Монографија Параћина

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

МИША МИЛЕНКОВИћ

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

"Нигде није, ко је свугде.”- Сенека

ПАРАЋИН, 1996. године

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

"Ја, једва се пренух од злога и
убогога ума својега и дрзнух се на ово
велико и корисно дело... Праштајте и
благосиљајте, јер не Дух свети да писа, но
рука блатна и пропадљива и непотребна небу
и земљи, а што се држала још и
прародитељскога пада..."

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

Вредне руке небеске праље
развукоше пречисти зелени прекривач из
Мораве, па га разастрше преко речне долине,
Кучаја и младог Јухора и - Време по њему
разбаца села, градове, људе.

Нови видици у Параћину

У равници људи заораше, закопаше,
засадише, а на обронцима и висовима
одгајише стада, племените дубове и високе
букве.

Занавек се навезаше једни на друге,
окоришћававши се.

Прокрчише стазе, изравњаше путеве,
положише гвоздене трачнице, кренуше у свет
и свет доће њима.

5

МОНОГРАФИЈА ПАРАЂИНА

6

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

ГРАД ПОД СРЦЕМ

Када се и пруга и пут у Змичкој ПараЋин је имао свој мост
кривини, најзад, определе, страх да нећу Параћин је имао Три грозда
стићи још једном се распрши пред видећим ПараЋин је имао три биоскопа
звоником Свете Тројице. Тада сам ту - у
ПАРАћИНУ. ПараЋин је имао виолинисте
ПараЋин је имао најлепшу летњу
И не само са севера. И са југа, и са башту
истока, Светопетачким друмом и са запада и ПараЋин је имао побратиме
одасвуд, витки звоник је блага вест очњем
виду онога - ко је овде у Параћину. ПараЋин је имао среЋе
ПараЋин је имао несреЋе
ПараЋин је имао синове и кЋери који
су га волели.

ПараЋин има своју кошаву
ПараЋин има своје коло
ПараЋин има своју песму:
ПараЋин има своју Српску фабрику
стакла
ПараЋин има своју Цементару
ПараЋин има своју Штофару
ПараЋин има свој Чоколенд
ПараЋин има своје Позориште
ПараЋин има своје Јединство
ПараЋин има побратиме
ПараЋин има 34 села
ПараЋин има свој нефритис
ПараЋин има среЋе
ПараЋин има несрбће
Параћин има синове и кћери, који га
воле.

7

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

Споменик Победнику 1918. у центру Параћина. По н>ему се Параћин памти

8

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

ГРАД У СРЕДИШТУ

Параћин, одувек на ратним и фабрикама слаткиша "Параћинки” и
походничким стазама. Од, римских легија на "Чоколенду” али и у стотинама осталих
УЈа МЈНтапз, крсташких оклопника ка већих и мањих предузећа.
Блиском истоку, османлијских хорди на
Цариградском друму, хабсбуршких жандара Десетак хиљада младих Параћинаца
Европе, германских умишљених солдата, а школује се у више основних и средњих
можда и пре али никако после, силници су школа у граду, као и на универзитетима
газили овим простором надајући се вечном широм Србије и света.
настањењу - и сви су увидели своју заблуду:
Параћин Је модеран град са
ПАРАЋИН ПРИПАДА ПАРАЋИНЦИМА. стогодишњом индустријом и традиционално,
аековно, трговачко средиште Поморавља.
Али и свима онима намерницима који
би да се окористе најкраћим и најбољим Параћин је, у овом тренутку,
пролазом, железничком или путном опремљен релативно добро здравственим
трансверзалом од запада до истока, од капацитетима. Саобраћај је изузетно
севера до југа. развијен. Културни, информативни, спортски
живот такоће.
Параћин је вековна, могло би се рећи
аутохтона, позорница на којој одбљескују Некадашње џаде и ”турска” калдрма
сукоби на све четири стране света. прекривене су асфалтом. Комфор на селу, не
заостаје за градом. Свуда станови угодни за
Седамдесет хиљада људи живи у живот, аутомобили, исхрана, - и неугасла
њему и око њега, а центар је гравитације још вера у бољи живот, у људску срећу.
толико Моравца и планинаца, које опслужује
у свим потребама. Параћин би заостао у једном
тренутку, али виспрени Моравац, грабио је. У
Сељаци вазда саде и окопавају на око том захукталом ходу било је, дабоме, и
тридесет пет хиљада хектара. спотицања, странпутица, зноја и суза. Као
што бива у животу - бућења са црним
Плодове самоникле беру у станишту гневом у души.
свеколике ниске и високе дивљачи, на око
седамнаест хиљада хектара букових, Али ће, и поред свега, и изнад свега
храстових и четинарских шума. Параћинце, њихов језик и живот, вазда
красити смисао за оригиналну метафору,
Двадесетак хиљада радника је у духовит симбол, афористичка језгровитост
погонима Српске фабрике стакла, фабрике израза, звучни епитет, за политички и
цемента ”Нови Поповац”, Штофаре, у сваколики ритам и умешност живљења.

9

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

10

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

БРОД, ТРГ, ВАРОШИЦА
ГРАД

Сретоше се на једном месту, на броду Велика река која је текла ка западу,
преко реке, два трговца. Назваше Бога, а онда није се могла коњем пребродити. Морало је
се опет сретоше на истом месту и један скелом. Кажу да је скелација био Грк и да
другоме нућаше робу. Следећи пут беше их је се звао Паракин. И брод се назва
више и више робе беше. И све се чешће Паракиновцм. Заборавило се, где се река
окупљаше ту поред реке, на месту где се бродила. И која река. Али... Са реком су
бродила. Тад се рашчу за брод и наста протицали дани, године, векови... Живот...
трговиште.
Мали трг је мењао господаре. Био је
Требало га је назвати, а онда поклањан и отиман. Рушен и дограћиван.
веломоже одредише тржни дан и то се Узидаван у тврћаву са пушкарницама.
све записа. И уреди.
А, онда кад би прохујале ратне олује,
Саша Јовановић: Паракинов брод опет је постајао рајски врт за своје
становнике и намернике. И тако у круг.

Походили су га оклопници, римски
легионари, Барбаросини крсташи, властела,
сабљаши под полумесецом, испосници,
императори, сиротиња, скитнице, коњице
источне и западне, панцирне дивизије...

Мали трг је одолевао свима. Никад га
нико није могао избрисати са лица земље.

Ни његове људе. Праве људе роћене
на његовим обалама. Роћене у чудесној
питомини, мећу бедрима сазданим од две
реке и наручјима планина, у земљи вина и
хлеба.

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

Много је радости туге, среће и кроз Јужну капију Европе, када старице,
несреће било на обалама ових река. Много племените српске мајке скину убрадачу и
крстова посејано је на његовим брежуљцима расплету дуге косе, када се тамо на перивоју
и пољима али увек више домова и нових српски сељак - домаћин загледа у своју
оџака успевао је да огради тај град. И ти чељад, кад урони дубоко у њихова огледала
стамени људи, који су знали да када време и зеница, онако, као у дно кладенца и ћутке их
живот заиграју свој помамни плес, у истом привије на груди, када потом, оде у шталу и
трену тугују и шенлуче. квргавом шаком помилује стоку, када у
шареницу стави со и хлеб, бели лук, сир и
Када зајауче њихов живот, као овнујску плећку и када затим нетрагом крене
моравске врбе под сигом, када трубачева из дома свог, не дао Бог ниједном силнику
молитва још једном најави поход завојевача, да закорачи на свету српску земљу.

12

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

ПЛАНИНЕ, РЕКЕ, КЛИМА,
ЉУДИ

Параћин, град у Средњем Поморављу, Педолошки састав земљишта одликује
3,5 километра од десне обале Мораве, на се трима основним врстама, са пуно
тераси реке Црнице, која протиче кроз прелазних облика. Основни типови су
центар града, на 130 метара релативне алувијум уз Мораву и притоке, смоница на
надморске висине. Подручје општине захвата 1/3 и хумусача на 1/3 брежуљкастог и
541,7 километара квадратних и на њему равничарског терена. Овакав састав
живи 64.119 становника, од чега 25.567 у земљишта пружа параћинском крају
граду. изузетни пољопривредни потенцијал.

Параћин је раскрсница Европе. Лежи Највиши врхови налазе се на Јухору,
на 156. километру мећународног ауто-пута Велики Ветрен (776), Мали Ветрен (712) на
Е-75 ка Нишу и Блиском истоку, на почетку западу и Јаворачки врх (920), Јасенова Глава
мећународног пута Е-761 за Зајечар и (852) и Црни Врх (776), на истоку у Јужном
Бугарску, на прикључку за саобраћајницу Кучају.
Е-760 ка Крушевцу, за Црну Гору и Хрватску.
Кроз Параћин пролази и главни железнички Главни речни токови, Велика Морава,
правац за југ Европе. Црница са извором у Сисевцу и Грза са
врелом испод Јаворка.
Према надморској висини,
конфигурацији терена и условима за Средње Поморавље, па и општина
пољопривредну производњу дели се у три Параћин, имају умерено-континенталну
реона: централни равничарски, у долини климу, која тежи континенталној, што
Мораве и њених притока, погодује разноврсној вегетацији.
таласасто-брежуљкасти на истоку и западу и
брдски реон који обухвата планинско Просечна количина падавина (воденог
талога) је око 615 мм, неравномерно
подручје на истоку и западним границама распорећеног током године.
општине. Сваки од ова три реона има
посебне пољопривредне карактеристике, па Ваздушна струјања су углавном
јужна, северна и југоисточна, од којих је
се тако ова привредна грана и развијала. најчешћа, најјача и најпознатија кошава,
Ратарство и повртарство у равничарском, југоисточни ветар за који искуство каже да
воћарство и виноградарство у
брежуљкастом и сточарство и шумарство у дува један, седам или двадесетједан дан.
брдском реону. Цела долина Велике Мораве одликује

се изузетном густином насељености. На

13

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

удаљености мањој од двадесет километара повлашћени, а мећу њима није било много
формирана су три градска насеља. Иста је Срба. Организовано насељавање српским
слика насељености у општини Параћин, Села живљем спроводи књаз Милош. Тада у град
су врло густо посејана у долини Мораве, уз у највећем броју силази становништво из
нбкадашњи Цариградски друм, као и уз
токове Црнице и Грзе. Чак 34 села припадају горњих села али и из јужних крајева, са
општини ПараЋин. Косова и Црне Горе, што се може видети из
данашњих већинских презимена.
Састав становништва по селима, Индустријализација доводи у Параћин Чехе,
планинским, углавном чине староседеоци, Словенце, Хрвате, Немце и многи од њих
док су насеља у нижим пределима и занавек, упркос искушењима времена, остају
насељена места уз прометне и лако доступне ту - у Параћину. Доневши своју културу
саобраћајнице, у смутним воеменима често свака од ових група дала је свој печат
формирању лика човека у граду или по
мењала целокупно становништво. У селима. Тешка времена и социјалне прилике,
миграцијама, нарочито после ратова, у такоће су одрећивале физиономију душе
плодно Поморавље насељавао се угрожени Моравца, који је у пркос свему морао да
српски живаљ из турских провинција Јужне преживи, понекад плаћајући високу цену по
Србије. неким етичким мерилима али са доласком
благодатних дана та рогобатна душа спремна
Град Параћин посебан је конгломерат на све и свашта, опет би попримала свој
становништва. Врло мали је проценат истински облик својствен једино човеку из
аутохтоног, од пре 1833. године, што је богатог, плодног, животородног краја.
нормално кад се зна да до ослобоћења од
Турака у градовима су живели само

Лепа лица људи лепих душа: Марија Јовановић, студент права

14

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

ТРАГОВИ ТОЧКА ИСТОРИЈЕ
КРОЗ ПАРАЋИН

Од доласка Абодрита или Ободрита, МОРАВЦИ СА УСТАНИЦИМА
са Одре (словенски ”об”, латински ”аб” у Прогласивши се за сина Радомировог,
значењу ”од”), Бодрића рекли би, пред
жрвњем, али и у пратњи источњачких хорди, сина Самуиловог и сина угарске краљевне,
у овај крај и дочека каквог им је могла Петар Дељан диже устанак и креће на Драч,
приредити тадашња власт аварских ханова, Епир и Тесалију. У нападу на Тесалоники,
па преко источних комшија, који су одмах бива ухваћен на превару и ослепљен.
850. године, још нераседлане коње изгнаника Устанак у који је повео устанике из Београда
и њиховог кнеза Властимира, преиначили у и Браничева, угушиван је годину и јаче, и
ратничке, зов трубе сустиже ехо предходне. овде.

ХРАБРИ БОДРИЋИ Тридесетак година касније, 1073.
И тек два века касније, пред подиже се ћорће Војтех у Скопљу. У име
цара Бодина, устаје опет Славинија, Срем и
решеношћу Бодрића, византијски император
Василије и писмено признаје неминовност: градови на Дунаву, све до Видина. И опет
Охридска архиепископија, по слому гушење и - рушење створеног у миру.
Самуилове државе. У његовој повељи
постоје епископије Белградос, Нисос, ЗА СРБИЈУ, НА КОЛЕНИМА
Моравискос. У словенском, скоро данашњем Византијско-угарска непријатељства
облику записано.
према Србији, довела су двадесетих година
Али за те, пре свега ратаре и сточаре дванаестог века, пљачкашке угарске хорде,
мира нема, а неће га ни бити за дуго. казнену експедицију у Браничево,
Поморавље, Ниш, Сердику.
Долина Мораве ће ускоро постати
главна трансверзала крсташа из Западне А, онда, велики жупан Немања,
Европе према Цариграду и Јерусалиму. уједињује остале жупаније у једну државу.
Кнежевина његова, на рубовима византијске
Исток - Запад. Запад - Исток. државе, столовала је у Београду. Припали су
Како би који ветар ослабио, тако је јој Ниш и Браничево, па уз ранију његову
узвраћао онај други. И стално кроз моравску жупанију, Топлицу, Дубочицу, Расину, Ибар,
долину и мали трг. Јужну и Западну Мораву до састава, ето
државе за поштовање.

