Dr.Ernst Muldasev-Od koga smo postali

210 ŠTA SU REKLE LAME

Lame, gurui i svamiji znali su za ljude prethodnih civilizacija, ali su
nastojali da o tome detaljno ne govore, bilo zato što su loše zpamtili tu
oblast religiozne nauke, bilo zato što su krili neku veliku tajnu.

Od dela Posvećenika, najpristupačnije su nam bile knjige
Nostradamusa i E. E Blavacke. Ali, proročanstva ovog prvog izložena su u
katrenima čiji prevod sa starofrancuskog na ruski možda nije sasvim
tačan i zato može dovesti do pogrešnih zaključaka.

'Tajna Doktrina" E. P Blavacke je delo kolosalno po obimu i ispu-
njenošću činjenicama. Po tome mi je logika u toj knjizi izgledala
nekako ne-ljudski: sve je izloženo u stancama, prilikom čijeg čitanja je
moguće naći početak misli na kraju knjige, sredinu na početku, a kraj u
sredini. U početku, kada sam prvi put pročitao "Tajnu Doktrinu", to me je
veoma naljutilo, ali sam potom postao svestan da je tu prisutna znatno viša
logika, moguće logika Višeg Uma, koju moj ljudski um nije mogao da
shvati potpuno, već samo delimično i na mahove. U očajničkom
nastojanju da sistematizujem činjenice iznete u knjizi, bio sam prinuđen da
primenim stari studentski način. Stvar je u tome što su mnogi studenti u
stanju da pri napregnutom izučavanju materijala,

zapamte ovaj na kratko vreme, a
potom ga mirno zaborave.
Ponovo sam pročitao tu knjigu,
zapamtivši mnoge njene delove,
sastavivši ih potom u mislima, i
načinio sam izvode iz knjige, uvodeći
sve informacije u korito ljudske logike i
hronologije. Te izvode je bilo moguća
uključiti u logička naučna zdanja.
Može li se verovati posve-
ćenicima? Teško je reći "da" i teško je
reći "ne". Ipak, svaki razumni čovek i
te kako veruje u Boga, pa makar i tek
onda kad mu se primakne smrtni čas.
A ako ne bi trebalo poricati postojanje
Boga, tj Višeg Razuma, ne bi tre-

ElenaPetrovnaBlavacka(1831-1891) 7ibsaplrofa-pv,nonmroisvcttaostmvi -en„,diio- v

j(o su Lemurijanci i Atlantiđani?

212 ŠTA SU REKLE LAME

Opšta svedočanstva o prethodnim civilizacijama

Elena Blavacka je o tome pisala ('Tajna Doktrina", 1937., tom 2
str. 169)

..."/storija prvobitnih Rasa nije sahranjena u grobnici vremena
za Posvećenike, već samo za neznalačku nauku."

Prema navedenim izvorima, niko ne osporava nastanak čoveka
putem otelovljenja duha. Govoreći recima savremene fizike, talasni
oblik života (duh, Onaj Svet) se postepeno materijalizovao i dobio
ljudsko telo. Proces materijalizacije duha, zgušnjavanje psihičke
energije, podseća na bajku o čarobnom stolnjaku, kada se iz ničega
pojavljivala hrana itd. Naravno, nije moguće verovati u to.

Ali, sa druge strane, još iz školske fizike je poznato da 2 gama
kvan-ta = l elektron, tj. da je talasni element sposoban da se
preobrazi u materijalni. Građanin grada Ufe Marat Fathislamov
dvaput je bio kod velikog avatara Satja Sai Babe (Indija) i sam svojim
očima video kako on materijalizuje misli, stvara tako reći iz ničega
prašak, pirinač i drugo. Osim toga, Marat je doneo nekoliko video
filmova o Sai Babi na kojima se prikazuje proces materijalizacije.

Naravno, proces materijalizacije koji izvodi Veliki avatar može se
smatrati za umešno izvedeni trik. Ali, kod njega je sve isuviše
ubedlji-vo! A i broj ljudi koji mu veruju je veoma veliki:
svakodnevno kod njega bude oko 10 hiljada ljudi, a na proslavi
njegovog sedamdesetog rođendana iz čitavog sveta se skupilo više od
milion ljudi. Teško je zamisliti toliku masu prostaka-tikvana.

Isto tako se može primetiti da hipoteza o materijalizaciji psihičkih
energija po svojoj dokazivosti ima isto pravo da postoji kao i u naše
vreme važeća hipoteza o pojavi života na Zemlji putem pojave organ-
skih molekula i njihovog postepenog usložnjavanja.

Prema religiji i znanjima PosvećeAika, na Zemlji je bilo 5 rasa* (ili
civilizacija) ljudi. Kao što sam u prethodnom tekstu rekao,
predstavnici prve rase koji su nazvani "samorođenima", predstavljali
su anđeloli-ka bića veličine 50-60 metara, imali su jedno oko (ono
koje mi danas nazivamo "trećim") i razmnožavali su se putem
deobe.

* To ne bi trebalo mesari sa danas postojećim pojmom "rasa" koji određuje
nacionalnu raznolikost ljudi. - prim. izd.

E

tva o prethodnim civilizacijama Predstavnici druge rase ljudi, nazvani "potom
predstavljali su gušća, ali još uvek gasolika bića,
me pisala ('Tajna Doktrina", 1937., tom 2 takođe jedno oko (takođe tipa "trećeg oka") i ra
pupljenja i spora.
asa nije sahranjena u grobnici vremena
o za neznalačku nauku." Treća rasa, nazvana "dvostruki", "dvopo
najduže je postojala i najviše se izmenila unut
rima, niko ne osporava nastanak čoveka došlo je do podele polova, pojavile su se kost
Govoreći recima savremene fizike, talasni četvororukih bića sa dva lica visine oko 20 meta
vet) se postepeno materijalizovao i dobio dvoruka bića sa jednim licem, znatno manjih ra
procvat doživeli su najkasniji Lemurijanci - Lemu
rijalizacije duha, zgušnjavanje psihičke
o čarobnom stolnjaku, kada se iz ničega Predstavnici četvrte rase, zvani Atlantiđani, b
avno, nije moguće verovati u to. licem, visine oko 6-8 metara i imali su gusto telo
š iz školske fizike je poznato da 2 gama
da je talasni element sposoban da se Predstavnici pete rase (tj. naše civilizacij
Građanin grada Ufe Marat Fathislamov početku su bili viši nego danas, ali su se p
vatara Satja Sai Babe (Indija) i sam svojim današnjih razmera.
rijalizuje misli, stvara tako reći iz ničega
Osim toga, Marat je doneo nekoliko video Smatra se da će na Zemlji biti ukupno 7 rasa.
ma se prikazuje proces materijalizacije. imaće 7 podrasa.
alizacije koji izvodi Veliki avatar može se
eni trik. Ali, kod njega je sve isuviše Kada je nastao život na Zem
udi koji mu veruju je veoma veliki:
ude oko 10 hiljada ljudi, a na proslavi U svim navedenim izvorima kaže se d
đendana iz čitavog sveta se skupilo više od računajući i čoveka, nastao pre mnogo miliona
sliti toliku masu prostaka-tikvana. tome piše ("Tajna Doktrina", 1937., tom 2, str. 2
titi da hipoteza o materijalizaciji psihičkih
osti ima isto pravo da postoji kao i u naše "ČitaZac može upitati zašto mi uopšte govo
ojavi života na Zemlji putem pojave organ- odgovaramo, pre svega zato što znanje o po
ostepenog usložnjavanja. predstavlja dokaz o ogromnoj starosti ljudske r
PosvećeAika, na Zemlji je bilo 5 rasa* (ili
što sam u prethodnom tekstu rekao, U "Akaša Zapisu" je napisano:
su nazvani "samorođenima", predstavljali
e 50-60 metara, imali su jedno oko (ono Uporedo sa čovekom postojale-su životinje koje
"trećim") i razmnožavali su se putem istom stepenu razvoja kao i on. Prema savrem
bismo ih u gmizavce." (R. Štajner, "Iz svetskih hr

Ista ta E. E Blavacka u 'Tajnoj Doktrini" (19
tačne podatke o vremenu postojanja poslednjih ze

s postojećim pojmom "rasa" koji određuje
rim. izd.

KO su Lemurijanci i
Atlantiđani?

m rođeni" ili "besmrtni"
visine oko 40 m, imali su
azmnožavali su se putem

olni" ili "Lemurijanci",
tar sebe. Tokom te rase
ti, telo se zgusnulo i od
ara oni su se preobrazili u
azmera. Najveći razvoj i
uro-Atlantiđani.
bili su dvoruki, sa jednim
o.
je), nazvani Arijevci, u
postepeno smanjivali do

. Svaka od njih je imala i

mlji?

da je život na Zemlji,
godina. E. E Blavacka o
261):

orimo o zmajevima? Mi
ostojanju sličnih životinja
rase."

e su u svojoj vrsti bile na
menom poimanju, ubro-jali

ronika", 1992. str. 66)

937, tom 2) daje prilično
emaljskih civilizacija:

214 ŠTA SU REKLE

Lemurija je propala oko 700.000 godina pre početka perioda koji
Se danas naziva tercijarom" (str. 392) .. "potop, .koji je preplavio
posled-nje delove Atlantidepre 850.000godina..." (str 416)
"...nakonpotapanja poslednjih predstavnika rase Atlantiđana pre
oko 12.000 godina..." (str 158) " ... i da su Arijevci (naša
đvilizacija)postojali već 200.000 godina kada je prvo veliko
Ostrvo ili Kontinent (Atlantiđana) bio potopljen." (str. 459)

Na taj način, nastanak čoveka na Zemlji putem zgušnjavanja
duha zahtevao je mnogo miliona godina evolucionog rada prirode.
Povodom toga hteo bih da navedem frazu E. P. Blavacke ("Tajna
Doktrina" 1937, tom 2, str 329)

"Proteklo je nekoliko miliona godina od doba Prve rase, "bez razu-
ma", do pojave visokorazumnih i intelektualnih Rasa najkasnijih
Lemurijanaca; a takođe i dugi period između najranije civilizacije
Atlantiđana i istorijskog perioda."

I tako, život na Zemlji nastao je pre nekoliko miliona godina, a
ljudske rase (civilizacije) rađale su jedna drugu, postepeno se
usložnjavajući. Ali, istovremeno je istorija čovečanstva na zemlji is-
presecana globalnim katastrofama koje su uništavale čitave civilizaci-
je. Očigledno, u evolucionom naporu prirode da razvije čovečanstvo,
takođe je potpuno logično bilo i stvaranje Genofonda čovečanstva, kao
osiguranja za slučaj globalnih katastrofa.

Materijalizam ili idealizam

V

Sta je primarno: duh ili materija? U religiji i u delima Posvećenika
ovaj večni spor rešava se u korist idealizma. Ima li dokaza za to? Teško
je naći direktne dokaze, zato što su svi sahranjeni u tami vremena. Ali,
uporedno postojanje suptilnog i fizičkog sveta niko više ne osporava, a
misao, tj. psihička energija, može biti potpuno materijalna.

Sa druge strane, postepeno usložnjavanje organskih molekula, uz
prvobitnu pojavu primitivnih oblika života i njihov postepeni
napredak, takođe se ne može isključiti. Ima li dokaza za to? Neki la'
boratorijski eksperimenti omogućuju nejasne zaključke o tome, ali ita
istina je takođe sahranjena u tami vremena.

oko 700.000 godina pre početka perioda koji Ko su Lemurijanci i Atlantiđani?
om" (str. 392) .. "potop, .koji je preplavio
antidepre 850.000godina..." (str 416) Materijalistička varijanta o poreklu života na
ednjih predstavnika rase Atlantiđana pre razumljivija, pa joj zato više verujemo. Ta
(str 158) " ... i da su Arijevci (naša izgleda nam nekako mistički i bajkovit, poš
stupnju razvoja mi to slabo razumemo i skloni s
200.000 godina kada je prvo veliko "O, čudo!", ili da sve potpuno poričemo. Svaka
Atlantiđana) bio potopljen." (str. 459) materijalni aspekt života međusobno povezan
uzajamno povezani suptilni i fizički svetovi.
čoveka na Zemlji putem zgušnjavanja
miliona godina evolucionog rada prirode. U slučaju kad je teško naći direktne dok
a navedem frazu E. P. Blavacke ("Tajna ukoliko čovek nije ateista, da veruje u isp
329) učenja. Ako uporedimo nauku sa religijom, mo
stvari razvijaju tako da nauka ne može da o
iona godina od doba Prve rase, "bez razu- učenje i nalazi sve više i više dokaza za n
azumnih i intelektualnih Rasa najkasnijih Treba da shvatimo da smo mi samo sitni delić
i dugi period između najranije civilizacije nama da sudimo. Kao što je poznato, najveći g
perioda." Bogom. Konzervativni naučnici, koji apsolutiz
istinu do koje su došli i potpuno poriču nove
nastao je pre nekoliko miliona godina, a kojima se već šapuće u naučnim krugovima,
rađale su jedna drugu, postepeno se greh.
meno je istorija čovečanstva na zemlji is-
ofama koje su uništavale čitave civilizaci- Lemurijanci
om naporu prirode da razvije čovečanstvo,
ilo i stvaranje Genofonda čovečanstva, kao Iz navedenih izvora se može razumeti da
nih katastrofa. Zemlji u to davno doba (pre nekoliko miliona
drugačiji. Glavni kontinent Lemurijanaca na
jalizam ili idealizam Australije, koja se smatra ostatkom lemurijans
tome je u "Tajnoj Doktrini" moguće naći sledeć
materija? U religiji i u delima Posvećenika
korist idealizma. Ima li dokaza za to? Teško "Džuks piše: od perioda jure, u Australiji
o što su svi sahranjeni u tami vremena. Ali, izmena nego na drugim mestima" (Blavacka
og i fizičkog sveta niko više ne osporava, a 1937., tom 2, str. 248) "Zemlja je u to vreme
(R. Štajner "Iz hronika sveta", 1992, str. 48)
može biti potpuno materijalna.
eno usložnjavanje organskih molekula, uz Evoluciono, Lemurijanci se dele na rane
vnih oblika života i njihov postepeni Atlantiđane).
že isključiti. Ima li dokaza za to? Neki la'
mogućuju nejasne zaključke o tome, ali ita Rani Lemurijanci bili su ogromnog rasta
u tami vremena. četvororuki i sa dva lica. Njihovo telo se u o
mekih tkiva, bilo je plastično i gipko. Upravo
put u procesu evolucije pojavile kosti, koje
i učinile ga

