Стубица Монографија села

ПРЕДАЊА О ИМЕНУ СЕЛА

Предања говоре да је постојао пут од богатог
ресавксог краја до тврђаве Петрус, којим су путници
намерници на врата (капију) са високим стубовима
улазили у Петрушку област. Поред врата, дању и
ноћу, стражарили су војници, будно пазећи да
нежелени гости не уђу у њихову област. Серби су ту
чак плаћали таксу (нека врста царине) да би им се
остварила врата. По тим стубовима на уласку у
петрушку област са северне стране, село је добило име
Стубица.





Мнодраг Ннколић, Стубица-51



51 БИБЛИОТЕКА "ХРОНИКЕ СЕЛЛ”

Миодраг Р. Николић

СТУБИЦА

Београд, 1996.

ХРОНИКЛ СЕЛА СТУВИЦЕ

Урс1)ипачки одбор
Председник: Лкадсмпк РАДОМИР ЛУКИЋ

Чланоои:
лр Пстар Марковпћ, агроекономпста, соцполог села, профссор
др Мплош HcMaibnh, соцполог културс
проф. др Biucii Panlje.ioBiih, агроскономпста, проф. унпвсрзптста
проф. др Младен Стојапов, соцнолог села, проф. унпверзптета
лр Радомпр Craniih, исторпчар уметностн
др Душан Радмаповпћ, агроскопомпста
Мплпсав Pa.Mih, соцполог
др Радмпла Пстрпппћ, етномузпколог
Мплппојс Павловпћ, књпжстшк
др Јан Кпшгсцп, агобполог, проф упиперзптста
др Душан Joiiaiioiinh, агропом
мр Миловап Жпвковпћ, скономпста
Мплојко 11. 'ISoKonnh, публнцпсга п новппар
Зоран Лндрпјашеипћ
Нпкола Владпсављевпћ, публпцпста п новннар
др Радонап Радовановпћ, психолог
Л>уба I 'c.Mih. стнолог
Вранко Шуман, дппл. правнпк
Горан Tioplu-iinh

УреднишШоо
Глашш и одговорнп урсднпк: Проф. др ПЕТАР Ј. МАРКОВИЋ

Чланоои: ~r:'
npocji. др Јовап Богдановпћ
проф. др Јован Вабовпћ
акадсмик 11стар Влаховпћ
др Слободан В}-чпћсвпћ
Владпмпр Bypljciiiih
проф. др Милован MiiTpoBiih
Милпјко 'BoKoiinh
др Мплош HcMaibiih
др Мплорад CaiuiheBiih

РеценаенШи: Проф. др Гктар МарковГ
Проф. др Јован Вабовпћ.

Технички урелник: Дејан Станковпћ, РНЈП “ПараћшГ
ЛекШор: Свстлана Нпколнћ
СШручни консулШанШ: Мирослав ДпмптрнјевпН, РНЈП "Параћпн"
Технички секреШар: Славпца Mirrnh llain-iih, РНЈП "Параћпн”
Тираж: 1000 I Јрпмерака
ШШамИа: ДДИП "Вук Караџпћ" l lapahini

Иидапачи:
ОДБОР СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ 11ЛУКЛ И УМЕТНОСТИ ЗА 11РОУЧАВАЊЕ
СЕЛЛ, Београд
КУЛ'1УР1IO I1РОСВЕТ1IA ЗЛЈЕДНИЦА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ, Београд
Скупнтша Oiiiiitiiiu- I lapahim

Суиидапачи:
Шумаднјскп округ, Крагујсвац
I 1рпарснскн округ, 1 Ipnapcii
СО Косопска Камспица
Музсј руднпчко-таковског краја, I opibii Мплановац
Лгробанка Д.Д , Бсоград
Завод за проучавањс културпог раавптка. Бсоград
I (ародпа бнблнотска Србнјс, Бсоград
Вукова задужбппа, Бсоград
Задружнп савез Србпјс. Београд
Мпнпстарство пољопривредс, шумарства u водппрпвреде Србнје. Бсоград
Матица Српска, I !>>вп Сад
Инстптут за економпку пол>опрпврсдс, Београд
Скутшгпша опнптше Крагујевац
11арод|ш музеј, Eeoipa.i
У||ппсрз|птт у Бсограду, Београд
Републичкп завод за заштпту споменнка културе, Бсоград
Економскп факултег, Београд
Етнографскп пнстптут СЛНУ, Београд
Друпгтпено пол>опрпврсдпо предузсће "Поречје". Вучје
Радпо-новпнска органпзацпја “Јасеннца", Смедеревска 11аланка
Републпчкн завод за статистпку, Београд
Радпо 1 loiuiHCKo Јанно 11редузеће "Параћпн , I lapahini
/1ДИ11 "Вук Kapaunh", Параћпн

51 БИБЛИОТЕКЛ “ХРОНИКЕ СЕЛА

ПРЕДГОВОР

Српско седо има боГату историју од насељавања које је
почедо још у 7. стодећу. У тој хиљадуГодишњој историји смењивади
су се периоди успона и падова. Ве.шки привредни и кудтурни прос-
перитет постиГнут је у средњовековној држави Неманшћа. Он је
био испред достиГнућа тадашњих свропских земаља. Чак и иосде
Косовске битке, српска држава под вдадавином Стевана Aaaapeeuha.
а нарочито Ђурђа Бранковића. спадада је у ред најбогатијих држава
тадашње Европе. А то богатство је бидо у седу са обиљем по. bo-
привредних производа и рудницима. Затим настаје петовековни
период турског терора и опиипе девастације и деградације свих обди-
ка .живота. Hoeu период настаје крајем 17. ciuo.ieha новим покрети-
ма српскоГ народа. а нарочито почеком 19. века. посде два српска
устанка и извојевања национадне сдободе. Два стодећа. угдавном
сдободноГ живота. српско се.10 имадо је бурну кудтурну. привредну
и сдободарску историју. Настаје коначно насељавање. формирањс
седа. неких на старим оГњиштима од пре седам-осам ciuo.ieha. а и
нових. Ведики материјадни и кудтурни напредак учињен је иосде
1945. године.

Проучавање историје седа и ссоског живота започето је
крајем прошдоГ ciuo.ieha истраживањима Јована LJeujuha и касније
њеГових ученика. ади је убрзо и престало орГанизовано истраживањс
настајања и историје седа. као и појединих породиуа.

Између два светска рата ретки су појединци који су
писади историју. односно хронику ce.ia. Hajueiuhe су то чиниди сами.
као ентузијасти, из љубави према завичају. Укодико су и успеди да
напшиу хронику, она је остајада у рукопису, јер нико није хтео.
нити могпо да финансира њено објављивање. Многп ce.ia су води.ia
детописе. Oeu детописи. укодико су сачувани. грађа су непроцењиве
вредности за писање хронике седа.

Посде 1945. Године eutue се покдања пажња унапређењу
орГанизационих форми производње и технодогији. изГрадњи седа. а
Готово и да није постојада никаква иницијатива да се истражују и
описују историја ce.ia, де.мографски и кудтурни пробдеми. етнодоГи-
ја. антропоГеоГрафија. couuo.iožuja. Више су проучавани пробдеми
орГанизације, производње. удруживања. техничко-технодошка и
орГанизационо-економска питања. а се.10 и сељак су свуда запос-
тав.вени. Сељак је био произвођач материјадних добара - хране. а
запостављена је друштвено-социодошка садржина сељачкс
производње. Ретки су биди истраживачи ce.ia и сеоског живота.
попут Сретена Вукосављевића. који је руководио Инстштутом за
ce.io у САНУ. Мидана Вдајинца. неуморноГ сакупљача народних
обичаја и умо1пворина, и друГих.

У седима су уништаване боГате архиве. докумснта су

Kopuiuhena за потпаљивање eauipe у lieliu.Ma и просппоријама у који-
ма се на. iajii ia општинска управа и бирократија. уништавана је
стара архитектура као и .ipyie сшарине. Запостав.вани су истори-
ја. couuo.ioluja. eiTiHO.ioiuja и cee оно што чини основне вредности
ijKiji'inoi tipoipeca. иа и технодошко1. Го је и доприносидо многи.м
промашаји ма у а/рарној подитини. а Готово да riuie itu би.10 пданске
подитике у односу на ce.io. њсгово просторно уређење и орГанизаци-
ју ceocKoi живота.

Град је увек био у прво.м пдану. као и непо.иоиривредне
дедатности у њему. ПренаГдашено демоГрафско пражњење седа.
tipahcHO сшарењем ce.ia. би.ш су само посдедииа једностраног разво-
ја. гашења мношх вредности ce.ia. запостављање богате њеГове куд-
tTitjpe и његове историје. А историја ce.ia и њеГова ку.ипура су у
основи и историја народа.

Из ce.ia се расп la.Mcaea ia српска реводуција од 1804. до
1815. године - за одбрану српскоГ достојанства. кудтуре и eepe.
Преко 90 отсто укупног састава српске војске у осдободидачким
ратовима 1912 -1913. и 1914. -1919. Године биди су храбри синови
сељака. У осдободидачком рату од 1941. до 1945. 1одине eehu део
борачког састава и старешина јединииа чини.ш су ппакође сељачки
синови.

Сељак се увек борио за сдободу и стварање државе. а.ш
држава му иије увек пружада ус./ове да сачува и искаже и друГе вред-
ности. сем ратничких. l o је и pas.ioi што између два свеппска рата
није би.10 домова ку.нпуре у ce.iy. а сељак је живео у беди и сиро-
uaiuiuey. у б laiiiij и прашини. у трошним Ktjha.Ma од дрвета и бдата.
које су осветљаване жижом и.ш петродејом. спавао на земљаном
ноду. корисишо ири.ми1пиини a.iatii у пољопривреди и дома!шнству.
радио заирс1ом ioeeja. са срио.м и мотиком. на1нут над земљом по
суниу и киши. /1 iu. и тај је иериод значајан за историју cc.ia.

Iloc.ie 1945. Године оформљено је неко.шко десетина
научних усппанова за проучавање седа - шроекономских. економско-
етнодошких и неко.шко а/росоииодошких. Ниједна научна установа
није се. међутим. бави.ш ироучавањем иапорије седа и израдо.м
хроника седа. Неиипо је покушано радом Института за проучавање
седа САНУ. који је водио Сретен Нукосављеви^, ади је тај
Институт био KpaiTiKOl века.

