Монографија Параћина

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

РАРИТЕГИ: 2 Чедице Кокала, виолинисте, господина по
маниру, па макар и био неписмен, био је
ТАРТУФИ позиван и на приватне забаве у највићеније

Сакупљање печурака, нарочито у куће.
брдским деловима параћинске општине Фабрикант Влада Теокаровић, Чедици
показало се веома уносним послом. Све је
више печуркара по шумама Јужног Кучаја и његовом оркестру исплаћивао је апанажу
али су ретки и у Србији који могу да се и они су морали да буду спремни на позив у
похвале тартуфима као пленом. свако доба дана и ноћи. Кажу да је свирао и
краљу Александру Караћорћевићу, када би

долазио у Чпкопу" посете Теокаровићима.
Чедица и оркестар и после рата

позивани су на свирке приватно али и
државне прославе нису могле без њих. Ни
многе позоришне представе параћинског
позоришта нису могле без Чедициног

оркестра: "Коштана” у којој је морао и да
одглуми по нешто, "Ивкова слава”, ”3она
Замфирова”. Све оне где је права народна
песма била део представљања.

До краја свог живота, Чедица није
остављао виолину. Једнога дана, из кафане
"Јединство”, отишао је тихо из живота
Параћина. Град је за њим зажалио.

Јелен гљива, трифла, тартуф, земни плод
коме се приписују чудновате моћи, пронаЋена

је и на терену ПараЋина.

РАРИТЕТИ: 3

ЧЕДИЦИНА ВИОЛИНА

Бројни музичари увесељавали су Оркестар Чедице Кокала, а уз њега Тика
Параћинце на свадбама, славама, Тамбураш и Душко Басаџија
прославама, али и у кафанама. Баш по тој
кафанској музици био је чувен Параћин.

Један од оркестара посебно је био
цењен. Дуго година орекестар под управом

150

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

Регулациони план вароши Параћин из1904. године, којим се исправљају градске улице.
левој обали Црнице. Измене одобрио В. ТодоровиЋ, министар грабевина

151

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

Тек изграбена: Железничка станица ПараЋин

НАЈЉУБАЗНИЈА СТАНИЦА друштва Тадничка једнакост” у Параћину,
1893. године поклонио је 51. књигу.
За параЋинску железничку станицу
тврди се да је најљубазнија на свету. СКАУТИ-ИЗВИЂАЧИ
Из списка удружења граћана пре
Потребно је сићи са воза у њој и -
успети у животу. Другог стветског рата, бележимо постојање
стега скаута.
СИНДИКАЛНЕ ПРЕТЕЧЕ
Захваљујући чињеници да је Параћин У раду овог стега учествовао је,
односно био је члан и Бранко Крсмановић.
имао фабрику са највећим бројем радника у
Србији, читаву деценију пре историјског Данашњи одред ”скаута”, односно
почетка организовања радничке класе 1891. извићача и планинки у Параћину носи име
године, замисао повезивања радника Србије, Бранка Крсмановића.
била је оваплоћена у правилима тада
основаног Друштва Тадничка једнакост” у
Параћину: "Уколико се у Србији оствари
савез свију оваквих и њима сличних
друштава, Скупштина има право да бира
посланика за Савезну скупштину."

ПОКЛОН НАРОДНОГ УЧИТЕЉА 6. август 1940. Дефиле парабинских скаута
Социјалистички трибун Васа Пелагић,

назван и "народни учитељ", књижници

152

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

Тек изграћена: Железничка станица Параћин

НАЈЉУБАЗНИЈА СТАНИЦА друштва "Радничка једнакост” у Параћину,
1893. године поклонио је 51. књигу.
За параћинску железничку станицу
тврди се да је најљубазнија на свету. СКАУТИ-ИЗВИЂАЧИ
Из списка удружења граћана пре
Потребно је сићи са воза у њој и -
успети у животу. Другог стветског рата, бележимо постојање
стега скаута.
СИНДИКАЛНЕ ПРЕТЕЧЕ
Захваљујући чињеници да је Параћин У раду овог стега учествовао је,
односно био је члан и Бранко Крсмановић.
имао фабрику са највећим бројем радника у
Србији, читаву деценију пре историјског Данашњи одред "скаута”, односно
почетка организовања радничке класе 1891. извићача и планинки у Параћину носи име
године, замисао повезивања радника Србије, Бранка Крсмановића.
била је оваплоћена у правилима тада
основаног Друштва Тадничка једнакост” у
Параћину: "Уколико се у Србији оствари
савез свију оваквих и њима сличних
друштава, Скупштина има право да бира
посланика за Савезну скупштину.”

ПОКЛОН НАРОДНОГ УЧИТЕЉА 6. август 1940. Дефиле параћинских скаута
Социјалистички трибун Васа Пелагић,

назван и "народни учитељ”, књижници

152

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

ОНАРОДУ

ПОПИСИ СТАНОВНИШТВА

Пописе становништва, имовине, села Лешје 17
и градова ранијих времена, било да су Давидовац 16
турског порекла, аустријског или из тефтера Бусиловац 16
чиновника још неурећене српске државе, Ратаре 15
узимамо са резервом. Али, одређена сазнања Сикирица 15
о развоју града и села могу се стеЋи. Зато Бошњане 15
износимо све пописе до којих се могло доЋи, Извор 15
листајуЋи не тако бројну литературу. Клачевица 14
Кошево 13
ПОПИС ИЗ 1827. године Лебина 12
Голубовац 12
Параћин варош 360 кућа Батинац 10
Плана 68 Шалудовац 10
Доња Мутница 52
Буљане 46 ПОПИС РАЂЕН
Дреновац 40 ИЗМЕЂУ
Мириловац 30 1833-1838. године
Доње Видово 30
Горња Мутница 25 Параћин 312 кућа
Главица 25 Плана 73
Забрега 24 Доња Мутница 66
Текија 23 Бул>ане 58
Поповац 22 Доње Видово 54
Шавац 21 Дреновац 54
Крежбинац 20 Стрижа 41
Горње Видово 20 Мириловац 41
Челури 20

154

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

Горње Видово 38 Параћин. Величина и богатство села врло су
Горња Мутница 37 уочљиви у овом документу:
Главица 37
Чепуре 33 Извор: мушких глава 176; женских
Шавац 29 159; вредност непокретног имања 1.912
Поповац 29 дуката цесарских; месечни приход 262 талира.
Забрега 29
Горња Мутница: мушких 224; женских
Бошњане 27 207; вредност непокретног имања 3.134
Давидовац 23 дуката цесарска; месечни приход 419 талира.
Лебина 22
Секирица 21 Шалудовац: мушких 100; женских 87;
Текија 20 вредност непокретног имања 1.631 дуката
Бусиловац 20 цесарска; месечни приход 208 талира.
Извор 19
Крежбинац 19 Шавац: мушких 138; женских 136;
вредност непокретног имања 3.418 дуката
Лешје 19 цесарска; месечни приход 258 талира.
Клачевица 17
Ратаре 15 Чепури: мушких 143; женских 145;
Голубовац 10 вредност непокретног имања 2.639 дуката
Шалудовац 10 цесарска; месечни приход 278 талира.
Батинац 6
Кошеви 6 кућа.

ПОПИС СТАНОВНИШТВА И Стрижа: мушких 152; женских 159;
ПОЉОПРИВРЕДЕ вредност непокретног имања 3.479 дуката
У СРЕЗУ ПАРАЋИНСКОМ цесарска; месечни приход 271 талира.
1863. године
Плана: мушких 486; женских 423;
Први веродостојни записи о вредност непокретног имања 6.993 дуката
становништву среза параћинског оставио је цесарска; месечни приход 1.128 талира.
ПОПИС СТАНОВНИШТВА И ПОЉОПРИВРЕДЕ
из 1863. године. Крежбинац: мушких 116; женских 121;
вредност непокретног имања 2.193 дуката
Овај попис је био изведен по цесарска; месечни приход 204 талира.
савременим начелима, те му треба поклонити
поверење. Попис из 1863. године, такоЋе је Бусиловац: мушких 154; женских 154;
прекретница, први је после Закона о вредност непокретног имања 3.216 дуката
постојаним породичним презимена, кога је цесарска; месечни приход 315 талира.
потписао кнез Александар I КраЂорЋевић,
1851. године. У народу до тог времена било Голубовац: мушких 55; женских 42;
је уобичајено да син за основу презимена вредност непокретног имања 803 дуката
узима име оца. цесарска; месечни приход 108 талира.

Срез параћински у то време Главица: мушких 148; женских 179;
обухватао је 39 села, два манастира и град

155

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

вредност непокретног имања 3.068 дуката цесарска; месечни приход 445 талира.
цесарска; месечни приход 309 талира.
Давидовац: мушких 85; женских 89;
Текија: мушких 80; женских 78; вредност непокретног имања 1.519 дуката
вредност непокретног имања 953 дуката цесарска; месечни приход 170 талира.
цесарска; месечни приход 103 талира.
Забрега: мушких 149; женских 158;
Горње Видово: мушких 195; женских вредност непокретног имања 1.554 дуката
191; вредност непокретног имања 2.225 цесарска; месечни приход 255 талира.
дуката цесарска; месечни приход 345 талира.
Поповац: мушких 121; женских 104;
Доње Видово: мушких 364; женских вредност непокретног имања 2.128 дуката
345; вредност непокретног имања 4.605 цесарска; месечни приход 255 талира.
дуката цесарска; месечни приход 688 талира.
Бошњане: мушких 180; женских 129;
Ратаре: мушких 110; женских 127; вредност непокретног имања 2.199 дуката
вредност непокретног имања 2.488 дуката цесарска; месечни приход 278 талира.
цесарска; месечни приход 255 талира.
Буљане: мушких 391; женских 362;
Кошево: мушких 98; женских 86; вредност непокретног имања 5.976 дуката
вредност непокретног имања 2.878 дуката цесарска; месечни приход 657 талира.
цесарска; месечни приход 234 талира.
Лешје: мушких 90; женски 92;
Сикирица: мушких 125; женских 101; вредност непокретног имања 2.359 дуката
вредност непокретног имања 2.998 дуката цесарска; месечни приход 246 талира.
цесарска; месечни приход 250 талира.
Клачевица: мушких 140; женских 118;
Дреновац: мушких 348; женских 315; вредност непокретног имања 2.956 дуката
вредност непокретног имања 7.682 дуката цесарска; месечни приход 383 талира.
цесарска; месечни приход 717 талира.
Доња Мутница: мушких 557; женских
Стубица: мушких 314; женских 292; 546; вредност непокретног имања 11.425
вредност непокретног имања 51.24 дуката дуката цесарска; месечни приход 1.523
цесарска; месечни приход 859 талира. талира.

Стубица: мушких 314; женских 292; попис
вредност непокретног имања 51.24 дуката
цесарска; месечни приход 859 талира. ИЗ 1991. године

Лебина: мушких 116; женских 171; ОПШТИНА ПАРАћИН: укупно: 64.119,
вредност непокретног имања 1.578 дуката женских 32.558, домаћинства: 17.735,
цесарска; месечни приход 185 талира. коришћено земљиште у хектарима: 29.026.

Мириловац: мушких 228; женских 212;
вредност непокретног имања 3.629 дуката

156

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

ПАРАћИН: укупно: 25.567, женских ДРЕНОВАЦ: укупно: 2.278, женских
13.190, домаћинства: 8.158, коришћено 1.149, домаћинства: 570, коришћено
земљиште у хектарима: 2.156. земљиште у хектарима: 1.188.

БОШЊАНЕ: укупно: 1.185, женских ЗАБРЕГА: укупно: 850, женских 417,
605, домаћинства: 284, коришћено земљиште домаћинства: 197, коришћено земљиште у
у хектарима: 743. хектарима: 662.

БУЉАНЕ: укупно: 1.735, женских 895, ИЗВОР: укупно: 1.131, женских 616,
домаћинства: 435, коришћено земљиште у домаћинства: 252, коришћено земљиште у
хектарима: 1.410. хектарима: 1.253.

БУСИЛОВАЦ: укупно: 1.187, женских КЛАЧЕВИЦА: укупно: 667, женских
582, домаћинства: 276, коришћено земљиште 339, домаћинства: 148, коришћено земљиште
у хектарима: 1248. у хектарима: 668.

ГЛАВИЦА: укупно: 1.174, женских 595, КРЕЖБИНАЦ: укупно: 579, женских
домаћинства: 311, коришћено земљиште у 287, домаћинства: 150, коришћено земљиште
хектарима: 450. у хектарима: 439.

ГОЛУБОВАЦ: укупно: 333, женских ЛЕБИНА: укупно: 832, женских 423,
156, домаћинства: 79, коришћено земљиште домаћинства: 210, коришћено земљиште у
у хектарима: 365. хектарима: 719.

ГОРЊА МУТНИЦА: укупно: 1.093, ЛЕШЈЕ: укупно: 511, женских 256,
женских 537, домаћинства: 240, коришћено домаћинства: 127, коришћено земљиште у
земљиште у хектарима: 1.889. хектарима: 415.

ГОРЊЕ ВИДОВО: укупно: 932, МИРИЛОВАЦ: укупно: 1.088, женских
женских 470, домаћинства: 223, коришћено 544, домаћинства: 303, коришћено земљиште
земљиште у хектарима: 403. у хектарима: 1.167.

ДАВИДОВАЦ: укупно: 554, женских ПЛАНА: укупно: 1.675, женских 847,
268, домаћинства: 139, коришћено земљиште домаћинства: 387, коришћено земљиште у
у хектарима: 277. хектарима: 1.373.

ДОЊА МУТНИЦА: укупно: 1.373, ПОПОВАЦ: укупно: 1.247, женских 624,
женских 722, домаћинства: 359, коришћено домаћинства: 368, коришћено земљиште у
земљиште у хектарима: 1.132. хектарима: 580.

ДОЊЕ ВИДОВО: укупно: 2.318, ПОТОЧАЦ: укупно: 1.582, женских 786,
женских 1.166, домаћинства: 542, коришћено домаћинства: 403, коришћено земљиште у
земљиште у хектарима: 1.050. хектарима: 877.

157

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

РАТАРИ: укупно: 667, женских 341, ШАВАЦ: укупно: 769, женских 373,
домаћинства: 183, коришћено земљиште у домаћинства: 188, коришћено земљиште у
хектарима: 446. хектарима: 499.

РАШЕВИЦА: укупно: 1.467, женских ШАЛУДОВАЦ: укупно: 586, женских
712, домаћинства: 393, коришћено земљиште 296, домаћинства: 115, коришћено земљиште
у хектарима: 965. у хектарима: 701.

СВОЈНОВО: укупно: 1.688, женских
843, домаћинства: 404, коришћено земљиште
у хектарима: 1.005.

