Dr.Ernst Muldasev-Od koga smo postali

atrali. Ali, na njegovom licu nije bilo | U samadi-pećini 243 ŠTA SU REKLE
sebni čovek je odložio crtež i rekao:
i-pećini. To je velika tajna. - bih da vas
as, šta je to samadi - zamolio sam ja. odgovorio
kažem. To ne bih rekao ni Bogu. Ni drugi pitanje - da
ljude u sa
edali; na samom početku doživeli smo pot- "treće oko"?

m Posebnom čoveku, pažljivo uzeo naš crtež, - Ne, oni
i sa naporom rekao:
tražimo u pećinama čoveka u samadiju sa je simbol.

On ima mali nos, ogromne oči, male uši, - Da li u
m grudnim košem. Da li ste videli takvog ima ljudi
ni? takvim velikim n
e je prostrelio svojim jednim okom na koje tipičnim zasvođenim
i glasno rekao: sve to na crtežu.

og čoveka u onim dvoranama pećine u koje - Neki ljudi imaju
akav čovek nalazi u drugim dvoranama
naporom. drugi imaju obične o

n da u pećinama postoje ljudi u samadiju riji Posebni čovek.
sam pokazao naš crtež.
ine u koje sam ja imao pristup, ljudi takvog - Da li ste u svojo
h...
asmo. Valerij šapatom reče: takvim malim spiral

m odajama, u koje vi imate pristup, nalaze ventila?
čoveka u samadiju... - namerno sam zastao.
kao stariji Posebni čovek. - Ne, oblik njihovog nosa je drugačiji. Ali, kod
pećine - nastavio sam - mora biti ljudi u
o ovaj čovek na crtežu. ju nos je mali, kod drugih - veliki, kao kod običn
takvi. Ali, to je tajna - odgovorio je stariji - A u drugim odajama pećine, u koje nemate

ke naš crtež i iznenada rekao: ljudi u samadiju sa takvim malim spiralnim noso
kad sam ovo video! Odakle vam taj crtež?
u pauzu. - To je tajna.
Lobankov se nagnuo prema meni i prošaputa

- "To je tajna" zvuči mi kao "da".
- Recite mi, da li su uši ljudi iz pećine velike il

- Ljudi u pećini imaju velike uši. Kod nekih

drugih, kao kod običnih ljudi. Ali, tako male

nisam video. - odgovorio je stariji Posebni čovek

Lobankov i ja smo se još jednom pogledali,

smo grešku u pogledu ušiju".

- Da li su usta ljudi u pećini kao na crtežu?
Stariji Posebni čovek se primakao crtežu i od

- Ne, nemaju takva usta. Njihova usta su kao

mogu biti i sasvim drugačija usta.

- Kakva?
- To je tajna.

E LAME

Hteo
pitam -
sam pitanjem na
li ste u pećini videli
amadiju koji imaju
?
nemaju treće oko. To

Vašoj samadi pećini
u samadiju sa baš
neobičnim očima i
m kapcima? Pokazao sam

u velike neobične oči,
oči - odgovorio je sta

oj pećini videli ljude sa
lnim nosom u obliku

d nekih ljudi u samadi
nih ljudi.
e pristup, može li biti
om u obliku ventila?

ao mi na uvo:

li male, kao na crtežu?
h su veoma velike, kod

uši, kao na crtežu, ja
k.
pomislivši: "Napravili

dgovorio:
kod obi»

244 STA SU REKLE LAME

Lobankov i ja smo se ponovo zgledali.
Možda se tamo, u pećinskim dvoranama u koje taj Posebni čovek
nema pristup, nalaze u samadiju ljudi koji imaju mali nos spiralnog
oblika nalik na ventil i neobična usta? Prilikom rekonstrukcije oblika
Atlantiđanina prema slikama na tibetanskim hramovima, imali smo
teškoća upravo sa tim delovima lica. Očigledno smo pogrešili. Ko zna,
možda u tim odajama u koje ne zalaze čak ni Posebni ljudi, sede u
samadiju zagonetni Lemuro-Atlantidani, a u dostupnim dvoranama se
nalaze Atlantiđani i ljudi naše civilizacije. Možda je taj Posebni čovek
u susednoj pećinskoj dvorani video Lemuro-Atlantiđanina? U svakom
slučaju, ima osnova da tako mislimo prema onome što je rekao.
- Da li ljudi u pećini imaju veliki grudni koš, ili običan? - upitao
sam.
- Neki imaju veliki grudni koš, neki - običan - odgovorio je stariji
Posebni čovek.
- A koliko su visoki?
- Ne mogu da kažem, oni sede.
- Uopšte, da li su ljudi u pećini veliki ili mali?
- Jedni su veliki, drugi - kao obični ljudi.
- Da li je kod ljudi u pećini lobanja velika, ili kao kod običnih ljudi?
- Imaju razne vrste lobanja. Neki imaju veoma velike lobanje, neki
velike i izdužene kao kula, a neki obične. Svi imaju dugu kosu.
Ponovo sam se zgledao sa Lobankovim. Javljao se utisak da se u
pećini u stanju samadija nalaze ljudi raznih civilizacija.
Iznenada je stariji Posebni čovek uzeo u ruku naš crtež i sam, ne
čekajući naše pitanje, rekao:
- Ako ljudi u pećini imaju lice kao na crtežu, telo im je krupno i
debelo. Ako imaju obični izgled lica, telo im je mršavije.
Lobankov i ja smo zaćutali. Stariji Posebni čovek je takoreći posred-
no priznao da se u pećini nalaze ljudi koji po spoljašnjosti liče na spo-
Ijašnjost našeg hipotetičkog Atlantiđanina (naravno, sa određenim
korekcijama).
- Da li ste kod ljudi u pećini videli kožice među prstima na rukama
i nogama? - upitao sam, izašavavši iz obamrlosti.
- Ne, nisam video. Prsti na rukama i nogama su im obični, ali sa
veoma dugim noktima.

E

novo zgledali. - Da li ste razmicali prste na rukama ili nog

nskim dvoranama u koje taj Posebni čovek kožice?
madiju ljudi koji imaju mali nos spiralnog - Ne, nisam ih razmicao.
obična usta? Prilikom rekonstrukcije oblika Lobankov je prošaptao: "Pogledaj svoje skup
ma na tibetanskim hramovima, imali smo mogle videti kožice". Klimnuo sam glavom. D
vima lica. Očigledno smo pogrešili. Ko zna, postavimo kontrolna pitanja; u nauci je neo
oje ne zalaze čak ni Posebni ljudi, sede u trostruka kontrola. To jest, trebalo je da još dvapu
o-Atlantidani, a u dostupnim dvoranama se već postavljenih pitanja, da proverim da li će s
aše civilizacije. Možda je taj Posebni čovek odgovoriti isto, da nema tu primese mašte. Ako
ni video Lemuro-Atlantiđanina? U svakom kasnije će odgovoriti drugačije.
- Recite - kao da ništa nije bilo, upitao sam ja -
o mislimo prema onome što je rekao.
aju veliki grudni koš, ili običan? - upitao ljudi
u pećini niste videli?

ni koš, neki - običan - odgovorio je stariji - Već sam rekao da je to samo simbol - odgovo
čovek.

- A možda ljudi sa velikom lobanjom imaju "t

ni sede. - Jedino ako su ga sami sebi stavili - podsmehn
pećini veliki ili mali? čovek.

kao obični ljudi. - A kakve su oči ljudi u pećini?

ini lobanja velika, ili kao kod običnih ljudi? - Kod nekih su velike, kod nekih - obične, kao
nja. Neki imaju veoma velike lobanje, neki - Kako izgledaju velike oči ljudi u pećini?
- Ne mogu da tačno opišem. Ali, nisu kao kod
a neki obične. Svi imaju dugu kosu.
sa Lobankovim. Javljao se utisak da se u - Da li ste obratili pažnju na neobičnu zakrivlje
kod tih ljudi sa velikim očima?
laze ljudi raznih civilizacija.
bni čovek uzeo u ruku naš crtež i sam, ne - Ne, nisam u njih zagledao. U stanju
o: poluzatvorene. Mogu jedino da kažem da ve
aju lice kao na crtežu, telo im je krupno i neobično.
Lobankov je prošaptao:
gled lica, telo im je mršavije.
ali. Stariji Posebni čovek je takoreći posred- - A eto, istinu govori. Neobičnu zakrivljen
alaze ljudi koji po spoljašnjosti liče na spo- primetiće samo oftalmolog.
og Atlantiđanina (naravno, sa određenim - Da li ste u pećini videli ljude sa veoma mali
sam sa kontrolnim pitanjima.

ćini videli kožice među prstima na rukama - Već sam govorio da je kod nekih ljudi u p
šavavši iz obamrlosti. drugih - veliki, kao kod običnih ljudi - odgovor
na rukama i nogama su im obični, ali sa čovek. - On nije kao na vašem crtežu.

- A ima li ljudi sa takvim nosom u drugim sal

nemate pristupa?

Pokazao sam na crtež.

U samadi-pećini

gama, da biste videli

pljene prste - ne bi se
Došao je trenutak da
phodna dvostruka i
ut postavim glavna od
stariji Posebni čovek

je fantrazirao, pre ili

- "treće oko" kod

orio je stariji Posebni

treće oko"?
nuo se stariji Posebni

o kod svih ljudi.

d običnih ljudi.
enost gornjih kapaka

u samadija oči su
elike oči izgledaju

nost gornjih kapaka

im nosom? - nastavio

pećini nos mali, kod
rio je stariji Posebni

lama u pećini, gde Vi

246

- To je tajna.

Nastalo je ćutanje. Osećalo se da stariji Posebni čovek ne fantazira:
njegovi ponovljeni odgovori su se sasvim slagali sa prethodnim.

Iznenada je stariji Posebni čovek uzeo u ruke naš crtež i ponovo
rekao:

- Veoma me je uzbudio izgled ovog lica!

- A kakva je glava kod ljudi u pećini? - nisam prestajao sa kontrol
nim odgovorima.

- To što sam ranije rekao je tačno: kod jednih je glava velika, kod
drugih - u obliku kule, kod trećih - obična.

- Koliki je trup raznih ljudi i pećinama?

- To sam već rekao - Ijutito je odgovorio stariji Posebni čovek.
Shvatio sam da postavljanje kontrolnih pitanja više ne ide.
Lobankov mi istovremeno prošapta na uvo:
- Očigledno ne fantazira. Govori istinu!
Resio sam da povedem razgovor o drugom aspektu, da bih se nakon
toga opet vratio trećoj seriji kontrolnih pitanja.
- Šta vi mislite, da li je uloga ljudi u samadiju značajna za očuvan
je čovečanstva na Zemlji?
- Ako je meditacija bila uspešna, moguće je ući u samadi, ako nije
uspela - onda se ne može ući. O ulozi samadija za čovečanstvo ne
želim da govorim - to je tajna - odgovorio je stariji Posebni čovek.
- Može li današnji čovek ući u dugi samadi?
- Današnji čovek ne može, jer je za to potrebno imati moć od Boga.
Drevni ljudi su ulazili u samadi u pećinama i mogli su da uđu u to sta
nje na veoma dugo vreme.
- Da li se u pećini mogu naći veoma drevni ljudi?
- To je tajna.
"Zvuči kao "da"", pomisli smo i ja i Lobankov.
- Ja mislim da su ljudi sa velikom glavom, neobičnim očima, malim
nosom, velikim ušima, krupnim telom i velikim grudnim košem naj
stariji ljudi. Je li tako? - upitao sam ja.
- To je tajna.
- Da li je u Vašoj pećini moguće naći ljude u samadiju koji imaju
ovakvu spoljašnjoist? - pokazao sam crtež hipotetičkog Atlantiđanina.
- To je tajna.

