Poslednja straza - Sergey Lukianenko

- Mogu da zamislim zašto mu je trebao plašt - namršteno je rekao Tom gledajuüi u pod isprskan krvlju. - Nije mogao a da se ne uprlja... Daj mi njegov lik, Antone. Zatvorivši oþi, pokušao sam što je moguüe detaljnije da se prisetim Francuza. Potom sam mislima bacio sliku Lermontu. - Aha - mrmljao je Škot. - Odliþno. Proveriüu po našim kartotekama. - Možda bi trebalo da obavestimo Inkviziciju? - upitao sam. Lermont je odmahnuo glavom. - Ne. Zasada ne. Dogaÿaji ne izlaze van granica obiþnog zloþina Tamnog. Dnevna straža Edinburga neüe izjaviti protest. Rešavaüemo ovo bez inkvizitora, Antone. Koliko god dugo možemo. Nisam se bunio. Zvati inkvizitore u pomoü uopšte nije zabavno. - Da li je moja pomoü još potrebna? - Ne. Idi odspavaj - naredio je Lermont. - Neüemo obaveštavati policiju, ovo je u potpunosti naša istraga. Moji ljudi pokušaüe da pronaÿu tragove, a ja üu proveriti više Ine. Stenjuüi, nadvio sam se nad odrubljenu glavu, kao da sam se nadao da üu videti nekakve tragove koje je ostavio nepažljivi prestupnik. Lermont bi mogao malo da steše tu stomaþinu... - Tome - tiho sam pozvao. - Tome, šta se nalazi u Škotskim tamnicama? - A? - nije se þak ni okrenuo. - Šta Tamni traže ovde? - Ovo je turistiþka atrakcija, gospodine Gorodecki - suvo je rekao Tom. - Atrakcija i ništa više. - Dobro, dobro - rekao sam pomirljivo i otišao. Ubica nije imao nikakve potrebe da se vraüa. Da je ostavio tragove, veü bi ih našli, i obiþne i magiþne. Ali on se vratio i ponovo je ubio. Da još više razljuti Noünu stražu? Glupost. Da Lermonta izloži podsmehu? Još veüa besmislica. Znaþi, prvi put nije mogao, nije uspeo nešto da uradi. I bio je primoran da doÿe ponovo. Šta to Lermont krije? To mesto uopšte nije uobiþajeno. Eto, na primer, ne raste plava mahovina. A to je veü znaþajna anomalija. Struktura Sumraka nije heterogena. Postoje mesta gde je u njega teže uüi, a ima i onih gde je lakše. ýuo sam i o zonama gde je ulaz u Sumrak nemoguü. Meÿutim, plava mahovina je parazit koji raste svuda... Odmakavši od mosta nekih sto metara, pogledao sam kroz Sumrak. Aha. Tamo gde sam stajao, mahovina je rasla u izobilju. Visila je u vencima kod pabova i kafea. Kraj stambenih zgrada više, kod kancelarija i prodavnica manje. Na raskrsnicama, gde su vozaþi nervozni, mahovine je takoÿe više. Uobiþajena stvar. A u pravcu mosta, prema ulazu u Tamnice, mahovine je bivalo sve više i više! Tamo ju je vuklo i to ne þudi. Mahovine je sve više, i više, i više... i, odjednom, na deset metara od vrata, ona poþinje da se suši, kao da je naišla na nevidljivu granicu. ýudno. Kad bi tamo bio neki faktor okoline štetan po mahovinu, njena koliþina bi se postepeno smanjivala. Pre þe biti da je stvar u neþemu drugom... Pružio sam ruku ka najbližoj koloniji mahovine, bujnoj plavoj mrlji na asfaltu, i naredio: - Gori! Moü je potekla kroz mene, samo sam ja zadržavao njen pritisak. Nije sva mahovina odmah izgorela. Jedan deo se nadimao, narastao i pokušao da preradi višak energije. Ali Sila je

narastala i mahovina nije mogla dugo da se odupire. Poþela je da sivi i vene i na kraju je izgorela. Sad sam video. Kad znate šta taþno da tražite, sve postane krajnje jasno. Sila rasejana u prostoru, životna energija koju emituju ljudi, odlazila je u Sumrak neravnomerno. Ona je neprekidno curila kroz tkivo svemira: na prvi nivo, na drugi, na treüi... ali negde u rejonu Tamnica zjapila je rupa i kroz nju je kuljao neprekidni potok Moüi. Kao da je neko probušio rupu u papirnom filteru, kroz koji voda, inaþe, lagano kaplje... Isuviše mnogo hrane za parazita bez mozga. Mahovina se pred mojim oþima uspinjala ka kuüi strave, privuþena i potokom Sile i emocijama koje su stvarali uplašeni posetioci. Došla je do rupe i - osušila se. ýini mi se da sam shvatio zašto je Tom Lermont upravo ovde otvorio turistiþku atrakciju. Toliku energiju koja se sliva najednom mestu trebalo je zamaskirati od obiþnih Inih. A ovde su izviranje prekomerne Sile pripisivali pijanim turistima, uplašenoj deci, beskrajnom edinburškom karnevalu... Ne bi me zaþudilo da je Tom uložio i dodatni napor u prezentaciju Edinburga, s jednim jedinim ciljem: da zamaskira ovo mesto. Šta da se radi. ýak i Svetli ponekad igraju mraþno. Polako sam krenuo gore, jednom od ulica koje su vodile ka Kraljevskoj milji. Ulica baš i nije za turiste: mraþna je, svetlost dopire samo kroz prozore i sve prodavnice su zatvorene, ali trebalo bi da me odvede pravo do hotela. Užasno mi se spavalo. Možda da uzmem taksi? Ali to je samo desetak minuta hoda... Skrenuvši u popreþni sokak izmeÿu kuüa, našao sam se u neþemu izmeÿu malog trga i velikog dvorišta. Krenuo sam ka malom spomeniku nasred staze, visokom tek oko metar. Bronzani papagaj sedeo je na kamenom putiru, odakle je tekla voda. To je bila mala uliþna fontana, ili javna þesma s pijacom vodom. Niže je bila i tablica. Osvetlivši upaljaþem, saznao sam da su tu fontanu podigli graÿani Edinburga u znak seüanja na voljenog papagaja, koji je uginuo u poodmaklim godinama od upale pluüa... Nešto je kliknulo iza mojih leÿa i jako me udarilo u rame. Tako jako da sam napravio nekoliko koraka da ne bih nabio nos u putir s vodom. Nešto toplo poþe da mi se sliva niz leÿa. Ma... Ma šta je to? Ponovo je kliknulo. Vreli rikošet je zašištao kad se odbio od bronzane ptice i upao u vodu, da bi me konaþno ubedio kako sam zamalo poginuo kod spomenika podignutog u slavu papagaja! Pucaju na mene! Na mene, na Inog! Na višeg maga! Na višeg maga koji je sposoban da pokretom ruke ruši kule i podiže gradove! Pa dobro, za gradove lažem... Uvek je lakše da se nešto uništi nego da se napravi. Zgrþio sam se iza fontane i zagledao u tamu. Nema nikoga. Dobro... A kroz Sumrak? Rezultat me je zapanjio. 2þigledno su me gaÿali iz susedne ulice, paralelne s onom kojom sam došao do fontane. Ali nikoga nisam video! Ni Inog, ni þoveka! Bio sam dobro jer je rana bila laka. Metak je skroz prošao kroz meko tkivo. Krvarenje sam zaustavio refleksno, još u prvoj sekundi. Veüüu se setiti nekoliko dobrih lekarskih bajalica, da pokidane mišice zarastu... Još jedan klik. Metak mi je prošao iznad temena, þak mi je vreli talas oprljio kosu. Sudeüi po tihom zvuku, oružje s prigušivaþem. Sudeüi po tome što me još nije ubio, ili me gaÿa iz pištolja, i to opasno dobro, ili me nišani snajperom - u tom sluþaju, totalni tutuban.

Ali zašto ne vidim strelca? Zamahnuvši rukom, nadvio sam petominutnu Morfejevu kletvu nad þitavu ulicu. A potom, posle kratke neodluþnosti, proširio sam je i po prozorima, po krovovima zgrada, po susednim ulicama... Kratak san nikom neüe škoditi. Morfejeva kletva je nežna, a þovek ima i pet sekundi pre nego što se oduzme, pa üe oni koji stoje stiüi da sednu, majke koje drže decu da ih spuste, vozaþi da smanje brzinu... Neüe biti žrtava. Najverovatnije. Tišina. Jesam li ga zahvatio? Pridigavši se, ponovo sam pogledao kroz Sumrak. Pa dobro... Ko god bio, ako si zaspao, maska ti je spala... Udarac. Jedva primetan blesak u uliþici. U moje nesreþno desno rame ušao je i drugi metak! U ono isto rame, u ono isto mesto! Bar mogu da se tešim da je tamo veü bila rupa. Ajoj, kako boli! Zašto toliko boli? Tamo je veü bila rupa! Kleknuo sam tako da me fontanica sakrije od strelca. Sad veü nije bilo nimalo sumnje, zaista gaÿaju iz ulice. Šta sad da radim? Da naslepo ispaljujem vatrene lopte, nadajuüi se da üu makar okrznuti maskiranog strelca? Da belim miražom spržim sve okolo? Da nabacim magijski štit i da izaÿem u otvorenu bitku... Meÿutim, ako ne vidim neprijatelja, onda je preko puta mene mag koji je po snazi iznad mene! Ili da zovem pomoü? Da zovem policiju? Da pozovem Gesera ili Toma? Stoj! Možda ne baš Gesera i Toma. Šta ono reþe Zavulon? Veza, savet, pomoü... Pomoü mi trenutno ne bi smetala. Izvadivši iz džepa figuricu, stavio sam je na kaldrmu. Nežno sam je dotakao Silom i povikao: - Meni! Treba! Pomoü! Sve se dogodilo u deliüu sekunde. Vazduh me je tako jako udario u lice da sam u prvim mah pomislio da je nevidljivi strelac prešao na granate. Meÿutim, to se figurica preobražavala: nabubrila je, smekšala, pretvorila se u crnu þupavu senku. U tami su blesnuli beli zubi, zasijale su žute vuþje oþi i vukodlak je preskoþio fontanu. Onda je skoþio udesno. Zaþuo se pucanj, ali Rþigledno u prazno. SkaþXüi levo-desno, tako vešto kako može samo biüe koje gaÿaju rafalnom paljbom iz velikokalibarskog mitraljeza, zver je uletela u sporednu ulicu. Zaþuo sam riku, potom je nešto zagrmelo i zveknulo kao metal. Pucnji su se þuli kao i ranije, ravnomerno, u intervalu od sekundu-dve, ali nešto mi je govorilo da se meci udaljavaju i da strelac više nije opasan. Skoþio sam i potrþao za vukom, pokrivši se za svaki sluþaj magijskim štitom. Na kraju sam se dosetio da uradim i ono što od samog poþetka ne bi škodilo: napravio sam svetlost. Najjednostavnija þin, dostupna i najnižem Svetlom magu. Pozvao sam Iskonsku Silu i nada mnom se u vazduhu zaljuljao jarki beli oganj. I odmah sam ugledao ono što me umalo nije ubilo. Ono što se nije moglo videti u Sumraku. Rešetkasto metalno postolje, nalik profesionalnom stativu za video-kameru. Na postolju, na pokretnom disku, nalazio se cilindar s bleštavim soþivom. Na cilindru, na stegu sa amortizacionom oprugom, priþvršüena je kratka puška sa okruglim bubnjem, kao na starom sovjetskom PPŠ-u, 11 i sa dugaþkim izbrazdanim prigušivaþem na stubu. Rebrasti armirani kabl protezao se do okidaþa i završavao se sponom sa žicom, koja je bila vezana oko okidaþa.

Robot je još bio u funkciji. Cilindar se trzao uz tiho zujanje motora, ruþica je pritiskala obaraþ, ali puška je, okrenuta nagore, ispaljivala hice u nebo. Savio sam se, oseüajuüi kako mi krv teþe niz rame. Zdravom rukom sam opipao cilindar. S boþne strane nalazila se ploþica na kojoj je kineskim ideogramima bio ugraviran natpis: Strelac I; a dalje je sledio broj: 285590607. Ispod ideograma je sa nekoliko linija bilo nacrtano nasmejano, okruglo deþje lice. Komedijaši... Potkaþio sam ploþicu noktom, otvorio i iskljuþio napajanje. Servomotori zazujaše i Strelac I utihnu. - Pozdrav iz nebeskog carstva - rekao sam i seo pored robota. Pogledao sam kratki štapiü antene koji je virio iz cilindra. Eto, pravi strelac mogao je biti bilo gde, a ja sam bio bitku s robotom. I imao sam ludu sreüu što je nišan bio malo iskrivljen. - Zar tako - rekao sam robotu. - Pa kuda to sad vodi? Zar sad moramo da smišljamo tehnološke kletve? Iz mraka je izašao vuk. Seo je preko puta i poþeo da liže šapu. Rane nisam video; vukodlak se sigurno opekao o vreli stub kad je bacio postolje na zemlju. - Kad bi marsovski tripodi imali buve, tako bi izgledale - rekao sam vuku. - Jesi li þitao Rat svetova? U poþetku mi se þinilo da neüe odgovoriti. Nisu svi vukodlaci sposobni da govore kad su u obliþju zveri. Ali vuk je podigao prema meni težak pogled i prokevtao: - Gle-da-o sam film. - Pa, onda razumeš šta hoüu da kažem - rekao sam. - Hvala. - Po-li-ži ra-nu. - Nisam ja obortenj pa da ližem rane... - Usredsredio sam se primakavši dlan desnom ramenu. Bilo mi je muka, a u racije pulsirao bol. Rana iz vatrenog oružja je nezgodna stvar. ýak i za maga. Eto, Sveta bi me izleþila za minut... - Ko-me si sta-o na rep? - Sada su reþi zvuþale mnogo bolje. - Aj-fe-lo-voj ku-li? Nisam odmah shvatio da je to šala. Odmahnuo sam glavom: - A ti si mi, vidim, oštrouman kao Petrosjan 12 ? No, hvala na pomoþi. Jesi li povreden? - Ša-pa - nerazgovetno je promrmljao vuk, spremajuüi se ponovo da je liže. - A-u-to-mat me je o-pe-ka-o. - Vrati se u þoveka i izleþLüu te. - Ustao sam. Krv mi više nije tekla. Nabacivši na iskljuþeno postolje kamuflažu (umesto njega, svako üe videti nešto banalno, po svom ukusu), poduhvatio sam ga ispod leve ruke. Težak je. Miriše na vreli metal, kiseli barut i nešto masno. Ipak, moraüu da ga vuþem, ne može oružje tako da se ostavi nasred ulice. - Po-sle - neodreÿeno je prokevtao vuk. - Na bez-bed-nom me-stu. Gde ži-viš? - U hotelu. Svideüe ti se tamo, hajdemo. Samo sve vreme idi pored moje noge i trudi se da izgledaš kao dobra kuca. Vuk je poþeo da zavija, ali je odmah sakrio oþnjake. Inaþe, zverka nije krupna, u mraku može da proÿe kao malo veüi ovþar. Iskreno govoreüi, nisam raþunao na to da su se s ovim današnje neprijatnosti završile. Ali do hotela smo mirno stigli. Za recepcijom se dosaÿivao novi portir, ali nije postavljao pitanja; Rþigledno je dobio nareÿenja i uputstva što se mene tiþe. Vukodlaka je pogledao znatiželjno, ali je i to oüutao. Sam sam došao do recepcije i pitao: - Kljuþ od tamnog apartmana na vrhu. Portir se nije bunio. Dao mi je kljuþ, ali je bio znatiželjan: - Ne želite da prenoüite u istoj sobi?

- Alergiþan sam na dlaku - odgovorio sam. Iz restorana su dopirali glasovi i zveket bokala. Gosti su se zabavljali. Nisam imao nikakvu želju da se pridružim terevenci na kojoj je krvava Meri bio standardni koktel, s velikim slovom M jer su Tamni naziv koktela pomalo bukvalno shvatali.

GLAVA 5. Prvo sam otkljuþao vrata vukodlakovog apartmana, a posle svoja. Vukodlak je uronio u tamu sobe, okrenuo se i njuškom zalupio vrata. Tad se zaþuo vlažni zvuk kidanja, kao da neko na delove cepa mokri sunÿer. Vukodlak je poþeo da se pretvara u þoveka. Ušao sam u svoju sobu, upalio svetlo i zatvorio se. Strelca sam postavio u ugao. Još je mirisao na dim baruta. Skinuo sam okrvavljeni fudbalski dres i ubacio u korpu za prljav veš. Pogledao sam se u ogledalu. Lepota! Rame u skoreloj krvi i gadna purpurna ogrebotina tamo gde su ušli meci. Pa dobro sad. Najvažnije je da se zakrpi rana. Izreüi üu Aviceninu bajalicu i do jutra neüe biti nikakvih tragova. Šta üe nama þarobnjacima rane od metka? Pih! Kao ujed komarca. Ali zastore na prozorima sam svejedno spustio, a svetlo sam ugasio. Ako dobijem metak u glavu, nikakva magija me neüe spasti. Stojeüi pod tušem i spirajuüi sa sebe znoj i krv - a i prosto uživajuüi u toplom mlazu vode - pokušao sam da spojim nespojivo. Škotske tamnice, zona sa anomalijom kroz koju se Sila izliva iz našeg sveta... Kuda? Pa Rþigledno na donje nivoe Sumraka, to je bar jasno. Studenta Vitju ubio je vampir. Zašto? Zato što ga je Viktor primetio u lavirintu ogledala i prepoznao. Vampiru je bilo veoma važno da ostane inkognito. I to je veü sasvim jasno. Jegora su pozvali u Edinburg kao potencijalno Ogledalo. I to kao maga koji üe verovatno morati da stane na stranu Noüne straže. Pa ne bi valjda Tom radio na svoju štetu! Dakle, Tom se plaši ozbiljnog sukoba u kojem üe Tamni imati veliku prednost. Toliko se plaši da se osigurava na sve moguüe naþine. I mene je, izgleda, Geser poslao u Škotsku na njegovu molbu. I to je takoÿe dovoljno jasno. A sve ostalo je nejasno! Viktoru su isisali krv, a samo vampir, sa svojim grlom napravljenim kao vakuumska pumpa, može da isprazni þoveka za tri-þetiri minuta. Ipak, vampir je tu krv skrenuo u kanal. Zašto? Je li bio sit? Ali vampir nikada nije toliko sit da zanemari još jednu porciju. Krv nije samo hrana, ona je energija u formi koja je jedina pogodna za vampire. Vampir popijenu krv preradi za þetvrt sata. Zašto onda da je prosipa? Da ne bi posumnjali na vampira? Glupost! Ljudi ionako ne veruju u vampire, a stražama je sve jasno po obliku rane. A zašto su ubili þuvara u kuüi strave? I to još tako surovo? Je li smetao nekome u Tamnicama? Postoji milion naþina da se þovek izbaci iz koloseka a da mu se ne nanese šteta. Eto, Morfej. Zov vampira. Na kraju krajeva, palicom pa u glavu. Bolno, ali nije smrtonosno. Nerazumljivo i nepotrebno ubistvo... I sve potpuno zapetljava robot Strelac II Ponekad i mi i Tamni koristimo vatreno oružje. To je posebno uobiþajeno za mlade Ine koji i dalje imaju veliko poverenje u teške pištolje, automate napunjene srebrnim mecima, moüne granate... Ali, dovuüi u mirni Edinburg vojnog robota sa daljinskim upravljanjem! ýak nisam ni znao da su takve naprave izašle iz ranga prototipa i da se proizvode u Kini. Ništa komplikovano, naravno: pokretna kupola, telekamera i ureÿaj za noüno osmatranje, stega u koju može da se uþvrsti bilo koje ruþno oružje, i okidaþ. Ko god da je na mom putu postavio ureÿaj, krio se negde udaljen, posmatrao ekran, verovatno na samom daljinskom upravljaþu, koristio obiþan džojstik i pritiskao dugme „paljba". Može biti i mag i vampir. I þovek, na kraju krajeva. Šta se dešava? Otkud takva agresija prema meni? Direktni napad na višeg Svetlog, na