15

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

У јесен 1168. године Немања, код Је ли трн у оку суседа, или њена зла
Пантина уразумљује своје српске коб, тек српска држава не могаде ни
противнике, потукавши их, а са њима и десетлеће саставити у спокоју. А савези
мешану грчку и франачку војску. али би против ње ницаху ко приштеви, али и
присиљен да се покори Манојлу. сламаху се о савезе српске. 0 савезе
помирене браће и мудрост трећега, Светога.
Још једном пропаде покушај да се И скромност Првовенчаног, који свој
ослободи византијскбг вазалства, 1172. животни успех додели "моћима свог големог
године у време византијско-млетачког рата. оца, монаха Симеона”.
Тада на Србију крену сам Манојло и Немања
процени да је боље ићи и на поругу у Када цариградски, латински, цар реши
престоницу византијску, јер тиме озваничава да у савезу Са Андријом угарским, уништи
своју врховност над осталим жупанима српску државу, у Равном (ћуприји) се,
рашким. посредством Савиним, састадоше Стефан
Немањић и несућени непријатељ, Андрија. И
Осам година доцније, Немања, у све се то, ”уз помоћ и молитве Симеона”,
савезу са угарским краљем Белом III поће у претвори ”у славу и част, и у неисказано
нови рат са Византијом. Разгонише војску весеље и радост...”, записа Немањић, и
Андроника I Комнина, сравнише многе Првовенчани. ”Дивно и славно видесмо у
градове византијске, а што преостаде, дане ове”.
доврши Немања са Петром Бугарином, 1187.
године. БРАНИЧЕВСКА ЕПИСКОПИЈА
А краљеви Драгутин и Милутин,
РУЧАК СА БАРБАРОСОМ
У свом Нишу, 1189. године заједно са помераше српске границе ка Сави и Дунаву,
кад Бугари беху у нередима. Тада Шишман
братом Мирославом дочека Немања велику из Видина провали све до Пећи. Урош II
крсташку војску на челу са царем Милутин предузе противнапад, па заузе и
Фридрихом I Барбаросом. Ту се Срби и сам Видин.
"Аламани” почастише и угостише сребрним и
златним прибором. Или како ко. Србија доби нови полет. У време
краља Милутина, први пут се помиње
Путници су се са великом муком Браничевска епископија, са непознатим
кретали кроз шуме, које називају "зЈК/ае седиштем.
ВиНдагоигп", једно због рћавог пута, а
друго због изненадних напада Срба... Истина, ПЕТРУШКА ОБЛАСТ
у пределу јужно од Мораве није било Не зна се колико је цркава и
никаква утврћења, да би се ко могао
кривити за такво стање. Записано је у манастира било у овим крајевима у време
белешкама са пута Фридриха Барбаросе I последње четвртине XIV века. Црква
кроз ове крајеве. Богородице Петрушке била је задужбина
жупана Вукослава и његових синова
МУДРОСТ ЈАЧА ОД МАЧА Држмана и Црепа, подигнута у време цара
Углавном, што мудрошћу што трудом, Стефана Душана. Цар Душан је жупану
Вукосаву доделио једну пустош, на којој је
многе је замље Немања задобио, закључује он основао властелинство са средиштем у
Свети Сава о оцу. Миром потписаним са граду Петрусу и цркви у селу Лешју, коју је
Исаком 1190. године, граница отачаства би 1360. године, на основу повеље цара Уроша,
који корак северно од Параћина, ободом приложио Хиландару са свим њеним селима
воде, коју називаше Змичко језеро. и засеоцима (Лештије, Мутница Доња,

16

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

Брестница, Зубарије, Невидово у Заструми, Право на овакво господарско
као и четири засеока чија имена нису понашање није Цреп стекао самим роћењем
поменута.) својим и породичном лозом. Командант и
"војвода краиштни”, Цреп био је и врли
У "сихистии” хиландарске обитељи ратник. Из Бугарске долазеће Турке, Цреп је
(1408.) помиње се Дионисије, за кога се девет година пре Косовске битке "бацио у
сматра да је други син жупана Вукосава, Мораву и разгонио по брдима околним”.
прозван на крштењу Држман. Црква Хроничар о томе пише:
Богородица Петрушка (1360.) било је по свој
прилици место подвизивања Држмановог, "Два команданта кнеза Лазара, Цреп
бар у почетку. Црква је приложена као метох Вукославић и Витомир, потукли су турску
Хиландару. војску на Дубравици код Параћина, у крају
који се у средњем веку звао Петрус. Та
Област жупана Вукослава и његових борба запамћена као "Црепов бој", када Цреп
синова морала се и у време прилагања цркве "разби”, "уби" Турке, била је на сам Божић,
под Петрусом Хиландару налазити у близини 25. децембра 1380. године."
границе већ тешко уздрманог Српског
царства после Душанове смрти (1355.). Цар Било је то златно време Петруса и
Урош није нашао снаге да спречи осиљеног Петрушке области. Трајало је до Косовске
господара Браничева и Кучева, Радича, сина битке, после које се Вукославићи више не
Бранка Растиславића, те се овај до пролећа помињу. Као и многи други, вероватно
1359. године одцепио од његове државе, изгибоше на стратишту српском.
поставши вазал угарског краља. Угарска
власт проширила се наредних година и на ПРАВО НА ИСПАШТАЊЕ
дубљу унутрашњост земље. Познато је како Личност кнеза Лазара дубоко је
је краљ Лудвиг I у јесен 1368. године прешао
Дунав код Ковина и спустивши се долином утиснута у Поморавље, као ниједна из
Мораве, зашао у дубину земље све до града предходних десетак столећа. Запостављени
Соколца (Соко Бања). због јужних амбиција цара Душана, у време
кнеза Лазара наши крајеви постају најживље
КНЕЗ ЛАЗАРЕВО ВРЕМЕ политичко и културно средиште. У
У годинама после Маричке битке породичном савезу са Вуком Бранковићем и
ћорћем Балшићем сломио је немирног
(1371.) Поморавље је доспело под власт жупана Николу Алтомановића, а затим и
кнеза Лазара Хребељановића. Он је својим поменутог Радича Бранковића, наметнуо се
северним границама избио на Дунав пошто је као главна личност на просторима старих
1379. године "расуо” Радича Бранковића, српских земаља измећу Саве, Дунава и
присвојивши тако и његову област. Скопља. Постао је стварни "самодржац всем
Србљем”. Преузео је, уз скромну кнежевску
1375-”трвп» ларакиновв бродв” титулу и традиционално име Немањића -
"Стефан кнез Лазар”.
Сродник кнеза Лазара, кога он такоће
(као и свог зета, челника Мусу, по сестри "Кривицом” цара Душана 1354. дошло
Драгињи) назива "братом”, био је (војвода.) је до раскола измећу Цариградске и Српске
Цреп. С допуштењем Лазаревим, поклонио је цркве. Раскол је трајао до 1375. и урећење
он светогорском манастиру Лаври нека односа приписује се кнезу Лазару.
добра, а мећу њима "трвгв Паракиновв
Бродв”. Марко Пећки бележи 12 година после
Косовске битке, да се он догодио ”из неких
узрока за прећашњих царева” и назива га

17

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

”наш грех”, а косовску трагедију ”где се кнез Лештјанској пустињи код Параћина а,
Лазар мученичком увенча крвљу”, назива јермонах Јован преписао је (1412.) панагерик.
"попуштањем Божјим због наших грехова”.
Бог "попушта” управо зато да би кроз ПРОПАСТ
мучеништво омогућило народу (цркви) Са пропашћу и доласком Турака,
искупљење.
1459. године, о Параћину се читав век ништа
КЊЕГИЊА ИСПРАВЉА ГРЕШКУ није чуло. Све се угаси и учмалост завлада
Од бројних Синаита, монаха великог свуда. Мећутим, кад се стање у турском
царству мало среди, од средине XVI века
угледа за живота и после смрти, крајем 14. долином Велике Мораве стадоше пролазити
века, ваља поменути и Сисоја Синаита. посланства европских дворова ка Цариграду.
Преподобни Сисоје је раније био игуман Са пута тих посланстава остадаше белешке и
манастира Хиландара, близак кнезу Лазару; дневници, те су нам они једини извор
по некима био је чак и његов духовник. сазнања о нашим крајевима у том времену.
Живео је у селу Сисевцу, 12 километара
удаљеном од Раванице. Књегиња Милица му ЗАПИСИ 0 ПАРАЋИНУ
је подарила имање у околини Параћиновог Мећу првима био је то Јован Бецек,
брода, но оно је доцније враћено Великој
Лаври. царски курир из Беча 1564. године, на свом
путу за Цариград. Он бележи да је у
Велике државне бриге са плећи Параћину (ВагаГгбсћЈп) преноћио у
Стефанових, делила је и његова мајка. Кад је каравансерају. Тиме сведочи да Параћин
Стефан од Турака оптужен за савез са тада није био обична паланка или насеље,
Угрима, она се упутила код султана да га већ знатније место на главном путу.
правда. Сазнавши да се књегиња Милица Путничка станица која мора да има оно што
кренула на пут "Великом господару” и да путницима треба на путу.
није далеко од њих, светогорски прот
Јеремија и старци Лавре св. Атанасија пошли ПАРАЋИН ВАРОШ
су да се састану с књегињом. Нашли су је у Аустријски посланик Вранчић путовао
Доксому, код Сера. На састанку с њоме
покренули су Лавриоти питање свог имања у је 1567. године за Цариград. Његов пут
Параћиновом броду. Незнајући стварно описује Пигафети. Пигафети каже за Параћин
стање, Милица је ово добро дала духовнику (Рагасс1т1п) да је ”лепа варошица, односно
Сисоју. Пошто је видела да се нехотично варош” Поред Параћина протиче река Црница
огрешила, Милица је вратила спорно имање (Зсегтабса) и улива се у Мораву.
Лаври св. Атанасија. Усмено постигнут
споразум, књегиња је потврдила 1. августа Да је Параћин заслуживао назив
1398. у манастиру Жупањевцу. вароши у то време? Вероватно да јесте, јер
потврћује то и опис пута Давида Унгнада,
НЕ САМО БЕОГРАД И РЕСАВА 1573. године, што га је учинио Стеван Герлах.
Стефан је био велики књигољубац. Он за Параћин (РагакЈп, Рага1бс1"пп) каже:
”И ово је отмено и велико место с красним
Позивао Је светогорске калућере да доћу у баштама; одавде води весео и раван пут све
Србију и преписују. Нису само Београд и кроз необделаване њиве и поља. Види се да
Ресава били места у којима се радило на је у овој долини некада било лепих поља и
књижевности. По Стефановој жељи неки ливада, као што смо и сад мећу брдима
Радич преписао је (1408.) триод у видели једну добро обраћену њиву.”

18

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

И тако путопис за путописом, сваки 1723. био је то неки Јован Валтер, са једним
писац својим очима види и цени слику коју ишпаном. За 1731. годину параћински
затиче у ПараЋину. За неке је то варошица, провизор био је неки Градић или Крадић.
за неке лепа варош, за неке село и то "рћаво Аустријске војске по Србији, осим у
село”, као за Мелиора Безолта (1584.) али да градовима, било је мало, већ су војску у
”има леп камени каравансерај оловом Србији чинили такозвани хајдуци, народна
покривен; у њему су с обе стране собице са војска. Ова војска била је распореЋена по
димњацима, где путници зими станују и веЋим местима. Тако ПараЋин и ћуприја
кувају”. добише један део војника. Командат ове
војске био је Параћинац Коста Димитријевић.
ПАРАЋИН ДОМИНИРА
Из следећег, XVII века, такоЋе нема ПРВИ пописи
За владавине аустријске, 1718-1739.
много сведочења о овим крајевима, осим
што можемо реЋи да је ПараЋин тада био остаде више докумената о параћинском
доминантно место у Средишту моравском, крају, те попис из 1733. године, изведен по
јер аустријски посланик Лесли 1665/66. наредби београдског митрополита бележи:
године пише да су прешли Мораву и
ступили у Бугарску(!) и одсели у ПараЋину. Параћинској нурији припадала су
ПараЋин предњачи судеЋи и по запису следећа насеља: Параћин (28), Горње Видово
Хаџи-Калфе, који је пролазеЋи половином (13), Мириловац (12), Мала Мутница (18),
XVII века моравском долином, записао Плана (9), Доње Видово (11), Велика Мутница
ПараЋин као Перакин, а да ћуприју и не (32). Ова нурија има 7 села са 123 дома.
помиње. Наравно ћуприја добија на значењу Велика Мутница има своју, још неосвештану
изградњом новог моста преко Мораве. цркву, у којој служи параћински свештеник.

ВТОРО ЗАПУСТЕНИЈЕ... И још пописивач Максим Ратковић
Крајем XVII века, и исхода забележи: "У Параћину је црква Св.
Атанасија. Направљена од Ћерпича,
Аустријско-турског рата, после по Србе покривена црепом. Олтар јој је дрвен. Има
углавном, нових несрећа и бежанија: ”Тада скоро све потребне ствари, али мало књига.
настаде второ запустение” под Арсенијем Има и два звона. Та црква је била уствари
Чарнојевићем, ови крајеви готово запустеше. цамија, а с доласком аустријске власти
Ипак, сећање народно, поготово кад је претворена је у цркву, као што је то био
несрећа у питању - краткотрајно је. Стање се случај, на пример, у Крагујевцу. Још није
лагано поче поправљати, а онда поново изби освећена. Има једног свештеника, Петра из
рат измећу Аустрије и Турске од 1716-1718. Колашина. Други јој је свештеник пребегао у
Са овим ратом и господар се променио. Турску."
Сада је, Пожаревачким миром цео
Београдски пашалук припао Аустрији. За три године долази до новог пописа,
па се уочавају разлике и у броју и у именима
ДИКСТРИТ ПАРАЋИНСКИ насеља: "ПараЋинској парохији припадала су
Аустријска администрација основала ова насеља: ПараЋин (33), Мириловац (12),
Горње Видово (11), Доње Видово (10), Горња
је Параћински округ, дистрикт. Сачињавало Мутница (18), Доња Мутница (15), Плана
га је 14 пустих и 9 насељених места са 48 (10), Кречбинац (6), Сталаћ (10) и Грменовац
породица. На челу је био провизор. Године (10). Ова парохија има 10 насеља са 135
домова."

