Poslednja straza - Sergey Lukianenko

Copyright © Sergey Lukianenko, 2006 Prevela Vesna Kecman

Mojoj ženi Sonji i sinu Temi, s ljubavlju

Priloženi tekst prihvatljiv je strani Svetla. - Noüna straža Priloženi tekst prihvatljiv je strani Tame. - Dnevna straža

DEO PRVI ZAJEDNIýKA STVAR

PROLOG Ljera je gledala u Viktora i smejala se. U svakom muškarcu, þak i u odraslom, živi deþak. Viktoru je bilo dvadeset pet godina i on je, naravno, bio odrastao. Valerija je bila spremna da to potvrdi sa svom uverenošüu zaljubljene devetnaestogodišnjakinje. - Tamnice - rekla je na uho Viktoru. - Tamnice i zmajevi! Buuu! Vitja je frknuo. Sedeli su u prostoriji koja bi bila strašno prljava da nije tako mraþna. Naokolo su se gurala uzbuÿena deca, a odrasli zbunjeno smeškali. Na sceni oslikanoj mistiþnim simbolima kreveljio se momak s licem belim od šminke i crnim plaštom koji je lepršao. Odozdo ga je osvetljavalo nekoliko tamnocrvenih lampica. - Sad üete se susresti sa užasom! - otegnuto je vikao momak. - Aaa! Bua-ha-ha! Uplašim se i od same pomisli na ono što üete videti! Izgovor mu je bio vrlo jasan i artikulisan, kakav biva samo kod studenata glume. ýak je i Ljera, koja je loše znala engleski jezik, razumela svaku reþ. - Dopale su mi se tamnice u Budimpešti - šaputala je Viktoru. - Tamo su stara podzemlja realna... veoma su zanimljiva. A ovo je samo velika kuüa strave i užasa. Viktor je klimnuo kao krivac. Rekao je: - Zato je prohladno. Septembar u Edinburgu bio je neoþekivano topao. Vitja i Ljera proveli su jutro u kraljevskom zamku, centru turistiþkog hodoþašüa. Nešto su prezalogajili i popili po kriglu piva u jednom od bezbrojnih pabova. I evo, našli su gde üe se sakriti od podnevnog sunca... - Još se niste predomislili? - vikao je glumac u crnom plastu. Iza Ljerinih leÿa þuo se tihi plaþ. Okrenula se i s þXÿenjem videla da to plaþe veü odrasla šesnaestogodišnja devojka koja je kraj njih stajala s majkom i malim bratom. Odnekud iz tame, pojavilo se pomoüno osoblje i brzo izvelo celu porodicu. - Eto, to je drugo lice evropskog blagostanja - pouþno je rekao Vitja. - U Rusiji se odrasla devojka nikada ne bi uplašila kuüe straha? Isuviše dobar život napravio je od njih ljude koji se plaše svakakvih gluposti... Ljera se namrštila. Viktorov otac bio je politiþar. Ne mnogo uticajan, ali veoma patriotski usmeren, pa je uvek i svuda dokazivao štetnost zapadne kulture. Inaþe, to mu uopšte nije smetalo da sina pošalje da studira na Edinburškom univerzitetu. Iako je deset meseci godišnje provodio van granica otadžbine, i Viktor je uporno ponavljao oþevu retoriku. Toliki patriota, kao što je on, u Rusiji nije mogao da se naÿe. To je Ljeri delimiþno bilo smešno, ali pomalo ju je i ljutilo. Na sreüu, uvodni deo se završio i poþelo je lagano kretanje Škotskim tamnicama. Ispod mosta u blizini železniþke stanice, u turobnim betonskim katakombama, preduzimljivi ljudi ogradili su male üumeze. Stavili su mutne sijalice i sve ukrasili starim krpama i sintetiþkom pauþinom. Na zidove su okaþili portrete manijaka i ubica koji su vršljali Edinburgom tokom njegove duge istorije. I time su zabavljali decu. - Ovo je španska þizma! - zavijajuüi je saopštavala devojka u dronjcima, njihov vodiþ u sledeüoj sobi. - Užasna sprava za muþenje! Deca su vrištala od uzbuÿenja. Odrasli su se zbunjeno zagledali, kao da ih je neko zatekao kako prave mehuriüe od sapunice ili da se igraju lutkama. Da im ne bi bilo dosadno dok su vodiþi brbljali, Ljera i Viktor su zaostali na zaþelju i ljubili se. Bili su zajedno veü pola godine. Oboje je

progonio neobiþni oseüaj da üe ta priþa za njih postati nešto posebno. - Sada üemo proüi kroz lavirint ogledala! - saopštio je vodiþ. Ma kako þudno bilo, to se pokazalo zaista zanimljivim. Ljera je uvek mislila da ljudi preuveliþavaju kad lavirint ogledala opisuju kao nešto gde se þovek lako može izgubiti i iz sve snage naleteti þelom u staklo. Kako može da se desi da neko ne vidi gde je ogledalo, a gde prolaz? Ispostavilo se da je moguüe. Ispostavilo se þak i da je to veoma lako. Smejuüi se, gurali su se uz hladne površine ogledala i pipali rukama, lutajuüi u buþnom ljudskom kolu koje se iz šaþice iznenada pretvorilo u gomilu. U jednom trenutku, Viktor je nekome mahnuo rukom, kao poziv, a kad su ipak izašli iz lavirinta (i vrata su bila lukavo zamaskirana iza ogledala), dugo se osvrtao. - Koga tražiš? - pitala ga je Ljera. - A? Ma glupost - nasmej ao se Viktor. - Budalaština. Potom je sledilo još nekoliko sala s mraþnim atributima srednjovekovnih tamnica, a potom - Krvava reka. Utihnula deca ukrcala su se u dugaþak metalni þamac i on je lagano zaplovio tamnom vodom ka vampirskom zamku. U mraku su se þuli preteüi glasovi i zloslutni smeh. Nad glavama su im lupala nevidljiva krila i žuborila voda. Utisak je kvarilo samo to što je þamac, u stvari, plovio svega pet metara, a iluziju kretanja stvarali su ventilatori koji su im duvali u lice. Ipak, Ljeru je poþela da hvata jeza. Bilo ju je sramota zbog tog straha, ali je ipak bilo strašno. Sedeli su na poslednjoj klupi i pored njih nije bilo nikoga. Napred su se kikotali i stenjali glumci doþaravajuüi vampire, a pozadi... Iza njih nije bilo niþega. Ipak, njoj se uporno þinilo da tamo nekoga ima. - Vitja, plašim se - izgovorila je Ljera uzimajuüi ga za ruku. - Glupo... - prošaputa joj Viktor na uvo. - Samo nemoj da zaplaþeš, važi? - Važi - složila se Ljera. - Ha-ha-ha! Okolo su zli vampiri! - izgovorio je Viktor podražavajuüi intonaciju glumaca. - Oseüam, prikradaju nam se! Ljera je zatvorila oþi i grþevito se uhvatila za njegov dlan. Deþaci! Sve su to deþaci, þak i ovi starci! Zašto se toliko plašiš? - Joj! - neizveštaþeno je povikao Viktor. I rekao: - Neko... Neko me ujeda za vrat... - Budalo! - odbrusila je Ljera ne otvarajuüi kapke. - Ljerka, neko mi pije krv... - izgovorio je Viktor tužno i beznadežno. - A meni þak nije ni strašno... kao u snu... Iz ventilatora je duvao hladan vetar, okolo prskala voda i zavijali divlji glasovi. ýak je zamirisalo i nešto što liþi na krv. Viktor je bezvoljno opustio ruku. Ljera ga je zlonamerno uštinula za dlan, ali Viktor se nije ni trgao. - Ne plašim se, buzdovanu jedan! - gotovo da je povikala Ljera. Viktor ništa nije odgovorio, samo se blago naslonio na nju. Više nije bilo tako strašno. - Ja üu ti pregristi grlo! - pripretila je Ljera. Izgledalo je kao da se Viktor zbunio. ûutao je. Neoþekivano, Ljera je, onako za sebe, dodala: - I svu krv üu ti popiti. Jasno? Odmah... posle svadbe! Prvi put je izgovorila tu reþ otkad su zajedno. I zamrla je oþekujuüi Viktorovu reakciju. Pa kako momak može da ne odreaguje na reþ svadba! Ili üe se uplašiti, ili üe se obradovati. ýinilo se da je Viktor dremao na njenom ramenu. , - Jesam li te uplašila? - pitala je Ljera. Nervozno se nasmejala. Otvorila je oþi. Još su bili u mraku iako je zavijanje veü utihnulo. - Dobro... Neüu da te ugrizem. I svadba nam nije

potrebna! Viktor je i dalje üutao. Mehanizam je zaškripao, a metalni þamac otplovio svojih pet metara uzanim betonskim kanaliüem. Upalilo se slabo svetlo. Deþurlija su zagalamila i nagrnula na obalu. Devojþica od triþetiri godine, koja se jednom rukom držala za mamu i sisala palac na drugoj, neprestano je okretala glavu, ne odvajajuüi pogled od Ljere. Šta je nju tako zainteresovalo? Devojka koja govori nepoznatim jezikom? Ne, nije to, u Evropi su... Ljera je uzdahnula i pogledala Viktora. A on je stvarno spavao! Oþi su mu bile zatvorene, a na usnama mu se zaledio osmeh. - Šta ti je? - Ljera je pazljivo gurnula Viktora, a on je poþeo lagano da pada, glavom pravo na gvozdenu ivicu. Vrisnuvši, Ljera je uspela da ga uhvati (Šta se dešava? Da, šta se to dešava, zašto je tako mlitav i bezvoljan?) i da ga položi na drvenu klupu. Na vrisak se momentalno pojavio jedan zaposleni - s crnim plaštom, gumenim oþnjacima i obrazima nevešto obojenim u crno i crveno. Brzo je uskoþio u þamac. - Nešto nije u redu s vašim prijateljem, gospoÿice? - Momak je bio sasvim mlad, verovatno Ljerin vršnjak. - Da... Ne... Ne znam! - Pogledala je zaposlenog u oþi, ali i on sam je bio smeten. - Pomozite mi! Moramo ga izneti iz þamca! - Možda je srce? - Momak se sagnuo i pokušao da uhvati Viktora za ramena, a onda je trgnuo je ruke kao da se uhvatio za nešto vrelo. - Šta je to? Kakve su to glupe šale? Svetlo! Dajte svetlo! Otresao je i otresao dlanove, s kojih su padale lepljive, tamne kapi. A Ljera je ukoþivši se, posmatrala Viktorovo nepomiþno telo. Upalilo se jarkobelo svetlo koje je spržilo senke i pretvorilo pomalo strašnu postavku u dekor uboge farse. Meÿutim, farsa se završila, kao i turistiþki obilazak. Na Viktorovom vratu zjapile su dve otvorene rane sa izvrnutim ivicama. Iz njih je slabo, kao poslednje kapi keþapa iz prevrnute flaše, curila krv. Retke kapi, koje su se kotrljale niz vrat, bile su još jezivije zbog dubine rane. Taþno iznad arterije... kao sa dve britve... ili sa dva oštra zuba... I tada je Ljera poþela da viþe. Visoko i užasno, zatvarajuüi oþi, mašuüi rukama po vazduhu ispred sebe, kao devojþica pred þijim oþima je njeno omiljeno maþe razmazao valjak po asfaltu. Na kraju krajeva, u svakoj ženi, þak i odrasloj, þXþi mala, uplašena devojþica.

GLAVA 1. Kako sam to uspeo da uradim? - pitao je Geser. - I zašto ti nisi uspeo to da uradiš? Stajali smo na sredini beskrajne sive ravnice. Pogledom nismo fiksirali jarke boje širokog prostranstva, veü se trebalo zagledati u posebno zrno peska, a ono je plamtelo kao: zlato, purpur, plavetnilo, zelenilo. Nad glavom nam se skamenilo belo i roze, kao da je neko reku mleka pomešao sa obalama od voünog sirupa i prosuo po nebesima. A još je i vetar duvao i bilo je hladno. Uvek mi je hladno na þetvrtom nivou Sumraka, ali to je individualna reakcija. Geseru je,naprotiv, bilo vruüe: lice mu se zacrvenelo, a po þelu su mu se skupljale graške znoja. - Nemam dovoljno snage - rekao sam. Geserovo lice se sasvim zarumenelo. - Pogrešan odgovor! Ti si viši mag. To se sluþajno dogodilo, ali ti si viši. Zašto se viši magovi nazivaju i magovima van kategorije? - Zato što je meÿu njima razlika u snazi toliko beznaþajna da ne može da se izmeri, i nemoguüe je da se odredi ko je jaþi, a ko slabiji... - promrmljao sam. - Borise Ignjatijeviþu, razumem. Ali nemam dovoljno snage. Ne mogu da proÿem na peti nivo. Geser je pogledao ispod svojih nogu. Zagrebao je vrhom þizme pesak i šutnuo ga u vazduh. Zakoraþio je napred i... nestao. Staje to? Savet? Bacio sam i ja pesak ispred sebe. Zakoraþio sam napred, uzaludno se trudeüi da uhvatim svoju senku. Senke nije bilo. Ništa se nije promenilo. Kao i pre, ostao sam na þetvrtom nivou. I postajalo je sve hladnije. Para od mog disanja više nije lebdela vazduhom kao beli oblak, veü je zasipala pesak u obliku bodljikavih iglica. Okrenuvši se - psihološki, uvek je lakše da se izlaz potraži iza - zakoraþio sam i izašao na treüi nivo Sumraka. U bezbojni lavirint kamenih ploþa koje je izjelo vreme, iznad kojih je nisko, sivo, skamenjeno nebo. Ponegde po kamenu stajale su isušene stabljike. Liþile su na puzavice koje je zakucao mraz. Još jedan korak. Drugi nivo Sumraka. Kameni lavirint prekrile su ispreplitane grane... I još jedan. Prvi nivo. Više nema kamenja. Tu su zidovi i prozori. Poznati zidovi moskovske kancelarije Noüne straže, u njihovom sumraþnom obliþju. Uz poslednji napor, ispao sam iz Sumraka u stvarni svet. Pravo u Geserov kabinet. Razume se, šef je veü sedeo u fotelji. A ja sam stajao pred njim klateüi se. Pa kako? Kako je mogao da me prestigne? Pa on je pošao na peti nivo, a ja sam veü poþeo da izlazim iz Sumraka! - Kad sam video da ti ništa ne uspeva - rekao je Geser, þak i ne gledajuüi u mene - izašao sam iz Sumraka direktno. - Iz petog nivoa pravo u realni svet? - Nisam mogao da sakrijem þXÿenje. - Da. Šta te þudi? Slegao sam ramenima. Ništa me ne þudi. Ako Geser hoþe da me iznenadi, ima ceo arsenal na raspolaganju. Ja mnogo toga ne znam. I to je... - Uvredljivo - rekao je Geser. - Sedi, Gorodecki. Seo sam preko puta Gesera. Stavio sam ruke na kolena, þak sam i glavu savio, kao da sam

stvarno oseüao krivicu. - Antone, dobar mag uvek dostiže svoju moþ u pravo vreme - rekao je šef. - Dok ne postaneš mudriji, neüeš postati jaþi. Dok ne postaneš jaþi, neüeš ovladati višom magijom. Dok ne ovladaš višom magijom, neüeš se popeti na opasna mesta. Kod tebe je situacija jedinstvena. Ti si potpao pod... - namrštio se - obred Fuaran. Postao si viši mag, a za to nisi spreman. Da, imaš Moü. Da, umeš njome da upravljaš... Sve što si ranije radio s naporom sada ti ne predstavlja nikakav problem. Koliko si boravio na þetvrtom nivou Sumraka? A sediš tu kao da ništa nije bilo! Ali ono što ranije nisi umeo... Zaüutao je. - NauþLüu, Borise Ignjatijeviþu - rekao sam. - Na kraju krajeva, svi kažu da postižem uoþljiv napredak. Olga, Svetlana... - Postižeš - priznao je olako i Geser. - Nisi potpuni idiot da se ne razvijaš. Meÿutim, sad mi liþiš na neiskusnog vozaþa koji je pola godine vozio laÿu, a onda je odjednom seo za volan trkaþkog ferar ija. Ne, još gore, za volan rudarskog dampera, belaza od dvesta tona, koji klizi po spiralnom putu dok izlazi iz jame... a pored puta zjapi provalija sto metara duboka! A tamo dole, idu i drugi kamioni. Jedan tvoj nesiguran pokret, naglo okretanje volana ili nesigurna noga na pedali, i svima se loše piše. - Razumem - klimnuo sam. - Ali ja nisam težio da odem u više, Borise Ignjatijeviþu. Vi ste me poslali u potragu za Kostjom... - Ni za šta te ne prekorevam, samo se trudim da te mnogo þemu nauþim - rekao je Geser. I priliþno nepovezano dodao: - Iako si veü jednom odbio da budeš moj uþenik! 2üutao sam. - ýak ne znam ni šta da radim s tobom... - Geser je lupao prstima po fascikli ispred njega. - Da te šaljem na svakodnevne zadatke? 8þenica videla vukodlaka, U Butovu se pojavio vampir, Vraþara istinski vraþa, U mom podrumu se þuje tajanstveno lupanje... Besmisleno! S tvoj om snagom, takve gluposti su za tebe triþarije. Ne bi nauþio ništa novo. Da te ostavim onda da truneš nad papirima u kabinetu? Ni sam to ne želiš. I? - Vi i sami znate, Borise Ignjatijeviþu - odgovorio sam. - Dajte mi pravo znanje. Takvo da me tera da se razvijam. U Geserovim oþima sevnula je iskrica ironije. - Aha, evo odmah. Organizovaüu napad na specijalno obezbeÿenje Inkvizicije. Ili üu te poslati u solo napad na kancelariju Dnevne straže... Gurnuo je fasciklu preko stola: - ýitaj! Geser je otvorio istu takvu fasciklu i udubio se u izuþavanje rukom ispisanih listova iz školske sveske. I otkud nama u kancelariji te stare kartonske fascikle s raskupusanim pantljikama koje stalno moraju da se vezuju i razvezuju? Jesmo li u prošlom veku kupili nekoliko tona? Ili smo ih nedavno nabavili od društva invalida koji rade kod kuüe i prodaju ih u humanitarne svrhe? Ili se možda štampaju u drevnoj fabrici u gradu Muvosranjsku, koji pripada muvosranjskoj Noünoj straži? Ali þinjenica je þinjenica - u veku kompjutera, fotokopir-aparata, providnih plastiþnih registratora i þvrstih lepih fascikli s praktiþnim metalnim fiksatorima, naša straža i dalje koristi mlitavi karton i pantljike... Bruka, sramota pred stranim kolegama! - Na fascikle od materijala organskog porekla lakše se stavljaju zaštitne magiþne formule koje spreþavaju ispitivanje sondom izdaleka - rekao je Geser. - Iz istog razloga se za obuku u magiji koriste samo knjige. Tekst otkucan na kompjuteru ne može da saþuva magiju.