saradnika Noüne straže, to je vrlo ozbiljan potez. Ko se na njega odluþi, nema šta da izgubi... Obrisavši se, ogrnuo sam beli svileni ogrtaþ i izašao iz kupatila. Trebalo bi i nešto da prezalogajim. Makar þokoladicu iz mini-bara. I da popijem sto grama viskija. Ili þašu vina. A posle mogu da se sruþim u svilenu posteljinu i da zaspim. ývrsto i bez snova. Kao da mi neko þita misli, odjeknulo je kucanje na vratima. Zagunÿao sam, pritegao ogrtaþ i pošao da otvorim. Na pragu je stajala devojþica, to jest šiparica. Odnosno mlada devojka. Bilo joj je oko petnaest godina, a taj uzrast veü može na razne naþine da se tumaþi. Devojþica je bila bosa, a mokra, kratka crna kosa joj se sijala, od odeüe je na njoj, po svoj prilici, bio samo hotelski ogrtaþ od crno-crvene svile. - Je li slobodno? - devojþica je upitala glasom primerne uþenice. - Trebalo je odmah da se dosetim - rekao sam. - Uÿi. - I šta je to trebalo da se dosetite? - upitala je devojþica oborivši pogled. - Da detaljnije pogledate figuricu? - Nisam poneo mikroskop. Vuk bi se neizostavno popišao na robota. - Uf, kako ste vi neotesani, a pritom ste i Svetli! - namrštila se devojþica. Otišla je do fotelje i sela prekrstivši noge. - Ne bi se popišao, veü bi ga obeležio! Da li smeta što sam svratila? Nije kompromitujuüe? - Nažalost, ne, dete, neüeš me iskompromitovati. - Veü sam otvorio mini-bar. - Hoüeš li nešto? - Toplo mleko s medom. Klimnuo sam. - Dobro, sad üu pozvati restoran. - Ovde nema sobne usluge. - Za mene üe napraviti izuzetak - rekao sam samouvereno. - Nemojte onda da se muþite, dajte vino. Crveno. Sebi sam sipao viski s ledom. Potom sam primetio flašicu likera Drambui od pedeset grama pa sruþio i nju u viski. Za þvrst san mi je potrebna popriliþna porcija zarÿalog eksera. Ako devojka odustaje od mleka s medom, to nije razlog da ja odustanem od viskija na medu... - A kome ste vi tako na rep stali? - pitala je devojka. - Prvi put vidim da na nekog pucaju iz topa... - To nije top. - Kakva je razlika - frknula je devojka. - Ja sam devojþica, valjda mogu da pogrešim. - Ti nisi devojþica, ti si vukodlak. - Pažljivo sam joj se zagledao u lice. - I ja te se seþam. - Je li? - S nje je odjednom spala sva izazivaþka hrabrost. - Seüate me se? - Naravno. Ti se zoveš Galja. Ti si jedna od onih što su me obavestili da je veštica Arina otela moju üerku. 13 - Seüate me se! - nasmejala se devojþica. - A ja sam mislila da ste me odavno zaboravili... - Nisam. - Pružio sam joj bokal s vinom. - Hvala ti. Tada ste nam puno pomogli. - Imate baš lepu üerku. - Smelo je progutala vino i malo se namrštila. - I žena vam je veoma lepa. Klimnuo sam i upitao: - Šta nameravaš sada da radiš? - Ne znam. - Slegla je ramenima. - Zavulon mi je rekao da je ovo veoma odgovoran zadatak. Da moram da vam pomažem iako ste Svetli. Da vas štitim od svega. - A zašto baš ti? - pitao sam. - Izvini, ali ti si veoma mlada. A i imaš tek peti stepen. - Zato što ja... - Galja je zapela. - Pa zar nisam pomogla? Iako sam tek petog stepena?

- Pomogla si. - Eksirao sam svoj koktel. - Izvini, užasno mi se spava. - I meni. Ali u mom apartmanu je blagi užas. Sve je crveno i crno. Mogu li da ostanem s vama? - Pogledala je u mene i zbunjeno oborila pogled. Ostavivši þašu, klimnuo sam glavom: - Naravno. Hoüe li ti kauþ biti dobar? Daüu ti jastuk i jorgan. - Svetli... - izgovorila je devojka uvreÿeno i razoþarano. - Dobro, poüi üu iz ovih rajskih odaja u svoje predvorje pakla. Tamo üe, po svoj prilici, ipak biti veselije! S bokalom u rukama, gordo je izašla iz sobe. Pogledao sam preko puta i zaista - njena soba bila je dekorisana u skerletno-crnim tonovima. Na podu su se videli komadi crnog krzna; devojka se tako brzo transformisala da nije stigla u potpunosti da promeni kožu. Zatvarajuüi za sobom vrata, Galja mi se isplazila. A ja sam tiho poþeo da se smejem kad sam zatvorio svoja. Akceleracija, emancipacija i seksualna revolucija! Ne, neüu lagati. Još bi mi i laskalo da se pre þetiri godine ta devojka zatreskala baš na mene. Ili ne pre þetiri. Možda se zaljubila kasnije. Takoreüi, retrospektivno, kad je s plimom hormona došlo vreme za romantiþne patnje i bezobrazne želje. A kako me je zavodila! Nogu prebacila preko noge, ogrtaþu dozvolila da sklizne, oþima me koketno streljala. A najsmešnije od svega je nešto drugo. Da je na mom mestu bio neko drugi, ona bi svejedno došla. Posle transformacije, kod vukodlaka se naglo poveüava libido. Neki to vešto koriste da bi stekli reputaciju strasnih i neumornih ljubavnika. Da, sad üe postati izuzetno uvredljivo što sam ja Svetli... Inaþe, toliko mi se spavalo, da nisam imao nikakvu želju da se prepustim Uzbudljivim fantazijama o seksu s mladom vuþicom. Potpuno automatski, postavio sam nekoliko stražarskih i zaštitnih kletvi. To mi je veü postao ritual, kao pranje zuba pred spavanje. Zatim sam legao u krevet i pažljivo oslušnuo neku buku napolju: grad je još banþio, nije žurio da zaspi. Uzevši mobilni telefon, ukljuþio sam muziku i zatvorio oþi. Vreme vokmena je otišlo s ploþama, a sada odlazi i vreme kompakt-diskova, dok vreme mini-diskova nikad nije ni zaživelo. Ostala je samo hladna oznaka MP3. Ali navikli smo se. To nas više ne uznemirava. Tako nastaje svetlost, U mraþnoj noüi bez iþega. Ali neko je ušao u tu tminu, A ti nisi svestan da þe i s tobom biti tako. Da, ovo zvuþi ludo, da, ovo zvuþi kao loš trip, Ali baš tako poþinje svetlost, tako se završava strah, Tako se raÿa zvuk . Tako se završava strah, I ti si popio napitak od otrovnih trava Iz pažljivo sakrivenih knjiga. Sad je svaki tvoj krik takoÿe i kljuþ. Toliko nesreüa i beda. Toliko besmislenih muka. Ali samo tako poþinje svetlost, tako se završava strah, Tako se raÿa zvuk.

Uskoro üe dan sahrane. Zato kopaj rov protiv urlika lopova i graktanja vrana. Sahrani svoju smrt. Prorekni sebi život, predskaži sebi svetlost. Prvi ostavljeni trag. Poslednji izgubljeni prijatelj. Tako poþinje svetlost, tako se završava strah, Tako se raÿa zvuk...14 Zaspao sam i u mom snu u mene niko nije pucao. Niko nikome nije odsekao glavu tupim nožem. Niko nikoga nije jurio. Tamo nije bilo devojþica u svilenim ogrtaþima, ali ni za Svetu nije bilo mesta. Samo neþiji radoznao i neprijateljski pogled koji se upravio na mene i nijednom se nije pomerio. Uvek je neprijatno kad vas probudi telefon, þak i kad zove voljena žena ili stari prijatelj. Napolju je veü bilo svetlo. Odvojio sam glavu od jastuka i pregledao spavaüu sobu - sve je bilo u redu, samo sam u snu oborio jorgan na pod. Istegao sam se ka slušalici, pogledao broj. Umesto broja, telefon je skromno ispisao Zavulon, iako, naravno, njegov broj nije bio memorisan u mom imeniku. - Slušam, Tamni. - Kako zdravlje, Antone? - pitao je saoseüajno Zavulon. - Je li rame zaraslo? - Hvala, sve je u redu. - Nehotice sam dotakao mesto, gde je još juþe bila rana. Koža je tu bila roze i svrbela. - Drago mi je što ti je moj poklon koristio - nastavio je Zavulon istim ljubaznim tonom. - Hteo sam s tobom da podelim informaciju. U Velikoj Britaniji nema kandidata za Ogledalo. Postoji jedan u Francuskoj, jedan u Poljskoj, dvoje u Italiji... Stvarno ne znam šta da mislim, ne razumem šta je spopalo Tomasa da u Edinburg dovuþe baš Jegora. Jasno. Moja naivna brzopletost se i nikad nije ni mogla ovenþati uspehom. Zavulon je svejedno iskopao istinu. - Nadam se da on neüe zatrebati - rekao sam. - Naravno, naravno - potvrdio je Zavulon. - To bi veü bila bezobrazna svinjarija da siroti deþak opet bude eksploatisan u ime Svetlosti... Antone, dragi moj, a šta se to stvarno tamo radi? ýuo sam da se juþe desilo još jedno ubistvo? Još jednom þoveku su ispustili svu krv? - Da - rekao sam sedajuüi na krevet. - Još jednog. Odrubili su mu glavu maketom giljotine. - A šta je bilo s krvlju? - zainteresovao se Zavulon. - Skupili su je u kofu za pranje poda. - Jasno. - Drago mi je što je bar nekome nešto jasno - rekao sam. - Ne budi skroman, Antone... - otegao je Zavulon. - Priupitaj Toma da li je nedavno posetio suseda u grobu. - Kako? - Uþinilo mi se da nisam dobro þuo. - Misliš susedov grob? - Da li je nedavno posetio suseda u grobu - sa smeškom mi je ponovio Zavulon. I prekinuo vezu. Psujuüi u bradu, ustao sam i pošao u kupatilo. Doveo sam se u red i istuširao hladnom

vodom. Obukao sam košulju s kratkim rukavima i džins; iz nekog razloga, više me nije vuklo da se šetam u neozbiljnom šortsu i fudbalskom dresu; kad bi vreme dozvolilo, obukao bih džemper ili kaput. Telefon je ponovo zazvonio. - Kaži, Geseru - rekao sam, pogledavši na displej. - Kako je tamo? - Rame mi je zaraslo, hvala na pitanju - odgovorio sam ne sumnjajuüi ni tren da je Geseru sve veü poznato. - Kakvo sad rame? - Sinoü su pucali u mene. - Kratko sam mu prepriþao šta se dogodilo. U slušalici je zavladala takva grobna tišina da sam dunuo u mikrofon, kao što se radilo sa starim telefonima. - Razmišljam - suvo je rekao Geser. - Razmišljam... - Možda da za poþetak odem da doruþkujem? - Idi - dozvolio je šef. - A posle potraži Toma. Reci mu da za preüutkivanje i pretvaranje više nema vremena. Neka proveri runu. - Koju taþno? - upitao sam tonom þoveka koji po ceo božji dan proverava rune. - Merlinovu runu. - Aaaa... - rekao sam poþinjuüi polako ponešto i da shvatam. - Merlinovu... Zar ona nije u grobu? Lupio sam naslepo, ali sam po Geserovom üutanju shvatio da sam pogodio pravo u centar. - Antone, kako... - Kratko je opsovao. - Naÿi Toma i porazgovaraj s njim otvoreno! I ja üu se povezati s njim. - Razumem! - izgovorio sam jasno. Sakrio sam telefon u džep. Vidiš ti to. Eto, dakle, i rune. A runa je u grobu. A grob je Merlinov. Zar taj Merlin nije mitološki lik? Kralj Artur, Vitezovi okruglog stola, Merlin... Niko od njih nikada nije postojao! Pa naravno. Takoÿe ne postoje ni Veliki Geser i Tom Stihotvorac. Kao ni ludi vampiri, devojþice vukodlaci, svetli iscelitelji i jogunasti mladi þarobnjaci, koji su zbog neþijeg previda dobili viši nivo Sile... Ma kako þudno bilo, raspoloženje mi se naglo popravilo. Možda zato što se stvar konaþno pomerila s mrtve taþke. Strþao sam niza stepenice, pozdravio se s preÿašnjim portirom i otvorio vrata restoranþLüa. Tamo nije bilo nijednog þoveka. Samo dva mlada vampira i devojka vukodlak. Vampiri su jeli karpaþo. Galja omlet. ZaþXÿujuüe, obiþno posle dve transformacije zaredom, vukodlaci proždru tonu mesa. - Dobro jutro - pozdravio sam susede. Vampiri su se usiljeno osmehnuli i klimnuli glavom. Galja je poþela da þeprka omlet viljuškom. Jasna stvar: hormonski talas se povukao i sada joj nije prijatno. Negde se snašla za odeüu: crne pantalone, bela bluzica, kaputiü s kratkim rukavima. Nešto sliþno nose devojþice u školi u japanskim crtaüima. - Zdravo - rekao sam i seo pored nje. - Jesi li se odmorila? - Aha. - Jesu li te muþili košmari? Jeziva ti je soba, nije ni þudo što si se plašila da u njoj prenoüiš. Stilista se preterano potrudio, jelda? Galja me je zamišljeno pogledala. Ubacila je u usta komad omleta, sažvakala i rekla:

- Hvala, Svetli. Ti mi se dopadaš, ali iskreno. Hoüeš da ti donesem da jedeš? Da se brinem o tebi? - Donesi - složio sam se. Devojþica je prišla švedskom stolu: omlet i pržena jaja u zagrejanim posudama, hleb, kobasice, sir, meso, gomila zeleniša. U uglu, kod vrata koja vode u kuhinju, stajao je mali frižider. Zanimljivo, da li se krv za vampire tamo þuva? Ili je barmen služi samo uveþe? Sada je bar bio prazan, þak su i slavine za pivo bile zatvorene plastiþnim navlakama. Ponovo mi je zazvonio telefon. - O, dozvolite mi bar da jedem - zamolio sam nikog posebno dok sam se hvatao za telefon. - Antone? - Slušam vas, Tome. - Jeste li ustali, Antone? - Da. Doruþkujem. - Poslaüu kola po vas. Hoüete li moüi da napustite hotel za pet minuta? - E... - pogled mi se zaustavio na Semjonu koji se upravo pojavio na vratima. Semjon je prosto sijao i radosno mi mahao rukom. - Smeta li ako doÿem s prijateljem? - S onom Tamnom? Devojþicom vukodlakom? Ne smeta. - Ne, došao mi je prijatelj iz Moskve. Svetli mag. Tom je uzdahnuo. - Dobro, Gorodecki. Doÿite obojica. Vozaþ zna gde da vozi. - Moraüu ponešto da vas pitam - upozorio sam ga. Lermont je ponovo uzdahnuo. - Bojim se da i ja moram... ponešto da vam ispriþam. Požurite, þekam vas. Sklonivši telefon, osmehnuo sam se Galji koja je prišla s tanjirima i kafom. Istovremeno se s vrata približio i Semjon. - Uzela sam vam kafu, zbog neþega sam pomislila da želite kafu, a ne þaj - ponosno je rekla devojþica. Podozrivo je pogledala u Semjona. - O! Galoþka Dobronravova! - razvukao je Semjon osmeh. - Seüam se, seüam... Kako je u školi? Kako je Marina Petrovna? Devojþicino lice pokrili su crveni peþati. Postavila je posuÿe na sto. - Možeš li da zamisliš - poverljivo mi je rekao Semjon - Galoþka ne voli svoju nastavnicu hernije. I poþela je da je plaši. Uveþe bi je vrebala pored kuüe, transformisana, rikala bi i kezila zube. Možeš li da zamisliš? A ispostavilo se da je muž te skromne nastavnice hernije jedan skromni milicionar dežurne patrolne službe. I treüe veþeri, kako to uvek biva u bajkama, on je izašao, blago zabrinut zbog tih agresivnih pasa, da doþeka ženu kad se vraüala s posla. Ugledao je našu Galoþku kako se kezi iz žbunja, shvatio da to nije pas veü vuk, izvadio pištolj i ispraznio ceo šaržer. Dok je ona bežala od razjarenog þuvara reda i mira, dva metka su joj, da pomenemo i to, završila guzi. To se onda sve zakomplikovalo, mi smo razjasnili o þemu se radi, došli kuüi kod Galje, porazgovarali... Sreüom, prošlo je bez Inkvizicije. Zataškali smo stvar. Devojþica se okrenula i istrþala iz trpezarije. Vampiri suje ispratili zamišljenim pogledima. - Nema razloga da budeš tako surov - rekao sam. - Ona se juþe bacila pred metke da bi me spasla. Semjon je zahvatio s tanjira komad kobasice i zažvakao. Uzdahnuo je: - ýista soja... To što se bacila pred metke, to je dobro. A to što je nastavnicu proganjala?

- To jeste loše - mraþno sam rekao. U taksi, koji nas je veü þekao, smestili smo se zajedno s robotom Strelcem uvijenim u ogrtaþ. Metalno postolje virilo je napolje, ali nas to nije mnogo omelo. Vozaþ je bio þovek. Moguüe je da su u edinburškoj Straži kudikamo više koristili ljude kao najamnike, što se kod nas pak izbegava. Brzo smo izašli iz turistiþkog centra i krenuli nekuda u pravcu zaliva. - Hvala što si me pozvao - rekao je Semjon. Gledao je kroz prozor s neskrivenim zadovoljstvom. - Veü sam se usedeo u Moskvi... Priþaj, šta se ovde dešava? Poþeo sam da priþam. U poþetku je Semjon slušao sa strpljivim zanimanjem starog, iskusnog ratnika, kome mladi, neiskusan regrut predskazuje nekakve užase. Potom se uozbiljio. - Antone, jesi li siguran? Mislim, da se Sila tamo sliva? - Da pitamo vozaþa da se vrati i proÿe pored Tamnica? Semjon je uzdahnuo. Odmahnuo je glavom i kratko rekao: - Sef. - To jest? - Skrovište. Tamo je sakriveno nešto veoma važno. - Semjone, ja svejedno ne razumem... - Antone, zamisli da si ti izuzetno jak mag. I da možeš, na primer, da odeš na peti nivo Sumraka. - Ne mogu. - Ne možeš da zamisliš? - Da odem. Zamisliti je lako. - E pa, onda lagano zamisli. Možeš da odeš tako duboko kao niko od Inih koji su ti poznati. Odjednom ti zatreba da sakriješ nešto veoma vredno. Magiþni artefakt, strašnu kletvu... eto, obiþnu vreüu zlata. Šta üeš da radiš? Da zakopaš to u zemlju? Naüi üe ga kad-tad. Naroþito ako kriješ magiþnu stvar; ona oko sebe širi poremeüaje u Sili, ma kako duboko da je zakopaš. Onda lepo uzmeš tu stvar, odeš duboko u Sumrak... - I ostavim je tamo. Recimo, na petom nivou. - Klimnuo sam. - Meÿutim, predmeti iz našeg sveta moraju da se vrate... - Eto, zato ti treba stalni protok Sile. Kao kad na dno kade staviš predmet koji pluta, on üe sam po sebi isplivati. Ali ako ga odozgo stalno pritiska neprekidni mlaz vode... - Shvatio sam, Semjone. - Imaš li ideju šta je i ko je to tamo sakrio? - Da. - Priznao sam. - Samo üu prvo morati da za to pitam Toma. U džepu mi je opet zazvonio telefon. Kao da sam pod nekakvom kaznom... - Da? - rekao sam ne gledajuüi u ekran. - Antone, Geser je. Šefov glas bio je nekako þudan. Kao da je rastrojen. - Slušam. - Razgovarao sam s Tomom... obeüao je da üe biti otvoren prema tebi. I sa Semjonom, ako zatreba... - Hvala, Borise Ignjatijeviþu. - Antone... - Geser je þutao malo. - Ima još nešto... ýeprkali smo po prošlosti Viktora Prohorova. Nešto smo i našli. - I? - Veü i sam znam da ne treba da oþekujem ništa dobro.