СИКИРИЦА: укупно: 1.135, женских СТАНОВНИШТВО
578, домаћинства: 296, коришћено земљиште ОПШТИНЕ-СРЕЗА
у хектарима: 569. ПАРАЋИНСКОГ

СИЊИ ВИР: укупно: 318, женских 148, Једино су ратне недаће знале да
домаћинства: 76, коришћено земљиште у прекину стални раст и развој Параћина. Тај
хектарима: 236. корак у назад највидљивији је после Првог
светског рата. Параћин је делио судбину
СИСЕВАЦ: укупно: 22, женских 11, Србије.
домаћинства: 12, коришћено земљиште у
хектарима: 22. срез (општина) град

СТРИЖА: укупно: 1.979, женских 1834. - 1.769
1.002, домаћинства: 515, коришћено 1859. 20.491 3.263
земљиште у хектарима: 991. 1866.
1884. - -
СТУБИЦА: укупно: 2.070, женских 1890. 5.164
1.025, домаћинства: 497, коришћено 1900. 24.281 5.480
земљиште у хектарима: 1.563. 1905. 29.926 6.126
1910. 31.759 7.736
ТЕКИЈА: укупно: 1.168, женских 578, 1920 33.285 7.953
домаћинства: 303, коришћено земљиште у 1931. 5.207
хектарима: 206. 1937. - 7.192
1945. 8.436
ТРЕШЊЕВИЦА: укупно: 1.476, 1960. 34.931 13.650
женских 743, домаћинства: 357, коришћено 1971. 35.220 21.511
земљиште у хектарима: 485. 1981. 22.920
1991. • 24.282
ЧЕПУРЕ: укупно: 882, женских 443, • 25.567
домаћинства: 225, коришћено земљиште у
хектарима: 446. 63.134
64.496
64.119

158

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

Александар Срндаковић:

Параћин и околина у праисторијском и античком периоду у светлу археолошких налаза

ДУГ СЕДАЛАЧКИ ЖИВОТ

Арехеолошки терени на делу средњег гвозденог доба, затим у античком периоду,
Поморавља које припада садашњој до четвртог века нове ере и у средњем веку
територији општине Параћин, својим - насеља и цркве брвнаре.
распоредом и идентичним смештајем у
односу на садашњи градски и сеоски Ниже и средње делове територије, или
животни простор, потврћују научну више терасе, запосели су, носиоци
чињеницу о дугом боравку и седалачком најстаријих култура, млаћег каменог доба са
животу. почетном метализацијом. Средње и више
делове запоседају углавном носиоци културе
Геолошко-педолошки терен општине развијене метализације у праисторији. На
Параћин је разноврстан и од Кучајског горја, највишим теренима, на висовима Кучаја и
кречњачко-седиментне масе на истоку, преко Јухора налазе се, углавном, остаци
нижих брегова и алувијалне моравске материјалне културе раног и пуног средњег
равнице на западу, завршава се вулканским века .
масивом Јухора. На северу се пружа
моравска равница, а на југу терен се подиже НАЈПРЕ НА ДНУ ТЕТИСА
у средњу терасу, ослоњену на источни, На месту данашње Србије, а самим
горски део.
тим и Параћина, дубоко у праисторији, пре
Зависно од климатских промена и око 60 милиона година, простирало се
педолошког састава коришћеног земљишта, Панонско море, које је уствари било залив
настајала су на овој територији бројна прастарог Тетиса^. 0 његовом постојању
насеља различитих културних припадности.
На основу археолошких истраживања, уз сведоче налази окамењених морских пужева
поштовање свих животних услова у који се чувају у Завичајном музеју у
протеклим периодима, утврћене су Параћину. Море се повукло, а на његовом
правилности. Наиме, стара моравска обала, месту, тектонским и геолошким промена,
најнижа алувијална раван насељавана је у формирао се рељеф каквог ми данас
праисторији, то јест током старијег и млаћег познајемо. Заправо, у мећувремену од
реликата Панонског мора формирала су се

159

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

бројна језера, најпре са сланом водом, а мала, а испитивања нису била обимна, па се
потом слатководна. Данашње Поморавље и о овом насељу још увек врло мало зна.
равница испред Давидовца дна су таквих
језера. У приобаљу језера и на острвима, Становници свих ових насеља, која су
Баби и Чукари, у топлој и влажној клими. мећу собом била удаљена од 8 до 10 км,
бујао је живот. ТакоЂе у параЋинском живели су у до пола укопаним земуницама.
Завичајном музеју; чувају се налази лобања Насеља нису била утврЋивана, што говори о
крокодила са обала језера, пронаЂени око мирном животу у то време.
Поповца*5.
Припадници млаће винчанске културе,
Први људи населили су се овде зидали су куће правоугаоног облика, са
измеЂу 5. и 4. миленијума пре нове ере. једном или више просторија. Зидове су
Сачекала их је велика мочвара са градили од коља оплетеног пруЋем, које су
непроходном шумом на обалама. Крчили су облепљивали блатом. Унутар једне или више
шуме и насељавали обале, ударајуЋи темељ просторија налазила су се огњишта, а поред
настањивању на овим плодним просторима. кућа налазиле су се јаме за отпадни
Њихов основни материјал за обраду у оруЂа материјал, који су спаљивали и потом
био је камен, а њихова култура названа је зтрпавали. Лов и риболов као привредне
неолит. Пре тога познавали су технологију делатности, убрзо допуњују примитивном
житарица и припитомили су коње, свиње, земљорадњом, што је узроковало сталније
овце, козе, пса, говече. насељавање и чување залиха.

Позната су нам три насеља из овог Осим примитивним житарицама и
доба на територији ПараЋина. Једно се месом, становници ових насеља хранили су
налазило на источној периферији града, се још и пужевима и шкољкама. Храну су
према Главици, друго је на обронцима припремали у керамичким посудама, а
источно од Дреновца, док је треЋе битисало пронаЂене су и веЋе посуде за чување хране
на обали Мораве, у атару Својнова. (питоси). ИзненаЂујуЋе су богати стилови и
облици, као и начин украшавања ових
Насеље код Дреновца, најстарије је. керамичких посуда4 .
Простирало се на површини од око 10
хектара и процењујемо да је са мањим Житељи неолитских насеља велику
прекидима трајало око 3.000 година. Први пажњу посвеЋивали су и свом духовном
становници, оснивачи овог насеља припадали животу. 0 томе сведочи велики број
су старчевачкој културној групи. пронаЂених статуета идола и жртвеника од
печене земље.
Истој културној групи припадали су и
прастановници насеља према Главици, код Ови идоли представљају највеЋу
аутопута Беград-Ниш, односно бившег мотела. драгоценост пронаЂену током истраживачких
радова на локалитетима код ПараЋина и
Ово насеље било је смештено на Дреновца. Различити су по форми и
речној тераси Црнице, која се према северу величини. Не постоје два иста идола. Ради се
благо уздиже у обронке КараЂорЂевог брда. искључиво о статуетама жена, вероватно
представама богиње плодности.
Границе су му, на истоку прве куЋе у
Главици и на западу круг Српске фабрике Статуете жена су обично ваљкастог
стакла. Насеље је захватало површину од или пљоснатог облика, са троугластом
око 8 хектара. главом и косим очима, те носем који
подсеЋа на птичији кљун, тако да цела глава
ТреЋе насеље, налазило се у атару добија птицолику форму. На статуетама се
Својнова, на потезу који се назива Ливаде. понекад приказује одеЋа, па чак и накит.
ПронаЂена количина материјала је врло

160

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

'Тес// о! РагасЈп" - Мотел ПАРАЋИНСКА КУЛТУРНА ГРУПА
Етничка кретања која су захватила у
Када су у питању фигурице животиња,
претпостављамо да су служиле у обредима 2. миленијуму пре нове ере разна племена и
посвећеним лову или припитомљавању културе, значајна су за формирање нових
животиња. Мало је вероватно да су ови група на Балкану. Ова кретања са
предмети били плод уметничког и естетског повременим стабилизацијама трајаће све до
доживљаја праисторијског човека, најпре из појаве Римљана и успостављања њихове
разлога што је он сво своје време доминације. Повремена миграциона струјања
посвећивао борби за опстанак у суровим мањег обима јављаће се и касније. Све до
условима, уз то покушавајући да на разне XVIII века нове ере.
начине умилостиви природне силе којима је
био окружен. Врло рано за такве потребе Сталне миграције становништва и
јавио се обред приношења жртве богу, који размена добара, довели су почетком
је био оличење природних сила. Животињске миленијума пре нове ере до, после бакра,
жртве највероватније приносили су на појаве новог метала у овим крајевима. Реч је
великом каменом столу који се назива у о бронзи, која је већ била позната на
старој Грчкој "трапезои” и служи потребама
целог села. Истовремено за личне потребе Блиском истоку и малоазијским и егејским
становници насеља правили су мале копије просторима, а вероватно и у
великог жртвеника и на њима изводили средњеевропском простору.
симболична жртвовања. Отуда велики број
жртвеника, пронаћених на локалитету код Северније од Параћина бронзано доба
Параћина. се развијало доста интензивно. Нарочито у
областима Подунавља и Паноније. Мећутим
Жртвеници су троугластих или на прелазу из 13. у 12. век пре нове ере,
четвороуглих форми и врло често на десила се нова миграција становништва, која
угловима су приказане стилизоване људске је кренула из простора данашње Маћарске и
или животињске главе5. изазвала је померање тадашњих културних
група на просторима Паноније и Подунавља.
У то време, вероватно са поменутих
простора у Поморавље долазе носиоци једне
нове културне групе и настањују се у
областима од Јагодине до Сталаћа и од
Мораве до Кучајских планина. У науци је ова
група позната као параћинска културна
група и представља интегрални део позних
бронзанодопских култура, као што су Гава
култура или пак жутобрдска0. Нажалост,

насеља параћинске групе нам нису до сада
позната али су нам зато познати гробови.
Истраживано је неколико некропола (гробља)
од којих се једна налази у самом граду у
делу који се назива Глождак, на месту
некадашње циглане (стовариште "Копаоник”).
Покојници овде сахрањени, били су

спаљивани, а њихов пепео је смештан у урне,
керамичке посуде крушколике форме, богато
украшене, које су полагане у плитке јаме,

161

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

често озидане каменом. Поред урне у карактерише густа насељеност. Наиме на том
гробове су стављане још и керамичке зделе подручју регистровано је око 400 насеља. На
и накит од бронзе, најчешЋе наушнице, игле терену општине Параћин пронаћено је и са
за косу и наруквице'. Налазе параЋинске сигурношћу утврћено тридесетак насеља.
Нека су се развила на давнашњим насељима
групе имали смо и у западном делу града на из неолитског периода, док су друга потпуно
потезу Јелења, али се не може рећи да ли се нова. У овом периоду можемо разликовати
ради о гробовима, јер су у питању случајни два типа насеља и то равничарског типа и
налази приликом земљаних радова. У сваком насеља такозваног градинског типа.
случају постојање гробља индицира и Насеобине равничарског типа нису захватале
постојање насеља.
већи простор. Углавном се ради о засеоцима
Традиције бронзанодопске културе од по десетак кућа чији су се становници
овде трају неколико векова, од 1200. до 800. интензивно бавили сточарством и
године пре нове ере. земљорадњом. Ова насеља су углавном била
лоцирана поред текућих вода. Због
У Поморављу су се у то време мећусобне близине ових насеља сигурно се
преласка из бронзаног у гвоздено доба, не може искључити и размена добара. На
преплитале две културне групе у науци западној обали Велике Мораве у нашој
назване Босутска и Басараби група. Њихова
језгра била су ван Поморавља, у Срему, општини регистрована су оваква насеља у
односно Бугарској и Румунији, тако да је близини свих данашњих села Трешњевице,
Представљало место додира и њиховог Рашевице, Поточца и Својнова. На источној
прожимања8. Ове културне групе настављале обали Мораве констатована су насеља на
више места и то у Дреновцу, Сикирици,
су традицију бронзанодопског периода у Стрижи, на више места у Параћину -
пољопривреди и занатству. Трговина узима
великог маха, а долину реке Мораве

Налаз амблем Музеја

162

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

Глождак, Јелење, Зеленгорска улица, на се ради о фортификацијским објектима,
неолитском насељу код мотела, Текија, Змич, такозваним предстражама или
Дели Орман, Кнеселачка чесма, затим у осматрачницама које су надзирале прилаз у
Бусиловцу, Лешју, Бошњану, Поповцу, долину са истока и Честобродице.
Стубици, Забреги и Чепуру. Насеља
градинског типа представљају уствари ГРНЧАРСКО ВИТЛО ОД КЕЛТА
утврћења и јасно је да су она била насељена 0 раздобљу гвозденог доба постоје и
у време продора непријатељских племена.
Њихово постојање говори и о постојању писани извори, тако да се може реЋи, да
војничке класе. Као по правилу грађена су крајем овог периода завршава праисторија и
на истакнутим местима одакле се пружао почиње историјски период. На основу
поглед на целу параћинско - јагодинску тадашњих писаних извора може се
котлину. Обавезно су имале одбрамбени ров реконструисати и етничка слика на нашем
који је вероватно био испуњен оштрим терену. Припадници босутске групе, чији је
кољем. Бедем је граћен техником сухозида центар био у Срему а који су се временом
(без малтера) од необраћеног камена, а проширили на територију Поморавља, по
завршавао се дрвеном палисадом. Таква античким изворима (Херодот), било је племе
утврћења констатована су у атару села Амантина, по пореклу илирско. Код више
Поточца на потезу Градиште где је у раном античких писаца помињу се Трибали, као
средњем веку подигнуто веће утврЋење носиоци друге гвозденодобске културе
данас познато као Момчилов град. Утврћења Басараби типа. (Херодот, Исокрит).
оваквог типа констатована су на око десетак
места на Јухору, меЋутим трагови су једва Моравска долина представљала је
видљиви. С обзиром на њихов број и границу простирања трибалског народа.
приближно исти временски период у коме су Средином гвозденог доба они су прешли
изграћена може се говорити о Мораву и настанили се и у Западној Србији.
организованом одбрамбеном систему. Ова Може се предпоставити да су они још од
утврћења су неправилног кружног облика и бронзаног доба били становници Поморавља.
по систему градње имају изразито Доминација Трибала на овом подручју
дефанзивни карактер, тј. граћена су да трајала је до краја IV века пре нове ере, када
служе дужем временском периоду. На у ове крајеве продиру Келти. Наиме, у свом
источној обали Мораве, на северном ободу походу Келти су кренули из садашње
давидовачког поља, на брду Чокоће код Француске и спустили се све до Грчке.
Поповца такоће је регистровано утврћење Њихово присуство на Балкану помињу
сличног типа. И на овом месту у средњем антички извори (Јустин) још у V веку пре
веку је подигнуто утврЂење што говори о нове ере.
томе да су и средњевековни градитељи
правили тврћаве из истих разлога као и две Године 279. тешко поражени од Грка
хиљаде година раније припадници на Делфима, Келти се повлаче, и део се
гвозденодобских култура. Слично утврЂење зауставља у Поморављу и Подунављу. То
само малих димензија чији су трагови једва племе, Скордисци, окружено Трибалима и
видљиви констатовани су и код данашњих Дачанима, првенствено, асимилује се. Ипак,
села Горње Мутнице на брду званом Градак њихов долазак доноси културне промене.
и код села Лешја на потезу ћурчар. Због Израда металних предмета достиже врхунски
њихове величине може се предпоставити да ниво. ТакоЂе и производња керамике се
усавршава, јер су Келти са собом донели
грнчарско витло.