- Mogu li se u pećinama očuvati ljudi prethodnih civilizacija u sta

nju samadija?

samadi-pećira ŠTA SU REKLE

- Mogu. To je moguće.
alo se da stariji Posebni čovek ne fantazira: - Koliko dugo čovek može ostati u pećini u sta
ri su se sasvim slagali sa prethodnim.
-To zavisi od snage duha. Čovek u samadij
bni čovek uzeo u ruke naš crtež i ponovo pećini i hiljadu godina, milione godina i više. Ali, j

izgled ovog lica! 95 godina, zato mi je teško da kažem - odgovor

čovek.
judi u pećini? - nisam prestajao sa kontrol - Koliko dugo već obavljate misiju Posebno

pećinu samadija? - nastavio sam sa pitanjima.
o je tačno: kod jednih je glava velika, kod - Već mnogo godina.
trećih - obična.
- Koliko tačno godina?
udi i pećinama?
- Već mnogo godina.
tito je odgovorio stariji Posebni čovek.
- Da li ste za sve te godine nekad videli da je n
anje kontrolnih pitanja više ne ide.
izašao iz stanja samadija?
no prošapta na uvo:
- Ne, to se nije desilo.
a. Govori istinu!
- A da li Vi pamtite daje bilo ko ušao u stanje sa
razgovor o drugom aspektu, da bih se nakon vi čuvate?
i kontrolnih pitanja.
- Ne, to se nije desilo... iako su neki Tibetanti
uloga ljudi u samadiju značajna za očuvan di u mojoj pećini.

- A zašto to nisu uspeli?
uspešna, moguće je ući u samadi, ako nije - Nisu mogli da prođu probnu meditaciju
ući. O ulozi samadija za čovečanstvo ne da
na - odgovorio je stariji Posebni čovek. današnji ljudi imaju slabu moć duha. Drevni ljudi
k ući u dugi samadi?
duh.
že, jer je za to potrebno imati moć od Boga. - To jest - nastavio sam ja - nisu uspeli da uđu
madi u pećinama i mogli su da uđu u to sta
- Da, oni nisu mogli da uđu u pećinu uprkos

naći veoma drevni ljudi? vladali meditacijom i imali iskustvo ulaska u sa

je

li smo i ja i Lobankov. stariji Posebni čovek.

- Nisu mogli da probiju psihoenergetsku barije
velikom glavom, neobičnim očima, malim Lobankov.
pnim telom i velikim grudnim košem naj
- Ko ih nije pustio u pećinu?
itao sam ja.
-On!

- Ko je to - On?
i moguće naći ljude u samadiju koji imaju - To je tajna.
azao sam crtež hipotetičkog Atlantiđanina. Zgledao sam se sa Valerom: najverovatnije je

Atlantiđanin, kao predstavnik najrazvijenije ci
očuvati ljudi prethodnih civilizacija u sta mogao da ovlada takvom mođ psihičke energije.

- Šta Vi mislite - upitao sam ja - da li je moguć

nje samadija?

- Tako nešto nisam video.

E LAME 247

anju samadija?
ju može da boravi u
ja sam proživeo samo
rio je stariji Posebni

og čoveka, koji čuva

neki čovek iz pećine

samadija u pećini koju
hteli da uđu u sama

u. Već sam rekao
i su imali moćniji
u u pećinu?
s tome što su dobro
amadi - odgovorio

eru! - prošaptao mi je

e da je samo Lemuro-
ivilizacije na Zemlji,
.
će više puta ući u sta

248 ŠTA SU REKLE LAME

- Svejedno, šta mislite, da li je moguće više puta ući u stanje
samadija?

- Priča se da ima takvih ljudi. Ali, o tome bolje znaju znaju lame. Ja
takve ljude nisam video.

- Nakon izlaska iz stanja samadija, može li čovek živeti uobičajen
im životom?

- Ne znam, to nisam video.
- Svejedno, šta mislite?
- Nisam to video, pa ne mogu ni da kažem. Pitajte lame, oni bi tre
balo da znaju.

- A može li iz samadija da izađe čovek koji ne liči na obične ljude?
- To nisam video.
- Znači - nastavio sam da nagađam - ljudi neobične spoljašnjosti su
nepomično sedeli tokom čitavog perioda u kome Vi čuvate pećinu?
- Da. Ali, ne sede nepomično samo ljudi koji imaju neobičnu spo-
Ijašnjost, već i ljudi običnog izgleda - odgovorio je stariji Posebni
čovek.
- Nikad se nisu ni mrdnuli?
-Ne.
- Da li ste u pećini razgovarali sa ljudima u samadiju?
- To je tajna.
- Šta Vi mislite, da li bi ljudi neobičnog izgleda, ako bi izašli iz sta
nja samadija, mogli da žive na Zemlji kao obični ljudi?
- Mogli bi, ali drugačije.
- Kako?
- O tome bolje znaju lame.
- Poznato je da je Buda izgledao neobično. Možda je Buda takođe
izašao iz samadija iz neke pećine?
- To ne znam.
- Da li neobični ljudi u pećini liče na Budu?
- Neki liče, neki ne.
Valeriju Lobankovu i meni je ta informacija bila posebno draga, jer
je potvrđivala naše smele pretpostavke o mešovitim samadi-pećinama,
koje imaju čitav dijapazon predstavnika raznih civilizacija na Zemlji.
- Šta Vi mislite, šta navodi ljude da prekinu stanje samadija?

- To bi trebalo da znaju lame - ponovo je odgovorio stariji Posebni

čovek.

E

e, da li je moguće više puta ući u stanje - Govori samo ono što zna - tiho je prokoment
- Sa kakvim ciljem ljudi ulaze u samadi i provo

ljudi. Ali, o tome bolje znaju znaju lame. Ja de, pa i milione godina?
- Mislim da većina ulazi u samadi zato da b

a samadija, može li čovek živeti uobičajen sačuvali se za nju.
Stariji Posebni čovek je govorio o ljudima u s

eo. lekar govori o pacijentima, ne smatrajući to
Zanimljivo je - da li on shvata da je tu ulog mn

mogu ni da kažem. Pitajte lame, oni bi tre čovečanstva?
- Recite mi - upitao sam - kakva je uloga sama

da izađe čovek koji ne liči na obične ljude? da je to način očuvanja Genofonda čovečanstva
ljudi koji bi mogli obnoviti čovečanstvo na Zem

a nagađam - ljudi neobične spoljašnjosti su katastrofe?
- Ja samo čuvam samadi-pećinu i nije moje da
tavog perioda u kome Vi čuvate pećinu?
mično samo ljudi koji imaju neobičnu spo- - Pa ipak se posvetili svoj život čuvanju samad
og izgleda - odgovorio je stariji Posebni razmišljali o tome što čuvate?
- Budući da su samadi-pećine dobro zaštićene,

uli? uloga za ljude veoma velika. A kakvu ulogu sam
ljude na Zemlji, o tome više znaju lame. Ali, to j

zgovarali sa ljudima u samadiju? - A zašto se u samadi-pećini nalaze ne sam

neobični, koji ne liče na nas?

judi neobičnog izgleda, ako bi izašli iz sta - Neobični ljudi su veoma drevni. A samadi m

na Zemlji kao obični ljudi? dugo - odgovorio je stariji Posebni čovek.

- Ko štiti samadi-pećine?

- Duh.

me. - Čiji duh?

izgledao neobično. Možda je Buda takođe - Njegov.
pećine?
-Ko je "On"?

ećini liče na Budu? - To je velika tajna.

- Šta vi radite u samadi pećini, budući da tamo

svakog meseca?
eni je ta informacija bila posebno draga, jer - Gledam da li je tamo sve u redu.
retpostavke o mešovitim samadi-pećinama, - A šta konkretno? Gledate, da li se izgubio
predstavnika raznih civilizacija na Zemlji. položaj tela u samadiju pravilan?
odi ljude da prekinu stanje samadija?
- Ne samo to.
lame - ponovo je odgovorio stariji Posebni
- A šta još?

Tišina.

U samadi-pećini

tarisao Lobankov.
ode u pećinama hilja
bi videli budućnost i
samadiju onako kako
o nečim neobičnim.
nogo veći - Genofond
adi-pećina? Mislite li
a, to jest onog fonda
mlji u slučaju sveopšte
a o tome prosuđujem.
di-pećine. Sigurno ste
, mislim da je njihova
madi-pećine imaju za
je velika tajna.
mo obični ljudi, već i
može da traje veoma

o provodite po tri sata

o neki kamen, da li je

P
p
ja
c
s

ri
u
S
n
u
s
A
d
š
s

250 ŠTA SU REKLE LAME Us

- U kakvom položaju sede ljudi u samadiju? - To je tajna.
- Ljudi u pećini uvek sede u položaju Bude - odgovorio je stariji - Ima li u svetu još samadi-pećina?
Posebni čovek. - Da, ima takvih pećina u Nepalu, Tibetu, u Kini i Indiji.
Došlo je vreme za treći niz kontrolnih pitanja, m
- To jest, sa nogama podvijenim ispod tela. A u kakvom su im Lobankov i ja već bili ubeđeni da stariji Posebni čovek govo
položaju ruke? - počeo sam da idem u detalje. - A kakve su oči kod ljudi u pećini? - ipak sam upitao.
- Već sam rekao da su kod jednih velike i neobične, a ko
- Ruke su im položene na kolena. obične, kao kod ljudi - Ijutito je odgovorio stariji Posebni čo

- OS su im, kako ste rekli, poluzatvorene. A kakav je položaj očnih - A kakva im je lobanja?
abučica? - Već sam rekao da je kod jednih velika, kod drugih u ob
kod trećih obična - zbunjeno me pogledavši reče stariji Pose
- Okrenute su u vis, tako da se vidi samo beonjača.
- Kao kod čoveka u snu - prošaputao sam Lobankovu - kod mrtva - A kakav je nos kod ljudi u pećini?
ca su očne jabučice usmerene napred. To dokazuje da su ljudi u - Sve što sam ranije rekao je tačno - odbrusi mi on.
samadiju živi.
- Na čemu sede ljudi u samadiju? - A kakve su im uši?
- Obično je pod njima tigrova koža.
- Zašto tigrova koža? Stariji Posebni čovek me je pogledao kao da sam neraz
- Ne znam.
- Jeste li dodirivali ljude u samadiju? dete.
- Naravno. Lobankov je prošaptao:
- Šta ste pri tom osećali? - Dosta! Naljutiće se!
- Telo im je tvrdo i hladno. - Recite mi - prešao sam na glavno pitanje - da li bismo m
- Jesu li ljudi u samadiju živi?
- Naravno. uđemo u samadi-pećinu?
Nastao je muk. Stariji Posebni čovek, očigledno, nije oče
- Znate li neke ljude koji su za vašeg života ušli u samadi? Ne govo
im o Vašoj pećini; rekli ste da otkad je vi čuvate tamo niko nije ušao pitanje.
u samadi. A na drugim mestima? - upitao sam. - Nećete proći probnu meditaciju - odgovorio je on. - N

- Pre mnogo godina, jedan Nepalac, koga sam poznavao, po imenu mogao da prođe kroz ulaz u pećinu, osim mene i mlađeg P
Suradž Badžra, otišao je u jednu pećinu na Tibetu i tamo ušao u sta čoveka.
nje samadija. I dan danas je u toj pećini - rekao je stariji Posebni čovek.
- A ipak?
- Taj čovek, Suradž Badžra, uspeo je da prođe ispitnu meditaciju pre - To je smrtno opasno.
ulaska u samadi pećinu? - Mi imamo dobre namere.
- To ništa ne znači.
- Ne znam. On nije ušao u samadi u moju pećinu. Možda je ušao u - A možemo li ipak da probamo?
samadi u nekoj običnoj pećini, gde nije neophodna probna meditacija. Moglo se osetiti da nam je stariji Posebni čovek naklonje
A možda je ovladao veoma velikom snagom duha, kakvu su imali - Razmisliću, dođite sutra - odgovorio je on.
drevni ljudi, i uspeo da položi probnu meditaciju. Ljubazno smo se pozdravili sa starijim Posebnim čovekom, po
mu crtež sa likom našeg hipotetičkog Atlantiđanina i otišli.
- Iz toga što ste rekli mogu da zaključim da neke od samadi pećina nam je Lobankov rekao:
štite duhovi, a neke ne. Recite, upravo te samadi-pećme, gde su naj - Kakvu smo sreću imali! Kakav je to sjajan čovek! Dobili s
stariji ljudi neobičnog izgleda, zaštićene su duhovima?
stveno svedočanstvo od čoveka koji je čitav svoj život proveo

U samadi-pećini

- To je tajna.
- Ima li u svetu još samadi-pećina?
- Da, ima takvih pećina u Nepalu, Tibetu, u Kini i Indiji.
Došlo je vreme za treći niz kontrolnih pitanja, mada smo i
Lobankov i ja već bili ubeđeni da stariji Posebni čovek govori istinu.
- A kakve su oči kod ljudi u pećini? - ipak sam upitao.
- Već sam rekao da su kod jednih velike i neobične, a kod drugih
obične, kao kod ljudi - Ijutito je odgovorio stariji Posebni čovek.