- Njegova fotografija ti se nije uþinila poznatom? - Obiþan momak. Moskovska njuška, statistiþki prosek. - Uhvatio sam sebe kako poþinjem da postajem prostak, kao i uvek u trenutku zabrinutosti. - U svakom institutu... svaki drugi momak je takav. - Pokušaj da zamisliš mlaÿeg Viktora. Kao deþaka... Zaista sam probao. Odgovorio sam: - Dobija se statistiþki proseþan moskovski školarac. U svakoj školi takvih ima... - A ti si ga poslednji video, Antone. I to više puta. Išao je u isti razred s tvojim bivšim susedom, Kostjom Sauškinom. Bio je njegov dobar drug, može se reüi i prijatelj. Sigurno je þesto svraüao kod njega kuüi. Mislim da te je s vremena na vreme sretao, mahao ÿDþkom torbom i smejao se svemu i svaþemu. - Ne može biti... - prošaputao sam. Geserova priþa me jq toliko zaprepastila da uopšte nisam stigao da uživam u lepoti njegovih slikovitih opisa. Mašuüi torbom i smejuüi se? Da, lako je. Ako u vašoj zgradi žive deca, obavezno naleüete na njihove torbe, slušate smeh i nagazite na baþenu žvakaüu gume. Ko još pamti lica... - Antone, to je istina. Jedini vampir koga je Viktor poznavao bio je Kostja Sauškin. - Geseru, Kostja je poginuo! 15 - Da, znam - rekao je Geser. - Ili, bolje da kažemo, mi mislimo da je tako. - On nije mogao da se spase - rekao sam. - Nikako nije mogao. Trista kilometara od Zemlje. Tamo nema Sile. Izgoreo je u atmosferi. Izgoreo je, razumeš li Geseru? Izgoreo! - Ne viþi - smireno je zamolio Geser. - Da, izgoreo je. Pratili smo skafandar radarima do samog kraja. Ali, mi ne znamo zasigurno, Antone, da li je Kostja Sauškin bio u tom skafandru. Visina je veü sasvim drugo pitanje. Treba da se razmisli. Treba da se izraþuna. Prekinuo je vezu. Pogledao sam u Semjona. On je tužno odmahnuo glavom. - Antone, þuo sam. - I? - Nisi video telo, ne žuri da sahranjuješ. Tom Lermont živeo je u predgraÿu. U tihom i jeftinom rejonu, sa udobnim kuüama i negovanim baštama. U bašti nas je i doþekao. Naþelnik edinburške Noüne straže sedeo je u drvenoj senici obrasloj bršljanom i otvarao pasijans na dotrajalom stoþLüu za novine. U izgužvanim sivim pantalonama i polo-majici, izgledao je kao obiþan graÿanin u životnom dobu kad samo þeka da ode penziju. Još da unaokolo trþkara gomila unuka, bio bi prava starešinska glava velike porodice. Kad smo se pojavili, Lermont je uþtivo ustao, pozdravio se sa mnom i Semjonom, posle þega je skupio karte u špil i promrmljao: - Ne izlazi... - Tome, þini mi se da je vreme da porazgovaramo otvoreno. - Pogledao sam Semjona popreko. - Nemate ništa protiv da i moj kolega bude prisutan? - Nemam. Geser je garantovao za njega. - Tome, danas je sa mnom razgovarao Zavulon, iz moskovske Dnevne straže. - Znam ko je Zavulon. - On je rekao... zamolio me je da od vas saznam... jeste li skoro poseüivali svog suseda u grobu. - Noüas sam - tiho je odgovorio Lermont. - I Geser... on je pitao za runu. Za Merlinovu runu. - Rune u grobu nema - odgovorio je Lermont. Prebacio je pogled na Semjona. Pitao ga je:

- Šta ti znaš o Merlinu? - Postojao je takav mag. - Semjon se poþešao po potiljku. - Veliki svetli mag. Jako davno. Lermont je pogledao u mene. - A ti? - A ja sam mislio da je Merlin izmišljeni lik - iskreno sam odgovorio. - Obojica ste delimiþno u pravu. - Lermont se nasmejao. - Veliki svetli mag Merlin jeste izmišljeni mitski junak. Pravi Merlin je bio... mnogo manje prijatan. Da, naravno, on je pomogao malom Arturu da izvuþe maþ iz kamena i da postane kralj. Iako Artur nije imao nikakvih prava na presto... meÿu nama govoreüi. Merlin nije bio zloþinac po ubeÿenju. On je prosto ostvarivao svoje ciljeve ne birajuüi sredstva. Na presto treba da sedne kralj koji üe ga bespogovorno slušati. I doveo ga je! Kralj treba da meÿu podanicima uživa poštovanje i ljubav. Naravno da treba, þemu nepotrebni problemi, pa je vaspitao kralja da bude plemenit i uzvišen. Neka kralj ima svoje kraljevske igraþke: lep okrugli sto i odvažne vitezove. A znate li da je Arturova smrt od ruke deteta, koje se rodilo odreÿenog dana, bila predskazana još pre Mordredovog roÿenja? I znate li šta je uradio plemeniti Artur? - Bojim se i da pretpostavim. Lermont se nasmejao. I citirao: - „Meÿutim, kralj Artur je naredio da mu se dovedu sva deca koju su prvog dana maja rodile plemkinje i þiji su oþevi bili istaknuti lordovi; jer Merlin je otkrio kralju Arturu da üe onaj što üe ga ubiti i izgubiti sve njegove zemlje doüi na svet prvog dana maja. Zato je on i zapovedio, pod pretnjom smrüu, da mu se pošalju sva deca, i mnoge sinove lordova i vitezova poslaše kralju. I Mordreda mu je poslala žena kralja Lota. Sve su ih ukrcali na brod i pustili na more. Neki su bili stari þetiri nedelje, neki i manje. I voljom sudbine, brod je došao do obale gde je stajao zamak i razbio se, i skoro svi su poginuli, samo je Mordreda izbacio talas. Uzeo ga je jedan dobri þovek i gajio ga kod sebe sve dok nije napunio þetrnaest godina, a tada ga je doveo na dvor, kako se o tome dalje pripoveda, na kraju knjige Arturova smrt.“ - „ A mnogi lordovi i baroni u Arturovom kraljevstvu negodovali su zbog toga, što su im oduzeli i pogubili decu, ali su krivicu zbog toga prebacivali više na Merlina nego na Artura. Da li iz straha ili ljubavi, oþuvali su mir.“ 16 - Dostojni nastavljaþ dela cara Iroda - promrmljao je Semjon. Ja sam üutao. Setio sam se crtaüa koji je Naÿuška jako volela. O malom kralju Arturu. O smešnom, zaboravnom þarobnjaku Merlinu. Zamislio sam nastavak tog crtaüa: kako odrasli Artur, koga je nahuškao Merlin, nareÿuje da se stari, rashodovani brod natovari decom, koja vrište i plaþu, koja ništa nisu uradila... I to je simbol þistote i plemenitosti? U legendama zanavek upamüeni kralj Artur? - To ne liþi na dobrog deþaka iz Diznijevog crtaüa? - upitao me je Lermont kao da mi þita misli. - Ni na þarobnjaka þudaka koji ga je uzeo pod zaštitu? Ali vi ne smete da krivite Artura. Takva mu je bila sudbina. Takav mu je uþitelj dopao. - Kako je Mordred preživeo? - pitao sam. U Lermontovim oþima promakla je ironija. - Teško je reüi. A kako se deþak Artur našao na tronu? Možda Mordred nije ni preživeo. Ali su se zato našli ljudi koji su nekom momku rekli da je on Arturov sin, da je otac pokušao da ga ubije kad je bio dete. Da li je važno ko je bio po krvi? Važno je za koga je on sebe smatrao. - Je li još uvek živ? - Mordred? Nije. On je bio samo þovek. I Artur je bio samo þovek. Oni su odavno napustili ovaj svet. - A Merlin?

- On je zauvek otišao u Sumrak... - Lermont je klimnuo glavom. - Ipak, Merlin je bio zaista veliki mag. Mislim da je on bio najveüi mag svih vremena. Mislim - pogledao je Semjona iskosa - da je Merlin bio nulti. Klimnuo sam glavom. Jasno. Nulta magiþna temperatura. Merlin nije uneo ni kap u potok Sile koja prožima svet, u potpunosti je bio lišen nje. I upravo je zbog toga bio veliki mag. Upijao je tuÿu Moþ razlivenu u prostranstvu i uz njenu pomoþ stvarao þuda. Nikada više se na svetu nisu rodili toliko jaki magovi. A ipak, sad se rodila jedna takva þarobnica. Moja þerka Naÿa. - Za Merlinom je ostalo vrlo malo artefakata - nastavio je Lermont - iako ih je stvarao kao od šale, kao da to nije zahtevalo nikakav napor. Ekskalibur, naravno. Merlinov plašt. Merlinova þaša. Merlinov kristal. Merlinov štap. - Nije bio preterano nadahnut za davanje imena, hm? - Semjon se zasmejao i odmah prekinuo. - I Merlinova runa? - pitao sam. Lermont je odmahnuo glavom. - Merlinova runa je samo kljuþ. On se þuvao u Merlinovom grobu, dvadeset milja od groba... od onog mesta koje se smatra grobom Tomasa Stihotvorca. Razume se, samog Merlina nema u grobu, ali se ponešto od velikog maga tamo zadržalo. Možete da me smatrate sentimentalnim, ali ja þesto poseþujem svoj grob. Ali, eto, na Merlinov grob nisam voleo da odlazim. Oslanjao sam se na zaštitne kletve. I uzalud. Grob je poharan. - Ja sam mislio da se Merlinov grob nalazi u Bretanji - rekao je Semjon. - Ne. On je južno od Edinburga. U blizini gradiþa Pibls, gde protiþe reka Tvid. To nije daleko odavde. - Šta predstavlja ta runa? - pitao sam. - Kamen. Napunjen magijom do kraja i išaran neþitkim znacima. Merlinova runa... - Lermont nas je obuhvatio pogledom, pokolebao se, ali je ipak nastavio: - To je kljuþ, taþnije, glavni deo kljuþa koji služi za pristup skrovištu koje je Merlin nekada davno napravio na dnu jezera. Jezera odavno nema, ali je skrovište, naravno, opstalo. - Skrovište je u Sumraku? - pitao sam. - Da. - Peti nivo? Lermont je uzdahnuo. - Do petog bih došao i sam, moj mladi prijatelju. Ili bih pozvao Gesera. Ili Endrua. Naüi üe se viši koji su sposobni da doÿu do petog nivoa. Ali skrovište je napravio Merlin. Nalazi se na samom dnu. Dakle, na sedmom nivou. - Oh, tetke mi moje presvetle! - ushiüeno povika Semjon. - Na sedmom? Znaþi on postoji, sedmi? To nije bajka? - Postoji. Samo ne znam ko je od živih na Zemlji sposoban da proÿe tamo... - Lermont je raširio ruke. - A kljuþ? Runa? - Šta runa... Proþitao sam ja natpis, on omoguüuje da se proÿe straža na petom nivou. Ali posle toga treba da se ide dalje. Ja ne mogu. - Možda kad bi probali? - pitao sam. - Zašto? - Lermont je odmahnuo rukom. - Da uÿem u Sumrak po Merlinovu zaostavštinu? Antone, samo zamisli kakav je on bio. Pa zakljuþi sam da li te tamo þeka nešto dobro? Slegao sam ramenima. - Smatra se da je u skrovištu pohranjen Venac Svepostojeüeg - rekao je Lermont. - Zvuþi

primamljivo, jelda? Ipak, ja iz nekog razloga mislim da je Venac Svepostojeüeg zapravo Kraj Svepostojeüeg. Semjon je otvorio usta, ali se predomislio i preüutao. - A koji su još delovi kljuþa? - pitao sam. - Merlinov kristalni buzdovan? Ili Merlinova leva papuþa? Lermont je odmahnuo glavom. - To je najneprijatniji deo priþe. Shvatili ste da u podruþju skrovišta Sila pljušti iz našeg sveta na niži nivo Sumraka? - Da. - Onda, da ste probali da uÿete u Sumrak u Tamnicama, došli biste samo do treüeg nivoa. Dalje put prepreþuje Vrtlog Sile. To je istovremeno i balast koji skrovište zadržava na dnu Svemira i zaštita od radoznalih. - Nema mnogo radoznalih koji su uopšte sposobni da doÿu do treüeg nivoa... - promrmljao je Semjon. Poþešao se po zatiljku. - Izvinite, üutim, üutim! - Tako, dakle, Merlinova runa ne pomaže da se proÿe treüi nivo - nastavio je Tom. - Bio sam siguran da tajnu ne zna niko osim mene, a i ja sam za nju sluþajno doznao kad se poþetkom dvadesetog veka kod mosta dogodio nesreþni sluþaj. Mlada devojka je pala, nabola se na oštru gvozdenu šipku i pokidala arteriju... - Krv - shvatio sam. - Da. Ako þovek umre tako što mu istekne krv, Sumrak se privremeno prezasiti energijom. Vrtlog na treüem nivou se smanjuje i može da se proÿe dublje. - Da li þovek obavezno mora i da umre? - upitao sam. - Ne znam. Jasno ti je da nisam proveravao. Konzervirana krv ne pomaže, to sam probao. Eto zašto me je ubistvo u Tamnicama uþinilo opreznim. Ali zaštitne zakletve na Merlinovom grobu ostale su netaknute. Niko se nije približavao grobu i nije ga otvarao. I ja sam se opustio, sve sam pripisao sluþajnom preklapanju dogaÿaja. Tek noüas sam odluþio da uÿem u grob. - I zatekli ste ga poharanog, i to pomoüu nekog ureÿaja sa daljinskim upravljanjem - rekao sam. - Zar ne? Nešto nalik onim robotima koji se koriste u nuklearnim elektranama? - Otkud znaš? - pitao je Lermont. - Juþe su me gaÿali iz toga. - Pokazao sam glavom na postolje s puškom, koje je Semjon spolja prislonio na senicu. - Automatski streljaþki ureÿaj s radio-upravljaþem. Lermont je pogledao oružje bez ikakvog zanimanja. Gorko se nasmejao: - Ostarili smo, Antone. Upinjemo se iz petnih žila, ali smo ostarili... Geser, El Ašaf, Rustam, Ĉovani, ja i svi ostali drevni koji pamte svet bez struje, bez parnih mašina, baruta. Najstariji magovi, najmudriji... potcenili smo novo pokolenje. Rakete, roboti, telefoni... - žvakao je nemo usnama. Pogledao je urednu kuüicu s takvom tugom koju sam samo jednom naslutio u Geserovim oþima. Verovatno zbog te tuge i praštam Geseru sve njegove ujdurme na poziciji naþelnika Noüne straže. - To je neko od mladih - nastavio je Tom. - Neko od mladih koji umeju i ne plaše se da koriste tehnologiju. - ýini mi se da znam ko je to - prošaputao sam. - Kostja Sauškin. - Viši vampir koji je ukrao knjigu Fuaran? - Lermont se namrštio. - Znam tu priþu. Ali zar on nije poginuo! - Niko nije video telo - odgovorio sam. - U svakom sluþaju, on se ne bi ustezao da poÿe za Merlinovom zaostavštinom. I tehniku bi koristio bez oklevanja. A pritom... sigurno me mrzi. Dovoljno da pokuša da me ubije. To je moja krivica! Ja sam ga pustio da umre. Ali on je preživeo

i rešio da se osveti. - Antone, ne srljaj - glasno je rekao Semjon. I kao krivac, objasnio Tomu: - Ne ljutite se, gospodine Lermonte! Anton je mlad momak, strastven. Do juþe je verovao da je Kostja poginuo. Sad se u jednom satu sve promenilo. Mi sada moramo da brinemo o neþemu drugom. Šta vi mislite, gospodine Lermonte, da li je zloþinac veü našao Merlinovo skrovište? - Merlin je bio mag starog kova - odgovorio je Lermont razmislivši. - Kljuþ mora da ima tri elementa. Tri je broj magije, broj Sile. Tri, sedam i jedanaest. - Pa da, uobiþajeni brojevi - složio se Semjon. - Savršeno jasno. A treüi deo kljuþa? - Za drugi sam saznao sluþajno - rekao je Lermont. - O treüem ne znam ništa. Samo pretpostavljam da bi morao da postoji. Ali šta je to - predmet, bajalica, žrtva, odreÿeno doba dana, ne znam. Možda u Sumrak treba uüi go u vreme mladog meseca, držeüi u zubima cvet þLþka. Merlin je bio veliki šaljivdžija. Neko vreme smo üutali. Potom se Lermont nategnuto nasmejao: - Dobro, prijatelji. Otkrio sam vam sve tajne koje sam znao. Mislim da ne treba paniþiti pre vremena. Merlinovo skrovište üe se pokoriti višem Inom neviÿene sile, koji üe ponovo proliti neþiju krv u Tamnicama i pronaüi treüi deo kljuþa. A kakav je to deo, niko ne zna. Hajde da se smirimo, da uÿemo u kuüu i popijemo þaj. - Stara tradicija engleskog ispijanja þaja! - s poštovanjem je izgovorio Semjon. Tom je podsmešljivo pogledao u njega i popravio ga: - Nije engleska. Ne zaboravite da ste u Škotskoj. Budite gosti u mom domu... - Imam još jedno pitanje - prekinuo sam Lermonta. - Zašto ste Jegora pozvali u Edinburg? - Misliš na onog momka iluzionistu? - Lermont je uzdahnuo. - Hteo sam da se obezbedim. Ako se dogodi ozbiljna zbrka, u prvom redu üe nastradati naša Noüna straža. Ja uopšte nemam mnogo borbenih magova. Ogledalo je najbolje, ono može da se suprotstavi... - Kome? - pitao sam kad se Lermont zaustavio u pola reþenice. Daleki Ljermontov predak me je pogledao s takvom razjarenošüu da sam u potpunosti osetio onu karakteristiþnu porodiþnu plahovitost karaktera, koja je pre vremena prekinula život ruskog pesnika. - Merlinu! Jeste li zadovoljni? - Smatrate da on... - Merlinu je najvažniji na svetu bio on sam. Vencem Svepostojeüeg mogao je ironiþno da nazove naþin kako da se izvuþe iz nepostojanja. Šala bi u potpunosti bila u njegovom duhu. - Tako nešto se još nije desilo - Semjon je odmahnuo glavom. - Nije. Ali nije bilo ni magova poput Merlina. Njegova suština... duša, da tako kažemo, može da drema negde dole, na sedmom nivou... dok se tamo ne spusti dovoljno jak mag. Grubo govoreüi, dok glupo telo samo ne dovuþe novo spremište za crnu Merlinovu dušu! Hoüete li vas obradovati da se Veliki Merlin vrati u svet? Mene neüe nimalo! I baš za taj sluþaj, pod rukom mi treba mag koji je potencijalno Ogledalo. Možda üe on uspeti. Možda üe se on preobratiti u Ogledalo i uništiti Merlina. ýime tu nisi zadovoljan, Gorodecki? - Ne može to tako! - povikao sam sa neoþekivanim bolom. Sve mi se pomešalo u glavi: Kostja, koga sam ja pustio da umre i koji je možda živ; tamni mag Merlin koji žudi za vaskrsnuþem, Jegor koji ništa ne sumnja... - Od detinjstva ga zloupotrebljavamo za svoje operacije! A sada... Zar da ga bacimo u pakao, da se iza momka krijemo od Merlina? On je još deþak! - Odliþno! - Lermont je takoÿe povisio ton. - Naveo si ubedljiv argument! Sad üu da ti izložim biografije svih magova koji su potencijalna Ogledala. Hoüeš li prstom mrdnuti? Hoüeš li izabrati drugog kandidata? Ima tamo devojþica od devet godina, deþak od petnaest, jedan

novopeþeni muž i otac, trudnica... Oni nikada neüe doživeti starost neopredeljeni, pre ili kasnije, izabraüe Svetlost ili Tamu! Oni su svi mladi, svi još gotovo deca! Hoüeš li preuzeti izbor na sebe? Hoüeš li me osloboditi te odgovornosti? - Da! - povikao sam skoþivši. - Da, preuzeüu! Izabraüu! Donesi dosijee, gospodine Tomase Lermonte! - Evo idem odmah! - takoÿe je skoþio. - Samo ti biraj! Biraj! Stajali smo gledajuüi jedan drugog s þistom mržnjom. I nismo odmah shvatili da nam obojici niz lice teku suze.