Посде више од четири деуеније. та празнина у науии и
нашој народној баштини попуњена је иницијативо.м Одбора за
проучавање седа САНУ (председник: академик Радомир AyKuh) да
орГанизовано отпочне писање хронике седа. Инииијаппиву за писање
хроника седа дао је Мидојко II. TioKoeuh. пубдициста. чдан Одбора
за ce.io. Почетком 1989. io.juue Одбор за проучавање седа Српске
академије наука и уметности. у заједници са Заводом за проучавање
кудтурно! развоја Србије. ортаизовао је састанак потенцијадних

писаца хроника ce.-ia. На састанку у САНУ окупило се 67 писаца из
це.-ie Србије. као и из српских ce.ia из jpylux репуб.шка. Настављено
је ja.be пријављивање и caja на хроникама paju преко 700 писаца. За
целокупну активност одбора за ce.io у вези са хроникама задужен је
jp Петар Марковић. члан Одбора.

Хронике обухватају развој и живот ce.ia oj настанка jo
данашњих дана. Описују се сви значајни jolaljaju из привредног и
друштвеноГ живота ce.ia, обичаји. школство, задругарство. сиирш.
учешће Грађана у ослободилачким ратовима oj Flpeoi срсикоГ устан
ка jo 1945. Iojuhc. Наравно. у хронике се уноси и све остало што је
значајно.

Одбор свим писиима доставља упутство за писање
хронике. литературу. као и све jpylo што је потребно. а посебно
указује помоћ за штампање рукописа.

Хронике ce.ia. које су до caja написане. оправдавају
напоре писаиа и Одбора САНУ за проучавање ce.ia. Оне су својеврсна
историоГрафија. демоГрафија. coijuo.ioluja. етно.1О1ија. етногеографи
ја. антропоГеоГрафија српскоГ народа.

ЗалаГањем писца и уз свестрану помоћ Грађана. суизЈа-
вача. привредних орГанизација. месних зајеЈница. а у појединим
општинама и фонЈова за ку.ипуру. обезбеђују се cpejciuea за
објављивање хроника.

Уз ову акцију. покренуто је и низ ЈруГих. које имају за
uu.b оживљавање сеоскоГ живота. нароЈне кудтуре и
ствара.1аштва. Тако је у јсјном броју седа покренута иницијатива
за писање детописа. Отварају се и етно или завичајни музеји. а
формирају се и оГранци Вукове заЈужбине. Формирана је и биб-
диотека хроника ce.ia. Ije сс надазе хронике ce.ia, рукописи u.iu Kfbule
које су jo caja објављене. Тако ће од сада укупно народно ствар-
адаштво бити сабрано на јендом месту.

Писање хроника ce.ia трајна је активност. Сваким даном
јављају се нови аутори. а.ш и разне установе желе ja се укључе у
акцију писања хроника ce.ia и ceeia друГОГ што прати ову
активност.

Заиста. био је задњи час да се отр1ну oj заборава многа
вредна документа. памћење старих људи. разни алати. уређаји и
предмети са којима је српски народ столећима радио и живео.

Скуп свих хроника заиста чини основу за израду истори-
је Србије засноване на објективним чињеницама и арГументима.

УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР

РЕЦЕ113ИЈЛ

Хронпка села Стубице написана је према упутсву Одбора српске

академије наука и уметности за проучавање села. I lo садржају и начину
обраде грађс хроника Стубиџе чини значајан и веома користан прилог
проучавању села Поморавља, односно оног дела који се налази на

оброниима Кучајских планина.
Всома детал>но су обрађени географски положај села. Гопоннми

главне карактеристике климе, бил>ног и животињског света и све оно

што је потребно да читалац добије добар увид о селу.
Историја села заслужује посебну пажњу. Подробно је обрађена

средњовековна историја всзана за манастир Раваннџу и Петрушку
област, а за овај део коришћена је сва расположива историјска грађа.

Изузетну пажњу заслужује поглавле које се односи на
становништво и његово порекло. I la оригиналан и прегледан начин аутор
је обележио миграџионе струје (Косовско-метохијска, јужно-моравска,
шопско-торлачка и тимочко-браничевска) и населавање појединих
фамилија у селу. Дат је преглед становншптва и домаћинстава по

попнсима почев од 1444. па до 1991. године. Објавлени родослови доп-
уњавају поглавле о становништву и пореклу.

УчешИе Стубичана у ослободилачким ратовима чини посебну
џелииу. Аутор је успео да састави спискове учесника свих ослободи-
лачкпх ратова које је водила С рбија. По деталном прегледу ратова и
учесника, хроника има посебни значај и са гледишта историје, али

нарочито за садашње и будуће генераџије.
Аутор је дао и сажет преглед карактерних особина Стубичана,

њихов говор и ношњу. Од обичаја, веома лспих код Срба, описане су

само сеоске литије.
Привреда, полопривреда, занати и др. су обрађени у посебном

поглавлу. Аутор јс регистровао и обрадио 45 заната у селу, што је веома
интересантно за проучавање прошлости и садашњости.

Школа и исторнја школства чине посебно поглавл>е. Обрађено је
школство од 1833. године када је започело школовање у Параћину, па

и у суседном селу Сењу. Дати су прегледи ученика стубичке школе, уз
напомену да је период после 1946. године периодно написан.

У хроннџи су још обрађени здравство, џрква и вера, културна и

спортска догађања.
Аутор је морао да уложи доста труда да сакупи и снстематизује

обимну грађу и да је изложи у хрониџи. Хроника је написана лепим

језиком. лаким стилом и врло прегледно.
Предлажемо да се хроника села Стубиџе објави у едицнји

Хронике села.

1. октобар 1996. Проф. др. Петар Ј. Марковић
Београд Проф. др. Јован Бабовић

УВОДНЕ НАПОМЕНЕ

Ако је хроника села Стубице иоле добро написана, мале су у томе
заслуге аутора, јер заслуге припадају самој Стубпци, њсној прошлостп и

трајању.
Стубица је свакако и раније заслужнвала своју личну карту у

облнкуједне хроннке, јер су за то постојали бол>и дани за њено објавлш-
вање. Дслом из финансијских разлога, а нарочито из несхватања значаја
података о једном селу, није дошло до шггампања, делимично спремленог
материјала, у било каквом облику.

Иначе, идеја о прикупљању грађе за хронику, па и само
прикупл>ање, почиње да се одвија када сам, као ко-аутор, учествовао у
пнсању монографије фабрике цемента Нови Поповац у 1 Јоповцу.

Обраду прнкупљенпх података радио сам са дубоким убеђењем да
је то обавеза прсма прошлости, садашњостп и будућности. Из ових, а и
из других разлога, ова публикација је намењена пре свега мештанима
села Стубице. 7Кел>а ми је била да хронику напишем фактографски. без
научних претензпја, али са огромном обавезом да до краја испоштујсм
методолошко упутство Српске академпје наука. Намера ми је бпла да сс
хроннка села Стубице обради, у првом рсду, са територијалног, времен-
ског и тсматског аспекта.

Тсриторијално: Код писања хронике села доста је тешко пздво-
јнти нсторију било којег села из историјс цслине, односно окружсња.
Увек је постојала опасност да се "упловн" из историје села у историју
околпне и обрнуто. Ово је нарочито карактеристично за село Стубицу,
због тога што је Стубица, од свог настанка, била на иекој тромеђи. У
срсдњем веку, на тромеђи властелинстава Војводе Llpciia, Кнеза Лазара
н Светог Сисоја, касније између раваничког, парапинског и ресавског
среза, а данас на тромеђи општнна Параћин, Пуприје и Деспотовца.
Вечито на тромеђи, вечито ничпја а увек добродошла свакој територи-

јалној целинп.
Врсменскп: Хроником се покушало обухватитн време од првог

писаног помпњања имена села - 1376. године, па до данашњег дана.
Корпшћсна су махом писана документа, а мање остаци материјалие кул-
турс. Ипак, тежиште хронике је псриод до 1946. годинс док је послер-
атни период само иајнужнпје обрађен. Иа примеру података о школству
је то изразитијс, јер су подаци иза рата доступни сваком обрађивачу.

Тематскн: Рад је подел>ен на поглавл>а са поднасловима што се
из садржаја види. Велики напор је уложен да хроника не буде
оптсрећена идсолошким набојем, посебно код поглавл>а која обухватају
период после I и за време II свстског рата, већ су подаци исказивани без
ширег улажења у разлоге догађања.

Хроника није снабдсвена родословима свих, већ само 11 фамили-
ја. С обзиром на величину села, хроника и иначе не би просторно могла
све да обухвати. Урађени родослови су текстуално иописани и шематски
скициранн.

Из одређених разлога било је потребно поставити и пзвесна
ограничења да се за живе мештане, сем незаобилазних података, избсг-
не опширније бслежење, јер живима остаје времена за исказивање.

10

Kibiira, као n свака друга, није без мана и пропуста, алн би их
било и biiiiic да нисам користио добронамсрне примсдбе и савете знала-
па ич оне области, а посебно рецензената, на чему сам нм веома зах-
валан.

У име издавача посебну захвалност изражавам донаторима на
noMolin ча штампање хронике. у првом реду фабрпии цемента I Iobh
I 1оповап >*l 1оповпу.

I Гајтоплијс захвал>ујем приватним фирмама на финансијској
noMolin: "Транскоп" из ( тубипе, "Монтекс" из Ћупријс, "Ракић" из
Ћупрнје, "Југомер" нз hvnpiije, "РМ из Стубице, Балкан-трон' из
Г lapaliiina, "Весна” пз Ћуприје и “Гама-Комерц” из Параћина.

Хвала и мојим Стубпчанима који су на било који начин помоглн
да се до података и фотографнја дође и тиме обогате хронику њиховог
села.

Аутор

II

Сисевац

12

1. ОСНОВНИ ПОДАЦИ О СЕЛУ

1.1. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, РЕЉЕФ И ЗЕМЉИШТЕ

I la западним обронцима Кучајских планина, 17 километара
североисточно од града Параћина лежи село Стубица, у администра-
тивним границама општине I lapatiini. Само насел>е се простире на над-
морској висини од 284 до 343 метра, између 21. 39' и 21, 41' источне
географске дужине, и 43.66' и 43,67' северне географске ширине. Атар
села Стубице са западне стране граничи се са атаром града Ћупрнје, а
са северне реком Раваницом. I Јрема истоку стубички атар се протеже
до 11асул>анскнх ливада, Равне реке и планине 1 роглан, а јужну границу
чини извориште реке Црнице и потес туристичког насел>а Сисеваи. На
топографској карти атар села Стубиџе заузима површину од 4354 хек-
'тара, од тога само под шумом се налази 2000 и под ораницама 1.131 хек-
тар. Остале површине потпадају под ливаде, 578 хектара, (воћњаке и
винограде 115 хектара) и путеве, воде, куће и утрине (133 хектара).
Разлика од 2.125 хектара отпада на шуме и трстике.

Конфигурација терена у атару села Стубпџе је разноврсна од
најниже равничарске коте 149 метара надморске висине, на западној
страни према ћупријском Ордишту, до планинског виса од 683 метра у
пределу Горуноваџ, источно од села.