- A kakva im je lobanja?
- Već sam rekao da je kod jednih velika, kod drugih u obliku kule,
kod trećih obična - zbunjeno me pogledavši reče stariji Posebni čovek.

- A kakav je nos kod ljudi u pećini?
- Sve što sam ranije rekao je tačno - odbrusi mi on.

- A kakve su im uši?

Stariji Posebni čovek me je pogledao kao da sam nerazumno malo

dete.
Lobankov je prošaptao:
- Dosta! Naljutiće se!
- Recite mi - prešao sam na glavno pitanje - da li bismo mi mogli da

uđemo u samadi-pećinu?
Nastao je muk. Stariji Posebni čovek, očigledno, nije očekivao takvo

pitanje.
- Nećete proći probnu meditaciju - odgovorio je on. - Niko nije

mogao da prođe kroz ulaz u pećinu, osim mene i mlađeg Posebnog
čoveka.

- A ipak?
- To je smrtno opasno.
- Mi imamo dobre namere.
- To ništa ne znači.
- A možemo li ipak da probamo?
Moglo se osetiti da nam je stariji Posebni čovek naklonjen.
- Razmisliću, dođite sutra - odgovorio je on.
Ljubazno smo se pozdravili sa starijim Posebnim čovekom, poklonili smo
mu crtež sa likom našeg hipotetičkog Atlantiđanina i otišli. Na ulici
nam je Lobankov rekao:
- Kakvu smo sreću imali! Kakav je to sjajan čovek! Dobili smo jedin

stveno svedočanstvo od čoveka koji je čitav svoj život proveo uz ljude

ŠTA SU REKLE LAME

252 u samadiju! A primetno je da ih tamo ima mnogo, i to iz raznih
civilizacija. To je Genofond čovečanstva! Hoće li nas pustiti tamo?

Narednog dana sam sa Lobankovim pošao starijem Posebnom
čoveku i još jednom ga zamolio za dozvolu da pogledamo samadi-
pećinu. Pri tom nam je potvrđeno, što smo već znali od lama, da je
korišćenje fotoaparata i kamere strogo zabranjeno.

- Još jednom vam kažem daje ulazak već u prvu salu samadi pećine
opasan po život - tiho je rekao stariji Posebni čovek.

- Razumemo - odgovorio sam.
- Razgovarao sam sa mlađim (Posebnim čovekom - E. M.). Odlučili
smo da jednom od vas dozvolimo da uđe u prvu salu pećine. A dalje
ionako ne biste mogli da prođete, niste u stanju da prođete probnu
meditaciju. Niko to nije mogao da podnese! - rekao je stariji Posebni
čovek.
- Hvala.
- Ali imajte na umu - nastavio je stariji Posebni čovek - ako počnete
da se loše osećate, vraćajte se nazad. Ako to ne uradite, umrećete. Je
li vam jasno?
- Može li se poneti lampa?
- Može, ali sa slabim svetlom.

Hoće li nas pustiti u samadi-pećinu?

Po povratku u logor, upustili smo se u nagađanja o razlozima iz
kojih će jednog od nas pustiti u prvu salu samadi-pećine.

- Verovatno da im je jednostavnije da nas puste u prvu salu
pećine
i dokažu nam da je pećina neprohodna, nego da paze na nas; inače
ćemo otkriti gde se nalazi samadi-pećina, poći tamo samostalno i
poginuti - rekao je Lobankov.

- Oni se možda boje - pretpostavio sam ja - da ćemo svi poći tamo.
S jedne strane, mogli bismo svi da izginemo, oko čega bi se diglo
mnogo buke; a sa druge strane, naša udružena torziona polja mogla bi
da naruše stanje ljudi u samadiju u pećini. Setimo se priče kako se puk
kineskih komunista probio u jednu od samadi-pećina.

- Sasvim je moguće - produžio je Lobankov - da oni nas smatraju
Posebnim ljudima koji čuvaju neku samadi-pećinu u Rusiji i hoće da
vide da li može ruski Posebni čovek da uđe u tibetansku samadi-peći
nu. To je ravno principu: možete li vi, stranci, da učinite isto što i mi?

ŠTA SU REKLE LAME U samadi-pećini

da ih tamo ima mnogo, i to iz raznih - Može biti.
ečanstva! Hoće li nas pustiti tamo? Uveče smo odlučili da u samadi-pećinu pođem ja.
bankovim pošao starijem Posebnom Nas četvorica (mlađi Posebni čovek, ja, Lobank
io za dozvolu da pogledamo samadi- krenuli smo iz sela. Dva-tri kilometra smo išli po seo
eno, što smo već znali od lama, da je koji je vodio duž klanca. Dalje je mlađi Posebni
strogo zabranjeno. primetan putić koji je počeo da se penje planinsko
e ulazak već u prvu salu samadi pećine prošli kroz zonu odronjenog kamenja, ušli smo u ca
tariji Posebni čovek. se između odronjenih komada hridina, mlađi Posebn
m. nevelikog otvora pećine u steni.
(Posebnim čovekom - E. M.). Odlučili - Ovo je samadi pećina? - upitao sam.
mo da uđe u prvu salu pećine. A dalje - Da - odgovorio je mlađi Posebni čovek.
ete, niste u stanju da prođete probnu Setio sam se šta su govorile lame, kako su
da podnese! - rekao je stariji Posebni Zapravo, u hridinama na pustoj planinskoj padini
sličnih pećinskih otvora. A koliko je samo takvih o
o je stariji Posebni čovek - ako počnete planinama, čija se panorama pružala pred nama?
azad. Ako to ne uradite, umrećete. Je
U samadi-pećini

m. - Tu smo - još jednom je rekao mlađi Posebni čove
Seli smo, odahnuli i ja sam počeo da se priprem
stiti u samadi-pećinu? pećinu. Bilo je podne. Na žalost, nismo tu stigli u vr
Posebni ljudi ulaze u samadi pećinu.
li smo se u nagađanja o razlozima iz
prvu salu samadi-pećine. Obukao sam goreteks jaknu, stavio skijašku kapic
avnije da nas puste u prvu salu
sam poneo sa sobom alpinistički konopac i štap. P
rohodna, nego da paze na nas; inače
madi-pećina, poći tamo samostalno i svetiljka radi.
Neveliki otvor u koji sam ušao proširio se posle
stavio sam ja - da ćemo svi poći tamo.
vi da izginemo, oko čega bi se diglo sam se nazad, promolio glavu iz otvora i zamolio m
naša udružena torziona polja mogla bi za dozvolu da me ovde fotografišu. Mlađi Pos
u u pećini. Setimo se priče kako se puk kategorički branio da fotografišem ulaz u samadi-pe
dnu od samadi-pećina. slikaju unutar proširenja nakon ulaza. Jedanput,
io je Lobankov - da oni nas smatraju obavio.
neku samadi-pećinu u Rusiji i hoće da
ovek da uđe u tibetansku samadi-peći Svi su ostali na ulazu u samadi-pećinu. Ja sa
e li vi, stranci, da učinite isto što i mi? pomenutog proširenja dolazio je uski prolaz, širok
kroz njega išao 20-25 metara, već u potpunoj tami
vrata, zatvorena bravom. Zastao sam u nedoumici.

Iznenada sam otpozadi čuo zvuk koraka. Srce
Osvetlio sam lampom i video mlađeg Posebnog čove

253

kov i prevodilac Kiram)
oskom planinskom putiću,
čovek skrenuo na jedva
om padinom. Pošto smo
arstvo hridina. Provlačeći
ni čovek nas je doveo do

samadi-pećine skrivene.
i moglo se naći mnoštvo
otvora i jama u okolnim

ek.
mam za ulazak u samadi-
reme punog meseca, kada

cu u džep i za svaki slučaj
Proverio sam da li slaba

e nekoliko metara. Vratio
mlađeg Posebnog čoveka
sebni čovek, koji mi je
ećinu, dopustio je da me
ne više. Lobankov je to

am pošao unutra. Nakon
dva-tri metra. Pošto sam
sam naišao na gvozdena

e je počelo da mi lupa.
eka. On mi je ćuteći

254 prišao (nismo i mogli da razgovaramo bez prevodioca),
otključao bravu ćuteći se vratio nazad, ka površini.

Pri svetlosti lampe osmotrio sam vrata. Bila su napravljena od

gvozda debljine pet-šest milimetara i obojena crvenom, braon i

žutom bojom. Obojene šare ocrtavale su tri figure, koje su izdaleka

podsećale na oči. Vrata su bila ugrađena u stenu i učvršćena

malterom.

Sagnuvši se, prošao sam kroz vrata. Odnekud sam pomislio, da

ih neko slučajno neće zaključati za mnom?

Pošto sam prešao još nekoliko metara, našao sam se u

prostranoj sali. Postalo mi je hladno. Stavio sam smučarsku kapu.

Pošto sam prešao 10-15 metara, zastao sam i koncentrisao se na

svoja osećanja. Nisam osećao nikakvo delovanje na mene. Ugasio

sam lampu i zastao nekoliko minuta u tami: potpuna tama, kakva

može biti samo u pećinama i potpuna tišina. Još jednom sam se

koncentrisao na osećanja - sve je bilo normalno i samo je ritmično

kucanje srca ukazivalo da sam živ. Straha nije bilo - očigledno, to je

bio rezultat dugogodišnje sportske i hirurške navike da budem

u stanju da se koncentrišem u složenim situacijama.

Upalio sam lampu i pošao dalje. Uskoro sam na suprotnoj

strani sale video još jedan otvor, širine oko dva metra, "Verovatno

je to taj otvor u kome počinje da deluje psihoenergetska barijera

samadi-pećine", pomislio sam.

Pažljivo prateći svoje osećaje, prišao sam tom otvoru. Sve je bilo

normalno. Ali, na otprilike metar-dva do ulaza u otvor, osetio sam

laganu uznemirenost. U početku sam pomislio da se svakako plašim

i potrudio se da u sebi ugušim to osećanje. Prilikom ulaska u otvor

osetio sam neočekivano osećanje nepojmljivog straha, koje je posle

nekoliko desetina koraka kroz hodnik isto tako neočekivano

iščezlo, ali ga je zamenilo osećanje nepojmljive i snažne ljutnje.

Posle još nekoliko desetina koraka počela je da me boli glava.

Uopšte, o sebi mogu da kažem da nisam strašljivac i nije mi prvi

put da boravim u planinskim pećinama. Jasno sam osećao da su

strah i ljutnja bili na neki način izazvani, to jest uzrok nije bio u

meni.

