Poslednja straza - Sergey Lukianenko

- Dobar? Da... verovatno jesam. U Moskvi sam branio magistarsku disertaciju. Davno... - Zaüutao je. - Ali psiholozi danas nikom ne trebaju. Kao taksista zaraÿujem više. Zaüutao je. Ni ja nisam znao šta da mu kažem. Ali veü smo se vozili gradom i uskoro je vozaþ poþeo da nabraja šta sve obavezno treba da obiÿem u Samarkandu. Tri medrese koje saþinjavaju arhitektonski kompleks Registan, pa džamiju Bibi Hanum... sve je to, uzgred reþeno, pored najbolje samarkandske pijace Sijabski, þija je slava, kako je sada jasno vozaþu, odavno stigla do Moskve. Pijaca takoÿe treba da se poseti, þak prvo ona. Prosto je grešno da se ne ode tamo. Ali ja sam pametan þovek i neüu napraviti takvu pogrešku... Vozaþ bi se verovatno uznemirio da je video kako sam prošao pored ulaza u pijacu. Ne, naravno da sam planirao tamo da idem. Posao pre svega, ali želim da sa sobom ponesem i neke utiske! Ali ne sada. Tako, izvukao sam se iz buþne mase na ulazu u pijacu, prošao gomilu Japanaca (I dovde su stigli!), koji su, kako i dolikuje, nosili oko vrata malene foto-aparate i video-kamere, onda sam krenuo u prolaz ka Bibi Hanumu. Džamija je zaista ostavljala utisak. Svetloplave keramiþke ploþice na ogromnoj kupoli sijale su na suncu. Portal je bio toliko veliki daje, po mom mišljenju, premašivao Trijumfalnu kapiju u Parizu, a odsustvo bareljefa na zidovima u potpunosti je nadoknaÿivao složeni dezen emajliranih plavih cigala. Dalje me je þekao ne baš pompezni i nimalo turistiþki rejon. U svakom gradu postoje ulice koje su napravljene pod nesreünom zvezdom. Nisu obavezno na kraj grada. Ponekad se nalaze pored sumornih fabriþkih kompleksa, ponekad duž železniþkih puteva ili automobilskih magistrala, nekad pored nekakvog parka ili jaruge koja je opstala zbog previda gradskih vlasti. Tamo se niko ne doseljava, ali retko ko i odlazi, kao da su okovane nekakvim dremežom. I život tamo teþe po nekim drugim zakonima i sasvim drugaþijim tempom... Seüam se jednog rejona u Moskvi, gde je pored jaruge zarasle drveþem prolazio jednosmerni put. Izgledao je kao najobiþniji stambeni kraj, ali bukvalno okovan dremežom, kletvom. Našao sam se tamo jedne zimske veþeri povodom lažne prijave - veštica, koja je pravila ljubavne napitke, imala je licencu. Službeni automobil je otišao, a mene su ostavili da sastavljam protokol o nepostojanju uzajamnih prigovora. Zatim sam izašao iz kuüe i poþeo da lovim taksi jer nisam hteo da ga zovem i þekam u veštiþinom stanu. Bez obzira na to što uopšte nije bilo kasno, sasvim se smraþilo. Padao je sneg. A nigde ljudi na ulici, oþigledno su od metroa svi išli drugim putem. Automobili su takoÿe nekud nestali, a oni koji bi ipak prošli pored, nisu žurili da se zaustavljaju. A kod same jaruge ograÿene niskom ogradom, nalazio se mali zabavni park: biletarnica, dve-tri vrteške, deþji voziü i prsten šina deset metara u preþniku. I eto, u savršenoj tišini, pod mekim snegom koji je padao s neba, sa crnom, mrtvom provalijom u zaleÿu, po krugu se vrteo voziü sa dva vagonþLüa, zviždeüi i žmirkajuüi lampicama u boji. U prednjem vagonu je potpuno nepomiþno sedeo petogodišnji deþak, zavejan snegom, sa velikom šubarom ušankom i plastiþnom lopaticom þvrsto stegnutom u ruci. Verovatno je to bio sin prodavaþice ulaznica, koga nije imala s kim da ostavi kod kuüe... Kao da nije ni bilo niþeg posebnog, ali mi je postalo toliko neprijatno da sam vozaþa kamiona, koji je tad naišao, Silom primorao da se zaustavi i s njim, bukvalno, pobegao u centar grada. Eto, približno u takvom rejonu, samo u drugom gradu, nalazila se kancelarija Noüne straže. Karta mi nije trebala. Ionako sam oseüao kuda treba da idem. A od pijace, od samog

centra, trebalo mi je svega deset minuta. Bukvalno sam dospeo u drugi svet. Ne, ne u egzotiþnu istoþnjaþku bajku, veü u nešto proseþno, što može da se sretne i u azijskim republikama bivšeg Sovjetskog Saveza, i u Turskoj, i u Južnoj Evropi. Malo Evropa, malo Azija, koja je od oba sveta uzela one ne baš sjajne karakteristike. Mnogo zelenila, ali to je sve. Kuüe su prašnjave, prljave, trošne, sprat ili dva. Da su manje jednoobrazne, mogle bi da razgale pogled nekog turiste. Ali ovde ni toga nema. Sve je potišteno i ukalupljeno: oljušteni zidovi, mutni prozori, širom otvorena prilazna vrata, u dvorištima rublje okaþeno na konopcima. Odnekud, iz dubine seüanja, izronio je termin blokovska montažna stambena izgradnja. Taj utuþeni birokratizam je najbolje opisivao ova zdanja, izgraÿena kao privremeni objekti, ali koji su opstajali veü više od pola veka. Kancelarija Noüne straže nalazila se u velikoj, ali jednospratnoj zgradi - takoÿe staroj, s malim vrtom okolo. Pomislio sam da bi bilo umesno da takvo zdanje ima mali vrtiü pun crnomanjaste, crnokose dece. Ali ovdašnja deca su veü odavno odrasla. Obišao sam pezo parkiran pored ograde, otvorio kapijicu, prošao cvetne leje u kojima se za život borilo poluosušeno cveüe i s jezom sam na vratima proþitao stari natpis u maniru sovjetske birokratije: NOûNA STRAŽA Odeljenje grada Samarkanda Radno vreme: 20.00-8.00 Prvo mi se uþinilo da sam sišao s uma. Posle toga da možda nesvesno gledam kroz Sumrak. Ali ne, natpis je bio apsolutno realan, ispisan žutim slovima na crnoj podlozi, koja je odozgo bila prekrivena naprslim staklom. Krajiþak stakla je ispao, a poslednje slovo u reþi straža se pocepalo i izbledelo. Pored se nalazio i tekst na uzbeþkom, iz koga sam saznao da se Noüna straža kod njih zove Tungi nazorat. Gurnuvši vrata - naravno, nije bilo zakljuþano - odmah sam ušao u veliku salu. Kako je i obiþaj na Istoku, nije bilo nikakvog predsoblja. Ali, to je i logiþno: þemu trem kad u Samarkandu nema hladovine. Nameštaj je bio jednostavan i delom je podseüao na malo odeljenje milicije, a delom na državnu kancelariju iz sovjetskih vremena. Kod ulaza je stajao þiviluk i nekoliko ormara s papirima. Za kancelarijskim stolom, tri mlada Uzbeka i punija starija Ruskinja pili su þaj. Na stolu je kljuþao veliki elektriþni samovar, na kojem je bio oslikan grb. E, pa to uvek treba - samovar! U Rusiji sam ga poslednji put video na Izmajlovskom buvljaku, zajedno s matrjoškama, šubarama ušankama i drugim suvenirima za strane turiste. Još nekoliko stolova bilo je prazno. Stari kompjuter s ogromnim monitorom muþno je brujao na udaljenom stolu - davno je prošlo vreme da se promeni kuler... - Assalom aleikhum - rekao sam, oseüajuüi se kao potpuni idiot koji je pokušavao da se napravi pametan. Zašto me Geser nije nauþio uzbeþkom? - Aleikhum assalom - odgovorila je žena. Bila je crnomanjasta i crne kose, ali oþigledno

slovenske krvi, samo sa tom zaþXÿujuüom promenom spoljašnjosti koja se bez ikakve magije desi Evropljanima koji dugo ili od samog roÿenja žive na Istoku. Bila je þak i obuþena kao Uzbekistanka - u jarku, dugaþku haljinu. Žena me je radoznalo pogledala, a osetio sam i vešt ali slab dodir sonde. Nisam se krio pa je skinula informaciju bez problema. Odmah se izmenila u licu, ustala od stola i tiho rekla: - Momci, imamo visokog gosta... - Ja sam ovde potpuno nezvaniþno! - zamahao sam rukama. Ali sve se veü zavrtelo. Pozdravljali su se sa mnom, predstavljali se: Murat, šesti stepen, Timur peti, Nodir þetvrti. Kako mi se uþinilo, izgledali su mi kao da su u svom realnom uzrastu, to jest izmeÿu dvadeset i trideset godina. U samarkandskoj straži, kako je priþao Geser, ima petoro Inih... U taškentskoj, po Ališerovim reþima, saradnici su mladi. Ovi su baš mladi. Zar Xþenike primaju na posao? - Valentina Iljinišna Firsenko, Ina. ýetvrta kategorija. - Anton Gorodecki, Ini, viši - rekao sam. - Ja rukovodim kancelarijom - nastavila je žena. Poslednja mi je pružila ruku i, inaþe, ponašala se kao najmlaÿi saradnik Straže. Pritom, odredio sam da ima oko sto pedeset godina, ne manje, a i po Sili je bila iznad muškaraca. Je li i to specifiþnost Istoka? Ipak, ubrzo je razvejala svaku sumnju ko je ovde glavni. - Deco, brzo postavite sto - komandovala je Valentina. - Murate, ti uzmi auto, brzo proÿi maršrutu, a posle svrati na pijacu. Uz ove reþi, dala je Muratu kljuþeve od ogromnog starog sefa, iz koga je momak, koji se na sve naþine trudio da to uradi neprimetno, izvadio raskupusani svežanj novca. - Molim vas, ne treba! - zamolio sam. - Ja sam ovde savršeno nezvaniþno i nakratko. Onako, da se predstavim, da se raspitam... Moram da svratim i u Dnevnu stražu. - Zašto? - zainteresovala se žena. - Na pograniþnoj kontroli nije bilo Inih. U Sumraku je visila samo tablica sa obaveštenjem da Svetli po dolasku treba da se prijave u Dnevnoj, a Tamni u Noünoj straži. Sa zanimanjem sam þekao da vidim kako üe stražarka da prokomentariše tako nedopustivu aljkavost. Ali, Valentina Iljinišna je samo klimnula glavom: - Imamo malo saradnika da bismo držali stražu na aerodromu. U Taškentu je sve kako treba da bude... Nodire, otrþi do vampira, reci da je u grad u privatnu posetu došao viši Svetli, Gorodecki iz Moskve. - Ja sam ovde nezvaniþno, ali ne sasvim privatno... - poþeo sam. Ali veü me više nisu slušali. Nodir je otvorio neupadljiva vrata u zidu i izašao u susednu sobu, gde sam s þXÿenjem primetio isto tako prostranu i polupraznu salu. - Zašto kod vampira? - upitao sam zaprepašüen tako nezamislivom dosetkom. - Oh, tamo se nalazi kancelarija Dnevne straže, kod njih gotovo da i nema vampira, ali mi ih tako zovemo... susedski... - Valentina Iljinišna se zasmejala. Ja sam üutke prošao u susednu sobu za Nodirom. Dvojica Tamnih, jedan mlad, drugi srednjih godina, þetvrti i peti nivo, druželjubivo su mi se nasmejali. - Assalom aleikhum... - promrmljao sam, prošao kroz salu (sve je isto, þak i isti samovar stoji) i otvorio vrata koja vode na ulicu, paralelnu sa onom kojom sam došao. Iza vrata sam video isti mali vrt, a na zidu tablu: DNEVNA STRAŽA

Odeljenje grada Samarkanda Radno vreme: 8.00-20.00 Zatvorivši tiho vrata za sobom, vratio sam se u prostoriju. Nodir je, oþigledno predosetivši moju reakciju, veü pobegao. Jedan od Tamnih je dobrodušno rekao: - Kad završite svoj posao, svratite kod nas, poštovani. Iz Moskve nam retko dolaze. - Svratite, svratite! - podržao ga je drugi. - Kakogod... hvala na pozivu - promrmljao sam. Vratio sam se u kancelariju Noüne straže i zatvorio vrata za sobom. Na njima þak nije bilo ni brave! Svetli su izgledali blago zbunjeni. - Noüna straža - procedio sam kroz zube. - Svetle sile... - Malo smo se zbili. Komunalne usluge su skupe, zakup... - Valentina Iljinišna je raširila ruke. - Ima veü deset godina kako iznajmljujemo prostor za dve kancelarije. Napravio sam laki potez rukom i zid, koji je odvajao kancelariju Svetlih od kancelarije Tamnih, na trenutak je zasvetleo plavim odsjajem. Teško da Tamni u Samarkandu imaju maga sposobnog da rašþini nešto što zaþara viši. - Ne treba vam to, Antone - prekorno je rekla Valentina Iljinišna. - Neüe oni da prisluškuju. To se kod nas ne radi. - Vi treba da nadzirete sile Tame! - povikao sam. - Da ih kontrolišete! - Pa mi ih i kontrolišemo - razborito je odgovorio Timur. - Pošto su pored nas, lako nam je da ih kontrolišemo. A da su negde u gradu, trebalo bi nam pet puta više osoblja! - A table? Kakve su to table? Noüna straža, Dnevna straža? Ljudi to þitaju! - Neka þitaju - rekao je Nodir. - Kakvih sve kancelarija nema po gradu? Ako nema table, onda se nešto krije i odmah je sumnjivo. Ili üe doüi milicija, ili razbojnici da reketiraju. A ovako svi vide: državna ustanova, nema šta da joj se naplati, neka je... Pribrao sam se. Na kraju krajeva, ovo nije Rusija. Samarkandska straža nije pod našom jurisdikcijom. Negde u Belgorodu ili Omsku mogu da mašem pravilnikom i da iskazujem proteste. Samarkandskim stražarima ne komandujem, pa makar bio i viši Svetli. - Sve mi je jasno. Ali u Moskvi to nije moguüe... Da Tamni sede s druge strane zida! - Sede, pa šta s tim? - pomirljivo je rekla Valentina Iljinišna. - Sede tamo, sede za svoj groš. Piju svoj þaj, a ni posao im nije sladak. Ne, kad nešto bude, ne odstupamo od principa. Seüate li se, deco, kako je pre tri godine žodugar (Uzbeþki: þarobnica) Alija-apa bacila urok na starca Nazgula? Momci su klimnuli glavama. Živnuli su i oþigledno su bili spremni da se sete te slavne priþe. - Na koga je bacila? - nisam izdržao. Svi su se zasmejali. - Takvo je ime: Nazgul. Nisu vam to oni nazguli kao u ameriþkim filmovima - objašnjavao je Nodir sijajuüi od blistavog osmeha.

- Tako se zove þovek. Zvao se, umro je prošle godine. Dugo je umirao, a imao je mladu ženu. Zamolila je vešticu da požuri muža. Mi smo primetili urok, uhapsili smo vešticu, ženu smo izgrdili, sve smo uradili kako treba. Urok je skinula Valentina Iljinišna i sve je dobro ispalo. Mada je starac bio nastran, sasvim loš starac. Zao, pohlepan i razvratan, nije mu smetalo što je bio star. Svi su se obradovali kad je umro. Ali urok smo skinuli po propisu! Razmislio sam i seo na škripavu beþku stolicu. Da, znanje uzbeþkog mi ne bi mnogo pomoglo. Jezik nije problem. Radi se o mentalitetu. Pametna reþ me je malo umirila. Ali tu sam primetio pogled Valentine Iljinišne: ljubazan, ali sažaljivo saoseüajan. - Ipak, ne treba tako - rekao sam. - Shvatite, ne želim ništa da vam nareÿujem, ovo je vaš grad, vi tu odgovarate za red... Ovo je, nekako, neuobiþajeno. - To je zato što ste vi bliže Evropi - objasnio je Nodir. On Uzbekistan oþigledno nije smatrao delom Evrope. - A kod nas nije lako. Kad je kod nas mir, onda može da se živi. - Aha. - Poüutao sam. - Hvala na objašnjenju. - Sedite za sto - druželjubivo je rekla Valentina Iljinišna. - Što ste seli u üošak, kao stranac? Inaþe, nije da sam baš sedeo u üošku. U üošku je Timur završavao postavljanje stola. Sastavivši dva kancelarijska stola, na dreþavom stolnjaku je veü postavljao tanjire s voüem: jarkocrvene i soþne zelene jabuke; crno, zeleno, žuto i crveno grožÿe; ogromni nar veliþine manje dinje; neka, naizgled, jako ukusna domaüa kobasica; vruüe meso naseþeno na kriške i magijom ispeþene lepinje. Setio sam se kako je Geser u jednom nesreünom trenutku nostalgije poþeo da hvali samarkandske lepinje: te kako su ukusne, te kako se ne stvrdnu ni posle nedelju dana, samo ih treba zagrejati, te ih jedeš, jedeš, ne možeš da se zaustaviš... Tada sam njegove reþi uzeo za obiþna staraþka seüanja iz poglavlja Ranije je drveüe bilo veliko, a kobasica ukusna. Sada mi je voda veü išla na usta pa sam pomislio da Geser možda i nije toliko preuveliþavao stvari. A još su na stolu bile dve flaše konjaka. Lokalnog, što me je odmah naplašilo. - Ne zamerite nam što je sto prazan - rekao je Nodir samouvereno. - Sad üe naš mlaÿi saradnik da doÿe s pijace pa üemo veþerati kako dolikuje. Ovo je da prezalogajimo malo dok þekamo. Shvatio sam da neüu moüi da se izvuþem sa sveþanog ruþka sa obiljem alkohola. Odmah sam posumnjao da Ališerovo - inaþe u potpunosti razumljivo - zanimanje za zdravlje školske drugarice, nije bio i njegov glavni motiv da izbegne posetu stražarima. Veü mnogo godina, moskovski posetioci ovde nisu bili ni blizu višeg naþelnika. Svejedno, Moskva je za samarkandske stražare ostala izuzetno važan centar. - Radi se o tome da sam došao na Geserovu molbu... - rekao sam. I video sam po licima da je moj status od visokog i uvaženog gosta uzleteo pravo pod oblake. Nekuda u kosmos, gde nema puta za Ine. - Geser me je zamolio da potražim njegovog prijatelja - nastavio sam. - On živi negde u Uzbekistanu... Sad je nastupila neprijatna pauza. - Antone, tražiš li devonu? - pitala je Valentina Iljinišna. - Ali on je otputovao u Moskvu... Devedeset osme. I tamo je poginuo. Mislili smo da Geser zna za to. - Ne, ne, ne radi se o devoni! - protestovao sam. - Geser me je zamolio da pronaÿem Rustama. Mladi Uzbeci su se pogledali. Valentina Iljinišna se namrštila: - Rustam... ponešto sam þula... - Pokolebala se. - Ali... to je jako stara priþa. Veoma stara. Ima joj bar hiljadu godina, Antone.

- On više ne radi u Straži - priznao sam. - I, naravno, ima drugo ime. Mislim da je promenio mnoga imena. Znam samo da je on viši svetli mag. Nodir je pogladio tršavu crnu kosu i þvrsto je rekao: - To je jako teško, Antone-aka. Kod nas u Uzbekistanu postoji samo jedan viši mag. Radi u Taškentu. Ali on je mlad. Ako stari i jak mag hoþe da se sakrije, uvek þe se sakriti. Ovde nije dovoljan samo jak mag da se on naÿe. Potreban je mudar mag. Sam Geser treba da ga traži. Ne možemo da ti pomognemo. - Možemo da pitamo Afandija - zamišljeno je rekla Valentina Iljinišna. - On je slab mag i nije preterano... nije preterano pametan. Ali ima dobro seüanje i oko trista godina... - Afandija? - rekoh oprezno. - To je naš peti saradnik. - Valentina Iljinišna se malo zbunila. - I sami shvatate, sedmi nivo. On je tu više radi održavanja. Ali možda može da pomogne... - Gotovo sam siguran u to. - Klimnuo sam glavom, setivši se Naÿuškinih reþi. - A gde je on? - Uskoro bi trebalo da doÿe. Sad mi više nije bilo izlaza. Klimnuo sam glavom i pošao ka praznom stolu. Murat se vratio za pola sata, s punim torbama þiji je veüi deo sadržaja istovario na sto. Ostatak je odneo u malu kuhinju, koja se nalazila odmah pored glavne prostorije Straže. Imao sam dovoljno kulinarskog znanja da shvatim kako üe sad da spremaju pilav. A do pilava, pili smo konjak, koji se pokazao neoþekivano dobar, i jeli voüe. Valentina Iljinišna je prepustila Nodiru da vodi razgovor. I ja sam uþtivo slušao priþu o uzbekistanskim stražarima od drevnih mitskih vremena do Tamerlana, i od Tamerlana do danas. Neüu lagati, Svetli nisu ovde oduvek živeli s Tamnima u slozi. Bilo je mraþnih dogaÿaja, krvavih i užasavajuüih. Ali osetio sam da se sukob straža u Uzbekistanu zaoštravao po nekim zakonitostima, meni zasad potpuno nejasnim. Ljudi su mogli da ratuju i ubijaju jedni druge, a Straže bi održavale uþtivu neutralnost. Zato su u vreme Hrušþova i prvih godina vladavine Brežnjeva, Svetli i Tamni ratovali s nezamislivom surovošüu. Upravo su u to vreme poginula tri viša maga - dva iz Dnevne i jedan iz Noüne straže. Rat je pokosio i redove Inih prvog i drugog stepena. Posle se sve stišalo, kao da se zastoj osamdesetih godina proširio þak i na Ine. I odnosi izmeÿu Tamnih i Svetlih od tada su u mlitavoj protivteži, pre na nivou podbadanja i podsmeha nego ozbiljnog sukoba. - Ališeru se to nije dopadalo - primetio je Timur. - Jel’ on i dalje u Moskvi? Klimnuo sam, obradovavši se uspešnom preokretu razgovora. - Da. On je u našoj Straži. - Kako je on? - uþtivo je pitao Nodir. - ýuli smo da ima þetvrti stepen? - Praktiþno je veü treüi - rekao sam. - Ali to üe vam on sam reüi. I on je došao, ali je odluþio da prvo svrati kod poznanice. E, ta novost stražare oþigledno nije obradovala. I Timur i Nodir su se pokunjili, ali ne toliko ogorþeni koliko zbunjeni. Valentina Iljinišna je odmahnula glavom. - Izgleda da sam vas uznemirio? - zainteresovao sam se. Flaša, koju smo zajedno popili, primoravala ih je na otvorenost. - Objasnite, o þemu se radi? Zašto imate takav odnos prema Ališeru? Nije valjda samo zato što je njegov otac devona? Stražari su se pogledali.