GLAVA 6. Ne znam da li bi Lermont doneo dosijee ili ne. Samim tim ne mogu da tvrdim zasigurno šta bih uradio. Verovatno bih ipak izabrao drugog kandidata za Ogledalo. Meÿutim, nisu mi dopustili da to uradim. U poþetku sam primetio samo da se Lermontovo lice promenilo. Gledao je nekuda u stranu, na put. Onda sam i ja þuo zvuk motora i okrenuo se. Mali beli furgon, koji je do malopre klizio putem, iznenada je skrenuo i lako probio simboliþnu drvenu ogradu koja je okruživala Lermontovu kuüu. Uleteo je s divljom škripom guma, razbacujuüi toþkovima zemlju i šljunak. Zadnja vrata furgona bila su skinuta. Dvoje ljudi je iskoþilo, a treüi, koji je ostao unutra, otvorio je vatru iz mitraljeza na fiksiranom postolju. Tom je prvi odreagovao. Postavio je štit i automobil jedva da je dotakao njegovu lepu baštu. A možda ga nije ni postavio? Možda je to bila stara stražarska kletva, postavljena davnih dana za sluþaj baš ovakvog upada? Mitraljez je brektao, zvuk se odbijao od karoserije i išao na našu stranu, kao da je pojaþan ogromnim limenim zvuþnikom. Zajedno sa zvukom dolazio je i potok olova. Ali meci nisu doletali. Lagano su usporavali, na sekund bi nepomiþno visili u vazduhu, kao oživljeni specijalni efekat iz nekog akcionog filma, a onda bi padali na zemlju. Dvojica koji su iskoþili, obojica s tamnim maskirnim kapuljaþama, zalegli su kod furgona i otvorili vatru iz automata. Iz kabine se zasad niko nije pokazivao. Ko su oni! Idioti? Semjon je nekoliko puta zamahnuo rukom. Uspeo sam da primetim i bezazlenu Morfejevu naredbu, koja napadaþima daje otprilike još deset sekundi da nastave sa ovom farsom, ali i jaþi opijum, koji deluje u trenutku. Ali kletve nisu delovale, vatra se nastavila, a meci su se i dalje gomilali negde na pola puta izmeÿu nas. Zagledao sam se kroz Sumrak. Ne, to nisu Ini. Obiþni ljudi. Ali kod svakog je na grudima tinjala aura zaštitne amajlije. - Samo ne ubijaj! - povikao je Lermont kad sam podigao ruku. U tom trenutku imao sam spremna samo dva trozupca, nikako nisam raþunao da üu se naüi u ovakvom vatrenom obraþunu. Bacio sam oba ciljajuüi mitraljez. Prvi trozubac je promašio, ali drugi je pogodio oružje i pretvorio ga u brdašce sitno naseckanog metala. Tutnjava je malo utihnula jer su sada pucale samo automatske puške, ali nekako nesigurno, kao da su napadaþu primetili nevidljivu barijeru. To je dobro. Svaki štit ima granicu zasiüenja, a rafalna paljba iz mitraljeza bi ga brzo oborila. Napali su nas ljudi! Obiþni ljudi, ali opremljeni zaštitnim amajlijama. Malo je reüi da je to neþuveno, a pritom još i strašno glupo. Jedna je stvar gaÿati maga iz zasede, oružjem koje radi na daljinsko upravljanje. Ali ovako, licem u lice, troje strelaca protiv tri maga... ýemu su se nadali? Samo tome da odvuku našu pažnju! Okrenuo sam se na vreme da vidim beli trag dima koji je išao ka nama. Raketu su lansirali s krova višespratnice koja je stajala þitav kilometar dalje. Ali raketa je oþigledno bila navoÿena i išla je pravo na senicu. - Tome! - povikao sam, bacajuüi naslepo mraz u pravcu rakete. Ili ova privremena koþnica nije pogodila metu, ili su možda i raketu zaštitili od magije, tek - ništa se nije desilo. - U Sumrak! - povikao je Lermont.

Ponekad je bolje poslušati nego izmišljati svoje originalne poteze. Zakoraþio sam u Sumrak, sišavši odmah do drugog nivoa. Pored mene se našao Lermont; i on je smatrao da prvi nivo nije dovoljna zaštita. Na moje þXÿenje, Tom se nije zaustavio na drugom nivou. Zamahnuo je rukom i zaronio dublje. Dvoumeüi se, ipak sam krenuo za njim na treüi nivo. ýemu to? Jaka eksplozija u stvarnom svetu može da se odrazi na prvom nivou, ali do drugog ne može da dopre... A ako je Tom posumnjao na najužasnije i nezamislivo, opet je svejedno; nuklearno punjenje spaliüe materiju na svim nivoima svemira... Sivu maglu osvetlio je beli plamen. Zemlja nam se pod nogama blago zatresla. Blago, ali se zatresla! - Gde je Semjon? - povikao sam. Lermont je samo raširio ruke. Saþekali smo još nekoliko sekundi: da se u stvarnom svetu razlete ostaci, da se plamen stiša i da svi zadimljeni delovi senice konaþno popadaju na zemlju. Tek onda smo pošli nazad. Uredna Lermontova kuüa ostala je bez stakala i bila je pokrivena sitnim krhotinama. S prozora na prvom spratu virila je zdrava grana, otkinuta u eksploziji s najbližeg drveta. Furgon je ležao prevrnut na bok. Pored smo zatekli dva nepomiþna tela. Treüi - ili mitraljezac, ili vozaþ koji je sve to lepo i razumno odsedeo - puzao je do ograde, vukuüi nepomiþne noge. Nisam oseüao posebno sažaljenje prema njemu. Bio je obiþan razbojnik kog su iskoristili da bi nam odvukli pažnju sa ispaljene rakete. On je znao u šta ide. Umesto senice ostala je mala rupa, zasuta svežim belim iverjem. Iznad glave su nam lepršale i kružile karte za igranje, koje üudljivi dogaÿaj nije spalio, veü ih je samo digao u vazduh. Semjona smo našli kod furgona. Bio je zatvoren u sjajnu, providnu loptu, koju kao da je izlio od kristala. Lopta se polako kotrljala, a Semjon se, raširivši ruke i noge, vrteo unutra. Njegova poza je tako oþigledno podseüala na poznatu skicu zlatnog preseka da sam se glupo zakikotao. Zdepasti, kratkonogi Semjon nikako nije liþio na mišiüavog atletu kog je naslikao Leonardo da Vinþi. - Izuzetno neudobna sfera - rekao je Lermont s olakšanjem. - Ali je delotvorna. Kristalna lopta je napukla i raspala se u oblaku pare. Našavši se u tom trenutku okrenut nadole, Semjon se vešto okrenuo i prizemljio na noge. ProþDþkavši prstom uvo, pitao je Lermonta: - Je li ovo kod vas uobiþajeno subotom, gospodine Lermonte? Ili je to samo u þast našeg dolaska? Lermont nije odgovorio na prostodušnu zajedljivost. Iskrivio je glavu u stranu, kao da sluša neþiji glas. I mrštio se, sve više, i više... A potom je s dva pokreta ispred sebe napravio svetleþi okvir portala. Rekao je: - Za mnom, gospodo. Plašim se da je i ovo poslednje bilo samo manevar za odvlaþenje pažnje. Nisam stigao ni da pitam šta üe biti sa izvrnutim furgonom, polomljenom senicom, razbojnikom koji je, veü izmuþen, dopuzao do ulice. Pored se otvorio još jedan portal i iz njega je pokuljala þeta Inih. Nisu to bili samo Svetli iz Noüne straže: bili su obuþeni u policijske uniforme, s pancirima, šlemovima i automatskim puškama spremnim za Upotrebu! Lepo, Tomase Stihotvorþe, baš umeš lepo da zamajavaš! Potcenili smo tehnologiju! Vidi, vidi, kako ju je samo potcenio... Lermont je zakoraþio u portal. Ja sam se malo zadržao, þekajuüi Semjona. A on se odmah

zaustavio, uperivši pogled u suvonjavog riÿeg muškarca. Povikao je: - Kevine! Starkeljo nijedna! - Sajmone! Tikvo nijedna! - uzbuÿeno je povikao riÿi. - Kuda üeš? ýekaj! Zagrlili su se i poþeli da udaraju jedan drugog po leÿima, sa entuzijazmom zeþeva iz reklame za baterije. - Posle, posle üemo se ispriþati - promrmljao je Semjon izvlaþHüi se iz Kevinovog zagrljaja. - Eno, portal se hladi... Doneo sam ti vino iz Sevastopolja, seüaš se? Muskat, penušavac. Pljunuo sam tri put i odmahnuo glavom. Kakav je to naþin: „Posle, posle..." Filmski junaci govore te reþi starim prijateljima kad znaju da se osuÿeni na brzu i neizbežnu smrt. Ostaje nam samo da se radujemo tome da mi nismo junaci iz akcionih filmova. Zakoraþio sam u okvir portala. Okolo mleþno osvetljenje. Lakoüa koja se može uporediti samo s onom koju oseüaju kosmonauti. To su tajne staze, nedostupne ljudima. Šta üe sad tamo da rade Ini u policijskim uniformama? Da brišu seüanje sluþajnim svedocima, da sakupljaju sve tragove eksplozije koja se dogodila, da ispituju napadaþe, ako su ovi uopšte preživeli. To je koncept rada od kojeg se i sastoji svakodnevica stražara. Ali ko se usudio? Napad na saradnika Straže, to je veü bio bezumni postupak. Napad na šefa Straže i još dvojicu inostranih magova - neþuveno! I još pritom koriste ljude... Odjednom sam postao uveren da je Francuz kog sam sreo u Tamnicama takoÿe bio þovek. Ne, nikako viši mag koji bi od mene uspešno sakrio svoju suštinu. Obiþan þovek, samo neverovatno vešt, hladnokrvan i talentovan glumac. Ne tako beznaþajan þovek kao ovi razbojnici poslati u smrt. Možda je baš on na nas ispalio raketu? A tu je i vampir. Zar je to stvarno Kostja? Nije valjda da je ipak preživeo? I šlag na tortu, zaštitne amajlije na razbojnicima, koje su im omoguüile da kupe vreme. Vampiri nisu sposobni da prave amajlije. One su delo maga, þarobnice ili veštice! Dakle, s kim smo se to sukobili? Ko je to navalio na Sumrak u potrazi za Merlinovom zaostavštinom? I da li je taj neko uopšte sposoban da siÿe do sedmog nivoa... Portal se, kao i uvek, zatvorio neoþekivano. Belo osvetljenje skupilo se u mali okvir, a ja sam zakoraþio u njega. Tu su me uhvatili za rame, snažno trgnuli ulevo i nadole, položivši me iza zaštitne barikade improvizovane od nekoliko prevrnutih stolova. Na vreme. Iznad glave mi je proleteo metak. Bili smo u Škotskim tamnicama. U jednoj od prvih soba. Pored mene je iza barikade þXþao i Lermont, a mene je na pod položio tamnoputi Ini prvog stepena. Sudeüi po koliþini kletvi koje su mu visile sa prstiju, nesumnjivo je bio borbeni mag. Ponovo je odjeknuo pucanj. Pucali su iza otvorenih vrata, koja su vodila u sledeüu sobu. - Tome, šta se dogodilo? - Pogledao sam u njega s nerazumevanjem. - Zašto ležimo? Treba da postavimo štit... Lermont se nije þak ni pomerio, ali kod vrata se pojavila barijera, zatvarajuüi ih. Nisam uspeo da se zaþudim gluposti škotskog maga i da se obraÿujem svojoj pronicljivosti, a veü je ponovo odjeknuo pucanj i metak je prozviždao iznad nas. Barijera ga nije zadržala. - Oprostite mi, malo sam požurio... - promrmljao sam. - A kroz Sumrak? - Ista stvar kao i s raketom - pojasnio je Lermont. - Meci su zaþarani do drugog nivoa. - Pošalji kroz treüi! - Na treüem je Merlinova barijera! - podsetio je Lermont. Postiÿen, odluþio sam da malo

üutim. Tamnoputi je ustao i poslao u hodnik nekoliko kletvi. Uspeo sam da primetim opijum, okamenjivanje i buku. Kao odgovor na to, ponovo su zapucali. Istim, preciznim, mehaniþkim ritmom... - Lermonte, to je automat! - brzo sam rekao. - Lermonte, to je isti automat kao i onaj što je pucao na mene! - I šta s tim? Zaštiüen je od lakih kletvi. Predlažeš li da ga oduvamo vatrenim loptama, da napravimo požar i da se most obrusi na nas? Ne, Tomas Stihotvorac nije paniþio, nije padao u oþajanje. Otvoreno je pokušavao da preduzme nešto. I sigurno je imao nekakav plan. Samo, ja nisam hteo da þekam... Iz portala, koji je i dalje visio u vazduhu, zakoraþio je Semjon. Odmah se bacio na zemlju i na kolenima dopuzao do barikada. Eto, iskustvo je mnogo važnije od moüi... Negde daleko, iza zidova i vrata, zaþuo se krik. Ljudski krik razdirao je dušu i prekinuo se na visokoj noti. A bes je mnogi snažniji od iskustva... Skliznuo sam u Sumrak. Prvi nivo. Dekoracije kao da su postale realne. Zidovi od gipsa i plastike postali su kameni, pod nogama su mi zapucketale nekakve suve stabljike. Sigurno je prostorije u Sumraku izgradila ljudska fantazija; isuviše je mnogo ljudi prošlo ovuda prihvatajuüi iskreno pravila igre i verujuüi u stvarnost podzemlja. Dungeons and Dragons. Tamnice i zmajevi. A svako podzemlje ima svoje zmajeve. Mala aždaja s crvenim, nakostrešenim krljuštima stajala je u kamenom luku, zagraÿujuüi mi prolaz. Aždajica mi je bila do ramena i oslanjala se na dve šape i dugaþak rep savijen ukrug. Krilima je nervozno udarala po leÿima. Sjajne oþi zaustavile su se na meni, þeljust se otvorila i ispljunula ugrušak plamena. Dakle, takav si u Sumraku, Strelþe... Odskoþio sam ka zidu, bacajuüi na aždajicu malo plamena. Sasvim mali, da ne bi izazvao nikakve potrese u stvarnom svetu. A ja sam skliznuo na drugi nivo. Podzemlje se nije promenilo. Zato je aždaja ovde bila crna i malo viša. Oþi su joj se zaokruglile i potamnele, a još su se pojavile i raširene uši. Krljušt se preobrazila u grubo runo nalik na hitonske igle primaknute telu. ýeljust se izdužila unapred. Krila su se pretvorila u male šape koje su podrhtavale. Pomislio sam da bi tako izgledao hibrid ýeburaške i Krokodila Gene. 17 ýeljust se otvorila i u mom pravcu polete snop plavih iskri. Uvrnuvši se, pomerio sam se još nekoliko koraka. Opet zaboravivši na Merlinovu barijeru, zakoraþio sam u treüi nivo Sumraka. U poþetku mi se uþinilo da sam naišao na zid. Savitljiv, elastiþan, ali neprobojni zid. Ali to je bio oseüaj samo na sekundu. Treptaj i našao sam se na treüem nivou. I odmah sam shvatio u kakvom je to odnosu s ljudskim samrtnim krikom. Barijera se ponovo otvorila. Otvorila se zahvaljujuüi neþijoj živoj krvi. Ali ovde bar nije bilo aždajice... Potrþao sam hodnikom, zaboravivši da sam došao da uništim robota. Lermont üe se i sam snaüi. Neüe strelac nikud nestati. Važnije mi je da uhvatim ubicu. Ma ko on bio... vampir, mag, þarobnjak. Neki nepoznati... ili bivši prijatelj...

Ista ona Krvava reka bila je centralno mesto Tamnica. Središte Moüi, centar vrtloga, kljuþaonica. Samo što je ovde izgledala kao kanal ispunjen gustom crnom teþnošüu koja je klizila kao smola. Crni sto je sijao. A na njemu nepomiþno telo u belom ogrtaþu. Ogrtaþ isprskan krvlju. Možda se ovog puta sa životom rastao jedan od ljudi koji su svojom voljom radili u službi Noüne straže u Edinburgu. Patolog, ili možda neki ekspert za visoku tehnologiju koji pomaže Lermontu. Zar Lermont nije u Tamnicama nije ostavio pouzdano obezbeÿenje? Zar nije postavio zasedu za provalnike? Zar je poverljive ljude prepustio volji sudbine? Samo jedan pogled na stvarni svet rekao mi je sve. Opet sam mu brzopleto prebacio. Opet uvredio. Ostavio je stražare. I pripremio je zasedu. Ali je potcenio snagu neprijatelja. U sobi sam izbrojao šest tela. Troje su bili stranci: u poluvojnoj uniformi koja nije pripadala nijednoj vojsci, i s automatskim puškama - iz šaržera su mutno treperili vrhovi metaka. Jedan je svetli mag prvog nivoa. Mrtav, gotovo prepolovljen rafalima ispaljenim iz neposredne blizine. Neupotrebljena Sila lagano je isticala iz njega u obliku zamagljene bele svetlosti. Još dvoje ustreljenih bili su ljudi, unajmljeni saradnici Noüne straže. Zaštitne amajlije, koje ih nisu spasle, plamtele su im na grudima kao vatra. Oni su takoÿe umrli s oružjem u rukama - mrtve ruke su i dalje stezale pištolje. Koliko je bilo napadaþa? I koliko su daleko odmakli od treüeg sloja? Nisam uspeo ni da razmislim kad je kroz Sumrak promakla brza siva senka, spuštajuüi se s prvog nivoa ka meni, direktno na treüi. Preda mnom se pojavio Brus. Majstor vampira je izgledao loše. Grudi su mu bile izrešetane mecima. Teško je disao, a Rþnjaci su sijali izbaþeni. - Aha! - povikao sam tako nedvosmisleno da je Brus odmah sve shvatio. - Stani, Svetli! - povikao je. - Na vašoj sam strani! Došao sam na Lermontovu molbu! - Ko je pucao u tebe? - Robot u hodniku! Zaškiljio sam, prouþavajuüi vampirski trag. Da, otisci nogu vodili su kroz hodnik, od ulaza u Tamnice. Nije on napravio krvavi pir. Evo na koga je Lermont raþunao da proÿe automatskog strelca. Teško je ubiti nekog ko nije živ, þak i zaþaranim mecima. - Ko je on? - Nisam precizirao pitanje, ali Brus je þitao. - Ne znam! Nije naš! Stranac! S njim je bilo dvadeset ljudi, ali su svi mrtvi. I Lermontovi þuvari su mrtvi! - Idemo za njim! - naredio sam. Brus se pokolebao. Bacio je pogled na telo iz koga je isticala krv. Za razliku od ostalih ubijenih, þovek tek što je izdahnuo i njegov leš bio je prisutan na svim nivoima Sumraka istovremeno. Smrt je izuzetno jaka magija... - Nemoj þak ni da pomisliš - upozorio sam ga. - Njemu više ne treba - promrmljao je Brus. - Njemu ne treba, a ja moram da se borim sa ko zna kim! To je bilo odvratno, ali i pošteno. Ipak, dati mrtvog saradnika vampiru da se nahrani... - Ako popiješ krv, barijera üe se ponovo pojaviti - našao sam neoborivi argument u svoju korist. - Idemo. Istrpeþeš. Brus se iskrivio, ali se nije bunio. Nisko je sagnuo glavu, kao da se spremao da se bode s preprekom, i utrþao na þetvrti nivo.