Posle još nekoliko koraka napred, osećanje ljutnje se pojačalo, a

glavobolja je postala nesnosna. Odolevajući tim osećanjima,

prešao sam još desetak metara. Glavobolja je postala takva da sam

je jedva podnosio. Zaustavio sam se, isključio lampu i u potpunoj

tami pokušao

razgovaramo bez prevodioca), ŠTA SU REKLE LAM
vratio nazad, ka površini.
o sam vrata. Bila su napravljena od U samadi-pećini
metara i obojena crvenom, braon i
tavale su tri figure, koje su izdaleka da se usredsredim, pokušavajući da se oslobodim o
ila ugrađena u stenu i učvršćena nije prestajala. Naterao sam sebe da se setim kako
planinarenja po Sajanskim planinama, 200 kilom
oz vrata. Odnekud sam pomislio, da prvog ljudskog prebivališta, slomio meniskus i pokid
i za mnom? Tada sam se takođe periodično zaustavljao i usredsr
koliko metara, našao sam se u volju da bih se izborio sa nepodnošljivim bolom.
adno. Stavio sam smučarsku kapu.
a, zastao sam i koncentrisao se na Ali, iako je tada na Sajanu napor volje pomagao,
nikakvo delovanje na mene. Ugasio nije doneo nikakav rezultat. Glavobolja je u pul
inuta u tami: potpuna tama, kakva nadirala sa određenom periodičnošću, činilo se da ć
potpuna tišina. Još jednom sam se trenutka pući. Ali nije najteže bilo podneti tu glavob
je bilo normalno i samo je ritmično nepojmljive ljutnje. U dubini duše sam shvatao
iv. Straha nije bilo - očigledno, to je nametnute ljutnje. Nisam mogao da shvatim zašto se
tske i hirurške navike da budem osećanje kao da se duša ljuti i hoće da se vrati na po
složenim situacijama. shvatio da se ljutim zato što ulazim tu - u dubinu t
o dalje. Uskoro sam na suprotnoj pećine; nametnutom dejstvu podvrgnuti su bili ba
r, širine oko dva metra, "Verovatno duše koji su odgovorni za osećanje suprotno zadovol
da deluje psihoenergetska barijera
Upalio sam lampu i sabravši poslednje ostatke
e, prišao sam tom otvoru. Sve je bilo nekoliko koraka. Nastupila je velika slabost, jako m
ar-dva do ulaza u otvor, osetio sam ljutila duša nije mi davala mira. Shvatio sam da se d
sam pomislio da se svakako plašim bi nastupila smrt. Osvetlio sam lampom prostor is
o osećanje. Prilikom ulaska u otvor kojoj sam držao lampu, pruženu napred, nekako
e nepojmljivog straha, koje je posle osećam. U oči se slivao znoj, koji se ne znam od ku
z hodnik isto tako neočekivano noći pećine.
ćanje nepojmljive i snažne ljutnje.
ka počela je da me boli glava. Svetlost lampe je mutno osvetlila kraj prolaza i v
m da nisam strašljivac i nije mi prvi koja je dolazila za njim. Odolevajući bolu i potpunom
pećinama. Jasno sam osećao da su počeo sam da zurim napred. Kako je malo svetlosti
n izazvani, to jest uzrok nije bio u mi Posebni ljudi preporučili da sa sobom ponesem
pomislio sam.
pred, osećanje ljutnje se pojačalo, a
na. Odolevajući tim osećanjima, Slaba svetiljka osvetlila je nekoliko kamenova
Glavobolja je postala takva da sam izbočina nad podom. Šta je to? Nisu li to figure
am se, isključio lampu i u potpunoj samadiju? Da, liče na figure ljudi. U svetlosti slabe
su mi ogromni.

Ništa više ne mogu da kažem. Okrenuo sam
pokrećući noge, pošao nazad. Pri izlasku iz otvora
spotakao i pao, udarivši već povređeno koleno.

Stajao sam u sredini prve sale, leđima okrenut ka
izmučio tajanstvenom silom. Jasnoća misli se vratila,

ME

255

od glavobolje koja
sam tokom jednog
metara daleko od
dao tetive u kolenu.
redivši se, naprezao

, ovde, u pećini, on
lsirajućim talasima
će mi glava svakog
bolju, već osećanje
da je to osećanje
e ljutim. To je bilo
ovršinu. Ubrzo sam
tajanstvene samadi-
aš oni delovi moje
ljstvu - ljutnju.
e volje, prešao još
me je bolela glava, a
dalje ne sme ići, jer
spred sebe. Ruku u
o sam prestao da
uda pojavio u hlad-

veliku pećinsku salu
m duševnom rasulu,

bilo! "Eto zašto su
m slabu svetiljku!",

i nekoliko tamnih
e ljudi koji sede u
e svetiljke izgledali

m se i s naporom
u prvu salu sam se

a otvoru koji me je
glavobolja je pre-

256 stala, nestalo je osećanje ljutnje. Shvatao sam, da sam pošao
napred još samo malo, umro bih. Pomisao na smrt, pa makar to bilo
i u sama-di-pećini, nije me privlačila.

"Lemurijanci, Atlantiđani! Oni si živi, živi već milionima
godina! Oni se čuvaju radi opstanka čovečanstva na Zemlji. Ko
sam ja u poređenju sa njima? Zrno peska sa svojom naučnom
radoznalošću" -razmišljao sam. Još jednom sam se prisetio svojih
osećanja unutar otvora koji je vodio u samadi-salu pećine. "Kako je
samo On jak. Ko je to - zagonetni On? Lemuro-Adantiđanin?
Sećam se da je jedan posvećenik govorio da Šambalu ne treba
čuvati, ona je mnogo moćnija od ljudi na površini Zemlje. Tek
sada, kad sam osetio silu psihičke energije, počeo sam da shvatam
njenu moć. Nikako Ga ne mogu savladati, ukoliko ne dobijem
Njegovu dozvolu!" - takve misli su mi prolazile kroz glavu.

Ali, senka sumnje je i dalje stajala. A da nisam preuveličao psi-
hoenergetsko delovanje? Da mi se sve to nije pričinilo u tišini
pećine? Vratio sam se i ponovo pošao ka otvoru koji vodi u salu
samadija.

Događaji su se ponovili istim tim redom. Na istom mestu pred
ulazom pojavilo se osećanje uznemirenosti. Zastao sam i
koncentrisao se na to osećanje; ono je očigledno bilo izazvano, jer
uznemirenost nije više mogla biti povezana sa neizvesnošću koja
bi me mogla očekivati kad pođem dalje. Dalje se pojavilo osećanje
straha, koje je brzo prešlo u već poznato mi osećanje ljutnje, a uz
to i pulsirajuća glavobolja. Osećanje ljutnje i glavobolja su se
pojačavali kako sam se kretao napred i na otprilike istom mestu
su postali nepodnošljivi, i nastupila je malaksalost. Nisam više
imao snage da podignem ruku i osvetlim mesto lampom. Vratio
sam se nazad.

Ponovo sam stajao nasred prve sale, ponovo sam isključio
lampu i ponovo se koncentrisao na moja osećanja. Sva osećanja su
se postepeno umirila, ali je preostalo osećanje malaksalosti bilo
znatno izraženije. Više nisam sumnjao da sva ta osećanja nisu
rezultat stanja stresa, već da predstavljaju ispoljavanja
psihoenergetske barijere samadi-pećine.

Pa ipak sam se prisetio da je u nauci najverodostojnija trostruka
kontrola, pa sam sabrao poslednje snage i ponovo pošao ka ulazu
koji vodi u salu samadija. Pošto sam prošao poznate "zone"
ljutnje i glavobolje, nisam uopšte mogao da dođem do mesta
gde su ta osećanja bila najjača. Nisam fizički imao snage.

nje ljutnje. Shvatao sam, da sam pošao - - . . . . - ^ _________________________Š_T_A_S_U__R_E_K_L_E
o bih. Pomisao na smrt, pa makar to bilo
privlačila. Vratio sam se i pošao nazad. Sa olakšanjem
ani! Oni si živi, živi već milionima video spasonosni prvi ulaz u pećinu, ušao u n
di opstanka čovečanstva na Zemlji. Ko izlaz na suprotnom zidu. Prišao sam tamnoj mrl
jima? Zrno peska sa svojom naučnom to samo udubljenje u steni. Pokazalo se da je
sam. Još jednom sam se prisetio svojih zidu pravi izlazni otvor. Evo vrata! Prošavši ih,
i je vodio u samadi-salu pećine. "Kako je izlazu iz pećine. Bio sam malaksao. Setio sam
zagonetni On? Lemuro-Adantiđanin? pećine štite Vojske Duhova..."
osvećenik govorio da Šambalu ne treba
ćnija od ljudi na površini Zemlje. Tek Dnevna svetlost mi je bolno zabljesnula oč
psihičke energije, počeo sam da shvatam
e mogu savladati, ukoliko ne dobijem potrčao k meni, čvrsto me zagrlio i upitao:
misli su mi prolazile kroz glavu.
alje stajala. A da nisam preuveličao psi- - Živ li si, druže?
Da mi se sve to nije pričinilo u tišini "I am alive" ("Živ sam"), rekao sam, ne znam
onovo pošao ka otvoru koji vodi u salu
Veo tajne samo se malo pod
i istim tim redom. Na istom mestu pred
ećanje uznemirenosti. Zastao sam i U logoru sam patio od malaksalosti i glavob
anje; ono je očigledno bilo izazvano, jer je izmerio puls i poslušao srce. Puls je bio neš
ogla biti povezana sa neizvesnošću koja malan, srce je radilo dobro. Kroz dva dana, slab
pođem dalje. Dalje se pojavilo osećanje sam normalnu ljudsku snagu. Ali, glava je na
u već poznato mi osećanje ljutnje, a uz nekoliko dana. Kasnije, u Rusiji, podvrgao sam
a. Osećanje ljutnje i glavobolja su se skom ispitivanju - pokazalo se da je sve u grani
retao napred i na otprilike istom mestu
i nastupila je malaksalost. Nisam više Na povratku, skupili smo rančeve, stavili ih
ruku i osvetlim mesto lampom. Vratio da se pozdravimo sa Posebnim ljudima. Na ras
nas gledali nekim čudnim pogledom, u kome s
sred prve sale, ponovo sam isključio sažaljenje, bilo zato što odlaze došljaci koji se
risao na moja osećanja. Sva osećanja su čemu su oni posvetili čitav svoj život, ili je to b
e preostalo osećanje malaksalosti bilo sa tim što te pridošlice neće više zapitkivati o
isam sumnjao da sva ta osećanja nisu
već da predstavljaju ispoljavanja čuvaju.
amadi-pećine. U mojoj duši su se komešala dva protivre
da je u nauci najverodostojnija trostruka
oslednje snage i ponovo pošao ka ulazu strane, bila je to radost što smo uspeli da se u
a. Pošto sam prošao poznate "zone" ljudima, razgovaramo sa njima, vidimo samad
m uopšte mogao da dođem do mesta pa čak i osetimo dejstvo čuvene psihoenerge
jača. Nisam fizički imao snage. strane, tu je bilo ogorčenje što nam je do ljudi
nekoliko metara, a nismo mogli da im priđ
Delovanje psihoenergetske barijere, koje sam
izgledalo mi je tajanstveno i moćno. Sama
krajičak zavese svojih tajni, ali ih nije u potpun
bilo.ko i bilo kad potpuno otkriti tu veliku tajn
znam.