Pogledao sam Gesera u oþi. - Nisam se þak ni spremao da ti þitam misli - rekao je šef. - Dok ne nauþiš da kontrolišeš lice, za tim nema potrebe. Sad sam i ja osetio magiju koja je probijala iz fascikle. Lake zaštitno-stražarske magiþne formule, koje za Svetle ne predstavljaju nikakav problem. Inaþe, i Tamni üe ih skinuti bez napora, ali diüi üe buku. Otvorivši fasciklu - Veliki Geser je pantljike uvek vezivao u mašnu - pronašao sam þetiri sveža novinska iseþka, koji su još mirisali na štamparsku boju, faks i tri fotografije. Tri iseþka bila su na engleskom i najpre sam se usredsredio na njih. Prvi iseþak bio je kratka beleška o incidentu u turistiþkoj atrakciji Škotske tamnice. Kako sam razumeo, u toj ustanovi, priliþno banalnoj varijanti kuüe strave i užasa, poginuo je ruski turista usled tehniþkog kvara. Tamnice su zatvorene, policija sprovodi istragu i ispituje da li je za tragediju odgovoran personal... Druga vest bila je kudikamo detaljnija. O tehniþkom kvaru nije bilo ni reþi. Tekst je bio pomalo suv, þak pedantan. S narastajuüim uzbuÿenjem, proþitao sam da je poginuli, dvadesetpetogodišnji Viktor Prohorov, pohaÿao Edinburški univerzitet, da je bio sin ruskog politiþara, da se u Tamnice uputio zajedno s verenicom koja je doletela iz Rusije, Valerijom Homko, na þijim rukama je umro od gubitka krvi. Neko mu je u mraku kuüe strave prerezao grlo. Ili mu ga je nešto prerezalo. Nesreþnik je zajedno s verenicom sedeo u þamcu koji je lagano plovio Krvavom rekom, malim kanalom oko Vampirskog zamka. Možda je iz zida virio neki oštar komad gvožÿa, koji je Viktora zakaþio po vratu? Proþitavši do tog mesta, uzdahnuo sam i pogledao u Gesera. - Tebi je uvek dobro išlo... eh... s vampirima - rekao je šef, odvojivši se na sekundu od svojih papira. Treüa zabeleška bila je iz nekakvih škotskih žutih novinica. I, naravno, tu je autor ispriþao zastrašujuüu priþu o savremenim vampirima koji u mraku turistiþkih atrakcija sisaju krv nesreþnim žrtvama. Jedini originalni detalj bio je tvrÿenje novinara da vampiri obiþno ne sisaju krv svojih žrtava do smrti. Ali ruski student, kako i priliþi Rusu, bio je toliko pijan da se i siroti škotski vampir opio i zaneo. Bez obzira na svu tragiþnost priþe, morao sam da se nasmejem. - Žuta štampa je ista u celom svetu - rekao je Geser ne dižuüi pogled. - Najužasnije je što je sve i bilo tako - rekao sam - osim, naravno, pijanstva. - Krigla piva za ruþkom - saglasio se Geser. ýetvrti iseþak bio je iz nekih naših novina. Iz þitulja. Sauþešüe Leonidu Prohorovu, deputatu Državne dume, þiji sin je tragiþno poginuo... Uzeo sam faks. Kao što sam i pretpostavio, to je bio izveštaj Noüne straže Edinburga, Škotska, Velika Britanija. Primalac je bio pomalo neobiþan: Geser liþno, a ne dežurni operativac ili rukovodilac Meÿunarodnog odeljenja. I ton pisma je bio malo više neposredan nego što priliþi zvaniþnim dokumentima. A sadržaj me nije iznenadio. „Sa žalošüu saopštavamo... na osnovu rezultata pažljivo sprovedene istrage... potpun gubitak krvi... nije bilo znakova inicijacije... istraga nije dala rezultate... angažovali smo naše najbolje... ako moskovsko odeljenje smatra neophodnim da se pošalje... prenesi najtoplije pozdrave Olgi, jako mi je drago zbog tebe, stari pr...“ Drugi list faksa je nedostajao. Oþigledno, tamo je bio iskljuþivo liþni sadržaj. Zato i nisam

video potpis. - Tomas Lermont 1 - rekao je Geser. - Rukovodilac Škotske straže. Stari prijatelj. - Aha... - zamišljeno sam otegao. - Znaþi... Pogledi su nam se opet sreli. - A ne, možeš ga i sam pitati da li je roÿak Mihailu Jurjeviþu - rekao je Geser. - Nešto drugo sam hteo. Pr je od prijatelj? - Pr, to je... - Geser je zapeo i s otvorenim nezadovoljstvom se nakrivio na list. - Pr je pr. Šta se to tebe tiþe! Pogledao sam fotografije. Nesreþni Viktor bio je mlad þovek. A devojka sasvim mlada. Njegova verenica, šta tu ima da se pogaÿa. I stariji muškarac. Viktorov otac? - Posredni podaci govore o napadu vampira. Ali zašto incident zahteva naše mešanje? - pitao sam. - Naši sugraÿani þesto ginu u inostranstvu. I od vampira takoÿe. Ne verujete Tomu i njegovim potþinjenima? - Verujem. Ali oni imaju malo iskustva. Škotska je mirna, prijatna i spokojna zemlja. Mogli bi i da se ne snaÿu. A ti si þesto imao posla s vampirima. - Naravno. Ipak? Da li je to zato što je njegov otac politiþar? Geser se namrštio. - Ma kakav je on politiþar? Biznismen, progurao se meÿu deputate i na glasanjima samo tiho pritiska dugme. - Kratko i jasno. Ali ne verujem da nema posebnog razloga. Geser je uzdahnuo. - Mladiüev otac je pre dvadeset godina bio odreÿen kao potencijalni Svetli Ini. Priliþno jak. Odbio je inicijaciju izjavivši da hoüe da ostane þovek. Tamne je odmah odbio. S nama je održavao kontakt. Ponekad je pomagao. Klimnuo sam. Da, stvarno redak sluþaj. Retko kad ljudi odbiju moguünosti koje se pružaju Inima. - Može se reüi da se smatram krivim pred Prohorovom starijim - rekao je Geser. - I pošto sad ne mogu da pomognem sinu, onda neüu dozvoliti njegovom ubici da proÿe nekažnjeno. Otiüi üeš u Edinburg, naüi üeš tog ludog krvopiju i razvejaüeš ga u vetar. To je bilo nareÿenje. Ali i bez toga nisam imao nameru da protivureþim. - Kada letim? - Svrati u Meÿunarodno odeljenje. Trebalo je da ti pripreme dokumente, karte i novac. I propratnu priþu. - Propratnu priþu? Za mene? - Da. Radiþeš nezvaniþno. - Preporuke? Geser se iz nekog razloga namrštio i pogledao me sumnjiþavo: - Samo s Tomom... Antone, dosta podsmevanja! Posmatrao sam Gesera s nerazumevanjem. - Pr je poþetak reþi prdonja - promrmljao je Geser. - Mladost, znaš... slobodna i nesputana epoha renesanse... To je sve, sad idi! I pobrini se da odletiš prvim avionom. - Na trenutak je zastao, ali je ipak dodao: - Ako Svetlana nema ništa protiv. A ako ima, reci pa üu se postarati da je ubedim. - Buniüe se - samouvereno sam rekao. Hm, zašto se Geser uznemirio? I zašto mi je objasnio ovo zaprdonju?

Svetlana je preda me postavila tanjir pun peþenog krompira s peþurkama. Pored su se na stolu našli viljuška i nož, slanik, zasoljeni krastavci na tanjiriüu, kašiþica i mala stona boca s votkom, stogramka. Bocu tek što je izvadila iz frižidera pa se na toplom odmah zamaglila. Idila! San svakog muža koji dolazi s posla. Žena posluje kraj šporeta i na sto iznosi sve same ukusne i škodljive stvari. Hoüe nešto da me pita? üerka se tiho igra i slaže kockice - veü sa pet godina prestala je da se zanima za lutke. Inaþe, ne gradi mašine i avione, veü male kuüe. Možda üe postati arhitekta? - Sveta, šalju me u Edinburg - ponovio sam za svaki sluþaj. - Da, þula sam - odgovorila je mirno Svetlana. Boca na stolu se podigla. Hermetiþki zatvaraþ izvukao se iz grliüa. Razvuþeni, prozraþni stubiü hladne votke potekao je u þašu. - Veþeras treba da poletim - rekao sam. - Do Edinburga nema direktne linije, tako da letim u London, tamo presedam... - Onda nemoj mnogo da piješ - zabrinula se Svetlana. Boca je napravila nagli zaokret i odšetala u frižider. - Mislio sam da üeš se iznervirati - rekao sam pomalo uvreÿeno. - ýemu to? - Svetlana je i sebi sipala pun tanjir. Sela je pored mene. - Da li onda ne bi odleteo? - Odleteo bih. - Eto, vidiš i sam. Onda bi me pride pozvao i Geser da mi objasni koliko je tvoj službeni put važan. - Svetlana se namrštila. - I jeste važan. - Znam - klimnula je Svetlana glavom. - Jutros sam osetila da üe te poslati nekud daleko. Pozvala sam Olgu i pitala je šta se desilo poslednjih dana. Eto... ispriþala mi je o onom mladiüu u Škotskoj. Sa olakšanjem sam klimnuo glavom. Svetlana je u toku. Prelepo! Nema potrebe za lažima i preüutkivanjem. - Nekakva þudna priþa - rekla je Svetlana. Slegnuvši ramenima, otpio sam þetrdeset grama koji su mi dodeljeni. Sa zadovoljstvom sam buþno zagrizao slani krastavac i promrmljao punim ustima: - Šta tu ima þudno? Ili je vampir divljak, ili je poludeo... kod njih je to uobiþajena stvar. Pa i smisao za humor je, oþigledno, originalan. Ubiti þoyeka u Vampirskom zamku! - Tiše - namrštila se Svetlana pokazavši pogledom na Naÿušku. Poþeo sam energiþno da žvaþem. Volim peþeni krompir s hrskavom korom, još ako je peþen na gušþijoj masti, s þvarcima i šakom šampinjona, ako je sezona - svežih, a ako nije - onda sušenih. Sve je u redu, sve je dobro, tata i mama priþaju svakakve gluposti: o bioskopu, o knjigama, zapravo, vampiri ne postoje... Nažalost, našu üerku ne možete prevariti da vampiri ne postoje. Ona ih odliþno vidi. Jedva smo je oduþili da u metrou ili trolejbusu ne viþe na sav glas: „Mama, tata, gledajte, eno ga þika vampir!" Putnici nisu problem, pripisaüe to deþjim glupostima, ali pred vampirima je nekako neprijatno. Neki od njih nisu nikada napali ljude, uredno piju donatorsku krv i vode potpuno pristojan život. A onda petogodišnje dete upire prstom u njih usred gomile i smeje im se: „ýika nije živ, a hoda!“ Nemamo gde da se sklonimo, ona üe svejedno þuti o þemu govorimo i doneüe svoje zakljuþke. Naÿa se ovog puta nije zainteresovala za naš razgovor. Na svoju kuüicu od žutih plastiþnih kockica, postavljala je crveni krov sa crepom.

- ýini mi se da se tu ne radi o neþijem oseüaju za humor - rekla je Svetlana. - Ne bi tebe Geser slao preko cele Evrope. Ni u Škotskoj straži ne sede budale, pre ili kasnije üe naüi krvopiju. - Šta je onda? Saznao sam sve o momku. Bio je dobar deþak, ali ne svetac. I oþigledno nije bio Ini. Nije bilo nikakve potrebe da ga ubije, posebno ne Tamni. Njegov otac je odbio da postane Ini, ali je nezvaniþno saraÿivao s Noünom stražom. Redak sluþaj, ali ne i jedinstven. Sve sam proverio. Tamni nemaju razloga da mu se svete. Svetlana je uzdahnula. Naslonila se na frižider, a boca joj se primakla. I odjednom sam shvatio: zbog neþega je zabrinuta. - Sveta, jesi li ti to gledala u buduünost? - Jesam. Videti buduünost, onako kako to proroci šarlatani opisuju, nije moguüe. ýak i kad je neko veliki Ini. Ali može da se proþita verovatnoüa ovog ili onog dogaÿaja: da li üe biti gužve na nekom putu, ili neüe, da li üe se avion pokvariti tokom leta, hoüe li se neki posao uspešno završiti, da li üu poginuti ili ostati þitav u predstojeüoj pometnji... Što je pitanje jednostavnije, a ne što taþnije, to üe odgovor biti precizniji. Ne treba postavljati pitanje: „Šta me þeka sutra?“ - I? Šta? - U ovom istraživanju ništa ne preti tvom životu. - Odliþno - rekao sam iskreno. Uzeo sam bocu i nalio po još jednu þašu sebi i Svetlani. - Hvala. Umirila si me. Ispili smo i mrko se pogledali. Potom u Naÿušku - üerka nam je sedela na podu i igrala se kockicama. Osetivši naš pogled, tiho je zapevušila: „La-la-la, la-la-la.“ Takvim pesmicama odrasli obiþno predstavljaju devojþice u anegdotama. Jako nevaljale devojþice. Koje se spremaju nešto da razbiju, slome ili da kažu neku pakost. - Nadežda! - izgovorila je ledenim glasom Svetlana. - La-la-la... - zapevala je malo glasnije Naÿa. - Šta ja? Sama si rekla da tata ne treba da pije uoþi leta. Štetno je da se pije votka, sama si rekla! Mašin tata je pio, pio i otišao iz kuüe... U njenom glasu þula se tanka plaþna žica. - Nadežda Antonovna! - rekla je Svetlana priliþno surovo. - Odrasli ljudi imaju pravo da... ponekad... popiju þašu votke. Jesi li nekada videla tatu pijanog? - Kod þika Tolje na roÿendanu - odmah je ispalila Naÿa. Svetlana me je izražajno pogledala. Raširio sam ruke kao i svaki krivac. - Svejedno - rekla je Svetlana. - Ne smeš da primenjuješ magiju na mami i tati. Ja sebi tako nešto nikada nisam dozvoljavala! - A tata? - Ni tata. I odmah da si se okrenula! Zar da razgovaram s tvojim leÿima? Naÿa se okrenula. Tvrdoglavo je stisnula usne. Zamislila se, odnosno stavila prst na þelo. Jedva sam zadržao osmeh. Mala deca obožavaju da kopiraju takve gestove. I nimalo ih ne zbunjuje što upiruüi prstom u þelo razmišljaju samo junaci iz crtaüa, a ne živi ljudi. - Dobro - rekla je Naÿa. - Mama i tata, oprostite mi, molim vas. Neüu više. Sve üu popraviti! - Ne treba da se ispravlja! - povikala je Svetlana. Veü je bilo kasno. Voda, koja se našla u þašama umesto votke, iznenada se pretvorila u votku. A možda i u þist špiritus. Ukljuþujuüi i onu u našim želucima. Osetio sam kao da mi je u stomaku eksplodirala mala bomba. Nakašljao sam se i poþeo halapljivo da jedem gotovo hladan krompir.

- Antone, reci joj i ti nešto! - povikala je Svetlana. - Naÿa, da si deþak, sad bi od mene dobila kaišem po guzi! - rekao sam. - Onda baš imam sreüe što sam devojþica - odgovorila je Naÿuška ne uplašivši se nimalo. - Pa šta sad ne valja? Niste hteli da pijete votku. Eto, niste je pili. Ona je veü u vama. Sam si rekao da votka nije ukusna, zašto je onda pijete ustima? Svetlana i ja smo se pogledali. - Nema šta da se krije - rezimirala je Svetlana. - Idem da ti spakujem kofer. Da pozovem taksi? Odmahnuo sam glavom: - Ne treba. Semjon üe me odvesti. Kasno uveþe, kružni put je bio zakrþen. Inaþe, Semjon to bukvalno ne bi ni primetio. Ni ja þak nisam znao da li je prebrojavao linije verovatnoüe ili je prosto vozio automobil svojim instinktima vozaþa sa stogodišnjim stažom. - Uobrazio si se ti Antone - gunÿao je ne skidajuüi pogled s puta. - Što ne kažeš Geseru: ne želim nikuda sam, treba mi partner, pošalji sa mnom Semjona... - Otkud sam znao da ti toliko voliš Škotsku? - Kako otkud? - razbesneo se Semjon. - Pa priþao sam ti kako smo se u ratu u Sevastopolju hvatali u koštac sa Škotima! - Zar to nije bilo s Nemcima? - nesigurno sam ga popravio. - Ma ne, to je posle bilo s Nemcima - odmahnuo je Semjon. - Eh, kakvi su ljudi bili u naše vreme... meci zvižde iznad glave, ÿulad lete, kod Šestog bastiona borba prsa u prsa... a mi, kao budale, magijom tuþemo jedni po drugima. Dva Svetla Ina, samo što je on došao s engleskom vojskom... Kako me je samo u rame udario kopljem patnje... A ja njega mrazom - sledio se od glave do pete! Zadovoljno se nakašljao. - I? Ko je pobedio? - pitao sam. - Ti ništa ne znaš istoriju, je li? - uzbudio se Semjon. - Mi, naravno. A Kevina sam zarobio. Posle sam išao kod njega u goste. Bio je veü dvadeseti vek... hiljadu devetsto sedme... Ili osme? Naglo je cimnuo volan, obišao sportski jaguar i povikao kroz otvoren prozor: - Koþi nekad, glupanderu! Još hoüe i da se svaÿa! - Neprijatno mu je pred devojkom - objasnio sam gledajuüi jaguar koji je nestajao za nama - da ga tako iseþe nekakva stara volga. - Pred devojkom ne treba da se razmeüe u kolima - mudro je govorio Semjon - veü u krevetu. Tamo su posledice greške uvredljivije, ali manje tragiþne... Eh. Ti, ako... ako ti bude teško, znaš, pozovi Gesera i traži da ti pošalje mene kao pomoü. Ništa napadno. Svratiüemo kod Kevina, posedeüemo, popiüemo viski. Uzgred, iz njegove liþne pecare! - Dobro - obeüao sam. - ýim pritegne, odmah üu zatražiti da doÿeš. Posle kružnog puta, postalo je mirnije. Semjon je nagazio (nikad neüu poverovati da se ispod haube putniþke volge nalazio obiþni motor 3M3-406) i za petnaest minuta stigli smo do Domodedova. - Eh, kakav sam divan san sanjao danas! - reþe Semjon dok je skretao na parking. - Vozim se po Moskvi, iz nekog razloga u izlupanom starom furgonu, a pored je bio još neko od naših... I, odjednom, vidim: na putu stoji Zavulon. Iz nekog razloga, obukao se kao skitnica. Ja pritiskam gas i pokušavam da ga zgazim! A on! Sranje! I barijeru postavio! Baca nas u vazduh, pravimo

salto, preskaþemo preko njega i nastavljamo dalje. 2 - Što se nisi okrenuo? - pecnuo sam ga. - Žurili smo negde - uzdahnuo je Semjon. - Treba manje da piješ da te ne bi muþili takvi snovi. - Oni me uopšte ne muþe - uvredio se Semjon. - Naprotiv, sviÿaju mi se. Bukvalno, kao da je scena iz nekakve paralelne realnosti... Doÿavola! Odseþno je zakoþio. - Pre üe biti do njegovog opunomoüenog zastupnika... - rekao sam gledajuüi u šefa Dnevne straže. Zavulon je stajao na parkingu, baš tamo gde je Semjon hteo da skrene. I pozivao nas je mahanjem ruke. Rekao sam: - Možda si imao proroþki san? Hoüeš da probaš? Ali Semjon nije bio raspoložen za eksperimente. Polako je nastavio napred, Zavulon se sklonio u stranu i saþekao dok nismo stali izmeÿu prljavog žiguljenka i starog nisana, a onda je otvorio vrata i seo na zadnje sedište. Uopšte nas nije iznenadilo što blokada vrata za njega nije radila. - Dobro veþe, stražari - tiho je rekao Veliki Tamni. Semjon i ja smo se zagledali. I ponovo pogledali na zadnje sedište. - Uskoro üe noü - rekao sam. Iako je Semjon hiljadu puta iskusniji od mene, kao stariji po snazi, morao sam ja da vodim pregovore. - Da, noü - složio se Zavulon. - Vaše vreme. U Edinburg? - U London. - A posle u Edinburg. Da istražite sluþaj Viktora Prohorova. Nema poente da lažem. Inaþe, laganje je potpuno beskorisno. - Da, razume se - rekao sam. - Imate li nešto protiv, Tamni? - Ne, ja sam za - odgovorio je Zavulon. - Ja sam skoro uvek za, ma kako to þudno bilo. Bio je u odelu s kravatom, samo je þvor malo popustio, a gornje dugme na košulji otkopþao. Odmah se videlo: þovek je ili biznismen, ili državni službenik... Inaþe, greška poþinje još kod onog þovek. - Šta vam onda treba? - pitao sam. - Hoüu da vam poželim sreüan put - staloženo je rekao Zavulon. - I uspeh u rasvetljavanju ubistva. - Zašto se vi za to zanimate? - pitao sam posle nelagodne pauze. - Leonid Prohorov, otac pokojnika, pre dvadeset godina bio je identifikovan kao Ini. Snažni Tamni. Nažalost - uzdahnuo je Zavulon - nije hteo da proÿe inicijaciju. Ostao je þovek. Ali nastavio je da održava dobre odnose s nama, povremeno nam je þak pomalo i pomagao. Nije lepo kad sina mog prijatelja ubije nekakva sitna razjarena krvopija. Naÿi ga, Antone, i spali ga na tihoj vatri. Semjon nije prisustvovao mom razgovoru s Geserom, ali je znao ponešto o Leonidu Prohorovu, barem sudeüi po tome kako je smeteno þeškao loše izbrijani podbradak. - Svakako se spremam to da uradim - rekoh pažljivo. - Nemate razloga za brigu, Veliki Tamni. - A ako vam iznenada zatreba pomoþ... - ponudi se Zavulon kao da je to nešto najnormalnije na svetu. - Još ne znaš s kim se kaþiš. Uzmi... U Zavulonovoj ruci pojavila se amajlija: izrezbarena figura od kosti, koja je predstavljala iskeženog vuka. Iz figurice je osetno zraþila moþ. - To je veza, pomoþ, savet. Sve u jednom. - Zavulon se nagnuo preko sedišta i toplo mi dunuo u levo uvo: - Uzmi... stražaru. I kaži mi hvala. - Neüu.