19

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

И у попису цркава запажају се на турску страну. Последњи сукоб деси се
разлике: код Параћина, где капетан Стојковић најпре
одби Турке, а затим се запути ка Београду и
"Параћинска црква је била џамија даље у Аустрију, као и већина фрајкораца.
саграћена од камена, без свода, са дрвеним
олтаром. Има припрату, од дасака САМОВОЉА ДАХИЈА ПОВОД
направљену, за жене. Покривена је Турска опет склопи мир са Аустријом
ћерамидом, на крбву је дрвен крст. Црква је
ограћена шанцем и кољем. Има три звона 1791. у Свиштову, а са Русијом 1892. године
разне величине, и то на минарету. Још није у Јошу, а Србима остаде још једно
освећена. Свештеник је Петар Јовановић, разочарање и још силнија жеља за
"искушен бив како читает, и добро читает, ослобоћењем. Додуше није било без ћара.
појати не знает, не учил се, а не имает ва Порта донесе најпре акт о амнестији свих
себе ни органа естственога за петие". Иначе учесника овог рата и забрани повратак
богат је: има 150 оваца, 5 волова, 4 краве, 4 јаничарима у Београдски пашалук. Јаничари
коња, 4 кола. Има два сина и добар свој као што је познато, упркос сукобу са самом
дом. Док 1733. године Параћин није имао Портом и српским кнезовима, ипак се
другог попа, сада га има. То је Стеван наврате у Београдски пашалук и
Марковић. Писменост и читање учио је у самовољнички заведу власт и зулум, који ће
Раваници код игумана Стевана. По старом народу дати право и оправдање пред Портом
учењу српском зна читает, појати не зна. Од за Први устанак и слободу добром делу
Петра је богатији: има 300 оваца, 30 говеда, Србије.
6 коња, 30 свиња. Кућа му је у Горњој
Мутници, чију цркву жели да прими. Параћин, који се налазио тик уз
границу Београдског пашалука, није имао
Мутничка је црква "старовремена", од среће да буде ослобоћен, попут градова
камена је и посвећена Св. Тројици. Црква је преко Мораве. Устаници су, све говорећи да
ниска, са дрвеним олтаром и трпезом. Нема је султан врховна власт, а да се боре против
свода. Има једну књигу. Служба се не држи." дахија, доста дуго држали подаље регуларну
турску војску. Мећутив, све видљивије
ЦРНИ ДАНИ очијукање са Аустријом и Русијом, а
Аустријска владавина се сврши за нарочито припремана молба устаника за
широком аутономијом ослобоћених
давдесетједну годину. Турци се вратише територија, појача сумњу султанову и доведе
после две године рата 1737-39. из чега се и Параћин на праг слободе, и боја на
Београдским миром турска граница поново Иванковцу.
врати на Дунав и Саву.
КАЗИВАЊА 0 ПРВОМ СРПСКОМ УСТАНКУ
За Аустријом Срби не зажалише, 1804.
ваљда не знајући да долази време дахија и
њиховог зулума. Додуше, још једном ће Причања Петра Јокића
искрица слободе засветлети у (одломак)
Руско-аустријско-турском рату, 1788. године Ми скуписмо војску и доћемо у
и Кочине крајине. Сјајне победе војске и Крагујевац. Доће и Господар. Док допаде
фрајкора на челу са Марјаном Јовановићем. писмоноша и донесе писмо од Миленка из
Крајем 1789. године, у налету на Турке, Иванковца у ком јавља да ће Турци данас ил’
капетан Влајко Стојковић, заузе Параћин и сутра на њега ударити - него помоћ, ако
даље, Алескинац и Ниш. Али већ 1790. године мисли да што буде.
срећа и мећународна политика окрећу коло

20

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

Овде преноћи Господар с војском и па даде и нама редом и крижа ону погачу те
ујутру нас крене преко Црног Врха. Војске нам даје по једну кричицу. Месец сија
има доста, а неколико и топова. Кад се већ помало кроз облаке. Параћин се, реко би
предњи крај коњаника спусти у ливаде к човек, упалио. Ври све живо. Светли се
Јагодини, а срете нас Циганин, носи писмо пашин конак. Стеван писар бијаше се угрејао
од Миленка и виче: "Радост, радост." Брже (опио) прилично, ода око топова, па тек рече:
оде Господару и предаде писмо. Док се осу "Чујеш, Господару, да избацим један топ на
Турке.” Караћорће: "Остави се, бога ти,
плотун горе, а неки коњаници почеше пуцати спрдње”. Стеван: "Молим те, Господару,
и веселити се што је Миленко разбио Турке и дозволи ми да гаћам у онај конак.”
узбио иј у Параћин. Ово вече у Јагодини Караћорће: "Ваљда да убијеш пашу?" Стеван:
преноћимо. Ујутру рано крете војску те преко "Па да га убијем, ја!" Караћорће: " Ха, ха, ха.
Мораве у Иванковац. Овде је већ било Намој, немој. Убићеш га, остаћему деца
свршено. Миленко после крваве битке
сиротна. Нема им ко купити јеменија, па ће
одржао победу и принудио Турке да се у иј грозница поватати од босотиње." Стеван:
Параћин повуку. Овде доста Турака изгинуло, "Па нека иј повата, ја. Него ми дозволи то."
но коња особито много, како су се на шанац Караћорће: " Е, па удри шта ти драго.” Скочи
налетали. Аи од наши је једно сто људи пало. он, узе окретати оне шајтове, нанишани, па
повика: "Пали!" Пуче топ. ћуле се види где у
Овде се мало поодмори војска. њему гори фитиљ и лети. Долети баш на ону
Господар узе Миленка и још војске и одосмо халабуку, па онда паде и пуче. Наједампут
у Извор (село). Овде је био неки Илија ућута се све. Онај како свираше тек учини:
Барјактаревић, трговац; с овим се Караћорће "Квик", па ту престаше свирке, погасише се
разговори шта мисли Параћинска наија, јер свеће, све се утиша. "Ето, видите да ја уби
ово није Београдски, но Лесковачки пашалук. пашу” рече Стеван. "Еј, еј, што ће му деца
Илија каже да он и његови људи једва чекају сирочад, рече подсмевајући се Караћорће.
да он доће, па оће с њим. "Е, па добро", Кад се указа зора викну Караћорће
рече Караћорће, "ти иј скупи нека буду "Коњаници напоље!" Изићемо сви коњаници
готови и нека понесу сикире и мотике, јер из шанца и поставимо се у ред. У том
знам да оружија немате.” "Оћу, Господару”, изићоше Турци и већ се започе бој. Турци
рече Илија. Одавде се он врати са нама у нападају као гладни вуци. Ми се бранимо
Иванковац, па одма крете сву војску к што боље можемо. Тек што Турке од наше
Параћину. У путу рече мени да одем к Илији стране мало узбисмо, ударише они свом
и ако је што скупио људи, да му кажем да силом на Миленка, но он иј јуначки дочека и
поће. Одем ја. Код Илије имаћаше једно 200 узби натраг. Врућина припекла да узавре
људи. Брже поћемо к Параћину. Доћемо мозак. Тако траја до после подне. Сад се
тамо. А Господар већ уватио место у Турци повукоше мало на одморак. То исто и
виноградима и копа се шанац. Доведем ја ми учинимо. Око 4-5 сати после по' дне
ове Илијине људе и кажем му да сам иј изићоше Турци и опет на бој, а и ми
довео. Он ми рече да раделим сваком изићосмо. Но они не прелазе Црницу к нама
старешини, ком 10 ком 15, па да копају нити ми к њима. Тако постаја неко време.
шанчеве. Ја то учиним. Он већ мртав пао од Док се Турци узеше узмицати мало по мало,
умора, доће и седе код топова. Ми сви
стојимо код њега. Док он рече: "Које куде, док се тек уједампут показаше онамо иза
ала да је једна чаша ракије." "Има, Параћина на Црвени брег, пешаци напред,
Господару", рече сеиз. Извади брже једну коњаници за њима - бегају. У том се
чутурицу и једну погачу. Даде му. Он се напи

21

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

показаше 7 људи, три Србина и 4 Турчина. Кад Миленко разби Афис-пашу на
Господар одма рече мени да одем пред њи Иванковцу и он из Параћина побеже, кад га
па да иј к њему доведем. Ја одем пред њи и
доведем иј пред Господара. Мећу Србима Стева пијан у ногу топом погоди, онда
био је кмет Вељко, отац г. Јове Вељковића и Господар постави Илију Барјактаревића
друга двојица. Мећу Турцима беше један беле војводом (умро је), а за оборкнеза Вељка из
браде Турчин који је говорио с Господаром. Параћина. И Шунду за буљубашу.

Како доћоше, рече им Господар да седну, па ПРВО ОСЛОБОЂЕЊЕ
иј онда запита: "Којекуде, а камо вам Наљућена постуком Срба и
Турци?" Одма скочи онај стари Турчин, те
клекну и поче говорити: " Бег ћорћија, вала! догаЂајима код Иванковца и нарочито
Ниси толико јунак, колико ти је Бог дао. Кад Параћина, Порта за идућу 1806. стаде
је Афис из Ниша прош'о, водио је 40.000 - спремати велику војску против бунтовне
50.000 војске, све по избор бољег од бољега. раје.. Срби се ни сада нису дали збунити,
Ми смо говорили да нема тог цара који ће га већ и сами се стали спремати за отпор.
зауставити, а шта ће сирома Миленко Срби, сем тога, нису чекали да их Турци
учинити. Богме он оде и удари се с нападну, већ још у почетку 1806. године
Миленком. Мало постаја док почеше отпочну на свим странама продирање у
проносити мртве и рањене, све више, све Турску.
више. Док најпосле доће и он сам са
војском, а Миленко га разбио са шаком "У исто време кад Миленко Стојковић
људи. Ето си већ и ти дошао. Паша нас заузе Пореч и покушавао да Крајину и Кључ
скупио на диван себи синоћ и поче говрити: очисти од Турака, Петар Добрњац са
"Миленко нас разби и осрамоти. А ево већ и Синћелићем, Илијом Стошићем, Пауљем
онај црни пас доће. Зато сутра да ударимо, Матејићем, Илијом Барјактаревићем и
па само по једну кубуру, па за сабље." То ми црноречким кнезом Милосавом ћорћевићем
одобрисмо. Док тек пуче онај твој топ и ћуле поће на Параћин, у коме је заповедао
долети посред нас и пре него што паде некакав ајан Алибарча, који се није хтео
распрште се. Ми тек полегасмо. Кад донеше тући, већ се предао под погодбом да се
свећу, видесмо да је паша жестоко у ногу њему и осталим Турцима допусти да мирно
рањен. Тако сутра нисмо се ни били, јер смо оду у Ниш.", пише Миленко Вукићевић у делу
видли да то сам Бог нас каштигује. И тако Жараћорће II".
он оде. А ми остадосмо. Сада, ти и Бог, бег
ћорћије. Ми смо твоји, даваћемо све што Петар пристаде на то и тако Срби
иштеш само немојте нам у рз дирати." ућоше у Нишки пашалук, ослободише
"Којекуде", рече Господар, ”ја и нећу да Параћин, али кренуше и даље на југ.
војујем на Параћин, но паша је прешо Параћин се придодаде ћупријској нахији. У
границу био, па сам зато на њега ударио. А Параћину се задржа трг све до 1813. године,
ја моју војску враћам натраг." Таки рече када га Караћорће премести у Делиград.
мени те ове Турке испратим у варош. Он
крете војску, а ја стојим као што ми је реко Када се 1809. године догоди
да чувам да ко не оде у варош да ара. катастрофа на Чегру и Стеван Синћелић
Одавде и /а за њим те у ћуприју. Овде одлети у ваздух са својих триста друга,
ноћимо. Ујутру распусти и војску и надру Турци десном обалом Мораве све до
старешине све кућама да иде. ћуприје. Тада Србију спасе интервенција
Русије, али 1813. изостаде, те све стечено за
9 година пропаде. Параћин задеси оно што и
осталу Србију. Народа много пострада,
делом побеже у Аустрију. Нешто касније,

22

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

Хаџи-Проданова буна продрма Шумадију, али Поштенородном господару кнезу
Ресава и Поморавље остадоше мирни, Милосаву од мене Амет-аге поздравље
чекајући боља времена.
Вама јављамо досту поради једну
У ЗУЛУМУ И НАДИ ливаду мојему деде врапчанском спаије што
Боља времена доћоше 1815. године. је у ћуприско а измолио сам га да ми ју да
ову годину да гу покосим. Зашто и сами
Воћа Другог српског устанка Милош знате пошто смо нови а немамо своју земљу.
Обреновић, врло брзо преће ”са пушке на И лани смо много муку теглили за сено
перо” и дугогодишњим надмудривањем са поради што немамо своју земљу, те ми учини
Турцима, али и са Србима, 1830. оствари наш деда тај дослук и даде ми ту ливаду да
жељени статус Србије у турском царству. Те ју покосимо ову годину. Тога ради достум
године Милош добија хатишериф султанов, молим вас да нам учините један љубов како
којим се 8. тачком Букурештанског мира што би и ми вама да пошаљеш Анти нашему
Србији признају права, а књазу берат о нека ми да неко 30 или 40 косача у неки
наследном кнежевском праву. - Ипак шест светак од ова оближња села од Врапчане
нахија остадоше ван границе Србије, или од Жировницу нека ми покосе ову нашу
Нажалост, по Параћинце, под аутономном ливаду па ћемо и ми свагда вама учинити
Србијом се тада подразумевао само љубов за највећу работу, зашто на наши
Београдски пашалук, чија је граница и даље људи наоди се повише дваред посла аки и
ишла северно од Параћина, кроз "Змичко нерукеје она ливада не може нашим људима
језеро”. да им чак досабујемо, но ми учините тај
љубов а досад ништа вами досадили нисмо
НЕШТО СЕ ДЕШАВА за ништа. Ако можете учините тај дослук
Вековно господарство али и вековне нама, ако ли баш не можете а ви ћете нам
површинско одписати да знамо тражимо
буне, поготово развој догаћаја с почетка XIX овамо косачи, али сасвим би учинили нама
века, ставише Турке у, за њих тешко добро ако би послали неколико работника да
прихватљив положај. Стога документа из ју покосе неби вама за много тај дослук
тридесетих година прошлог века о заборавили. Иако неби могли све ваши
догаћајима и односима на граници Србије, косачи да ју покосе, ако заостане за мању
измећу Параћина и ћуприје, говоре о работу и ми би неколико човека пратили од
двоструком поимању. Чињеница је да овуд нека се сврши, зашто достум мислимо
поједини ајани и кадије тесно сараћују са да имамо велики дослук мебу нама, зато
Милошевим кнезовима али и са народним вама пишемо а да је за другога неби ич ни
првацима на још увек неслободним писали и јављамо вама достум како сте
територијама, чак није грешка рећи да дужни једно јагње од старо време, а сад се
инсистирају на комшијском па и учинише два. Зашто си се сада под новију
пријатељском односу. Док други, "старински” истина и ми вама бемо дужни један зијавет,
представници Порте и даље траже "рајински” али ви сте сами фалили зашто време не
однос према власти у чему им помажу могамо да му набемо једаред, али свакад
насилници, Арнаути или одметнути од Порте треба стари дуг да се исплати, па после нов,
Турци. али само од бога здравља и да се у здравље
састанемо одужиЋемо се ласно један другим.
Писмо ајана параћинског Ахмет-аге кнезу
Ћупријске нахије Милосаву ЗдравковиЋу Јесам >заш добри дост, Амет-ага ајан

23

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

Народне светковине у пашино здравље да се и ми људи мало
полуослобоЂеној Србији, врло често бродимо, па нама долази срамота да
завршавале су се сваЂама и расправама слушамо грубе речи мећу оноликога народа.
измећу Турака и ојачале раје. Све ближа и
очигледнија слобода, чинила је људе На ово писмо да ми даш одговор.
нестрпљивима, па би падале тешке речи, а не
ретко и главе, турске углавном. У Параћину, 14. августа 1832.