_E_L_A__M_E___ 257

sam pri svetlosti lampe

njega i počeo da tražim

rlji, ali se pokazalo daje

sledeća tamna mrlja u

pošao sam ka krajnjem

m se reci Blavacke: 'Te

či. Valera Lobankov je

m zašto, na engleskom.

digao

bolje. Vener Gafarov mi
što ubrzan, pritisak nor-
bost je prošla i povratio
astavila da me boli još
m se detaljnom medicin-
icama normale.
h na leđa i pošli u selo,
stanku, Posebni ljudi su
se moglo videti nekakvo
e toliko interesuju za to
bilo olakšanje povezano
o velikoj tajni koju oni

ečna osećanja. S jedne
upoznamo sa Posebnim
di-pećinu, uđemo u nju,
etske barijere. Sa druge
u samadiju ostalo samo
đemo i osmotrimo ih.
imao prilike da osetim,
adi pećina je digla tek
nosti razotkrila. Da H će
nu čovečanstva? Ja to ne

258 ŠTA SU REKLE LAME

Svejedno, na osnovu ekspedicije u samadi-pećinu i iz razgovora sa
Posebnim ljudima moglo se doći do sledećih zaključaka. A to su:

1. Samadi-pećine zaista postoje.
2. U samadi-pećinama nalaze se ljudi različite spoljašnjosti
(očigledno, iz različitih civilizacija) u stanju samadija.
3. Samadi-pećine su zaštićene psihoenergetskom barijerom, koja sti-
muliše osećanje straha, uznemirenosti, ljutnje i izaziva glavobolju i sla
bost. Za nepripremljene ljude psihoenergetska barijera je nesavladiva.
4. Dobili smo podatke o obliku raznih ljudi koji se nalaze u stanju
samadija. Ti podaci se mogu iskoristiti za korekcije i rekonstrukciju
izgleda ljudi prethodnih civilizacija.
A kako sam želeo da, osim tih suvoparnih naučnih zaključaka, svo-
jim očima vidim ljude prethodnih civilizacija i direktno dokažem pos-
tojanje Genofonda covecanstva! Ali, mogućnosti savremenog coveka
su ograničene i njegova naučna radoznalost, u poređenju sa velikom
ulogom Genofonda covecanstva, ne vredi baš mnogo. Znači, još nije
došlo vreme da se otkrije velika tajna. Sećam se reci starijeg Posebnog
coveka o tome da savremeni ljudi ne mogu da uđu u dug samadi, jer
im je duh slab. Očigledno je da zato niko od savremenih ljudi nije
mogao da uđe u tu samadi-pećinu i pridruži se Genofondu covecans-
tva. Verovatno će to vreme doći i verovatno će tada tajna Genofonda
covecanstva biti otkrivena.
Mi, na savremenom nivou, tek smo počeli da shvatamo da pored
fizičkog sveta postoji još i suptilni svet - svet psihičke energije. Silu i
ulogu te energije mi još uvek slabo shvatamo. Mislim da je zato psi-
hoenergetska barijera u samadi pećini još uvek neprelazna. Ali, doći će
vreme kad će biti drugačije.
Valerij Lobankov, specijalista za fiziku polja, smatra da psihoener-
getska barijera deluje tako što torziona polja čovekove duše zakrivlju-
je u negativnu stranu. Napominjem da zle misli i bolesti zakrivljuju
torziona polja u negativnu stranu, a dobre misli i zdravlje u pozitivnu.
Po V M. Lobankovu, ta osećanja, koja sam osetio pri ulasku u samadi-
pećinu, moguće je objasniti zakrivljenjem onih delova duše koji su
odgovorni za osećanja uznemirenosti, straha i ljutnje. To jest, psi-
hoenergetska barijera deluje na nivou suptilnog sveta, a glavobolja i
slabost kao fizički simptomi predstavljaju posledicu tog delovanja.
Osim toga, V M. Lobankov je sklon da misli da se proces mišljenja u

cije u samadi-pećinu i iz razgovora sa osnovi ostvaruje na nivou torzionih polja mentalnog te
i do sledećih zaključaka. A to su:
oje. je mozak kompjuter koji psihoenergetske mome
aze se ljudi različite spoljašnjosti
ija) u stanju samadija. mišljenja pretvara u realne nervne impulse, koj
psihoenergetskom barijerom, koja sti-
nosti, ljutnje i izaziva glavobolju i sla fizičkim telom coveka.
hoenergetska barijera je nesavladiva. Ranac mi je prilično pritiskao leđa. Sa svaki
ku raznih ljudi koji se nalaze u stanju
koristiti za korekcije i rekonstrukciju samadi pećina je ostajala sve dalje i dalje za nama.
cija. se lepo razmišlja o prostranstvu. Posebni ljudi su na
h suvoparnih naučnih zaključaka, svo- štošta o spoljašnjosti ljudi prethodnih civilizacija,
h civilizacija i direktno dokažem pos- javi viđaju u toj pećini. Sada je moguće da pr
Ali, mogućnosti savremenog coveka ispravimo naše naučne podatke za rekonstrukciju obl
radoznalost, u poređenju sa velikom Atlantiđana i Atlantiđana. Kako su oni izgledali?
, ne vredi baš mnogo. Znači, još nije
tajna. Sećam se reci starijeg Posebnog
di ne mogu da uđu u dug samadi, jer
a zato niko od savremenih ljudi nije
nu i pridruži se Genofondu covecans-
i verovatno će tada tajna Genofonda

ek smo počeli da shvatamo da pored
ni svet - svet psihičke energije. Silu i
abo shvatamo. Mislim da je zato psi-
ećini još uvek neprelazna. Ali, doći će

a za fiziku polja, smatra da psihoener-
rziona polja čovekove duše zakrivlju-
jem da zle misli i bolesti zakrivljuju
, a dobre misli i zdravlje u pozitivnu.
, koja sam osetio pri ulasku u samadi-
krivljenjem onih delova duše koji su
enosti, straha i ljutnje. To jest, psi-
nivou suptilnog sveta, a glavobolja i
edstavljaju posledicu tog delovanja.
klon da misli da se proces mišljenja u

U samadi-pećini

ela duše, dok
ente procesa
i upravljaju

im korakom
Pod rancem
am već rekli
koje oni na
reciziramo i
lika Lemuro-

Glava 9

Spoljašnji izgled ljudi
prethodnih civilizacija

Logičnije bi bilo da smo naše predstave o spoljašnjosti ljudi
prethodnih civilizacija opisali u poglavlju "Ko su oni, Lemurijanci i
Atlantiđani?", ali smo ovo poglavlje posebno namenili za ovu etapu
izlaganja materijala, kad smo već dobili direktna svedočanstva o tom
pitanju od Posebnih ljudi, koji su posećivali jednu od samadi-pećina.

Svedočanstva iz literature

Čitaoci su se, naravno, već u prethodnim poglavljima knjige sreli sa
nekim aspektima opisa spoljašnjosti ljudi prethodnih civilizacija i već
imaju kakvu-takvu predstavu o tome kako su izgledali Lemurijanci i
Atlantiđani. Isto tako, iz tih opisa, zasnovanih na podacima iz litera-
ture, moguće je izdvojiti prevashodno opšta svedočanstva koja se
odnose na rast, građu tela, a posebno na istaknute telesne karakteris-
tike kao što su postojanje četiri ruke i trećeg oka na potiljku kod ranih
Lemurijanaca. Niko se nije potrudio da hipotetički rekonstruiše oblik
ljudi prethodnih civilizacija. I to je potpuno objašjivo. Ona znanja,
kakva imaju veliki Posvećenici (kao što su Nostradamus i E. E
Blavacka) i koja su očigledno dobijena iz Univerzalnog informacionog
polja, verovatno da, usled obima tog polja znanja, imaju prilično opšti
karakter i detaljisanje oko takvih sitnih karakteristika, kao što je oblik
očiju, nosa, razmera lobanje i slično, teško da je moguće. Radi
detaljnog opisa spoljašnjih odlika, kako sledi, neophodno je direktno
osmotriti ljude prethodnih civilizacija, što je moguće prilikom njihove
pojave na zemlji kao proroka (na primer, Bude) ili prilikom posete
samadi-pećini.

Svakako je iz literature poznato da su pozni Lemurijanci (Lemuro-
Atlantiđani) bili ogromnog rasta, koji je dostizao 7-8 i više metara,
Atlantiđani su takođe bili visokog rasta koji je dostizao 3-5 metara, a
visina ljudi naše civilizacije, kao stoje poznato, ne prelazi 2 metra (Sri

Spoljašnji izgled ljudi prethodnih civilizacija 261

Satja Sai Baba - citati po D. Hislopu: "Razgovori sa Bagavanom Šri Satja
Sai Babom" 1994, str. 164; E. P. Blavacka "Tajna doktrina", 1937, tom 2,
str. 425, 426). Ali, nema nikakvih svedočanstava takve vrste po kojima bi
bilo moguće nacrtati hipotetički portret tih ljudi.

Posebno se ističu dva saopštenja. Prvo od njih dolazi od Lobsanga
Rampe ("Treće oko", 1992, str 192), koji opisuje svoj boravak u sama-di
pećini, gde je, budući da je bio jedan od najvećih jogija svog vremena,
neko vreme ulazio u stanje samadija. Lobsang Rampa piše:

'Tri obnažena tela su ležala preda mnom. Dvojica muškaraca i jedna
žena. Tela su bila ogromna! Žena je bila viša od tri metra, a viši muškarac
- ne manji od pet metara. Imali su velike glave, koje su na temenu bile
donekle kupaste, šiljate vilice, mala usta i tanke usne, dug i tanak nos,
duboko usađene oči. Ne bi ih trebalo smatrati mrtvim -izgledalo je da oni
spavaju."

Koga opisuje Lobsang Rampa? Meni izgleda da on opisuje
Atlantiđane, koji se nalaze u stanju samadija. Da li je moguće ozbiljno
shvatiti taj opis? Ne mogu da u potpunosti potvrdno odgovorim. Ali,
uzimajući u obzir da se taj opis u mnogome slaže sa pričama Posebnih
ljudi, očigledno da ga je moguće uzeti u obzir.

Drugo saopštenje koje se izdvaja dolazi od E. P Blavacke ("Tajna dok-
trina", 1937, tom 2, str 280, 281) koja piše: "... spomenici na
Uskršnjim ostrvima su najupečatljiviji i najrečitiji spomenici primal-nih
velikana... dovoljno je pogledati glave tih kolosalnih statua, koje su
ostale ćele, da bi se na prvi pogled prepoznale crte i tipovi karaktera koji
pripisujemo velikanima Četvrte Rase..."

Dalje ona piše o statuama Buda:

"... Te Bude, iako su često izobličene simboličkim prikazom dugačkih
visećih ušiju, pokazuju očiglednu razliku u odnosu na tip statua na
Uskršnjim ostrvima. Oni mogu biti iste rase..."

Ovaj opis, koji daje Posvećenica E. P Blavacka, interesantan je po tome
što ovde nedvosmisleno daje paralelu između spoljašnjosti Bude i kipova
sa Uskršnjih ostrva sa spoljašnjošću ljudi četvrte rase -Atlantiđana. A
pošto se izgled Bude i izgled kipova sa Uskršnjih ostrva

262 ŠTA SU REKLE LAME

razlikuju, moguće je pomisliti da su izgled Bude mogli imati jedni Atlan
ostrva -drugi, (verovatno crni).

Sve te podatke iz literature smo uzeli u obzir prilikom sklapanja obli

Metodika rekonstruisanja spoljašnjosti ljudi
prethodnih civilizacija

Radi rekonstrukcije hipotetičke spoljašnjosti ljudi prethodnih civi-
lizacija, potrudili smo se da sprovedemo niz ispitivanja, koja se sasto-
je iz sledećih pristupa:

1. Rekonstrukcija oblika čoveka čije su oči naslikane na tibetanskim
hramovima. Sa jedne strane, taj rekonstruisani oblik u vidu crteža već
nam je pomogao u istraživanjima prilikom ekspedicije, jer ga je bilo
moguće pokazati i razmatrati. Sa druge strane - jednoobrazno slikanje
neobičnih očiju na svim tibetanskim i nepalskim hramovima nije
moglo biti slučajno: najverovatnije su bile naslikane oči praroditelja
naše civilizacije, a to je, kako smatraju na Istoku, Bonpo-Buda (ili
Rama).

2. Opisi Posebnih ljudi, koji su svojim očima videli neobične ljude u
samadi-pećinama.

3. Opisi spoljašnjosti Bude koje su dali ljudi koji su ga lično videli
(v. "Ko je bio Buda?") Neobična spoljašnjost Bude, a takođe i mišljenje
E. E Blavacke o podudarnosti njegovog izgleda sa izgledom ljudi
četvrte rase, dozvoljava nam da mislimo da se tu radi o opisu jednog
Atlantiđanina.

4. Svedočanstva iz literature o spoljašnjosti ljudi prethodnih civi-
lizazija, koja smo već izložili.

Primenivši sve to skupa, nastojali smo da odbacimo protivrečne
detalje, a zadržimo samo one koji su se logički slagali pri mno-
gostrukom analitičkom prilazu.

Poznato je daje na zemlji bilo 5 civilizacija (rasa). Pokušavajući da
rekonstruišemo spoljašnji izgled ljudi tih zemaljskih civilizacija, naišli
smo na određene teškoće u rekonstrukciji oblika ljudi I i II rase i ranih
Lemurijanaca, zato što o tome nema dovoljno svedočanstava, osim nji-
hovog delimičnog opisa kod Blavacke i R. Štajnera. Zato smo se

iti da su izgled Bude mogli imati jedni Atlanutigđlanvino(vmeroosvloantniloi nžautrie)k, oanisztgrulekdcikjuipsopvoaljasšanUjossktirš
ni).
re smo uzeli u obzir prilikom sklapanja oblika ljudi prethodnih civilizacija.

nstruisanja spoljašnjosti ljudi Pri rekonstrukciji spoljašnjosti čoveka čije su
hodnih civilizacija hramovima, kada smo dobili za čoveka sasvim
očima, velikom lobanjom, "trećim okom" i n
tetičke spoljašnjosti ljudi prethodnih civi- prirodno, javilo se pitanje - ko je to? Mi smo pr
sprovedemo niz ispitivanja, koja se sasto- Atlantiđani - ljudi prethodne civilizacije. I tokom
daje to istina, iako je to bila gruba greška.
čoveka čije su oči naslikane na tibetanskim
taj rekonstruisani oblik u vidu crteža već Iskreno rečeno, tokom čitave ekspedicije kod na
njima prilikom ekspedicije, jer ga je bilo sumnje da
i. Sa druge strane - jednoobrazno slikanje
betanskim i nepalskim hramovima nije
ovatnije su bile naslikane oči praroditelja
ko smatraju na Istoku, Bonpo-Buda (ili

oji su svojim očima videli neobične ljude u

de koje su dali ljudi koji su ga lično videli moskovski
čna spoljašnjost Bude, a takođe i mišljenje je da mu ne
osti njegovog izgleda sa izgledom ljudi pokazao ta
m da mislimo da se tu radi o opisu jednog hipotetički
starešina ma
ture o spoljašnjosti ljudi prethodnih civi-
i. - To nije
, nastojali smo da odbacimo protivrečne - A ko je
one koji su se logički slagali pri mno- - To je L
zu. vorio je star
bilo 5 civilizacija (rasa). Pokušavajući da - Zašto t
gled ljudi tih zemaljskih civilizacija, naišli - Ja to zn
ekonstrukciji oblika ljudi I i II rase i ranih - Odakle Vam takvo znanje? - začuđeno sam u
me nema dovoljno svedočanstava, osim nji-
od Blavacke i R. Štajnera. Zato smo se

Spoljašnji izgled ljudi prethodnih civilizacija

šknajsinhih Lemurijanaca (Lemuro-Atlantiđana) i Atlan

Spoljašnjost Lemuro-Atlantiđana

u oči naslikane na tibetanskim
m neobični oblik sa ogromnim
nosom u vidu ventila, sasvim
retpostavili da su tako izgledali
m čitave ekspedicije smo mislili

as su se javljale neke

je čovek koga smo nacrtali

zaista Atlantiđanin;

čoveka na našem

crtežu su lame i

Posebni ljudi smatrali

za onoga, koga su oni

nazivali "On", iako su

znali za Atlantiđane i

jasno shvatali smisao

reci "Atlantiđanin".

Sumnje je konačno

razvejao jedan

religiozni poslenik (zamolio

e navodimo ime). Kada sam mu

aj crtež i predstavio ga kao

crtež Atlantiđanina, taj

anastira mi je odbrusio i rekao:

e Atlantiđanin!

e on, po Vama? - upitao sam ja.

Lemurijanac! - odgo

rešina.

tako mislite?

nam.

upitao.

264 ŠTA SU REKLE LAME

- Ja nemara znanje, imam vodstvo - odgovorio je starešina.
- Šta je to 'Vodstvo"?
- Od reci 'Voditi". To jest, mene tako reći vode po znanjima.
- Vi ste Posvećenik?
-Da.
Bilo je veoma lako razgovarati sa tim čovekom u crnoj mantiji.
Samo bih počeo da govorim, a on bi tog trenutka nastavljao moju
misao. Javio mi se takav osećaj, kao da je on bio učesnik naše eks-
pedicije. Bio sam zaprepašćen. Ali, o tom čoveku ću detaljnije pričati u
poslednjem delu knjige, u poglavlju o Šambali. A što se tiče
spoljašnjosti ljudi prethodnih civilizacija, razgovor sa igumanom se
nastavio na sledeći način:
- Zašto Vi smatrate da je to Lemurijanac, a ne Atlantiđanin? - upi
tao sam, držeći naš crtež u ruci.
- Atlantiđani su izgledali drugačije. Njihova spoljašnjost je bila
bliža
savremenom čoveku. Oni u ovom trenutku čine osnovu Genofonda
čovečanstva. Najveći procenat ljudi u samadiju su Atlantiđani. A to je
- iguman je pokazao naš crtež - Lemurijanac! Šta su Atlantiđani
u
poređenju sa Lemurijancima? Lemurijanci su bili i jesu daleko više
razvijeni od ljudi svih drugih civilizacija! Oni čine osnove zemalja
Šambale i Agarte.
- Lame i Posebni ljudi su u razgovorima o samadi-pećinama stalno
nekoga nazivali "On". Šta Vi mislite - upitao sam - možda taj zagonet
ni "On" i jeste Lemurijanac?
-Da.
- Poznato je da su postojali rani (četvororuki i trooki) i kasni
Lemurijanci. Ove poslednje E. Blavacka naziva Lemuro-Atlantiđanima.
Ovo je - pokazao sam na crtež - kasni ili rani Lemurijanac?
- Kasniji, to je Lemuro-Atiantiđanin.
- Je li kod Lemurijanaca "treće oko" bilo na čelu, ili je to samo sim
bol?
- Kod Lemurijanaca je "treće oko" bilo veoma razvijeno, ali se
nalazilo unutar lobanje. A to na čelu je pre svega simbol - odgovorio je
starešina.
Ali, ovde ću biti prinuđen da prekinem ovaj dijalog mojim sop-
stvenim razmišljanjima o spoljašnjosti ljudi prethodnih civilizacija.
Tako, potrudićemo se da potkrepimo tvrdnju da je lik čoveka koji je

m vodstvo - odgovorio je starešina. rekonstruisan prema očima naslikanim na ti

hipotetički portret ne Atlantidanina, već kasnog

t, mene tako reći vode po znanjima. Atlantiđanina). Prvo, u literaturi postoje direktn

je Buda bio Atlantiđanin (E. R Blavacka "Tajna

2, str. 281), a oblik Bude se ne slaže sa oblikom

govarati sa tim čovekom u crnoj mantiji. Drugo, u opisu Budine spoljašnjosti ima pri
im, a on bi tog trenutka nastavljao moju svedoče o prilagođenosti njegovog organizm
sećaj, kao da je on bio učesnik naše eks- života: stopala u obliku peraja tuljana, opne
en. Ali, o tom čoveku ću detaljnije pričati u grudni koš i slično. Ako to uporedimo sa obliko
u poglavlju o Šambali. A što se tiče prema očima na tibetanskim hramovima, kod ov
ih civilizacija, razgovor sa igumanom se primetiti još veća prilagođenost amfibijskom ob
tome svedoče detalji kao što su nos u obliku ven

to Lemurijanac, a ne Atlantiđanin? - upi vodene životinje) i poseban tip očiju. Uobličava s
ruci. čoveka na Zemlji odvijala putem postepenog pr
oblika života na čisto kopneni. Odatle sledi daj
drugačije. Njihova spoljašnjost je bila
najbolje prilagođen amfibijskom obliku života n

u ovom trenutku čine osnovu Genofonda on odnosi na Lemurijance, a ne na Atlantiđane.
nat ljudi u samadiju su Atlantiđani. A to je Treće, na tibetanskim hramovima su, najver
rtež - Lemurijanac! Šta su Atlantiđani praroditelja naše civilizacije. A on je, kako m
prema svedočanstvima koja smo sakupili, bio B

ma? Lemurijanci su bili i jesu daleko više koji je doprineo rađanju pete rase pre 18.013 g
gih civilizacija! Oni čine osnove zemalja piše ("Tajna doktrina", 1937, tom 2, str. 439) da
nastala, upravljali "božanski kraljevi", koje o

u u razgovorima o samadi-pećinama stalno smatra kasnim Lemurijancima (Lemuro-Atlantiđa
Vi mislite - upitao sam - možda taj zagonet da su Lemuro-Atlantiđani, koji su predstavnici na
? (superintelektualci) i koji su se očuvali u stan
rađanjem pete rase. Zato su oči tih "božanskih lj

ojali rani (četvororuki i trooki) i kasni tibetanskim hramovima.
E. Blavacka naziva Lemuro-Atlantiđanima. Da li su naše tvrdnje ubedljive ili ne - neka p
Ali, svejedno mi smatramo da oblik čoveka koji
tež - kasni ili rani Lemurijanac?
očima naslikanim na tibetanskim hramovima
Atiantiđanin.
"treće oko" bilo na čelu, ili je to samo sim Atlantiđaninu.
Osim toga, crtež izgleda Lemuro-Atlantiđa

"treće oko" bilo veoma razvijeno, ali se izmene uzevši u obzir iskaze Posebnih ljudi i
na čelu je pre svega simbol - odgovorio je Gafarova. Izmene se tiču karakteristika "treće
otvora.

da prekinem ovaj dijalog mojim sop- Bili smo prinuđeni da "treće oko" nacrtano

poljašnjosti ljudi prethodnih civilizacija. crteža, jer su nam iskazi lama i Posebnih ljudi pos

tkrepimo tvrdnju da je lik čoveka koji je

Spoljašnji izgled ljudi prethodnih civilizacija

ibetanskim hramovima
Lemurijanca (Lemuro-
na ukazivanja na to da
a doktrina", 1937., tom
na našem crtežu.
iličan broj odličja koja
ma amfibijskom obliku
među prstima, veliki
om koji je rekonstruisan
vog poslednjeg se može
bliku života. Uistinu, o
ntila (karakterističan za
se utisak da se evolucija
relaska sa amfibij-skog
je oblik čoveka koji je
najstariji, to jest, da se

rovatnije, naslikane oči
možemo da procenimo
Bonpo-Buda (ili Rama)
godina. E. R Blavacka
su petom rasom, kad je
ona, a i drugi autori,
anima). Može se misliti
ajrazvijenije civilizacije
nju samadija, upravljali
judi" postale simboli na

prosudi čitalac, a ne ja.
je rekonstruisan prema
a, odgovara Lemuro-

anina je pretrpeo neke
naučne analize Venera
eg oka", ušiju i usnog

o na čelu uklonimo sa
svedočili o tome da je

266 ŠTA SU REKLE LAME

to pre svega simbol koji govori o važnoj ulozi "trećeg oka" u
životu ljudi prethodnih civilizacija. Kao što je poznato, "treće
oko" se nalazi u dubini lobanje na mestu gde je smešten anatomski
oblik koji nazivamo epifizom.