- Svejedno, uzmi. Klimnuo sam mu glavom. Zavulon je uzdahnuo. - Pa, dobro, dobro, imaüemo i te glupe pozorišne kerefeke... Ja, Zavulon, zaklinjem se Tamom da dajem svoju amajliju Antonu Gorodeckom, svetlom magu, bez ikakvih zlih namera, bez namere da naškodim njegovom zdravlju, duši i svesti, ne tražeüi ništa zauzvrat. Ako Anton Gorodecki prihvati moju pomoü, to ne nameüe nikakve obaveze njemu, sili Svetlosti i Noünoj straži. U znak zahvalnosti za prihvatanje pomoüi, dozvoljavam moskovskoj Noünoj straži da tri puta primeni svetlo magijsko mešanje do treüeg nivoa, ukljuþujuüi i njega, ne tražeüi nikakvu povratnu zahvalnost, niti üu je tražiti. Neka Tama bude moj svedok! Pored figurice vuka zavrtela se tamna kuglica, minijaturna crna rupa, direktna potvrda zakletve Iskonskoj Sili. - Ja ipak ne bih... - upozoravajuüe je poþeo Semjon. Baš u tom trenutku zazvonio mi je mobilni telefon u džepu i sam se pojaþao. Nikada nisam upotrebio ništa od njegovih mnogobrojnih funkcija: spikerfon, organizator, igrice, fotoaparat, kalkulator, radio... Koristio sam samo muziþki plejer. Ali, evo, dobro nam je došla konferencijska veza... - Uzmi - rekao je Geser. - Za to ne laže. A što bude slagao, razjasniüemo. Veza se prekinula. Zavulon se osmehnuo, i dalje mi pružajuüi figuricu. ûutke sam je uzeo s dlana tamnog maga i gurnuo u džep. Nisam morao ni u šta da se zaklinjem. - Tako, želim vam uspeh - nastavio je Zavulon. - Ah, da! Ako ti nije teško, donesi mi iz Edinburga na poklon neki magnet za frižider. - Zašto? - pitao sam. - Sakupljam ih - nasmejao se Zavulon. I nestao. Stropoštao se kroz Sumrak u neke duboke nivoe. Naravno, nismo ga pratili. - Pozer - rekao sam. - Za frižider - promrmljao je Semjon. - Aha, veü mogu da zamislim šta on þuva u frižideru... Magnet... Donesi mu teglu strihnina! Dodaj u škotski hagis 3 i daj mu. - Hagis, zar to nisu trouglaste pelene? - rekao sam. - Dobre su, mi smo ih uzimali za üerku. - Hagis je jelo. - Semjon je klimnuo glavom - Mada, po ukusu, verovatno nema nikakve razlike.

GLAVA 2. Danas je teško uživati u letu avionom. Ošteüenja na pohabanim boinzima 737i tupoljevima 154, zamišljeni švajcarski dispeþeri i nadasve precizni ukrajinski signalizatori, arapski teroristi orni za posao - sve to slabo doprinosi mirnom putovanju u komfornom sedištu. Iako je konjak iz fri-šopa jeftin,stjuardesa brižna, a hrana i vino u potpunosti pristojni, þoveku je i dalje teško da se opusti. Na sreüu, ja nisam þovek. Linije verovatnoüe pogledali su i Geser i Svetlana. Naravno, i sam umem da virnem u buduünost nekoliko sati unapred. Poleüem, mirno doleüem, lagano sleüem na Hitrou i uspevam da na vreme presednem u prvi avion do Edinburga... Tako sam mogao spokojno da sedim u svom sedištu biznis klase (pretpostavljam da to nije zbog šefove neoþekivane darežljivosti, veü naprosto zato što nije bilo drugih slobodnih mesta), pijem pristojno þileansko vino i sa sažaljenjem gledam u mladu ženu s druge strane prolaza. Ona se baš plašila. Povremeno se krstila i neþujno šaputala molitve. Na kraju nisam izdržao, pružio sam se do nje kroz Sumrak i ovlaš je pogladio po glavi. Ne rukama, svešüu. Nekoliko puta sam dotakao ofarbane pramenove nežnošüu koja je kod ljudskih biüa svojstvena samo majkama i koja u trenu odnosi sve brige. Žena se opustila i za minut þvrsto zaspala. Muškarac srednjih godina, koji je sedeo pored mene, bio je kudikamo mirniji, a uz to i priliþno veseo. Umešno je otvorio dve flašice džina koje mu je donela stjuardesa, pomešao ih s tonikom u grubom odnosu pola-pola i popio, a onda je zadremao. Izgledao je kao tipiþni boem: nosio je džins, pamuþni džemper i kratku bradu. Pisac? Muziþar? Režiser? Koga sve ne mami London: i biznismene i politiþare i boeme i bogate ljude koji vode raskalašan život... Mogao sam i ja da se opustim, da pogledam kroz prozor tamna prostranstva Poljske i da dobro razmislim. Do Zavulonovog pojavljivanja sve je izgledalo priliþno jednostavno. Deþak Vitja dopao je šaka ili gladnog ili glupog (ili i jedno i drugo odjednom) vampira. Poginuo je. Vampir je, utolivši glad, shvatio šta je uradio i primirio se. Pre ili kasnije, primenjujuüi stare proverene policijske metode, edinburška Noüna straža proveriüe sve gradske krvopije i došljake, razjasniüe postojanje ili nedostatak alibija, uvešüe prismotru i na kraju üe uhvatiti ubicu. Geser je oseüao neki svoj kompleks krivice pred Viktorovim ocem, koji je odbio da postane Svetli Ini, ali je pomagao Noünoj straži, pa je odluþio da ubrza rutinski posao. A ujedno je hteo da i meni pruži priliku da steknem iskustvo. Logiþno? Apsolutno! Nema tu nikakvih nejasnoüa. A onda na scenu stupa Zavulon. I, gle, naš plemeniti Leonid Prohorov, koji nije postao Svetli Ini, pojavljuje se u drugaþijem svetlu! Ispostavlja se da je odbio i da postane Tamni! Pritom je pomagao i Dnevnoj straži, tako da i Zavulon gori od želje da kazni ubicu njegovog sina! Dešava li se tako nešto? Dakle, dešava se. ýovek je rešio da istovremeno sedi na dve stolice. Za nas Ine nije moguüe da odjednom služimo i Svetlosti i Tami. Ljudima je jednostavnije. Oni uglavnom baš tako i žive. Onda... onda Viktorove ubistvo možda i nije sluþajno. Zavulon je mogao da sazna da Prohorov pomaže našima i da se osveti ubivši mu sina. Naravno, ubivši ga tuÿim rukama.

Ili suprotno. Ma kako to tužno zvuþalo, i Geser je mogao da izda nareÿenje da se Viktor likvidira. Ne u svojstvu osvete, naravno da ne! Meÿutim, Veliki Geser uvek pronaÿe moralno prihvatljivu formu kojom opravda svoje naume. Stop! Zašto bi onda Geser mene poslao u Edinburg? Ako je kriv, onda mora da zna da ja neüu skrivati njegovu krivicu! A ako je odgovoran Zavulon, onda on ima još manje razloga da mi pomaže. Sa Zavulonom, bez obzira na njegove poklone, obraþunaüu se s velikim zadovoljstvom! Dakle, nisu Veliki... Popio sam mali gutljaj vina i odložio þašicu. Veliki tu nemaju šta da traže, oni se ne sumnjiþe meÿusobno. I obojica raþunaju na mene. Geser zna da ja neüu propustiti moguünost da zabiberim þorbu Zavulonu. Zavulon odliþno razume da sam spreman da krenem þak i protiv Gesera. Odliþno. Nisam mogao da poželim da mi podele bolje karte. Veliki Svetli i Veliki Tamni, obojica veoma znaþajne figure u svetskoj borbi Svetlosti i Tame, na mojoj su strani. Mogu od njih da dobijem pomoü. Pomoüi üe mi i Tom Lermont, Škot s prezimenom koje tako lepo odzvanja u ruskom srcu. Dakle, vampir nema gde da se sakrije. I to me raduje. Zlo ostaje nekažnjeno isuviše þesto. Ustao sam i pažljivo se provukao pored svog suseda u prolaz. Pogledao sam u signalnu tablu. Toalet u prednjem delu aviona bio je zauzet. Naravno, najjednostavnije od svega je da se saþeka, ali hteo sam da protegnem noge. Pomerivši zavesu, koja je razdvajala biznis klasu od ekonomiþne, krenuo sam ka repu aviona. Kako se to kaže u poznatoj ironiþnoj šali, putnici iz ekonomiþne klase dolaze istovremeno s putnicima iz prve, samo mnogo jeftinije. Meÿutim, na našem letu nije bilo prve klase, ali ni biznis klasa nije bila loša: dobra i velika sedišta, veliko rastojanje izmeÿu redova. Opet, stjuardese su pažljivije, hrana ukusnija, a piüe obilno. Inaþe, ni putnici u ekonomiþnoj klasi nisu bili potišteni. Poneko je spavao ili dremao, a veüina je þitala novine, knjižice i vodiþe. Nekoliko ljudi radilo je na laptopovima, drugi su se igrali. Jedan oþigledno veliki osobenjak pilotirao je avionom. Kako sam video, bila je to priliþno realistiþna letaþka simulacija, a igraþ je vozio avion iz Moskve u London, isto kao i naš boing 767. Možda se na taj naþin borio protiv aerofobije? Naravno, mnogi putnici su pili. Ma koliko priþali da je alkohol tokom leta izuzetno štetan, odreÿeni ljudi vole da njime dodatno ulepšaju putovanje kroz oblake. Stigao sam u rep. I ovde su toaleti bili zauzeti pa sam nekoliko minuta morao da stojim razgledajuüi potiljke putnika. Raskošne frizure, devojaþki repovi, kratki ježevi, sjajne üele, zabavne mladalaþke þirokane. Stotinu glava, koje su mislile o predstojeüim londonskim poslovima... Vrata toaleta su se otvorila, iz kabine je izleteo momak i provukao se pored mene. Zakoraþio sam prema toaletu. Zaustavio sam se. Okrenuo sam se. Momku je bilo dvadeset godina. Širokih ramena, rastom malo viši od mene. Neki mladiüi naglo poþnu da rastu i da se šire u ramenima posle osamnaeste. Ranije su to pripisivali blagotvornom uticaju vojske, koja je od deþaka pravila muškarce. Zapravo, to je samo naþin na koji hormoni obavljaju svoju ulogu u organizmu. Banalna fiziologija. - Jegore? - upitno sam izgovorio. I žurno sam pogledao kroz Sumrak.

Da, naravno. Mogao bi da stavi i gvozdenu masku, opet bih ga prepoznao. Jegor, Zavulonov mamac, koga je Geser presreo i vesto iskoristio. Nekada je on bio jedinstveni deþak neodreÿene aure. 4 Sada je porastao i postao mladiü. Iste neodreÿene aure. Prozraþno sijanje, obiþno bezbojno, ali koje se s vremenom obojilo i crveno, i plavo, i zeleno, i žuto. Kao pesak þetvrtog nivoa Sumraka. Ako se pažljivije zagledate, videüete sve boje sveta. Potencijalni Ini, þak i u odraslom uzrastu, sposoban je da postane bilo ko. I Svetli, i Tamni. Nisam ga video šest godina! Kakva sluþajnost! - Antone? - bio je jednako zbunjen kao i ja. - Šta ti radiš ovde? - upitao sam. - Letim - odgovorio je glupo. Ali ja sam bio dorastao izazovu pa sam postavio još idiotskije pitanje: - Kuda? - U London - odgovorio je Jegor. Odjednom se zasmejao, shvativši koliko je naš dijalog budalast. Tako lako i bezbrižno, kao da se nimalo nije ljutio na Noünu stražu, Gesera, mene i sve Ine na svetu... Sekundu kasnije, tapšali smo se po ramenima i mrmljali svakakve gluposti, poput: „Ne mogu da verujem...“, „Baš sam se nedavno setio...“, „Kakvo iznenaÿenje..." Inaþe, uobiþajene reakcije ljudi koji su zajedno proživeli nešto veliko i ne baš prijatno, potom se posvaÿali, a onda, priseüajuüi se davno prošlih vremena, otkrili da su seüanja na te dogodovštine, u osnovi, uglavnom veoma zanimljiva. Pritom, nismo bili toliko prisni da bismo se zagrlili i zasuzili od radosnog susreta. Najbliži putnici su nas pažljivo posmatrali, ali s oþitom blagonaklonošüu. Sluþajni susret starih prijatelja na tako neoþekivanom mestu kao što je avion, uvek izaziva simpatije posmatraþa. - Postoji li neki poseban razlog zašto si ovde? - ipak je pitao Jegor, s dozom svoje stare podozrivosti. - Jesi li pao s kruške? - pobunio sam se. - Idem na službeni put! - Je li - zaškiljio je - i dalje tamo radiš? - Naravno. Više nisu obraüali pažnju na nas. A i mi smo zbunjeno tapkali u mestu, ne znajuüi o þemu više da priþamo. - Ti, vidim, nisi prošao inicijaciju? - nespretno sam pitao. Jegor se na sekundu ukoþio, ali je odgovorio sa osmehom: - Ma idite svi vi u peršun! Zašto da se iniciram? Znaš i sam... sedmi nivo, i to nategnuto. Ništa dobro tu ne svetli. Niti svetli, niti tamni. Tako da sam obe strane poslao doÿavola. Tužno me je zabolelo u grudima. Takve sluþajnosti se ne dogaÿaju. Kao i Leonid Prohorov, Jegor je ostao þovek, nije prešao u Ine. Kazni me Svetlosti, ali takve sluþajnosti se ne dogaÿaju! - Kuda letiš? - ponovo sam pitao, izazvavši kod Jegora novi nalet smeha. Sigurno je bio srce i duša svakog društva, smeje se tako lako i zarazno. - Ma ne, razumem da ideš u London. Ideš da studiraš? Na odmor? - Da se odmaram leti u Londonu? - opet je prasnuo u smeh. - A što se ne bih odmarao u Moskvi? Kakva je razlika izmeÿu te dve kamene džungle, sve je to isto... Idem na festival. - Edinburški? - pitao sam iako sam veü znao odgovor. - Da. Završio sam cirkusku školu.

- Šta? - Došao je i na mene red da iskolaþim oþi. - Ja sam iluzionista - nasmej ao se Jegor. E to je nastup! Inaþe, izuzetna maska za Inog. ýak i za onog koji nije prošao inicijaciju. On svejedno ima neke sitne sposobnosti, prevashodno ljudske. Od maÿioniþara se i oþekuju þuda. Njih je þoveþanstvo licenciralo za magove i þarobnjake. - Odliþno! - rekao sam iskreno. - Šteta što ideš u London - uzdahnuo je Jegor. - Poveo bih te na nastup. I onda sam napravio glupost. Rekao sam: - Ne idem u London, Jegore. I ja idem u Edinburg. Retko kad može da se vidi kako s lica nestaje radosti i kako je smenjuje neprijateljstvo, þak i prezrenje. - Shvatam. Za šta vam sad trebam? - Jegore, ti... - zapeo sam. Imam li hrabrosti da mu kažem da nam on, u stvari, ni za šta ne treba? Nemam. Zato što ni sam u to nisam verovao. - Shvatam - ponovio je Jegor. Okrenuo se i pošao ka središtu kabine. Nije mi ostalo ništa drugo do da uÿem u kabinu i da za sobom zatvorim vrata. Mirisalo je na duvan. Bez obzira na stroge zabrane, pušaþi se kriju u kabinama toaleta. Pogledao sam u ogledalo: ispijeno lice neispavanog þoveka. Iako sam mnogo više - ili mnogo manje - od obiþnog þoveka, došlo mi je da þelom udarim u ogledalo, što sam i uradio, šapuüXüi: „Idiote, idiote, idiote..." Opustio sam se. Poverovao sam da üe ovo biti obiþan službeni put. A zar je tako nešto moguüe kad me na put pošalje liþno Geser? Pljusnuvši se hladnom vodom po licu, malo sam stajao zureüi zlo u svoj odraz. Zatim sam ipak mokrio, nagazio nogom na pedalu puštajuüi u þeliþnu klozetsku šolju plaviþastu dezinfekcionu teþnost, oprao ruke i još jednom umio lice. ýija je to operacija? Geserova, ili Zavulonova? Ko me je poslao na isto putovanje s Jegorom, deþakom koji nije postao Ini? Zašto? ýija je igra, koja su pravila i, najvažnije od svega, koliko üe se figura naüi na tabli? Izvadio sam iz džepa Zavulonov poklon. Kost je bila mutnožuta, ali sam iz nekog razloga znao da je onaj ko ju je izrezbario predstavio crnog vuka. Starog crnog vuka, koji je zabacio glavu dozivajuüi tužnim zavijanjem. Veza, pomoü, savet... Figurica je izgledala najobiþnije. U kioscima sa suvenirima bilo ih je na stotine, na hiljade, ali od plastike, ne od kosti. Oseüao sam magiju koja je izbijala iz nje. Treba samo da je stegnem u ruci... i poželim. To je sve. Da li mi je potrebna pomoü Tamnih? Potisnuvši iskušenje da figuricu bacim u klozetsku šolju, vratio sam je u džep. Nema posmatraþa da ocene moj patetiþni gest. ýeprkajuüi po džepu, našao sam kutiju cigareta. Ne pušim tako þesto da bih patio na þetvoroþasovnom letu, ali imao sam želju da se prepustim obiþnim ljudskim slabostima. To je svojstveno svim Inima: što smo stariji, to više stiþemo sitne, glupe navike. Kao da se hvatamo za najsitnije manifestacije naše ljudskosti, a nema boljeg sidra od poroka. Inaþe, upaljaþ mi je ostao u jakni, pa sam, bez imalo oklevanja, izmeÿu kažiprsta i srednjeg prsta izazvao naboj visokog temperaturnog pražnjenja i zapalio cigaretu magiþnom

vatrom. Ini poþetnici sve pokušavaju da urade pomoüu magije. Oni se briju kristalnim seþivom, bar dok ne odseku pola obraza ili ušnu resicu. Ruþak greju bacaþem plamena, pa posle skupljaju supu,sa zidova i stružu kotlete s plafona. ýak proveravaju i linije verovatnoüe pre nego što sednu u sporohodni trolejbus. Sviÿa im se sam proces primene magije. Kad bi znali kako, i dupe bi brisali magijom. Kako Ini odrastaju, postaju pametniji i poþinju da škrtare. Shvate da je energija uvek energija, i da se manje troši kad se ustane iz fotelje i priÿe prekidaþu, nego kad se do dugmeta pružaju þistim potokom sile; da struja biftek zagreje kudikamo bolje od magiþne vatre; da je posekotinu bolje zalepiti flasterom, dok se Aviceninim þinima isplati pribegavati samo za ozbiljnije povrede. A dalje, naravno, ako Ini nije osuÿen da ostane na najnižim stepenima Moüi, dolazi pravo umeüe. Tad više ne obraüa pažnju kako pali cigaretu, upaljaþem ili magijom. Ispustio sam dim. Geser? Zavulon? Dobro, nagaÿanje je besmisleno. Treba samo da imam na umu da üe sve biti daleko složenije nego što se þinilo u poþetku. I trebalo bi da odem do svog sedišta. Uskoro sleþemo. Iznad Lamanša smo se, kao i uvek, zatresli u vazduhu. Ali sleteli smo lagano i zaþas prošli obiþnu pasošku kontrolu. Ostali putnici su pošli po prtljag (osim Jegora, koji nije prošao inicijaciju, u avionu nije bilo drugih Inih), a ja sam, zaostavši malo, na podu našao svoju senku. Zagledao sam se u sivu siluetu, primoravajuüi je da dobije masu i da se podigne meni u susret. Zakoraþio sam u svoju senku i ušao u Sumrak. Ovde je sve bilo isto. Zidovi, prozori, vrata. Samo je sve bilo sivo, bez boje. Kao spore senke, u stvarnom svetu plovili su obiþni ljudi. Ne znajuüi ni sami zašto, pažljivo su zaobilazili deo hodnika koji ni zbog þega nije bio poseban, a pritom su i ubrzavali korak. Najbolje.je da se carinskoj kontroli za Ine priÿe kroz Sumrak, da se ljudi ne bi nervirali. Na nju su baþene jednostavne þini, krug nepažnje, i ljudi su se izuzetno svesrdno trudili da je ne vide. Ipak, mogli bi da primete mene kako razgovaram sam sa sobom. Zato sam carinskoj postaji prišao u Sumraku, a tek onda, pod zaštitom kruga nepažnje, izašao u stvarni svet. Saþekala su me dvojica Inih - Svetli i Tamni. Baš kako i treba da bude. Kontrola Inih na prelasku granice je, po meni, ne preterano razumna stvar. Vampiri i vukodlaci obavezni su da se registruju u lokalnom odeljenju Straže ako ostaju u gradu preko noüi. To se pravda time što se niži Tamni isuviše þesto predaju životinjskoj strani svoje prirode. To je tako, ali svaki mag, bilo Tamni ili Svetli, sposoban je da uradi tako jezive stvari da bi svaki vampir otrþao da se u strahu sakrije u svoj sanduk. No dobro, svejedno, takva je tradicija i niko ne želi da je ukine, bez obzira na stalne proteste vampira i vukodlaka. Ali kakav je smisao kontrolisati premeštanje Inih iz zemlje u zemlju? To je važno ljudima: ilegalna migracija, šverc, narkotici... Na kraju krajeva, i zbog špijuna. Bez obzira što, evo, ima veü pola veka kako špijuni više ne prolaze kroz kontrolisane graniþne zone s kopitima losa privezanim na nogama, niti iskaþu noüu s padobranom iznad neprijateljske teritorije. Svaki špijun koji drži do sebe doleteüe avionom i odsesti u najboljem hotelu. A što se tiþe Inih, kod nas nema nikakvog ograniþenja u migracijama, a državljanstvo bilo koje zemlje þak i slab mag može da dobije bez ikakvog problema. ýemu onda ovaj glupi šalter?