Келтско насеље, потврЂено налазима

163

МОНОГРАФИЈА ПАРАЂИНА

керамичких посуда, констатовано је на за промену коња. У другом и трећем веку
простору Параћина, на месту Болнице. она прераста у насеље, које је названо
Урбанизација овог простора оставила је врло Сарматес. Развој насеља у овом подручју у
мало простора за истраживања али са време Римљана, омогућује стратешка улога
поузданошћу можемо тврдити да се насеље Поморавља, које је било главна база за
налазило на речној тераси и данас уочљивој, снабдевање храном утврћења на Дунаву.
величине од око 2 хектара. Од цркве, па до Ислужени војници, по престанку службе
Стакларе. Од улице Мајора Марка до Црнице. добијали су земљу у крајевима где су
служили, па се у околини Параћина наилази
Такоће, насеље није било насељено на те војничке настамбе типа сеоског добра.
чисто келтским становништвом, већ је то Веће сеоско добро забележено је у околини
била мешавина са староседеоцима. Сикирице, друго на месту неолитског насеља
Материјални налази говоре да су ту у код Параћина, на потезу Дели-Ормана, према
заједници живели Келти, припадници ћуприји, као и у Рашевици и Поповцу.
Босутске и Бесараби групе.
Можемо претпоставити да је
Гробови пронаћени у Глождаку иду, Сарматес у трећем веку био и бањско
такоће, у прилог томе. Келтски и стари лечилиште, према налазима рељефних
бронзанодопски гробови говоре да је насеље плочица са представом Аполона, Митре и
трајало дуго, скоро цели миленијум и доказ трачког коњаника, на Караћорћевом брду.
је уједно континуитета живљења на овим Ове реликвије су остављане на око култних
просторима као и да је померање насеобина места, а овде вероватно око извора лековите
ка западу, диктирало померање Мораве. воде.

Тако је, сигурно, настао и антички Половином трећег века, 254. године, у
Параћин, у периоду римске доминације ове крајеве и даље до Солуна, продире
познат као Сарматес. племе Језигау. Из Тог доба откривена су

САРМАТЕС БАЊА спремишта римског сребрног и бакарног
Мећу налазима са почетка нове ере, новца, Новац је био брижно смештен у две
керамичке посуде и закопан док најезда не
помешани са староседелачким и келтским проће. Остава новца из Поповца садржи око
материјалом, наилазимо и на римске 50 новчића, што сребрних, што бакарних које
елементе. То се поклапа са историјским су исковали разни римски цареви (Филип,
записима по којима су Римљани још раније Дације Трајан, Гал...) Остава из Сикирице
запосели овај крај. До сталног насељавања броји око 1500 сребрњака истих царева.
Римљана долази крајем првог века нове ере
и то је почетак романизације домородачког и МОМЧИЛОВ ГРАД
келтског становништва. Римљани су кроз Крајем шестог века ови крајеви
моравску долину изградили пут у историји
познат као Војнички и тако олакшали пролаз подпадају под власт Византије. Трагове
кроз Поморавље, једну од најважнијих Византинаца налазимо на оном истом
балканских комуникација. неолитском насељу код Параћина, на Јухору,
у близини Поточца, на потезу Градиште, које
Дуж овог пута градили су Римљани локално становништво назива Момчилов
своја утврћења и успутне станице за град. Ово место смо и раније помињали када
промену коња. У Поморављу је постојало, на је било речи о гвозденом добу. Ту су своје
месту данашње ћуприје, велико утврћење утврћење, користећи повољан стратешки
названо Хореум Марги, док је негде око положај, били сместили Трибали. Византинци
Параћина била распорећена једна од станица

164

МОНОГРАФИЈА ПАРАЂИНА

су ту изградили јако утврћење, којим су Археолошка радионица 1, Параћин, 1994.
котролисали добар део моравске котлине. године, стр. 21.

Време градње овог утврћења нам је 2. К. Петковић - Историјска геологија,
познато, било је то у време такозване Сарајево 1957. година, стр. 140.
"Јустинијанове обнове”, (527-565.). 0 томе
сведочи новац овог императора пронаЂен на 3. В. Кошански-Девиде -
утврЂењу. Византијски назив утврЂења није Палеозоологија, Загреб 1964. година, стр. 333.
нам познат, а предпостављамо да је било
опслуживано од припадника дунавског 4. М. Гарашанин - Праисторија
племена Гепида, судеЂи по керамици тамо Југославије II, Сарајево 1957. године, стр.
пронаЂеној. 115, 144.

Није познато време пропасти ове 5. А Срндаковић - Уметност
тврЂаве, али је врло вероватно да је то било неолитског насеља Мотел-Слатина, каталог
у седмом или осмом веку приликом продора изложбе, Параћин 1991. године, стр. 2.
Словена и веЂ формираног српског етноса,
кад они настањују ове крајеве. 6. М. Стојић - Керамика металног
доба у Поморављу, Археолошка радионица 1,
НАПОМЕНЕ: Параћин 1994. године, стр. 15.

1. П. Вучковић, А. Срндаковић - 7. М. Гарашанин - Праисторија
Праисторијски локалитети општине Параћин, Југославије IV, стр. 727.

8. Р. Васић - Културне групе старијег
гвозденог доба у Југославији, Београд 1973.
године, стр. 19.

9. Б. Брешковић - Остава римског
новца из Поповца, Зборник Народног музеја
1Х-Х, Београд 1979. године стр. 45.

165

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

МАРИН БРМБОЛИЋ

ОД САРМАТЕСА ДО ПЕТРУСА

Када се говори о периоду римске било веће утврћење или насеље. За разлику
доминације у овом делу Средњег Поморавља, од великог утврћења Хореум Марги, ћуприја,
која данас захвата подручје општине које је било седиште војних,
Параћин, морамо констатовати да је веома административних, а потом и црквених
мало ураЂено на пољу теренских власти, Сарматес је била само станица
истраживања. Подаци о овом времену којима (МиТаћо багтатогит) за одмор путника и
располажемо, потичу из литературе или смо замену коња. Као станица и, вероватно, мање
до њих дошли на основу теренских случајних насеље, Сарматес се формирао на овом
налаза. месту захваљујући географским
погодностима. Овде се укрштају важне
У свом освајачком походу на саобраћајнице, река Црница, која пресеца
Балканско полуострво, на прелазу из старе у
нову еру, римске легије вероватно у I веку долину Велике Мораве, представљала је
н.е. заузимају и Поморавље. Спознавши важан предуслов за каснији настанак већег
значај и погодности које пружа природна насеља.
саобраћајница, моравско-вардарски пут који
спаја југоисточну Европу са Блиским Име станице Сарматес бележи један
Истоком, Римљани граде познати Војнички хација на свом пропутовању из Француске за
пут (\Ла тПКапз). Дуж његове трасе Јерусалим. Мећутим, на основу његових
подигнута су бројна утврћења и насеља. На белешки нисмо у могућности да прецизно
делу овог пута који пролази кроз Средње одредимо и њен положај. Предпостављамо
Поморавље саграђена су утврћења: 1сНтит да се станица Сарматес налазила на седам
(Велика МедвеЂа), МиТасЈо аб ОкТауит или 12 миља јужно од Хореум Марги.
(Дражмировац), Ногеит Магдј (ћуприја). Настала је, вероватно, када Римљани
Једна станица на Војничком путу, био је и расељавају покорено племе Сармата, са
багтатез (Параћин), што представља и којима су ратовали током II и III века. Из
прву насеобину са овога подручја које се писаних извора сазнајемо да је станица
помиње у писаним изворима. Сарматес није живела до IV века, када је последњи пут
помиње византијски историчар Прокопије.

166

МОНОГРАФИЈА ПАРАЂИНА

За сада остаје отворено питање да ли Дунава. Тако до VII века колонизују
су се на овом подручју налазила и друга Балканско полуострво, све до Пелопонеза.
насеља пре IV века. Налази мермерних
таблица са представом бога Аполона, које су На подручју које данас захвата
откривене на Караћорћевом брду и новца из општина Параћин, археолошка истраживања
I века, откривеног у Параћину, свакако да периода када су ове области биле под
упућују на предпоставку да ови простори Византијом, обављена су само на планини
нису биле пустаре. Јухор. На Јухору, који се протеже коритом
Велике Мораве са западне стране, откривена
Случајни налази новца из IV века на су четири утврћења која се са сигурношћу
Илијином брду и брду Баби, као и очувана могу датовати у IV век. Истраживања су
предања о римским зидинама, такоће указују обављена на локалитету ”Град”, данас у
на могућност постојања мањих утврћења на атару села Поточца, који је у локалној
поменутим локацијама. Но коначни суд даће нардоној традицији познат као "Момчилов
само археолошка истраживања. Такоће и град”. Оскудне податке о овом утврћењу
налази новца из IV века у непосредној остављају нам Ф. Каниц и А. Дероко. Оба
близини средњевековног утврћења Петрус,
указују на могућност постојања мањег аутора камене рушевине сматрају остацима
римског утврћења и на овој локацији. С средњевековног града. У локалној традицији
обзиром на значај пута који пролази долином за ово утврћење везује се име краља
Велике Мораве, сасвим је вероватно да су та Вукашина, који је по предању убио
мања утврћења подизана са циљем да штите заповедника утврћења, када је овуда
овај важан пут који је спајао Рим са пролазио за манастир Љубостињу(?). У
Цариградом, нарочито током IV века, када у опису пута Сингидунум - Визант, помиње се
ове крајеве у таласима надиру варварски да је Јустинијан I подигао тврћаву на овом
народи. подручју. Саградио је у близини станице
Сарматес, а која потиче из времена
СРЕДЊИ ВЕК Констатина.
Догаћаји од VI до X века, из периода
Резултати истраживања пружили су
Сеоба народа сигурно да не мимоилазе ни нам основне податке о изгледу временском
моравску долину. У свом надирању ка југу детерминисању овог утврћења. Саграћено је
овом природном саобраћајницом пролазе у времену када је Јустинијан I, у циљу
многи варварски народи, чије је надирање у одбране земље од упада варварских народа,
многоме допринело паду римске империје. подиже нова или обнавља стара утврћења у
Долина Велике Мораве чува сведочанства о унутрашњости Балканског полуострва. У том
проласку Гота, Хуна, Авара, као и Словена, периоду обновљена су многа трачанска,
који су једини и показали јако изражен илирска и римска утврћења, док је број
интерес за настањивање балканских области. новоподигнутих био знатно мањи. На основу
У писаним изворима које су нам оставили
византијски писци, Словени су описани као константоване само једне фазе градње
многобројан народ, који у принудним утврћења, "Момчилов град”. спада групу
заједницама са другим варварским новоподигнутих утврћења. Саграћено је на
племенима одлази у пљачкашке походе на градини која потиче из периода старијег
византијску територију. За разлику од Авара, гвозденог доба, а на основу налаза урне са
у чијим су редовима често ратовали,
Словени се нерадо враћају у земље преко остацима спаљеног покојника, извесно је да
су га након разарања, населили Словени.

Поред утврћења на планини Јухор,
сасвим је извесно да се утврћење из

167

МОНОГРАФИЈА ПАРАЂИНА

времена VI века налазило на брду изнад Андријом састао у Равни, ”на мећи
села Поповца, испод постојећих зидина отаџбине”. Доласком на српски престо, 1332.
средњевековног Петруса. године, Стефан Душан ову пограничну област
"Пустуш Петрус” даје 1346. године у
Налази покретног археолошког властелинство жупану Вукославу. Тако у
материјала указују и на постојање насеља из оквирима српског царства, Петрушка област
овог времена, које се налазило на потезу постаје значајна погранична зона. Зато се
измећу Параћина и села Главице. касније Урош и кнез Лазар, са дужном
пажњом опходе према њеним господарима,
Према до сада евидентираним породици Вукославића.
налазиштима, на којима је могуће издвојити
слој VI века на левој и десној обали Велике Град Петрус наслећује син жупана
Мораве, могуће је предпоставити да је у VI Вукослава, војвода Цреп. Кнез Лазар га 1380.
веку постојао читав систем утврћења. шаље да на Дубравици дочека Турке, где их
Несумњиво да је њихова основна намена, је, тада жупан Цреп потукао и тиме стекао
али не и једина, била обезбећење пута који посебну наклоност кнеза. Претпоставља се
пролази широком речном долином. да је Цреп погинуо на Косову, пошто се
његово име после 1389. године нигде не
Период од VIII до XII века, такоће је помиње.
оставио своје трагове. у овом делу
Поморавља. Захваљујући географском Средњевековна петрушка област
положају долине кроз коју протиче, Морава захватала је део данашњег Средњег
памти и пролазе и прелазе војски крсташа. Поморавља. Њене границе, које можемо
Белешке о изгледу крајева јужно од Дунава, само оквирно да одредимо, простирале су се
остављају нам крсташки путописци XI и XII од манастира Раванице на северу, до реке
века. Ово подручје они представљају као Шупељак на југу, источно од реке Грзе, а
непроходну пустињу, која је трајала од западну границу представљала је река
Дунава до Ниша. Пустиња је била Морава. Војни и администартивни центар
прекривена "неизмерним и нечувеним Петрушке области у XIV и XV веку било је
шумама", беспутна и са многим утврћење Петрус.
баруштинама, тако да је била готово
непроходна. ПЕТРУС
Остаци утврћеног града Петруса леже
Након пропасти римске империје река
Маргус у Горњој Мезији, добија словенски на брду изнад села Поповца, на око 15
километара источно од Параћина. Бедеми
назив Морава. Пут Виа милитарис постаје овог некада добро утврћеног града, којим су
Моравски пут и протеже се источном обалом владали жупан Вукослав и његов син Цреп,
реке. Остаје и даље важна саобраћајна протежу се дуж ивице заравни на
артерија која спаја Средњу Европу са доминантном брду у средишном делу
Истоком. На месту римског утврћења Хореум клисуре Црнице. Очувани остаци указују да је
Марги, ниче средњевековни град Равна. град спадао мећу веће и боље утврћене, са
Превласт над њим значи и превласт над веома повољним стратешким положајем.
источном обалом Велике Мораве, све до Утврћење је са три стране заштићено
кучајских планина. Током XII века око дубоком клисуром Црнице, тако да му је
превласти над Моравом сукобљавали су се прилаз могућ само са западне стране, одакле
Угри и Византија. се пружа изванредан преглед великог дела
долине Велике Мораве. На највишој тачки
Град Равна и његова околина постају
погранична област према Угрима. Тако
Стефан Првовенчани да се са краљем

168

МОНОГРАФИЈА ПАРАЂИНА

заравни леже очувани остаци цитаделе, представљен као село са тргом. Али у
унутар које се налазила велика престона повељи ћурћа Бранковића из 1452. године,
дворана чији су зидови били живописани. помиње се ”трг Параћин са панаћуром”, што
показује да се Параћин више не сматра
Према резултатима археолошких селом.
истраживања и писаним изворима, сматра
се да је Петрус прво разарање претрпео Положај Параћиновог брода на месту
1413. године. Након унутрашњих обрачуна где се укрштају Цариградски друм и источни
султан Муса своју офанзиву усмерава пут са Честобродице, упућује нас на
против српске деспотовине. Осваја градове закључак да се он налазио на месту где се
Болван и Липовац, велике борбе се воде у данас налази Параћин. Али савремена
Сталаћу и у области Ниша. Дубровачки граћевинска активност града у великој мери
трговци из Новог Брда, почетком марта 1413. је разорила и покрила остатке старих
године, јављају својој влади да су се трупе насеља, тако да нам је тешко да поверујемо
султана Мусе залетеле у Браничево и да ће се његова тачна локација на подручју
Топлицу, и да се очекује напад на Ново Брдо. града Параћина икада открити.На основу
Према подацима српских летописаца, султан случајних налаза, могуће је предпоставити да
Муса је тада опустошио Крушевац и се Параћинов брод можда налазио на левој
параћински крај. обали реке Црнице, на месту које се данас
зове "Адакале”.
Након разарања Петрус се обнавља и
траје до 1438. године, када га осваја султан 0 пореклу имена Паракиновог брода,
Мурат II. После склапања Сегединског мира данас се прихватају две претпоставке. По
1444. године, ово утврћење је поново првој, реч је о газу, прелазу преко Велике
обновљено. Његово коначно разарање Мораве, а по другој предпоставци у питању
догодило се измећу 1454. и 1456. године. је прелаз преко реке Црнице. Склони смо да
Након тога се више не обнавља као своје поверење поклонимо другој
утврћење. предпоставци, с обзиром да је река Црница у
средњем веку била знатно богатија водом, о
Резултати истраживања показују да је чему сведоче и белешке Евлије Челебије, који
тешко поверовати да је Петрус после првог је у Параћину боравио у XVII веку.
разарања 1413. године повратио свој ранији
значај, па је сасвим могуће да се и панаћур 0 самом значају Параћина, као јаког
са Петруса тада преселио у ПараЋин. трговачког места, још раније, указује нам
податак да су велики интерес за њим, крајем
ПАРАЋИНОВ БРОД XV века, испољавали духовник Сисоје и
Током XIV и XV века наилазимо на Лавра Светог Атанасија са Свете Горе.

неколико помена града на Црници. У повељи МАНАСТИРИ И ЦРКВЕ У СРЕДЊЕВЕКОВНОЈ
из 1375. године, војвода Цреп, син жупана ПЕТРУШКОЈ ОБЛАСТИ
Вукослава, дарује Лаври Св. Атанасија, као
метох, Параћинов брод, који је у то време Долина Велике Мораве, коју нам
био село са тргом. У повељи кнеза Лазара из путописци XI и XII века представљају
XIV века, помињу се и села: Буљане, правом пустињом, добија сасвим другачији
Шалудовац, Извор, Класичевица (Клачевица), изглед током XIV и XV века. У ове крајеве је
Голубовац, Лешје, Видово и Сињи Вир. прешао највећи део монаха из старих
Монахиња Евгенија 1398. године, оставља немањићких ставрипигија, и почело је
повељу у којој су детаљно обележе меће интензивно подизање манастира у долини
атара Параћиновог брода, који је и овог пута Велике Мораве. Велики прилив монашке

169

МОНОГРАФИЈА ПАРАЂИНА

популације осећа се посебно у источним црква код Стамен воде у Доњој
крајевима државе деспота Стефана. Скоро Мутници
идеална места за настањивање и градњу
манастира пружили су крајњи обронци црква у селу Врбовцу
Кучајских планина. Сва одабрана места била црква на гробљу у Забрези.
су веома добро заклоњена али истовремено
и веома близу важне саобраћајнице дуж које МАЛА СВЕТА ГОРА
су постојала и настајала бројна насеља. Од Ток реке Црнице, која извире на
34 манастира и цркви, колико се помиње у
писаним изворима и народним предањима, северу Петрушке области и потом пролази
истражени су само споменици саграћени у кроз њено средиште ка западу и Великој
клисури реке Црнице: Морави, представља веома интересантну
појаву за религиозни живот средњевековног
манастир Сисевац Поморавља. У свом горњем току, од
Црква I изворишта у селу Сисевцу, па до села
Црква II Главице, река Црница пресеца обронке
Црква III Кучајских планина и образује веома
манастир Намасија (Манасињац) живописну клисуру, дугу око 20 километара.
црква Св. Петке у Забрези У тој релативно краткој клисури, до сада је
манастир Св Јован Главосек откривено и истражено 10 манастира и
манастир Петруша цркава.
црква Краса
црква Св. АрханЋели Сви ови објекти настали су у периоду
црква Св Богородице у Лешју од краја XIV до средине XV века. Већина је
манстир Св. Петка запустела средином или у другој половини
црква Св. Никола у Извору XVII века.
црква Св. ђорће у Горњој Мутници
црква Св. Илија у Плани Градитељи су за подизање цркава и
црква северно од Буљанског гробља манастира у клисури Црнице, користили
црква Св. Марка у Параћину сваки и мало погодни терен: благе падине,
Поњекавичка црква заравни испод стрмих литица и мале долине
црква Св. Николе у Бошњану на завојима реке.
манстир Св. Николе у Поповцу
црква Св. Стефан у Крежбинбу 0 настанку манастира и цркви у
црква Св. Андреја у Бусиловцу клисури реке Црнице изнето је до сада
налазиште Св. Врачи у Плани неколико предпоставки. По некима њих је
црква Блага Марија у Скорици саградило монаштво, које се повлачи са југа
црква код Мириловца пред надирањем Турака, као и да су у
црква код Лебине њиховој градњи имали знатног утицаја
црква код Чепура светогорски исихасти. Поједини аутори
црква код Горње Мутнице сматрају да су неке од ових сакралних
црква Св. Недеље код Батинца граћевина подигнуте или обновљене за време
Пајсијева у атару Буљана владавине влашког кнеза Влада Калућера. Но
Калојањевци, село се помиње у сигурно је да се у XIV и XV веку на овом
повељи из XV века простору налазило бројно и снажно монашко
средиште.

Историјски извори у којима се
помињу манастири и цркве у клисури Црнице
веома су оскудни. То у многоме отежава
њихову идентификацију. Осим манастира

170

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

Сисевца, чији се настанак везује за калуЂери из Лавре Светог Атанасија
духовника Сисоја и крај XIV века, ктитори дочекали књегињу и молили је да врати
осталих манастира и цркава су нам метох Параћинов брод светогорској Лаври,
непознати. којој је и по повељи из 1375. године, а који је
она поклонила манастиру Сисевац и
ПратеЋи ток реке Црнице од њеног духовнику Сисоју.
чудноватог изворишта, које представља
предивну природну појаву, од неколико Манастир Сисевац се помиње и у
снажних извора одмах се формира речни Москви, где одлази старац Јанићије 1509.
ток, на неколико стотина метара налази се године, да моли милостињу за манастир у
манастир Сисевац. Даље низводно, меЂу коме се чувају земни остаци преподобног
стрмим литицама клисуре, на самој обали, у Сисоја.
низу леже остаци три цркве. Обележили смо
их као цркве I, II и III, пошто се до њиховог Манастирски комплекс смештен је на
скорашњег открића не помињу ни у писаним десној обали Црнице, у подножју брда
изворима, ни у народним предањима. Горуновац. Подигнут је на самој обали, на
проширењу које се протеже до изворишта,
Испред Забреге, на малом платоу, добро заклоњен и прилаз му је могућ само
кога река обилази под правим углом са са источне стране.
запада на југ, леже остаци манастирског
комплекса Намасија. Основа манастирског комплекса је
полигоналног облика. Црква је смештена
Скоро у самом средишту села скоро у средишту, омећена моћним
Забреге, на око стотину корака од реке, оградним зидом, који је појачан са две
откривени су остаци цркве посвећене Св. правоугаоне куле на источном и
Петки. југозападном делу. Очувани остаци
манастирског конака налазе се у западном
Низводно од Забреге, подно самих делу комплекса.
литица доминантног узвишења, на чијем врху
се налазе остаци средњевековног града Манастирска црква посвећена је Св.
Петруса, на самој обали леже остаци Преображењу, има облик триконхоса са
манастира Св. Јована Главосека и цркве правоугаоном припратом у западном делу.
Петруше. Дуга 24,20 метра, а широка 8,40 метра. По
основи и архитектонским карактеристикама,
На супротној обали, стотинак метара црква манастира Сисевац спада у класичне
низводно, откривени су остаци цркве Красе. примере архитектуре моравске Србије, где је

На самом излазу из клисуре, где се
река утапа у разливену долину Велике
Мораве, леже очувани остаци цркве
посвеЂене Св. АрханЂелима.

Предања говоре да су све цркве били
манастири и да је тај крај био познат под
именом Мала Света Гора.

МАНАСТИР СИСЕВАЦ
Први записи о манастиру Сисевац,

потичу из 1389. године, када књегиња Милица
помиње духовника Сисоја, коме је дат
Параћинов брод са селима. Сисоје се
помиње и у Доксомену код Сереза, где су

171

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

поред развијених певничких апсида, присутан јасно је приметно одсуство сваке
и уписани крст. доследности у архитектонским решењима.
Облик њене основе представља само
ЦРКВА III наслеђе моравске стилске школе. Могуће је
Помен ове цркве постоји само у предпоставити да је ова црква подигнута
мећу последњим у клисури Црнице.
Темнићком зборнику, где се и наводи да је
посвећена Св. Арханђелима. Остала је ЦРКВА I
убележена и у народним предањима, али под Црква представља такоће
именом Св. Недеље. За ову цркву нисмо
успели да наЂемо податке у писаним новооткривени објекат у клисури Црнице,
изворима. потпуно непозната у локалној народној
традицији, што можда указује да је веома
Очувани остаци цркве леже на десној кратко време појала, а потом запустела.
обали Црнице, удаљени око једног сата хода
низводно од манастира Сисевца, у атару Подигнута је на левој обали Црнице, у
села Стубице. Надземни остаци цркве се атару Забреге, неколико стотина метара
нису видели, али су жене из околних села од низводно од Цркве II. Очувани остаци
вајакада палиле воштанице на тесаницима откривени су на уздигнутом платоу,
сиге на површини. непосредно над реком, преко пута маркантне
стене, познате у народном предању под
Истражним радовима откривени су именом Девојачки камен. Градитељ је
остаци триконхалне граћевине, чија је изабрао изузетно повољан положај, тако да
дужина била 12,50 метра. Зидови су очувани је прилаз цркви могућ само са јужне стране.
у висини око 80 центиметара и у доњим Са манастирима Сисевцем на истоку и
зонама носе остатке фреско живописа. У Намасијом на југу, повезана је узаном
подножју проскомидије у потпуности је стазом, која кривуда стрминама брда
очувана представа престоног крста. Пошто Подкрш и Подстрана.
су археолошки радови обављени само на
остацима цркве, нисмо у могућности да Зидови цркве веома слабо су
сагледамо да ли је реч о мањем очувани, тек 40 до 50 центиметара. Основа је
манастирском комплексу или о усамљеној триконхалног облика са припратом у
цркви. западном делу, дужине 14,20 метра. На њено
средњевековно порекло указује само облик
ЦРКВА II основе, који њен стил сврстава у моравски.
За ову цркву нисмо успели да наћемо
МАНАСТИР НАМАСИЈА
податке у писаним изворима, а не помиње се Помене манстира Намасије налазимо
ни у народним предањима. Због тога је
остало непознато коме је посвећена. у народним предањима и под именима
Манасиња и Намасиња. Сматра се да је
На њене остатке наишли смо црква манастирска била посвећена Св.
неколико стотина метара низводно од Цркве Николи. Под именом Манасиња овај
III. Саграћена је на левој обали Црнице, у локалитет је био убележен на једној
атару Забреге, на веома неприступачном аустријској ратној карти из XVIII века У
платоу, тик уз реку. Ради заштите од турским дефтерима из XVI века, такоће
бујичних вода Црнице, јужно од цркве наилазимо на помене манастира Намасија.
сачувани су остаци масивног каменог зида
поред речног корита. Црква дужине 12,70
метра има облик триконхоса. У њеној градњи

172

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

бројних керамичких посуда, разноликих
форми, орућа и алата за разне занате,
потврћују да је манастир опслуживао и даљу
околину.

Сматрамо да је манастир Намасија
настао у првој половини XV века, и да је
живео до друге половине XVII века. Тада је
разорен и нестао у великом пожару. Никад
више није сбнављан.

Манастир Намасија ЦРКВА СВЕТА ПЕТКА
У средишном делу клисуре Црнице
Очувани остаци манастирског
комплекса леже у горњем делу клисуре у налази се веома живописно село Забрега.
атару села Забреге. Подигнут је на малом Скоро у самом средишту села, испод темеља
платоу скоро дотичући својим северним постојеће сеоске цркве, саграћене
зидом речно корито. Основа комплекса има половином прошлог века, откривени су
облик неправилног трапеза, пратећи облик остаци средњевековног црквеног објекта. У
терена на коме је подигнут. Прилаз локалној народној традицији овај део села
манастиру могућ је само са западне стране, познат је под именом Старо или Џидовско
пошто се предходно прегази река. гробље. У веома ретким поменима цркве у
писаним изворима, налазимо да је била
Скоро у самом средишту посвећена Св. Петки и да је вероватно
манастирског комплекса леже очувани представљала метох манастира Намасије.
остаци мале цркве, дужине 13,40 метра,
триконхалне основе, са правоугаоном Основа цркве има већу дужину од
припратом и капелом, призиданом уз њен постојеће. Правоугаоног је облика, дужине
јужни зид. По својим архитектонским 9,70 метра. Утисак , који остављају очувани
решењима црква је најближа моравској остаци темеља висине од 30 ст, говори да
школи, али као једна упрошћена варијанта. је граћена доста упрошћено, без неких
Цркву са капелом окруживао је трем, доследности у архитектонским решењима.
подигнут у некој каснијој фази. Занимљивост овог објекта је очувани фреско
живопис, по чему је изузетак мећу осталим
У западном делу комплекса налази се црквама, подигнутим у клисури Црнице.
велика, главна капија, а насупрот њој мања,
кроз коју је водио скровити пут према Сматрамо да је црква у Забреги
манастирима узводно. Дуж унутрашњих служила као сеоска богомоља и била је
површина оградног зида прислоњени су окружена накрополом, по чему је такоће
бројни привредни објекти и манастирски јединствена у клисури. Настала је средином
конаци. Мећу њима несумњиво да посебну XVI века и живела је до друге половине XVII
пажњу привлачи велика керамичка пећ са века, када је страдала у великим
сушаром, лоцирана у северозападном делу разарањима, као и већина објеката ”Мале
комплекса. Откриће ове пећи, као и Свете Горе”.
ковачнице са очуваним ватриштем, указују
на привредни значај овог објекта. Налази МАНАСТИР СВ. ЈОВАН ГЛАВОСЕК
Историјски извори о овој цркви веома

су оскудни. У народном предању помиње се
као црква Св. Јована Главосека, али сасвим

173

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

је извесно да је реч о мањем манастиру. речног нивоа. Црква је својом северном
Подигнут је у средишном делу клисуре, на страном делимично укопана у стену, а јужни
малој заравни, на левој обали реке, насупрот зид је подигнут дуж саме ивице каменог
стрмих литица на чијем врху је платоа, који је сав искоришћен за градњу
средњевековно утврћење Петрус. Непознати цркве и пратећих манастирских зграда. Стога
градитељ размишљао је о безбедности је распоред објеката помало необичан,
манастира, тако да је прилаз могуЋ само са условљен обликом каменог платоа.
југозападне стране. До капије манастирске
стиже се једино узаном пешачком стазом. Основа цркве је триконхалног објекта,
и градња је конципирана са свим
Основа цркве, дуга 11 метара, карактеристикама цркви моравске Србије,
правоугаоног је облика, са припратом у када се олтарски простор гради по
западном делу. Западно и јужно од цркве светогорским узорима.
очувани су остаци два већа објекта са пет
просторија, који су штитили прилаз Црква је дуга 13, 70 метра, њену
манастиру са реке. посебност у односу на друге црквене
граћевине у клисури Црнице, чине певничке
У стени на десној обали реке, апсиде које се настављају у проскомидиј и
непосредно испод утврћења Петрус налази ћаконикон. ћаконикон је од наоса одвојен са
се пространа пећина. Током мањих радова, два, а проскомидиј са једним пиластром.
на њеном улазу откривени су остаци зида,
који је вероватно делимично затварао Црква манастира Петруше не
широки отвор. Сасвим је могуће спомиње се у попису манастира и цркви
претпоставити да је пећина време кад је Крушевачког санџака из XVI века. Вероватно
Свети Јован Главосек појао, служила као је запустела одмах након 1459. године или
испосница. најкасније 1516. године, када су и вршени
први пописи манастира.
МАНАСТИР ПЕТРУША
Прве помене цркве, некада манастира, ЦРКВА КРАСА
Црква је у локалној традицији позната
оставио нам је Каниц. Пролазећи овим
крајевима он је затекао само цркву. Изцртао под именом Краса, што је у старој вери Срба
је основу цркве, њен изглед и дао значајне име за змију, али Краса означава и нешто
податке, о тада још постојећем живопису. што сија, гори, огањ и Огњену Марију. Вук
Тако он бележи да је на лунети, изнад Караџић у свом речнику помиње: ”Србљи
западног портала ураћена представа Огњене приповедају да се змија звала Краса, док
Марије са по два светитеља са сваке стране, није била Јеву преварила”.
док за остали део живописа каже да је јако
оштећен. У народним предањима ова црква У историјским изворима помиње се
се назива и Блага Марија, тако да је и дан само на два места. В. Петковић бележи да
дањи сачуван обичај народног окупљања на се на Буљанском гробљу налазе рушевине
празник Благе Марије. цркве ”у некадашњем селу Горња Петра,
испод града Петруса”, док Ч. Марјановић
Непознати градитељ подигао је ову такоће помиње остатке цркве Красе на
цркву и два објекта, јужно и југозападно од Буљанском гробљу. Занимљиво је да оба
цркве, испод града Петруса, на десној обали аутора помињу село Горња Петра, које се
реке. Остаци овог малог манастира леже вероватно налазило негде у околини касније
непосредно испод стрме литице, на малој насталог Буљана, чији је први помен у
каменитој заравни, око седам метара изнад харачком попису из 1467. године.

174

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

Остаци мале средњевековне цркве народном предању посвећена је Св.
налазе се на левој обали Црнице. Саграђена АрханЂелима.
је на малој заравни у средишном делу благе
косе, која се зове Страна или Градинац. Црква је саграЂена близу ушћа Грзе у
Црква Краса је у средњем веку, као и црква Црницу, на левој обали Црнице. Њени
Света Петка у Забреги, била окружена, сада очувани остаци леже на малој заравни
уништеном некрополом. Главичке клисуре из које Црница наставља
да тече кроз широку долину Велике Мораве,
ЦРКВА СВЕТИ АРХАНЂЕЛИ до ушћа. Основа темеља, дужине 14,20 метра
На прве помене ове црква наилазимо има облик триконхоса. На основу начина

у XVII. На аустријским картама поред ње градње и архитектонских карактеристика,
убележене су и црква Св. Сисоја, манастир сасвим је вероватно да је црква Св.
Намасија и црква Св. Петке у Забреги. По АрханЂела подигнута меЂу последњим и да је
у XVIII веку појала као сеоска црква.

Петруша по Каницу, почетком овог века

175

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

176

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

СОФИЈА РАКИЋ-МИЛОЈКОВИЋ

ГОВОР ПАРАЋИНА И ОКОЛИНЕ

Говор Параћина и његове околине по 1.
својим основним фонетским особинама чини а) Акцентација је старија штокавска;
саставни део косовско-ресавског дијалекта.
Важно је напоменути да граница измеЋу акценатски систем има три акцентоване (дуги
косовско-ресавског дијалекта и силазни, дуги узлазни и кратки силазни
призренско-тимочког дијалекта (како ју је акценат) и две неакцентоване прозодеме
оцртао Павле ИвиЋ, "Дијалектологија (предакцентску дужину и краткоћу);
српскохрватског језика. Увод и штокавско
наречје” - Нови Сад, Матица српска, 1986., б) Дужина иза акцената нема, али се
101) пролази недалеко од јужних и источних она у слогу испред акцента с великом мером
села параћинске општине, а у доследности чувају;
косовско-ресавским говорима дуж целе те
границе има призренско-тимочког наноса. 2.
Говор насеља параћинског краја је по Замена јата по правилу је екавска: дај
структури фонолошког, морфолошког и
синтаксичког система поморавски тип говора то жене, онем човеку, несам, стареји. У
у коме се на косовско-ресавску основицу новије време фреквенто је и нисам.
наслојио онај из југоисточног суседства.
Тако, по неким својим основним особинама 3.
(оштећење деклинацијског система, губитак Средњи кратки вокали (е и о)
инфинитива, аналитичке конструкције у
компаративу итд.) говор параћинског краја отварају се у изговору, посебно под
искаче из косовско-ресавског дијалекта акцентом, а дуги средњи вокали изговарају
којем у основи припада. се затвореније од стандардних;

Основне особине говора 4.

косовско-ресавског дијалекта, којима се а) Вокалске групе -ао, -ео, -уо,
одликује говор параћинског краја: уколико се сажимају, дају -о: (продо, ишо,
дошо, посо, видо, узо, кисо, пепо, скино,
погино).

177

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

6) Честе су елизије у различитим заменице трећег лица женског рода гласи ју,
везама: д-идем, ћу-д-отпевам, да-с-уради, а множинске енклитике првог и другог лица
н-умем ти кажем', су ни, ви за датив (ел ви реко) не, ве за
акузатив (дал не видо). Могу се јавити
в) Префикс пре- често долази и место удвојени облици личне заменице: мен ми реко.
при-: пречекао га у тамнину, претисла га да
призна, преметио ме; У дативу личне заменице женског
5. рода јавља се њо, њојзе, а у генитиву њојзи;

а) Консонант х елиминише се или б) Заменичко-придевску деклинацију
супституише фонемама ј, в, к: леба, ранимо, карактерише уопштавање наставка -ем у
ошећ, ладовина, сна, сарана, одма, стра, дативу једнине именица мушког и средњег
бује, смеј, греј, уво, глува, сув, плекано, цек; рода и -ема у дативу множине: свакем
надничим, једнем се облизнила крава, то
б) Спорадична појава африката онема великема спремано;
(5=дз), често у слободној варијацији са з:
5везда, 5верка, 5ид, о5ебо; V дативу једнине женског рода
наставак је -е: реко моје снаје.
в) Консонант ф редовно се (сем у
туЋицама) супституише сугласником в: в) Присвојна заменица трећег лица
вењер, валта, вамилија, варба, совра, кова, појављује се са ликовима њојан и њојзин;
јевтино;
г) За граЂење компаратива
г) Глас ј у низу примера потпуно је карактеристични су наставци -е(ј)и: стареји и
редукован: моа кућа, своу бригу брини, она -ши: сувши, глупши, црнши;
човек, уживау, слушау;
8.
д) Метатеза је извршена у скупинама а) Аорист је у говору овог краја
зј: гројзе, гвојзе, којзи и сј: пајси дрен;
обичан и чест: ја му закла кокошку, те се ја
ђ) Секвенце сц и шч упрошћавају се наједо, даде му отац. Прво лице множине
губљењем првог члана: праци, ицепан, аориста има наставак -(х)мо: дигомо ми
рацветао се, кочица, гуче, ичупао; љуљку, разлетемо се;

е) Финалне групе -ст, шт, -зд, редовно б) Глаголи на -ати (IV врста) имају
се упрошћавају у -с, -ш, -з: пос, прс, радос; контраховани лични наставак -у, према
веш, приш; гроз, гвоз; књижевном -ају: гледу, спрему, копу;

6. в) Футур I се јавља као сложено
а) У инструменталу једнине именица глаголско време у виду конструкције с
непроменљивим ће за сва лица (осим поред
мушког и средњег рода јавља се наставак ћу за 1. лице) и оба броја, и обично без
старих меких основа -ем, на месту тврдих везника да: ће ме води, ће погине;
основа -ом: лебем, дететем, прстем;
9.
б) У множини се срећу колективне Врло је жива категорија посесивног
форме: телићи, дугмићи, бурићи, тј. изостају
колективна образовања типа: јагњад, телад; датива: онем Секулицкем мајку;

7. 10.
а) У дативу једнине личне заменице Доста су честе позајмице из турског

налазимо мене, тебе, а за личну заменицу језика: пенџер, авлија.
првог лица једнине ја, редован је
инструментал моном. Енклитички датив

178

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

Још неке значајније особине говора 12.
параћинског краја, а по којима се може Асимилација по месту творбе
разликовати од неких других говора
косовско-ресавског дијалекта: спроведена је у речима: пантим, узнем,
отнем, и њиховим дериватима.
1. Несумњива тенденција уклањања
неакцентованог квантитета испред акцента: 13.
људима, живела. Консонантне групе са л+фрикативи ш,

2. У радном придеву глагола типа с, необичне у овом говору, избегавају се:
умрети, простр(е)ти извршена је пченица, пцује, пцето.
девокалкизација р: умрео, помреле,
простреле, затрели, а тако и гребина. 14.
Метатеза је извршена у речима:
3. Афереза синкопа и анкопа обичне
су у овом говору: торник, номад, вако, ва самне, самњује се, гарван.
Радивоје, итд, дрште, толки, дол, гор, там.
15.
4. Обично је ки место као: пева ки Именска флексија сведена је у
славуј.
једнини, осим независних падежа номинатив
5. Префикс пра- има увек гласовни и вокатив, на генитив, датив и акузатив, с
облик пара- парадеда, параунучићи. тим да је општи падежни облик продро у
сфере употребе генитива и преузео неке
6. његове фунцкије: одма други дан, и сира
Старо л понекад је невокализовано, пола чанак, ел има место.

па имамо дублетне облике: стеона/стелна, 16.
сеоски/селски. У употреби је и општи падеж у

7. служби зависних падежа, инструментала и
Гласови к, г у финалној позицији локатива: не говори с мужа, олепено с блато,
поред главни улаз ст(ој)и-, живео у град, поно
имају изузетно палаталну аспирацију: сириње у чабар, на длан му ст(ој)и, нема га
момак^, поток^, снег*, белег*. на дно њиве.

8. 17.
Обично је : куј гоћ оће, ге гоћ оћеш. а) У множини је именска флексија

9. сведена на општи падеж и на посебан облик
Судбина сонанта в у секвенцама вљ, за датив, нпр. номинатив жене, генитив од
жене, датив женама, инструментал са жене,
тств, шств: остаљамо, попраљамо, устаљам итд.
га, богасто, војвосто, друсто.
6) Спорадично се може чути и дала
10. сам на коњи, али једино кад је у питању
Унеким лексемама среће се тњ значење нахранити стоку.

уместо ћн, ћњ: сретња, вотњак.

11. 18.
Дисимилација је присутна у облику Датив једнине именице женског рода

млого, а извршена је и у примерима: волење, има завршетак -е: дадо моје снаје, сестре
молење, запалење. сам дала, певамо младожење.

179

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

19. испод та астал, ге иде ова народ.
За локативна значења код ових
28.
именица забележени су и облици са Заменица за каквоЋу гласи: каки,
падежним завршетком -е, увек у вези с
предлогом по: пошли смо там по Бабе да кака, како.
бегамо, глеам по цркве.
29.
20. Заменица сав (једнина) има у овом
Множински акузатив код именица
говору једино непроменљиву форму за све:
мушког и средњег рода идентичан је све сам мокар, дете све каљаво.
облички с номинативом множине: рани
бикови, добили смо унучићи. 30.
У ограниченом броју среЋу се облици
21.
У дативу множине именица женског аналитичке компарације придева (типа
по+позитив, често по+компаратив); по нов,
рода спорадично се јавља и наставак -ема, по здравши, нај леп.
место -ама: дава кравема.
31.
22. Поједини придеви могу градити

Именице браћа и деца у дативу компаратив на више начина: здравији,
множине имају облике браћама и децама. здрављији, здрављи, здравши, по здрав, по
здравши.

23. 32.
Старе именице женског рода на За деклинацију броја два забележени

сугласник појављују се са мушким су само облици двама и двема. Остали
конгруенцијским индикатором: глад га сатро, прости бројеви једнако гласе за сва три рода
дошо јесен, пропао ствар, посоли с та со. и непроменљиви су.

24. 33.
Упитна заменица ко има у овом За скупине од различитих делова два

говору облик куј: нема куј да копа, куј с кога су типа бројних јединица: обојица били (муж
оће. и жена), ми двојица; били петина (петоро),
њи осмина.
25.
Редовне су конструкције типа: од 34.
У овом говору не разликују се ни
никога, за ништа место ни од кога, ни за шта.
облици бројева за количине преко пет. пет
26. човека, петнаес човека.
Присвојна заменица њихов има облик
35.
њин: њино дете, њине мајке сам се жалила. Приближне количине изражавају се

27. следећим облицима: дватри, пешес,
дваестину (место двадесетак) човека били,
Показна заменица и номинативу има триестину година.
једнине мушког рода увек су без финалног

180

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

36. јотовања): донешен, спашен, довежен;
Функцију збирних бројева углавном кршћен, пушћен; заробен, спремен, поломен.

преузимају основни бројеви: с пет кола 45.
дошли. РеЂе ће се чути; с двоа кола дошли, Глаголски прилог садашњи може се
четвори волови.
градити додавањем наставка -ући. на
37. презентску основу: радеући, носеући.
Потпуно је елиминисан инфинитив,
46.
што је сасвим у складу са струјањима која Сужавање фреквенције евидентно је
долазе са југоистока.
код имперфекта, плусквамперфекта и
38. глаголског прилога садашњег, што је почетак
У трећем лицу множине презента код процеса одумирања тих облика.

неких глагола VI, VII и VIII врсте има и 47.
наставак -ду,: умеду, смеду, седеду, летеду, Облици презента помоћног глагола
трчаду.
бити (еззе): биднем, биднеш, бидне, па тако
39. и заповедни начин: бидни там, бидните код
Врло је чест крњи перфекат: Једна куће.

(је) дошла и донела, тако (је) и мој деда 48.
радио. а) Помоћни глагол хтети има следеће

40. форме имперфекта: ћа, ћаше, ћамо, ћасте.
Као сложено глаголско време футур I 6) Овај глагол има двојаке форме у

се у овом говору јавља у још једном виду: радном глаголском придеву: ћао, тео.
има да доћеш, има да бидне.
49.
41. Уобичајена су уопштавања неких
У широкој је употреби иреални
облика за сва лица, углавном код помоћних
потенцијал: ћа и ја д умрем, ћаше д изгину. глагола, или код непотпуних глагола: би, ће,
треба, може, мора.
42.
У облицима императива огледају се 50.
Глагол јести има краће облике
све гласовне промене које се јављају и у
презенту истих глагола: вучи, сечи, узни, презента: јем, јеш, је...
пушти, стизај.
51.
43. Интересантније форме појединих
Глагол јести има стару императивну
глаголских основа, тј. глагола и група
форму: јећи, а за друго лице множине глагола: уићем, уишла, узнем, отнем (према
уобичајена форма је јете, реће јећите. почнем); стадам, остадам, устадам, омивам
(се); ковем, тровем; свукујем се; врћем се;
44. преврћам, шапућам; дремљем, отимљем,
Формацијски је неуједначен трпни штипљем; стизам, дизам, срићам; сипем,
исипем; пуштио; грешам, бегам (облици по VI
придев (облици са разним јотовањима и без

181

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

глаголској врсти); добиву, убиву, опиву се, Павле Ивић, ДИЈАЛЕКТОТЛОГИЈА
обукујем, провукујем (према глаголу СПСКОХРВАТСКОГ ЈЕЗИКА.. УВОД И
заграђивати); венчајем, обебајем. ШТОКАВСКО НАРЕЧЈЕ. - Нови Сад (Матица
српска), 19852, 101-109.
52.
Личне заменице: нема му га штап, ете КОСОВСКО РЕСАВСКИ ДИЈАЛЕКТ -
РАЗВЕДЕНОСТ
ју Мирјана.

53. У току миграционих покрета дошло је
Често је удвајање предлога: за у скоро свуда дуж граница косовско-ресавског
дијалекта до мешавине са живљем који је
цркву, до на крај ливаде. говорио суседним дијалектима и уносио
њихове црте.
54.
Уобичајена је употреба номинатива ...Док у пределима дуж целе
југоисточне границе дијалекта - дакле од
место генитива у позицији субјекта у Дечана па све до Зајечара - имамо доста
реченичним конструкцијама са глаголом призренско-тимочких наноса (оштеЋење
јесам/бити и уз глагол имати: Параћинци су деклинацијског система, аналитичких
били доста, да није држава-нас би све конструкција у компаративу итд.).
опљачкали', има л ту газда, има војска још,
нема ни трава. Пошто је земљиште
косовско-ресавског дијалекта уопште
55. сразмерно уско, и пошто су јаке миграције
Има примера одвајања супрелативне брзо разносиле језичке особине, нема готово
ни једног краја у којем се не би осећао неки
морфеме нај, односно по: нај је лепша од ових утицаја, чак са често догаћа да се
девојка у село; по је млада била. негде укрсте два супротна таласа наноса са
стране.
56.
Једнакост се може изражавати ФОРМИРАЊЕ КОСОВСКО-РЕСАВСКОГ
ДИЈАЛЕКТА
конструкцијом с+зависни падежни облик
(место као+номинатив): он је с моном у Од епохе турских освајања наовамо, а
висину. нарочито од XVII века, извршена су велика
миграциона кретања у току којих је
57. становништво са Косова и из Метохије
Конгруенција предикатског дела је продирало преко Копаоника, затим преко
Западне Мораве, па онда и преко Велике
значењска кад је именица у бројној Мораве, углавном у северном и
конструкцији: четири унучета дошли, пет села североисточном правцу. Ови покрети значили
су припали... су и експанзију косовско-метохијског говора.
На овај начин се објашњава необичан
58. издужени облик територије данашњег
Од лексичких појава вредно је косовско-ресавског дијалекта, а такоЂе и
релативно мала разлика измеЂу говора
поменути следеЋе: ило, муша, ира, вилдан, географски врло удаљених.
дреа, вунија, услуга, тракови, шунтав, мицак,
шубурасто, подношљив, пуљив, алено, такше,
трупачки, коџа, попре, рипи, рго да бега, вуза
се, прати, рове.

182

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

Тамо где досељеници са југозапада
нису долазили на потпуно пусто земљиште,
већ су затицали старије становништво, оно
је, асимилујући се, вршило известан језички
утицај на досељенике. Отуда у говорима
долине Велике Мораве и крајева око ње
трагови ранијег дијалектског слоја.

Авионски снимак Врапчана и Жабара 1930.

183

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

184

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

О ЦРКВАМА

ЛЕТОПИС ЦРКВЕ СВ. ТРОЈИЦЕ И31918.
ГОДИНЕ

Општина Параћинска са својим из Параћина, оне су израћене у Русији а
граћанима почела је зидање цркве 1862. год. певнице поклонио је господин Вучета
која је носила велики торањ са западне Стојановић, парох параћински, среска
стране на самим зидовима. Кад је 1864. год. скупштина приложила је 3.000 динара, а
била наводно готова - озидана - тада једне остало (су) добровољни прилози граћана
вечери торањ се сруши и падне на среди параћински.
цркве. Сва кубета и кров упропасти тако, да
је од целокупне граћевине постала једна Кад је црква потпуно завршена тада је
велика рушевина. Пад торња је изазвао на први дан Духова 1899. год. освећена од
толики прасак у целој вароши да су људи у митрополита београдског Г. Инокентија.
страху предвићали пропаст целе земљине
кугле!! После дужи низ година опет се 1915. год. 23. октобра варош Параћин
приступило изграћивању само с том пао је у руке непријатеља у овом светском
разликом што је торањ зидан уз цркву по рату. Први непријатељи у самом паду
одобрењу Министарства граћевина. Параћина били су Аустријанци и Немци. Мало
Предузимач Пеларини, Италијан, који је узео затим наступе и Бугари, који су држали
у изградњу поново торањ, доста је постиго, половину вароши до реке а десну страну
али једнога дана напусти рад јурне у свет реке држали су Немци.
незнано где, нашто је оштетио млоге граћане
а и саму општину. Све то опет трајало до Бугари су народ терорисали и мучили
1897. год. када је опет отпочео рад по плану а млоге и поубијали, које су махом
архитекте београдског Јована Илкића, узео сарањивали (нечитко) вароши на месту
је у изградњу предузимач инжињер Милосав званом "Јелење", колико тамо има гробова
Павловић из Пожаревца. не зна се броја из Параћина из других
крајева отаџбине.
Дрвену конструкцију иконостаса радио
је Влајковић из Београда за 5.000 динара. Немци су блажије са народом
Иконе све поклонио је Дина Микић, трговац поступали, па чак и бранили наш живаљ од
терора бугарског кад им је дошло до знања.

Пуне три године била је варош у
ропству за све то време живот је народа био

185

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

горак и тежак, нико није мого имати својину, нишанили торањ параћинске цркве
сем неколико (нечитко). Тада су млоги сматрајући, да као највише издигнуто место
изумрли од болести Трипа”. може да служи за извидницу. Стога су торањ
са капителима сручили на земљу а цркву сву
Кад је пробој Солунског фронта избушили топовима и шрапнелима тако да је
наступио 1. септембра 1918. г. Параћинци су цео кров и стакла на прозорима били
тајно од Бугара сазнали тај догаћај, јер су се избушени и полупани.
они спремали за евакуацију.., ...Народ је
жељно очекивао тај знаменити дан његовог Кад је варош била потпуно
ослобоћења. ослобоћена од непријатеља тада је г. Дина
Микић, трг. и (нечитко) оправио прозоре са
У току наступања српске војске 10. ситним парчићима стакла јер других није ни
октобра 1918. год. биће нарећено било, а кров је накриљен и нешто поправљан
становништву параћинском да се удаљи ван
вароши, то нарећење издале су немачке из прилога од граћана, па се на тај начин
власти, јер ће тога дана бити борба измећу могло служити у цркви.
српске и немачке војске. Тако је и било.
У току неколико година торањ је
10, 11, и 12. октобра 1918. год. водила откривен почео јако да се руинира од
се очајна борба у самом Параћину. У тој нечистоће - снега и кише, тада се поче
борби варош је силно оштећена, млоге су мислити како да се обнови, 1926. године,
изради се прорачун и план за торањ и цркву
зграде до темеља порушене. Немци су са од стране обласног инжињера господина
северне стране пуцали из топова нарочито су

Служба у параћинском Храму Свете Тројице

186

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

Стамболића из ћуприје и сума буде ПРАВОСЛАВНА СРПСКА ЦРКВА У
предвићена 142.000 динара. КРАЉЕВИНИ ЈУГОСЛАВИЈИ

Црква свог новца толико није имала, СРЕЗ ПАРАЋИНСКИ
већ само 54.000 дин. Тада намесник
параћински Прота Вучета Стојановић, парох Параћин има малу цркву, којој је
Прве параћинске парохије оде у Београд код храм: св. Апостола и Ев. Марка, подигнута је
Др Милана Стојадиновића, министра 1863. године од тврдог материјала, док се
финансија и кад му изнесе стање цркве у нова велика црква не доврши, која је имала
коме се тада налазила, министар му као несрећу, те је падом торња на њу порушена.
пријатељу и добром познанику поверује и При овој су цркви 4 парохије: Прва
нареди да се из државне касе на својеручну параћинска, састоји се из дела вароши
квиту Проте Вучете изда 65.000 дин. с тим Параћина од 284 дома, села Главице 78
да се та сума оправда квитом ... Тако је домова, Давидовца 36 домова и Текије 28
урадио намесник и код министра вера Мише домова, има 420 домова. са 3.293
Трифуновића доброг познаника и пријатеља. становника. Друга параћинска, из дела
Тако је на тај начин црква оправљена. Параћина од 330 домова и села Бошњана са
Предузимач је био Михајло Стојичевић из 100 домова, има свега 430 домова са 2.203
Параћина. Затим се приступило измени целог становника. Трећа параћинска, из дела
крова на целој цркви. Тај је посао у режији Параћина 92 дома, села Шавца 66 домова,
израдио лимар Драгољуб Констадиновић из Чепура 70 домова, Ратара и Мириловца 121
Параћина за 64 хиљада динара, а после дом, има 405 домова са 2.119 душа. Четврта
свега измењена су стакла прозорска на целој Параћинска, из дела вар. Параћина са 160
цркви као и ограда... Сада је црква у реду. домова, села Д. Видово 160 домова, Стриже
68 домова и Лебине 70 домова, има свега
(Без датума. 458 домова.
Следе имена Параћинаца изгинулих у
Великом рату.) Свештеници су Вучета Поповић,

Црква манастира Света Петка

187

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

намесник, Василије Несторовић, Никола Поточца са 172 дома, Својнова са 125
Поповић и Захарије ПетковиЋ. домова и Рашевице 145 домова, има свега
442 дома са 3.110 становника. Другу
Дреновац има цркву, којој је храм: св. Обрешку парохију саставља село Обреж 320
Вознесење Христово, подигнута је 1893. домова, а 3.520 становника.
године, од тврдог материјала; парохију
сачињавају села: Дреновац са 191 домом, Манастир Св. Петка параЋинска. Храм
Сикирица 116 домова, Г. Видово са 84 дома је преподоб. муч. Параскева, озидана је на
и Крежбинац са 50 домова, има свега 441 старом постојећем зиду 1818-1824. године, од
дом са 2.900 душа. тврдог материјала; манастирском црквом
служе се две парохије; Доњ. Мутничка и
Свештеник је Младен Јовановић. Буљанска; а) Д. Мутничка састоји се из Д.
Плана има цркву, којој је храм св. Мутнице, Лешја, Клачевице и Извора са 374
Пророк Илија, сазидана је 1870. године, од дома и 2.918 душа; Буљанска састоји се из
тврдог материјала. Парохију сачињавају села: села: Буљана, Поповца, Шалудовца и Гор.
Плана са 252 дома, Голубовац са 23 дома и Мутнице са 394 дома и 3.194 душе.
Бусиловац са 76 домова, свега има 351 дом Свештеници су: Вучета Стојановић Д.
са 2.610 душа. Мутнички, Буљански је Војим ђорћевић,
Својново има цркву, којој је храм: св. настојатељ је Игуман Хаџи Јован.
Николаја (6. децембра). Сазидана 1812.
године, од полу-тврдог материјала; има две Београд, 1895. године.
парохије: Прву поточку, састављену из села

188

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

ДАНИЈЕЛА МИЛОВАНОВИЋ

НИГДЕ НЕМА ТАКО ЗДРАВЕ БУКВЕ...