Veličinu ušiju smo povećali, jer su nam Posebni ljudi direktno
ukazali da su uši neobičnih ljudi u pećini velike.

Sto se tiče usnog otvora: naš specijalista za stomatologiju i
viličnu hirurgiju V G. Gafarov je sproveo naučnu analizu
vertikalnog spajanja kostiju lica lobanje u procesu embriogeneze.
Poznato je da embrionalni razvitak deteta (unutar materice)
ponavlja osnovne crte razvitka čoveka na Zemlji. Pri tome se kosti
lica lobanje formiraju odvojeno sa obe strane (desne i leve) i
uskoro se spajaju u središtu, obrazujući koštani osnov lica. Pored
toga, ako sve ostale kosti razvoj završavaju otprlike do čovekove
20. godine, kosti lica završavaju razvoj tek otprilike u 25. godini.
Učeni stomatolozi povezuju mnogostrane anomalije u razvoju usta
sa sporijim razvojem kosti lica, kao što su "zečja usna", "vučja
čeljust", a takode i činjenicu da gotovo svi ljudi imaju karijes i
paradentozu.

Defekti u razvoju kostiju lica, na primer "zečja usna" (rascep
gornje usne) ili "vučja čeljust" (rascep gornjeg nepca) obrazuju
se kao rezultat zakašnjenja razvitka u ranoj etapi embriogeneze,
kada dve polovine lobanjskog dela lica još nisu bile srasle i bile su
odvojene pukotinom. Otuda je moguće zaključiti, uzimajući u obzir
da čovekov embrionalni razvitak ponavlja evolucioni razvitak
čoveka na Zemlji, da kod drevnih ljudi kosti lobanje lica nisu bile u
potpunosti srasle po centru.

Ko je od drevnih ljudi mogao da ima središnju pukotinu na
licu? Uzimajući u obzir da je pukotina među kostima lica jedna od
najranijih karakteristika, i činjenicu da su se kosti u procesu
evolucije prvi put pojavile kod Lemunjanaca (E. P Blavacka, 'Tajna
doktrina" 1937, tom 2 str 208) može se pretpostaviti da su
Lemurijanci imali rascep na gornjoj usni i gornjem nepcu. Kao
potvrda za to služi činjenica daje na tibetanskim hramovima
zajedno sa neobičnim očima naslikan spiralni nos čiji se razrez
spušta naniže (prema oblasti gornje usne) ka usnom otvoru.

Vertikalna pukotina, koja spaja usni i nosni otvor, igrala je kod
Lemunjanaca važnu ulogu za amfibijski način života. Po obodima
ver-

E tikalne pukotine, tamo gde su kod savremenog
mak-silarni sinusi, kod Lemunjanaca su se nalazi
govori o važnoj ulozi "trećeg oka" u koje su pomagale da se krv obogati kiseoniko
ivilizacija. Kao što je poznato, "treće su dužem boravku pod vodom. Voda, koja se us
anje na mestu gde je smešten anatomski propuštala se kroz te škrge i odvodila kroz vert
m. Očigledno, Lemurijanci su takode imali veći gr
ećali, jer su nam Posebni ljudi direktno plućima sačuvali zalihu vazduha tokom borav
h ljudi u pećini velike. Na taj način kod Lemurijanaca su bili uskl
ora: naš specijalista za stomatologiju i rečeno, elementi prilagođavanja vodi "riba
Gafarov je sproveo naučnu analizu maksilarne sinuse kod savre-menih ljudi V G
u lica lobanje u procesu embriogeneze. ostacima škržnih tvorevina kod Lemurijanaca.
ni razvitak deteta (unutar materice)
vitka čoveka na Zemlji. Pri tome se kosti Postojanje škrga sa strana vertikalnog rascep
vojeno sa obe strane (desne i leve) i nos po zakonima anatomije moralo je dovesti d
tu, obrazujući koštani osnov lica. Pored ne može da obavlja ulogu glasovnog aparata. U
razvoj završavaju otprlike do čovekove proizvođenje zvuka moralo premestiti u oblast n
šavaju razvoj tek otprilike u 25. godini. prvog dela knjige da je indijski svami Ananta K
u mnogostrane anomalije u razvoju usta se na drevne religiozne izvore, tvrdio da su
i lica, kao što su "zečja usna", "vučja (očigledno Lemurijanci) govorili nosom, pri
icu da gotovo svi ljudi imaju karijes i glasova bio ne samo u dijapazonu običnog glas
ultrazvuka i infrazvuka.
ju lica, na primer "zečja usna" (rascep
just" (rascep gornjeg nepca) obrazuju Zašto je nos Lemurijanaca u obliku
a razvitka u ranoj etapi embriogeneze, proizvodio i zvuk, tokom evolucije zamenjen
kog dela lica još nisu bile srasle i bile su koga su posedovali, kako smatramo, Atlantiđani
a je moguće zaključiti, uzimajući u obzir naše civilizacije? Razmišljajući na tu temu, V
razvitak ponavlja evolucioni razvitak smo došli do zaključka da je meki nos Lemur
revnih ljudi kosti lobanje lica nisu bile u ventila bio veoma podložan povredama, što
narušavalo i funkciju disanja i govora. Rizik
mogao da ima središnju pukotinu na važnih funkcija je očigledno doveo do postepe
je pukotina među kostima lica jedna od formiranja običnog nosa zaštićenog kostima
tkivom, čak i na uštrb sposobnosti za dugi bora
činjenicu da su se kosti u procesu usled smanjenja škrga. U tom slučaju se pr
kod Lemunjanaca (E. P Blavacka, 'Tajna prenela na grkljan, praznine na mestu škrga (m
r 208) može se pretpostaviti da su dobili su ulogu rezonatora zvuka, a vertikalni ra
na gornjoj usni i gornjem nepcu. Kao i nosa je zarastao.
nica daje na tibetanskim hramovima
ma naslikan spiralni nos čiji se razrez I tako, kako nama izgleda, kasni Lemu
ti gornje usne) ka usnom otvoru. Atlantiđani) imali su sledeće spoljašnje karakteri
ja spaja usni i nosni otvor, igrala je kod
za amfibijski način života. Po obodima - visinu 7-8 metara i više
- veliku lobanju

Spoljašnji izgled ljudi prethodnih civilizacija

g čoveka smešteni
ile nevelike škrge,
om i odgovarale
sisivala kroz usta,
tikalnu pukotinu.
rudni koš da bi u
vka pod vodom.
lađeni, slikovito
a" i "sisara". A
G. Gafarov smatra

pa koji spaja usta i
do toga da grkljan
U tom slučaju se
nosa. Sećamo se iz
Krišna, pozivajući

najdrevniji ljudi
čemu je raspon
sa, već i u oblasti

ventila, koji je
n običnim nosom,
i, a takode i ljudi
V G. Gafarov i ja
rijanaca u obliku
o je istovremeno

narušavanja tako
enog evolucionog
a i hrskavičavim
avak pod vodom,
roizvodnja zvuka
maksilarni sinusi)
ascep između usta

urijanci (Lemuro-
istike:

268 269



Detaljni izgled kasnog lemurijanca (po našim uputstvima nacrtao
umetnik V Kuprijanov)

velike oči neobičnog izgleda sa dvostrukom krivinom gornjeg
kapka

- spiralni nos u obliku
ventila bez nosne kosti

-

-

- vertikalnu pukotinu

između nosa i usta, sa čije

strane su bile

smeštene škrge
- nevelika horizontalna
usta
- malu donju vilicu
- srazmerno velike uši
- snažan vrat
- snažan grudni koš
- srazmerno dugačke
rake
- stopala u obliku peraja
tuljana
- opne među prstima
ruku i nogu, koje su
dopirale do sredine
prstiju

- žućkastu kožu
Naravno, u nečemu
smo u pravu, a u nečemu
se varamo. Ali,
istraživanje spoljašnjosti
ljudi prethodnih civilizacija
usled oskudnosti

ŠTA SU REKSLpEolLjAašMnjEi izgled ljudi prethodnih civilizacija

Ne zamarajući čitaoca suviše detaljnom analizom raznih para-
metara, dozvolićemo sebi da ovde ukratko izložimo karakteristike
Atlantiđana koje su oni, po našem mišljenju, posedovali:

- visinu 3-5 metara

- veliku lobanju okruglog ili kupastog oblika
- velike neobične oči, ali je krivina gornjeg kapka bila manje
izražena nego kod Lemurijanaca
- prav nos običnog izgleda
- vertikalnog rascepa između nosa i usta nije bilo
- nevelika horizontalna usta

- donja vilica je nešto manja nego kod čoveka naše civilizacije
- srazmerno velike uši
- snažan vrat
- snažan grudni koš
- srazmerno duge ruke, koje dopiru do kolena
- stopala oblika peraja tuljana, ali u manjem stepenu nego kod
Lemurijanaca
- opne između prstiju ruku i nogu koje dopiru do sredine prstiju
- uvučen polni organ kod muškaraca
- boja kože žuta ili crvena ili braon ili crna
Na taj način, na osnovu ovih istraživanja, moguće je doneti
zaključak da su Lemurijanci, kao i Atlantiđani, imali jasne odlike koje
su svedočile o amfibijskom obliku života: noge u obliku peraja, opne
među prstima, veliki grudni koš, izbočina gornjeg kapka. Istovremeno
su se kod Atlantiđana, za razliku od Lemurijanaca, pojavile odlike koje
su karakteristične za kopneni oblik života: nos u obliku ventila zame-
njen je pravim običnim nosom, nestala je vertikalna pukotina između
usta i nosa sa škrgama. Kao posledica toga moralo je doći do
premeštanja glasovnog aparata iz nosa u grkljan. Takođe je očigledno
da su Atlantiđani mogli da provode manje vremena pod vodom od
Lemurijanaca (škrge su nestale).

Veljke dimenzija lobanje karakteristične za Atlantiđane (kao i za
Lemurijance) mogu ukazivati kako na razvijenost mozga, tako i na
razvijenost "trećeg oka", koje je bilo smešteno unutar lobanje. Odatle
proizilazi da su Atlantiđani, kao i Lemurijanci, bili ljudi visoke
inteligencije, koji su često koristili moć "trećeg oka" za rešavanje
raznih životnih problema.

i prethodnih civilizacija Spo
c
suviše detaljnom analizom raznih para-
da ovde ukratko izložimo karakteristike N
našem mišljenju, posedovali: izgle
prouč
g ili kupastog oblika su
li je krivina gornjeg kapka bila manje
anaca
da
među nosa i usta nije bilo
usta
nja nego kod čoveka naše civilizacije

koje dopiru do kolena
uljana, ali u manjem stepenu nego kod

ku i nogu koje dopiru do sredine prstiju Atlantiđanin u stanju sama<iLja (U'iez autora)
d muškaraca
a ili braon ili crna veka
ljudi
vu ovih istraživanja, moguće je doneti Pomenute varijacije rasta ljudi naše civi
, kao i Atlantiđani, imali jasne odlike koje manvantaričkim ciklusom, prema kome se sve d
obliku života: noge u obliku peraja, opne duhovnog, a rast uloge materijalnog; danas je kr
koš, izbočina gornjeg kapka. Istovremeno raste uloga duhovnog. Sve to navodi na pomisao
liku od Lemurijanaca, pojavile odlike koje duhovnog principa kod čoveka i njegovog rasta
i oblik života: nos u obliku ventila zame- tako Lemurijanci i Atlantiđani, koji su imali više
om, nestala je vertikalna pukotina između psihičku energiju, bili znatno višeg rasta nego mi
Kao posledica toga moralo je doći do Sudeći po spoljašnjosti čoveka naše civilizaci
ata iz nosa u grkljan. Takođe je očigledno od poluvodenog načina života (Lemurijanci, Atl
provode manje vremena pod vodom od svedoče stopala nogu, koja su više prilagođena
ale). opni među prstima, građa očiju i slično.
Nije isključeno da je površina kontinenata u
e karakteristične za Atlantiđane (kao i za manja, pa su zato ljudi prethodnih civilizacija u v
ati kako na razvijenost mozga, tako i na
je je bilo smešteno unutar lobanje. Odatle
ni, kao i Lemurijanci, bili ljudi visoke
koristili moć "trećeg oka" za rešavanje

271

oljašnji izgled ljudi naše
civilizacije

Naravno, mi znamo kako

edamo. Pa ipak se, prilikom

čavanja literature, stiče utisak da

rani ljudi pete rase (naše

civilizacije) koji su

živeli u vreme

propasti Atlantide,

pre oko 850.000

godina, bili znatno

višeg rasta, koji je

dostizao i do 3-4

metra. Potom se rast

ljudi postepeno

smanjivao, i kako

meni izgleda,

najmanji je bio u

periodu od 10. do 18.

a. Sada dolazi do uvećanja rasta

i -ubzanja.

ilizacije imaju izvesne veze sa

do nedavno odvijalo opadanje uloge

ritična tačka pređena i počela je da

da postoji paralela između razvitka

u evolucionom pogledu. Nisu tek

duhovne principe i umeli da koriste

i.

ije, evoluciono je došlo do prelaska

lantiđani) na čisto kopneni. O tome

a hodanju nego plivanju, odsustvo

u vreme Lemurije i Atlantide bila
većoj meri koristili okean za život.