I аласасти и бреговити терени на западу стубичког атара посте-
пено прерастају у стрме планинске висове, нспресеџане увалама,
вртачама и потоџи.ма, на источној страни потеса. I ерен је обрастао
шумом, листопадног порекла, али има и потеса пошум.мених четинарским
дрвећем.

11рема Феликсу Каниџу "сав брдовитн терен нсточно од Бупри-
је 30 километара у дужини и 12 километара по ширини, представл>а
огромно лежиште угл>а, које се протеже од ссвера према југу. Према
прорачунима рударског инжењера Феликса Хофмана, преко 25 мили-
јарди метарских центи чека на ископавање. Ако би се годишње вадило
по 54 милиона џенти, резерве би биле исџрпене тек за 500 година. Нова
прецизнија истраживања знатно смањују ове Хофманове процене, али
она су нашла изврстан лигнит код Жидил>а, где има и гвожђа, затим
пространи угљени ревнр између Ресавиџе и Црнице поде.мен на 879
g/дних пол>а око места Сења, ( 1 УБИЦЕ, Бул>ана, Забреге, Пал>ана,

игренице. Језера, Кованиџе и манастира Раваниџе".

1 Фехикс Канни: Србија-земља и станошшштно, књнга 1, страница 290 н 291.
Издање Српске књнжевне задруге. Београд, 1985

13

Кучајскс планине представл>ају последње западне оброике мон>
менталног карпатског система н настале су у дубокој геолошк i
прошлости у периоду алувијала, неогсиа н горњег гликопена. како м
тра др Б. I Ib<ihiiIi у својој докторској дисертацијп 'Г.ш.шичкн
кречњапи'"*. Најстарнје стене на овом подручју < у првени ш-шч.ц и. к i
се пружају од Дунава, прско Сењског рудника до Суве плапин.- n.i jyiy
и Бугарске на југоистоку. Осим првених пешчара на ов<>м irpenv
чначајно је и присуство кречњака на оном терену. Meljy ра-шнм iiiii i ;t
ма землиппта преовлађујс гајњача п смоннпа. док се у дубпнн нсм' ■
огкопавају лнскун и жутн песак.

- У тектонском смислу ово подручје је врло ннтерес.нп н> >. i• •:
пела Источна Србија иише др Б. Ивани1|, у neli питираном делу 1 <. н
је више иута био излаган снажним бочним прнтиспима гако да ј<- п■■■ \
ипа једног од чадњих таквпх догађаја навлачеше миого старијих
првених пешчара прско много млађе углмикх не серије. I 1ајваа.ни| <
иоследнца ове навлакс је убрчана кристализаш|ја угл.а иа подручјх
сењско-ресавског басена који је тиме добио у квалитету <мр1.и учал
разлику од деспотовачког басеиа који је остао додатно неоптере||<-н и >
фази лигиига", сматра др Б. I InaHiili.

Све до 1М4б. године у Стубичком руднику. који се иалазп у |ога
ичсвом потоку и I ршевини, вађен је угал>, а но< ле националпчапијг < <i;ii.
јг затворено Гудник је припадао комплексу окаиа сисевачкг р<-шј<

Jar.unHcii чотик-мссто i.ic сс на.чии.т сшубички рц uiuuu

2 Богомир М Мвхајховић Сен>е и манастир Раванииа. странипа 12 и 13 ги-’
мштека XpoiuiK.i ссхаБеоград, 1694.

14

Јагодина 15

ашаром ce la Стубиц

1.2 КЛИМА И ХИДРОГРАФИЈА

Село Стубица се налази у зони умерено континенталне климе и
трпи све 1ћене одлике. Према подацима Хидрометеоролошке станице из
пуприје34 просечна годишња температура износи 12 степени, највећа
минимална температура је 19, а максимална 39 степени Целзијусових.
Просечне максималне температуре крећу се између 18 и 26 степени. а
просечне минималне износе од 5 до 7 степени.

Влажност ваздуха над Стубицом пзноси од 65 до 75 процената, а
ваздушни притисак се креће и до 90 милибара. Најмања засићеност ваз-

духа је почетком пролећа, у марту, и тада нзноси око 60 процеиата.
Село Стубнца, нагнуто према западу, ocetia утицај северозападног

ветра, који дува преко двестотине дана у годпни. У јесен п у раио
пролеће кроз Стубицу дува источни ветар - кошава. а у току зимскпх
месеци л>утн северац, који наноси сметове и планинско село одсеца од
редовног саобраћаја.

У пролеће дува јужни ветар - "јужњак", који топи снег и убрзава
вегетацију. Кошава и северац суше тло, и могу да буду врло снажни,
noceoiio "устока", како Стубичани зову кошаву, која чесо достиже брз-
ину и до 80 километара на сат.

Највишс је облачнпх дана у годпни, посебно током јесени, и њихов
број прелази цифру од 200, а током лета су честе и провале облака
праћене великим пљусковима и грмл>авином. Оваква невремена су
обично пропраћена и градом којег јс последњих петнаестак година све
мање над атаром општине Параћин од када функционише систем про-
тивградне заштите. Једна противградна лансирна рампа налази се изнад
села Стубице, на брду Церовџу.

11росечна вредност падавина током године износи од 6UU до 650.
а у кишнијој години и до 750 милиметара.

Атар села Стубице омеђен је двема рекама Црницом н
Раваницом, а кроз њега протичу девет водотокова: Јованчев поток.
Стубички поток (извире из Старе Стубице и улива сс у Црницу), Јовин
поток, који настаје на јужној страни брда Цсровца и од пола тока пре-
раста у Катин поток, који се затим спаја са-Обрадовим потоком и чине
Бестревачки поток. Пре него што се улије у Раваницу, Бестревачки
поток са севера прима воду Анског потока, а са југа водену масу
Влашког потока, Вавилски и Буковички поток

Као што се види Стубица лсжи на развођу два водеиа слпва
раваничког и црничког, којн опет чине део богатог слива на десној обалн
Велнке Мораве. Због обил>а водотокова, река, речиџа и потока у
стубнчком и цслом петрушком, крају овај се предео v средњем веку у
време Саве Немањића и цара Душана и звао - Реке.

Село пије бунарску воду, која се најчешће извлачи помоћу хидро-
фора за кућну употребу, а нису ретки ни каптирани водоводи. У просс-
ку вода се налази на десетак метара дубине.

3 Према статистици Хидрометеоролошког завода у ћуприји
4 Мр Радослав Прокић: Средњевековна архитектура петрушке обхасти Крагујевац.

1986.

16

Осим бунарске, Стубичани пнју н нзворску воду из кладенаца или
чамбура . Из Обрадове чамбуре пију фамилија Морачана и жител>и
Обрадове мале, а из Кол>ицког кладенца Михајловпћи, Миловиовићи и
I Јетровићи.

Обрадова
чамбура
најстарчја
У ce.uj

Дикл>ански кладенац, сада бунар, користе I анасковићи,
Петровићи и Савићи, док са Степановог кладенца жеђ гасе
Степановићи и Ивановићи. Са Ћирковог кладенца ппју 'Вирковићи и
Петковићи.

И порсд свих ових извора и издани, Стубпчани оскудевају у водн
и то јс њихов стални животни проблем. Надају се да ће га решити
довођењем водовода са Црнице, када I lapahmi отпочне изградњу новог
градског водовода.

17

На улазу у село нз правца Поповца, са дссне стране пута у пре-
делу Катин поток, постоји спомен чесма 5 посвећена младом првооорц\
и револуционару Мирославу Јоцићу Сирету, кога су фашисти стрељалп
на овом месту 1941. године. Чесма је озидана циглама, омалтернсана је

са две стране, док су бочне нвице, неправилног облика, остале
непокривене. Чесма има једну лулу и не пресушује. Извор Стублине код
старог села је место првог насељавања становника. Стубица по њему

носи и име.

1.3. БИЉНИ И ЖИВОТИЊСКИ СВЕТ

Флора у атару села Стубице део је ширег биљног света карактер-
истичиог за ово подручје. Од шумских врста дрвећа треба набројатн:
букву, храст, цер, багрем, брест, клен, лппу, дрен, глог, врбу, зову,
кестен, јасен, јоргован, леску, тополу, кисело дрво, јавор ...

Од племенитих и родних стабала, односно воћних врста,
Стубпчанп гаје: трешњу, крушку, шл>иву, јабуку, винову лозу, кајсију,
брескву, орах, дуд, вишњу, лешник, као и јагодасто воће: малпну,
куппну, рибпзлу и јагоду.

Стубички сељаци највише сеју кукуруз и пшеницу, алн и овас, раж
и јечам. Од повртарских култура негују: пасул>, кромппр, грашак,
парадајз, паприку, лук, купус, шаргарепу, целер, рен, спанаћ, тикве,
бундеве, лубенице, диње, краставце и тако дал>е.

У својнм окућницама стубичке жене саде следеће цветне врсте
биљака: здравац, мушкатлу, божур, гладиоле, босиљак, ђурђевак, јорго-
ван, рузмарин, перунику, белу раду, девојачко срце, резетлу, лале, зум-
бул, ружу, хортензије, шимшир, лијандер и друге врсте.

После летњих киша у забранима и шумарцима око Стубнце могу
се наћи следеће врсте гл>нва и печурака: вргањ, лиснчарка, млечњајка,
кравара рудњача, смрчак, пањевица и буковица.

Богатство бил>ног света које окружује село Стубицу допуњено је
и лековитим врстама трава: боквица, божур, босиљак, јагорчевина,
кукурек, маслачак, папрат, невен, пелин, слез, различак, русомача,
имела, зова, камилица, кантарион, хајдучка трава, подбел, чуваркућа,
нана, матичњак, метвица, трандавил>е и другим.

У Кучајским шумама и данас могу да се улове дивл>а свиња, поне-

ки вук, лисице, змије и друга шумска дивл>ач, као и племеннте врсте -
срна и јелен. Птичји свет у околини Стубице чине: врабац, сеница,
кукавнца, вуга, јаребица, препелица, сојка, гугутка, дивљи голуб, чавка,
сврака, славуЈ, врана, дрозд, шева, ћук, детлић, кос и друге врсте. Од
гмизаваца има гуштера, змија, глиста и пужева, док свет инсеката чине:
мрави, скакавци, попци, стршљенови, пчеле, осице, комарцп, паукови,
У.«ЛРИ' кромпиРова златица, стоноге, стрижибубе,"смрдибубе, бубамаре,
ov3HH мојкпм’ мол>цн’ бУбашвабе, свици, лисне ваши, грожђани и куку-
рузни мол>ци, пипа, крпељп и мушице.

