Монографија Параћина

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

патрон хирургије Јован Сибер. За следећих залази, каже да су подизане по плану и да
шест година његовог рада у Округу бележи су хигијенске, за разлику од турских. У њима
се само једна епидемија овчих богиња у се чистоћа одржава јер то надгледа
параћинским селима. У једном од својих општинска и среска власт и још да у свако
последњих извештаја Министарству доба, а и у невреме могу путницима да
унутрашњих дела он констатује "пожелателно пруже склониште и смештај. У селима има
време за здравље људи и стоке”, те и добро неколико старих механа које су чисте и
пружају услуге, иако не одговарају општим
стање у народу, чак и тројица који су условима.
осуђени на телесне казне и ”ради тога
лекарској визитацији подвргнути” у добром ”... Што се јела тиче, био је лебац,
су здравственом стању, те казни могу бити као наинужнија ствар за одржавање живота,
подвргнути. готово свуда и сванад из доброг,
непоквареног брашна мешен и добро испечен.
Крајем те исте, 1861. године Параћин Говеће месо, у колико се је дотични лекар
после огласа Министарства унутрашњих уверити могао, било је свакад од здраве
дела, добија првог лекара само за свој срез. стоке и добро, само што је било по кад кад
Др Јосиф Холец по уговору са Параћинским мршаво. Свињско и овчије месо било је без
срезом дужан је био ”да буде свагда и у разлике добро и здраво. У време поста имало
свако време по целом Срезу болеснике, без је доста тазе моравске рибе и суве или
разлике стања и имања, лечити и без да зато усољене моруне, јегуље и т.д. са стране
у име визите какову накнаду тражити...” донешене, но појаве није било, да су те рибе
Уговор је имао трајност од годину дана и покварене или здрављу човечијем шкодљиве
странама је остављено на вољу да га биле. По селима по већој части народ се
продужују. рани лебом од проиног брашна и највише
овчим месом. У постно доба по уобичајеном
На жалост Параћинаца њихове наде начину углавном се за рану употребљава
пропале су пред каријеризмом Др Јосифа пасуљ, купус, бели и црни лук, суве и тазе
Холеца. Он је отишао за окружног физикуса рибе са кадшто рћавим зејтином и т.д."
у Крушевац чим је уговор истекао, а Параћин
заједно са ћупријом остаде препуштен самом Пијаћом водом становништво
себи и једином лекару у Округу, Параћина и села снабдевалао се из река,
свилајначком Др Соботнику. речица, потока, извора и бунара. Оних који
пију вино и ракију, мање је констатује
Није било среће ни са Др Адолфом физикус. Затвори општински, речено је, у
Феманом из Вараждина, који се у Параћину добром су стању и чисто се држе.
задржа такоће годину дана, након чега, у
октобру 1868. године затражи премештај у Исте године појавиле су се богиње на
Трстеник. За Др Самуила Попса, који је у овцама али су исчезле пошто су предузете
Параћин дошао из општине чачанске нема прописане мере. У фебруару бележе се мале
података ни када је дошао, ни када је богиње у Параћину, а током марта, априла и
напустио Параћин али је из тог времена маја епидемија врућице, од које једно лице
сачуван извештај окружног лекара, са умире.
подацима из Параћина.
Пелцовања против вариоле се и даље
Кроз његов врло прецизан извештај спроводе и лекар параћински износи да у
Министарству унутрашњих дела за 1870. школама параћинским нема ни једног детета
годину може се сагледати и много тога из које није пелцовано.
живота вароши и села. 0 новим градским
кафанама и механама, у које народ доста

100

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

Гробље вароши Параћина је у добром Те године општина Параћин на
стању, чисто одржано и свуда ограћено. конкурсу добија и новог лекара. То је Др
Мртваци се укопавају у одрећено прописано Игнац Хиршл, кога ће кроз три године
доба и гробље се дубоко копа. заменити Др Илија Јовановић, њега Др
Ромуардо Далмајер, раније физикус у
Судећи по извештајима лекара ћуприји. Др Риста Михајловић, родом из
Параћин и околина у шездесетим годинама Јагодине, у Параћину се задржао такоће
прошлог века, живели су у медицински само годину дана. Можда и зато што баш у
стабилним условима за та времена. Следило време његовог службовања Параћин и његов
је оснивање апотеке, један од значајнијих срез задеси баш "болесна година”. Окружни
догаћаја у параћинском здравству. физикус био је обавезан да извештаје
министарству подноси на свака десет дана
Мр Карл Ерлих први апотекар у ПараГнму уместо месечних. Те године разболе се и
Апотеку је отворио Карл Ерлих, народ и стока. Боловало се од шарлаха и
богиња. Мада су лекари пелцовали
апотекарски помоћник из Београда у становништво, вариола је у десет дана марта
договору са општинским одбором у забележена у 92 случаја. Највише су
Параћину. После прегледа нове апотеке од страдали Бусиловац (12), Крежбинац (13),
стране државне комисије 11. августа 1874. Шалудовац (15) и Извор (10). За тих десет
године и сагласности да може ићи у јавни дана марта, од 134 оболела у округу 16 је
саобраћај, 7.000 Параћинаца нису више умрло. У августу вариола се изгубила. Од
морали по лекове у Јагодину или Крушевац. болести стоке: ”Била је болест шап,
"устобоља” на говеди, овцама и свињама".
Карл Ерлих се одомаћио у Параћину,
где је и умро 1882. године. Сахрањен је на До краја века срески лекари у
Параћинском гробљу. Параћину били су Фрањо Арх, Др Стеван
Јовановић, остао пет година, Др Сима
Апотека у Параћину радила је са Говедарица четири и Др Коста Ристић у
потешкоћама од самог почетка, често последње две године деветнаестог века.
мењајући закупце, па и власнике али јој то
није сметало да прослави стогодишњи Мећу лекарима у Параћину од 1900.
јубилеј 1974. године, и да дан данас године до Другог светског рата издваја се по
опслужује становништво. стручном и друштвеном значају др Јосиф
Недок. Прихваћен и цењен у паланци, др
Недок се својски прихватио посла да
организацију живота у свом новом станишту
подигне на виши ниво. Тако је, измећу
осталог био иницијатор Ловачког удружења
1902. године, односно, учлањења
Параћинског ловачког удружења у Савез
ловачких друштава краљевине Србије.

Параћин је ослобоћење дочекао са
два среска лекара, Др Милосавом
Благојевићем и Др Ивом Стефановићем,
једним специјалистом за грудне болести Др
Миодрагом Стефановићем, уредским лекаром
Др Јелићем, железничким Јовом

101

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

Јовановићем и приватном зубном Шљивић формира педијатарско одељење
амбулантом ”код Рускиње”, власништво Др (1961.), које се врло брзо прочуло, затим
Барзенцове, која је ускоро затворена. (1964.) гради се конфорне зграде
Гинеколошко-акушерске службе са пратећим
У граду су постојале две приватне
апотеке, једна у власништву магистра одељењима, коју води Др Милисав
Душана Нешића, касније председника Шубаревић, са доласком специјалисте Др
општине, под именом "Свети Никола” и Ивана Јосимовића, формира се хируршка
апотека магистра Боре Бошковића, која се служба и подиже (1973.) наменска зграда са
звала ”Света Тројица”. Њу је власт одмах свим потребним техничким условима.
национализовала, док је Нешићева касније
прешла у друштвене руке. Власник је остао Данас су медицински капацитети
да ради у њој до 1954. године када се за Параћина организовани као Болница и Дом
управника поставља магистар Жарко здравља и послују у оквиру ћупријског
Шљивић. Апотеке се интегришу 1962. године. медицинског центра.

Одмах по ослобоћењу оснива се Болница у Параћину управо у 1996.
амбуланта за осигуранике у којој ради Др години проширује смештајне и техничке
Јелић, док су други лекари лечили "остале”. капацитете изградњом новог хируршког
блока са интензивном негом и Центра за
Оснива се и зубна служба, на челу са мајку и дете. У болници о својим
Др Гезом Нојчеком, а у штофари и СФС суграћанима брине: 7 хирурга на хируршком
отварају се фабричке амбуланте. У јесен одељењу, 6 специјалиста на
1949. године, оснива се и прва болница у гинеколошко-акушерском одељењу, 4 на
Параћину. Болница је била смештена у интерном, 2 на грудном, 3 на дечијем, 3
згради бивше Домаћичке школе. Имала је ортопедском са трауматологијом и 3
породилиште, опште и заразно одељење. За анестезиолога, укупно преко 150 запошљених.
управника је именован Др Благојевић,
дугогодишњи параћински лекар, У Дому здравља запошљених је
самопрегорни стручњак и човек који је ушао нешто више од 320, а мећу њима 48 лекара
у легенду и анегдоте. специјалиста, 21 лекар на специјализацији и
18 лекара опште праксе. Они су распорећени
Експозитура Окружног уреда, касније у 16 служби: опште медицине, медицине
Дом народног здравља, подигнута је 1948. рада, кућној нези, неуропсихијатрији, рентген
године. Дом здравља 1954. године добија два кабинету, физикалној медицини, зубној
санитетска возила, формира се служби, дечијем и школском диспанзеру,
лабораторија и рентген-кабинет и повремено очном кабинетунефролошком и кабинету за
се ангажују специјалисти. То је био почетак дијабетес, онколошком диспанзеру, кожном
поликлиничког типа организације здравства у диспанзеру, диспанзеру за жене,
Параћину. антитуберколозном диспанзеру, патронажној
и служби хитне медицинске помоћи.
У наредним годинама формирају се
саветовалишта, шири здравствена заштита Амбуланте параћинског дома
на селу станицама у Сикирици и Доњој здравља раде у Српској фабрици стакла,
Мутници, уводи стални рад лекара, Цементари, Штофари и селима: Трешњевици,
дежурство недељом и празником и - Поповцу, Стубици, Доњој Мутници,
званично укида приватна лекарска пракса. Мириловцу, Дреновцу, Сикирици, Доњем
Видову, Поточцу, Рашевици, Плани,
У две интеграције сви медицински Бусиловцу, Буљану и градској месној
капацитети у Параћину уједињују се и град заједници која се зове ”11. конгрес”.
добија Медицински центар. Др Љубиша

102

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

ОБРАЗОВАЊЕ

10.000 У СКАМЛИЈАМА

За време Првог српског устанка, Учитељ основне школе у Параћину
отворено је неколико школа, које су 1836. године био је Радосав Петровић,
занатом терзија, пишу "Новине сербске”.
пропашћу устанка и саме нестале. Постоје
индиције да је и у Параћину основна школа Године 1840. учитељи у двокласној
радила пре дефинитивног ослобоћења, за правитељственој нормалној школи у
Параћину, били су Спиридон Јовановић и
време Првог српског устанка али за почетак Павел Марковић, а две године касније у
Параћину учитељују Георгије Радовановић и
њеног рада узима се 1833. година, када се Георгије Крстић, значајан као зачетник
отварају школе широм присаједињених хорског певања у Параћину.

територија. Следи отварање школа у селима:
Књаз Милош није много марио за 1844. у Доњој Мутници, 1847. у Поповцу и
Доњем Видову, 1849. у Сикирици...
школе и школовање својих поданика. Поучен
Општина параћинска, после почетног
примером Милоја ћака "који је знао по мало организовања школства, 1850. године
читати и писати", био је мишљења да школе наменски зида школу, (по свој прилици реч је
не требају никако, јер "учени људи буне о Женској домаћичкој школи) уз цркву на
подижу против свог правитељства", као имању Павла Маринковића.

Милоје ћак, на пример. У четири разреда Правитељствене
Учитељи ни издалека нису били мушке школе 1858. године било је 297
ученика, 90 у првом, 55 у другом, 27 у
квалификовани за позив који су обављали. трећем и 25 у четвртом разреду.

Свакојака сорта се прихватала тог посла. Србија, иако економски јака у
Мећу њима је било касапа, штампара
времену после коначног скидања турског
"собиратеља писмена". У ћуприји је 1836. јарма, 1879. године, највише је издвајала на
наоружање и очување стечене независности,
учитељевао неки Коста Игњатовић, звани тако да школе немају значај у буџету који

Немања "који је варалица и лажов био, о
чијим би се авантурама имало врло много
рећи. 0 њему има у нашим, бечким,
париским и руским архивима, где што
читавих свежања аката."

103

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

заслужују. Параћинска мушка основна опремљене кабинетима и училима. У
школа са шест одељења, два првог, два последњих неколико година и отежаним
другог разреда и по један трећег и четвртог, условима рада, у помоћ школама осим
била је смештена у згради старој преко државе прискачу појединци, приватне и
друштвене фирме, снабдевајући их горивом
шездесет година. И тада направљена од за грејање или финансирајући друге потребе
слабе граће, после толико времена била је школа.
опасност по Ђаке и шест учитеља. Они о
томе изештавају министарство просвете и 2719 СРЕДЊОШКОЛАЦА
још наводе саблазан од механе у Гимназија је први пут установљена
непосредсном суседству, "која надвисује
школу, а ученике деморалише у раду”. 1878. године, најпре са два разреда, да би
потом прерасла у четвороразредну реалку.
ГраЋанска школа у Параћину, у
сопственој наменској згради отворена је Гимназија уз прекиде, све до 1945.
1899. године. Зграда је најпре била приземна, остаје само до нивоа ”ниже”. После
да би се 1930. године надзидао спрат и у том ослобоћења отвара се ”виша” гимназија у
облику постоји и данас. Параћину и ради до 1960. године, да би се
коначно усталила 1964. године. Прошле
У миру школа, у рату болница. Била је године 1995. било је 542 гимназијалца.
то њена судбина у оба светска рата. У
Првом у њој су били смештени српски борци Први директор ове школе био је Др
рањени у борбама за ослобођење, а у Милисав Обрадовић.
другом руска болница "Аврамов”.
Најсталнија и најбројнија средња
По одласку фронта, основна школа школа у Параћину је економско-трговачка,
под именом "ћуре Јакшића” наставља са основана 1955. године ради без прекида до
радом али се поред ње отвара и реалка. дана данашњег, као једна од најпопуларнијих
школа. Број ученика увек премашује 800.
Њен данашњи садржај такоће је
образовни. Ту су смештени Раднички Први директор био је М. ћапић.
универзитет, Градска библиотека ”Др Ради потребе индустрије Параћина и
Вићентије Ракић”, Музичка школа "Миленко околине 1959. године оснива се хемијска
Живковић", са 180 ученика, и ауто-школа. школа, касније хемијско-технолошка
Вишак простора изнајмљен је у друге сврхе. техничка, а данас Технолошко-текстилна
школа.
Данас у граду Параћину раде четири У три образовна профила: хемијском,
основне школе: ”ћура Јакшић”, "Стеван прехрамбеном и текстилном, школу похаћа
Јаковљевић”, "Радоје Домановић” и око 600 ученика.
"Момчило Поповић-Озрен”. Још четири Први директор ове школе била је
матичне основне школе раде у Поточцу, проф. Марија Бутозан.
Доњој Мутници, Сикирици и Поповцу, а свака Најмлаћа средња школа у Параћину
од њих организује рад нижих разреда у је Машинско-електротехничка. Основана је
околним селима. 1990. године са осам одељења, 4 машинске
струке и 4 електро струке, мећу којима и
У основној школи "Стеван рачунарски одсек. Ова модерна школа врло
Јаковљевић” од оснивања ради и специјално је популарна у околини. Окупља ученике из
одељење за децу заосталу у развоју. темнићког краја и ћуприје. Број ученика се
креће око 800 али прилив увек надвисује
Преко шестхиљада ћака уписано је могућности школе.
прошле године у ових девет основних школа.

Сви они имају добре услове за рад.
Зграде су махом нове, са добрим грејањем,

104

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

Први директор ове школе, а у секцији или у столарској радионици код чика
меЂувремену и данашњи је професор Милош Бошка, стекну прва сазнања из ових
Јовановић. области.

ОБДАНИШТА-ЗАБАВИШТА Данас, Центар за дечију заштиту
0 најмлаЋим ПараЋинцима друштво је "Бамби” у Параћину у својим објектима
"Колибри”, "Бамби” и ”Бранко Крсмановић”,
организовано почело да води бригу почетком збрињава најмлаће Параћинце.
педесетих година.
Док су родитељи, на послу, у лепим и
Међу првима појзвило се обданиште комфорним објектима преко 400 малишана
ИТ "Бранко Крсмановић”, а затим забавишта борави под надзором стручног особља.
у Пионирском дому и бившој кафани
”Лондон" у Врапчану. Пионирски дом је Центар има организован и полудневни
окупљао и шкопску децу, која су имала боравак за предшколску децу у граду али и
прилике да као селенити при аероклубу, на селу. У прошлој години кроз ову
фотографској, стрељачкој, драмској припремну установу, ”школицу”, прошло је
око 700 малишана.

ПРВА ЖЕНСКА ШКОЛА У СРБИЈИ

0 школовању женске деце, у почетку ову молбу 10. септембра 1845. године
владавине Књаза Милоша, није било ни Попечитељству просвештенија и поткрепљује
њену оправданост. Тадашњи начелник
говора. Јер "Трговину неће водити никад, а попечитељства, књижевник Јован Стерија
ни звања добијати, зашто бе им онда Поповић, кроз десетак дана обавештава
вештина читања и писања, осим да се ђорћевића да је сагласан и о томе
разберу у љубавним писмима и да на њих обавештава директора свих школа у Србији
могу одговаратиЈован С. Поповић је у
листу ”Подунавка” написао чланак "Полза и да прву женску школу региструје.
потреба девојачних школа", и није много воде 0 женској школи у Параћину ускоро
протекло Моравом док је једна таква школа
отворена. се рашчуло по целој земљи и Параћин је
свуда узиман као пример на који треба да се
"Увидевши потребу да је неопходно да угледају сви. "Српске новине” у броју од 7.
се и женског пола дечица закону октобра 1845. године пишу: ”... Сада недавно
христијанском учењу и у другим наукама од почетка ове године школске, општина
изображавају", параћинска општина донела ПараРинска, поред тога што два учитеља за
је одлуку да поред две школе за мушку децу, мушку децу своју плаћа, увидевши ползу која
отвори и трећу за женске. Окружни од настављања школског и женски по
начелник Татар-Богдан ћорћевић спроводи получити може, побубена жељом и

105

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

изображеније своје младежи, основала је општинском он се "за време бављенија
посебну школу, у којој Ће се девојчице његовог у Параћину честито и поштено
особено и одвојено од мушке деце поучавати владао".
и васпитавати. Ово је заведеније у свом роду
прво у нашем отачеству." Идуће године прописи налажу да се
васпитањем женске деце у школама српским
Неуобичајено за то време и схватања, баве учитељице, њега замењује Стефана
први учитељ у женској школи био је Стефан Косановић.
Стојановић, рОдом из Бановаца у Срему,
имао је тада 67 година и према извештају Школе мушка и женска радиле су
одвојено све до 1923. године.

106

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

КУЛТУРА И УМЕТНОСТ

МУЗЕЈ Мећутим, требало је богато наслеће
Почеци музеалства у ПараЋину, у метеријалне културе и историје овог народа
и краја прикупити, обрадити, заштитити и
рукама заљубљеника, били су, показало се, изложити га погледу јавности. Зато је 1978.
драгоцено полазиште. Професор Миомир године отворен Завичајни музеј комплексног
Јездић један је од оних чијом се заслугом типа.
много тога није затурило или завршило у
приватним витринама љубитеља старина. У Први управник Музеја, а стицајем
скоро свим основним школама биле су околности, уз многе друге заљубљенике, и
постављене сталне школске изложбе. Мање непосредни извршилац радова у припреми
или више богате, одвлачиле су ћачку машту Музеја, био је археолог Марин Брмболић.
далеко у прошлост и голицале знатижељу. Долазак овог београдског момка у Параћин
десио се, како ће се показати, на обострано
Завичајни музеј у ПараЋину
задовољство. Док су услови допуштали,
Музеј је вршио бројна ископавања и

истраживања, нарочито археолошка, на
праисторијским и теренима са
средњевековним садржајем. Бројни објекти
су обраћени и заштићени. Ови радови, како
закон налаже, обављани у заједници са

Регионалним заводом за заштиту споменика
културе из Крагујевца. ‘

Музеј данас обавља у својим
одељењима, осим, археолошке и историјске
још и биолошку, социјалну и уметничку
делатност. Сходно условима Музеј и данас
одржава активности, као што су изложбе
везане за јубиларне датуме и актуелна

107

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

догаЂања, често са међународним Бибилотека има значајну улогу у
карактером. културном животу Параћина организујући
књижевне вечери, промоције, сусрете са
У саставу Завичајног ллузеја је и познатим књижевницима и завичајним
спомен-музеј, родна кућа Бранка ауторима. Библиотека се јавља као
КрсмановиЋа у Доњој Мутници. суорганизатор других књижевних и
уметничких догаћања у граду.
БИБЛИОТЕКА
Телеграмом од упућеним министру У библиотеци се налазе многа од дела
два значајна Параћинца, академика Томе
просвете и црквених дела 16. фебруара 1869. Живановића и Др Вићентија Ракића, чије име
године, Параћинци шаљу обавештење да су носи.
отворили градску читаоницу. Од тога дана,
са паузом у току Другог светског рата, тече
живот ове куће књига. Почело је са
тристотине књига и око 60 чланова који су
за то плаћали 40 гроша чаршијских. У
почетку се библиотека издржавала од
"беседа и позоришних представа... опћина не
помаже читаоницу". Од новина држи: Српске
новине, Будућност, Исток, Видовдан,
Ослобоћење, Београдске новине, Обзор,

Данас Народна библиотека у
Параћину, смештена у одговарајућим
просторијама, располаже са 76.000 књига,
највише белетристике али и литературе из
историје, уметности и дечије књиге. Преко
5.000 корисника имају на располагању и 50
наслова периодичне и дневне штампе.

Библиотека, Музичка школа, Раднички Мики Кнежевић, Београд, Симпозијум '79.
универзитет
СИМПОЗИЈУМ СТАКЛА
Јединствена манифестација, тако

нормално припадајућа Параћину је и
Мећународни симпозијум уметничког
обликовања стакла. Први симпозијум одржан
је 1978. године, а носилац идеје и
организатор Симпозијума био је Александар
Портној, дизајнер у Српској фабрици стакла.

108

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

По значају Симпозијум је сврстан Експонати са Симпозијума излагани
раме уз раме са аранЂеловачком уметничком су и ван Параћина на специјалним
манифестацијом ”Мермер и звуци” и узиман изложбама.
за репрезентативни уметнички догаћај у
Југославији. Последњих година Симпозијум је у
мировању.

Током дужег низа година кроз ову НОВИНЕ, НОВИНЕ...
специфичну радионицу где се уметничка Са појавом штампарија, најпре
замисао остваривала у погону, уз помоћ
вештих мајсторских руку, стакларске луле и Хаџи-Видојковићеве, а затим и Уметничког
алата, скоро немогуће у стаклу остварило је графичког завода "Жикишон” у Параћину,
много уметника, а мећу њима: Марвин почетком двадесетог века почиње да се
Липковски, САД, Берт Ван Лоо, Холандија, развија информативна делатност. То се
Вероник Моно, Француска, Оива Тоика и најпре огледало кроз штампање плаката и
Тамара Аладин из Финске, Марија Месарош и памфлета, да би се 1922. године појавио
Ержебет Катона из Маћарске и двојица параћински лист под називом ”СХС
уметника из бивше ЧССР, Милан Хандл и јединство”. Лист за који се тврди да је био
Милан Хлава. И сви из Југославије који су
нешто значили у области дизајна стакла. демократске орјентације трајао је две године.
У 1923. годни бележимо излажење

листа ”Народни Демократа”, као органа

11ошт»рина плаКена у готону СТРАНА 4. .НАРОДНИ ДЕМОКРАТА-

Б:>ој 1. ПАРАТлИН, 28. ФЕБРУАРА 1023 ГОД.

Ишлнн Демокоата
* Гј) ОРГАН МОРАВСКИХ ДЕМОКРАТА_______________________

'1^|| икпзи СВАКВ 11ЕДМ.Е : : м 11
"г тик 1|и> |

ЖИВ. Ј1. М11ЛЕНКОВП Г.

НАШД РЕЧ

НШ ЈЕ1ШТШД ЛЕМОКРШКА ЛИП1

Ноеилац лиете за округ

Г. ДРАГУТИН ПЕЋИЋ

НОСИЛАИ ЛИСТЕЗА СРЕЗ ПАРАЂИНСКИ

своју меру. МногобрОЈна отпуштања ЊЕГОВ ЗАМЕЊЕНИК Параћинсна Штедионица А. Д.

НОСИЛАЦ ЛИСТЕ ОБАВЉА СЛЕДЕЋЕ БАНКАРСКЕ ПОСЛОВЕ:
ЗА СРЕЗОВЕ РЕСАВСКИ И ДЕСПОТОВАЧКИ
Прима УЛОГЕ НД ШТЕДНзУ по уложним књижицама. Ка-
ЊЕГОВ ЗАМЕЊЕНИК мата по споразуму. На захтев улагача врдћд новдц без от-
кдзд јер увек раеполаже са довољно готовине.
НОСИЛАЦ ЛИСТЕ ЗА СРЕЗ ТЕ.МНИЋСКИ
ЊЕГОВ ЗАМЕЊЕНИК Отвара кредите по текућим рач^унима на подлози меница и
других гаранција.
НОСИЛАЦ ЛИСТЕ ЗА СРЕЗ ЛЕВАЧКИ
Г. МИКА ПОПОВИЋ, адв. н пређ. нар. посланнк из Јагоднае Есконтује менице са најмање три потписа. Цензура сваког
четвртка.
ЊЕГОВ ЗАМЕЊЕНИК
Врши наплате и исплате за туђ рачун уз незнатну провизи-
НОСИЛАЦ ЛИСТЕ ЗА СРЕЗ БЕЛИЧКИ ју. Врши наплате премијских признаница и обвезница по осигура-
њима живота и пожара.
ЊЕГОВ ЗАМЕЊЕНИК

Дамокрвте онруга моравсног — без раалике сталежа

и нашин куглнца

Лист "Народни Демократа", број 17 из 1924. године

109

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

моравских демократа. Власник је био месни фабрика стакла, која 11. јуна 1954. године
одбор Демократске странке, кога је заступао издаје лист ”НАШЕ СТАКЛО”. Први уредник
Живота Л. МиленковиЋ, трговац. Уредник био је Петар Илић, касније писац и сарадник
листа био је Милун Саковић, касније у двема монографијама СФС. Лист излази и
данас.
посланик, отрован у кафани ”Лав”.
Са оснивањем штампарије Следећа је новина Индустрије вунених
тканина "Бранко Крсмановић” под именом
"Жикишон”, власника Параћинца Живојина ”НАШЕ ДЕЛО”. Први број је издат 25. августа
Павловића, информативни живот добија нове 1954. године. Уредио га је Тибор Гутман. Лист
облике у хумористичком и сатиричном виду. дели судбину издавача и од пре две године
има застој у издавању.
Жикишон се у Параћин вратио са
големим искуством на овом изражајном ”НОВИ ПОПОВАЦ”, лист Фабрике
пољу сараћујући најпре у "Чивији”, а потом цемента појавио се у октобру 1963. године.
издајући свој "Весељак”, оба у Београду. У Први уредник био је Миливоје Вучковић. И
Бизерти Павловић стиче високо образовање ова новина данас не излази.
у графичкој технологији и 1924. оснива
Уметничко-графички завод у Параћину. Лист Социјалистичког савеза радног
народа, ”14 дана”, појавио се у Параћину 5.
Забележена су три његова наслова, маја 1974. године. Ова новина је излазила
”ћАТА”, ”ХУМОР” И "ШИБАЛО”, што није двонедељно и дуги низ година, прихваћена
дефинитиван број новина. Ондашње власти од читалаца, била успешни хроничар
кад им се не допадне садржај знале да параћинских збивања. Први уредник био је
забране лист. Ускоро би се појавила под ћорће Петковић. Одлуком оснивача, који је
изгубио интерес за његово финансирање, у
другим именом и са новим уредником, нова јесен 1992. године лист је престао да излази.
новина и тако у круг.
Први број "ХРОНИКЕ ПАРАћИНА”,
Недељник ”МОРАВА”, власника кадровског наследника листа ”14 дана”,
Жикишона, био је "ванпартијски лист изашао је у марту 1993. године. Лист је
Моравске области за политику, трговину, најпре излазио по потреби, да би кроз
привреду, индустрију, књижевност, просвету, известан период досегао данашњу месечну
уметност, забаву и сатиру. Први број је периоду.
изашао у пролеће 1924. године. Власник је
био уредник. Први уредник "ХРОНИКЕ ПАРАћИНА”
био је Миодраг Миленковић.
У 1930. години забележено је
ОД 1993.- РАДИО У ПАРАЋИНУ
излажење листа ”Наше село” у Параћину али Дуго је тињала жеља Параћина да се
података о излажењу и урећивачу нема.
на небу Србије, измећу Крушевца и Јагодине,
Први број Листа за политику и зачује и сигнал његове радио станице. После
привреду ТЛАС ПАРАћИНА” изашао је 1. три импровизације радијског програма
октобра 1933. године у издању Милоша педесетих и седамдесетих година поводом
Хаџи-Видојковића. Уредник је био Хранислав празника, жеље Параћинаца оствариле су се
М. Кандић. деведесетих.

Први општински лист који је у После полугодишњих припрема, 5.
заглављу носио паролу ”Смрт фашизму маја 1993. године, етром Србије запловили су
слобода народу”, била је "БУДУћНОСТ”. звуци једног новог радија. Био је то радио у
Излазио је тек две године од 15. априла 1948. Параћину. Радио-новинско јавно предузеће
до 19. марта 1949. године.

Почетком педесетих година покрећу
се фабрички листови. Предњачи Српска

110

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

"Параћин” основала је Скупштина општине. града и окива је у вечност - своје слике.
Први глас на Радију био је глас Алексине Небројено његових слика налази се у
ћорЂевић уз асистенцију тонског техничара
Драгана Митровића. Директор био је Завичајном музеју, банкама, предузећима,
Драгослав Шутић, а први главни и одговорни приватним колекцијама али и у домовима
уредник Миодраг Миленковић. Параћинаца које ветар живота разнесе
широм света. Свима њима поглед на
ЂЕЛЕ-ЛИКОВНА ХРОНИЧАР ПАРАЋИНА ћелетове слике буди оптимизам, веру у
Миодраг Анћелковић-ћеле, трајање, веру у будућност.

дугогодишњи ликовни педагог у основној Анћелковића треба запамтити као
школи "Радоје Домановић”, у правом смислу сликара, ликовног педагога многих
речи је ликовни хроничар Параћина. Нема генерација, глумца позоришта у Параћину,
иоле озбиљне параћинске институције чије човека широке и ведре душе, увек спремног
зидове не краси бар један тренутак Параћина на добар виц, јунака многих анегдота, човека
кога је у својој кичици ухватио ћеле. који је задужио Параћин.

Опчињен градом каквим га је он МУЗИЧКА ШКОЛА
затекао педесетих година долазећи из Музичка школа под именом
Београда, ћеле поставља штафелај и себи
својственом романтиком слика параћинске некадашњег декана Музичке академије у
дућане, кафане, речне обале. Било да је Београду, професора Миленка Живковића,
сликар сведок времена или да оживљава који и нема неке додире са Параћином,
старе разгледнице ћеле,хвата душу овог подучава младе Параћинце од 1975. године.

И пре овог датума, када стиче

Оркестар хармоника Музичке школе са директором и диригентом Јовицом МилосављевиЋем

111

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

ПараЋински хор "КараЋорће” на врхунцу славе, тридесетих година

самосталност у раду, нижа музичка школа хорско и учено певање у Параћину датира
изнедрила је много, углавном хармоникаша, даље у прошлост.
клавириста и гитариста. Многима је то била
основица будућег позива, а неколико бивших Још 1880. године помиње се Георгије
ученика вратиће се опет у школу - као Крстић, хоровоћа певачке дружине. У
предавачи. школским извештајима забележен је као
учитељ музике и нотног певања Станоје Ј.
Почела је са радом 1952. године као Николић, хоровоћа у певачкој дружини и
самостална, да би две године касније по учитељ виолине, иначе ученик Стевана
сили закона била придодата Радничком Мокрањца и Стевана Шрама, издавач три
универзитету, па као део музичке школе у уџбеника. Своје велико име у српској музици
ћуприји. Николић ће остварити касније преласком у
Београд.
Данас Музичка школа "Миленко
Живковић” има око 200 ученика на осам "Караћорће” након Првог светског
одсека: клавир, хармоника, флаута, кларинет, рата прераста у праву музичку институцију.
труба, виолина, виолончело и соло певање. Развија се школа певања по Мокрањчевој
методи, формира властиту нототеку, покреће
Смештена је у бившој гимназији издавачку делатност. Друштво је имало свој
односно, основној школи ”ћура Јакшић”. Статут, правилник о понашању чланства,
Ради у оптималним услозима, има лепу своју споменицу.
камерну салу и под њеним окриљем раде два
хора, дечији и хор "Караћорће”. Певачко друштво "Караћорће” у
прошлости је најуспешнији репрезент
ХОР "КАРАЂОРЂЕ” ПО ДРУГИ ПУТ МЕЂУ параћинске културе. Друштво наступа широм
ПАРАЋИНЦИМА земље, да би 1926. године мешовити хор
победио на такмичењу хорова Србије и
”Прво параћинско певачко друштво”
званично основано је 1898. године. Мећутим, концерт преноси Радио Београд. Идуће

112

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

године, као домаћин српским хоровима ОКАРИНА У ЊУЈОРКУ
осваја друго место. Оно што је за фрулу и српска кола

Чести гости параћинског хора су био легендарни Сава Јеремић, то је за
највећи уметници, прваци београдске опере, окарину био Божидар Векић (Плана, 1901.)
који диригују и певају у хору.
Можда би и ово било довољно да се
На прослави 40. годишњице, 1938. каже ко је био и шта је значио Божидар
године, за своје заслуге добија чак два Векић, да се не знају следеће чињенице:
"краљевска клинца” за копље тада освештане Божидар Векић је сам правио своје окарине.
заставе. Тајном коју је он знао производио је најбоље
окарине на Балкану, њиховој постојбини.
Велики углед и популарност Друштва Тонска мерења на Етномузиколошком
огледа се и у огромном броју телеграма, институту показала су изузетно штимовање
честитки и писама поводом јубилеја. његових инструмената. У више
етномузиколошких музеја широм света
У том тренутку у Параћину су била (четири у Метрополитен музеју у Њујорку), то
су драгоцени експонати.
активна четири хора: Певачко друштво
"Јухор”, коме се приписује опозициони став, Случај је хтео да га у возу за Београд
Словенско делавско друштво "Цанкар”, при чује лично Сава Јеремић, чувени фрулаш,
СФС, хор руских Сокола и Караћорће. који га одводи на аудицију.

Хроничари бележе да је 1902. године у Виртуозно извоћење српских кола на
Параћину основано друштво "Станковић”, окарини, 1955. године доводи га у оркестар
хор средовечних људи, који су певали и на Радио Београда где остаје до 1977. године.
освећењу јагодинске цркве.
Оболео од астме враћа се у Параћин
Са почетком рата, гаси се рад где је и умро 1988. године у кући свога сина.
"Караћорћа”.
Векић је обраћен у више
Хорско певање после рата негује се и етномузикологија, а представљен је и у
даље, с тим да је сада тежиште на музичким енциклопедијама. Један је од
радничким културно-уметничким друштвима, дичних представника овог поднебља.
мећу којима предњачи "Цанкар” из СФС, под
воћством Димитрија ћорћевића-Миткета. ПОЗОРИШТЕ
Крајем XIX века, у Србији Јоакима
Дужи низ година ради хор у
параћинској нижој музичкој школи, под Вујића, ”отца позоришта”, који тек што убеди
управом Јовице Милосављевића. непросвећену власт у значај театра,
ударивши тако темеље српском позоришту,
Неко време и извесне успехе, као рашири се ”свет наивних и љупких сценских
најава, бележи параћински омладински хор, фантаста” и до Параћина и у њему наће
плодно тле.
а онда педесет година откад је ућутао, марта
1993. године, на иницијативу млаћих кадрова Путујуће групе, мешавине театараског
из музичке школе "Миленко Живковић”, и маћоиничарског, одвлачиле су са собом
обнавља рад певачко друштво "Караћорће”. немирне духове, а онда би се они враћали у
Хор је повела Надежда Милосављевић, свој град да у њему фанатичним жаром,
наставник музике и за три године најчешће борећи се са немаштином и
обновљеног рада параћински певачи бележе неразумевањем изводе "мимическа дејствија”
изузетан успех. Њихов наступ на јубилеју у не би ли "људски род бољим помоћу свог
Раваници високо је оценио патријарх српски позоришта”.
господин Павле, стални су гости у Жичи и
краси их широки репертоар хорске музике
свих жанрова.

113

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

П РВОДА п ЕТЛ1-1ТСЧО

п>\дл 11жтш™

|рдоШ ! ШОД.1» 6. ВОВЕМбра 1927. ГОД. Ј иропорЦм ЈРАНДШШЈ
У кормст Друштва ва Улепшаважа Параћина '

ВЕЛИКУ ЗАБАВУ СА ИГРАНКОМ

15. Представа и позоришним комадом Представа 15.

Кшд п 1ЈП|(ш лшп с «н1пк М чш 5 (шв. 1јпк1ј ЕшаНпшиНшш Т«» ЈмјгЛ
Л И Ц А:

Том* Аџија г. Базетић Гркљпп, веп’ отац г. Аврамонћ

К*та, вегоаа жс:10 г-ђа Бпзотићва С&лчо, н»епа:м*јкв г-ђа Аврамовићка

Стојак 1 г. Кааакцаћ Марко г. Вукашиковнћ

Спк* Ј Б,10“ г-ђа Акдрсјоапћка Магда, љего»а жена г-ца Ферфеловић

Арса. првдседиик г. Атакацкоккћ Полпцаја г. Казапџијевић

Васха, аегова вћи г-ђа Кааавџићка Кмет цвгансвн. т. Глвриловић

Мттае, вего« брат г. АадреЈпвћ Курт* г. Вућин
КОШТАНА г-ђ* Поповкћха П*вдЈр г. Јоваковнћ

Допђ« ев ј Вр*љ» 1.(3. мих« у «ук1 Х»џп Тоне 2. ход М»р«а 4. жол Мхтхе а 5. Ј уг. цци

К*ко с>' оо* забавадај« у коркст ДРУШТВА ЗА УЛЕВПЈАВАЊЕ ОАРАЋИНА - «ја I

јо агплац п »идап рад иа добрб Параћкка добро позиат - Управа се када што обвдвајој посета.

УЈНзва цвка II. ш ц ои(1. — ДШшљм јјши јјш!ј и » шшми1ц.

Почет.к у 8 ч*со»«. у »««.

МеЋу првима плакатима: документ о оснивању Дилетантског позоришта

Године 1905. јавља се уметничко корист Друштва за улепшавање Параћина,
друштво "Пролетер”, са секцијом првим велика забава са игранком и позоришним
организованим обликом театра у Параћину, комадом 'Коштана'.
чије су праве позоришне представе и
подстрек и основ за формирање каснијих Представа 15."
позоришта. Да ли је параћинско позориште
наследник тог Првог дилетантског позоришта
Измећу два светска рата у Параћину или Дилетантске групе Соколског друштва
раде више позоришних дружина и секција или и једног и другог, остаће тајна.
али две успевају да подигну рампу измећу Суштинске тајне ипак нема.
илузије и стварности. Чаролијом театра Позориште у Параћину је предмет потребе
"чинили су људски род бољим”. параћинске публике и небитно у односу на
фактографске податке, трајаће док та
Као дан оснивања параћинског потреба траје.
позоришта узима се 1. октобар 1926. године, Ко је за то заслужан?
када је основано ”Прво дилетантско Да ли је то Милка Марковић,
позориште града Параћина”. учитељица у Параћину, председница Кола
српских сестара, која је прва на забавама
На најстаријем сачуваном плакату Кола увела у програм играње једночинки.
институционализованог позоришта записано Десимир Милојковић, разводник на
је: трећој галерији, статиста у Народном

"У недељу вече, 6. новембра 1927.
године, у просторијама 'Тоанд хотела" у

114

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

позоришту, ратник на Солунском фронту, Миољуб В. Нешић, глумац, редитељ,
члан Драмске групе српских војника у уметнички управник и велики домаћин
Бизерти, власнику Фабрике бомбона, који Позоришта
вративши се у свој град доноси мирис
мастикса и уз њега у своме, параЋинском Слободан Ђукић, професор,
позоришту, као чика Деса, остаје до краја књижевник и управник Позоришта.
живота.
Душан Јовановић, глумац, редитељ и
Таса Бизетић, интелектуалац, студент велики ентузијаста театра.
Више комерцијалне школе у Паризу, где је
био члан Српске студентске драмске групе. Ловорике једнако припадају и свима
онима непоменутим управницима,
Милан Лазић, најпре редитељ редитељима, глумцима, сценографима,
путујуЋег позоришта Тоше Јовановића, а музмчарима, столарима, кројачима,
потом дугогодишњи редитељ Дилетантске електричарима, техничарима, разводницима и
групе Соколског друштва. пре свега и изнад свега, овој стрпљивој,
темпераментној, строгој и благонаклоној,
Живојин Павловић Жикишон, умној и толерантној публици параћинској, са
власник штампарије, редитељ, управник, којом параћински театар у истом ритму дише.
глумац и морално-материјални воЂа
параћинског позоришта. Од те давне 1926. године,, од првих
писаних трагова до данашњих дана,
Чеда Јовановић, професор, Позориште у Параћину припремило је 171
књижевник, редитељ, аутор представа и премијеру, одиграло преко 2.500 представа
управник Позоришта. пред 550.000 гледалаца у свом граду али и
широм земље.

Доајени: Милорад Саковић и Рашко Јовановић

115

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

У том, за наше културолошке прилике Позориште Параћин је три пута
дугом периоду, Позориште је увек тежило учествовало на најзначајнијој аматерској
неком новом облику, разбијало устаљене смотри Хварском фестивалу, два пута на
форме тежећи све већем квалитету у БРАМС-у. Носилац је ”Вукове награде” за
уметничкој и организационој форми. културу, Ордена заслуга за народ са
шездесетих разбија форму класичног театра сребрним венцем, три Октобарске награде
и прихвата авангардни талас играјући врло града Параћина и многих фестивалских и
успешно Јонеска, Пинтера, Шефера, Кеноа, позоришних награда.
Саројана... Прихватајући актуелно позориште,
последње деценије на ове даске доводи Ипак, највећа награда је увек пуна
еминентна пера српске драматургије сала Позоришта. И што посебно радује, то је
Поповића, Селенића, Симовића... и млада публика, која зна да оцени уметничко
еминентна имена глумачка. Тиме прихвата достигнуће.
изазов да се третира и оцењује по строгим
критеријумима, а то све, опет, да се ВИСОКИ ДОМЕТ ПИП-а
изоштреном укусу параћинске публике Седамдесетих година у Параћинском
пружи очекивани доживљај. Доживљај који
заслужује. позоришту започињу Октобарски сусрети
позоришних аматера, који временом
"Лажа и паралажа" параћинског прерастају у ревију најзначајнијих
позоришта једна је од високих домета, позоришних пројеката на тлу тадашње
награћена на БРАМС-у. Блиставе улоге Југославије.
пружили су Томица ћорћевић и Славољуб
Матић Године 1992., Позориште прихвата, по
концепту групе српских театролога на челу
Својом отвореношћу за са академиком Слободаном Селенићем,
професионалце и аматере, превазилазећи организацију фестивала позоришних
локалне оквире, параћинско позориште праизведби.
функционише не као професионално,
полупрофесионално или аматерско, већ само Наиме, фестивал првоизведених
као Позориште, представа на српском језику, конципиран је
најпре као подстрек српском театру за
разбијање униформности репертоара.

По основној замисли фестивал
окупља седам позоришних представа које су
обележиле сезону у српском глумишту,
односно на српском језику.

За веома кратко време, четири
године, Фестивал ”ПИП” (првоизведене
представе), заузео је своје место у
културном календару Србије и обезбедио
параћинској публици тридесетчетири
првоизведене представе у продукцији свих
значајнијих театра из Србије, од Народног
позоришта из Београда, до лесковачког.

Високе и значајне награде на
фестивалу додељује Министарство за
културу републике Србије, које и један
покровитеља.

116

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

У години великог јубилеја бившем рударском насељу, сада
параћинског позоришта, седамдесет година туристичком месту.
од оснивања, обележиће се и први јубилеј
ПИП-а, петогодишњица. Кроз колонију, неки у више наврата,
прошла су и таква уметничка имена као што
ЛИКОВНА КОЛОНИЈА СИСЕВАЦ су Пећа Милосављевић, Миливоје Мића
Уметничка колонија Сисевац, прве Николајевић, Стеван Боднаров, Даница
Антић, Оливера Грбић и низ других из свих
станаре примила је 1. августа 1975. године. крајева Југославије.
Основана од стране тадашњег СИЗ-а културе
и уз подршку Скупштине општине, Сисевачка Мотиви са Колоније углавном су
колонија имала је за циљ да својим везани за Сисевац, извор Црнице, за бројне
одржавањем обезбеди ликовне радове за манастире и цркве у овом крају. Слике су
будућу галерију савремене уметности у поверене на чување Завичајном музеју у
Параћину. Параћину, а није редак случај да су
изложене у јавним објектима, у недостатку
По правилима колоније сваки учесник сталне галерије.
дужан је боравећи на Колонији да
организатору остави један свој рад. Било је СУСРЕТИ СЕЛА
случајева да уметници оставе и више својих Сусрети села општине Параћин је
радова у знак захвалности, а велика заслуга
за ове дарове припада тадашњем секретару манифестација која дуги низ година окупља
СИЗ-а Миливоју Вучковићу, који је надарену омладину са села и омогућује јој
организовао и бринуо да се уметници осећају да покаже своја уметничка стремљења и
уважено и инспиративно у овом прелепом достигнућа, уз ни мало лак задатак да

Један од најуспешнијих фолклорних ансамбала на Сусретима села био је поповачки

117

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

се забележе и запамте сеоски обичаји на приредбу која задире у племенити задатак
свадбеним весељима, славама, мобама, неговања и очувања етнолошких вредности
поселима ... поморавског села.

Последњих година ово такмичење има Неговање изворне песме, такмичење
знатно виши уметнички ниво и интересовање фрулаша, припремање домаћих, старих
за њега не јењава. српских јела, изложба пољопривредних
производа и друга догаћања која прате
СЕЛО МОЈЕ ЗАВИЧАЈУ МИО Фестивал, доказ су духовитог осмишљења
Међу најстаријим манифестацијама ове приредбе што јој гарантује дуговечност.

Фестивал певача аматера ”Село моје завичају Од првог Фестивала до овогодишњег,
мио”, за 33 године постојања превазишла је председник организационог одбора био је
свој првобитни разлог оснивања. Врло Душан ПетровиЋ, судија за прекршаје у
духовито осмишљана, из године у годину, од пензији.
фестивала певача прерасла је у фестивалску

118

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

СПОРТ И РЕКРЕАЦИЈА

У ЗДРАВОМ ТЕЛУ...

ФУДБАЛ У Општинској лиги регистровано је 24
Фудбалска игра и у Параћину, по фудбалска клуба:

популарности, бројности играча, успешности, ”Борац”, Бошњане,
на првом је месту и превазилази одредницу "Младост”, Рашевица,
"споредне ствари”. Уз друголигаша ”Врапчане”, Параћин,
"Јединство”, српсколигаше ”СФС Борац” и "Караћорће”, Шавац,
”Цемент”, још 34 фудбалска клуба у општини ”Слога”, Доње Видово,
Параћин бране боје својих фабрика, села, "Јединство”, Ратаре,
”Полет”, Забрега,
месних заједница. ”Младост”, Сикирица,
Фудбалски клуб "Текстилац” део је ”Херој”, Бусиловац,
"Моравац”, Горње Видово,
спортског друштва Индустрије текстила "Будућност”, Лебина
"Бранко Крсмановић”, члан је Поморавске ”Јединство”, Доња Мутница,
зоне. У истом рангу је и ”Радник” из "Слобода”, Крежбинац,
Давидовца. ”Железничар”, Клачевица
"Морава”, Шавац,
Следе клубови који се такмиче у ”Исток 63”, Плана
Окружној лиги: "Давидовац”, Давидовац.

”3емљорадник”, Стрижа,
”ИСК”, Извор,
"Шумадија”, Трешњевица.

У мећуопштинској лиги такмичи се Ван такмичења у 1996. години су:
пет клубова: "Омладинац”, Шалудовац,
”БСК”, Буљане,
”Раднички” из Текије, "Младост”, Горња Мутница,
”Напредак” из Дреновца, "Лешјанин”, Лешје,
”Јухор” из Поточца, ”Вихор”, Голубовац,
”Хајдук” из Чепура и "Напредак”, Својново.
"Напредак” из Стубице.

119

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

Клубови се оснивају, боре, постижу успехе, а онда нестају. Као и и људи: Ф.К. "Врапчане"

Организацијом такмичења у 1920. године бранио за београдски БСК. Од
Општинској лиги бави се Фудбалски савез тада се ”лопта игра” организованије и 1923.
општине Параћин, основан 1947. године и године оснива се ногометашки клуб
који је асоцијација свих фудбалских клубова. "Караћорће”, који се надиграва са клубовима
Од оснивања до 1996. године, није било из околних градова.
паузе у одржавању фудбалских првенстава.
Ускоро Караћорће добија месне
Данас је у ФСО Параћин ривале Стакларац и ПСК.
регистровано преко 2.400 фудбалера сениора,
омладинаца, кадета и пионира, 50 тренера и У Стакларцу су играли углавном
50 активних фудбалских судија. странци, Чеси, Немци и Словенци, радници и
мајстори из Српске фабрике стакла”, док је
Ф.К. ЈЕДИНСТВО-ЦЕМЕНТ ПСК окупљао параћинску омладину.
Фудбал се у Параћину играо и пре
Оснивач ПСК био је апотекар Марић,
Првог светског рата, о чему сведочи чији је син играо фудбал. Материјално и
обавештење за тренинг фудбалера спортског организационо на вишем нивоу, ПСК
друштва Јединство, са назначеном годином надјачава Караћорћа и део играча прелази у
оснивања 1911. Најактивнији у спортском ПСК.
друштву и ногометашкој игри били су
параћински ћаци и студенти на распустима. Највероватније почетком јула 1930.
године, у интересу спорта и фудбала, долази
Прву, праву фудбалску лопту у до фузионисања ова два клуба у спортско
Параћин доноси Таса Бизетић, који је до друштво под именом које и данас
носи-Јединство. Први председник био је

120

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

Милан КазанџиЋ, банкарски чиновник, са попречним пругама. Тај се комплет може
потпредседник Таса Бизетић, благајник Раде видети на старим фотографијама.
Петровић, мећу члановима управе био је
Петар Петровић, штрикер и Никола Овај клуб се такмичи у Крагујевачком
Петровић, ћурчија. За годину оснивања лоптачком подсавезу, са јагодинским
задржана је 1923., година оснивања клубовима ЈСК и Хајдуком, ћупријским
Караћорћа". Граћанским, Синћелићем из Свилајнца,
Манасијом из Деспотовца...
Зграда Хипотекарне банке: Место
оснивања "Јединства”, 1930. године Највећи успех ФК Јединство бележи
1933. године, када постаје првак жупе, потом
Штрикер Пера Петровић за побећује скопски Вардар и игра за ”Јужни
новоформирани клуб у својој радионици куп” али куп осваја нишки Граћански.
израдио је комплет дресова зелено-беле боје
Интересантно је да се после тог
великог успеха, растура први тим и клуб се
подмлаћује. Од старијих играча остали су
само браћа Гајтовић.

У то време, до рата, Јединство стално
игра у Крагујевачком лоптачком подсавезу. У
Параћин долазе да играју крагујевачки
клубови, Шумадија из Аранћеловца, клубови
из Чачка и Краљева.

У току рата спортска активност у
Параћину не јењава. Фудбал су играли осим
Јединства и Соколи.

Спортско друштво Јединство имало је

Један од тимова ”Јединства” из 1942. године

121

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

у садржају осим фудбала и бициклизам, МеЂу онима ради којих је публика
скијање, бокс, шах, драмску секцију, музички долазила на стадион и пратила их на
састав. Друштво организује пре и током рата гостовањима по околоним и даљим местима,
у Соколани (Југодрво) и кафани "Зајечар” пешице или шпедитером, били су њихрви:
(код Споменика) забаве под именом ”3елене Толе, Аца Кеза, Тома Ханапи, Драшко, Мали
ноћи”, и на њима прикупља добровољне Савић, Врабац, Панта Машинче, Пајко, Влада
прилоге, односно организује лутрије за Љепка, Јоле, Ченди...
набавку пакета за Параћинце у немачком
заробљеништву. Јединство у наредним годинама,
после чувених утакмица у квалификацијама
После рата Јединство мења име у са ФАП-ом из Прибоја, улази у Српску лигу.
”Слога”, за кратко време, па "ПараЋин”, Тада је тим појачаван фудбалерима са стране
затим "Бранко КрсмановиЋ”, које се скраЋује и памти се тројка из Бора, Илија Вранов,
на "Бранко”, иза тога клуб се зове ”Радник”, Фани Сокочанин и Хари, који су се за зелене
да би 1950. године вратио своје име боје Јединства борили свим срцем.
"Јединство”.

Тим "Јединства" са стручним штабом у Сплиту

Те године Јединство игра у Српској Други од три блистава стуба успеха
лиги, одакле испада и опет игра у Јединства, после освајања ”Јужног купа”
Крагујевачком подсавезу. 1933. године, био је пласман у осмину
финала Купа Југославије и утакмице на
До шездесете године у Јединству се сплитском Пољуду, 10. октобра 1984. године.
одвија, рекло би се стабилизација. Тим су
чиниле искључиво локалне снаге. ТакоЂе и До Сплита Јединство је пребродило
управу чине Параћинци, мећу којима, Раднички из Крагујевца, Галенику из Земуна,
председник Драги Аранћеловић, агилни ФК Смедерево и Слободу из Тузле. Ова
Немања Тасић, Мика Урошевић, Мирко последња била је утакмица са рекордном
Урошевић, Бане Милошевић, Слободан посетом на старом стадиону.
Кундаковић и други.

122

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

Утакмица са Хајдуком изазвала је Каштеварац, Петковић, Матић, Панић,
огромно интересовање и велики број Миленковић, Милић, Мирковић, Мија
навијача из Параћина, авионом, возовима, па Милићевић, Пеливановић, Костић, Љ.
чак и аутомобилима, путовао је у Сплит. Анћелковић, Мишко Милићевић,
Возачи теретњака околних аутопревозника Стефановић...
удешавали су да им се туре тих дана
завршавају у Сплиту. Радио Светозарево Тренер тог тима био је Момчило
директно је преносио утакмицу. За ту Томић.
прилику позајмљен је репортер Радио
Београда Јордан Ивановић. У мећувремену, сходно амбицијама, у

Резултат 5:0 за Хајдука није био етапама, подиже се практично нови стадион
стварни одраз снага. Јединство је пружило који би одговарао будућем статусу клуба,
изузетну игру до 61. минута када судија савезног лигаша. Велелепни објекат, са три
Куленовић узима ствар у своје руке и стране окружен трибинама, са пратећим
досућује непостојећи једанаестерац. ”Није садржајем, помоћни терени, ложа, семафор.
требало ово Хајдуку”, коментарисаће пословни центар, а од свих се издваја Дом
сутрадан хрватска штампа, хвалећи у исто спортиста, како је названа зграда у којој се
време игру Параћинаца. налазе просторије управе и економата и
клупске просторије. Стадион је био велики
”Много лепог и доброг доживесмо у финансијски захват који су поднели
те славне дане”, записао је стари хроничар, Скупштина општине и Фабрика цемента
те нам дужност налаже да запамтимо имена ”Нови Поповац”. Стадион је свечано отворен
тих људи, који славу Параћина пронесоше до 13. октобра 1995. године.
Сплита: Богосављевић, Д. Анћелковић
Трећи стуб успеха Јединства је
најновијег датума. Остварена је вечита жеља,

"Јединство" данас

123

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

нешто што је одвајкада припадало ПараЋину Фудбалери СФС Борца такмиче се
као граду и Јединству као тиму - Јединство, такође у тређој дивизији, Српској лиги и
сада под именом Јединство-цемент најбројнији је клуб у СД СФС Борац.
пласирало се у Другу лигу. Последњих година односи међу градским
клубовима уређени су и унапређени. Месни
Био је то метеорски успех. Најпре, по ривалитет, који је некада ишао и до неукуса,
тадашњој организацији такмичења из Српске, сада је договором клубова усмерен ка
Јединство улази у Другу Б лигу победом над заједничком деловању према врхунском у
Трепчом из Косоврке Митровице 24. маја фудбалу. Таква сарадња ФК СФС Борац и ФК
1995. године, а потом већ 10. децембра 1995. Јединство веђ је дала запажене резултате.
године, после полусезоне, постаје члан Друге
А лиге, обезбедивши пласман два кола пре КОШАРКА И ОКК ПАРАЋИН
краја првенства. Упркос томе да су млади и

Тим који је обезбедио пласман у Дргу школовани у Парађин врло брзо после
А лигу чинили су: Судимац, ЈовиЋ, ВасиЋ, ослобођења донели прву кошаркашку лопту,
ЛазиЋ, МарковиЋ, МилошевиЋ, ФилиповиЋ, формирали клуб при Спортском друштву
НешковиЋ, ПантелиЋ, РистиЋ (капитен), "Борац”, организовали демонстрационе
ТодоровиЋ, МанојловиЋ, СтоиљковиЋ, утакмице, између осталих и са "Црвеном
ПетровиЋ, МилиЋевиЋ, ПејиЋ, БошковиЋ, звездом", кошарака у Парађину почиње да
ЋорЂевиЋ, СтојановиЋ, КостиЋ, СмиљковиЋ, живи тек шездесетих година. Не треба
ПавловиЋ, СретеновиЋ и ОбрадовиЋ. заборавити и покушај са женском екипом
К.К. ”Борац”, која је под вођством инг. Живе
Шеф стручног штаба био је Бошко Маркова играла педесетих на турнирима по
ПродановиЋ са помоЋницима Драгољубом околним градовима али организованије
КостиЋем, голгетером Јединства и легенда кошарка се игра десетак година доцније.
параЋинског фудбала, покојни Риста
АризовиЋ. Почело је у школама. У Стакларској
”мушка”, а у Економској "женска”. При
СПОРТСКО ДРУШТВО Економској школи формира се 1967. године
СФС БОРАЦ први такмичарски клуб од девојака под
именом "Економист”, који досеже ниво
СФС Борац једно је од најстаријих Регионалне лиге.
спортских друштава у ПараЋину али и међу
последњим у Србији од спортских друштава Данашњи Омладински кошаркашки
у правом смислу. клуб "Парађин” основан је 15. новембра
1970. године, Први председник био је Стеван
Основано је давне 1927. године. Митровиђ, тренер мушке екипе Александар
Окосница је био фудбалски клуб Стакларац, Милиђевиђ, професор фискултуре у
а око њега се касније изродио читав миље Гимназији, а његов колега Видосав Крстиђ,
радничких спортских клубова. Време и тренер девојака. За две године кошаркашице
услови гасили су неке, а рађали су се нови. из ПараЋина освајањем другог места на
јуниорском турниру првенства Србије,
Данас, у СФС Борац са успехом раде испред Црвене Звезде, Партизана, Војводине...
фудбалски, одбојкашки, стонотениски клуб и
стрељачка дружина. Одбојкашки клуб СФС Доласком за тренера професора
Борац одређен је за носиоца развоја одбојке Божидара ђорђевиЋа, ентузијасте који је и
као члан Прве српске лиге (тређа дивизија). данас активан, настаје златни период женске
Стонотенисери се такмиче у Српској лиги, а кошарке у ПараЋину. Девојке најпре доносе у
стрелци се такмиче турнирски и носиоци су
неколико титула првака државе.

124

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

доносе у ПараЋин титулу јуниорских Благотић, Никола Благојевић, начелник среза
првакиња Србије, а затим се високо параћинског, Миодраг Пандуровић,
пласирају, на савезном првенству у Загребу, старешина среског суда, Влада Јевтић,
освајајући четврто место. Круна успеха ове председник општине, инг. Тома Максимовић,
генерације је пласман у Прву савезну лигу. инг. Миле Николић, индустријалац, Никита
За тадашњу екипу ОКК "Параћин” наступале Саљников, директор гимназије, Светислав
су: Славица Сретеновић (јуниорска Драгачевац, срески начелник у пензији и
репрезентативка Југославије), Ивана Мирчић, Душан Нешић, апотекар.
Весна Петровић, Јелена и Александра
Торњански, Сенка Лалић, Гордана Аероклуб у Параћину за врло кратко
Тарановска, Зорица Стевановић, Мирјана време постао је један од најактивнијих и
Добросављевић, Евица Стојковић и Катица најбројнијих клубова Обласног одбора
Николић. Крушевац. Одржавани су аеродани на
Вашаришту, простору измећу садашњег
Одласком ове генерације али и стадиона и аутобуске станице, по некада и
променом система такмичења Параћинке се два пута годишње.
такмиче у републичкој лиги, да би 1992.
доспеле у Прву ”Б” лигу. Нове Аероклуб обнавља свој рад десет
трансформације, материјалне тешкоће, година после ослобоћења и први падобранци
неискуство младе екипе, не спречавају да скачу у септембру 1955. године. У овом
клуб остане у врху српске кошарке. наступу, на Хектарима, утрини више
Параћина, изведена су 22 скока, пред око
Доказ су резултати из сезоне 95/96. 4.000 Параћинаца и уз присуство свих
Кошаркашице су без пораза освојиле руководстава, партијског, општинског и
шампионат Прве ”Б” лиге и после успешних војног. Митинг је оцењен у штампи као веома
квалификација и сада се такмиче у Првој успео.
”А” лиги. Тренер ове генерације је такоће
параћински кадар Александар Марковић. Од тада успех је саставни део рада у
аероклубу ”Наша крила”.
Мушка екипа ОКК "Параћин”, после
почетних успеха, дужи низ година одржава Обука параћинских падобранаца све
се у Регионалној лиги. до 1968. године одвијала се на аеродромима
у Вршцу, Нишу, Приштини, Смедеревској
АЕРО-КЛУБ ”НАША КРИЛА” Паланци, а тада се отвара аеродром у
Прве авијатичке манифестације, Давидовцу.

аеро-дани у Параћину изазвале су велико На свом аеродрому, уз своје авионе,
интересовање граћанства, од којих су многи своје пилоте, своје наставнике падобранства
имали летачко крштење, тог 20. јула 1930. и летења, ”Наша крила” бележе изузетне
године, пишу ”Време" и "Политика”. резултате. Заправо то је логични след
постигнутих успеха спортских падобранаца
Пет година доцније, у Параћину се Славољуба Годића, који је 1963. године
оснива повереништво Аероклуба, обласног освојио четири светска рекорда, Јеремије
одбора Крушевац, да би 1939. године Панића и Чедомира Јовичића, исте године
Параћин основао свој аероклуб. оборили по један светски рекорд и више
државних.
У присуству преко двестотинепедесет
чланова оснивача, крајем фебруара 1939. Драгица Башчаревић стални је члан
године у Соколани, формиран је Месни државне падобранске репрезентације од
одбор аероклуба. У прву управу аероклуба 1974. до 1978. године. Иза ње долазе
ушли су: арт. потпуковник Владислав Љубиша Наумовић, пет пута републички

125

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

Аерорели на аеродрому Давидовац

првак, два пута државни, носилац "Златног Спортски пилоти Миодраг Јовановић,
орла” Ваздухопловног савеза Југославије, Љубиша Наумовић, Томислав Шалетић,
Учесник Балканијаде и свтског првенства у Ратко Јовановић и Александар Годић, на
релатив скоковима. свим следећим првенствима Србије и
Југославије за аероклуб ”Наша крила”
Светлана Симић, пет пута републички резервишу прво или друго место.
првак, 1983., 1984. и 1985. године државни
првак, учесник два светска првенства и једне Прецизна статистика аероклуба каже
Балканијаде. да је до сада обучено 600 падобранаца, 40
пилота једрилица, 45 пилота авиона, више
Све параћинске падобранце дуго десетина наставника падобранства, више
година тренирао је Славољуб Годић. Екипа десетина наставника моторног летења и
”Наших крила” три пута је освајала државно једриличарства, инструктора за падобранство
првенство и пет пута републичко. и 10 авио механичара.

Последњих година и летачи, моторни Од почетка летења на аеродрому
пилоти ”Наших крила” проносе славу Давидовац оставрен је налет домицилних
параћинског аероклуба. На аерорелијима и авиона у трајању од 4.804 часова у 18.119
такмичењима у прецизном летењу Параћинци летова, 991 час лета једрилица у 225 часова
су од 1990. године стални чланови државне и изведен 13.961 скок падобраном.
репрезентације. Спортски пилоти Миодраг
Јовановић и Томислав Шалетић учествују За постигнуте резултате клуб је два
на светском првенству 1994. у Чешкој. Њих пута награћиван Октобарском наградом,
двојица годину раније освајају 2. односно 1. Исту награду понели су и пилот и тренер
место и аероклубу доносе први наслов Славољуб Годић, Драгица Башчаревић и
Светлана Симић.
екипног првака Југославије.

126

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

ВАТЕРПОЛО са око 200 младих играча. Њих тренира
Реновирањем некадашњег градског четири тренера. Клуб има своју школу
пливања и школу ватерпола.
базена, једног од најлепших објеката те врсте
ПЛИВАЊЕ
у околини, 1967. године, створени су услови Основан 1967. године, када и
за спортове на води у Параћину.
ватерполо, пливачки клуб "Црница”, осим
Олимпијских размера али без рекреативног пливања у току летњих месеци
одговарајућих пратећих услова, базен је био и обуке непливача, није имао значајније
довољан да у њему почну свој спортски резултате.
живот пливачки и ватерполо клуб под
именом ”Црница”. Изградњом покривеног базена у Хали
спортова подиже се ниво рада и почињу да
Показало се да је игра са лоптом на бележе значајнији резултати. У генерацији
води привукла пажње Параћинаца, ма да је и пливача која је почела да се ствара у новом
пливање имало мање-више успеха. базену, осваја се и прва медаља. Њу је 1990.
године зарадио Слободан ћурћевић-Биџа на
Година 1993. је година узлета кадетском првенству Србије освајањем
ватерполо клуба ”Црница”, који од 7. јуна трећег места у дисциплини, 1.500 метара
наступа као засебан, ватерполо клуб. За слободно.
првог председника изабран је Борис
Рибаровски. Кроз три године пливачи у Параћин
доносе и прву титулу првака Југославије.
Ватерполисти "Црнице”, захваљујући Њен носилац била је пионирка Марија
покривеном базену у Хали спортова Јовановић.

припремају се ван сезоне, а лети турнирски Последње три године, најуспешније су
играју у Српској лиги и 1993. године освајају у раду клуба. Предњаче Милан ћурић, који
3. место на првенству Србије. То им осваја 10. место на кадетском првенству
обезбећује пласман у ЈАЛ (Југословенску Европе, а Марија Јовановић на цењеном
аматерску лигу), односно другу дивизију турниру у Минхену 1996. године осваја друго
југословенског ватерпола. место у дисциплини 100 метара лећно.

Нови степен такмичења захтева нова Млади пливачи "Црнице” сада су
средства и ”Црница” приступа СД Цемент, државни кадетски репрезентативци, са
при Фабрици цемента у Поповцу, где је тенденцијом даљег успеха, зацртане
формацијски и данас под именом олимпијске репрезентације. У томе им
"Параћин-цемент” помаже широко друштвено разумевање и
посебно заинтересованост појединих фирми
Идуће године, 1994., "Параћин-цемент” за финансијску подршку врхунских
осваја првенство у источној групи ЈАЛ и у спортиста (Чоколенд).
плеј-офу у Параћину осваја 3. место, мећу
осам екипа. Тиме обезбећује улазак у ЈУВАЛ, Данас у ПК ”Црница”, под
прву савезну лигу, где се такмичи трећу руководством тренера Љубише Јовановића,
сезону и лагано се пење ка средини табеле. такмичарски плива око стотину деце, која су
најпре прошли кроз школу пливања у клубу.
"Параћин-цемент” 1996. године
постиже пласман у четвртфинале Ју-купа, ПСД "ЈАВОРАК”
што се бележи као највећи успех. Планинарско смучарско друштво

За свој рад и успехе ”Јаворак” под овим именом основано је 1948.
"Параћин-цемент” 1994. године добија
октобарску награду општине Параћин.

Данас у "ватерполо клубу играју 18
играча првог тима и четири млаће селекције

127

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

године. За првог председника био је изабран "ЛОВАЦ", часопис за лов, шумарство
ћорће Живковић. Већ 1950. године, уз и рибарство, ОРГАН САВЕЗА ЛОВАЧКИХ
помоћ, планинари зидају прелепи Дом на УДРУЖЕЊА У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ
Грзи.
Под моГном Заштитом Његовог
Дом одмах постаје стециште Величанства Краља Србије Александра I
многобројних планинара из целе Југославије,
као и заљубљеника у нетакнуту природу, Београд, 1. јула 1902. године
какво је још увек подручје Јужног Кучаја.
Управа Савеза Ловачких Удружења у
Као секција ПСД "Јаворак”, 1960. седници својој од 19. јуна 1902. године
године оснива се орјентирски спорт, који одлучила је: да прими у Савез и Ловачко
бележи изузетне успехе. Неколико чланова Удружење које је основано у Параћину на
доспева до државне репрезентације и збору тамошњих ловаца, који је Збор одржан
постижу завидне резултате у Европи. на дан 12. Маја 1902. године.

Данас је орјентирски спорт у застоју, Ново Савезно Ловачко Удружење
као и већи део активности ПСД "Јаворак”. зваЋе се "Параћинско Савезно Ловачко
Удружење”.- Збор је изабрао себи и Управу у
Календар планинара ипак се и данас којој су председник г. Јован АндриЋ
остварује, мада је мањи по обиму од пензионер, потпредседник г. Јулијус Минх
времена када су параћински планинари индустријалац, пословоба и благајник г. Таса
"прејахивали” европски значајне врхове, и Шљивић управник Поште и телеграфа;
када су у својим књижицама бележили чланови Управног одбора: г.г. Мита Рурић
освајања свих југословенских врхова у трговац, Лео Најман директор фабрике
бившој држави. штофова, Алекса Кнеселац касапин; чланови
Ловачког суда г.г. др. Јосиф Недок лекар,
ЛОВАЧКО УДРУЖЕЊЕ

Гоупа чланова ловачког друштва "Параћин" после успешне хајке на вука

128

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНД

Милош Ристић шеф железничке станице, високу дивљач и безброј солишта. Некада
Душан Богдановић срески писар. више, а данас је једна петина ловних терена
остављена за резервате ниске и високе
Иницијатива за оснивање овог дивљачи.
Удружења потекла је од г. Јосифа Недока,
среског лекара, коме је Збор због тога КАРАТЕ КЛУБ "ЦРНИЦА”
изразио своју захвалност.” Један од спортова чији је развој

Од тог далеког времена до данас омогуЋила изградња Хале спортова,
Ловачко удружење "Параћин” домаћинским несумњиво је карате.
газдовањем одржало је своје ловиште од
завидних 47.888 хектара. Посебну драж Карате клуб "Црница” основан 1974.
параћинским ловцима представља године. Овај модерни спорт прихваЋен је
разноврсност терена, а самим тим и врло брзо од младих и најмлаћих у ПараЋину.
дивљачи. Моравска плодна поља, засејана
разноврсним културама и храстове шуме на Успон такмичарског карате спорта у
западу, станиште су зечије, фазанске и друге ПараЋину почео је 1994. године, што се
пернате дивљачи. поклапа са доласком Драгана ВулиЋа и
Адама ЖивковиЋа за тренере у клубу.
Брдска ловишта и тераса, која се
лепи на Јужни Кучај идеални су и богати Мада је иза каратиста "Црнице”
срнећом дивљачи, јеленима и дивљом безброј турнирских медаља, резултатски се
свињом. издвајају 2. и 3. место на првенству Србије
1994. године у категорији "нада”, друго место
Преко хиљаду ловаца чланови су јуниорки на првенству републике, друго
Удружења које у својој фазанерији произведе место Томице РадојевиЋа, 1995. године и исти
годишње по 14 до 15 хиљада фазанчиЋа. Од резултат Ивана АнтанасијевиЋа 1996. године,
тога половину враЋа мајци природи, а другу такоЂе у категорији ”нада”.
половину размењује или продаје другим
удружењима. Ловачко удружење у намери да Данас карате клуб окупља преко
поспешује лов и ловни туризам, у стотину чланова свих узрастних категорија.
планинским ловиштима Јужног Кучаја Такмичи се турнирски и најзначајније
изградило је 14 чека, 15 хранилишта за резултате и даље бележе млаЋе категорије
каратиста.

129

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

130

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

НАЈПРЕ БИ У ПАРАЋИНУ:

Шанчеви на КараЂорћевом брду, Помор народа од епидемија куге у
раније Турско брдо и Жуто поље, прокопани Параћину десио се 1837. године.
су 1805. године, у ноћи после Иванковачке
битке. Копали су их Изворци које је Прву женску-домаћичку школу
предводио Илија Барјактаревић. основала општина параћинска 1845. године.
Заслуге се приписују контрадикторном
Први ослободилац Параћина 1806. Татар-Богдану ћорћевићу.
године, био је војвода Петар Добрњац.
Књажевски млин-воденицу на Црници,
Параћинци подигоше ослободилачку 18. марта 1838. године пушта у погон Јохан
буну против Турака 1832. године. Вајнхапел, Немац из Сремске Митровице.
Млин меље фино бело брашно, гриз брашно
Први параћински суд установљен је и друге врсте финог брашна, до тада
1832. године и његове оштре пресуде, према увожене.
Турцима "наљутише” књаза, који им
посаветова ”да не трче пред руду”. Поједини аутори су мишљења да се
тај објекат може сматрати зачетком
индустрије у Србији.

Основна школа у Параћину основана Телеграф у Параћину прорадио је
је 1833. године. 1861. године.

Већ 1835. године, у Параћину је било Апсана у Параћину подигнута је 1859.
преко 40 дућана. године.

131

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

Први срески лекар уговором у на њему звоно, поклон београдског трговца
ПараЋин је стигао 1861. године. Михајла Терзибашића, поводом смрти
његовог оца, што је било и записано на звону.

Поред старе цркве Св. Марка, 1862. Пројекат пруге узаног колосека за
започета је нова црква. Срушила се у току Зајечар завршен је 1895. од стране
градње 1864. године, 24. октобра увече. због краљевског директора М.Д. Стојановића и
лоше конструкције торња. његовог инжењерског тима.

Прва читаоница у Параћину отворена Фабрика за израду цемента прорадила
је 1869. године. је 1889. године.

Прва апотека отворена је у Параћину Прва параћинска задруга за
1874. године. мећусобно помагање и штедњу основана
1897. године.
Прва Нижа Гимназија у Параћину
основана је 1878. године. Граћанска школа отворена је 1899.
године.
Прву повлашћену фабрику за израду
сукна, шајака, чохе, ћебади, гајтана и Друштво Радничка једнакост основано
вунених предива у Србији, подижу чешки је у Параћину 19. јуна 1891. године.
Јевреји, браћа Минх у Параћину на источној
страни града 1879. године. Прва фабрика за израду месних
конзерви подигнута је у Параћину 1901.
Била је то највећа фабрика у Србији. године.

Нова црква започета је 1884. године "Станковић” певачка дружина
према пројекту арх. Илкића. Због недостатка основана је 1902. године.
новца градња је прекинута 1886. године.

Новчани завод А.Д. Параћинска Параћинко радничко друштво
штедионица, са капиталом од 100.000 динара, основано је 27. јула 1903. године. Имало је
основан је 1887. године. хор, драмску секцију, бринуло о својим
члановима. Наследник друштва "Једнакост”.
Параћинска задруга А.Д. са капиталом
од 50.000 динара, основана је 1897. године. Ловачко удружење "Параћин”
примљено је у Савез ловачких друштава
На параћинској цркви 1897. године краљевине Србије 1903. године.
постојао је торањ звоника висок 47 метара и

132

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

Прва првомајска прослава у Болница у Параћину основана 1950.
Параћину одржана је 1904. године. у године.
организацији ССДС.
Први турнир у брицу одржан је у
Минхова фабрика сукна и чоје ПараЋину под називом ”МОРАВА 96.” у
изгорела 1904. до темеља. На истом месту хотелу "Петрус”, у организацији овдашњег
подигнута је фабрика стакла. Бриџ клуба ”Пик ас”, 27. априла 1996. године.

Гимнастичко (спортско) друштво УДРУЖЕЊА И КЛУБОВИ У ПАРАЋИНУ НЕКАДА
"Душан Силни” основано је 1906. године. И ДАНАС

Први регулациони план ПараЋина Удружење трговаца
урађен је 1907. године. Удружење занатлија
Женска подружница са жен. радн.
Српска фабрика стакла подигнута је школом
1907. Свечано пуштена у рад септембра Женско друштво "Кнегиња Зорка”
(3./21.) 1908. године. Земљорадничка задруга
Удружење железничара
Први штрајк радника СФС десио се у Учитељско удружење
јануарау 1909. године, после тромесечног Удружење носилаца Албанске
неисплаЋивања надница. споменице
Удружење резервних официра
Пруга узаног колосека Друштво за улепшавање вароши
Параћин-Зајечар изграћена је 1911. године. Месни одбор црвеног крста
Соколско друштво
1912. "инсталисана” је у Српској Синдикати УРС
фабрици стакла, на Црници хидроцентрала, Синдикати ЈУГОРАСА
која је осим фабрике, снабдевала струјом и Ротари клуб
град, за осветљење, као и први биоскоп. Инд. ватрог. чета Фабрике штофа
Инд. ватрог. чета Фабрике стакла
Фабрика штофова браће Теокаревић Певачко друштво "Караћорће”
почела је са радом 1921. године. Ловачко друштво
Коло Српских сестара
Дилетантско позориште у Параћину Стег скаута
основано је 1926. године, али није најстарија Шах клуб
позоришна трупа у Параћину. Граћанска касина са читаоницом
Словенско делавско друштво "Цанкар”
Радничко друштво "Јухор”
Месни одбор аероклуба
Хор руских сокола
Спортско друштво Јединство
Фудбалски клуб ”Борац”

133

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

Прилагобено новом времену, Удружење заштите на раду
потребама и условима, у Парабину бележимо Друштво за спорт и рекреацију
нова удружења грабана и клубове али и оне инвалида рада
који настављају традицију:: Ауто-мото друштво
Књижевни клуб ”Мирко Бањевић”
Ловачко друштво "ПараЋин” Ловачко друштво Извор
Друштво за борбу против шећерне Друштво добровољних давалаца крви
болести Клуб фризера креатора
Одред извиЂача ”Бранко КрсмановиЋ” Планинарско смучарско друштво
Општинска организација пензионера ”Јаворак”
Општинска организација инвалида рада Друштво љубитеља и заштите птица
Одред извићача и планинки Доње ”Оаза”
Видово Општинска организација глувих и
Мећуопштинско друштво социјалних наглувих
радника Луткарска сцена ”Весела срца”
Друштво рачуноводствених и Омладински савет
финансијских радника Добровољно ватрогасно друштво
Радио клуб ”Франц Розин” "Параћин”
Радио клуб "Железничар” Еколошки покрет "Параћин”
Школско друштво за физичку културу Друштво за заштиту животне средине
"Крсманац” ”Брза”
Општински ватрогасни савез Друштво за лепоту живљења и
Феријални савез неговање традиција града Параћина
Општинска организација покрета Општинско удружење жена
горана Удружење савеза бораца НОБ
Општинска организација Црвеног крста Културно-уметничко друштво
Културно-уметничко друштво "Бранко ”Младост” Рашевица
Крсмановић” Параћински ликовни клуб
Индустријско добровољно ватрогасно Пчеларско друштво ”Грза”
друштво И.Т. "Бранко Крсмановић” Културно-просветна заједница
Индустријско добровољно ватрогасно Општинска организација спортских
друштво СФС риболоваца ”Мрена”
Индустријско добровољно ватрогасно Савез резервних војних старешина
друштво ”Нови Поповац” Удружење здравствених радника
Удружење економиста Књижевна омладина Параћина
Општинска организација за Клуб самоуправљача
социјалистичко васпитање и заштиту деце Музички клуб 'Властимир
Кинолошко друштво 'Дијана”
Кинолошко друштво "Параћин” Павловић-Царевац”
Кинолошко друштво "Божидар Дневни центар-клуб за старе и
Торњански”
Савез извићача општине Параћин остареле граћане
Аеро клуб ”Наша крила” Туристички савез општине
Фото-кино клуб "Параћин” Организација музичке омладине
Савез организација за физичку културу Удружење граћана скелаџија
Билијар клуб ”Кондор”
Бриџ клуб ”Пик ас”

134

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

Општинска организација савеза сељака Стрељачка дружина ИВТКТ ”Бранко
Удружење фудбалских судија Крсмановић"
Општински савез одгајивача голубова
V 354 Дреновац ОФК Морава, Доње Видово
Општински савез одгајивача голубова Тениски клуб "Паралеле”
високолетача "Параћин” Ски клуб "Параћин”
Општински савез одгајивача голубова Теквон-до клуб ”Шкорпион”
високолетача "Југопревоз” Клуб за ателетику и гимнастику
Спортско друштво одгајивача "Валога”, Буљане
голубова високолетача "Црница” V 437 Клуб за атлетску гимнастику
Спортско друштво одгајивача "Шампион”
голубова високолетача ”Врапчане Општински рукометни савез
Клуб одгајивача голубова српских Пливачки и ватерполо клуб "Црница”
високолетача Толуб У4” Рукометни клуб Текстилац”
Општински савез организација за Стрељачки савез општине
физичку културу Стонотениски клуб "Хало 93-Белвитин”
Фудбалски савез општине Општински савез школских спортских
Карате клуб ”Црница”
Спортско друштво "Цемент” друштава
Општински стонотениски савез Орјентациони клуб "Параћин”
Општински шаховски одбор
Шах клуб "Параћин”

135

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

136

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

ЗАНИМЉИВО ИЗ ПАРАЋИНА
И

0 ПАРАЋИНУ

И ОБИЛИЋ ГА ЈЕ ЗНАО КРАЉЕВ СТАН У ВРЕМЕ БУНЕ
У народној песми ”Милош у Када октобра 1883. године Црноречани

Латинима” (то би требало да буде у Котору), уз Радикалну странку подигоше буну, чији је
на њихово разметљиво: ”ви нејмате такових повод било одузимање оружја од народа,
цркви”, Милош Обилић им одговара: краљ Милан стан главног штаба за
угушивање буне смести у Параћин.
"Ви сте мудри, господо латинска,
јесте мудри, ал' зборите лудо: Комесари за Тимочку буну беху
да ви знате наше намастире, смештени у кући Косте Димитријевића,
наших славних цара задужбине, некадашњег фрајкорца из аустријско-турског
какови су и колики ли су! рата. Несмуњиво у тој кући био је смештен и
И даље набраја најсјајније манастире преки суд за Црноречки округ, ни мало благ
српске, завршава са следећа четири по бунтовне радикале и Тимочане.
десетерца:
Да видите славну Раваницу Неславна историја те куће, преко
у Ресави ниже ПараЋина, пута цркве, која је током времена служила
задужбину нашег господара, свему и свачему завршена је недавно
господара славног кнез-Лазара. рушењем.

НОВИНЕ СЕРБСКЕ ПИШУ: БУНЏИЈЕ
... Свештеници округа параћинског У Тимочкој буни узели су учешће и

почетком деветнаестог века су били "сви без радикали из Горње Мутнице и Извора. Већи
науке као остали људи”. Неопходне ствари из број њих је амнестиран по краљевом
Требника учили су напамет и "често би било обећању, али неки су осућени на краће
муке да се мећу више свештеника нађе само временске казне.
један који би умео показати Јеванбеље
дотичног дана”. Учитељ у Кривом Виру, Миленко
Првуловић, по функцији вероватно један од
првака у селу, самим тим и један од воћа,
био је родом из Параћина.

137

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

ГАСТАРБАЈТЕРИ штедионици ИНОС БАНКА.
У попису из 1890. године на подручју На једном од својих путовања у

среза Параћинског било је 29.287 Јоркшир, инг. Николић упознаје ћерку
становника, а од тога чак 2.579 становника власника фабрике у Бретфорду. Да би
других народности, не бројећи Влахе. савладао сумњичавост и забринутост
будућег таста за осамнаестогодишњу кћер
Хроничар записује да је највећи број Едит и њен живот негде у забити Балкана, у
њих био из категорије "страни радници”. српској паланачкој средини, Николић гради
амбициозну кућу, достојну западноевропских
Они су били запошљавани у главном мерила становања.
у српској индустрији у повоју и на изградњи
пруге Београд-Ниш. Кућа Николића изведена је по
пројекту Милутина Борисављевића
д. (Крагујевац 1889-Париз 1969.), архитекте
широког образовања, са сорбонским
Најстариј цртеж Параћина: 1876. година. докторатом о естетици у архитектури.
Поглед на Татар-Богданову кафану и мост
Овом пројекту у Параћину арх.
ТРЕТЈАКОВСКА ГАЛЕРИЈА Борисављевић придаје изузетан значај
• Најстарији цртежи Параћина налазе објављујући га у својој књизи
"Арихитектонски проблеми 1931. године”.
се у Третјаковској галерији у Москви.
Начинио их је војни илустратор на проласку За ову репрезентативну граћевину у
руске војске кроз Параћин 1876. године. парковском окружењу, решену у
пречишћеном академском маниру, детаљи су
брижљиво одабирани: за камин у холу
донете су плочице из Чешке, као и висећи
лустери са кристалним куглама, зидови су
били осликани, а таванице профилисане
гипсаним венцима и розетама у приземљу и
дрвеним у поткровљу.

ДОБРОТВОР
Трговац Дина Микић, један је од

највећих добротвора параћинских. Његов
удео у подизању храма Св. Тројице износио
је једну десетину вредности.

СВОЈСТВЕНА И ЗНАЧАЈНА КУЋА Изглед куТте Николића из пројекта
Вила инжењера Предрага Николића,
Ова кућа је заузимала значајно место
сувласника фабрике штофова, сестрића у градитељском наслећу Србије. Мећутим
Владе Теокаровића, после Другог светског што од последица интервенција следећих
рата дуго је била седиште Комунистичке станара, што каснијег закупца, дошло је до
партије, односно Савеза комуниста девастирања.
Југославије, општински Комитет. Зграда је
једна од ретких која је откупљена од ранијих
власника. Касније је била изнајмљена

138

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

Без консултације са стручњацима, без ГРЗАН КАМЕН
слуха за очување трагова прошлости, бахати Црква Св. Марка у Београду, зидана
инвеститор уништио је остатке унутрашње и
спољне архитектуре и тиме затро траг труду је од црвеног камена са Грзе, који је у
некадашњих српских градитеља. граћевинарству познат као Трзан”.
Предузимач је био Лазар Манојловић.

АРЛИЈА
У Великом речнику Српске академије

наука "арлија” (аирлија) реч забележена у
Параћину. Означава човека који први доће у
радњу, трговину и доноси берићетан дан.

СВЕТИ ЂОРЂЕ У ЗМИЧУ
По подунавском предању Свети

ћорЂе је троглавој аждаји одсекао прву
главу у Змичу, измећу ПараЋина и ћуприје,
другу на ушћу Мораве у Дунав, а треЋу код
села Брњице у Ћердапу. Аждаја баца
проклетство на људски род и ствара
Голубачку мушицу, смртоносну по стоку, од
које је касније и ПараЋин патио.

На прочељу Божине банке приказан је у ИЗВИКАН ЧОВЕК
рељефу Меркур, бог трговине али и преваре и Ко би се коме замерио у Плани,

обмане морао би да се чува неочекиваних ноЋних
БАНКА ЈЕ БАНКА гостију. Јер осветник сам или са дружином
би дошао на вратнице дужника свога и
У улици Краља Петра I, у згради у позвао га по имену. Превари ли се он и
којој је данас Инвестбанка и пре Другог одазове се и изаЋе на кућни праг, однесе га,
светског рата, налазила се банка. Била је без опомене, смрт из мрака.
власништво банкара Боже Главичког,
адвоката и народног посланика, једног од Ујутро би се чуло по селу
најбогатијих Параћинаца у своје време. - Извикан......I

Одмах по ослобоћењу банка је једно НОШЕНА ДЕВОЈКА
време служила и као истражни затвор. Девојка, стасала за удају морала је да

Овај период није истражен. се чува кад је код оваца или кад на воду
поЋе. Момак, неприлика, било за њу ил' за
СТАРА СЕЛА: оца њена и прошњу и веридбу и свадбу
Буљане, Шалудовац, Мутница, решавао би - ношњом.

Клачевица, Голубовац, Лешје, Плана, Видово Неколико добрих другова, оприлична
и Сињи Вир, помињу се у 14. веку у Повељи мотка, заседа, брзина - и девојка би се као
кнеза Лазара. шумска ловина нашла зачас обешена ”све
четири” о мотку. Још по која батина по
задњици, тек да Ћути или што је ред и стиже
снајка у куЋу.

139

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

Касније, кад би се прочуло, ишла би овај камен врати, тад и Милош!”.
фамилија на преговоре, али су се овакве Милош се вратио, а и ”камен”.
"прошње” углавном правим свадбеним
весељем завршавале. Ретке су се враћале. ЗЛОПАМТИЛО КЊАЗ
Када је 1858. године свргнута
МАЛИ МОСТ
Гвоздени мост преко Црнице у улици династија Караћорћевића, и Милош по други
пут дошао на чело Србије, устрашени
према Зеленој пијаци зове се Мали мост. Још Параћинци хитро су му послали телеграм
раније звао се Цариградски, што упућује да подршке:
је некада пут ка југу ишао преко њега.
"Од дана одласка народних
ПЛАТИНА НА ЈУХОРУ изасланика у скупштину, живимо измеРу
Између Својнова и Поточца тече страха и наде. Поздрављамо избор кнеза
Милоша.
Платински поток. За своје чудно име, како
говори сведочење из једног случајног Гоупа граћана са начелником Д.
сусрета у Дубровнику, највероватније треба Савићем.
да захвали садржају племенитих метала које
спира из недара још увек неиспитаног Јухора. ПараЋин, 23. децембра 1858. године.”

КУГА Кнез је Параћинцима опростио, али не
У епидемији куге која је харала у свима. Тако на једном пропутовању кроз
Србију исте године, у ћуприји у маси спазио
другој половини 1837. године у Параћину, Татар-Богдана, Милош је узвикнуо: "Д шта ће
страдало је 35 Параћинаца. Куга је сузбијана овај овде?". Смирио га је син Михајло
оштрим мерама, које су по одобрењу књаза говорећи: "Бабо, ти си дошао да мириш, а не
Милоша спроводили др. Карло НаЋ и Аврам да заваЂујеш."
Петронијевић. Параћин је био блокиран и под
стражом, да се здрави не мешају са Тада је оћутао Милош, али не за дуго.
болесним. Болесници су изношени у шуме Ускоро је прикупио сведоке и тужио
око Параћина да се сами боре са болешћу. Татар-Богдана да је продавао ракију по цени
Град је по Милошевом нарећењу снабдеван вишој од прописане чаршијске.
храном. Тринаест болесника је преживело.
АМИЏА ЈЕ СВЕМУ КРИВ
КАД МИЛОШ, ТАД И КАМЕН... У шароликој свити књаза Милоша,
Милошев љубимац и повереник
виспреношћу, духовитошћу, а понекад и
Татар-Богдан ћорћевић, изградивши и за оштрим жаокама, истицао Амиџа. Он је био
себе воденицу на Црници, одмилео се књазу. нека врста секретара књажевог, задужен да
Сукоб је кулминирао када је Милош саслуша и да га заштити од силних
забранио другим воденицама да раде, молилаца, притужилаца, вагабунда, али и да
наводно због мањка воде на његовој, а врло се брине о протоколу.
могуће због Татар-Богданове сарадње са
Томом Вучићем Перишићем. Њему баш се обратише Параћинци
припремајући књажев дочек у њиховом
Када је после победе граду. Знајући да је књаз киван на поједине,
уставобранитеља 1839. године Милош Амиџа делегацији на питање шта књаз
напуштао Србију, за њим се, кажу, бацио највише воли да једе, одговори џигерицу.
каменом и Татар-Богдан, говорећи: "Кад се Зачудише се Параћинци, јер џигерицу изнети
пред књаза, па то је срамота. То беше
сиротињска храна, коју су касапи делили за

140

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

празнике бесплатно али Амиџа је рекао и НА ШТАНДУ СРБИЈЕ 1900. ГОДИНЕ
тако би. Буљане. Најугледнији домаћин

У дворишту куће која се налазила Радисав Јовановић са укућанима. Цртеж
негде на источној страни од данашњег Филипа Каница. У истом оделу фотографисан
споменика, поставише софру са пуно је за за Светску изложбу у Паризу, 1900.
Ђаконија, али централно место и главна јела године.
беху од џигерице: џигерица у скрами,

џигерица у сланини, рестована џигерица,
похована џигерица, барена џигерица...

Проба књаз од свега по мало и све
чека. Служинчад стоји око софре, гледа у
начелника, господина Савића, а он у све
нервознијег светлог књаза, па ће:

- Да ли би ваша светлости изволели
још нешто да послужимо?

Књаз се окрену лево десно, потражи
оком Амиџу, свестан да је ово још једна од
његових ујдурми. Наравно, Амиџа се невино
и наивно заинтересован храном, слатко
послужује. Не издржа књаз, већ громко,
онако како он зна оучљив да буде, повика:

- Џигерице и ти ли си месо,
Параћинци и ви ли сте људи!

И тако, оста занавек књажев љутити
узвик - Параћинци постадоше ЏИГЕРАНИ.

ПИПАЈТЕ, ПИПАЈТЕ... Овако је почетком двадесетог века у Буљану
Никола Пашић, воћа Радикалне дочекао путписца Филипа Каница домаћин
Радисав Јовановић. Каниц није имао речи
странке боравио је 1907. године са да се захвали на гостопримљивости
породицом на имању Тополац (касније
Стоиљковића воденица измећу Параћина и ТРАДИЦИЈА ШТАФЕТА
Главице). Штафета, као израз лепих жеља и

Стигавши најпре у Параћин љубави, које се носе у шупљој палици
аутомобилом, једним од првих, ако не и рукама младих, у Параћину је имала дугу
првим аутомобилом у граду, изазвао је традицију.
знатижељу мештана који су му прилазили,
чудили се, а неки се усудише да пипну то Дочеци и испраћаји локалних и
чудо од гвожћа, које се креће без коња и савезних штафета, упућениХ Јосипу Брозу,
волова. били су значајне манифестације које се
одржала до 1987. године, седам година после
Баја, не би био Баја, кад не би био његове смрти.
спреман на опаску:
Мећутим, историја штафете досеже
- Пипајте, пипајте, браћо, мирно ће дубље у прошлост Параћина:

Пашић, који је седео у отвореном СОКОЛСКО ДРУШТВО - ПАРАћИН
аутомобилу. И ви сте дали по неки грош за Брате - сестро,
овај ауто.

141

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

У смислу окружнице бр. 39 С.С.К.Ј. Обреновићу у Пожаревцу, Јосифу Панчићу у
одржаће се смотра у Соколани. Београду и др

ПОЗИВАШ СЕДА ТОГА ДАНА За разлику од прихваћене макете,
НЕИЗОСТАВНО ДОћЕШ И УЗМЕШ УЧЕШћА оригинални споменик има измењен лик који
У СМОТРИ И ПРОСЛАВИ РОћЕНДАНА Њ. В. подсећа на краља Александра и нема опанак
КРАЉА ПЕТРА II. на левој нози.

Дочек штафете и смотра је за све Споменик својим ратним друговима,
припаднике нашег друштва обавезна... поводом десетогодишњице ослобоћења, на
великој свечаности открио Јосиф
ОДОРА ЈЕ ОБАВЕЗНА ЗА СВЕ КОЈИ Миленковић, хотелијер из Параћина.
ИСТУ ИМАЈУ...
БИОСКОПИ
Са вером у Бога за Краља и Отаџбину. Први параћински биоскоп по свој
ЗДРАВО!
прилици био је у хотелу Круна. Изградњом
"ПОБЕДНИК” ИЗ ПРАГА нове електричне централе у Српској фабрици
Споменик борцима из Првог светског стакла, 1911. године, осим за осветљење
једног дела Параћина, доведена је струја и за
рата, "Победник”, који је давнашње обележје биоскоп у хотелу Круна.
ПараЋина, дело је ћорћа Јовановића, из
Новог Сада (1861-1953,). Зграда хотела Круна и данас постоји.
То је приземна зграда на почетку улице
За њега кажу да је изразити вајар Краља Петра Првог. На њеном прочељу
академичар, вешт у занату али хладан у записана је година изградње 1887. и година
осећању. Израдио је више јавних споменика: обнове 1923.
косовским јунацима у Крушевцу, Милошу .
После Другог светског рата дуго је ту
био биоскоп "Авала” али са продором
телевизије ”у сваки дом” (преломни тренутак
била је изгледа америчка серија Традић
Пејтон”), опада интересовање публике за
биоскопске представе.

Замена за биоскоп ”Авала” постаје је
биоскоп "Раднички” у Дому синдиката. Тамо
је после почетног успеха меке, па тврде
порнографије издахнуо параћински биоскоп
социјалног типа.

У њему се и данас налази комплетна
апаратура за приказивање филмова, али
данас је само повремено у погону.

Вајар и његово дело у студију у Прагу РАДНИЧКИ ДОМ
На другој страни пруге, окренут ка

Индустрији вунених производа Владе
Теокаровића, налазио се Раднички дом, кога
је власник изградио за своје раднике. Такоће
и сто станова за самце и породице. Дом је
садржавао читаоницу, библиотеку и биоскоп.

142

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

Најпрехотел Транд", затим биоскоп "Јадран"

Биоскоп је приказивао најновије филмове плажу. За, чини се у то време вечито гладну
европске али најчешће америчке децу понело би се још и парче-два "масти и
производње, о чему сведочи преписка са хлеба”, посољених и зачињених алевом
бројним југословенским кинематографима. паприком. И кришкама парадајза али
углавном у време ”кад се циганчићи њиме
КУПАЛИШТА И ПЛАЖЕ гаћају”.
Чисте и бистре воде око Параћина
Старији, измећу два "пуштања низ
биле су рајско уточиште мештана од летњих матицу” распалили би таблић или шах у
жега. хладовитим врбацима. Клинци би крадом од
родитеља ронили испод скеле за Трешњевицу
Најпопуларнија била је Буљанка на и зато би сваки час, неко добио заушку,
Морави. Рибари су ту, у непоср^дној близини ухваћен у опасној игри.
обале, у хладу топола подигли дашчару,
помпезно названу "Павиљон”, побили пумпу Та задовољства Морава је скупо
из које је текла хладна вода у бетонско наплаћивала. Скоро да није било године да
корито, увек препуно пивских флаша са се нека кућа не завије у црно. Подмукла
порцуланским затварачима и клакерима. матица или рупе у шљунку, заостале од
багера, зачас би одвукле децу у игри или
Параћински рибари и боеми били су самоувереног пливача. А слабо се пливало.
редовни гости до дубоко у ноћ уз петролејку, И ко је пливао, пливао "мрравски”,
а кад би нестало гаса, завијали би новине у елегантно, у трзајима, са избацивањем
фишеке, да виде колико је потребно да се лаката изнад површине воде. Да коса остане
направе нови шприцери. сува и да се сачувају фризуре, "хладна
трајна” или "тарзанка”.
Недељом се на Мораву одлазило
породично. После лаког летњег ручка, Највештији пливачи и гњурци ишли би
најчешће ”бећар-паприкаша”, бициклом за на другу обалу у лов рибе голим рукама. У
више особа или возићем најужег колосека на чкаље и вирове. Храбро су се завлачили
свету и лубеницом у зембилу, ишло се на

143

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

Последња скела превозиуТрешњевицу

испод обала у корење врба и пипајући у под теретом. Ипак, углавном гарава али
тами, нежно миловали рибу док јој се срећна лица силазили би код Шљункаре у
недохвате шкрга. Онда би нагло и предвечерје.
победоносно израњали држећи крупне
комаде мрене или шаране високо изнад воде. Мали и Велики Јаз волела је
млаћирија. На Малом Јазу, ту где се одваја
Понекад би ти јунаци моравских јаруга за воденицу, остајали би малишани да
дубина повредили руку или ногу о корење и у плићаку до појаса играју "јурке”. Они
камење, тада би, док на рану посипају одрасли или они који би да покажу да то
строшени "Ибар” или струготину јесу, продужили би још километар, два до
саунутрашње стране каиша и облепљују места где се део реке одводи на бившу
тињом, описивали свој страшни доживљај. стакларску централу.

Њихове приче о томе шта се десило и До њега требало је босих ногу
шта су све видели доле у тами вирова, биле прегазити брдо стакленог крша из
деци фасцинантне. Причали би о огромним стакларских пећи (на коме се нико никада
невићеним рибама, или како их је ујео сом није посекао), издржати стотине метара
велики као корито или како су доле видели вреле шљаке, проћи поред тада врло
”нешто”. То "нешто” је нарочито распаљивало активних штала економије. Права авнтура.
дечију машту и јежили су се голуждравци, Али награда следи: мирна, широка и дубока
што од приче и помисли да је то нешто река коју наткриљују високе врбе. Са њих се
моравски ћаво Анћама, што од зиме, док би углавном скакало са пљеском о површину
таманили сендвич од масти и хлеба. воде, "површински”. Вештији су скакали
ласту, прелом, почетници прикупивши ноге
При повратку, у малим вагонима на рукама, "бомбу”, И све то уз што већи талас
шодеру седели су купачи. огрнути воде пред очараним средњошколкама и
пешкирима, да се сачувају од облака суденткињама на распусту.
ћумурних варница из захуктале локомотивице

144

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

Млади романтични парови избегавали бетонирана плажа, "Параћинкин” бунгалов,
су гужву одлазећи на Јаружицу. стакларска платформа на бурадима,
најављују му светлу будућност, али...
Река је уствари пре регулације цела Неисељена депонија градског смећа, срећу
била купалиште. Цинцарски вир, вирови квари.
насупрот основне школе, Рашићев млин,
приватна плажа стаклоресца Голубовића иза Ипак, параћински народ се сналази.
Штофаре, ограћена платненим засторима, са Најновији начин су базени поред велелепних
тениским теренима. И Бук. Једна дозлабога кућа. Све их је више у граду и селу.
мирна вода са тако бучним именом.
Да их је још више.
А онда су дошли базени. Најпре
Градски, као из бајке. Са плавим керамичким ”КАПУ НА ГЛАВУ, ПА...”
плочицама, кабинама за пресвлачење, Радничко друштво, основано 1903.
скакаоницама и тушевима. Он је постао
право стециште Параћинаца. За младе летњи године у Параћину, прирећивало је скупове
провод више није долазио у питање. Цели са забавом и програмом. За забаву су
дан, понекад са паузом за ручак проводили тражена одобрења од општинских власти,
би на базену. Колико их се обучило да које су одговарале да најпре морају да
консултују попа ”па како он каже”.
плива на њему или да се после првих
успешних замаха на густом мору у далеком Радничке новине тим поводом
Филип и Јакову или Биограду (н/м), по отписују: "Општино, закон у руке. Ако сте
повратку са незаборавних синдикалних неписмени, капу на главу па кући!”
летовања, добро напију хладне и ретке
светапетачке воде. Колико их се обучило ОРЛОВИЋА ПАВЛА ГРАД
интелектуалнијем преферансу, презриво Милан ћ. Милићевић записује: ”На
одбацивши игру отаца, табланет. Додуше, ни
обука у покеру није изостајала, али уз сав врху брда Бабе, више села Лешја, има стари
градић који је већ скоро до темеља порушен.
коцкарски ризик и вечито мокре новчанице Прича вели да је њега градио Орловић Павле
из купаћих гаћица. Баш према граду Тодора од Сталаћа, који
смо поменули у крушевачком округу.”
Затим је нешто пукло. Најпре су то
биле азурно плаве плочице, а затим и корито. КАФАНЕ И ХОТЕЛИ ИЗМЕЂУ ДВА РАТА
Прикрпљени базен потрајао је још коју Хотел "Македонија” (сада Традска
годину, да би ускоро пао у заборав. Из
пропадања извукла га је одлука градских Кафана), Хотел Гранд (Швајцарија), Хотел
отаца да га преселе у приватне руке. Данас Круна (Преко пута Инвестбанке), Париз
се базен зове "Престиж” и, сада лепо урећен (прекопута железничке станице), Лондон
опет има своју публику. (центар Врапчана), Никслина кафана (на
месту садашње Општине), Златни плуг (преко
Покривени базен у Хали спортова, пута Аутобуске станице), Београд (зграде
колико је био користан пливачима и испред садашње Општине), Српски краљ
(Ламела), Америка (Сава Бањчанин, у главној
ватерполистима, није ни величином и улици), Бела Лаћа (преко пута пијаце),
организацијом могао да послужи као градско Чорбина кафана (на изласку према Стрижи),
купалиштеГЊега је допуњавало језеро Три сељака (преко пута школе "Радоје
заостало од експлоатације шљунка у близини Домановић”), Ружићева кафана (до
Инвестбанке), Лав кафана (код Споменика,
Буљанке. "Језерце”, како се и данас зове има држао Драги Масаџија), Кафана Веље
своје "вернике”. Удаљено од града сачувало
је свој мир, Захвати учињени на њему,

145

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

"Три шарана": и данас као некада

Стојковића (преко пута Три грозда), пута), Балкан (продавница Занатске задруге)
Шумадија (код Споменика), Код Милета Српски краљ, Морава (отац Бранка
сељака (код Споменика), Загаријина кафана КрсмановиЋа), Тотићева кафана (код
(код Споменика), Солун (код Споменика), споменика Бранку Крсмановића), Пивница
Глобина кафана (код Споменика), Зајечар (преко пута), Златно буренце (према СФС)...
(код Споменика), Босна (код Споменика), Три и многе друге чији су и гости и трагови
шарана (код Споменика), Пролеће (преко нестали.

146

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

Иде време, ПараЋин се гради: "Пивница" у сенци вишеспратница

МУЗЕЈСКА ПРОШЛОСТ ТОПЛЕ МОРАВСКЕ КУћЕ
Кмет Петар Ружић, подиже пре 1860. ћерамида, оплетени зидови, земљани

године породичну кућу, каква и приличи патос али увек топла и пуна:
кмету. Кућа је имала осликане зидове и
таванице призорима и ликовима из славне Моравска кућа (Поповац)
српске прошлости. Таквих кућа скоро и да нема по
селима око Параћина. Плетаре, долмаре,
Али не би, из ко зна којих разлога да чакмаре, замењују вишеспратне кућерине,
он и његова чељад, дуго уживају у њој. Већ чије се бројне собе најчешће не користе.
1876. године његова кућа уз главни друм
постаде војна болница у Српско-турском
рату. Из сведочења Параћинки, које су
видале рањенике у тој болници, у њој
лежаше рањен и пуковник Рајевски, руски
добровољац, касније јунак Толстојеве ”Ане
Карењине” у лику Вронског.

Касније ту се смешта Домаћичка
школа, а потом приватна реалка. У Другом
рату у њој је ГЕСТАПО, потом архитекти и
урбанисти, да би 1978. до данас у тој кући
богате историје био смештен - МУЗЕЈ.

147

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

Поштарина плаКена. Роз1аппа р!асепа.

4 Појепм број Ии\1ншап1Ј1\1 1*О]«б1П| кгој

I 3*50 динара 3’50 Јјпага

I У »рстолвтп з »«■ V рг*ци»и 3 — лш»га
Ттотен^иа рЖр!а1а 40
| Тромесечма аретплаг* 41п*г*. Ио1и<о<!14п)» 80
| <« ди»*р« Поцугодиш 4>оага. ОодЛоЈ* 1в0 41-
• *л Ж» д»н»р* Годиш-
) *» 100 амиам Прет- кср'м 1 »Пк* Сгеђа »1аи ј
ј п**гу. иоаац. руашпке игеаоКгеи п ВеоЈП»4. •
• а <-л»«е тре<Ј* сдага Комп*>к* <*11е* ћгоЈ 22. |
1 уредиишгву Ч Веопмцк
। Кг-емајека улаца 22

Уредиици: Иваи Зриић и Никола Б. Јовановић.

Београд, 17. V. 1925. Број 20. Веогга<1, 17. V. 1925.

Поплава у ПараНину.

Пре леки дан је, услед плахих киша, елементар- Рге пекј <1ап је, Ч81е<1 р1аћ!ћ к!5а, е1етеп(*тот

аом свагом иабујал* речица Црнида. притока Мо- епаррт паћија1а ге<ћса Сгтса, рпсока Могаее. 1 гл

раве, и за .неколико сати преплвиила Параћин и пекоћко еаЦ ргерЈагИа Рагаст I окоНпи: Г Ипч.

околину: У дну, Краљ-Александрова улица под Кга|ј-А1еквап<1гоуа аћса род уодот; ћеепо — ргсе

водом; десно — прве куће у вароши. кисе и уагоМ.

' ( “ Ванреднн снвмак: Св. -Мнл.ксвића, фотографа, Параћмн —

ПараЋин, одвајкада интересантанјугословенској штампи: "Илустровани лист" из1925. године

148

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

СО И ХЛЕБ ЗА ДОЧЕК ПРИЈАТЕЉА Један од рекордних улова сома
Параћин и солунска општина

Елефтерио Кордељо, побратими су. У време
када је Европа окретала главу од Србије,
Грци су били ти који се нису застидели своје
православне браће.

Драгоцена хуманитарна помоћ, лепа
реч и пријатељство које траје, повезали су
две заједнице.

РАРИТЕТИ: 1

Риболовачко друштво ”Мрена” из
Параћина, не тако давно страх и трепет
риболовачких такмичења широм земље
Србије, ” на комад и на кило”, издаје својим
члановима једну од највалиднијих дозвола за
риболов. Са њом се лови скоро на свим
слободним водама у Србији.

Ово није случајно, јер риболовци
”Мрене” организујући такмичења на језеру
"Буљанка” и гостујући, стекли су пуно
пријатеља.

Ипак риболов на Морави увек је
посебан доживљај који може и овако да се
заврши:

149