Verovatno je postojao za Inkviziciju. Formalno, carinska kontrola pripada lokalnim stražama, Noünoj i Dnevnoj. Meÿutim, svakog dana još jedan izveštaj odlazi u Inkviziciju. I tamo ga, sigurno, pažljivo prouþavaju. I izvode zakljuþke. - Dobro veþe. Moje ime je Anton Gorodecki - rekao sam zaustavljajuüi se pred šalterom. Ne koristimo dokumenta, i to je dobro. Priþa se da üe svima poþeti da stavljaju magiþnu oznaku kao vampirima, ili üe u obiþnim pasošima napraviti zapis nevidljiv za ljude. Zasad se snalazimo i bez birokratije. - Svetli - izjavio je samouvereno tamni mag. Inaþe, slab mag, ne viši od šestog nivoa. I fiziþki vrlo slabašan: uskih ramena, mršav, nizak, bled, retke svetle kose. - Svetli - potvrdio sam. Ispostavilo se da je moj sabrat iz londonske Noüne straže vedri, debeli crnac. Jedina sliþnost sa saradnikom jeste što je takoÿe mlad i takoÿe slab, sedmi-osmi nivo. - Zdravo, brate! - radosno je rekao. - Anton Gorodecki. Služiš u straži? - Noüna straža, Rusija, grad Moskva. - Nivo? Odjednom sam shvatio da oni ne mogu da proþitaju moju auru. Do þetvrtog ili petog nivoa bi nekako proþitali, a sve preko toga se za njih sliva u zamuüeno svetlucanje. - Viši. Tamni se malo ukrutio. Oni su, naravno, egoisti i samoživci, ali se zato klanjaju silnijima od sebe. Svetli je široko otvorio oþi i rekao: - O! Viši! Na dugo? - Tranzit. Idem u Edinburg. Odlazim za tri sata. - Odmor ili posao? - Službeno - odgovorio sam bez pojedinosti. Svetli su, po pravilu, liberalniji i demokratiþni. Pritom, poštuju više. - U Sumrak ste ušli tamo? - Tamni je pokazao glavom ka ljudskoj carini. - Da. Jesu li to zabeležile kamere? Tamni je odmahnuo glavom: - Ne, ovde mi sve kontrolišemo. Ipak, u gradu preporuþujemo da budete oprezniji. Kamera ima na sve strane. Na tone. Tu i tamo, ljudi primete kako nestajemo i pojavljujemo se, pa moramo da krijemo tragove. - Ja þak neüu ni napustiti aerodrom. - U Edinburgu takoÿe postoji nadzorni sistem - umešao se Svetli. - Doduše, manji, ali ipak... Imate li koordinate edinburške straže? Nije precizirao da se radi o Noünoj straži. Jasno je i bez toga. - Imam - rekao sam. - Moj dobri prijatelj drži mali porodiþni hotel u Edinburgu - uleteo je Tamni opet u razgovor - veü više od dvesta godina. Pored zamka, na Kraljevskoj milji. Mislim, ako vam ne smeta što je on vampir... Ma šta je ovo, gde god se okrenem, vampiri na sve strane! - Evo vizitkarte. Baš dobar hotel. Prilagoÿen potrebama Inih. - Prema vampirima nemam nikakvih predrasuda - uveravao sam ga prihvatajuüi karticu. - Neki od mojih prijatelja bili su vampiri. I jednog mog prijatelja vampira ispratio sam pravo u smrt... - U sektoru V postoji i dobar restoran - opet se umešao Svetli.

Oni su tako iskreno bili željni da mi pomognu da nisam znao kako da se probijem kroz taj kordon prijateljstva i dobre volje. Na sreüu, sleteo je još jedan avion i iza mene se pojavilo još nekoliko Inih. Smešeüi se neprekidno, za šta je facijalna muskulatura ruskog þoveka vrlo loše prilagoÿena, pošao sam po svoj kofer. Nisam išao u restoran jer uopšte nisam bio gladan. Malo sam prošetao po aerodromu, popio šolju duplog espresa, dremnuo na fotelji u þekaonici i, zevajuüi, pošao na avion. Kao što se moglo i oþekivati, Jegor je išao istim letom. Ali sada se demonstrativno nismo primeüivali. Taþnije, on mene demonstrativno nije primeüivao, a ja nisam nametao razgovor. Za sat smo se veü prizemljili na aerodrom u Edinburgu. Bilo je skoro podne kad sam seo u taksi; u izuzetno udoban engleski taksi za kojim üu poþeti da tugujem þim napustim Veliku Britaniju. Pozdravio sam se s vozaþem i, povinovavši se iznenadnom porivu, pružio sam mu vizitkartu prijateljskog hotela. Imao sam rezervisano mesto u obiþnom ljudskom hotelu, ali moguünost da u neformalnim okolnostima porazgovaram s jednim od najstarijih škotskih vampira (dvesta godina nije šala þak ni za njih) bila je isuviše primamljiva. Hotel je zaista bio u istorijskom centru grada, na brdu, u blizini kraljevskog dvorca. Spustio sam prozor i posmatrao radoznalo kao i svaki þovek koji je prvi put došao u nepoznatu i zanimljivu zemlju. Edinburg je plenio. Naravno, može se reüi da tako pleni svaki stari grad kroz koji pre šezdeset godina nije protutnjao parni valjak Svetskog rata, pretvarajuüi u prah drevne crkve, zamkove, zgrade i kuüe. Ali ovde je bilo i nešto posebno. Možda baš kraljevski zamak koji je tako divno stajao na planini i krunisao grad kamenim vencem. A možda i obilje ljudi na ulicama, uglavnom besposlenih turista s foto-aparatima oko vrata, koji þas razgledaju izloge, þas spomenike. Naposletku, kraljev ugled zavisi od njegove svite. Možda i mrežasta šema ulica oko zamka, sa starinskim kuüama i kaldrmisanim puteljcima. Kralju, þak i sa najlepšom krunom na glavi, potrebna je i pristojna odeüa. Sjajni brilijanti na glavi nisu pomogli golom kralju iz Andersenove bajke. Taksi se zaustavio kod trospratne kamene zgrade, þija je uzana fasada bila stisnuta izmeÿu dve prodavnice pune posetilaca. U izlozima su visili raznobojni kiltovi i šalovi, a tu su bile i neizbežne flaše viskija. A šta drugo odavde da se ponese? Iz Rusije votka i matrjoške, iz Grþke uzo i vezeni stolnjaci, iz Škotske - viski i šalovi. Izašao sam iz taksija, prihvatio kofer iz vozaþevih ruku i platio. Pogledao sam zdanje. Tabla iznad ulaza u hotel glasila je Gorštaþka krv. Da. Drzak neki vampir. Mršteþi se od jarkog sunca, prišao sam vratima. Postalo je vruüe. Legenda da vampiri ne podnose dnevnu svetlost nije ništa drugo do legenda. Podnose je dobro, samo im nije prijatna. A po ovako vrelom danu, donekle ih þak i razumem. Nisu žurili da mi otvore vrata, a elektroniku oþigledno nisu voleli. Zato sam ih gurnuo rukom i ušao. Barem su imali klima-ureÿaj. Teško da je ova hladovina ostala od noüi, bez obzira na debele kamene zidove. Malo predvorje bilo je u polutami i možda je upravo zbog toga bilo tako prijatno. Iza pulta sam video starijeg, vrlo naoþitog þoveka. Dobro odelo, kravata sa ukrasnom šnalom, košulja sa srebrnim dugmiüima u obliku þLþka. Lice puno, brkato, crvenih obraza, put kao jagode sa šlagom... Inaþe, aura nije izazivala nikakvu sumnju: bio je þovek. - Dobar dan - prišao sam pultu. - Preporuþili su mi vaš hotel... Hteo bih da iznajmim

jednokrevetnu sobu. - Jednokrevetnu? - pitao je gospodin sa umilnim osmehom. - Jednokrevetnu - ponovio sam. - Trenutno loše stojimo sa sobama, znate, festival je - uzdahnuo je gospodin. - Niste rezervisali? - Ne. Ponovo je žalosno uzdahnuo i poþeo da prelistava neke papire, kao da je u ovom malom, porodiþnom hotelu bilo toliko soba da on nije mogao da zapamti da li su slobodne ili ne. Ne podižuüi pogled, pitao je: - A ko nas je preporuþio? - Tamni na kontrolnog punktu na Hitrou. - Mislim da üemo moüi da vam pomognemo - odgovorio je bez ikakvog þXÿenja. - Kakvu sobu želite? Svetlu, tamnu? Ako ste sa... psom, imamo vrlo udobnu sobu, iz koje i najveüi pas može sam da izaÿe... i da se vrati... ne uznemiravajuüi nikoga. - Treba mi svetla soba - rekao sam. - Daj mu apartman na treüem spratu, Endru - þuo sam glas iza leÿa. - On je gost iz visokog društva. Iz veoma visokog društva. Uzevši od portira kljuþ koji se magiþno pojavio (ne, nema nikakve þarolije, samo veština ruku), okrenuo sam se. - Ja üu vam pokazati put - rekao je svetlokosi momak koji je stajao kraj automata za cigarete, uz vrata koja su vodila u mali hotelski restoran. ýesto u ovakvim hotelima ne postoji restoran i doruþak služe u sobama, ali ovdašnji gosti imaju isuviše egzotiþan ukus. - Anton - predstavio sam se prouþavajuüi vlasnika hotela. - Anton Gorodecki, Moskva. Noüna straža. - Brus - rekao je mladiü. - Brus Remzi, Edinburg. Vlasnik ove ustanove. Izgledao je savršeno za ulogu Dorijana Greja u filmu po romanu Oskara Vajlda. Mlad, graciozan i do nepristojnosti svež lepotan, kome bi priliþio bedž s natpisom: „Spreman za razvrat!" Samo su mu oþi bile stare. Sive, bez boje, s ravnomerno rozikastim beonjaþama; oþi dvestogodišnjeg vampira. Uzevši moj kofer - nisam se bunio - momak je krenuo uzanim drvenim stepenicama, govoreüi u hodu: - Nažalost, nemamo lift. Ovo staro zdanje je isuviše malo da bi se u njemu probušio tunel za liiit. Osim toga, nisam navikao na liftove. ýini mi se da bi to mehaniþko þudovište unakazilo ovu þudesnu kuüu. Mrzim one rekonstruisane kuüe starih fasada, iza kojih se kriju dosadni tipski stanovi. A kod nas se ne pojavljuju þesto gosti kojima je teško da se penju stepenicama... osim što vukodlaci ne vole strme stepenice, ali mi se trudimo da ih smestimo u sobe u prizemlju, tamo postoji specijalna soba, ili na prvom... Koji vetar vas je doneo u naš grad, viši Svetli? Ni on sam nije bio obiþan. Vampir prvog reda, samo ne baš sasvim prave Moüi, kao ja, pre bi se reklo prvog reda vampirske Moüi. Ipak, komotno je mogao da se nazove Inim prve kategorije. - Incident u Tamnicama - rekao sam. - Tako sam i mislio. - Koraþajuüi krupno, po dva stepenika, mladiü je grabio napred. - Krajnje neprijatan incident. Simpatiþan mi je humor cele te ujdurme, da... Ali to nije dobro. Danas nisu vremena kad je moglo da se priÿe simpatiþnom þoveku i da mu se popije krv do poslednje kapi. Uopšte nisu ta vremena! - Tugujete li za prošlim vremenima? - nisam izdržao.

- Ponekad - rekao je mladiü. Zasmejao se: - Ipak, svako starosno doba i svaka epoha imaju svojih prednosti, je li tako? Ljudi su civilizovaniji, prestali su da love veštice i veruju u vampire. I mi smo civilizovaniji. Nije u redu gledati na ljude kao na obespravljenu stoku. I oni zaslužuju pravo na odnos s poštovanjem, makar kao naši preci. Treba poštovati pretke, je li tako? Nažalost, nisam tu našao ništa što bih mogao da osporim. - Soba je dobra, svideüe vam se - nastavljao je vampir, izlazeüi na treüi sprat. Tu su bila samo dvoja vrata. Stepenice su se nastavljale dalje, na mansardu. - Desno je apartman za Tamne, takoÿe veoma prijatan, opremio sam ga po svom ukusu i ponosim se dizajnom. A ovo je vaša soba. Kljuþ mu nije trebao: meko je udario dlanom po bravi i vrata su se otvorila. Sitno pozerstvo, veoma neprikladno za tako starog vampira. - Imamo veoma dobrog samoukog stilistu, Svetlog. On je samo šesti stepen, ali za taj posao mu magija i ne treba - nastavio je Brus. - Zamolio sam ga da opremi tri sobe po ukusu Svetlih. U veüini sluþajeva, naravno, enterijer je autentiþan, razumete veü... Ušao sam u sobu. I skamenio se. Nikad nisam mislio da imam takav ukus. Sve okolo bilo je belo, bež i roze. Parket od svetlog, izbeljenog drveta, zidovi okreþeni bež s bledoroze cvetovima, staromodan nameštaj, ali takoÿe od svetlog drveta i snežnobelog atlasa. Veliki kožni krevet pored zida. Da preciziram boju? Pa beli, naravno! Kristalni luster visi s plafona, a na prozorima je prozraþni til i zastori od svetloroze tkanine. Kako samo tu sunce prži izjutra... Jedna vrata vodila su u malu spavaüu sobu. Prostranu, s braþnim krevetom. Posteljina je svilena, roze. Na toaletnom stoþLüu vaza, a u njoj sveža purpurna ruža, jedina jarka boja u celoj sobi. Iza drugih vrata bio je sanitarni þvor, mali ali opremljen nekakvim visokotehnološkim hibridom hidromasažne kade i tuš-kabine. - Po meni je vulgarno i ne odgovara stilu - uzdahnuo je Brus iza mojih leÿa - ali mnogima se sviÿa. Odraz njegovog lica u ogledalu bio je blago ogorþen. Oþigledno mu se nije mnogo sviÿala ideja da se to tehnološko-sanitarno þudo postavi u njegov hotel. Ne okreüXüi se, klimnuo sam mu glavom. I to da se krvopije ne vide u ogledalu, bila je velika laž, kao što nije taþno da ne podnose sunþevu svetlost i da su alergiþni na beli luk, srebro i glog. Naprotiv, i oni se vide u ogledalu, samo što þoveku obiþno odvraüaju pogled. A ako ljudi u razgovorus njima ne gledaju u njih, ili im pak okrenu leÿa, to ih baš iznervira. Vampiri koriste veoma mnogo tehnika kod kojih je neophodno da oþima održavaju kontakt s protivnikom. - Sa zadovoljstvom üu se okupati - rekao sam. - Ali kasnije. Imate li deset minuta za mene, Bruse? - Jeste li vi u zvaniþnoj poseti Edinburgu, Svetli? - Ne. - Onda üe se, naravno, naüi vremena. - Vampiru se lice rasplinulo u osmeh. Seo je u jednu od fotelja. Ja sam zauzeo mesto preko puta. Iscedio sam osmeh kao odgovor, gledajuüi ga sve vreme, za svaki sluþaj, u vrh brade. - I, šta kažete za sobu? - zanimao se Brus. - ýini mi se da bi se možda dopala nezreloj devojci od sedamnaest godina - odgovorio sam iskreno. - Potrebno je samo još belo maþe.