У својим домаћинствима Стуб~ичани највише гаје: говеда свиње
овце. козе, а од живине: кокошке, ћурке, патке (пловке)1, гуске, мисирке

општ““ рнјп

18

НадГробни спомениии некад и сада
20

Дубрава: Пружа сс према сслу Батинцу, као наставак
Буковичког брда и Појла. Сада обрадиво земл>иште, са малом честом, а
некада и предео пун храстове шуме.

Дубрана (Сењска): Налази се на надморској висини од 300-310

метара, обрасла претежно храстовом шумом.

Драгијаш: Зараван из.међу Мијевачког потока и Цреповог брда,
приведен култури са ретким дрвећем.

Дуговипа: Шумски предео према Влашко селу, граничи се са
сењским атаром, Ломницом и Липовицом.

Забрешки пут: Одваја од пута Стубица-Забрега и спаја се са
путем Стубица - Батинац.

Јабланица: Речица која настаје сливом од Бигра, Летовчишта и
Топољара, а улива се у Црницу испод њеног изворишта.

Јабланове ваљевице: Налазиле су се на ушпу Стубичког потока
у Црннцу и ваљале сукно све до половине овог века. Сада је то само

топоним.

Катин поток: Протиче јужно од села и спаја се са Обрадовим

потоком.

Кривајичко брдо: Има надморску висину од 405 метара. Налази
се југоисточно од села Стубице. Служило је за испашу стоке. На њему
се у прошлости, каже писани запис, догодио велики сукоб Стубичана и
Забрежана посвађаних око права на испашу.

Лаз: Потес десно од пута Стубица - Сењски рудник, покривен
грабовом шумом и са доста пашњака. У прошлости је служио за испашу
оваца и имао је пуно летњих трла-колиба. Највиша кота је 621 метар.

Латовица: Брдо југоисточно од манастира Раванице, на коме се
спајају путеви Стубица-Вавило и Сење-Вавило, са надморском висином

од 620 метара.

Липов део: Лежи северно од Горуновца. Име је добио по липовој
шуми. Надморска висина 624 метра.

Мијевац: Потес северно од стубичког гробља, некада место за
скривање младежи и мештана Стубице од турских невоља у земуница-
ма. Данас шумовит предео.

Мрчевац: Најплодније поље у стубичком атару у сливу
Бестревачког потока, на надморској висини од 140 метара. Кроз њега
пролази главни пољски пут Стубица - Ћуприја.

Плетињак: Водокрчни предео јужно од села, пун каљуга и пави-

тара око пута Стубица - Поповац.
Појле: Зову га још и поиле. Лежи на левој обали Катиног пото-

ка, а преко њега води пут за Батинац. Име је добио по појилима за

стоку.
Подујевац: Погодан је заратарску обраду. На дубини од 2 до 3

метра ископава се жути песак. Земљиште је типа смонице. Предео се

наставља на потес Бестревац.

Саставци: Западни део потеса Мрчевци зове се још и Саставци.
То је врло плодна оранична земља на којој добро рађа пшеница и куку-
руз, али и друге пол>опривредне културе. Надморска висина од 144 до

155 метара.

21

Раскршће Божиновог и IЈаунковог пута

Стубнчкн поток: I Јастаје на чуаеном изворишту Стублине испод

Латовице, пролази кроз прву локацију села Стубице звану "Старе
Стубице и улива се у Црницу.

Скретницс: До средине овог века раскрсница пруге уског колосе-
ка на Kojoj су се размимоилазили вагони из Стубичког и Бул>анског руд-
ника. Налази се северо-источно од манастира Свети Сисоје.

тУрички рудник: Североисточно од манастира Свети Сисоје, у

удолиии 1 ршевина.
Тршевнна: Страна западно од Стубичког рудника. Место под

шумом.
Пожаре: Источно од Стубичког рудника, брдо Пожаре, са над-

морском висином од 560 метара, некада је било катунско насеље. Кроз
њега пролази водовод Сисевац-Сењски рудник и Равна Река.

, Церовац: Име је добио по искрченој церовој гори. Дуго после
тога je служио као пашњак, а онда је пошумљен четинарима и багремом.
НаЈвиша кота на брду износи 501 метар.

ЦјЈница: Извире у излетишту Сисевац, и код Давидовца прима
речицу 1 рзу. Улива се у Велику Мораву код места Буљанка.

22

1.5. СЛОБРАЋАЈ
Стубица јс гранично село параћинскс општине и једно од нају-

далзснијих од центра комуне. Кроз п>сга пролази кружни асфалтни пут
Параћин-Поповац-Сење-Ћупрпја. То је данас главна путна веза овога
села са свстом.

Главни полјСКИ iivt је Стубица - Добричсво, што водн преко
Брестовџа и Мрчевца. На истој западнрј страни села налази се и пут
Стубпца-Батинац, преко Бресног пол>а, Појла н Дубраве.

Према југу води већ поменути асфалтни пут за Поповац, али и
пољски пут, што почиње од старе школс, па иде преко Шумица до
Забреге.

На источној страни села постоје три пута: Стубица-Вавило,
Стубица - Сисевац (познат још н као Божинков пут) и Паунков пут.
Пут Стубица-Вавило иде преко Латовице, без подлоге, а од Латовице
до Вавила је са макадамском подлогом. Од Вавила па надал>е до
Сисевиа пресвучсн је асфалтном масом.

Г1ут Стубица-Снсевац иде клисуром реке Црнице, а од 1897.
године служпо je за транспорт угл>а запрежним колима до Фабрике
цемента у Поповцу. Паунков пут се одваја од пута за Снсевац у
Стубичком потоку и иде на реку Црницу, где су некада биле валавице.

Но pe.iauuju Паракин-Сшубииа-Ћуприја успосшављена је ста.ша
аутобуска .шнија
23

Занимл>нво је рећи и то да се још увек познаје и корпсти cr.ip"
средњевековни пут што је водио од Главнце, преко Бошњана.
Буковичког брда, Церовца, Латовице, Лаза, Вавила до Стубипе "
надал>е према Кучајни, а описао га је и мр Радослав I IpoKiili у студиј"
"Срсдњевековна архитетктура петрушке области".6

Као што се види на плану села, Стубица је добро испресеп.им
улнцама и сокацима, који јој пружају солидну комуникацпју. Скор«’
половина од укупне дужине улица у селу је асфалтирана, док су < в<
остале улнце са тврдом каменом подлогом, урађеном пре десегак годи
на, поводом телевизијске акције "Знање - имање" одржане у овом селу

Асфалтиране су следеће улице: Моше Пијаде, Маршала I ига.
Бранка Крсмановића (до центра села) н Саве Ковачевића (од центра до
улнце М. Тнта).

На аутопут Београд-Ниш Стубичани се укључују на петл>и код
Бупрнје, удал>еној 13 километара од села и на петл>н код Параћина 1/
километара од Стубнце.

Најближа железничка станица је у Ћуприји, удал>ена 15 кило-
метара, а затим параћинска на 20-ом километру од села Стубице.

Стубичани имају око десетак аутобускнх полазака за правце
Ћуприја и Параћнн. Привредни саобраћај је редован и њиме се одвозе
радннци у I 1оповац, Параћин, Сењскн рудннк, Ресавнцу и Ћуприју.

Око 80% мештана Стубице имају путничке аутомобиле којима
путују на посао и у свет, тако да друмски саобраћај и везе задовол>ава
ју потребе становника овог села.

6 Мр Радослав Прокић: “Средњевековна архитектура петрушке области ,
Kparvjesau-1986.

24

25

1.6. УЛИЦЕ И ФАМИЛИЈЕ КОЈЕ СТАНУЈУ У ЊИМА

. 1’ УЛ’ Mouii' Пијаде (74)7: Живадиновићи, Нешићи,

Филиповићи, Радовановићн, Мпладнновићи, Радивојевићи.

Симоновићи, Вукићп, Јаблановићи, Ганасковићи, Петровићи, Весели
новићи, Степановићи п Вел>ковићи.

2- Ул. Светозара Марковића (18): Радовановнћи, Стеваиовићи.

МнлоЈевићн, Милошевићи, Радовановићи, Вукићи и Панићи.
3. ГРОБЛјЕ

4. Ул. Вука Караџића (5): Стевановићи, Вукићи, Милојевићи

5. Обрадов поток
6. Ул. Саве Ковачевића (35): Обрадовићи, Савићи, Илићи.

Николићн, Радосавл>евићи, Златојевићи, Филиповићи, Миловановићи,

Ристићи, Мплојевићи и Милошевићн.
7. Ул. Гаврила Принпипа (17): Николићи п Петровићи.

8. Обрадова чесма
— Бошка Ђуришића (8): Симоновићи, Радовановићи,
Симпћи и Ракићи.
лл 10' Ул- Брвнислвва Нушића (8): Велковићи, Петровпћи,

МилоЈковићи, Ивановићи, Радпсавлевићи и Фплиповићи.

iT iz’ ^аваничка (^): Мијајловићи и Миловановићи.

12. Кол>ицка чесма

. . 13- ^аД11ВО)а Kopaha (8): Радисавл>евићи, Милетићи и

Миленковићи.
14. Ул. I 1етра Кочића (8): Милетићп, Марковићи и Ракпћи.

». LA',,^PaHKa, Крсмановића (5/): Радисавл>евпћи,

Миловановићи, Марјановићи, Вукићевићи, Перовићи, Мрковићи, Рпс-
тићи, Вучковпћи, Ракићи, Мпленковпћи, Николићи, Мијајловићи, Јова-
новићи п Срећковићи.

.. t Јакши^а (13): Матићи, Атанасковићи, Ћпрковићи.

МихаЈловпћи, Милошевићи, Радојевићи и Танасковићи.

17. Дивл>анска чесма

18. Ул. Радоја Домановића (8): Михајловићи, Милојевићи и

СтоЈадиновићи.

хл • ’ i Б°санска (16): Лазаревићи, Савићи, Миленковићи,

Милојевићи, СтоЈадиновпћн н Влајићи.
20. Ул. Маршала Гита (76): Ракићи, Петровићи, Мијајловићи,

Столићи, Ивановићи, Јаблановићи, Самарзићи, Танасковићп,

1 иленковићи, Лазаревнћи, Јовановићн, Радисављевићи, Нешнћи,
МилоЈевићи и Милојковићи.

?1’ ^л’ Јовановића Шпанца (5):Филиповићи и Јаблановићи.

. 22. дл. Нзегошева (48): Ракићи, Миладиновићи, Радовановићи,
Јаблановићи, Снмоновићи и Илићи
.. 23- Ул. Бошка Бухе (23): Степановићи, Милснковићи,

Ивановнћи, СтаЈићи, Милосављевићи. Вучковићи и Милојевићп.