Skliznuo sam za njim. Brus je stajao držeüi se za grudi. Tresao se. U oþima mu je bio otvoreni strah. Osim Brusa, tu nije bilo nikoga. Nikoga i niþega - Tamnice su išþezle. Samo pesak, siv i obojen istovremeno, samo tu i tamo razbacani crni obluci... I roze-belo nebo bez sunca. - Antone... ja ne mogu niže. - Jesi li nekad bio na petom? - Nisam! - Nisam ni ja. Idemo! - Ja neüu moüi! - zavapio je vampir. - Majku ti tvoju, zar ne vidiš da umirem! - Ne lupaj! Ti si odavno mrtav! Brus je okrenuo glavu tako žestoko kao da je hteo da je odvrne s vrata. Kad bih imao makar i trunku sumnje u to da se pretvara, primorao bih ga. Naterao bih ga ili bih ga stvarno umrtvio. Ali ulaz na þetvrti nivo zaista ga je lišio poslednje snage. - Idi naÿi Lermonta! - naredio sam. S otvorenim olakšanjem, Brus je krenuo nazad. Tako iz opasnih dubina izranja ronilac koji je ostao bez vazduha. A ja sam po pesku poþeo da tražim svoju senku. Ona postoji. Ne mogu da nemam senku. Sigurno üu je naüi. Inaþe üe se dogoditi nešto strašno. Na primer, Merlin üe ustati iz mrtvih. I u pomoü Noünoj straži Edinburga, koja je veü pretrpela teške gubitke, doüi üe Ogledalo. Ogledalo koje, uprkos svemu, održava ravnotežu. Iluzionista Jegor. I to üe biti blistavi trenutak njegove slave, pre nego što završi, rastvori se u Sumrak i proguta ga ništavilo po nemilosrdnoj volji Iskonskih Sila. Da nam ne preÿe u naviku da koristimo ljude? Zarežao sam i napravio korak napred. Senku ne treba da tražim u pesku. Senka je u meni samom. Udario me je hladan vetar i ja sam se srušio na peti nivo Sumraka. Licem pravo u zelenu travu. Hladni vetar je probijao. Sunþeva svetlost cedila se kroz ljubiþaste oblake koji su plovili nebom. Teški su, kao da nose sneg. Brdovita ravnica, obrasla visokom bodljikavom travom, pružala se do horizonta. Negde u daljini grmelo je i udarale su munje. Udarale su naopako, iz zemlje u nebo, u ljubiþaste oblake. Pridigao sam se, progutao knedlu; uši su mi se zapušile. Nestale su uobiþajene manifestacije pritiska Sumraka, nadolazeüa slabost i želja da se što brže izaÿe u stvarni svet. Ispostavilo se da je peti nivo energetski izbalansiran. Kad su mi se oþi privikle i kad sam pogledao oko sebe, postalo je jasno da boje okolo ipak nisu sasvim žive. Trava je zelena, ali bleda. Oblaci su više sivi nego ljubiþasti. ýak su i munje nekako prigušene, ne pale mrežnjaþu oka. Ali, ipak... Izgleda da ovde može da se živi. Pogledao sam oko sebe. U ugaženoj travi spazio sam stražara. To je bio golem, napravljen od gline i oživljen magijom. Retkost koju odavno niko nije izveo. Srednjovekovni robot, koga su svojevremeno pokušali da osposobe za rad u polju, ali su ga þešüe pravili da bude þuvar. Samo što su klasiþni golemi liþili na glinenog þoveka, a oživljavali su pomoüu runa koje se postavljaju u specijalni otvor (na lestvici duhovitog, ovde je oseüaj drevnih magova za humor

padao daleko ispod podne lajsne). A ovaj golem je bio zmija. Nešto poput glinene anakonde dužine deset metara, debljine torza odraslog þoveka, a dve proždrljivo iskežene glave nalazile su se sa obe strane zmije. Koža je bila crvenkasto-siva, kao loše ispeþeni crep. Oþi golema bile su otvorene... i eto, oþi su me uplašile više od svega. Bile su u potpunosti kao kod ljudi. Inaþe, þemu u potpunosti kao? Ako je golema napravio Merlin... Taþno na sredini, trup zmije se tanjio i u njemu je bilo malo ulegnuüe, poput dlana. I eto, u tom ulegnuüu, ležao je sivi kvadratni kamen s poluizbledelim keltskim slovima. Da, þudan golem. Runa ga nije oživljavala, veü ubijala. Ili gaje, sudeüi po zlobnom sjaju u oþima, samo onemoguüavala da se kreüe. Još jednom sam se osvrnuo. Osim mene i nepomiþnog golema, nije bilo nikoga. Pljaþkaš grobova otišao je dublje. Eto ti sad! Prizvavši iz seüanja borbene kletve, sve najmoünije koje sam ikad saznao i za koje je trebalo mnogo snage, okaþio sam ih na prste za brzu upotrebu. Trebalo je da u svakom trenutku budem spreman da stupim u bitku. Naravno, ako uspem da proÿem dublje... - ýekaj, Antone! Iz vazduha su se materijalizovala trojica - Lermont, Semjon i meni nepoznati crnac. Pri þemu je Lermont i Semjona i crnca bukvalno vukao za sobom držeüi ih ispod ruku. Jak je, oh, jak... - Kakva lepota! - Semjon je pogledao okolo sa uzbuÿenjem. - Uh... evo kuda... Zaüutao je kad je ugledao golema. Prišao mu je i pažljivo dunuo. Odmahnuo je glavom. - U... kakva zver... Jesi li je ti oborio, Antone? - Bojim se da ona ne može tek tako da se obori. - Pokazao sam runu. Okrenuo sam se prema Tomu: - Idemo li dalje, gospodine Lermonte? - Hoüeš li moüi? - Pokušaüu. Lermont je sumnjiþavo odmahnuo glavom. Pogledao je iskosa u svog potþinjenog i rekao: - Ti neüeš proüi. Vukao sam vas zbog... ove stvari. Ali dalje ne možete. ýekajte koliko možete pa nazad. Onda je udahnuo i rastvorio se u vazduhu. Zakoraþio sam napred. Ništa. Još jedan korak. I još jedan. Još jedan. - Ne ide? - saoseüajno je pitao Semjon. Šta je to, probio sam se na peti, ovde je sasvim mirno, a ja ne mogu da zaronim dublje! Korak. Još jedan korak. Gde mi je senka? - Antone... - Semjon me je protresao za rame. - Antone, stani. Uzalud traüiš snagu. - Proüi üu - prošaputao sam. - Moram... - Ništa ti ne moraš. Lermont je iskusniji. On üe sve sam da uradi. Zavrteo sam glavom. Pokušao sam da se opustim. Ovamo sam ušao besan... možda üu dalje proüi smiren? Preda mnom je samo vododelnica. Tanka ploþa površinskog pritiska izmeÿu svetova, granica iza koje, kako se þini, životna Snaga poþinje da narasta. Prvi sloj je praktiþno mrtav, osušen, neplodan. Drugi je življi. Treüi, þetvrti... veü poþinju da podseüaju na naš svet. Peti... peti je gotovo pogodan za život. Ovde veü ima boja, hladno je, ali ne toliko da bi se neko smrzao, raste trava, pada kiša, besne þudne oluje. Šta üu zateüi na šestom? Moram najpre da shvatim kuda idem. U svet koji je okovao led, koji umire i koji je bez naslednika? Gde üe biti

teško da se diše, hoda i razgovara? Ne. Šesti sloj üe biti drugaþiji. Slikovitiji od petog. Življi. Još više nalik pravom svetu. Klimnuo sam svojim mislima. I zakoraþio iz petog sloja u šesti. Ovde je bila noü. Možda ne letnja, ali topla. Na nebu iznad glave nisam video nijednu zvezdu, ali je zato tamo bio mesec. Ne pojas sive prašine na nebu kao na prvom sloju. Ne tri sitna bleda meseca koja svetle na drugom. Najobiþniji mesec, ugodan pogledu þoveka. Ali nema nijedne zvezde. Zvezde nisu za Ine. Ispod belog projektora meseca, svet se þinio sasvim realan. Drveþe - pravo, živo, s lišþem koje je lepršalo na vetru. Miriše na travu i paljevinu... Odjednom sam shvatio da prvi put oseüam miris u Sumraku. Ako bih sažvakao travu, verovatno bih osetio i ukus soka... Paljevina? Okrenuo sam se i ugledao Lermonta. Ali nije više imao oblik starijeg dobrostojeüeg gospodina, veü njegovog sumraþnog ovaploüenja. Tomas Stihotvorac postao je plavokosi džin visok tri metra. Njegova koža luþila je blagu mleþnu svetlost. Izvlaþio je iz vazduha ugruške belog i plavog plamena, stiskao ih u ogromnim dlanovima kao da je pravio grudve od snega, i bacao ih nekuda u daljinu. Ispratio sam trajektoriju: šuštave kugle plamena letele su ravnicom, þisteüi na putu retko drveüe, i gasila se u tamnom oblaku koji se udaljavao. Zapaljeno drveüe svedoþilo je o promašajima. - Tome! - povikao sam. - Evo me! Velikan je u rukama mešao sad veü poveüu kuglu. Nakašljao se i bacio je u pravcu tamnog oblaka. Okrenuo se. Imao je zadivljujuüe lice. Istovremeno i staro i mlado, i dobro i surovo, i lepo i zastrašujuüe. - Mladi mag je prošao barijere - grohotom se nasmejao Tomas. - Mladi mag je dotrþao u pomoü... Pomalo nije bio pri sebi, kao i svi Ini koji na vrhuncu bitke poprime duboko, sumraþno ovaploüenje. Tomas je u nekoliko koraka prešao prostranstvo koje nas je delilo. Uþinilo mi se da je þak i tlo zadrhtalo od njegovih koraka. - Nisu uspeli, prijatelju moj... - Drevni bard je na moje rame spustio dlan ogroman kao lopata. - Došli su samo do šestog nivoa. Tomas ih je proterao, da. Tomas ih je proterao kao plašljive pse. Lermont je nagnuo lice prema meni i poverljivo prošaputao: - Ne samo zbog toga što neprijatelji nisu ušli u bitku. Oni su ovde proveli dovoljno dugo vremena da bi shvatili kako nikada neüe uüi na sedmi nivo Sumraka. - Koliko ih je bilo, Tomase? - Troje, prijatelju moj. Troje. Taþan broj. - Jesi li ih pogledao? - Pomalo. - Tomas je klimnuo glavom. - Aura ovde ne može lepo da se proþita, ali Tomas je ponešto uspeo. Tamni Ini je neživi, vampir. Svetli Ini je þarobnjak, iscelitelj. Inkvizitor Ini je borbeni mag. Troje se spremilo u pohod na Merlinovo nasleÿe. Troje je zamalo prošlo. Troje viših. Ali þak ni viši ne mogu da proÿu na sedmi nivo Sumraka. - Tamni, Svetli i inkvizitor? - zaþudio sam se. - Zajedno? - Merlinovo nasleÿe privlaþi sve. ýak i Svetle. Šta ti misliš, mladi maže, zašto je Tomas hteo da tvoj dolazak saþuva u tajnosti i od svoje Straže? - Jesu li svi muškarci? - upitao sam.

- Svi muškarci. Svi žene. Otkud to Tomas zna? Tomas ih nije ispitivao. Tomas je samo malo pogledao auru... - Tomase, moramo da idemo. - Pogledao sam džina u oþi. - Tomase, vreme je da se ide nazad. Vreme je da idemo kuüi. - Zašto? - zaþudio se velikan. - Ovde je dobro, mladi maže. Ovde može da se živi. ýarobna zemlja, carstvo vila i þarobnjaka... Tomas može ovde da se nastani, Tomas može da naÿe svoje utoþište... - Tomase Lermonte, ti si na þelu Noüne straže! ýuvaš celu Škotsku! Veštice, vampiri, vukodlaci... Hoüeš li da dozvoliš da þine nedela? Tomas je üutao i na trenutak mi se uþinilo da üe me odbiti. Da je ipak pronašao svoje carstvo vila, gde se, po predanju, povukao još pre þetiristo godina. Naravno, Tamni neüe poþeti da þine nedela. Pomoüüe doüi iz Engleske, iz Irske, iz Velsa. Naüi üe se Svetli i u Evropi i u Americi koji üe pomoüi osiroteloj Škotskoj straži. Ali neüe li nestanak Lermonta biti ona kap koja üe Jegora pretvoriti u Ogledalo? - Poÿimo, moj mladi prijatelju - rekao je Lermont. - U pravu si, u pravu, a ja üu da požurim... Nije još vreme... Ali poslušaj, mladi maže! Poslušaj kako zvoni tišina, kako pevaju cvrüci u travi, kako noüne ptice krilima biju o vazduh... Ili me je primorao da þujem, ili je to sve bilo stvarno, ali ja sam kroz buþno disanje titana jasno þuo i tišinu, i zvuke. - Vidi, kako vrelo gori vatra, kako srebrnkasto lišüe lovi meseþevu svetlost, kako je puna trava pod nogama... - šaputao je Lermont. - Ovde može da se živi... Video sam. - Malo ko je od Inih za života boravio ovde... - Lermont je uzdahnuo. - Ovamo dolazimo tek posle smrti, razumeš? Tad veü dolazimo zauvek... Po leÿima su mi prošli žmarci. Setio sam se poginulih u našoj straži. Igora, Tigrice, Andreja... - Znao si? Znao si za ovo i ranije? - Svi viši, koji su umeli da proÿu na peti nivo, znaju. - Tomasov glas bio je tužan. - Ali to je isuviše opasno saznanje, mladi maže. - Zašto? - Ne valja da znaš šta te þeka posle smrti. Tomas zna i njemu je teško. Tomas hoüe da doÿe ovamo. Daleko od ljudi, surovih i pohlepnih. Daleko od ljudskog zla i ljudskog dobra. Tako je slatko... živeti u svetu Inih... - Živeti? - Živeti, mladi maže... Ovde ni vampirima nije potrebna krv. Ovde je sve drugaþije nego inaþe. Sve je onako kako treba da bude. Ovde je pravi svet... na petom, šestom i najvišem, sedmom nivou. Ovde se ka nebu uzdižu kule mudraca koji izuþavaju vasionu; kljuþaju životom gradovi puni Svetlosti i Tame; lutaju po deviþanskim šumama jednorozi i zmajevi þuvaju svoje planinske peüine. Ovamo üemo opet doüi... ja ranije, ti kasnije... i prijatelji üe nas doþekati. Meni üe takoÿe biti drago da doþekam tebe, mladi maže... Ruka velikana me je zagrlila, kao dete. Tom je duboko i teško uzdahnuo. Nastavio je: - Ali nije vreme. Još nije vreme. Kad bih uspeo da proÿem na sedmi nivo, ne bih se vratio. Ali ja sad više nemam snage. Ni ti nemaš, mladi maže. - Zasad ne žurim - promrmljao sam. - Imam... Šta imam? Ženu i üerku? I one su Ini. Viši Ini. Možemo svi zajedno da odemo. U gradove Svetlosti i Tame... Tamo gde su zajedno sreüni Alisa i Igor, gde se niko ne seüa glupih ljudi... Zadrhtao sam. Da li mi se uþinilo ili sam postao viši? Ili se to Lermont smanjuje?

- Tome, hajdemo nazad! - Saþekaj! Pogledaj ovo! Iznad naših glava zaplesao je beli plamen. Tom je ispružio ruku i pokazao na ploþu od providnog crvenog kamena, koja se krila u travi pod našim nogama. Šta je to? Rubin veliki kao poslužavnik? Seo sam. Prošao sam rukom po glatkoj površini. Pogledao sam linije keltskih slova. - Šta ovde piše, Tome? - To je Merlin napisao. - U Lermontovom glasu pojavila se zamišljenost. - To je pisao Merlin, to je istovremeno i kljuþaonica i poslednji kljuþ. Na koelbrenu ovde piše... - Zaüutao je. - Ako izgovorimo uzvišenim stilom, onda... - Govori bilo kojim! - povikao sam, oseüajuüi sad i fiziþki kako vreme prolazi. Venac Svepostojeüeg ovde je zapeþDüen. Samo je korak ostao. Ali on je nasleÿe za silne ili mudre... Tom je govorio neþijim tuÿim i tanjim glasom, poput napeva. I na prve zvuke njegovog glasa, slova urezana u kamenu poþela su da svetle, kao da se ispod kamena upalila lampa. Jedno za drugim, slova su se pretvarala i tanke stubiüe svetla, koji su bili u nebo. Dobiüeš sve i ništa, kad budeš mogao da ga dohvatiš. Nastavi, ako si jak kao ja; Vrati se, ako si mudar kao ja. Poþetak i kraj, glava i rep, sve je sliveno ujedno, U Vencu Svepostojeüeg. Tako su život i smrt nerazdvojivi. Poslednje slovo planulo je belo na poslednju Lermontovu reþ. - Mrzim karaoke - rekao sam. - Šta sve ovo znaþi? - Tomas ne zna više od tebe, mladi maže. - Velikan me je zgrabio u naruþje. - A sada odlazimo! Mislio sam da Lermont hoüe odmah da zakoraþi u stvarnost. Ali nije. Prvo je izašao na peti nivo i mahnuo rukom Semjonu i crncu: - Odlazite! Nije morao dugo da ih moli. Lermont mi je namignuo, poklonio se golemu i išþupao iz tela zmije Merlinovu runu. 2þi te stvari zasijale su besno. Trup se u þvoru izvio u vazduh i dve þeljusti su se istovremeno otvorile. Ali veü smo bili van domašaja stražara. U obiþnom, ljudskom svetu. U sobi punoj mrtvih tela. Stariji debeljuškasti Lermont me je pustio i srušio se na pod. Njegovo liceje pokrio znoj, þak su na drhtavim brkovima povisile kapljice. Okolo se veü odvijala uobiþajena gužva - Svetli Ini snimali su tragove aure, izuþavali tela, uzimali komadiüe tkiva i kapljice krvi za analizu. Na meni i Semjonu, koji se pojavio odmah za mnom, zaustavili su se oprezni pogledi, a po telu poþeše da mi mile kletve. Videvši u nama

Svetle, i to još visokog ranga, stražari su zbunjeno povukli kletve. Malo po strani, video sam Brusa. Majstor vampira više nije izgledao kao leš koji hoda, a na obrazima mu je þak igralo rumenilo. ýXþao je u uglu na kolenima i pio nešto iz þaše. Nisam uopšte imao želju da se zagledam šta to pije. - Na posao! - rekao je Semjon, vrteüi glavom. Imao je savršeno sreüan izgled. - Nisam mogao ni da pomislim, ni da sanjam, da üu biti napetom nivou, kao Veliki Geser ili Tomas Stihotvorac. O... sad nije strašno ni da se umre... Namignuo mi je. - Usta üu ti zašiti - izgovorio je Lermont, s vrlo poznatim intonacijama. - Peti nivo Sumraka nije tema za spletke. - Aha - brzo se složio Semjon. - Ja to onako, iz gluposti brbljam... - Tome... - Pružio sam ruku, pomažuüi magu da se pridigne. - Hvala... što ste se vratili. I za ono što ste mi pokazali. Hvala. - Idemo. - Tom je brzo izašao u susednu sobu, ka pristaništu gde se u tamnoj vodi njihao gvozdeni þamac. Ja sam pošao za njim. Lermont je iznad nas otvorio kišobran tišine i buka je odmah utihla. - Hoüeš nešto da pitaš? - Da. Ko su oni? - Ne znam. - Tom je izvadio maramicu i obrisao znoj s lica. - Veü nekoliko puta, su pokušali da se domognu Merlinove zaostavštine. Ali nisam ubeÿen da su to baš ti Ini... Poslednji put su pokušali pre jednog veka. Takoÿe, niko nije tako naširoko koristio ljude... Ovo je vrlo ozbiljno, Antone. Imali smo sreüe da ih je Merlin zbunio treüim kljuþem. - Šta znaþi taj stih? - Zagonetka. U to vreme su mnogo voleli zagonetke, Antone. Smatralo se visokim stilom da se protivniku pruži moguünost da pobedi sebe. Varljiva moguünost, ali ipak moguünost. - Jedno je jasno: osim glavom o zid sedmog nivoa, postoji još jedan zaobilazni put - rekao sam. - Liþi baš na to. Ali ne znam šta da ti kažem. A i kad bih znao, ne bih ti rekao. - Hoüeš li da þuvaš Merlinovo skrovište do kraja sveta? - Dok budem mogao. - Lermont je u rukama zavrteo Merlinovu runu. Uzdahnuo je: - Na kraju krajeva, golem ponovo þuva peti nivo. Neprijatelj üe ovoga puta morati zaista da ga pobedi. - Uništi je, Tome! Odmahnuo je glavom: - Nema jednostavnih rešenja, Antone. Ako uništim runu, golem üe takoÿe nestati. Sakriüu je bolje. Ti ne treba da znaš kako i gde. I... hvala na pomoüi... - Da li se tako kod vas kaže gubi se? - Nasmejao sam se. - Tako se kaže hvala na pomoüi. Što više stranaca bude ovde, više üe se buke podiüi oko onoga što se dogodilo. Zahvalan sam i tebi i Semjonu. Karte üe vam doneti u hotel. - Jasno. Hvala i vama, Tome. - Poklonio sam se. - Nek je Svetlost s vama! - Saþekaj - meko je rekao Tomas. Prišao je i neoþekivano me zagrlio. - Kažem hvala ti! Ne vreÿaj se. Sad üemo imati mnogo problema i mnogo gostiju iz Inkvizicije. Zar hoüeš da zaglaviš ovde mesec dana? - ýuvaj Venac, Tome - rekao sam posle pauze. - Razmisli o onome što si video, Antone. Siguran sam da je u ove dogaÿaje umešan i neko od tvojih zemljaka. Kreni prema tajni sa svoje strane i još üemo se sresti. - Naüi üu ko je od naših. Noge üu mu otkinuti i staviüu mu ih u uši! - obeüao sam. - Do

viÿenja, Tomase Stihotvorþe! I dolazeüi veü do vrata, dodao sam: - Ah, da, mi iz moskovske navikli smo da letimo prvom klasom! - Recite mi hvala što vas neüu poslati teretnim avionom - odgovorio mi je Tom. Onda se okrenuo i vratio svojim saradnicima.