- Ako želite, možemo da organizujemo i jedno i drugo - ljubazno je ponudio vampir. Pa dobro, uobiþajeno prijateljsko üaskanje može se smatrati završenim. - U Edinburgu sam nezvaniþno - ponovio sam - ali na molbu rukovodstva moskovske Noüne straže... i rukovodstva moskovske Dnevne straže. - Vrlo neobiþno - tiho je rekao mladiü. - Poštovani Geser i uvaženi Zavulon šalju zajedniþkog glasnika... višeg maga... a opet, tako bezveznim povodom. Pa dobro, biüe mi drago da pomognem. - Da li vas liþno uznemirava ono što se dogodilo? - pitao sam direktno. - Naravno. Veü sam vam rekao svoje mišljenje. - Brus se namrštio. - Ne živimo u srednjem veku. Mi smo Evropljani, a sad je dvadeset prvi vek. Treba uništiti stare navike ponašanja... - Uzdahnuo je i naslonio se na yrata kupatila. - Ne treba se umivati iz lavora i odlaziti u poljski þXþavac kad su veü izmišljeni vodovod i kanalizacija. A ako ste navikli na lavor i ako vam je miliji... Kod nas, znate, u poslednje vreme raste pokret za humaniji odnos prema ljudima. Niko ne pije krv bez licence. ýak i sa licencom, gotovo niko ne pije do smrti... Skoro da se deci do dvanaest godina više uopšte ne pije krv, þak i kad na njih padne žreb. - A zašto do dvanaest? , Brus je slegao ramenima. - To je stvar istorije. Na primer, znate li koji je najstrašniji prestup u Nemaþkoj? Ubistvo deteta do dvanaest godina. Ako je dete napunilo dvanaest godina, makar i juþe, onda potpada pod potpuno druge zakonske odredbe i kazne... Tako je, eto, kod nas pravilo da se mladi ne diraju. Sada pokušavamo da proguramo predlog za izmenu zakona da se deca potpuno izbace iz lutrije. - Veoma dirljivo - promrmljao sam. — A zašto bi mladiüu neko pio krv bez licence? Brus se zamislio. - Znate, ja mogu samo da dam pretpostavke... - Upravo me one i zanimaju. Brus je još malo saþekao, a potom se široko osmehnuo. - Šta tu ima da se nagaÿa? Neko od mlaÿih je zabrljao. Najverovatnije neka mlada devojka, odnedavno vampir. Svideo joj se momak... a i situacija je takva, uzbudljiva, u duhu starih predanja... nije uspela da se suzdrži. - Mislite da je žena? - Možda je i momak. Ako je homoseksualac. Mada ne mora da bude direktno povezano. - Brus je zbunjeno spustio pogled. - Ali uvek je prijatnije... nekako prirodnije... - A šta bi bila druga varijanta? - pitao sam jedva se uzdržavši od komentara. - Neko ko nije odavde. Nekakav turista. Znate, posle Drugog svetskog rata sve se tako izmešalo, svi su poþeli da putuju tamo-amo... - Zatresao je glavom s neodobravanjem. - Neke neodgovorne osobe poþele su to da koriste. - Bruse, ne bih hteo da uznemiravam vaše straže - rekao sam. - Još þe možda posumnjati da moskovske kolege sumnjaju u njihov profesionalizam. Možda vi možete da mi kažete ko je u vašem gradu glavni vampir? Neki Stariji, Veliki... Kako ga veþ zovete? - Ja ga ne zovem nikako. - Brus se široko nasmej ao. Ispuštajuüi polako iz gornje vilice dva dugaþka, oštra oþnjaka, pokazao mi je svoj status, a potom ih vratio nazad. - Zovu me Majstor. Meni se ta reþ nimalo ne sviÿa, potiþe iz glupih knjiga i filmova. Ali pošto su zapeli, puštam ih da me tako zovu. - Za Majstora ste svakako mladi - rekao sam s laganim þXÿenjem. - Imate samo dvesta godina. - Dvesta dvadeset osam godina, tri meseca i jedanaest dana - precizirao je Brus. - Da,

mlad sam. Ali ovo je Škotska. Kad biste samo znali koliko su ovi gorštaci sumnjiþav, tvrdoglav i u sujeverje ogrezao narod! Kad sam bio mlad, ne bi prošla ni cela godina a da nekoga od nas ne nataknu jasikovim kocem. Moguüe je i da mi se uþinilo kako se u Brusovom glasu jasno þulo koliko je ponosan na zemljake. - Hoþete li mi pomoþi Majstore? - pitao sam. Brus je odmahnuo glavom. - Ne. Naravno da neüu! Ako ustanovimo ko je ubio ruskog mladiüa, mi üemo ga i kazniti. Sami. Neüemo ga ubiti, ali üemo ga strogo kazniti. Stražama ga niko neüe predati. Pa da, razumljivo. Drugo se i nije moglo oþekivati. - Ima li svrhe da pitam jeste li ga veü našli i kaznili? - pitao sam. - Nema svrhe - sa uzdahom je odgovorio Brus. - Znaþi moraüu da se muvam okolo i tražim prestupnika? - izgovorio sam naroþito tužno. - Ili jednostavno da se lepo odmorim u vašem þudesnom gradu? Brusov glas je presecala ironija: - Kao Tamni, ne mogu da vam kažem ništa drugo osim: Odmarajte! Opustite se, obidite muzeje, šetajte. Kome je uopšte bitan taj metiljavi student? I tu sam osetio da više ne želim da se suzdržavam. Pogledao sam Brusa u oþi. U crne rupe zenica, a one su radosno buknule purpurnom bojom. Pitao sam: - A da te slomim, metiljava krvopijo? Da te slomim, izvadim ti utrobu i nateram te da odgovoriš na sva pitanja? - Hajde - odgovori Brus nežnim, gotovo umiljatim glasiüem. - Probaj, viši. Misliš da mi ne znamo za tebe? Misliš da ne znamo otkud tvoja Moþ? 2þi u oþi. Zenice u zenice. Crni pulsirajuüi tunel uvlaþio me je u pustoš. Vrtlog crvenih iskri, stranog, napuštenog života. Primamljiv šapat u ušima. Produhovljeno, uzvišeno lice vampira, mladiüa nezemaljske lepote. Da padnem pred njegove noge... Da plaþem od zanosa i uzbuÿenja, sve zbog te lepote, mudrosti, volje... Da molim za oproštaj... Bio je izuzetno jak. Ipak, dvesta godina iskustva, pomnoženih s prvim nivoom vampirske Moþi. I osetio sam njegovu moþ u punoj snazi. Stao sam na nežne, tuÿe noge. Napravio sam nesiguran korak. Brus se nasmejao. Isto tako su se pre osam godina smejali vampiri u moskovskom prolazu, kada sam utrþao za bespomoünim Jegorom koji se predao zovu... Uložio sam toliko snage u mentalni napad. Kad bi se potrošila na bacaþ plamena, ognjena kugla bi pokosila tri desetine kuüa i udarila bi u zidine drevnog škotskog zamka. Brusove zenice su pobelele i izgubile boju. Privlaþni crni tunel sagorelo je belo usijanje. Preda mnom je, klateþi se napred-nazad, sedeo ispijeni starac mladog lica. Inaþe, koža na njegovom licu poþela je da se ljuspa, da se u slojevima prekriva siüušnim ljuspama, poput peruti. - Koje ubio Viktora? - upitao sam. Sila je nastavila da teþe kroz mene tankom strujom, izvijala se kao gipka linija i prodirala u oþi vampira. On je üutao, samo je nastavio da se klati u fotelji. Zar mu veü nisam spržio mozak... ili šta god da ima umesto mozga? Baš divan poþetak nezvaniþne istrage!

- Znaš li ko je ubio Viktora? - preformulisao sam pitanje. - Ne - tiho je odgovorio Brus. - Pretpostavljaš li ko ga je ubio? - Da... dve. Mladi... mlada se nije uzdržala... Putnik... vampir u poseti... - Šta još znaš o ovom ubistvu? ûutanje. Sastavlja misli pre nego što zapoþne dugaþak govor. - Šta znaš što gradske straže ne znaju? - Ništa... Zaustavio sam Silu. Spustio sam se u fotelju. Šta sad da radim? Šta ako podnese žalbu Dnevnoj straži? Neisprovocirani napad, ispitivanje... Brus je ceo minut nastavio da se klati u fotelji. Potom je zadrhtao i njegov pogled je postao razborit. Razborit i tužan. - Molim za oproštaj, Svetli - tiho je rekao. - Nudim svoje izvinjenje. Trebalo mi je nekoliko sekundi da bih shvatio. Majstor vampira! To nije samo najjaþa, najveštija i najpametnija krvopija. To je pre svega onaj koji nijednom nije pretrpeo poraz. Meni bi Brusova žalba donela velike neprijatnosti. Njemu - gubitak statusa. A ovaj uþtivi drevni mladiü je veoma þastoljubiv. - Prihvatam tvoje izvinjenje, Majstore - odgovorio sam. - Neka ono što se dogodilo ostane meÿu nama. Brus je olizao usta. Njegovom licu vraüala se roze boja, dobijajuüi raniju ljupkost. Glas mu je malo ojaþao. I on je shvatio da ni meni nije u interesu da se rašþuje šta se desilo. - Ali bih zamolio -poslednja reþ je sadržala nedvosmislenu otrovnu mržnju - da više ne ponavljate sliþne napade, Svetli. Agresija nije bila isprovocirana. - Izazvao si me na dvoboj. - De jure, nisam! - brzo je odgovorio Brus. - Ritual izazova nije ispoštovan! , - De fakto, 5 jesi! Hoüemo li da pitamo Inkviziciju za mišljenje? Namignuo je. I ponovo je postao gostoljubivi domaüin kao i ranije. - Dobro, Svetli. Ko pomene šta je bilo... Brus se pridigao, pomalo se i zaneo. Prošao je do vrata. Iza praga se okrenuo i s vidljivim nezadovoljstvom izgovorio: - Moja kuüa je i tvoja kuüa. Ova soba je tvoj dom, a ja bez poziva neüu ulaziti. Eto, recimo ta drevna legenda, ma kako þudna bila, istinita je. Vampiri ne mogu da uÿu u tuÿu kuüu bez poziva. Niko ne zna zašto je to tako, ali je tako. Vrata su se zatvorila za Brusom. Pustio sam naslone za ruke na fotelji. Na belom atlasu ostali su mokri tragovi dlanova. Tamni tragovi. Loše je kad se ne spava noüima. Nervi su loše. Ali sad bar sigurno znam da Majstor vampira u Edinburgu nema nikakvih informacija o ubici. Raspakovao sam kofer. Okaþio sam na vešalice svetlo laneno odelo i dve þiste košulje. Pogledao sam kroz prozor i odmahnuo glavom. Uzeo sam šorts i fudbalski dres s natpisom Noüna straža.ýisto huliganstvo, naravno, ali malo li je þudnih natpisa na dresovima? Potom je moju pažnju privukla elegantna kaligrafija u ramu na zidu. Veü sam primetio isti takav ram i dole, na stepenicama. Ima ih po þitavom hotelu, šta li? Prišao sam bliže i s þXÿenjem proþitao:

By oppressions woes and pains, By your sons in servile chains, We will drain our dearest veins But they shall be free! 6 Robert Burns - Ah, kuþkin sine! - rekao sam. Gotovo sa ushiüenjem. ýak i ljudi koji borave u hotelu ni u šta ne bi posumnjali! Brus je imao isti oseüaj za humor kao i vampir koji je posisao krv žrtvi u Vampirskom zamku. Odliþan kandidat za ulogu ubice! Jedino što pod onakvim udarcem, kakav je on pretrpeo, Brus nikako nije mogao da laže.

GLAVA 3. Turisti su najužasnija vrsta ljudi. Ponekad me, onako uzgred, I obuzme slutnja da se svaki narod namerno trudi da u inostranstvo pošalje svoje najneprijatnije predstavnike: najbuþnije, najnevaspitanije i najnerazumnije. Meÿutim, verovatno je sve to daleko banalnije. U glavi svakog þoveka sigurno radi neki tajni prekidaþ posao/odmor, koji u ovom drugom režimu iskljuþi osamdeset procenata mozga. Inaþe, na odmoru je preostalih dvadeset i više nego dovoljno. Išao sam s gomilom koja se lagano kretala ka zamku na brdu. Ne, nisam se spremao da obiÿem surovo mesto gde su živeli škotski kraljevi. Samo sam hteo da osetim atmosferu u gradu. A atmosfera mi se dopala. Kao i u svakom turistiþkom mestu, zabava je bila delimiþno izveštaþena i usiljena, uglavnom podstaknuta alkoholom. Ipak, ljudi su se svuda unaokolo radovali životu, smejali se i privremeno zaboravljali brige. Automobili su retko prolazili centrom, i to pretežno taksi vozila. Ljudi su uglavnom išli peške: reke turista, koje su išle ka zamku i nazad, mešale su se i uvrtale u tihom vrtlogu oko umetnika koji su nastupali na sredini glavne ulice. Kao planinski potoci, ulivali su se u pabove i probijali kroz vrata prodavnica. Beskonaþna reka ljudi. Prelepo mesto za Svetlog. Doduše, pomalo i naporno. Skrenuvši u sporednu ulicu, lagano sam se spustio ka jaruzi koja je grad delila na stari i novi deo. I tu je bilo pabova i prodavnica sa suvenirima. Ali turista je bilo manje, a ritam nezadrživog karnevala se stišavao. Proverio sam na karti - to je bilo lakše nego da koristim magiju - i krenuo ka mostu preko široke jaruge, koja je nekada bila jezero, Loh Nor. Sada su i jezero i jaruga prošli poslednju etapu evolucije i pretvorili se u park, mesto gde su u šetnju izlazili Edinburžani i turisti kojima bi dosadila buka i gužva. I most su iznenada okupirali turisti. Gusto naslagani u ekskurzijske autobuse na sprat, posmatrali su uliþne umetnike, jeli sladoled i zamišljeno razgledali stari zamak na brdu. Na proplanku su, mašuüi sabljama, igrali kozaci. Povinovavši se stidljivoj radoznalosti, s kojom svaki besposleni turista u inostranstvu posmatra svoje sunarodnike, prišao sam bliže. Jarko crvene košulje. Preširoke šalvare. Sablje od titanijumske legure, da bi lepo sijale prilikom maþevanja i da bi njima lakše mahali. Sleÿeni osmesi. ýetvorica muškaraca igrala su kozaþki ples u þXþHüem stavu. I razgovarali su - pa neka je i ukrajinskim-akcentom, ali opet na mom ruskom jeziku. Može se þak reüi - na tajnom jeziku. U cenzurisanoj varijanti, to bi glasilo ovako: - Majku ti tvoju! - cedio je kroz zube izveštaþeni kozak živahno plešuüi. - Mrdaj se, vaško! Drži ritam, kurtonu jedan scepani! - Nosi se! - odgovorio mu je drugi, ne prestajuüi da se smeši. - Maši rukama, odlaze nam žene! - Tanjka, kuþko! - prihvatio je i treüi. - Izlazi! Devojka u cvetnoj haljini poþela je da pleše, pružajuüi „kozacima" kratak predah. Pritom im je odgovorila dostojanstveno i bez ijedne preterano ružne reþi: - Jarþevi nijedni, ja se ovde znojim kao svinja, a vi þešete muda! Poþeo sam da izlazim iz gomile u kojoj su zujale digitalne kamere i škljocali foto-aparati. Pored mene je neka devojka na jasnom ruskom jeziku pitala svog saputnika: - Kakav užas... Šta misliš, da li oni uvek tako psuju?

Da, zanimljivo pitanje. Da li psuju uvek? Ili samo u inostranstvu? Da li to rade svi? Ili samo naši, u naivnom i ýudnom ubeÿenju da van Rusije niko ne zna ruski? Najlakše mi je da verujem da tako razgovaraju svi uliþni umetnici. Autobusi. Turisti. Pabovi. Prodavnice. Po trgu skita pantomimiþar i opipava nepostojeüe zidove: tužan þovek u nevidljivom lavirintu. Na saksofonu svira spokojni crnac u kiltu. Shvatao sam zašto ne žurim u Škotske tamnice. Moram da udahnem ovaj grad. Da ga osetim kožom, i telom... krvlju u venama. Još malo üu prošetati u gomili. A posle üu kupiti kartu i poüi üu u kuüu strave. Atrakcija je bila zatvorena. I dalje je na kamenim stubovima na mostu stajao reklamni znak koji je pozivao posetioce. Dvokrilna vrata, stilizovana kao ulaz u drevno podzemlje, bila su otvorena, ali je prolaz u visini grudi bio prepreþen užetom. Na njemu je visila tabla koja je uþtivo obaveštavala da je postavka zatvorena iz tehniþkih razloga. Iskreno da kažem, bio sam iznenaÿen. Viktor je poginuo pre pet dana, a to je dovoljno vremena da se obave sve policijske istrage. Edinburška Noüna straža bi ionako pregledala sve što treba uopšte ne uznemiravajuüi ljude. Meÿutim, zatvoreno je... Slegavši ramenima, podigao sam vrpcu, provukao se ispod nje i poþeo da se spuštam uzanim tamnim stepenicama. Rešetkaste metalne stepenice buþno su odzvanjale pod nogama. Posle nekoliko nivoa, pojavili su se toaleti, potom uzani hodniþLü sa zatvorenim biletarnicama. Mutno su sijale retke lampe, ali ne one kojima stvaraju mraþnu atmosferu za posetioce. To su bile obiþne, prigušene lampe koje štede energiju. - Ima li živih? - pozvao sam na engleskom, i sam se zbunivši zbog dvosmislenosti svojih reþi. - Ehej! Ima li kog... Inog? Tišina. Prošao sam kroz nekoliko soba. Na zidovima su visili portreti ljudi, sa takvim životinjskim njuškama zbog kojih bi Lombrozovo 7 srce zaigralo od ushiüenja. Tekstovi u ramovima pripovedali su o prestupnicima, manijacima, ljudožderima i þarobnjacima. U ormarima su bili grubi modeli odrubljenih ruku i nogu, retorte s tamnom teþnošüu i sprave za muþenje. ýisto iz znatiželje, pogledao sam ih kroz Sumrak. Sve je to novo: njima niko nije muþen, a nema ni najmanjih tragova patnje. Zevnuo sam. Iznad moje glave razvlaþile su se uzice i krpe, što bi trebalo da predstavlja pauþinu. Iznad njih sam spazio metalni plafon s potpuno neromantiþnim zakivkama veliþine tacne. Turistiþka atrakcija je napravljena u tehniþki izuzetno utilitarnom prostoru. Nešto me je uznemirilo... - Ima li koga ovde? Živi ili mrtvi, svi se odazovite! - opet sam pozvao. I opet nisam dobio odgovor. Ne, nešto me je ipak omelo? Samo šta... Nekakva nepravilnost... Kad sam gledao kroz Sumrak... Ponovo sam se okrenuo i upotrebio sumraþni pogled. Ništa neobiþno. Evo ga! Apsurd!

Okolo nije bilo plave mahovine, neškodljivog ali neprijatnog parazita. Ona raste na prvom nivou Sumraka kao jedini stalni stanovnik tog sivog naliþja svemira. Ovde, gde su ljudi stalno oseüali strah, pa makar to bio i neozbiljan vašarski strah, plava mahovina morala bi da buja. Da visi s plafona kao stalaktiti, da pokrije pod kao odvratni tepih koji se mrda pod nogama i da ukrasi zidove. A mahovine nema. Neko redovno þisti prostoriju? Spaljuje ako je Svetli, ili zamrzava ako je Tamni? Pa dobro, ako je meÿu zaposlenima i neki Ini, to üe mi svakako pomoüi. Kao pravovremeni odgovor na moje misli, zaþuli su se koraci. Užurbani, kao da je neko þuo moje vapaje i požurio izdaleka, kroz lavirint pregrada od gipsanog kartona. Prošlo je još nekoliko sekundi i otvorila su se crna vrata koja su vodila u drugu sobu. I ušao je vampir. Naravno, nije bio pravi. Obiþna ljudska aura. Kostimiran. Crni plašt, gumeni oþnjaci u ustima, bleda maskara na licu. Šminka je kvalitetna. Samo sve to loše izgleda s riÿom kudravom kosom. Dok radi, sigurno nosi crnu periku. A u pojavu se nije uklapala ni plastiþna flaša mineralne vode, iz koje se gost svaki þas spremao da otpije. Ugledavši me, momak se namrštio. Dobrodušno lice nije postalo zlo, veü strogo, kao u nastavnika. Primakao je ruku ustima i za sekund se okrenuo. Kad me je ponovo pogledao, Rþnjaka više nije bilo. - Gospodine? - Da li vi radite ovde? - upitao sam. Nisam hteo da mu magijom lomim volju. Uvek možemo i jednostavno da se porazgovaramo. Ljudski. - Da, ali atrakcija je zatvorena. Privremeno. - Zbog ubistva? - upitao sam. Momak se namrštio. Sada više nije bio prijateljski nastrojen. - Gospodine, ne znam ko ste, ko vas je... Ovo je privatni posed. Trenutno je zatvoreno za posetioce. Molim vas, dozvolite da vas ispratim do izlaza. Zakoraþio je prema meni, þak je i ruku pružio, celim svojim izgledom pokazujuüi spremnost da me izvede silom. - Jeste li bili prisutni kad je ubijen Viktor Prohorov? - upitao sam. - Ko ste vi zapravo? - uznemirio se momak. - Ja sam njegov prijatelj. Danas sam doleteo iz Rusije. Momak se izmenio u licu. Išao je unatraške dok nije udario u vrata kroz koja je ušao. Gurnuo ih je, ali vrata se nisu otvorila. Evo, kajem se, sve je to moja krivica. Momak je veü bio u potpunoj panici. - Gospodine... Ja ni za šta nisam kriv! Svi smo ovde pogoÿeni Viktorovom smrüu! Gospodine... kamarade! Poslednju reþ izgovorio je po ruski. Iz kojeg li je starog filma to pokupio? - Šta vam je? - Sad sam se i ja uznemirio. Prišao sam mu bliže. Nije mi valjda pošlo za rukom da odmah naletim na þoveka koji nešto zna, ili koji je umešan u ubistvo? Inaþe, þemu tolika panika? - Nemojte da me ubijete, ja ni za šta nisam kriv! - vrištao je momak. Sad mu je koža bila belja od šminke. - Kamarade! Sputnjik, votka, perestrojka! Gorbaþov! - E, za tu poslednju reþ bi u Rusiji i bukvalno mogli da vas ubiju - promrmljao sam i krenuo za cigaretama rukom u džep. Bila je to vrlo nesreþna izjava s moje strane. A ni prateüi pokret nije bio baš najbolja