. 24- Ул. Мплана Ракића (16): Ивановићи, Степановићи,
Јаолановићи и Пирковићи

7 \ загради је број домова населених у поменутој улиии

26

25. Степанов кладенаи
26. Фудбалско игралиште
27. Ул. Ивана Цанкара (44): Стојадинови11и, HcuihIih, Илићи,
Јовановићп, Ћирковићи, /Кпвадиновићи, Милошевићи, Милојвићи и
Миленковпћи.
28. Ул. Алексе Шантића (17): Петровићи, Ћирковићи, Нешићи,
Јовановићи.
29. Ул. Раде Миљковић (6): Нсшићи, Јаблановићи и
Аранђеловићи.
30. Ул. I (ара Лазара (9): Аранђеловићи, Ракићи и Јаблановићи.
31. Ул. Ивана Рибара (21): Стојаднновићи, Вучковићи, Илићи,
Гинићи, Милутиновпћи и Вукићевићи.
32. Ул. Ивана Мажуранића (2): Петровићи.
33. Катин поток.
34. Црква
35. Школа
36. Месна каннеларнја
37. Амбуланта
38. Пошта
39. Ул. Стсвана Сремџа (6): Аранђеловпћи и Нешићи.
40. Ћирков кладенац

НЕКИ СТАТИСТИЧКИ ПОДАЦИ О СЕЛУ

Према најновијем попису, обављеном почетком 1991. године,
Стубипа је треће село по величини у параћинској општини, после
Дреновца и Доњег Видова.

Тада је имала 498 домаћинстава и 2075 становника, од тога
се 449 становника бави искључиво пољопрпвредом, а 144 житеља је
било на привременом раду у иностранству.

У поређењу са пописом из 1981. године у Стубиии је изражена
тенденција опадања броја становника и броја домова, док је повећан
број становника којп раде у иностранству. У односу на 1981. годину
Стубица има 10 домова и 58 душа мање. Ако се има у виду *да је
број "гастарбајтера" повећан за 57, онда Стубииа практично на
пописном прссеку има само једног становника мање за десет годпна,
односно одржава биолошку равнотежу између наталитета и мортал-
итета.

Земљиште у атару села Стубиие подељено је на 502
домаћинства или на 9.797 парнела, које се воде у 1.559 поседовних
листова.

27

ПРЕДАНзЕ О ИМЕНУ СЕЛЛ

Падом Српске државе на Косову, за
Српскн народ наступили су тешки дани па и за
мештане нашега села. "Т урци су, проводећи живот
у граду, често правили нзлете по околннм селима
да би се наследили девојкама и младим женама и
угостили добрим јелима н пићем.

Један од турских силника је често, после
насладе, навраћао код једне бабе тражећи да, увек
исто, да му испече пиле.

Једиог сунчаног дана баба је на пропланку
навијала пређу за ткање сукна, тако што је на
малој стуби ставила камење ради бол>сг навоја. У
том часу наиђе турчин и затражи да га баба
почасти. Баба, уплашена за свој а нарочито за
живот и сигурност млађих, рече му да мало одспа-
ва док она не навије пређу, па he га почастити.

Лаковерни 1 урчин у то поверова. Леже и
утону у дубок сан. Баба, решена да се ослободи
турске напасти, узе стубе са колчева и са неколико
удараиа усмрти Турчина.

Турци спроводећи истрагу о нестанку
њиховог припадника утврде да га је баба убила, те
је упиташе од чега погибе Турчин, а она одговори:
погибе од ове Стубице. Од тог догађаја, по пред-
мету - стубе село доби име Стубица.

28

2. СТУБИЦА КРОЗ ВЕКОВЕ

2.1. 11ЛСТЛ1IAK И РАЗВОЈ СЕЛЛ

О прошлости села Стубиџе не може сс изоловано говорити ни
писати. будући да је гранпчно нассл>е од настанка иа све до данашњих
времена, па је живот у иепосредној и узрочној вези са некадашњим
становништвом 1 Јетрушке областн с једне и Југовог, одиосио

Лазареног властелинства с друте стране.
I Јаиме, почетком 12. века, 1Јемања после пораза у борби са

Исаком Анђелом бежи у Лзестинарску област и у насел>еним местнм?
налази спас. У част спасења он подиже цркву рашког типа у Лешју.
Цсла се област назва "Петрушка област' и обухната сливове река
Прнице, Раванице и Грзе. Још за време Немање, а нарочито у доба
Саве Немањпћа. формира се жупа Крусилнипа. која такође обухпата
предсле у сливовима иаведених река. Жупа поседује и велики број насе-
л>ених места. Ова жупа опстаће касније као 1 Јетрушка област са
непромењеним гранппама и као значајни међник према западу и заштит-

ник од агресије Номада.*'
Године 1346. џар Душан даје жупану Вукославу властелинство

над овим пределима. који њима влада све до своје смрти (између 1360.-
1371.). 11осле његове смрти властелннство прииада сину наследнику,
Црепу. Војвода Цреп, 1375. године својом повел>о.м дарује маиастиру
Лаври села: Горњу Мутниџу, Горњу 11етру, I pi_ на Параћиновом
броду, Плану и Вожиково. I одину дана касније. 1376. године севернн
део свог властелинства Цреп продаје, а један део и поклања кнезу
Лазару. Уз продате северне деловс имања. Црсп продаје Лазару и села
која су се налазила у данашњем доњем, западном делу (. тубичког атара:
Доња и Горња Сена. Керлевце, Горњи и Доњи Бестревац и друга.
Овом продајом одређују сс границе (међи се) између Црсповог и

Лазаревог властелннства, а село Стубиџа сс помиње као међиик -

гранично место. али остаје у саставу Цреповог властелинства.
Година 1376.!" се узнма као година у којој се први пут, у писаним

документима, помиње село Стубица. Описом граница властелинства
утврђује се локација села. којс лсжи на простору "Старе Стубице -

јужно од топонима Латовиџа. а па почетку стубичког потока. источно од
брда Главиџа и југо-западно од потеса званог Лаз. Надморска висина

8 Др Радосхав I1рокнћ "Средњовековна архнтектура Петрушке областн нздање
"Светхост" н Завод за ЗСК - Крагујевац, 1986.
9 исто
10 исто

29

Ciutipi Сии/биис-ирва насшашм ( iiiijohhhioi

старих ( губипа јг ок > 5(h' метара. Управо, село је било лоиирано н.<
пропланку падине јужно од орнипа, а < ада гледано, \ежа.\о jr у падини
)v?i;ho од колиба Стојадинови11а. управо на садашшем ншховом иманд
Гроб.\>е • ела се налазило на брду чападно од села. где се данас налачи
колиба Владислава Мијај\OBiilia. ( ело С губипа <е помиње и И81. год
i >• године је завршена градња манастира Раванипе, задужбине кн<ча
Лазара Хребе.мановића. те он у даровној повелш манастиру (Раваиичка
хри< ову.\>а) дарује поједина села. где се cr.\o ( губипа такође помпн>е i.a-
MeliiniK. I 1ове.\>а, даровнииа кнеза Лазара. којом оснпва манастир< к
(Раваиичко) власништво. није сачувана. ('ачувани < у < амо преписи. од
којих с\ пичната три: Врднички. Болонлки и Раванпчки.

Врднн'и;и прешк )<■ настао негде крајем 1/. века и д 1941. годин<
чуван jr у манастиру Врднику. а данас се налачи у Музеју срп к<
ираво« ланне џркве у Београду. Година на завршном делу пове.\><' у овом
препису је 1380./81.

Болоњски препис, налази се у Марси.\>иј<*вом Музеју у bo.\<>nai
Овај препис је настао највероватније крајем 17. века илп иа самом
почетку 18. века.

Раванички препис рођеи је у Врднику 1768. године. а пропа<' i<-
1941. године.

11 "Манастир Раваница 1381.-1981 ” - имапе манктира Раваница, Београд 1981.

30

I одина насганка < >piiiTin<i.\<i пове.ђе је у npeiniciiMa разлпчита.
Најприхватлшвија је 1380/81. голинл и то из впше разлога: кнез Аазар
даје Манастиру поседе у I Јраничеву. а тим пределима је чавладао тек
13/8/ /9. годпие. Затим. у iiob<*.v>ii се помпњу његови синови и
украшавање иркве. а према иајиовнјпм истраживањима градња иркве је
почела око 1375. годнне. само делпмпчно је украшена 1381., док је
коначно завршена око 1387. годпне.1'

Прилози са иаселжма налазе се у обласги Велике, Западне и
Јужне Мораве, затим у Браничеву. 1 1еку и Звижду. Властелинство је
имало 146 села, 2 засеока, ? иркве - метоха и др. (. ве је откупл>ено или
добровол.ном променом имања прибавл>ено.

I lajBelia група прилога налази се у поречју Велике и Јужне
Мораве. као и њеног изворног дела, затим у долини рекс Млаве, са
највеГшм груиисањем око манастира Раваниие, ссдишта властелинства.
У овој групи се налазе 92 села, 3 иркве, 2 засеока и 2 воденипе.1

Будимир В. ( тојадиновиИ-на свом имању i.ic /е открио во.гово.г о.г
Спи/б тна до ce.iti

12 PaiMHiiiia 1381", Београд. 1981
13 Исто

31

Прилози првс групс:

1. Ссна Доња н Сена Горња:
Данас је то ссло Сењс на peun Раваници, 9 км. североисточно од
пароши hvnpnja, средњовековног Равног.
2. Керлевии:
С ело се налазило на ћерлевачком потоку, којн се данас зове

Бестровачки поток, нсточно од Пуприје.

3. Бестргвап Горњи н Бестревап Доњн:
Име је сачувано у имену Бестревачког потока који се зове и
Обрадов поток, источно од Tlvnpnje.
4. Буљапн:

( ело се налазпло па потесу Бул>ански брод, између реке Раваннце
п Обрадовог потока.

5. Буковппа Доња:

С ело није сачувано, међутим, постоји буковнчко брдо и поте
Буковица бкм. југоисточно од Пуприје.

6. Рпбннк II водсница па 'Гоплнку ннже брда:
I I Рибник н воденица највероватније су се налазили у атару

данашњсг ссла I јоповна на рспи l оплнку, прптоци ГЈрнице, североис-
точно од 1 Јараћина.

Читалац lie сс пптати зашто Цреп не продаје Аазару села I орњу
Буковицу и Стубицу, а продаје му Рибник и водснпце на I оплику. S
стварн Llpcn не продајс Рибник село, како се наводи у повел>и, већ само
воденице на 1 оплику, јер кнез Лазар није имао ни једну водсницу. за
разлику од Црепа који нх је имао безброј.

