Dobrotoljublje tom 3

64. Ukoliko hoćeš da zapovedaš svojoj duši i telu, postaraj se da najpre ukloniš
uzroke strasti.

65. Spoj duševne sile sa vrlinama, te će se svako strasno stremljenje od njih
odvezati.

66. Stremljenja pohote obuzdavaj uzdrţanjem, a stremljenja gneva - duhovnom
ljubavlju.

67. Bezmolvno usamljivanje i molitva su najjaĉa oruĊa vrline. Ĉisteći um, oni ga
ĉine prozorljivim.

68. Koristan je samo duhovan razgovor. Svakom drugom treba pretpostaviti
ćutanje.

69. Od pet vrsta razgovora, tri upraţnjavaj, u ĉetvrtoj nemoj uĉestvovati, a od pete
se uzdrţi.

70. Bezmolvije voli onaj ko je slobodan od pristrašća prema bilo ĉemu svetskom.
Sve ljude voli onaj ko ne voli ništa ljudsko.

71. Uĉitelj istine je savest. Onaj ko je sluša izbegava saplitanje.

72. Savest ne okrivljuje samo one koji su dostigli vrhunac vrline i one koji su pali do
samog dna zla.

73. Savršeno bestrašće raĊa ĉiste pomisli. Savršeno poznanje nas, pak, postavlja
pred lice Nedostiţnog.

74. Ţalošću koja se ne moţe pohvaliti ţalosti se onaj ko nije uspeo da postigne
uţivanje. Onaj, pak, ko ga je prezreo prebiva izvan svake ţalosti.

75. Tuga je, uopšte, nedostatak uţivanja - bilo po Bogu,bilo po svetu.

76. Carstvo Boţije su dobrota i mudrost. Onaj ko ih je stekao ţivi na nebesima.

77. Okajan je ĉovek koji duši pretpostavlja telo, a Bogu - svet.

78. Podjednaku ljubav prema svima stekao je onaj ko ne zavidi onima koji uspevaju
u dobru i ţali one koji su nemarni za njega.

79. Upravljanje [drugima] uistinu priliĉi onome ko je kao zakon duši i telu postavio
zahteve vrline.

80. Dobri duhovni trgovac je onaj ko se radi budućeg podjednako odrekao i od
uteha i od ţalosti ovog ţivota.

81. Dušu krepe ljubav i uzdrţanje, a um - ĉista molitva i duhovno sagledavanje.

82. Slušajući korisno slovo, nemoj suditi onoga ko govorikako se ne bi lišio
dušekorisne pouke.

83. Zlo srce pomišlja zlo. Krivim tumaĉenjem postupaka bliţnjega ono i njegovih
dobre strane pretvara u loše.

84. Nemoj verovati pomisli koja osuĊuje bliţnjega, budući da onaj ko ima zlu
riznicu pomišlja zlo.

85. Dobro srce iz sebe iznosi dobre pomisli. Jer, njegove pomisli su saobrazne sa
njegovom riznicom.

86. Pazi na svoje pomisli i beţi od zla kako ti se um nebi pomraĉio i kako ne bi stao
da gleda na stvari na izopaĉen naĉin.

87. Razmišljaj o Judejcima i ĉuvaj se od njihovih dela. Budući oslepljeni zavišću, oni
su Gospoda i Boga hulno nazivali Veelzevulom.

151

88. Zla podozrivost pomraĉuje razum i ĉini da ispravno vidi kao naopako.
89. Blizu svih vrlina izvire i zloba. Stoga lukavi ljudi imaju sklonost da vrline tumaĉe
kao zloću.
90. Ukoliko um dugo ostaje u stanju uţivanja ili tuge, brzo će upasti u strast
uninija.
91. Ĉista savest oduševljava dušu, a neĉista savest je baca na dno ada.
92. Pokrenuvši se, strasti progone taštinu. Kada, pak, budu prognane, ona se
ponovo vraća.
93. Ukoliko hoćeš da se izbaviš od svih strasti zajedno, usvoji uzdrţanje, ljubav i
molitvu.
94. Um koji molitveno prebiva u Bogu ĉak i stradalni [deo]duše oslobaĊa od strasti.
95. Davši postojanje tvarima, Bog ih svojim promislom obuhvata sve zajedno.
96. Iako Vladika svega, On je blagoizvoleo da postane sluga, pokazavši najviši
stepen svog promisla o tvorevini (Fil.2,7).
97. Nepromenjivo se ovaplotivši, Bog Slovo se telom sjedinio sa celokupnom
tvorevinom.
98. Divno je ĉudo na nebu i na zemlji [ĉinjenica] da je Bog na zemlji i ĉovek na
nebu.
99. [Cilj tog dogaĊaja] jeste sjedinjenje ĉoveka sa anĊelima i ujedno darivanje
oboţenja celokupnoj tvorevini.
100. Osvećenje i oboţenje anĊela i ljudi jeste poznanje Svete i Jedinosušne Trojice.
101. Oproštaj grehova jeste osloboĊenje od strasti. Onaj ko ih se uz blagodat nije
izbavio, još nije dobio oproštaj.

STOSLOV DRUGI
ĉiji akrostih glasi:
Moli se za mene, brate najĉasniji,
budući da po delima mog proizvoljenja oĉekujem velike nevolje,
duševne ţalosti i telesne skorbi.

1. Ţeliš li da se odjednom oslobodiš strasti? Odreci se majke svih strasti -
samoljublja.

2. Zdravlje duše je bestrašće i poznanje. Njih ne moţe da stekne onaj ko je
porobljen telesnim uţivanjima.

3. Uzdrţanje sa trpljenjem i ljubav sa velikodušnošću iskorenjuju i telesno i
duševno slastoljublje.

4. Uzrok duševne zloće jeste samoljublje. Samoljublje, pak, jeste teloljublje (ili
samosaţaljenje).

5. Osobina slovesne sile jeste potĉinjavanje [sebe] slovesnosti, i potĉinjavanje i
porobljavanje [sebi] tela.

6. Sramno je da se slovesno potĉinjava beslovesnome, i da se misli iskljuĉivo o
podmirivanju bestidnih pohota.

152

7. Lukavo delo slovesne duše jeste da ostavi svog Tvorca i da oboţava telo.
8. Tebi je zapoveĊeno da ti telo bude sluga, a ne da se protivprirodno staviš u
ropstvo njegovim uţivanjima.
9. Rastrgni veze prijateljstva sa telom i [tom] sluzi nemoj davati ništa osim krajnje
nuţnog.
10. Zatvori ĉula u tvrĊavu bezmolvne usamljenosti, kako um ne bi nagovarala na
pohote koje su im svojstvene.

11. Najjaĉa oruţja onoga ko trpeljivo bezmolvstvuje jesu uzdrţavanje, ljubav,
molitva i ĉitanje.

12. Um ne prestaje da kruţi oko uţivanja sve dok se, potĉinivši plot, ne preda
sagledavanju.

13. Podvizavamo se u ispunjavanju zapovesti kako bismo se oslobodili od strasti.
Podvizavajmo se i u ĉuvanju Boţanskih dogmata kako bismo se udostojili poznanja.

14. Besmrtnost duše dolazi od bestrašća i poznanja. Nju ne moţe da stekne onaj
ko je porobljen uţivanjima.

15. Potĉinjavaj sebi telo, uklanjajući njegove slastoljubive [ţelje], pa ćeš se izbaviti
teškog ropstva.

16. Ti si sazdan kao slobodan i prizvan na slobodu. Stoga nemoj dozvoliti da
robuješ neĉistim prilozima.

17. Tugom i uţivanjima, ţeljama i bojaznima demoni privezuju dušu za ĉulnost.
18. Strah Boţiji spreĉava pohotu, a tuga po Bogu odgoni slastoljublje.
19. Ţelja za mudrošću prezire bojazni, a sladost poznanja progoni tugu.

20. Sveto Pismo sadrţi ĉetiri (stvari): zapovesti, dogmate, opomene i obećanja.
21. Pohotu zaustavljaju uzdrţanje i trud, a iskorenjuju je - bezmolvno usamljivanje
i Boţanstvena ljubav.
22. Nemoj ranjavati brata zagonetnim podozrivim reĉima,s obzirom da ih ni sam
nećeš podneti ukoliko ti se upute.
23. Velikodušnost i nezlobivost zaustavljaju gnev, a ljubav i samilost ga uništavaju.
24. Onaj kome je dano poznanje poseduje umnu svetlost. Onaj, pak, ko je
obešĉasti, videće tamu.
25. Ispunjavanje zapovesti raĊa bestrašće, a bestrašće duše ĉuva poznanje.
26. Ĉulno sagledavanje prevedi na umno, pa ćeš ĉulo uzdići iznad ĉulnog.
27. Ĉulna [tj. vidljiva] ţena oznaĉava delatnu dušu. Sjedinivši se sa njom, um raĊa
vrlinu.
28. Izuĉavanje Reĉi Boţijih pouĉava poznanju Boţijem onoga ko ga istinski,
revnosno i poboţno traţi.
29. Što je svetlost za one koji gledaju i za ono što gledaju, to je Bog za one koji
misle i za predmet mišljenja.

30. Ĉulni nebeski svod oznaĉava svod vere na kome, sliĉno[nebeskim] svetilima,
sijaju svi sveti.

31. Jerusalim je nadnebesno poznanje bestelesnih. U njemu se sagledava viĊenje
mira.

153

32. Nemoj biti nemaran prema delanju. Inaĉe će se umanjiti i poznanje. Jer, tada
ćeš se, usled gladi koja nastupi, spustiti u Egipat (Post.26,1-2).

33. Duhovna sloboda je osloboĊenost od strasti. Nju niko ne dostiţe bez milosti
Hristove.

34. Obećana zemlja jeste Carstvo nebesko. Mi ga postajemo dostojni kroz
bestrašće i poznanje.

35. Misleni Egipat je mrak strasti, u koji se niko ne spušta ukoliko najpre ne
postrada od gladi.

36. Ispunjavaj uho svoje duhovnim reĉima, te ćeš svoj um udaljiti od neĉistih
pomisli.

37. Po prirodi je blag i mudar samo Bog. I um koji se postara moţe po priĉešću biti
sliĉan.

38. Sputavaj stomak, san, gnev i jezik, te se neće o kamen spotaći noga tvoja
(Ps.90,12).

39. Staraj se da podjednako zavoliš svakog ĉoveka, te ćeš odjednom prognati sve
strasti.

40. ViĊenje ĉulnog zajedniĉko je umu i ĉulu. Poznanje, pak, mislenog svojstveno je
samo umu.

41. Um ne moţe da poĉne da se bavi mislenim [stvarima] ukoliko najpre ne
preseĉe sklonost ka ĉulima i ĉulnome.

42. Ĉulo je prirodno pristrasno vezano za ĉulnost. Rasejavajući se njime, ono
rasejava i um.

43. Predaj ĉulo u sluţbu umu i nemoj mu davati vremena da ga rasejava.
44. Kada se desi da um skrene paţnju na ĉulne [stvari], preduhitri njegovo
rasejavanje ĉulima time što ćeš ga uzdići ka umom razumevanju predmeta.
45. Znak da se um bavi mislenim [stvarima] jeste prezir prema svemu što laska
ĉulima.
46. Stremeći mislenom sagledavanju, um ima neodstupnu sladost.
47. Um koji se obogatio poznanjem Jedinoga, svakako će sebi potĉiniti ĉula.
48. Nemoj dozvoljavati svome umu da kruţi oko ĉulnih [stvari], kako se ne bi
nakupio i uţivanja i tuge koji su im svojstveni.
49. Kod onih ĉiji je um uvek zauzet Boţanstvenim predmetima, i stradalni [tj.
ţelateljni i razdraţajni] deo duše postaje boţanstveno oruţje.
50. Um ne moţe da se ispuni poznanjem ukoliko se pre toga stradalni [tj. ţelateljni
i razdraţajni] deo duše ne ukrasi vrlinama koje su mu svojstvene.
51. Um postaje stran svetu kada savršeno odbaci vezu sa ĉulnim.
52. Osnovna osobina slovesnog dela duše treba da bude stalna zauzetost
poznavanjem Boga, a stradalnog [tj. ţelateljnog i razdraţajnog] dela - ljubav i uzdrţanje.
53. Um ne moţe uvek biti zauzet neĉim ĉulnim ukoliko za njega nije vezan strašću.
54. Savršen je um koji je ispunjen poznanjem. Duša je, pak,savršena ukoliko se
uĉvrstila u vrlini.
55. Sklonost uma ka ĉulnome ĉini da postaje rob telesnih uţivanja.

154

56. Um napušta mesto poznanja kada se stradalni [tj. ţelateljni i razdraţajni] deo
duše udalji od svojih vrlina.

57. Mi smo primili vlast da budemo ĉeda Boţija (Jn.1,12). MeĊutim, to ne moţemo
postati ukoliko sa sebe ne svuĉemo strasti.

58. Neka niko ne misli da je na delu postao ĉedo Boţije ukoliko u sebi nije stekao
boţanstvene crte.

59. Upodobljavanje dobroj ili zloj naravi ĉini nas sinovima Boga ili satane.
60. Mudar ĉovek je onaj ko pazi na sebe i ţuri da se oĉisti od svake prljavštine.
61. Okorela duša ne oseća ĉak ni kad je biĉuju. Ona ni prema dobrotvoru svome
nema saosećanja.
62. Onaj ko je obuĉen u neĉisto ruho biva izbaĉen sa svadbe Boţije i postaje
zajedniĉar tame najkrajnje (Mt.22,12-13).
63. Onaj ko se boji Boga stara se za svoju dušu i izbegava zlo društvo.
64. Ne moţe primiti milost Boţiju onaj-ko ga je napustio da bi sluţio uţivanjima.
65. Reĉ Isusa Hrista je da niko ne moţe dva gospodara sluţiti (Mt.6,24), bez obzira
što mi moţda i nećemo da joj verujemo.
66. Duša koja se oskrnavila od strasti postaje gruba. Bez paljenja i odsecanja ona
neće biti sposobna za veru.
67. Ogrubelima su potrebne strašne muke, s obzirom da bez jakih bolova ne mogu
smekšati.
68. Razuman ĉovek brine o svojoj duši i posredstvom dobrovoljnih muka izbegava
nevoljne muke.
69. Briga o duši jesu zlopaćenje (podvizi samoumrtvljavanja) i smirenje, radi kojih
Bog oprašta sve grehe.
70. Pohota i gnev umnoţavaju grehe, dok ih uzdrţanje i smirenje brišu.
71. Tuga po Bogu srce ĉini skrušenim. Nju poraĊa strah od adskih muka.
72. Tuga po Bogu ĉisti srce i udaljava ga od neĉistih uţivanja.
73. Trpljenje je trudoljubivost duše. Ukoliko postoji trudoljubivost, nestaje
slastoljubivost.
74. Svaki greh se ĉini radi uţivanja. Svako praštanje biva zbog zlopaćenja i tuge.
75. Promislom Boţijim se neproizvoljnim bolovima podvrgava onaj ko ne namerava
da se pokaje i podvrgne proizvoljnim bolovima.
76. Hristos je Spasitelj celog sveta. On je ljudima darovao pokajanje na spasenje
(Mt. 4,17).
77. Pokajanje raĊa ispunjavanje zapovesti, a ispunjavanje zapovesti ĉisti dušu.
78. Oĉišćenje duše je osloboĊenje od strasti. OsloboĊenje od strasti, pak, raĊa
ljubav [prema Bogu].
79. Ĉista duša voli Boga. Ĉist je i um koji se oslobodio neznanja.
80. Za zapovesti Boţije se podvizavaj ĉak do smrti. Jer, oĉistivši se kroz njih, ti ćeš
ući u ţivot.
81. Koristi se telom kao slugom zapovesti, pazeći da je,po mogućnosti,
neslastoljubivo i bez bolesti.

155

82. Pobuna tela se dešava zbog nemara u molitvi, uzdrţanju u hrani i dobrom
bezmolviju.

83. Dobro bezmolvije raĊa dobra ĉeda - ljubav, uzdrţanje i ĉistu molitvu.
84. Ĉitanje i molitva ĉiste um, a ljubav i uzdrţanje ĉiste stradalni [tj. ţelateljni i
razdraţajni] deo Duše.
85. Drţi se uvek istog uzdrţanja kako kroz neravnomernost ne bi upao u ono što
mu je suprotno.
86. Odredivši sebi pravilo, nemoj potom biti neveran.Jer, onaj ko ga krivo tumaĉi
[izbegavajući da ga sprovodi], sam sebe vara.
87. Strasne duše su misleni zapadi. Jer, u njima je već zašlo Sunce pravde.
88. Sin Boţiji je onaj ko se Bogu upodobio u blagosti,mudrosti, sili i pravdi.
89. Bolest duše je zla sklonost. Njena smrt, pak, jeste greh koji se izvrši na delu
(Rim. 5,12).
90. Misleno nesticanje je savršeno bestrašće. U njemu se um udaljava od svega što
je ovdašnje.
91. Poštuj sve što je vezano za duševnu vrlinu: time se donosi plod pravde.
92. Sagledavanje mislenih [stvari] jeste, kako kaţu, bestelesno, s obzirom da je
potpuno strano veštastvu i svakom obliku.
93. Ĉetiri sastojka se sastoje iz veštastva i oblika. Iz njih se sastoje i tela koja su iz
njih sastavljena.
94. Slovo koje je iz ĉovekoljublja postalo telo (Jn. 1,14) nije izmenilo ono što je
bilo, niti promenilo ono što je postalo.
95. Za jednog Hrista govorimo da se [sastoji] iz Boţanstva i ĉoveštva i da je u
Boţanstvu i u ĉoveštvu, te da je iz dve prirode i u dvema prirodama.
96. Jednu Ipostas ispovedamo u Hristu, nerazdeljivo sjedinjenu iz dve prirode.
97. U Hristu slavimo jedinstveno i nerazdeljivo Lice i ispovedamo nesliveno
sjedinjenje dveju priroda.
98. Poklanjamo se jedinstvenoj triipostasnoj suštini Boţanstva i ispovedamo
jednosušnu Svetu Trojicu.
99. Tri Ipostasi imaju [tri] osobenosti: Oĉinstvo, Sinovstvo, ProishoĊenje.
Zajedniĉki su im, pak: suština, priroda, Boţanstvo i blagost.

STOSLOV TREĆI
ĉiji akrostih glasi:
Zlom ne treba smatrati ono što opterećuje plot, a ĉisti dušu, nego
ono što ranjava savest, a naslaĊuje telo.

1. O Onome ko je po prirodi dobar, dobro umuj, i o svakom ĉoveku pomišljaj
dobro.

2. Na Dan suda ćemo dati odgovor pred Bogom za reĉi, dela i pomisli.
3. Naviknutost na vrlinu ili zlo nagoni nas da govorimo i ĉinimo dobro ili zlo.

156

4. Um koji je zahvaćen strastima pomišlja nepriliĉnosti: njegove misli se otkrivaju u
reĉima i delima.

5. Zloj misli prethodi strast, uzrok strasti su ĉula, a uzrok njihovog rĊavog
korišćenja jeste, oĉigledno, um.

6. Zatvaraj ĉula, bori se protiv pomisli i oruţjem zapovesti uništavaj svoje strasti.

7. Staro zlo zahteva dugotrajan podvig. Jer, ukorenjena navika se ne pomera brzo
sa svog mesta.

8. Trajan podvig uzdrţanja i ljubavi, trpljenja i bezmolvija uništava [strast] koja se
nalazi u nama.

9. Ĉešće pokreći um na molitvu, pa ćeš rasterati pomisli koje se vrzmaju oko srca.

10. Podviţništvo zahteva trpljenje i hrabrost. Jer, slastoljublje se moţe prognati
jedino dugotrajnim zlopaćenjem.

11. Napore podviţništva lakše ćeš ispuniti ukoliko sve budeš radio sa merom i po
pravilu.

12. Drţi uvek istu meru u podvizima i bez velike nuţde ne narušavaj ustanovljeno
pravilo.

13. Ljubav i uzdrţanje ĉiste pomisli, a sagledavanje i molitva obaraju svaku oholost
koja ustaje (2.Kor.10,5).

14. Ĉista savest je delo podviţniĉkih napora, tj. posta, bdenja, trpljenja,
velikodušnosti.

15. Onaj ko blagodušno trpi udare nevoljnih iskušenja postaje smirenouman,
iskusan i krepak u nadi.

16. Trpljenje se duševna ţelja za naporima. Ono se sastoji u prihvatanju
proizvoljnih napora i nevoljnih iskušenja.

17. Podnošenje nevolja rastapa zlo, a trpljenje do kraja ga potpuno iskorenjuje.

18. Napori ĉine da osećanja zlopate, a tuga koje se usled njih raĊa izgoni
slastoljubivost.

19. Postoje ĉetiri osnovne strasti koje premudri promisao koristi jednu protiv druge.

20. Slastoljublje se uništava dolaskom tuge, a strah od adskih muka ĉini da vene
pohota.

21. Blagorazumni um uĉi veţba svoju dušu, a telo navikava na svaki podvig.

22. Revnuj da monahom pokaţeš ne samo svog spoljašnjeg, nego i unutrašnjeg
ĉoveka. To ćeš [postići] kroz oĉišćenje obojice od strasti.

23. Prvo odricanje jeste oslobaĊanje od stvari [tj. imovine], a drugo i treće -
oslobaĊanje od strasti i neznanja.

24. Onaj ko ţeli, lako će se oslobaĊa stvari. MeĊutim, neophodan je veliki trud da
bismo se oslobodili misli o njima.

25. Onaj ko je obuzdao pohotu, izaći će na kraj i sa gnevom. Jer, u njoj je uzrok
gnevnog razdraţenja.

26. Šta, dakle? Jesmo li se oĉistili od strasnih pomisli i jesmo li okusili ĉistu i
neveštastvenu molitvu?

27. Um je veliki ukoliko se oslobodio od strasti, ukoliko se uklonio od svega
postojećeg i ukoliko prebiva u Bogu.

157

28. Onaj ko napreduje mudruje o tri [stvari]: o zapovestima, o dogmatima i o veri
u Svetu Trojicu.

29. Um koji se oslobodio od strasti kreće se u istanĉanim pomislima, u
sagledavanju bića i u samoj svetlosti.

30. U našim dušama se kriju najgore strasti. One se projavljuju kada se izobliĉe
njihova dela.

31. Dešava se da je um ponekad neuznemiren usled sticanja izvesnog stepena
bestrašća. Ipak, on ostaje neiskusan, usled odsustva stvari [delatnog upraţnjavanja].

32. Strasti se pokreću pod dejstvom tri [stvari]: od sećanja [na predmete sa kojima
su vezane], od sastava [telesnih sokova] i [delovanjem] ĉula, kao što je reĉeno.

33. Um koji zatvori ĉula i uravnoteţi telesni sastav ima samo jednu borbu, tj. protiv
sećanja.

34. Pokreti strasti dolaze kroz ĉula ukoliko nema uzdrţanja i duhovne ljubavi.
35. Umereni post, bdenje i pevanje Psalama uravnoteţuju telesni sastav.
36. Tri stvari oĉigledno kvare dobar sastav tela: odsustvo reda u uzimanju hrane,
promena vazduha i napad demona.
37. Strasna sećanja slabe od molitve, ĉitanja, uzdrţanja i ljubavi.
38. Najpre ĉula zatvori bezmolvijem, a potom se protiv sećanja bori oruţjem vrlina.
39. Zlo razuma je zloupotrebljavanje pojmova, a delatni greh jeste
zloupotrebljavanje stvari.
40. Zloupotreba pomisli i stvari je njihovo neĉastivo i nepravedno korišćenje.
41. Nepriliĉne strasti su lanci kojima se um vezuje za ĉulne stvari.
42. Savršeno bestrašće ima onaj ko nije strasno vezan niti za stvari, ni za sećanja
na njih.
43. Dobra duša ĉini dobro bliţnjemu. Ukoliko naiĊe na nezahvalnost, ona se
pokazuje velikodušnom, te strpljivo podnosi ĉak i stradanje od [onoga kome ĉini dobro].
44. Zle pomisli su pravo zlo. Onaj ko ih se nije odrekao,neće se nauĉiti poznanju.
45. Onaj ko sluša Hrista hodi u svetlosti, a onaj ko ga podraţava stiĉe ispravljenje.
46. Zlopamćenje je guba duše. Ono nastaje ili usled bešĉašća, ili štete, ili pomisli
podozrenja.
47. Gospod oslepljuje um zavidljivca stoga što se nepravedno ţalosti zbog dobra
bliţnjega.
48. Duša sklona kleveti ima trorezni jezik, budući da ranjava i sebe, i onoga ko
sluša, a ponekad i oklevetanoga.
49. Nezlopamtiv je onaj ko se iskreno moli za nanosi oca uvrede. Od zlopamćenja
se, pak, izbavlja onaj ko ne štedi darove svome neprijatelju.
50. Mrţnja prema bliţnjemu jeste smrt za dušu. Eto šta ima i šta sebi priĉinjava
duša klevetnika.
51. Uninije dolazi od nemara duše. Nemarna je, pak, duša koja je bolesna
slastoljubljem.
52. Onaj ko voli Isusa odaje se naporima. Postojanost u njima izgoni uninije.
53. Duša jaĉa u podviţniĉkim naporima. Ĉineći sve sa merom, ona progoni uninije.