ideja. Mladiü je zakolutao oþima i srušio se na pod. Flaša s mineralnom vodom pala je kraj njega. Iz þistog inata, ipak sam sve uradio bez magije. Pomoglo je nekoliko šamara i gutljaj vode. A onda sam mu brižno ponudio cigaretu. - Lako je tebi da se smeješ - mraþno je rekao momak kad smo se smestili u rekvizite: u stolice za muþenje. Nasred sedišta bila je rupa, a u rupi se preteüi skrivao kolac na mehanizmu s koturom i ruþicom. - Tebi je smešno... - Ja se ne smejem - krotko sam primetio. - Smeješ se, samo u sebi. - Momak je požudno povukao dim. Pružio mi je ruku: - Žan. - Anton. A ja mislio da si Škot. Žan je s ponosom zatresao riÿe kovrdže. - Ne... Francuz. Ja sam iz Nanta. - Studiraš ovde? - Radim. - Slušaj, a zašto nosiš taj idiotski kostim? - upitao sam. - Nema posetilaca. Žan je brzo pocrveneo, onako kako to mogu samo riÿi i albino ljudi. - Šef me je odredio da danas dežuram, tako je dok ponovo ne otvorimo. Samo tako þekam za sluþaj da policija opet poželi nešto da proveri. Neprijatno mi je samom ovde. U kostimu sam mirniji. - Ja zamalo da napunim pantalone - požalio sam se momku. Za ublažavanje stresa nema niþeg boljeg od obiþnog prostakluka. - A þega si se ti uplašio? Žan me pogleda iskosa. Slegao je ramenima. - Ko üe ga znati? Momka su ubili ovde kod nas pa su mislili da smo mi zbog neþega krivi... Ali za šta? Za šta? Pritom je on Rus! Nikad se ne zna... Svi ovde znaju þemu to vodi... Najpre poþne da se šuška o tome, isprva u šali... Potom malo ozbiljnije. Odjednom dolazi otac, brat... ili prijatelj... I dok trepneš, poubija nas sve. - Ma o þemu ti priþaš! - Ali razumeo sam ga. - Uveravam te da krvna osveta u Rusiji gotovo da ne postoji. Uzgred, ona postoji i kod Škota. - Pa to i kažem? - nepovezano se složio Žan. - To je varvarstvo. Divljaštvo! Dvadeset i prvi je vek, civilizovan svet... - I prerezano grlo - složio sam se. - Ipak, šta se stvarno dogodilo Viktoru? Momak se iskosio prema meni. Povukao je dim i klimnuo glavom. - Meni se þini da ti lažeš. Ti nisi Viktorov drug. Ti si iz ruskog KGB-a. Poslali su te da istražiš ubistvo. Jesam li u pravu? Pa on se stvarno predozirao filmovima? Postajalo mi je smešno. - Shvati, Žane - rekao sam poluglasno - da ne smem da odgovorim na to pitanje. Francuz je vrlo ozbiljno odmahnuo glavom. Potom je pažljivo ugasio cigaretu o pod. - Idemo, Ruse. Pokazaüu ti to mesto. Samo više nemoj da pušiš, ovde je sve od krpa i kartona, planuüe kao barut... vuuuuš! Gurnuo je vrata i ona su se, naravno, lako otvorila. Žan ih je zamišljeno pogledao i slegao ramenima. Prošli smo pored još nekoliko soba. - Evo ga, ovo je Vampirski zamak - mraþno reþe Žan. Opipao je zid, ukljuþio prekidaþ i svetlo je postalo mnogo jaþe. Da, tama je ovde neophodna. Bez nje je atrakcija bila samo ružna. Krvava reka, kojom se plovilo do zamka, bila je obiþan dugaþak metalni žleb, širine tri metra i napunjen vodom. I plitak.

Otprilike do kolena. Metalna skela, naravno, nije plovila po vodi. Gurnuo sam boþnu stranu nogom i video da þamac stoji na dnu na toþkiüima. Ispod vode se videlo i debelo uže, kojim se þamac šlepao od jednog pristaništa do drugog. Ukupna dužina žleba nije premašivala petnaest metara. Na sredini puta, gvozdeno korito uvlaþilo se u sobu ograÿenu teškim zavesama (koje su sada bile razmaknute). S plafona je visio ogromni ventilator. Mraþni zamak podignut na steni bio je tek gruba slika na zidu. Prošavši do krme šlepa, pogledao sam u tamnu sobu. Da, idiotskog li mesta, da se þoveku zgrozi život. Dobro, tragovi su za pet dana verovatno nestali, ali svejedno üu probati. Pogled kroz Sumrak nije pomogao. Oznaþio sam slabe tragove Inih - Svetlih i Tamnih, ali mesto zloþina su veü preþešljali struþnjaci straža. Nije bilo nikakvih znakova vampirskog traga. Ipak, oseüala su se isparenja smrti. I to veoma þisto, kao da nije prošlo pet dana, veü samo dva sata posle sile. Uf, momak je umro veoma lošom smrüu... - A ko pušta zvuk? - pitao sam. - Sigurno se þuju svakakvi uzdasi i jeziva arlaukanja? Ne voze valjda turiste u tišini? - Pustimo snimak - tužno je rekao Žan. - Eno, tamo su zvuþnici i ostalo... - Zar ovde niko ne pazi na turiste? - pitao sam. - Šta ako nekome pozli? - Pazimo - nerado je priznao Žan. - Vidiš, s leve strane je rupa u zidu. Tamo obavezno neko stoji i posmatra. - U mraku? - Koristimo ureÿaj za noüno osmatranje... - zbunio se Žan. - Ma obiþna video-kamera s opcijom za noüno snimanje. Stojiš, gledaš u ekran... - Aha... - klimnuo sam. - I, šta si video kad su ubili Viktora? Ili je sad bio mnogo smireniji, ili je shvatio da nema svrhe da se pretvara, tek, ništa nije porekao. Samo je pitao: - Zašto misliš da sam tamo bio ja? - Zato što si ti u vampirskom kostimu. Šta ako neko od posetilaca takoÿe snima kamerom s noünim režimom? Zato vas i šminkaju, zar ne? Mislim, da svako od vas ovde ima svoju ulogu. Dakle, ti si i u vreme predstave nosio taj kostim i bio negde u blizini. Žan je klimnuo glavom. - Tako je. Ja sam bio tamo. Samo ništa nisam video, veruj mi. Svi su sedeli kako su sedeli. Niko ih nije napao, niko se nije ni približio. Nisam rekao da gladan vampir (a on je sigurno morao biti mnogo gladan da tako bezglavo lovi) ne može da se snimi noünim režimom. Takav snimak služi se infracrvenim zracima, a gladan vampir nije topliji od okoline. Ipak, možda ima slabih tragova na snimku... - Da li ste to snimili? - Ne, naravno. Zašto da uzalud traüimo snimak. ýXþnuo sam i gurnuo ruku u vodu. Bila je hladna i ustajala. Po svoj prilici, niko nije našao za shodno da je promeni... Inaþe, pošto istraga nije završena, to je logiþno... - Jesi li nešto primetio? - s radoznalošüu je pitao Žan. Nisam odgovarao. Posmatrao sam vodu kroz zatvorene kapke. Posmatrao sam sumraþnim pogledom koji je kroz realnost prodirao u suštinu stvari. Žleb se ispunio mutnim kristalom. Kroz kristal su prolazile purpurne žilice. Na dnu žleba, razvlaþio se narandžasti mulj. U vodi je bila ljudska krv. Mnogo krvi. ýetiri litra.

Eto odakle potiþu tako jaka isparenja smrti. Krv þuva seüanje duže od svega na svetu. Kad bi se u policiji dosetili da urade obiþnu analizu vode, shvatili bi da se sva Viktorova krv jednostavno slila u kanal. I da nikakvi vampiri nisu umešani u zloþin. Doduše, policija nije ni tražila vampire. Moguüe je da su analizu veü i obavili. A ako nisu, onda je to samo zato što nisu ni sumnjali u rezultate. Po grlu rec-rec, krv preko ivice kap-kap... Samo je Inima na pamet mogla da padne tako idiotska pomisao da odmah pokrenu lov na vampira u kuüi strave i užasa! - Sve je jednostavnije nego što izgleda - promrmljao sam podižuüi se s kolena. - Bez veze... Da, veoma surovo ubistvo. A ubica, izgleda, ima razvijen smisao za crni humor. Ali to više nije naša stvar. Neka edinburška policija nastavi svoju istragu. Ipak, zašto je momak ubijen? Avaj, to pitanje je strašno glupo! Za smrt uvek postoji mnogo više razloga nego za život. Momak mlad, strastven. Otac biznismen i politiþar. Mogao je i da sam sebi navuþe bedu na vrat, ili zbog oþevih poslova, ili, uopšte, bez ikakvog razloga. Da, Geser i Zavulon obrukali su se istovremeno. Videli su opasnost tamo gde je nema i gde je nikada nije bilo. - Hvala na pomoþi - rekao sam Žanu. - Idem sad. - Izgleda da si ti ipak iz ruske policije - zadovoljno je izgovorio Žan. - Jesi li nešto otkrio? Osmehujuüi se višeznaþno, odmahnuo sam glavom. Žan je uzdahnuo: - Ispratiüu te, Antone. Nedaleko od Tamnica nalazio se simpatiþni pab Kosac i vilin konjiü. Tri male spojene sale, tamni zidovi i plafon, stare lampe, krigle za pivo, slike, drangulije na zidovima. Šank u baru s desetak toþilica za pivo i nepreglednim redovima flaša - samo viskija je bilo oko pedeset vrsta. Sve što mi pada na pamet kad se kaže škotski pab, bilo je tu, na izrazito zadovoljstvo turista koji su razgovarali na raznoraznim jezicima. Setivši se Semjonovih reþi, naruþio sam hagis i supu dana. Od krupne konobarice, s rukama oteklim od neprekidnog povlaþenja poluga na toþilicama, naruþio sam i kriglu ginisa. Pintu! Prešao sam u najdalju salu, i najmanju, gde sam našao slobodan sto. Za susednim je ruþalo društvo Japanaca. Za još jednim stolom kod prozora, brkati, debeli, postariji gospodin, verovatno lokalac, pio je pivo. Izgledao je utuþeno, kao Moskovljanin koji je sluþajno zalutao na Crveni trg. Odnekud se þula muzika, na sreüu, tiha i melodiþna. Ispostavilo se da je supa obiþan bujon s jajima i dvopekom, a higis, sve u svemu, škotska varijanta jetrene kobasice. Svejedno, pojeo sam i supu, i higis, i pomfrit koji je išao uz njega, posle þega sam turistiþki program smatrao u potpunosti zaokruženim. Najviše mi se svidelo pivo. Ispijajuüi kriglu, pozvao sam kuüi. Kratko sam popriþao sa Svetlanom i saopštio joj da nema potrebe da se dugo zadržavam jer se sve vrlo brzo razrešilo. Pre nego što sam se javio naþelniku edinburške Noüne straže, naruþio sam još jednu kriglu piva. U telefonskom imeniku našao sam broj Toma Lermonta i pozvao. - Izvolite, kako vam mogu pomoüi - uþtivo su mi odgovorili posle samo dva zvuþna signala. Zanimljivo je da mi se obratio na ruskom. - Dobar dan, Tomase - rekao sam odluþivši ipak da ne upotrebim rusko ime Foma Ljermont. - Ovde Anton Gorodecki, vaš kolega iz Moskve. Geser me je zamolio da vam prenesem veliki pozdrav. Sve je to zazvuþalo poput loše špijunske priþe. ýak sam se i namrštio. - Zdravo, Antone - neusiljeno mi je odgovorio. - Oþekivao sam vaš poziv. Kako ste putovali?

- Odliþno. Smestio sam se u simpatiþnom hotelu, malo tamnom, ali zato u centru. Prošetao sam po gradu i malo ispod grada. - Pomalo sam se i zaneo. Pokazalo se da je razgovor ezopovskim jezikom neoþekivano zabavan. - Mogli bismo da se sastanemo? - Naravno, Antone. Sad þu skoknuti do vas. Mada... Možda biste vi želeli da preÿete kod mene? Imam ovde jedno fino i prijatno mestašce. Podigao sam pogled i pogledao u starijeg gospodina koji je sedeo pored prozora. Visoko þelo, guste obrve, oštar podbradak, pametne ironiþne oþi. Gospodin je vratio mobilni telefon u džep i gestom mi pokazao na slobodnu stolicu. Da, on i Geser imali su toliko toga zajedniþkog. Ne u spoljašnjem izgledu; naravno, veü u manirima opštenja. Po svoj prilici, gospodin Tomas Lermont, ništa lošije od Borisa Ignjatijeviþa, ume da postavi potþinjene na njihovo mesto. Uzevši kriglu, prešao sam za sto naþelnika edinburške Noüne straže. - Zovi me Tom - prvi je progovorio. - Biüe mi drago da popriþamo o Geseru. - Znate li se odavno? - Odavno. Geser ima i starije prijatelje, ali ja nemam... Mnogo sam slušao o tebi, Antone. ûutao sam. Nisam imao þime da mu uzvratim jer do juþe nisam ni þuo za naþelnika edinburške Noüne straže. - Razgovarao si s Brusom. Kako ti se sviÿa naš Majstor vampira? Poüutao sam kako bih svoje utiske taþno izrazio: - Zao, nesreüan, ironiþan. Ali oni su svi zli, nesreþni i ironiþni. Naravno, nije on ubio Viktora. - Pritisnuo si ga. - Tom nije pitao, samo je konstatovao. - Da. Nekako je tako ispalo. Uglavnom, on ništa ne zna. - Ne pravdaj se. - Lermont otpi pivo. - Ispalo je baš fino. Samoljublje üe ga naterati da üuti, a informaciju smo dobili... Dobro, šta si video u Škotskim tamnicama? - Strašila za decu. Postavka je zatvorena, ali mi je pošlo za rukom da porazgovaram s jednim od glumaca. I da pogledam mesto dogaÿaja. - I? - Lermont je oživeo. - Šta si doznao, Antone? Godine razgovora s Geserom nisu prošle zalud. Odmah sam osetio kako se naþelnikova zapovedniþka ruka sprema da zaroni u prljavštinu mladog maga koji je negde zabrazdio. - Ta Krvava reka, gde su posekli Viktora... - Pogledao sam u hladnokrvnog Lermonta i ispravio se: - Gde su ubili Viktora. U vodi je krv. Mnogo ljudske krvi. Nikakav vampir nije isisao krv iz mladiþa. Presekli su mu vratne žile i držali ga dok se krv nije izlila u kanal. Treba samo da se uradi analiza vode. Možemo da skrenemo pažnju policiji, da urade DNK analizu... - O, kakvo poverenje u modernu tehnologiju! - Tom se bukvalno zgrozio. - U kanalu jeste Viktorova krv. Proverili smo to prvog dana. Najobiþnija magija sliþnosti, zahteva tek peti nivo. Meÿutim, nisam bio spremao da se predam. Rad s Geserom me je takoÿe nauþio i veštini izvlaþenja iz neprilika. - Nama to uopšte nije potrebno, ali policiji treba dati ideju. Neka i oni saznaju da je krv završila u kanalu. To üe im pomoüi u istrazi, a ujedno üe preseüi sve glasine o vampirima. - Mi imamo dobru policiju - mirno je rekao Tom. - I oni su sve proverili i lepo vode istragu. A pobijanje glupih glasina nije u njihovoj nadležnosti. Kome je uopšte stalo šta piše žuta štampa... Ohrabrio sam se. Ma kako bilo, do taþnog rešenja došao sam brzo i efikasno. - Pretpostavljam da naše dalje mešanje nije potrebno - rekao sam. - Desilo se ubistvo, ali neka se ljudi sami bore sa svojim zlom. Momka mi je, naravno, žao... Tom je klimnuo i otpio još piva. Potom je rekao:

- Stvarno šteta za momka, da, Antone, ali šta üemo s ujedom? - Kakvim ujedom? Tom se blago nagnuo preko stola i šapatom izgovorio: - Na Viktorovom vratu nije rana od seþiva, Antone. Bez ikakve sumnje, to su tragovi vampirskih oþnjaka. Baš baksuz, jelda? Osetio sam kako mi uši crvene. Glupo sam pitao: - Je li to potvrÿeno? - Apsolutno. Eh sad, otkud ljudski ubica može toliko detaljno da poznaje strukturu i funkcije vampirskih oþnjaka? Lateralni žlebovi, ugao, Drakulin ujed, uvijeni zaokret pri probadanju... Sad mi se celo lice zajapurilo. Zaista sam pred oþima ugledao uþionicu, Polinu Vasiljevnu sa pokazivaþem i krupni gumeni model na stolu, oštar, izuvijan, priþvršüen vadiþepom na belu tablicu od fiberglasa, na kojoj je crnim slovima pisalo: „Desni oþnjak (radni zub) vampira. Model u razmeri 25:1.“ Nekad je model mogao i da se kreüe. Kad se pritisne dugme, on bi se izdužio i poþeo da se okreüe. Meÿutim, elektromotorþLü je davno pregoreo, niko ga nije popravio i oþnjak je zauvek ostao u srednjem položaju, izmeÿu maskirnog i radnog. - Požurio sam sa zakljuþcima - priznao sam. - Kriv sam, gospodine Lermonte. - Nema nikakve krivice, samo si želeo da Ini nisu krivi - velikodušno je rekao Tom. - Da si se upoznao s rezultatima obdukcije, i sam bi shvatio da je tvoja verzija pogrešna. I, šta sad kažeš? - Ako je vampir bio veoma gladan i posisao þoveka do poslednje kapi - namrštio sam se - mogao je usput i da povrati. Ali nije popio svu krv... Da li je u vodi bilo tragova anestetiþkog seruma? - Nije ih bilo. - Tom je klimnuo u znak odobravanja. - Inaþe, to nam ništa ne bi reklo, vampir je mogao da bude u žurbi i da se ne zamajava anestezijom. - Mogao je - saglasio sam se. - Znaþi, ili je povratio, ili je ugrizao i samo tako držao momka dok mu nije sva krv istekla. Zašto? - Da bi sve doveo u zabludu i zamrsio istragu. - U tome nema nikakvog smisla. - Zavrteo sam glavom. - Zašto da zapetljava? Zašto da istovremeno ostavlja tragove vampirskog ujeda i da izliva krv? Oni se prema krvi pažljivo odnose, nikad je ne prolivaju uzalud. Kod naših vampira postoji i poslovica za novoinicirane: „Ko je krv na zemlju prolio, majku je udario." - Motiv uvek može da se naÿe - pouþno je rekao Tom. - Na primer, vampir ubica hteo je da nas navede da posumnjamo na nekog mladog i gladnog vampira. Zato je ugrizao momka, ali nije poþeo da pije. Prolio je krv, nadajuüi se da je neüemo pronaüi. Ili je vampir bio gladan, ujeo ga je, ali se tu odmah pribrao i radije prolio krv da bi stvorio þinjeniþnu konfuziju... Potpuno zanet, oseüajuüi se kao da razgovaram s Geserom, zamahao sam rukama. - Ma dajte, Tome! Mnogo verzija može da se smisli, ali ja još nisam sreo gladnog vampira koji bi, nakon što je zario oþnjake, odustao od krvi. To je neproduktivna diskusija. Važniji je motiv zašto su ubili momka. Sluþajna žrtva? Onda i treba da tražimo gostujuüeg glumca ili poþetnika. Ili je nekome bilo važno da ubije baš Viktora? - Vampir þoveka može da ubije jednim udarcem - rekao je Tom. - Pa þak i bez dodira. Zašto bi ostavljao tragove? Viktor je mogao da umre od infarkta i niko ne bi ništa posumnjao. -- Slažem se. - Klimnuo sam. - Onda je vaš Majstor u pravu. To je nekakav putnik, a momak mu je dopao sluþajno. Ujeo, popio, uplašio se, ispustio krv... - Liþi na tako nešto - složio se Tom. - Meÿutim, nešto mi ne da mira, Antone.