За ову групу земл>ишних прилога дата је заједнпчка граница:
И овем селом међа од Кучаине на Стубице. на хатар на Цсрови

рт и от толе управ на Мостише. И от толе упран на Буковицу на хатар,
и от толе на хатар трећи над Буковицу. И от толе и на источник. И от
источника урпав делом у Дубраву. I ia црквиште. И от толе п на
Рвеничпипе. И от толе и преко пол>а иа источник у Ображпјп. II от
толе н низ Мораву на Кладу у брегу у Моравс противу Копривној. И
от Кладе на Копрнвну и от Копривне на Шарене букве и от толе и на
1 1рибилове торове. И от толе на I Гаводнипањ. И от толе и на I Iporapn.
И от толе и на Г 1росечнју на Врановс потоке. II от толе и на Храњеву
орницу. И от толе и на I утоје викалиште на Богоево. I i от толс на
Милованов крст И от толе управ делом путем Дубравом иа Стражиште.
1 i от толе на Дионисијев виноград Жидилца. И от толе и преко I арнога
на Далакију на Крушку. И от толе преко у поток и липовачкп и у поток
на Липу. И от Аипс управ на ?Карев камсн. И от толе управ на Бунину
neh, I 1 от толе на Аесковицу. И от толе на Братовииову буку. И от толе
у Елово дно. И от толе прско у гору Кучајну".’4

I Гамерно сам узео цитат који говори о граници дела земл>е и посс-
да из ове групе прилога Манастпру Раваиици, да би се уочпло поми-
it>aibe појсдиних места. Од наведених међника - граничника помиње се
планина Кучајна, данас огранци планине Јужни Кучај псточно од
Ћуприје. Дал>е се кажс: "од Кучајне на Стубицс' , што јасно указује да
је место Стубица лежало југоисточно од манастира Раваницс. ј акође

14 Г рупа аутора Бој на Иванковцу", Београд, 1979.

32

није тешко закл>учити да се ради о Буковиџи, потесу источно од Ћупри-
је, односно о Буковичко.м брду, југозападно од села Стубиџе.

Манасишр Раваница
За наше разматрање нпје потребно да се наводе друга места 2., 3.
и 4. групе из кнежеве даровнипе манастиру Раваници. Узета су из 1
групе само она места која су била на атару села Стубипе.
Из овог периода, тачније из 1380. године, налазимо помињањс
једног већег пута, који полази од села (садашња 1 лавица), па иде преко
буковичког брда, Лссковачке стране, села С тубице, Лаза, па од Вавила
иде на странац, па у Кучајиу.
Године 1444.15 формира се Крушевачки санџак и село Стубпца
улази у његов састав. Те године ie извршен попис становништва и
домаћинстава у области Крушевпа, 1 оплице и Дубочиџе (1444.-1446.).
Стубица је имала 14 домова и 2 удовице, што је за оно време веома
велико насе.ме, из те 1444. године имамо и најстарији писани документ,
чији текст наводим:

15 О. Зиројевић - И. Ерск "Попнс ооласти Крушевца, Топлице и Дубочице" (1444,-
1446)

33

"Т имар Муса, син капиџијг
Исмаила, има берат султана Мехмеда.
Потврђен је поиово поменутом (Муси) а
деспотовог тахвила, v Tpehoj декади
рамазана годпне 857 (25.9 - 4.10 1455.)

у Пловдиву.
Сада је санцак бег написао пнсмо и саопштио да он ннје угшсао
харач раје по имену села Стубице, харач није узет, па због тога је Гимар
дат арнауту Ајасу, који је постао Мултезим за харач овог I имара .

- Првог Нумадалахира године 858
(29.05.1454.) у Једрену"’

Овде се ради о великодостојнпку и отпаднику од турског двора.
Муси, који 1413. године продире у моравску Србију и v походу рушп
градовс Болван, Липовац, Петрус и Сталаћ. Када су 1 vpiiii освојили
Моравску Србију и завладали све до Дунава, они и овај део Србије деле
на санџаке области (нахше) и она улази у састав Раваничке нахије,
Среза Ресавског, санзак Смедеревски.

Тај период је период повећања и развоја села, тако да се 1467.
године, у попису области Браничева, поново помиње, али као пазарно
место", трг.1' Сваке године се о Митрова дана одржавао вашар -
панађур. Можда брдо Дмитровац у атару села чува успомену на тај дан
Ова чињеница наводи на закључак да је село било велико и за оне при-
лике доста богато. Ако се зна да је стара Стубица лежала на средокраћп
између манастира Раванице, цркве Светог Сисоја у Сисевцу и Цреповог
града Петруса, онда је закључак о пазарном месту сасвим тачан
Постојање путева: преко Стубице до Параћиновог брода, пута од
Стубице до Раванице и пута за ГТетрус, такође потврђује овај подагак.
Због овог статуса - трговишта, село можда није ником ни припадало, већ
је увек било на граници.

Стубичани тог времена су били познати и као добри мајстори за
клесање камена, те су заједно са Забрежанима били ангажовани као
зидарски мајстори широм Србије. Колико је село за оне прилике било
развијено говори податак да су имали властити водовод. Наимс, север-
но од села на 1,5 км. лежали су извори (стублиие)врло богати водом.
Од стублине, страном изнад колиба Стојаднновића, прокопан је водовод
од керамичких цеви, врло тврдог материјала, односно од печене глине.
Водовод се изнад падина рачвао у два правца, горњи и доњи део села.
На завршетку водовода постављена је такође керамичка цев са отвором
на горе. То је претстављало својеврсну чесму за цело село. Имали су
обплно пијаћу воду, али нису имали резервоаре за држање воде, већ је
вода била текућа. И све до пре неколико година налазили су се остаци
керамичких цеви. Сматра се и да је село располагало великим бројем
куна - заплотњача, постојале су чак и дрвене конструкцпје, а било је и
око 16-20 бурдела. На брду, југо-источно од села, налазио се бурдел>,
велика земуница, где су се преко дана склањале девојке и младе жене
од турске најезде и пожуде._________________________________________ _

16 О. Зиројевнћ - И. Ерск "Попис области Крушевиа, Топлице и Дубочиие у време

прве вхадавине Мехмеда 2. (1444.-1446.) - Врањски гласник, књнга 4, стр. 377-416

Врање, 1968

17 Момчило Станојевић ' Браничевски тефгер 1467. “, издање 1987. Београд

34

Управо због статуса трговишта - трга, Стубица и није припадала
ни једном од 20 манастира и цркава, колико их је бпло у овој околини,
bcIi је увек имала самосталност.

Ако се овоме дода да се становништво Стубице мањим делом бав-
ило рударством у рудиштима Кучајне, а већи део сточарством, онда за
постојањс трга за размену роба. тим пре има више оправдања.

Да је село било јак трговачки центар указује и чињсница што је
плаћало велики порез властелину.

Гакођс је познато да је у стубичком атару постојало мссто за цар-
ину дубровачких трговаца под називом "у красте ', што би значило од
Стубице у крас-крш према Кучајни.

Исти подаци о селу Стубиџи се касније могу наћи у 'Харачком
списку из 1684. године", а још нешто касније у Попису Санџака из
1741. године."

Да се Раваничка повел>а из 1381. годинс односи на село Стубицу,
чије је седиште било на латовици - Старе Стубице, говори п потврда
коју је издао Арсеније Чарнојевић 3. у 1 1ожаревцу 1689. године, којом
такође потврђује одавно изгубл>ене и растурене манастирске поседе.

Наиме, у потврди се говорн о обиму и међама поседа Раваничког
властелинста, где се између осталог наводи да је међа полазила од
Крал>ева, западно од села Сења, затим је ишла на север преко Царула,
које је оставило траг у Царул>-потоку.

За северну границу се не може са сигурношћу рећи где је ишла.
Помиње се, да је ишла од извора Раваничке реке, прекоЛиповог дела,
Горуновца, Вавила, Стубице, Дугојевиџе и Сењског гробл>а.

О селу Стубици налазимо говора и у другим књпгама, које такође
са свог аспекта и на свој начин објашњавају повел>у кнеза Лазара и на
посебан начин говоре о појединим местима из повел>е.

Тако се села Сена Доња и Сена 1 орња из Кнежеве повел>е поми-
њу у попису Браничева из 1467. године.

У попису Смедеревског санџака 1741. године су као села Доње
Сене одређена пуста села: Батинаџ, Буковиџа, Бестревац, Саставци,
Мало Село, селиште Дол>анци и манастир Раваница.

Код села Горња Сена, одређено је село Стубица.
Што се тиче села Ксрлевџи, Бестреваџ I орњи и Бестрсвац Доњи,
за њих такође знамо да се помињу у повел>и 1381. године, а у поппсу из
1467. године се наводи само село Керлевци, а о Горњем и Доњем
Бестревцу нема помена. Тек у понису Смедеревског санџака 1741.
годинс се село Бестревац помиње као пусто село.
Вероватно је та судбина задесила и село Керлевци, будући да се
више не помињс.
За село Бул>ани, које се помиње у Повел>и, а лежало је на ушћу
Стубнчког потока и река Раванице и Иванковачке реке, по попису из
1467. године, се каже да је селиште, односно сејалиште Доње Сене.
Дал>е се овом селу губи траг и не помиње се у попису из 1741. године.

35

&ОЦНЦСЈ

ВелуЈГа ГиД

4----- ^HpdfKMupOBl^u Оковрнис^

Јаковипи Uumsou • O9^c/ffO2>e
Св.ПантелеЈмин
в ОЛ/Л

Дреноарсу

r• л~ /-^^Медвревац
оуковчео ^ахАвне рм^ос^ва

брод на Рзвнах^^^л Манастир Рвваница
'Д Сени

ресглее-^,^

^£u/CO£iuu-Ai ион

J Ровнин
арзбин)

9Шавче
Уопури

Раваничко в.тсше.шнсшво према раваничкој хрисову.ии
36

Карактеристично је и за село Буковица Доња, које се помиње у
Повелш 1381. и у попосу из 1467. год. Да.\>е му се губи траг што прет-
постав.\><1 његово расел>авање. Ради се о селу које је лежало на потесу
садашњнх буковачких њива.

После смрти Деспота Ђурђа Бранковића и Деспота Лазара
Бурђевића долази до пада под турску власт и коначног распада српске
деспотовине, а од њених остатака образован је Смедеревски санџак.