158

54. Onaj ko je zagospodario nad stomakom isušuje pohotu. Njego i um ne robuje
bludnim pomislima.

55. Um uzdrţljivoga jeste hram Svetoga Duha, a um stomakougodnika - stanište
gavranova.

56. Prejedanje raĊa pohotu za raznim jelima, a glad i prost hleb ĉini slatkim.
57. Od zavisti se izbavlja onaj ko se u sebi raduje sa onim kome zavide. Druge,
pak, izbavlja od zavisti onaj ko skriva ono zbog ĉega mu se moţe zavideti.
58. Udaljavaj se od onoga ko ţivi nemarno, makar ga mnogi smatrali velikim.
59. Neka ti trudoljubiv ĉovek bude prijatelj, te ćeš sebi naći zaštitu.
60. Nemarni je sebe prodao mnogim gospodarima. On ţivi kako ga oni vode.
61. Nemarnost se u vreme mira prema tebi odnosi kao prijatelj, a za vreme
iskušenja ustaje na tebe kao neprijatelj.
62. Pre nego što se podignu strasti, ona je spremna da za tebe poloţi dušu svoju.
Kada, pak, navale strasti, ono ti uzima dušu.
63. Zapuštena zemlja zarasta u trnje, a nemarna duša se puni neĉistim strastima.
64. Blagorazumni um obuzdava svoju dušu, iznuruje telo i potĉinjava strasti.
65. Vidljivi pokreti ukazuju na unutrašnje. kao što plodovi obelodanjuju nepoznato
drvo.
66. Reĉi i dela izobliĉuju licemera. Oni obnaruţavaju i skrivenog laţnog proroka.
67. Beslovesni um ne vaspitava svoju dušu: on je udaljava od ljubavi i uzdrţanja.
68. Uzrok nepriliĉnih pojmova jeste loša narav, podrţavana gordošću i
nadmenošću.
69. Navedenome su još svojstveni licemerje i zloća, kao i podlost, podsmešljivost i
najrĊavija laţ.
70. Takvi ljudi robuju i zavisti, drskosti, gnevu, tuzi i zlopamćenju.
71. Takav je put onih koji ţive u nemarnosti i takve se riznice kriju u meni.
72. Zlopaćenje i smirenje spasavaju dušu i oslobaĊaju je od pomenutih strasti.
73. Znak razumnog uma jeste korisna beseda, a znak dobre duše - vrlinsko delo.
74. Prosvećen um iznosi mudre reĉi, a ĉista duša u sebi uzgaja boţanstvene
pomisli.
75. Pomisli revnitelja se pouĉavaju u premudrosti: njegove reĉi prosvećuju
slušaoce.
76. Duša u koju su zaloţene vrline uzgaja blage pomisli. Duša, pak, u koju su
zaloţene zle sklonosti raĊa nepriliĉne pomisli.
77. Strasna duša je radionica zlih pomisli i iz svoje riznice iznosi zlo (Mt.12,35).
78Dobra riznica je vrlinska navika i dobar um iz nje iznosi blaga.
79. Um koji je pokretan Boţanskom ljubavlju uzgaja dobre misli o Bogu. Onaj pak,
koji je pokretan samoljubljem raĊa sve suprotno.
80. Um koji je pokretan ljubavlju prema bliţnjem, neprestano o njemu misli dobro
(1.Kor.13,5). Onaj pak, koji je pokretan suprotnim, uvek u njemu pretpostavlja nešto loše.
81. Vrline su uzrok dobrih pomisli, uzrok vrlina su zapovesti, a uzrok njihovog
ispunjavanja jeste proizvoljenje.

159

82. Vrline i poroci, koji postoje u duši ili koji je napuštaju izazivaju dobro ili loše
raspoloţenje, pokrećući je na pomisli koje su suprotne jedne drugima.

83. Uzrok zlih pomisli jesu strasti, uzrok strasti jeste neposlušnost zapovestima,
uzrok neposlušnosti jeste prelest ĉula, a prelesti - nepaţnja uma na delu ĉuvanja ĉula.

84. Kod onih koji napreduju dobra raspoloţenja još uvek mogu da budu smenjena
suprotnim. Kod savršenih, pak, ta raspoloţenja su nepromenjiva.

85. Snaga duše se sastoji u neizmenjivoj vrlinskoj navici. Onaj ko ju je stekao je
govorio: Ko će nas rastaviti od ljubavi Hristove (Rim.8,35).

86. Prethodnik svih strasti jeste samoljublje. Nakon svih dolazi gordost.
87. Tri glavne pohotne pomisli imaju svoj izvor u strasti samoljublja.
88. Te tri pomisli jesu: stomakougaĊanje, taština i srebroljublje. Iz njih izlaze sve
ostale strasne pomisli, premda ne sve zajedno.
89. StomakougaĊanju sleduje blud, a taštini - gordost. Ostale idu za njima trima.
90. Za svim trima, dakle, idu: tuga, gnev, zlopamćenje, zavist, uninije i ostale...

MOLITVA
91. Vladiko svih, Hriste, izbavi nas i od pogubnih strasti i od pomisli koje raĊaju.
92. Tebe radi smo sazdani, da u tebi budemo blaţeni, nastanivši se u raj koji si
zasadio.
93. Sadašnje bešĉašće smo sami navukli na sebe, blaţenoj sladosti pretpostavivši
pogubnu.
94. Stoga smo sami u sebi primili kaznu, umesto veĉnog ţivota nasledivši smrt.
95. Kao što si uvek gledao na nas, Vladiko, i do kraja [milostivo] gledaj na nas. Kao
što si blagovoleo da se ovaplotiš nas radi, tako nas i spasi sve.
96. Jer, ti si došao da spaseš nas propale. Nemoj nas odvajati od udela onih koji su
se spasli.
97. Vaskrsni duše i spasi tela, ĉisteći nas od svake skverni.
98. Raskini lance strasti koji nas sputavaju, kao što si rasterao vojske neĉistih
demona.
99. I izbavi nas njihove tiranije, kako bismo posluţili tebi jedinome, Svetlosti
veĉnoj.
100. Tada ćemo, po vaskrsenju iz mrtvih, sa anĊelima ĉiniti jedinstven blaţeni i
veĉno nerazrušivi hor.

160

STOSLOV ĈETVRTI
ĉiji akrostih glasi:
Nego, moli se usrdno Bogu našem
da se izbavimo kako od pravog,
tako i od umišljenog zla.

1. Onaj ko je svoj um izbavio od ljubljenja i milovanja tela, Ţivotvornim Duhom je
umrtvio dela telesna (Rim.8,13).

2. Nemoj misliti da ćeš se osloboditi od sklonosti ka telesnom ukoliko se tvoj um još
bavi onim što je svoj^veno telu.

3. Telu su svojstvena ĉula i sve što je ĉulno. I duši su svojstveni um i ono što je
misleno.

4. Odvoji svoju dušu od ĉula i ĉulnoga, pa će tvoj um poĉeti da prebiva u Bogu, te
da se bavi duhovnim predmetima.

5. Bogu su srodna umna bića, koja se samo umom spoznaju.Ĉula i sve ĉulne stvari
su, pak, stvoreni da sluţe umu.

6. Neka ti ĉula i ĉulne stvari sluţe za duhovno sagledavanje, a ne za zadovoljavanje
telesnih pohota.

7. NareĊeno ti je da umrtviš dela telesna kako bi kroz naporne podvige vaskrsao
svoju dušu umrtvljenu telesnim uţivanjima.

8. Neka Bog bude tvoj gospodar, a ti gospodari nad ĉulima. Budući dobar, nemoj
davati da nad tobom vlada ono što je gore od tebe.

9. Bog je veĉan, beskrajan i neograniĉen. On je onima koji ga slušaju obećao
veĉna, beskrajna i neiskaziva blaga.

10. Umu je svojstveno da prebiva u Bogu i da umuje o Njemu, o Njegovom
promislu i o Njegovom Strašnom sudu.

11. Ti imaš vlast da izabereš jedno ili drugo. Budi nastrani boljega, pa ćeš sebi
potĉiniti lošije.

12. Kao tvorevine blagoga Boga, dobra su ĉula i dobro je ono što je ĉulno. Ipak,
oni nikako ne mogu da se uporede sa umom i onim što je umno.

13. Vladika se stvorio slovesno i umno biće, koje je sposobno za poznanje svega i
Njega samog. Ĉula i ono što je ĉulno On je sazdao da bi sluţilo u te svrhe.

14. Neumesno da nepotrebni sluga sebi potĉini dobrog gospodara. Tako je
neumesno i da se slovesni um potĉinjava truleţnom telu.

15. Ukoliko ne vlada nad ĉulima, um će preko njih pasti u greh. Prelešćen ĉulnim
uţivanjem, on obiĉno raĊa nepriliĉnost.

16. Drţeći u vlasti svoja ĉula, ĉvrsto zatvaraj i sećanje. Jer, utisci koja su dobijeni
posredstvom ĉula putem sećanja ponovo pokreću strasti.

17. Zamaraj telo i ĉešće se moli, pa ćeš se uskoro osloboditi neutemeljenih pomisli.
18. Neprestano se pouĉavaj u Reĉima Boţijim. Trudoljubivo upraţnjavanje te vrste
iskorenjuje strasti.
19. Od lutanja meĊu strastima um izbavljaju ĉitanje, bdenje, molitva i
psalmopojanje.

161

20. Proleće budi biljke u ţivot. I bestrašće podstiĉe um na poznanje postojećeg.

21. Ispunjavaj zapovesti, pa ćeš steći mir. Zavoli Boga,pa ćeš dobiti poznanje.

22. Ti si osuĊen da hleb poznanja jedeš u bolnom naporu i u znoju svog lica.

23. Nemar je praoca doveo do pada. Lišivši ga rajskih uteha, on ga je osudio na
smrt.

24. I ti svojoj Evi naredi da se ĉuva zmije kako ti, prelešćena, ne bi dala da okusiš
od zabranjenog ploda.

25. Duša po prirodi oţivljava telo. I dušu oţivljavaju vrlina i poznanje.

26. Onaj ko misli da je mudar liĉi na bezvodni oblak, koga nose vetrovi taštine i
gordosti.

27. Beţeći od sujete, ĉuvaj se i bluda, kako ne bi, izbegavajući poĉasti, pao u
bešĉašće.

28. Izbegavajući taštinu, pogledaj ka Bogu, kako ne bi zapao u samomnjenje ili
blud.

29. Taštini je svojstveno da deluje radi pokazivanja, a gordosti da poniţava druge i
da se gnevi.

30. Izbegavajući stomakougaĊanje, ĉuvaj se ĉovekougaĊanja koje se lukavo trudi
da pokaţe bledilo tvoga lica.

31. Divan je post koji se raduje skromnom jelu, koji je zadovoljan oskudnom
trpezom i koji izbegava ĉovekougaĊanje.

32. Posteći do veĉeri, nemoj se presićavati kako ne bi ispalo da zidaš ono što si tek
razrušio.

33. Uzdrţavajući se od vina, nemoj piti mnogo ni vode, inaĉe ćeš svejedno bludu
pruţiti veštastvo [tj. hranu].

34. Gordost nas nagovara da ne traţimo Boţiju pomoć, dase uzdamo u sebe i da se
uznosimo nad ljudima.

35. Na raspoloţenju su dva sredstva protiv gordosti. Ukoliko se ona ne iskoriste,
nevoljno će naići treće, koje je veoma surovo.

36. Gordost progone molitva sa suzama, izbegavanje da se bilo ko ponizi i nevoljne
skorbi.

37. Urazumljavanje kroz iskušenja jeste duhovni ţezal: on uĉi smirenoumlju onoga
ko se uznosi u svojoj nerazumnosti.

38. Umno je ne potĉiniti se pomisli onoga ko nas tajno nagovara protiv bliţnjega.

39. Baštovan koji ne brine o korovu guši rast povrća. I um koji ne ĉisti pomisli, gubi
plodove podviţniĉkog truda.

40. Razuman je onaj ko sluša savet, naroĉito kada ga po Bogu daje duhovni otac.

41. Onaj ko je umrtvljen strastima ne moţe da razume savet, niti je sposoban da
se potĉini duhovnom rukovodstvu.

42. Onaj ko ne prima savet ne koraĉa pravim putem, nego stalno luta preko
strmina i provalija.

43. Monah jeste um koji se odrešio od ĉulnoga i koji slastoljubivoj pomisli ne
dozvoljava da mu izaĊe na oĉi.

44. Lekar je um koji je sam sebe izleĉio, te onim ĉime je izleĉio sebe leĉi i druge.

162

45. Traţi vrlinu, a potom se staraj da je ne izgubiš, kako ne bi ţiveo sramno i umro
nemilosrdno.

46. Gospod naš Isus Hristos je svima darovao svetlost. MeĊutim, oni koji mu ne
veruju sami sebe drţe u mraku.

47. Nemoj smatrati da je mala stvar lišiti se vrline: na taj naĉin je smrt ušla u svet.
48. Poslušno ispunjavanje zapovesti jeste vaskrsenje mrtvih, budući da je ţivot
prirodna posledica vrline.
49. Za umrtvljivanjem uma kroz prestupanje zapovesti nuţno ide i smrt tela.
50. Prestupivši zapovest, Adam je potpao pod smrt. Spasitelj je, budući poslušan,
umrtvio smrt.
51. Umrtvi greh kako ne bi vaskrsao mrtav i kako iz male smrti ne bi prešao u
veliku.
52. Spasitelj se ovaplotio zbog Adamovog prestupa, tj. da bi, razrešivši kletvu, sve
vaskrsao.
53. Iz ovog ţivota u veĉni prelazi onaj ko je umrtvio strasti i oslobodio se neznanja.
54. Prouĉivši Pismo naći ćeš zapovesti. Ispunivši reĉeno, oslobodićeš se od strasti.
55. Ispunjavanje zapovesti ĉisti dušu. Oĉistivši se, ona postaje priĉesnica svetlosti.
56. Drvo ţivota jeste poznanje Boga. Priĉestivši se njim, ĉisti ostaje besmrtan.
57. Poĉetak delatnog ţivota jeste vera u Hrista, a kraj - ljubav prema Bogu.
58. Isus Hristos je Gospod i Bog naš, koji nam je darovao veru u Njega radi
zadobijanja veĉnog ţivota.
59. On nam se javio, sjedinivši Boţanstvo sa dušom i telom, kako bi, kao Bog,
izbavio od smrti i dušu i telo.
60. Steknimo veru kako bismo dospeli do ljubavi, iz koje se raĊa svetlost poznanja.
61. Po sticanju vere sledi strah Boţiji, uzdrţanje oduţivanja, trpljenje bola, nada u
Boga, bestrasnost, ljubav.
62. Iz iskrene ljubavi raĊa se prirodno poznanje. Posle njega nastupa ispunjenje
vrhovne ţelje, tj. blagodat bogoslovlja.
63. Um strasti obuzdava silom straha Boţijeg, verujući u Boga i u Njegove
opomene i obećanja.
64. Od onoga kome je darovana vera oĉekuje se uzdrţanje.Utvrdivši se, ono raĊa
trpljenje, koje podrţava trudoljubive navike.
65. Znak trpljenja jeste ljubav prema naporima. Oslanjajući se na njih, um stiĉe
nadu da će dobiti ono što je obećano i izbeći ono ĉime se preti.
66. Oĉekivanje budućih dobara sjedinjuje um sa oĉekivanim. Ţiveći u tom spoju, on
zaboravlja na sadašnja dobra.
67. Onaj ko je okusio od oĉekivanog, napušta sadašnje. Tada, naime, on sve svoje
ţelje predaje tome što je probao.
68. Buduća dobra je obećao sam Bog. Onaj ko mu je poverovao ţeli buduće kao da
je sadašnje.
69. Znak da um ţivi u oĉekivanim dobrima jeste pokušaj da u sebi utvrdi potpuni
zaborav sadašnjih stvari i da napreduje u poznanju budućih blaga.

163

70. Dobro je bestrašće kome nas uĉi Bog istine, odasvud o njemu uveravajući
bogoljubivu dušu.

71. Dobra koja su pripremljena naslednicima obećanja jesu preveĉna, pre svih
vekova i iznad svakog uma i reĉi.

72. Saobrazimo se sa pravilima blagoĉašća kako bismo se udaljili od strasti i kako
ne bismo otpali od nade.

73. Isus Hristos je jedan od Svete Trojice. Njegov sunaslednik treba i ti da budeš.
74. Onaj koga je Bog nauĉio poznanju postojećeg neće imati teškoća da veruje
Pismu u onome što predskazuje.
75. Nalazeći um osloboĊen od strasti, Sveti Duh ga srazmerno tajno uvodi u
poznanje oioga ĉemu se nadamo.
76. Saglasno sa oĉišćenjem uma, duša se rukovodi i ka poznanju Boţanskih Reĉi.
77. Onaj ko je doliĉno uredio telo svoje i ko se upraţnjava u Boţanstvenom
poznanju, samim poznanjem se sve više i više ĉisti.
78. Um koji poĉinje da se bavi mudroljubljem o Boţanskim stvarima, zapoĉinje od
vere. Krećući se i hodeći meĊu tim stvarima, on opet dolazi do vere, premda više.
79. Primetili smo da poĉetak mudroljublja o Boţanstvenom prati strah, dok njegov
kraj predupreĊuje ljubav,
80. Um koji poĉinje da se bavi mudroljubljem polazi od paţljive vere i dostiţe do
bogoslovlja, koje se prostire iza granica svakog uma i koje odreĊuju kao nezaboravnu veru
i sagledavanje skrivenih stvari.
81. Reĉi o Bogu, koje sagledavaju sveti, ne odnose se na ono što je On, nego na
ono što je oko Njega.
82. Sve reĉi o Bogu mogu biti ili potvrdne ili odriĉne.
83. Tako se suština, Boţanstvo, blagost i druge sliĉne reĉi izriĉu potvrdno, a
bespoĉetno, beskrajno, neograniĉeno i sliĉne odriĉno.
84. S obzirom da je Sveta Trojica suština koja je iznad svakog uma i reĉi, tj.
skriveno Boţanstvo, sve što moţe da se misli o Njoj ima navedeni [tj, odriĉni karakter].
85. Kao što se veruje u jedinstveno Boţanstvo Svete Trojice, tako se ispovedaju i
Tri Lica jedinstvenog Boţanstva.
86. Potvrdni i odriĉni navedeni [izrazi] odnose se uopštena Tri Lica Svete i
Jedinosušne Trojice. Potvrdni [izrazi] su većinom vezani za posebna svojstava svakog Lica,
a odreĉni za zajedniĉku [suštinu].
87. Liĉna svojstva Boţanskih Ipostasi su Oĉinstvo, Sinovstvo i ProishoĊenje, i druga
koja se pripisuju pojedinaĉnom.
88. Ipostas odreĊuju kao suštinu sa liĉnim svojstvima.Tako svaka Ipostas ima i ono
što je zajedniĉko suštini i ono što je svojstveno njoj samoj.
89. Ono što se izriĉe kao opšte u Svetoj Trojici po odricanju prosuĊuje se kao
vaţnije. U odnosu na svojstva Ipostasi nije tako. MeĊu njima, kako je već reĉeno, neka su
potvrdna, adruga odreĉna, kao naprimer neroĊenost i roĊenost, i sliĉna. NeroĊenost
oznaĉava da se Otac nije rodio, a roĊenost znaĉi dase Sin rodio.

164

90. Izrazi i imenovanja se koriste da bi se razjasnilo ono što se sagledava oko
suštine Svete Trojice, kao što je reĉeno (up. 81.). Ono što se tiĉe [same suštine] jeste
nespoznatljivo umu i neiskazivo reĉima: to zna jedino sama Trojica.

91. Kao što se jedna suština Boţanstva naziva triipostasnom, tako se Sveta Trojica
ispoveda jednosušnom.

92. Otac se sagledava kao bespoĉetni i kao poĉetak. Bespoĉetan je kao neroĊen, a
poĉetak kao Roditelj Sina i Ishoditelj Duha Svetog, koji su proizašli od Njega po suštini i
koji preveĉno postoje u Njemu.

93. Uzdiţući se do Trojice, jedinica ostaje jedinica, i Trojica, svodeći se do jedinice,
ostaje Trojica. To i jeste zaĉućujuće!

94. Sin i Duh Sveti se ne ispovedaju kao bespoĉetni, premda su veĉni. Oni nisu
bespoĉetni budući da se prema Ocu odnose kao prema poĉetku i izvoru. Veĉni su, opet, jer
od veĉnosti sapostoje Ocu, jedan roĊenjem, a drugi ishoĊenjem.

95. Jedinstveno Boţanstvo Svete Trojice drţe nerazdeljivim i ĉuvaju neslivenim Tri
Ipostasi jedinstvenog Boţanstva.

96. Liĉno svojstvo Oca jeste neroĊenost, Sina - roĊenost, Duha Svetoga -
ishoĊenje. Naĉelo Sina i Svetoga Duha koje se pominje ne smatra se vremenskim. Ta i
kako bi? Naprotiv, hoće dase istakne Naĉelo iz koga (kao svetlost iz sunca) imaju veĉno
postojanje. Jer, Oni iz Njega proizilaze po suštini, premda i nisu posle Njega.

97. Liĉna svojstva Ipostasi se uvek sagledavaju kao nepokretna i neizmenjiva, dok
je opšta suština ili Boţanstvo - nerazdeljno.

98. Ispovedamo Jedinicu u Trojici i Trojicu u Jedinici,tj. kao nerazdeljivo razdeljivu i
razdeljivo sjedinjenu.

99. Jedan se poĉetak u Boţanstvu sagledava, tj. Otac, kao poĉetak Sina i Duha,
Roditelj i veĉni, beskrajni, bezgraniĉni, jednosušni i nerazdeljivi izvor saveĉnih. On je
Tvorac, Promislitelj i Sudija svih tvari, kroz Sina u Svetom Duhu. Jer, reĉeno je da je sve
od Njega, kroz Njega i radi Njega (Rim.11,36). Njemu slava u vekove. Amin.

100. Sina i Svetoga Duha ispovedamo saveĉnim, ali ne i sabespoĉetnim Ocu. Oni su
saveĉni stoga što sapostoje sa beskrajnim Ocem. Oni, pak, nisu bespoĉetni budući da nisu
bezuzroĉni, s obzirom da iz Njega proizilaze, kao svetlost iz sunca, premda i nisu posle
Njega, kao što rekosmo. Oni se nazivaju bespoĉetnim kada se misli na poĉetak u vremenu,
kako se ne bi pomislilo da podleţu vremenu Oni od kojih proizilazi vreme. Oni, dakle, nisu
bespoĉetni u odnosu na Uzrok, ali su bespoĉetni u odnosu na vreme, s obzirom da no stoje
pre svakog vremena i veka, s obzirom da su iznad svakog veka i vremena, s obzirom da je
od Njih proizišao svaki vek i vreme, kao i sve što sadrţe vek i vreme i s obzirom da su, kao
što smo rekli, saveĉni sa Ocem. Njemu zajedno sa Njima pripada slava i sila u vekove
vekova. Amin.

165

SVETI TEODOR, EPISKOP EDESKI

Kratko svedoĉanstvo o njemu

Teodor je sin molitava i viĊenja svojih roditelja, stanovnika Edese. Kada je poĉeo
da se školuje, on nije pokazivao sposobnost za uĉenje, Stoga se molio Bogu da mu otvori
razum. Jednom se za vreme Liturgije sakrio pod svetu trpezu, gde mu je neki deĉak,
nahranivši ga saćem, usladio usamljenost. Saznavši za dogaĊaj, episkop koji je
sveštenodejstvovao posvetio je Teodora za ĉteca. I on je ostao u obitelji, gde je lako i
slobodno izuĉavao tadašnji krug nauka kod opšteg nastavnika Sofronija. Sa osamnaest
godina on je ostao bez roditelja. Potom je podelio svoje imanje siromašnima, ostavivši
jedan deo sestri. Sa dvadeset godina je otišao u Obitelj svetoga Save koja se nalazi blizu
Jerusalima, gde je dvanaest godina proveo u opšteţiću. Zatim je dvadesetĉetiri godine
proveo kao zatvornik. Iz njegovog zatvora su ga izveli po zahtevu patrijarha Antiohije i
patrijarha Jerusalima. Potom je bio rukopoloţen za episkopa grada Edese. Kada je stigao u
Edesu, sve svoje snage je upregao na dobro Crkve i vernika. MeĊutim, njegovi napori su
nailazili na velike prepreke od strane muslimana koji su vladali gradom, te jeretika, koji su
bili glavni ţivalj. Videći uzaludnost svojih napora. pa ĉak i opasnost za svoj ţivot, sveti
Teodor je krenuo u Bagdad, kod kalifa Mavije, da moli za milost. Izleĉivši kalifa od bolesti,
on ga je nagovorio da izda zapovest Kilikiji, Siriji i Mesopotamiji, da vrate Edeskoj Crkvi
njenu imovinu i da ne ometaju obraćanje u Pravoslavlje. Kada se vratio u Edesu,
pravoslavna pastva ga je radosno doĉekala. Ona se potom mnoţila, zahvaljujući
obraćanjima jeretika. Revnosni, Bogom voĊeni pastir je blagotvorno upravljao njome.
Osetivši da mu se pribliţava smrt i ţeleći da poĉine u svojoj preĊašnjoj usamljeniĉkoj keliji,
on je otišao u Palestinu. Na mestu svojih pustinjaĉkih podviga on je uskoro i usnuo u
Gospodu, 9. jula, kada se i slavi njegov spomen. U Carigradu je tada, u IX veku vladao
Mihail sa majkom Teodorom.

Paţnji ĉitalaca predlaţemo sto dušespasonosnih poglavlja koje je on sastavio na
molbu staraca obitelji, dok je još ţiveo kao zatvornik. O njima sastavljaĉi grĉkog
Dobrotoljublja pišu: "Ne moţemo sa sigurnošću kazati da li je sveti Teodor ostavio za
sobom i neke druge spise. Sto poglavlja koja je trudoljubivo sastavio mi smeštamo zajedno
sa drugim spisima otaca koji su posvećeni trezvoumlju. On je dobro opisao delo sveštenog
trezvoumlja. Ona mogu doneti bogatu duhovnu korist onima koji ih sa dostojnom paţnjom
budu ĉitali".