Ајани би се жалили кнезовима или Осман-ага сердар
претили, али нису то биле претње чврсте и
опасне, старовремске, већ рекло би се И колико мој момак није био крив за
схнисходљиве, реда ради: ону ноћ, да сам имао абер бог зна шта би
учинио од њега. Но кад се дигну ујутру, он
Писмо ајана параћинског Осма-аге Милосаву био побегао и ја га напуди од себе. Зашто ја
ЗдравковиЋу, Кнезу нахије ћупријске: достум нећу рћаво да има мећу нама на
комшилук и ниам каил за рћаво николико да
Благородном господару Милосаву од се ради, тако имам од нашег старијега
мене Осман-аге поздравље, заповест.”

Вама јављамо како смо још пре ТУРЧИНУ НИ КОРУ ХЛЕБА
искали да вама пишемо једно писмо али Несигурност на почетку тридесетих
нисам се тревио овде него сам био изашао
пред пашу, али паша још није био дошао па година прошлог века учини да Турци полако,
сам се натраг вратио. Зато сада вама извлачећи што више, одлазе ка југу. Априла
јављамо када смо били сада у Света Петку 1832. године капетан параћински Јово
врло добро је било и од вашу страну и од Вељковић пита кнеза Милету Радојковића
нашу и пушке су бацали и ништа кавге није "оће ли ајану параћинском, којему се арем
имало нити је био који каран нити бивен, (већ) одселио, а он сам у Параћину остао, у
само мало је калућер од Раваницу покварио напредак и обичан таин давати?"
попљувао једнога момка нашега у поноћи и
наш момак њега попљувао и говорио неке Није ни Порта више инсистирала свом
речи рћаве што не пристају нигде и што не снагом на беспоговорној послушности и
приличе у људе за нипошто, а ја то нисам покорности. Притиснута сталним ратовима
имао абер. Ја сам спавао. После калућер у са Русијом, Аустријом, Пољском, устанцима
поноћи узјаше коња па се врне натраг у у Србији, Грчкој, Египту, трвењима унутар
Раваницу а кад он тако ради а шта остаде за своје државе, Турска је лагано испуштала
они људи који су прости и неучени. Зато територије и власт. Било је питање тренутка
досту да кажете коџа Милошу да га мало ослобоћења, али и неопходне мудрости да се
пристегне да не ради други пут тако и рћаве до слободе доће са што мање жртава. И док
речи да говори или ако можете ви сами да књаз Милош народу параћинском званична
га пристегнете да тако рћаво не ради. Ја сам писма пише и у њима позива рају на ред и
искао да пишем коџа Милошу за ту работу, покорност, сваки инцидент се користи као
али реко да и једампут пишем кнезу доказ оправданости народног бунта, који није
Милосаву па да видим шта ћемо отписат, а против цара и Порте управљен, но ка
ви упитајте Анту и Перу писара, они ће ви зулумћарима и одметницима од цара:
најбоље казати шта је калућер радио и какве
речи неслане говорио, а ми мислимо у Кметовима, свештеницима и свему
народу нахије крушевачке и срезова:
алексиначког, параћинског и ражањског

24

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

Из више представљенија ваши видио да ће се и царска милост над вама излити и
сам како сте се ви подигли на зулум који да ће вама и сам премили цар наш зулум
Турци у вашој нахији (или срезу) чине, но у скинути, на који сте се дигли и који цару
исто време и то да ви не идете ни на цара, никако није повољан, а друкчије ћете и себе
ни на везира, ни на царског забита. При том и мене пред њим застидети, који сам се
дознао сам и то да сте ви сви согласно њему за вас молио, друкчије ће вас се свак
изабрали за членове Суда (по имену, који живиј отрести и оставити под онима под
буде по гласу списка приложена), а за којима сте до јуче стењали и против који сте
капетана срезког (по имену). И прво и друго се дигли, поак ће они после топрв знати,
ваше поступање морам одобрити и за право како би с вама поступили и до тога вас
и мудро признати. доводили да иј слушате и покоравате се.
Само овако владајући се као што мало више
Надајући се да ћете и совете писма реко, доказаћете да нисте пошли на зло и у
мог к вама од 2. декемвра ове године под Но ајдучију но да вам је само зло додијало, те
3439, к срцу свом примити, не изостављам и оћете да га скинете.
ово још напоменути вам:
У Крагујевцу, 8. декемвра 1832.
Како сте сад сами себи и судије и
капетане срезске поставили, то треба да иј У суд параћински народ је тада
слушате и да им се покоравате и чините изабрао Стојана Вељковића из Параћина и
штогод вам који од њи заповеди. Власт без Стојана Јовановића из Лешја, а за капетана
покорности они, који су ју поставили, не нахије Јована Вељковића.
значи ништа. Оканте се свиколици пијанства,
не скитајте се с чутурама, не убијајте људе, НЕ ДАМО У РОБЉЕ!
не арајте један другога, не отимајте један Али клупко народног бунта већ се
другом девојака, не дирајте у Турке. Ово су
све богомрска дела, свако овакво дело мора закотрљало. Отмица српских девојака, у коју
суд, који био да био строго да суди и казни. многи сумњају, можда и не без разлога, била
Царско везирско и забитско издајте све на је повод да се нахије параћинска,
време и без роптања. крушевачка и алексиначка крајем н^нембра
1832. године подигну и разгоне Турке.
Судије пак капетани, од вас Кнежеве изасланике, који су хитно стигли у
постављени, само о том да настоје, да се покушају дипломатског разрешења, народ не
мир, тишина и свако поредак мећу вама у уважи. Напротив, кнезови суда параћинског
кућама, по путови и друмови, на славама, на затраже од њих дуге пушке, барут и кремење
сватбама, саборима и скупштинама одрже; јер: "знате како смо голошакасти” и још: "и
сваком безпристрасно да суде, доброг и уредите за ћупријце Турце да овамо нипошто
слабог од рћавог и насилног да бране, а ове се не варају. а ми одомо по наше робље!"

последње да казне, сваког да поуче, сваком Устали Срби истераше разне турске
да буду огледалом у свему, како би се војске из својих најхија, а на границама
млаћиј на њи могао угледати. Ако који поставише страже. Власт преузеше, кренуше
Турчин има тужбу какву против Србина, у коначни обрачун. Али обазривом и мудром
књазу требало је још времена и
немојте ви или само ваше судије и капетани дипломатског простора, тај залет Параћинаца
да му суде, но договорте се и посаветујте с не прими пуног срца:
надлежним муселимом, муселими су царски
чиновници, њи се неоглушавајте.

Пак кад и и судије и капетани ваши
овако будете поступали, онда уверени будите

25

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

Писмо кнеза Милоша народу Параћина вешали и на колац натакли. То је врло
преко Милете Радојковића и капетана велика освета и нечовечна, а притом и
Милосава Здравковића: властима иде много уз нос. Доста им је било
убити га и укопати. Зато и за тело истог
Дошло ми је до знања да су убијеног препоручујем да га на коцу не држе,
Параћинци поставили већ првиј суд за свој но да га одма скину и укопају.
срез и да су застрли стол за којим судије У Пожаревцу, 21. декембра 1832.
седе сукном и поставили столице у наоколо,
а да су при том и печат изрезали с крстом Не зна се да ли је Вренчевић укопан,
Сербије и с надписом: печат Суда али да је следио скори укоп вековне турске
параћинског. владавине више је него сигурно.

Све ово рано је и за н>и прерано; не ВРЕМЕ ЈЕ
би требало овако отворено да пркосе Користећи заузетост Порте на другој
Турцима, но колико толик да се снебивају. То
могу само они Срби чинити, који су веће страни, Милош присаједини шест нахија
установљени и од царства признани, да право Србији. Порту обавести да је тако морало
имају собствено правленије водити, то само бити ради очувања реда и мира у царству.
нашим крајевима пристоји, а не њиним, који Да се сад и овде не би заплитала, Порта
јошт под Турцима тако стоје, да иј није исте године пошаље званичан акт
царство признало независнима од њега у признавања већ извршеног присаједињења,
свом правленију. И томе ће бити време, но кога Милошу донесе татарин Богдан
онда кад само царство њима ту власт даде, ћорћевић. Мећу ових шест нахија беше и
да сами своје судове торжествено Параћинска, са две кнежине: ражањском и
установљавају. Нико не мисли да су се они параћинском, и села: Чепури, Батинац,
без нашег наговора подигли, а у нашој Мириловац, Главица, Текија, Горње Видово,
политици стоји да ту мисао сваком из главе Доње Видово.Шавац, Лебина, Крежбинац,
избијемо и да докажемо да су се они сами Бусиловац, Ратари, Сикирица, Кошеви,
од себе и против зулума подигли, јошт више Голубовац, Плана, Лешје, Доња Мутница,
мислиће сваки да су они крајеви по нашем Горња Мутница, Клачевица, Буљани, Извор,
наговору и упутствованију онако торжествене Шалудовац, Забрега, Поповац, Бошњани,
судове установили, као што су и у нас Давидовац и Дреновац. Врапчане је већ било
установљени, то не чини се против зулума. у Србији, припадајући као и Жировница,
ћупријској нахији.
За све ово долазим препоручити вам
да подигнувшим се крајевима од мог имена Одредбама Хатишерифа из 1833.
закажете да не пркосе оваквим заведенијима године, државно-правни положај Србије
јавно турским властима и царству. Они су досегао крајњи домет самоуправе. Убедљиво
могли које посредством капетана изабрани а о томе говори текст из Хатишерифа: "Срби
које посредством кметова, као постављени руководствоваће свим приходима свога
судије све своје распре извићати и сав отачества, и уживаће производе својих
поредак и мир и тишину одржавати; но земаља."
торжествене судове с застртим столовима,
столицама и печатима држати, то им не Од преосталих обавеза српског
дајте, није јоште време томе. вазалства, осим заштите турских имања,
Србија је била дужна да за своју аутономију,
Није им оно ваљало што су Порти плаћа годишњи данак од 2.300.000
наводаџију Вренчевића онако вукли, убијали, гроша. Ова обавеза трајаће све до 1878.

26

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

године, до коначне независности српске житељи, припадници јуначке Моравске
државе. дивизије и сам град добијају изузетан значај
и заслуге што је Србија после
ШТАПСКО СЕДИШТЕ Санстефанског мира, односно Берлинског
Прокламација књаза Милана из 1876. конгреса 1878. године удахнула ширим
плућима.
године, била је позив у ослободилачки рат и
коначну независност. Повод је поткрепљен Још једном ће ова варош у
братским осећањима за Невесињску буну из деветнаестом веку, 1883. године избити на
1875. године, одакле наиЋе бројна босанска позорницу, овог пута политичку. Када
нејач коју је Србија знатним жртвама својим Тимочани и радикали подигоше буну у
удомила, узнемиравањима на побуњеним Кривом Виру, тада већ краљ, Милан у
источним границама Србије, упадима Параћин организује главни штаб за
черкеских и арнаутских дивљих хорди, угушивање буне.
немоћи и незаинтересованошћу Порте да ово
успокоји и стањем српске кнежевине која, "И Осим главне команде ту су се
ако није у рату, подноси све штетне налазиле и остале службе и резервне трупе.
последице рата.” Такоће и преки суд за округ Црноречки био
је смештен у Параћину.

Краљев стан у Параћину за борбу против Тимочана

Кнез Милан свој Главни стан смешта Војни значај Параћин ће изгубити тек
у Параћин, у кућу бившег фрајкорн мајора 1888. гоодине, када се штаб Моравске
Димитријевића, односно тадашњу среску дивизије сели у Књажевац.
капетанију. Из Параћина се организује
снабдевање фронта и ту се организују ратне Други значај који град почео да
болнице. Три године Параћин остаје у центру добија, био је привредни. Ветрови мира и
ратних збивања и војних послова. Његови просперитета кренули су Србијом.

27

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

Параћинка Ана Богдановић (седи, прва с лева), добровољна болничарка у војној
болници у Параћину, 1912. године

”ЗА КОСОВО...” споразум и иновира захтеве према
У следеће три деценије Србија, уз све Македонији. Српски ратник, победник, у
возовима заустављеним надомак роћеном
унутрашње тектонске поремећаје политичког селу враћа се у ров. Тај повраћај скупо је
тла, династичке промене, и спољне притиске коштао источну браћу.
свог окружења, посебно Аустрије, грабећи
великим кораком из таме турског феудалног Један од ратника, Станимир
вилајета стасава у модерну, европску Гпигоријевић из Поточца, који се налазио у
државу са свим одликама суверености. возу заустављеном измећу Стриже и
Параћина и враћеним назад на фронт,
Нова снага на Балкану осећа се сведочиће касније:
спремном да организује снаге и докрајчи
Вождово предузеће. Са Црном Гором, "До Ниша смо плакали, а од Ниша
Грчком и Бугарском креће 1912. године у оштрили каме!
коначни бој против Турске за српске земље
Старе Србије и остале територије под После битке на Брегалници, Бугари се
полумесецом. Код Куманова освећује се одричу свих захтева и потписују мир.
Косово, а у осталим операцијама Турци се
одбацују на границу Азије. Ефектни рат
савезника, нажалост наставља се новим,
мећусобним. Вероломна Бугарска гази

28

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

Стара Србија је слободна и са без школованих људи”, записо је Јован П.
радошЋу, већом или мањом дописивано је Митровић, директор параћинске Гимназије.
”ић” по македонским градовима и касабама.
Оптимизам и процена г. Митровића
На грудима бројних моравских јунака нису били само њему својствени, град се
са Куманова, Битољског поља и Једрена припремао за ратно стање и окупацију.
поносно је звечала Балканска споменица за
верност отаџбини али преко КАКО ПРЕЖИВЕТИ?
седамдесетхиљада црних барјака тамнили су Група вићених граћана, њих тридесет,
сјај српског неба. Ни они неће имати
времена да избледе. Са запада наилазили су предупрећујући окуопационе снаге, још 13.
црни облаци. Спремала се непогода. октобра предаје апел господину Јовану
Сјеницком, директору овдашње кланице, са
ВЕЛИКИ РАТ молбом да се прихвати дужности ратног
Велики, никад већи рат у свету председника општине параћинске. После
дужег колебања Сјеницки, иначе Чех,
отпочеће на тлу Србије у јулу 1914. године, и прихвата ову одговорну дужност.
српски ратник неће имати прилике да
прегодини у миру. Црне птице рата надлетале су
Параћин. Када се у октобру огромна војска,
Повод, атентат на престолонаследника овог пута немачка и аустроугарска преко
Фердинанда у Сарајеву и српска улога, а Дрине, Дунава и Саве, и бугарска с лећа,
разлог империјализам балканског жандара, сручила на измучену Србијицу, почела је
коме појава нове силе на овом подручју
никако не иде у прилог. голгота, Најпре се у једном тренутку у
Параћину нашло 10.000 избеглица са севера
Уз "Радецки марш” у Бечу, и паролу Србије. Главни Војни правац повлачења
"Србе на врбе” у Загребу и Љубљани, под водио је кроз Параћин. Требало је збринути,
командом Поћорека, кренула је црно-жута исхранити и испратити ту силу народа. Хаос.
монархија преко Дрине и Дунава. Несрећни Претила је глад.
марш Аустроугарске, завршио се славним
победама српске војске на Церу, Колубари, Последње српске трупе напустиле су
Сувобору. град 22. октобра 1915. године увече, после
краће борбе, дизања у ваздух магацина,
На тренутак је изгледало да ће опет пруге и моста на Црници. Исте ноћи у град
мир завладати у граду на Црници. Школе су су ушли Немци.
се спремале за нову школску годину. У
параћинској Гимназији 15. августа 1915. Земља без своје власти, без краља,
године забележено је: учионице спремљене, без војске. Ваљало је преживети. Јован
клупе офарбане, наставници на месту, а Сјенички, (коме је 1919. године суђено за
ученици окупљени у цркви на помену у славу велеиздају и који је ослобоћен оптужбе,
погинулих у рату. Славило се издао је затим веродостојну књигу под
српско-француско пријатељство, а у исто насловом "Успомене из окупације) заступање
време одржавало молепствије за успех параћинског народа код.окупационих власти,
српског и савезничког оружја. Гимназија се тачније Немаца, схватио је врло одговорно.
спремала за отварање шестог разреда и Постоји записана његова гаранција на списку
тражила и добила од Министра просвете и ослобоћених Параћинаца од интернирања у
црквених дела, дозволу за рад и у току рата: Немачку у којој дословно каже: ”Ја
"НадајуЋи се да ће Србија по свршетку овог гарантујем за ове људе”, а потом наредба
стања бити велика и снажна, те да не буде Етапне команданта, потпуковника Граф
Шверина: "Ови, у овој листи уведени људи

29

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

Једна заробљеничка карта упућена из Аустрије у Сикирицу

30

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

имају се слободно пустити и ставити на ратни профитери, црноберзијанци, што је
расположење Председнику општине нузпродукт свих смутних доба. Неколицини
параЋинске и Ћупријске". њих је сућено после рата и на њихове
породице утиснут је био тежак жиг, који их
Сјеницки је на том месту остао само дуго обележавао.
до 18. фебруара 1916. године, када је под
заштитом Немаца побегао од Бугара. Све БОМБАРДОВАЊЕ И ПОБЕДНИЧКЕ ТРУБЕ
говори да је време окупације када је цео Таворио је живот у малом граду,
Параћин био под управом Немаца био много
подношљивији од периода бугарске чувао је народ част и образ ослушкујући
окупационе власти. ПараЋин је доласком ратне одјеке са југа. У августу 1918. године,
Бугара подељен између њих и Немаца, а Бугари први потпрашују. пете. Немци су
граница је била на Црници. остали до јесени. У октобру почело је
комешање. Кроз спуштене завесе својих
И онако тешке дане окупације, прозора народ је радујући се, погледавао
немаштине у свему и свачему, још је више како се окупатор ужурбано спрема на пут
оптерећивала несигурност за голи живот. без повратка(?).
Непрестана тортура, хапшења и интернације
уз незаситу пљачку свих добара, Прва српска армија под командом
обезврећивале су живот. Постоје докази и генерала Петра Бојовића, код Лешја опасно
оптужбе на рачун појединих Параћинаца за је савила лево крило 11. немачке армије.
наглашену лојалност према окупационим Њени моравски положаји су пуцали.
властима. Поменути Сјеницки то чак и
документује у својој књизи "Успомена...”, али Два сведочења славних дана октобра
и поставља филозофски питање где . 1918. године у Параћину пружају нам један
завршава лојалност и почиње колаборација.
Уувек тим тешким временима јављају се и учесник ослобаћања и један очевидац.

31

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

МИЛОРАД МАРКОВИЋ:

РАТНИ ДНЕВНИЦИ1912-1918.

10. октобар 1918. помислих: "Зар опет?" Но - наши га одбише.
Кад би смо одступили одавде - ја би се
Батерија у предходници. Преко Шетке родио.
доћосмо на Јовановића реку. Затим преко
Јовановића реке добосмо до села Ево га- пуца: откуд му оволики
Мириловца. Ту оста командир, а ја са водом топови? Пуцај, пуцај, вала! Чисто помислим -
доТјох јужно од Параћина више реке Глобине. пожелим да ме ране, па да се спасем ових
Поотварали ватру ■ но - мука жива. Немам мука.
телефона, па је тешко командовати.
Аустријанци дејствују са неколико батерија. 11. октобар 1918.
Изгледа - да ~ће бранити Параћин. Упалили
угаљ у Параћину. Непријатељ на Везировом Седам часова ујутру. Колико је ноћас
брду. гаРао! И - оста се жив. Само 20 мртвих и
тешко рањених.
Осам часова увече. Седим у шатору,
слушам распрскавање зрна на једно 100 И још гаЋа...
метара од мене, и мислим да ли Тпе се Један час поподне. На мотриљи, на
остати, да ли Ће се остати ноћас жив. Овај ћувику, неко старинско турско утврћење.
2. батаљон и мој вод сместили су се на Наши пешаци подилазе полагано, ја полако
самом једном ћувику, а Шваба са свију пуцам... Онај још увек дејствује. Од свих
страна бије. Бије спреда, бије здесна, бије којекако, али имам страх од оног од 155 мм.
слева. Још само треба да распали и ове Предамном Параћин; Црква, али јој
наше батерије позади. А гадно место. Немам Швабе - малочас - срушише торањ. Преко се
места за мотриљу. Немам места за топове. не види ћуприја. Десно село Давидовац и
Ако хоћу да тучем све што се треба тући, пруга за Зајечар.
треба да се попнем на врх ћувика. А - онда Да је да се сврши ово што пре, овај
збогом. Неколико батерија одвојено туку. дан...
Просто несрећа једна. Око 5 часова умало не Три часа. Никако да падне вече. А
би гужве: извршили контранапад. Ја само онај гаћа. Седети тако у рупи и чекати -

32

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

смрт! Како се ућутимо, кад онај гаћа око Можда ће сутра одступити? Можда ће се
нас. Лица се згрче, уозбиље. Чим престане - преместити одавде? Можда неће гаћати...
Можда... И колико још можда, да умирим
откравимо се. Чини нам се да никад више страх и сумњу!! Ево - не гаћа овде сада као
неће да гаћа. Смејемо се своме страху. прошле ноћи. Свега је бацио двадесетак
После' опет исто. Донео ми ручак војник. зрна. Бије негде десно. Али, то није код нас...
Мени се не једе. Као да сам пелина јео,
горка ми уста, па се слепила, испуцала, Наши избили на косу северно од
стврдла. И мислим само на спасење, на Параћина. Сутра ће, ваљда, продужити.
вече... Веле - Немци се задржавају, извлаче Сигурно ћемо и ми кренути. Да је да га
материјал. Што се ми не бисмо погодили: једном пребацимо "воде", преко Дунава и
Нека они оду, а ми да им пошаљемо све то Саве. Није вајде, морам да завирим у карту.
возом. Узгред да мало погледам и слику мојих А
сада... пријатно спавање, Мићо, и немој да
Четири часа. Вече, дај Боже вече. Дан не сневаш данашњицу. Бар лепе сне имај...
мучења. На сваких пола часа баца једну
серију. Да ли мисли да стане некада? Само 12. октобар 1918.
се мења једна по једна батерија. Земља и
парчад нас затрпавају. Седам и тридесет часова. Старо
јучерашње место. Како је све мирно: "онај"
Али силно бомбардују Параћин. У баци јутрос неколико зрна, и оћута. Да ли су
ћуприји пале неког ћавола. Огроман дим. отишли? Мећу нама видимо неке војнике,
Изгледа одступају. чији су? Видимо наше: иду напред и врате се.
Затим неки трче, беже, од истог места где су
Осам часова увече. Што ти је човек! наши долазили, и то беже уназад. Не могу да
Толико желе вече, дошло је. Сишао сам код разумем.
топова. Ту ме чека шатор, ватра, Нећа,
вечера. Вечера! Пировање: ракија, густ пасуљ Осам и тридесет часова. Одступили.
пребранац (како би казала моја ташта), Прећосмо пругу и Црницу, која иде кроз село
печење, вино, грожће, кафа... И сада пушим Давидовац, преко Везировог брда, затим село
једну од последњих цигара. Сркућем већ Бошњане и Батинац. Прелазимо реку
трећу кафу. То је предовољство које ми сам Раваницу и пругу за ћуприју - Добричево
Нећа понудио, и смејем се данашњици, остаде нам лево, а Раваница десно.
безбрижан и весео, не мислећи, чак, о Пролазимо Иванковац...
сутрашњици! Зашто мислити? Данас сам
остао жив, лепо вечерао, угодно ће се
спавати, а сутра? Тхе - видећемо. Ко зна?

33

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

Штампар и издавач Коста Хаџи-Видојковић:

КАТАСТРОФА ПАРАЋИНА

Параћин, 10. децембра 1918. године. од данас за сутра. Артиљерија се чула час
Ни једна варош, вероватно, нема јаче, час слабије. Понекад смо се, богме,
такву историју ослобоћења као Параћин, прибојавали да се борба не удаљи од нас.
зато налазимо за вредно да то збележимо.
Почетком октобра чусмо да је Тек деветог увече, по јачини
Алексинац ослобоћен, и надасмо се за артиљеријског пуцња, а и по казивању
дан-два и ми ту славу да дочекамо. појединих немачких војника, Елзашанина,
Напрегнутим ушима ослушкивали смо били смо сигурни да ће десети октобар бити
да сваког тренутка чујемо глас артиљерије, тај знаменити дан за Параћин. Дан слободе
сматрајући то за веснике ослобоћења. Али после трогодишњег ропства.
нас је нада варала све до 5. октобра. Не
бисмо те среће. И доиста, десетог ујутро, отишли су и
Тек тога дана чусмо потмулу поседњи официри, сем месног команданта, и
грмљавину са југа, те нам се срце разиграше. у вароши се видео тек по који војник.
Немци, мећутим, понашали су се као да за
њих не постоји никаква опасност. Напротив, Но, тек што ми почесмо помаљати
ми смо били уверени да ћемо се са браћом заставе и спремати венце, пуче глас по
скоро загрлити, јер нам је предочавало силно вароши да је команда немачка наредила да
повлачење немачке војске и грабеж хране из се сво становништво, и мушко и женско, и
наших магацина. старо и младо, до једанаест сахати пре
У потаји спремала је свака кућа подне има иселити из вароши и да иде пут
заставе, да окити домове своје, као и венце Ниша. Ко се после тог времена у вароши
и разне дарове за наше хероје. Сваки је наће, биће убијен.
припремао још да изобиљу има хлеба и
другог јестива, као и пића да почасти Ова вест пукла је као гром из ведра
ослободиоце. неба.
Силна је била наша напрегнутост
Највећа радост претвори се одједаред
читавих пет дана. Нагаћали смо кад ће тај у највећу неизвесност.
час наступити, али смо све морали одлагати
Испочетка чак и не веровасмо, али
кад служитељи општински заћоше из куће у
кућу да ову наредбу саопштавају, бесмо
начисто да треба све оставити, па живот
спашавати или остати, па смрт дочекати.

34

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

И кренусмо се. Шта је ко могао и покрише и вукући и гурајући тарнице, одоше
чега се досетио, узео је и са собом понео. Ко пут Параћина.
је имао какве тарнице или кљусе, тај је био
најсре/1нији, јер није бар морао ствари на И ови су могли остати у нашим
лећима вући. рукама да у нама не беше још оправданог
страха. После тога случаја, не примећујући
Дан је био необично леп и то беше више никог пред собом, народ поче шапутати
срећа. Оне који су први похитали беше да је сад српска војска близу, да тек што се
задржала немачка стража на крају вароши, није појавила.
јер није имала нарећење да нас пропушта. Ту
смо се сви сачекали, јер док је стражи Ово предосећање испунило се после
стигло одобрење да нас пропусти, протекло десет до петнаест минута нашега хода, јер на
је више од једног сата. И око једанаест седмом километру од вароши угледасмо
сахати пре подне кренуло се са пет до шест издалека два коњаника који нам се
хиљада душа, незнајући ни сами куда. примицаху јашући у галопу, један с једне,
други са друге стране пута.
Већ смо за собом остављали
последње куће параћинске. Ишли смо полако Настало је нагаћање да ли су то
и пажљиво да се не би свој од свога непријатељи или наши. Што су ближе
одвајао. Па, ипак, било је и таквих случајева прилазили све јасније смо им видели
али су се опет убрзо састајали. Већином се шлемове на глави и закључивали по томе да
ћутало, као да смо ишли на губилиште. Само су то наши, јер смо слушали да и они такве
се чуо плач где којег детета или кукњава по капе носе.
које жене, коју су друге ућуткивале.
Ипак, многи су, сећајући се немачких
Успут смо сретали по којег немачког шлемова, мислили да су то Немци. Но, кад
војника или гомилицу од неколико њих На беху на стотину корака од нас, видесмо да
три до четири километара од вароши
проћосмо поред једног митраљеског су то наша, тако давно и тако жељно
одељења, које беше постављено крај друма очекивана браћа.
и поред којег је стајао један подофицир са
револвером у руци, напереним у масу народа. То беше прва коњичка извидница.
Народ их је почео радосно поздрављати,
Онда нисмо имали времена да довикивати им: "Добродошли браћо!" и
мислимо шта му то значи, али кад смо се "Живели!", а они су јурили и махали руком у
доцније опоменули, да су ови митраљези знак да ћутимо, што је било оправдано, али
били спаковани и спремни за повлачење, се нико на то није освртао, већ их је и даље
онда смо били начисто да је ово одељење бурно поздрављао. Једног од коњаника ова
страховало од нас и да смо га ми, од шале, вика тако је збунила, да је пао са коња, али
могли потчинити нашој власти, само да смо се одмах дигао и даље одјурио, пошто се,
били сигурни да су то последњи остаци срећом не беше повредио.