Врло добро је оппсано стање Бранпчева у попису из 1467. године.
За нас је карактеристична нахија Раванипа у којој су поред два манас-
тира - Раваница и Мирилова, забележена и 13 села: Равна, Шумиуе,
Стубица, Обрешуи, Јаковић, Јеховау, I орња Сена, Доња Сена,
Керлевпи, Жировниџа, Долња Субска, (. вињар и Буковиуа. Осамнаест
места имало је правни статус селишта (мезра): Дражимировап,
Миомилисије, Туручани, Обреш, Жировница, Седанаџ, Јарул, Долњп
Окопаџ, Мукаве. Смиловџи, Кокојеваџ, I орња Субска, С тануловџи,
Бул>ани, Kpajnli, Мечоваџ, Копл>ево и Добротијани. Као пуста села
означена су међу овима: Дражимировау, Стануловци, Мечоваџ,
Копл>ево и Добротијаии. Тих пет селишта несумњиво су остаци старих
села.опустелих у претходним ратовима. Исти је случај и са I орњом
Субском, која је до тог времена спала на "сејалиште" села Долње

Субске. Селиште Жировниџа указује на раније измештање села
Жировниуе, а селиште Обреш на померање његових становника у место
у коме су они прозвани Обрешцп. За преостала десет селпшта -
Миомилисије, Туручани, Седанаџ, Јурал, Долњи Окопаџ, Мукаве,
Смиловуи, Кокојеван, Бул>ани и Крајић - ништа се с пуном сигурношћу
не може тврдити. Можда су нека од њих претстав.\>а.\а и заметке
будућих села, насталпх у Раванипи тек у овом преломном раздобл>у. Као
што је напред показано, Раваничка повел>а за то питање нема доказне
врдности. Поречје Раваниуе постало је једна од назија у Смедеревсом
санџаку. Скупштина ове територијалне поделе лежала је у тимарско-
спахијској организаџији земл>е: спахије Раваниуе јахале су под барјаком
Смедерева на челу са сопственим черибашом. Гако је остало све до
половине 16. века, када је Раваниуа припојена Ресави.

У каснијем периоду, нарочито у време Аустријко-турских ратова
(1683.-1699.), за Србе наступају најтежи дани. lo је период када се
становништво масовно сели и премешта са једног на друго станиште. На
локацији "Старе Стубице" село се иајвероватније задржало све до краја
17. века. Стубичани, у потрази за новим стаништем напуштају "Старе

Стубиуе" и селе се у два правуа. Један део становништва, одлази на
југо-исток, прелази реку Црницу у предео звани "Поглед". За ове
Стубичане се мало зна, што наводи на закл>учак да се та мала насеобн-
на врло брзо дал>е раселила или је пак изгинула у поко.\>у од 1 урака код

манастира Сисојевпа.
Други део становништва се преко брда I лавиуа" - спушта на

запад I! формира ново насел>е на потесу, сада званом 'С таро Село',

источно од данашњег гробл>а. Формирање новог насел>а и целокупно
преселлње становника сматра се првнм пресел>ењем села. Поред
економских разлога за пресе.\>ење становништва, легенда каже да се
стаиовннштво морало раселити, јер је после убиства једног 1 урчина.

37

претнла опасност да се цело село запали, а становништво унипгги. (клон
сам да верујем у оба разлога пресел>ења становништва.

Ново насеље, а старо становништво, сада вероватно добија и к<
становиике из блнже околпке, а нарочпто из далшх крајева. Нека cr\.i
из западног дела атара, која се помнњу 1381. и 1467. године, не п<>ми
н>у се после 1/41. године. 1 о су села I орњн и Доњп Бестевац и I'opib.i
и Доња Буковица и село Керлевац ( Бсрлевац). Поссбио је познаго \
народу да су се скоро сви Керлевчанн преселили у "Старо Село" - нону
Стубицу, иа су се често н имсна замењнвала. Неки староседеоци
Стубице тврде, да се село ирво прсселило у Керлевце иа одатле v <r.if>■ •
село. lo не сматрам всродостојним, јер су Керлевци постојали ка<>.
такође, велико село, што се и види из Лазареве повел>с. Остајем upii
тврдњи да су се у истом периоду у "Старо Село прсссл>авали
Стубичани из старе Стубице и мештани Керлевца (Ћерлевца) и зајед
но формирали село иа потесу "Старо Село". Такође се зна да су оба
станишта Стубичана била у шуми од букви и храста, а старо село \
шуми од дудова. Запамћени су такозвани I 1аиови дудови , на потесу
старог села.

\ везн старог села постоји податак да су се у пределу Мијевачко!
потока (Мијевац), иа све према потесу Дугојевица и Главица, налазили
бурделш - земунице. увучсни дубоко у храстовој и грабовој шумп.
Остацн ових бурдеља указују на то. ( обзиром на прилике које су тада

Сеоско ipo6.be. Севсроисшочно од ipo6.ba је ува.ш i.ie је .1ежа io
Старо Ce.io

38

у то турско време владале, ово је тачно. I 1реко дана су се но бурдел>и-
ма склањале девојке и младе жене од похода I урака, а касно увече су
се враћале кућама. На потесу '( таро Село" и данас има видл>ивих
података о постојању насел>а. Овде се формира и прво гробл>е које се ни
до данас није преселило.

На локаиији "Старо Село" Стубичани се не задржавају дуго,
иегде око 100 година, односно до друге половине 18. века. Размишл>ања
Стубичаиа о новој настанби је првенствено скономске, односно животне
прнроде. Предео Старо Село' је забит крај и са малим бројем извора
пијаће воде, као и са недоволншм локацијама за ново шнрење, а посеб-
но за бавл>ење пол>опивредом. Проналазе се нови извори воде, крче се
шуме, постепено се напуштају стара огњишта и формпрају нова.
Оставл>ају се земунице, бурдел>и, заплотњаче и граде се нешто бол>е
куће и коиачно се формира нова Стубица, јужио од "Старог Села '. Око
извора - кладенаца, као што су: Обрадова чамбура, Кол>ицки кладенац.
Дивл>ански кладенац, око ( тепанових, Лукиних, ћиркових и других
извора формирају се нове махале, углавном по родбинској линији. I о
потврђује и садашњи распорсд фамилија.

Убрзану сеобу, односно пресе.\>ење са локације "Старо Село",
убрзала је и појава куге. опаке и неизлсчиве болести. 1 1апме, у
Београдском пашалуку прве годиие после Свиштовског мира, прско лета
1792. године, појавила се куга и трајала све до новембра исте године.
Куга је захватила сва места на царнградском друму. Куга се поиово
јав.\>а 1793., 1796. и 1797. године. I о је изазвало страх код Срба па су
све српске породице бсжале у шуме. Ко се иије на време склонио, уми-
рао је, па су цела места остајала пуста. Можда је баш ова појава коначио
натерала Керлевчане да се преселе у Стубицу, па дал>е на нова
огњишта, тј. у садашње село. Куга се поново јавл>а 1837. године, али је
село већ било премештено, а мештани су се од ове бол>ке одбранилп.
Предање вели да су се Стубичанп бранилп од куге на тај начин што су
пронашли два вола близнака, као и брата и сестру близанце, Златоја п
Златојку. Сестра, водећи волове. а брат држећи плуг, три пута су изо-
рали бразде око целог села. Кажу да се село од куге одбраиило и нас-
тавило да се дал>е развија и шнри.

Ово традиционално "заоравањс села" као одбране од куге и од
других болештина, Стубичани су дуго одржавали, па неки старпји памте
да је задњу бразду за ову намену изорала фамилија Мијајловића - звани
Буџићи.

39

2.2. СТУБИЧАНИ У БОРБИ ЗА СЛОБОДУ

Нсма поузданих података колико је Стубичана учествовало >
Српско-турскнм ратовпма вођеним од 1876. до 1979. године, алн нема
сумње да су н онн ратовали, јер је у Ћуприји био главни магаиин и бару
тана, у коју сс каснијс усел>ава прва болиииа. И пре изласка I урака
1833. годпне v Ћупријп је постојао гарнизон у комс служи 16
Стубичанина. Од 1912. до 1918. године Србија ie готово непрскидно у
рату, водн два балканска и Први светски рат. У оној српској епопеји <>
којој сс готово све зна, учествовала је свака мушка српска способна
глава. Само пз села Стубице погинуло је 80 бораца на ратиштима: Џер«».
Колубаре, Врапчијег брда, Кајмакчалана, Солунског фронта... Кроз
албанску Голготу Стубичани су прошли борећи се у чувеној I имочкој
дивизији.

БРАНЕЋИ ОТАЦБИНУ ОД ОСВАЈАЧА У РАТОВИМА
ОД 1912. ДО 1918. ГОДИНЕ, ПОЛОЖИЛИ СУ ЖИВОТЕ
СТУБИЧАНИ:

1. Аранђеловић Г. Радојко
2. Аранђсловић В. Душан
3. Вукии П. Богомир
4. Вукић П. Видан
5. Вукић П. Радисав
6. Живановић Ж. Богдан
7. Живановић Д. Миливоје
8. Ивановић К. Душан
9. Илић М. Обрен
10. Јаблановић С. Петронијс
11. Јаблановић Д. Милоје
12. Јовановић М. Цвстко
13. Јовановић Д. Јован
14. Јовановић Н. Радош
15. Јовановић П. Милен
16. Јовановић М. Младен
17. Мијајловић Ђ. Душан
18. Мијајловић Ђ. Радосав
19. Мијајловнћ Б. Ђорђе
20. Мијајловић Р. Радојко
21. Мијајловић Б. Милорад
22. Мијајловић П. Станоје
23. Милснковић В. Алекса
24. Миленковић П. Радивојс
25. Миленковић В. Милорад

26. Миленковић В. Милосав
27. Миленковић В. Јоксим
28. Матић М. Милан
29. Матић М. Боривоје
30. Миловановић М. Александар
31. Миловановић М. Радован

40

32. Милетић Д. Тодор
33. MapKOBiiti М. М плен
34. Марковнћ М. Ђорђе
35. MapKOBiiti О. Светислав
36. MapKOBiili М. Дамњан
37. MapKOBiiti Д. Лука

38. Милојеви1| В. Сима
39. Нешић М. Мнка
40. Нешић М. Радован
41. Нешић М. Радосав
42. Heuuiti С. Богомир
4*3. Heuniti Р. Станоје

44. Heuniti М. Марко
45. Heuniti Д. Илија
46. Heuniti Д. Миливоје
47. Николи1| Р. Добросав
48. НиколиН Ј. Миладин

49. I 1иколић iM. Радојко
50. Обрадовић Д. Милосав
51. Петровић М. Јован

52. I 1етровић М. Радосав
53. Петровић М. Стаја
54. Петровић С. Мика
55. Петровић Т. Димитрије
56. Петровић Р. Никола
57. 11етровић Т. Боривоје
58. Радовановић Р. Арсеније
59. Радовановић М. Драгутин
60. Ракић С. Добросав
61. Ракић Н. Димитрије

62. Ракић Н. Радосав
63. Р‘адивојевић Н. Милорад
64. Радисавл>евић М. Милоје
65. Радисавл>евић Т. Милош
66. Радисавл>евић М. Миливоје
67. Радисавл>евић Б. Милан
68. Ристић Р. Радојко
69. Ристнћ Р.Милан
70. CaBiiti Д. Владимнр
71. Савић Д. Сава
72. Савић II. Мика
73. CaBiiti М. Михајло
74. CpetiKoBiiti С. Раденко
75. CpetiKOBiiti Р. Лзубомир
76. Степановић Р. Милан

77. Стефановић Р. Драгоје
78. Танасковић Л>. Петар
79. TanacKOBiili П. Мнлорад
80. Танасковић П. Милпсав

41

Сшари војнички кадар-Лазар Pajoeanoeuh

Други светски рат се у Стубици очекивао са забринутошћу. Вести
о муњевитом успону Немачке и њеним лаким победама у 11о.\>ској.
присаједињење Аустрије, стварање Гројног пакта и друге дипломатске
пооедс Хитлерове Немачке, мештанп Стубице су коментарисали горким
речима. Слутио се нови рат са Немцима. Он је и дошао 6. априла 1941.
године. За само десетак дана југословенска војска је била побеђена и
одбрамбсна снага земл>е се распала. На делу је била до тада нечувена
издаја земл>е. Војниии се враћају кућама и шире причу о петој колони и
издајству у врху војне команде и државе.