PREPODOBNI I BOGONOSNI OTAC NAŠ TEODOR,
VELIKI PODVIŢNIK I EPISKOP EDESE

STO DUŠEKORISNIH POGLAVLjA

1. Pošto smo se blagodaću blagog Boga, odrekavši se satane i njegovih dela,
sjedinili sa Hristom u poĉetku u banji preporoda, a potom ponovo u monaškim zavetima,
[potrudimo se] da ispunjavamo Njegove zapovesti. Od nas se navedeno traţi ne samo
zbog dvostrukog obećanja, nego i zbog prirodnog duga. Bog nas je, naime, u poĉetku

166

sazdao veoma dobrim. Stoga smo duţni da i budemo dobri. Greh je ušao u nas zbog naše
nepaţnje i u nama proizveo ono što je protivprirodno. Ipak, po svojoj velikoj milosti, Bog
nas je ponovo prizvao i kao Bestrasni obnovio svojom strašću. Iskupljeni cenom Krvi
Hristove, mi se izbavljamo od drevnog prestupa praoca. Prema tome, neće biti ništa veliko
ukoliko postanemo pravedni. Naprotiv, ukoliko otpadnemo od pravednosti, bićemo dostojni
ţalosti i osude.

2. Dobro delo koje je lišeno ispravne vere jeste potpuno mrtvo i nedejstveno. I
sama vera bez pravednih dela ne spasava nas od veĉnog ognja. Jer, Gospod govori: Ako
me neko ljubi, zapovesti moje drţaće (Jn.14,23). Stoga, ukoliko ljubimo Gospoda i
verujemo u Njega, ispunjavajmo Njegove zapovesti kako bismo dobili veĉni ţivot. Ukoliko,
pak, prezremo ispunjavanje naredbi kojima se pokorava sva tvorevina, mi sebe ne
moţemo nazvati vernima, premda smo poĉastvovani iznad svake tvari. U tom sluĉaju ćemo
se jedini od svih pokazati kao neposlušni naredbama Tvorca i kao nezahvalni Dobrotvoru.

3. Ispunjavajući Hristove zapovesti, mi ništa ne ĉinimo za Njega, kome ništa nije
potrebno i koji, zapravo, daje sva dobra. Naprotiv, mi sami sebi ĉinimo dobro budući da
njima dobijamo veĉni ţivot i naslaĊivanje neizrecivim blagima.

4. Onaj ko nas ometa u ispunjavanju zapovesti Boţijih, makar bio i otac, ili mati, ili
bilo ko, treba da nam postane odbojan i mrzak. Inaĉe ćemo i mi ĉuti: Koji ljubi oca ili
mater, ili bilo koga od ljudi, većma nego mene, nije mene dostojan (Mt.10,37).

5. Prinudimo se koliko god moţemo da ispunjavamo zapovesti Gospodnje kako ne
bismo bili vezani nerazrešivim uzama zlih pohota i dušegubnim uţivanjima. Inaĉe će i na
nas da se primeni osuda koja je izreĉena besplodnoj smokvi: Poseci je! Zašto i zemlju da
slabi (Lk.13,7). Jer, kaţe, svako ko dobra roda ne raĊa seĉe se i u oganj baca (Lk.3,9).

6. Onaj ko biva pobeĊivan pohotama i uţivanjima i kreće se u svetu, ubrzo će
upasti u mreţe greha. Greh koji je jednom uĉinjen jeste isto što i vatra u suvoj travi, ili
kamen koji se kotrlja sa brda, ili vodeni tok koji se širi ulivanjem novih pritoka. Sve to na
svaki naĉin vodi pogibli onoga ko ţivi grešno.

7. Dok ţivi protivprirodno [usled greha], duša postaje divlja, ispunjavajući se
trnjem uţivanja. Ona postaje stanište neobiĉnih zveri, kao što je reĉeno: Onde će se
upokojiti onokentauri, onde će jeţ podizati mladunĉad i demoni će se susretati sa
onokentaurima (Is.34,14-15), što predstavlja razliĉite neĉasne strasti. Kada se, pak, povrati
u svoje prirodno stanje (što zavisi od njene volje sve dok je vezana za telo), duša
pripitomljava sebe marljivim trudoljubljem i ţivotom u skladu sa zakonom Boţijem. Zveri
koje su se gnezdile u njoj će se razbeţati da bi joj prišli ĉuvari našeg ţivota, tj. anĊeli,
praveći od njenog obraćenja dan veselja. I blagodat Svetoga Duha će sići na nju, uĉeći je
poznanju da bi se oĉuvala u dobru i da bi ga uvećala.

8. Molitvu oci nazivaju duhovnim oruţjem bez koga ne treba izlaziti u borbu, kako
ne bismo bili zarobljeni i odvedeni u neprijateljsku zemlju. MeĊutim, ĉistu molitvu ne moţe
da stekne onaj ko se nije priljubio uz Boga sa ispravnim srcem. On, naime, daje molitvu
onome ko se moli i ĉoveka uĉi poznanju.

9. Od nas ne zavisi da li će strasti uznemiravati dušu i izazivati borbu. MeĊutim, od
nas zavisi da li će se strasne pomisli zadrţavati u nama i pokretati strasti. Prvo je
bezgrešno, s obzirom da ne zavisi od nas. Drugo nam, meĊutim, donosi vence (ukoliko se
smelo suprotstavimo i pobedimo), ili nas podvrgava mukama (ukoliko iz ošamućenosti i
strašljivosti budemo poraţeni).

167

10. Postoje tri opšte strasti iz kojih se raĊaju sve ostale: slastoljublje, srebroljublje i
slavoljublje. Njih slede pet drugih duhova zlobe. Od njih se, najzad, raĊa veliko mnoštvo
strasti i svi vidovi mnogoobrazne rĊavosti. Onaj ko je pobedio tri naĉelnika i voĊe, ujedno
je savladao i drugih pet, a za njima pokorava i sve strasti.

11. Kada se sećamo onoga što smo uĉinili pod dejstvom strasti, duša se iznova
muĉi. Ukoliko se strasne uspomene sasvim izbrišu iz srca i više ga ne izazivaju znaĉiće da
su nam preĊašnji gresi oprošteni. Jer, sve dok se duša strasio kreće oĉigledna je vlast
greha.

12. Telesne i veštastvene strasti obiĉno slabe i venu usled telesnih zlopaćenja, dok
se duševne i nevidljive uništavaju smirenoumljem, krotošću i ljubavlju.

13. Strasnu pohotu isušuje uzdrţanje i smirenoumlje, plameni gnev ukroćuje
ljubav, a pomisli koje lutaju sakuplja usredsreĊena molitva zajedno sa sećanjem na Boga.
Na taj naĉin se ĉiste tri dela duše. Ispravljajući ih, i boţanstveni apostol govori: Starajte se
da imate mir sa svima i svetost, bez koje ni?o neće videti Gospoda (Jev.12,14).

14. Neki se nalaze u nedoumici da li da kaţu da pomisao pokreće strasti, ili da
strasti pokreću pomisao. Jer, jedni kaţu jedno, a drugi drugo. Ja, pak, smatram da pomisli
dolaze od strasti. Jer, da u duši nema strasti, ni strasne pomisli je ne bi uznemiravale.

15. Demoni koji neprestano ratuju protiv nas imaju obiĉaj da nas ometaju u
vrlinama koje moţemo da vršimo s obzirom da su po meri naših snaga, i da nas
nagovaraju da se prihvatamo onih koje nadmašuju naše snage i koje nisu blagovremene
[tj. za koje nismo dorasli]. One koji napreduju u poslušanju oni nagovaraju da se late dela
bezmolvnika, a bezmolvnicima i otšelnicima došaptavaju da se drţe opšteţiteljnog pravila.
Na isti naĉin oni postupaju i kada su u pitanju druge vrline. MeĊutim, nama ne treba da su
nepoznate njihove podvale. Mi, naime, znamo da je dobro ono što se ĉini u svoje vreme i
sa merom, te da je štetno sve što je neumereno i neblagovremeno.

16. One koji se kreću u svetu i susreću sa predmetima strasti, demoni napadaju i
nagovaraju na grešna dela. One, pak, koji ţive u pustinjama u kojima su retki [navedeni]
predmeti, oni uznemiravaju pomislima. Drugi [vid] borbe je mnogo teţi od prvog. Jer, za
borbu koja biva sa predmetima neophodni su i vreme, i mesto, i ostale povoljne okolnosti.
Naprotiv, um se lako kreće i teško zagraĊuje [od spoljašnjih uticaja]. Kako bismo se
suprotstavili u netelesnoj borbi data nam je ĉista molitva i naloţeno nam je da u njoj
neprestano prebivamo. Ona jaĉa um za podvig koji se vrši i bez uĉešća tela.

17. Ukazujući na potpuno umrtvljivanje strasti, apostol govori: A koji su Hristovi,
raspeše telo sa strastima i ţeljama (Gal.5,24). Jer, tek kada umrtvimo strasti, uništimo
pohote i mudrovanje tela potĉinimo duhu, mi uzimamo na sebe krst i idemo za Hristom.
Udaljavanje [od sveta] nije ništa drugo do umrtvljivanje strasti i javljanje ţivota sakrivenog
u Hristu.

18. Oni koji stradaju od pobune tela smrti (Rim.7.24) i napuštaju neprestanu borbu
sa njim, ne treba da osuĊuju telo, nego same sebe. Jer, da mu nisu davali snage i
pobrinuli se da zadovolje njegove pohote, oni ne bi toliko stradali. Ili moţda ne vide one
koji su raspeli svoje telo sa strastima i pohotama, i koji na smrtnom telu svome nose
umiranje Isusovo. Oni ga imaju kao pomoćnika u dobru, a ne kao protivnika: ono je,
naime, pokorno i upravlja se zakonom Boţijim. Neka i oni postupaju na sliĉan naĉin, te će i
oni uţivati u istom miru.

19. Svako slaganje pomisli sa bilo kojom zabranjenom pohotom, tj. naginjanje ka
uţivanju predstavlja greh za monaha. Jer, u poĉetku pomisao pomraĉuje um preko

168

stradalnog dela, a potom se duša slaţe sa uţivanjem, podleţući u borbi. To je, dakle,
slaganje koje je, kako rekosmo, greh. Ukoliko se navedeno stanje produţi, rodiće se
takozvana strast koji malo po malo dovodi do greha na delu. Zbog toga prorok hvali one
koji razbijaju o kamen decu vavilonsku (Ps.136,9). Znaĉenje reĉenoga je jasno za onoga
ko je razuman i razborit.

20. Kao sluţitelji ljubavi i mira, anĊeli se raduju našem pokajanju i napredovanju u
vrlini. Stoga se oni staraju da nas ispune duhovnim sagledavanjima, pomaţući nam u
svakom dobru. Naprotiv, kao pronalazaĉi gneva i zlobe, demoni se raduju kada se
smanjuje vrlina. Njihov trud predstavlja uvlaĉenje naših duša u sramna maštarenja.

21. Vera je dobro blagog raspoloţenja. Ona u nama raĊa strah Boţiji, koji nas uĉi
ispunjavanju zapovesti, tj. delanju. Iz delanja, opet, niĉe ĉasno bestrašće. Ĉedo bestrašća,
najzad, jeste ljubav koja i predstavlja ispunjenje svih zapovesti, vezujući ih i drţeći ih sve
zajedno.

22. Kada je zdravo, telesno ĉulo oseća bolest koja ga zahvata. Onaj, pak, ko je ne
oseća, pati od bezosećajnosti. I um ĉija je delatnost nepovreĊena poznaje svoju snage i
vidi otkuda na njega nadiru najmuĉnije strasti. On stoga u tom smeru upravlja svoje
najjaĉe suprotstavljanje. Strašno je, meĊutim, ukoliko svoje dane provodi u
bezosećajnosti, sliĉno onome ko se protiv neprijatelja bori noću usled ĉega ne vidi njegove
pokrete.

23. Naše sile će dejstvovati u skladu sa svojom prirodom ukoliko se slovesna [sila]
duše uporno usmeri na sagledavanje vrlina, ukoliko se ţelateljna sila veţe za navedeno
sagledavanje i za Onoga ko nam ga pruţa, tj. za Hrista Gospoda, i ukoliko se razdraţajna
sila naoruţa protiv demona.

24. Prema svetom Grigoriju Bogoslovu, slovesna duša se sastoji iz tri dela. On je
vrlinu slovesne sile nazvao razboritošću, razumnošću i mudrošću. Vrlinu razdraţajne sile je
nazvao hrabrošću i trpljenjem, dok je vrlinu ţelateljne sile oznaĉio kao ljubav,
celomudrenost i uzdrţanje. Pravednost je, pak, raširena u svima, uĉeći ih da dejstvuju na
odgovarajući naĉin. Razboritošću se, dakle, [duša] suprotstavlja protivnim silama, braneći
vrline, celomudrenošću bestrasno gleda na stvari, ljubavlju ĉinn da volimo sve ljude kao
same sebe, uzdrţanjem ograniĉuje svako uţivanje, a hrabrošću i trpljenjem se naoruţava
za nevidljivu borbu. Takvo je blagozvuĉno sazvuĉje duševne svirale.

25. Onaj ko se trudi oko celomudrenosti i ko ĉezne za blaţenom ĉednošću (koja
bez pogreške moţe da se nazove bestrašćem), neka zlopati i porobljuje telo, prizivajući
smirenoumno Boţanstvenu blagodat, te će dobiti ţeljeno. Onaj, pak, ko hrani svoje telo ne
uzdrţavajući se u jelu i piću napatiće se od duha bluda. Mnogo vode gasi plamen. I glad,
tj. uopšte reĉeno, svako uzdrţavanje sa duševnim smirenjem gasi raspaljenost tela i
sramna maštarenja.

26. Neka od tvoje duše, hristoljupĉe, sasvim odstupi strast zlopamćenja. Nikako
nemoj dozvoliti da se u tebi nastani bilo kakvo neprijateljstvo. Jer, zlopamćenje koje se
gnezdi u srcu liĉi na vatru koja tinja u slami. Naprotiv, ti treba da se usrdno moliš za onoga
ko te je uvredio i da mu ĉiniš dobro koliko i ĉime moţeš, kako bi svoju dušu izbavio od
smrti i kako se ne bi lišio smelosti u molitvi.

27. U dušama smirenih poĉiva Gospod, a u srcu gordih - strasti bešĉašća. Jer,
najviše moći protiv nas njima pruţaju visokoumne pomisli. Naprotiv, blaţeno smirenje u
najvećoj meri iz duše zajedno sa korenom ĉupa njihov korov. Stoga je ono opravdano
nazvano strastoubicom.

169

28. Neka se tvoja duša ĉisti od zlih uspomena i neka se prosvećuje dobrim
pomislima, drţeći uvek na umu izreku da u vreme izlaska [iz tela] slastoljubivo srce
predstavlja tamnicu i lance, a trudoljubivo - otvorena vrata. Jer, ĉiste duše, po izlasku iz
tela, prate anĊeli, rukovodeći ih ka blaţenom ţivotu. Naprotiv, duše koje su se uprljale i
koje se nisu oĉistile pokajanjem, avaj, preuzimaju demoni.

29. Prekrasna je glava koja je ukrašena dragocenom dijademom sa blistavim
indijskim kamenjem i biserom. MeĊutim, neuporedivo je lepša duša koja je bogata
poznanjem Boga, koja je prosvećena svetlim sagledavanjima i koja u sebi ima Presvetog
Duha. Ko moţe dostojno da opiše lepotu takve blaţene duše!

30. Nemoj dozvoliti da se gnev i jarost nastane u tvojoj duši. Jer, reĉeno je:
Jarostan muţ je ruţan (Priĉ.11,25), dok u srcu krotkih poĉiva mudrost (Priĉ. 14,33).
Ukoliko strast gneva zavlada tvojom dušom, oni koji ţive u svetu će se pokazati kao bolji
od tebe. Ti ćeš, pak, biti pokriven sramotom kao neiskusan monah.

31. U svakom iskušenju i u svakoj borbi neka ti molitva bude nepobedivo oruţje.
Na taj naĉin ćeš pobediti blagodaću Hristovom. Ipak, ona treba da bude ĉista, kako nam
zapoveda naš premudri uĉitelj, govoreći: Hoću, dakle, da se muţevi mole na svakom
mestu, podiţući svete ruke bez gnjeva i dvoumljenja (1.Tim.2,8). Prema tome, onaj ko je
nemaran prema molitvi, biće predan iskušenjima i strastima.

32. Napisano je da vino veseli srce ĉoveka (Ps.103,15). Ti si, meĊutim, obećao da
ćeš plakati i ridati. Stoga udalji od sebe takvo veselje, pa ćeš biti obradovan duhovnim
darovima. Ukoliko se, pak, budeš uveseljavao vinom, provodićeš ţivot zajedno sa sramnim
pomislima i mnogo tugovati.

33. Nemoj misliti da praznici postoje radi pijenja vina. Naprotiv, oni [su
ustanovljeni] radi obnove uma i duševne ĉistote. Puneći utrobu jelima i pićima, u stvari ćeš
progneviti Onoga kome je praznik posvećen.

34. Nama je zapoveĊeno da stalno bdijemo u psalmopojanju, molitvama i ĉitanju,
naroĉito u dane praznika. Monah koji bdi, istanĉava svoj razum radi dušekorisnih
sagledavanja, dok neumereno spavanje ogrubljuje um. MeĊutim, pazi da se za vreme
bdenja ne upuštaš u prazne povesti i lukave pomisli. Jer, bolje je da spavaš, negoli da bdiš
u ispraznim razgovorima i pomislima.

35. Smrt će obresti i onaj ko u svome krilu hrani zmiju i onaj ko gaji zle pomisli u
svom srcu. Jedan će umreti od otrovnog ujeda u telo, a drugi od smrtonosnog otrova koji
je primio u dušu. Mi bez odlaganja ubijamo rod otrovnice. Isto tako ne bi trebalo da
dozvolimo zlim pomislima da se raĊaju u srcu, kako se potom ne bismo gorko napatili.

36. Ĉista duša opravdano moţe da se nazove izabrani sasud, i zatvoreni vrt
(Pes.4,12) i presto osećanja (Priĉ. 12,23). MeĊutim, duša koja je oskrnavljena neĉistotom
jeste prepuna smrdljive prljavštine.

37. Od iskusnih i delatnih staraca sam ĉuo da se lukave pomisli u duši raĊaju od
ukrašavanja u odeći, od presitog trbuha i štetnih razgovora.

38. Pohlepa za imovinom ne treba da se nastani u duši podviţnika. Jer, monah sa
mnogim imanjem jeste brod koji ??opušta vodu, koji premeću talasi mnogih briga i koji na
kraju tone u dubinu ţalosti. Bolest srebroljublja raĊa mnoge strasti, zbog ĉega je sa
pravom nazvana korenom svih zala.

39. Nesticanje i ćutanje su dve riznice sakrivene na polju monaškog ţivota. Idi
prodaj sve što imaš i podaj siromasima, te ćeš steći to polje. Iskopavši blago, potrudi se da

170

ga paţljivo saĉuvaš kako ti ga ne bi ugrabili. Na taj naĉin ćeš se obogatiti neukradivim
bogatstvom.

40. Pošto si poĉeo da ţiviš zajedno sa duhovnim ocem, i pošto si osetio korist od
njegove blizine, nemoj dopustiti da te bilo ko udalji od ljubavi prema njemu i od ţivota sa
njim. Nemoj ga osuĊivati ni za što i nemoj govoriti o njemu loše, makar te grdio, pa ĉak i
tukao. Zatvori uvo svoje za one koji poĉnu da govore protiv njega. Ni u kom sluĉaju se
nemoj druţiti sa onim ko ga grdi, kako se na tebe ne bi naljutio Gospod i kako te ne bi
izbrisao iz knjige ţivih.

41. Podvig poslušanja se zasniva, kako smo upoznati, na odricanju od svega. Onaj
ko mu se posvetio treba da se ogradi sa tri oruţja: sa verom, nadom i sveuvaţavanom i
Boţanstvenom ljubavlju. Zaštićen njima, on će uspešno moći da se podvizava dobrim
podvigom i da stekne vence pravde.

42. Nemoj biti sudija postupaka svog [duhovnog] oca, već ispunjavaj njegove
zapovesti. Jer, demoni imaju obiĉaj da ti ukazuju na njegove nedostatke, kako bi zatvorili
tvoje uši za njegove pouke. Na taj naĉin će te ili udaljiti sa [podviga) kao slabog i plašljivog
borca, ili raslabiti pomišlju neverovanja i razlenjiti za svaki vid vrline.

43. Onaj ko ne sluša zapovesti oca prestupa najznaĉajnije svoje zavete. Onaj, pak,
ko je stekao poslušanje i odsekao svoju volju noţem smirenoumlja ispunjava (u meri koja
zavisi od njega) ono što je pri mnogim svedocima obećao Hristu.

44. Pošto smo mnogo razmatrali, jasno smo uvideli i uverili se da onima koji se
podvizavaju u poslušanju ocima veoma zavide neprijatelji našeg ţivota, tj. demoni. Oni na
njih škrguću zubima i smišljaju najrazliĉitije zamke. Šta sve ne ĉine, šta sve ne podmeću
kako bi ih odvojili od otaĉkih nedara? Oni im nalaze naizgled opravdane povode [za
neposlušanje], stvaraju nezadovoljstvo, pobuĊuju mrţnju prema ocu, njegove pouke
predstavljaju kao zamerke, a njegove zamerke kao oštre strele koje se zabadaju u srce.
"Zašto si, kaţu, budući slobodan, izabrao da budeš rob pod vlašću nemilosrdnog despota?
Dokle ćeš da trpiš uze, ne videći svetlost slobode". Potom mu podmeću pomisli [o
vrednosti] gostoprimstva, sluţenja bolesnicima i staranja o siromasima. Najzad, oni
preterano hvale podvig bezmolvija i potpunog usamljivanja, sejući korov svake druge vrste
u srce podviţnika blagoĉašća sa [namerom] da ga izmame iz duhovnog okrilja otaĉkog.
Ukoliko ga izvuku iz tihog pristaništa, oni ga bacaju u more koje je razjareno dušegubnom
burom. Uzevši ga pod svoju vlast kao zarobljenika, oni ga teraju da deluje po njihovim
lukavim prohtevima.

45. Nalazeći se u poslušanju [duhovnome] ocu, nikad nemoj da smetneš sa uma
lukavost neprijatelja i protivnika tvojih. Nemoj zaboravljati ni obaveze, ni obećanja koja si
dao pred Bogom. Neka te ne pobede poruge, neka te ne uplaši izobliĉavanje, podsmeh i
grdnja, neka te ne savlada mnoštvo lukavih pomisli. Nemoj se uklanjati od oĉinske
strogosti, nemoj prezreti blagi jaram smirenja drskim samodopadanjem i osorošću.
Naprotiv, poloţivši u srce reĉ Gospodnju da će se spasti onaj ko pretrpi do kraja (Mt.
10,22), sa trpljenjem hitaj u podvig koji ti predstoji, gledajući na Isusa, Naĉelnika u
Savršitelja vere (Jev.12,1-2).

46. Stavljajući zlato u topionicu, zlatar ga ĉini ĉistijim. Predajući se podvizima
potĉinjavanja i ţeţen nevoljama ţivota po Bogu, monah poĉetnik se sa trudom i velikim
trpljenjem uĉi poslušanju. Spalivši u sebi lošu narav, on se ispunjava smirenjem i postaje
svetao i dostojan nebeskih blaga, tj. netruleţnog ţivota i blaţenog kraja u kome je
ukloljena svaka patnja i uzdisaj i u kome je neprestana radost i veselje.

171

47. Ispravna i duboko usaĊena vera raĊa strah Boţiji. Strah Boţiji nas uĉi
ispunjavanju zapovesti. Jer, reĉeno je: "Ispunjavanje zapovesti postoji samo pri prisustvu
straha". Iz ispunjavanja zapovesti se i sastoji delatna vrlina, koje je poĉetak sagledateljne.
Plod, pak, njihov jeste bestrašće. Kroz bestrašće se u nama raĊa ljubav. O ljubavi, najzad,
ljubljepi uĉenik govori: Bog je ljubav, i koji prebiva u ljubavi, u Bogu prebiva i Bog u njemu
(1.Jn.4,1b).

48. Monaški ţivot je zaista prekrasan i dobar. On je zaista prekrasan i dobar ukoliko
se provodi u granicama i zakonima koje su mu postavili njegovi naĉelnici i predvodnici,
nauĉeni Duhom Svetim. Jer, Hristov vojnik treba da bude bez veštastava, te da nije
zaokupljen nikakvim svetskim zamislima i delanjima, kao što govori apostol: Nijedan se
vojnik ne upliće u poslove obiĉnog ţivota, da bi ugodio vojvodi (2.Tim.2,4).

49. Monah, dakle, treba da bude bez stvari, da je bestrasan, da je daleko od svake
lukave pohote, da nije sladokusac, da se ne opija, da nije lenj, ni srebroljubiv, slastoljubiv,
ni slavoljubiv. Onaj ko se ne udalji od svega navedenoga neće moći ispravno da vodi
anĊelski ţivot. Za one, pak, koji postupaju shodno navedenim pravilima, monaški ţivot je
blagi jaram i lako breme, s obzirom da boţanstvena nada sve ĉini lakim. Sladak je taj ţivot,
prijatna su njegova dela, dobro je njegov udeo: on se neće oduzeti od duše koja ga je
stekla.

50. Ukoliko si se odrekao svetskih briga i primio monaški podvig, nemoj da ţeliš
bogatstvo navodno radi davanja milostinje. Jer, i ta [namera] je prelest Ċavolska koja vodi
taštini. Ona, naime, nagovora um na bavljenje mnogim poslovima. Jer, ĉak da imaš samo
hleb i vodu, ti moţeš da stekneš nagradu za gostoprimstvo. Najzad, da ni njih nemaš, ti
ćeš zasluţiti nagradu za gostoljublje ukoliko gosta doĉekaš u dobrom raspoloţenju i pruţiš
mu reĉ utehe. U JevanĊelju je, naime, Gospod posvedoĉio da je siromašna udovica sa
svoje dve lepte umnogome prevazišla proizvoljenje i ţelju bogatih.