непријатељске војске. Овако, све је прошло. Затим сретосмо првог заробљеника
Од празне пушке, двојица се плаше. Немца, у пратњи нашег војнџка, а после тога
поче придолазити још који коњаник, мећу
Мало затим сретосмо двојицу војника, којима видесмо и познанике, па и Параћинце,
који на рукама носаху једног рањеног. Да би који су журили да мећу првима ућу у своје
себи терет олакшали, узеше од Милутина родно место: најпре, на путу измећу
Параћина и Ратара Божу 3. Петковић,
Гпавичког тарнице, у којима он носаше своје капетана и Димитрија Д. Станковића,
ствари, па у исте рањеника положише, а наредника, и затим у селу Сикирици Милана
једној жени свукоше бунду, те га њоме X. Видојковића, коњичког редова.

35

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

Дирљив је био ово тренутак. Најтврћа разузурише по пољу и почеху да се
прихватају јела, али у том се појавише
'срца морала су задрхтати. Многи су плакали, аероплани, те им ово уживање прекратише,
јер се није могло веровати роћеним очима,*' јер се морадоше разићи отићи у село.
баш као да је све само сан био.
Око четири сахата поподне чусмо
Па било је и чашћавања. Многи од прве пуцње непријатељске артиљерије. Наши
нас сетили су се да понесу по коју флашу неодговараху.
ракије или вина, те је сад то било
добродошло да се браћа почасте. Истина, Дошав у село, почесмо тражити
склониште за наступајућу ноћ. Сељачке куће
мала част, али у толико милија кад се чини малене, а народа доста, те су многи остали
у оваквим околностима. под тремовима, јер не могаху добити собу,
које су биле препуне.
Војници су узимали по који гутљај и
одмах ишли даље. Неки слободнији још овог вечера
одлазили су близо до вароши и отуда нам
Многи од војника говорили су нам да доносили убедљиве вести: да Параћин гори и
се вратимо у Параћин, уверавајући нас да је да се борба у њему води.
непријатељ већ далеко одавде, али
озбиљнији саветовали су нас да то не Целе те ноћи грувала је
непријатељска артиљерија и бомбардовала
чинимо, но да сачекамо док се не види шта варош са две стране-југа и запада.
смера непријатељ код Параћина. И ови
последњи имали су право. Као што ће се Ујутро, 11. октобра очекива смо да
даље видети. службено будемо извештени шта је у
вароши, но нико ништа не јављаше.
За коњицом ишла је пешадија, те смо
се једва друмом могли размимоилазити. И Артиљерија је и наша и
ову војску дочекивали смо бурним непријатељска стално дејствовала, а
поздравима, а она нас је храбрила, аероплани су непрестано летели над нама, но
уверавајући нас: Да ће они ући у варош још не пуштаху бомбе, само су ваљда, осматрали
вечерас и нашу имовину заштитити, и да нашу војску.
ћемо се ми сутра већ моћи вратити.
Тога дана неко пронесе вест око
Многе породице свратише у село подне, да је торањ цркве параћинске срушен
Ратаре, а друге продужише даље. и да је у вароши покољ.

Код механе сикиричке, појави се За нас беше очајан положај. У селу
артиљерија и ту скрену с пута у један смо једва налазили намирнице, јер оно што
шумарак источно, где заузе положај. се беше понело, понестајало је.

Ту се видесмо и поздрависмо с Овај други дан проће у непрестаном
официрима, мећу којима најстарији беше очекивању и надању, но сем артиљеријских
потпуковник Леовац. Они су се чудили гласова, никакве друге не добисмо.
призору, јер откако врше наступање, још
нису имали овакав случај са становништвом Наша тешка артиљерија не беше
једне целе вароши. Изводили су из тога успела још да доће, те зато непријатељ
закључак да ће непријатељ дати јачег отпора могаше и друге ноћи да туче варош. Сутра,
код Параћина, и зато су нам саветовали да 12. октобра, чусмо да је наша далекометна
се склонимо у оближња села, док се не види артиљерија стигла, и доиста, чима она поче
шта ће бити. дејствовати, непријатељска малаксаваше,
тако да је до поподне била већ ућуткана, те
И народ је одмах почео да се се Параћинци почеше враћати својим
разилази у Сикирицу и Дреновац, само је
мало њих отишло још даље. Неки се

36

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

домовима, да виде чуда и покоре извршене отпочела. Гоанате су падале на све стране.
за време њиховог одсуства. Њега су војници и официри саветовали да не
иде напред, али је он по цену свог живота,
Пре него што прећемо на причање о ипак ушао у варош, где је остао тога дана,
повратку и ономе шта смо све код својих тако и једанаестог и дванаестог октобра,
кућа затекли, имамо с похвалом да дакле за све време борбе и бомбардовања
поменемо понашање сељана села Сикирице вароши.
у погледу гостољубља.
Чули смо од очевидаца да је г.
Мада, тек што непријатељ беше Јулијус ових дана сам и без и једног
отишао оставивши свуда за собом страх и помоћника и служитеља обилазио варош и
пустош и мада село беше напучено у један на многим местима отклањао пљачку, коју су
исти мах граћанима параћинским с једне и вршили они мрачни типови што нарочито
нашом и савезничком војском, с друге овакве прилике искоришћавају.
стране, ипак смо сви могли бити задовољни
склоништем и потребним намирницама, поред Г. Јулијус је оваквим својим држањем
свега тога што и код сељана не беше свега и самопрегоревањем заслужио признање и
тога више у изобиљу, али је зато сваки радо ми му то овим путем и признајемо и одајемо
излазио на сусрет нашим потребама, оним славу и хвалу.
што је имао, а што му има служити за
похвалу. Као што напред рекосмо,
становништво параћинско почело се је
Овде још налазимо за сходно да враћати својим домовима дванаестог
кажемо неколико лепих речи о г. Јулијусу октобра ујутро. Артиљеријска паљба беше
Минху, индустријалцу из Параћина, који је за престала. Дан је био леп и друмом се бесмо
време провизоријума (од одласка бугарских измешали са придолазећом војском.
власти па до доласка наших) поверењем
граћана заузимао положај председника Над нама су летели непријатељски
општинског. Г. Јулијус Минх је дато аероплани и покад кад спуштали бомбе. На
поверење потпуно оправдао, јер се за ово путу наићосмо на једног убијеног коња. Ту је
неколико дана јуначки носио са немачким био рањен и један наш војник.
командантом места, који је сваког часа
понешто захтевао. Из далека видесмо открњени торањ
на цркви, знак дивљаштва непријатељског.
Умео је да се одржи на положају у
овако тешким тренуцима и да ипак много Када наступисмо у варош затекосмо
шта сачува од алапљивости Немаца ,који су саму пустош. Свака радња и кућа беше
пред своју смрт, љути и огорчени, били отворена, прозори сви поразбијани, да се је
улицом газило по стаклу. Многе зграде
склони све са собом да понесу. порушене гранатама, а остале пробушене
Своју преданост повереној му служби шрапнелима.

г. Јулијус је најјасније доказао, када се Највише беху порушене куће поп Заке
одмах по доласку у Сикирицу, вратио натраг
у Параћин. Саставши се са нашом војском, Петковића, дућан пок. Милосава Павловића,
која је хтела у Параћин, он је рачунао да ће кућа Жике Голубовића, кафана ћоке
варош истог дана бити ослобоћена, па је
схавтио да он први треба да се наће на свом Јовановића, апотека Ракићева али и још
месту у овим историјским тренуцима.
доста других. ,
Но, кад је већ био на улазу вароши,
непријатељска артиљеријска ватра беше Из многих кућа беше изнесено
такорећи све покућанство. Многа стока беше

отерана. Но, непријатељ нас још не

остављаше.

37

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

Тога дана, дванаестог октобра око три својом крвљу и својим животима запечатише
сахата поподне, пошто се већина граћана ослобоћење Параћина.
беху вратили, наићоше пет непријатељских
Сем више рањених, тога дана је
аероплана, па распоредивши се над погинуо Љубисав Петровић-Пантић, абаџија
Параћином, пустише више од четрдесет
бомби, те падоше још неколико жртава, које овдашњи, Зорка Јоцићева, девојка и један
војник, чије име случајно није забележено.

У немачком бомбардовању Параћина, октобра 1918. године срушен је врх
црквеногзвоника

38

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

Од граћана за време бомбардовања Одатле, из Параћинских винограда,
непријатељ је давао отпор десетог,
погинули су још: Антоније Вељковић, земљ., једанаестог и дванаестог октобра, заштићен
Мита Спасић, баштован и Стана, жена Мите својом артиљеријом која је тукла Параћин са
Михајловића, абаџије. Рањених је било много. севера и запада.

Аеропланска туча из облака трајала је Борба је била тако очајна да је у
читав сахат. Становништво које тек беше једном тренутку, на дан једанаестог октобра,
дахнуло душом, вративши се својим Параћин могао пасти у руке непријатељу да
домовима и своме месту, очишћеном од није било срчаности наших војника и
непријатеља, морало је брже боље тражити њихових старешина.
склоништа по подрумима.
При свршетку борбе, командант мајор
По одласку аероплана свако је одмах Марко Павловић пао је смртно погоћен
измилео из свог заклона и одао се бризи око непријатељским зрном а, команду је преузео
урећења кућа, у којима беше све капетан ћорће Томић, који је довршио дело
испретурано и ретко на ком прозору да је Јослобоћења Параћина, дванаестог октобра
које окно било, читаво.
1918. године, пре подне.
И тако се може с правом рећи да је Жртава је било доста. У порти
Параћин највише претрпео и најјаче оштећен
од силе непријатељске, јер при уласку овдашње цркве погребано је осим мајора
непријатеља (Аустријанаца, Немаца, Маџара Павловића још четрнаест погинулих војника.
и Бугара) није опљачкан, већ је при изласку
непријатеља опљачкан и порушен. Слава ослободиоцима Параћина.
Палим херојима вечни помен мећу
Ако се кадгод буде одмеравала захвалним Параћинцима!"
накнада штете појединим нашим местима,
надамо се да ће надлежни повести Познати параћински интелектуалац
озбиљнијег рачуна о нашем граду. адв. Миодраг Миле Марјановић на маргини
још записао:
За време тродневне борбе са
непријатељем у самој вароши и на ” У порти цркве параћинске, Коло
периферији њеној учествовао је Трећи српских сестара је пре Другог светског рата
батаљон другог пешадијског пука са својим подигло достојан споменик над костурницом
мајору Марку и осталим погинулим, а сваке
командантом Марком Павловићем на челу. године 28. јуна, на Видовдан, Управа цркве
Борба је најпре воћена у самој параћинске прирећује им парастос у знак
захвалности и ради вечног сећања.”
вароши, затим је пренесена на северни крај
вароши, куда је непријатељ потиснут, морао
одступити.

ГРАД ПРЕПОРОЂЕН И УЛЕПШАН У рату паде 191 мушка глава.
Тешке године окупације узеле су свој Цивилних жртава било је још и више. Што
од окупаторске руке, што од пегавца и
данак. И Немци и Бугари за својих владавина осталих ратних болећина и недаћа, изгибе
однесоше све што се однети могло. Град много људи. Две године после ослобоћења у
разрушен, индустрија опљачкана, а народу граду је живело 2.500 људи мање него што је
остадоше окупаторске потврде о реквизицији, избројано у попису десет година раније.
када их је било. Несрећа грдна.

39

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

АЋИН — РАКд

Нови, лепи камени мост преко Црнице у центру града

Тешкоће власти да организују живот незапослености и хаосу у привреди
потрајале су више година али живот је поражене Немачке, Националсоцијалистичка
кренуо још једном изнова. немачка радничка странка, названа скраћено
нацистичка, 1933. године преузима власт и од
Ратне репарације, државна помоћ и тог тренутка Европа у својим недрима гаји
опевана сналажљивост Моравца ускоро гују.
оживљавају паланку и Параћин креће путем
напредне вароши. Уз војничку организацију у партији, уз
фанатизам аријевског надчовека, уз
Подижу се нове фабрике, штампарија, разједињену Европу којој су политичке игре
отварају дућани, друштвени живот добија замагљивале поглед на трагичну будућност и
нове форме. Двадесетих година оснивају се уз евидентан привредни потенцијал, Немачка
Позориште, Фудбалски клуб, Друштво за је за пет, шест година била спремна. Ратна
улепшавање града, соколско друштво, издају машина пуштена је у погон. Потписани
нове новине и часописи, у Параћину се пактови, уговори о ненападању, обећана
подиже прелепи камени мост. Ратне пријатељства, трајали су таман толико док
потешкоће су преброћене. би користили Фиреру. Управо покушај да
Југославија са силама Осовине склопи један
Бар оне из тада названог "Великог такав пакт био је повод да тада већ Други
рата”. Његов брат, још већи и силнији, светски рат крене на југоисток Европе, на
немилосрднији - долазио је. Југославију, на Србију, на Параћин.

ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ Преломљени крст већ се шепурио на
Вештим демагошким радикализмом, картама Пољске, Холандије, Белгије,

који је нашао плодно тло у масовној

40

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

Француска је била на коленима. Влада место у одрећено време. За сакупљање
Цветковић-Мачек врши припреме за одбрану, демонстраната, позиве и обавештавања
а у исто време приближавајући се Осовини, задужени су били браћа Мицић. Тада сам
25. марта потписују приступ Тројном пакту. први пут сазнао за њих Њима сам требао да
обезбедим бицикле. Требало је да
Два дана је требало снагама у земљи обавештавамо омладину да ће ускоро бити
да процене срамност тог чина и да 27. марта демонстрације али да не говоримо датуме и
1941. године, официри предвоћени генералом место, већ само да обавештавамо сваког и
Бором Мирковићем збаце владу да он то даље шири.
Цветковић-Мачек и за председника владе
поставе генарала Душана Симовића. Овај Мећутим, 27. март нас је претекао и
догаћај подиже Србију на ноге и тог дана ми је Раде Пикула рекао да све
слободоумни народ истог дана организује крене по плану, с тим да зборно место
масовне демонстрације против приступања демонстраната буде испред моје куће. Браћа
Тројном пакту. Мицић су одмах почели са позивањем
омладинаца. Готове транспаренте и материјал
У ДВЕ КОЛОНЕ ПРОТИВ ХИТЛЕРА сам пребацио код Јоце ћокића, кафеџије и
У Параћину, дан раније 26. марта, у
са његовим сином Жичетом и осталим
организацији Бранка Крсмановића, друговима наставили смо израду
исписиване су антифашистичке пароле. У транспарената. У мећувремену, док смо се
Стаклари била је истакнута карикатура на спремали, већ је почео митинг код
којој српски сељак седи измећу два точка на Споменика. Сакупило се на одрећеном месту
напрслој "осовини”. нас 60 до 80 омладинаца и са заставама и
транспарентима кренули смо главном улицом
Противнемачко расположење је до Стадиона, а затим према железничкој
сутрадан букнуло у свој снази. У десет сати станици и даље до рампе у Жабару, затим
фабричке сирене у Стаклари означиле су
крај рада и почетак демонстрација. На улицом до Колске ваге и самоуправне
улицама Параћина пуно света, радници, гимназије у Новом селу. Одатле лево, опет
занатлије, трговци, сељаци, ћаци. Пароле главном улицом до Споменика и места
”Боље рат него пакт”, "Бранићемо земљу”, поласка. Кад смо стигли на место поласка ту
”Доле пакт”, одјекивале су улицама Параћина. се случајно затекла плех-музика и она нам је
свирала коло. Растали смо се са позивом да
Независно од манифестације против се увече опет састанемо, а заставе и
пакта, коју је организовала власт и народ транспаренте однели смо кући.
спонтано, два дана пре, 25. марта,
параћински комунисти већ су припремали Колико се сећам учесници су били
свој протест. Написане су пароле, заказано Раде Николић-Пикула, Мика Куља, оба брата
време, организовани позивари, место Мицић, Божа Златковић, Ненад кројач, Божа
окупљања, маршрута. Један од учесника кројач, Радивоје Лазаревић, радник, Бранко
организације Стојан Радојковић-Нане, Анћелковић, ковач, Мишић, звани Роб,
часовничар, овако описује демнострације: Павловић, радник, Чеда Станковић, ученик,
Методије Македонац, кројач и други. На
”... Демонстрације су биле заказане за паролама је писало” "Тражимо слободу
28. или 30. март, не сећам се тачно али знам шпанским борцима”, "Доле пакт”, "Доле са
да нас је 27. март предухитрио. Зборно место катанцима”, "Слобода народу”, "Живела
било је одрећено код Колске ваге у 9 часова. комунистичка партија Југославије", "Живела
За пароле и транспаренте био сам задужен слобода”. Но, поред транспарената и застава,
ја, да их израдим и пребацим на зборно

41

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

ношена је и слика краља Петра II. Поред Судбина Тимочке дивизије запечаћена
писаних парола избациване су и усмене, као је после пробоја Немаца код Ртња и налета
"Живео СССР" и друге." из правца југа. Тада је са Чукаре
бомбардована и Доња Мутница.
После митинга код Споменика народ
је кренуо кроз град. "Имали смо две скоро Немачка предходница ушла је у
издвојене групе. На челу једне, колико се Параћин 9. априла у касним поподневним
сећам, био је Бранко Крсмановић и ми часовима. Настала је бежанија преко Мораве,
стакларски и остали радници и омладина, а у јер се прочуло да Немци убијају све млаће
другој 'национални елементи’. Касније су се мушко.
ове две групе спојиле у једну”, сећа се
Михајло Урошевић, стакларски радник. У сумрак су стигли и предходни
тенкови 11. оклопне дивизије. На старом
Колону је предводио председник вашаришту, иза данашње аутобуске станице,
општине Влада Јевтић, а одмах иза њега, по дочекала их је у очају једна батерија
сећању учесника ишао је Бранко Крсмановић противавионских топова која је сишла са
убацујући паролу: "Хоћемо савез са Караћорћевог брда и мале снаге из града.
СССР-ом", На уласку у парк била је Немци су одговорили жестоком ватром, те је
извешена таква иста писана парола. и тај последњи отпор угашен. У борбама око
Параћина погинуло је или умрло од
Демонстрације су се током поподнева рањавања шеснаесторо редова, подофицира
и вечери пренеле у села и посебно су биле и официра. Неки од њих сахрањени су на
масовне у Стрижи и Доњем Видову. параћинском гробљу.
Спремала се Тимочка дивизија за судбински
рат. За 14 дана, мада су неке јединице
пружале отпор и дуже, Југословенска армија
КАПИТУЛАЦИЈА као организована снага престала је да
Иако Тројни пакт није био званично постоји. Уследила су заробљавања. Чак 571
официр, подофицир и редов са подручја
раскинут, општенародне 27. мартовске општине рат је провео у немачком
демонстрације за Хитлера биле су довољан заробљеништву. У логорима су умрли
разлог да без званичне објаве рата, 6. априла двадесетдвојица Параћинаца.
1941. године нападне непослушну Југославију.
ЖИВОТ ПО РАТНИМ ЗАКОНИМА
Највећи број становника Параћина и
села формацијски је припадао Тимочкој Још су панцирне дивизије газиле
дивизији, која је затварала сектор исток-југ. преко параћинског моста, а окупациона
Иако добро наоружана и ова јединица делила власт се осигуравала, спремајући се за
је судбину целе војске. Дезорганизована, под "хиљадугодишњу владавину Рајха”.
налетом немачких панцирних дивизија из
Бугарске, одбрана се за два дана распала. Одмах је основана ОНТЗ котапс1а,
(Команда места), војна пошта, група за
Ваздухопловне снаге које су деловале ометање (радијских емисија), КиИиг1зипс1 и
са помоћног аеродрома у Давидовцу, после организација ТОТ. За председника општине
првих почетних успеха, бомбардовања војних постављен је, показало се, проверен немачки
колона у земљи и циљева у Бугарској, човек Јозеф Паулус, некад мајстор у
обарања једног "Хеншела” изнад Бабе, Теокаровићевој фабрици. иначе Чех
напустиле су Давидовац. За њима је остала пореклом. Почеле су интернације по
хумка са авијатичарима погинулим приликом политичкој и другим основама, реквизиција,
повлачења на нову локацију. принудни рад и живот у малом граду почео

42

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

је да се одвија по ратним законима Партијска организација бројала је у Параћину
окупационе власти. око 30 чланова, подељених на групе.
Углавном су биле формиране после
Уведен је полицијски час, одузети
радио апарати и мотори, затворене капитулације, под инструкцијама Бранка
штампарије, уведено немачко казнено право, Крсмановића, који је од 22. јуна до одласка
донета наредба о држању и увозу голубова. на Космај, где ће настрадати, живео у
илегали.
”Нови поредак” је окупирао и земљу и
небо. Поступајући по партијским
упутствима, здружени комунисти Параћина и
Остала је шума. ћуприје, 28. јула 1941. године оснивају
Да 6и оно што је могао и Параћинско-ћупријску партизанску чету. Тај
контролисао, окупатор поставља састанак је одржан у Пајкићевој баштовани,
"намеснике”. Било да је страх за стечено био
разлог, било да су у питању код манастирске воденице, на пола пута
"незадовољници”, такоЋе и они који су у измећу Параћина и ћуприје. Параћинци су
промени власти видели своју прилику, делу мало закаснили, јер су успут пуцали на један
грађанства ново време било је по вољи. немачки пропагандни камион КОГ ("Снага
Обавезани на лојалност лично или кроз радост”).
припадајући колаборационистичким
организацијама, они су обављали добар део Њих седморица:
послова припадајућих окупатору. Раде Николић-Пикула, Михајло
Илић-Куља, Бранко Ристић-Бућони, Стеван
УЗ РУСКОГ МЕДВЕДА Иличић-Румун, Миша Трбојевић, Димитрије
Улазак СССР у рат, односно напад Марјановић Микалонац и Светолик
Марјановић-Белац, били су окосница из
Немачке на СССР, 22. јуна 1941. године, Параћина. Чета је бројала 20 људи.
изазвао је талас одушевљења у Србији. Са Кроз три-четири дана овој групи се
нескривеним задовољством већина народа прикључује још 19 партизана, а мећу њима
предвићала је дан када ће умишљени из Параћина:
надчовек сломити зубе о "Руског медведа”, Франц Розин-Мали, Фрања Белић,
Јосип Ерјавец-Пепи, Димитрије Трбојевић,
Једна групација је са посебним Бранко Обреновић-Руски, Павле Антић,
одушевљењем поздравила овај догаћај. Били Мицић, сајџија, Миодраг Цалић, Јован
су то комунисти. Очекујући дан када ће Крстић, Милорад Велисављевић, Рућо
Хитлер погазити пакт о ненападању, Добросављевић, Душко Н., Даница Н. и
Комунистичка партија је припремила проглас Јанићије Јовић.
о организовању покрета отпора, који је Чета је била углавном наоружана,
одмах обнародован. После 4. јула, "социјално одговарајућег састава”, под тим
иструктори су кренули на терен Србије се подразумевала радничка већина, а већина
организујући партизанске одреде. мећу њима била су чланови. КПЈ или СКОЈ.
Просек старости једва да је досезао двадесет
Петар Стамболић, од комунистичке година и већина није ни војску служила.
партије задужен за поморавски крај, 8. јула у Руководство чете сачињавали су:
Параћину са опанчарима одржава састанак Драги Димитријевић-Јаков, командир,
на коме дели конкретна упутства ко од Миодраг Новаковић-Џуџа, Михајло Илић-Куља
комуниста иде у будућу чету, који остају на и Александар Станковић, водници. За
терену са задацима да прикупљају оружје, комесара изабран је Радомир
санитетски материјал, храну, новац.

43

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

НиколиЋ-Пикула (до доласка Живке "Извршење одмах и то најбољи
ДамњановиЋ-Мале). другови, Џуџа, Воја Маринковић и још један
борац.
ЧЕТА СЕ УВЕЋАВА
Прва акција чете био је напад на После овог стрељања они су се
повукли у себе и дубоко преживљавали
Сењски Рудник, _у ноћи измећу 2. и 3. трагедију".
августа. У том нападу разоружани су
жандарми, заплењено неколико пушака и Стамболић касније изјављује: "Казна
нешто муниције, пошта, телеграф, железничка (за) Драгог је била преоштра али прилике су
станица демолирани. тада биле такве”.

Чети је приступило двадесетчетворо За новог командира чете постављен је
Рудничана, тако да је сада бројила 60 бораца. Бора Петровић, поручник сада већ бивше
Југословенске војске, из Доње Мутнице.
Следе акције: напад на Вирине, сукоб
са жандармима код Бигренице, напад на АКЦИЈЕ И ОДМАЗДЕ
Кованицу, напад на Бигреницу-Старо село,
спаљене књиге врше, борба са жандармима Немачки извештаји говоре да су код
код Добре Воде, изнад Равне Реке, у Вирину ћуприје комунисти зауставили воз, извели из
спаљене спаљене књиге врше, разрушена њега фолксдојчере и стрељали их.
жичара у Троглам Барама, напад на
комесара полиције у Сењском Руднику, После неколико дана чета напада
Напад на Равну Реку и железничку станицу Сењски Рудник по други пут и диже у ваздух
Пасуљанске Ливаде... пружни пропуст.

Чета се много кретала, поступајући по Са друге стране Немци појачавају
инструкцијама. ”Прве акције још увек су биле терор и одмазде. Као сараднике устаника,
некако опрезне и бојажљиве. Није било "шумаца”, како их је назвао народ, стрељају
довољно смелости да се иде у крајност, да у Равној Реци девет рудара. Њихове
се са класним и националним непријатељима ”буредеље” су запалили, а такоће и кафану.
обрачунава непоштедно", закључиће
хроничари. Стрељање у Равној Реци не зауставља
акције чете. У заједници са Узелчевом групом
Ово потврћују наводима "да су припадника БЈВ, под командом Драже
жандарми у прво време само разоружавани, Михајловића, нападају рудник Баре и без
комесар полиције Сењског Рудника само отпора жандарма заплењују намирнице,
опоменут, да су централа у Сењском Руднику одећу и обућу. Тада се чети из Бара
и остала постројења остала неоштеРена. прикључује један број рудара.
Слично у нападу на Сисевац, централа није
дигнута у ваздух, жандарми и петоколонаши Након тога устаници се пребацују у
нису ликвидирани. Једино је из воза код параћински срез, руше железнички мост у
Пасуљанских ливада извучено неколико Главици и стрељају немачког шпијуна у
фолскдојчера и ликвидирани". Доњој Мутници. У Бошњану смењују
општинску власт
То је проглашено слабошћу. Петар
Стамболић и Филип Кљајић-Фића стога У селима партизани одржавају
долазе у чету и под оптужбом неизвршавања зборове, на којима упозоравају сељаке да на
постављених задатака осућује се командир параћинску пијацу не износе своје
Јаков на смрт стрељањем. производе, а општинским властима по
селима забрањује се сарадња са окупатором.
Пале се општинске архиве.

44

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

Чета је нарасла на стотину бораца и МОБИЛИЗАЦИЈА
предузима нове акције. Једна од њих је и Одмах по повратку са саветовања у
напад на Поповац и Фабрику цемента где се
заплењује већа количина новца, материјала и Дуленима, 20. септембра 1941. године,
експлозива. За ово издају потврду капетан Бора Петровић, добивши задатак да
реквизицији. нападне и освоји Параћин (био је утврћен и
датум, 28. септембар) , приступа општој
Немци опет одговарају репресалијама. мобилизацији. Уз врло строге санкције, ”Ко
У Равној Реци хапсе 30 људи. Једанаест је се не одазове мобилизацији биће стрељан,
одмах стрељано, а осам одведено у логор на а кућа ће му бити спаљена”, у ”горња” села
Бањици. Јавно стрељају чиновника са шаље десетине, које уз помоћ регрутних
Пасуљанских ливада Васу Милкановића у спискова из општина прикупљају све мушко
ћуприји. од 18 до 40 година старости.