215

am je nekako bliža i
alasni oblik života
što na savremenom
smo da uzvikujemo:
ako da su i talasni i
ni, isto kao što su

kaze, ostaje jedino,
pravnost božanskog
ože se primetiti da se
opovrgne božanske
njegovu ispravnost.
Višeg Uma i nije na
greh je smatrati sebe
zuju neku konačnu
e naučne izdanke, o
a, zapadaju u veliki

a su kontinenti na
godina) bili sasvim
alazio se u oblasti
skog kontinenta. O
će:

se dogodilo manje
a, "Tajna Doktrina"
e bila reda i tečnija"

i pozne (Lemuro-

a (oko 20 metara),
osnovi sastojalo od
kod njih su se prvi

Je su učvrstile telo

216 ŠTA SU REKLE LAME

prilagođenijim životu na Zemlji, mada
su mu i povećale težinu. Ali, po
jednoj hipotezi (Lobsang Rampa "Lekar
iz Lase", 1994., str. 231) u to vreme se
Zemlja kretala duž sasvim druge orbite i
sila teže je bila mnogo manja. Postojali su
raznovrsni oblici životinja i one su bile
mnogo veće. Možda su to bili legendarni
dinosaurusi? To se ne može isključiti,
pogotovo imajući u vidu da su ti ogromni
gmizavci postojali u isto vreme kad i
lemurijanska civilizacija.
Rani Lemurijanci gotovo da nisu imali
pamćenja, govor im je bio nalik na peva-
nje, komunicirali su uglavnom pomoću
"čitanja misli", a najviše truda su
posvećivali razvitku voljnih momenata u
životu.
Rani Lemurijanci, kao proizvodi druge
rase ("potom rođenih", "bez kostiju"), u
početku su takođe bili hermafroditi, ali je
potom došlo do deobe polova - pojavili su
se muškarci i žene. O tome Blavacka
piše

Indijski crteži četvoromkih ("TaJna Doktrina", 1937., tom 2, str
249) ljudi sa dva lica

"Treća Rasa čovečanstva je
najtajanstveni-ja... Tajna, kako je zaista
došlo do nastanka
ovog ili onog pola, ne može se u potpunosti objasniti. Ali, jasno je
da su se pojedinci Treće Rase počeli razdvajati u svojim posteljicama
ili jajima..."

Ona još ukazuje (str. 211) da su se oni razmnožavali na način
sličan pupljenju, kao i većina biljaka, crva, puževa i slično. U
"Akaša hronikama" se objašnjava podela polova: pojedinci kod
kojih je pre-ovlađivao ženski element bili su duhovno razvijeniji i
ispoljavali su ljubav prema pojedincima kod kojih je preovlađivao
muški element (R. Štajner, "Iz hronika sveta", 1992, str. 46, 47).

ME Kao što je već rečeno, rani Lemurijanci im
lica. Iz navedenih izvora sledi da su četiri ru
prilagođenijim životu na Zemlji, mada onom periodu ranih Lemurijanaca kada su oni
su mu i povećale težinu. Ali, po mafroditi). Nakon razdvajanja polova u naredn
dnoj hipotezi (Lobsang Rampa "Lekar ruke su počele da postepeno atrofiraju, kao pos
Lase", 1994., str. 231) u to vreme se oko, smešteno na zadnjoj strani glave, počelo p
emlja kretala duž sasvim druge orbite i
la teže je bila mnogo manja. Postojali su Je-
aznovrsni oblici životinja i one su bile Treće oko koje je bilo smešteno pozadi d
mnogo veće. Možda su to bili legendarni
inosaurusi? To se ne može isključiti, Lemurijanaca dvoliki izgled (kao dva lica). To
ogotovo imajući u vidu da su ti ogromni kiklopsko (jedno) oko prve i druge rase i mog
mizavci postojali u isto vreme kad i talasa suptilnog sveta, to jest u svetu psihičk
murijanska civilizacija. frekvencija - E. M.) Kako ja shvatam, to oko je
Rani Lemurijanci gotovo da nisu imali kako "vide" savremeni jogiji, koji uđu u stanje
amćenja, govor im je bio nalik na peva- zadnje ruke posluživale su to treće oko.
je, komunicirali su uglavnom pomoću
čitanja misli", a najviše truda su Dva prednja oka su se kod ranih Lemurijan
osvećivali razvitku voljnih momenata u pojavila zato što su oni počeli da se sve više
votu. šta je bio potreban vid u fizičkom svetu. Post
Rani Lemurijanci, kao proizvodi druge svetu, očigledno, počeo da preovlađuje nad vid
ase ("potom rođenih", "bez kostiju"), u
očetku su takođe bili hermafroditi, ali je 0 tome E. P. Blavacka piše ("Tajna Doktrina"
otom došlo do deobe polova - pojavili su "Treće oko, kao i kod čoveka, u početku je bilo
e muškarci i žene. O tome Blavacka prednja fizička oka razvila su se kasnije kako
iše ljudi, kao organ fizičkog vida, koji je počet
takvom položaju, kao kod nekih slepih kičmen
("TaJna Doktrina", 1937., tom 2, str posluživale su dva prednja oka."

"Treća Rasa čovečanstva je 1 tako, rani Lemurijanci izgledali su veoma
najtajanstveni-ja... Tajna, kako je zaista rasta, sa četiri ruke i dva lica. Naravno, pamć
došlo do nastanka traje milionima godina, sačuvalo je taj neobičn
ože se u potpunosti objasniti. Ali, jasno je kipova ezoterijskih bogova Indije. Po svoj prili
Rase počeli razdvajati u svojim posteljicama bili sasvim savršeni, pošto su mogli da vide i pr
u fizičkom, tako i u suptilnom svetu.
11) da su se oni razmnožavali na način
ećina biljaka, crva, puževa i slično. U Pozni Lemurijanci su već imali dve ruke i jed
bjašnjava podela polova: pojedinci kod postepeno atrofirao, a zadnje treće oko ušlo j
ski element bili su duhovno razvijeniji i treće oko nije prestalo da deluje, jer koštana
a pojedincima kod kojih je preovlađivao za psihičku energiju nije bitna. Duhovni el
"Iz hronika sveta", 1992, str. 46, 47). Lemurijanaca i dalje je igrao veliku ulogu, prin

Ko su Lemurijanci i Atlantiđani?

mali su četiri ruke i dva
uke i dva lica postojali u
i bili muškarci-žene (her-
nom periodu, dve zadnje
sledica toga što se i treće
povlačiti unutar loban-

davalo je obliku ranih
oko bilo je istog tipa kao
glo je da "vidi" u opsegu
ke energije (ultravisokih
e "videlo" otprilike onako
e transa ili samadija. Dve

naca, kako meni izgleda,
"spuštaju u materiju", za
tepeno je vid u fizičkom
dom u suptilnom svetu.

", 1937., tom 2, str. 374):
o jedini organ vida. Dva
kod životinja, tako i kod
tkom Treće Rase bio u
njaka. Dve prednje ruke

a specifično: ogromnog
ćenje čovečanstva koje
ni oblik u vidu crteža i
ici, rani Lemurijanci su
reduzimaju akcije kako

dno lice. Zadnji par ruku je
je u dubinu lobanje. Ali,
pregrada u vidu lobanje
lement u životu poznih
ncip "SoHm" nije delo-

218

vao, i oni su pomoću "trećeg oka" imali vezu sa Univerzalnim
infor-macionim prostorom. Oni su bili visokorazumna i
intelektualna rasa. Ali, najinteresantnije u pogledu poznih
Lemurijanaca bilo nam je to što smo kod Blavacke ('Tajna
Doktrina", 1937., tom 2, str. 247, 248, 410) našli svedočanstva o
tome da i danas postoje direktni potomci Lemurijanaca, koji nisu
prošli kroz vatru genetskih izmena u četvrtoj (Atlantiđani) i petoj
rasi (naša civilizacija). Zapravo, ona piše:

"Ostatke tog nekada velikog naroda (Lemurijanaca treće Rase)
možete videti u nekim pljosnatoglavim australijskim obor
(džinima.... australijski domoroci, koji postoje zajedno sa
arhaičnom florom i faunom, mora da potiču iz davne prošlosti.
Svo okruženje te tajanstvene rase, o čijem poreklu etnologija ćuti,
svedoči o istinitosti ezoterijske tačke gledišta... preživeli od tih
poznih Lemurijanaca, koji su izbegli pogibiju, koja je snašla
njihovu rasu kada je Glavni Kontinent potopljen, postali su preci
jednog dela današnjih domorodaca... Australija je danas jedna od
najstarijih zemalja iznad okeana..."

U "Akaša Hronikama" takođe postoji slično svedočanstvo:

"Oni (Lemurijanci) su se izrodili, a njihovi potomci i danas nase-
ljavaju predele naše zemlje kao takozvani divlji narodi" ( R.
Štajner, "Iz hronika sveta", 1992, str 22)

U tom pogledu, za nas je veoma značajno ispitivanje aboridžina
Australije, koja prema ovim izvorima predstavlja deo drevnog
glavnog kontinenta Lemurije. Moguće je da su se anatomsko-
topografske osobenosti Lemurijanaca sačuvale. Moguće je da postoje
rudimenti dodatnog para ruku. Možda se otkrije i štošta drugo.

Najveći procvat doživeli su najpozniji Lemurijanci ili Lemuro-
Atlantiđani. O njima ćemo govoriti detaljnije.

Lemuro-Atlantiđani

Iz svih izvora sledi da su se Lemuro-Atlantiđani veoma
razlikovali od svojih predaka, ranih Lemurijanaca, i svojih
potomaka -Atlantiđana. Oni su bili savršeniji i od jednih i od
drugih. Jedan ruski

trećeg oka" imali vezu sa Univerzalnim Ko su Lemurijanci i AtlantiđŠaTnAi?SU REKLE
m. Oni su bili visokorazumna i
Posvećen
najinteresantnije u pogledu poznih najkasnijim Lemurijancima, rekao mi je da su
e to što smo kod Blavacke ('Tajna
tr. 247, 248, 410) našli svedočanstva o njima Atlantiđani i ljudi naše civilizacije bili
irektni potomci Lemurijanaca, koji nisu
izmena u četvrtoj (Atlantiđani) i petoj deca. U "Akaša Hronikama" piše da su u po
ravo, ona piše:
atlantiđanske civilizacije postojale vođe koje su
ikog naroda (Lemurijanaca treće Rase)
m pljosnatoglavim australijskim obor Boga na Zemlji i čije su duše bile povezane sa Vi

domoroci, koji postoje zajedno sa Štajner, iz "Hronika sveta", 1992, str. 45, 46)
om, mora da potiču iz davne prošlosti. Interesovanje za Lemuro-Atlantiđane pojača
vene rase, o čijem poreklu etnologija ćuti,
erijske tačke gledišta... preživeli od tih su oni, po nekim verzijama, i danas glavn
oji su izbegli pogibiju, koja je snašla zagonetne zemlje
avni Kontinent potopljen, postali su preci Sambale. Njihove letelice vide savremeni
morodaca... Australija je danas jedna od tajanstvenih letećih tanjira. Kakvi su bili Lemu
d okeana..." Najpodrobnije opise života i propasti Lem
našli smo kod Blavacke ('Tajna Doktrina", 193
kođe postoji slično svedočanstvo: 278, 340, 395, 397, 427, 429, 447, 530, 53
Rampe ("Lekar iz Lase", 1994., str. 230-232). U
izrodili, a njihovi potomci i danas nase- napisano da su se Lemuro-Atlantiđani rađali
mlje kao takozvani divlji narodi" ( R. vidovitosti, koja je obuhvatala sve skrivene stva
", 1992, str 22) neograničen i oni su trenutno spoznavali stvar
postojala ni rastojanja ni materijalne preprek
e veoma značajno ispitivanje aboridžina duboko upućeni u tajne prirode i prvobitne mu
im izvorima predstavlja deo drevnog nazivali Božjim Sinovima.
ije. Moguće je da su se anatomsko-
urijanaca sačuvale. Moguće je da postoje Pošto Lemuro-Atlantiđani nisu imali religiju
ku. Možda se otkrije i štošta drugo. dogmu i nisu imali ubeđenja zasnovana na ve
i su najpozniji Lemurijanci ili Lemuro- potpuno otvorilo "treće (mentalno) oko", zbog č
govoriti detaljnije. Atlantiđani osećali jedinstvo sa večno postoje
večno nedostižnim i nevidljivim Bogom, Jedin
Božanstvom. Bilo je to "zlatno doba" tih davnih
su bogovi hodali po zemlji i razgovarali sa smrt
taj vek završio, bogovi su se udaljili, to jest, post
i kasnija pokoljenja počela su da se klanjaju njih
- elementima.