Умерено континентална клима назив "ендемичне врсте”. Његов ”дивљи”
параћинског краја, са средњом јануарском роћак нешто је бројнији.
температуром од -8 степени Целзјуса и 22
степена у најтоплијем месецу, са кишама које Многи истраживачи бавили су се
падају баш кад треба, у мају и јуну, широком природом овог краја, али посебан акценат
лепезом ветрова, право је место за оволику заслужују истраживања и резултати
количину разноврсног биљног и академика Др Јована Туцакова. Његов
животињског света. "Елаборат о проучавањима и могућностима
коришћења лековитог биља и животиња на
Зеленим покривачем листопадних подручју општине Параћин”. Подаци су
шума, зељасте и жбунасте вегетације, прикупљани током 1976. и 1977. године.
доминира ОиагсеГит-саиТеП-ае-сегпб - Професор Туцаков издвојио и описао
заједница храстова, затим заједница букве, лековито својство оног биља које је
мечје леске и других врста најзаступљеније у овом крају и најчешће се
Еадо-со1игие1ат тЈхТит, полидоминантна користи у народној медицини:
заједница букве, ораха и других врста
Еаде1ит зикзтоиПауит т!х!ит БОЖУР - Рассоа оТГЈсЈиа1Ј5
јид1аис1е1о5ит, полидоминантне заједнице БОКВИЦА - Р1и1адо гпајог
мечје леске, јоргована и друге врсте БОСИЉАК ДИВЉИ - Са1ат1ића
Зуппдо-со1огие1ит тјх(ит. оГТЈсЈиа1Ј5
БРЕЗА - Ве1и1а а11за
Нигде нема тако здраве букве и БРШЉАН - Пебега ће11х
густих букових шума као што је то на БУЛКА - Рарауег гћосас1о5
планинама око града Параћина. Уз њих шуме БУНДЕВА - СисигђКа реро
храстова, китњака, сладуна, лужњака, БЕЛА ВРБА - ЗаНх аШа
медунца и цера свој врхунац имале су ДИВЉА РУЖА - Аоба сопјпа
седамдесетих година прошлог века. ћУРћЕВАК - СопуаНапа тајаНб
ЖАЛФИЈА - ЗаМа оћЈсЈпаПб
У граду и његовој околини расте
питоми кестен, због своје реткости носи

189

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

ЈАГОДА ШУМСКА - Ргадапа уезса МАЛИНА - РиРиб Јс1еи5
ЈЕЧАМ - НогсЈеит заИуит МАСЛАЧАК - Тегахасит оГЛсЈпа1е
КАМИЛИЦА - МаТпсапа 5Патот|Па НАНА - МепГИа рјрепга
КАНТАРИОН - Нурепсит ОВАС - АуепЈа баЦуа
регТогаГит ОРАХ - Јид1апс15 гедја
КОПРИВА ЖАРА - 11П1са сПопЈса ПАПРИКА - Сарбјсит аппиит
КРАСТАВАЦ - Сиситиз баГма ПЕШУН - РеГгобеПЈиит баНуит
КРАСУЉАК - ВеПЈз регепЈб ПЕРУНИКА - 1пб уегбјсо1ог
КРИН - ШНит сопсћс1ит РЕН - СосШеапб агтогасја
КРУШКА - РЈгиб сотиијб РОТКВА - АарНапиб баГмиб
КУКУРУЗНА СВИЛА - бГЈдтаГа СЛЕЗ БЕЛИ - АИИаеа о?Лс1апа1Ј5
таусНб СРПСКО ЗЕЉЕ - Ритех асеГоеа
ТОПОЛА ЦРНА - Рори1и5 пјдга
КУПИНА - РиРиб Тги!Јсоб ТРЕШЊА - Ргипиб аујит
ЛАДОЛЕЖ - Сопуи1уи1иб берјит ХАЈДУЧКА ТРАВА - АсИПеа
ЛИПА - ТШа оТТЈсЈиаНб тЈ11еТо1Јит
ЛОВОР - Цаигиб тоРЈНб ХМЕЉ - Нити1иб 1ири1иб
ЛУК БЕЛИ - АНЈит баНуит ХРАСТ - Оиегсиб рес!ииси1аГа
ЛУК ЦРНИ - АНЈит соера ЦЕЛЕР - Арјит дгауео1еиб
ЉУБИЧИЦА - У101а асЈогаГа ЧУВАР КУћЕ - бетргеујуит
МАЈЧИНА ДУШИЦА - Тигпиб ГесГопЈит
бегруНит ШЉИВА - Ргипиб ПотебГЈса.

Академик Туцаков са сарадницима и председником општине Слободаном Миливојевићем

190

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

МИША МИЛЕНКОВИЋ (по идеји БОШКА САМАРЏИЋА)

ПЕТРУШКИ ЗАПИСИ

Витез на челу колоне подиже руку, Витез левом руком, као да проверава,
затеже узде и вештом командом окрену додирну балчак мача опточен драгим
вранца. Лагано, док је коњ поигравао под камењем, и забаци га назад. Десном
њим, врати се до кочије: помилова вранца по врату, усправи се у
седлу и запути на чело. Пажљиво осмотри
- Одавде до утврћења кретаћемо се крајолик и пут пред њима, а онда покрену
успорено. колону.

Кочијаш немо климну главом. Било је то у октобру 1375. Са сурих
- Пут је сужен и клизав. Тројица врхова силазио је мирис хладноће. Доле,
коњаника, један за другим, јахаће поред мећу стиснутим каменим бедрима текла је
кочије - додаде витез. црна река. До воде дуги камени усеци,
Ратници се намах престројише. суновратом делили су глатке стене на
Камене плоче беху влажне од обилних сегменте неприступачне и човеку и дивљачи,
уточишта за клупка полууспаваних гуја.
киша:
- Коње вазда држите под уздом. Оловним небом крстарили су орлови.
На кочији се размакоше љубичасте Тишина. Тек би се који кликтај грабљивице
расуо по клисури.
плишане завесе и указа се, бело лице лепе
госпе књегиње Милице: Изненадни удар ветра донесе склад
тајанственог оркестра. Поиграва се природа
- Зашто смо се зауставили.. Шта се са слабашним чулима човека. Чудесни
догодило Витомире - брижно запита витеза свирач ветар, изводио је своју симфонију
пролазећи преко отвора пећина, испод
заповедника. камених аркада, кроз стеновите трубе. Кад
Уз кратак наклон, док му је ветар би ветар утихнуо, све би се опет ућутало, а
онда, када добије силину и праисконски
бацао слапове оврањене косе, он објасни: оркестар би грунуо свом снагом. Витез
- Неко време кретаћемо се по самом Витомир пажљиво водећи колону,

ободу кањона, али будите безбрижни.
- Бог вас благословио, рече књегиња,

а потом њен лепи лик нестаде иза плишаних
застора.

191

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

ослушкивао је небеску музику: флаута, Кнегиња са свитом поће каменим
ловачки рог, тужна труба... чаробна харфа...
степеницама у предворје. Жупан погледом
Испод потковица ознојених дората
севале су варнице, док су савладавали упозори Јелену и Ковиљку, девојке из
последњу, највећу стрмину од мокрих плоча
кречњака. Ускоро, горе, на заравни указа се послуге, које одмах пажљиво прихватише
утврћење. Куле на зидинама на сивом
октобарском небу изгледале су нестварно. књегињине скуте.

На око стотинак корака, Витез - Одморите се ваше кнежевство -
Витомир подиже руку у знак поздрава. поручи жупан. Путовање је за вас било
Зачуше се повици, а затим шкрипа шарки од
тешког кованог гвожћа. Цвилеле су под напорно.
теретом огромних храстових врата, док су се
лагано раздвајала по средини. Књегиња се захвали на пажњи и

Иза витеза на челу, ујаха шест срдачности и поће с пратњом уз углачане
оклопника, по два у реду. Крај бокова кочије
по три, а иза ње, у пет редова још степенице.
двадесеторица ратника уздигнутих копаља на Октобарска ноћ нагло освоји камену
поздрав. На њиховим штитовима светлуцала
је сребрна кацига. Сви у беспрекорном строју петрушку терасу.
Велику свечану собу престоне дворане
ућоше у утврћење.
Капије града се са јауком металних осветљавао је пламен бројних луча у

засуна, затворише за њима. гвозденим држачима на зидовима. Лелујави
Караван се заустави на поплочаном
пламен оживљавао је осликане сцене из
тргу. Уоколо, у видокругу, камене куће
покривене дебелим слојем вешто увезане лова, славних бојева уз Душана Силног,
траве, преко дебелих греда. слике светаца и породично стабло старог

Караван је стигао на одредиште - у жупана.
град Петрус.
На дугачком, столу од храстовине,
Пред највећом кућом, са кружним бројна служинчад хитро постави богату
прочељем, стајала је свита на дочек. Уз
Витомирову пружену руку, изаће из кочије вечеру. Било је ту вруће пшеничне погаче,
књегиња. коју с нескривеном радошћу
поздрави стари жупан Вукослав. тек изваћене испод сача, сира, кајмака,

Млаћи жупанов син, војвода Цреп сушеног меса, прасећег, јагњећег и срнећег
клекну на десно колено и пољуби јој руку. печења, посних, безмесних јела, рибе,
Књегиња Милица га помилова по коси и рече:
ћурећег и пилећег меса, црног вина са
- Бог вас све благословио. Затим се оближњег Јухора...
окрете Дионисију, скромно обученом монаху.
Лице јој се озари и примивши је с обе руке Утом сиће књегиња с пратњом.
целива му надланицу. Стидљиво, рекло би се,
отац Дионисије повуче руку и благослови је Кроз шпалир званица, приће јој стари
крстом. Колико јуче он је био њен друг у
дечијој игри, тада се звао, мирски, Држман, Вукослав и допрати је до чела стола. Потом
старији син Вукослављев.
жупан седе насупрот њој. Измећу њих

поседаше витезови, а млади војвода Цреп, уз

десну руку жупанову. С леве његове стране

седе тихи Држман, све гледајући смерно и
брижно, пред себе. Пре молитве књегиња

примети да недостаје племенити витез

Витомир. На зидинама је, обилази војнике.
-

Књегиња ћутке, с разумевањем,
климну главом.

Молитву очита лепогласи монах из
оближње Благе Марије Петрушке.

Једно време чуо се само ситан звон
златног прибора и пуцкетање луча са зидова,

192

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

а онда, жупан Вукослав, држећа старина, мудрост слави. А вашим синовима и
седе дуге косе, румена лица, великих шака и друговима њиховим, ратницима, поручује да
гломазног тела устаде, наздрави гошћи са ипак на опрезу буду. Вазда на храброст али и
сребрним пехаром у руци: трпељивост нека су приправни.

- Недостојне су и недовољне речи Поново устаде велики жупан:
ратника Душановог, да искажем сву радост, - Мишљах да ће ме изасланик смрти
што у дому свом, за трпезом скромном, вас Свети Арханћел са собом одвести као
поново видим, светла књегињо. Ваш тужног и злобног старца, коме је још једино
поштовани супруг Стефан кнез Лазар, у његовом свету сећања на славне дане
самодржац всем Србљем, светло је у које су утеха. Али, још једном у свом веку доживех
управљене очи поданика његових, које он да радост и мудрост обасјавају српски двор
великом мудрошћу окупи око себе. Тешке и моју старачку душу.
задаће он данас решава, и свака му је Мудри и далековиди поглавник наш,
помоћ од користи. Ви и ваша мудрост и а ваш супруг светли кнез Лазар, својим
ученост нарочито, те је моје срце још пуније дејством учини ми ту милост. Нека му
да сте од свега, одвојили себе, да нама част велики, благи Бог подари снаге да истраје у
посетом својом учините. свом предузећу. Ја, који сам уз Силног цара
јахао у бројним походима, знам сву
Велики жупан подиже пехар и отпи пролазност овоземаљских славодобитника и
здравицу. празнину душе победника, од чије победе
зацрнеше многи двори, замутише реке,
Благим наклоном главе књегиња зацвилеше душе безбројне. Ради чијег
отпоздрави: земаљског сладострашћа и величања,
небеска анатема паде на нас.
- Светли кнез није крај вас за трпезом
овом и у вашем дому, велики жупане, јер је У свим српским крајевима ваљало би
на далеко отпутовао. Најважнији државни да влада правица, и слога, и љубав
послови њега су одвели у Цариград, где га мећусобна. У противном погасићете сва
очекује васељенски патријарх. светла у тунелу слободе и остаћемо у мраку.

На те речи великом престоном Витез Витомир, изаће из сенке. Под
двораном петрушком одјекну узвик руком је придржавао игумана, полуслепог,
изненаћења. Витезови се окренуше у чуду мудрог Сисоја. Поможе старцу да се смести
један другоме, наста жамор. Једино се уз трпезу, па стојећи подиже пехар и
смерни Дионисије и отац му велики жупан са наздрави:
смиреним задовољством погледаше. Убрзо се
све утиша: - Пажљиво сам саслушао речи
жупана Вукослава. Држим да нема Србина,
- Дуге године изопштења, нашега од који би се из слободе олако отиснуо у
цркве матере и истоверне браће, настави ропство. Сила је посвуда око нас. Сила
књегиња, створиле су од нас разједињених и сваколика. Вечерас сам разговарао са
посваћаних, усамљену сламку, коју ветрови, ратницима. Не видех и не чух ни једног
витлају како се Бугарској, Угарској, Влашкој колебљивог мећу њима.
и ко зна све коме прохте. Светли кнез се
латио тешког посла да измоли опроштај и да Наравно, свестан сам да ће, колико
великодостојници у царском граду, после сутра, када се мудрост и слабост укрсти са
двадесет и једне године, запоставе узроке за мачем и копљем, бити мећу нама и таквих
прећашњих царева. који ће поклекнути пред тешкоћама и