51. Reĉeno se odnosi na one koji ţive u bezmolviju. Oni, pak, koji se nalaze u
poslušanju kod [duhovnog] oca treba samo jedno da imaju na umu, tj. da ni u ĉemu ne
odstupaju od njegovih zapovesti. Jer, ispunjavajući ih kako treba, oni ispunjavaju sve što
se od njih traţi. U suprotnom, oni koji odstupaju od taĉnog ispunjavanja svog duga [kao
poslušnika] ostaju neiskusni za bilo koji vid vrline i duhovnog ţivota.

52. Evo ti moga saveta, hristoljupĉe: zavoli stranstvovanje, izbegavajući brigu o
zbivanjima u svojoj zemlji. Nemoj se vezivati brigama o roditeljima i ljubavlju prema
roĊacima. Beţi od boravljenja u gradu i strpljivo sedi u pustinji, govoreći sa prorokom:
Udaljih se beţeći i nastanih se u pustinji (Ps.54,8).

53. Traţi mesta koja su usamljena i udaljena od sveta. Nemoj se bojati ukoliko u
njima vlada nedostatak i odsustvo najneophodnijih stvari. Ukoliko te neprijatelji okruţe kao
pĉele ili ljute ose, napadajući te svim mogućim pomislima, nemoj se strašiti, nemoj im
okretati uho svoje, i nemoj napuštati poprište borbe. Naprotiv, sve hrabro pretrpevši,
ponavljaj i govori: Trpeći potrpeh Gospoda, i obrati na me paţnju, i usliša moljenje moje
(Ps.39,2). Na taj naĉin ćeš ugledati velika dela Boţija, zastupništvo, staranje i svako drugo
spasonosno promišljanje.

54. Prijatelji treba da su ti, hristoljupĉe, ljudi koji su korisni i koji potpomaţu
[napredak] tvog ţivota. Jer, Pismo govori da ti prijatelji budu mirni muţevi, duhovna braća,
sveti oci, za koje je Gospod rekao: Ko izvrši volju Oca moga koji je na nebesima, taj je brat
moj i sestra i mati (Mt.12,50).

172

55. Nemoj ţeleti razliĉita i skupa jela i nemoj se njima naslaĊivati. Jer, kazano je:
Ona koja se odala nasladama, ţiva je umrla (1-Tim.5,6). Ako je moguće, izbegavaj da
jedeš do sita ĉak i prosta jela. Jer, pisano je: Nemoj da te zavede nasićivanje stomaka
(Priĉ.24,15).

56. Ako si izabrao bezmolvniĉki ţivot, nemoj sebi dozvoliti da ĉesto boraviš van
kelije. [Boravak van kelije] je veoma štetan s obzirom da oduzima blagodat, pomraĉuje
razmišljanje i slabi ĉeţnju. Stoga je i reĉeno: Obmana pohote menja nezlobivo srce
(Mud.4,12). Prekini odnose sa mnogima kako ti um ne bi postao mnogobriţan,
narušavajući poredak bezmolvija.

57. Sedeći u keliji, nemoj svoje delo obavljati beslovesno, provodeći vreme u
neradu. Jer, kako kaţu, onaj ko putuje bez cilja uzalud se trudi. Naprotiv, stekni naviku
dobrog delanja, sabiraj svoj um, pred oĉima imaj uvek poslednji, tj. smrtni ĉas, misli o
taštini sveta (tj. kako je privlaĉna, premda - nestalna i ništavna), pomišljaj o nevolji
strašnog davanja odgovora (tj. o ljutim tuţiocima koji će predstavljati naša dela, reĉi i misli
koje su nam nudili i koje smo prihvatali), razmišljaj o paklenim muĉilištima (u kojima će biti
zatvorene duše), predstavi sebi veliki i strašni dan (tj. dan opšteg vaskrsenja, i našeg
stajanja pred Bogom i konaĉne odluke nelaţnog Sudije), zamisli buduće muke grešnika (tj.
njihov stid i griţu savesti, udaljavanje od Boga i guranje u veĉni oganj, neuspavljivog crva i
tamu bez svetlosti, gde su plaĉ i škrgut zuba) i u misli prizovi i sva druga muĉilišta, ne
prestajući da stenješ i suzama zalivaš svoje lice, odeću i mesto na kome sediš. Ja sam,
naime, video da su sliĉnim mislima mnogi sticali obilni plaĉ i na divan naĉin ĉistili sve sile
svoje duše.

58. Pomišljaj, takoĊe, na dobra koja su pripremljena pravednicima, na stojanje sa
desne strane Hrista, na blagosloveni glas Vladike, na nasleĊivanje Carstva nebeskog, na
dar koji prevazilazi svaki um, na najslaĊu svetlost, radost bez kraja koju ne prekida nikakva
tuga, na nebeske obitelji, na ţivot sa anĊelima i na sve drugo što je obećano onima koji se
boje Gospoda.

59. Te pomisli treba da te hrane, da leţu i da ustaju zajedno sa tobom. Gledaj da ih
nikada ne zaboravljaš. Ma gde se nalazio, svoj um nemoj odvajati od sećanja na njih. Na
taj naĉin će lukave pomisli beţati od tebe, a boţanstvene utehe će ispunjavati tvoju dušu.
Duša koja nije ograĊena takvim mislima ne moţe da postigne bezmolvije. Jer, izvor u kome
nema vode uzalud nosi svoje ime.

60. Naĉin, pak, ţivota bezmolvnika treba da je sledeći: post (koliko god snage
dozvoljavaju), bdenje, spavanje na goloj zemlji i svako drugo zlopaćenje radi budućeg
pokoja. Jer, kako govori Pismo, stradanja sadašnjeg vremena nisu ništa prema slavi koja
će nam se otkriti (Rim.8,18). Naroĉito je neophodna ĉista, neprestana i neprekidna
molitva: ona je ĉvrst bedem, tiho pristanište, ĉuvar vrlina, istrebljenje strasti, dobro
nastrojenje duše, oĉišćenje uma, pokoj umornih, uteha onih koji plaĉu. Molitva je razgovor
sa Bogom, sagledavanje nevidljivog, osvedoĉenje u traţeno, anĊelski ţivot, napredovanje
u dobru, potvrda nade. Tu caricu vrlina, podviţniĉe, potraţi i svim se silama postaraj da je
zadrţiš kod sebe: moli se dan i noć, bilo da si tuţan, bilo da si radostan. Moli se sa strahom
i trepetom, sa bodrošću i trezvoumljem kako bi Gospod primio tvoju molitvu. Jer, Pismo
kaţe: Oĉi su Gospodnje na pravednima i uši Njegove na molitvu njihovu (Ps.ZZ,1b).

61. Neko od drevnih je umesno i veoma taĉno rekao da od demona koji nas
napadaju u borbu najpre stupaju oni kojima su poverene ţelje stomakougaĊanja i koji nas

173

nagovaraju na srebroljublje i na taštinu. Svi ostali, idući pozadi, preuzimaju one koje su
prvi ranili.

62. I zaista, na osnovu posmatranja mi smo poznali da se ne dešava da ĉovek
upadne u greh ili strast ukoliko ga prethodno nije ranio jedan od navedene trojice. Stoga
je na ove tri pomisli Ċavo navodio i Spasitelja. MeĊutim, budući iznad njih, Gospod je
naredio Ċavolu da se udalji, i nama, kao blagi i ĉovekoljubivi Vladika, darujući pobedu nad
njim. On se, naime, obukao u telo po svemu sliĉno našem, ali bez greha (Jev.4,15), i
pokazao nam nezabludivi put bezgrešnosti. Idući njime, mi u sebi oblikujemo novog
ĉoveka, koji se obnavlja prema liku Onoga koji ga je sazdao (Kol.Z,10).

63. Reĉ Davidova nas uĉi da demone mrzimo savršenom mrţnjom, s obzirom da su
neprijatelji našeg spasenja. Ona je veoma prikladna u delu sticanja vrlina. Ko je, dakle,
onaj ko savršenom mrţnjom mrzi neprijatelje? Onaj ko ne greši ni na delu, ni razumom.
Sve dok su njihovi omiljeni sasudi (tj. uzroci strasti) u nama, mi nećemo uspeti da ih
zamrzimo. Slastoljubivo srce u sebi ne moţe da drţi mrţnju prema njima.

64. Svadbeno ruho je bestrašće slovesne duše koja se udaljila od uţivanja, odrekla
svih neumesnih prohteva, i potpuno se posvetila bogoljubivim mislima i najĉistijim
sagledavanjima. MeĊutim, ĉim popusti bešĉasnim strastima i poĉne da se njima bavi, ona
se lišava ruha celomudrenosti i oblaĉi u iscepane i prljave rite. U JevanĊelju je potvrĊeno
da je onaj kome su vezane ruke i noge i koji je baĉen u tamu najkrajnju (Mt.22,13) imao
ruho satkano od pomisli i dela koje je Slovo [Gospodnje] smatralo nedostojnim
boţanstvene i netruleţne svadbe.

65. Neko od mudrih je taĉno rekao da pomisao samoljublja kao neki tiranin (koje
sve mrzi) jeste prva u strašnoj [unutrašnjoj] borbi. Za njom slede tri, a za njima pet koje
plene naš um.

66. Bilo bi neobiĉno da onaj ko jede do sitosti stekne bestrašće. Uostalom, ja
bestrašćem ne nazivam udaljavanje od greha na delu (što predstavlja uzdrţanje), nego
presecanje u korenu izlaţenja iz razuma strasnih pomisli (što predstavlja ĉistotu srca).

67. Lakše je oĉistiti dušu koja nije ĉista, negoli vratiti zdravlje duši koja se jednom
oĉistila, pa se potom ponovo prekrila ranama (strasti). Oni koji su se skoro odrekli
svetskog meteţa lakše dostiţu bestrašće (ma u kakve inaĉe grehe upadali). Oni, pak, koji
su već okusili dobru Reĉ Boţiju (Jev.6,5) i hitali putem spasenja teško postiţu bestrašće
ukoliko ponovo skrenu ka grehu. Njih, naime, [spreĉavaju] rĊava navika i zao obiĉaj, kao i
demon tuge koji se smešta kod zenice oka, neprestano predstavljajući idole greha.
MeĊutim, revnosna i trudoljubiva duša moţe da obavi ono što je teško u sadejstvu sa
Boţijom blagodaću, koja je ĉovekoljubivo milostiva prema nama i koja nas stalno poziva na
pokajanje. One koji se vraćaju ona štedro i milostivo prima, kao što smo nauĉili iz
jevanĊelske priĉe o bludnom sinu.

68. Napade i zamke Ċavolske niko od nas nije u stanju da izbegne sopstvenim
snagama, već samo sa nepobedivom silom Hristovom. Stoga se isprazno varaju oni koji se
nadimaju hvaleći se da sopstvenim podvizima i samovlasnošću [tj. snagom svoje volje]
mogu da savladaju greh, koji se u stvari savlaĊuje samo blagodaću Boţijom. I svetilnik
Crkve, Jovan Zlatousti, govori da ljudska namera nije dovoljna ukoliko joj ne doĊe pomoć
odozgo. I obrnuto, neće biti nikakve koristi od pomoći odozgo ukoliko ne bude [liĉnog]
napora. Reĉeno se pokazuje na primeru Jude i Petra. Primivši veliku pomoć, jedan nije
imao nikakve koristi s obzirom da nije dodao i svoju volju i napor. Petar je, meĊutim,
pokazao revnost, ali je pao s obzirom da nije osetio pomoć odozgo. Prema tome, vrlina je

174

spletena iz oba [sastojka]. Stoga vas molim da ne bacite sve na Boga i da se prepustite
spavanju, niti da revnujući pomislite da ćete sve uĉiniti sopstvenim trudom.

69. Bog neće da smo bezdelatni usled ĉega ne obavlja sve sam. Sa druge strane,
On ne ţeli da se nadimamo, usled ĉega nije sve prepustio nama. Uklanjajući sa obe strane
ono što je štetno, On je ostavio samo korisno. Dobro nas uĉi psalmopojac, govoreći: Ako
Gospod ne sazida dom, uzalud se trude oni koji ga zidaju (Ps.126,1). Nije, naime, moguće
da ĉovek nastupa na aspidu i otrovnu zmiju i gazi lava i zmaja (Ps.90,12) ukoliko se najpre
po svojim silama ne oĉisti i dobije snagu od Onoga ko je rekao apostolima: Evo vam dajem
vlast da stajete na zmije i skorpije i na svu silu vraţiju (Lk.10,19). Stoga nam je i naloţeno
da u molitvi Vladici govorimo: Ne uvedi nas u iskušenje, no izbavi nas od zloga (Mt.6,13).
Ukoliko se silom i pomoću Hristovom ne izbavimo od ognjenih strela neĉastivog i ne
udostojimo bestrašća, mi se uzalud trudimo misleći da ćemo nešto postići sopstvenom
snagom ili staranjem. Prema tome, onaj ko ţeli da se odrţi protiv lukavstva Ċavolskog, da
ga uĉini bezuspešnim i da postane priĉesnik slave Boţije treba danonoćno sa suzama,
uzdisajima, nezasitom ţeljom i vrelom dušom da traţi Boţiju pomoć i Boţansko
zastupništvo. Onaj ko ţeli da ih stekne treba da svoju dušu oĉisti od svakog svetskog
sladostrašća i od svih strasti i pohota. O takvim dušama je govorio Bog: Useliću se u njih, i
ţiveću u njima (2 Kor.6,16). I Gospod je govorio uĉenicima: Ako me neko ljubi, reĉ moju
drţaće, i Otac moj ljubiće njega; i njemu ćemo doći i u njemu ćemo se nastaniti
(Jn.14,23).

70. Jedan od drevnih [staraca] je izrekao veoma oštroumno i pojmljivo slovo o
pomislima: "Proveri pomisli na pragu srca, [tj. utvrdi] da li su naše, ili neprijateljske. Naše i
dobre uvedi u unutrašnje odaje duše i ĉuvaj ih kao u nekom bezbednom skrovištu.
Protivniĉke, pak, kazni biĉem slovesnog razuma i odmah izbaci, ne dajući im da se skrase
ĉak ni u blizini tvoje duše. Najbolje je da ih sasvim poseĉeš maĉem molitve i boţanstvenim
pouĉavanjem, kako bi istrebljenjem razbojnika strah zahvatio i njihovog poglavara". Onaj
ko paţljivo ispituje pomisli jeste istinski ljubitelj [ispunjavanja] zapovesti.

71. Onaj ko se trudi da preseĉe [pomisli] koje ga napadaju i smućuju, neka
naoruţa mnoštvo saboraca za borbu. Saborci zapravo jesu duševno smirenje, telesni trud i
svako drugo podviţniĉko zlopaćenje, naroĉito molitve iz skrušenog srca sa mnogo suza,
kao što peva David: Vidi smirenje moje i trud moj, i oprosti sve grehe moje (Ps.24,18), i:
Suze moje nemoj prećutati (Ps.38,13), i: Biše mi suze moje hljeb moj dan i noć (Ps.41,4), i
najzad: Piće svoje sa plaĉem mešah (Ps.101,10).

72. Suparnik našeg ţivota, tj. Ċavo raznim pomislima pokušava da u našim oĉima
umanji naše grehe, ĉesto ih pokrivajući zaboravom. I ukoliko se opustimo u naporima, mi
više nećemo misliti na oplakivanje svojih padova. Mi, meĊutim, braćo, nemojmo dozvoliti
da zaboravimo svoje padove, ĉak ako nam izgleda da nam je već oprošteno zbog našeg
pokajanja. Naprotiv, uvek mislimo na svoje grehe i nemojmo prestajati da ih oplakujemo.
Na taj naĉin ćemo, stekavši smirenje kao dobrog saţitelja, izbeći mreţe taštine i gordosti.

73. Niko neka ne misli da sopstvenom snagom podnosi napore i uspeva u vrlini.
Jer, uzroĉnik svakog našeg dobra jeste Bog, kao što je uzroĉnik sveg zla - Ċavo, koji zavodi
naše duše. Stoga, ukoliko uĉiniš nešto dobro, zablagodari njegovom Uzroĉniku. Ukoliko te,
pak, sustigne neko zlo, dovedi ga u vezu sa njegovim poglavarom.

74. Onaj ko je sa poznanjem spojio delanje jeste zemljodelac dostojan pohvale, s
obzirom da duševnu njivu napaja sa dva najĉistija izvora. Poznanje, naime, okriljuje umnu
suštinu sagledavanjem najboljeg, a delanje umrtvljuje udove koji su na zemlji: blud,

175

neĉistotu, strast, zlu pohotu (Kol.3,5). Pošto se oni umrtve, niĉu prekrasni cvetovi vrline, i
donose obilne plodove Duha, tj. ljubav, radost, mir, dugotrpljenje, blagost, dobrotu, veru,
krotost, uzdrţanje (Gal.5,22-23). Pošto je razapeo telo sa strastima i pohotama, i
celomudreni podviţnik će zajedno sa bogonosnim propovednikom moći da kaţe: A ţivim -
ne više ja, nego ţivi u meni Hristos; a što sad ţivim u telu, ţivim verom Sina Boţijega, koji
me zavoli i predade sebe za mene (Gal.2,20).

75. Još nešto, hristoljupĉe, ne treba da zaboravljaš. Strast koja je u tebi našla
mesto i ukorenila se putem navike, u istu obitelj dovodi i ostale strasti. Strasti su suparnice
meĊu sobom, kao uostalom i njihovi uzroĉnici, tj. demoni. MeĊutim, kada se radi o našoj
propasti, one su sloţne.

76. Onaj ko ĉini da cvet tela uvene podvizima i ko odseca svaki njegov prohtev
zapravo nosi rane Hristove na umrtvljenom telu svome (Gal.b,P).

77. Kraj podviţniĉkih napora jeste pokoj bestrašća, dok je završetak razliĉitih
sladosti - strast bešĉašća.

78. Nemoj da pomišljaš da dugotrajnost tvog monaškog ţivota nešto znaĉi i nemoj
da se zarobiš samopohvalom zbog trpljenja u pustinji i surovosti podviga, već na umu drţi
reĉ Vladike da si nepotrebni sluga i da još nisi ispunio zapovest. Zaista, sve dok se
nalazimo u ovom ţivotu mi nismo izbavljeni iz progonstva. Naprotiv, mi još uvek sedimo na
rekama vavilonskim, još se muĉimo u pravljenju egipatskih cigli i još nismo ugledali
obećanu zemlju, s obzirom da sa sebe nismo skinuli starog ĉoveka koji propada u varljivim
ţeljama. Mi, naime, još ne nosimo sliku nebeskog, nego - sliku zemljanog. Prema tome,
nema razloga da se hvalimo. Bolje bi bilo da plaĉemo i molimo se Onome koji moţe da nas
spase od okajanog ropstva gorkom faraonu, da nas oslobodi od njegove strašne tiranije i
uvede u blagu obećanu zemlju, gde ćemo na kraju steći pokoj u svetilištu Boţijem i gde
ćemo biti udostojeni da stanemo sa desne strane veliĉanstvenosti Višnjega. Mi se dobara
koja prevazilaze svaki um moţemo udostojiti jedino po beskrajnoj milosti Boţijoj, a ne zbog
nekih naših navodnih pravednih dela. Stoga nemojmo prestati da dan i noć prolivamo suze,
podraţavajući onoga ko je rekao: Umorih se u uzdisanju mome, svaku noć kvasim odar
svoj, suzama svojim postelju svoju oblivam (Ps.6,7). Jer, koji su sejali sa suzama, poţnjeće
u radosti (Ps.125,5).

79. Daleko oteraj od sebe duha priĉljivosti s obzirom da se u njemu kriju svezlobne
strasti. Od njega dolazi laţ, drskost, ismejavanje, šaljivost, sramni govor, bulaţnjenje.
Uopšte, reĉeno je: Priĉljivost ne moţe izbeći greha (Priĉ.10,19). Muţ ćutljivi je, meĊutim,
presto ĉula (Priĉ.12,23). Najzad, i Gospod je rekao da ćemo dati odgovor za svaku praznu
reĉ (Mt.12,36).

80. ZapoveĊeno nam je da onima koji nas zloslove, ili grde, ili na neki drugi naĉin
napadaju ne odgovaramo na isti naĉin nego, naprotiv, da o njima dobro govorimo i da ih
blagosiljamo. Jer, kada smo u miru sa ljudima, mi ratujemo protiv demona. Naprotiv, kada
imamo zlopamćenje prema bratiji i kada ih napadamo, mi smo u miru sa demonima.
MeĊutim, nama je reĉeno da njih treba da mrzimo savršenom mrţnjom i da se
nepomirljivo borimo protiv n.ih.

81. Izbegavaj da saplićeš bliţnjega lukavim govorom kako sam ne bi bio sapleten
svelukavim. Poĉuj, naime, proroka koji vapije: Ĉoveka krvnika i lukavog gnuša se Gospod
(Ps.5,7), i još: Uništiće Gospod sva usta lukava i jezik velereĉivi (Ps.11,4). Osim toga,
izbegavaj da osuĊuješ brata kada padne, kako se ne bi udaljio od dobrote i ljubavi. Jer,
onaj ko nema dobrote i ljubavi prema bratu nije poznao Boga. Bog je ljubav, kako uzvikuje

176

Jovan, sin gromova i ljubljeni Hristov uĉenik (1.Jn.4,8). Kad je Hristos i Spasitelj svih dušu
svoju poloţio za nas, i mi smo duţni da polaţemo duše za braću (1.Jn.Z,16).

82. Ljubav se opravdano naziva majkom vrlina, glavom zakona i proroka. Prionimo
na svaki napor da bismo dostigli prepodobnu ljubav kojom ćemo otrgnuti tiraniju strasti,
uzneti se na nebesa, nošeni na krilima vrline, i ugledati Boga po meri ljudske prirode.

83. Bog je ljubav. Stoga onaj ko je stekao ljubav u sebi ima Boga. Ukoliko je, pak,
nemamo, sve nam je beskorisno. U tom sluĉaju ne moţemo da kaţemo da volimo Boga.
Jer, sveti Jovan govori: Ako ko reĉe: Ljubim Boga, a mrzi brata svojega, laţa je (1Jn.4,
20), i opet; Boga niko nikada nije video: ako ljubimo jedni druge, Bog u nama prebiva, i
ljubav je Njegova savršena u nama (1.Jn.4,12). Oĉigledno je da je ljubav stvar koja sadrţi
sva dobra (pa i najveće) koja se pominju u Svetom Pismu. Svaka vrsta vrline koja zbliţava i
spaja ĉoveka sa Bogom zavisi od ljubavi i od nje proizilazi, budući na neiskaziv naĉin njome
obuhvatana i ĉuvana.

84. Primajući bratiju koja nam dolazi u posetu, mi ne treba da smatramo da nas
ometaju ili da prekidaju naše bezmolvije, kako ne bismo narušili zahtev ljubavi. Osim toga,
ukazujući im gostoprimstvo mi ne treba da smatramo da im ĉinimo uslugu, već pre treba
da smatramo da se nama ĉini usluga. [Gledajući na gostoprimstvo] kao na obavezu, mi
treba da ih ugošćavajmo sa molbom i radosnim licem, po primeru patrijarha Avraama. I
Bogoslov nas uĉi, govoreći: Deĉice moja, ne ljubimo reĉju ni jezikom, nego delom i
istinom. I po tome znamo da smo od istine (1.Jn.3,18-19).

85. Imajući gostoprimstvo kao svoje stalno delanje, patrijarh je sedeo pred svojim
šatorom i pozivao prolaznike. On je trpezu nudio svima, i neĉastivima i varvarima, uopšte
ne praveći razliku. Stoga se i udostojio divnog gostoljublja, tj. da ugosti anĊele i Vladiku
svih. I mi treba da se sa svom usrdnošću i spremnošću pobrinemo za gostoprimstvo kako
bismo primili anĊele, pa i samoga Boga. Jer, Gospod kaţe: Kad uĉiniste jednome od ove
moje najmanje braće, meni uĉiniste (Mt.25,40). Svima treba ĉiniti dobro, naroĉito onima
koji ne mogu da nam uzvrate (Lk. 14,14).

86. Onaj koga srce ne prekoreva u narušavanju zapovesti Boţijih, ili u nemaru, ili u
saglašavanju sa protivnom mišlju, jeste ĉist srcem i dostojan da ĉuje: Blaţeni ĉisti srcem,
jer će Boga videti (Mt.5,8).

87. Postarajmo se da vaspitamo ĉula, naroĉito vid, sluh i jezik, tj. da ništa ne
gledamo, ne slušamo, niti govorimo sa strašću, već sve radi [duševne] koristi. Jer, ti organi
se najlakše klizaju na greh ukoliko nisu slovesno vaspitani. I obrnuto, oni su najspremniji
za delo spasenja ukoliko su slovesno upravljani, usmeravani i voĊeni. Jer, ukoliko oni
postanu neuredni, ĉulo mirisa se opušta, ĉulo pipanja se pruţa sa drskošću i navaljuje
nebrojeno mnoštvo strasti. Ukoliko su, naprotiv, slovesno usmeravani, u svemu vlada veliki
mir i nepomućena tišina.

88. Ĉak i kada se zatvori u posudu, dragoceno miro svojim miomirisom ispunjava
vazduh doma, pruţajući uţivanje ne samo onima koji stoje blizu, nego i onima koji su
udaljeni. I miomiris vrlinske i bogoljubive duše se rasprostire iz svih ĉula tela, pokazujući
onima koji gledaju unutrašnju vrlinu. Onaj ko vidi da jezik ne izgovara ništa neumesno i
nepristojno, već samo dobro i korisno slušaocima, da su oĉi skromne, da sluh ne prima
nikakve nepristojne melodije ni reĉi, da noge stupaju priliĉio, da se lice ne krivi od smeha,
već je pre spremno za suze i plaĉ, svakako će prepoznati obilan miomiris vrline koji je
smešten unutra. Stoga i Spasitelj govori: Tako da se svetli svetlost vaša pred ljudima, da
vide vaša dobra dela i proslave Oca vašega koji je na nebesima (Mt.5,16).

