada poĉnu da se kreću prema grehu u razumu. Navedimo
[primer] zlata. Nekome je došla u sećanje strasna pomisao o zlatu. On se u razumu
ustremio da ga ukrade i tako uĉinio greh u umu svome. Zajedno sa sećanjem o zlatu išlo je
i sećanje o novĉaniku, o ladici, o riznici i dr. I dok je sećanje na zlato bilo sloţeno (s
obzirom da je u sebi imalo strast), dotle je sećanje na novĉanik, ladicu i drugo bilo prosto
(budući da prema njima um nije imao strast). Sliĉno biva i sa svakom drugom pomisli, tj. o
taštini, o ţeni, i svemu ostalom. Jer, nisu strasne sve pomisli koje prate strasnu pomisao,
kao što je pokazao primer. Na taj naĉin, dakle, moţemo poznati koje su misli strasne, a
koje proste.

85. Neki govore da demoni u snu dotiĉu [detorodne] udove [našeg] tela, pokrećući
strast bluda. Pokrenuta strast potom kroz sećanje privodi oblik ţene u um. Drugi, pak,
govore da se demoni u umu javljaju sa izgledom ţene, te da, dotiĉući udove tela, pokreću
ţudnju i izazivaju maštarije. Neki, opet, govore da strast kojom je opsednut demon koji se
pribliţava pokreće strast [u ĉoveku], raspaljujući dušu prema pomislima i donoseći kroz
sećanje [razne] oblike. I za druge strasne maštarije govore sliĉno, tj. da se sa jednim
dešava na jedan naĉin, a sa drugim na drugi. MeĊutim, ukoliko je u duši prisutna ljubav i
uzdrţanje, ni na Jedan od navedenih naĉina demoni ne mogu da pokrenu ni jednu strast,
ni u budnom stanju tela, ni u snu.

99

86. Neke od zapovesti Zakona [tj. Starog Zaveta] treba ispuniti i telesno i duhovno,
a neke samo duhovno. Tako zapovesti: Ne ĉini preljube, ne ubij, ne kradi i druge sliĉne
(Izl.20,13-15) treba saĉuvati i telesno i duhovno trojakim naĉinom. Obrezivati se
(Lev.12,3), pak, ĉuvati subotu (Izl.31,13), klati pashalno jagnje, jesti sa beskvasnim
hlebovima i gorkim zeljem (Izl.12,8; 23,15) i sliĉno treba ispunjavati samo duhovno.

87. Postoje tri opšta naravstvena stanja kod monaha: prvo - uopšte ne grešiti na
delu, drugo - ne zadrţavati u duši strasne pomisli i treće - izgled ţena i uvredilaca
bestrasno posmatrati u razumu.

88. Nesticateljan [tj. siromaštvoljubiv] jeste onaj ko se odrekao svega što je imao i
ko na zemlji nema ništa osim tela. On je ĉak i prema njemu raskinuo svaki odnos, staranje
o sebi predavši Bogu i poboţnim [ljudima].

89. Od onih koji stiĉu [bogatstvo] jedni postupaju bestrasno (zbog ĉega se ne
ţaloste kada ga se liše, kao i oni koji su otimanje svoje imovine podnosili sa radošću -
(Jev.10,34), dok drugi postupaju strasno (zbog ĉega postaju preţalosni kada treba da ga
se liše, kao bogataš iz JevanĊelja koji je otišao ţalostan (Mt.19, 22). Ukoliko ga se, pak, i
liše oni do smrti ţale za njim. Prema tome, lišavanje bogatstva pokazuje raspoloţenje
bestrasnog i strasnog.

90. Vrhunske molitvenike demoni napadaju [sa ciljem] da ne primaju proste pomisli
o ĉulnim stvarima, znalce [tj. srednje, sa ciljem] da u sebi zadrţavaju strasne pomisli, a
one koji se podvizavaju u delanju [tj. poĉetnike, sa ciljem] da ih nagovore na greh delom.
Na svaki naĉin se, dakle, okajani bore protiv svih [sa ciljem] da ljude odvoje od Boga.

91. Oni koji se po promislu Boţijem u ovom ţivotu trude u poboţnosti ispituju se sa
tri iskušenja: ili darivanjem prijatnoga, tj. zdravlja, lepote, dece, imanja, slave i sliĉnog, ili
navoĊenjem neprijatnoga, tj. gubljenjem dece, imanja i slave, ili onim što telu priĉinjava
patnju, tj. bolestima, muĉenjima i sliĉno. Prvima govori Gospod: Koji se ne odreĉe svega
što ima, ne moţe biti moj uĉenik (Lk.14,33), a drugima i trećima: Trpljenjem svojim
spasavajte duše vaše (Lk.21,19).

92. Govore da ĉetiri uzroka menjaju sastav tela, izazivajući u umu bilo strasne bilo,
bestrasne pomisli: anĊeli, demoni, vetrovi i hrana. AnĊeli, vele, izmenjuju [sastav tela]
reĉju, demoni - dodirom, vetrovi - svojim promenama, a ishrana - kakvotom jestiva i pića,
te njihovim obiljem ili nedovoljnošću. Osim reĉenog, do izmena dolazi i sećanjem,
slušanjem i gledanjem, tj. pošto duša najpre postrada od ţalosnih ili radosnih utisaka koje
prima u sebe. Postradavši od njih, duša menja sastav tela, nasuprot ranije reĉenome, tj.
da se najpre menja sastav tela koji potom u umu izaziva pomisli.

93. Smrt u pravom smislu jeste odvajanje od Boga. Ţalac, pak, smrti jeste greh
(LKop.15,56). Primivši ga u sebe, Adam je istovremeno bio prognan i od drveta ţivota, i iz
raja, i od Boga (Post.Z), ĉemu je po neophodnosti usledila i smrt tela. Ţivot, meĊutim, u
pravom smislu jeste Onaj ko je rekao: Ja sam ţivot (Jn.11,25). Pretrpevši smrt, On je
umrlog [ĉoveka] ponovo priveo u ţivot.

94. Onaj ko piše slovo ima [za cilj] ili da se podseća, ili da koristi drugima, ili i
jedno i drugo. On, opet, piše ili da bi štetio nekima, ili da bi se pokazao ili stoga što je
prinuĊen.

95. Zeleno mesto (Ps.22,2) jeste delatna vrlina, a voda odmora (Ps.22,2) -
poznanje onog što postoji.

100