- Ne radi se o tome ko mu je otac - rekla je Valentina Iljinišna. - Ališer je dobar deþak. Ali on je... pa, preterano nepopustljiv. - Stvarno? - Moguüe je da se u Moskvi promenio - pretpostavio je Timur. - Ališer je oduvek hteo da ratuje, ali nije se rodio u pravo vreme. Zamislio sam se. Naravno, u našoj Straži, Ališer je uvek radije hteo da radi na terenu. Patrole, zasede, malo šta je prolazilo bez njega... - Pa... kod nas je to nekako prirodnije - rekao sam. - Moskva je veliki grad, život je napetiji. Ali mislim da Ališer tuguje za otadžbinom. - Ali ne, drago nam je, naravno! - dodala je Valentina Iljinišna. - Odavno nismo videli Ališera. Je li tako, deco? Deca su se složila sa izveštaþenim entuzijazmom. ýak se i Murat iz kuhinje izjasnio da mu Ališer mnogo nedostaje. - A hoüe li Afandi uskoro doüi? - pitao sam, skreüXüi razgovor s neprijatne teme. - Svaki þas - zabrinula se Valentina Iljinišna. - Veü je treüi sat... - Odavno je on došao - ponovo se oglasio Murat iz kuhinje. - Ide po dvorištu s metlom, vidim ga kroz prozor. Sigurno misli da üemo ga pozvati da sprema pilav... Nodir je brzo prošao do vrata i pozvao: - Afandi! Šta radiš? - ýistim dvorište - dostojanstveno se odazvao peti saradnik samarkandske Straže. Sudeüi po glasu, ne samo da se rodio pre trista godina nego ni telom nije bio mlad. Nodir se okrenuo i raširio ruke kao krivac. Ponovo je pozvao: - Afandi, doÿi, imamo gosta! - Znam da imamo gosta. Zato i þistim! - Afandi, ali gost je veü u kuüi! Zašto þistiš ulicu? - E, Nodire! Nemoj ti mene da uþiš kako se doþekuju gosti! Dok je gost na ulici, posprema se kuüa. A ako je gost u kuüi, onda treba poþistiti na ulici! - Kako hoüeš, Afandi! - rekao je Nodir smejuüi se. - Ti bolje znaš. A mi üemo sad da jedemo grožÿe i da pijemo konjak. - Saþekaj, Nodire! - uzbuÿeno se odazvao Afandi. - Uvrediüemo gosta ako svi s njim ne budemo jeli za istim stolom! Za trenutak, Afandi je veü stajao na vratima. Izgledao je veoma loše. Na nogama je imao rašnirane patike, od odeüe plavi džins opasan sovjetskim vojniþkim opasaþem i belu košulju od vojniþkog platna sa neodgovarajuüim dugmiüima. Platno je þvrst materijal. Košulja je, brat-bratu, imala dvadeset ili trideset godina. Sam Afandi bio je glatko izbrijan (inaþe, sudeüi po komadiüima novina kojima je zalepio posekotine na podbratku, to ga je stajalo velikog truda) i üelav starac od oko šezdeset godina. Bacivši odobravajuüi pogled na sto, Afandi je na dovratak naslonio dugaþku metlu i þilo mi priskoþio. - Zdravo, poštovani! Neka se tvoja Moü uzdigne brzinom kojom napaljeni junoša skida ženu! Neka u treptaju oka dostigne drugi, ma þak i prvi stepen! - Afandi, naš gost je viši mag - primetila je Valentina Iljinišna. - Zašto mu želiš drugi nivo? - ûuti, ženo! - Izgovorio je Afandi puštajuüi moju ruku i sedajuüi za sto. - Zar ne vidiš kako se brzo ispunila moja želja i veü je prevaziÿena! Stražari su se nasmejali. Inaþe, uopšte nije bilo uvredljivo. Afandi je bio - skenirao sam njegovu auru i shvatio da se starac nalazi na najnižem nivou Sile - pajac u samarkandskoj Straži. Ali voljeni pajac, kome üe oprostiti svaku glupost i nikome neüe dozvoliti da ga uvredi.

- Hvala na lepim reþima, oþe - rekao sam. - I zaista, tvoje želje se baš brzo ostvaruju. Starac je klimnuo glavom, ubacujuüi sa zadovoljstvom u usta polovinu breskve. Imao je odliþne zube; iako nije vodio raþuna o svom izgledu, tom važnom organu je ipak pridavao veliki znaþaj. - Ovde su sve sami žutokljunci - promrmljao je. - Ubeÿen sam da nisu umeli ni da te doþekaju kako sleduje. Kako se zoveš, dobri þoveþe? - Anton. - Ja sam Afandi. To znaþi mudrac. - Starac je preko stražara prešao strogim pogledom. - Kad ne bi bilo moje mudrosti, odavno bi veü sile Tame, dabogda se osušile i izgorele u paklu, popile njihove male slatke mozgove i sažvakale im velike žilave jetre! Nodir i Timur su se zasmejali. - Žilave jetre, to sam shvatio - rekao je Nodir sipajuüi konjak. - Ali zašto slatki mozgovi? - Zato što je mudrost gorka, a glupost i neznanje slatki! - izgovorio je Afandi prateüi pogledom bocu konjaka. - Ej! Ej, ludaþe, šta radiš! - Šta? - Timur, koji se spremao da popije konjak, upitno je pogledao u Afandija. - Ne valja da se pije konjak i jede grožÿe! - Zašto? - To je isto kao da kuvaš jaretinu u mleku njegove majke! - Afandi, samo Jevreji ne kuvaju jare u mleku! - A ti kuvaš? - Ne - iznervirao se Timur. - Zašto sad u mleku... - E pa onda nemoj ni konjak da piješ sa grožÿem! - Afandi, ja vas poznajem samo tri minuta, ali sam veüþuo toliko mudrosti da þu je variti ceo mesec - upao sam u razgovor, privlaþHüi na sebe pažnju starca. - Mudri Geser me je poslao u Samarkand. Zamolio me je da naÿem njegovog starog prijatelja koji se nekada zvao Rustam. Poznajete li Rustama? - Naravno da ga poznajem - klimnuo je Afandi. - A ko je Geser? - Afandi! - Valentina Iljinišna je pljesnula rukama. - Nije moguüe da nisi þuo za Velikog Gesera! - Geser... - zamišljeno je rekao starac. - Geser, Geser... Je li to onaj Svetli što je u Binkentu radio kao zlatar? - Afandi! Kako možeš da zameniš Velikog Gesera s nekakvim zlatarom! - Valentina Iljinišna bila je šokirana. - Ah, Geser! - Afandi je klimnuo. - Da, da, da! Pobednik nad Sotonom, Lubsanom i Gubkarom. Ko ne zna starca Gesera? - A ko zna starca Rustama? - ponovo sam upao pre nego što se Afandi upusti u nabrajanje slavnih Geserovih podviga. - Ja - gordo je rekao Afandi. - Samo, molim te, ne preuveliþavaj, Afandi - zamolio je Timur. - Našem gostu je veoma važno da se sretne s Rustamom. - To je teško. - Iznenada je s Afandija spala sva šala. - Rustam se osamio. Pre deset godina su ga videli u Samarkandu, ali otad niko nije priþao s Rustamom, niko... - Otkud vi znate za Rustama, Afandi? - nisam izdržao. Da nije bilo reþi moje þerke, ja bih mislio da me hvalisavi starac samo voza. - To je bilo davno. - Afandi je uzdahnuo. - U Samarkandu je živeo starac, sasvim glup, baš kao ovi žutokljunci. Išao je po gradu i plakao jer nije imao šta da jede. I odjednom mu je u susret izašao moüni junak, þije su oþi sijale, s þelom visokim i mudrim. On je pogledao u starca i

rekao: „Dedice, zašto tuguješ? Zar ne znaš kakva je sila skrivena u tebi? Ti si Boškaþa! Ini!“ Junak je dodirnuo starca rukom i ovaj je dobio snagu i mudrost. A junak je rekao: „Znaj da je liþno Veliki Rustam, postao tvoj uþitelj." Eto, takva se priþa desila meni pre dvesta pedeset godina! Sudeüi po svemu, stražare ova priþa nije porazila ništa manje nego mene. Murat je zastao na kuhinjskim vratima, a Timur je prosuo konjak koji je sipao u þaše. - Afandi, tebe je inicirao Rustam? - upitala je Valentina Iljinišna. - Sve sam ispriþao, pametnome dosta - odgovorio je Afandi uzimajuüi þašu od Timura. - A glupom možeš sto puta da ponoviš, ništa neüe shvatiti. - Zašto nam to ranije nisi ispriþao? - pitao je Timur. - Nije bilo povoda. - Afandi, uþenik uvek može da pozove svoga uþitelja - podsetio sam ga, - Tako je - potvrdio je Afandi sav važan. - Ja moram da se sretnem sa Rustamom. Afandi je uzdahnuo i ozbiljno me pogledao. - A da li Rustam mora da se sretne s tobom? Kako mi je odjednom preselo to istoþnjaþko mudrovanje! Zar oni u svakodnevnom životu meÿusobno razgovaraju baš tako? „Ženo, jesi li mi zgrejala ruþak?"- „O, mužu moj, zar moje vrele nežnosti nisu dostojna zamena toplini jela?“ Shvatio sam da se sad neüu uzdržati i da üu se izraziti kako ne dolikuje gostu koga su, opet, doþekali tako srdaþno. Na sreüu, neko je tiho pokucao na vrata i ušao je Ališer. Njegovo lice mi se nimalo nije dopalo. Ne bih se zaþudio kad bih Ališera video tužnog. Na kraju krajeva, mogao je da sazna da se njegova školska ljubav udala, rodila petoro dece, ugojila i da ga je, jednostavno, zaboravila. To bi bio razumljiv povod za tugu. Meÿutim, Ališer je oþigledno bio uznemiren zbog neþeg drugog. - Zdravo - rekao je svojim bivšim kolegama, kao da se s njima rastao tek juþe. - Imamo problem. - Gde? - pitao sam. - Odmah preko tarabe.

GLAVA 3. Posle Edinburga, trebalo je da svakog trena oþekujem nešto sliþno. Ali ja sam se opustio. Ulice su se stapale sa zelenilom, voda pljuskala u kanalu, pa buþna istoþnjaþka pijaca i stroge kupole džamije, komšije Tamni iza zida i agresivno gostoprimstvo Svetlih - sve je bilo potpuno drugaþije nego u Škotskoj. I þinilo se da üe jedina teškoüa biti potraga za starim magom, a ne u ljudskim spletkama. Kuüu je opselo sto ljudi. Video sam meÿu njima i milicionare i dobro opremljene borce lokalnih specijalnih službi, i momke dobrovoljce koji su snažno stiskali automate. Okupile su se mnoge službe za naše hapšenje. Sve što se našlo u blizini. Ali, sve je to bila glupost. ýak je i jedan Ališer, bez ikakve moje pomoüi, mogao da okrene pamet i dvojici i stotini napadaþa. Nažalost, na svakog þoveka pred kuüom bile su baþene zaštitne þini. Svaki Ini sposoban je da se sam sakrije od magijskog delovanja, kao i da zaštiti druge. I uopšte ne mora da ima visoki nivo da bi bacio zaštitne þini na stotinu ljudi. Radi se o tome da je sva magija koja utiþe na ljudsku svest sama po sebi jednostavna i ne zahteva veliku snagu. Grubo reþeno, za maga je magija koja potþinjava razum džepni nožiü, a ne bacaþ granata. Protiv nje vam nije potreban tenkovski oklop, veü laki pancir. Ako udarim þistom Silom s vatrenim loptama, belim kopljima ili ognjenim zidom, mogao bih do temelja da spalim ceo gradski kvart. I za samu zaštitu dovoljne su manje moüne amajlije i þari. Ali da bih napadaþe potþinio svojoj volji i rasterao ih, sa svakoga od njih moram najpre da skinem zaštitu. A to uopšte nije trivijalni zadatak. Postoji na desetine vrsta mentalnih zaštita, a kako ja sad da znam koju su iskoristili. A verovatno üe biti (u svakom sluþaju, ja bih upravo tako uradio) da svako od njih ima poseban štit, kombinovan sa dve-tri sluþajno odabrane zaštite reþi. Na primer, kod jednog vojnika magijski štit i sfera smirenosti. Kod drugog sfera odricanja, ledena kora i barijera volje. Ajd sad pokušajte brzo da pronaÿete prilaz svakome! I još na rastojanju! - Pratili su me - objasnio je Ališer dok sam ja, stojeüi kod prozora, sakrivši se u sopstvenu sferu odricanja, prouþavao vojnike koji su okružili kuüu. - Ne znam kako, ali od samog aerodroma. Sve vreme sam imao oseüaj nelagode, ali nikoga nisam primetio. A posle, kada... kada sam odlazio od poznanice... pokušali su da me zadrže. Dve desetine ljudi. Nijedan Ini! Pokušao sam da se sakrijem od njih, ali oni me... vide! I mene su videli. Ne svi, ali neki vojnici su me oþigledno primetili, bez obzira na sferu odricanja. Znaþi, osim zaštitnih þini, na njih su bacili i one za potragu. Pogled srca, jasni pogled, pogled istine... magiþni arsenal u toj oblasti bio je baš obiman. Hiljadama godina su i Svetli i Tamni osmišljavali naþine kako da obmanu jedni druge. Eto, sad se to okrenulo protiv nas. - Kako si ušao? - pitao sam odlazeüi od prozora. - Kroz Sumrak. Samo... - Ališer se pokolebao. - I tamo su me þekali. Na drugom nivou je neko posmatrao... brzo sam iskoþio. - Ko je posmatrao? Svetli, Tamni? Ališer je progutao knedlu i nervozno se nasmešio: - ýini mi se da je to bio deva. - Glupost. - Ugušio sam želju da se narugam. - Deve ne postoje. - U Moskvi ne postoje, ali kod nas ih ima - samouvereno je rekao Timur. Uhvatio je moj pogled ka vratima koja su vodila kod Tamnih. - Antone, verujte, nisu oni! Nemaju razloga da nas

napadaju, pa zar bi ljude dovodili! Inkvizicija bi im za to glave otkinula! Klimnuo sam. Nisam ni pomislio da posumnjam u Dnevnu stražu Samarkanda. - Povežite se s Taškentom, s naþelništvom - naredio sam. - Neka ih zaustave! - Kako? - Timur nije shvatao. - Na ljudski naþin! Neka pozovu ministra odbrane ili unutrašnjih poslova! I zovite Inkviziciju! - Šta da kažemo? - pitala je Valentina Iljinišna, vadeüi stari mobilni telefon. - Recite da ovde imamo kritiþnu situaciju. Narušavanje Velikog Sporazuma alfa prioritet. Ljudima su date informacije o Inima, uvlaþenje ljudi u sukob Straža, nezakonito korišþenje magije, nezakonito širenje magije, narušavanje sporazuma o podeli punomoüja... ukratko: narušavanje taþaka jedan, šest, osam, jedanaest i þetrnaest Osnovnog priloga Sporazumu. Mislim da je dovoljno. Valentina Iljinišna je veü zvala. Ponovo sam pogledao kroz prozor. Vojnici su þekali i sedeli kod ograde. Gomila automata üutke je posmatrala kuüu. Od þega su ovde zidovi? Ako su od presovane trske, razbucaüe ih za tili þas... - Ah, kako si to lepo rekao! - neoþekivano je rekao Afandi. On je, kao i pre, sedeo za stolom i sa apetitom jeo kobasicu. Njegov bokal bio je pun, a flaša s konjakom na stolu prazna. - Narušavanje Osnovnog priloga! Sad je sve jasno, da, sasvim je jasno! Nareÿuj, naþelniþe! Okrenuo sam se od Afandija. Krenulo je kako je krenulo. Onaj u koga se polažu sve nade glup je kao devona pre poznanstva s Geserom... - Momci, moramo da odemo - rekao sam. - Izvinite, tako je ispalo. - Antone, možete li da ih oterate? - pitao je s bojažljivom nadom Nodir. - Da ih pobijem, to je jednostavno. Da ih oteram, teško. Poþeli su da kucaju na vrata koja su vodila u kancelarije Tamnih. Timur je došao do vrata, nešto je pitao i otvorio ih. Utrþali su dvojica Tamnih koji su tamo dežurali. Sudeüi po izbezumljenim izrazima lica, upravo su primetili opsadu i zahtevali su objašnjenja. - Šta to radiš, Svetli? - zavapio je onaj stariji. - Zašto si doveo ljude? - Tiho. - Podigao sam ruku. - ûutite! Imao je pameti da zaþuti. - Data situacija potpada pod prvu taþku Priloga Velikom Sporazumu - rekao sam. Afandi se glasno zakašljao. Nevoljno sam ga pogledao iskosa, ali starac je samo progutao pun bokal konjaka i sad je ubrzano disao, pružajuüi dlan ka ustima. Nastavio sam: - Ljudima su verovatno saopštili o našem postojanju. U datoj situaciji, u skladu sa Praškim sporazumom, ja, kao najjaþi mag, na sebe preuzimam rukovoÿenje svim prisutnim Inima. Svima prisutnima! Mladi Tamni pogledao je u starijeg. Ovaj se namrštio, klimnuo i rekao: - Nareÿujte, viši. - Potpuna evakuacija Straža - rekao sam. - Sva dokumenta i magiþni artefakti treba da se unište. Postupite po nareÿenju. - Kako üemo da odemo? - pitao je mladi tamni. - Da postavimo štitove? Odmahnuo sam glavom. - Bojim se da imaju zaþarane metke. Možemo da odemo samo kroz Sumrak. - O, Afandi je bio u Sumraku! - glasno je izgovorio starac. - Afandi može da hoda Sumrakom! - Afandi, ti üeš poüi sa mnom i Ališerom - naredio sam. - Ostali... Ališer je zabrinuto pogledao u mene i usnama izgovorio: - Deva... - Ostali, pokrivajte nas! - naredio sam.

- Zašto! - ipak se pobunio mladi Tamni. - Mi... Zamahnuo sam rukom i Tamni se skvrþio, vrisnuvši od bola, primiþXüi dlanove ka stomaku. - Zato što sam ja tako naredio - objasnio sam, skidajuüi bol. - Zato što sam ja viši, a ti peti nivo. Razumeš? - Razumem. - Ma kako užasno bilo, u glasu Tamnog nije bilo þak ni sumnje. Pokušao je da se bori za prava, kažnjen je i priznao je moje pravo jaþeg. Posle üe, naravno, napisati gomilu pritužbi Inkviziciji. Ali sada üe se potþiniti. U tom trenutku, stražari su uništavali kancelarije. Stariji Tamni radio je sam, ali je kod njega tamo, verovatno, sve bilo pod kontrolom; naredbe za uništenje po protokolu su uvek vezane za sef i stavljene na sve papire. Svuda je kuljao dim, a dokumenta na stolovima su se grþila, žutela i raspadala u prah. Svetli su sve palili ruþno. I palili su s entuzijazmom: na moje oþi, Timur je u sef uterao bacaþ plamena, koji je potpuno probio metal i spalio sve unutra. - Nešto su se utišali - brižno je rekao Ališer gledajuüi kroz prozor. - Videüe dim... I videli su ga. ýuo se glas pojaþan megafonom, koji je jakim akcentom pozivao: - Teroristi! Položite oružje i izaÿite iz zgrade jedan po jedan! Opkoljeni ste! U protivnom, napašüemo vas! - Kakva glupost... - uznemireno je rekla Valentina Iljinišna. - Teroristi, kako da ne! Sledeüe sekunde, Ališer je odskoþio od prozora, a staklo se razletelo uz zvonjavu. Vrteüi se oko svoje ose, na pod je pao mali metalni cilindar. - Odlazimo! - povikao sam zaranjajuüi u Sumrak. Posle samarkandske vruüine, hladovina prvog nivoa bila je þak i prijatna. U istom þasu, siva magla je jako zasvetlela unaokolo. Koliko je zaslepljujuüe zasijalo u ljudskom svetu, nisam smeo ni da pomislim. Na sreüu, zvižduk, koji je cepao uši, nije se þuo u Sumraku. Nikada nisam ni pomišljao da je zvuþno-svetleüa granata toliko strašna po Ine. Zajedno sa mnom, u Sumrak je uspela da uÿe samo Valentina Iljinišna - ovde je izgledala kao mlada, zgodna žena, oko trideset godina. Ostali stražari su bespomoüno kružili po sobi: neko je pokušavao da protrlja oþi, neko se držao za uši. Zvuþno-svetleüa granata zaslepljuje na deset-dvadeset sekundi. Dakle, više ne mogu da uÿu u Sumrak. - Pomozi ostalima! - povikao sam Valentini, a ja sam se bacio na vrata. Otvorio sam ih širom, naravno, ne u obiþnom svetu, veü u Sumraku, i pogledao napolje. Veü su napadali. Ne toliko silovito, ali masovno: desetak specijalaca trþalo je ka ulazu, a vojnici su otvorili paljbu po prozorima. Napad je bio neusaglašen, kao što to uvek biva kad neki genije smisli da napravi zajedniþki odred milicionara, vojnika i specijalaca. Na moje oþi, jedan od specijalaca je raširio ruke i pao: s leÿa ga je pogodio metak. No dobro, proüi üe s modricama jer su svi imali pancire. Ali to što je veü nekoliko strelaca poþelo ciljano da gaÿa u mene, uopšte nije bilo dobro. To je ili jasni pogled ili pogled istine. To je jako, jako ozbiljno. I meci su zaista bili dobro zaþarani: nisu samo delovali istovremeno u realnom sveti i na prvom nivou Sumraka veü su bili napunjeni i smrtonosnom magijom! Skoþio sam. Na sreüu, neprijatelji nisu bili ubrzani i prevaga u brzini bila je na mojoj strani. Zamahnuo sam rukom, dozvoljavajuüi Sili da se slije s krajeva prstiju. Na zemlju sam prolio vatrenu kišu, pa je ispred napadaþa narastao zid plamena koji se dimio. Pa, deco, jeste li spremni da uletite u pravu vatru? Nisu bili spremni. Zaustavili su se (jedan se isuviše zatrþao, uleteo vilicom u vatru i