177

89. Put koji je u JevanĊelju nazvao tesnim, Hristos i Bog naš kasnije je imenovao
blagim jarmom i lakim bremenom (Mt.7, 14; 11,30). Kako, dakle, mogu da se spoje stvari
koje izgledaju protivreĉne? Naime, po svojoj prirodi put je surov i uzlazan, dok je po
proizvoljenju onih koji ga sprovode i po dobroj nadi - ţeljen i voljen. Za vrlinoljubive duše
on pre pruţa uţivanje, negoli skorb. Stoga moţeš da vidiš da oni koji su izabrali tesni i
skorbni put idu sa većom odluĉnošću, negoli oni koji idu po širokom. Ĉuj i blaţenog Luku
koji kaţe da su apostoli, pošto su ih izbili, iz sinedriona otišli sa radošću (Dap.5,40-41),
nasuprot prirodi biĉeva. Oni, naime, ne priĉinjavaju uţivanje i radost, nego patnju i bol.
Biĉevi radi Hrista su, meĊutim, izazivali uţivanje. Neće biti ĉudno ako radi Njega i drugo
zlopaćenje i potĉinjavanje tela izazove isti [uĉinak].

90. Muĉeni u ropstvu strasti, mi smo ĉesto u nedoumici zbog uzroka našeg
stradanja. Treba, naime, da znamo da nam se ropstvo dešava zbog udaljavanja od
sagledavanja Boga. Dušu onoga ko svoj um nerasejano prilepi uz Vladiku i Boga našeg,
verni Spasitelj svih će izbaviti iz svakog strasnog ropstva, kao što govori prorok: ProviĊah
Gospoda preda mnom svagda, jer je s desne strane meni, da ne posrnem (Ps.15,8). Šta je,
meĊutim, slaĊe i bezbednije od [okolnosti] da se Gospod uvek nalazi sa naše desne strane,
štiteći nas, ograĊujući nas i ne dozvoljavajući da posrnemo? Od nas, uostalom, zavisi da li
ćemo reĉeno postići.

91. Dobro su i neporecivo oci rekli da ĉovek ne moţe naći pokoja ukoliko duboko u
sebi ne stekne misao da u svetu postoji samo Bog i on, ukoliko um njegov ne prestane da
se prelašćuje bilo ĉime, i ukoliko ne ĉezne samo za Njim, samo uz Njega se prilepljujući.
Takav će zaista naći pokoj i osloboĊenje od tiranije strasti. Prilepi se duša moja uz tebe,
kaţe psalmopojac, a mene prihvati desnica tvoja (Ps.62,9).

92. Samoljublje, slastoljublje i slavoljublje iz duše izgone sećanje na Boga. Kada
prestane sećanje na Boga samoljublje raĊa nezamisliva velika zla, te u nas ulazi meteţ
strasti.

93. Onaj ko iz sebe iskoreni samoljublje lako će, uz sadejstvo Gospodnje, pobediti i
ostale strasti. Jer, iz samoljublja se raĊa gnev, tuga, zlopamćenje, slastoljublje i drskost.
Onaj ko je savladan samoljubljem, neizbeţno će podleći i ostalim strastima. A samoljubljem
nazivamo strasno raspoloţenje i ljubav prema telu i ispunjavanje telesnih prohteva.

94. [Ĉovek] ţeli neprestano i neprekidno da bude sa onim što voli i odvraća se od
svega što ga spreĉava da bude u dodiru sa njim. Oĉigledno je da i onaj ko voli Boga ĉezne
da stalno bude sa Njim i sa Njim razgovara. To se postiţe ĉistom molitvom. 0 njoj treba da
pobrinemo svom snagom s obzirom da nas ona po prirodi zbliţava sa našim Vladikom.
Takav je bio onaj koji je izrekao: Boţe, Boţe moj, ? tebi jutrenjujem. Oţedne tebe duša
moja (Ps.62,2). Zaista, Bogu je poranio onaj ko je udaljio svoj um od svega zlog, budući
neizleĉivo ranjen Boţanstvenom ljubavlju.

95. Nauĉili smo da se od uzdrţanja i smirenja raĊa bestrašće, a od vere - poznanje.
Njima duša uzrasta u rasuĊivanju i ljubavi. Oni, pak, koji su u svoja nedra uselili
Boţanstvenu ljubav, na krilima ĉiste molitve neprestano se uspinju ka samom njenom
vrhu, sve dok ne dostignu poznanje Sina Boţijega i dok ne uzrastu u ĉoveka savršena, u
meru rasta punote Hristove (Ef.4, 13).

96. Delatnom vrlinom se pobeĊuje pohota i obuzdava gnev, a poznanjem i
sagledavanjem um dobija krila. Uznevši se nad svim veštastvenim, on se odvaja ka Bogu i
dostiţe istinsko blaţenstvo.

178

97. Prvi naš podvig se sastoji u smanjivanju strasti i njihovom savlaĊivanju po meri
sila. Drugi podvig je sticanje vrlina kako svoju dušu ne bismo ostavili praznom i bez
delanja. Treći podvig duhovnog puta je trezvoumno ĉuvanje plodova naših vrlina i napora,
budući da nam je zapoveĊeno ne samo da trudoljubivo delamo, nego i da budno negujemo
(up. Post.2,15).

98. Gospod govori: Neka budu bedra vaša opasana i svetiljke zapaljene (Lk.12,35).
Dobro opasivanje bedara, uz ĉiju pomoć postajemo spremni i pokretni za rad, predstavlja
uzdrţanje i smirenje srca. Pod uzdrţanjem ja podrazumevam udaljavanje od svih strasti.
Duhovna svetiljka je, meĊutim, ĉista molitva i savršena ljubav. Oni koji su se pripremili na
opisani naĉin, zaista liĉe na ljude koji ĉekaju svoga Gospodara. Kada On doĊe i zakuca na
vrata, oni će odmah otvoriti. Došavši zajedno sa Ocem i Svetim Duhom, On će se naseliti u
njima. Blago slugama onim koje gospodar došavši naĊe budne (Lk.12,36-37).

99. Monah treba svim srcem i svim razumom kao sin da voli Boga. S druge strane,
on kao sluga pred Njim treba da oseća strahopoštovanje i da mu se potĉinjava, sa
trepetom ispunjavajući Njegove zapovesti. On treba da gori duhom, da bude obuĉen u
sveoruţje Svetoga Duha, da izvršuje sve što mu je zapoveĊeno kako bi postigao sladost
veĉnog ţivota, da je trezvouman i da ĉuva svoje srce od zlih pomisli, da ima dobre misli i
da se drţi boţanstvenog pouĉavanja, da svakodnevno sudi svoje pomisli i dela,
dopunjavajući ono što nedostaje. On radi svojih uspeha ne treba da se uznosi, nego da se
smatra nepotrebnim slugom, koji je izostavio mnogo toga što je trebalo da uradi. On za
sve treba da blagodari Svetoga Boga i da mu pripisuje uspehe svoga ţivota. On ništa ne
treba da ĉini iz taštine ili ĉovekougaĊanja, već da sve tvori tajno, oĉekujući pohvalu samo
od Boga. Pre svega i iznad svega, on treba da dušu ogradi Pravoslavnom verom u sve
dogmate Saborne Crkve, koje su nam predali bogopropovednici, apostoli i sveti oci. Jer,
one koji ţive na navedeni naĉin oĉekuje velika nagrada, neprolazan ţivot i nerazrušivo
stanište kod Oca i Sina i Svetoga Duha, Jedinosušnog i Triipostasnog Boga.

100. Glavno u svemu što si ĉuo jeste: Boj se Boga i zapovesti Njegove drţi. U tome
se sastoji ceo ĉovek, govori propovednik (Prol.12,13). "Ukratko i saţeto,kaţe on,ukazujem
ti na put spasenja: Boj se Boga i zapovesti Njegove drţi". [On ne govori] o poĉetnom
strahu od muka, nego o savršenom, koji usavršava [ĉoveka] i koji smo duţni po ljubavi
prema Onome koji ga je zapovedio. Jer, ukoliko mi greh ne ĉinimo samo stoga što se
plašimo muka, jasno je da bismo, imajući greholjubivo proizvoljenje, grešili kad ne bi
postojala kazna. Ukoliko se, meĊutim, od zla ne uzdrţavamo iz straha od kazne, nego zbog
odvratnosti prema grehu, mi već vršimo vrline iz ljubavi prema svome Vladici, bojeći se da
ne skrenemo. Plašeći se da ne propustimo neku od zapovesti, mi imamo ĉist strah, koji
biva radi samog dobra. On duše ĉini ĉednim, budući da je ravnosilan sa savršenom
ljubavlju. Onaj ko ga ima i ko poštuje zapovesti jeste celovit, tj. savršen ĉovek, kome ništa
ne nedostaje. Znajući, dakle, reĉeno, bojmo se Boga i zapovesti Njegove ispunjavajmo
kako bismo bili savršeni i potpuni bez ikakvog nedostatka (Jak.1,4), imajući smireno
razmišljanje i skrušeno srce i neprestano uznoseći Gospodu molitvu boţanstvenog Arsenija
Velikog: "Boţe moj, nemoj me ostaviti. Ništa dobro nisam uĉinio pred tobom. Ipak, daj mi
da po samilosti tvojoj postavim dobar poĉetak". Jer, sve naše spasenje zavisi od štedrosti i
ĉovekoljublja Boga. Njemu slava i sila i poklonjenje. [Amin].

179

PREPODOBNI TEODOR

Kratko svedoĉanstvo o njemu

Sagledateljno slovo je dostojno da zauzme mesto meĊu drugim asketskim spisima
zbog mudrih objašnjenja unutrašnjih pojava u našem duhovnom ţivotu i odgovarajućih
zakljuĉaka za podviţnike.

Nije poznato ko je bio autor slova. U naslovu je imenovan prepodobni Teodor.
MeĊutim, nije jasno ko je on bio. Videći u tekstu misli koje su shodne sa onima koje su
sadrţane u poglavljima svetog Teodora Edeskog, sastavljaĉi grĉkog Dobrotoljublja su ih
pripisali njemu i smestili ih odmah iza njegovih sto poglavlja. MeĊutim, preosvećeni Filaret
Ĉernigovski piše ("Uĉenje o ocima", § 277, 10) da se slovo moţe pripisati svetom Teodoru
Edeskom samo u vidu pretpostavke. I zaista, samo slovo za pretpostavku ne daje nikakvog
dokaza.

Ostavljajući svakome slobodu da prizna autorstvo slova svetom Teodoru Edeskom i
smatrajući da je korisno svima koji traţe korist od ĉitanja. mi ga, sledeći grĉko
Dobrotoljublje, smeštamo odmah iza poglavlja svetog Teodora Edeskog.

PREPODOBNI OTAC NAŠ TEODOR

SAGLEDATELjNO SLOVO

1. Vrlo je velik podvig raskinuti ĉvrste lance i osloboditi se poklonjenja veštastvu, te
steći naviku u dobru. Udaljavanje od veštastvenog zaista zahteva hrabru i smelu dušu.

2. Naše staranje ne treba da bude posvećeno samo oĉišćenju od strasti (što u
stvari ne predstavlja vrlinu, nego pripremu za vrlinu). Oĉišćenju od loših navika treba
dodati i sticanje vrlina.

3. Oĉišćenje duše za slovesni deo (po bogoslovskom odreĊenju) podrazumeva
izmenu i potpuno napuštanje niskih i varljivih crta, tj. ţivotnih briga i nemira, zlih sklonosti
i neumesnih navika, za ţelateljni deo - izbegavanje stremljenja ka veštastvenom i
odvraćanje od ĉulnog, tj. pokoravanje slovesnosti, a za razdraţajni deo - izbegavanje
uzbuĊivanja zbog onog što se dešava.

4. Posle oĉišćenja i umrtvljenja ili podešavanja najrĊavijih sila, neophodno je i
ushoĊenje i oboţenje. Jer, pošto se udalji od zla, [ĉovek] treba da ĉini dobro (Ps.33,15).
Pri tome, on najpre treba da se odrekne samog sebe, tj. da uzme krst i da ide za Vladikom
ka krajnjem stanju oboţenja.

5. Šta predstavlja ushoĊenje i oboţenje? Za um ono je najsavršenije poznanje
postojećeg i Onoga ko je iznad svega postojećeg, po meri dostupnoj ljudskoj prirodi. Za
voljni deo ono je potpuno i neprestano stremljenje i kretanje ka prvom dobru. Za
razdraţajni deo ono je najdelatniji, najuporniji i neopozivi pokret ka ţeljenom, kome
nikakve nevolje ne mogu zasmetati u napredovanju, koji je nezadrţiv i koji se ni^oda ne
okreće natrag.

180

6. Pokret duše ka dobru treba da bude utoliko jaĉi od pokreta ka zlu, ukoliko
misaone lepote prevazilaze ĉulne. Njeno staranje o ploti ne treba da prelazi obezbeĊenje
neophodnog radi zadovoljavanja osnovnih potreba za podrţavanje ţivota, kako se
organizam ne bi doveo do nasilnog rastrojstva. MeĊutim, lako je doneti reĉenu odluku, ali
je veoma teško sprovesti je u delo. Jer, bez velikog napora se ne mogu iskoreniti stare
navike duše.

7. Uĉenje bilo koje veštine se ne moţe zamisliti bez znoja. I napregnuta
usmerenost ka blaţenoj prirodi [tj. Bogu] dostiţe se mnogim i dugotrajnim naporima, pri
ĉemu volja najzad stiĉe naviku stremljenja. Pri tome je neophodno veliko protivljenje uma
ĉulnosti, koja ga vuĉe naniţe. Bitka i borba protiv ploti ne prekida se sve do smrti. Doduše,
ponekad izgleda da se ona smiruje, usled kroćenja gneva i pohote i potĉinjavanja ĉula
višem poznanju uma.

8. Treba, meĊutim, primetiti da neprosvećena duša, koja obiĉno ne koristi pomoć
Boţiju, ne moţe zaista da se oĉisti, niti da se uspne ka Boţanstvenoj svetlosti, kao što je
reĉeno. Jer, reĉeno se odnosi samo na verne. Pošto reĉeno zahteva bolje razjašnjenje,
objasnimo ukratko razliku u poznanju. Od ovdašnjih znanja, jedno je prirodno, a drugo
natprirodno. Drugo će biti jasno iz prvog.

9. Prirodnim se naziva znanje koje duša stiĉe prouĉavanjem i istraţivanjem
tvorevine uz korišćenje prirodnih sredstava i sila, po meri koja joj je dostupna s obzirom da
je vezana za veštastvo. Jer, delatnost uma slabi usled njegove veze i mešanja sa telom,
kao što je reĉeno u vezi sa ĉulima, maštom i umom. Um, naime, ne moţe biti u
neposrednom dodiru sa misaonim izgledima, već mu je za umovanje neophodna mašta,
ĉija priroda, meĊutim, jeste idolska, tj. kao i grubih i prostornih veštastava. Da bi mogao
da shvati reĉeno, um koji se nalazi u ploti ima potrebu za odgovarajućim predstavama.
Znanje koje um moţe da postigne prirodnim naĉinom mi nazivamo prirodnim.

10. Natprirodno znanje, pak, um stiĉe putem koji prevazilazi njegova prirodna
sredstva i sile, pri ĉemu [predmet] umovanja prevazilazi um koji vezan za plot. Ono je,
zapravo, znanje koje je svojstveno bestelesnom umu. Njega daje Bog, kada vidi da je um
oĉišćen od svake veštastvene pristrasnosti i proţet Boţanstvenom ljubavlju.

11. Na taj naĉin se deli ne samo znanje, nego i vrlina. Jer, neke vrline ne
premašaju prirodu i sa pravom se nazivaju prirodnim, dok druge proizilaze od Prvog Dobra,
koje nadvisuje naše prirodne sile i stanje, te treba da budu nazvane natprirodnim.

12. Prirodno poznanje i prirodnu vrlinu moţe da ima i neprosvećen, ali natprirodne
- nikako. Jer, kako bi mogao da ih ima kad ne uĉestvuje u njihovom Uzroku? Prosvećeni,
pak, moţe da ima oboje.

13. Zapravo, natprirodne vrline se ne mogu steći ukoliko se prethodno ne steknu
prirodne, dok se natprirodno znanje moţe steći i bez prirodnog. Treba, uostalom, znati i
sledeće: ĉula i maštu imaju i beslovesne [ţivotinje), premda mnogo niţe i manje od
ĉoveka. Sliĉno je i u odnosu na prirodne vrline i znanja kod neprosvećenog i prosvećenog:
kod prosvećenog se oni nalaze u mnogo boljem i višem [stanju], nego kod neprosvećenog.

14. Osim toga, i znanje koje se naziva prirodnim, tj. koje se bavi vrlinama i
suprotnim stremljenjima takoĊe moţe biti dvojako: prosto (kada onaj ko mudruje nema
iskustva o raspoloţenjima, usled ĉega se ĉesto dvoumi), i delatno (ili oduševljeno, kada je
znanje potvrĊeno iskustvom u raspoloţenjima, usled ĉega se nikada ne koleba i ne
dozvoljava sumnju).

181

15. Potom, postoje ĉetiri [stvari] koje se suprotstavljaju umu prilikom sticanja
vrlina. Prvo, posedovanje navika koje su joj suprotne, koje usled dugotrajnosti vuku um da
se prikloni zemaljskome. Drugo, delovanje ĉula koja projavljuju ĉulnu lepotu i um povlaĉe
za sobom. Treće, slabljenje umnog delanja kao posledica njegove povezanosti sa telom.
Jer, um prema mislenome se ne odnosi kao vid prema viĊenome i uopšte kao ĉulo prema
ĉulnome (pri tome govorim o umu duše koja je još uvek u telu; naprotiv, bestelesni umovi
se delatnije dodiruju sa mislenim, negoli ĉulo vida sa viĊenim). Oštećeno ĉulo vida ne vidi
jasno i razgovetno ono što po prirodi moţe da vidi, već oblike vidljivih stvari izobraţava
netaĉno i nekako sliveno. I um naš shvata mislene [predmete], ali ne moţe zaista da
sagledava mislene lepote. On stoga ne moţe ni da ĉezne za njima, budući da mera ţelje
zavisi od mere poznanja. On se, naime, priklanja ĉulnim lepotama budući da ih gleda sa
većom jasnoćom. On ima potrebu da se ispunjava onim što izgleda lepo, bilo da se radi o
neĉem suštinskom ili ne. Najzad, [ĉetvrto], iskušenja ĉovekomrznih i neĉistih duhova. Oni
rasprostiru zamke, avaj, za duše po svim putevima. Nije moguće izreći njihov broj i
raznovrsnost, oblik i naĉin, kroz ĉula, reĉi i um, u svemu što postoji. I kada Onaj ko je
uzeo na pleća svoja zabludelu ovcu svojim bezmernim staranjem ne bi uĉinio da i oni koji
su u Njega uprli svoje oĉi budu iznad svih njih, nijedna duša nikako ne bi mogla da ih
izbegne.

16. Da bismo ih izbegli, neophodne su nam tri [stvari]. Prvo i najveće je da svoje
oĉi svom dušom obratimo Bogu, da ištemo pomoć iz Njegove ruke, da svu nadu polaţemo
na Njega i da smo iskreno ubeĊeni da ćemo neizbeţno biti privuĉeni suprotnim ukoliko se
On ne zauzme. Drugo je da neprestano hranimo um poznanjem (što, kako pretpostavljam,
sluţi kao uzrok i prvog). Pod poznanjem ja podrazumevam sagleDavanje svega što postoji,
i ĉulnog i mislenog, kakvo je samo po sebi i kakvo je u odnosu prema Prvom Uzroku,
budući da od Njega i radi Njega postoje, a zatim i sagledavanje Uzroka svega postojećeg,
po meri dostupnosti, na osnovu onoga što je oko Njega. Jer, ispitivanje prirode bića nas
ĉisti od strasnog raspoloţenja prema njima i varljivosti kojima su obavijena, vodeći nas ka
njihovom poĉelu i omogućavajući nam da u prelepom, ĉudesnom i veliĉanstvenom kao u
ogledalu vidimo još lepše, ĉudesnije i veliĉanstvenije, ili, bolje reĉeno, ono što prevazilazi
svaku lepotu, ĉudesnost i veliĉanstvenost. Moţe li razum koji je uvek okrenut ka reĉenome
da ne poţeli istinsko dobro? Jer, kad on stremi ka neĉemu stranom, utoliko pre će stremiti
ka svome. Zar će duša koja zavoli reĉeno dozvoliti sebi da se veţe uz nešto nisko, što je
obiĉno odvaja od Ljubljenoga? Naprotiv, ona će biti nezadovoljna ĉak i samim ţivotom u
telu, koji joj postavlja prepreke ka sticanju dobra. Reĉeno je da um nejasno vidi mislenu
lepotu u veštastvu. Pa ipak, i mali delić iz puĉine te lepote i slabašna pojava njenog
zraĉenja moţe da ubedi um da preleti preko svega nemislenog i da se ustremi samo ka
njoj, ne dopuštajući sebi ni najmanje da odstupi od naslade njome, makar morao da
podnese i mnogu gorĉinu. Treće, pak, jeste umrtvljenje naše supruge - ploti. Inaĉe je
nemoguće jasno i razgovetno ugledati [mislenu krasotu]. Plot se, dakle, umrtvljuje postom,
bdenjem, spavanjem na goloj zemlji, grubom i samo najneophodnijom odećom, bolom i
naporom. Na taj naĉin se plot umrtvljuje ili, bolje reĉeno, saraspinje Hristu. Postavši tanka
i ĉista, laka i lakopokretna, ona bez teškoća i suprotstavljanja prati pokrete uma i uspinje
se zajedno sa njim ka onome što je visoko. Bez reĉenoga, svako naše staranje se pokazuje
uzaludnim.

17. Ova ĉasna trojica, ukoliko se usaglase, u duši raĊaju skup blaţenih vrlina. U
onima koji su zaista ukrašeni ovom trojicom ne moţe da se naĊe ni trag zloće ili
nedostatak neke od vrlina. Moguće je da slovesnost trpi skorb zbog odbacivanja novca i

182

preziranja slave. Jer, sve dok je vezana za njih, duša se ranjava mnogim strastima. Ja,
meĊutim, tvrdim sa velikom izvesnošću da je nemoguće da se duša uzdigne gore ukoliko
je privrţena bogatstvu i slavi. Isto tako, duša koja se dovoljno dugo podvizavala u
navedenim trima [duhovnim delanjima] i koja ih je usvojila kao naviku ne moţe da se
vezuje za [bogatstvo i slavu]. Ukoliko zna da ništa nije istinski dobro osim Vrhovnog
[Dobra], i ukoliko smatra da je i od ostalih bića najbolje ono koje najviše liĉi na Prvu
Lepotu, kako će duša da voli i prihvata zlato i srebro, ili bilo šta drugo od donjih stvari?
Isto moţe da bude reĉeno i za Slavu.

18. Iz reĉi nećemo izostaviti ni [ţivotne] brige, koje u najvećoj meri povlaĉe naniţe.
Jer, o ĉemu bi mogao da brine onaj ko ni za šta od ovdašnjeg nije vezan strašću ili
stremljenjem? Oblak briga se sastoji od isparenja glavnih strasti - slastoljublja,
srebroljublja i slavoljublja. Onaj ko se njih oslobodio, oslobodio se i briga.

19. Onome što smo rekli ne treba da nedostaje ni razboritost, koja predstavlja
drugi vid mudrosti i silno uzvodi uvis. Znanje o vrlinama sastoji se od taĉnog razlikovanja
dobra i onoga što mu je suprotno. Za tako nešto je neophodna razboritost. Naĉin njenog
korišćenja će pokazati iskustvo u borbi sa telom.

20. U našoj reĉi ne treba da izostane ni strah. Jer, po meri uvećanja ljubavi, raste i
strah. Kolika je nada da se stekne blago, toliki je i strah da se ono ne izgubi. [Nada obiĉno]
mnogo više pogaĊa dušu onih koji su ranjeni ljubavlju, negoli pretnje bezbrojnim mukama.
I kao što njegovo sticanje predstavlja blaţenstvo, tako i njegovo gubljenje predstavlja
najveću nesreću.

21. Kako bi se produţila naša reĉ, treba da ispitamo i svrhu. Jer, sve što postoji od
svoje svrhe dobija razlikovanje svojih delova i njihove meĊusobne odnose. Svrha našeg
ţivota jeste blaţenstvo ili Carstvo nebesko ili Carstvo Boţije. Ono ne obuhvata samo
gledanje Carstvene Trojice, nego i primanje Boţanskog izlivanja, tj. trpljenje oboţenja. Tim
izlivanjem se dopunjava ono što nam nedostaje i usavršava nesavršeno. Dopunjavanje
nedostajućeg Boţanskim izlivanjem i jeste hrana mislenih [bića]. [U reĉenome] je prisutno
neprestano kruţno kretanje, koje poĉinje na istom mestu gde i završava. Jer, po meri
mišljenja se javlja i ĉeţnja, a po meri ĉeţnje - naslaĊivanje. Mera, pak, naslaĊivanja
pojaĉava meru mišljenja, te ponovo zapoĉinje nepokretni pokret, ili nepokretna
nepokretnost.

22. Prema tome, svrha je, koliko je dostupno [našem shvatanju], takva.
Razmotrimo sada kako da je dostignemo. Slovesne duše su umna suštastva koja unekoliko
zaostaju za umom anĊela. Ovdašnji ţivot, tj. ţivot u telu jeste podvig i borba. Njegova
nagrada jeste opisano stanje, tj. dar koji je dostojan Boţanske blagosti (s obzirom da
bezmerno prevazilazi svaki napor) i Boţanske pravde (s obzirom da se stiĉe znojem). Osim
toga, i sama sposobnost da ĉinimo dobro predstavlja dar [Boţiji].