Крајем августа партизани се спуштају На Козјем Рогу тиме је
до Мораве и у Доњем Видову пале пописе са Параћинско-ћупријска чета преформирана у
вршидбе. Други поморавски партизански одред, који је
сада имао, уз партизане, још 11 борачких
Приликом напада на воз у Доњој чета са 620 људи и 9 радничких са 450.
Мутници, партизани заробљавају четири Извор, Горња и Доња Мутница, дали су по
Немца, једног петоколонаша, а пећанчевог две чете, а Клачевица, Лешје, Шалудовац и
војводу Жику-Горског Вука, који је имао Поповац по једну.
логор у Буљану, ликвидирају, ту у Доњој
Мутници. Његове четнике разоружавају и Одред је од наоружања имао 800
пуштају кућама. Приликом стрељања, рањен, пушака, 35 пушкомитраљеза и један тешки
утекао је један Немац, тако да сутрадан, 5. митраљез.
сепетмбра следи немачки одговор,
бомбардовање Шалудовца. Два тенка и три БОРИНА СКРЕТАЊА
камиона Немаца, преко Бошњана упућују се Време невреме. Идеја и поступак
ка Шалудовцу. Партизани прихватају краћу
борбу, а затим се повлаче. Немци су у капетана Боре да се народ диже против
Шалудовцу, у школи и кућама Радомира Немаца, резултат су његовог тумачења
Радосављевића и Живојина Димитријевића саветовања у Дуленима. Касније се цели
пронашли партизански материјал, експлозив штаб Одреда ограћује од Бориног прогласа и
и намирнице. Запалили су те зграде, као и мобилизације. Неуспех у одбрани Шалудовца
сеоску задругу и повукли се у Параћин. и разбијање Одреда непосредно иза тога,
проглашени су командантовим пропустима.
Партизани 10. септембра по трећи пут Један од кључних био је постављање за
минирају железнички мост код Главице. команданте чета вићених сељака и
Минирана је скретница у Давидовцу и у више резеревних официра и подофицира бивше
села власт упозорена да не сараћује са војске, а не партизана-партијаца.
окупатором. У Чепуру 11. септембра,
попаљена је архива, а предсденику општине Друга грешка "кицоша, са зулуфима,
забрањен рад. Тога дана друга група удешеним ноктима, прстеном, бомбама,
онеспособљује железничку станицу у Извору. камом...”, ”који није оставио добар утисак”,
(по Дедијеровом Дневнику), "била је обмана
Сличне акције се организују до 20. сељака да се оваква врста мобилизације
«а| уста, када почиње општа мобилизација у врши у целој земљи ради протеривања
селима параћинског среза. Немаца, што су сељаци врло брзо могли да

45

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

провере, т.ј. дознају да то није случај и у Губици Немаца били су 7 погинулих и
суседним срезовима..." више рањених, од којих још двојица умиру на
путу за Параћин. Озлојећени, Немци упадају
На плећа команданта, који је као и у село и спаљују га.
сваки официр по крви желео што већу
јединицу под командом, сваљена је силна Обрен Симић из Шалудовца о томе
кривица. сведочи:

ШАЛУДОВАЦ ОПЕТ ГОРИ "Када су Немци упали у село и почели
ПрипремајуЋи Одред за извршење да пале куће, Шалудовци су се били повукли
изнад села. Сретен Маринковић, чија је кућа
задатака напада на ПараЋин, капетан Бора била на крају села, вратио се сам када је
Петровић почиње припреме. Подиже у ваздих видео да Немац носи сламу у његову кућу.
мост више Извора и потпуно уништава Улетео је у двориште и убио га је. Други
телефонске и телеграфске везе. Испод Доње Немац убио је њега. "
Мутнице радничке чете на неколико места
пресецају пут Параћин-Зајечар и копају Шалудовац је изгорео. Оно што није
ровове са траншејама испод Бабе и код ватра прогутала, разорили су тенкови.
Доње Мутнице.
Шалудовац је после Скеле друго село
Био је 22. септембар када се више у Србији попаљено за одмазду.
Бошњана појавила немачка артиљерија и
почела да туче - опет Шалудовац. четири До сада није разјашњавано зашто је
артиљеријска орућа извршила су припрему, баш Шалудовац изабран двапута за мету.
а онда су више камиона и бициклистичке Ако се за први напад може узети разлог
јединице дојуриле у Шалудовац. села као партизанске базе (магацини
експлозива и хране), као други разлог
Изворци и Горњомутничани, одрећени намеће се могућност да су Немци имали
да бране Шалудовац, изненада се повлаче, разраћен план напада за сваки случај
под изговором да бране своја села. развоја борбене ситуације. А за њих је свако
Шалудовачка чета се такоће повлачи изнад село било, српско село.
села. Треба рећи да се у борби код
Шалудовца, по сведочењу није огласила ни РАСПАД ОДРЕДА И РАЗБИЈАЊЕ ЧЕТЕ
Узелчева група, која требало да напада са Неуспех код Шалудовца, неспоразуми
пресека.
о правцима развоја народног отпора, ”лева
Са пута Параћин-Зајечар командант Борина скретања”, као и увлачење
Бора узима Прву и Другу доњомутничку и колаборационистичких снага у Одред
Лешјанску чету, пресеца Немцима одступницу (пример Радомир Вучковић, касније Пећанчев
и напада пешадију. У борби која настаје командант), а у многоме и страх за село,
Немци бивају разбијени и остављају 6 породицу и живот, довешће до још једне
камиона, 3 аутомобила и 8 бицикала. У српске трагедије.
тренутку кад устаници избијају на напуштене
немачке положаје, иза њихових лећа Од импозантне јединице ”у
наступају три тенка и под силном ватром најреволуционарнијем крају”, како је то
командант нарећује повлачење. оцењено на саветовању у Дуленима, остала
је страшна прича и четрдесетак бораца
У овој борби погинуо је један борац расутих по околним јединицама.
из Доње Мутнице и у обе ноге рањен је Миле
из Лешја. Драгутин Вучковић, син Радомиров,
започео је трагедију, убивши Пепија Ерјавца:

"Браћо, ја убих једног комунисту, ако
Бог да и остале ћу!"

46

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

Расуло је почело сутрадан, 24. партизанима. Окружени сељацима нису
септембра на Црном Врху, повише Грзе. имали много изгледа. Прихваћена је борба и
после краће пуцњаве мања група се потоком
Очигледно припремљена и процењена извукла из логора. На попришту остало је 13
ситуација, чија је најава било одступање и партизана:
неприхватање борбе са Немцима дан пре код
Шалудовца од стране изворске и Воја Војиновић, заменик команданта
горњомутничке чете. Партијци, а мећу њима одреда, рудар из Сењског Рудника, члан КПЈ;
Живка ДамњановиЋ-Мала, политички
комесар осеЋали су да са онако Петар Жалац, интендант, рудар из
мобилисаним сељацима неће бити лако. Равне Реке, члан КПЈ;
Наступила је оштро, најављујући кажњавања
и прављењем спискова колебљиваца и Радован Пејовић-Раша Црногорац,
издајника. Сељаци су реаговали. Пљуштала командант Клачевачке чете, студент из
су питања: ”3ашто само партизани носе Београда;
пушкомитраљезе?”, ”3ашто се ви зовете
партизани?”, ”Шта значи партизан?” Раскол Пера Куварица, комесар Изворске
су најваљивале мећусобне псовке Црвене
армије, односно краља Петра. Ни отворене чете, студент из Београда;
претње смрћу нису мањкале. Пера Милеуснић, избеглица,

Мала, Живка«Дамњановић, касније у санитетски помоћник из ћуприје;
исцрпном извештају о догаћајима на Црном Радомир Николић-Пикула, стакларски
Врху написаће измећу осталог:
радник из Параћина, члан КПЈ;
"Ја лично нисам чула претње против Светолик Марјановић-Белац, графички
мене али су ме другови упозоравали да
појединци неће да им женска командује... радник из Параћина;
Када су људи долазили били су одушевљени Милан Симић, земљорадник из
за борбу, али су узгред питали да ли ~ће у
целој Србији да буде мобилизација?... Бошњана;
Петоколонашки елементи су почели свој Михајло Пејчић-Милац, ћак из Поповца;
разорни рад унутар чете. Уносили су страх и Фрањо Белић, стакларски радник из
панику: 'Вас мобилишу против краља!
Скидање кокарди. Коста Пећанац је стварни Параћина;
прави борац, а они говоре против њега! Крга Илија, рудар из Сењског Рудника
Немци ће попалити наша села као
Шалудовац! Бора је ишао у Београд код и
Немаца! Мобилизација је у договору са Дане, рудар из Сењског Рудника.
њима!'
У заседи, у логору, мобилисани
Ја закључујем да су они из свега Изворци и Горњемутничани сачекали су
овога закључили: Ми смо мобилисани, у село групе које су ишле у мобилизацију и
назад не можемо, јер ~ће нас пријавити они .заробили 25 партизана. Њихова судбина,
који нису мобилисани. Једини нам је спас показаће се, још је црња и трагичнија. Најпре
ако похватамо штаб и предамо Немцима или су заточени у Горњој Мутници, а затим их
предамо само партизане." Радомир Вучковић предаје Немцима, који
партизане показно, извргавајући порузи,
Прошло је подне. Док се део одреда спроводе кроз Параћин, а.затим камионима у
спремао на ручак и одмор, запраштало је по ћуприју.

Одлуком немачког преког суда 29.
септембра стрељано је јавно, код пијаце у
ћуприји 25 партизана. Петорица су накнадно
извешани на стубове поред Раванице.

Мећу стрељанима су били:

47

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

Радомир Симоновић, графички радник Богомир Живковић, земљорадник из
из ћуприје, члан СКОЈ-а; Забреге;

Кола Циганин, из Давидовца; Никола Тодоровић, земљорадник из
Миодраг Мицић, сајџија из ћуприје; Забреге;
Гвозден Илић, ћак из ћуприје;
Милош Живадиновић, земљорадник из Боривоје Јаковљевић, земљорадник из
Доње Мутнице; . Поповца;
Милија Петровић-Чуковец,
земљорадник из Доње Мутнице Милош Илић, земљорадник из
Миленко Милетић, земљорадник из Бошњана;
Шалудовца;
Стаја Пешић, рудар из Буљана; Станоје Божиновић, радник из
Драгољуб Марић, рудар из Буљана; Сисевца;
Гоадимир Марић, омладинац и
Бошњана; Михаил Иванович Калењин, рудар из
Војислав Лукић; земљорадник из Сисевца;
Клачевице;
Михајло Илић-Куља, стакларски Влајко Шаторић, рудар-минер из
радник из Параћина; Сењског Рудника;
Миливоје Живковић, земљорадник из
Забреге; Велимир Костић, земљорадник из
Мириловца;

Милован Илић, земљорадник из
Буљана;

ћуро Чаур, рудар из Равне Реке;
Никола Живановић, радник из Доње
Мутнице;

Заробљени партизани у Горњој Мутници

48

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

Дамњан Милошевић, земљорадник из ПОШАСТИ НИКАД ДОСТА КРВИ
Бошњана. Текли су тмурни земаљски дани у

Страх и туга завладали су малом граду. Долазак Бугара почетком 1942.
параћинским крајем али несреће никад године у Параћин, подсетиће на не тако
доста. Преживели у септембру, партизане давни сирови манир њихове окупације из
који су се прикључили Ресавској чети, у предходног рата. Кабадахије су харале
Липовици на превару заробљава група нарочито селима. Насилништво према
Пећанчевих четника, под командом војводе голоруком народу, незаштићеним женама,
Блашка Михајловића. Они су са осталим реквизиција и претње контрибуцијом народу
партизанима из Ресавске чете, и једним који ни за чељад није имао, чиниле су живот
бројем осућених због сарадње, 24. децембра неподношљивим.
стрељани у Лапову на обали Мораве. Мећу
њима су били: Година је била 'Тладна”, као и
следећа. Народа много. У овом крају, у граду
Франц Розин, радник из Параћина; и селима, уточиште су нашле прогнани
Рућо Добросављевић, земљорадник из Словенци, избеглице из Хрватске, а посвуда
Параћина; и све више окупаторске војске-и разних
Миодраг Велисављевић, радник из војски. Требало је све то нахранити. И
Параћина; преживети, а долази ноћ. Још једна од оних?
Стеван Марковић, столар из Параћина;
Радомир Милановић, земљорадник из Параћин, ноћ 1. фебруара 1944.
Буљана; године. У граду који је омркао још 1941.,
Никола Рајковић, столар из Параћина; нестаје струја. Апсолутна тама. У очима и
срцима. Једино одбљескује нож. Тихо, наоко,
Милија Крстић, земљорадник из Доње а до неба се чује. Миодраг Илић-Пашајлија,
Мутнице; стари социјалистички првак, Дунић Миодраг,
Живка Петровић, Драга Цветковић, остали
Драга Петровић, земљорадник из су у тој ноћи, још једној Вартоломејској.
Доње Мутнице;
Голубачка шума, сутрадан од стида
Милорад Радовановић, земљорадник повила је гране. Ту, под најлепшом буквом и
најгушћим храстом, прорећују се Срби, секу
из Поповца; у корену. Милан Радојковић, Сретен
Милојко Марјановић, пекар из Поповца; Манчић-Јованчић, Јован ћокић Јоца-Глоба,
Стеван Иличић-Румун, железничар из Милоје Милутиновић, Миодраг Мицић, Цветко
Петровић, Драгослав Маринковић, Љубиша
Параћина; Вељић, а дан после и Живорад Чортан и
Лука Тарле, рудар иа Равне Реке; Милорад Јовановић-Земунац и две недеље
Атанасије Ташковић, столар из раније Мирослав Јоцић-Сире, гимназијалац, у
праскозорју ослобоћења остадоше у мраку.
Поповца;
Виталије Полетика, рудар из Равне Да је последњи!

Реке; ОСЛОБОЂЕЊЕ
Крстивоје Радовановић, земљорадник Брзи развој догаћаја на источном

из Шалудовца и фронту, и приближавање Црвене армиј
Владимир Маринковић, земљорадник убрзали су догаћања у Србији.

из Параћина. Савезничка бомбардовања! ?
Прошла је још једна Вартоломејска митраљирање возова, појединачни обрачуни,

ноћ. Српска крвава свадба. Колико их још
пред нама?

49