muro-Atlantiđani

da su se Lemuro-Atlantiđani veoma
daka, ranih Lemurijanaca, i svojih
Oni su bili savršeniji i od jednih i od

LAME

nik, govoreći o
u poredenju sa
kao nerazumna
očetnom periodu
bile otelovljenje
Višim Umom. (R.

ava još i to, što
ni predstavnici

ljudi u vidu
muro-Atlantiđani?
muro-Atlantiđana

37-, tom 2, str.
37) i Lobsanga
U tim izvorima je
sa sposobnošću
ari. Vid im je bio
ri. Za njih nisu
ke. Oni su bili
udrosti. Njih su

u, nisu znali za
eri. Kod njih se
čega su Lemuro-
ećim, a takođe i
nim Kosmičkim
h vremena, kada
tnicima. Kada se
tali su nevidljivi
hovim carstvima



220 ŠTA SU REKLE LAME Atlantiđana^aboravila je n
i uzletela na nebo u svojim let
Lemuro-Atlantiđani su gradili ogromne gradove, koristeći voleli da zauvek napuste Zem
mramor, bazalt, metale i lantanoide. Od kamena su klesali
sopstvene kipove, svoje veličine i izgleda i klanjali im se. Na Zemlji su se nastavile
Najstarije ostatke kiklopskih građevina izgradili su Lemuro- lizme. Planeta koja je prilazi
Alantiđani. Za gradnju su koristili ogromne monolite teške i do bliža, i uskoro je između nje i
500 tona. Pretpostavlja se da su 'Viseći kamenovi" u dolini ogromna iskra. .Navukli su
Solsberi (Engleska) i egipatska Sfinga delo Lemuro-Atlantiđana. nastupila je" užasna hladnoć
(Atlantiđani) su izginuli.
Civilizacija Lemuro-Atlantiđana bila je najrazvijenija na Zemlji.
Oni su imali letelice, pomoću kojih su mogli da napuste Zemlju. O Popigajski krater
tome je Satja Sai Baba govorio (Džon S. Hislop, "Razgovori sa
Bagavanom Šri Satja Sai Babom", 1994., str 165) da su te letelice diže na istoku, a zalazi na z'apadu. Zemlja je prešla
pokretane snagom mantri, tj. posebnim inkantacijama koje su dobila je novi satelit **Mesec. Nakon toga su lj
izgovarali ljudi napredni u duhovnom životu. Drugim recima, to se Zemlje opazili ogromno udubljenje koje se stvorilo
može razumeti tako, da je za pokretanje tih letelica korišćena planeta.*
psihička energija.
I tako, postoje irjnoga svedočanstva o tome da
Lobsang Rampa opisuje ljude divovskog rasta, koji su živeli Lemuro-Atlantiđana bila najrazvijenija civilizacija na
istovremeno sa ranim Atlantiđanima. On primećuje da su oni bili
znatno višeg rasta od Atlantiđana, mada su i ovi poslednji bili Da li su oni svi stradali? Neke činjenice svedo
duplo viši od današnjih ljudi. Te gigante Lobsang Rampa naziva moguće da se oni do dan danas nalaze u stanju sam
"superintelektuai-nim". U vezi sa tim ima mnogo razloga da se ti stavnici Genofonda čovečanstva. Prema drugim pod
"superintelektualci" smatraju Lemuro-Atlantiđanima. Oni su Atlantiđani, koji su u procesu evolucije naučili da iz
dostizali visinu 6-8 metara i više. u suptilno stanje i obratno, čine osnovu zagonetne z
Nikolaj Rerih, opisujući zemlju Šambalu, ne jednom
Isti taj Lobsang Rampa piše da je u vreme njeni stanovnici sposobni da iščeznu ili postanu nev
"superintelektualaca" u sve to može verovati? Ne znam. Ali, po mom mišlj
fizičkog i suptilni svet i obrnuto je moguće.
klima na Zemlji bila toplija,
a raslinje obilnije. Zemlja se Atlantiđani
u to vreme kretala drugom
orbitom i imala je planetu- Po pisanju Lobsanga Rampe ("Lekar iz Lase", 19
blizanca. Sila teže bila je nakon katastrofe, izazvane sudarom planeta, preži
mnogo manja. počeli su da se ponovo prilagođavaju životu u izmen
Zemlje. Rase "superintelektualaca" koja je mogla po
Kod njega smo uspeli preživljavanja, više nije bilo. Kao uspomena na
da nađemo i svedočanstva o religija. Sveštenici su nastojali da potčine ljude
sukobima između raznih religiju.
grupa Lemuro-Atlantiđana.
Sukobi su se završili ratom, Mamuti i brontosaurusi nestali su sa lica Zemlje
Mesec - novi Zemljin satelit koji je doveo do užasne da se prilagode novoj f Umi. Nebo, koje je ranije bil
eksplozije koja je izmenila orbitu posta-
Zemlje. Nakon toga su ljudi primetili da se planeta-blizanac počela
približavati Zemlji. Kada se ta planeta primakla, mora na Zemlji su *Očigledno, ima se u vidu drevni Popigajski krater -E. M.
se izlila preko svojih obala i počeli su da duvaju strahovito jaki
vetrovi. Rasa Lemuro-

Ko su Lemurijanci i Atlantiđani?

Atlantiđana^aboravila je na svoje rasprave
i uzletela na nebo u svojim letelicama. Više su
voleli da zauvek napuste Zemlju.

Na Zemlji su se nastavile užasne katak-
lizme. Planeta koja je prilazila bivala je sve
bliža, i uskoro je između nje i Zemlje sevnu-la
ogromna iskra. .Navukli su se crni oblaci,
nastupila je" užasna hladnoća. Mnogi ljudi
(Atlantiđani) su izginuli. Nakon toga je

Popigajski krater Sunce

počelo da se

diže na istoku, a zalazi na z'apadu. Zemlja je prešla u drugu orbitu,

dobila je novi satelit **Mesec. Nakon toga su ljudi na površini

Zemlje opazili ogromno udubljenje koje se stvorilo prilikom sudara

planeta.*

I tako, postoje irjnoga svedočanstva o tome da je* civilizacija

Lemuro-Atlantiđana bila najrazvijenija civilizacija na Zemlji.

Da li su oni svi stradali? Neke činjenice svedoče o tome da je

moguće da se oni do dan danas nalaze u stanju samadija kao pred-

stavnici Genofonda čovečanstva. Prema drugim podacima, Lemuro-

Atlantiđani, koji su u procesu evolucije naučili da iz fizičkog prelaze

u suptilno stanje i obratno, čine osnovu zagonetne zemlje Sambale.

Nikolaj Rerih, opisujući zemlju Šambalu, ne jednom je ukazao da su

njeni stanovnici sposobni da iščeznu ili postanu nevidljivi. Da li se

u sve to može verovati? Ne znam. Ali, po mom mišljenju, prelaziti iz

fizičkog i suptilni svet i obrnuto je moguće.

Atlantiđani

Po pisanju Lobsanga Rampe ("Lekar iz Lase", 1994. str 235-23^)
nakon katastrofe, izazvane sudarom planeta, preživeli Atlantiđani
počeli su da se ponovo prilagođavaju životu u izmenjenim uslovirna
Zemlje. Rase "superintelektualaca" koja je mogla pomoći u procesu
preživljavanja, više nije bilo. Kao uspomena na njih nastala je
religija. Sveštenici su nastojali da potčine ljude sebi koristeći
religiju.

Mamuti i brontosaurusi nestali su sa lica Zemlje, jer nisu mogli
da se prilagode novoj f Umi. Nebo, koje je ranije bilo crveno, sada je
posta-

*Očigledno, ima se u vidu drevni Popigajski krater -E. M.



222 STA SU REKLE LAME

lo plavo. S neba je sada ponekad padao Osim delovanja na gravitaciju i korišćenja
sneg, vetrovi su postali znatno hladniji, sile", Atlantiđani su koristili psihičku energiju i
pojavile su se plime i oseke. Ljudi su poste- "trećeg oka". O tome piše Nostradamus, ukazujući
peno postali nižeg rasta. gradnji piramida i sličnih spomenika Atlantiđani
kamenje "pogledom" (očigledno, podešavajući se
Atlantiđanski sveštenici su shvatali da se "trećeg oka" na talasne elemente kamena i suprotstav
bez znanja Lemuro-Atlantiđana teško mogao time gravitaciji). Blavacka primećuje ("Tajna Doktrin
očekivati napredak društva. Oni su počeli da tom 2, str. 375) da je u procesu evoloucije Atlantiđa
sakupljaju drevne spise Lemuro-Atlantiđana i oko " počelo da gubi svoju funkciju, ali su oni pre
trudili se da ih dešifruju. Preduzeta su postupke za veštačko stimulisanje "unutrašnjeg vida".
iskopavanja da bi se otkrili drugi izvori
drevnih znanja. I tako, ovladavši za nas neobičnim silama (antigrav
"životnom silom", psihičkom energijom), Atlantiđani s
Ovladavanje drevnim znanjima dovelo je visokorazvijenu civilizaciju, čije je ostatke moguće nać
do napretka. Sagrađeni su veći i manji Blavacka ("Tajna Doktrina", 1937. tom 2, str 538
gradovi, naučnici nisu prestajali da otkrivaju današnjim ostacima atlantiđanske civilizacije:
nove načine ovladavanja prirodom. Ljudi su
izgradili letelice i počeli da se podižu u vaz- "...Egipatske piramide, piramide u Karnaku i hiljade
duh u avionima bez krila. Avioni su leteli monumentalni Načkon-Vat u Kambodži... ruševine
bešumno i mogli su da zastaju nad zemljom Uksmala u Centralnoj Americi večite boje slika Luk
gde god su hteli. To je bilo postignuto tako purpur, jarki sker-let, zaslepljujuće plava, koje
što su ljudi otkrili tajnu gravitacije i naučili da zidove tog dvorca i isto su tako jarke kao i kad su
koriste antigravitaciju. Mogli su da u vaz-duhu neuništivi cement piramida i drevnih akvadukata.
manipulišu ogromnim kamenjem pomoću sablja koja se, poput vadičepa može smotati u svojim
a da se ne slomi ... neuporedivi prelivi stakala u b
Tvorevine Atlantiđana? naprave koja je mogla da stane na dlan. kovnog stakla..."
Transport se odvijao uglavnom po vaz-duhu,
Lobsang Rampa ("Lekar iz Lase" 1994, str. 237)
kopneni transport se koristio za mala za međusobno sporazumevanje Atlantiđani koristili
koja je bila "univerzalni jezik" za sve. Ali, postepeno j
rastojanja, plovidba je bila retka. se razvija govorna funkcija, pojavili su se razni jezi
počeli da se loše međusobno razumeju. Izmišljeno je
E. E Blavacka takođe piše da su Atlantiđani imali letelice ('Tajna
U "Hronici Akaše" (R. Štajner, "Iz hronika sveta
Doktrina", 1937., tom 2, str 533). Ovde ona ukazuje: 18,19) kaže se da su se Atlantiđani razlikovali od s
ljudi veoma dobro razvijenim pamćenjem, al
"... Upravo od ČetvrteRase su dobili... najdragocenije nauke o sposobnošću za logičko zaključivanje. Autoritet su
skrivenim svojstvima dragog (i drugog) kamenja, takođe i svega stariji ljudi, koji su mogli da se oslone
herniju..." dugogodišnje iskustvo. Geografija kontinenata
atlantiđanske civilizacije bila je drugačija nego danas.
U "Akaša Hronikama" (R. Štajner, "Iz hronika sveta", 1992., str "Htonici Akaša" (str. 17) piše da se kontinent A
20) piše da su Atlantiđani vladali onim što se naziva "životnom nalazio na mestu Atlanskog okeana, između
silom". Na primer, u zrnu žitarice postoji sila zahvaljujući kojoj će iz Amerike. E. E Blavacka
njega izrasti stabljika. Atlantiđani su imali način pomoću koga se ta
životna sila preobražavala u tehničku silu, koja se koristila za
kretanje letelica i drugih aparata.

Ko su Lemurijanci i Atlantiđani?

Osim delovanja na gravitaciju i korišćenja "životne
sile", Atlantiđani su koristili psihičku energiju i pomoću
"trećeg oka". O tome piše Nostradamus, ukazujući da su pri
gradnji piramida i sličnih spomenika Atlantiđani prenosili
kamenje "pogledom" (očigledno, podešavajući se pomoću
"trećeg oka" na talasne elemente kamena i suprotstavljajući se
time gravitaciji). Blavacka primećuje ("Tajna Doktrina" 1937,
tom 2, str. 375) da je u procesu evoloucije Atlantiđana "treće
oko " počelo da gubi svoju funkciju, ali su oni preduzimali
postupke za veštačko stimulisanje "unutrašnjeg vida".

I tako, ovladavši za nas neobičnim silama (antigravitacijom,
"životnom silom", psihičkom energijom), Atlantiđani su stvorili
visokorazvijenu civilizaciju, čije je ostatke moguće naći i danas.
Blavacka ("Tajna Doktrina", 1937. tom 2, str 538) piše o
današnjim ostacima atlantiđanske civilizacije:

"...Egipatske piramide, piramide u Karnaku i hiljade ruševina...
monumentalni Načkon-Vat u Kambodži... ruševine Pelenke i
Uksmala u Centralnoj Americi večite boje slika Luksora - tirski
purpur, jarki sker-let, zaslepljujuće plava, koje ukrašavaju
zidove tog dvorca i isto su tako jarke kao i kad su naslikane...
neuništivi cement piramida i drevnih akvadukata... Damaska
sablja koja se, poput vadičepa može smotati u svojim koricama
a da se ne slomi ... neuporedivi prelivi stakala u boji... tajna
kovnog stakla..."

Lobsang Rampa ("Lekar iz Lase" 1994, str. 237) piše da su
za međusobno sporazumevanje Atlantiđani koristili telepatiju,
koja je bila "univerzalni jezik" za sve. Ali, postepeno je počela da
se razvija govorna funkcija, pojavili su se razni jezici, ljudi su
počeli da se loše međusobno razumeju. Izmišljeno je pismo.

U "Hronici Akaše" (R. Štajner, "Iz hronika sveta, 1992, str.
18,19) kaže se da su se Atlantiđani razlikovali od savremenih
ljudi veoma dobro razvijenim pamćenjem, ali manjom
sposobnošću za logičko zaključivanje. Autoritet su imali pre
svega stariji ljudi, koji su mogli da se oslone na svoje
dugogodišnje iskustvo. Geografija kontinenata u vreme
atlantiđanske civilizacije bila je drugačija nego danas. U toj istoj
"Htonici Akaša" (str. 17) piše da se kontinent Atlantiđana
nalazio na mestu Atlanskog okeana, između Evrope i
Amerike. E. E Blavacka

224 ŠTA SU REKLE LAME

("Tajna Doktrina", 1937, tom 2,str 279, 280) razlikuje dva

glavna kontinenta Atlantiđana: jedan je bio u Tihom okeanu, drugi u

Atlanskom. Kako ona kaže, ostaci ogromnog tihookeanskog

kontinenta Atlantiđana su Madagaskar, Cejlon, Sumatra, Java,

Borneo i ostrva Polinezije. O razmerama tog kontinenta moguće je

takođe suditi ako se na karti nađu Sendvička ostrva, Novi Zeland i

Uskršnja Ostrva, koji su predstavljali "tri vrha potonulog

kontinenta". Domoroci tih ostrva nikad se nisu susreli, ali su

svejedno svi oni tvrdili da su ta ostrva nekad predstavljala delove

kopna ogromnog kontinenta. Ali, najinteresantnije je to što ti

domoroci govore istim jezikom i imaju iste običaje.
Drugi kontinent Atlantiđana nalazio se u Atlanskom okeanu i

njegovi ostaci su Azorska i Kanarska Ostrva. Na mestu današnjeg
azijskog kontinenta bila su samo velika ostrva.

Postoje svedočanstva da su Atlantiđani imali razne nacije i
podrase. Tako, u "Hronici Akaše", (R. Štajner, "Iz hronika sveta",
1992, str. 23-29) razlikuje 7 podrasa atlantiđanske rase. Prva
podrasa (rmoagali) odlikovala se visokorazvijenom memorijom i
magijskom snagom reci. Druga podrasa (tlaviatli) stekla je osobinu
častoljublja i čuvala je u sećanju svoje podvige i dela. Treća
podrasa (tolteci) odlikovala se prepričavanjem svojih postignuća i
darova svojim potomcima, pa se kod njih pojavila podela na
klanove i liderstvo. Četvrta podrasa (pra-turanci) imala je mnoštvo
svakakvih želja i težnji. Petu podrasu (prasemite) karakteriasala je
razvijena sposobnost suđenja. Šesta podrasa (akadijci) razvila je
snagu mišljenja, usled čega se pojavila masa novina i promena.
Sedma podrasa (mongoli) još više je razvila snagu mišljenja, ali je
došla do ubeđenja da je ono što je najstarije istovremeno i
najmudrije.

E. E Blavacka ('Tajna Doktrina", tom 2, 1937, str. 278, 280,
281, 493, 532, 533) na jednom mestu razlikuje dve podrase
Atlantiđana -deve i pere, primećujući da su deve bili snažni
divovi. Na drugom mestu, ona deli Atlantiđane na one koji su
imali oblik Bude i one koji su imali oblik statua sa Uskršnjih
Ostrva. Pri tom ona primećuje da su oni prvi bili Sinovi bogova, a
ovi drugi potomci zlih čarobnjaka. Osim toga, kod Blavacke je
moguće naći podelu Atlantiđana na žute, crne, braon i crvene. Pri
tome se može shvatiti da su žuti Atlantiđani bili preci Kineza,
Mongola i Turanaca, crni afričkih naroda, a crveni - Jevreja.

ŠTA SU REKLE LAME Ko su Lemurijanci i Atlantiđani?

1937, tom 2,str 279, 280) razlikuje dva Kod nje se može naći i ukazivanje (str. 2
na: jedan je bio u Tihom okeanu, drugi u Atlantiđana, koji se sastojao u zloupotreb
že, ostaci ogromnog tihookeanskog Svetilišta, koja su bila namenjena za Božje bo
u Madagaskar, Cejlon, Sumatra, Java, u idolopokliničke jazbine svakakvih duhovni
O razmerama tog kontinenta moguće je
rti nađu Sendvička ostrva, Novi Zeland i Kao rezultat greha došlo je do beskrajnih
u predstavljali "tri vrha potonulog grupama Atlantiđana. Lobsang Rampa ("Lek
238, 239) objašnjava uzrok ratova poj
ostrva nikad se nisu susreli, ali su među Atlantiđanima.
su ta ostrva nekad predstavljala delove
nta. Ali, najinteresantnije je to što ti Taj autor piše da su Atlantiđani stalno i
kom i imaju iste običaje. oružja. Pojavilo se talasno oružje koje je iz
đana nalazio se u Atlanskom okeanu i ljudi. Potom je izmišljeno bakteriološke oružj
i Kanarska Ostrva. Na mestu današnjeg nastala užasna epidemija zaraznih bolesti na Z
samo velika ostrva. izmišljeno posebno oružje, čijom je primen
da su Atlantiđani imali razne nacije i dotad neviđenih oblaka u stratosferi. Zemlja
Akaše", (R. Štajner, "Iz hronika sveta", zaljuljala svoju osu. Potopi, požari i smrtono
je 7 podrasa atlantiđanske rase. Prva milione ljudi. Deo ljudi se spasao u he
vala se visokorazvijenom memorijom i brodovima, koji su plivali na vodi, a deo s
ruga podrasa (tlaviatli) stekla je osobinu letelicama.
u sećanju svoje podvige i dela. Treća . E. P. Blavacka ("Tajna Doktrina", tom 2, 193
a se prepričavanjem svojih postignuća i 534) o ratu Atlantiđana piše sledeće. Crni Atlan
a, pa se kod njih pojavila podela na \ nižim materijalnim duhovima Zemlje i sačinja
podrasa (pra-turanci) imala je mnoštvo ratovali su protiv žutih Atlantiđana koji su os
etu podrasu (prasemite) karakteriasala je činili 1/3 čovečanstva. Ove grupe Atlantiđan
nja. Šesta podrasa (akadijci) razvila je razlikovale ne samo fizički, već i duhovno. Pri to
ga se pojavila masa novina i promena. upoznati sa prvobitnom mudrošću i tajnama
još više je razvila snagu mišljenja, ali je suprotstavljeni u svom ratu. Autor opisuje ka
e ono što je najstarije istovremeno i videvši grehe crnih, poslao svojoj braći-vladari
(vimane) sa bogobo-jažljivim ljudima sa poruko
Doktrina", tom 2, 1937, str. 278, 280,
jednom mestu razlikuje dve podrase "Neka svaki žuti pošalje san (hipnotički) n
, primećujući da su deve bili snažni čak i oni (čarobnjaci) izbegnu bol i patnju. N
u, ona deli Atlantiđane na one koji su solar-nim Bogovima sveže (paralizuje) s
koji su imali oblik statua sa Uskršnjih lunarnim bogovima, da ne bi izbegao svoju
ćuje da su oni prvi bili Sinovi bogova, a crni probudili i setili svojih vimana, da se
arobnjaka. Osim toga, kod Blavacke je nadolazile, videli su da su one nestale."
tiđana na žute, crne, braon i crvene. Pri
a su žuti Atlantiđani bili preci Kineza, I tako je civilizacija Atlantiđana, koja je pr
fričkih naroda, a crveni - Jevreja. lemurijanske civilizacije, postepeno ovlada
i

225

284, 378, 379) na greh
bi novih tehnologija.
oravište, pretvorena su
ih prestupa.
h ratova među raznim
kar iz Lase", 1994. str.
avom raznih jezika

izmišljali nove oblike
zazivalo mutacije kod
žje, čijom primenom je
Zemlji. Uskoro je bilo
nom došlo do pojave
se zatresla, i činilo se,
osni zraci ubijali su na
ermetički zatvorenim
se vinuo u vazduh na

37., str. 278, 439, 466,
ntiđani, koji su vladali
avali 2/3 čovečanstva,
stali vemi bogovima i
na su se međusobno
ome su oni bili duboko
a prirode i uzajamno
ako je poglavar žutih,
ima vazdušne brodove
om (str. 379):

na svakog crnog. Neka
Neka svaki čovek, veran
svakog čoveka vernog
u sudbinu... Kada su se
spasu od voda koje su

reživela nakon propasti
ala drevnim znanjima

ŠTA SU REKLE LAME
226

postala napredna civilizacija. Ali, postepeno su se
unutar Atlantiđanske civilizacije počela gomilati neprijateljstva,
koja su dovela do rata. Beskrajni ratovi sa korišćenjem stalno
novih i novih oblika oružja neizbežno su vodili propasti Atlantide.

Propast Atlantide. Sveopšti potop.

Informaciju o tome uglavnom smo našli u monumentalnom
delu E. P Blavacke ("Tajna Doktrina", 1937-, tom 2, str 158, 179,
276, 278, 279, 284, 364, 365, 378, 379, 392, 393, 416, 438, 439,
458, 466, 495, 591, 509, 514, 535, 437, 541, 546). Neke dopune
mogle su se načiniti prema knjigama R. Štajnera ("Iz hronika
sveta" 1992, str. 17) i Lobsanga Rampe ("Lekar iz Lase", 1994,
str. 239, 240).

Beskonačni ratovi, koje su vodili pozni Atlantiđani, završili su se
primenom oružja neviđene moći, koje je poremetilo stabilnost
Zemljine ose. Pomeranje Zemljine ose izazvalo je globalne
promene na Zemljinoj kori, praćene potapanjem kontinenata
Atlantiđana i pojavom novih kontinenata.

Poslednji kobni rat, koji se vodio između žutih i crnih
Atlantiđana, doveo je do propasti crnih Atlantiđana, koji su u
trenutku potapanja kontinenata bili pod hipnotičkim uticajem
(telepatske oružje). Žuti Atlantiđani su uspeli da se spasu,
odletevši svojim letelicama (vimane) u Zemlju vatre i
metala, pod kojom bi se mogli podrazumevati današnji
Himalaji, Tibet i Gobi. Oba glavna kontinenta Atlantiđana su
potonula.

Sveopšti potop je bio izazvan time što su se "polovi pomerili".
Iz knjige E. Blavacke se može shvatiti da je "Zemlja vatre i metala"
bila polarna oblast (Severni pol). Otuda sledi da se u vreme
Atlantide Severni pol nalazio u oblasti Himalaja, Tibeta i pustinje
Gobi. Kao rezultat pomeranja zemljine ose, Severni pol se
premestio na današnje mesto.

"U vreme Sveopsteg potopa ćela Zemlja je bila ogromna vodena
pustinja, samo su vrhovi Himalaja i Tibeta, zajedno sa visokom
visoravni (Gobi) štrcali iz vode. Na mestu pustinje Gobi bilo je
prostrano unutrašnje more, u njemu je bilo ostrvo, koje po svojoj
neuporedivoj lepoti nije imalo premca u ćelom svetu i bilo je
naseljeno poslednjim

ŠTA SU REKLE LAME Ko su Lemurijanci i Atlantiđani?

ivilizacija. Ali, postepeno su se ostacima Rase koja je prethodila našoj. To o
lizacije počela gomilati neprijateljstva, postoji i danas, kao oaza, okružena strašno
Beskrajni ratovi sa korišćenjem stalno Gobi."
a neizbežno su vodili propasti Atlantide.
Lobsang Rampa piše da su Atlantiđani imali
lantide. Sveopšti potop. je u svoje vreme uživalo pose
"superintelektualaca" (Lemuro-Atlantiđana). O
glavnom smo našli u monumentalnom veličanstvenoj obali jednog od mora. Nakon sv
a Doktrina", 1937-, tom 2, str 158, 179, teritorija je bila podignuta na hiljade metara iz
365, 378, 379, 392, 393, 416, 438, 439, okružena visokim planinama (može se pretpost
514, 535, 437, 541, 546). Neke dopune - E. M.) Sveštenici tog plemena predskaza-H su
ma knjigama R. Štajnera ("Iz hronika vreme su na zlatnim pločama otisnuli istor
obsanga Rampe ("Lekar iz Lase", 1994, zvezdanog neba, a takođe i napredna naučna sh
ploče, zajedno sa obrascima instrumenata,
su vodili pozni Atlantiđani, završili su se predmeta sakrivene su u kamenim pećina
ne moći, koje je poremetilo stabilnost međusobno udaljenih mesta, da bi ih budući ljud
e Zemljine ose izazvalo je globalne svoju prošlost.
ori, praćene potapanjem kontinenata
vih kontinenata. Kao rezultat podizanja kopna sa tim morem
koji se vodio između žutih i crnih izme-nila, usled čega su mnogi stanovnici um
razređenja vazduha. Oni koji su preživeli,
propasti crnih Atlantiđana, koji su u današnjih izdržljivih Tibetanaca. Baš u tim m
nenata bili pod hipnotičkim uticajem planinskim pećinama, sačuvane su ploče, u ko
Atlantiđani su uspeli da se spasu, Znanje. U te pećine mogli su da dospeju samo m
cama (vimane) u Zemlju vatre i sveštenika. Druga svedočanstva o iščezloj civil
i se mogli podrazumevati današnji runiranom, nenaseljenom gradu koji se
Oba glavna kontinenta Atlantiđana su prostranstava planinskog masiva Tjen-Sana.

zazvan time što su se "polovi pomerili". Ukazivanja da je u pećinama Tibeta i Gob
ože shvatiti da je "Zemlja vatre i metala" znanje, može se naći kod E. Blavacke. Ali, ta au
erni pol). Otuda sledi da se u vreme zlatnim pločama i knjigama, već nedvosmislen
zio u oblasti Himalaja, Tibeta i pustinje u samadiju, koji su se očuvali u toj oblasti sveta:
meranja zemljine ose, Severni pol se
to. "...Preostali od tih Besmrtnih ljudi, koji su
Sveto Ostrvo nastradalo, našli su pribežište u v
opa ćela Zemlja je bila ogromna vodena gde prebivaju i danas, nevidljivi za sve, i zaštiće
i Himalaja i Tibeta, zajedno sa visokom Vojskama Duhova" (str. 466) "...Arijana-Va
iz vode. Na mestu pustinje Gobi bilo je Vara... godina je kao jedan dan i noć... to j
re, u njemu je bilo ostrvo, koje po svojoj polarne oblasti." (str. 365); "..tu, u Varu, don
žena, semena svih vrsta životinja... da bi se o
imalo premca u ćelom svetu i bilo je ne bi protraćili dok ti ljudi budu prebivali u V

227

ostrvo, po predanju,
om pustoši pustinje

i jedno pleme koje
ebnu naklonost
Ono je živelo na
veopsteg potopa ta
znad nivoa mora i
taviti da je to Gobi
sveopšti potop. Na
oriju, kartu sveta,
hvatanja. Te zlatne

knjiga i drugih
ama na nekoliko
di našli i saznali za

m, klima se veoma
mrli od hlađenja i

postali su preci
mestima, duboko u

ojima je sakriveno
malobrojni od novih
lizaciji nalaze se u
e izgubio usred

bi sakriveno veliko
utorka ne govori o
no aludira na ljude
:

se spasli kada je
velikoj pustinji Gobi,
eni od uljeza čitavim
adžo, gde se gradi
je jasna aluzija na
nećeš semena ljudi i
oni tamo sačuvali i
Varu..." (str. 264)

228 ŠTA SU REKLE LAME

Iz svega što je rečeno sledi da se u vreme sveopšteg potopa, koji je
izazvalo pomeranje Zemljine ose i promena polova, deo Atlantiđana
spasao premestivši se u oblast Himalaja, Tibeta i Gobi. U vreme
Atlantide taj kraj je bio polarna oblast, ali sa očigledno drugačijom
klimom nego na današnjem Severnom polu. U toj oblasti živelo je
visokorazvijeno pleme Atlantiđana. Ali, ipak je izdizanje planina i
visoravni (Gobi, Tibet) dovelo dotle da uslovi života na tom mestu
postanu sasvim surovi. Deo preživelih Atlantiđana postali su preci
današnjih Tibetanaca, drugi deo je otišao u planinske pećine i ušao u
stanje samadija, čuvajući sebe i svoja znanja mnoge hiljade godina.
U istim tim planinskim pećinama sakrivene su i zlatne ploče, knjige i
instrumenti, koji svedoče o znanjima adantiđanske civilizacije.

Pomenuti autori primećuju da su se spasli samo "bogobojažljivi"
ljudi. Pod rečju "bogobojažljivi" može se podrazumevati "sa čistom
dušom", to jest ljudi sposobni da se oslobode od negativne energije,
što je najvažniji uslov za ulazak u duboki samadi.

Spasao se takođe deo Atlantiđana koji su plovili u hermetički
zatvorenim brodovima, a takođe i oni koji su izdignuti iznad mora
zajedno sa zemljom na kojoj su živeli. Drugi su nastradali pod vodom,
nad njihovim glavama su se sastavile planine.

Kada je nastradala Atlantida? Svedočanstva o tome našli smo samo
kod E. Blavacke. Na nekoliko mesta u svojoj knjizi ona primećuje da
su se sveopšti potop i propast glavnih kontinenata Atlantide dogodili
pre 850.000 godina. U vreme sveopšteg potopa Atlantiđani nisu
nastradali odjednom; oni preživeli su poumirali u periodu između
850.000 i 700.000 godina pre našeg vremena. Dalje se kod tog autora
nalazi pro-tivrečnost: na jednom mestu ona primećuje da je od pre
850.000 godina bilo šest potopa i da se poslednji od njih odigrao pre
100.000 godina, a na drugom - da u periodu od pre 850.000
godina i pre 11.000 godine potopa više nije bilo. Pri tome autor
jasno kaže da sveopšti potop, koji je uništio glavne kontinente
Atlantide bio pre 850.000 godina, jeste biblijski potop (ili Nojev
potop), koji je ostao u sećanju ljudi; mali potopi sa njim nemaju
ničeg zajedničkog.

Šta se to dogodilo pre 11.000 godina? Kod Nostradamusa, E.
Blavacke i u "Akaša Hronikama" se kaže da je osim Himalaja, Tibeta i
Gobi nakon sveopšteg potopa pre 850.000 godina ostao nepotopljen
još jedan okrajak kopna (u današnjem Atlanskom okeanu) koji
je

E opisao Platon i svuda se pominje pod nazivom
Na Platonovom ostrvu ostala je u životu grupa
edi da se u vreme sveopšteg potopa, koji je izgubila svoja znanja i tehnologiju. Ta grupa At
ne ose i promena polova, deo Atlantiđana svom ostrvu, vršeći utkaj na razvoj ljudi naše
blast Himalaja, Tibeta i Gobi. U vreme rađala na kontinentima koji su se izdigli iz
olarna oblast, ali sa očigledno drugačijom Blavacka pripisuje gradnju velikih eg
m Severnom polu. U toj oblasti živelo je Atlantiđanima sa Platonovog ostrva i fik
antiđana. Ali, ipak je izdizanje planina i piramida na 78.000 godina pre današnjeg doba, k
velo dotle da uslovi života na tom mestu nešto malo izdigao iz vode." Ona zapaž
eo preživelih Atlantiđana postali su preci Atlantiđana sa Platonovog ostrva na drevne
i deo je otišao u planinske pećine i ušao u najstarijih Egipćana ovladala je svim znanjima
sebe i svoja znanja mnoge hiljade godina. njihovim venama nije više tekla krv : Atla
inama sakrivene su i zlatne ploče, knjige i
znanjima adantiđanske civilizacije. Pre 11.000 godina Atlantiđani sa Platonov
uju da su se spasli samo "bogobojažljivi" na nebu novu zvezdu. Ona se povećavala i
žljivi" može se podrazumevati "sa čistom opisuje Nostradamus, počela da zrači neizdrživo
bni da se oslobode od negativne energije, bila kometa iTifon (prema Nostradamusu) ko
lazak u duboki samadi. Adanski okean. Kao • posledica pada komete
Atlantiđana koji su plovili u hermetički je potonulo, i poslednji l Atlantiđani na Zemlji
takođe i oni koji su izdignuti iznad mora komete probilo je Zemljinu koru i u okean se i
oj su živeli. Drugi su nastradali pod vodom, Ogromna količina pare i pepela podigla se u
e sastavile planine. posledica toga se na Zemlju spustila dugogodi
ntida? Svedočanstva o tome našli smo samo civilizacija, koja se začinjala u to vreme, opet je z
iko mesta u svojoj knjizi ona primećuje da životne uslove.
ast glavnih kontinenata Atlantide dogodili
reme sveopšteg potopa Atlantiđani nisu U kineskim izvorima takođe postoji opis A
preživeli su poumirali u periodu između nazivali "Ma li ga sima". Takođe se kaže da je A
pre našeg vremena. Dalje se kod tog autora dno okeana, a kineski Noje koji se spasao produ
ednom mestu ona primećuje da je od pre
otopa i da se poslednji od njih odigrao pre O razlozima propasti Atlantide našli smo
ugom - da u periodu od pre 850.000 mišljenje (E. Blavacka) svodi se na to daje uz
ne potopa više nije bilo. Pri tome autor bila geološka kataklizma. Drugo mišljenje ("
potop, koji je uništio glavne kontinente Rampa, Nostradamus, sama Blavacka na dru
0 godina, jeste biblijski potop (ili Nojev knjizi) govori o ulozi greha Atlantiđana,
ćanju ljudi; mali potopi sa njim nemaju zloupotrebi znanja i novih tehnologija.

11.000 godina? Kod Nostradamusa, E. Razmišljajući o razlozima propasti Atlantide
kama" se kaže da je osim Himalaja, Tibeta i činjenica periodičnih geoloških kataklizmi. Ali
opa pre 850.000 godina ostao nepotopljen ne može se isključiti ni uloga greha Atlant
(u današnjem Atlanskom okeanu) koji gledanje izgledalo religiozno i staromo
svedočanstava koja smo dobili prilikom naše ek
Atlantiđani bili uključeni u Univerzalni informa
su crpeli znanja. Korišćenje

Ko su Lemurijanci i Atlantiđani?

m "Platonovo ostrvo".
Atlantiđana koja nije
tlantiđana živela je na
e civilizacije koja se
okeana. Zapravo, E.
gipatskih piramida

ksira vreme gradnje
kada se "Egipat jedva
ža pozitivan uticaj
Egipćane: "Dinastija
Atlantiđana, iako
antiđana".
vog ostrva videli su
ubrzo je, kako
om toplotom. To je
oja je pala u
e, Platonovo ostrvo
i su nastradali. Telo
izlila magma.
atmosferu, a kao
išnja tama. Naša
zapala u teške

Atlantide, koju su oni
Atlantida potonula na
užio je ljudski rod.
dva mišljenja. Prvo
rok sveopšteg potopa
"Akaša Hronike", L.
ugom mestu u svojoj
koji se sastojao u

e, ne može se isključiti
i, kako se nama čini,
tiđana, ma koliko to
odno. Na osnovu
kspedicije, sledi da su
acioni prostor i odatle

230 ŠTA SU REKLE LAME

znanja koja su dobijena odatle (trebalo bi razumeti - od Boga - prim.
autora) za ratovanje, bio je zaista veliki greh. I samo Bog zna kakav
uticaj može imati suptilni svet (svet psihičke energije) na fizički svet;
možda negativna energija pogoduje geološkim kataklizmama. Ali, ne
možemo a da se ne složimo sa tim da je greh Atiantidana doneo
najtežu karmu ljudima naše civilizacije, tj. naši ljudi (peta rasa),
nakon što je Viši Um zaveo princip "SoHm", odsečeni su od
znanja Univerzalnog informacionog prostora i bili su prinuđeni da
spoznaju sami. Samo retki posvećenici imaju sreću da mogu da uđu
u sistem znanja Višeg Uma.

Ako bi se sakupila iscepkana i raznovrsna svedočanstva o uzajam-
nom odnosu Atiantidana i ljudi naše civilizacije koje je dala E.
Blavacka ("Tajna Doktrina" 1937, tom 2, str. 178, 278, 384, 439, 440,
441, 495, 509, 532, 533, 536), i Štajner u "Akaša Hronici" ( "Iz hroni-
ka sveta", 1992, str. 31, 33, 34, 37, 41, 46, 56) i Lobsang Rampa
("Lekar iz Lase", 1994, str 240) dobila bi se veoma interesantna
slika.

Ljudi naše civilizacije (peta ili arijevska rasa) pojavili su se u okrilju
atlantiđanske civilizacije otprilike 200.000 godine pre sveopšteg
potopa (koji se odigrao pre 850.000 godina), tj. pre više od 1000.000
godina. Kod Atiantidana tog doba počela su da se rađaju deca sa za
njih neobičnom spoljašnjošću - to su i bili prvi ljudi pete rase (naše
civilizacije). U početku se to smatralo atavizmom. Ali, pojavljivalo se
sve više i više takve dece. Oni su bili niži rastom od Atiantidana, ali
su u poređenju sa savremenim čovekom bili viši i krupniji.

Tokom uporednog života sa Atlantiđanima do sveopšteg potopa, na
ljude naše civilizacije, kao i na Atlantiđane, nije se odnosio princip
"SoHm", tj, oni su bili uključeni u univerzalni informacioni prostor.
Poslednja poruka "SoHm" počela je da deluje znatno kasnije - posle
sveopšteg potopa.

Nakon sveopšteg potopa spasao se neveliki broj Atiantidana, među
kojima je bilo žutih, braon, crvenih i crnih. Spasao se takođe neveliki
broj ljudi pete rase (naše civilizacije). I Atiantiđane i ljude naše civi-
lizacije spasao je Vaivasvata Manu (ili Noje) koji je, kako tvrdi E.
Blavacka, (str. 278) bio Atlantiđanin.