23. U ĉemu se sastoji ovdašnji podvig? Slovesna duša je spojena sa telom sliĉnim
ţivotinjskom, koje ima zemaljsko poreklo i teţi naniţe. Duša i telo, premda su suprotni
[sastojci], u ujedinjenju predstavljaju jedno [biće], bez pretvaranja ili mešanja delova
(daleko bilo). Naprotiv, od dva [dela], od kojih svaki nosi ono što mu je po prirodi
svojstveno, stvorena je jedna ipostas sa dve savršene prirode. Na taj naĉin, ĉovek, tj.
mešovito ţivo biće, koje je sastavljeno iz dve razliĉite prirode, deluje u skladu sa obe
prirode. Telu je prirodno da ţeli ono što mu je sliĉno. Ĉeţnja za sliĉnim je prirodna svim
bićima, s obzirom da, putem saţivljenja za srodnim i naslaĊivanja kroz ĉula, navodno
odrţava samo njihovo postojanje. Osim toga, s obzirom da je teško, telu je drag i odmor.

183

To je prirodno i poţeljno našoj ţivotinjolikoj prirodi. Slovesnoj, pak, duši, kao mislenom
suštastvu, prirodno je i drago misleno naslaĊivanje, koje upraţnjava na odgovarajući naĉin.
Pre i iznad svega, u nju je prirodno usaĊena ljubav prema Bogu. Ona prirodno hoće da se
naslaĊuje Njime i ostalim mislenim [bićima], iako ima smetnji.

24. Prvi ĉovek je mogao bez prepreka da ĉulima prima ĉulno i umom umno, i da se
naslaĊuje njima. I njegova obaveza beše da se više bavi onim što je bolje, negoli onim što
je lošije. Jer, on je imao sposobnost za oboje: i da se nalazi u mislenom pomoću uma, i u
ĉulnom pomoću ĉula. Ne kaţem da Adam nije trebalo da koristi svoja ĉula, s obzirom da
mu nije uzalud bilo dato telo. MeĊutim, nije trebalo njime da nadvlada ĉulno naslaĊivanje.
Naprotiv, shvatajući lepotu tvorevine, trebalo je da se uznosi ka njenom Uzroku. Trebalo je
da se sa divljenjem naslaĊuje Njime, imajući dvostruki razlog da se divi Tvorcu. Nije
trebalo da se on prilepi uz ĉulno i da se divi njemu, a ne Tvorcu, zapostavljajući mislenu
lepotu. Sa Adamom je, dakle, tako.

25. MeĊutim, s obzirom da je rĊavo upotrebio ĉula, on je poĉeo da se divi ĉulnoj
lepoti. Videvši plod prekrasan za oko i dobar za jelo, on ga je okusio i ostavio naslaĊivanje
mislenim. Stoga ga je pravedni Sudija smatrao nedostojnim sagledavanja Boga i svega
postojećeg. On ga je odvojio od njega, s obzirom da ga je i sam Adam prezreo, spustivši
tamu kao pokrivalo sebi i svim netvarnim suštastvima. Jer, neĉistome nije trebalo ostavljati
dostup ka svetome. Bog mu je dopustio naslaĊivan,e onim što je zavoleo, ostavivši ga da
ţivi ĉulima, sa malim tragovima umnoga.

26. Od tada je naš podvig u odnosu na njih postao teţak. Jer, u našoj vlasti nije da
se mislenim naslaĊujemo onako kako se ĉulima naslaĊujemo ĉulnim, iako nam krštenje,
koje nas ĉisti i uznosi, u velikoj meri pomaţe. MeĊutim, mi i dalje treba da se bavimo
mislenim (a ne ĉulnim) koliko nam je dostupno, diveći mu se i ţeleći ga. Naprotiv, niĉemu
ĉulnom ne treba da se divimo, niti da ţelimo da se naslaĊujemo njime. Jer, zaista u
poreĊenju sa mislenim, ono nema nikakve vrednosti. Kao što je [mislena] suština
dostojnija divljenja od ĉulne, tako je i lepota [mislenog] dostojnija divljenja od lepote
[ĉulnoga]. Ţeleti sramno više negoli plemenito i nisko više negoli ĉasno zaista prevazilazi
svako bezumlje! Tako je sa ĉulnim i mislenim tvorevinama. No, šta da se kaţe kada i
Onome ko je iznad svega, pretpostavljamo ruţnu i bezobliĉnu tvar?

27. Naš podvig se, dakle, sastoji u revnosnom staranju da se uvek naslaĊujemo
samo mislenim, napravljajući ka njemu um i stremljenja. Mi ne treba da dozvolimo da nas
pokrade ĉulno, tj. da nas kroz ĉula navede da mu se divimo po sebi. Ukoliko treba da
koristimo ĉula, koristimo ih da bismo kroz tvorevinu shvatili Tvorca, videći Njega u njoj,
kao sunce u vodama. Jer, u postojećem postoje obrazi [tj. ikone] prvog Uzroka svega, po
meri prijemĉivoj za tvorevinu.

28. U tome se sastoji postignuće. Treba, meĊutim, da razmislimo i kako da ga
ostvarimo. Kao što je reĉeno, telo ţeli da se naslaĊuje u [stvarima] koje su mu svojstvene
posredstvom ĉula. I ukoliko je jaĉe, utoliko više ţeli. Duša, pak, stremi suprotnome. Stoga
prva briga duše treba da bude da svim ĉulima postavi uzdu, kako se ne bi naslaĊivala
ĉulnim [stvarima], kao što je već reĉeno. S obzirom da telo silnije teţi ka svome ukoliko je
snaţnije i da ga je teţe zadrţati ukoliko silnije teţi, duša treba da se, [kao drugo], postara
da ga umrtvi postom, bdenjem, stajanjem, spavanjem na goloj zemlji, nepranjem i raznim
drugim zlopaćenjem. Jer, pošto uvenu njegove sile, ono će biti poslušno i lako će je pratiti
u duhovnom delanju. To je postignuće koje treba da ostvarimo. MeĊutim, lakše je obećati,
negoli ispuniti. Jer, i pored velike paţnje propusti su mnogobrojniji od postignuća. Najzad, i

184

ĉula nas ĉesto varaju. Zbog svega toga je smišljen i treći lek, tj. molitva i suze. Molitva
sadrţi blagodarenje za darovana dobra, iskanje oproštaja grehova, te udeljivanje snage za
ubuduće. Jer, bez Boţije pomoći, kako je već reĉeno, duša uopšte ne moţe napredovati.
Osim toga, molitva omogućuje sjedinjenje sa Onim koga duša ţeli, naslaĊivanje Njime i
potpuno usmeravanje volje ka Njemu. Zapravo, najveće naše postignuće jeste da ubedimo
volju da prema svojim snagama ţeli navedeno. Osim toga, i suze imaju veliku moć. One
umilostivljuju Gospoda za naše grehove, ĉiste naravstvenu prljavštinu kojom smo se
uprljali putem ĉulnog uţivanja i jaĉaju ţelju za gornjim. Tako je sa time.

29. Postignuće se, dakle, sastoji u sagledavanju mislenog i u potpunoj ĉeţnji za
njime. Za njegovo ostvarivanje je neophodno potĉinjavanje tela, uz korišćenje posta,
celomudrenosti i ostalog sa istim ciljem. Da bi se postiglo reĉeno, uza sve ostalo
neophodna je i molitva. Svako od delanja se, meĊutim, moţe razloţiti na mnogo delova.
Kao što su oni neophodni za drugo, tako su i za njih neophodne druge [stvari].

30. Neka niko ne misli da se slavoljublje i srebroljublje tiĉu tela. Telesno je samo
slastoljublje, ĉiji lek predstavlja zlopaćenje tela. Ostale dve pomenute [strasti] jesu ĉeda
neznanja. Ne iskusivši suštinska dobra i ne upoznavši misleno [dobro], duša je izmislila
laţna [dobra], misleći da će se bogatstvom utešiti zbog svog nedostatka. Osim toga, ona
se o bogatstvu stara radi slastoljublja i slavoljublja, ali i radi njega samog, smatrajući ga
nekim dobrom. Moţe se reći da je navedeno plod nepoznavanja suštinskih dobara.
Slavoljublje, pak, ne biva podsticano telesnim nedostatkom, budući da se njime ne
zadovoljava ništa telesno. Naprotiv, njegov uzrok jeste nepoznavanje Prvog Dobra i
istinske slave.

31. Uzrok, dakle, i koren slavoljublja, ali i svih ostalih zala, jeste neznanje. Jer, nije
moguće da onaj ko je doliĉno poznao prirodu stvari, tj. otkuda dolaze i kuda zalaze,
zanemari sopstvenu svrhu i ustremi se ka zemnom. Jer, duša ne ţeli prividno dobro. Ĉak i
da je nasilno vuĉe navika, ona će smoći snage da je pobedi. Dok još nije bilo navike, ona
je bila prevarena neznanjem. Prema tome, prvo staranje treba da bude sticanje ispravnog
znanja o postojećem. Potom treba usmeriti volju ka Prvome Dobru i prezreti sve sadašnje,
uviĊajući njegovu potpunu ispraznost.

32. Šta nama pomaţe u našoj svrsi? Da bih sve saţeo u jednu reĉ, reći ću da
slovesna duša u telu ima samo jedno delo, tj. da ţeli da ostvari svoju svrhu. Pošto je
delatnost volje bez mišljenja zakoĉena, mi primamo mislenu delatnost. Mišljenje, dakle,
postoji ili radi volje, ili radi sebe samog i volje, što izgleda taĉnije. Zaista, blaţenstvo (koje i
prouzrokuje i izobraţava ovdašnji ţivot podviţnika) sadrţi obe delatnosti - i mišljenje i
volju, tj. i ljubav i uţivanje. Da li je, meĊutim, vaţna samo jedna delatnost ili, naprotiv,
obe, neka mudruju oni koji hoće. Mi prihvatamo obe delatnosti, od kojih jednu nazivamo
sagledavanjem, a drugu delanjem. I nije moguće da jedna od ove dve najvaţnije delatnosti
postoji bez druge. Ostale potonje delatnosti mogu da postoje [samostalno]. Ono što ometa
ove delatnosti ili vodi ka suprotnome, mi zovemo zlom, a ono što im pomaţe i što
odstranjuje smetnje imenujemo vrlinom. Delatnost vrlina mi nazivamo postignućem, a
delatnost zla - sagrešenjem ili grehom. Obeleţje svake delatnosti (bilo da je usmerena ka
rĊavom, bilo prema dobru) jeste [upravljenost] ka krajnjoj svrsi. Ona, pak, jeste sloţena
delatnost koja obuhvata mišljenje i volju.

185

PREPODOBNI OTAC SVETI AVA FILIMON

Kratko svedoĉanstvo o njemu

Otaĉki letopisi nam ne govore o vremenu ţivota prepodobnog oca našeg Filimon,
koji se meĊu bogonosnim ocima istakao velikim trezvoumljem i obilnim suzama. On beše
muţ izuzetne poboţnosti i velikog iskustva i ljubljaše bezmolvije više nego bilo koji od
staraca, kao verni sledbenik Velikog Arsenija, u šta se moţemo uveriti iz sledećeg slova.
Prebivajući trpeljivo dan i noć u molitvama i prozbama u svojoj pustinjskoj pećinici, gde je
neprestanim izvorom suza i najslaĊeg plaĉa umivao svoju dušu, i gde se bogoljubivo
uzdigao iznad svega ĉulnog i mislenog kako bi kao gluv i nem stalno stajao pred Bogom,
on se udostojio predivnog prosvećenja Boţanstvenom blagodaću. U svom krajnjem
bezmolviju i ćutanju on se, kao od sunĉevog zraĉenja, obogatio darom ne samo da
razmatra i rasuĊuje, nego i da predviĊa i prorokuje. O reĉenome verno svedoĉi slovo koje
donosimo. U njemu je smešteno i njegovo uĉenje o sveštenom trezvoumlju, kako sa
njegove delatne, tako i sa sagledateljne strane, zasnovano na njegovom sopstvenom
dugotrajnom iskustvu. Dakle, onaj ko ţeli da sa sebe zbaci mrsku i prljavu odeću strasti, ili,
što je isto, da skine starog ĉoveka i da se obuĉe u svetle odeţde bestrašća i blagodati,
naime, u novog ĉoveka u Hristu Isusu, neka se ĉesto obraća uĉenju starca. Ukoliko
nauĉeno bude po meri svojih snaga ispunjavao, on će lako postići svoj cilj.

PREPODOBNI OTAC SVETI AVA FILIMON

MNOGOKORISNO KAZIVANjE O AVI FILIMONU

1. O avi Filimonu, otšelniku, priĉahu da se zatvorio u nekakvu pećinu koja se
nalazila u blizini Lavre, zvane Romijeva. Tu se on predao podviţniĉkim borbama,
ponavljajući u sebi ono što je, po predanju, govorio Arsenije Veliki: "Filimone, zašto si
došao ovamo". U toj pećini je proveo dosta vremena. Njegovo delo je bilo pletenje uţadi i
kotarica, koje je predavao ekonomu, od koga je, opet, primao hlepĉiće kojima se hranio.
Ništa drugo nije jeo sem hleba sa solju, pa i to ne svaki dan. Oĉevidno, o telu se gotovo
nije ni brinuo, ali je stoga, upraţnjavajući se u sagledavanju, boravio u boţanskom
prosvećenju. Udostojavajući se neopisivih viĊenja tajni, on napredovaše u duhovnom
obrazovanju. Subotom i nedeljom bi odlazio u crkvu sam, udubljen u sebe, ne
dozvoljavajući nikome da mu se pribliţi, kako mu se um ne bi otrgao od svoga delanja. U
crkvi bi stajao u uglu, sa pognutom glavom, prolivajući more suza. Stalno je tugovao,
drţeći u umu srdaĉno sećanje i lik svetih otaca, osobito Arsenija Velikog, trudeći se da ide
njegovim stopama.

2. Kada se u Aleksandriji i njenoj okolini pojavila jeres, on se udaljio, otišavši u
Nikanorovu Lavru. Primivši ga, bogoljubivi Pavlin mu je dao svoje usamljeno mesto i
omogućio mu savršeno bezmolvije. U toku cele godine nije nikome dozvolio da se vidi sa
njim. Ĉak mu ni sam nije dosaĊivao, odlazeći do njega samo kad je trebalo da mu preda
potrebni hleb. Došlo je vreme svetog Hristovog Vaskrsenja. Kada su se tim povodom sreli,
poveo se meĊu njima razgovor u kome su se dotakli i pustinjaĉkog ţivljenja. Iz razgovora

186

je Filimon shvatio da i ovaj veoma poboţni brat Pavlin ima predivnu naklonost [ka
pustinjaĉkom ţivotu], te ga bogato nahrani podviţniĉkim poukama, pisanim i nepisanim,
pokazujući preko svih njih da bez potpune usamljenosti nije moguće ugoditi Bogu, kao što
mudro govori bogoprosvećeni otac Mojsije, iznoseći: "Bezmolvije raĊa podvig, podvig raĊa
plaĉ, plaĉ - strah, strah - smirenje, smirenje - prozrenje, prozrenje - ljubav, a ljubav, pak,
ozdravljuje dušu i ĉini je bestrasnom. Tada ĉovek stiĉe poznanje da nije daleko od Boga".

3. Filimon mu govoraše: "Putem bezmolvija treba savršeno da oĉistiš um i da mu
daš neprestano duhovno delanje. Usmerene na ĉulne predmete, telesne oĉi se dive onome
što vide. Tako se i ĉisti um, usmerivši se na misleno, ushićuje onim što duhovno sagledava
do mere koja ĉini da ga je od njega nemoguće odvojiti. Ukoliko se on putem bezmolvija
oslobaĊa od strasti i ĉisti, utoliko se udostojava poznanja (duhovnih stvari). Um postaje
savršen kada okusi suštastveno poznanje i sjedini se sa Bogom. Imajući carsko
dostojanstvo, on više ne oseća siromaštvo i ne privlaĉe ga niţe ţelje, ĉak i ako mu se
ponude sva carstva. I tako, ako ţeliš da stekneš reĉena dobra, što brţe moţeš beţi od
sveta i sa usrĊem hodi putem svetih: odbaci brigu o svom spoljašnjem izgledu, odelo neka
ti bude siromašno i pokućstvo skromno. Zavoli ţivot u oskudici i bezbriţnosti. Narav neka ti
bude jednostavna, reĉ bezazlena, hod bez sujete, glas bez pretvaranja. Zavoli da ţiviš u
oskudici i da te svi prenebregavaju. Iznad svega se pobrini o ĉuvanju uma i trezvoumlju,
budi trpeljiv u svim teskobama, i na svaki naĉin se trudi da već steĉena duhovna dobra
ostanu nepovreĊena i neokrljena. Marljivo pazi na sebe i ne primaj ni jednu slast koja ti se
tajno prikrada. Bezmolvije, doduše, ukroćuje duševne strasti. MeĊutim, one obiĉno postaju
još svirepije ukoliko im se dozvoli da se raspale i izoštre, da bi, zatim još jaĉe i silnije vukle
u greh. I telesne rane postaju neisceljive ukoliko se povreĊuju i otiru. Ĉak je i jedna reĉ,
potpomagana demonima i imajući saglasnost ĉula, u stanju da um udalji od sećanja na
Boga. Veliki je podvig i teret - uspeti saĉuvati dušu. Prema tome, treba da se potpuno
udaljiš od sveta. Otrgnuvši dušu od svakog saţaljenja prema telu, treba da prihvatiš
beskućništvo, oskudicu, nesrebroljublje i nesticanje, bezmeteţnost, usamljenost, neveštost
za ljudska dela, smirenost, sastradalnost, blagost, krotost, tihu narav, spremnost za
primanje urazumljenja u srcu od boţanskog poznanja. Jer, na vosku se ne moţe pisati
ukoliko se prethodno ne izbrišu slova koja su ranije na njemu napisana, kako nas uĉi
[sveti] Vasilije Veliki. Takvi su bili sveti, koji su se, potpuno se udaljivši od svih svetovnih
obiĉaja i nepomućeno ĉuvajući u sebi nebesku mudrost, prosvetili boţanskim zakonima i
zablistali poboţnim delima i reĉima, uzdrţanjem, strahom Boţijim i ljubavlju umrtvivši
udove koji su na zemlji. Neprestana molitva i pouĉavanje u Boţanskim Pismima otvaraju
umne oĉi srca da vide Cara sila. Tako biva radost velika i u duši se silno zapaljuje
nezadrţiva boţanska ĉeţnja. Dejstvom Duha Svetoga i telo postaje zajedniĉar ushićenja,
tako da sav ĉovek postaje duhovan. Eto ĉega se udostojavaju delatelji blaţenog bezmolvija
i teskobnog podviţniĉkog ţivota, koji, udaljivši se od svake ljudske utehe, neprestano
razgovaraju jedino sa nebeskim Vladikom".

4. Ĉuvši ga, bogoljubivi brat bi u duši ranjen boţanskom ljubavlju, te napusti svoje
mesto boravka i zajedno sa njim otputova u skit, u kome su najveći meĊu ocima prohodili
put blagoĉašća. Nastanili su se oni u Lavri prepodobnog Jovana Kolova. Brigu o sebi su
prepustivši ekonomu Lavre, budući da su sami ţeleli da borave u bezmolviju. I, blagodaću
Boţijom, boravljahu oni u savršenom bezmolviju. Subotom i nedeljom su odlazili na
zajedniĉka crkvena sabranja, dok su ostale dane provodili u usamljenosti. Pri tome, svaki
od njih je zasebno vršio molitvu i sluţbe.

187

5. Sveti starac (Filimon) je imao sledeće pravilo sluţenja: noću je ĉitao ceo Psaltir i
pesme4*) bez ţurbe i sujete. Onda je ĉitao jedno zaĉalo iz JevanĊelja, a zatim sedao i u
sebi govorio: Gospode pomiluj, sa punom paţnjom i priliĉno dugo, sve dok se ne bi umorio
od prizivanja. Najzad bi sebi dopustio da zaspi. U zoru bi otpevao Prvi ĉas, a onda seo na
svoju stolicu, licem okrenut prema istoku i naizmeniĉno ĉitao (Psalme) ili, po izboru, iz
Apostola i JevanĊelja. Tako je on provodio ceo dan, neprestano pevajući, moleći se i
naslaĊujući se sagledavanjem nebeskih stvari. Njegov um je ĉesto bio plenjen
sagledavanjem, tako da nije znao da li se nalazi na zemlji.

6. Videvši kako se on sveusrdno trudi u molitvenom sluţenju i kako se ponekad
potpuno menja od boţanskih pomisli, brat ga upita: "Zar ti, oĉe, nije teško da u starosti
toliko umrtvljavaš i pokoravaš svoje telo". On mu odgovori: "Veruj mi, Bog je u moju dušu
poloţio usrdnost i ljubav prema molitvenom sluţenju i ja nisam u stanju da joj udovoljim u
njenom stremljenju. Telesnu, pak, nemoć pobeĊuje ljubav prema Bogu i nada na buduća
dobra". Na taj naĉin je sva njegova ţelja bila umno usmerivana ka nebesima ne samo u
vreme [molitve], već i za vreme jela.

7. Jednom ga upita neki brat koji je ţiveo sa njim: "Kakve su tajne sagledavanja".
Videvši njegovu upornost i iskreno traţenje pouke, on mu reĉe: "Kaţem ti, ĉedo, da onome
ĉiji je um postao savršeno ĉist, Bog otkriva viĊenje samih sluţebnih ĉinova i (anĊelskih)
sila".

8. Upitao ga je on i o sledećem: "Zašto ti, oĉe, od svih Boţanstvenih Pisama najviše
voliš Psaltir, i radi ĉega liĉiš na ĉoveka koji razgovara sa nekim kada ga ĉitaš". On
odgovori: "Bog je u moju dušu urezao silu Psalama gotovo kao u dušu samoga Davida. Ja
prosto ne mogu da se odvojim od sladosti sagledavanja koja su u njima skrivena. Jer, oni u
sebi obuhvataju svo Boţanstveno Pismo". Reĉeno je on sa velikim smirenjem posle dugog
navaljivanja priznao onome koji ga je pitao radi njegove koristi.

9. Neki brat po imenu Jovan, od primorja doĊe svetom i velikom ocu Filimonu.
Zagrlivši mu noge, on reĉe: "Šta da radim, oĉe, da bih se spasao? Um mi luta gde ne
priliĉi". Poćutavši kratko, on reĉe: "Ta (duševna) bolest priliĉi onima koji su spoljašnji i u
njima prebiva. Ona je i kod tebe prisutna stoga što još uvek nisi stekao savršenu ljubav
prema Bogu i što nisi zadobio toplinu ljubavi i bogopoznanja". Tada mu brat reĉe: "Pa, šta
da radim, oĉe". On mu odgovori: "Idi, stekni skrivenu pouku u srcu svom koja će ti oĉistiti
um". Pošto nije bio posvećen u ono o ĉemu mu je govorio, brat reĉe starcu: "Šta
predstavlja skrivena pouka, oĉe". On mu reĉe: "Idi, stekni trezvoumlje u srcu svome. U
misli svojoj trezvoumno govori sa strahom i trepetom: Gospode Isuse Hriste, pomiluj me!
Tako poĉetnicima savetuje i blaţeni Dijadoh".

10. Brat je otišao i donekle se, sadejstvom Boţijim i molitvama oca, uspokojio,
usladivši se pouĉavanjem. MeĊutim, potom ga je sladost ostavila, te više nije bio u stanju
da trezvoumno upraţnjava delanje i da se moli. Stoga je on ponovo otišao kod starca i
ispriĉao mu šta mu se dogodilo. Starac mu reĉe: "Sada si upoznao put bezmolvija i umnog
delanja i okusio sladost koja se od njega raĊa. Svagda ga upraţnjavaj u srcu svome, jeo ili
pio, razgovarao sa nekim ili se nalazio na putu, ili sedeo u keliji. Nemoj prestajati da se
trezvoumnom mišlju i sabranim umom moliš reĉenom molitvom, da pevaš i da se pouĉavaš
u molitvama i Psalmima. Ĉak ni pri obavljanju najneophodnijih svojih potreba nemoj
dozvoliti umu svome da bude prazan, nego ga primoraj da se tajno moli i pouĉava. Tako

4 Tj. devet pesama koje se nalaze u Psaltiru,- prim. prev.
188

ćeš uspeti da shvatiš dubinu Boţanstvenih Pisama i u njima skrivenu silu, te da umu pruţiš
neprestano delanje, kako bi ispunio apostolsku reĉ koja zapoveda: Molite se bez prestanka.
Marljivo pazi na sebe i ĉuvaj srce svoje od rĊavih ili bilo kakvih nekorisnih i sujetnih
pomisli. Naprotiv, uvek, i kada spavaš, i kada ustaješ, i kada jedeš, i kada piješ, i kada
razgovaraš, neka se srce tvoje u tajnosti misleno pouĉava u Psalmima ili se drţi molitve:
Gospode Isuse Hriste, Sine Boţiji, pomiluj me! Osim toga, pazi da ti usta ne govore jedno,
a da se pomisao bavi drugim dok budeš jezikom pevao Psalme".

11. Brat mu je opet rekao: "Za vreme sna vidim mnogo praznih maštanja". Starac
mu reĉe: "Nemoj biti lenj i malodušan. Da bi te primio Bog, pre no zaspiš dugo se moli u
srcu svom i suprotstavi se pomislima i pokušajima demona da te vodi kuda hoće. Koliko je
u tvojoj moći, potrudi se da uvek zaspiš sa Psalmima na usnama i sa umnim delanjem.
Nikad nemoj dozvoliti umu da, zbog svoje nemarnosti, prima tuĊe pomisli. Naprotiv, na
odar se spuštaj sa pomislima koje si imao na molitvi kako bi i u toku sna bile prisutne u
tebi, i kako bi, i kad se probudiš, razgovarale sa tobom. Izgovaraj, takoĊe, i sveti Simvol
Pravoslavne vere pre nego što zaspiš. Jer, pravoslavstvovanje o Bogu jeste izvor i zaštita
svih dobara".