EPILOG Jeste, stvarno, loš je to znak kad prijatelju u bici kažeš da imate još vremena - mraþno je rekao Semjon. - Eto, ni bedni minut nemamo. A mi letimo nazad kao da smo nešto ljuti. Kad bismo barem nedeljicu dana... išli bismo na jezera, pecali... - Semjone, navaliüe Inkvizicija, ukopaüe nas ovde sigurno þitav mesec. - A što je to loše? - Imam porodicu. - A, da... - Semjon je uzdahnuo - ûerkica mala... Jel’ prohodala veü? - Semjone, dosta s tim durenjem! Zaustavili smo se pred ulazom u hotel. Semjon se smeškao i trljao nosnu kost. - Eh... A koliko imamo vremena? - Pet-šest sati. Ako naÿemo karte za veþerašnji let. - Svratiüu onda veþeras u prodavnicu i kupiüu suvenire. Hoüeš li sa mnom? - A šta? - Kako šta? Viski, šalove. Muškarcima viski, ženama šalove. Obiþno po pet komada uzmem, i jednog i drugog. - Ma ne mogu. - Odmahnuo sam rukom. - Kupi mi ti deþji šal ako nadeš. Neki veseli. - Naravno. Ušao sam u hotel. Portira nije bilo za recepcijom, ali je zato tamo ležala koverta s krupnim natpisom Anton Gorodecki. U koverti su bile tri karte za prvu klasu - za mene, Semjona i Galju Dobronravova Tom je bio izuzetno efikasan, a nije zaboravio ni na devojþe vukodlaka. Na treüem spratu sam pokucao na vrata tamnog apartmana. Nikakve reakcije nije bilo. Poslušao sam, negde iza vrata je šumela voda. Uzeo sam iz koverte kartu za Galju i gurnuo sam je ispod vrata. Pronašao sam u džepovima kljuþ i ušao u svoju sobu. - Polakovrlopolakopriÿifoteljiisedi - sjurio je riÿi momak, koji mi se u Škotskim tamnicama predstavio kao Žan. Zauzeo je odliþnu poziciju. Kod prozora kroz koji je sijala zaslepljujuüa sunþeva svetlost. Moja senka je bila negde pozadi, ne mogu da potonem. - Polakoipažljivosekreüikafotelji - brzao je momak. Bio je ubrzan, prekriven zelenom svetlošüu, koja je izbijala iz amajlije na ruci: naizgled obiþna narukvica od ÿinÿuva, kakve pletu hipici. Sada su njegovi refleksi nekoliko puta brži od ljudskih. A uzimajuüi u obzir uzi, u þijem šaržeru su crvenom bojom goreli zaþarani meci, bilo bi glupo da se pobunim. - Govori razgovetnije - zamolio sam sedajuüi u fotelju. - Sigurno treba o neþemu da razgovaramo kad me veü nisi odmah ubio. - Grešišþarobnjaþe - rekao je momak, i ja sam primetio ono smešno, deþje þarobnjaþe. - Reklisumidateubijem. Alijahoüuneštodatepitam. - Pa pitaj. Treba mi senka. Moram da okrenem glavu, da ugledam svoju senku i da zaronim u Sumrak. Tamo üu biti brži od njega. - Nevrtiglavom! Akopogledašusenkuodmahüupucati. Kolikovasima? - ýega? - Kolikotakvihstvorenjakaoštositihodapozemlji?

- Pa... - zamislio sam se. - Misliš li na Svetle ili Tamne? - Svejedno! - Priiiibliiiižnooo svaaakiiii deeeeseeetoohiiiljaaadiiiitiiii - otegao sam. Ne šale radi, samo pokušavam da ubedim momka da se isuviše ubrzao. Doduše, može li on uopšte da kontroliše delovanje amajlije? - Mrzimkuþke - rekao je momak.- Reþenomijdtikažemdasiizdaoprijateljaidazaslužuješsmrt... Neko je pokucao na vrata. Momkov pogled je na tren sevnuo ka vratima. Ponovo se vratio na mene. Jednim pokretom je sa stola smakao stolnjak, nabacio ga na uzi koji je, kao i dotad, ostao naciljan u mene. Rekao je: - Odgovori! - Ko je? Otvoreno je! - povikao sam. Ako je Semjon, imamo šanse. Vrata su se otvorila i ušla je Galja. Tako se udesila da mi je zastao dah. Kratka crna suknjica, gotovo providna roze bluza, eto, Lolita nervozno puši u uglu. I Žan se zaprepastio. - Zdravo. - Nešto je žvakala. Zamislila se, a onda naduvala ogromni balon žvake. Balon je pukao, primoravši Žana da se trgne. Ja sam se uplašio da üe sad poþeti da puca, ali nije. - A ko si ti? Ona je pogledala Žana takvim pogledom da je ubica poþeo da crveni. I požurio je da probrblja i promrmlja istovremeno: - Došaosamugoste. - Lepo, Entonijevim prijateljima uvek dajem popust. - Galja je namignula momku. Prišla mi je njišuüi bedra. Rekla je: - Zaboravila sam gaüice kod tebe. Jesi li ih našao? Jedino sam mogao da odmahnem glavom. - Ma ko ih šiša - odluþila je Galja. I poþela je polako da se saginje, pružajuüi usne ka mojima, dajuüi Žanu moguünost da zadrži pogled na... Neüu ni da razmišljam šta se sve videlo! Ali on je buljio izgubljeno. - Spremaj se - prošaputala je Galja. Devojþine oþi su bile ozbiljne, zabrinute. Ona se ipak dotakla mojih usana, a u oþima su joj zaigrale vragolaste iskrice... Trenutak nakon toga, pretvorila se u vuþicu. Grubo, strašno, prskajuüi kapljice krvi i parþLüe kože, ne gubeüi vreme na kvalitet metamorfoze. Premetnula se i kao nedefinisana crna nakostrešena senka skoþila na ubicu. Zapucao je istog þasa kad sam bacio jedan za drugim dva trozupca. Prvi mu je odsekao ruku sa uzijem i otkinuo komad tela. Gde je završio drugi, nisam odmah shvatio. Ustao sam i skoþio ka vuþici koja se grþila na podu. Njeno telo primilo je sve metke koji su bili namenjeni meni. ýak ih nije ni tako mnogo, pet-šest metaka. Samo da nisu zaþarani... Žan je stajao, ljuljajuüi se. Posmatrao me je bezumnim oþima. - Ko te je poslao? - povikao sam, udarajuüi ga dominacijom, kletvom apsolutnog potþinjavanja. Žan se trgao, pokušao da otvori usta, a onda se njegova glava razletela na tri dela. Moj drugi hitac ga je pogodio u glavu. Telo se zaklatilo i srušilo na pod pored devojþice vukodlaka. Iz arterija je pulsirajuüi izbijala krv. Kad bi bila vampir, a ne vukodlak... Nadvio sam se nad nju i video da se ponovo pretvara u þoveka.

- Ne smeš! Umreüeš! - Svejedno üu umreti - razgovetno je izgovorila. - Ne želim... kao zver... - Ti ne... U njenom glasu se na trenutak osetila ironija. - Glupi... Svetli... Ustao sam. Ruke su mi bile krvave. Ispod nogu je liptala krv. Obezglavljeno telo ubice se grþilo. - Šta... - Semjon se skamenio na vratima. Prešao je dlanom po licu. Opsovao je. U drugoj ruci nosio je dve kese. Jednu s flašama, drugu verovatno sa šalovima. - Ovde? Sad ništa. - Rekao sam gledajuüi u mrtvu devojku. - Gotovo je. Na aerodromu u Edinburgu, Zavulonu sam ipak kupio magnet za frižider dok su Lermont i Semjon obavljali formalnosti oko karata. Sad su nam trebala samo dva mesta u avionu i formular za nestandardni teret - dugaþki drveni sanduk tretiran zaštitnim þinima. Jedna je štitila sadržaj od raspadanja. Druga je ubeÿivala carinike da nema nikakve potrebe da se taj sanduk proverava jer se u njemu nalaze bezazlene skije. Magnet je bio banalan, ali lep: figurica škotskog gajdaša u kiltu. Sakrio sam ga u džep, a potom sam postojao ispred stalka s razglednicama. Izabrao sam jednu, s kraljevskim zamkom i stavio je u vodiþ kroz Veliku Britaniju. Zasad nisam imao razlog da je pošaljem Ljeri. Ipak, nadao sam se da üu pre ili kasnije moüi da ispunim obeüanje koje sam dao Viktorovoj drugarici. Semjon je bio neobiþno tih. Nije se seüao kako su avioni izgledali u Prvom svetskom ratu, nije zbijao šale. Prošli smo graniþnu policiju i carinike, zauzeli svoja mesta u salonu A-klase. Semjon je izvadio flašu viskija i pogledao me upitno. Klimnuo sam. Uzeli smo po gutljaj direktno iz flaše, stvarno zasluživši neodobravajuüi pogled stjuardese. Ona se lagano udaljila u svoj kutak, vratila se s þašama i nekoliko flašica i üutke ih uruþila Semjonu. - Ne tuguj - tiho je rekao Semjon. - Tamni uvek ostaju Tamni. Ona bi odrasla i postala þudovište. Mislim, verovatno. Klimnuo sam. Naravno, u pravu je. To mora da shvati þak i tako glupi Svetli kao što sam ja... Zavalio sam se u sedište i zatvorio oþi. Pomislio sam da sam þak zaboravio da proverim linije verovatnoüe: da li avionu preti katastrofa. Ali... kakva je razlika. I ljudi lete i ne misle na najgore. Probaüu i ja tako... - Ja sam proverio - rekao je Semjon. - Poleteþemo s deset minuta zakašnjenja, ali sleþemo na vreme. Vetar je povoljan, imamo sreþe, da... Stavio sam slušalice za jednokratnu upotrebu iz plastiþnog paketiþa, utakao džek u ulaz koji se krio u držaþu za ruke. Pritiskao sam tipke tražeüi odgovarajuüi kanal. Zaustavio sam se kad sam zaþuo poznatu pesmu: Sve poklone þuvajte, ne gubite, Za izgubljenim ne žalite. Stari momak kod ulaza u raj Veü se umorio od suza i uzdaha. Ali on vidi kroz nas, I neüe nam zapevati psalme. Pitaüe nas samo jedno:

Jesmo li živeli, jesmo li voleli... Jesmo li živeli, jesmo li voleli... Jesmo li živeli, jesmo li voleli...18

DEO DRUGI ZAJEDNIýKI NEPRIJATELJ

PROLOG Inspektor protivpožarne zaštite lupio je palcem po aromatiþnom štapiüu koji je tinjao u pušionici. - Šta je to? - Opijum - maštovito je odgovorila devojka. U knjigovodstvu je zavladao muk. Na inspektorovom licu pojavili su se crveni peþati. - Ne šalim se. Šta je to? - Aromatiþni štapiü, indijski. Zove se opijum. - Devojka je pogledala kolege i zbunjeno dodala: - To se samo tako zove, nemojte da pomislite nešto! Nikakvog opijuma tu zapravo nema! - Kod kuüe možete da pušite i opijum i konoplju. - Inspektor je demonstrativno prislonio prste i ugasio štapiü. - A ovde... Svuda naokolo je gomila papira! - Pa pazim - bunila se devojka. - I podloga je specijalna, vidite? Pepeo pada na keramiþku podlogu. Miris je prijatan, svima se sviÿa... Govorila je smireno i blago, tonom kojim se odrasli obraüaju maloj deci. Inspektor je hteo još nešto da joj kaže, ali se umešala starija žena koja je sedela zasebno, za najveüim stolom, licem okrenuta prema ostalim knjigovoÿama: - Veroþka, izvini, ali inspektor je u pravu. A i miris je težak. Od njega me uveþe boli glava. - U Indiji su prozori sigurno uvek širom otvoreni - pridružila joj se treüa žena. - Oni tamo pale te štapiüe jer je i nehigijena jeziva... ÿubrišta su svuda naokolo, sve brzo truli, takva je klima. Moraju da neutrališu smrad. A šta üe to nama? ýetvrta devojka, Verina vršnjakinja, zakikotala se i sakrila iza ekrana kompjutera. - Pa... trebalo je da mi kažete! - povikala je Vera. U glasu su joj se osetile suze. - Zašto ništa niste rekle? - Nismo htele da te uvredimo - rekla je najstarija. Vera je skoþila i, pokrivši lice dlanovima, izletela u hodnik. Štikle su zalupale po parketu, a u daljini su se zalupila vrata toaleta. - Pa, morale smo joj reüi, pre ili kasnije - sa uzdahom je izgovorila starija žena. - Više nemam snage da mirišem te sveüice. ýas opijum, þas jasmin, þas cimet... - Seüate li se paprike i kardamoma? - povikala je mlaÿa. - To je bio pravi užas! - A ti ne ismevaj drugaricu. Bolje poÿi za Verom, mnogo se uznemirila... Mlada devojka je spremno ustala i izašla iz knjigovodstva. Inspektor je prešao preko žena bezumnim pogledom. Potom je pogledao u svog saputnika, mladog, gojaznog muškarca u džinsu i fudbalskom dresu. Pored inspektora u uniformi, mladiü je izgledao potpuno bez autoriteta. - Luda kuüa — ocenio je inspektor. - Svuda se krše pravila protivpožarne zaštite. Kako vas još nisu zatvorili? - I sam se þudim - složio se muškarac. - Idem ponekad na posao i mislim: A šta ako je svemu kraj? Šta ako je s tim neredom gotovo? Šta ako od danas moramo da radimo iskljuþivo u skladu sa zakonom o radu, poštujuüi sva pravila... - Pokažite mi požarnu oglasnu tablu na prvom spratu - prekinuo ga je inspektor gledajuüi u plan. - Sa zadovoljstvom. - Muškarac je pred inspektorom širom otvorio vrata i namignuo

ženama koje su ostale u kancelariji. Ispred table je negodovanje inspektora neznatno splaslo. Tabla je bila lepa, nova, þitka i ukrašena toplom crvenom bojom. Dva protivpožarna aparata, kofa s peskom, prazna konusna kofa, lopata, vatrogasna kuka i poluga. - Hm-hm. Hm-hm-hm - mrmljao je inspektor, zagledajuüi kofu, proveravajuüi datum kad su napunjeni protivpožarni aparati. - Nekako je þak i staromodno. Nisam to oþekivao. - Trudimo se koliko možemo - rekao je njegov pratilac. - Kad sam išao u školu, isti takav visio je i tamo. Inspektor je otvorio shemu. Na trenutak se zamislio. - Dajte da pogledamo još... da pogledamo... vaše programere. - O, hajdemo, hajdemo! - živnuo je muškarac. - To je gore, poÿite za mnom... Ispred stepenica je stao u stranu, propuštajuüi inspektora napred. Okrenuo se gledajuüi u protivpožarnu oglasnu tablu. Ona je izbledela i rastvorila se u vazduhu. Nešto je tiho palo na pod. Muškarac se nasmejao. Posle posete programerima, kod inspektora se ponovo pojavio povod za negodovanje. Programeri su (dve devojke i momak) bezbrižno pušili na radnom mestu, a kablovi od kompjutera bili su razvuþeni i zamršeni u grozne petlje (inspektor se þak zavukao ispod jednog stola i stenjuüi proverio da li štekeri imaju uzemljenje). Spustivši se posle þetvrt sata u prizemlje, inspektor je ušao u kabinet s þudnim natpisom Dežurni skretniþar i razvio papire na stolu. Mladi pratilac je seo preko puta i sa osmehom poþeo da posmatra kako inspektor popunjava formular protokola. - Kakav vam je to glupi natpis na vratima? - pitao je inspektor ne prekidajuüi posao. - Dežurni skretniþar? Pa, to je onaj na koga se svaljuje sva nesreüa. Mora da proverava ko dolazi, da sreÿuje probušene sanitarne cevi, da preuzme kad donesu picu ili vodu za piüe. To je mešavina dispeþera i domara. Dužnost je dosadna pa dežuramo po rasporedu. - ýime se vi tu uopšte bavite? - Zar je to obavezno polje u formularu protivpožarne zaštite? - Muškarac se zamislio. - Pa eto... Mi þuvamo Moskvu od zla. - Šalite se? - Inspektor je zbunjeno pogledao u dežurnog skretniþara. - Nimalo. Bez kucanja, na vrata je ušao stariji þovek istoþnjaþke spoljašnjosti. Na njegovu pojavu, dežurni je brzo ustao. - Pa, šta to imamo? - upitao je došljak, - Jedan predmet u knjigovodstvu, jedan u toaletu, jedan na protivpožarnoj oglasnoj tabli na prvom spratu - sa spremnošüu je odgovorio dežurni. - Sve je u redu, Borise Ignjatijeviþu. Inspektor je prebledeo. - Lase, mi nemamo protivpožarnu oglasnu tablu na prvom spratu - primetio je Boris Ignjatijeviþ. - Ma iluzija - pohvalio se Las. - Ispalo je vrlo verodostojno. Boris Ignjatijeviþ je klimnuo glavom. Rekao je: - Dobro. Samo nisi primetio dve bubice u programerskom odeljenju. Mislim da našem gostu nije prvi put da meša dužnosti protivpožarnog inspektora i špijuna... Taþno? - Šta vi sebi... - poþeo je muškarac. I zaüutao. - Ti se mnogo stidiš zato što si se bavio industrijskom špijunažom - govorio mu je Boris Ignjatijeviþ. - Odvratno! Bio si þastan þovek... nekad. Seüaš li se kako si putovao železniþkom magistralom Bajkal-Amur? I ne samo zbog novca, hteo si romantiku, hteo si da budeš deo neþega velikog...

Inspektorovim obrazima potekle su suze. Klimao je glavom. - A seüaš li se kad su te primili u pionire? - bodro je preuzeo Las. - Kako si stajao u vrsti i mislio o tome da üeš sve svoje snage usmeriti na konaþnu pobedu komunizma? A vaš voÿa pionirske þete, vezivala ti je kravatu, dodirivala te, zamalo, þvrstim grudima... - Lase - ledenim glasom ga prekide Boris Ignjatijeviþ. - Nikako da prestanem da se þudim zašto si uopšte izabrao da budeš Svetli. - Tog dana sam bio dobro raspoložen - priznao je Las. - Sanjao sam da sam mali i da jašem ponija... - Lase! - ponovio je Boris Ignjatijeviþ. Dežurni skretniþar je zaþutao. U tišini koja je nastupila, zaþuli su se jecaji inspektora protivpožarne zaštite: - Ja... ja üu sve da vam ispriþam... Pošao sam na železniþku magistralu Bajkal-Amur da se sakrijem od alimentacija... - O Bajkalsko-amurskoj železnici neüemo - blago je rekao Boris Ignjatijeviþ. - Priþaj nam ono kako su te pitali da postaviš bubice u našu kancelariju.