Postoje svedočanstva da ljudi naše civilizacije čak ni posle
sveopšteg potopa nisu prestali da ratuju sa preostalim Atlantiđanima.
Očigledno, ti ratovi su ostali u sećanju ljudi kao legende i
predanja

E koja govore o odvažnim vitezovima koji pobeđuj
koji su obdareni magičnom moći ("treće oko"?)
atle (trebalo bi razumeti - od Boga - prim.
zaista veliki greh. I samo Bog zna kakav Ipak su se Atlantiđani i ljudi naše civilizacije
vet (svet psihičke energije) na fizički svet; samo odvojeno, već i međusobno se mešajući. M
ogoduje geološkim kataklizmama. Ali, ne do trenutka kada je nastradalo poslednje
mo sa tim da je greh Atiantidana doneo (Platonovo) pre 11.000 godina. Pri tome je stara
še civilizacije, tj. naši ljudi (peta rasa), više gubila svoje karakteristične odlike i dobijala
aveo princip "SoHm", odsečeni su od Egipatska civilizacija, koja je najduže i u miru
macionog prostora i bili su prinuđeni da Atlantiđanima Platonovog ostrva, mešajući se sa
posvećenici imaju sreću da mogu da uđu dava mnogim tajnim znanjima i tehnologijom At

kana i raznovrsna svedočanstva o uzajam- U procesu mešanja žuti Atlantiđani dali
i ljudi naše civilizacije koje je dala E. Turance; crni - crnce, crveni - Jevreje, braon -
1937, tom 2, str. 178, 278, 384, 439, 440, Zapažaju se dva izvora porekla čovečanstva - Tib
6), i Štajner u "Akaša Hronici" ( "Iz hroni- izgleda da je afrički izvor porekla čovečanst
3, 34, 37, 41, 46, 56) i Lobsang Rampa nastradao pre 11.000 godina zajedno sa Plato
tr 240) dobila bi se veoma interesantna Zemlji je preovladao tibetanski izvor (što su tak
geometrijska istraživanja).
eta ili arijevska rasa) pojavili su se u okrilju
otprilike 200.000 godine pre sveopšteg Ali, najzanimljivije je sledeće: svi autori ukaz
850.000 godina), tj. pre više od 1000.000 sveopšteg potopa preživelim ljudima četvrte i p
og doba počela su da se rađaju deca sa za ljudi naše civilizacije) počeli da vladaju "božan
ću - to su i bili prvi ljudi pete rase (naše "božanski kraljevi"? Imajući na umu da su isti ti a
o smatralo atavizmom. Ali, pojavljivalo se Atlantiđane "Sinovima Bogova", moguće je pretp
Oni su bili niži rastom od Atiantidana, ali koji su na Zemlji preostali nakon sveopšteg pot
im čovekom bili viši i krupniji. Lemuro-Atlantiđani. Oni (vođe) su počeli da lju
a sa Atlantiđanima do sveopšteg potopa, na koji su izgubili svoju tehnologiju nakon sveo
i na Atlantiđane, nije se odnosio princip razvijaju tehnologiju, iskopavaju iz zemlje ono
jučeni u univerzalni informacioni prostor. itd; duše vođa bile su povezane sa Višim Umom.
počela je da deluje znatno kasnije - posle
Ali, odakle su se na Zemlji pojavili Lemur
spasao se neveliki broj Atiantidana, među nastradali tokom prethodne globalne katastrofe
crvenih i crnih. Spasao se takođe neveliki pre sveopšteg potopa? Spontano se nameće z
vilizacije). I Atiantiđane i ljude naše civi- Genofonda čovečanstva, koji se sastoji od lju
ta Manu (ili Noje) koji je, kako tvrdi E. odakle oni mogu da izlaze ako je to nužno.
antiđanin.
da ljudi naše civilizacije čak ni posle Zaključak
ali da ratuju sa preostalim Atlantiđanima.
ostali u sećanju ljudi kao legende i I tako, Lemurija i Atlantida, koje su jedna z
Zemlji, bile su visokorazvijene civilizacije. Ali, teh

Ko su Lemurijanci i Atlantiđani?

ju divove (deve i peri) i

e razmnožavali, i to ne
Mešanje se odvijalo sve

atlantiđansko ostrvo
a rasa (Atlantiđani) sve
a nove crte mlađe rase.

postojala naporedo sa
njima, počela da ovla-
tiantidana.
su Kineze, Mongole,
- moguće, Evropljane.
ibet i Afrika. Ali, nama
tva (naše civilizacije)
onovim ostrvom i na
kođe potvrdila oftalmo-

zuju na to da su nakon
pete rase (Atlantiđani i
nski kraljevi". Ko su ti
autori nazivali Lemuro-
tpostaviti da su ljudima
topa počeli da vladaju
ude četvrte i pete rase,
opšteg potopa, uče da
o što je bilo sakriveno
.
ro-Atlantiđani, koji su
e skoro milion godina
zaključak o postojanju
udi raznih civilizacija,

za drugom postojale na
hnološki razvoj obe te

A-PDF Page Cut DEMO: Purchase from www.A-PDF.com to remove the watermark

230 ŠTA SU REKLE LAME

znanja koja su dobijena odatle (trebalo bi razumeti - od Boga - prim.
autora) za ratovanje, bio je zaista veliki greh. I samo Bog zna kakav
uticaj može imati suptilni svet (svet psihičke energije) na fizički svet;
možda negativna energija pogoduje geološkim kataklizmama. Ali, ne
možemo a da se ne složimo sa tim da je greh Atiantidana doneo
najtežu karmu ljudima naše civilizacije, tj. naši ljudi (peta rasa),
nakon što je Viši Um zaveo princip "SoHm", odsečeni su od
znanja Univerzalnog informacionog prostora i bili su prinuđeni da
spoznaju sami. Samo retki posvećenici imaju sreću da mogu da uđu
u sistem znanja Višeg Uma.

Ako bi se sakupila iscepkana i raznovrsna svedočanstva o uzajam-
nom odnosu Atiantidana i ljudi naše civilizacije koje je dala E.
Blavacka ("Tajna Doktrina" 1937, tom 2, str. 178, 278, 384, 439, 440,
441, 495, 509, 532, 533, 536), i Štajner u "Akaša Hronici" ( "Iz hroni-
ka sveta", 1992, str. 31, 33, 34, 37, 41, 46, 56) i Lobsang Rampa
("Lekar iz Lase", 1994, str 240) dobila bi se veoma interesantna
slika.

Ljudi naše civilizacije (peta ili arijevska rasa) pojavili su se u okrilju
atlantiđanske civilizacije otprilike 200.000 godine pre sveopšteg
potopa (koji se odigrao pre 850.000 godina), tj. pre više od 1000.000
godina. Kod Atiantidana tog doba počela su da se rađaju deca sa za
njih neobičnom spoljašnjošću - to su i bili prvi ljudi pete rase (naše
civilizacije). U početku se to smatralo atavizmom. Ali, pojavljivalo se
sve više i više takve dece. Oni su bili niži rastom od Atiantidana, ali
su u poređenju sa savremenim čovekom bili viši i krupniji.

Tokom uporednog života sa Atlantiđanima do sveopšteg potopa, na
ljude naše civilizacije, kao i na Atlantiđane, nije se odnosio princip
"SoHm", tj, oni su bili uključeni u univerzalni informacioni prostor.
Poslednja poruka "SoHm" počela je da deluje znatno kasnije - posle
sveopšteg potopa.

Nakon sveopšteg potopa spasao se neveliki broj Atiantidana, među
kojima je bilo žutih, braon, crvenih i crnih. Spasao se takođe neveliki
broj ljudi pete rase (naše civilizacije). I Atiantiđane i ljude naše civi-
lizacije spasao je Vaivasvata Manu (ili Noje) koji je, kako tvrdi E.
Blavacka, (str. 278) bio Atlantiđanin.

Postoje svedočanstva da ljudi naše civilizacije čak ni posle
sveopšteg potopa nisu prestali da ratuju sa preostalim Atlantiđanima.
Očigledno, ti ratovi su ostali u sećanju ljudi kao legende i
predanja

E koja govore o odvažnim vitezovima koji pobeđuj
koji su obdareni magičnom moći ("treće oko"?)
atle (trebalo bi razumeti - od Boga - prim.
zaista veliki greh. I samo Bog zna kakav Ipak su se Atlantiđani i ljudi naše civilizacije
vet (svet psihičke energije) na fizički svet; samo odvojeno, već i međusobno se mešajući. M
ogoduje geološkim kataklizmama. Ali, ne do trenutka kada je nastradalo poslednje
mo sa tim da je greh Atiantidana doneo (Platonovo) pre 11.000 godina. Pri tome je stara
še civilizacije, tj. naši ljudi (peta rasa), više gubila svoje karakteristične odlike i dobijala
aveo princip "SoHm", odsečeni su od Egipatska civilizacija, koja je najduže i u miru
macionog prostora i bili su prinuđeni da Atlantiđanima Platonovog ostrva, mešajući se sa
posvećenici imaju sreću da mogu da uđu dava mnogim tajnim znanjima i tehnologijom At

kana i raznovrsna svedočanstva o uzajam- U procesu mešanja žuti Atlantiđani dali
i ljudi naše civilizacije koje je dala E. Turance; crni - crnce, crveni - Jevreje, braon -
1937, tom 2, str. 178, 278, 384, 439, 440, Zapažaju se dva izvora porekla čovečanstva - Tib
6), i Štajner u "Akaša Hronici" ( "Iz hroni- izgleda da je afrički izvor porekla čovečanst
3, 34, 37, 41, 46, 56) i Lobsang Rampa nastradao pre 11.000 godina zajedno sa Plato
tr 240) dobila bi se veoma interesantna Zemlji je preovladao tibetanski izvor (što su tak
geometrijska istraživanja).
eta ili arijevska rasa) pojavili su se u okrilju
otprilike 200.000 godine pre sveopšteg Ali, najzanimljivije je sledeće: svi autori ukaz
850.000 godina), tj. pre više od 1000.000 sveopšteg potopa preživelim ljudima četvrte i p
og doba počela su da se rađaju deca sa za ljudi naše civilizacije) počeli da vladaju "božan
ću - to su i bili prvi ljudi pete rase (naše "božanski kraljevi"? Imajući na umu da su isti ti a
o smatralo atavizmom. Ali, pojavljivalo se Atlantiđane "Sinovima Bogova", moguće je pretp
Oni su bili niži rastom od Atiantidana, ali koji su na Zemlji preostali nakon sveopšteg pot
im čovekom bili viši i krupniji. Lemuro-Atlantiđani. Oni (vođe) su počeli da lju
a sa Atlantiđanima do sveopšteg potopa, na koji su izgubili svoju tehnologiju nakon sveo
i na Atlantiđane, nije se odnosio princip razvijaju tehnologiju, iskopavaju iz zemlje ono
jučeni u univerzalni informacioni prostor. itd; duše vođa bile su povezane sa Višim Umom.
počela je da deluje znatno kasnije - posle
Ali, odakle su se na Zemlji pojavili Lemur
spasao se neveliki broj Atiantidana, među nastradali tokom prethodne globalne katastrofe
crvenih i crnih. Spasao se takođe neveliki pre sveopšteg potopa? Spontano se nameće z
vilizacije). I Atiantiđane i ljude naše civi- Genofonda čovečanstva, koji se sastoji od lju
ta Manu (ili Noje) koji je, kako tvrdi E. odakle oni mogu da izlaze ako je to nužno.
antiđanin.
da ljudi naše civilizacije čak ni posle Zaključak
ali da ratuju sa preostalim Atlantiđanima.
ostali u sećanju ljudi kao legende i I tako, Lemurija i Atlantida, koje su jedna z
Zemlji, bile su visokorazvijene civilizacije. Ali, teh

Ko su Lemurijanci i Atlantiđani?

ju divove (deve i peri) i

e razmnožavali, i to ne
Mešanje se odvijalo sve

atlantiđansko ostrvo
a rasa (Atlantiđani) sve
a nove crte mlađe rase.

postojala naporedo sa
njima, počela da ovla-
tiantidana.
su Kineze, Mongole,
- moguće, Evropljane.
ibet i Afrika. Ali, nama
tva (naše civilizacije)
onovim ostrvom i na
kođe potvrdila oftalmo-

zuju na to da su nakon
pete rase (Atlantiđani i
nski kraljevi". Ko su ti
autori nazivali Lemuro-
tpostaviti da su ljudima
topa počeli da vladaju
ude četvrte i pete rase,
opšteg potopa, uče da
o što je bilo sakriveno
.
ro-Atlantiđani, koji su
e skoro milion godina
zaključak o postojanju
udi raznih civilizacija,

za drugom postojale na
hnološki razvoj obe te

232 STA SU REKLE LAME

civilizacije neizbežno je vodio sukobima i ratovima, koji su doveli
do propasti civilizacija. Zemlja je preživela dve globalne katastrofe.
Prva je uništila Lemurijance, druga - Atlantiđane.

Svaka civilizacija se začinjala u okviru prethodne. Ali, do
prenošenja drevnih znanja i tehnologija prethodnih civilizacija nije
došlo. Ljudi koji su preživeli globalne katastrofe, našavši se u
uslovima surovim za preživljavanje, gubili su svoja znanja i
tehnologiju i javljala se opasnost da potpuno podivljaju.

I jedino su znanja sakrivena u dubokim pećinama, i "božanski
kraljevi", koji su se pojavljivali ne zna se odakle, pomagali ljudima
da se razvijaju i idu putem napretka.

Možda zaista postoji Genofond čovečanstva sastavljen od ljudi
raznih civilizacija u stanju samadija, koji je namenjen da čuva život
na Zemljinoj površini i koji je u stanju da u slučaju globalnih
katastrofa upravlja preživelim ljudima ili da stvori novi izdanak
ljudskog života? Našu civilizaciju takode može zadesiti globalna
katastrofa. Postoji li Genofond čovečanstva i danas? Šta se nalazi
tamo, u samadi-pećinama?

io sukobima i ratovima, koji su doveli Glava 8
ja je preživela dve globalne katastrofe.
druga - Atlantiđane. U Samadi-pećini

činjala u okviru prethodne. Ali, do Opisujući u ovoj knjizi tok naše ekspedicije hron
tehnologija prethodnih civilizacija nije glave smo napravili digresiju da bismo analizira
eli globalne katastrofe, našavši se u ljudima prethodnih civilizacija. Dozvolite mi da
ivljavanje, gubili su svoja znanja i izlaganje materijala ekspedicije stalo na mestu g
nost da potpuno podivljaju. Bonpo-lamom, sklonio sa njim u drugu sobu, gde s

ena u dubokim pećinama, i "božanski To ne bih rekao ni B
ali ne zna se odakle, pomagali ljudima
apretka. O čemu sam razgovarao sa Bonpo-lamom? Či
nofond čovečanstva sastavljen od ljudi prirodno, hteo da se susretnem sa Posebnim ljudim
madija, koji je namenjen da čuva život a takode i da sam bar u nekoj meri hteo da
i je u stanju da u slučaju globalnih svedočanstva koja smo čuli o zagonetnim samad
m ljudima ili da stvori novi izdanak razgovor sa Bonpo-lamom doveo do dugog niza
izaciju takode može zadesiti globalna kojima nam je uspelo da preciziramo oblast gde s
nd čovečanstva i danas? Šta se nalazi a takode i da saznamo imena dvojice Posebnih ljud
Gde se nalazi ta samadi-pećina i kako se zovu
odgovoriću recima Posebnih ljudi: 'To ne bih rekao
čitalac razumeti - to je isuviše sveto, a na svetu im

Šta želimo da nađemo u samadi-peć

Spremajući se na put do sama
savršeno smo shvatali da bi nam teško
tamo nesmetano uđemo da bismo v
naše i prethodnih civilizacija u stanju
Informacije o postojanju psihoe
barijere na ulazu u samadi-pećinu n
biti prosta besmislica, pošto samadi-p
deo Genofonda čovečanstva, ne m
dostupne svakom čoveku, čak i da su m
dobre. Ako nam uspe da uđemo
pećinu, da li ćemo i mi osetiti
psihoenergetske barijere? Kakvo će
Nećemo li nastradati?

nološkim redom, u dve prethodne
ali razna svedočanstva o Budi i
a napomenem da je kronološko
gde sam se, nakon razgovora sa
smo razgovarali nasamo.

Bogu

italac, verovatno pogađa da sam,
ma koji posećuju samadi-pećine,
a u stvarnosti proverim sva ta
di-pećinama. Red ću samo da je
a dodatnih susreta, zahvaljujući
se nalazi jedna od samadi-pećina,
di koji čuvaju tu sama-di-pećinu.
u ti Posebi ljudi? Na to pitanje
o ni Bogu!" Nadam se da će me
ma isuviše zlih sila.

ćini

adi-pećine,
o uspelo da
ideli ljude
u samadija.
energetske
nisu mogle
pećine, kao
mogu biti
mu namere
u samadi-

delovanje
ono biti?

234 ŠTA SU REKLE LAME

Na žalost, ljudi, a posebno skeptici, skloni su da misle da znaju
sve i da su tajne prirode već otkrivene. Teško je govoriti o
nepoznatim oblicima energije, posebno psihičkog karaktera. Ali,
naravno, slični skeptici postojali su i početkom našeg veka, kad nije
bilo poznato ništa o nuklearnoj energiji, mada su se dešavali slučajevi
tajanstvenog umiranja ljudi u rejonu nalazišta urana (što je danas
postalo poznato). Možda se radi o sličnoj stvari i ovde, pošto oblici
psihičke energije još uvek nisu lako dostupni za proučavanje.

Kako će reagovati Posebni ljudi na naš dolazak? Teško je očekivati
da će ispričati šta viđaju prilikom posete pećinama. Upozorili su nas
da nam uverljivi materijali o ozbiljnosti našeg naučnog istraživanja
teško mogu pomoći i da je najverovatnije da će Posebni ljudi
odgovoriti da to ne bi rekli ni Bogu. Uzdali smo se u crtež
hipotetičkog Atlantiđanina - možda su Posebni ljudi videli slično lice
u pećini, pa će na odgovarajući način reagovati na njega. Nije
isključeno da bi nas Posebni ljudi zbog tog crteža mogli prihvatiti
kao čuvare samadi-pećina u Evropi i da bi nam uspelo da
razgovaramo o spoljašnjem izgledu ljudi u samadiju po principu:
"Naši izgledaju evo ovako, a vaši?" Možda se Posebni ljudi
zainteresuju za naš naučni pristup rekonstrukciji oblika ljudi
prethodne civilizacije, pa unesu neke ispravke. Drugim recima, nadali
smo se ne direktnom odgovoru Posebnih ljudi, već posrednom
razgovoru, u kome bi nam Posebni ljudi mogli dati neku informaciju
ne otkrivajući direktno veliku tajnu.

Tibetsko seoce

Preko planinskih prevoja dospeli smo do nevelikog tibetskog sela,
koje se nalazilo na visini od oko 3000 metara. Naša grupa je uspešno
prevalila dugačku planinsku trasu. Lobankov i ja smo majstori sporta
sportskog planinarenja, a ostali učesnici ekspedicije takode iskusni
planinari. Sve vreme smo podsećali jedan drugog na naš Sveruski cen-
tar očne i plastične hirurgije koji smo gradili oslanjajući se na etičke
principe planinarske grupe. Iako su neki naši hirurzi i naučnici
prestali da se bave sportskim planinarenjem, duh planinarskog
zajedništva još je prisutan.

Tibetsko selo, cilj našeg puta, sastojalo se od nevelikih kamenih
kuća, pored kojih se nalazila pagoda. Ljudi ovde žive veoma
skučeno:

skeptici, skloni su da misle da znaju malene sobe spojene su međusobno na raznim nio
već otkrivene. Teško je govoriti o penicama, na zidovima obično nema maltera
e, posebno psihičkog karaktera. Ali, siromašno. Po noći je hladno.
ali su i početkom našeg veka, kad nije
energiji, mada su se dešavali slučajevi Nismo se smestili ni u jednoj kući, već smo razape
rejonu nalazišta urana (što je danas od sela. Svim seljanima je bilo jako interesantno da
adi o sličnoj stvari i ovde, pošto oblici su dugo sedela oko naših šatora i ćuteći gledala doš
lako dostupni za proučavanje. uzimala ponuđene bombone i odmah bežala. N
judi na naš dolazak? Teško je očekivati engleski i morali smo da razgovaramo preko n
om posete pećinama. Upozorili su nas Kirama.
ozbiljnosti našeg naučnog istraživanja
najverovatnije da će Posebni ljudi U početku smo počeli da pitamo seljane o ok
i ni Bogu. Uzdali smo se u crtež pećinama. Svi su odgovarali da tu ima veoma mno
ožda su Posebni ljudi videli slično lice smo počeli da pitamo za samadi-pećine i... nijedn
jući način reagovati na njega. Nije odgovor: dotad nasmešeni i poverljivi ljudi smest
ljudi zbog tog crteža mogli prihvatiti pitanja nisu odgovarali. Stekli smo utisak da tajnu sa
u Evropi i da bi nam uspelo da ne čuvaju samo Posebni ljudi, već i čitavo selo.
zgledu ljudi u samadiju po principu:
a vaši?" Možda se Posebni ljudi U tom selu smo našli dvojicu Posebnih ljudi.

pristup rekonstrukciji oblika ljudi Posebni ljudi
u neke ispravke. Drugim recima, nadali
oru Posebnih ljudi, već posrednom Prvi od Posebnih ljudi imao je 60 godina, drugi
ebni ljudi mogli dati neku informaciju izgledali mlađe. Ispostavilo se da u samadi-pećinu sa
ajnu. Posebni čovek, dok je drugi, zbog svojih godina, pr
prestao da posećuje samadi-pećinu. Obojica su imal
etsko seoce u istim kućama kao i svi ostali.

ospeli smo do nevelikog tibetskog sela, Tri dana smo sa njima razgovarali o raznim te
o 3000 metara. Naša grupa je uspešno bismo dotakli pitanje samadi-pećina, oni bi smesta za
asu. Lobankov i ja smo majstori sporta ja pitanja o samadi-pećinama odgovarali su kratko: "
li učesnici ekspedicije takode iskusni
ećali jedan drugog na naš Sveruski cen- Ispalo je da je naš put u to daleko seoce potpu
oji smo gradili oslanjajući se na etičke Posebna čoveka su shvatala da mi tu nismo
ako su neki naši hirurzi i naučnici radoznalosti - da vidimo kako oni žive i da sa njim
m planinarenjem, duh planinarskog ovom i onom. Oni su jasno shvatali da nas interesu
koju oni čuvaju. Ako su nama Posebni ljudi
uta, sastojalo se od nevelikih kamenih interesantni, interesantni smo bili i mi njima. I ta ra
la pagoda. Ljudi ovde žive veoma ljude koji su došli iz daleke Rusije i koji znaju za sa
rasla. "Zanimljivo, i kod njih u Rusiji postoje samadi
su saznali za našu samadi-pećinu?" - verovatno su
koji su Posebni ljudi dali, da će čuvati veliku tajnu,
dopuštao da bilo šta kažu, pa čak ni da postavljaju pi

U samadi-
pećini

ovima čvrstim ste-
ni tapeta. Žive

eli šatore nedaleko
nas gledaju. Deca
šljake. Stidljivo su
Niko nije govorio
našeg prevodioca

kolnim planinskim
ogo pećina. Dalje
nom nismo dobili
ta bi zaćutali i na
amadi-pećina ovde

i - 95. Obojica su
ada ide samo jedan
re nekoliko godina
li porodice i živeli

emama. Ali, kako
aćutali. Na uporni-
"To je tajna".
uni neuspeh. Oba
o došli iz čiste
ma razgovaramo o
uje samadi-pećina

bili neskriveno
adoznalost za bele
amadi je postepeno
i pećine?" "Odakle
mislili. Ali, zavet
očigledno im nije
itanja.

236

Ostala je još poslednja mogućnost - da Posebnim ljudima
pokažemo crtež hipotetičkog Atlantiđanina i pitamo ih da li su i oni u
pećini videli takvo lice. Svejedno sam strogo zabranio da se taj crtež
pokazuje, ostavljajući pomenutu varijantu za presudni trenutak
razgovora.

Nakon još dva dana razgovora sa Posebnim ljudima i dugih
govora o ulozi Tibeta u poreklu čovečanstva na Zemlji, osetili smo
da je napetost u našim odnosima popustila i da se pojavilo uzajamno
po-verenje. Zahvaljujući tome, skupio sam hrabrost i zamolio mlađeg
od Posebnih ljudi (imao je 60 godina) da se sutra sastanemo i još
jednom porazgovaramo o samadi-pećini. Na sreću, Posebni čovek se
složio i odredio vreme sastanka.

Na sastanak smo pošli utroje: Valentina Jakovljeva, prevodilac
Kiram i ja.

Šta je rekao mlađi Posebni čovek

Seli smo jedan naspram drugog, i ja sam, osmehnuvši se, upitao:
- Zar Vam nije šezdeset godina, a izgledate veoma mladoliko.
Recite
mi, da li je to utkaj samadi-pećine u koju ulazite?
Mlađi posebni čovek se takođe osmehnuo i odgovorio:
- Do dana današnjeg održavam dobru seksualnu aktivnost, imam
petoro dece.
- To je uticaj samadi-pećine?
- Mislim da jeste. Tamo ima mnogo neobičnih sila; za nekog će te
sile biti štetne i smrtonosne, za nekog drugog korisne.
- Koliko dugo čuvate tu samadi-pećinu? - upitao sam.
- Prošlo je mnogo godina otkad je sabor lama istakao moju kandi
daturu, nakon što mi je uspelo da položim ispit meditacije - odgovorio
je mlađi Posebni čovek.
- Šta to znači položiti ispit meditacije?
- Dobiti pristup u samadi-pećinu u stanju meditacije...
- Ko odobrava pristup?
-On!
- Ko je "on"?
- On - onaj koji se nalazi u samadi-pećini!
- Da li je "on" čovek?
- Da, čovek u stanju samadija.

l

U samadi-pećini ŠTA. SU REKLE LAME 237

- Da li taj čovek ima običnu ili neobičnu spoljašnjost?Gutanje.

- Vi idete u samadi pećinu sami, ili zajedno sa starijim Posebnim

čovekom? - upitao sam, malo se udaljivši od teme.

- Sam. A sada sam ja jedini čuvar samadi-pećine. Stariji Posebni

čovek je suviše slab da bi išao u samadi-pećinu. Posle njegove smrti

lame će naći novog kandidata, naravno, ako položi ispit meditacije -

odgovorio je mlađi Posebni čovek.

- Koliko često idete u samadi-pećinu?

- Jednom mesečno.

- Koliko dugo ostajete u pećini?

- U prošeku tri sata.

- Kog dana u mesecu idete u samadi-pećinu?

- Ulaz u samadi-pećinu dopušten je jedino na pun mesec, a takođe

i 11 i 12 dana nakon punog meseca. Ja idem u vreme punog meseca.

Ulaz nije dozvoljen u sve pećinske prostorije, već samo u određene...

- U drugim pećinskim prostorijama se takođe nalaze ljudi u samadi-

ju? - upitao sam, ne mogavši da se uzdržim.

- To je tajna - odgovorio je mlađi Posebni čovek.

- U pećini je, koliko sam shvatio, potpuni mrak. Vi idete tamo sa

svetiljkom?

- Da. Ali, dopušteno je da se koriste samo slabe svetiljke, pa i to ne

svuda.

- Da li se pred ulazom u pećinu molite?

- Počinjem da ulazim u stanje meditacije nedelju dana pre ulaska u

samadi-pećinu. A kada uđem u prvu prostoriju pećine, koja je od sale

odvojena nevelikim otvorom, počinjem da se molim i pojačavam me

ditaciju. Tek posle toga mogu da priđem Telu.

- Kako izgleda Telo?

Gutanje.

- U prvoj pećinskoj prostoriji gde se molite i pojačavate svoju me

ditaciju, osećate li delovanje neobičnih sila?

- Da - odgovorio je mlađi Posebni čovek - baš u toj sobi počinju da

se osećaju neobične sile. Molitva i produbljivanje meditacije su

neophodni da bismo se prilagodili delovanju tih sila. Ako čovek u tome

ne uspe - oseća da ne srne da ide u pećinu.

- Zašto?

238 ŠTA SU REKLE LAME

- Može se umreti,
- A kako Vi osećate da niste uspeli da se prilagodite delovanju
neobičnih sila?
- Nastaje glavobolja i... baš mi se mnogo i ne ide u pećinu.
- Ne ide Vam se?
- Želim da izađem iz pećine. Javlja se osećanje uznemirenosti zato
što nisam uspeo da se prilagodim. Ako neko uđe u pećinu nepriprem-
Ijen, to je smrtno opasno. - odrešito reče mlađi Posebni čovek.
- Koliko često se dešavaju neuspesi, kada ne uspete da se pri
lagodite dejstvu neobičnih sila?
- U početku se to događalo dosta često. Ali, ako mi ne bi uspeo
pokušaj da uđem u pećinu na pun mesec, pokušao bih opet kroz 11 ili
12 dana. Postepeno se broj neuspelih pokušaja smanjivao i sada ula
zim u pećinu gotovo svaki put uspešno.
- Može li običan čovek da uđe u samadi-pećinu?
- To je veoma opasno. Smrtno opasno. Put dođe je loš. Ima mnogo
zmija.
- Ali, poznato je daje u pećini temperatura +4° C, koja je za zmije
suviše niska.
- U toj pećini živi bog zmija.

- To su mističke zmije. U pećini je potpuna tišina. Te "zmije" deluju

na onoga ko uđe.

- Kako?

- Coveku se neće da uđe

u pećinu. Boli ga glava. Ako

to prenebregne, nastupa

smrt.

- Opišite detaljnije sama

di-pećinu - zamolio sam ga.

- Prva sala, u kojoj poči

nje da se oseća delovanje

neobičnih sila - rekao je

mlađi Posebni čovek - prili

čno je velika. U njoj nema

ljudi u stanju samadija. Sa mladim Posebnim

Najopasnije mesto je uski i

E visoki otvor koji povezuje prvu sa ostalim prostor
neki način koncentrišu neobične sile. Iza tog otv
niste uspeli da se prilagodite delovanju samadija, u neke od njih imam pristup.
baš mi se mnogo i ne ide u pećinu.
ćine. Javlja se osećanje uznemirenosti zato - Šta ste videli u samadi dvoranama?
godim. Ako neko uđe u pećinu nepriprem-
odrešito reče mlađi Posebni čovek. - To je tajna.
vaju neuspesi, kada ne uspete da se pri - U kojoj sali se nalazi čovek u samadiju?
sila? - To je tajna.
đalo dosta često. Ali, ako mi ne bi uspeo - Kad uđete u dvoranu samadija, da li razgov
na pun mesec, pokušao bih opet kroz 11 ili samadiju?
neuspelih pokušaja smanjivao i sada ula - Imam pravo samo da gledam, nemam pra
put uspešno. Čovek u samadiju može da razgovara, ali ja nema
da uđe u samadi-pećinu? govorim.
mrtno opasno. Put dođe je loš. Ima mnogo - O čemu je govorio čovek u samadiju?
pećini temperatura +4° C, koja je za zmije
mija. - To je tajna.
U pećini je potpuna tišina. Te "zmije" deluju - Da li pri razgovoru čovek u samadiju otvara
- Pomalo ih otvara. Ali, on veoma retko razgo
o - Kako izgleda telo čoveka u samadiju?
- Gotovo kao normalno telo, možda nešto žuč
Sa mladim Posebnim - Da li čovek u samadiju ima neku odeću ili n
- Odeven je. Ali, može biti i bez odeće.

- Kako vas razume?
Gutanje.
- Da li ste kod čoveka u samadiju videli "treće

- Trećeg oka nema. Nikada ga nisam video.
- Kolike su dimenzije tela čoveka u samadiju

- To je tajna.
- U kom položaju leži čovek u samadiju? - na

- On sedi - odgovorio je mladi Posebni čovek.

- Sedi?
- Da, on sedi u položaju Bude.
- Naslanja se na zid?
-Ne.
- Da li ste dodirivali čoveka u samadiju?
-Da.
- Kakvo mu je telo?
- Hladno i čvrsto.
- A zašto imate pristup samo u određene sam
se nalazi u ostalim dvoranama?

U samadi-pećini

rijama; u njemu se na
vora počinju dvorane

varate sa čovekom u
avo da razgovaram.
am pravo da

a usta?
ovara.
če.
ne?

e oko"?
- velike ili obične?
astavio sam da pitani.

madi dvorane? Šta

- To ne bih rekao ni Bogu.
- Kakve su oči čoveka u samadiju?
Gutanje.
- Kakav mu je nos?
- To je tajna.

Tada sam izvadio crtež lika hipotetičkog Atlantiđanina i pružio ga
mlađem Posebnom čoveku. On ga je pažljivo pogledao, nekoliko puta
prineo očima, i odložio na stranu.

- Šta možete da kažete o tome? - upitao sam ja.
Mladi Posebni čovek je veoma brzo dvaput izgovorio neku
rečenicu.
- Šta je rekao? - pitali smo Kirama.
- Ponovio je dvaput neku religioznu rečenicu. Ne mogu da je
razumem. Ali, on se veoma uznemirio - odgovorio je prevodilac Kiram.
Dalja ispitivanja nisu dala rezultat: mlađi Posebni čovek je ćutao ili
govorio da je to tajna. Zahvalili smo mu, uzeli crtež i pošli u svoje
šatore. Nakon što smo sve ispričali, u našem logoru je bilo mnogo priče
i razmišljanja.

- Ako mu ponudimo novac - govorio je Sergej Selivestrov - to će biti
skrnavljenje. A pogledajte kako bedno oni žive. Ali, postoje stvari koje
se ne kupuju novcem. Duhu novac nije potreban.

- Ono što se kupi za novac ne može biti sveto - rekla je Valentina.
- Eto, Rokfeler, najbogatiji čovek na svetu, je umro - i šta je ostalo
od njega: u grobu je bio obučen u odelo koje sigurno vredi 500 dolara.
To odelo je rezultat onoga što je on učinio u životu. Teško da je
Rokfeler obogatio svoj duh, čitav njegov život bio je posvećen samo
jednoj stvari - zarađivanju novca. U SSSR-u je Lenjin bio bog, i ljudi su
se klanjali tom pseudobogu. U SAD stvarni bog je dolar, a Rokfeler se
čitavog života klanjao tom bogu. Ljudi u svetu izučavaju Rerihovu
ostavštinu, ali niko ne izučava Rokfelerovu ostavštinu. A zar nije
Lužkov junak; obnovivši hram Hrista Spasitelja, ovekovečio je svoje
ime.

- Po svemu sudeći, mlađi Posebni čovek nije otkrio tajnu, iako je
potvrdio da postoji psihoenergetska barijera i čovek u samadiju u
pećini.

- Ja mislim da se u pećini nalazi Atlantiđanin - rekao je Vener
Gafarov. - Zar nije mlađi Posebni čovek, kao što kažete, reagovao na
naš crtež. Po mom mišljenju, samadi-pećina i jeste Šambala, koja pred-

U samadi-pećini ŠTA SU REKL

gu. stavlja "akademiju za učitelje", gde oni od
samadiju? napojili duhovnom energijom.

ž lika hipotetičkog Atlantiđanina i pružio ga Ali... ostalo je mnogo "ali". Narednog da
u. On ga je pažljivo pogledao, nekoliko puta Lobankovim pošao da se vidim sa starijim Poseb
apsolutno ubeđeni da je neophodno da ne vodi
stranu. već da oprezno postavljamo okolišna pitanja.
o tome? - upitao sam ja.
veoma brzo dvaput izgovorio neku Šta je rekao stariji Posebni č

mo Kirama. Devedesetpetogodišnja starost starijeg pos
eku religioznu rečenicu. Ne mogu da je osećala: najednom oku mu se pojavljivala katar
uznemirio - odgovorio je prevodilac Kiram. dobro, telo mu je očigledno bilo u lošem stan
ala rezultat: mlađi Posebni čovek je ćutao ili pokretanje zglobova. Ali, on je bio potpuno z
hvalili smo mu, uzeli crtež i pošli u svoje šalio, govorio je brzo i sa mladalačkom žustrino
spričali, u našem logoru je bilo mnogo priče
U maloj sobi njegove kuće Valerij, prevo
ac - govorio je Sergej Selivestrov - to će biti stolice. Otvorio sam tašnu, uzeo crtež sa
ako bedno oni žive. Ali, postoje stvari koje Atlantiđanina i ćuteći ga pružio starijem Pos
u novac nije potreban. pažljivo pogledao crtež, nakrivivši glavu da bi g
ac ne može biti sveto - rekla je Valentina.
iji čovek na svetu, je umro - i šta je ostalo
en u odelo koje sigurno vredi 500 dolara.
što je on učinio u životu. Teško da je
čitav njegov život bio je posvećen samo
vca. U SSSR-u je Lenjin bio bog, i ljudi su
U SAD stvarni bog je dolar, a Rokfeler se
bogu. Ljudi u svetu izučavaju Rerihovu
ava Rokfelerovu ostavštinu. A zar nije
am Hrista Spasitelja, ovekovečio je svoje

Posebni čovek nije otkrio tajnu, iako je Stariji Posebni čovek sa prevodiocem Kiramom i Vale
ergetska barijera i čovek u samadiju u
ni nalazi Atlantiđanin - rekao je Vener video. Valerij i ja
sebni čovek, kao što kažete, reagovao na
samadi-pećina i jeste Šambala, koja pred-

LE LAME 241

dlaze da bi se

ana sam sa Valerijem
bnim čovekom. Bili smo
imo direktan razgovor,

čovek

sebnog čoveka se ipak
rakta, na drugo je video
nju, osećalo se otežano
zdravog uma, često se
om.
odilac i ja smo seli na
a likom hipotetičkog
sebnom čoveku. On je
gledao okom na koje je

erijem Lobankovim.

242

smo ga pažljivo posmatrali. Ali, na njegovom licu nije bilo
nikakve reakcije. Stariji Posebni čovek je odložio crtež i rekao:

- Neću ništa red o samadi-pećini. To je velika tajna.
- Objasnite mi, molim Vas, šta je to samadi - zamolio sam ja.

- To takođe ne mogu da kažem. To ne bih rekao ni Bogu. Ni drugi
Posebni čovek to neće reći.

Valerij i ja smo se pogledali; na samom početku doživeli smo pot-
puni neuspeh.

Tada sam prišao starijem Posebnom čoveku, pažljivo uzeo naš crtež,
prineo ga njegovim očima i sa naporom rekao:

- Mi već mnogo godina tražimo u pećinama čoveka u samadiju sa
ovakvom spoljašnjošću. On ima mali nos, ogromne oči, male uši,
ogromnog je rasta, sa velikim grudnim košem. Da li ste videli takvog
čoveka u vašoj samadi-pećini?

Stariji Posebni čovek me je prostrelio svojim jednim okom na koje
je video, potom se okrenuo i glasno rekao:

- Takvog nisam video.

- Možda niste videli takvog čoveka u onim dvoranama pećine u koje
imate pristup. Možda se takav čovek nalazi u drugim dvoranama
pećine - rekao sam, opet sa naporom.

- To je tajna.

- Ja sam svejedno ubeden da u pećinama postoje ljudi u samadiju
koji ovako izgledaju - opet sam pokazao naš crtež.

- U onim dvoranama pećine u koje sam ja imao pristup, ljudi takvog
izgleda nije bilo. Ima sličnih...

Lobankov i ja se pogledasmo. Valerij šapatom reče:
- Tamo ih ima mnogo!

- Ako se u onim pećinskim odajama, u koje vi imate pristup, nalaze
ljudi koji liče na ovaj crtež čoveka u samadiju... - namerno sam zastao.

- Ne liče svi - ljutite je rekao stariji Posebni čovek.
- A u drugim odajama pećine - nastavio sam - mora biti ljudi u
samadiju, tačno ovakvih kao ovaj čovek na crtežu.
- Oni takođe nisu sasvim takvi. Ali, to je tajna - odgovorio je stariji
Posebni čovek.

Nakon toga je uzeo u ruke naš crtež i iznenada rekao:
- Veoma sam se uzrujao kad sam ovo video! Odakle vam taj crtež?
Napravio sam višeznačnu pauzu.