Кнез вам од срца жели добро
здравље. Да вас Бог поживи и да се ваша

193

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

искушењима, говорећи да су наш труд и шуме биће српски дом и црква српска. И
борба једнако вредни колико орање по реци. тако десет људских живота, живота мучних,
И браниће они свој суд једнако као ми наш и паћеничких. Многи ће се српског имена
биће оно што мора бити. одрицати и Светог Николе и Параскеве, мати
препородне и клањаће, само да свој пород и
Надам се, мећутим, да ће они који иметак сачувају. И биће већи Турци од
доћу после нас, наши далеки потомци, знати Турака. Илија ће постати Алија.
да проуче знакове из записа наших.
Понајвише захваљујући племенитој књегињи, Још једном ће се родити Каин и Авељ
која достојно записује шта све учинисмо и братоубиство ће се славити.
зарад нас и зарад њих. Они ће нас славити
или ће нас се стидети, али неће морати да Други, пак, неће прихватити
чине исте грешке наше и пролазити овоземаљско добро, лакшу дневницу и -
искушења родитеља својих, плаћати највеће бесану ноћ. Сачуваће душевни мир у
и најтеже цене. Мудрост из нашег времена, а немаштини планинских беспућа или стајати и
њихове прошлости нека им буде од ползе и трпети на ветрометини пред завојевачем и -
чекати своје време. Крсно име славиће иза
нека лакше остваре свој сан. спуштених застора, стрепећи од нехриста и
Предлажем вам часна књегињо, оних који су његово име тућем имену
претпоставили.
велики жупане, велможе и витезови да
саслушамо беседу најмудријег мећу нама Кад десет човечијих живота мину,
старца Сисоја, чије су се речи толико пута послаће владар гласнике да Србина пробуди,
до сада остваривале, неминовно, као што
свиће дан или пада ноћ. изведе из тамних вилајета на светлост
слободе. Да збаци са себе сужањску белину
Све се главе немо окренуше игуману сукна и огрне плашт победника.
оцу Сисоју.
Онда ће се у домове Србина поново
Истрошени глас, који као да је уселити радост. Бујаће као воде горских
долазио из давне прошлости или можда још снегова у пролеће.
даље будућности, наткрили богату трпезу:
Изградиће се градови. Обичан човек и
- У далекој Анадолији расте зло. дете, знаће и разумети много више него сви
Силна олуја, са ноћним знаком на челу и овде заједно. Много знања и имања доћиће
барјаку, без срца и милости, ваља се ка из далеких земаља.
земљи Србаља са истока. Но Србљи то не
Али, не за дуго. Дунуће опет ветрови
примају за готово. Њихове заћевице и ситне рата. Под црно-жутом заставом умаршираће
препирке, не дају им да се освесте и неки нови, самозвани крсташи, сравниће
достојно опасности, сагледају нехришћанску градове и села. Крваво ће Србин платити
коб. Неслога њихова је моћно оружје само један људски век слободе и напретка.
непријатеља њихових. И војске неће бити у Србији, да брани
Србију. Отићиће, мудро, на велику воду пред
Превариће их неколико победа над силником, да се окрепи и сакупи снагу, и
нехристом, а када наиће пресудни тренутак, победоносно се врати на огњишта. Сложно,
биће свему крај. Још коју годину у тврдим као један грунуће преко планина и разгонити
градовима чуваће име своје, а онда лелек и тућина. Слога ће спасти Србина. И не само
вапај до неба, и црне птице иароваће овим Србина, већ и браћу на далеким пољима и
небом. морским обалама.

Пожелеће Србин да није Србин. И биће Србија велика и у својим, и у
Српкиња да се није родила. Затираће се име очима својих пријатеља, и непријатеља.
српско и светиња српска и кликови и тамне

194

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

Авај, Србин Ће се вратити својим се у мукама свих својих часних и поштених
плодним пољима, свом раду и тек понекад, о жртава, постаће и сами жртве демонске
благимданима, причаће дедови унуцима о напасти и зала, којима су се за живота
рату и јунаштву, а поражени непријатељ неће приклањали, предајући им се потпуно.
никад заборавити своју срамоту. Чекаће свој
моменат и опет ће хрупити под страшном Проклетство жртава пратиће их после
силом на уснулог и у развлачењу стеченог - смрти, пратиће њихове потомке, које су
разједињеног Србина. И тада ће затрубити раћали оптерећени крвљу. У тај нови живот
ратне трубе, али свако ће слушати своју утискиваће поруку својих недела, и мач
песму. И доћи ће време - невреме! Време небеске освете падаће на недужне главе
ломова, сукоба, глади очаја, болештина, нараштаја њихових.
краћа, ружења, рушења, дивљаштва, крвавих
сабљи, обезглављених људи, обешћашћених За освету биће задужене неке друге
жена, прерано остареле деце.. звери у људском облику, које ће развлачити
њихов иметак, а и њихове немирне кости.
Раскућиће се куће, разориће се
породице, удариће син на оца, отац на сина. И записаће умни Србин:
Удариће брат на брата, кум на кума, Крв је тућа рана наопака!
пријатељ на пријатеља. Србин на Србина... И сузе су туће рана наопака...

Туће ће бити милије од свога, јачи ће Ту се духовник прену и своје
отимати од слабијих, људске главе биће полуслепе очи управи на властелу око стола:
јефтиније од иверја, крваво губилиште биће
- Ви, који сте на власти, као горе сте,
дуго и широко, владаће насилништво, правду са којих реке теку, а ми, народ смо као поља
и правицу сламаће страх и тиранство... која се тим рекама заливају и освежавају.

Лопови ће судити поштенима, Ви горе, како је записано, створите
крвариће ране часних пред бујицама лажи људима мир, а ви брежуљци, спуштајте се да
препредених, јавно ће нељуди шибати не би врећали правичност.
камџијама људе, чупати седе бркове, јавно
ће им отимати и мало што им остаде, за Вас је Господ подигао на високе
силнике неће бити казне, прогањаће се часни положаје, не ради вас, да би сте своје бриге
и поштени, а пљачкаши величати... бринули, већ нас ради, које вам је Господ
поверио да би нам мир и правичност дали.
Силници мећу нама ће подстрекивати
дивљину у човеку, животињски искон и Погнувши главу игуман заћута, а за
велика зла, говорећи да је то једино право и трпезом завлада тајац. Не задуго:
једина истина, да је тако записано, а једино
ће им важно бити да свој тал из свог - Поручите велика госпоћо светлом
демонског предузећа, из крви сиротиње и кнезу Лазару - осети потребу да говори
часника увећавају. Све док их последњи млади војвода Цреп. Поручите му да у нашим
откуцаји њиховог животног сата не подсети венама и даље тече крв великих ратника
да њихово трајање на овом свету, није дуже цара Душана. Немамо животних, али зато
од од живота оних које су бичевали, ратничке мудрости и лукавства нам не
мрцварили, крали, пљачкали, узапћивали, мањка, а са њима и храбрости. Источне
судили нечасно, јавно пљували и капије Српства биће сачуване. Наш мудри
обешћашћивали... отац, нека га Бог поживи, биће уз нас као
што је некада био десна рука Душанова, а
У самртном ропцу просуће посуде мој побратим Витомир и ја своје тешке,
пуне својих дотадашњих ужитака, и грчећи
ратне мачеве стављамо њему на услугу.
Витомир се благо наклони у знак

сагласја.

195

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

- Дрзне ли се Турчин да овамо крочи, непријатељи исте крви, исте вере - истих
разгонићемо га као овце по Кучају или отаца.
побацати у Мораву.
Светли кнез је у царском граду већ
Пламтеће очи војводе Црепа, седамнаести дан, моли за помирење мајке и
говорише још и више. кћери. Српске и Византијске цркве. За
пример, а ви господо и велможе - за њим. Не
Књегиња Милица устаде, за њом, дајте да несложни, због меће или
изненаћен, жупан Вукосав, па војвода Цреп, воденичишта останете без главе на
Витомир, а потом и остали витезови.
раменима, а ваше кћери и сестре да постану
Књегиња их умири покретом руке. турске буле и харемске наложнице и раћају
Витезови седоше, не навикли да висока крвожеднике мешане крви.
гошћа стоји.

- Господо моја, отпоче књегиња, Из ње не изаће више ни глас.
провалише Турци кроз Бугарску. Све нам је Узбућена црном слутњом, књегиња се спусти
ближе њихово халаукање и топот њихових на столицу и зајеца тихо.
коња. Пале бугарске градове и одводе
робље. На далеком Криту, у граду Кандији Дионисије склопи руке у молитву.
продаје се бугарско робље. Неће се силник Војвода Цреп и Витомир се погледаше са
задовољити само њима. Треба га очекивати. одлуком у очима. Жупан се уморно опусти.
Теме ћелаво у нас погледује. На наше дичне
синове и лепе кћери српске. Намирисао је Нико више и не дирну богате ћаконије.
плен и ништа га неће више одвратити. Зато Напољу се спремало невреме.
светли кнез брине и поручује, и иште
одлучност, и храброст, и уз све то - и Пред вратима гостинске собе
мудрост. Дошло је време да се старе књегиње Милице, благо ослоњен на зид,
заћевице заборављају. Да се мире остаде витез Витомир, да бдије. Сутрадан
чекао их је повратак. Ваљало је за дана
стићи у - Параћин и даље у Крушевац.

196

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

НА ВРХУ ПАРАЋИНА

ВЛАДАЛИ СУ ДИСТРИКТОМ, НАХИЈОМ, ОКРУГОМ, СРЕЗОМ,
општином

КОСТА ДИМИТРИЈЕВИћ, капетан БОЖА СТОЈКОВИћ, председник
дистрикта 1737. године. општине 1934-1938. године.

кнез ИЛИЈА БАРАКТАРЕВИћ ВЛАДА ЈЕВТИћ, председник општине
Карађорћев војвода из Извора 1938-1941. године.

мајор ЈОВАН (Вељка) ВЕЉКОВИћ, ЈОЗЕФ ПАУЛУС, председник општине
кнез Параћинске нахије, у време окупације 1941-1944. године.

обер кнез МИЛОСАВ ЗДРАВКОВИћ ЈОСА МИЛЕНКОВИћ, на крају рата,
ПЕТАР ћОРћЕВИћ, окружни начелник, 1944. године.
(и брат му...)
ТАТАР-БОГДАН ћОРћЕВИћ, окружни МИЛОСАВ РАДОЈКОВИћ, сајџија, први
начелник поратни председник општине, изабран 26.10.
ЛАЗАР СИМИћ, кмет и срески капетан 1944. године.
1889. године.
ЈОВАН СЈЕНИЧКИ, председник ДУШАН НЕШИћ, апотекар,
општине у Првом светском рату, од октобра председник општине, изабран 18. 2. 1945.
1915. године до 18. 2. 1916. године. године.
ЈУЛИЈУС МИНХ, индустријалац,
председник општине 1918. године Председници среза и општине у
КОСТА ХАЏИ-ВИДОЈКОВИћ, наредном периоду до данас:
председник општине од октобра 1919. до
августа 1920. године. ДРАГИ АРАНЂЕЛОВИЋ, ЂОКА
СИМА МИКИћ, дугогодишњи ТРАЈКОВИЋ, ЈАКОВ ТЕОДОСИЈЕВИЋ
председник општине. -ЈАША, СТЕВАН СТОЈКОВИЋ, ЉУБА
МИЛУН ПОПОВИћ, председник СТАМЕНКОВИЋ, МИЛУТИН МИЛОШЕВИЋ,
општине 1930-1933. године. ГРАДА САВИЋ, ДРАГИША ЂОКИЋ, ЉУБА
ЖИВОТА МИЛЕНКОВИћ, председник ОГЊАНОВИЋ, СЛОБОДАН МИЛИВОЈЕВИЋ,
општине 1933-1934. године. ТОПЛИЦА НЕДЕЉКОВИЋ, ВИТА
ИВАНИШЕВИЋ, МИОМИР
МИЛОВАНОВИЋ-КАЛЕ.

197

МОНОГРАФИЈА ПАРАЂИНА

ДОКТОРАТИ
СА КОРЕНИМА
У ПАРАЋИНУ

Параћин се не може подичити
чувеним глумцима, фудбалерима, певачима,
звездама естраде, па ни звездама политичког
неба

Зато је ово набо изнедрило умне
главе, од којих неке прославише отаџбину:

ДР ТОМА ЖИВАНОВИЋ, академик, ЗАШТО ОВА КЊИГА?
права;

ДР ДРАГ0ЉУ5 К. ЈОВАНОВИЋ,
дописни члан САНУ, физика;

ДР ВЛАДЕТА ПОПОВИЋ, филозофија;
ДР ВИЂЕНТИЈЕ РАКИЋ,
педагог-филозоф;
ДР СТЕВАН ОКАНОВИЂ, педагог;
ДР БОШКО В. ПОПОВИЋ, општа
психологија;
ДР МИЛИСАВ ОБРАДОВИЋ, историја;
ДР БРАНИСЛАВ ЧАБРИЋ, физика;
ДР ТОМИСЛАВ МИЛОВАНОВИЋ;
хемија;
ДР МИОДРАГ СТЕФАНОВИЋ,
технологија...

Миомир МиловановиЋ Кале,
председник Скупштине општине ПараЋин и
председник уређивачког одбора Монографије
Параћина:
- Нека будуће генерације процене наше
досадашње успехе, а и наше грешке и нека
на основу тих сазнања буду, паметније и
спремније да створе више и боље.

198

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

ПАРАћИН СУТРА

ЖЕЉЕНО, СТВАРНО И МОГУЋЕ

Теку дани земаљски. Ови данашњи презапослене секретарице, које чекају на
тешки су. Индустријска рецесија узима данак телефонски сигнал из пренапучене и
и обара слабе. Треба се снаћи, бити кадар и престареле градске телефонске централе?
окретан. Они мање окретни, то дебело Који Параћинац неће другачијим очима да
осећају на сопственој кожи. Плаћена погледа на оживело градилиште велике
одсуства, неплаћена одсуства, плате које хладњаче, која изниче ни из чега, осим ако је
касне, дечији додаци такоће, накнаде за људска похлепа нешто што треба уважавати?
боловања које многи и не дочекају... Људи Ко ће схватити за зло то што желимо да
беже у сећања. Људски заборављају лоше Европа слети у Змич, у слободну царинску
из тих ранијих времена. Беже из данашњице, зону од које ће се Параћин окористити. Да
која је неминовно њихова. ли је зло то што се сваким даном у
Параћину огради по која велелепна кућа или
А, тешки земаљски дани теку. Било је приватни пословни објекат?
и тежих. "На овом свету није ново мрети, а и
сам живот није нова ствар", изнедрила је Да ли је зло желети и омогућавати да
једна словенска душа. Колико црног, толико се у Параћину ради, гради и производи. Да
оптимизма. Ваља се борити. се стиче новац а, део тог новца враћа у
државну касу и од тога граде и одржавају
Ваља нама преко проблема. улице, друштвене установе. Да се граде нове,
Параћин је то знао. Вековно искуство као што се гради нови хируршки блок или
опстајања је у души овог града. Па, шта ако место да се збрину и лече мајке и деца, да
се сломе копља о ветрењаче? Треба поносно се подижу школе, спортски објекти, паркови.
устати из прашине и блата и опет покушати.
Борити се за више и боље. Да ли је зло да пожелети да што
Ко може да забрани и не разуме више од нас стекне што више, па да може
несебично одвојити и више од обавезног,
жељу овог човека да кроз његов водовод подржавајући и помагајући сиромашног,
протекне нових сто литара у секунди лепе невољног и болесног али и квалитетног,
планинске воде ? Зашто да аеродром талентованог, перспективног.
Давидовац не буде ваздушни мост пословног
човека из Параћина или конформни превоз Да своју срећу и задовољство подели
туристе из или у Параћин? Нико не може да са другим и тиме све увећа. И задовољство
замери на љутњи брижне мајке или и срећу.

199