otrgao se uz vapaj), odstupili i poþeli da podižu automatske puške. Razume se, nisam doþekao pucnje. Upao sam nazad u kuüu, pretvorivši usput bacaþem plamena sumnjivi znak Noüne straže u pepeo. U krvi mi je kljuþao adrenalin. Rat? Odliþno! Igraüemo se rata! Na vrata sam postavio naredbu apsolutnog zatvora (postoje dve þini s ovim imenom, ali ona druga ne bi dala nikakve efekte kad bi se primenila na neživi predmet). Na sve zidove sam postavio laki štit da bi izdržali vatru iz automatskog oružja bar pet minuta. Naravno, napadaþi üe primetiti da nešto ne valja, ali mi ionako nemamo moguünosti da odemo potpuno neprimetno. U Sumrak su jedan za drugim ušli obojica Tamnih. Stajali su leÿima okrenuti granati. Stariji se odmah namerio da neþim udari u prozor, ali ja sam ga uhvatio za ruku. - Šta to spremaš? Iskezio je dugaþke, krive zube u grozomorni osmeh. Vidi, vidi, obiþan slabi tamni mag, a kakve samo zubekanje ima! - Napuniüe gaüe. Malo. - Nagazi - složio sam se. - Samo ne ovde, pokrivaj svoju stranu! U sumrak je ušao i Timur, a za njim i Ališer koji je za sobom vukao Murata. Samo je Nodir trljao oþi i nikako nije mogao da doÿe sebi; njega je zaslepilo najjaþe od svih. - Ališeru, uzmimo Afandija! - povikao sam. Došli smo do starca, koji je, kao i pre, sedeo za stolom i nameravao da se ustremi na nenaþetu flašu konjaka. - Na dva - rekao sam. - Jedan, dva... Iskoþivši iz Sumraka, uhvatili smo Afandija ispod ruku i podigli ga sa stolice. Uspeo sam da slobodnom rukom pokupim torbu sa svojim stvarima i da je nabacim na rame. U ušima su mi grmeli rafali i zveketali meci koji su se odbijali u rikošetima o štit, a kroz prozor se video purpurni plamen. Veštim pokretom, starac je uspeo još jednom da se dohvati flaše pre nego što smo uspeli da se uvuþemo u Sumrak. - Ah! - ogorþeno je povikao. Flaša je ostala u obiþnom svetu, a Afandijev dlan se sudario s prazninom. - Ah, propašüe proizvod! - Dedice, nije nam sad do proizvoda - izgovorio je Ališer s neviÿenim strpljenjem. - Neprijatelji su napali, odlazimo! - Neüemo se predati neprijateljima! - bodro je povikao Afandi. - Uboj! Konaþno je u sumrak ušao i Nodir. Pogledao sam svoju improvizovanu vojsku: þetvoro slabih Svetlih, dvojica slabih Tamnih, Ališer, proveren na moskovskim ulicama i Afandi kao pravi balast. Pa... nije sve tako loše. ýak i da se negde kriju isti oni viši koji su bili i u Škotskoj, možemo da im pružimo dostojnu bitku. - Odlazimo! - naredio sam. - Ališeru, Afandi je tvoja briga! Valentina, Timure, vi idete prvi! Svi postavite magijske štitove! Odlazili smo pravo kroz zid. Na drugom nivou Sumraka ga uopšte ne bismo primetili. Na prvom je postojao i kao da je zadržavao kretanje. Ali ovde je u trku moglo da se proÿe skoro kroz svaki materijalni predmet. I prošli smo. Samo je Afandiju zapela noga i on ju je dugo þupao iz zida, probijajuüi se na kraju tako što je unutra ostavio patiku. Ona üe ostati da visi na prvom nivou Sumraka i lagano üe truliti nekoliko meseci. Neki posebno osetljivi ljudi üe je þak i primeüivati krajiþkom oka... Naravno, ako posle napada zdanje ostane þitavo. Sa strane gde smo izašli, opsada je bila slabija. Petorica vojnika s automatskim puškama nišanili su u zid, ne shvatajuüi, oþigledno, zašto su tu postavljeni. Ispostavilo se da su dvojica bili zaþarani i da nas vide. Ne znam kako smo im izgledali: kao obiþni ljudi koji su iskoþili iz zida ili

kao prozraþne senke. U svakom sluþaju, na njihovim licima se nije pojavila radost, veü samo strah i spremnost da pucaju. Valentina je delovala pametno: njena mala kletva nije imala vidljiv efekat, ali pouzdani kalašnjikov jednog od vojnika je otkazao. A nesreþni Timur je kroz Sumrak bacio vatrenu loptu i spržio cev puške. Uzalud! Da, ovo dvoje više nisu mogli da pucaju. Ali njihovi drugovi, koji nisu bili sposobni da nas vide, opazili su ognjenu kuglu koja je udarila iz praznine i zapucali. Da li iz straha, ili su ih tako nauþili? U poþetku mi se uþinilo da on nije postavio štit. Rafali su ga bukvalno skroz izrešetali. Gledao sam kako Timurova leÿa jedan za drugim buše meci. On se srušio i tek sam tad video da je ipak imao štit. Slabašan, samo spreda, ali ga je imao. Zaþarani meci prošli su kroz magiþni oklop. Isti rad kao u Edinburgu! - Time! - povikao je Nodir, nadvivši se nad drugom. - Time! To ga je spasio. Vojnici, koji su napamet pucali, poslali su nekoliko šaržera iznad njegove glave. A onda više ništa nisam uspeo da uradim, Murat je pošao u kontranapad. Oni nisu imali neki veliki izbor kletvi. Provincijalni magovi, koji su se odvikli od zaseda i koji nisu mnogo jaþi od prirode, nisu bili spremni na okršaj s ljudima koji su umeli da ubijaju Ine. Murat je primenio meni nepoznatu varijantu belog maþa. Teoretski, ova kletva trebalo bi da ubija samo Tamne Ine i ljude koji su u potpunosti zastranili u zlo. Praktiþno, þovek mora da bude þedni monah, koji svoje dane provodi u molitvama i meditaciji, da mu nemilosrdni udarac ne bi naneo štetu. Svaka trag agresije, svaki strah, þoveka þine ranjivim na þisto Svetlo. U ovim uzbekistanskim momcima u vojnim uniformama, straha i agresije bilo je napretek... Belo seþivo pokosilo je þetvoro vojnika kao oštra kosa klasje pšenice. Napola. S prateüim fontanama krvi i drugim gadostima. Peti vojnik bacio je pušku i dao se u beg uz bezumni krik. ýak iz Sumraka, njegovi pokreti izgledali su brzi koliko je petama dao vetar! Obišao sam Murata koji se ukopao u mestu. Belo seþivo je veü bledelo u njegovoj ruci. Izgledao je smireno i kao da je pospan. Pogledao sam magu u oþi i u njima našao odgovor na svoje pitanje. To je sve. On je veü odlazio. Seo sam pored Nodira i protresao ga za rame - Idemo. On se okrenuo prema meni. ZaþXÿeno je rekao: - Ubili su Timura. Ustrelili su ga! - Vidim. Idemo. Nodir je zavrteo glavom. - Ne. Ne možemo ovde da ga ostavimo... - Možemo i ostaviüemo ga! Telo neüe dospeti u ruke neprijatelja, raspašüe se u Sumraku. Svi üemo tamo otiüi pre ili kasnije. Ustaj! On je ponovo odmahnuo glavom. - Ustaj. Potreban si Svetlosti. Nodir je zastenjao, ali se pridigao. I tu su se njegove oþi zadržale na Muratu. Nodir je vrteo glavom, kao da se trudio da otrese utiske. Bacio se ka Muratu, pokušavajuüi da ga uhvati za ruku. Njegovi prsti uhvatili su samo vazduh. Murat se topio, rastvarao se u Sumraku. Mnogo brže nego što üe trebati mrtvom Timurovom telu. Svetli mag mora da poseduje mnogo veüe

životno iskustvo da bi sebe ubedio u praviþnost ubistva þetvorice ljudi. Ja bih, verovatno, mogao da se uzdržim. Murat ne. - Odlazimo! - Ošamario sam Nodira. - Odlazimo! On je ipak uspeo da se sabere. Zateturao se za mnom. Od kancelarije, koju su još napadali, od dvojice drugova, jednog mrtvog i drugog koji umire. Napred je išla Valentina, a pored nje Tamni. Ališer je vukao otrežnjenog i smirenog Afandija. Nodir i ja smo izjednaþili korake. Za nama su opet poþeli da pucaju - krici preživelog vojnika privukli su pažnju. Opet sam postavio ognjeni zid i, ne zadržavajuüi se, ubacio u stari pežo kod ograde malu plamenu loptu. Automobil se veselo prelomio, dodavši azijskom pejzažu deliü francuskog šarma. Bilo je lakše da se odstupa u nastaloj gužvi. Uz to, u Sumraku je ograda oko bašte zjapila u rupama, a susedna kuüa više nije postojala. Ulicom, na kojoj nije bilo ljudi, dotrþali smo do raskrsnice i skrenuli u istu takvu uzanu ulicu, koja je vodila od pijace. U gradu verovatno svaki put vodi ka pijaci... Nodir je þas uzdisao, þas je psovao. Afandi se sve vreme osvrtao, gledajuüi s þXÿenjem na bitku koja je besnela oko prazne zgrade. Moguüe je da su u gužvi napadaþi veü poþeli da gaÿaju jedni u druge. Tamni su se bolje držali. Valentina Iljinišna išla je sredinom, a Tamni su pametno štitili bokove. Ja sam þak zakljuþio da smo se udaljili od potere. I to je bila glupa greška, neoprostiva za višeg maga. Ili gotovo neoprostiva. Ionako nikada do kraja nisam verovao u postojanje deva. Evropska tradicija su golemi, biüa napravljena od gline, drveta, pa þak i od metala. Drvene u Rusiji od milja zovu lucima, iako je poslednji lutak, koji je stvarno radio, istrulio još u osamnaestom veku. Kako su ih zvali savremenici, ne znam. Na þasovima su nas uþili kako se prave luci i to je bilo i smešno i pouþno. Oživljeni drveni lutak mogao je da hoda, da izvršava najjednostavnije poslove, þak i da razgovara... ali bi se pretvorio u prah za nekoliko minuta. Da bi drveni golem postojao makar i nekoliko dana, mag mora da bude izuzetno jak i vrlo vešt, a glupave lutkice su potpuno nepotrebne iskusnim magovima. Još teže je da se oživi lutak napravljen od metala. Seüam se kako je Sveta za Naÿušku jednom napravila lutka od kancelarijskog materijala, koji se kretao, ali je on bukvalno napravio tri koraka, posle þega je zauvek zamro. Glina je, zaþudo, plastiþna i pogodna za animaciju, dugo drži magiju, ali se danas od nje golemi retko prave. A evo, na Istoku su postojali deve. Taþnije, smatralo se da su postojali. U suštini, to su ti isti golemi, samo što nemaju nikakvo materijalno telo: oživljeni ugrušci Sumraka, vrtlozi Sile. Prema legendama, stvaranje deva (Arapi su ih þešüe nazivali džinovima) smatralo se svojevrsnim ispitom za magove na višem nivou. Kao prvo, trebalo je napraviti deva, a onda ga potþiniti sebi. Neki su posrnuli na prvoj etapi, ali je daleko tužnija bila sudbina onih koji su podbacili na drugoj. Ja sam deve smatrao legendama. Ili, u krajnjem sluþaju, najreÿim eksperimentom koji je uspeo jednom ili dvaput nekome od najveüih magova u drevnim vremenima. I tim pre nisam mislio da deve postoje i danas. Lokalni stražari su, izgleda, verovali u njih. Meÿutim, oni nisu imali dovoljno moüi ni da vide približavanje deve. Mladi Tamni, nisam ni saznao njegovo ime, povikao je i zamlatarao rukama, kao da se brani od neþega nevidljivog. Nešto ga je podiglo sa zemlje, ponelo po vazduhu i zaustavilo. Dok je urlao i bacakao se u visini krova kuüe na sprat, drhteüi sam video da se bokovi Tamnoga skupljaju, kao od pritiska džinovskog dlana, a da se odeüa ugljeniše. Krik se pretvorio u šištanje. A onda se na telu Tamnoga pojavio krvavi pojas, kao duga. Trenutak i preseþeno - ili bolje reüi pregrizeno - telo palo je na zemlju. - Štitovi! - povikao je Ališer.

Nisam poþeo da pojaþavam svoju zaštitu. Kao prvo, nisam znao hoüe li on uopšte pomoüi protiv deve. Kao drugo, jedini ko može da mu se suprotstavi bio sam ja. Zaronio sam na drugi nivo Sumraka. I tu sam video devu. Gipko telo, napravljeno od struje plamena i dima, zaista je podseüalo na džina iz bajke. Preovladavala je siva boja, þak su i latice plemena bile crno-sive, s jedva uhvatljivim purpurnim odsjajem. Deva nije imao noge: torzo mu se sužavao i pretvarao u zmijsko telo koje se izvijalo prilikom kretanja. Zemlja ispod njega ispuštala je paru, kao vlažno rublje na toploti. Glava, ruke i genitalije, koje su iz zmijske polovine ružno štrþale, u potpunosti su izgledale kao kod ljudi. Samo su bile ogromne: deva je bio od pet do pet i po metara visok i sastojao se od dima i plamena. Oþi su mu gorele vatrom. Bio je to jedini jarki detalj, i na telu deve i na celom drugom nivou Sumraka. I þudovište je videlo mene, baš kad se spremalo da pruži ruku prema Valentini. Deva je radosno i s neoþekivanom agilnošüu zapuzao ka meni. Kakva je to moda za gmizavcima? U Škotskoj dvoglava zmija, u Uzbekistanu zmija-þovek... Radi probe, bacio sam na devu plamen. Baš nikakav efekat nisam postigao: plamen se rastvorio u telu monstruma. Posle sam ga poþastio trozupcem: deva je zadrhtao, ali nije usporio kretanje. Pa, dobro... Dozvolio sam Sili da mi poteþe rukom i napravio belo seþivo. Naravno, to je bio poslednji Muratov postupak. Meÿutim, izgleda da sam uzalud sledio primer uzbekistanskog maga: belo seþivo je lako prošlo kroz devino telo, ali mu nije nanelo nikakvu štetu. Nije bilo vremena da se razmišlja o uzrocima neuspeha. Deva se razmahao i udario rukom. Uspeo sam da odskoþim. Ali usledio je lukavi udarac zmijskim repom, za mene veoma neoþekivan. Ostao sam þetvoronoške na zemlji. Deva je sveþano klepetao nadvivši se iznad mene, a ja nikako nisam mogao da se podignem. Iz nekog razloga, uopšte ga se nisam uplašio, veþ sam samo osetio odvratnost kad sam ugledao kako se monstrumov penis podiže u erekciji. Jednom rukom, deva je stiskao penis i poþeo njime da maše. Da li je masturbirao ili se spremao da me njime udari kao vatrenom motkom? I šta sad, zar da umrem od penisa þudovišta bez mozga?!? Više nisam pokušavao da napravim belo seþivo. U dlanu sam sakupio Silu i udario po devu znakom Tanatosa. Deva je zadrhtao. Slobodnom rukom se poþešao po grudima, tamo gde je dobio udarac. Tanke struje dima izvijale su se kao kosa iz njegovog dlana. A onda je poþeo da se smeje, stiskajuüi penis kao i pre, koji se veü poveüao do razmera palice za bejzbol. Od deve je izbijala vruüina: ne živa toplota, veü vreo vazduh, kao od raspaljene vatre. Nije on baš toliko bez mozga. Verovatno sam ja gluplji od njega jer sam znakom smrti udario biüe koje nije živo. - Ah, ÿavole, pohotni psu, bludni ostatku bolesne gliste! - razlegao se iza devinih leÿa poznati glas. Starac Afandi požurio je na drugi nivo Sumraka! I ne samo što je ušao veü je þvrsto uhvatio devu za rep i pokušavao da ga odvuþe od mene! ýudovište se polako okrenulo, bukvalno ne shvatajuüi ko se usudio da mu se tako bezobrazno obrati. Prestao je da se þeška i zabacio iznad starca ruku stegnutu u pesnicu. Zabiüe ga u zemlju! A ja sam grþevito prosejavao smeüe koje se nakupilo u mojoj glavi. Sve što se tiþe golema, od prvih vežbi i bajki koje sam ikada þuo od Semjona. Deva je isti takav golem. Golemi mogu da se unište! Golemi... golemi... golemi su kabalistiþki, golemi su motivisani i slobodni, golemi služe za zabavu... o nemoguünosti pravljenja plastiþnog golema... kletve protiv golema... Olga je jednom priþala... nikome više ne treba umeüe... a zakletva u principu nije teška, samo

zahteva mnogo Sile... - Prah i pepeo! - povikao sam zabacujuüi ruku u pravcu deve. Sad je sve zavisilo od toga da li sam pravilno složio znak. Kao obiþni šipak, koji se naširoko koristi u magijskim pokretima, samo je mali prst isturen napred, paralelno sa velikim prstom. Nije uzalud, oh, nije uzalud što nas ceo mesec uþe da razvlaþimo prste. Svaki pijanista može da nam pozavidi... Monstrum se ukoþio. Onda se polako okrenuo ka meni. Crvena vatra u njegovim oþima se gasila. Deva je tanko zaskiþao, kao štene kome su prikleštili šapu. Raširio je dlan. Penis se odvalio i raspao u brdo iskri, kao ugarak koji je izleteo iz vatre. Zatim su poþeli da mu se raspadaju prsti na rukama. Deva više nije skiþao: jecao je, pružajuüi ka meni ruke bez prstiju i okreüXüi oslepelu glavu. Tako su ih krotili i veliki magovi sa Istoka... Ja sam držao i držao znak praha, dozvoljavajuüi Sili da teþe kroz mene. Dugo. Tri minuta po vremenu drugog nivoa, sve dok se deva konaþno nije pretvorio u šaku pepela. - Hladno je, a? - rekao je Afandi cupkajuüi. Prišao je do ostataka deve, ispružio i protrljao ruke, grejuüi se. Onda je pljunuo u pepeo, promrmljavši: - Pu, sine greha i oþe podlosti... - Hvala, Afandi - rekao sam ustajuüi sa zemlje prekrivene injem. Na drugom nivou je zaista bilo užasno hladno. Dobro je što sam nekakvim þudom uspeo makar da ne izgubim torbu ša stvarima, koja je i dalje visila na mom ramenu. Mada... Možda to þudo ima veze sa nekom Svetlaninom dobrodušnom bajalicom? - Hvala, dedice. Hajdemo odavde, biüe vam teško ako se ovde dugo zadržite. - Ah, hvala, moüni ratniþe. - Afandi je zasijao. - Ti si meni rekao hvala? Ponosiüu se time celog svog besciljnog života! Onaj koji je pobedio devu zahvalio se meni! ûutke sam ga uzeo za lakat i povukao na prvi nivo. Toliko sam snage uložio u uništavanje deve da je i meni samom bilo teško da boravim u Sumraku.

GLAVA 4. U þajdžinici je bilo sumraþno i prljavo. Ispod plafona, oko slabih lampica u isprljanim abažurima, zujale su masne muve. Sedeli smo na umašüenim i šarenim jastucima - ili malim madracima - oko niskog stola, visine oko petnaest santimetara od poda. Najobiþnijeg stola, samo sa skraüenim nogama. Na stolu je bio stolnjak jarkih boja, i on prljav. U Rusiji bi takav lokal momentalno zatvorili. U Evropi bi vlasnika bacili u tamnicu. U SAD bi vlasniku razvukli novþanu kaznu neviÿenih razmera. A negde u Japanu, vlasnik ovakvog lokala bi od stida izvršio samoubistvo. Ali tako zanosan miris hrane kao u ovoj maloj i potpuno neturistiþkoj þajdžinici, nigde nisam osetio! Pobegavši poteri, podelili smo se. Tamnije otišao da traži svoje i da izvesti o onome što se dogodilo. Valentina Iljinišna i Nodir otišli su da sakupe rezerviste Noüne straže, pozovu Taškent i zatraže pojaþanje. A Ališer, Afandi i ja uzeli smo taksi i došli do ove þajdžinice negde na obodu Samarkanda, pored malog bazara. U meni se rodila sumnja da u Samarkandu ima više desetina bazara i da ih je više od muzeja i bioskopa zajedno. Usput sam sebi zaþarao masku i postao sam Timurov dvojnik. Iz nekog razloga, mladi magovi smatraju da je preuzimanje spoljašnjosti pokojnika loš znak. Narodna verovanja povezana s tim su razna, od brzo üeš umreti pa do pokupiüeš loše navike. Možda su navike kao buve koje se posle smrti domaüina razbeže na sve strane u potrazi za onim ko na njega najviše liþi... Nikada nisam bio sujeveran, pa sam Timurovu spoljašnjost uzeo bez kolebanja. Svejedno sam morao da se maskiram u lokalca. Došljak sa evropskom spoljašnjošüu bi u ovoj þajdžinici izgledao jednako loše kao i Papuanac na kosidbi u ruskoj stepi. - Ovde je hrana izuzetno ukusna - objasnio je Ališer tiho dok je naruþivao. Ne razaznajuüi ni reþ uzbeþkog, u prisustvu mladog momþLüa konobara, ja sam samo üutao. Afandi je, na sreüu, samo povremeno krkljao, brisao zalizak i gordo gledao ka meni. Oþigledno, pogled je podrazumevao: „Kako smo onog devu, a?“ Ja sam u odgovor poslušno klimao glavom. - Verujem - odgovorio sam. Kod zida je stajao veliki kineski radio-magnetofon sa ogromnim promuklim zvuþnicima i raznobojnim, treperavim lampicama. ýula se neka njihova narodna melodija, što je u poþetku bilo zanimljivo, ali beznadežno iskvareno doradom u ritmu savremene muzike i kvalitetom magnetofona. Zato je jaþina zvuka bila dovoljna da možemo mirno da govorimo na ruskom, ne rizikujuüi izazivanje išþXÿavajuüih pogleda suseda. - Ukusno miriše. Samo, izvini, ovde je pomalo prljavo. - Nije to prljavština - odgovorio je Ališer. - Taþnije, nije to ta vrsta prljavštine. Znaš, kad u Rusiju doÿu ljudi iz Zapadne Evrope, oni se takoÿe mršte: tobože, kod vas je svuda prljavo. A ono nije prljavo zato što se ne þisti! U Rusiji je drugaþije tlo i ima više erozije zemlje, pa se u vazduh diže dosta prašine koja posle pada svuda. Kad bi u Evropi oprao trotoar sapunom, on bi bar tri dana ostao þist, možda bi tek komadiü papira naneo vetar. A u Rusiji, makar i jezikom da ližeš, prašina üe napadati opet za nepuni sat. U Aziji ima još više prašine, zato i Evropljani i Rusi kažu: „Prljavština, nekultura, divljaštvo!“ To je nepravda! Jednostavno, takva je okolina! Kad u Aziji lepo miriše, to nije prljavština. U Aziji ne treba verovati oþima, veü nosu! - Zanimljivo - rekao sam. - Nikada nisam o tome razmišljao. Sigurno su zato na Istoku ljudske oþi uže, a nosevi veüi? Ališer me je mraþno pogledao. A onda se na silu nasmejao: - Dobro, uspeo si. Smešno je. Ali ja zaista tako mislim, Antone. Na Istoku je sve