272

Za savremenog čoveka je takođe karakterističan suštinski

gubitak funkcije "trećeg oka". Kao što je poznato, "treće oko" je ostalo

u obliku rudimenta - epifize. Očigledno, pošto je razvijenije "treće

oko" Atlantiđana, a posebno Lemurijanaca imalo veći obim, to

se odražavalo na povećanje razmera lobanje kod ljudi prethodnih

civilizacija. Na povećanje razmera lobanje očigledno su takođe

uticale i više intelektualne sposobnosti Lemurijanaca i Atlantiđana.

Zašto je kod ljudi naše civilizacije "treće oko", neophodno kao

organ koji omogućava da se ovlada psihičkom energijom, postepeno

zakržljavalo? To je tim čudnije što bi u evolucionom smislu, baš

naprotiv, od civilizacije do civilizacije, trebalo da bude zapaženo

povećanje uloge "trećeg oka" i njegov razvoj. Zbilja, uz pomoć

"trećeg oka" bilo bi moguće delovati na gravitaciju, ostvariti

telepatski prenos misli i slično.

Uzrok degradacije "trećeg oka" kod ljudi naše civilizacije je, po

mom mišljenju, poslednja poruka "SoHm". Ona je, kao što čitalac

već zna, prekinula stalni kontakt čovekovog duha sa Univerzalnim

infor-macionim prostorom.

U okolnostima ukojima su postojale prethodne civilizacije, "treće

oko" je vršilo funkciju usklađivanja sa frekvencijom

Univerzalnog informacionog prostora (Onog Sveta). Očigledno je

ta funkcija bila glavna funkcija "trećeg oka" i njeno prekidanje

putem poslednje poruka

••• "SoHm" je dovelo do

postepene degradacije

"trećeg oka". Samo

određeni ljudi u našoj

civilizaciji su u stanju da

prevaziđu barijeru

"SoHm" i usklade se sa

frekvencijom Univer-

zalnog informacionog

su Arijevac (čovek naše civilizacije) u stanju samadija prostora. Ti ljudi
(crtež autora) posve^enicj_ Numa su na

veka je takođe karakterističan suštinski Spoljašnji izgled ljudi prethodnih civilizaciŠjaTASUREKLEL
". Kao što je poznato, "treće oko" je ostalo
e. Očigledno, pošto je razvijenije "treće raspolaganju znanja Onog Sveta, znanja koja su
bno Lemurijanaca imalo veći obim, to svim Lemurijancima i Atlantiđanima bez izuzetka
e razmera lobanje kod ljudi prethodnih
Poslednja poruka "SoHm", usled koje se p
razmera lobanje očigledno su takođe "ostvari sam" (ili "amin") uticala je na raz
posobnosti Lemurijanaca i Atlantiđana. civilizacije. Odvajanjem od Višeg duhovnog prin
civilizacije "treće oko", neophodno kao civilizacije su sebe ostvarili pre-vashodno u fizič
e ovlada psihičkom energijom, postepeno nije moglo a da se ne odrazi na njihov Spoljašnji iz
dnije što bi u evolucionom smislu, baš
o civilizacije, trebalo da bude zapaženo
ka" i njegov razvoj. Zbilja, uz pomoć
guće delovati na gravitaciju, ostvariti
no.
eg oka" kod ljudi naše civilizacije je, po
poruka "SoHm". Ona je, kao što čitalac
ontakt čovekovog duha sa Univerzalnim

su postojale prethodne civilizacije, "treće

iju usklađivanja sa frekvencijom

og prostora (Onog Sveta). Očigledno je

unkcija "trećeg oka" i njeno prekidanje

poslednje poruka

do

postepene degradacije

"trećeg oka". Samo

određeni ljudi u našoj

civilizaciji su u stanju da

prevaziđu barijeru

"SoHm" i usklade se sa

frekvencijom Univer-

zalnog informacionog

prostora. Ti ljudi
cije) u stanju samadija posve^enicj_ Numa su na

LAME 273

u bila dostupna
a.
pojavio princip
zvoj ljudi naše
ncipa, ljudi naše
čkom svetu, što
izgled.

A-PDF Page Cut DEMO: Purchase from www.A-PDF.com to remove the watermark

Glava 10

v

Covek star 300 godina

Posle ekspedicije u samadi-pećinu, zadržali smo se tri dana
u Katmanduu. Dok sam sređivao zabeleške sa ekspedicije,
V M. Lobankov je, zajedno sa drugim članovima ekspedicije,
imao još dva dodatna sastanka, i oba su bila veoma
interesantna.

vt

Sta je zapisano u "Vedama"

Seskand Arijel, učesnik ekspedicije, organizovao je sastanak
sa profesorom Nepalskog univerziteta, učiteljem sanskrita
gospodinom Šivarajem Ačaridom Kavdanijanom. On je jedan
od najboljih poznavalaca "Veda", pri čemu je "Vede" upoznao u
originalu, na najstarijem jeziku sveta - sanskritu.

Šta su "Vede"? To su fundamentalni i najstariji spisi, koji
se u osnovnim crtama slažu sa religijom, ali su detaljniji. Njihov
autor je nepoznat. Smatra se da su sanskritom, koji je danas
mrtav jezik, govorili Atlantiđani.

"Vede" su napisane nekom neobičnom logikom, koja se
uopšte ne slaže sa našom ljudskom logikom. "Vede" se teško
shvataju i teško razumevaju. Zato se kratko izlaganje suštine
"Veda" profesora Šivara-ja pokazalo kao veoma dragoceno.

Profesor Šivaraj je rekao Lobankovu da se u davnoj prošlosti
odigrao sveopšti potop, u kome su nastradali svi ljudi
prethodne civilizacije (Atlantiđani). Jedan čovek po imenu
Manu, koji je mogao da meditira i uđe u stanje samadija, uspeo
je da se spase visoko na Himalajima. Kada je voda počela da se
povlači, on je izašao iz samadija. Manu nije bio Bog, ali je vladao
veoma velikom energijom. On je razumeo jezik riba i od njih je
saznao da na drugoj planini koja nije potopljena na njega čeka
drugi čovek po imenu Sid. Sid je predstavljao zgušnjavanje
energije i uključivao je u sebe sve: čoveka, seme životi-

Glava 10 Čovek star trista godina

ovek star 300 godina nja, biljaka i slično.* Manu je zajedno sa Sid
ljudi. Manu je takođe sazdao mnoštvo Bu
samadi-pećinu, zadržali smo se tri dana pomogli da se rodi.
m sređivao zabeleške sa ekspedicije,
jedno sa drugim članovima ekspedicije, Taj odlomak iz "Veda", koji je ispričao p
na sastanka, i oba su bila veoma shvatiti kao svedočanstvo o postojanju G
naporedo sa genofondom životinja i biljaka
t obnovi čovečanstvo nakon sveopšteg potopa.
stanja samadija, pomogle su čovečanstvu
zapisano u "Vedama" putem napretka.

nik ekspedicije, organizovao je sastanak Lobankov je posebno detaljno ispitao p
kog univerziteta, učiteljem sanskrita fenomenu samadija u "Vedama" postoji potp
Ačaridom Kavdanijanom. On je jedan di čovek može da uđe odvojivši svoju svest o
a "Veda", pri čemu je "Vede" upoznao u se svest nađe u čistom stanju (u samoj sebi). P
jeziku sveta - sanskritu. materija smanjuje do nule i prekida se raz
su fundamentalni i najstariji spisi, koji samadi se može ući na bilo kom mestu, ali n
lažu sa religijom, ali su detaljniji. Njihov tima za samadi smatraju se sveta mesta - S
atra se da su sanskritom, koji je danas planinama na granici večnih snegova. U dugi
lantiđani. pećini. U samadiju čovek može da provede k

nekom neobičnom logikom, koja se - Staje Šambala? - upitao je Lobankov
om ljudskom logikom. "Vede" se teško - To je sistem pećina sa ljudima u samadij
evaju. Zato se kratko izlaganje suštine iz "Veda" - odgovorio je profesor.
-ja pokazalo kao veoma dragoceno. - Šambala zaista postoji na Zemlji?
ekao Lobankovu da se u davnoj prošlosti - Da, postoji.
p, u kome su nastradali svi ljudi - Da li je moguće posetiti bilo koju samadi
(Atlantiđani). Jedan čovek po imenu realno dokazalo postojanje drevnih ljudi u sta
meditira i uđe u stanje samadija, uspeo Lobankov.
a Himalajima. Kada je voda počela da se - Vi nikada nećete uspeti da dodirnete, op
amadija. Manu nije bio Bog, ali je vladao u samadiju, zato što to ne srne da se čini i zato
m. On je razumeo jezik riba i od njih je je kao matematika, kada, rešavajući jednačinu
anini koja nije potopljena na njega čeka ne može realno dodirnuti i opipati - odgovori
Čudno poređenje - "kao matematika!"
Sid. Sid je predstavljao zgušnjavanje samadije realno postoje u fizičkom svetu, a sa
u sebe sve: čoveka, seme životi- do njih i proučiti ih. Očigledno, uloga samad
Zemlji je isuviše velika.

* Potpuno je moguće da je to isto ono o čemu je pisala
"ograđenog mesta - Vara", u kome su, osim ljudi, b
slično. E. M.

275

dom začeo civilizaciju
uda, koji su čovečanstvu

profesor Šivaraj, može se
Genofonda čovečanstva
a, koji je pomogao da se
A Bude, koje su izašle iz
koje se rađalo da krene

profesora o samadiju. O
puna informacija. U sama-
od fizičkih objekata, kada
Pri tome se obim razmene
zmena energije. U kratki
ne u vatri. Najboljim mes-
Sadbala, koja se nalazi u
i samadi najlakše je ući u
koliko hoće vremena.

ju. Tako se može shvatiti

di-pećinu da bi se ljudima
anju samadija? - upitao je

pipate i fotografišete ljude
o što su oni zaštićeni. To
u, dobijemo dokaz koji se
io je Šivaraj.
S jedne strane, ljudi u
a druge - ne može se doći
dija za očuvanje života na

Blavacka, pominjući izgradnju
bila semena životinja, biljaka i