GLAVA 1. Mislim da svi pogaÿate zašto sam vas okupio - rekao je Geser. Bilo nas je petoro u šefovom kabinetu. Geser, naravno, Olga, Ilja, Semjon i ja. - Šta tu ima da se pogaÿa - promrmljao je Semjon. - Sakupili ste sve više i prvog stepena. Samo Svetlane nema. - Svetlane nema zato što ona nije u Noünoj straži. - Geser se namrštio. - No, ne sumnjam da üe joj Anton sve preneti. ýak se neüu truditi ni da to zabranim. Ali neüu povlaÿivati prekršajima... Ovo je savetovanje rukovodstva Noüne straže. Hoüu odmah da upozorim liju... Ponešto od onoga što üe se ovde reüi biüe za njega novosti koje u obiþnim okolnostima nikad ne bi saznao. Tako da ne bi valjalo da priþa naokolo. Nikome. - Šta taþno? - pitao je Ilja popravljajuüi naoþari. - Molim... molim, da þujem, sve što ovde budeš þuo... - Dobro, možda ponešto - klimnuo je Ilja. - Kako vi kažete. Ako hoüete, spreman sam da primim znak kaznene vatre. - Proüi üeš i bez formalnosti. - Geser je iz stola izvadio metalnu kutijicu i poþeo da pretura po njoj. Ja sam za to vreme razgledao oko sebe s neizmernom radoznalošüu. Šefov kabinet je uvek zanimljiv jer je pretrpan mnoštvom sitnih predmeta koji su mu bili potrebni za rad ili, jednostavno, za seüanje. Nešto izmeÿu Pljuškinove ostave iz Mrtvih duša, kutijice sa zavetnim blagom deteta i stana rasejanog kolekcionara koji sve vreme zaboravlja šta on to u stvari skuplja. Pritom je zaþXÿujuüe što ništa ne nestaje, slobodnog mesta u ormarima odavno više nema, a novi eksponati stalno pristižu. Za oko mi je zapao mali terarijum. Iz nekog razloga nije imao poklopac, a na staklu je bio papiriü. Možda sa slovima OOO (ili brojevima 000). U terarijumu je bila glupava igraþka napravljena u Kini: mala plastiþna klozetska šolja, na kojoj je u carskoj pozi sedela tarantula. U poþetku mi se uþinilo da je pauk od plastike ili uginuo, ali sam posle primetio da njegove oþi imaju odsjaj, a da se usta mrdaju. Po staklu je puzao i drugi pauk: debeo, okrugao, liþio je na þupavu kuglicu s nožicama. S vremena na vreme, pauk bi se zaustavio i ispljuvao na staklo kapljicu zelenog otrova, kao da je ciljao negde napolje. Inaþe, uþinilo mi se kao da nešto pada s pauka na dno terarijuma. Dole su se mrdali drugi insekti, koji su žudno pružali pipke ka posluženju. Sreþnici, kojima je pošlo za rukom da nešto zgrabe, poþeli bi radosno da skaþu. - Zanimljivo ti je? - pitao je Geser ne podižuüi pogled. - Aha... Šta je to? - Privid. Znaš, volim da izuþavam zatvorene socijalne grupe. - I šta taj privid predstavlja? - Jedno zanimljivo društvo - neodreÿeno je rekao Geser. - U osnovi, to je trebalo da bude najobiþnija tegla za paukove. Meÿutim, ovde imamo dva glavna pauka, od kojih je jedan zauzeo vodeüu poziciju popevši se na vreme na uzvišenje, a drugi predstavlja zaštitu od unutrašnje agresije i brine o þlanovima društva. Uz stalnu aktivnost vodeüih paukova, taj privid funkcioniše s minimalnom agresijom. Ponekad je dovoljno da stanovnike isprskaju svežim pivom radi relaksacije. - A niko ne pokušava da izaÿe? - pitao je Ilja. - Nema poklopca... - Veoma retko. I to samo oni kojima dosadi da budu pauci u tegli. Kao prvo, u terarijumu se održava stalna iluzija borbe. Kao drugo, oni koji uþestvuju u ogledu smatraju boravak u tegli kao dokaz liþne natproseþnosti. - Geser je konaþno iz svoje kutije izvadio nekakav predmet i

rekao: - To je sve, dosta je udaljavanja glupostima. Evo vam pravog predmeta za razmišljanje. Šta je ovo? Mi smo üutke posmatrali sivi komad betona koji je, bukvalno, bio odlomljen od nekog zida. - Ne koristite magiju - upozorio je Geser. - Znam - rekao je Semjon kao krivac. - Seüam se tog sluþaja. Radio-mikrofon. To su pokušali da nam postave pedesetih... ili šezdesetih? Kad smo bili Udruženo rudarsko preduzeüe za iskopavanje neobojenih metala. Nekakvi pametni momci iz KGB-a, verovatno? - Nesumnjivo - rekao je Geser. - Tada su lovili špijune, da si mi ti živ i zdrav. Kad su se naljutili, poþeli su i nas da proveravaju... Sugerisali smo neke sumnje kompetentnim organima... Dobro je što smo imali svoje oþi i uši u KGB-u. Sproveli smo kampanju dezinformisanja, oprezni drugovi isposlovali su izgovor zbog nesvrsishodnog korišþenja skupe opreme... A ovo? Sad je u Geserovim rukama sijao ogromni þeliþni zavrtanj. Iskreno govoreüi, nisam ni sanjao da se prave toliki zavrtnji. - O ovome teško da nešto znate - saopštio je Geser. - Jedini, bar se nadam, pokušaj Tamnih da nas špijuniraju ljudskim sredstvima. Sedamdeset deveta godina prošlog veka. Imao sam veoma težak razgovor sa Zavulonom. Posle toga smo potpisali aneks Sporazuma o zabranjenim metodama borbe. Zavrtanj je vraüen u kutiju. Umesto njega je izvukao dve male braon tabletice. - To je bilo kad su neki nadahnuti biznismeni naumili da nam uzmu zgradu! - oživeo je Ilja. - Devedeset šeste. Je li tako? Geser je klimnuo glavom. - Taþno tako. Jednom mladom i ambicioznom oligarhu uþinilo se da je bivše državno rudarsko preduzeüe, a danas Zatvoreno akcionarsko društvo Gorsovet, veoma primamljiv i apsolutno nezaštiüen deo državne imovine. Ipak, kada su prisluškivaþima i spoljnim osmatranjem ustanovili kakvi ljudi ovamo svraüaju samo da bi popili þaj sa direktorom starkeljom, oligarhove ambicije su se odluþno izduvale. - Naravno, i to je bila dezinformacija? - upitala je Olga radoznalo. Izgleda da je neuobiþajeno kitnjasta šefova tirada bila predviÿena upravo za nju, koja je propustila te davne dogaÿaje. Semjon se podrugljivo nasmejao i otegnutim glasom izgovorio: - Ti, razumeš, rešavaš važna pitanja u gradu, imenjaþe, a ne tražiš pomoü... Svrati ako ti nešto treba. Geser se umesto odgovora nasmejao: - Što se tiþe toga svrati, ako ti nešto treba malo si se preraþunao. Ali dobro, pobednicima se ne sudi... I tako, sve su to minuli dogaÿaji. A današnji ulov... Iz kutijice je izvukao nešto što je podseüalo na komadiü flastera. Tanki beli kvadratiü, s jedne strane samolepljiv. Geser ga je s naporom odvojio s prsta. - Tehnologija ne miruje - rekao sam oduševljeno. - Mikrofon i predajnik? - Biüeš zadivljen, ali tu je i rekorder - saopštio je Geser. - Sve se snima i šalje kodiranim impulsom za svega tri sekunde, jednom dnevno. Dobra igraþka. I skupa. I ne može tek tako da se kupi. - Preÿi na stvar, Borise - zamolila je Olga. Geser je bacio igraþku nazad u kutiju. Prešao je preko nas pažljivim pogledom: - Pre nedelju dana, Anton i Semjon boravili su u Edinburgu. Tamo se dogodila ružna priþa, da se ne upuštamo u detalje, grupa Inih, meÿu kojima su bili najmanje po jedan Svetli, Tamni i inkvizitor, pokušali su da osvoje jedan od najstarijih artefakata, i to uz pomoü ljudi koje

su snabdeli magiþnim amajlijama. Takozvani Venac Svepostojeüeg koji je napravio Veliki Merlin nedugo pre odlaska u Sumrak. Ilja je zazviždao. Olga je üutala; ili je za to veü saznala od Gesera, ili nije smatrala potrebnim da ispoljava emocije. - Treba dodati da su to troje Inih viši - nastavio je Geser. - Pa... možda, ne svi. Možda dvoje. Udvoje bi mogli da prokrijumþare nižeg treüeg na šesti nivo Sumraka. Ilja je, na moje þXÿenje, oüutao. Sigurno je zapanjen. Ne mislim da je silazio dalje od treüeg nivoa. - Sve je to veü samo po sebi neprijatno - rekao je Geser. - A kakav je artefakt Merlin sakrio na sedmom, poslednjem nivou Sumraka, niko od nas ne zna. Postoje ozbiljne osnove za sumnju da je dotiþni artefakt sposoban da uništi celu civilizaciju na Zemlji. - Još jedan Fuaran? - pitao je Semjon. - Ne, Merlin nije umeo da pretvara ljude u Ine - odmahnuo je glavom Geser - ali i to je nešto smrtno ozbiljno. Sad je þuvanje artefakta pojaþano. Osim Škotske noüne straže, þuva ga i Inkvizicija. Dakle, situacija je isuviše ozbiljna. Kako mi je poznato, pokušaji špijuniranja straža zabeleženi se u Moskvi, Njujorku, Londonu, Tokiju, Parizu, Pekingu... Ukratko, na svim kljuþnim taþkama na planeti. Svuda su to ljudi koji ne znaju ko ih je unajmio. Zasad nijedna potraga za naruþiocima nije urodila plodom. - Geseru, a šta ima tamo na sedmom nivou Sumraka? - zainteresovao se Ilja. - Znam, ne treba da se priþa o dubljim slojevima onima koji tamo nisu bili, ali... - Semjon üe ti veü ispriþati šta je video - odgovorio je Geser. - On je bio samo na petom. - Ako hoüeš, pitaj Antona, on üe ti ispriþati o šestom. Dozvoljavam. Ali, što se tiþe sedmog... Svi su radoznalo posmatrali Gesera. - Ni ja tamo nikad nisam bio pa ne mogu da ti odgovorim na pitanje - þvrsto je završio Geser. - Ha! - rekla je Olga. - Borise, bila sam sigurna da... - Ne. I da preduhitrim tvoje pitanje, ni Zavulon nije bio. I niko od meni poznatih Inih. Mislim da je za to sposoban samo apsolutni nulti mag. Koji poseduje apsolutnu Silu. Takav je bio Merlin. Takva þarobnica postaüe Naÿa Gorodecka... Svi zajedno su pogledali u mene. - Dok ne odraste, ne puštam je u Sumrak - odluþno sam rekao. - Niko ti to i ne traži - uveravao me je Geser. - I ne protestuj odmah. Hoüu da þuvaju tvoju Naÿu. Neprekidno. Najmanje po dva borbena maga. Drugog ili treüeg reda. Oni se neüe odupreti višima, ali ako ih snabdemo dobrim amajlijama, obezbediüe dovoljno vremena da stigne prava pomoü. Ilja se uhvatio za glavu: - Borise Ignjatijeviþu! Gde da vam naÿem toliko drugih i treüih? Da pokupim svu borbenu silu s ulice? - Ne, ne svu - popravio ga je Geser. - Drugih svakako imamo þetvoro. Treüih, devet ljudi. I Ališer i Aleksandar se mogu popeti do treüeg. - Koji Aleksandar? Korostiljov? - zaþudio se Ilja. - Ne, Maljenkov. - Saška, može - ukljuþila se Olga u razgovor. - Moüi üu da ih obuþim za tri dana. Možda i za dva. - Polako! - povikao sam. - Stanite! Hoüete li da þujete moje mišljenje?

Geser me je pogledao radoznalo: - Da, hoüu. Samo znaj, oni koji nisu uzeli artefakt, pre ili kasnije doüi üe na pomisao da im je potreban apsolutni Ini. A takav je na svetu samo jedan. Jedna. Tvoja üerka. Dakle, jesi li saglasan što se tiþe njenog obezbeÿenja? - Ali šta üe Svetlana reüi? - Svetlana je majka - blago je rekla Olga. - Mislim da se ona odliþno seþa kako su jednom veþ kidnapovali devojþicu. I da razume da ona ne može sama dvadeset þetiri sata da þuva þerku. - Sveta þe se složiti, Antone - klimnuo je Semjon glavom. - Ne treba ti gatara da ti to kaže. - Borise Ignjatijeviþu, a šta þu ja sa ulicama? - Izgovori Ilja. - Zvaniþno izjavljujem, kao vaš zamenik patrola! Zar da þetvrti i peti nivo pustim da samostalno rade na terenu? Tamni þe mi se na glavu popeti! - Neüe. - Geser se opet namrštio. - Zavulon takode izdvaja svoje magove drugog i treüeg nivoa za þuvanje Nade Gorodecke. Uhvatio sam se za glavu. Zato se Ilja odmah smirio: - Znaþi, mi dajemo samo polovinu telohranitelja? Onda ja... - Ne, ne polovina. Dvoje naših i dvoje Tamnih, istovremeno. - Geseru! - povikao sam. - Antone, to se radi zbog bezbednosti tvoje üerke - þvrsto je odgovorio Geser. - To je sve, to je veü rešeno! Radimo dalje. Ti, Ilja, ostaüeš posle savetovanja da proanaliziramo koga üemo u telohranitelje i kako da ih opremimo. ûutao sam. Sav sam kipteo u duši, ali sam üutao. - Dosad smo govorili samo o odbrani - nastavljao je Geser. - Zadužujem Olgu da razradi mere zaštite Straže od tehniþkih sredstava za špijuniranje... I od moguüeg napada ljudi. Povuci Tolika iz kompjuteraša. I Lasa iz operativaca. - On je slab mag - frknula je Olga. - Zato nestandardno misli - rekao je Geser. - A što se tiþe fiziþkih obraþuna Inih i Ljudi, veü i sama sve znaš. Iskustva ti ne manjka. Radoznalo sam pogledao Olgu. Izgleda da ima zanimljivo iskustvo... - Od vas mi sad treba nešto drugo - nastavljao je Geser. - Kako da napadnemo? - Koga? - nisam izdržao. - Kad bismo znali ko muti vodu... - Napad ne znaþi obavezno zametanje bitke - nastavniþki je izgovorila Olga. - Napad su i dejstva neoþekivana za protivnika, kvarenje njegovih planova. Geser je klimnuo sa odobravanjem. - Onda imamo samo jedan pravac - rekao sam. - Dobro, osim traženja izdajnika... Tu, pretpostavljam, Inkvizicija nosom rije zemlju? Moramo da se probijemo na sedmi nivo. Ali pošto ne možemo pojedinaþno... Lanac Sile? - Zavulon je predložio Krug Sile - klimnuo je Geser. - Ali ni mi, akumulirajuüi Silu jedni od drugih, niti Tamni, isisavajuüi jedan drugog do kraja... þak ni uz prinošenje ljudske žrtve... svejedno, neüe pomoüi. Barijera izmeÿu nivoa Sumraka pojaþava se po eksponencijalno. Izraþunali smo. - ýak ni s prinošenjem žrtve? - Semjon je bio poražen. - ýak ni tad - suvo je rekao Geser. - Ta pesmica... na šestom nivou - Pogledao sam u Gesera. - Seüate li se, priþao sam vam? - Ponovi - klimnuo je Geser.

Venac Svepostojeüeg ovde je zapeþDüen. Samo je korak ostao. Ali on je nasleÿe za silne ili mudre... Dobiüeš sve i ništa, kad budeš mogao da ga dohvatiš. Nastavi, ako si jak kao ja; Vrati se, ako si mudar kao ja. Poþetak i kraj, glava i rep, sve je sliveno u jedno, U Vencu Svepostojeüeg. Tako su život i smrt nerazdvojivi. Izgovorio sam napamet. - I šta nam to kaže? - gotovo veselo je pitao Geser. - Idi nazad, ako si pametan kao ja - ponovio sam. - Postoji neki zaobilazni put na sedmi nivo! Ne mora obavezno glavom kroza zid. Geser je klimnuo: - Tako je. Hteo sam da upravo ti to kažeš. Semjon me je pogledao sa saoseüanjem. Pa, sve je jasno. Kod nas je kao u vojsci: ko mudruje, taj i izvršava. - Samo nemojte da precenite moje umne sposobnosti - promrmljao sam. - Naravno, razmisliüu. I Svetlanu üu zamoliti da razmisli o tome. Ali zasad mi ništa ne pada na pamet. Možda da se potraži u arhivi? - Potražiüemo - obeüao je Geser. - Ali ima još jedan put na koji treba iüi. - I na njega isto moram ja - izgovorio sam. - Jesam li u pravu? - Antone, tvojoj üerki preti opasnost - jednostavno je rekao Geser. Raširio sam ruke. - Predajem se. Dobro, spreman sam. Kuda? U grotlo vulkana? Pod led Arktika? U kosmos? - U kosmosu, kao što znaš, nemamo šta da tražimo. - Geser se namrštio. - Postoji nada... mala. Možda neko od Merlinovih savremenika može da pretpostavi šta je imao na umu. - Kad bi se našao neki živi vršnjak... - poþeo sam. - Ja sam vršnjak... manje-više - rekao je Geser monotonim glasom. - Ali, avaj, nisam poznavao Merlina. Ni dok je bio Svetli, ni kad je postao Tamni. Što gledate tako? Da, to je moguüe. Ponekad. Za više. Ne radi se o tome... Nadam se da se niko od vas ne sprema da menja boju? - Borise Ignjatijeviþu, ne odugovlaþite - zamolio sam. - Merlin je bio prijatelj, koliko je to uopšte moguüe, sa Inim koga sam ja poznavao pod imenom Rustam. Razmenio sam poglede sa Semjonom. Ovaj je slegao ramenima. Olga je takode izgledala zbunjena. - Imao je mnoga imena - nastavljao je Geser. - Nekada je i on bio u Straži. Jako, jako davno. Nekada smo bili prijatelji. Mnogo puta smo pomagali jedan drugom u boju... Mnogo puta smo spasavali jedan drugom život. Posle smo postali neprijatelji. Bez obzira na to što je on bio i ostao Svetli. Geser je zaüutao. Možda nije hteo baš svega da se seti. - On je i danas živ. Negde u Uzbekistanu. Ne znam gde taþno, jednaki smo po snazi i ima sposobnost da se zamaskira. Odavno ne služi u Straži. Pre üe biti da živi kao obiþan þovek. Moraš da ga pronaÿeš, Antone. Da ga pronaÿeš i nagovoriš ga da nam pomogne. - Iha! - rekao sam. - Uzbekistan? Dok izbrojim do tri, i gotovo. Jedan, i istresem celu

državu; dva, i naÿem maga. Koji se krije. Koji je jaþi od mene... - Ne kažem da je lako - priznao je Geser. - Tri, i dogovorio sam pomoþ. - To je malo jednostavnije. Radi se o tome da je on mene spasao šest puta. A ja njega sedam. - Geser se nasmejao. - On duguje. Iako me, kao i ranije, mrzi, kad ga naÿeš, saraÿivaüe... U Geserovom glasu nije bilo uverenosti, a to su svi osetili. - Nije sigurno da on uopšte nešto zna! - rekao sam. - Ni da je živ? - Bio je živ pre deset godina - rekao je Geser. - Prepoznao ga je moj pomoünik, devona. I ispriþao je o tome svome sinu. - Prelepo - klimnuo sam. - Prosto izvanredno. Naravno, kako i priliþi, ja treba da odem na put nenaoružan i potpuno sam? - A ne. Otiüi üeš na put kako dolikuje, s debelim svežnjem para i džakom korisnih artefakata. Trebalo mi je nekoliko sekundi da shvatim: šef se uopšte ne šali. - I ne sam - dodao je Geser. - S tobom üe poüi Ališer. Na Istoku, kao što znaš, snaga i novac nisu mnogo bitni. Kudikamo je važnije da te preporuþi neko njihov. - Još i Ališer... - uzdahnuo je Ilja. - Izvini - rekao mu je Geser bez imalo krivice u glasu. - Smatram da smo u stanju uzbune. Tim pre što stvarno i jesmo. Ne dešava mi se þesto da se kuüi vraüam usred bela dana. Ako mi dopadne da idem na stražu, kuüi doÿem ujutru. Ako mi predstoji uobiþajeni radni dan, ne dolazim pre sedam. ýak i kad posedujete sposobnost da predvidite zastoje na putevima, þemu ona ako su gužve svuda? A razume se, i bez ikakve magije, svaka žena zna da muž ne dolazi s posla pre vremena tek tako. - Tatica! - saopštila je Naÿa. Naravno, stajala je kod vrata. Moj dolazak može da predvidi istog trenutka kad se približim ulazu, i to ako je zauzeta nekakvim važnim deþjim poslom. Ako joj je dosadno, onda me prati od trenutka kad izaÿem iz kancelarije. Pokušao sam da podignem üerku, ali nju su oþigledno više zanimali crtaüi na televiziji: iz gostinske sobe dopiralo je piskutavo: „La, la, la, la-la, la-la, la-la-la!“ A üerka je veü ispunila zadatak: tatu je doþekala s posla i ništa zanimljivo nije pronašla u njegovim rukama i džepovima. Zato mi se Naÿuška vešto izmigoljila iz ruku i vratila do televizora. Ja sam se izuo, bacio Autopilot koji sam kupio usput i prošao u dnevnu sobu, pomazivši usput üerku po glavi. Naÿa je zamahala rukama: zaklanjao sam joj ekran na kojem je na skijama jurio jednorogi plavi los. Svetlana je izvirila iz kuhinje. Pažljivo me je pogledala. Rekla je jedno hm i ponovo se sakrila. Ostavivši pokušaje ispunjavanja oþinskih obaveza za bolja vremena, prošao sam u kuhinju. Svetlana je kuvala supu. Nikada nisam mogao da razumem zašto žene tako mnogo vremena provode kod šporeta. Šta tamo ima toliko da se radi? Ubacite u vodu meso ili kokošku, ukljuþite šporet, sve se ionako samo kuva. Posle pola sata ili sat dodate rezance ili krompir, neko povrüe, i jelo je gotovo. Samo da ne zaboravite da posolite, to je ono najhitnije. - Kofer üeš sam da spakuješ? - pitala je Svetlana ne okreüXüi se. - Je li Geser zvao? - Nije. - Jesi li gledala u buduünost?