drugaþije. - ýak i Ini - klimnuo sam. - Ališeru, ja nisam poverovao u devu. Izvini. - Znaš, po tvom opisu, to nije bio onaj koji je mene pratio - ozbiljno je rekao Ališer. - Onaj je bio niži rastom, ali okretan. S nogama. Pre je liþio na majmuna s rogovima. - Fuj za njih, izmet stvaranja sveta, delo neodgovornih magova! - dodao je Afandi. - Anton i ja smo pobedili te nemoralne, razvratne deve! Da si samo video tu bitku, Ališeru! Mada, mladiüu ne priliþi da gleda pornografiju... - Oþe Afandi... - poþeo sam ja. - Molim vas! - Zovi me jednostavno bobo! - naredio je Afandi. - Šta to znaþi? - pitao sam sumnjiþavo. - To znaþi dekica. - Starac me je potapšao po ramenu. - Ti i ja smo pobedili deve, sad si mi kao roÿeni unuk! - Afandi-bobo - zamolio sam. - Molim vas, ne pominjite tu borbu. Jako mi je neprijatno, nisam odmah mogao da pobedim devu. - Deve! - þvrsto je ponovio Afandi. - Devu? - naivno sam predložio. - Deve! Tamo ih je bilo dvojica! Veliki je stezao malog u ruci i mahao njime levo-desno, desno-levo! Afandi je ustao i vrlo slikovito predstavio ponašanje deva. - Hej, veliki ratniþe Afandi - brzo je rekao Ališer. - Bilo ih je dvojica. Anton drugog nije primetio od straha. Sedite, nose nam þaj. Desetak minuta pili smo þaj i jeli slatkiše. Prepoznao sam alvu, ratluk i nešto poput baklave. Sva ostala istoþnjaþka poslastiþarska þudesa bila su mi nepoznata. Naravno, to mi nije smetalo da uživam u ukusu. Bilo je tu raznobojnih kristala od šeþera (više sam voleo da ne razmišljam þime su ih taþno bojili), namotaji tankih, veoma slatkih niti, nešto što je liþilo na alvu, ali belo, i suvo voüe. Sve je bilo vrlo ukusno. I sve vrlo slatko, što je nama bilo posebno važno. Posle gubitka Sile, uvek vam se jede slatko. Neka i radimo s tuÿom Silom, pa neka je i samo prerasporeÿujemo u prostoru, nije to lako. Glukoza u krvi tako brzo opada da se lako padne u hipoglikemiþku komu. Ako se to dogodi u Sumraku, samo þudo može da vas spase. - Sad üe da donesu šurpu i pilav - rekao je Ališer, sipajuüi sebi veü petu šolju zelenog þaja. - Ovde je hrana jednostavna. Ali prava. Zaüutao je. Razumeo sam o þemu razmišlja. - Oni su poginuli u borbi. Kako stražarima i dolikuje - rekao sam. - To je bila naša borba - tiho je izgovorio Ališer. - Zajedniþka. ýak i za Tamne. Mi moramo da pronaÿemo Rustama i niko nas u tome ne sme spreþiti. Evo, Murata mi je stvarno žao... ljude je pokosio... nije uspeo da podnese. - Ja bih uspeo - mraþno je rekao Ališer. - I ja - priznao sam. Razmenili smo poglede pune razumevanja. - Ljudi protiv Inih. - Ališer je uzdahnuo. - Ne mogu da verujem! Kao u košmaru! Sve su ih zaþarali, to je posao za višeg! - Najmanje troje viših - rekao sam. - Tamni, Svetli i inkvizitor. Vampir, iscelitelj i borbeni mag. - Nastupa smak sveta. - Afandi je odmahnuo glavom. - Nikada nisam mislio da üe se spojiti Svetlost, Tama i Strah... Brzo sam pogledao u njega i uspeo sam da uhvatim kratki trenutak, pre nego što se priglupi izraz vratio na Afandijevo lice. - Nisi ti tako glup koliko se praviš, Afandi - rekao sam tiho. - Zašto se ponašaš kao starac

koji kao da je sišao s uma? Afandi se smejao nekoliko sekundi. Onda se uozbiljio: - Slabome je lakše da izgleda kao budala, Antone. Samo jak može sebi da dozvoli da bude pametan. - Nisi ti ni tako slab, Afandi. Ušao si na drugi nivo i boravio tamo pet minuta. Znaš li neki trik? - Rustam je imao mnogo tajni, Antone. Dugo sam posmatrao Afandija, ali starþevo lice ostalo je staloženo. Onda sam pogled prebacio na Ališera. On je izgledao zamišljeno. Zanimljivo, i on i ja smo došli na istu pomisao? Bar üe biti da jesmo. Afandi je Rustam? Glupavi starac, koji veü decenijama pomirljivo posprema kancelariju provincijske Straže, jedan je od najstarijih magova na svetu? Sve je moguüe. Sve što padne na pamet. Kažu da s godinama svaki Ini menja karakter, da se pojednostavljuje: u prvi plan izbija nekakva jedinstvena, dominantna crta liþnosti. Lukavom Geseru je bilo do intriga, pa to radi i danas. Tom Lermont, koji je maštao o mirnom i lagodnom životu, sada održava svoju bašticu i radi kao preduzetnik. A Rustam, ako je u njegovom karakteru preovladavala tajnovitost, u celosti je mogao da doživi potpunu paranoju i da se sakrije u obliþju slabog i ograniþenog starca... Ako je tako, on se neüe razotkriti, þak i da mu kažem da sam se dosetio. Nasmejaüe mi se u lice i poþHüe staru pesmicu o svom uþitelju... A on uopšte nije ispriþao da je Rustam njega inicirao! On je tu priþu ispriþao u treüem licu: Rustam, glupi starac, inicijacija. Mi smo samo smestili Afandija na mesto glupog starca! Ponovo sam pogledao u Afandija. Sad je moja raspaljena mašta bila spremna da u njegovom pogledu pronaÿe i lukavstvo i paranoiþnu tajnovitost, þak i jetkost. - Afandi, moram da razgovaram s Rustamom - rekao sam pažljivo birajuüi reüi. - To je stvarno važno. Geser me je poslao u Samarkand, zamolio me je da pronaÿem Rustama i da ga u ime seüanja na staro prijateljstvo zamolim za savet. Samo za savet! - Dobra je to stvar, staro prijateljstvo - klimnuo je glavom Afandi. - Jako dobra! Kad je ima! Ali ja sam þuo da su se Rustam i Geser posvaÿali. Toliko su se posvaÿali da je Rustam pljunuo za Geserom i rekao da ne želi više nikad da ga vidi na uzbekistanskoj zemlji. A Geser se onda nasmejao i odgovorio da onda Rustam treba sam sebi da iskopa oþi. Na dnu flaše dobrog starog vina može da ostane gorki talog, a što je vino starije, to je talog gorþi. Tako i staro prijateljstvo može da izrodi jako, jako veliku gorþinu! - U pravu si Afandi - rekao sam. - U svemu si u pravu. Geser je rekao još jednu stvar. On je Rustamu sedam puta spasao život. A Rustam je njemu spasao život šest puta. Doneli su nam šurpu i mi smo zaüutali. Ali, i posle toga, kad se momþLü udaljio, Afandi je sedeo þvrsto stegnutih usana. I s tako ukoþenim izrazom lica kao da je nešto brojao u mislima. Ališerov i moj pogled su se susreli. Ališer je jedva primetno klimnuo glavom. - Kaži, Antone - izgovorio je na kraju Afandi. - Ako se tvoj prijatelj uznemirio kad ga je voljena žena napustila... ako se toliko uznemirio da je odluþio da napusti ovaj svet... a ti si došao kod njega i živeo s njim mesec dana, pio vino od jutra do mraka, primoravao ga da odlazi u posete i priþao mu kako provodiš mnogo vremena pored lepih žena... Da li se to smatra spasavanjem života? - Mislim da to zavisi od toga da li je prijatelj zaista bio spreman da se rastane od života zbog ljubavi - oprezno sam rekao. - Svakom muškarcu koji je doživeo nešto sliþno þinilo se da nema razloga da živi. Ali, vrlo, vrlo retko bi oni izvršili samoubistvo. A oni su uglavnom bili

glupi, golobradi mladiþi. Afandi je ponovo zaüutao. A kod mene je, kao da je saþekao pauzu, zazvonio telefon. Izvadio sam ga potpuno uveren da zove Geser, koga su obavestili o onome što se dogodilo, ili Svetlana, koja je osetila da nešto ne valja. Ali na displeju nije bilo nikakvog broja niti imena. On je samo svetleo jednako sivom svetlošüu. - Da? - rekao sam. - Antone? - upitao je glas. Poznati glas, sa blagim pribaltiþkim akcentom. - Edgare? - obradovao sam se iskreno. Nijedan Ini se neüe obradovati pozivu inkvizitora. Tim pre ako je taj inkvizitor bivši tamni mag. Ali, sada je bila vanredna situacija. Bolje Edgar nego neki nepoznati osvetnik nakiüen amajlijama od glave do pete, koji sumnja u sve i svakoga. - Antone, ti si u Samarkandu. - Edgar, naravno, nije pitao, veü je potvrÿivao. - Šta se tamo dešava? Naši razvlaþe portal od Amsterdama do Taškenta! - A zašto do Taškenta? - nisam shvatio. - Tako je jednostavnije. Tu trasu smo oduvek koristili - objasnio je Edgar. - Šta se to dešava tamo kod vas? - Jesi li upoznat sa Edinburgom? Edgar je samo podsmešljivo frknuo. Da, glupog li pitanja! U Inkviziciji teško da ima þak i pripravnika koji nisu þuli za pokušaj otimanja Merlinovog artefakta. Šta onda da se kaže za iskusne saradnike. - Po svemu sudeüi, u pitanju je ista grupa. Samo, tamo su koristili usluge najamnika. A ovde su zaludeli lokalne vojnike i policajce. Svi sa amajlijama i zaþarani, omaÿijani meci... - Razumem, moj godišnji odmor je završen - beznadežno je rekao Edgar. - Da bar nisi ti otišao tamo! Povukli su me s plaže jer imam iskustva u radu s tobom! - Cenim takvu pažnju - rekao sam zlonamerno. - Je li ozbiljno? - upitao je Edgar, usporivši. - Stotinu ljudi okrenutih protiv obe lokalne Straže. Prilikom bega su pala dvojica Svetlih, a posle nas je napao deva i napola pregrizao Tamnog. Trebalo mi je tri minuta da ga savladam! Edgar je opsovao. Upitao je: - ýime si ga mlatio? - Prahom i pepelom. Dobro je što sam sluþajno zapamtio... - Zadivljujuüe! - sarkastiþno je izgovorio Edgar. - Mladi moskovski mag sluþajno se setio kletve protiv golema, koja se nije koristila sto godina! - Veü pišeš izveštaj? - nasmejao sam se umesto odgovora. - Dolazi, svideüe ti se. Inaþe, obavezno se podseti gradiva o golemima, kolaju glasine da ovde vršlja još jedan. - Pravi košmar... - promrmljao je Edgar. - Ja sam na Kritu. Stojim na plaži u kupaüim gaþama. Žena mi maže leÿa zaštitnom kremom za sunþanje. A meni nareÿuju da za tri sata budem u Amsterdamu i da momentalno odem u Uzbekistan! Kako se to zove? - Globalizacija, dragi gospodine - saopštio sam. Edgar je uzdahnuo u slušalicu. Onda je rekao: - Ubiüe me žena. Mi smo na medenom mesecu. One je, inaþe, veštica! A mene pozivaju u tamo neki Uzbekistan! - Edgare, ne ide da kažeš tamo neki - opet se nisam uzdržao od zle namere. - Jednom smo živeli u istoj državi. Smatraj to svojim zakasnelim patriotskim dugom. Edgar oþigledno nije bio raspoložen ni za sarkazam, ni za nadmudrivanje. Teško je uzdahnuo, a onda je pitao: - Kako da te naÿem?

- Pozovi me - jednostavno sam odgovorio. I prekinuo vezu. - Inkvizicija - s razumevanjem je klimnuo Ališer. - Uvek dolaze poslednji. Vala, imaüe posla ovde. - Za poþetak bi mogli i svoje redove malo da poþiste - rekao sam - jer neko otkucava i u njihovoj kancelariji. - Ne mora da znaþi - Ališer je pokušao da stane na stranu Inkvizicije. - To može da bude i inkvizitor u obustavi. - Stvarno? I kako su onda saznali da nas je Geser poslao u Samarkand? Misliš da je on raportirao Inkvizicji! - Meÿu izdajnicima je i svetli iscelitelj - podsetio me je Ališer. - Hoüeš da kažeš viši Svetli iz naše Noüne straže? Iscelitelj? I on radi za neprijatelja? - Da, makar i tako bilo! - tvrdoglavo je rekao Ališer. - Kod nas u Straži postojao je samo jedan svetli iscelitelj višeg nivoa - mirno sam podsetio. - Taþnije, samo jedna. Moja žena. Ališer je ustuknuo. Zavrteo je glavom: - Oprosti, Antone! Nisam ništa sliþno mislio! - Ah, dosta svaÿe! - rekao je Afandi ranijim budalastim glasom. - Šurpa se ohladila! Šta ima gore od hladne šurpe? Samo vrela votka! Pogledao je oko sebe kao lopov i prešao rukom preko posuda sa šurpom. Iz rashlaÿene þorbe ponovo je krenula para. - Afandi, kako da razgovaramo sa Rustamom? - ponovio sam. - Jedi šurpu - zarežao je starac. I dao nam primer. Odlomivši komad lepinje, prihvatio sam se šurpe. Šta da se radi, Istok je Istok. Ovde ne vole da odgovaraju direktno. Sigurno su najbolje diplomate na svetu sa istoka. Da i ne nikad ne govore, ali to uopšte ne znaþi da su uzdržani... Tek kad smo i Ališer i ja posrkali šurpu, Afandi je sa uzdahom rekao: - Verovatno je Geser rekao istinu. On verovatno može da traži od Rustama odgovor. Ali jedan odgovor na jedno pitanje. Pa dobro, i to je mala pobeda! - Odmah. - Klimnuo sam glavom. Pitanje je, naravno, trebalo da se postavi pravilno, i tako da se ne ostavi moguünost za dvosmisleni odgovor. - Trenutak... - Zašto žuriš? - zaþudio se Afandi. - Trenutak, sat, dan... Razmisli. - Ja sam, u principu, spreman - rekao sam. - I šta? Koga üeš da pitaš, Antone Gorodecki? - nasmejao se Afandi. - Rustam nije ovde. Postaviüeš svoje pitanje kad odemo kod njega. - Rustam nije ovde? - Umalo nisam izgubio moü govora. - Nije - þvrsto je odgovorio Afandi. - Oprosti ako su te neke od mojih reþi dovele u zabludu. Ali moramo da odemo na Plato demona. Pomislio sam da poþinjem da razumem zašto se Geser posvaÿao s Rustamom. I da je Merlin, bez obzira na sva svoja zlodela, ipak bio Ini dobre duše i velikog strpljenja. Zato što Afandi jeste Rustam. Nema potrebe da se ide kod proroþice! - Sad üu ja... - Afandi je ustao i krenuo prema vratancima u uglu þajdžinice. Na vratima je bila postavljena ploþica sa muškom siluetom, jasna i bez prevoda. Zanimljivo je da nije bilo vrata sa ženskom siluetom. Oþigledno, žene u Samarkandu nemaju naviku da provode vreme u þajdžinicama. - Baš je cveüka ovaj Rustam - promrmljao sam koristeüi priliku. - Suva voüka. Tvrdoglava suva kajsija.

- Antone, Afandi nije Rustam - rekao je Ališer. - Šta? Poverovao si mu? - Antone, pre deset godina, Rustama je prepoznao moj otac. Ja tada tome nisam pridavao veliki znaþaj... Šta sad, živ je drevni viši, i šta s tim? Mnogi od njih su napustili posao i žive neprimetno meÿu ljudima... - Pa? - Moj otac je poznavao Afandija. Znao ga je sigurno pedeset godina. Ja sam se zamislio. - A šta ti je taþno otac ispriþao za Rustama? Ališer je namrštio þelo. Onda je vrlo precizno, kao da þita s papira, izgovorio: - Danas sam video Velikog, koga sedamdeset godina niko i nigde nije sreo. Velikog Rustama. Geserovog prijatelja, a onda neprijatelja. Prošao sam pored njega. Prepoznali smo jedan drugog, ali smo se pretvarali da se ne vidimo. Dobro je što se tako mali Ini, kao što sam ja, nikada ni sa kim nije posvaÿao. - I šta s tim? - Došao je red na mene da se raspravljam. - Tvoj otac je, na kraju krajeva, mogao da prepozna Rustama koji se zamaskirao u Afandija. I da ti o tome ispriþa. Ališer se zamislio i priznao da je moglo i tako da bude. Ali on svejedno smatra da otac nije govorio o Afandiju. - Kakogod, to nam ništa ne kaže. - Odmahnuo sam rukom. - Vidiš kako je tvrdoglav. Moramo da idemo s njim na Plato demona... Inaþe, šta je to? Samo nemoj da mi kažeš da na Istoku postoje demoni koji žive na nekakvom platou! Ališer se nasmejao. - Demon je sumraþni oblik tamnih magova visokog nivoa, þiju su ljudsku prirodu izvitoperili Sila, Sumrak i Tama. Na prvom þasu se uþi o tome. Ne, Plato demona nije ljudski naziv. To je mesto u planinama gde postoje stene þudnovatog oblika, kao da su skamenjeni demoni. Ljudi ne vole da odlaze tamo. Dobro, samo turisti... - Turisti nisu ljudi - složio sam se. - Dakle, obiþno sujeverje? - Ne, nije sujeverje. - Ališer se uozbiljio. - Tamo se odigrala bitka. Velika bitka izmeÿu Tamnih i Svetlih, pre skoro dve hiljade godina. Tamnih je bilo više i oni su pobeÿivali... Zato je veliki svetli mag Rustam primenio užasnu kletvu... Niko i nikada više u bitkama nije koristio belu maglu. Tamni su se skamenili. I nisu se rastvorili u Sumraku, veü su ispali u obiþan svet, kao kameni demoni. Ljudi nasluüuju istinu, iako i ne znaju za to. Odjednom mi se steglo srce. Zbog hladnog, ljigavog i odvratnog seüanja. Stojim pred Kostjom Sauškinom, a daleki Geserov glas šapuüe mi u glavi... 20 - Rekao si bela magla? - rekao sam. - Kletva se zove bela sumaglica. Dostupna samo višim magovima, zahteva maksimalnu usredsreÿenost i apsolutni protok Moüi u radijusu od tri kilometra... Ališerove reþi kao da su srušile nekakav zid u mom seüanju. I otvorila su se škripava vrata ormana u kojem se pritajio drevni skelet, koji se iskezio koštano zlobnim osmehom. Geser mi nije ulio samo golo znanje. On mi je predao ceo jedan deo svog seüanja. Darežljiv poklon... ... Kamen pali noge kroz mekane kožne cipele, zato jer je kamen zagrejan do taþke kljuþanja pa þak i þini baþene na odeüu gube snagu. A napred se dimi neþije telo, koje je dopola propalo u rastopljeni kamen. Ali nisu svi naši drugovi izdržali þekiü sudbine. - Geseru! - viþe mi u uvo visoki muškarac širokih ramena. Njegova crna bradica uvija se

od vruüine, crveno-bela odeüa uprljana od crnog pepela. Gore padaju, rasipajuüi se kao prah, crno-sive þipkaste pahuljice. - Geseru, moraš da se odluþiš! Ja þutim. Posmatram telo koje se dimi i pokušavam da prepoznam palog. Ali tu se njegova zaštita konaþno predaje i telo u trenutku isparava, pretvarajuüi se u stub vrelog pepela, odlazeüi u nebo. Potoci rasejane Sile zavrteli su pepeo i on na trenutak formira sablasnu ljudsku figuru. Shvatam šta taþno na nas pada odozgo i grlo mi se steže. - Geseru, oni hoüe da podignu senke vladika! - U glasu maga u belo-crvenoj odeüi osetio se paniþni užas. - Geseru! - Spreman sam, Rustame - kažem. Pružam mu ruku. Magovi ne prave þesto zajedniþke zakletve, ali mi smo mnogo toga proživeli zajedno. I još je udvoje lakše. Lakše je da se odluþite. Zato što se ispred nalazi stotina Tamnih i - deset hiljada ljudi. A iza nas, samo stotina ljudi, nama povereni, i desetak magova uþenika. Teško je ubediti sebe da je deset i sto vrednije od sto i deset hiljada. Ali ja posmatram crno-sivi pepeo i postaje mi lakše. Govorim sebi ono što üe sebi uvek da govore jaki i dobri u ovakvoj situaciji. Za sto, za hiljadu, za dve hiljade godina. Ispred nisu ljudi! Ispred su besne zveri! Moü teþe kroz mene, Moü mi ispunjava žile, Moü izbija po koži u vidu krvavog znoja. Okolo ima mnogo, veoma mnogo Moüi, koja istiþe iz ubijenih Inih, koju raznosi vetar iz izgovorenih kletvi, uleüe u ljude koji trþe u napad. Tamni nisu uzalud sa sobom doveli celu vojsku. Inima nije strašno ljudsko oružje, nego ruke koje mašu sabljama, usta skamenjena u poviku i oþi koje žude za smrüu, a pripadaju živima, ispunjenim Silom. I što se više plašimo i mrzimo tog prljavog ljudskog ÿubreta, koje su surovi vladari i žeÿ za neživim saterali pod okrilje Tame, to su jaþi Tamni magovi koji meÿu njima idu. Ali mi u rezervi imamo kletvu koja se još nije þula pod kapom nebeskom. Doneo ju je Rustam sa dalekog severnog ostrva, osmislio ju je lukavi Svetli þarobnjak Merlin, a ona je užasnula þak i njega, koji je stajao tako opasno blizu Tame... Bela sumaglica. Rustam izgovara strane reþi, koje grubo zvuþe. Ja ponavljam za njim, þak i ne pokušavajuüi da uhvatim smisao. Reþi su važne, ali one su samo ruke grnþara koje daju oblik glini; glinena forma u koju se uliva rastopljeni metal; bronzani okovi koji rukama ne daju previše slobode. Reþi sve poþinju i sve završavaju. Ipak, reþi imaju oblik i pravac, ali Sila sve rešava. Sila i volja. Više ne mogu da zadržavam tu moü koja pulsira u meni i sprema se da sa svakim udarcem srca pokida žalosno ljudsko telo. Zajedno s Rustamom otvaram usta. Viþem, ali veü bez reþi. Vreme reþi se završilo. Bela magla izleüe iz naših usta, podiže se kao mutni talas i pada na vojsku koja se približava, na krug Tamnih magova koji tkaju preÿu svoje kletve... ništa manje užasne, ali sporije... malo sporije. Sive senke, koje veü poþinju da se dižu iz kamena, odnosi bela magla. A onda bela sumaglica zahvata i Ine i ljudske vojnike. Svet pred nama gubi boje, ali ne onako kako se to dogaÿa u Sumraku. Svet postaje beo, ali to je belina smrti, a ne života, to je mešavina svih boja, koja je isto tako besplodna kao i njeno odsustvo. Sumrak se stresa, gužva se, nivo za nivoom se sklapa, pruža se izmeÿu ledenih žrvnjeva ljudi koji viþu od bola i Inih zanemelih od straha. I svet se skamenio. Bela magla se razilazi. Ostaje pepeo koji pada s neba. Ostaje užarena zemlja pod nogama. I ostaju skamenjene figure Inih, neobiþne, uopšte ne liþe na ljudska tela koja su se pretvorila u

granit i pešþanik, ogrubela i izopaþena. Obortenj koji se pretvarao u tigra, vampir koji je pao na zemlju, magovi koji su podigli ruke u uzaludnom pokušaju da se zaštite... Od ljudi uopšte ne ostaje ništa. Sumrak ih je progutao, svario i pretvorio u ništavilo. Rustam i ja se tresemo. Jedan drugome smo rasparali noktima kožu do krvi. Šta üeš, ionako smo se spremali da se zbratimimo. - Merlin je rekao da üe ovo Ine da izbaci na sedmi, poslednji sloj Sumraka... - tiho kaže Rustam. - Pogrešio je. Ali i ovako je ispalo... dobro... Ova bitka üe... živeti vekovima. Ovo je slavna bitka. - Pogledaj - kažem mu ja. - Pogledaj... brate. Rustam se zagledao. Ne oþima, nego onako, kako to umemo mi Ini. I pobeleo. Ova bitka neüe živeti vekovima. Nikada se njome neüemo hvaliti. Ubiti neprijatelja je odvažno. Osuditi ga na muke, podlost. Osuditi ga na veþne muke, veþna podlost. Svi su oni još živi. Pretvoreni u kamen, lišeni pokreta i Sile, svesti, vida, sluha, svih oseüanja datih ljudima i Inima. Ali oni su živi i živeüe dok se kamen ne pretvori u pesak, a možda i duže. Vidimo njihove žive aure kako trepere. Vidimo njihovo þXÿenje, strah, gnev. Neüemo se ponositi ovom bitkom. Neüemo priþati o njoj. I nikada više neüemo izgovoriti te strane, oštre reþi koje prizivaju belu sumaglicu... Zašto posmatram Ališera odozdo nagore? I zašto je plafon iza njegove glave? - Jesi li se probudio, Antone? Pridigao sam se na laktove. Pogledao oko sebe. Istok je specifiþno pitanje. Istok ume da bude delikatan. Svi u þajdžinici pretvarali su se kako nisu videli da sam pao u nesvest. Ostavili su Ališeru da me povrati. - Bela sumaglica - ponovio sam. - Razumeo sam, razumeo - klimnuo je Ališer. Bez šale je bio uzbuÿen: - Pa pogrešio sam, nije magla, nego sumaglica. Izvini. Što si se onesvestio? - Rustam je primenio belu sumaglicu zajedno s Geserom - rekao sam. - Pre tri godine... Geser me je nauþio toj kletvi. Ozbiljno me je nauþio. Podelio je sa mnom seüanja. Inaþe... setio sam kako se sve to dogodilo. - Je li zaista tako strašno? - pitao je Ališer. - Jeste. Ne želim više tamo da se vraüam. - Ali to je bilo davno - umirujuüe je izgovorio Ališer. - Sve se veü završilo, sve je odavno prošlo, odnela je Leta... 21 - Kad bi - odgovorio sam, ali nisam precizirao. Ako Ališer ne bude imao sreüe, sam üe veü sve videti i shvatiti. Ionako moramo da odemo na Plato demona. Rustam iz mojih pozajmljenih seüanja nije imao ništa zajedniþko s Afandijem. Baš u tom trenutku, Afandi se vratio iz toaleta. Seo je na jastuke, pogledao u mene i dobrodušno pitao: - Odluþio si da se odmoriš, a? Rano je za odmor, posle pilava üemo da se odmaramo. - Nisam siguran - promrmljao sam, sedajuüi. - Ah, kako je dobra stvar civilizacija! - nastavljao je Afandi, kao da me ne sluša. - Vi, mladi, vi ne znate koliko blaga je civilizacija donela svetu. - Nije valjda tamo gorela sijalica? - promrmljao sam. - Ališeru, požuri konobara s

pilavom, važi? Ališer se namrštio. - I stvarno... On je ustao, ali baš se u tom trenutku pojavio mladi muškarac s velikim tanjirom. Razume se, jedan tanjir za sve, kako i dolikuje... crvenkasti rastresiti pirinaþ, narandžasta šargarepa, mnogo mesa, cela glavica luka na vrhu. - Jesam li vam rekao da ovde lepo spremaju hranu - zadovoljno je rekao Ališer. A ja sam posmatrao muškarca koji je doneo pilav. Zanimljivo, gde je nestao onaj mladi momþLü? I zašto je novi konobar tako nervozan? Zahvatio sam rukom pilav i prineo ga licu. Pogledao sam u konobara. On je klimnuo glavom i poþeo muþeniþki da se smeje. - Ovþetina sa sosom od belog luka - rekao sam. - Kakvim sosom - zaþudio se Ališer. - Ja to onako... Seüam se mudrog Holmsa i naivnog Votsona - odgovorio sam, ne brinuüi više o tome što moj ruski odzvanja okolo. - Belim lukom se neutrališe miris arsenika. Sam si rekao da na Istoku treba verovati nosu, a ne oþima... Dragi moj, probaj s nama pilav! Konobar je zavrteo glavom, povlaþHüi se lagano. Iz znatiželje sam ga pogledao kroz Sumrak: u auri su preovladavale žute i zelene nijanse. Strah. Nije bio profesionalni ubica. I otrovani pilav doneo je umesto mlaÿeg brata, jer se plašio za njega. Iznenaÿujuüe je kakve je gadosti þovek spreman da uþini iz ljubavi prema bližnjima i brige za njih. Inaþe, sve je to bilo þista improvizacija. U þajdžinici se našla nekakva gadost s arsenikom, nekakav otrov za pacove. Jakog Inog time ne možete da ubijete, ali bi ga oslabili, uspavali. - Sad üu od tebe da napravim knedlice - obeüao sam konobaru. - I njima üu nahraniti tvog malog brata. Nadgledaju li þajdžinicu? - Ne... ne znam... - Konobar je odmah shvatio da, bez obzira na to kako izgledam, treba da odgovori na ruskom. - Ne znam, naredili su mi! - Izlazi napolje! - naredio sam ustajuüi. - Bakšiša neüe biti. Konobar se bacio ka kuhinjskim vratima. A posetioci su za to vreme veü poþeli da napuštaju þajdžinicu, odluþivši da ovim povodom poÿu a da ne plate. Šta ih je tako naplašilo? Moje reþi ili intonacija? - Antone, nemoj da zapališ pantalone - rekao je Ališer. Spustio sam pogled. Šišteüi, u mom desnom dlanu vrtela se plamena lopta. Toliko sam se naljutio da je kletva s vrha prsta izbila na poþetni stadijum. - Treba spaliti ovo zmijsko leglo... za primer - procedio sam kroz zube. Ališer je üutao. ýas se neugodno smejao, þas se mrštio. Odliþno sam shvatao šta hoüe da kaže. Da ti ljudi nisu krivi. Naredili su im i oni nisu mogli da se suprotstave. Da je to siromašna þajdžinica, da im je to sve što imaju. Da ona hrani dve-tri velike porodice s decom i starcima. Ali on je üutao jer sam u ovom sluþaju imao sva prava da napravim mali požar. ýovek koji pokuša da otruje tri svetla maga zaslužuje oštre vaspitne mere. Za nauk i sebi i drugima. Mi smo Svetli, nismo sveci... - Šurpa je bila stvarno dobra - tiho je primetio Ališer. - Idemo kroz Sumrak - rekao sam, pretvorio loptu u plameni potoþLü i izlio ga u tanjir s pilavom. Pirinaþ i meso pretvorili su se u ugarke, zajedno s arsenikom. - Bolje da se ne pojavljujemo na vratima. Isuviše brzo rade, hulje. Ališer je sa zahvalnošüu klimnuo glavom, ustao, radi sigurnosti izgazio ugarke iz tanjira nogama i bacio tamo dva þajnika. - I zeleni þaj je bio dobar - složio sam se. - Slušaj, þaj je þak bio nekako obiþan. Ako üemo

iskreno, gadan. Ali ipak ukusan! - Tu je glavno da se pravilno zakuva - s olakšanjem se u razgovor ukljuþio Ališer. - Kad þajnik ima pedeset godina i nijednom ga nisu oprali... - On je zastao, ali ne videvši na mom licu izraz odvratnosti, nastavio je: - U tome je ceo trik! Na zidovima se iznutra obrazuje složena korica od tanina, eterskih ulja i flavonoida... - A zar u þaju ima flavonoida? - zaþudio sam se. Ponovo sam stavio torbu na rame. Umalo nisam zaboravio. Rublje, u redu, ali u torbi se nalazi i komplet borbenih amajlija samog Gesera i pet debelih svežnjeva dolara! - Pa, možda sam i pobrkao... - složio se Ališer - ali upravo se radi o toj korici. Ona omoguüuje da se þaj bukvalno zakuva u kori od þaja... Uhvativši, veü po navici, Afandija ispod ruke, izašli smo u Sumrak. Lukavi starac se nije bunio, þak naprotiv - podigao je noge i okaþio se izmeÿu nas, smeškajuüi se pakosno i podvriskujuüi: „No! No!“ Pomislio sam: ako Afandi, uprkos Geserovim seüanjima, ipak jeste Rustam, neüu se obazirati na to koliko ima godina. Opsovaüu ga tako ruski, narodno, da üe mu se uši saviti u oblik lule.

GLAVA 5. Iskreno govoreüi, radije bih uzeo uaz ili nivu. Ne iz patriotskih pobuda, veü zato što Tojotin terenac nije najrasprostranjeniji automobil u Uzbekistanu. A da ga maskiramo magijom, to bi bilo isto kao da mašemo zastavom iznad glave i viþemo: „Ovde smo!Ko üe prvi da nas zaskoþi?" Ali Afandi je samouvereno rekao da nas þeka loš put. Izuzetno loš. Jedina niva na koju smo naišli u blizini þajdžinice bila je u tako užasnom stanju da bi ruganje toj starici bilo i bestidno i nerazumno. A tojota je bila nova, s kompletnom opremom, kako je to u Aziji ustaljeno: ako veü možete da priuštite skup automobil, onda neka u njemu bude sve! I sportski izduv, i držaþ za bicikl (na koji se trbušasti vlasnik od detinjstva nije popeo) i CD plejer, i kuka za vuþu... Uopšte, sve one lepe, sjajne sitnice koje proizvoÿDþi izmišljaju da bi poveüali cenu vozila maltene duplo od osnovne. Vlasnik automobila verovatno je bio i vlasnik lokalnog bazara. Izgledao je kao obiþni uzbekistanski veleposednik, kako su ih crtali u starim crtaüima i na karikaturama, tj. sa istom verodostojnošüu kao i debelog kapitalistu s neizbežnom cigarom u zubima. Sigurno se ironija sudbine sastojala baš u tome da je ovaj postariji muškarac sve predstave o spoljašnjem izgledu bogataša povukao iz deþjih crtaüa i modnih evropskih þasopisa. Bio je debeo. Sa vezenom kapicom, opšivenom zlatnim nitima. U skupom i njemu tesnom odelu. Sa ništa manje skupom kravatom, koja je, van svake sumnje, nekoliko puta isprskana masnom hranom, a posle suje, ne mudrujuüi mnogo, oprali u veš-mašini. U oþišüenim cipelama, savršeno neumesnim za prašnjavu ulicu. Sa zlatnim prstenjem, sa krupnim sintetiþkim kamenjem - darmolinima, kako ih zajedljivo zovu juveliri. Vezena kapica trebalo je da simbolizuje njegovu bliskost narodu, a sve ostalo evropski izgled. U ruci je stezao mobilni telefon, veoma skup, ali koji je pre priliþio bogatom mladom tikvanu nego solidnom biznismenu. - Hoüe li nam odgovarati ovaj auto? - pitao sam Afandija. - Dobar auto - složio se Afandi. Ja sam još jednom pogledao oko sebe: u blizini nije bilo Inih. Ni neprijateljski nastrojenih, ni saveznika, ni obiþnih, koji su živeli meÿu ljudima. Divno. Izašavši iz Sumraka, zagledao sam se u lice vlasnika terenca. Onda sam ga lako dotakao. Saþekao sam dok se nije okrenuo ka meni, mršteüi zbunjeno guste obrve. Nasmešio sam se i poslao u njegovom pravcu dve þini, þiji su taþni nazivi bili isuviše izveštaþeni. Volimo da ih zovemo gde si, kuüo stara i ne razmišljaj. Lice savremenog velmože razvuklo se u osmeh kao odgovor. Dvojica momaka koji su ga pratili - obezbeÿenje ili dalji roÿaci, a biüe da su i jedno i drugo - oprezno su piljili u mene. U Sumraku, s mene ja spao nepažljivo stavljeni Timurov lik. Nepoznati Rus, koji je, raširivši ruke, išao u susret njihovom gazdi, izazivao je prirodno podozrenje. - Ah! Otkad se nismo videli! - povikao sam. - Stari prijatelj moga oca! Nebitno što je bio stariji od mene svega dvadesetak godina. Inaþe, prošla bi i verzija školskog druga ili seüaš li se kako smo zajedno služili, brate! Meÿutim, služili zajedno u poslednje vreme se ne koristi þesto. ýovek se jednostavno uzjoguni u iskrenom pokušaju da se seti kako je s vama služio zajedno i kako je to uopšte moglo da se desi kad se on þasno oslobodio vojske za gomilu zelenih novþanica ameriþke proizvodnje. Neki zbog toga razviju ozbiljnu

neurozu. - Sine prijatelja moga starog! - zavapio je muškarac, šireüi i on ruke u zagrljaj. - Gde si bio tako dugo? Tu je najvažnije da se þoveku da što manje informacija. Dalje üe on sve sam smisliti. - Ja? Živeo sam u Marijupolju, kod bake! - rekao sam. - Oh, kako mi je drago što te vidim! Postao si tako veliki þovek! Zagrlili smo se. Muškarac je mirisao na šašlik (vrsta ražnjiüa) i dobru kolonjsku vodu. Samo što je kolonjske vode bilo previše. - Aiii, kako dobra kola imaš! - dodao sam, bacajuüi odobravajuüi pogled na terenac. - Njega si hteo da mi prodaš? U oþima muškarca se pojavila tuga, ali zakletva ne razmišljaj nije mu ostavljala izbor. Ma neka samo kaže hvala Geseru što nas je tako dobro snabdeo pred put. Inaþe bi ga stari prijatelj zamolio da mu pokloni tojotu. - Da... njega... - tužno je potvrdio. - Drži! - Otvorio sam torbu, izvadio þetiri svežnja dolara i gurnuo mu u ruku. - Kljuþeve, ako može. Jako, jako žurim! - Ali on... on je skuplji... - izgovorio je nesreþnim glasom. - Pa ja ga polovnog uzimam! - objasnio sam. - Zar ne? - Pa jeste... - izmuþeno je priznao. - Ujka Farhade! - zbunjeno je povikao jedan od mlaÿih ljudi. Farhad ga je ošinuo strogim pogledom i mladiü je zaüutao. - Ne smetaj kada stariji razgovaraju, ne brukaj me pred sinom mog starog prijatelja! - zaurlao je Farhad. - Šta üe pomisliti sin mog starog prijatelja? Mladi ljudi su bili u panici. Ali su üutali. A ja sam uzeo iz njegovih ruku kljuþeve i seo na sedište vozaþa. Udahnuo sam miris ganc-novih kožnih presvlaka i podozrivo pogledao na brzinomer. Malo sutra polovan! Ako je verovati instrumentima, jedva da je prešao trista kilometara. Mahnuo sam rukom trojici koji su ostali bez prevoza, ali sa þetrdeset hiljada dolara. Izašao sam na put i rekao: - Izlazite iz Sumraka! Na praznom zadnjem sedištu pojavili su se Ališer i Afandi. - Ja bih na njega još malo sreüe bacio - rekao je Ališer. - Da posle ne pati. ýovek izgleda da nije dobar, mislim zao je... Ali, ipak... - Suviše þaranja bi mu napravilo zbrku u glavi. - Odmahnuo sam glavom. - Ne sekiraj se. Jasam mu, može se reüi, platio. Neüe propasti. - Hoüemo li da þekamo Edgara? - pitao je Ališer. - Ili da tražimo Svetle? Ali ja sam veü osmislio sve varijante i baš te dve odbacio. - Ne, neüe vredeti. Hajde da odmah odemo u planine. Što dalje od ljudi, to üemo biti mirniji. Kad je poþelo da se smraþuje, Ališer me je zamenio za volanom. Veü tri sata smo se vozili južno od Samarkanda, prema avganistanskoj granici. Na samom poþetku sumraka, užasni asfaltni put prešao je u košmarni zemljani drum. Prebacio sam se na zadnje sedište, gde je spokojno hrkao Afandi, i odluþio da sledim starþev primer. Pre nego što sam zadremao, izvadio sam iz torbe nekoliko borbenih amajlija. Novajlije vole magiþne skiptre svake vrste, kristale i noževe, svejedno da li su ih sami

napravili ili su ih napunili jaþi magovi. Inaþe, þak i slabi, neiskusni mag, koji je nekoliko dana s ljubavlju pravio artefakt i punio ga Silom, može da dobije neverovatan efekat. Nesreüa je u tome što je to upravo onaj efekat: moüni, produženi i proveren. Ali jednoliþan. Dve raznorodne þini ne mogu da se vežu za jedan predmet. Magiþni skiptar, koji je predviÿen da izbacuje plamen, biüe zastrašujuüe oružje i u rukama slabog Inog. Meÿutim, ako njegov protivnik uspe da shvati o þemu se radi, i ako prizove najobiþniju zaštitu od vatre, skiptar üe sa svojim vatrenim þudesima postati beskoristan. On ne može da zamrzava, isušuje ili da okreüe naglavaþke. Zato koristite vatru iz rezerve, ili udarajte skiptrom kao motkom! Zato ne þudi što su slabi magovi, koji najþešüe i dolaze u dodir s ljudima (a mešanje s njima i guranje nosa u njihova posla vole upravo slabi magovi), uvek koristili magiþni štap, hibrid obiþnog žezla i dugaþke palice. Neki su, da budemo iskreni, vladali palicom kudikamo bolje nego magijom. Seüam se kako je cela Straža pošla u bioskop Puškinski na premijeru Gospodara prstenova. I sve je bilo izuzetno dok Svetli Gandalf i Tamni Saruman nisu poþeli da se biju magijskim štapovima. Dva cela reda Inih prasnuli su u homerski smeh. Posebno praktikanti, kojima su svaki dan ulivali u glavu: mag koji se oslanja na artefakte jeste razmetljivac koji stremi efektima, a ne efikasnosti. Sila maga je u vestom korišþenju Sumraka i reþi. Meÿutim, razume se, postoji izuzetak od svakog pravila. Ako je iskusni mag uspeo da predvidi buduünost, svejedno da li je proþitao linije verovatnoüe ili se naprosto oslonio na svoje iskustvo, onda je napunjeni artefakt neprocenjivo oružje. Ako ste sigurni da vam je protivnik obortenj, koji nije sposoban da direktno manipuliše Silom, veü se oslanja na fiziþku silu i brzinu, jedna amajlija za ubrzavanje, jedan privezak sa štitom koji se aktivira na približavanje, jedan obiþni skiptar (mnogi radije zaþaraju obiþnu olovku: drvo i grafit su odliþna forma za skladištenje Sile) sa þinima za zamrzavanje. I to je sve! U lov za višim obortenjem možete slobodno poslati i maga sedmog nivoa. Štit üe odbiti napad, amajlija üe kretanju maga dati nezamislivu brzinu, a privremeno zamrzavanje pretvoriüe neprijatelja u nepomiþni grumen krzna i besa. Samo pozovete prevoz, neprijatelj je spreman za transport pravo na sud Inkvizicije. Artefakti, koje sam þuvao u svojoj torbi bili su kudikamo vredniji od novca koji je bio tu. I liþno ih je napravio Geser... Pa dobro, možda ih nije baš pravio, ali ih je liþno odabrao iz specijalno þuvane oružarnice. Moglo se raþunati ne samo na njihovu moþ, veþ i na to da þe oni biti korisni. Odjednom sam se setio prastarog australijskog deþjeg crtaüa koji sam gledao još u detinjstvu - Put oko sveta za osamdeset dana. Hladnokrvni engleski džentlmen Fileas Fog, koji je nameravao da proputuje svet za u to vreme rekordni rok, u crtaüu je izgledao kao vrlo vešt predskazivaþ, koji je taþno znao šta üe mu zatrebati u skorije vreme. Ako bi ujutru uzeo sa sobom matiþni kljuþ, strašilo u obliku oposuma i svežanj banana, uveþe su strašilom zatvarali rupu na boþnoj strani broda, matiþnim kljuþem podupirali su vrata o koja su udarali neprijatelji, a banane bi dobio majmun koji bi im u zamenu dao ulaznice. Sve u svemu, to je podseüalo na kompjuterske igrice žanra kvest, u kojima za svaki predmet treba naüi odgovarajuüu primenu. Geserovi artefakti mogli su da se koriste i s jasnom namerom i u nuždi. U svakom sluþaju, obiþno su vrlo primenjivi. Na sedište izmeÿu sebe i Afandija, koji je hrkao, stavio sam dvanaest predmeta i pažljivo ih osmotrio. To je trebalo ranije uraditi, ali kod kuüe ih nisam vadio da ne bih zainteresovao Naÿušku, a u avionu nisam hteo da se bavim magiþnim artefaktima. Posle prosto nije bilo vremena. Biüe vrlo uvredljivo ako se meÿu amajlijama naÿe i oružje protiv golema! Dva portabl borbena skiptra, ne duža od deset santimetara svaki. Prvi od crnog drveta - vatra. Drugi od oþnjaka morža - led. Eto, to je istovremeno i banalno i korisno. Do sada smo se snalazili i bez njih, ali svašta se tek može desiti. ýetiri srebrna prstena sa zaštitnim þinima. E, to je baš þudan komplet! Obiþni magijski štit

štiti od svega, samo je potrebno da se njegova energija hrani. Inima je zaštitno prstenje retko kad potrebno. A ovde su bile namenske zaštite od vatre, leda, kiseline i - vakuuma! ýak nisam odmah mogao da poverujem u to što sam video kroz Sumrak. Pažljivije sam prouþio prsten. Ne, sve.je baš tako! Prsten se sam aktivirao prilikom iznenadnog pada pritiska i zadržavao je oko svog korisnika vazduh. ýudna šala. Ima, naravno, nekoliko borbenih kletvi koje guše protivnika, a meÿu njima i stvaranje vakuuma oko njega. Šta su samo smislili za hiljade godina rata! Ali u pravoj borbi, ove hirovite i spore kletve niko ne primenjuje. ýetiri narukvice. A s njima je odmah sve jasno! ýetiri razliþite naredbe koje primoravaju i ljude i Ine da govore istinu: pijani jezik, razgovor u vagonu, poslednja ispovest i iz dubine duše. Sve amajlije su bile povezane. Njima se nikakav Rustam neüe odupreti, ispljuvaüe sve što zna. Jako dobra stvar! Razmislio sam i stavio sve narukvice na levu ruku, povezavši ih zajedniþkim reþima. Ako se Rustam zainati, dovoljno mi je da izgovorim: „Reci mi istinu", pa da se na drevnog maga obruši udarac þudovišne sile: istina, samo istina i ništa osim istine. Ostale su još dve amajlije, nimalo jednostavne i po obliku i po sadržaju. Njih je, Rþigledno, napravio sam Geser specijalno za ovu misiju. Najpre, SIM kartica za mobilni telefon u plastiþnoj kutijici. Obiþna kartica, ali napumpana magijom. Neko vreme sam je izuþavao, ali nisam ništa uspeo da shvatim. Tada sam se odluþio za eksperiment: izvadio sam iz telefona svoju i stavio karticu obraÿenu magijom. Ništa ne razumem! To je bila kopija moje SIM kartice! Ali zašto? Da ne bih trošio novac na pozive u Moskvu? Glupost... Neko vreme sam razmišljao, a onda sam pitao Ališera da pozove moj broj. Mobilni je, ma kako þudno bilo, i dalje radio. Telefon je zazvonio. Sve je u redu, to je zaista kopija moje kartice, ali iz nekog razloga, obraÿena magijom... Slegao sam ramenima i odluþio da u telefonu ostavim ovu karticu. Možda je to neki lukavi magiþni šifrant razgovora? Ali ja nikada nisam þuo za takvu magiju. Poslednja amajlija bio je morski oblutak s rupom, kokošji bog koji, prema ljudskom verovanju, donosi sreüu. Kroz rupu je bio provuþen srebrni lanþLü, vešto ispleten poput debele upredene niti. Sam po sebi, kokošji bog, naravno, ne donosi nikakvu sreüu, što deci ne smeta da ga kao opþinjeni traže po obali i da ga posle nose na grudima, provukavši vrpcu kroz rupu. Meÿutim, na ovaj kamen je stavljena složena þin, koja delimiþno liþi na dominaciju. Takoÿe za razgovor sa Rustamom? Razmislio sam i stavio lanþLü oko vrata. Ne može da škodi... Ostalo je da raspodelim prstenje i skiptre. Ni tu nisam dugo razmišljao. Prodrmao sam Afandija i zamolio ga da stavi prstenje. Afandi je ushiüeno rekao: „Ah!“, stavio prstenje na levu ruku, uživao malo u njemu i ponovo zaspao. Skiptre sam dao Ališeru, a on ih je üutke üušnuo u džep košulje, na prsima. Odatle su bukvalno štrcali kao egzotiþna penkala Parker ili Monblan, vrlo prefinjenog izgleda i zamalo pa jednako smrtonosna. Kažem zamalo jer je od kukica i kvaþica u potpisu neþijeg sasvim obiþnog pera poginulo daleko više ljudi nego od svih borbenih skiptara zajedno. - Odspavaüu malo - rekao sam Ališeru. Ališer je neko vreme üutao. Terenac se lagano peo uz planinu kamenitim putem, kojim se mnogo þešüe išlo na magarcima nego na þetiri toþka. Svetlost farova osvetljavala su þas desno þas levo, hvatajuüi naizmeniþno tamnu provaliju na þijem dnu je huþala reka, i strmu liticu stene. - Odspavaj - rekao je Ališer. - Samo pogledaj linije verovatnoüe. Put je bolno loš. - Uopšte neüu da rizikujem da ovo nazivam putem - složio sam se. Zatvorio sam oþi i

pogledao u Sumrak. U najbližu buduünost, tamo kuda su vodile izvijene i ispreplitane linije verovatnoüe. Slika mi se nije dopala. Bilo je isuviše linija koje su se odseþno prekidale i završavale na dnu klisure. - Ališeru, zaustavi. Isuviše si umoran da bi po mraku vozio po planini. Saþekaüemo do jutra. Ališer je tvrdoglavo odmahnuo glavom. - Ne. Oseüam da moramo da požurimo. I ja sam to oseüao, zato se nisam bunio. Predložio sam: - Daj da ja sednem za volan? - Mislim da ni ti nisi mnogo odmorniji. Antone, samo me razbudi malo. Zadrhtao sam. Ne volim magijom da otklanjam san i umor, ili da izoštravam percepciju. I to ne zbog negativnih posledica, njih nema; odspavaüe i sve üe biti u redu. Ovde je nesreüa u neþemu drugom: vrlo brzo prestanete da se oslanjate na obiþnu percepciju, poþinjete sve vreme da hodate potpomognuti magiþnom energijom, sve vreme ste þili i veseli, kao duševni bolesnici u manijakalnoj fazi. I sve vam od ruke polazi i u svakom društvu ste željeni gost, veseljak i džoker. Pre ili kasnije, na to se naviknete, pa hoüete da budete još aktivniji, još duhovitiji, još energiþniji. Poveüavate protok Sile kojim stimulišete nerve. I tako to sve više uzima maha dok ne shvatite da svu Silu koju ste sposobni da preradite traüite na veštaþku hrabrost. I sve postane jednostavno užasno. Magiþna narkomanija se ni po þemu ne razlikuje od obiþne narkomanije. Jedino što od nje boluju samo Ini... - Protresi - zamolio je Ališer. Zaustavio je automobil, povukao ruþnu, zabacio glavu unazad i zatvorio oþi. Stavivši jedan dlan na njegovo lice, a primakavši drugi do kratko ošišanog temena, usredsredio sam se. Zamislio sam kako potok Sile, koji ide kroz moje telo, poþinje da curi kroz dlanove, natapa Ališerovu glavu, kao hladna vatra protrþava nervima, kao iskra preskaþe sinapsama, podrhtava svaki neuron... nikakve posebne reþi nisu potrebne, radi se þistom Silom. Ovde je najvažnije da se slikovito zamisli fiziologija procesa. - Dosta je - rekao je Ališer osveženim glasom. - Dobro je. Pojeo bih nešto. - Odmah. - Nagnuo sam se preko sedišta u prtljažnik. Predoseüaj me nije prevario: tamo su bile dve kutije sa koka-kolom u plastiþnim flašama i nekoliko kutija sa þokoladicama. - Hoüeš li koka-kolu? - Šta? - povikao je Ališer. - Koka-kola? Hoüu! Hoüu i þokoladice! Bože, blagoslovi Ameriku! - Da to nije previše za izmišljanje jako slatke limunade i jako kaloriþnih þokoladica? Umesto odgovora, Ališer je dotakao prstom dugme plejera. Za sekudnu su se iz zvuþnika zaþuli dinamiþni akordi. - Onda dodaj na spisak i rokenrol - hladno je odgovorio. Neko vreme smo jeli þokoladice i zahvali ih koka-kolom. Svi Ini su sladokusci, hteli ne hteli. Ne prekidajuüi hrkanje, Afandi je zamljackao ustima i pružio ruku. Stavio sam mu þokoladicu meÿu prste otežale od prstenja, Afandi ju je pojeo, pritom se bukvalno nije ni probudio, i ponovo zahrkao. - Stižemo u tri po ponoüi - saopštio je Ališer. - Hoüemo li da þekamo do jutra? - Noü je naše vreme - odgovorio sam. - Razbudiüemo starca Rustama, nema veze. On se ionako ne pretvara. - ýudno je to - primetio je Ališer. - Neobiþno. Zašto živi tamo u peüini, kao isposnik?

- Zašto... - Malo sam razmislio. - Možda napasa koze ili ovce. Ili u planinama drži pþele. Ili meteorološku stanicu. - Ili opservatoriju, posmatra zvezde... Kakvo si to þudno prstenje stavio Afandiju? - Misliš na ovaj s rubinom? Zaštita od vakuuma. - Egzotiþno. - Ališer je povukao iz flaše. - Ne mogu ni da se setim nekog sluþaja da je Ini poginuo od vakuuma. - Ja se seüam. Nekoliko sekundi Ališer je üutao, a onda je klimnuo glavom i rekao: - Izvini. Nisam se odmah setio. Još uvek ti je teško? - Bili smo prijatelji... skoro. Barem koliko je to moguüe za Svetlog i Tamnog. - I ne samo Tamni. Kostja je bio i vampir. - On nije ubijao - jednostavno sam odgovorio. - I nije njegova krivica što nije odrastao kao þovek. Genadij je od njega napravio vampira. - Ko je to? - Njegov otac. - Zver - sa saoseüanjem je rekao Ališer. - Ne sudi prebrzo. Deþaku nije bila ni puna godina kad je završio u bolnici. Teška upala pluüa, alergija na antibiotike... ukratko, roditeljima su rekli da njihov sin neüe preživeti. Znaš, dopadnu ti nekad takvi lekari kakve ne bi pustio ni u veterinarsku stanicu jer bi bilo šteta za krave... „Vaš deþak üe umreti, pripremajte se za to, mladi ste ljudi, dobiüete drugog...“ Drugog, naravno, ne bi dobili. Kostja je bio prvo i poslednje Genadijevo dete. Vampiri posle inicijacije dovoljno dugo zadržavaju sposobnost za zaþHüe, to je þudna šala prirode. Ali mogu da dobiju samo jedno dete. Posle toga, vampir postaje sterilan. - Da, þuo sam - klimnuo je Ališer glavom. - Tako je Genadij razgovarao sa ženom... Ona je bila þovek, ali znala je da je njen muž vampir... Ima takvih porodica. Eto, on nikoga nikad nije ubio. Bio je vampir koji je poštovao zakon, a ona ga je volela... Zato je nju ugrizao. Inicirao ju je. Planirali su da sina inicira majka. Meÿutim, ona je bila u procesu metamorfoze, a deþak je umirao. Genadij je ugrizao i njega. Kostja se oporavio. To jest, on je, naravno, umro. Kao þovek je umro. Ali od upale pluüa se oporavio. Doktorka je trþkarala okolo i hvalila se da je to iskljuþivo zahvaljujuüi njenim talentima. Genadij mi je priznao da je zamalo nije zaklao zubima kad je poþela da mu nabacuje kako bi za to þudesno spasenje bio greh da joj ne zahvale. Ališer je üutao neko vreme. Onda je rekao: - Svejedno. Oni su vampiri. Za deþaka bi bilo bolje da je umro. - I umro je - složio sam se. Odjednom mi je nekako postao odvratan taj odgovor. Hteo sam da objasnim da je Kostja bio najobiþnije dete, samo je morao jednom nedeljno da pije konzerviranu krv. Da je obožavao da igra fudbal, da þita bajke i fantastiku, a onda je odluþio da upiše biološki fakultet da bi prouþio prirodu vampirizma i da bi nauþio vampire kako da prežive bez ljudske krvi. Ali, Ališer me ne razume. On je pravi stražar. On je pravi Svetli. A ja se trudim da shvatim þak i Tamne. ýak i vampire. Da shvatim i oprostim, ili makar da shvatim, ili makar da oprostim. Poslednje je najteže od svega. Ponekad je oproštaj najteži na svetu. Zazvonio mi je telefon u džepu. Izvadio sam ga. Aha. Isto ono sivo svetlo. - Zdravo, Edgare - rekao sam. Posle kratke pauze, Edgar je pitao: - Šta je bilo, pojavio ti se moj broj? - Ne, dosetio sam se.

- Jak si mi ti - s þudnom intonacijom je odgovorio Edgar. - Antone, veüþitav sat sam u Samarkandu. Gde ste vi? - Ko to mi? - Ti, Ališer i Afandi. - Inkvizitor oþigledno nije uzalud utrošio taj sat. - Napravili ste svašta... - Mi? - uznemirio sam se. - Pa dobro, ne samo vi - ispravio se Edgar - ali i vi. Zašto ste uzeli auto od direktora pijace? - Nismo uzeli, kupili smo. U skladu s taþkama o opravdanosti konfiskacije prevoznog sredstva u izuzetnim situacijama. Treba li da ti citiram odgovarajuüe paragrafe? - Antone, Antone, prekini - brzo je rekao Edgar. - Niko vas ni za šta ne optužuje. Ali situacija je stvarno mraþna. Da bismo je zamaskirali, moramo da proguramo verziju o uništavanju velike bande terorista. A ti znaš da mi baš i ne volimo da maskiramo svoje... svoje brljotine kao ljudske zloþine. - Edgare, razumem te - rekao sam. - Evo zašto smo ovde? Imam liþni razgovor s jednim Inim, koji nije u službi u stražama. Doleteo sam nezvaniþno i imam puno pravo da se kreüem po zemlji. - U izuzetnoj situaciji, s vodiþem i pod kontrolom saradnika Straže - ispravio me je Edgar. - Pa Afandi je s nama. Edgar je uzdahnuo. Uþinilo mi se da su mu negde u zadnjem planu nešto brzo rekli. - Dobro, Antone, dobro. Rešavaj te svoje liþne stvari... kojima üe posle morati da se bavi i Inkvizicija. Samo ne treba noüu da se vozite po planinama, sleteüete u provaliju. Iskreno govoreüi, njegova briga me je þak ganula. - Ne brini - rekao sam. - Odmoriüemo se do jutra. - Dobro, Antone. - Edgar je poüutao, a onda nekako nevesto promrmljao: - Bilo je prijatno porazgovarati s tobom... bez obzira na sve. Sklonio sam telefon. Rekao sam Ališeru: - ýudan je ovaj Edgar. On je i kao Tamni bio þudan. A kad je prešao u Inkviziciju, tek onda je postao þudan. - Znaš, mislim da üeš i ti, pre ili kasnije, otiüi u inkvizitore - rekao je Ališer jednoliþno. Razmislio sam o njegovim reþima i odmahnuo glavom: - Ne. Neüe moüi. Žena i üerka su mi više Svetle. Takve ne uzimaju u Inkviziciju. - Radujem se toj okolnosti - ozbiljno je rekao Ališer. - Pa, hoüemo li? I u tom trenutku se na planini nešto zatreslo. U poþetku lagano, kao da isprobava snagu stena. A onda sve jaþe i jaþe. - Zemljotres! - zavapio je Afandi probudivši se. - Izaÿite iz kola! Kad je hteo, mogao je þak da bude i ozbiljan. Iskoþili smo iz džipa, popeli se malo više stazom i zamrli. Planina se zatresla. S vrha je uz zviždanje sipalo sitno kamenje. Ne dogovarajuüi se, Ališer i ja smo podigli zajedniþku zaštitnu kupolu. Ni Afandi nije bio lenj: prineo je dlan Rþima kao da salutira i poþeo da prouþava noþ u potrazi za nepoznatom opasnošüu. I nešto je zaista ugledao. - Gledajte tamo! - povikao je, poskakujuüi u mestu i pružajuüi ruku. - Tamo, tamo! Okrenuli smo se, nastavljajuüi da držimo štit iznad glave, o koji je, uz kloparanje, odskakivalo kamenje. Pratili smo Afandijev pogled. Pojaþao sam noüni pogled (inaþe, posle moje stimulacije, Ališeru to nije bilo potrebno). I videli smo kako se susedna planina, gusto obrasla šumom, pretvara u prah. Izgledalo je kao da su se moüni udari valjali odnekud iz unutrašnjosti planine. Planina se

tresla zasuta vodopadom krša, lavinama velikog kamenja, þitavim šumama vekovnog drveüa koje je brzo punilo klisure. Za nekoliko minuta, hiljadu metara visok planinski vrh pretvorio se u plato samlevene mešavine kamena i stabala drveüa pretvorenog u kašu. A onda sam se dosetio da pogledam planinu kroz Sumrak. I video sam vrtlog Sile, koji je kružio nad zonom kataklizme. Ili je to bio vrtlog prokletstva baþen na ovo mesto, ili nekakva specijalna kletva koja izaziva zemljotres. Nije bilo sumnje u to da katastrofa ima magiþni uzrok. - Promašili su - rekao je Ališer. - Antone... Jesi li ti to razgovarao s Edgarom? - Da. - Jesi li siguran da Inkvizicija nema neko potraživanje od tebe? Progutao sam knedlu koja mi je zastala u grlu. Potraživanje Inkvizicije, to je jako, jako tužno. Možda najgora vest koju Ini može da þuje. - Inkvizicija ne bi promašila... - poþeo sam. Zapeo sam. Izvadio sam mobilni telefon i pogledao kroz Sumrak. U þauri od plastike, metala i silicijuma, SIM kartica pulsirala je plaviþastom vatrom. Tipiþno ponašanje za amajliju koja radi. - Izgleda da znam šta se dogodilo - rekao sam birajuüi broj. - Izgleda da ovo nema veze sa Inkvizicijom. - Slušam te, Antone - odgovorio je Geser. Reklo bi se da ga nisam probudio. Mada... u Moskvi je još veþe. - Geseru, moram da razgovaram s nekim iz evropskog tribunala. Odmah. - S nekim od magistrata? - precizirao je Geser. - Pa neüu valjda s pomoünikom noünog portira! - Saþekaj trenutak - mirno je rekao Geser. - I ne prekidaj vezu. Trebalo je "da þekam tri minuta. Za sve to vreme stajali smo i posmatrali vrtlog prokletstva koji je zamirao. Prizor je zaista bio þaroban. Verovatno su za ovaj zemljotres potrošili nekakvu drevnu i moünu amajliju. Poput onih koje se þuvaju u specijalnim magacinima Inkvizicije. - Erik - zaþuo se u slušalici samouvereni i snažan glas. - Slušam vas, Svetli. - Gospodine Eriþe. - Nisam hteo da utvrÿujem koju poziciju zauzima u Inkviziciji. Oni tamo ne vole baš da otkrivaju svoju hijerarhiju. - Trenutno se nalazim u blizini grada Samarkanda u Uzbekistanu. Imamo vanrednu situaciju. Da li biste mogli da mi kažete da li je Inkvizicija poslala svog saradnika Edgara? - Edgara? - zamišljeno je pitao Erik. - Kog Edgara? - Iskreno govoreüi, nikada nisam znao njegovo prezime - priznao sam. - Bivši saradnik moskovske Dnevne straže, došao je u Inkviziciju posle procesa protiv Igora Teplova u Pragu... - Da, da, da - živnuo je Erik. - Edgar. Naravno. Ne, mi ga nismo poslali u Samarkand. - A koga ste poslali? - Antone, ne znam da li ste u toku - rekao je Erik s neskrivenom ironijom - ali evropski biro Inkvizicije bavi se Evropom. I pride Rusijom, zbog njenog geografskog položaja. Mi nemamo ni snage ni želje da pod svoju kontrolu uzmemo dogaÿaje u Aziji, gde se nalazi zemlja Uzbekistan. Treba da se povežete s azijskim biroom Inkvizicije. Sada se on nalazi u Pekingu. Da vam dam broj? - Ne, hvala - odgovorio sam. - A gde se sada nalazi Edgar? - Na odmoru. Veü... - usledila je kratka pauza - mesec dana. Još nešto? - Mali savet - nisam se uzdržao. - Proverite gde se inkvizitor Edgar nalazio u vreme vama poznatog edinburškog incidenta.

- Saþekaj malo, Antone! - Erik je izgubio staloženost. - Hoüeš da kažeš... - Završio sam - progunÿao sam u slušalicu. I Geser, koji je, naravno, slušao razgovor od prve do poslednje reþi, odmah je iskljuþio Erika. Rekao je: - ýestitam, Antone. Jednog od trojice smo identifikovali. Ti si ga identifikovao. - Hvala za SIM karticu - odgovorio sam. - Kad ona ne bi pokazivala pogrešnu lokaciju, veü bih bio mrtav. - Ona inaþe treba da daje ubedljivost tvom glasu u telefonskom razgovoru s ljudima - rekao je Geser. - A zbrka u lociranju je sporedni efekat, nikako nisam mogao da ga se rešim. To je sve, bitno je da radi! Odmah üemo se pozabaviti Edgarom. Zamišljeno sam pogledao u telefon. Iskljuþio sam ga i sklonio u džep. Da li se Geser našalio za ubedljivost ili je rekao istinu? - Dakle, Edgar - zadovoljno je izgovorio Ališer. - Ipak Edgar! Znao sam da se Tamnima ne može verovati. ýak ni inkvizitorima.

GLAVA 6. Na Plato demona izašli smo u pola þetiri ujutru. Usput smo prošli pored malog sela u planini: manje od deset kuüica od gline, malo po strani od puta. U jedinoj ulici gorela je vatra, a oko nje su se tiskali ljudi - izmeÿu deset i dvadeset, ne više. Oþigledno je zemljotres zaplašio stanovnike planinskog aula 22 pa nisu smeli da spavaju u kuüama. Terenac je, kao i pre zemljotresa, vozio Ališer. A ja sam dremao na zadnjem sedištu i razmišljao o Edgaru. Znam da nije voleo Straže, ali šta ga je nateralo da se okrene protiv Inkvizicije? Zašto je narušio sve moguüe zabrane i uvukao ljude u svoje intrige? Nerazumljivo! Edgar je bio karijerista, kao i svi Tamni. Mogao je da izvrši ubistvo. Za sve je bio sposoban, šta tu ima da se priþa, Tamni nemaju moralne ograde. Ali da uradi nešto što bi ga dovelo u sukob sa svim Inima, trebalo bi da u potpunosti siÿe s uma od žudnje za vlašüu. A Edgar je svakako imao pribaltiþku uzdržanost. Jedno je penjanje ka vrhu lestvice desetinama godina, a drugo je da sve to stavi na jednu kartu? Nezamislivo! Šta je on saznao o Vencu Svepostojeüeg? Kakve podatke je iskopao u arhivama Inkvizicije? Koga je još uspeo da privuþe? Tamni, vampir i svetli iscelitelj. Ko su oni? Odakle su? Zašto su pristali na dogovor sa inkvizitorom? Kakvi mogu da budu zajedniþki ciljevi za Tamnog, Svetlog i inkvizitora? Inaþe, u pogledu cilja, nisam se suviše time zanosio. Cilj je uvek jedan te isti. Moü. Sila. Vlast. Može se reüi da smo mi Svetli drugaþiji. Da nama nije potrebna vlast radi vlasti, veü samo da bismo pomagali ljudima. I to je, sasvim sigurno, istina. Ali moü je i nama potrebna. Svakom Inom je poznat taj sladak oseüaj, to uzbuÿujuüe oseüanje liþne moüi: i vampiru koji zariva zube u devojaþko grlo; i iscelitelju koji pokretom malog prsta spasava dete koje umire. Kakva je razlika? Posle üe svako sam odluþiti kako üe upotrebiti steþenu moü. Mene je kudikamo više brinuo drugi momenat. Edgar je uþestvovao u incidentu s knjigom Fuaran. Razgovarao je s Kostjom Sauškinom. I to me je opet vraüalo nesreünom mladiüu, Viktoru Prohorovu. Deþaku Vitji, koji se družio s deþakom Kostjom... Sve je iznova ukazivalo na Kostju Sauškina. Šta? Je li on na neki naþin uspeo da se spase? Da li je pomoüu ostataka Sile postavio oko sebe neki vampirski štit i postojao dovoljno dugo da napravio portal i pobegne iz skafandra pre nego što je izgoreo? A onda se povezao s Edgarom! Ne, naravno, to nije moglo da se desi. Inkvizicija je vrlo ozbiljno prouþila taj incident. Inaþe, šta ako je Edgar još tada zapoþeo dvostruku igru? Šta ako je baš on falsifikovao rezultate istrage? Svejedno, ne slaže se. Zašto bi on spasavao vampira koga je tako vatreno lovio? Da ga spase, a onda još da zajedno prave zaveru? Šta je to Kostja mogao da mu da? Bez Fuarana nema niþega! A knjiga je uništena, to je sasvim izvesno. Tražili su je ništa manje pažljivo nego Kostju. Tim pre što su i magiþnim sredstvima fiksirali njeno uništenje: izbacivanje Sile prilikom uništenja tako moünog i drevnog artefakta vidi se nadaleko. Inaþe, po svemu sudeüi, kao prvo: Edgar nije mogao da spase Kostju; a kao drugo: nije imao razloga za to. Pa ipak, ipak, ipak... Ališer je zaustavio vozilo i iskljuþio motor. Tišina koja je nastupila pokazala se zaglušujuüom.

- Izgleda da smo stigli - rekao je. Pomilovao je volan i rekao s ljubavlju: - Dobra kolica. Nisam oþekivao da üemo stiüi. Okrenuo sam se ka Afandiju. On više nije spavao. Stiskajuüi usne, posmatrao je bizarne kamene figure koje su bile razbacane ispred. - I tako stoje zarobljeni - rekao sam. Afandi me je pogledao s neskrivenim strahom. - Znam sve - pojasnio sam. - Loša priþa se dogodila - sa uzdahom je rekao Afandi. - Ružna. Nedostojna Svetlog. - Afandi, jesi li ti Rustam? - pitao sam direktno. Afandi je odmahnuo glavom. - Ne, Antone. Ja nisam Rustam. Ja sam njegov uþenik. Otvorio je vrata i iskoþio iz džipa. Poüutao je na sekund. I promrmljao: - Ja nisam Rustam, ali üu biti Rustam... Ališer i ja smo se pogledali i izašli iz kola. Bilo je tiho i prohladno. Noüu je u planinama uvek prohladno, þak i leti. Tek je poþelo da sviüe. Plato, koji mi je bio poznat iz Geserovih seüanja, gotovo da se nije izmenio. Samo obrisi kamenih figura, uglaþani od vetra i retkih kiša, postali su manje oþigledni, iako su i dalje bili prepoznatljivi. Grupa magova s rukama podignutim za prizivanje kletve, obortenj, mag u begu... Zadrhtao sam. - Šta je to... - prošaptao je Ališer. - Šta se ovde dogodilo... Zavukao je ruku u džep i pronašao paklicu cigareta i upaljaþ. - Daj i meni - zamolio sam. Poþeli smo da pušimo. Vazduh je okolo bio toliko þist da nam je reski miris duvana bio tako mio: podseüao nas je na gradski smog. - To... to su bili ljudi? - pitao je Ališer pokazujuüi na kamene blokove. - Ini - popravio sam ga. - I oni... - Oni nisu umrli. Oni su se skamenili. Lišeni su svih oseüanja. A razum je ostao, privezan za kamene blokove. - Pogledao sam u Afandija, ali on je zasad samo zamišljeno stajao, þas razgledajuüi polje davne bitke, þas gledajuüi ka istoku, gde je nebo blago rumenelo. Onda sam ja pogledao plato kroz Sumrak. Prizor je zaista bio þudovištan. Ono što je Geser video pre dve hiljade godina izazivalo je strah i odvratnost. Ono što sam ja gledao, izazivalo je žalost i bol. Gotovo svi Tamni, koje je bela sumaglica pretvorila u kamen, bili su bezumni. Njihov razum nije podneo zatoþeništvo u potpunoj izolaciji od svih organa za oseüaje. Aure u boji, koje su treperile oko statua, gorele su vatrom bezumlja. Ako bismo pokušali da pronaÿemo analogiju, to bi izgledalo otprilike kao da stotinu luÿaka besmisleno kruži na jednom mestu, ili, naprotiv, stoji skamenjeno; viþe, šišti, stenje, plaþe, slini, para sebi lice ili pokušava da iskopa oþi. I samo je nekoliko aura saþuvalo nekakve ostatke razuma. Ili su se njihovi vlasnici odlikovali neþuvenom snagom volje, ili su isuviše goreli od žeÿi za osvetom, ali u njima nije bilo ludila. Zato je besa, mržnje i želje da se uništi sve što postoji bilo napretek. Prestao sam da gledam kroz Sumrak. Pogled sam preneo na Ališera. Mag je pušio, ne primeüujuüi da je cigareta veü dogorela do filtera. Tek kad mu je žar oprljio prste, bacio je opušak. I rekao: - Tamni su dobili ono što su i zaslužili. - Tebi ih uopšte nije žao? - pitao sam.

- Oni naše sažaljenje koriste protiv nas. - Ali ako u nama nema sažaljenja, po þemu üemo se razlikovati od njih? - Po boji. - Ališer je pogledao u Afandija. - Gde da tražimo Velikog Rustama, Afandi? - Našao si ga, Svetli s kamenim srcem - tiho je odgovorio Afandi i okrenuo se ka nama. Preobražavao se velikom brzinom. Postao je viši za glavu i širi u ramenima: košulja mu se pocepala, a gornje dugme je odletelo zajedno sa otkinutim mesom. Koža mu je, na moje þXÿenje, posve - tlela, a oþi su postale svetloplave. Morao sam da se podsetim da su pre dve hiljade godina stanovnici Azije izgledali sasvim drugaþije nego danas. Danas üe se Rus nasmejati, a Evropljanin üe politiþki korektno preüutati, kada þuje od Azijca da su njegovi preci imali ruse kose i plave Rþi. Ali u tim reþima ima kudikamo više istine nego što se þini našim savremenicima. Inaþe, Rustam je imao crnu kosu. I, naravno, istoþno poreklo se prepoznavalo u crtama lica. - Vi ipak jeste Rustam - rekao sam naginjuüi glavu. - Pozdravljam vas, Veliki! Hvala vam što ste se odazvali na našu molbu. Ališer je pored mene kleknuo na.jedno koleno, bukvalno kao blistavi vitez pred svojim vladarem, s poštovanjem, ali i gord. - Afandi nije Rustam - odgovorio je drevni mag. Njegov izgled bio je zamišljen, kao da je slušao neþiji glas. - Afandi je moj uþenik, moj prijatelj, moj þuvar. Ja više ne živim meÿu ljudima. Moj dom je Sumrak. Kad treba da se kreüem meÿu smrtnicima, pozajmljujem njegovo telo. Eto ti sad... Klimnuo sam glavom slušajuüi njegove reþi. Rekao sam: - Znate zašto smo došli, Veliki. - Znam. I nemam nikakvu želju da odgovaram na Geserova pitanja. - Geser je rekao da vam... - Moj dug Geseru je moj dug. - U Rustamovim oþima blesnula je besna iskra. - Seüam se našeg prijateljstva i seüam se našeg neprijateljstva. Zamolio sam ga da napusti Stražu. Zamolio sam ga da prekine rat zarad ljudi... zarad našeg prijateljstva, ali i zarad samih ljudi. Ali Geser je kao ovaj mladiü... Zaüutao je gledajuüi u Ališera. - Hoüete li ipak da pomognete nama? - pitao sam. - Odgovoriüu na pitanje - rekao je Rustam. - Na jedno pitanje. I tada üe moj dug prema Geseru biti vraüen. Pitaj, ali nemoj da pogrešiš. Umalo nisam izvalio: „Jesi li stvarno poznavao Merlina?“ Oh, te zagonetke... Postavi jedno pitanje, poželi tri želje... - Šta je to Venac Svepostojeüeg i kako je najjednostavnije doüi do njega na sedmom nivou Sumraka? - pitao sam. Na Rustamovom licu pojavio se osmeh. - Podsetio si me na jednog þoveka iz Horezma. Lukavog trgovca kom sam ostao dužan... I obeüao sam da üu mu ispuniti tri želje. On je dugo razmišljao, a onda je rekao: „Hoüu da se podmladim, izluþim od svih bolesti i postanem bogat - to je jedna želja.“ Ne, mladi maže. Neüemo igrati tu igru. Ja ne ispunjavam želje, ja odgovaram na jedno pitanje. To üe biti dovoljno. Šta taþno hoüeš da znaš? Šta je to Venac Svepostojeüeg ili kako doüi do njega? - Nikako ne bih želeo da se naÿem u koži Pandore koja postavlja pitanje: „Kako se otvara ovaj sanduk?" - promrmljao sam. Rustam se zasmejao, a u njegovom smehu bila je i nota bezumlja. A šta pa da se oþekuje od Svetlog koji se rastvorio u Sumraku i koji je živeo kraj neprijatelja koje je nekada osudio na veþno muþenje? On je sam sebi namenio tu kaznu, ili

pokajanje koje ga lagano ubija... - Šta je Venac Svepostojeüeg? - pitao sam. - Reþ koja probija Sumrak i povezuje ga s ljudskim svetom - u trenutku se odazvao Rustam. - Napravio si ispravan izbor, mladi maže. Odgovor na drugi deo pitanja bi te zbunio. - A ne, ako odgovarate samo na jedno pitanje, onda odgovarajte þasno! - povikao sam. - Objasnite kako radi ta þin i þemu služi! - Dobro - neoþekivano lako se složio Rustam. - Moü Inog je umeüe korišþenja ljudske Moüi koja teþe kroz sve slojeve Sumraka. Naš svet je bukvalno ogromna ravnica u kojoj žive mali ljudi-izvori koji proizvode Moü, ali ne umeju njome da upravljaju. Mi, Ini, samo smo jaruge gde se sliva voda stotina i hiljada izvora. Mi ne dajemo ni kap vode ovom svetu, ali umemo da sakupljamo i koristimo tuÿe. Naša sposobnost da sakupljamo tuÿu Moü posledica je naše sposobnosti da ulazimo u Sumrak, da probijamo barijere izmeÿu nivoa i da manipulišemo sve moünijim i moünijim energijama. Reüi koje je osmislio moüni Merlin briše barijere koje odvajaju naš svet od nivoa Sumraka. Šta misliš, mladi maže, šta se onda dogaÿa? - Katastrofa? - pretpostavio sam. - Svet Sumraka se razlikuje od našeg. Na treüem nivou su dva meseca... - Merlin je razmišljao drugaþije - rekao je Rustam. Po svoj prilici se zaneo i, odgovorivši na pitanje, nije imao ništa protiv da nastavi dalje. - Merlin je smatrao da je svaki nivo Sumraka nešto što se ne dogaÿa u našem svetu. Moguünost koja se nije obistinila. Senka odbaþena od postojanja. Naš svet neüe nestati, veüüe ga uništiti Sumrak. Satrüe ga kao što sunþeva svetlost satire senke... Sila üe, kao voda u okeanu, preliti þitav svet. I pod vodom više neüe biti važno ko ume da zaroni u Sumrak, a ko ne. Ini üe izgubiti svoju Moü. Zauvek. - Je li to taþno, Rustame? - Ko zna? - Rustam je bespomoüno raširio ruke. - Odgovaram na tvoje drugo pitanje zato što ni sam ne znam odgovor. Moguüe je da üe tako biti. Da ljudi þak neüe ni primetiti promene zato što üe Ini postati obiþni ljudi. Ali to je najjednostavniji odgovor, a da li jednostavno uvek biva i taþno? Moguüe je da nas þeka katastrofa. Dva mala meseca üe se sudariti s jednim velikim, plava mahovina poþHüe da raste na pšeniþnim poljima... Ko zna, maže, ko zna... Možda üe Ini oslabiti, ali üe saþuvati deo svoje snage. A možda üe se dogoditi nešto sasvim nezamislivo. Nešto što ne možemo þak ni da zamislimo. Merlin nije rizikovao da upotrebi reþ. Izmislio ju je zabave radi. Prijalo mu je saznanje da on može da promeni ceo svet, ali nikad nije nameravao da to i Xþini. A ja mislim da je Merlin bio u pravu. Nije vredno da se dira ono što je on sakrio u Sumraku. - Ali Venac Svepostojeüeg veü traže - rekao sam. - To nije dobro - staloženo je rekao Rustam. - Ja bih vam savetovao da se manete toga. - Samo što to nismo mi - rekao sam. - To uopšte nismo mi. To su inkvizitor, Svetli i Tamni, koji su se udružili. - Zanimljivo - složio se Rustam. - Ne dešava se þesto da jedan isti cilj spoji neprijatelje. - Možete li da nam pomognete da ih zaustavimo? - Ne. - Ali i sami kažete da to mora da se prekine! - Na svetu ima mnogo loših stvari. Meÿutim, pokušaj da se pobedi zlo obiþno raÿa još veüe zlo. Savetujem vam da þinite dobro, samo tako može da se doÿe do prave pobede! Ališer je uzbuÿeno frknuo. ýak sam se i ja namrštio od ovog mudrog, ali apsolutno beskorisnog saveta. Voleo bih da vidim kako bi ti pobedio zlo, Rustame, da ti i Geser niste prizvali belu sumaglicu! Neka mi je i bilo žao zatoþenih Tamnih, ali da ih Geser i Rustam nisu zaustavili, nisam nimalo sumnjao da bi uništili i njih dvojicu, i one Ine i ljude koje su štitili... Da,

možda zlo ne može da se pobedi zlom. Ali ni dobro neüe preovladati dobrim. - Možete li makar da pretpostavite šta bi oni dobili? - pitao sam. - Ne. - Rustam je odmahnuo glavom. - Ne mogu. Da obrišem razliku izmeÿu ljudi i Inih? Ali to je tako glupo! Onda treba da se obrišu sve nejednakosti na svetu. Izmeÿu bogatih i siromašnih, jakih i slabih, muškaraca i žena. Jednakost üe se najlakše postiüi ako ih sve,pobijemo. - Nasmejao se i ja sam ponovo sa užasom shvatio da Veliki Drevni nije pri sebi. Ipak, uþtivo sam odgovorio: - U pravu ste, Veliki Rustame. To je glup cilj. Njega je veü pokušao da ostvari jedan Ini... uz pomoü knjige Fuaran. Istina, na drugi naþin: hteo je da sve ljude pretvori u Ine. - Kakva domišljatost - odgovorio je Rustam nezainteresovano. - Ali slažem se da su to dva puta koja vode ka istom cilju. Meÿutim, mladi maže, sve je, po svoj prilici, mnogo složenije. - Zaþkiljio je. - Ja mislim da je inkvizitor našao nešto u arhivi. Zapravo, odgovor na pitanje šta je Venac Svepostojeüeg. - I? - upitao sam. - I ispostavilo se da je odgovor zadovoljio sve. I Tamne, i Svetle i inkvizitore koji þuvaju ravnotežu. Zadivljujuüe je što se na svetu našla takva stvar. ýak sam pomalo i radoznao. Meÿutim, ispriþao sam sve što znam. Merlinove reþi poništavaju razlike izmeÿu nivoa Sumraka. - Vi i sami obitavate u Sumraku - primetio sam. - Mogli bi malo da sugerišete! Ako Sumrak nestane, i vi üete nestati! - Ili üu postati obiþan þovek i proživeti ostatak ljudskog života - rekao je Rustam bez ikakvog uzbuÿenja. - Nestaüe svi koji su se povukli u Sumrak! - povikao sam. Ališer me je zaþXÿeno pogledao. Pa da... On ne zna da se put Inih završava na sedmom nivou Sumraka... - Ljudi su smrtni. Zašto bismo mi bili bolji od njih? - Pa pretpostavite, Rustame! - usrdno sam zamolio. - Vi ste mudriji od mene. Šta to može biti? Šta je inkvizitor mogao da pronaÿe? - Pitaj ga sam! - Rustam je pružio ruku. Njegove usne su se mrdnule i potok zaslepljujuüe bele svetlosti prozujao je pored mene ka tojoti. Naravno, mogao bih i sam da primetim Edgara... kad bih oþekivao da ga vidim na platou. A možda i najpažljivija provera ne bi ništa pokazala. Nije se sakrio u Sumraku i ne banalnim þinima dostupnim svakom Inom. Edgara je od naših pogleda skrivala nekakva magiþna amajlija koju je stavio na glavu. Pomalo je podseüala malo na tibetansku kapu, malo na jevrejsku jarmulku. Samo su mi njene dimenzije smetale da je nazovem kapom nevidljivosti. Pre je bila kapþe nevidljivosti. Potpuno mahinalno, napravio sam magijski štit i primetio da je i Ališer uradio isto. Izgleda da Rustama inkvizitorovo prisustvo nije nimalo uzbudilo. Svetlost koju je prizvao zatekla je Edgara. Inkvizitor je sedeo na haubi automobila, klateüi noge i posmatrajuüi nas hladnokrvno. U prvom trenutku, izgleda da nije shvatao šta se dešava. Onda je kapica na njegovoj glavi poþela da se dimi. S prigušenom psovkom, Edgar ju je bacio na zemlju. I tek tada je shvatio da ga vidimo. - Zdravo, Edgare - rekao sam. Uopšte se nije promenio otkad smo se videli poslednji put. Bilo je to u vozu, kad smo se zajedno borili protiv Kostje Sauškina. Samo nije bio u uobiþajenom odelu s kravatom, veü se obukao slobodnije i udobnije: sive lanene pantalone, beli tanki džemper od pamuka, dobre kožne cipele s debelim ÿonom... Sav je bio uglaÿen, svetski, evropski. U azijskoj pustari izgledao je kao dobrodušni kolonizator koji se nedavno udaljio od bremena belog þoveka, ili kao engleski špijun

iz vremena Kiplinga i Velike igre koju su ovde igrale Rusija i Velika Britanija. - Zdravo, Antone. - Edgar je sišao s haube i raširio ruke. - Pa eto... zasmetao sam razgovoru. Ma kako þudno bilo, delovao je stidljivo. Znaþi, kad nekome na glavu pošaljemo tektonsko prokletstvo, zbog toga se ne stidimo? A stidimo se da se pogledamo u oþi? - Šta si uradio, Edgare? - pitao sam. - Tako je ispalo. - Uzdahnuo je. - Antone, þak neüu ni da se pravdam! Jako mi je neprijatno. - Je li ti i u Edinburgu bilo neprijatno? - pitao sam. - Kad ste sekli grla stražarima? Kad ste unajmljivali razbojnike? - Vrlo neprijatno - klimnuo je Edgar. - Tim pre što se ispostavilo da je sve bilo uzalud. Nismo se probili do sedmog nivoa. Afandi-Rustam se zasmejao udarivši se rukama po bokovima. Šta je od toga bilo Rustamovo, a šta Afandijevo, ne znam. - Njemu je neprijatno! - rekao je Rustam. - Njima je uvek neprijatno i uvek je uzalud! Edgar, oþigledno zbunjen takvom Rustamovom reakcijom, þekao je da se drevni mag sit ismeje. A ja sam brzo pogledao inkvizitora (inaþe, veü valja da se kaže bivšeg inkvizitora) kroz Sumrak. Da, bio je okiüen amajlijama kao novogodišnja jelka ukrasima. Ali osim amajlija, bilo je tu još kojeþega. ýini. Spojio je najjednostavnije prirodne materije, koje se brzo i lako pune þarolijama i dobijaju magiþna svojstva od lakih, gotovo neprimetnih dodira Sile. Tako salitra, ugalj i sumpor, gotovo bezopasni sami po sebi, postaju prah koji bukne i od najmanje iskre. Nije Edgar sluþajno bio obuþen u þist pamuk, lan i kožu. Prirodni materijali su srodni magiji. Jakna od skaja ne možeš da se zaþara. I eto, zbunjivale su me baš te þini koje su njegovu laku odeüu pretvarale u magiþni oklop. ýaranje je oruÿe þarobnica i veštica. Magovi ih retko koriste. Nikako nisam mogao da zamislim Edgara kako pažljivo natapa pantalone biljnim napicima. Šta to radi drugi þlan njihovog zloþinaþkog udruženja? Svetla isceliteljka? Da, isceliteljke umeju da þaraju i vraþaju, znam to odliþno po Svetlani. - Edgare, ti shvataš da moram da te lišim slobode - rekao sam. - A ako ti ne uspe? - Edgar nije þekao odgovor. Netremice je posmatrao Rustama, a prsti njegove leve ruke pomerali su se pletuüi kletvu. Shvatio sam kakvu i oklevao sam samo na trenutak, razmišljajuüi da li da upozorim Rustama ili ne. Ma kako þudno bilo, ali i u mom interesu je bilo da Edgar uspe... - Rustame, on spliüe ispovest! - povikao sam. Ipak je on bio Svetli drevni mag sa hiljadu keþeva u rukavu... Edgar je momentalno udario zakletvom viþXüi istovremeno: - Kako da uzmem Venac Svepostojeüeg? Eto! Nisu zatrebale moje þetiri narukvice predviÿene da ga nateram na iskrenost! Svi smo üutali i zurili u Rustama. A on je trljao grudi tamo gde ga je udarila kletva. Podigao je glavu i pogledao u Edgara hladnim plavim oþima. Rekao je: - Rukama. Ališer se nasmejao. Eto, Edgar je bio žrtva sopstvene dvosmislene formulacije. ýak i pod moünom kletvom, Rustam mu je brzo dao odgovor apsolutno taþan i savršeno beskoristan, kao matematiþar iz anegdote. A onda je Rustam, jedva pomerivši usne, udario kao odgovor. Pri þemu je udario neþim potpuno nepoznatim. Nije bilo nikakvih zvuþno-vizuelnih efekata. Edgar se samo zaneo na jednu,

pa na drugu stranu, a na njegovim obrazima su se zacrveneli tragovi nevidljivog dlana. - Nikada više nemoj da pokušaš da me pritiskaš - uþiteljski ga je upozorio Rustam kad se seansa šamaranja završila. - Jesi li razumeo, inkvizitore? Pre nego što je Edgar bilo šta stigao da odgovori - uspevši pritom da se neizrecivo obraÿujem što nisam primenio Geserov borbeni komplet protiv Rustama - podigao sam ruku i vezano ispalio u Edgara sve þetiri narukvice za razvezivanje jezika. Amajlije na inkvizitorovom telu su buknule, ali nisu uspele da ublaže moü udarca. - Koji vampir je bio s tobom u Edinburgu? - povikao sam. Edgarovo lice se iskrivilo dok je muþno pokušavao da zadrži reþi koje su mu se otimale s jezika. Naravno, nije uspeo. - Sauškin! - povikao je Edgar. Rustam se ponovo nasmejao. Rekao je na odlasku: - Zdravo! I Afandi je ponovo postao svoj. Kao da je neko lagano izduvao gumenu lutku, smanjio se rastom, suzila su mu se ramena, pojavile bore na licu, oþi potamnele, bradica spala i razletela se u gomili dlaka. Edgar i ja smo s mržnjom posmatrali jedan drugog. A onda, ne gubeüi vreme na sakupljanje Sile ili izgovaranje þini, Edgar je naneo udarac. Vatrena kiša prolila se s neba i prokljuþala na Ališerovom i mom magijskom štitu. Vatre uopšte nije bilo oko zbunjenog Afandija koji još nije došao sebi; izgleda da je zaštitno prstenje tako podešeno. Sledeþi minut sastojao se iskljuþivo od napada i kontranapada. Ališer mi je razumno ustupio voÿenje bitke, odstupio korak i hranio naš štit, dozvoljavajuüi sebi samo povremene kratke magijske napade. Izgleda da je Geser za našu opremu angažovao najbolje prognostiþare u Straži, ili se liþno postarao. Posle vatre sledio je led. U vazduhu se zavrtela meüava, sitne pahulje s krajevima oštrim kao britva probijale su snažno naše štitove, a bespomoüno se topile približavajuüi se Afandiju. Ledena bura još nije uminula, a Edgar je bacio poljubac otrovnice i kamenje pod nogama prekrilo se kapljicama kiseline. Afandi je opet ostao zaštiüen. Krajem oka sam primetio da ni starac nije zaludan, veü da plete nekakvu slabu, ali vrlo složenu i neobiþnu kletvu. Teško da ga je þekao uspeh, ali bio je zauzet i nije se obazirao šta mu se dešava pod nogama. ýetvrta zakletva koju je Edgar primenio bio je vakuumski udar. Ništa drugo i nisam Rþekivao. Kad je okolni pritisak naglo poþeo da pada, hladnokrvno sam nastavio da Edgara naizmeniþno mrvim opijumom i Tanatosom. Iza mojih leÿa, Ališer je pucao iz skiptara vatrenim kuglama i ugrušcima prohlaÿene vode. Kombinacija bacaþa plamena i gustih plavih kapljica koje su eksplodirale u ledenim šrapnelima delovala je izuzetno. Video sam kako su inkvizitorove zaštitne amajlije, zapadajuüi u takav kontrast, gubile snagu. Opet, nije se radilo samo o amajlijama. Edgar, mag prve kategorije, držao se protiv nas dvojice i žurio da odgovori na napad! Ili je bio napunjen Silom preko svake mere... Ili je u meÿuvremenu prevazišao prvi stepen. Nisam imao vremena da temeljno proverim njegovu auru. Izgleda da je neuspeh s vakuumom uzdrmao Edgarovu odluþnost. Kletva je bila toliko retka da je naša spremnost na nju zbunila inkvizitora. Poþeo je polako da uzmiþe, obilazeüi ugljenisanu tojotu prekrivenu injem, koja se dimila od kiseline. Uhvatio se za ledenicu koja je probila vrata i umalo nije pao; održavajuüi ravnotežu, zamahao je rukama i umalo da propusti moj opijum. - Edgare, predaj se! - povikao sam. - Ne primoravaj nas da te ubijemo! Ove reþi kao da su povredile inkvizitora. Usporio je na sekundu, a onda je s pojasa

otkinuo þudan privezak: svežanj malih sivih pera, uvezanih vrpcom poput metlice. Bacio ga je u vazduh. Pera su se pretvorila u jato ptica koje su liþile na prestarele vrapce, ali sa kljunovima koji su svetlucali bakarnim odsjajem. Bilo ih je oko tridesetak i ustremili su se ka meni, manevrišuüi kao najsavremenije bojeve glave, ponos i dika svakog generala raketne jedinice. Kokošji bog na mom vratu se slomio i sleteo s lanca. A jato vrabaca s bakarnim kljunovima uskomešalo se u vazduhu. Nisu se usuÿivali da se približe Edgaru, ali nisu mogli ni mene da napadnu. Tako su se komešali dok Edgar uz psovku nije mahnuo rukom primoravajuüi ih da nestanu. Afandi je konaþne bacio svoju kletvu i izgledalo je kao da je probio Edgarovu zaštitu. Inaþe, to se nikako nije videlo na magu. Nastavio je da se povlaþi, napadajuüi periodiþno kao odgovor. Ali na njegovim grudima se sve jaþe i jaþe rasplamsavalo neko sijanje: aktivirala mu se amajlija skrivena ispod odeüe i spremala se odradi svoje. U trenutku sam þak pomislio da se Edgar sam povredio nekakvom samoubilaþkom þini, Šahidom ili Gastelom, koja je trebalo da nas odvede u grob zajedno s njim. - Jaþe štit! - naredio sam i Ališer je izložio sebe, pojaþavajuüi štitove i oko nas i Afandija. Ali Edgar oþigledno nije bio sklon samoubilaþkim gestovima. Još jednom je kratko napao i primakao ruke grudima, bliže sijanju amajlije. Oko njega su planule plave linije portala. Mag je odluþno zakoraþio napred i nestao. - Uteþe - konstatovao je Ališer. Seo je na kamenje i odmah skoþio uz psovku: njegove pantalone su se dimile jer je poljubac otrovnice još delovao. Stajao sam potpuno iscrpljen. Pored mene se cerekao Afandi. - ýime si ga... - pitao sam. - Sledeþih sedamdeset sedam puta kad legne pored žene, þekaüe ga sramotni neuspeh! - sveþano je objasnio Afandi. - I tu zakletvu ne može niko da skine. - Baš oštroumno - rekao sam. - Baš istoþnjaþki. Sa nekoliko kratkih þini, oþistio sam zemlju pod nogama od tragova magije. Kapljice kiseline istopile su kamenje u mehuriüe, kao kad se testo nadiže. Sauškin! Ipak je Sauškin!

EPILOG Geser nije odmah odgovorio. ýisto da se zna, odgovorio je tek posle tri minuta. - Antone, da li bi mogao... - Ne, ne bih mogao - rekao sam. Iznad mene se nebo lagano razvedravalo. Gasile su se neobiþno velike južne zvezde. Otpio sam još malo koka-kole iz flaše i dodao: - Hvala za amajlije. Sve pravo u centar. Ali sad nas vadi odavde.Ako naiÿe još neki psihopata... - Antone. - Gestrov glas postao je mekši. - Šta se dogodilo? - Imali smo žestoku raspravu sa Edgarom. Geser je üutao neko vreme, a onda je pitao: - Je li živ? - Živ je. Pobegao je kroz portal. Ali pre toga je baš uporno pokušavao da nas ubije. - Naš prijatelj inkvizitor je sišao s uma? - Moguüe. Geser je nešto promrmljao u slušalicu i ja sam iznenada shvatio o þemu šef razmišlja: kako da tu informaciju najbolje iskoristi u razgovoru sa Zavulonom. Kako da što više ponizi Tamnog priþom o njegovom bivšem štiüeniku. - Geseru, mnogo smo umorni. - Helikopter üe doüi po vas - rekao je Geser. - Biüe veoma teško da se postavi portal. Saþekajte malo, povezaüu se s Taškentom. Jeste li... kod Rustama? - Mi smo na platou gde ste se belom sumaglicom borili protiv Tamnih. Ne uspeva mi þesto da zbunim Gesera da bih sebi dozvolio da ispustim ovaj trenutak. - Helikopter üe brzo doüi - rekao je Geser usporivši. - Jesi li razgovarao s Rustamom? - Da. - Je li odgovorio? - Odgovorio je. Ali ne na sva pitanja. Geser je uzdahnuo uz olakšanje. - Dobro, makar na nešto... Niste morali da ga... hm... ubeÿujete? - Ne. Sve þetiri narukvice upotrebio sam na Edgara. - Je li? - Geser je postajao sve veseliji. - I šta ste uspeli da saznate? - Ime vampira s kojim Edgar radi. - I? - rekao je Geser oüutavši sekundu. - Ko je? - Sauškin. - To ne može biti! - zaurlao je Geser. - Gomila gluposti! - Dakle, onda narukvice nisu radile. - Moje zakletve ne mogu da ne rade. To si ti mogao da promašiš - malo mekše je rekao Geser. - Antone, ne trebaju nam... intelektualne zapetljancije. Kad doÿeš, pokazaüu ti ono što ranije nisam hteo da ti pokazujem. - Unapred se radujem - frknuo sam. - Govorim o ostacima Konstantina Sauškina. ýuvaju se kod nas u Straži. Nastupio je moj trenutak da zaþutim. Geser je rekao: - Nikako nisam hteo da te ponovo bespotrebno uzbuÿujem. Ugljenisane kosti nisu najprijatniji prizor... Izvini zbog sluþajne aliteracije. Konstantin Sauškin je mrtav. Nema nikakve

sumnje u to. ýak ni viši vampir nije sposoban da živi bez lobanje. To je sve. Opusti se. ýekajte helikopter. Prekinuo sam vezu. Pogledao sam u Ališera: ležao je nedaleko i žvakao þokoladu. Rekao sam: - Geser je rekao da se Sauškinovi ostaci þuvaju kod nas. - Da - mirno je odgovorio Ališer. - Video sam ih. Lobanja, u kojoj je istopljeno staklo skafandra. Mrtav je tvoj Sauškin. - Ne uznemiravaj se time - oglasio se Afandi. - Pod svakom kletvom se dešava da se þovek istrþi, pa i da slaže. - Nije mogao da slaže... - prošaputao sam seüajuüi se Edgarovog lica. - Ne, nije mogao... Stavivši telefon pred sebe, zagledao sam se u meni plejera. Ukljuþio sam pesmu nasumiþno. Zaþuo sam ženski glas uz tihu pratnju gitare i stavio telefon pored. Mali zvuþnik se trudio iz sve snage. Ranije smo ustajali sa izlaskom sunca I živeli smo hiljadu godina. A onda je neko uzeo i ukrao Vatru - treperavu svetlost. Tada su jedni od nas poþeli da se mole, A drugi da oštre oþnjake, Ali svi smo pili iz Plave reke. A vreme je onda poteklo kroz prste, Do zime je reka postala plitka. I onaj, koje ovde oduvek živeo, Poþeo je da optužuje One koji su došli izdaleka. Jednima su rasle küeri, Drugima sinovi, Ali svi smo pili iz istog potoka... - Afandi! - pozvao sam. - Znaš, meni je o tebi govorila üerka. Još u Moskvi. - Stvarno? - zaþudio se Afandi. - Je li ti üerka þarobnica? - ýarobnica je - priznao sam. - Samo je još mala. Ima samo šest godina. Pitala je hoüeš li joj pokloniti perlice. Plaviþaste. - Prava devojþica! - oduševio se Afandi. - Šest godina, a veü misli o perlicama! I tirkiz je pravilno odabrala... Drži! Ne znam od kakvog kamena je napravio perlice koje mi je dao. Sa znatiželjom sam pogledao nisku nebeskoplavog tirkiza. Pitao sam: - Afandi, jesu li magiþne? - Vrlo malo. Zaþarao sam vrpcu da se nikada ne prekine. Inaþe, obiþne perlice. Lepe! Izabrao sam ih za svoju praunuku, sad je stara, ali ipak voli da se ukrašava. Nema veze, kupiüu joj druge. A ove neka budu za tvoju üerku, neka ih nosi u zdravlju! - Hvala, Afandi - rekao sam, ostavljajuüi poklon.

Jedan se uzdizao sve više i više, Drugi je potkresao krila. Na nekim poljima bujalo je klasje, Na drugima ništa nije raslo. Jedan je umirao pogoÿen metkom, Drugi je pucao iz oružja, Ali svi smo pili iz istog potoka. I popivši od vina ili travarice Neko pomenu oca, neko majku, Jedan odluþuje da je vreme da se gradi, Drugi da je vreme da se ruši, Ali svakog dana u ponoü, Onaj što sedi kod Mlina Sudbine Rešava sve njihove sporove: I odreÿuje ko üe izaüi na stražu 23 Ališer se zakašljao i tiho rekao: - Moguüe je da guram nos gde mu nije mesto, znaš, muziþari su i inaþe þudni ljudi... Ipak, mislim da bi trebalo da se sprovede službena istraga povodom ove pesme...

DEO TREûI ZAJEDNIýKA SUDBINA

PROLOG Predavaþ je prešao preko stažista pažljivim pogledom. On je i sam bio mlad. Donedavno je sedeo na njihovom mestu i sad mu je oþajniþki nedostajalo þvrstine. U svakom sluþaju, bar je on tako mislio. - Sada üemo da izvedemo prvu vežbu na terenu - rekao je predavaþ. Ruka se sama pružila do nosne kosti. Sve vreme je hteo da popravi naoþari. Zašto je uopšte izleþio kratkovidost? Naoþari bi doprinele þvrstini! - Andrej, ponovi vežbu! Mršavi Andrej, ni deþak ni momþLü, zakoraþio je napred i mutirajuüim glasom izgovorio: - Idemo ulicom. Posmatramo prolaznike kroz Sumrak. Saopštavamo vam ako vidimo Tamne ili Svetle. Ali najviše treba da pazimo na neinicirane Ine. - Šta radimo kad pronaÿemo neiniciranog? - Ništa - þvrsto je rekao deþak. - Saopštavamo vam, posle þega delujemo u skladu sa okolnostima. Inog treba inicirati u odgovarajuüem trenutku, kad je on najviše sklon Svetlosti. - Šta radimo ako primetimo zloþinaþke aktivnosti Tamnih? - Ništa - odgovorio je deþak sa oþiglednom ogorþenošüu. - Saopštavamo vam, posle þega üemo obavestiti Stražu... - I ostajemo na bezbednom odstojanju - dodao je predavaþ. - A ako otkrijemo prestup koji izvršavaju ljudi? - Takoÿe ništa - rekao je momþLü veü sasvim mraþno. - Posmatranje je sve što mi radimo! Stažisti su se nasmejali. Osim deþaka, u redu su bila i dva odrasla muškarca i mlada devojka. Po mišljenju predavaþa, sve ih je oþekivao þetvrti ili peti nivo. A, evo, deþak üe, možda, dostiüi drugi, ili þak i prvi. Sklonosti borbenog maga kod njega bile su izuzetne. - Hvala, Andreje. Sve si ispravno formulisao. Mi posmatramo. Mi samo uþimo. Je li jasno? U Sumrak ne treba da ulazite, þini ne upliüite. Naš glavni zadatak jeste traženje potencijalnih Inih. I ne mislite da je to tako jednostavno. Ponekad je potrebno da þoveka prouþavate i po nekoliko minuta da bi se prepoznao potencijal Inog. Izmeÿu ostalog, Antona Gorodeckog pronašli su tokom jedne takve nastavne vežbe. Sam Geser ga je pronašao. Saþekavši nekoliko sekundi, predavaþ se našalio: - Pa, ja nisam Geser, ali se spremam da dospem do višeg. Neüe on uopšte uspeti da doÿe do višeg nivoa. Inaþe, njemu je ostalo još pola sata života. Meÿutim, predavaþ to nije predosetio. U klupku linija verovatnoüe koje bi on mogao da pogleda, bila je samo jedna jedina, sasvim neprimetna nit, koja je vodila ka smrti. Ali upravo sada, desetine sluþajnosti spajale su se u jedno i tanka nit se gojila od krvi. Nažalost, predavaþu nije bilo do toga da svaki þas prouþava svoju sudbinu. - Idemo ýistoprudnim bulevarom - rekao je. - Ništa ne radimo, samo posmatramo. Na kilometar od njih, u samom centru, na Lubjanki, automobil se zaglavio u gužvi. Vozaþ, poreklom s Kavkaza, raširio je ruke gledajuüi u putnika kao krivac. Ovaj je üutke vozaþu gurnuo nekoliko novþanica i izašao iz automobila. Vozaþ je novac stavio u džep. Pogledao je za putnikom i namrštio se. Nekako je bio neprijatan. Iako je dobro platio, ipak... Pogledao je u ikonicu zakaþenu za tablu sa instrumentima starog žigulija, a onda u bakarnu ploþicu sa surom iz Kurana. U mislima je zahvalio i islamskom i hrišüanskom bogu što je putovanje bilo kratko. Nije mu se sviÿao taj putnik! Vozaþ je bio neinicirani Ini, ali to nije znao. Njegova sudbina mogla je tog dana potpuno da se preokrene.

Meÿutim, nije ispalo tako. Skrenuo je u sporednu ulicu gde ga je skoro odmah zaustavila navalentna mlada devojka. Dogovorili su se za cenu i krenuli ka jugozapadu. Predavaþ se zaustavio preko puta bioskopa Rolan i upalio cigaretu. Gledajuüi u Andreja, koga je simpatisao više od svih, rekao je: - Jesi li þitao Deniskine priþe? - Aha - progunÿao je deþak. Bio je naþitan, knjiški deþak iz dobre porodice. - Šta možemo da zakljuþimo iz priþe Velemajstorov šešir? - Da je mali Denis Korabljev živeo u vrlo prestižnom rejonu - odgovorio je deþak. Stažistkinja je prasnula. Ona nije þitala Deniskine priþe - nekada davno je pogledala i uspešno zaboravila film - ali shvatila je ironiju. - I šta još? - upitao je predavaþ sa osmehom. Nikada nije pušio dok je hodao jer je u þasopisu o modi þitao da to nije dostojanstveno. Sad ga je svako odugovlaþenje približavalo smrti, a nikotin s tim nije imao nikakve veze. Deþak se zamislio. Sviÿala mu se þarobnica i sviÿalo mu se polusvesno shvatanje da je on pametniji. - Još možemo da kažemo da su velemajstori vrlo nepažljivi ljudi. Vetar mu je odneo šešir, a on nije ni primetio. - Recimo - složio se predavaþ. - Ali, za nas Ine, glavna pouka te priþe jeste da se ne treba mešati u sitne ljudske probleme. Pre svega þete biti loše shvaüeni ili üete þak postati predmet agresije. - Ali Deniska se ipak pomirio s velemajstorom kad mu je predložio da odigraju partiju šaha. - A to je još jedna mudra misao! - dodao je predavaþ. - Da bi s þovekom uredili odnose, nije potrebna nikakva magija. ýak nije potrebno da pokušavamo da mu pružimo bilo kakvu pomoü. Najvažnije je s þovekom podeliti njegov zanos! Pažljivo su slušali predavaþa. On je voleo da uzme za primer nekakvu bajku ili deþju knjižicu i da na njenoj osnovi izvede masu zabavnih analogija. To je uvek razveseljavalo uþenike. Na pola kilometra od njih, putnik iz taksija, koji je išao Mjasnickom ulicom, zaustavio se kod kioska sa štampom. Potražio je sitniš u džepu i kupio Komsomolku 24 Predavaþ je pogledom potražio korpu za smeüe. Daleko. Hteo je da baci pikavac u veštaþko jezero, na radost labudova, ali je uhvatio Andrejev pogled i predomislio se. Šta je to, ima tri godine kako je Svetli Ini, a sitne gadne ljudske navike ne prolaze... Predavaþ je veselo prišao korpi, bacio u nju opušak i vratio se stažistima. - Idemo dalje. I posmatramo, posmatramo, posmatramo! Sad je njegova smrt postala gotovo neizbežna. S novinama u rukama, stariji muškarac došetao je do stanice metroa ýiste prud? 25 Pokolebao se da li da se spusti dole. S jedne strane je žurio. S druge... dan je bio baš lep. ýisto nebo, topli vetriü... granica leta i jeseni, sezona za romantiþare i pesnike. Muškarac je lagano došao do veštaþkog jezera, seo na klupu i otvorio novine. Izvadio je iz džepa sakoa malu flašu i povukao gutljaj. Beskuünik s punom kesom praznih flaša, koji je prolazio pored, izbeþio se na muškarca koji je lagano oblizivao usne posle gutljaja. Propištao je,