Popili smo pivo u tišini. - Jeste li probali da skinete tragove s tela? - pitao sam. Nije bilo potrebe da preciziram da sam imao u vidu tragove aure. - S mrtvaca? S lešine? - Tom je skeptiþno odmahnuo glavom. - To nikada nije imalo smisla. Pokušali smo, naravno, ali tragove nismo našli... Kaži, stražaru, šta si još neobiþno video u Tamnicama? - Tamo rade Ini - rekao sam. - Plave mahovine uopšte nema, a mesto je preplavljeno emocijama. Neko to redovno þisti. - Ini tamo ne rade - progunÿao je Tom. - Plava mahovina tamo nikad ne raste. Nepoverljivo sam pogledao u Toma. - Iz znatiželje, jednom smo pokušali da je donesemo sa strane. Osuši se i raspadne za sat. Eto, neka prirodna anomalija. - Pa, dešava se, verovatno - rekao sam, ali sam odmah pomislio da bi valjalo da proþešljam arhivu. - Dešava se - priznao je Tom. - Antone, zamolio bih te da zasad ne napuštaš istragu. Nešto me uznemirava. Pokušaj da porazgovaraš s Viktorovom drugaricom. - Je li devojka još ovde? - Naravno. Policija ju je zamolila da ne napušta grad. Hotel Aleks Siti, tu u blizini. Pretpostavljam da üe ti biti lakše ako s njom uspostaviš kontakt. - Da li je sumnjiþite za nešto? Tom je odmahnu glavom: - Obiþan þovek... Radi se o neþemu drugom. Ona teško preživljava smrt svog ljubavnika i rado saraÿuje s policijom. Moj saradnik je takoÿe razgovarao s njom... Predstavio se kao islednik. Ipak,pretpostavljam da üe zemljaku biti mnogo lakše da uspostavi kontakt s njom. Šta ako se odjednom seti još neþega? Gesta, pogleda, reþi, bilo kakve sitnice. Nikako ne želim da zatvaram sluþaj i da ostavim sve u rukama policije, Antone. - Bilo bi dobro da se sastanem i s vlasnikom Škotskih tamnica - rekao sam. - To te nikuda neüe odvesti - odmahnuo je Tom. - Zašto? - Zato što te glupave Tamnice pripadaju meni! - s odvratnošüu je rekao Tom. - A... - Ostao sam bez reþi. - Pa... ali... onda... - I šta onda? Imam malo preduzeüe, Škotski kolorit, koje se bavi turistiþkim biznisom. Noüna straža je akcionar u preduzeüu, a prihod odlazi na finansiranje naših operacija. Organizujemo muziþke i cirkuske nastupe, imamo uþešüe u nekim hotelima, þetiri paba, Škotske tamnice, tri autobusa za turistiþke obilaske i agenciju koja organizuje izlete na jezera. Na þemu bismo, inaþe, zaraÿivali novac? - Nasmejao se. - ýitav Edinburg živi od turista. Ako te put nanese u Glazgov i naÿeš se na periferiji, videüeš zastrašujuüi prizor: porušena zdanja, zatvorene hotele, fabrike koje ne rade... Industrija umire! U Evropi više nije unosno da se proizvodi roba, Evropa sada proizvodi usluge. Šta je još ostalo starom bardu da radi, osim da organizuje koncerte i turistiþke atrakcije? - Razumem, samo je bilo prosto neoþekivano... - Dakle, tamo ne rade Ini - ponovio je Tom. - Mesto je þudno. Plava mahovina ne raste... Zato sam i kupio zemlju kad se ukazala prilika. Ali nije se desilo ništa neobiþno. - Da li je onda moguüe da je ubistvo udarac upravljen na vas? - pitao sam. - Na vas liþno i na Noünu stražu Edinburga? Neko želi da iskompromituje Svetle? Tom se nasmejao i ustao sa stolice. - Zato si mi i potreban, Antone. U istrazi je potreban i jak mag sa strane. Razgovaraj s

Valerijom, važi? I ne odlaži! Susret s Valerijom sam svakako morao da odložim. Veü prilazeüi hotelu, ugledao sam grupu turista koja se okupila oko umetnika koji je nastupao. Male raznobojne kugle formirale su þitavu dugu dok su letele kroz vazduh iznad publike. Iz nekog razloga, odmah sam znao ko je izvoÿDþ, iako se Jegor nazivao iluzionistom, a ne žonglerom. Zapravo, tamo je bilo petoro umetnika. Trojica mladih momaka u jarkim cirkuskim kostimima sada su odmarali. Mlada devojka u lepršavoj, poluprozirnoj haljini obilazila je s poslužavnikom gledaoce, a oni su rado vadili kovanice i papirne novþanice. Sada je nastupao samo Jegor. Bio je u crnom kostimu i beloj košulji s leptir-mašnom, staložen i istaknuto izdvojen od mnogobojne gomile u letnjoj odeüi. Jegor je žonglirao kuglicama u boji. Ne, nije samo žonglirao. Njegova desna šaka kao da je pravo u vazduh ispaljivala crvene, plave i zelene loptice ne veüe od višnje. Otvorenu šaku okretao je naglašeno sporo, demonstrirajuüi da u dlanu nema ništa. Potom bi stisnuo šaku, odluþno protresao pesnicu i uvis bi izletela kuglica. Levom rukom hvatao je kuglice koje su padale, gnjeþio ih i skrivao u pesnicu, koju bi odmah potom otvorio - praznu. Loptice su se pojavljivale niotkuda i nestajale nikuda. Bivalo ih je sve više, kao da Jegor ne uspeva da sakupi sve koje bi bacio u vazduh. Raznobojna parabola postajala je sve sjajnija, zbijenija, pretvarala se u svetlucavu pletenicu koja se preliva. Pred oþima mi je treperilo. Toliko je ubrzao pokrete prstima da su odavno izašli van granica dostupnih i najveštijem prestidižitateru. 8 Gledaoci su prestali da dišu. Uliþna buka bi došla do kruga zamrle gomile i stišavala se, kao tutnjava dalekog mora. Mnogobojna vrteška obrtala se izmeÿu Jegorovih ruku. Napetost je rasla. Devojka je prekinula da sakuplja novac - nju ionako niko nije gledao - okrenula se ka Jegoru i uputila mu zaljubljeni i uzbuÿeni pogled. Jegor je naglo cimnuo pletenicu i u rukama mu se našla šarena lenta. Gledaoci su zapljeskali, kao da su se probudili iz sna. Setio sam se stare, prastare anegdote o maÿioniþaru koji je došao da ponudi svoje usluge cirkusu: „Ja üu na sceni žonglirati raznobojnim ribicama, možete li da zamislite? A onda üe one same poleteti uvis i nestati pod kupolom! E sad, samo još nisam smislio kako to da izvedem..." Siroti, glupi maÿioniþar. Da bi to izveo, mora da bude Ini. Makar i onaj koji nije prošao inicijaciju. Zapravo, þak i bez inicijacije, bez prvog ulaska u Sumrak, Ini je sposoban za mnogo više nego obiþan þovek. A s Jegorom je sve još zamršenije. Kao deþak je ulazio u Sumrak. ýak je došao do drugog nivoa. Doduše, uz tuÿu pomoü jer su njegove liþne sposobnosti bile mizerne. Ali konaþnu inicijaciju je izbegao. I ostao je ono što je bio i pre toga: neopredeljeni Ini koji ne ume svesno da kontroliše svoje sposobnosti, a koji se nije obratio ni Svetlosti, ni Tami. Njegovu Knjigu sudbine su prepisali, vratili u prvobitno stanje i dali mu moguünost da ponovo bira, ali on je odbio izbor. I odluþio je da ostane obiþan þovek. Jegor ni sam ne shvata kako izvodi svoju taþku. Uveren je da pre svega vesto žonglira lopticama, neprimetno ih prebacujuüi iz ruke u ruku pre nego što ih ponovo baci u vazduh. A onda, opet vrlo vešto, menja kuglice specijalnom skrivenom lentom kojoj je, oþigledno, na pojedinim mestima dodao težinu kako bi sve išlo lakše. Zapravo, njegov trik je nemoguüe izvesti. Ali Jegor je uveren da izvodi taþku bez ikakve magije. Kao obiþni, vesti þovek.

Gledaoci su tapšali. Na njihovim licima igralo je živo, nepodeljeno uzbuÿenje, koje u cirkusu može da se vidi samo kod dece. Svet je za njih na trenutak postao þaroban i zadivljujuüi. Oni ne znaju da on i jeste takav - naš svet... Jegor se poklonio i brzo prošao ukrug. Nije skupljao novac, iako su mu svi pružali novþanice, veü jednostavno posmatrao lica gledalaca. On se hrani! Potpuno nesvestan, hrani se emocijama gledalaca! Žurno sam pokušao da izaÿem iz gomile. Meÿutim, pozadi su se tiskali gledaoci, a na uvo mi je vatreno disala polugola devojka s pirsingom na usnama. Nisam uspeo. Jegor me je primetio. I zaustavio se. Nije mi ostalo ništa drugo nego da raširim ruke. Jegor je za sekundu usporio, potom je šapnuo nešto devojci koja je išla za njim s poslužavnikom, i uvukao se u gomilu. Ljudi su se razmicali, ali su ga pritom u znak odobravanja tapšali po ramenima i nešto mu ushiüeno govorili na raznim jezicima. - Izvini, ovde sam sluþajno - rekao sam kao krivac. - Nikako nisam oþekivao da üu naiüi na tebe. Nakratko me je posmatrao, a potom klimnuo. - Verujem ti. Pa da, on je sada na vrhuncu Sile. Intuitivno oseüa laž. - Idem - rekao sam. - Bio je dobar nastup, a ja sam se zagledao. - Saþekaj, moram da nakvasim grlo. - Jegor je krenuo sa mnom. - Sedam znojeva me oblilo... Neki radoznali deþak zgrabio ga je za rukav. Jegor se uþtivo zaustavio, otkopþao dugmad na košulji i pokazao da tamo nema niþega. Potom je iz vazduha dohvatio svetlucavu srebrnu lopticu i dao je nepoverljivom, mladom gledaocu. Klinac je uzviknuo od uzbuÿenja i bacio se ka roditeljima koji su stajali nedaleko. - Stvarno dobro - pohvalio sam ga iskreno. - Da li nastupaš i u Moskvi? Vodiþu üerku u cirkus. - U Moskvi? Ne. - Jegor se namrštio. - Znaš li koliko je kod nas omladini teško da se probije do cirkusa? - Verujem. - Ako nisi iz cirkuske porodice, ako od pete godine nisi skakao po cirkuskoj areni i nemaš veze... Ali kad mi ponude nastup u inostranstvu... - Jegor se namrštio. - Neka! Ja üu sledeüe godine nastupati u francuskom cirkusu, sada pregovaram o ugovoru, a neka ovi naši posle grickaju nokte... Seli smo za prazan sto u najbližem kafeu. Jegor je naruþio þašu soka, a ja dupli espreso. Opet mi se prispavalo. - Onda, jesi li ili nisi ovde zbog mene? - odluþno je pitao Jegor. - Ma nisam ni znao da putuješ u Edinburg! Ja sam na službenom putu iz sasvim drugih razloga! Jegor me je, naravno, podozrivo pogledao. Potom je uzdahnuo i opustio se. - Onda izvini. U avionu sam bez veze planuo. Ne volim tvoju službu... Nemam razloga da je volim. - Sve je u redu. - Podigao sam dlanove u vazduh - Nema uvrede. Uopšte nisi obavezan da voliš našu kancelariju, ona to ne zaslužuje. - Uh-uh-uh! - Jegor je zamišljeno gledao u þašu sa sokom od pomorandže. - A kako je tamo kod vas? I dalje Geser? - Naravno. Bio je, jeste i biüe.

- A kako su Tigrica i Medved? - Jegor se nasmejao kao da se setio neþeg dobrog. - Jesu li se venþali? - Tigrica je poginula, Jegore! 9 - Zadrhtao sam, ali sam shvatio da on ne zna za to. - Imali smo jako lošu priþu... Svi su kažnjeni. - Poginula - rekao je zamišljeno Jegor. - Žao mije. Ona mi se baš dopadala. Bila je tako jaka, vukodlak... - Obortenj - ispravio sam ga. - Da, jaka, ali vrlo emotivna. Napala je Ogledalo. - Ogledalo? - Pa... to je odreÿena vrsta maga. Vrlo neobiþna. Ponekad, ako jedna od Straža poþne da pobeÿuje, drugome u pomoü dolazi Ogledalo. Priþa se da ga raÿa sam Sumrak, ali niko ne zna taþno. Ogledalo niko ne može da pobedi u sukobu, ono poprima Snagu protivnika i odbija svaki udarac. Tad smo stvarno popili batine... A Tigrica je poginula. - A Ogledalo? Jeste li ga ubili? - Vitalij Rogoza, tako se zvao... On se sam razgradio. Sam od sebe, to je njihova sudbina. Ogledalo obiþno nastaje od slabijeg, neopredeljenog maga, koji izgubi pamüenje i ode tamo gde jedna strana ima. odluþujuüe preimuüstvo nad drugom, da stane na stranu gubitnika. Kad završi, Ogledalo nestane, rastvori se u Sumraku... Veü sam govorio potpuno automatski, misleüi o neþemu drugom. U grudima mi je rastao bolni hladni grumen. Tako dakle: slabi, neopredeljeni mag? - Tamo mu i jeste mesto - osvetniþki je rekao Jegor. - Žao mi je Tigrice... ýesto mislim na nju. A na tebe tek ponekad. - Stvarno? - upitao sam. - Nadam se da me ne mrziš? Iskreno govoreüi, sad mi je bilo svejedno koga se i kako Jegor seüao. Slabi, neopredeljeni mag. Odlazi tamo gde... Rastvara se u Sumraku... - Malo sam bio ljut - priznao je Jegor - ali ne mnogo. Ti, zapravo, nisi kriv. Takav ti je posao... gnusan. Naravno, bio sam uvreÿen. ýak sam jednom sanjao da si ti u stvari moj otac. I da ja u inat tebi postajem Tamni i radim u Dnevnoj straži. 10 Ma je li i on izgubio pamüenje! Ne mogu da povlaþim tako jednostavnu paralelu izmeÿu Rogoza i Jegora. - Smešan san - rekao sam. - Kažu da su neki snovi paralelni svetovi koji se probijaju u našu svest. Možda je negde i nekada tako zaista i bilo. Uzalud si, naravno, pošao kod Tamnih... Jegor je malo üutao, a potom je odbrusio: - A ne! Pomor na oba vaša doma! Ne volim Tamne, ne volim ni Svetle. A ti svrati, Antone. Ja sam odseo odmah tu, u Aleks Sitiju. Upoznaüu te s mojima, da vidiš malo kakvi su ljudi! Položio je na sto nekoliko kovanica i ustao. - Idem da radim. Moja taþka je vrhunac programa, bez mene ostali slabo zaraÿuju. Sok jedva da je i takao. - Jegore! - pozvao sam ga. - A kako si došao u Edinburg? Sam po sebi? Mladiü me je pogledao s þXÿenjem. - Ne, nisam. Pozvala me je firma Scottish Colours. Škotski kolorit. Ali, mi je zovemo Škotske farbe. Zašto pitaš? - Mislio sam da pomognem ako treba - bez oklevanja sam slagao - Da ti naÿem agenta. - Hvala - rekao je Jegor s takvom toplinom u glasu da sam bio spreman da propadnem u

zemlju od stida. - Ne treba, u svakom sluþaju, hvala ti, Antone. Sedeo sam, gledajuüi u talog na dnu šolje. Zar mi veü nije dosta sluþajnosti? Možda da izgatam malo u talogu kafe? - Škotske farbe - promrmljao sam. U grudima mi je bilo tako hladno da me više nije bolelo.

GLAVA 4. Nema niþeg ružnijeg nego da, došavši u nepoznati grad, sedite u hotelskoj sobi. Bilo bi u redu da je napolju paklena vruüina španske sijeste. Bilo bi u redu za tek venþane parove na svadbenom putovanju, kad su važnije dimenzije kreveta nego pogled kroz prozor... Inaþe, Valerija je upala u bezizlazan položaj. Policija joj nije dozvoljavala da napusti grad. A da izlazi u veselu gužvu, meÿu razdragane turiste, nije mogla. Vrata je odmah otvorila, kao da je þekala pored praga. Naravno, niko nije mogao da je upozori - pored portira sam prošao u krugu nepažnje. Devojka je na sebi imala samo šorts i grudnjak. Naravno, vruüina je. Ovde nema klimaureÿaja þak ni u dobrim hotelima, klima je takva da nisu neophodni. Meÿutim, kao što rekoh, bilo je vruüe, naroþito ako pijete. - Da? - upitala me je pijano Ljera. Crna kosa smotana u punÿu, simpatiþna, mršava, priliþno visoka. Jednom rukom držala se za odškrinuta vrata kupatila. Zatekao sam je na putu u toalet. - Zdravo, Ljera - uþtivo sam izgovorio. Nisam baš izgledao reprezentativno, šorts i fudbalska majica, ali svejedno sam odabrao ton predstavnika državnih organa. - Mogu li da Xÿem? - Zašto da ne? - zaþudila se iskreno Ljera. - Uÿ... - štucnula je - uÿite. Sad üu ja... Sakrila se iza vrata kupatila, ne potrudivši se þak da ih za sobom zatvori. Klimnuvši glavom, prošao sam pored razbacane postelje i seo u fotelju kraj prozora. Soba je mala, nekako formalna, ali na prijatan naþin. Na stoþLüu za novine bila je flaša viskija Glenlivet, više od pola prazna. Pogledavši ka vratima kupatila, poslao sam prema Ljeri jednostavnu naredbu. Iz kupatila se zaþuo zvuk kašlja. - Treba li vam pomoü, Ljera? - upitao sam dok sam sebi sipao dva prsta viskija. Ljera nije odgovarala. Bilo joj je muka. U mini-baru je bila hladna mineralna voda. Pomirisao sam Ljerinu þašu: bazdila je na viski. Sipao sam malo vode, promuükao i prosuo pravo na tepih. Sipao sam još vode. - Izvinite... - Devojka je iz kupatila izašla poluzgrþena, ali osetno življa. - Ja... izvinite. - Popijte vode, Ljera. - Pružio sam joj þašu. Simpatiþna devojka. Sasvim mlada. I s veoma tužnim oþima. - Ko ste vi? - žedno je ispila þašu. - Jao... gori mi potiljak. Teško je sela u slobodnu fotelju i rukama obuhvatila glavu. Ovako se neüemo mnogo napriþati... - Treba li vam pomoü? - Imate li aspirin? Nešto za glavu... - Drevnu kinesku masažu - rekao sam, ustajuüi i prilazeüi joj otpozadi. - Sad üe bol da nestane. - Oh , ne verujem u masaže. Muškarci samo trljaju, kao da umeju da masiraju, kao maþke repom... - poþela je Ljera. I zaüutala jer je i sam moj lagani dodir poþeo da otklanja bol. Naravno, ne umem da masiram. Zato masažom umem da zamaskiram lekoviti dodir. - Kako je dobro... Vi ste pravi þarobnjak... - promrmljala je Ljera. - I jesam þarobnjak - potvrdio sam. - Diplomirani svetli mag. Tako... da prekinemo grþenje krvnih sudova... da izvedemo alkohol iz krvi... kuda bismo s njim... dobro, kroz bubrege... da neutrališemo metabolite... serotonin i adrenalin normalizujemo...

vratimo pH krvi u ravnotežu... dobro, usput da i u želucu smanjimo luþenje hlorovodoniþne kiseline... Naravno, daleko sam od Svetlane. Ona bi sve to uradila jednim dodirom. Pošteno sam se znojio tri minuta; imam snagu, ali majstorstva nemam. - Ovakva þuda se ne dešavaju - nervozno je rekla Valerija. Okrenula se i pogledala u mene. - Dešavaju se, dešavaju - rekao sam. - sad þete osetiti potrebu da odete u toalet. Ne zbunjujte se i ne trpite, vršiþete nuždu na svakih þetvrt sata, dok iz organizma ne izbacite sve gadosti... Stanite. Saþekajte malo... Pažljivije sam se zagledao. Da, i zaista... - Nemojte više da pijete - zapovedio sam. - Nikad više. I prošao sam u kupatilo da operem ruke. Tekuüa voda je sa sobom odnela umor s mojih prstiju i sprala tragove aure izvitoperene od muþenja. Mogao sam da se oþistim i magijom, ali narodna sredstva su daleko delotvornija. - Šta mi to govorite? - mraþno je rekla Ljera kad sam se vratio. - Ali hvala, masaža vam je baš dobra... sad üu ja! Saþekao sam dok se nije vratila iz toaleta, zapanjena silinom i rezultatima zapoþetog þišüenja organizma. A kad je konaþno sela, pojasnio sam: - Vi ste u drugom stanju. Ne smete više da pijete. - Moj meseþni ciklus treba sutra da zapoþne - ispalila je Ljera tako besno, da sam odmah shvatio: ona je veü osetila. Ženskom intuicijom je, bez ikakve sumnje, veü i sama shvatila da je trudna. Shvatila je, i odbacila tu ideju. I rešila da se napije. - Neüe poþeti. Nije me osporila. Nije se þak ni zanimala otkud ja to znam. Sigurno je sve pripisala þudima istoþne medicine. Pitala je: - Ne znam želim li dete bez muža? - To vi sami treba da odluþite - rekao sam - ja nemam nameru ni u šta da vas ubeÿujem. - Ko ste vi? - konaþno je pitala Ljera. - Gorodecki. Anton Gorodecki. Ja sam iz Moskve. Dobio sam... zadatak... da pojasnim okolnosti Viktorove pogibije. Ljera je uzdahnula. Gorko je izgovorila: - Vitjin tata je povukao neke veze, a... A kakav je sada smisao... - Da se sazna istina. - Istina... - Devojka je sipala sebi vodu i ispila þašu. Njen organizam forsirao je krv kroz bubrege u suludom tempu, sakupljajuüi alkohol i nusproizvode metabolizma. - Viktora je ubio vampir! - Vampiri ne postoje, Ljera. - Znam. Ali ako on kaže: „Neko pije moju krv“, a onda ga naÿemo s ujedom na vratu i ispijene krvi? U njenom glasu þule su se tanane žice histerije. - Proverili su kanal kojim je plovio þamac - rekao sam. - Tamo ima krvi. Mnogo krvi. Smirite se, Ljera. Nikakvi vampiri ne postoje. Neko je ubio vašeg Vitju. Iskrvario je u kanal. To je strašno i surovo, ali vampiri ne postoje. Ona je na trenutak zaüutala. Potom je pitala: - Zašto mi policija to nije rekla? - Oni imaju svoje procedure. Plaše se curenja informacija. Možda þak iz nekog razloga i u vas sumnjaju.

Uopšte se nije zabrinula, pre üe biti da se razljutila. - Ĉubrad! Ja ne mogu da zaspim, uveþe se nalivam viskijem, juþe umalo nisam u krevet odvukla nekog momka... Plašim se sama, razumete li? Strašno je! A oni samo üute... Izvinite me na minut. Saþekao sam da se vrati iz toaleta. Rekao sam: - Sigurno sam malo preterao s masažom. Znate, ja nisam profesionalac, nego onako... pokupio sam usput. - ýemu vas sve ne uþe! - rekla je Ljera. Shvatio sam da ona moj posao u KGB-u ona ne doživljava isto kao mladi Francuz iz Tamnica. Svi smo mi deca masovne kulture. Svi mi verujemo u neke kalupe. ýak vam ni dokumenta nisu potrebna, samo treba da se ponašate kao tajni agent iz nekog filma. - Ljera, molim vas da se napregnete i da se setite svih okolnosti Viktorove pogibije - rekao sam. - Razumem, sve ste to veü ispriþali, i to mnogo puta. Ali, ipak, pokušajte. - Seli smo u taj glupi þamac - poþela je Ljera. - Ja umalo nisam pala, tamo je jako nezgodno da se uÿe... Dno je duboko, a u mraku se to ne vidi. - Ispriþajte mi sve od poþetka. Otkako ste ujutru ustali, odatle poþnite. I detaljno. U Ljerinim oþima pojavila se bezobrazna iskrica. - Pa, probudili smo se u deset i veü smo zakasnili na doruþak. Zato smo vodili ljubav. Onda smo otišli pod tuš. A pod tušem smo opet postali nestašni... Klimao sam glavom s dobronamernim osmehom i slušao njenu priþu, koja je zaista bila detaljna. I kad se devojka rasplakala, üutke sam þekao nekoliko minuta. Suze su se stišale, Ljera je odmahnula glavom. Pogledala me je u oþi: - Svratili smo u pab... Hrast i pantljika... jeli smo. Popili smo po kriglu piva. Bilo je vruüe i tu smo videli tablu te proklete turistiþke atrakcije. Viktor je odluþio da je to zanimljivo. U svakom sluþaju, tamo je hladovina. I otišli smo tamo. Ništa. Nikakvih smetnji. Shvatio sam da su pre mene Ljeru veü ispitivali profesionalci, da su je cedili, primoravali da se seti, po deset puta je pitali jedno te isto i postavljali ista pitanja na drugaþiji naþin iznova i iznova. ýega bi se novog ona sad mogla neoþekivano setiti? Poþela je ponovo da opisuje þamac, neudobni ulazak u njega, kad sam odjednom podigao ruku. - Stanite, Ljera. A lavirint ogledala... Rekli ste da je to bilo najzanimljivije. Da li se tamo dogodilo nešto neobiþno? Ne znam zašto sam to pitao. Možda zato što sam mislio na Jegora. Možda sam se ponovo setio stare i neistinite bajke o vampirima þiji se odraz ne može videti u ogledalu. - U sali sa ogledalima... - Ljera se namrštila. - A! Bilo je! Vitja je nekome poþeo da maše rukom. Kao da je video poznanika. A onda je rekao da mu se uþinilo. - A vi, Ljera? Jeste li vi videli nekoga poznatog? Odmahnula je glavom. - Ne. Tamo su svuda unaokolo ogledala. Zapravo se izgubiš u licima, u ljudima. I to malo razdražuje... Ja sam se trudila da se ni u šta ne zagledam. - Možete li da pretpostavite koga je video? - Može li to da bude važno? - ozbiljno je pitala Ljera. - Da - odgovorio sam bez kolebanja. To je i te kako bilo važno. Vrlo jasan trag. Ako je u Tamnicama s turistima bio prisutan vampir koji je skretao pažnju prisutnima, u sobi s ogledalima odraz mu je možda iskliznuo. A Viktor ga nije samo video, on ga je i prepoznao. I šta je bilo toliko opasno u tom prepoznavanju? Svratio i on u Tamnice i šta s tim? Zašto

se vampir uspaniþio i ubio glupog studenta koji ništa nije ni mogao da posumnja? Ne znam. Još ne znam. - Mislim da se Viktoru uþinilo da je video svog poznanika... i to ne odavde - rekla je Ljera, razmislivši. - Zato što se baš mnogo iznenadio. Ako bi primetio nekoga s univerziteta, mahnuo bi mu i povikao üao. A ovde je mahao rukom, ali nije zvao. Znate, to se dešava kada niste sasvim sigurni da li ste sreli poznanika ili vam se samo uþinilo. I posle, kada nikoga nije našao, kao da se pomalo iznervirao. I rekao je da je to sve glupost. Pa... kao da je ubedio sebe da se to nije ni desilo. Antone, je li Vitja video ubicu? - Bojim se da jeste. - Klimnuo sam glavom. - Moguüe je da su ga baš zato i ubili. Hvala. Mnogo ste mi pomogli. - Treba li to da ispriþam policiji? - pitala je Ljera. Razmislio sam i slegao ramenima: - Zašto da ne? Samo, ako je moguüe, ne pominjite moju posetu. U redu? A možete slobodno da im ispriþate þega ste se setili. - Hoüete li mi javiti ako pronaÿete ubicu? - Obavezno. - Lažete - odmahnula je Ljera glavom. - Lažete me. Vi mi ništa neüete reüi. - Poslaüu vam razglednicu - rekao sam pa poüutao. - S pejzažem Edinburga. Ako dobijete razglednicu, znaþi da je Viktor osveüen. Klimnula je. A njeno pitanje me je zateklo kod vrata: - Antone, ako ja... A šta ja da radim s detetom? - To je vaša odluka. Shvatite, niko nikada ništa neüe odluþiti umesto vas. Ni predsednik, ni naþelnik, ni dobri þarobnjak. - Meni je samo devetnaest godina - tiho je rekla Ljera. - Ja sam volela Vitju, ali njega više nema. U dvadesetoj s detetom, bez muža... - Odluka je samo vaša. Svejedno, nemojte više da pijete - zamolio sam je. I zatvorio vrata za sobom. Padao je mrak, a iza mene je veü bila jedna besana noü koju sam proveo na aerodromima i u avionima. Opet sam popio kafu, sa žaljenjem gledajuüi u pivske toþilice: sad mi je dovoljna i jedna krigla da potpuno otupim. Pozvao sam Gesera i ukratko mu prepriþao sve što sam saznao za jedan dan. - Vampira treba tražiti u Viktorovom moskovskom okruženju - zamišljeno je izgovorio Geser. - Hvala, Antone, ali njegovi moskovski kontakti su veü provereni... Dobro, pogledaüemo pažljivije. Kopaüemo od obdaništa. Šta planiraš dalje? - Da se naspavam - rekao sam. - Imaš li neke preliminarne zakljuþke? - Ovde se nešto zakuvava, Geseru. Ne znam taþno šta, ali je nešto krupno. - Treba li ti pomoü? Hteo sam da odbijem, ali setih se Semjona. - Borise Ignjatijeviþu, ako Semjon nije isuviše zauzet... - Nedostaje mu Škotska, a? - upita Geser. - Dobro, poslaüu ga. Ako krene odmah, srešüete se ujutru. Odmaraj. O Jegoru ništa nisam rekao. Odložio sam mobilni telefon, bacivši pogled da vidim je li napunjen. Jeste, baterija je sasvim puna. U Moskvi mi baterija nije držala ni dvadeset þetiri sata iako ne priþam mnogo. U inostranstvu uvek lepo radi nedelju dana. Imaju više repetitora, šta li?

A sad još jedna stvar. Vrlo neprijatna. Uzeo sam figuricu vuka i stavio je na sto. Veza, savet, zaštita? Stegnuvši figuricu u ruci, pokrio sam oþi. U mislima sam pozvao: „Zavulone!“ Tišina. Nema nikakvog odgovora. Možda ne radi tako? „Zavulone!“ 8þinilo mi se da sam osetio neþiji pogled na sebi? Koliko se seüam, Zavulon se nikada ne odaziva odmah. Nije þak ni kad ga je zvala ljubavnica. „Zavulone!“ „Šta se dereš, Gorodecki?" Otvorio sam oþi. Pored mene, naravno, nije bilo nikoga. „Treba mi savet, Tamni." „Pitaj.“ Dobro je što se u takvom razgovoru gotovo ne prenose emocije. Zavulon se sigurno smeška. Svetli mu se obratio za pomoü! „Zavulone, kad vam je u pomoü došlo Ogledalo, jeste li ga zvali?“ 2þigledno nije oþekivao ovakvo pitanje. „Ogledalo? Vitalij Rogoza?“ „Da.“ Pauza. Dobro, zna on šta da odgovori. Sad odluþuje; da li da kaže istinu, ili da slaže. „Ogledala ne mogu da se pozovu, Svetli. Njih raÿa Sumrak." „Šta onda treba da se dogodi da bi se Ogledalo pojavilo?" „Velika prevaga jedne Sile nad drugom. I pritom da je preimuüstvo preveliko i da se stiþe isuviše brzo. Ogledalo je došlo zato što je Geser isuviše brzo podizao Svetlanin nivo, ponovo uveo u opoziciju Olgu i... i zato što je prepisao sudbinu tvoje buduüe üerke, napravivši je Najveüom od Velikih." „Može li da se predvidi ko üe postati sledeüe Ogledalo?" „Može. To je Ini þija je moü beznaþajna. Ne mora da bude iniciran. Ne treba da voli ni Svetlost, ni Tamu. Ili suprotno, da voli i Svetlost i Tamu. I þovek i Ini, koji stoji na raskršüu, koji ne pravi razliku izmeÿu Svetlosti i Tame. Znamo za takve, nisu mnogobrojni. U Moskvi ih je dvojica: Viktorov otac i... tvoj mali drug Jegor. Inaþe, on je veü odrastao, zar ne?“ „Zašto je Rogoza došao iz Ukrajine?" „Zbog toga što ne odluþujemo mi ko üe postati Ogledalo. Ja sam se nadao da üe doüi, ali niko ništa ne može da zna unapred. Ogledalo može da doÿe, a može i da ne doÿe. Može da se pojavi odmah, a mogu da proÿu dani, pa i meseci, dok doÿe do mesta gde je narušena ravnoteža. Jesam li zadovoljio tvoju radoznalost?" „Da." „Onda oþekujem ljubaznost zauzvrat. Ko je ubio Viktora? I šta si se sad uhvatio za Ogledala?" „Neüe vam se svideti informacije, Zavulone. Pretpostavljam da je Viktor ubijen s ciljem da se diskredituje škotska Noüna straža. Kuüa strave pripada njima. A što se tiþe Ogledala, bojim se da situacija ovde može da se destabilizuje. I to toliko da üe doüi i Ogledalo. Ima li u Edinburgu kandidata za tu ulogu?" Poverovao je. Bar mi se þinilo da je poverovao. Odgovorio je zamišljeno: „Ne znam. Nisam se nikada za to zanimao." „Onda je to sve. Ako saznate, javite mi, hvala vam što ste bili tako dobri.“

Nisam þekao smešak kao odgovor; otvorio sam dlan i prekinuo vezu. Figurica se sijala od znoja i izgledala kao da je živa. To je sve, vreme je da odem u hotel. U prijatni apartman za Svetle, u carstvo belog, roze i bež, s þipkastim zavesama i svilenim posteljinama. Telefon je zavibrirao. - Da? - Primakao sam telefon uhu, uhvatio pogledom konobara i prešao prstom po otvorenom dlanu: to su svi konobari razumeli. Pogledavši u jednu jedinu þašicu ispred mene, konobar se muþno nasmejao i na papiriüu nažvrljao 2£. - Entoni, prijatelju - izgovorio je Lermont. I to Entoni mi je odmah jasno stavilo do znanja da se pored njega nalazi neko ko ne treba da zna da sam Rus. - Kad si krenuo iz Tamnica, kako se oseüao moj saradnik? - Dobro, valjda. - On je ubijen, Entoni. Možeš li da doÿeš? Prosiktao sam nešto nepristojno vadeüi sitniš iz džepa. Dobro: zamak je tamo, a jaruga i most onamo... - Ako odmah uhvatim taksi, stiüi üu za pet minuta. - Požurite - naredio je Lermont. Odmah sam našao slobodan taksi. Pa neüu valjda da zahvatam Iskonsku Silu samo da bih oslobodio zauzet taksi!? U Edinburgu je taksi služba bila retko dobra. Seo sam, izvadio cigaretu i zapalio. Vozaþ je pogledao s blagim neodobravanjem, ali ništa nije rekao. Do kraja sam spustio staklo sa svoje strane. Ja sam ipak Svetli, zaboga, posle mene üe sesti ljudi koji ne puše... Ali meni se pušilo. Idiot! Kakav sam ja idiot! Zabrinuo sam se zbog Jegora, pobrinuo se za Valeriju... A zaboravio sam da muünem glavom koja za to i služi. Moja poseta Tamnicama nije prošla neprimeüeno, nekoga sam unervozio. A siroti Žan, živþani francuski student, nikada se više neüe vratiti u svoj Nant... Liþno moja krivica! A Lermont, šta on to radi! Zatvorio je kuüu strave i postavio jednog þoveka da dežura. Ne Inog, ne borbenog maga koji je sposoban da se uhvati s vampirom na ravnoj nozi, veü našminkanog, preplašenog klinca u karnevalskom kostimu. Zamislio sam riÿeg momka s bledim licem, ali ne više od šminke, nego od gubitka krvi, kako leži meÿu užasnim kopijama sprava za muþenje. „ýoveku je ovde neprijatno." Poþeo sam poluglasno i oþajniþki da psujem. „Budala, ja sam budala...“ Lermont me je þekao kod ulaza u Tamnice. Bio je mraþan i zao, kako samo Svetli može da bude. - Idemo - ne osvrüXüi se, krenuo je napred. Brzo smo prošli niz praznih soba i stigli do Krvave reke. Opet isto mesto? Ali Tom je üutke ušao u þamac, a ja za njim. Mahnuo je rukom, mehanizam je zaškripao i þamac je krenuo napred. - Još niste pozvali policiju? - pitao sam. - Još ne. Samo naše... I posmatraþa Tamnih. - Gde su oni? - Zamolio sam ih da saþekaju nekoliko soba dalje. Rekao sam im da želim da leš pregleda nezavisni ekspert. Mislio sam na obiþnog þoveka. Nemaš razloga da sijaš... ýamac je otklizao kratkim zatamnjenim delom do drugog pristaništa. - Evo - rekao je Tom.

Izašao sam iz þamca i pošao za Tomom u susednu sobu. Tu se nalazila izložba oruÿa za izvršenje smrtne kazne. S plafona je visila giljotina, a na giljotini... na giljotini nije bila lutka. Ubica je ponovo demonstrirao svoj oseüaj za humor. Odrubiti þoveku glavu tupim, kobajagi seþivom s makete giljotine? Za to je potrebna nadljudska snaga. Na primer, neljudska, kao u vampira. Bela plastiþna kofa ispod giljotine bila je dopola napunjena krvlju. Odseþena glava ležala je pored nje. Kleknuo sam i pažljivo uzeo glavu u ruke. I hteo sam da zavrištim shvativši razmere svoje gluposti. - Hoüu da znam ko je to ÿubre... - rekao je Tom. - ýovek je kod mene radio sedamnaest godina... - Ĉubre je mladi, riÿi momak - rekao sam. - Predstavlja se kao Francuz i govori s blagim akcentom. Izgleda kao da ima dvadeset godina. Sklon je teatralnim efektima. Vrlo je domišljat i snalažljiv. Izuzetan glumac. Pažljivo sam položio odseþenu glavu na pod. Pogledao sam u zapanjenog Lermonta i objasnio: - Vodao me je naokolo kao da sam malo dete. Razgovarao sam sa ubicom, i to na dva koraka od leša. I ništa nisam posumnjao. Ništa! Glava ubijenog stražara, crne kose, s retkim prosedim vlasima, kao što i treba da bude kod þoveka starog pedesetak godina, slepo nas je gledala s poda. - Ini svoju prirodu može da sakrije samo od slabijeg. - Lermont me je bušio nepoverljivim pogledom. - To je aksiom! Probaj da odrediš moju auru. ýudan razgovor nad obezglavljenim telom. ýudno mesto, þudni zloþini, þudni razgovori... Lermontova aura, plameni žuto-zeleni naboj, bodljikavi ježiü Sile, potamnela je. Bodlje naboja uvukle su se i ugasile se. Nekoliko sekundi i Lermonta je okružila glatka, višeslojna aura, karakteristiþna za þoveka. A jasno obeležje Inog je iskidana, nesavršena aura. Ona može da se nakostreši, da izbaci igle i bodlje, ili da se povuþe, u rupe, ali onda zjape rupe. To su prateüa obeležja otvorene energetske strukture, koja ima sposobnost i da prima energiju, a ne samo da je emituje kao ljudi. Da je prima, preraÿuje i da stvara þuda. Ljudska aura je glatka, višeslojna, celovita. Ljudi samo emituju Silu, ne primaju je. Zatvorena ploþa aure je njihov nevešt pokušaj da se zaštite, da prekinu lagano i neumoljivo oticanje života. Da, Lermont je sada izgledao kao þovek. Gotovo kao þovek... Zagledao sam se malo pažljivije i video blede iglice aure. Tom se veoma vešto maskirao, ali ja sam video kroz zaštitu. - Vidim - rekao sam. - Meÿutim, u tog momka se nisam ovako pažljivo zagledao. Mogao je lako da se sakrije. - Dakle, tvoj riÿi sabesednik je viši vampir. Ili viši mag koji se pretvara da je vampir. - Tom je zadovoljno klimnuo glavom. - On nije mogao istovremeno da stavi masku i da maskira auru. Dobro je, Antone. Dobro! Sad znamo njegov fiziþki oblik: mlad je, riÿ... na svetu nema mnogo viših Inih. - Plašt je verovatno uzeo negde ovde - rekao sam. - I lažne oþnjake. ýuo je da se približavam i, umesto da beži, mirno mi je izašao u susret, izmislivši usput uverljivo objašnjenje.