- Obeüala sam ti da to neüu raditi bez pitanja... - Svetlana je na trenutak zaüutala jer sam joj prišao otpozadi i poljubio u vrat. - Ili bez krajnje neophodnosti... - Zašto si onda pitala za kofer? - Antone, kad god danju doÿeš s posla, ja uveþe idem na spavanje sama. Ili te šalju na stražu, ili na službeni put. A na stražu si išao pre dva dana, situacija u gradu je mirna... Naÿa se zasmejala u gostinskoj sobi. Pogledao sam ka vratima - izbuljenih oþiju, los skijaš je jurio direktno ka koloni sitnih i oþigledno maloletnih životinjica, koje su jedna iza druge išle ivicom provalije. Oh, šta li üe sad da bude... - Sveta, jesi li sigurna da Naÿa treba da gleda ovakve crtaüe? - Ona gleda i vesti - mirno je rekla Svetlana. - Ne uvijaj. Šta se dogodilo? - Idem u Samarkand. - Imaš baš zanimljivu geografiju službenih putovanja. - Svetlana je kašikom zahvatila supu, dunula, pa probala. - Malo je soli... Šta se tamo dešava? - Ništa. Zasad ništa. - Siroti Uzbekistanci. Kad im ti doÿeš, sigurno üe im se nešto dogoditi. - Geser je danas organizovao savetovanje. Sazvao je viši i prvi stepen... Kratko sam prepriþao Svetlani sve o þemu smo razgovarali. Na moje þXÿenje, nije bilo reakcije, þak ni na vest o tome da üe Naÿu sada stalno da þuvaju dva Svetla i dva Tamna maga. Taþnije, reakcija je bila upravo onakva kakvu je predvidela Olga. - Geser je ipak pametnica - rekla je Svetlana. - I sama sam mislila da ga pozovem i zatražim obezbeÿenje. - Ti, zaista... Dakle, dozvoljavaš? Svetlana me je pogledala. Klimnula je glavom. Dodala je: - Dok sam ja tu, Naÿi niko ne može ništa. Veruj mi, svu trojicu viših bih pretvorila u prah. Meÿutim, bolje je da se obezbedimo. Kada letiš? - Za pet sati. Sa Šeremetjeva. - Semjon üe te odvesti sat pre leta. Imaš još dva sata. RuþDüeš, pa üemo te spakovati. Koliko dugo üeš biti tamo? - Ne znam.- - Pa koliko onda da spakujem rublja i þarapa? - rezonski je pitala Svetlana. - Ne verujem da üeš na putu nešto da pereš. - Kupiüu novo, a staro üu baciti. Geser je obeüao da üe mi dati gomilu novca. - Zanimljivo üe biti da vidimo šta je za njega gomila - reþe Svetlana sa opravdanom sumnjom. Spremiüu pet kompleta veša. Sedi za sto da sipam supu. - Tata! - pozvala je Naÿa iz gostinske sobe. - Šta je bilo, küeri? - odazvao sam se. - Tata, a hoüe li þika Afandi da mi pokloni perlice? Svetlana i ja smo se pogledali; i brzo smo izašli u dnevnu sobu. ûerka je, kao i pre, gledala crtani. Na ekranu se grupa raznobojnih zverþica okupila oko logorske vatre. - Naÿenjka, kakav þika? - ýika Afandi - rekla je ne odvajajuüi se od ekrana. - Kakav Afandi? - strpljivo je ponovila Sveta. - Kakve perlice? - precizirao sam ja. - ýika kod kog tata ide - saopštila je Naÿa s intonacijom o, kako ste glupi vi, odrasli! - A perlice su plaviþaste. Lepe. - Otkud ti znaš kod koga tata ide? - Svetlana je nastavila ispitivanje.

- Pa sad ste o njemu priþali - staloženo je odgovorila Naÿa. - Nismo - odvratio sam. - Priþali smo da ja idem na službeni put u Uzbekistan. To je jedna lepa zemlja na Istoku, tamo je nekada živeo þika Geser. Seüaš li se þika Gesera? A o Afandiju nismo priþali. - Onda mi se uþinilo - odgovorila je Naÿa. - Nema nikakvog þike. Svetlana je odmahnula glavom i pogledala me prekorno. Ja sam raširio ruke: da, kriv sam, zalud trud. Mama bi mnogo bolje postavljala pitanja... - A perlice postoje - odjednom je nepovezano dodala Naÿa. - Donesi mi, važi? Ispitivanje o þika Afandiju više nije imalo smisla. Naÿušku je predviÿanje pogaÿalo od treüe godine, ako ne i od druge. Ali proroþanstva je prenosila savršeno detinje nerazumljivo i dovoljno je samo da poþne ispitivanje: „Otkud ti to znaš?“, i odmah bi zanemela. - Ja sam kriv - pokajao sam se. - Izvini, Sveta. Vratili smo se u kuhinju. Svetlana mi je üutke sipala supu, isekla hleb i dala kašiku. Ponekad mi se þini da ona ulogu najobiþnije domaüice igra s naglašenom ironijom. Na kraju krajeva, to je bio njen izbor. Geser bi se oduševio kad bi se Svetlana vratila u Stražu. - Rustam ima mnogo imena... Tako je Geser rekao? - zamišljeno je pitala Svetlana. - Aha - rekao sam srþXüi supu. - Da pretpostavimo onda da se sada zove Afandi. - Sve je moguüe. - Nije da sam na to posebno raþunao, ali u ovoj situaciji nije trebalo potcenjivati ni najmanju sumnjivu nit. - Raspitaüu se. - Dobro je što üe s tobom iüi Ališer - primetila je Svetlana. - Prepusti mu da on þešüe pita. Istok je vrlo osetljivo podruþje. - Jako sveža misao... - kiselo sam rekao. - Izvini. Danas sve vreme slušam vrlo elokventne mudrosti o Istoku. Reke krasnoreþivosti su veü napunile jezera moje duše, o, ratluk je to srca moga! - Tata, donesi mi i ratluk! - momentalno se oglasila Naÿa. Sa Ališerom se nisam þesto sretao na poslu. On je više voleo da radi na terenu i nije izlazio iz patrola, a u kancelariji se pojavljivao obiþno ujutru, oþiju crvenih od nespavanja. Negde sam naþuo da je imao ljubavnu epizodu s nekom devojkom iz knjigovodstva, Inom sedmog nivoa. Inaþe, malo šta sam znao o njemu. Momak je po prirodi zatvoren, a ni ja ne volim da podstiþem druženje. Semjon i on imali su prisniji odnos. Kad sam sišao i seo u automobil, Semjon je završavao s priþanjem anegdote. Seo sam pored Semjona, kad je on, nagnuvši se nazad, tankim glasom razmažene devojþice, rekao: - Dobro, tata, idemo dužim putem. Donesi mi, molim te, purpurni cvetiü! Ališer se najpre zasmejao pa tek onda pružio ruku. - Zdravo, Antone. - Zdravo, Ališere. - Pružio sam ruku i predao mu torbu. - Baci na zadnje sedište, ne otvara mi se u prtljažnik. - Kako je Svetka? Nije psovala? - pitao je Semjon kreüXüi. - Ne, ma šta ti je. Poželela nam je uspeh, ukusno me nahranila i dala masu korisnih saveta. - Dobra žena, svome mužu na radost! - bodro je rekao Semjon. - Danas si iz nekog razloga veseo - nisam se uzdržao. - Ili Geser i tebe šalje u Samarkand? - Kao da bi - izveštaþeno je uzdahnuo Semjon. - Slušajte, deco, a zašto idete u Samarkand? Prestonica je Binkent, taþno se seüam!

- Taškent - ispravio sam ga. - Ne, Binkent - rekao je Semjon. - Ili nije Binkent? O, setio sam se! Grad se zove Šaš! - Semjone, nisi ti tako star da bi pamtio Binkent - podsmešljivo je otpozadi dobacio Ališer. - Binkent, Šaš, to je bilo davno. Toga se samo Geser seüa. A u Samarkand letimo zato što tamo živi najstariji Svetli Ini koji radi u Straži. U Taškentu je Straža veüa, ali uglavnom radi omladina. ýak je i njihov naþelnik mlaÿi od tebe. - Vidi ga... - odmahnu Semjon glavom. - Zadivljujuüe. Na Istoku je u stražama sve sama omladina? - Starci na Istoku ne vole da ratuju. Starci vole da gledaju lepe devojke, da jedu pilav i igraju bekgemon - ozbiljno je odgovorio Ališer. - Ideš li þesto kuüi? - pitao je Semjon. - Kod roÿaka, prijatelja? - Za osam godina nisam išao nijednom. - A što? - zaþudio se Semjon. - Zar ti ne nedostaje kuüa? - Ja nemam kuüu, Semjone. A nemam ni roÿake. Devonski sin nema ni prijatelja. Nastupila je neprijatna tišina. Semjon je üutke vozio automobil. Ja nisam izdržao: - Ališeru, ako pitanje nije isuviše liþno... Tvoj otac... Je li on bio þovek? Ili Ini? - Devona je sluga kog sebi stvara moüni mag. - Ališerov glas bio je ravan, kao da þita lekciju. - Mag pronalazi maloumnika bez rodbine, koji nikome nije potreban, i napuni ga Silom iz Sumraka. Puni ga þistom energijom... Tako na svet dolazi glup, ali vrlo zdrav þovek koji vlada magijom... Ali on više nije sasvim þovek. A nije ni Ini. Sva njegova snaga je pozajmljena, nju je nekada ubacio mag. Devona verno služi svom gospodaru, može da stvara þuda... ali s njegovom glavom, kao i dotad, nije sve u redu. Obiþno mag bira debile ili ljude s Daunovim sindromom, oni nisu agresivni i vrlo su odani. Pozajmljena Moü im daje zdravlje i dugoveþnost. ûutali smo. Nismo oþekivali od Ališera toliku otvorenost. - U narodu veruju da devonu održavaju duhovi. Delimiþno, tako i jeste... to je bukvalno kao kad uzmete praznu, naprslu posudu i ponovo je napunite. Samo što je, umesto razuma, obiþno pune odanošüu. Ali Geser... On nije kao drugi. ýak ni kao drugi Svetli. On je izleþio oca. Ne sasvim... Ni njemu nije sve moguüe. Nekad je moj otac bio potpuno bezuman. Mislim da je bio imbecil, zbog organskih povreda mozga. Geser mu je izleþio telo i s vremenom je otac dobio normalan, ljudski razum. Seüao se da je nekada bio prava budala. Znao je da üe njegovo telo, ako Geser na vreme u njega ne ulije novu Silu, opet odvojiti razum. Ali Geseru nije služio iz straha. Govorio je da üe za Gesera dati život samo zato što je jednom spoznao sebe. Postao je þovek. I zbog toga, naravno, što je on, jurodivi, imao porodicu i dobio sina. Mnogo se plašio da üu i ja odrasti kao budala. Ali nije bilo tako. Samo... Naš narod sve pamti: da je moj otac devona, da isuviše dugo živi na svetu, da je nekada bio bezuman, da nije umeo sebi ni nos da obriše - sve su to pamtili. A mene nisu prihvatili. Deci su branili da se sa mnom igraju. Ja sam devonin sin. Sin þoveka koji je trebalo da proživi život životinje. Nemam gde da se vratim. Sada je moja kuüa ovde. Moj posao je da radim ono što mi Geser kaže. - Pa, kad tako stoje stvari... - tiho je rekao Semjon. - Surovo je kod vas... surovo. Seüam se, jurili smo basmaþe 19... - zapeo je pa pogledao u Ališera kao krivac: - Jel’ smeta što o tome priþam? - Zašto bi? - odgovorio je pitanjem Ališer. - Pa možda oni kod vas nisu basmaþi, veü narodni junaci... - Kad je Geser bio komesar u Turkestanu, otac se borio u njegovom odredu - ponosno je rekao Ališer. - Kako se borio? - trgao se Semjon. - Koje je to godine bilo? - Poþetkom dvadesetih.

- Ne, ja sam kasnije... U Garmu, dvadeset devete, kad su basmaþi probili granicu... Poþeli su živo da razmatraju nekakve dogaÿaje iz davnih dana. Kako sam razumeo, Ališerov otac i Semjon su se zamalo sreli - obojica su se borila zajedno s Geserom, dok se ovaj uzdizao u vojnoj službi u Crvenoj armiji. Iskreno govoreüi, nisam sasvim razumeo na koji naþin je Geser uþestvovao u dogaÿajima iz vremena graÿanskog rata. Nije valjda Veliki Svetli bacao plamene kugle na belogardejce i basmaþe! Možda, nisu svi Ini tu revoluciju prihvatili ravnodušno. Neko je stao na jednu od zaraüenih strana. I eto ga Veliki Geser i drugari, motaju se po azijskim stepama i pustinjama... A veü sam poþeo i sam da se doseüam zašto su se Geser i Rustam posvaÿali.

GLAVA 2. Pravo vreme da se doÿe u nepoznati grad jeste jutro. Vozom,avionom, svejedno. Dan svima tek poþinje, þistim listom papira... Ališer je u avionu ponovo postao üutljiv i zamišljen. Ja sam dremao skoro tokom þitavog leta, Ališer je üutke posmatrao kroz prozor, kao da je video nešto zanimljivo na zemlji, dalekoj i zaronjenoj u noþ. A veü pred sletanje, kad smo uleteli u jutro i kad je avion poþeo da se spušta, pitao je: - Antone, hoüeš li imati nešto protiv ako se razdvojimo na neko vreme? Radoznalo sam pogledao u mladog maga. Geserove instrukcije nisu predviÿale ništa sliþno. O svojim roÿacima i prijateljima, taþnije o njihovom odsustvu, Ališer je veü sve rekao. Inaþe, nije bilo teško dosetiti se o kome može da misli momak koji je sa nešto više od dvadeset godina napustio otadžbinu. - Kako se zove? - pitao sam. - Adolat - odgovorio je bez ikakvog pretvaranja. - Hoüu da je vidim. Da saznam šta je bilo s njom. Klimnuo sam glavom. Zainteresovao sam se. - Da li to ime nešto znaþi? - Sva imena nešto znaþe. A zar nisi pitao Gesera da ti da znanje uzbeþkog? - zaþudio se Ališer. - Nije ponudio - promrmljao sam. Zapravo, zašto se ja nisam sam dosetio? I kako je Geser mogao da napravi tako grubu grešku? Glavne svetske jezike Ini uþe po utvrÿenom redosledu, naravno, pomoüu magije. Retke jezike može u svest da vam ubaci jaþi ili iskusniji mag. Geser bi mogao. Ališer ne... - Znaþi, mislio je da ti to nije potrebno - zamišljeno je rekao Ališer. - Zanimljivo... I jeste zanimljivo što Ališer misli da je Geser nepogrešiv. - Hoüe li mi trebati uzbeþki? - pitao sam. - Pa i neüe. Skoro svi znaju ruski. Samo sasvim mladi i glupi ne uþe ruski jezik... Svejedno, svi üe odmah videti da nisi Uzbekistanac. - Ališer se nasmejao. - Adolat znaþi pravednost. Jelda da je lepo ime? - Lepo - složio sam se. - Ona je obiþan þovek - promrmljao je Ališer - ali ima lepo ime. Svetlo. Zajedno smo išli u školu... Avion se zatresao. Spustili smo se na pistu. - Naravno, idi kod nje - rekao sam. - Mislim da üu do kancelarije Straže umeti da doÿem i sam. - Nemoj da misliš da ja to samo zbog devojke - nasmejao se Alister. - ýini mi se da je bolje da prvo sam popriþaš s lokalnim stražarima. Da im pokažeš Geserovo pismo, posavetuješ se... A ja üu doüi za sat, sat i po. - Nisi se mnogo družio s ovdašnjim kolegama? - pitao sam tiho. Ališer nije odgovarao. A to je bio sasvim jasan odgovor. Izašao sam iz aerodromske zgrade, oþigledno nedavno renovirane jer je izgledala u potpunosti savremeno. U rukama sam imao samo ruþnu torbu, mali paket iz fri-šopa i ništa više.

Zaustavio sam se, okrenuo oko sebe. Zaslepljujuüe plavo nebo, vruüina veü navalila, nebitno što je tek jutro... Nema mnogo putnika. Naš let je bio prvi od sinoü, a sledeüi su oþekivali tek za sat. Odmah su me opkolili samostalni taksisti i svako mi je ponudio usluge na svoj poseban naþin: - Hajdemo, dragi! - Pokazaüu ti ceo grad, imaüeš besplatnu ekskurziju! - Kuda idemo, poštovani? - Hajde u moj auto, imam klimu! Odmahivao sam glavom i spazio starijeg Uzbeka, koji je mirno þekao pored matore volge sa jasno istaknutim šablonskim oznakama taksi firme. Pitao sam ga: - Je li slobodno, oþe? - ýovek je slobodan sve dok veruje u svoju slobodu - filozofski je odgovorio taksista. Odliþno je govorio ruski, bez ikakvog stranog akcenta. - Sedaj. Eto. Tek sam sleteo, a iz mene je odnekud ispalo Rþe. A od taksiste, kao odgovor, kitnjasta istoþnjaþka mudrost. Upitao sam: - Je li to rekao neko od velikih mudraca? - To je rekao moj deda. Bio je crvenoarmejac. A onda neprijatelj naroda. Pa direktor sovjetskog državnog poljoprivrednog dobra. Da, bio je veliki mudrac. -- Da li se zvao Rustam? - zainteresovao sam se. - Ne, Rašid. Taksi je krenuo sa stanice. Okrenuo sam lice ka vetru koji je duvao kroz prozor. Vazduh je bio topao, svež i mirisao je potpuno drugaþije nego u Rusiji. Put je takoÿe bio dobar, þak i po moskovskim prestoniþkim merilima. Zid od drveüa duž kolovoza pravio je senke i stvarao oseüaj da smo veü u gradu. Taksista je zamišljeno rekao: - Klima-ureÿaji... Svi sada obeüavaju rashlaÿenje. A zar su naši dedovi i pradedovi znali za klima-ureÿaje? Oni bi samo otvorili prozore na svom automobilu i bilo bi im dobro! Zbunjeno sam pogledao u vozaþa. Taksista se nasmejao: - Šalim se. Dolazite iz Moskve? - Da. - Bez prtljaga... Aj-aj-aj! - Coknuo je jezikom. - Niste ga valjda izgubili? - Hitno službeno putovanje. Nije bilo vremena za pakovanje. - Hitno? U našem gradu se ništa ne dešava hitno. Pre hiljadu godina, pre dve hiljade godina, pre tri hiljade godina, ovde je veü bio grad. On se oduþio od hitnosti. Slegao sam ramenima. Automobil je zaista plutao nekako lagano, ali to me nije razdraživalo. - Kuda üemo onda? Imamo hotel Samarkand, pa hotel... - Ne hvala. Nisam došao na noüenje. Treba da odem na pijacu Sijabski, u Starom gradu. - E to je dobro! - oduševio se vozaþ. - ýovek zna kuda ide i zašto. Sleteo je i pravac na pijacu. Bez stvari, bez žene, bez problema... Tako i treba da se živi! A novac, jeste li poneli za pijacu? - Poneo sam - klimnuo sam. - Kako üu na pijacu bez novca? A koliko sam vam dužan? I šta üete uzeti? Some, rublje? - Šta god bilo, i dolare, i evre - bezbrižno je odgovorio vozaþ. - Koliko ti nije žao, toliko üeš dati. Pa vidim ja: dobar þovek. ýemu cenjkanje? Dobar þovek se stidi da plati malo sirotom taksisti. On üe i sam dati više nego što meni savest dozvoljava da tražim. - A vi ste dobar psiholog - nasmejao sam se. Vozaþ je klimnuo glavom: