Монографија Параћина

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

Руске самохотке, окикене војницима и грађанима улазе 13. октобра у Параћин

односе животе без обзира на убеђење и јединице са југа и супроставити се Црвеној
деловање. Код Гиља припадници покрета армији на истоку. Сви путеви водили су кроз
Драже Михајловића, ликвидирају пећанчевог Параћин.
војводу Блашка Михајловића из заседе али у
камиону кога је возио Станко Јоцић, шофер На Обрадовим Столицама, 12. октобра
из Штофаре, поред Блашка и његове пратње, Немци су потучени. Све мање организовано
гине још десетак људи. групе се повлаче исте вечери кроз Параћин.

Следе присилне мобилизације, овог У извештају немачког I батаљона 14.
пута у Параћинску бригаду, која се бори СС дивизије брдског ловачког пука писаном
против партизана на Јастрепцу и Буковику. у Параћину за 12. октобар, стање се
На мобилизацијском листу једнако закључује са "рушимо магацине и одвајамо
најстрожије претње за неодазив. После се од непријатеља".
пораза на Буковику, многи од мобилисаних
дезертирају из јединица Драже Михајловића. Немци су у одласку минирали велико
складиште оружја, муниције и авионских
Код Мириловца у борбама 3. и 4. бомби на Караћорћевом брду. У силној
октобра 1944. године, четници Иванковачког експлозији попуцала су многа стакла на
и Зајечарског корпуса заробљавају 54 борца зградама у Параћину.
24. бригаде 45. српске дивизије, углавном
младића од 18-19 година. Што у Мириловцу, Сутра ујутро настаје бежанија.
што у Бошњану, све их ликвидирају, неке на Јединице Црвене армије 13. октобра
свиреп начин, пред народом. 1944. године ушле су у Параћин без отпора.
У силном одушевљењу и заносу једна
Уследили су дани пометње у група граћана, мећу којима Драги
немачким формацијама. Требало је извући Аранћеловић, опанчар, Слободан

50

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

БогдановиЋ, келнер, Аца МилошевиЋ и други, на збору испред хотела Транд”. У њега су
почела је да одузима оружје од појединих ушли: Велимир ћаковац, опанчар, Ружица
четника у граду. Ова је група до вечери Стефановић, професор, Светозар Манчић,
нарасла на 30-40 људи, наоружаних пушкама. трговац, Коста Петровић, пекар, Сава
Те вечери састали су се у општини, истерала Поморишац, земљорадник, Видојко
председника и "преузела власт” у своје руке. Видојковић, чиновник, Александар
Милошевић, механичар, Даница Илић,
За два дана они су похапсили све оне домаћица, Душан Стефановић, трговац и
за које су су мислили да су четнички Живојин ћорћевић, економ.
официри и четници. Своје искуство пренели
су и на ћуприју, где се такође неколико дана Они су предложили 30 граћана за
поступало махинално са непријатељима. одборнике градског Народноослободилачког
одбора, који на седници 24. октобра 1944.
Сутра 16. октобра, у Параћин стиже године за свог председника бира Милосава
партизански официр Дракче Симоновић и Радојковића, сајџију, за потпредседника
разоружава ту групу оружаних граћана. Миливоја Лукића, обућара, а за благајника
Истога дана у Параћину се формира Команда
места, а десеторица из "разоружане групе” Витомира Танића, среског начелника у
регрутују се у обавештајни одсек. пензији.

Народноослободилачки одбор у Први срески народноослободилачки
Параћину, после покушаја самосталног одбор формиран је 4. децембра 1944. године.
конституисања власти, који се умало није За председника постављен је Драгутин
завршио хапшењем, формиран је 22. октобра, Крсмановић, отац народног хероја Бранка

Нема одмора, док траје обнова. Тек за по неку параду.

51

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

Крсмановића. У срески одбор ушли су НАЈДУЖЕ У МИРУ
представници 27 села, углавном старији, Следе године које ће у српском бићу
вићенији људи.
и српској историји бити записане као године
Пред новоорганизованом власти мира и просперитета. Никада Србија није
стајали су велики задаци. Организација дуже мировала.
живота у селу, посебно у граду, реквизиција,
јавни радови, прихват великог броја војника У распаду Социјалистичке републике
који су дананоћно пролазили кроз град или Југославије, тренуцима кад је балканско буре
се на кратко задржавали у њему, барута запретило још једном, Србија је
опслуживање две војне болнице, једне руске сачувала свој мир. Сачувала је себе и
и друге партизанске. Ипак све је то Параћин помогла колико је могла. Србија као део
поднео. Партијски и војни руководиоци који Европе, поштујући правила, сачувала је своју
су тих дана са разним убећењима и самосвесност, плаћајући и превелику цену за
представама долазили на рад у Параћин, по то.
одласку нису имали довољно речи да изразе
хвалу за однос и помоћ Параћина и Та самосвест, сазнање о сопственој
Параћинаца у тим тешким временима. вредности, највећи су гарант да су српске
вартоломејске ноћи освануле.

52

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

ПРОГЛАШЕНИ ЗА НАРОДНЕ ХЕРОЈЕ

БРАНКО КРСМАНОВИЂ У Прагу постаје председник
Југословенске студентске самоуправе и члан
Бранко Крсмановић, роЂен 3. октобра Комунистичке партије Југославије.
1915. године у Доњој Мутници.. Гимназију
завршио у ћуприји, а затим уписује Као комуниста активан је на слању
агрономију у Београду, да би студије добровољаца у Шпанију, да би 1937. године и
наставио у Прагу. сам отишао у шпански грађански рат. Борио
се у интернационалном батаљону
"Димитров”, са још 25 југословенских
добровољаца, махом студената на харамском
фронту.

Завршивши официрску школу,
произведен је у чин потпоручника и
постављен за политичког комесара елитне
противтенковске батерије, коју су
сачињавали југословенски добровољци.

У једној ноЋној борби рањен је у ногу
и пребачен је у Француску на лечење. По
излечењу француске власти га смештају у
концентрациони логор Гирс.

У Југославију се враћа 1941. године
при чему га гранична полиција хапси у возу
и спроводи у београдску Главњачу. Из
истражног затвора пуштен је после 35 дана и
одатле, 24. марта долази у Парађин.

Народни херој Бранко Крсмановић У Параћину је активно ради на
припреми мартовских демонстрација али и
устанка у организацији Комунистичке партије.
Изабран је за члана Главног штаба.

Погинуо је у августу 1941. године у
давдесетшестој години живота негде на
Космају.

53

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

За народног хероја проглашен је 9. народног хероја проглашен је 9. октобра
маја 1945. године. 1953. године.

У родној кући Бранка Крсмановића, у Подигнут му је споменик у родном
Доњој Мутници отворен је спомен музеј, а у селу, такоће и у дворишту основне школе у
Параћину подигнут му је споменик на тргу Параћину која носи његово име.
који носи његово име.

Споменик је открио на великој
свечаности, уз присуство тада највећих
српских партијских руководилаца 9. маја
1981. године, Драгослав Дража Марковић.
Аутор споменика је академски вајар Ото Лого.

МОМЧИЛО ПОПОВИЋ-ОЗРЕН Народни херој Момчило Поповић Озрен
Момчило Поповић-Озрен, роћен је

1909 године у Бусиловцу. По завршетку
гимназије дипломирао је на шумарском
факултету. Члан КПЈ је од 1938. године.

Као инжењер службовао је у
Алексинцу, Нишу и у Рашкој. Као
организатор Удружене опозиције био је врло
запажен, те је због тога отпуштан с посла и
премештан.

У јулу 1941. године, по директиви
партије из Београда прелази у Алексинац, где
учествује у организовању Озренског
партизанског одреда.

Био је цењен као народни човек,
спреман да разуме и помогне.

Издан је и убијен 3. фебруара 1943.
године у Суботинцу код Алексинца. За

54

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

0 ТРГОВИНИ И ИНДУСТРИЈИ

ПОЧЕЛО ЈЕ СА ПАНАЂУРИМА И
ВОДЕНИЦОМ

Некадашња пијаца у центру Параћина, око Споменика

И одоше Турци. Друмови их дуго неће Те 1833. године у тефтеру пописивача
пожелети. Оставише учмалу и у трулежи беху забележена 179 домаћина, који су
запуштену варош параћинску. платили порез у "чаршији параћинској” и 79

55

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

пореских обвезника у "вароши параћинској”. најзначајних потеза књаза Милоша у
Из тог времена је и запис да је Параћин спровоћењу политике укрупњавања градова.
имао 312 кућа. Читава два села је изместио са њихових
вековних темеља. Наиме, истим документом
Јавни објекти турски, ионако слабог је Жировницу, такоће са Мораве,
квалитета и неудобни, остављени су у јадном присајединио ћуприји.
стању и такве их преузима нова власт и у
њих смешта своје установе. Куће за Писмо кнеза Параћинске нахије Милосава
становање такоће нису биле у бољем стању. Здравковића кнезу Милошу од 20. марта
Махом су то биле плетаре облепљене блатом, 1835. године:
углавном без патоса, покривене травом или
сламом. И још ће дуго такве остати, упркос "Вашег височејства милостјечевшег
оштрим претњама књажевим да се куће у господара и књаза Всепокорњејши слуга
градовима, вероватно из сигурносних разлога Петар ћорћевић, по налогу Вашег
"имају ћерамидом или даскама покрити, да височејства, стигли смо у ћуприју и Параћин
му се кућа не би из темеља разваљивала", а с капетаном Пером (ћорћевићем), где је ГН
затим мало блаже "да сваки своју кућу кнез Милета по налогу вашег височејства
сламом покривену, сад ћерамидом или дошо и размерили смо плацеве за исељење
даскама покрије, и који би се противио, да Врапчана и Жировнице, Врапчане у Параћин,
му се кућа открије и откривена остане док је а Жировницу у ћуприју, и поделили смо им
по заповести не покрије". све плацеве које Жировничани одмах почеше
градити, а неки који је могућан узе од
Милош заинтересован за напредак турских кућа, а Врапчанци који имају чим
његове, сада проширене кнежевине, свим покрити и они граде, а неки, моле се да
силама се трудио да вароши увећа, покрене ограде у Параћину градине и куће, но до
у њима трговачке, па и производне траве да преседе у старим кућама, док
активности. Позивао је насељенике из свих стигне трава да покрију куће, па онда да
српских крајева, који су још увек били под изићу у Параћин. Продадосмо сву параћинску
турском влашћу у новодобијене нахије. земљу, само за куће Ајанове осташе, но и
Мећутим, народ поучен злим искуствима њих ће да узму и онда ће све паре да изићу
насељавања, а онда бежније пред што смо дали; а у ћуприју продадосмо
осветољубивим Турцима, тешко је у почетку неколико кућа. Нашло би се људи још да
узму, но кад им казасмо по тефтеру колико
прихватао позив. Мора се рећи и да је је која узета, онда неће да^плаћају по ону
Милош у пркос свој гостољубивости у виду цену, будући су куће ветром изоткривана и
олакшица, давања спахијске земље, алата и плотови иструлили, а и мали плацови, зато
стоке новодошлим, насељавање спроводио се људи и одбијају и да волу на чистом
контролисано. Сам је, лично, потписивао месту да граде нове куће. Но кад би им се
дозволе за насељавање, имајући при том отпустило по нешто од цене, могло би се још
одрећене критеријуме. неколико кућа продати. Зато саопштавам
Вашем височејству па како милостива воља
И би по вољи кнежевој. У Параћин се у томе буде. Впрочем остајем Вашег
височејства милостивјевшевог господара
поче масовно насељавати српски живаљ из
даљих јужних крајева, Црне Горе и Косова. Покорњејши слуга
Такоће у град се спустише и становници Милосав Здравковић
горњих села, а Врапчанце који су дотле
живели у старом селу крај Мораве, на месту
данашњег потеза Кућиште, књаз декретом
пресели у Параћин. Био је то један од

56

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

Процењују историчари да су око 1834. 1835., а затим и аграрном реформом 1837.
године осамдесет одсто тадашње параћинске године.
чаршије чинили нови становници. Годину
дана раније, спајањем две нахије, параћинске Било је потребно уредити и
и ћупријске, у градовима се спроводе панаћурско тржиште, како би се занатство и
јединствене мере у организовању власти. трговина развијали подједнако у земљи.
насељавању становништва, просецању улица Многобројне су биле притужбе на рачун
и ушоравању насеља. Све су то биле путујућих трговаца Цинцара, Грка и других
припреме да Србија крене новим путем и иностраних лица од тада већ ојачалих
великим кораком у напредак. еснафских удружења. Стога почињу да се
јављају прописи који организују панаћурско
Победници, организатори власти, тржиште.
нахијски кнезови, млада бирократија,
чиновници, па и сам кнез нису пропуштали ЕСНАФИ У ПАРАЋИНУ 1900. године
прилику да приграбе у младој држави. Тако
су се плацеви у Параћину приликом (Време оснивања и број чланова)
пресељења Врапчанаца продавали новим Бакалински (1.4.1842.) 100 чл.
власницима - за рачун кнеза. Терзијско-кројачки (20.1.1846.) терзија
29, кројача 7
У Параћину предњачи бивши нахијски Мутавџијско-лончарски (14. 7. 1847.),
кнез мајор Јован Вељковић, са којим мутавџија 6, лончара 6.
Кошевљани воде дуги судски спор око Обућарско-сарачки14.7.1847., обућара
откупа турске земље по ниској цени, 32, сарача 2.
прескачући право сељака да први откупе Асурџијски (20.10.1850), 14 чл.
околну земљу. И некадашњи пријатељ и Абаџијски (1851.) 19 чл.
повереник, гласоноша Татар-Богдан Ужарски (14.1.1852.) 16 чл.
ћорћевић, такоће се сукобљава са законом, Трговачко-болтаџијски (3.12.1852.) 23
хоће рећи са кнезом, око навоћења воде на чл.
своју воденицу, ометајући при том кнежеву, Мумиџијски (25.2.1854.) 9 чл.
која је имала првенство мељаве. Ковачко-поткивачки (9.2.1857.), ковача
9, поткивача 9, пушкара 4, клонфера 4,
Кнежева воденица коју је саградио кожара 3, прстенџија 2, калајџија 2, шлосер
Јохан Вајнхапел 1838. године, сматра се 1, златар 1.
једним од зачетака индустрије у Србији. Коларско-столарски (5.5. 1858.)
Воденица са постројењем за то време врло колара 11, столара 8, дунћерин 1, качара 6.
модерним, саграћена је "нешто испод старе Берберски (28. 10. 1870.) 9 чл.
воденице”, коју је књаз откупио од Опанчарски (20. 8. 1895.) 12 чл.
"лебинског господара Омер-аге". Данас је то Бојаџиски, 8 чл.
у кругу СФС, односно бивше Минхове Пекарски (22.8.1898.) 18 чл.
фабрике вунених тканина. Воденични јаз је
искоришћен за будућу електрану. Стање из 1900. године)
(Табела из: "Распадање еснафа у
Татар-Богдан као начелник ћупријског Србији”, књ. 1., Н. Вучо.)
округа, био је и најбогатији човек у Параћину
(после Милошевог одласка из Србије 1839.
године смењен је, а о његовим
злоупотребама почело се јавно говорити).

Захукталу бирократију зауставља,
ипак, сам кнез најпре Сретењским уставом,

57

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

Свечана поворка поводом еснафске славе Три јерарха

Сталним градским трговцима у људска и храна за стоку.” уз претњу
развоју панаћури нису никако одговарали јер високим казнама. Ово сад погађа градске
” сваки варошанин или сељак, имућан или занатлије, па они траже измене и могуђност
сиромах, на три месеца испред панаћура за пласман своје робе на вашарима. Држава
скупи онолико новаца колико ће му бити то решава уредбама, јер и општинске власти
потребно да се за шест месеци снабде на од вашара имају велике користи.
панабуру свим потребним стварима, тако да
му за преостала три месеца врло мало остаје Највеђи парађински вашар о Светом
новаца за куповину робе код варошких Томи, 19.(6.) октобра устаљен је још почетком
трговаца", каже се у једној притужби тридесетих година прошлог века, најпре као
трговаца. Они даље тврде да се на марвени. Велики јесењи вашар према одлуци
панаћурима углавном пазари страна роба, те Попечитељства финансија, у Парађину
велики новац одлази из земље због чега трпи требало је да се одржава 27.(14.) октобра о
и трговина и држава. Параскеви али група грађана тражи и
званичну измену на 19. октобар, правдајуђи
Закон о панађурима донет је 1865. неподесност датума великим бројем
године, а борба за његову измену трајала је фамилија које славе Св. Петку, те не могу
све до 1902. године, када се број панађура у трговати и у вашару учествовати. Кнез
Србији драстично смањује. Такође панаЋури Михајло Обреновиђ преко министра народне
постају само "марвени” и осим стоке на привреде и то одобрава, а Парађинци и
њима је било могуће продавати још и ”Пиће,

58

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

онако и од пре нису вашар одржавали на седмојулски временом изгубио на значају,
Св. Петку, већ, по своме на Св. Тому. вашар у пуном сјају за дуго остаће јесењи,
јер се одржавао на крају пољопривредне
После 13 година параЋинска општина, сезоне, када се треба припремити за
очигледно у развоју, тражи установљење још предстојеће свечаности, женидбе, удаје. За
једног вашара, већег и значајнијег. За захтев то је потребно уновчити стоку, вуну (овај
параћинске општине више власти су имале вашар често је називан: кривовирски), а и
разумевања, па се 1907. године одржава припремити новац за порезе и друге обавезе,
први тродневни вашар о Св. Јовану, 7. јула које би углавном пристизале кад је берићет у
(24. јуна). амбару и подруму.

Касније су устројени вашари о
ћурћевдану, Видовдану, и Св. Илији. И док је

Пазарни дан у Параћину: Еспап пред дућаном, да намами купце.
На слици: Мануфактура Марјановић

59

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

60

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

ПРВА ИНДУСТРИЈА

ВЕЛИКА ФАБРИКА БРАћЕ МИНХ

Фабриканти чохане робе из Моравске, овом месту наћосмо угодну иако мало слабу
иначе лиферанти војних тканина српског
Министарства рата, поЂоше Србијом да воду..."
траже место за будућу фабрику. Овако поткрепише своје опредељење
Пропутоваше Пирот, Белу Паланку, Ниш,
Бању, Параћин, ћуприју... и да у Параћину саграде ”Прву и искључиво
привилеговану књажевско-српску фабрику:
”... При свем том, једино је још место чохе, сукна, вунених штофова и плетива”.
Параћин, које одговара баш најпотребнијим
условима да се фабрика може подићи, јер у Молба за концесију, коју су потписали
Бертолд Минх и Јозеф Шумпетер први је
корак ка индустријализацији Параћина и

Највећа фабрика у Србији Х1Хвека

61

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

први корак продора страног капитала у 3. Да се вуна из књажевачког,
Србију. Заснована на Закону о потпомагању ћупријског и других округа продаје и
индустријских предузећа из 1873. године и прераћује у Параћину те да тако сам сељак
наравно, повољно решена, чешким као произвоћач добије за своју вуну целу
идустријалцима дала је низ повластица у ону цену, што су до сад добијали за исту у
градњи и експлоатацији фабрике у Параћину
али и обавезала на начин пословања и рада Аустрији, но од које он није ни половину
који ће бити у интересу развоја овог дела примио за свој труд око њене производње;
Србије и самог града.
4. Да радници наши у фабрици
Милан М. Обреновић IV по милости параћинској добију редовног занимања и
божијој и вољи народа књаз српски, 16. лети и зими, занимања која ће њихове
априла 1880. године "решили су”: да се способности развити и усавршити, уместо
чешким Јеврејима да искључива повластица досадашњег начина занимања, које су имали
на фабрику. Даље, да све машине могу само неко кратко време преко године, ради
увести без царине и осталих такси, да у року кога морали су час овамо, час онамо ићи и
од 10 година без обавеза извозе своју робу, тражити га и које је нашу физичку снагу
да секу без надокнаде дрва потребна за рано сатирало, а умну снагу обично у повоју
граћу, да им се уступи државна воденица са угушивао, и
земљиштем на коме ће подићи фабрику за
повољних 30.000 динара, На другој страни 5. Да подизањем индустрије у Србији
Минх и Шумпетар су се обавезали да у року осигурамо нашој земљи ону економску
од шест месеци бар један од њих ступи у самосталност, без које политичка
српско држављанство, дужни су подићи независност неће имати трајне вредности.
такву фабрику која ће недељно производити
најмање 2.400 метара разних вунених После извесних продужетака рокова
тканина, у својој фабрици као раднике изградње, фабрика је прорадила 16.
употребљавати наше људе према њиховим фебруара 1882. године. Фабриканти су
способностима и наше младиће за фабричке користили вуну из источног залећа, али
добар део сировине је увожен из разлога
радове спремати. неподесности домаћег влакна и начина
Радило се овде о једној од највећих шишања оваца (једном годишње, за разлику
од аустријских и немачких произвоћача, који
фабрика у Србији. Велики интерес државе би шишајући овце два пута годишње
изражавали су и напори највиших органа да добијали мекше влакно).
у регулисању односа са инвеститорима себе,
град и народ стави у што бољи положај. У Године 1887. долази до разортачења
прилог томе посебно је подцртано: Бертолда Минха и Карла Шумпетера и
повластице прелазе на браћу Минх, Самуела
1. Да се не износи сваке године из и Бертолда. Браћ Минх повећавају учешће
Србије на страну до преко милион динара за домаће вуне у производњи на око 60 одсто,
стране вунене израде, већ да та сума новца а најбољим произвоћачима вуне оплемењују
остане у земљи и да тако радње у нас стада поклањајући им јагњад племенитијих
подиже; раса (мелезе и свилоруне).

2. Да се из Србије не износи на Повластичари, у овом случају браћа
Минх, три пута су тражили и добијали од
страну годишње до триста хиљада ока вуне, владе продужетак повластица у облику
да се тамо прераћује, па тако прераћену да ослобаћања од царина и других давака.
опет купујемо по много скупљу цену него Скупа радна снага, јефтинији страни
што смо вуну продали;
производи, неповољни извозни аранжмани и

62

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

на крају стање државне благајне, која је увек устројена на основама најновије науке и
затезала са исплатама војних поруџбина, искустава у овој индустрији..."
били су довољна илустрација за
продужавање повластица. Фабрика се састојала од импозантног
броја зграда и граЋевина, 18, од тога две
Професор др Никола Вучо у својој троспратне и једна двоспратна. У њима су
Привредној историји Србије приказао је 14 били смештени производни погони,
индустријских предузећа која су имала више радионице и магацини. Фабрика је 1891.
од 20 запослених. Према тој табели на
фабрику вунених тканина браће Минх, по године располагала измеЋу осталог са 94
уложеном капиталу од 2.900.000 динара, разбоја, 15 предилица, 37 машина у влачари,
долази једна трећина укупног капитала у 4 парне машине за трансмисију и електрични
Србији. И док је у осталих 13 предузеЋа агрегат за осветљење, (први у ПараЋину, а
1888. године било запослено укупно 998 меЋу првих пет у Србији) од 5.000 свеЋа.
радника, Минхова фабрика запошљавала је
чак 518 радника, од тога 273 жене. Вредност Минхова фабрика у току свог
производње у односу на осталих 13, још двадесетогодишњег рада, без сумње је
речитије говори о значају параЋинске постигла високе резултате и подигла рејтинг
фабрике: њених 2.163.000 динара било је ПараЋина у Србији и код пословних људи на
више од збира свих осталих индустријских страни који: ”долазе у српски ПараЋин,
предузеЋа у Србији те године. тражеЋи везу са нама и нашу робу”, И
ПараЋин се окористио, такоЂе али понајвише
У једном извештају стручне војне повластичари, који су то били до 1897.

комисије из 1891. године, о Минховој године.
фабрици се каже: У годинама које долазе Минхова

"У корак са напретком граћевина иде фабрика посустаје. Да ли је у питању истек
и унутарње армирање фабрике новим повластица и веЋе обавезе према држави,
машинама, справама и алатима, а може се конкуренција, домаЋа и страна, тек време,
рећи да она већ сада долази у ред бољих које иде, носи своје бреме.
фабрика тканина у средњој Европи и да је
Фабрика је 22. јуна 1904. године под
не разјашњеним околностима до темеља
изгорела.

63

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

64

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

КЛАНИЦА

ПРОПУШТЕНА ПРИЛИКА СА КОНЗЕРВАМА

Исто када и Клефиш у Јагодини, врло 15.000 грла стоке, Параћин је видео своју
велику концесију на 50 година, добијају др изузетну корист.
Август Шене из Брисла, др Стеван
Хаџи-Ристић из Беча, Алфред Пире, Едмонд и Општински суд врло брзо, за пет
Деман из Брисла, за подизање фабрике за дана, обавештава општински одбор о
препоруци Министарства. Одбор доноси
конзервирање меса и других животних
намирница у природном стању. Др Шене и одлуку о уступању траженог земљишта, а у
Хаџи-Ристић успевају упркос Закону да другом делу захтева повластичара иде и
добију концесију на дваипо пута дужи даље, наводећи да ће се испуштање нечисте
рок-обећавајући много. воде из Минхове фабрике потпуно забранити.

Новембра 1901. године Министарство Краљ Александар I Обреновић,
потписује 19. августа 1902. године документ о
народне привреде упознаје начелника педесетогодишњим повластицама, почиње
лараћинског среза са овим пројектом и градња али одмах на почетку почиње да
захтевом концесионара. Др Шене, ни мање шкрипи. Стручна комисија у јануару 1903.
ни више него светски изумитељ трајног године утврћује низ одступања од уговора о
конзервирања меса, извештава да је концесији. Нису поштовани ни рокови, ни
"намеран своју фабрику подићи у Параћину, садржај, ни висина уложених средстава у
ако му Општина параћинска уступи кланицу која претендује да извози свеже и
бесплатно у својину три хектара земљишта, конзервирано месо на далека светска
које се налази поред железничке станице и тржишта. У мећувремену повластица се
реке Црнице и ако се обавеже да ће се бесправно преноси на "Белгијско-српско
нечиста вода из Фабрике тканина браће безимено друштво” са седиштем у Бриселу, а
Минх испуштати само у времену од 9 часова накнадно траже да српски државни органи
увече до поноћи”. преиначе повластице на Безимено друштво.
Истовремено траже да им се обавеза
Из обавезе повластичара да ће у ту производње у првој години, сведе са 30.000
будућу фабрику уложити милион динара и свиња на свега 3.000, а говеда са 3.000 на
прераћивати најмање 30.000 комада свиња и

65

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

1.500. Но, и то је био превелики залогај за повластичари урадили недовољно и уз то
очигледни пад озбиљности коцесионара. поступили супротно од указа о повластици,
чиме повластица губи важност. Решењем
Стручне комисије које су пратиле рад министра народне привреде од 9. фебруара
Кланице поднеле су извештај Министарском 1904, године, повластица је престала да важи.
савету из кога се види да је Белгијско-српско
безимено друштво у Параћину уложило Тиме је стављена тачка на још један
свега 250.000 динара, да је за тринаест авантуристички покушај страних улагача да
месеци заклано и извезено 1.095 свиња и 200 са малим парама, уз повластице, остваре
волова. Министарски савет прихвата брзи профит у тадашњој Србији.
извештај комисија, закључује да су

66

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

КЛИЦА ЈЕ ЗАСЕЈАНА
Стицајем околности исте, 1904. године

у Параћину престаје да ради још једно
предузеће. Наиме, под "мистериозним
околностима”, како примећују неки аутори,
до темеља изгара Минхова фабрика вунених
производа. Индустријалци за њу наплаћују
богату надокнаду од осигуравајуће
компаније, а фабрика одлази у неповрат.

Наследивши неке од зграда бивше фабрике конзерви, у свет крупне индустрије кренула
је "ТеокаровиЋ и комп"
Клица индустрије је ипак била бачена
на плодно параћинско тле. Не задуго на
згаришту фабрике вунених производа, као
феникс израшће друга, већа и значајнија
фабрика. Прво предузеће у Параћину
финансирано домаћим капиталом. Тако ће
бити и названа: Српска фабрика стакла.
Занимљиво да ће и на запустелим
просторима бивше Кланице, нешто касније,
изнићи још један гигант: Индустрија вунених
тканина Владе Теокаровића и компаније
односно ИТ "Бранко Крсмановић”.

67

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

68

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

ЦЕМЕНТ
СТАКЛО
ШТОФОВИ

ПАРАЋИНСКО ТРОЈСТВО

69

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

70

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

ШТОФОВИ

ТРАЈНА СУДБИНА ПАРАЋИНА

ЧекајуЋи боље дане: Улаз у фабрику штофова

Послератни полет, коњуктура, Хрвата и Словенаца отварали су изузетну
државне бенефиције и ратна репарација, перспективу. Зато, предузимљиви Мита
текстилној индустрији у Краљевини Срба, Теокаровић са синовима Владом, Лазом и

71

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

Славком, излази из Лесковачке фабрике Сви су били врло образовани у Немачкој,
тканина и предива и подижу сопствену Француској, Белгији и Енглеској. Тамо су до
фабрику у - Параћину. Заправо, отац Мита танчина изучили најмодернију технологију
задржава за себе фабрику гајтана у текстилне индустрије и - то своје знање
Стројковцу, касније у Вучју, а у ПараЋину се применили у новој фабрици. Индустрија
формира предузеће под називом "Влада Теокаровић је врло брзо освојила
Теокаровић и комп.” Фабрика је производњу свих врста вунених тканина, а
протоколисана у регистару ћупријског орјентација је била на сигурно-Министарство
Првостепеног суда 20. августа 1920. године. војске, коме испоручује тканине и готове
За петнаест месеци у откупљеним зградама моделе.
бивше Кланице и новоизграћеним
просторима, које су зидали и бугарски Велике планове Теокаровића
заробљеници, монтирано је 20 вагона машина унеколико успорава финансијска криза и
из Немачке, Аустрије, Белгије и Пољске. Са стални недостатак финансија. Зато они
радом је фабрика отпочела крајем 1921. покушавају да оснују акционарско друштво.
године. У фабрици је запошљење нашло 400 То им не успева, о чему Влада Теокаровић
људи, углавном из Параћина и околине. пише Министарству трговине и индустрије:

Технолошки, а и по изгледу, фабрика "Извештавам Министарство ради
у Параћину била је врло модерна за то знања, да је сав наш напор око оснивања
време. Показаће се и касније да су власници "Прве српске фабрике финих вунених
ишли у корак са напретком текстилне тканина, остао безуспешан из многих
технологије, те хроничар Јаша Гргашевић
записује: "да се за њихово предузеће може разлога, тако да нисмо могли оживотворити
мирно рећи, да је једно предузеће каквих акционарско друштво које би било власник
има мало и у кудикамо развијеним земљама тога предузећа. Немогућност да наћемо
него што је наша". кредит потребан за овакав један посао и

Мита Теокаровић је зналачки општа новчана криза главни су узрок овоме.
припремао своје синове за индустријалце. Према томе, пошто није ни уплаћиван

даљи капитал, ми оснивачи смо у споразуму
са свим акционарима, вратили свакоме

Изглед фабрике тридесетих година. Теокаровић, што му је било замерано, "сваке године
подиже нову вилу". Он то не узима за лоше и 1936. подиже јошједну вилу на самом улазу у

фабрику

72

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

Селфактор: Машина, предилица из 1920. године, још увек у функцији

његове положене прве уплате и све трошкове Вредност целокупне имовине
смо поднели ја и мој брат Лаза. Теокаровића у 1925. години, после
изравнања, процењена је на 45 милиона
Извештавамо о овоме Министарство динара. Могуће да је у питању и
трговине да то прими к знању и да сматра да ревалоризација, али имовина Фабрике
горње друштво није могло бити образовано у штофова је у односу на недавну 1922. годину
дуплирана.
законом предвићеном року."
Може се рећи да су многе околности Фирми 1928. приступа и сестрић
Владе Теокаровића инг Предраг Николић,
ишле на руку Теокаровићима у њиховом који осим свог у Енглеској стеченог знања,
сјајном успеху. Једна од њих је очигледна доноси и 5 милиона динара у новцу и
протекционистичка политика младе државе машинама. Са овим новцем он постаје ортак
према својој индустрији. Високим царинама у одговарајућем делу, а фабрика се
били су заштићени многи произвоћачи, а
мећу њима и текстилци. Тим пре, јер је у проширује. Ускоро се подиже спрат на
1920. години, од укупног увоза на текстил предионици чешљаног предива, Број вретена
одлазило чак 49,55 одсто. Треба рећи да су са 3.200, пење се на 7.000. Граде се нови
Теокаровићи такоће били велики увозници енергетски капацитети, проширује ткачница,
утензилија и мерино вуне, али уз све то дозићује и други спрат на предионици
износ увоза није прелазио милион динара чешљаног предива... и долази рат.
годишње.

73

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

По ослобоћењу, судском одлуком, ”Слога”, која прераста у самосталну
Фабрика прелази у државну својину, а потом конфекцију. Тиме почиње заокруживање
у друштвену и добија име ”Бранко процеса производње тканина и предива.
КрсмановиЋ” по комунисти и шпанском
борцу из Доње Мутнице. Некада је Штофара осветљавала
Параћин, а последњих година из Штофаре се
Многе недаће пратиле су Индустрију греје добар део станова и установа у
вунених тканина, касније још и конфекције и Параћину. Из Штофаре стиже и бојазан како
трикотаже, али у воћењу фабрике увек се преживети и како даље у овом времену.
осећала домаћинска рука, а такав је био и
однос свих радника према овом Није Штофари први пут да се суочава
параћинском гиганту, који је дуго и упорно, са тешким временима и раније је тога било.
упркос новотаријама пропагирао квалитет и Мећутим, као да светска криза од 1929. до
трајност својих производа. 1933. године није свом снагом погодила
фабрику. Капацитети су коришћени са 50
Може се рећи да је Штофара одсто, радна недеља је била скраћена на
"породична фабрика”, јер није редак случај четири дана рада у једној смени.
да су по три генерације за разбојем и
предилицом одхраниле свој пород. Из тог периода интересантан је
документ у коме фирма ТеокаровИћа у
После Другог светског рата више одговору параћинском општинском Суду на
пажње је посвећивано образовању кадрова захтев да се одбици по судским одлукама
свих нивоа и профила. Требало је људе спроводе на фабричкој благајни, каже: "да је
научити осим да боље и квалитетније раде - врло незгодно пошто фабрика ради само
и самоуправљају. За светском технологијом четири дана недељно, те наши радници
се такоће не заостаје. Шестогодишњи циклус зараде једва толико колико им је потребно
застаревања у текстилној индустрији био је да се могу издржавати. С тога вас молимо
велики залогај за штофарце али није се да нам у будуће не шаљете овакве пресуде,
посустајало. Значајна признања од светских јер се радници неће моћи да исплате.”
имена мећу произвоћачима текстилне
технологије говоре да, где год се могло ишло И тако, у круг. Иде време, носи
бреме, говорило се одвајкада у српском
се на модерно, брже, квалитетније. народу. Некада је то бреме тешко да обара, а
Највећи захвати ураћени су у некада је слатки нарамак плодова рада.
Штофара је знала и то време и нема разлога
ткачници, кончаоници, предионици чешљаног не очекивати да ће се "МасЈе јп Рагасћјп"
предива и наравно у доради. Није било опет читати у Анголи, Алжиру, Албанији,
такорећи ни једне године од 1964. да се Белгији, Бугарској, Вијетнаму, Енглеској,
Штофара није подновила. Замбији, Ирану, Ираку, Новом Зеланду,
Норвешкој, Пољској, САД, Русији,
У 1975. и 1976. години Штофара у Француској, Хонг Конгу, Шведској...
своје окриље прима мање трикотажно
предузеће "Јединство” и Кројачку задругу

74

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

ЦЕМЕНТАРА

И КАМЕН ПЛОДАН

Панорама цементаре

Пре или касније, неисцрпне резерве корист људима али случај је хтео да
лапорца и кречњака на обронцима Јужног радозналост промућурног планинца Никодија
Кучаја, показале би се у свом богатству и на Павићевића буде камен темељац цементне

75

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

индустрије у Поповцу. Никодије те 1889. фабрика постају власништво новооснованог
године најпре испече, а потом у воденици акционарског друштва "Француско-српска
измеља печену сиву земљу. И би цемент. индустрија цемента и угља А.Д.”. Мешовити
капитал махом француски и чешки, садржао
Врло брзо, исте године, предузимљиви је ”у траговима” и српски динар. Углавном
БеограЂанин Лазар Поповић у Поповцу су чланови А.Д. били бивши министри.
започе своје предузеће: у јамастој пећи
пречника два метра и воденици поточари, Капитал А.Д. утврћен је на 3.300.000
пекао је клинкер и млео цемент. А онда даље динара, односно 3.300 акција номиналне
и више. Године 1903. фабрика цемента у вредности 1.000 златних динара. До 1927.
Поповцу већ је производила 700 тона године вредност капитала се дуплира на
цемента годишње и тражила место на 6.363.000 динара, са учешћем страног
тржишту Србије, са плановима за извоз. капитала према домаћем у односу од 52:1.

Курентност новог, индустријски Нови власници, који ће до 1946.
произведеног материјала за градњу, није године и национализације господарити
промакла Београдској трговачкој банци. Од фабриком, одмах 1913. уграћују прву
1902. ова банка, иначе повластичар
оближњег рудника угља у Сисевцу, постаје ротациону пећ и подижу производњу на 60
власник фабрике и започиње прва велика тона на дан, односно 20.000 тона цемента
улагања. Са две вертикалне пећи и новим годишње. Примитивни транспорт цемента
млиновима, које гони 450 коња парне запрегама, који је Бошњанцима и
турбине, подиже продукцију на 25 тона Поповчанима доносио по 4-5.000 динара
”роман” и "портланд” цемента дневно. елиминишу изградњом пруге узаног колосека
до Параћина, а угаљ из рудника у Сисевцу
Пред Први светски рат фабрика још допрема се новоизграћеном жичаром. Још
једном мења власника. Рудник у Сисевцу и једна ротациона пећ уграћује се 1928. године

0МЕМТЕК1Е5&СПАИВОМНА6Е8 Ш«С0'8ЕНВЕ5 5. А. • < ГНАНО15К0’5№5КА 1К1ЖТШЈА СИЕШАI 061ЈА А.О.

ВЕ16КАПЕ Ж ВЕ06НАП

ТА8А100Е ОЕ С1МЕМТ а Р0РОМТ2. „1^7 ГАВР1КА СЕМЕНТА и РОРОУСУ.

Фотографија фабрике из двадесетих година: Цементара "Стари погон"

76

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

и производња се наредне године пење на усавршавања технолошког, техничког,
50.000 тона. асортиманског и менаџерског сегмента
производње. Резултати су уштеда енергије,
Пред Други светски рат фабрика је компјутеризовано воЋење процеса, нови
производи, као што су пластифицирани
производила 44.000 тона цемента, а у току малтер, материјали за завршну обраду у
рата окупационе власти су, наравно, без граЋевинарству, и наравно још шира лепеза
специјализованих типова цемента
икаквих улагања у одржавање гонили високовредне марке.
фабрику, тако да је по ослобоЋењу било
потребно много настојања да би се досегла Цементара, ПараЋин, села
параЋинска, живе у изузетној симбиози.
производња из давне 1929. године. Може се реЋи да нема метра квадратног на
Решење је наЋено у изградњи нове овом простору у који није уткана Цементара.
Било да се ради о стамбеним, јавним,
фабрике, на данашњој локацији. Нова спортским објектима, комерцијално и много
фабрика завршена је 1956. године. Резултат више без гледања на рачуницу, Цементара је
овог улагања видеЋе се почетком прискакала у помоЋ.
шездесетих, када се пребацује "граница” од
300.000 тона годишње. Као симбол новог У данима последње индустријске
времена, фабрика добија име ”Нови рестрикције, поповачки цемент био је валута
Поповац”. Фабрику са главним пружним која је омогуЋавала ПараЋину да живи и
правцем сада повезује пруга нормалног преживи. Да продавнице остану снабдевене,
колосека али и изузетан бетонски пут до да бензина ипак буде, да се сачува дух, да
ПараЋина, односно аутопута Београд-Ниш, се дешава уметност, да параЋинске спортске
што омогуЋава ефикаснији транспорт. екипе досегну висине, да се као ПараЋинци
не застидимо, ма где били.
Следе нова технолошка решења у
производњи. Прелазак на електричну енергију УЗ РАД И УГОЂАЈ
у Старом погону, суви поступак у Новом,
електрофилтери, увоЋење мазута и Везати и заинтересовати радну снагу
производња расте на 400.000 тона годишње. да остане у Поповцу. Стручњацима пружити
још нешто уз добру плату. Одужити се селу и
Југославија се гради, потражња унапредити га. Све су то били разлози да
цемента расте, и ништа није логичније од фабрика осим што гради себе, гради и око
новог улагања. Овог пута то је сасвим нова себе. Тако је саграћен биоскоп са бифеом,
технологија и ротациона пеЋ која дневно библиотека, нова колонија са комфорним
испече 1.000 тона клинкера. Резултат, становима, прелепа основна школа и
фабрика повеЋава годишњу производњу на олимпијски базен. Живети у Поповцу био је
преко 700.000 тона цемента. И, опет улагања. угоРај.
Нова пеЋ капацитета 2.000 тона на дан,
пуштена је у рад 1981. године. Пребацује се
годишња продукција од милион тона.

Са оваквом производњом, где
фабрика још није ”под пуном паром”,
стручном тиму преостају истраживања и

77

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

78

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

СРПСКА ФАБРИКА СТАКЛА

СТАКЛЕНИ ДИВ

Српска фабрика стакла: Најбројнија фабрика, хранитељица Параћина

Погодности које су се затекле на биле су пресудне за оснивање фабрике
згаришту бивше Минхове фабрике вунених стакла - у ПараЋину.
тканина, зграде, близина воде, залеће
параћинско богато шумом, налазишта Група београдских трговаца на челу
са председником новооснованог А.Д. "Српска
кречњака, песка, железничке и путне везе фабрика стакла”, Миливојем М. ПоповиЋем,

79

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

маја 1907. године добија десетогодишње изграћена је на Црници 1911. године
државне повластице. А.Д. СФС је веЋ раније електрана, која са вишком електричне
одкупила 15 хектара Минховог плаца на коме енергије снабдева део Параћина (и први
подиже прву стакларску пећ са четрнаест биоскоп) и сазидана је још једна пећ за
лонаца за ручну производњу. Посао је топљење стакла.
поверен професору Велике техничке школе у
Београду, Јосифу Ковачевићу. У немирним годинама балканских
ратова фабрика ради са застојима, а током
Из бивше фабрике стакла Нацка Првог светског рата престаје са радом.
Јанковића у Јагодини, која је престала са
радом 1900. године, пренете су дорадне и Један извештај из Београдске задруге
друге машине, а и известан број радника од 20. марта 1921. године илуструје тешкоће
повучен је у Параћин. Са З50.запослених да се после ратних разарања и пљачки
фабрика 1907. почиње са производњом окупатора крене у рад али указује и на
шупљег и пресованог стакла. Фабрика је специфичне проблеме ове индустрије:
свечано пуштена у рад септембра 1908.
године, а дотле је већ много чаша, бокала, ”Што се тиче Српске фабрике стакла
цилиндра за лампе и фењере, кренуло из у Параћину, чији је Задруга главни акционар
параћинске стакларе. и финансијер, она је, с обзиром на тешкоће
око даљих набавки сировина и на народност
Три године након оснивања, главни већег дела радника, морала угасити своје
акционар СФС постаје Београдска задруга. пећи и обуставити даљу фабрикацију,
Нови командитор и кредитор одлучује да издржавајући себе продајом робе која се у
прошири фабрику. За потребе производње стоваришту налазила."

За успомену: Радништво са власником Абелом

80

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

Дувачи стакла: стакло са душом

Фабрика није имала ни изблиза изглед се ручно-машинска производња, проширује
фабрике, већ се само по остацима ранијих се асортиман на пресоване чаше, тањире,
инсталација могло рећи да је ту некад била свећњаке, вазе..., први домаћи мајстори
фабрика. преузимају воћство на радилиштима. Број
радника се пење на 600.
Касациони суд је одбијао да пресућује
надокнаду ратног обештећења страним Овако захуктала параћинска фабрика
улагачима али показало се да није био запала је за око браћи Абел, власницима
широке руке ни према параћинској неколико фабрика стакла у Словенији и
фабрици. Према неким проценама надокнада Хрватској. Искориствивши спремност
за ратна разарања досегла је тек 40 одсто Београдске задруге да прода СФС због
штете. То је значило озбиљно слабљење ове тешкоћа у организацији производње, браћа
индустрије у првим послератним годинама. Абел кредитом откупљују фабрику и на тај
начин је стављају под своју контролу.
Према подацима из Београдске Настаје период у коме се СФС подрећује
задруге, фабрика је доведена у радно стање другим Абеловим фабрикама. Чувене чешке
1922. године. Поново су упаљене обе пећи и мајсторе стакла замењују Словенцима,
отпочео је рад пуном паром. Фабрика почиње редукују производњу, део опреме пребацују у
да производи кристално стакло, подиже
квалитет, подижу се нови енергетски друге стакларе, долази до прекида у
капацитети, гради још једна лончана пећ, производњи и незадовољства радника.
руши првоизграћена и на њеном месту се
подиже кадна пећ за рад у три смене, уводи Фабрика ускоро још једном мења
власника и 1934. године, припојена је

81

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

друштву "Храстник” Уједињене фабрике повећава се извоз са једног на још увек
стакла-Загреб. Том концерну припало је и скромних 2,5 одсто, да би за две године и
осталих седам стаклара браће Абел, новим улагањима фабрика забележила
Аустријанаца са југословенским најбоље резултате, у чијем је остварењу
држављанством. профит био једино и неприкосновено мерило
и циљ.
Фабрика у оквиру Сједињених
творница служила је измећу осталог и за За време Другог светског рата
огледну производњу, мада савременици фабрика је радила са смањеним капацитетом,
наводе градње нових пећи, монтирање да би пред крај рата сасвим угасила пећи.
машина, аутоматске хладњаче и друго али
све у функцији осталог дела концерна. По ослобоћењу и национализацији,
фабрика врло брзо, већ у марту 1945.
Фабрика стакла максимум достиже године, успева да се покрене. Следеће
тридесете године. Од тада, са почетком године достиже производњу из 1939. године.
економске кризе производња, а нарочито Државна политика индустријског развоја у
продаја нагло падају. Редукује се производња новој држави, Стаклару поставља за носиоца
на 50 одсто, такоће и радна снага. Тек на развоја производње шупљег стакла, стаклене
интервенцију власти радници се ^сплаћују са амбалаже посебно.
четвртином надница, у облику помоћи.
Погон за аутоматску израду стаклене
Стабилизација предузећа постиже се амбалаже, најпре боца, а затим и тегли,
1936. године, када фабрика опет ради у три прорадио је 1950. године. Новине које ће
смене, што повећава изгледност исплате бацити у засенак стакларску лулу, изазивале
дуговања фабрике од пре две године, који је су неповерење, а њима у прилог су ишле
био тек нешто нижи од њене вредности. почетне тешкоће уходавања производње. Те
године, после пробног, фабрика добија свој
У следећој, 1937. години степен први раднички савет.
искоришћења капацитета пење на 80 одсто,

Фабрика је изгорела: Живела фабрика: На згаришту Минхове фабрике израшЋе СФС

82

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

Убрзо, изградњом нових капацитета, у СФС потписује уговор о куповини
СФС се производи 55 одсто југословенског технологије, опреме, обуци и креће
шупљег стакла. Преорјентација прехрамбене производња оптичког стакла. Уводи земни
индустрије на стаклене тегле и боце, уместо гас као замена за мазут. Подижу се још две
увозних лименки, добро је дошла Стаклари и нове пећи са пет аутоматских линија за
њеним до тада предимензионираним производњу амабалажног стакла. Отвара
капацитетима. Ускоро се као већи купци рудник кречњака на Баби и још много
јављају фармацеутска, хемијска, козметичка захвата не технолошком, информационом,
индустрија, пуниоци минералних вода, пивари еколошком и организационом плану.
и произвоЂачи вина и ракија. Порастом
стандарда нације стакло за угоститељство и Од 1991. године фабрика послује под
домаћинство бива траженије и фабрика именом Српска фабрика стакла -
шири асортиман и побољшава квалитет и деоничарско друштво у мешовитој својини -
дизајн. Експорт-импорт - Параћин, са потпуном
одговорношћу. Прва седница Констутивне
Фабрика је по завршетку рата 1945. скупштине одржана је 23. марта 1992. године,
године имала три стакларске пећи, а чиме су озваничене промене у погледу
седамдесетих чак петнаест. Наравно, то власништва и СФС постаје деоничарско
повећање основне производње пратио је друштво у мешовитој својини.
развој свих других капацитета. Али и невоље.
Пожари, рушења пећи, експлозије, први У последњим временима индустријске
штрајкови, нелојални увоз стакла, енормна рестрикције распада Југославије и блокаде,
поскупљења сировина, ситуација на СФС смањује производњу и гаси више пећи
југословенском тржишту, фабрика први пут и лонаца за производњу стакла. У никад
од ослобоћења 1976. године послује са тежим условима пословања СФС израћени
губитком. су инвестициони програми који ће
реконструкцијама и технолошким
Следе нови планови и напори. Са унапрећењима одржати фабрику у функцији,
фирмом ”Карл Цајс” из Јене 1979. године а у производњу увести перспективне артикле.

83

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

84

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

ФАБРИКА КОЈА СЕ ПОРОДИЛА

"ПАРАЋИНКА-ПАРАЋИН”

Производни погон "ПараЋинке"

Производња слаткиша у Параћину подигоше фабрику слаткиша под називом
датира из 1924. година. Тада браћа "БРАТЕН”. Производили су бомбоне и ратлук.
Милојковић из старе параћинске фамилије По броју радника, пословном простору и

85

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

величини производње, фирми би више највећи произвоћач свих врста жвакаћих
одговарао назив - радионица. Било је гума у земљи.
упошљено око двадесетак радника, а
производња је достизала око десет хиљада Дизајн паковања и реклами придаје се
килограма слаткиша месечно. Можда за оно посебна пажња. Није редак случај да при
време то и нису биле тако скромне бројке, помени Параћина, саговорник додаје
како данас изгледа. "Параћинка”, или обрнуто, јер у већини
реклама понавља се слоган
До Другог светског рата фирма је ”Параћинка-Параћин”.
успешно радила и стекла добру позицију на
југословенском тржишту. Посебно је био Технолошки и маркетиншки тимови
цењен квалитет ратлука, који се налазио у "Параћинке” континуирано се баве развојем
редовном послужењу на двору краљевске и иновацијом производа. Сада је у
династије Караћорћевић. Данас је "Параћинки” на снази акција на увоћењу
параћински ратлук још увек на високој цени система стандарда квалитета.
и редовно се може наћи на трпези монаха
манастира Хилендар на Светој Гори. Више Карактеристика пословне и кадровске
година уназад, на њихову молбу братству политике у "Параћинки” је пријем младих,
Хилендара испоручује се овај производ, иако високообразованих кадрова. Радници своје
живе у земљи где се ратлук традиционално послове обављају квалификовано и
производи и доброг је квалитета. одговорно. У последњих десет година није
забележено одбијања извршења радног
Почетком Другог светског рата задатка, што се објашњава мотивисаношћу
власници су обуставили производњу, а по за рад, јер су плате у "Параћинки” мећу
завршетку рата извршена је национализација највишим у грани и два до три пута више од
фабрике уз надокнаду чију је висину плата у параћинској индустрији.
одредила држава. Обновљена производња по
обиму, структури и технологији, више година "Параћинка” је извршила власничку
није се разликовала од предратне. Застој у трансформацију 1991. године, формирајући
развоју је стицај околности да се у Параћину деоничарско друштво са мешовитом
налазе још три велике фабрике, за чије се својином. Претежан број радника определио
форсирање одлучила власт. се за куповину фабричких деоница.

Развој "Параћинке” оствариван је Преимућства трансформисања су
сопственим снагама без знатне друштвене вишеструка и очигледна. Дивиденде
подршке. И у таквим условима постигнуто је представљају значајну ставку у приходима
да обим производње нарасте са једног на деоничара, а позитивно пословање пружа
тридесет вагона слаткиша месечно, да радна услове за њихову редовну исплату на крају
снага са двадесет досегне четиристотине пословне године.
радника. Од некадашње радионице настала је
фабрика. Палета производа, бомбона, Развој "Параћинке” се наставља. Она
је одлучила да даљи развој остварује на
карамела и жвакаћих гума, велика је и новим локацијама. У ту сврху, у заједници са
разноврсна. Уз нову технологију, фабриком чоколадних производа "Чоколенд”,
седамдесетгодишњу традицију и са
осмишљеним маркетингом, постигнуто је да откупљене су знатне површине земљишта у
"Параћинка” на југословенском тржишту близини фабрике и изграћени пословни
буде знатно заступљена. Њени производи су простори. У њима предстоји увоћење нових
препознатљиви и тражени. "Параћинка” је технологија и техничко опремање.

"Параћићка” је једна од ретких фирми
која редовно и у знатној висини алиментира
буџетске приходе општине и државе, као и

86

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

здравствене, пензионе, школске и друге пажњу "Параћинка” полаже на помоћ деци и
друштвене фондове. "Параћинка” омладини и њиховим потребама. "Параћинка”
захваљујући резултатима пословања, не је спонзор члановима пионирских и
јавља се за добијање помоћи, она ствара кадетских репрезентација или високо
услове да се другима помоћ пружа. рангираним појединцима на такмичењима у
смучању, пливању, каратеу, кошарци,
Поред редовних давања, обавезујућег стрељаштву, орјентационом спорту.
карактера, "Параћинка” пружа финансиску Штићеници "Параћинке” су талентовани и
помоћ у разним облицима здравственим, успешни музичари, математичари, писци.
школским, спортским, културним, Поред финансирања екипа и појединаца,
хуманитарним, црквеним и другим "Параћинка” редовно помаже и организације
организацијама у општини и републици. које масовно окупљају децу у разним
видовима спортских и других активности, са
Помаже друштва, организације и жељом да то може и надаље, и још дуго али
појединце по критеријуму доброг пословног и да то могу и остала предузећа.
маркетиншког епилога помоћи. Посебну

Фабрика бомбона и ратлука "Братен" 1925. године

87

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

88

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

ИЗ БАЈКЕ У ИЗЛОГ

ЧОКОЛЕНД

Један од погона чоколадних производа у "Чоколенду"

Кованица од речи "чоколада” и година. Фабрика кондиторских производа
"земља”, "Чоколенд” - земља чоколаде. Ова "Параћинка”, њених стотину радника и један
"земља” настала је крајем деведесетих број пословних партнера, одлучују да

89

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

приступе изградњи фабрике чоколаде. У Од 1991. године када је основан, до
погонима "Параћинке” то није било могуће и краја 1995. године, "Чоколенд” ради успешно.
зато се приступа прикупљању капитала за На тржишту су његови производи познати и
куповину земљишта, изградњу и техничко цењени. Деоничари из остварене добити
опремање. Законски прописи савезне добијају дивиденде и убрзано враћају
државе, која је стремила реформама, уложени капитал.
омогућили су формирање потпуно одвојеног
деоничарског друштва. Чланови Техничко опремање "Чоколенда” траје
деоничарског друштва уложили су капитал од оснивања до данас, у континуитету.
са којим је "Чоколенд” изграћен. "Параћинка” Инсталира се нова опрема и нови урећаји и
је највећи деоничар. освајају нови производи. Производни погони
су аклиматизовани. Окружује их два хектара
Програм "Чоколенда” је производња парковске површине, тако да је боравак у
разних врста чоколада, пуњених али посебно њима угодан и за раднике и посетиоце, што
атрактивне су чоколаде у облику јунака из сигурно утиче и на добру мотивисаност за
бајки, разних животиња и других форми. рад. Плате у "Чоколенду” такоће високо
пребацију општинске и републичке нивое.
”Чоколенд” и "Параћинка” иако
капиталом, економски и правно, потпуно Свој даљи развој "Чоколенд” планира
одвојене фирме, чине једну породицу. на новим локацијама, које су откупљене у
Мећусобне пословне везе обострано су заједници са "Параћинком” и на њима
корисне. Продају својих производа изграћени нови пословни простори.
"Чоколенд” обавља преко продајне службе Предстоји техничко-технолошко опремање,
"Параћинке”. Овакав начин изискује мање као и опредељење за економско правни
трошкове "Чоколенду”, а "Параћинка” облик устројства новоизграћених погона.
остварује знатан приход од пружња услуга
"Чоколенду”.

90

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

НОВИ ОБЛИЦИ И НАЧИНИ

МАЊИ СВЕ ВЕЋИ

У Републичкој управи јавних прихода, финансијске снаге купаца и корисника, много
одељењу ПараЋин регистровано 770 су оштрији и од много већег су утицаја на
предузеђа и преко 1.600 радњи. успешност пословања.

Ако би се ослонили само на ВУК КАРАЏИЋ, деоничарско друштво,
статистику у приказивању привреде графичко-издавачко предузеће, основано
Параћина претила би опасност да се слика 1947. године, на темељима национализованих
закриви. предратних штампарија "Жикишон”, и
Хаџивидојковић са 17 радника.
Као основна делатност у регистрацији
предузећа приказана је широка лепеза На путу развоја у једном тренутку
производње и услуга али чињенице говоре да Штампарија је била по опремљености у врху
се знатан број тако регистрованих српског штампарства и запошљавала је
преорјентисао на трговину, тако да су преко 200 радника.
произвоћачи прави бисери.
Специјалност ове штампарије је
Сигурно да је трговачка традиција амбалажа, сложиве кутије од графо картона.
Параћина и овде одиграла значајну улогу, па етикете, а у последње време и издавачка
многи трговци врло успешно врше своју делатност, штампање књига, новина,
функцију. Расту, развијају се пратећи часописа, каталога.
тржиште, његове потребе и могућности.
Велики број малих трговина, после првог НИСКОГРАДЊА, друштвено предузеће
налета приватизације није успео да преброди за изградњу улица и путева, изградњу
селекцију, па се или угасио или застао врло хидро-објеката, канализације кишне и
близу почетка. фекалне, мини акумулација, брана и насипа,
као и одржавање улица и путева.
Слично је и у сфери производње и
услуга. Заправо услови пословања овог дела
параћинске привреде у овом тренутку,
везани за веће инвестиције, са више
сегмената у раду, суочени са опадањем

91

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

кланичну, прехрамбену, кондиторску
индустрију и друге индустрије, чији процеси
захтевају посебне материјале.

Име "НИКРООПРЕМА” носи од 1.
јануара 1992. године.

Запошљава118 радника.

ГРАДИТЕЉ, друштвено грађевинско
предузеће, бави се ниском и високом
градњом. Основано је 1949. године, у
мећувремену било саставни део радне
организације ”13. октобар”. Данас Традитељ”
запошљава 300 радника који раде на
градилиштима у параћинској општини.

"Нискоградња": Полагање канализације БЕЛПАР, друштвено предузеће
Фабрика адитива, једна од млаћих индустрија
Основано је 1975. као ООУР у саставу у Параћину, основана је 1977. године као
граЂевинско-производне радне организације Пословна јединица у саставу "Агроекспорта”.
”13. октобар”, делом из некадашњег Врло брзо стаса у самосталну фабрику са
комуналног предузеЂа "Стандард”, данас као траженим производима, до тада увоженим. У
посебна фирма главни је извођач радова производном програму Фабрике адитива три
нискоградње у општини Параћин. су основна програма: адитиви за
прехрамбену индустрију, дијететски,
витамински препарати и допунске крвне
смеше за производњу сточне хране.

Данас, под отежаним условима, ради
са оптималним бројем радне снаге и
смањеним производним програмом.

НИКРООПРЕМА, друштвено предузеће Фабрика адитива
настало 1966. године раздвајањем
некадашњег производно монтажног
предузећа "Пролетер” на Фабрику текстилних
машина и Монтажно предузеће "Пролетер”.

Касније Фабрика текстилних машина
шири свој асортиман и од 1986. године
почиње са производњом остале процесне
опреме.

Тако да је сада предмет пословања
предузећа производња, монтажа и поправка
текстилних машина и процесне опреме за

92

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

ПЕТРУС, друштвено предузеће за
производњу мушке модне и ХТЗ обуће.

Основано је 1981. године припајањем
ОбуЋарске задруге трговинском предузећу
"Шумадија” са 37 радника.

Као самостална фирма појављује се
априла 1986. године. Ускоро поље деловања
"Петруса” превазилази границе Југославије и
њени пословни партнери су еминентне
италијанске фирме са којима сараћује у
изради спортске обуће, а свој програм
извози у Маћарску.

У "Петрусу” данас је запошљено 320
радника.

ШУМАДИЈА, друштвено предузеће за "Балакнтрон": Аутоматске машине за
промет робом широке потрошње на велико и призводњу натрон вреЋа
мало. Основано је фузијом предузећа
”Полет”, "Победа”, "Прогрес” и "Универзал”, вишеслојних натрон врећа разноврсне
1954. године са 16 радника. "Шумадија” је намене.
израсла у истинског поморавског
трговинског гиганта са широком мрежом Запошљава преко сто, махом младих,
продавница и ван подручја општине Параћин, радника.
са орјентацијом према југу.
ПАРАМОНТ, Д.О.О. друга је грана са
У општинском промету на мало раније почетком из Производно-монтажног
је "Шумадија” учествовала са око 60 одсто предузећа "Пролетер”. Њена делатност су
или преко 70 у укупном промету. завршни занатски радови у граћевинској и
другој индустрији: грејање, климатизација,
Данас послује смањеним обимом али водовод,, изолација и електричарски радови.
у свом саставу и даље има робну кућу,
стовариште секундарних сировина, "Парамонт” је суверено владао у
стовариште граће, свој возни парк и својој бранши, нарочито у источном делу
запошљава око 500 радника. Србије и Београду. Данас запошљава 50
радника, а поље деловања креће се углавном
БАЛКАНТРОН, фабрика за израду у општинским границама.
натрон врећа у приватном власништву, прва
у овом облику организације и власништва у Име "Парамонт” носи од 1. јула 1992.
Параћину. Почела са радом марта 1995. године.
године.

Фабрика се налази поред парка ”7.
јул” изнад Параћина, на око 4 хектара, са
4.000 квадратних метара производних хала и
аутоматским линијама за производњу

93

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

БУДУЋНОСТ, друштвено предузеће,
фабрика електро-енергетске опреме.
Производи опрему за пренос електричне
енергије: алучеличну ужад свих пресека
секторску ужад за енергетске каблове,
самоносиве кабловске снопове, бетонске
стубове ниског и високог напона, монтажне
бетонске трафостанице и стубне
трафостанице.

МИХАЈЛОВИЋ*, приватно трговинско
предузеће на мало и велико, основано 1990.
године. Поседује ланац бензинских пумпи и
сервиса, продавнице прехрамбене робе,
угоститељске објекте и трговину

пољопривредним машинама и сточне хране у
Параћину и Доњој Мутници.

Производни погони "БудуЋности"

Почела као корпарско-плетарско
предузеће 1954. године, да би развој
преиначила у фабрику алучеличних ужади
најпре у Поповцу, а од 1981. цео процес је
смештен у новоизграћену фабрику у
Параћину.

Стамено предузеће, добро воћена,
фирма, која је имала најмање осцилације у
пословању, без обзира на услове.

ДОРОТЕЈ*, приватно предузеће за МАРЈАНОВИЂ*, приватно предузеће
пружање услуга у јавном превозу, радови у бензинских пумпи, које пружа ауто-сервисне,
нискоградњи, трговина на велико, бензинска угоститељске и друге услуге, ауто-школа и
пумпа и пансион. ресторани.

ЕВРОТРГОВИНА*, приватно трговинско (*) Ова четири предузећа,
предузеће са седиштем у Доњој Мутници. регистрована су у Доњој Мутници. Поред
Бави се велико и малопродајом граћевинског њих у овом селу регистровано је још 9
материјала, непрехрамбене и прехрамбене предузећа, углавном трговинских.
робе.
Село са највише регистрованих
предузећа је Бошњане. Преовлаћује трговина
стоком.

94

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

Нове боје и облици: Приватна иницијатива у ПараЋину донела је нови изглед ПараЋину.
Ради сопствене користи пропаганде али на корист и лепоту града нестаје сивила

Од 770 предузећа на подручју се производе под именом овог светског
општине, 185 предузећа има седиште у произвоћача.
селима. Од тога:
СПЕКТАР ИНВЕСТ, граћевинско
19 у БОШЊАНУ, предузеће, деоничарско друштво вуче корене
14 у СГУБИЦИ, из пре више од 30 година основаног "Органа
13 у ДОЊОЈ МУТНИЦИ, управљања Општинског стамбеног
по 11 у ПОПОВЦУ и ДРЕНОВЦУ, предузећа”, са задатком да одржава фонд од
10 у ГЛАВИЦИ... око десетак стамбених објеката.

И ТО ЈЕ ОНО ПРАВО, Још једна У следећих десет година предузеће се
посебност Пар’аћина је и продајни центар трансформише најпре у самостално
”Кока коле”, једини у овом делу Србије. стамбено, под именом ”Дом”, да би потом
било интегрисано у комуцално "Параћин” са
Фирма под светским именом основана стаусом ООУР-а и називом "Занатски
је 26. марта 1976. године, а оснивач је Драган сервис”. Радана организација "Параћин" се
Милојевић, бивши подпредседник општине. 1989. године распада на самосталне јединице
и ”3анат сервис” почиње опет самостани
Ових двадесет година, а и данас живот и рад.
Продајни центар у Параћину снабдева
источну и централну Србију комплетним У измењеним условима пословања,
асортиманом освежавајућих напитака, који укидањем интересних заједница, продајом

95

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

друштвених станова њиховим корисницима, групи, на градилиштима, као и већи број
процењено је да предузеће са дотадашњом сезонске радне снаге.
орјентацијом није могло опстати.
Предузимљиви људи мењају пословну ГРАДИНГ, приватно граћевинско
политику, локацију, па и име. предузеће за пројектовање и инжењеринг
основано је 1992. године. Од тог времена
Као "Спектар инвест” од 1993. године фирма лагано и сигурно расте и извршава
ова фирма прера'ста у граћевинску и од тада све значајније задатке, градећи породичне
постаје врло битан конкурент на куће, индустријске и спортске објекте,
граћевинском тржишту Параћина. локале , и осваја производњу алуминијумске
столарије у сопственој радионици.
У кратком периоду од три године
гради за слободну продају неколико Поље деловања Традинга” прелази
стамбено пословних зграда и више десетина општински атар, а за свој рад добија
локала у њима и посебних. октобарску диплому општине Параћин.

"Спектар инвест” стално запошљава
35 радника у својој армирачници, браварској

Велелепни стадион Ф.К. "Јединства" са пратећим објектима градио је и Традинг"

96

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

БАНКЕ

ДА СВИ ВАЈДЕ

Банке су у Параћин дошле крајем конфонтације, партијско затварање у себе,
деветнаестог века као резултат изгледности нису дозволили да ови новчани заводи
привреде и њеног успешно почетног одиграју значајнију улогу у развоју
прећеног пута. Најпре су то били скромни параћинске привреде. Због слабости у свом
капитали локалних банака, а затим убедивши организовању, окренули су се ситним
се у перспективу индустрије Параћина операцијама зеленашког карактера.
наступају велики новчани заводи, а свој
капитал пласирају и домаћи трговци. Овакав начин довео је до њихове
скоре дискредитације, коју ни поштени однос
Новчани завод А.Д. Параћинска акцепаната није могао да спречи. Тада је
штедионица, основан је 1887. године. са записано да "Параћинска штедионица није
капиталом од 100.000 динара, кога је чинило више новчани завод, већ клуб либералних
2.000 акција од по 50 динара. Браћа Микић и пајташа..."
Јован Пеливановић располагали су највећим
уделом у граду. Колико је био динамичан За данашњи однос банака у Параћину
развој Штедионице говори податак да је већ према граду и привреди, посебно оних
1900. године новчани обрт благајне био опробаних и дугогодишњих пратилаца
900.000 динара, а укупни промет у свим параћинске привреде, не би се то могло рећи.
гранама пословања 3,667.366,30 динара.
Нарочито је цењена чињеница да те
Параћинска задруга за помагањ» и пословне банке нису пуки корисници
штедњу са капиталом од 50.000 динара, депозита параћинске привреде, већ и
основана је 1897. године. Већ 1901. године партнери који пласирају и оплоћују тај
Задруга је претворена у АД са својим депозит, делећи добит са привредом и
правилима. Измећу осталог акционари су се градом.
одрекли права на расподелу дивиденди све
док капитал не нарасте на 100.000 динара. ЈУБАНКА, АД Београд - Филијала
Параћин је матична банка Параћина.Чак
Неискуство али и шићарџијско четири петина параћинске привреде води
понашање, проневере, политичке своје депозите и обавља динарско и девизно

97

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

пословање преко ове банке. друштвених средстава, приватних и
Формирана је крајем четрдесетих мешовитих предузећа, за обртна средства,
кредитирањем граћана за стамбене потребе,
година као Комунална банка Параћина. прима у депозит све врсте хартија од
Удружује се 1955. у Комуналну банку вредности, даје гаранције и авале фирмама,
Светозарево, а 1965. године интегрише се са прима на штедњу девизна и динарска
Југословенском банком за спољну трговину средства.
(касније Југобанка Београд).
Банка је за време свог деловања у
Још једном се трансформише, 1983. Параћину скренула пажњу корисника
године у Основну банку Југобанку Параћин, друштвених средстава и осталих привредних
да би се од 1. јула 1988. године припојила субјеката из ближих и даљих општина. У
Југобанци Београд и наставила да ради у складу са пословном политиком према малој
својству филијале за подручје Параћина и привреди Банка је спремна да подржи сваки
ближе околине обављајући све банкарске атрактиван или изгледан програм, било да
послове са привредом и становништвом. се ради са инвеститором из земље или
повратника из иностранства.
Јубанка у Параћину запошљава 50
радника и располаже савременом опремом и Инвестбанка Пословна јединица у
простором. Параћину има експозитуру у Ражњу, ћуприји
и Јагодини.
ИНВЕСТБАНКА, универзална пословна
јединица Инвестбанке у Параћину основана Запошљава 61 радника.
је 12. априла 1972. године, као Филијала
Југословенске Инвестиционе банке у ДЕЛТАБАНКА, прва послератна банка
Београду. Банка се 1877. године у приватном власништву у Параћину после
трансформише у Основну Другог светског рата. Припада ”Делта" банци
привредно-инвестициону банку Београд са АД Београд, која је чланица ”Делта” Холдинга.
статусом пословне јединице, да би 1995.
године постала акционарско друштво са Послује са свим правима прикупљања
истом пословном активношћу. и пласмана средстава. Сараћује са
привредним субјектима из Параћина и
Пословна јединица у Параћину бави околине.
се инвестиционим дугорочним и
краткорочним кредитирањем, корисника Основана је 1. јануара 1995. године.

98

МОНОГРАФИЈА ПАРАЋИНА

ЗДРАВСТВО

ФИЗИКУСИ СУ БИЛИ ПРВИ

Први записи о организованом После смрти др Димитријевића, 1845.
здравственом деловању у ПараЋину датирају године, њега замењује емпирик, лекар без
из августа 1837. године и односе се на дипломе Глигорије Рибаков, да би 1947.
епидемију куге. Цела друга половина те стигао др Димитрије Капарис. Њему у
године била је посвећена борби са кугом, окружју ћупријском предстоје и задаци који
које је спроводио комесар Аврам се не односе само на хуману медицину.
Петронијевић и лекар др Наћ. Параћин је био Требало је, измећу осталог, спречити и
изолован, и храна се дотурала. Предузимане продор говеће куге из Влашке, Молдавије и
су драстичне мере заштите и локализације Отоманског царства. То траје пет година
епидемије. Болесни би се износили у околне карантинима и полукарантинима, а посебна
шуме под стражом, а коридорима у граду пажња полагана је на говеће лешине које би
раздвајани су заражени од здравих делова. Морава доносила из Турске.

Куга је харала до новембра. Иако се Магистар хирургије др Капарис
не зна коначни биланс, о помору врло успешно се 1849-50. године борио са
речито говори извештај упућен књазу на дан епидемијом крављих богиња, које су се
7. септембра 1837. године у коме се наводи појавиле најпре у Сењу потом и у Параћину.
да су у Параћину оболеле 63 особа и да је Од краста пелцоване деце умножио је
од њих 17 умрло. ”мају-вакцину”, за случај да се болест опет
појави.
Без организоване лекарске службе
остаће Параћин до 1844. године, када се за Повољне здравствене прилике
окружног физикуса поставља др Јован почетком шесте деценије прошлог века у
Димитријевић са седиштем у ћуприји. параћинском срезу, како људи тако и стоке,
Постоје два извештаја о "калемљењу пореметила је-мушица. Не обична већ
крављих богиња” у ћупријском округу, од Голубачка мушица, која је у ројевима
којих се један из јула 1844. односи на
вакцинацију баш у Параћину. У њему се код нападала стоку, улазила им у ноздрве,
"Попечитељства Внутрени Дела” похваљује нападајући органе за дисање. Тада помре
рад др Димитријевића на заштити доста стоке у вароши, а и у срезу.
граћанства Параћина.
Др Капарис напустио је Округ
ћупријски 1855. године и исте године долази

99