12. Brat ga je još pitao: "Uĉini ljubav, oĉe, i reci mi kakvo delanje ima tvoj um?
Nauĉi me da bih se i ja spasao". On mu odgovori: "Zašto si radoznao". Brat ustade i zagrli
mu noge. Celivajući ih, on umoljavaše svetoga da mu kaţe. Poćutavši dugo vremena,
starac najzad reĉe: "Ti još nisi u stanju da to poneseš. Svakom osećanju pruţati
odgovarajuće delo u stanju je samo onaj ko je navikao da se neprestano kreće u dobrima
pravde. Onaj koji nije postao potpuno ĉist od sujetnih pomisli sveta ne moţe da se udostoji
toga dara. Ukoliko zaista hoćeš da postigneš tako nešto, drţi se skrivenog pouĉavanja u
ĉistom srcu. Jer, ukoliko se budeš neprestano molio i pouĉavao u Pismima, otvoriće ti se
oĉi duše i u njoj će se roditi velika radost i neko neopisivo i silno osećanje, zagrevano
Duhom i telom, od koga ceo ĉovek postaje duhovan. Prema tome, ukoliko te Bog udostoji
da se noću ili danju nerasejano pomoliš ĉistim umom, ostavi svoje molitveno pravilo i
pokušaj da se, koliko ti je god više moguće, prilepiš uz Njega. I On će prosvetiti srce tvoje
za duhovno delanje, koga si se prihvatio".

Potom je dodao: "Došao je jednom kod mene neki starac. Kada sam ga upitao o
nastrojenju njegovog uma, on mi reĉe: "Dve godine sam stajao pred Bogom, usrdno se
moleći svim srcem da mi daruje da se neprestana i nerasejana molitva ureţe u moje srce,
sliĉna onoj koju je predao svojim uĉenicima. Videći moj trud i trpljenje, izobilni u darovima
Gospod mi je podario ono što sam traţio"".

On mu je još govorio: "Pomisli o sujetnim stvarima, koje nastaju u duši, jesu bolest
duše koja je zaljubljena u ono što je ništavno i koja je predana neradu i lenjosti. Stoga je
neophodno, kao što kaţe Sveto Pismo, da sa svakom budnošću ĉuvamo svoj um, da
razumno pevamo bez rasejanosti i da se molimo ĉistim umom. Prema tome, brate, Bog
hoće da pokaţemo usrdnost prema Njemu, i ?o najpre u naporima (podviţništva i
vrlinovanja), a potom i u ljubavi i neprestanoj molitvi. Samo tako će nam On otkriti put
spasenja. Oĉevidno je da nema drugog puta koji uzvodi na nebo, osim potpunog udaljenja
od svega što je zlo i sticanja svega što je dobro, te savršene ljubavi prema Bogu i
obitavanja sa Njim u svetosti i pravdi. Onaj koji sve to stekne, brzo će se pribrojati
nebeskom zboru [svetih]. Pri tome, svako ko ţeli da se uspne na visinu, treba najpre da
umrtvi udove koji su na zemlji. Jer, duša koja se usladi sagledavanjem istinskog dobra,
više nema potrebu da se vraća ni jednoj strasti koju podstiĉe grehovna slast. Naprotiv,

189

omrznuvši svako telesno sladostrašće, ona sa ĉistom i neuprljanom mišlju prima javljanje
Boga. Neophodna nam je, dakle, velika budnost, mnogo telesnih podviga i oĉišćenje duše
kako bi se Bog uselio u srca naša, kako bismo ubuduće bezgrešno ispunjavali Njegove
Boţanske zapovesti i kako bi nas sam nauĉio da se ĉvrsto drţimo Njegovih zakona,
izlivajući na nas svoja dejstva, kao sunĉane zrake, zapretana u nama blagodaću Duha.
Podvizima i iskušenjima mi treba da oĉistimo obraz po kome smo bili stvoreni kao slovesna
bića, sposobna da primaju svako znanje i upodobljenje Bogu, imajući ĉula oĉišćena od
svake prljavštine kroz kaljenje u ognju iskušenja i sticanje carskog dostojanstva. Bog je
ljudsku prirodu stvorio sa sposobnošću da uĉestvuje u svakom dobru, kadrom da misleno
sagledava likovanje anĊela slave, gospodstava, sila, naĉala, vlasti, te svetlost nepristupnu i
presvetlu slavu. MeĊutim, pazi da se tvoja pomisao ne pogordi nad bratom ukoliko
postigneš neku vrlinu. Gordost se zaĉela u tebi ukoliko pomisliš da si je ti postigao, a da se
on olenjio. Boreći se protiv neke strasti, pazi da ne padneš u uninije ili malodušnost zbog
upornosti napada. Naprotiv, pokreni se i padni pred lice Boţije, vapijući iz sveg srca
zajedno sa prorokom: Sudi, Gospode, onima koji mi ĉine nepravdu (Ps.34,1), jer sam
nemoćan pred njima. Videvši tvoje smirenje, On će ti brzo poslati svoju pomoć. Kada
putuješ sa nekim, nemoj voditi prazne razgovore, nego umu pruţi duhovno delanje koje je
imao, kako bi se u njemu saĉuvala dobra navika i zaborav svetskih slasti, i kako on bi
izašao iz pristaništa bestrašća".

Pouĉivši brata takvim i mnogim drugim poukama, starac ga otpusti.

13. Nije prošlo mnogo vremena, a on opet doĊe. Zapoĉevši razgovor, on upita:
"Šta da radim, oĉe? Prilikom mog noćnog sluţenja pritiska me san i ne dozvoljava mi da se
trezvoumno molim ili da duţe vremena bdim. I dolazi mi da se, dok pevam, prihvatim
rukodelja". Starac mu reĉe: "Kad moţeš da se moliš trezvoumno, izostavi rukodelje, a kad
te spopadne dremeţ, prihvati rukodelje, pobunivši se protiv pomisli". On ga opet upita:
"Zar tebi samome, oĉe, ne dosaĊuje san za vreme [noćnog] sluţenja". Starac mu
odgovori: "Nije baš lako. Ipak, kad me ponekad spopadne dremeţ, ja se malo podignem i
poĉnem od poĉetka da ĉitam JevanĊelje po Jovanu, uzdiţući oko uma ? Bogu: i tog
trenutka on išĉezava. Na sliĉan naĉin se odnosim i prema pomislima. Naime, pomisao koja
naiĊe na mene ja srećem kao oganj, tj. sa suzama, te ona išĉezava. Ti, pak, još nisi
spreman da se na taj naĉin boriš sa njima. Stoga se što više drţi skrivenog pouĉavanja i
revnosno vrši ono što su ustanovili sveti oci, tj. dnevna molitvoslovlja - treći, šesti, deveti
ĉas i veĉernju, a takoĊe i noćne sluţbe. Svim silama se trudi da ništa ne radiš iz
ĉovekougaĊanja. Uz to se ĉuvaj zavade sa bilo kojim od braće, da se ne bi odvojio od Boga
svoga. TakoĊe se postaraj da ti misao ostane nerasejana i sverevnosna u straţenju nad
unutarnjim pomislima. Imajući nameru da se priĉestiš Svetim Hristovim Tajnama, nemoj
izlaziti iz hrama sve dok ne zadobiješ potpuni mir. Stani na jedno mesto i ne pomeraj se sa
njega sve do otpusta. U sebi pomišljaj da se nalaziš na nebu i da zajedno sa svetim
anĊelima stojiš pred Bogom kao onaj koji ima da ga primi u svoje srce. Pripremaj se za taj
[dogaĊaj] sa strahom i trepetom, kako ne bi bio nedostojni sapriĉesnik svetih sila".

Pošto je na taj naĉin dobro naoruţao brata, i pošto ga je predao Gospodu i Duhu
Njegove blagodati, starac ga otpusti.

14. Brat koji je ţiveo sa njim još je kazivao. Sedeći jednom pored njega, on ga je
pitao da li su ga demoni napadali iskušenjima dok je ţiveo u pustinji? On je rekao:
"Oprosti, brate, ĉini mi se da ti ne bi mogao izdrţati gorĉinu iskušenja koja sam pretrpeo
kada bi Bog popustio da na tebe naiĊu. Imam sedamdeset godina, ili nešto malo niše i

190

mnogo sam podneo iskušenja, ţiveći u raznim pustinjama u punom bezmolviju. Onima koji
još ne znaju šta je bezmolvije nije korisno govoriti o gorĉini koju sam pretrpeo i doţiveo od
demona. Za vreme takvih iskušenja, ja sam uvek postupao na sledeći naĉin: polagao sam
svoju nadu na Boga, kome sam davao i zavete odreĉenja, i On me je odmah izbavljao od
svake nevolje. Stoga ja, brate, uopšte više ne brinem o sebi. Znajući da se On brine o
meni, ja veoma lako podnosim iskušenja koja nailaze na mene. Jedino što mu od sebe
prinosim jeste - neprestana molitva. Pri tome, od ne male pomoći je i nada da će biti veći
venci ukoliko su veće tegobe i nevolje koje se trpe. Jer, kod pravednog Sudije postoji
ravnoteţa izmeĊu toga dvoga. Znajući to, brate, nemoj se predavati malodušnosti. Ušao si
u sredinu bitke, pa se bori, potkrepljujući se saznanjem da je onih koji se bore za nas
protiv neprijatelja Boţijih mnogo više nego neprijateljskih pukova. Uostalom, zar bismo
smeli mi da se suprotstavimo tako strašnom protivniku roda našega, kad nas moćna
desnica Boga Slova ne bi drţala, ograĊivala, i pokrivala? Zar bi bila u stanju ljudska priroda
da izdrţi njegove napade? Jer, kao što kaţe Jov: Koje spreda otkrio odeću njegovu? ?
ĉeljustima njegovim ko će pristupiti? Iz usta mu izlaze luĉevi, i iskre ognjene skaĉu. Iz
nozdrva mu ishodi dim peći u kojoj gori ognjeni ugljen. Duša mu je kao uglevlje i plamen
ishodi iz njegovih usta. Na vratu mu je sila i pred njim hodi pogibao. Srce mu je tvrdo kao
kamen i stoji nepodviţno kao nakovanj. On ĉini, te vri dubina kao lonac, more se muti kao
u stupi, ? tartar bezdanicu drţi kao suţnja. Što je god visoko prezire i car je nad svim
zverinjem u vodi (Jov 41,4; 10; 15; 22; 25). Eto, protiv koga ratujemo, brate! Eto kakvim
je Reĉ Boţija naslikala toga tiranina! I pored svega toga, njega lako pobeĊuju oni koji
provode usamljeniĉki ţivot kao što treba (s obzirom da u sebi nemaju niĉega što bi mu
pripadalo), oni koji se odriĉu od sveta, oni koji imaju visoke vrline i oni koji imaju Onoga ko
se bori za njih. Jer, reci mi, ĉija se priroda nije preobrazila po pristupanju Gospodu i po
primanju straha Njegovog u um, ili ko nije dušu svoju uĉinio svetlom i sposobnom da sija
boţanskim shvatanjima i pomislima pošto se obasjao sebe boţanskim zakonima i delima?
Takav nikad neće dozvoliti da mu duša bude bezdelatna, imajući u sebi Boga koji podstiĉe
um da nenasito stremi ? svetlosti. Duh duši koja je pod takvim neprestanim dejstvom ne
dozvoljava da se razneţuje strastima, nego ih kao neki car, koji diše strašnim gnevom i
pretnjom, nepoštedno saseca. Takav se nikad više ne vraća nazad, već sa delanjem
(vrlina), rukama uzdignutim prema nebu i umnom molitvom odnosi pobedu u borbi".

15. Isti brat je još pripovedao da je ava Filimon, pored drugih, imao i sledeću
vrlinu: on nije mogao podneti prazne razgovore. Ako bi se neko zaboravio i poĉeo da priĉa
nešto što se nije ticalo duhovne koristi, on uopšte nije obraćao paţnju. "Kad bih odlazio po
nekom poslu, on nikad nije pitao: "Zašto ideš". Kad sam se vraćao, on nije pitao: "Gde si
bio", ili: "Šta si radio". Jednom sam, tako, otplovio u Aleksandriju po potrebi, a zatim i do
Carigrada radi nekog crkvenog posla. Slugu Boţijeg o tome uopšte nisam obavestio. Pošto
sam tamo proveo dosta vremena, posetivši tamošnju poboţnu braću, ja se vratih k njemu
u skit. Videvši me, starac se veoma obradovao. Posle uobiĉajenog pozdrava se pomolio i
seo. MeĊutim, savršeno ni o ĉemu me nije pitao, nego je ostao zauzet svojim uobiĉajenim
umnim delanjem".

16. "Ţeleći da ga isprobam, jednom mu nekoliko dana nisam davao da jede hleba.
On, meĊutim, niti hleba traţaše, niti bilo šta reĉe. Poklonivši mu se, ja ga upitah: "Uĉini
ljubav, oĉe, i reci da li si se uvredio što ti nisam po obiĉaju doneo da jedeš". On reĉe:
"Oprosti, brate! Ĉak ako mi i dvadeset dana ne doneseš hleba da jedem, ja ti neću
zatraţiti. Jer, sve dok budem trpeo dušom, trpeću i telom". Toliko je on bio zauzet
sagledavanjem istinskog dobra".

191

17. On je još govorio: "Od kako sam došao u skit, svojoj pomisli nisam dozvolio da
izaĊe van zidova kelije. U svoje misli nisam primio nikakve druge pomisli osim straha
Boţijeg i Sudišta budućeg veka, drţeći u sećanju Sud koji preti grešnicima, oganj veĉni i
tamu najkrajnju. Pomišljao sam na ţivot duša grešnika i pravednika, na dobra pripremljena
pravednicima, i na dobijanje nagrade po trudu: za podviţniĉke trudove, za milostinju i
nelicemernu ljubav, za nesticanje i potpuno bezmolvije, za krajnje poslušanje, za
tuĊinovanje. Imajući reĉeno u mislima, ja nikakvoj drugoj pomisli ne dozvoljavam da
dejstvuje u meni. Ja više ne mogu da budem sa ljudima i da im posvećujem svoj um, kako
se ne bih udaljio od boţanstvenih pomisli".

18. On je dodao i kazivanje o nekom usamljeniku, koji je bio postigao bestrašće i iz
anĊelske ruke primao hranu i hleb. MeĊutim, zbog nemarnosti (tj. oslabele paţnje), on se
lišio takve ĉasti. Jer, u duši u kojoj oslabi razborita i napregnuta paţnja uma nastaje noć.
Gde ne sija Bog, sve se razliva kao u mraku. Tada duša više nije u stanju da pogleda na
Boga jednoga niti da zadrhti od Njegovih reĉi. Ja sam Bog koji se pribliţuje, govori Gospod,
? ne Bog koji je daleko. Moţe li se ko sakriti na tajno mesto da ga ne vidim? Ne
ispunjavam li ja nebo i zemlju (Jer. 23,23-24). Starac je napominjao i o mnogim drugima,
koji su na sliĉan naĉin nastradali. Naveo je i pad Solomona, koji je imao mudrost zbog koje
su ga svi savili. On je kao jutarnja zornjaĉa sve obasjavao svetlošću mudrosti, ali je zbog
male slasti izgubio svoju slavu. I tako, strašno je popuštati lenjosti. Treba da se
neprestano molimo kako neka druga pomisao ne bi naišla i odvojila nas od Boga, i kako se
našem umu ne bi podmetnulo nešto drugo umesto Njega. Samo ĉisto srce, koje je postalo
obitalište Svetoga Duha, u sebi moţe ĉisto, kao u ogledalu, da vidi samoga Boga svega.

19. "Slušajući sve ovo, priĉao je brat koji je ţiveo sa avom Filimonom, i gledajući na
njegova dela, shvatio sam da su u njemu već sasvim prestale da dejstvuju telesne strasti, i
da je bio revnosni ljubitelj svakog savršenstva. Moglo se svagda videti kako se preobraţava
Boţanskim Duhom (iz slave u slavu), kako uzdiše neizrecivim uzdisajima, razgovarajući
sam sa sobom i stalno sebe vaţući (drţeći se u ravnoteţi kao na vazi), na sve naĉine se
trudeći da ništa ne doĊe i ne pomuti ĉistotu njegovog uma, ili da se bilo kakva prljavština
neprimetno prilepi za njega. Gledajući ga i podstiĉući se na revnosno podraţavanje
njegovog naĉina ţivota, ja sam mu se usrdno obraćao sa molbom, govoreći: "Kako da,
sliĉno tebi, steknem ĉistotu uma". On bi mi govorio: "Idi i trudi se. Jer, za to je neophodan
trud i bol srca. Duhovna dobra, dostojna revnosnog iskanja i truda, ne zadobijaju se
leţanjem na odru i spavanjem. Bez truda se ni zemaljska blaga ne mogu steći. Ko ţeli da
postigne napredak, pre svega treba da se oslobodi svojih prohteva i da stekne neprestani
plaĉ i nesticanje. On ne treba da obraća paţnju na pogreške drugih, nego samo na svoje,
oplakujući ih dan i noć, te da ne gaji sujetnu druţbu ni sa kim od ljudi. Jer, duša koja
tuguje zbog svog bednog stanja i koja je ranjena sećanjem na preĊašnja sagrešenja,
postaje mrtva za svet, kao što i svet umire za nju. Tada telesne strasti postaju nedelatne i
ĉovek prestaje da bude njihov rob. Osim toga, onaj ko se odrekao sveta i sjedinio sa
Hristom, i ko boravi u bezmolviju, u stvari voli Boga, ĉuva Njegov obraz i bogati se
Njegovim podobijem. Jer, on od Njega sviše prima Duha i postaje dom Boţiji, a ne dom
demona, prinoseći mu pravedna dela. Postavši ĉista po ţivotu, slobodna od prljavštine tela
i bez ikakve mrlje i poroka, duša se, najzad, uvenĉava vencem pravde i sija lepotom vrline.

Onaj u ĉije se srce na samom poĉetku odricanja [od sveta] nije uselio plaĉ,
duhovne suze, sećanje na muke bez kraja, istinsko bezmolvije, neprestana molitva,
pevanje Psalama i pouĉavanje u Boţanstvenim Pismima, te ko nije stekao naviku u stalnom
bavljenju vrlinama (kojima se um potkrepljuje, ĉak i kad nije voljan), kome u duši ne

192

gospodari strah Boţiji u stvari još uvek ţivi u zajedno sa svetom i nije u stanju da u molitvi
ima ĉist um. Jer, samo poboţnost i strah Boţiji ĉiste dušu od strasti i um ĉine slobodnim,
uvodeći ga u sagledavanje koje mu je prirodno, i dajući mu mogućnost da se dotakne
bogoslovlja, koje prima u vidu blaţenstva (blaţeni ĉisti srcem jer će Boga videti). Onaj ko
ih se udostoji, ima zalog (budućih dobara) i stiĉe nepokolebivo (duhovno ustrojstvo).

Stoga se svim silama potrudimo u delanju (vrlina i podviga), kojim se stiĉe
poboţnost, tj. mislena ĉistota, ĉiji je plod - bogoslovsko sagledavanje, koje je prirodno
umu. Jer, delanje jeste ushoĊenje ka sagledavanju, kao što kaţe pronicljivi i bogomudri um
(svetog Grigorija Bogoslova). Ukoliko zanemarimo delanje, ostaćemo tuĊi svakom
mudroljublju. Ĉak i onaj ko je postigao vrhunac vrline, ima potrebu za podviţniĉkim trudom
(koji obuzdava nemirna stremljenja tela) i strogim ĉuvanjem pomisli. Jedva ćemo uz sve
napore postići da se Hristos useli u nas. Jer, ukoliko se umnoţava naša pravednost, utoliko
uzrasta i duhovna hrabrost. Najzad, postigavši savršenstvo, um se sav pripija uz Boga i
biva obasjan Boţanskom svetlošću. Njemu se otkrivaju neizrecive tajne i on istinski saznaje
gde je mudrost, gde sila, gde razum za poznanje svega, gde dug ţivot, gde svetlost oĉiju i
mir. Jer, dok god je zauzet borbom sa strastima, on nije u stanju da se naslaĊuje
navedenim. Naime, i vrline i strasti ĉine um slepim: vrline ga ĉine slepim za vrline, a strasti
slepim za poroke. MeĊutim, kad u njemu utihne borba, i kada se udostoji duhovnih darova,
on sav postaje svetlozaran i nepomerivo ukotvljen u sagledavanju duhovnih stvari, budući
pod neprestanim dejstvom blagodati. On više nije privezan ni za šta ovdašnje, nego je
prešao iz smrti u ţivot.

Onaj ko se prihvati navedenog ţivota, koji je dostojan podraţavanja i koji revnuje
da se pribliţi Bogu, treba da poseduje neporoĉno srce i ĉista usta, kako bi reĉ (budući ĉista
iz ĉistih usta) mogla dostojno da proslavlja Boga. Jer, duša koja se pripila uz Boga,
neprestano sa Njim razgovara. Poţelimo, braćo, visinu vrline i prestanimo gmizati po
zemlji, prilepljujući se za strasti. Onaj ko se podvizava i ko je dostigao blizinu Boţiju, ko se
priĉestio Njegovom svetom svetlošću i ko je ranjen ljubavlju prema Njemu, naslaĊuje se u
Gospodu nekim nepostiţivim duhovnim radovanjem, kao što kaţe boţanstveni Psalam:
Nasladi se Gospodom, i daće ti molbe srca tvoga. I izvešće kao svetlost pravdu tvoju, u
sud tvoj kao podnevlje (Ps.36,4; 6). Ima li silnije i nezadrţivije ljubavi od ljubavi koju Bog
uliva u dušu koja se oĉistila od svakoga zla? Duša tada sa istinskim raspoloţenjem srca
govori: Ranjena sam ljubavlju (Pes.2,5). Neizreciv je i neobjašnjiv sjaj Boţanstvene lepote!
Blistanje zvezde danice, svetlost meseca ili sjaj sunca jesu beznaĉajni u poreĊenju sa
njenom slavom. U poreĊenju sa istinitom svetlošću oni su siromašniji nego najdublja noć ili
najmraĉnija magla u odnosu na sunĉano podne. Sliĉno nam saopštava i divni meĊu
uĉiteljima, [sveti] Vasilije Veliki, koji se nauĉio iz liĉnog opita"".

20. Još mnogo sliĉnoga priĉaše brat koji je ţiveo sa avom. Ko se, meĊutim, neće
kod njega diviti i sledećem dokazu njegovog velikog smirenja? On se veoma rano udostojio
prezviterskog ĉina. MeĊutim, pošto se istinski i ţivotom i razumom dotakao nebeskog, on
je na sve naĉine, kao veliko opterećelje, izbegavao sluţenje Boţanstvene Liturgije. Stoga
on u toku mnogih godina svog podviţništva veoma retko pristupaše za svetu trpezu (radi
sluţenja). Bez obzira na oprezan ţivot, on se ĉak ni Boţanskim Tajnama nije priĉešćivao
kad god bi se desilo da doĊe u opštenje i u razgovor sa ljudima, premda nikada nije
razgovarao o zemaljskim stvarima, već samo o duhovnoj koristi za one koji iskahu da sa
njim pogovore. Kada je imao nameru da se priĉesti Boţanskim Tajnama, on je uvek najpre
dugo dosaĊivao Bogu, umilostivljavajući ga molitvama, pevanjem Psalama i ispovedanjem.
Njega je obuzimao strah i trepet kad bi ĉuo sveštenikove reĉi: "Svetinje svetima". "Jer, u

193

tom trenutku, govoraše on, crkvu ispunjuju sveti anĊeli, a sam Car sila se, izvršivši
tajinstveno sveštenodejstvo, i pretvorivši hleb i vino u svoje Telo i Krv, preko Svetog
Priĉešća useljava u srca naša". "Stoga, dodavaše on, treba ĉisti i neporoĉni, kao izvan tela i
bez ikakvog kolebanja i sumnje da se osmelimo da pristupimo Svetom Priĉešću preĉistim
Hristovim Tajnama. Na taj naĉin ćemo postati zajedniĉari prosvećenja koje se njima
daruje. Mnogi od svetih otaca su se udostojili viĊenja svetih anĊela koji su ih ĉuvali (od
svega nepriliĉnog). Stoga su se i sami drţali dubokog ćutanja, ni sa kim ne razgovarajući".

21. Brat je još govorio: "Ponekad se dešavalo da je sam starac prodavao svoje
rukodelje. Da ne bi došao do neke laţi, zaklinjanja, suvišne reĉ, ili neke druge vrste greha
(koji je vezan za trgovaĉke razgovore), on je stajao praveći se suludim. Stoga je svako ko
je hteo da kupi njegovo rukodelje sam uzimao ono što mu je trebalo i ostavljao koliko je
hteo. On je pravio kotarice. Ono što su mu davali za njih, kao muţ prepun mudrosti, on je
primao sa blagodarnošću, ništa ne govoreći".

194

PREPODOBNI OTAC TEOGNOST

Kratko svedoĉanstvo o njemu

Prepodobni Teognost, otac predloţenih poglavlja, verovatno beše Aleksandrijac-
tumaĉ, koga pominje Fotije u svom 106. poglavlju, a moţda i neko drugi. Mi ne moţemo
taĉno reći ko je bio i u koje je vreme ţiveo. MeĊutim, pošto se po plodu poznaje i drvo,
moţemo reći da je pripadao onima koji su dobro ţiveli vrlinom i duhovnim poznanjem i koji
su se zbog ĉistote ţivota udostojili blagodati Svetog Duha. Prosvećen u umu Njegovom
svetlošću, i nadahnut Njegovim ţivotvornim dahom, prepodobni Teognost je ispevao
sveštenu pesmu, tj. predloţena nadahnuta poglavlja. Blagodaću koja iz njih zraĉi naslaĊuje
se sluh i um ĉitalaca, pobuĊujući ih na ţivu revnost ka ţivotu u skladu sa njegovim
poukama. Jer, u njima je verno izloţen naĉin delatnog ţivota MeĊutim, istovremeno je
taĉno ukazano na put uzlaska ka sagledateljnom ţivotu. Pored toga, onaj ko ţeli moţe da
se pouĉi kakav treba da bude i kako treba da deluje onaj ko je uzvišen u ĉin sveštenika. I
uopšte, onima koji ih budu trudoljubivo ĉitali, ova poglavlja će dati bogatu naravstvenu
pouku i verno rukovodstvo u spasonosnom trezvoumlju.

PREPODOBNI OTAC NAŠ TEOGNOST

POGLAVLjA O DELATNOM I SAGLEDATELjNOM
ŢIVOTU, KAO I O SVEŠTENSTVU
ĉiji akrostih glasi:

Prepodobnim ocima Lazaru i Varlaamu,
u svemu siromašni Teognost,

najnedostojniji od svih ljudi koji ţive u ovom svetu.

1. Moţeš da pomišljaš da si stekao istinsku vrlinu tek ukoliko postaneš savršeno
ravnodušan prema svemu zemaljskom i ukoliko uvek imaš srce spremno da se sa ĉistom
savešću preseli ka Gospodu. I ukoliko ţeliš da te Bog pozna, neka te, koliko je moguće, ne
poznaju ljudi.

2. Ĉuvaj se suvišnih telesnih uteha i izbegavaj ih, kako ti ne bi oduzele nešto od
tvojih napora. Jer, pre sticanja bestrašća mesto napora je zauzimala lagodnost. Gubitkom
nemoj smatrati lišavanje od uţivanja, nego gubitak onog boljeg, koji se javlja usled
naslaĊivanja.

3. Svim osećanjem svojim smatraj sebe mravom i crvom kako bi postao
bogostvoreni ĉovek. Jer, ukoliko ne bude prvog, neće uslediti ni drugo. I koliko se spustiš,
toliko ćeš se uzdići. Smatrajući sebe ništavnim pred licem Gospoda, sliĉno psalmopojcu
(Ps.38,6), ti ćeš na tajanstven naĉin od malog postati veliki. I kada budeš mislio da nemaš
ništa i da ne znaš, bićeš bogat i delanjem i poznanjem, koji u pohvalni pred Gospodom.

4. Skrši mišicu grešnika i lukavoga (tj. slastoljublja i zlobe), od kojih se raĊa svako
zlo. Skrši ih, naime, uzdrţanjem i smirenom nezlobivošću. Tada u vreme ispitivanja tvojih

195

grehova kod tebe se neće naći ništa. Jer, gresi se brišu kada zamrznemo uzroke koji ih
izazivaju i borimo se protiv njih, prvi poraz zamenjujući poslednjom pobedom.

5. Nema niĉega boljeg od ĉiste molitve iz koje, kao iz izvora, istiĉu vrline, tj.
razumnost, krotost, ljubav, uzdrţanje i suze, koje dovode Boţansku pomoć i utehu. Njena
lepota se sastoji u prilepljivanju razuma za ono što se izgovara i misli, te u nezasitoj
svakidašnjoj ţelji da se postigne Boţansko. Pokušavajući da u sagledavanju postojećeg
naĊe tragove svoga Vladike, um sa plamenom ĉeţnjom ţudi da naĊe Nevidljivog. MeĊutim,
susrevši tamu koja ga prikriva, on se ponovo sa poboţnim smirenjem vraća u sebe. On se
zadovoljava onim što mu je otkriveno u sagledavanju i teši nje njime. Ipak, on prebiva u
nadi da konaĉno dostigne ţeljeno kada se razreše senkovita maštanja i završi viĊenje kao
u ogledalu, u zagonetki, te nastane ĉisto i neprestano viĊenje licem u lice (1.Kor.13,12).

6. Nemoj se usuĊivati na uzvišena sagledavanja ukoliko još nisi dostigao krajnje
bestrašće. Nemoj ţuriti za onim što prevazilazi tvoje snage. Ukoliko ţeliš, govorio je neko,
da postaneš bogoslov i sagledatelj, uspni se svojim ţivotom i ĉistim stekni ĉisto
[bogoslovlje]. Pomenuvši bogoslovlje, podsetiću te da paziš da se ne uspinješ preko mere
u njegove visine. Znaj da nama, koji se još uvek hranimo mlekom vrlina, ne priliĉi da
pokušavamo da uzletimo u njegove visine, kako ne bismo izgubili perje, kao što biva sa
mladim pticama, premda znam da med poznanja silno privlaĉi našu ţelju. Posle oĉišćenja
celomudrenošću i suzama mi moţemo, poput Ilije ili Avakuma, da se otrgnemo od zemlje,
pre roka delimiĉno okušajući uznošenje koje će jednom biti na oblacima. Nalazeći se kao
van ĉula, sagledateljnom, ĉistom i nerasejanom molitvom potraţimo Boga. Tada ćemo,
moţda, unekoliko dotaći bogoslovlje.

7. Ukoliko ţeliš da se udostojiš boţanstvenih viĊenja i ozarenja razuma, najpre
zavoli miran i bezmolvniĉki ţivot. Poĉinuvši, poznaj sebe i Boga. Nakon toga, ništa ti više
neće smetati da, kao u tananom [nejanju] vetra, pri ĉistom nastrojenju i neuznemiravan
bilo kojom strašću, umno vidiš onoga ko je za sve Nevidljiv, kako ti neposrednijim
bogopoznanjem najavljuje spasenje.

8. Posle munje se odmah oĉekuje i grom. I posle obasjanja boţanstvenog milosrĊa
sleduje stišavanje bure strasti. U onoga kod koga se reĉeno desilo, useljava se i zalog
onostranog blaţenstva. MeĊutim, u duši koja voli svet više nego Tvorca, koja je strasno
vezana za vidljivo i koja je potpuno prilepljena za telesna uţivanja i naslade nema ni Boţije
milosti, ni nade na bestrasnost.

9. Nemoj traţiti da umom saznaš šta je Boţanstvo i gde se nalazi. Jer, Ono je
nadsuštinsko i nije obuhvaćeno nikakvim prostorom, budući da je iznad svega. Naprotiv,
kao u ogledalu po meri mogućnosti posmatraj samo opisivog [posle Ovaploćenja] Boga
Slova, koji zraĉi svetlošću svoje Boţanstvene prirode. Moţe da se smatra da On zauzima
odreĊeno mesto, iako po neopisivosti svoga Boţanstva prebiva svuda i na svakom mestu.
Uostalom, bićeš udostojen ozarenja po meri svog oĉišćenja.

10. Ukoliko ţeliš istinito poznanje i osvedoĉenje u spasenje, umudri se najpre da
raskineš strasne veze duše sa telom. Kad se ogoliš od pristrasnosti prema tvarnom, siĊi u
bezdan smirenja i naći ćeš besceni biser spasenja, skriven u bogopoznanju kao u školjci.
On će ti dati da predokusiš i svetlost Carstva Boţijeg.

11. Onome ko je prošao podvig duhovnog poslušanja, pokorivši telo duhu, nije
neophodno da pristupi potĉinjavanju ĉoveku. Jer, on je u poslušanju Reĉi Boţijoj i zakonu,
kao blagodarni sluga. Oni, pak, u kojima još bukti rat i borba tela protiv duše, trebalo bi da
se potĉinjavaju i steknu voĊu i upravitelja, koji će sa poznanjem da krmani i da ih

196

snabdeva oruţjem, kako ih ne bi odveli u ropstvo misleni protivnici i kako ih zbog njihovog
neiskustva ne bi potopile strasti.

12. Kada te više ne bude uznemiravala nikakva strast, kada boţanstvena ĉeţnja
naraste u tvome srcu, kada smrt budeš poĉeo da smatraš za san, kada budeš prestao da je
se plašiš i kada zapravo budeš ţeleo razrešenje [od tela], ti ćeš steći zalog spasenja i u
sebi nositi Carstvo nebesko, radujući se neiskazivom radošću.

O sveštenstvu

13. Ako si se udostojio boţanstvenog i ĉasnog sveštenstva, treba najpre samog
sebe da prinosiš na ţrtvu umrtvljavanjem strasti i uţivanja. Tek potom moţeš da se usudiš
da pristupaš ţivotvornoj i strašnoj Ţrtvi, naravno ukoliko ne ţeliš da kao lako zapaljivo
veštastvo budeš spaljen Boţanstvenim ognjem. Jer, kad se serafim nije usudio da bez
klješta priĊe boţanstvenom ugljenu (Is.6,6), kako ćeš ga se ti dotaći nemajući bestrašće?
Preko njega ćeš, meĊutim, i jezik imati osvećen, i usta oĉišćena i dušu ĉednu zajedno sa
telom. Osim toga, i ruke će ti biti blistavije od zlata, s obzirom da sluţe nadsuštastvenom
ognju i Ţrtvi.

14. Shvati dobro silu reĉenoga, budući da svakodnevno gledaš "spasenje Boţije"
(Lk.2,30). Samo jednom ga videvši, starac Simeon se zadivio i zaiskao otpuštanje [od
ţivota]. Ukoliko, pak, nemaš potvrdu od Duha Svetoga da si blagoprijatan i ravnoanĊelski
posrednik izmeĊu Boga i ljudi, nemoj se riziĉno usuĊivati na sveĉedno i strašno
sveštenodejstvovanje Boţanstvenih [Tajni], koje i anĊeli poštuju i od kojih su se
svepoboţno uzdrţavali mnogi od svetih, kako ne bi, poput Uze, bili istrebljeni zbog onog
što im se ĉinilo dobrim (2.Car.6,6-7).

15. Neko je rekao: Pazi na sebe (1.Tim.4,16). Uvek najpre obavljaj prinošenje za
svoje grehe kako bi tvoja ranija ili sadašnja neĉistota koja proizilazi iz slabosti bila uništena
Boţanskim ognjem. Na taj naĉin ćeš, kao izabrani sasud, koji je pogodan, ĉist i dostojan za
takvu ţrtvu, moći da glinene ili drvene [sasude] pretvaraš u srebrne ili ĉak i zlatne,
naravno ukoliko ti Bog radi tvoje smelosti bude snishodljiv. Jer, ukoliko je Bog spreman da
usliši, ne postoje prepreke da od niţeg postane više.

16. Nemoj zaboraviti da si udostojen ravnoanĊelske ĉasti. Stoga se staraj da
prebivaš neporoĉan na visini na koju si prizvan, sa svakom vrlinom i ĉistotom. Ti znaš sa
koje visine u koju dubinu je dopao pali svetlonosac radi gordosti. Nemoj i ti da postradaš,
maštajući o svojoj veliĉini, nego sebe smatraj zemljom, pepelom i Ċubretom. Uvek plaĉi s
obzirom da si udostojen da budeš prizvan na Boţanstveno Priĉešće i srodstvo, te da
obavljaš strašno sveštenodejstvo Svetih Tajni, po bezmernom ĉovekoljublju i neizrecivoj
dobroti Boţijoj.

17. Onaj ko se primio sveštenstvo treba da je ĉist od svih strasti, a naroĉito od
bluda i zlopamćenja, od kojih ne bi trebalo da ima ni najmanju maštu. Inaĉe će biti
omrznut i odvratan kao gubavac ili neko ko se ĉaĊu izmazao, te se usudio da dodirne
carevo telo.

18. Svetim Tajnama prilazi tek pošto potocima suza postaneš belji od snega. Sa
savešću izbeljenom od ĉistote, dodirni Svetinju kao svet, spoljašnjim anĊelskim likom
projavljujući unutrašnju lepotu duše. Pazi da se pri boţanstvenom sveštenosluţenju ne
osvedoĉuješ samo ljudskim predanjima, već neka sa tobom bude i blagodat, koja te na
skriven i tajanstven naĉin uĉi višim [istinama].

197

19. Zavolevši netruleţnost i besmrtnost, sa poštovanjem, poboţnošću i verom
pristupaj ţivotvornim i netruleţnim Tajnama, ţeleći istovremeno preseljenje iz ovdašnjosti,
s obzirom da si kroz veru postao savršen. Ukoliko se, pak, bojiš smrti, znaĉi da se još nisi
ljubavlju sjedinio sa Hristom, iako si se udostojio da iz sopstvenih ruku prinosiš i jedeš
Njegovo Telo. Inaĉe bi ti ţurio da odeš kod svog Ljubljenog, smatrajući ništavnim i ţivot i
telo.

20. Ti si kroz Priĉešće postao ţrtvoprinositelj i zajedniĉar Tela Boţijeg. Na sliĉan
naĉin bi trebalo da postaneš zajedniĉar i sa oblikom smrti Njegove, te da ne ţiviš sebi,
nego, kako kaţe apostol, Onome ko se raspeo i umro za tebe (2.Kor.5,15). Ţiveći, pak,
strasno radi tela i sveta, pripremi se da posle smrti preĊeš u veĉne muke, ukoliko pre nego
što umreš dobrovoljno ne prestaneš da obavljaš Beskrvnu Ţrtvu. Jer, mnogi od onih koji su
nedostojno sveštenodejstvovali behu uzeti odavde iznenadnom smrću i poslani u tamošnja
pravedna [muĉilišta].

21. Jedan jeromonah je bio poznat po svojoj poboţnosti. Mnogi su ga po
spoljašnjem izgledu smatrali ĉasnim. MeĊutim, on je skriveno bio pohotan i skveran. Vršeći
jednom Boţanstvenu i Sveštenu Liturgiju i došavši do Heruvimske pesme, on je po obiĉaju
savio vrat pred svetom trapezom i poĉeo da ĉita: "Niko [od vezanih telesnim pohotama i
slastima] nije dostojan"... I najednom se srušio mrtav, pošto ga je duša ostavila u tom
poloţaju.

22. Ništa nije prikladnije od ispravne reĉi i poznanja. Jer, od njih se raĊa strah
Boţiji i ĉeţnja prema Bogu. Strah potom oĉišćava poboţnošću i pritešnjavanjem, dok
ĉeţnja usavršava svetlim raspoloţenjem i rasuĊivanjem, tananim sagledavanjima i
ushoĊenjem ĉineći da um uzleće. MeĊutim, nije moguće da se [ĉovek] bez straha upravi
ka Boţanstvenoj ljubavi, niti da [mimo nje] uzleteti ka nadanome i uspokoji se kod njega.

23. Eto, ĉuj me ti, koji sa ţarom i neumorno ţeliš spasenje: trĉi sve dok ne
dostigneš cilj, traţi uporno, išti neprestano, kucaj strpljivo, sve dok ne uspeš, postavivši
kao ĉvrstu osnovu nepokolebivu veru i smirenje. I nemoj smatrati da si dostigao ţeljeno
kada dobiješ oproštaj grehova, nego kada prestaneš da se smućuješ, da se bojiš navale
strasti i kada budeš spreman da bez straha i smelo izaĊeš iz tela.

24. Sa mnogim suzama traţi osvedoĉenje da si spasen, premda ne pre smrti
ukoliko si smirenouman. Inaĉe ćeš postati bezbriţan i prenebregnuti [delo spasenja].
Naprotiv, [traţi da taj dar dobiješ] kada budeš blizu odlaska, te da bude nepokolebiv kako
se ne bi osmelio budući prevaren nadmenošću i izgubivši ono za ĉim ĉezneš kada doĊe
nadani ĉas. Jer, kuda ćeš tada poći, jadniĉe, bez zaloga i nesumnjivog osvedoĉenja u
spasenje, koje daje Duh [Sveti]?

25. Ukoliko ţeliš bogotvorno bestrašće, steći ćeš ga poslušanjem i smirenjem.
Nemoj ići ? njemu drugim putem jer ćeš se namuĉiti. Bestrašće ne moţe imati onaj koga
povremeno obuzimaju strasti, a povremeno je miran i spokojan. Njega ima onaj ko se
njime neprestano naslaĊuje, te ostaje nepokretan i kada su prisutne strasti i njihovi uzroci.
Njega ĉak ni pomisli na strasti ne smućuju.

26. Kada duša izlazi iz tela, neprijatelj joj drsko pristupa, napadajući je i grdeći je
kao gorki i strašni tuţilac zbog njenih padova. Tada se, meĊutim, moţe videti da
bogoljubiva duša, premda je ranije ĉesto bivala ranjavana mnogim grehovima, nema
nimalo straha pred njegovim napadima i pretnjama. Hrabreći se u Gospodu, ona se
okriljuje radošću i ispunjava nadom videći svete sile koje je prate. Zaštićena svetlošću
vere, ona bez ikakve bojazni govori Ċavolu: "Šta mi imamo zajedniĉko, zli slugo i

198

pobunjeniĉe sa neba? Nemaš ti nikakvu vlast nad nama. Nad nama, kao nad svime, vlast
ima Hristos, Sin Boţiji. Njemu smo zgrešili, Njemu ćemo i odgovarati, imajući kao
zastupnika, i kao zalog Njegovog milosrĊa i našeg spasenja u Njemu, Njegov Ĉasni Krst. ?
ti, bedniĉe, beţi dalje od nas. Ti nemaš šta da traţiš sa slugama Hristovim". Posle smelih
reĉi duše, Ċavo okreće leĊa u bekstvo i viĉe sa plaĉem, ne mogavši da izdrţi pred imenom
Hristovim. I pošto je viša, duša poleće naniţe i udara neprijatelja, kao jastreb gavrana.
Potom, punu veselja, dušu boţanstveni anĊeli prenose u pripremljeno joj mesto, koje
odgovara njenom stanju.

27. Stremljenje ka truleţnim stvarima ne moţe da te vuĉe ka zemlji ukoliko maštaš
o nebeskom. Ukoliko te, pak, već veţe neko pristrašće prema zemaljskom, znaj da si sliĉan
orlu koji je ulovljen u mreţu za kandţu, te ne moţe da poleti uvis. Stoga ti sve smatraj
tricama (Fil.3,8), nadajući se boljem. Kada doĊe vreme, zbaci i samo telo, te poĊi za
anĊelom Boţijim koji te vodi.

28. Novĉić koji na sebi nema carskih crta ne moţe se zajedno sa ostalim obiĉnim
novcima uneti u carsku riznicu. Ni bez pravog poznanja i bestrašća [ĉovek] ne moţe da
primi zalog tamošnjeg blaţenstva, da sa smelošću i osvedoĉenjem izaĊe odavde ka
nadanome, niti da se pridruţi izabranima. Poznanjem, pak, ne nazivamo mudrost, nego
nevarljivo znanje Boga i Boţanstvenog, kojim se bogoljubac, neopterećen strastima,
blagodaću Svetog Duha uzvisuje ka oboţenju.

29. Ĉak i kada proĊeš sav podvig delanja, nemoj se uzdati u sebe, [misleći] da si
dostigao bestrašće i da moţeš bezbriţno da se krećeš u svetu. Jer, nakupivši se strasnih
obraza po povratku moţeš imati teškoću. Naprotiv, uvek se, pod starateljstvom straha,
usrdno staraj o svojoj prevrtljivoj i promenjivoj prirodi. Sa mudrošću se udaljuj od uzroka
strasti. Jer, potpuno neizmenjivo bestrašće pripada samo onima koji su dostigli savršenu
ljubav, koji se neprestanim sagledavanjem drţe iznad snega ĉulnog, i koji su prevazišli
uniţeno telo. Njih više ne dodiruje plamen strasti, jer ga je presekao glas Gospodnji. Oni
su se već preobrazili u netruleţnost.

30. Nemoj ţeleti bestrašće pre vremena, kako ne bi postradao kao prvosazdani,
koji je prevremeno okusio od drveta poznanja. Naprotiv, trudi se da trpljenjem, svestranim
uzdrţanjem i neprestanom molitvom, samoprekorevanjem i krajnjim smirenoumljem
saĉuvaš ono što si ostvario. Potom u pogodno vreme oĉekuj i blagodat bestrašća, tj. posle
bura i uznemirenja oĉekuj pristanište pokoja, Jer, Bog nije nepravedan: On će u pogodno
vreme pred onima koji ispravno hode otvoriti vrata bestrašća.

31. Idi ? mravu, lenjivĉe (Priĉ.6,6) i neiskusni, te sa svojom beznaĉajnošću i
ništavnošću nauĉi da Bog nema potrebe za našim dobrom. On ne oskudeva ni u ĉemu i
izobiluje svime, te bogato blagotvori i spasava po blagodati zahvalne po proizvoljenju,
premda po svom ĉovekoljublju prima uĉinjeno po meri snage. Prema tome, dobro ĉiniš i
nisi daleko od milosti Boţije ukoliko se trudiš kao duţnik dobara koja ti je ranije darovao.
Ukoliko, pak, misliš da ćeš Boga zaduţiti nekim dobrom koje navodno ĉiniš, zalutao su sa
pravog puta. Kako dobrotvor moţe da bude duţnik? Uostalom, trĉi i kao najamnik, te ćeš,
malo po malo napredujući, po milosti Boţijoj doći do traţenoga.

32. Hoćeš li da ti pokaţem i drugi put ka spasenju, ili, bolje reĉeno, ka bestrašću?
Prisiljavaj svoga Tvorca molitvama prema svojim silama kako se ne bi udaljio od svoga
cilja, predlaţući kao zastupnike pred Njim nebeske sile i sve svete, zajedno sa Presvetom
Bogomajkom. Nemoj traţiti bestrašće, budući nedostojan, pego uporno moli za spasenje.
Na taj naĉin ćeš steći i bestrašće. Jedno liĉi na srebro, a drugo na ĉisto zlato. Nemoj

199

propuštati skriveno delanje, tj. sluškinju Boţiju, kao ni reĉi skrivenih tajni upućenih Njemu,
koje te bogotvore, koje mu odgovaraju i kojima se moţe prikloniti.

33. Podvizavaj se da zalog spasenja primiš unutra u svome srcu kao nesumnjivo
osvedoĉenje kako u vreme izlaska ne bi neoĉekivano susreo strah i trepet. Smatraj da si ga
dobio ukoliko te tvoje srce više ne bude osuĊivalo ni za kakav nedostatak, ukoliko te
savest ne muĉi zbog gneva, ukoliko ti se blagodaću Boţijom potĉinila divlja priroda
zverskih strasti, ukoliko ti teku suze utehe, ukoliko ti se um moli ĉisto i bez rasejanosti, i
najzad, ukoliko ti srce spremno i sa radošću oĉekuje smrt, koja je za mnoge strašna i koju
ţele da izbegnu.

34. Reĉi veĉnoga ţivota, koje po posvedoĉenju vrhovnog apostola (Jn.6,68) ima
Bog Slovo, jesu reĉi o Njegovim delima. Onaj ko se, kao ĉist, njima tajnovodi ka Njemu,
još ovde stiĉe veĉni ţivot, zalog Duha i nepostidnu nadu na spasenje. MeĊutim, reĉenoga
se neće udostojiti onaj ko telo pretpostavlja duši i ko ima pristrašće i vezu sa zemaljskim.

35. Slovesan nije onaj ko govori razgovetno (jer, takvi su [skoro] svi ljudi), nego
onaj ko slovesnom silom traţi i pokušava da naĊe Boga. On, meĊutim, nikada neće naći
suštinu Nadsuštinskog. ?o nije moguće ni jednoj [stvorenoj] prirodi. Kućegraditelj se
poznaje po delu ruku svojih. I Savršeni Umetnik se moţe prepoznati i videti po mudrosti
stvaranja bića, kao i po promišljanju, upravljanju, povezivanju, usmeravanju i oĉuvanju
[bića].

36. Doliĉno nesticanje nećeš steći bez bestrašća, niti bestrašće bez ljubavi, niti,
pak, ljubav bez straha [Boţijeg] i ĉiste molitve, kao ni njih bez vere i bezbriţnosti. Stekavši
njih, um ostavlja svako donje razmišljanje i leti ka visinama i uzvišenom, traţeći svoga
Vladiku.

37. Zavoli ĉednost [tj. ĉistotu] kao zenicu oka kako bi bio hram Boţiji i Njegovo
ţeljeno stanište. Jer, bez celomudrenosti ne moţeš se pribliţiti Bogu. Nju raĊa ĉeţnja
prema Bogu, bespristrasnost i udaljavanje od sveta. Nju, pak, ĉuvaju: smirenoumlje,
uzdrţanje, neprestana molitva, duhovno sagledavanje i bezgnevlje sa neprestanim suzama.
Krasotu, pak, rasuĊivanja nećeš dobiti bez bestrašća.

38. Neka te niko ne prevari, brate, [tvrdeći], nasuprot apostolu, da se bez svetosti
[tj. ĉistote] moţe videti Bog. Kao sveĉedan i iznad svake ĉistote, Gospod ne ţeli da se
javlja onome ko je neĉist. Njega je nedostojan onaj ko više nego Njega ljubi oca i majku, ili
kćer i sina. Njega je nedostojan i onaj ko ljubavi Gospodnjoj pretpostavlja bilo šta
privremeno i tvarno, a naroĉito mrski i smrdljivi greh. Bog se odvraća od onoga ko se ne
odvraća od neĉistote, budući da raspadljivost ne nasleĊuje neraspadljivost (1.Kor.15,50).

39. Nećeš se udostojiti Boţanstvene ljubavi ukoliko nemaš poznanja, niti poznanja
ukoliko nemaš vere. Pri tome, ja ne mislim na prostu veru, nego na veru koja se raĊa iz
ispunjavanja vrlina. Istinsko umiljenje ćeš postići kada uzdrţanjem, bdenjem, molitvom i
smirenjem budeš isušio uroĊeno uţivanje tela, razapevši se zajedno sa Isusom, i više ne
ţiveći strasno, nego drţeći se Boţanstvenog Duha i sa nadom se usaglašavajući sa višnjim
prizvanjem i izborom (2.Pt.1,10).

40. Vapij ka Bogu: Po tome poznadoh da si me hteo, jer se ne obradova neprijatelj
moj nada mnom (Ps.40,12), do kraja me muĉeći i nasilujući strastima. Naprotiv, pre kraja
izbavi me iz ruku njegovih i daj mi da poţivim duhovno, kako ti je ugodno, udostojivši me
da posle dobre konĉine kao spasen stanem pred tvoj presto, po milosti tvojoj odavde
noseći zalog spasenja i nesumnjivo osvedoĉenje. U suprotnom će u ĉas izlaska biti
nespreman, te će nevolja izgledati nepodnošljiva, ljuća i strašnija od same smrti i pakla.

200