Мсђутим, нпсу сви имали cpetie да се врате кућама. Седамнаест
војника из Стубице бива заробл>ено од стране немачке армаде и рат је
провело у немачким заробл>еничким логорима.

?Кивот под немачком окупацијом није био лак. Стални позиви
војницима да се јаве и предају оружје, реквизије и кулуии загорчавали
су тешке дане мештанима Стубице.

току Другог светског рата један број Стубичана био је мобили-
сан и у четничким одредима. У одреду Косте Пећанца, са седиштем у
Деспотовцу, којим је командовао војвода Блашко Михајловић, борила су
сс двојица Стубичанина: Радосав Миленковић и Станимир Мнленковић.

I аванички четнички одред припадао је покрету Дражс
Михајловића, а њпме је командовао Михајло Ћаћић. У њсговом саставу

42

су били и •' .тубнчани: Мика Милошсви||, Милорад Милојковн1|,
(.танимнр Милутинови1|, Мика "Бугарски", Риста Николић, • Станоје
I IiiKo.Mili, Стеван Стеванови11 - Раденов и Миодраг Мија Марјановић.
( ви су оии били активни четнички борпи.

Споменик па.шм рашнииима

Мора се pelni да све до 1944. године утицај комунпстичке пропа-
ганде у ( тубипи није био велики, па, ипак, двојипа Стубичанина
добровол>но одлазе у партизанске редове. I о су Градибор Стојадинови11
звани I рада Шекртански и Велислав Мијајловић - Вела Радошев.

Ве iuc-ав Mujaj.ioetih-Be.ia Градибор CiuoiajuHOBiđi
43

У јесен 1944. годпне извршена је велнка мобилизаппја у Стубипи
Тада је у Народно-ослободилачку војску, отишло 156 бораца из
Стубице. Они су се борили у првој артил>еријској бригадп 17 дивизије.
као и у бригадама 23. и 28. дивизије НОП-а.

Следи тачан списак учеснпка НОР-а од 1941. до 1945. године

Учесници НОР-а 1941-1945.

1. Аранђеловић Ранђела Драгомир, рођен 29.03.1917.
2. Аранђеловић Станоја Радомир, рођен 23.08.1912.
3. Аранђеловић Николе Станисав, рођен 28.07.1915.
4. Атанасковић Милана Станисав, рођен 05.06.1914.
5. Веселиновић Јоксима Станисав, рођен 07.11.1926.
6. Влајпћ Станоја Милан, рођен 0ј.06.1921.
7. Вукић Драгоја Милун, рођен 15.01.1920.
8. Вукић Живадина Христивоје, рођен 06.10.1920.

9. Вукићевић Драгоја Видан, рођен 14.10.1915.
10. Вукићевић Аксентије Станисав, рођеи 28.04.1909.
11. Вучковић Милије Христивоје, рођен 17.07.1922.
12. Гиновић Јанићија Радивоје, рођен 14.04.1909.
13. Живадиновић Радосава Бранислав, рођен 28.08.1922.
14. Живадиновић Миливоја Матеј, рођен 26.10.1912.
15. Живадиновић Миливоја Стојадин, рођен 06.04.1917.
16. Живановић Богдана Радосав, рођен 13.04.1917.
17. Ивановић Миладина Божидар, рођен 27.07.1920.
18. Ивановић Душана Војислав, рођен 03.07.1925.
19. Ивановић Стевана Мијодраг, рођен 12.03.1923.
20. Ивановић Миливоја Милоје, рођен 05.07.1909.
21. Ивановић Станоја Милош, рођен 22.06.1926.
22. Ивановић Станоја Радомир, рођен 02.06.1913.
23. Ивановић Радосава Светислав, рођен 31.08.1912.
24. Ивановић Стевана Станимир, рођен 17.04.1919.
25. Илић Радосава Божа, рођен 02.Ć3.1919.

26. Илић Милоја Живојин, рођен 07.11.1926.
27. Јаблановић Миливоја Велисав, рођен 16.05.1925.
28. Јаблановић Косте Жпвадин, рођен 20.10.1909.
29. Јаблановић Антонинја Живојшин,. роођен 12.03.1920.
30. аблановић Миливоја Станисав, рођен 05.12.1923.
31. аблановић Николе Станоје, рођен 10.07.1926.
32. овановић Радосава Драгослав, рођен 25.04.1927.
33.....о..в..а..н..о..в. .и..ћ....М....и..л..е. н„к„а„.М....и..л. а_н__, _р_о_ђ_е_н__1_8_._1_0.1923.
34. Јовановић Миливоја Чедомир, рођен 14.02.1911.
35. Марјановић Свтислава Живота, рођен 31.01.1926.
36. Матић Драгоја Живадин, рођен 25.04.1920.
37. Мијаиловић Радивоја Станимир, рођен 19.07.1922.
38. Мијаиловић Радивоја Велисав, рођен 28.03.1913.
39. Мијаиловић Радивоја Владислав, рођен 20.04.1917.
40. Мијаиловић Томе Милосав, рођен 23.09.1917.
41. Мијаиловић Станимира Станисав, рођен 14.08.1923.

44

42. Миладиновнћ Милоша Станисав, рођен 25.06?. 1910.
43. Милснковић Милоја Александар, рођен 23.11.1920.
44. Милснковић Димитрија Витомир, рођен 28.01.1922
45. М иленковић Милена Владимир, рођен 14.04.1920.
46. Миленковић Радивоја Миладин, рођен 21.12.1925.
47. Миленковић Димитрнја Милан, рођен 10.06.1921.
48. Милснковић Павла Милан, рођен 14.06.1925.
49. Миленковић Радивоја М. Милан, рођен 10.10.1921.
50. Милснковић Радована П. Милан, рођен 30.01.1924.
51. Миленковић Боривоја Миливоје, рођен 12.02.1923.
52. Миленковић Радивоја Милош, рођен 16.03.1916.
53. Мнлснковпћ Радована Миодраг, рођен 09.11.1927.
54. Миленковић Светозара Радован. рођен 12.04.1920.
55. М илснковић Милорада Стојан, рођсн 02.03.1924.
56. Милетић Тодосија Живадин, рођен 01.10.1922.
57. Милетић Владисава Милоје, рођен 15.08.1924.
58. Миловановић Милована Вудимир, рођен 01.03.1920.
59. Миловановпћ Стаје Велимир, рођсн 02.02.1918.

60. Миловановић Милована Владимпр, рођен 16.02.1923.
61. Милојевић Милосава Добривоје, рођен 19.02.1916.
62. Милојевић Станисава Добрпвоје, рођен 11.04.1924.
63. Мплојевпћ Станојла Драгол>уб, рођен 24.03.1923.
64. Мплојевић Станојла Милорад. рођен. 05.01.1925.
65. Милојевић Влагоја Радован, рођсн 27.09.1921.

66. Милојсвић ( таноја Радомир, рођен 06.01.1922.
67. Милојевпћ Милосава Станимир, рођен 02.02.1925.
68. Милојевић ('таноја Грифун. рођен 25.05.1925.
69. Милосавл>евпћ Живадина Милош, рођен 10.04.1925.
70. Милошевић Радпвоја Живадин, рођен 25.11.1923.
71. М илошевпћ Богоја Милнћ, рођен 04.10.1909.
72. Милошевпћ Радисава Радпвоје. рођен 24.10.1922.
73. Милутиновић Вукаппша Милан. рођен 02.06.1924.
74. Михаиловпћ Милосава Живадин, рођен 26.12.1920.
75. Михаиловић Живојпна Радоје. рођен 22.11.1925.
76. Мпхапловпћ Радосава Радојко, рођен 15.07.1924.
77. Михапловић Милосава Стојадин, рођен 29.01.1924.
78. Михајловић Радосава Велимпр. рођен 3009.1921.
79. 1 leiuiili Мате Боривоје, рођен 18.09.1909.

80. I 1ешић Адама Добривоје, рођен 14.02.1915.
81. Пешић Милана Миладин. рођен 21.06.1911.
82. Нешић Богомпра Милоје, рођен 21.05.1913.
83. I lennili Радоја Радивоје. рођен 14.12.1920.
84. I leiniili Антонија Станимир, рођен 16.05.1921.
85. I lennili Миладина Чедомир, рођен 15.02.1917.
86. Николић 1’адован Добрпвоје, рођен 01.03.1913.
87. Николић Милорада Драгољуб, рођен 25.06.1926.
88. I {иколић I Јетра Душан, рођен 27.02.1922.
89. Нпколић Мпладина ?Кивадпн. рођсн 15.08. 1913.

90. I Ihko.miIi Мплапа Милован. рођен 12.03.1922.

45

91. Николић Милана Милисав, рођен 18.10.1925.
92. Ннколић Милана Милоје, рођен 12.02.1926.
93. Николић Петра Радосав, рођен 28.03.1912.
94. Николић Благоја Станисав, рођен 14.05.1920.
95. Обрадовић Живојина Радисав, рођен 28.04.1924.
96. Обрадовић Живојина Радисав, рођен 28.10.1915.

97. Петровић Мпхајла Аранђел, рођен 12.09.1920.
98. Петровић Михајла Василије, рођен 19.08.1925.
99. Петровић Сретена Добросав, рођен 26.08.1922.

100. Петровић Живадина Драгомир, рођен 11.10.1921.
101. Петровић Боривоја Милан, рођен 25.03.1919.

102. Петровић Душана Милан, рођен 03.05.1920.
103. Петровић Илије Миодраг, рођен 24.05.1924.

104. Петровић Михала Тома, рођсн 14.09.1913.
105. Радивојсвић Милана Драгомир, рођсн 27.07.1915.
106. Радисавл>евић Јована Добривоје, рођен 27.11.1910.

107. Радисавл>евић Радисава Драгослав, рођен 22.08.1923.
108. Радисавл>евић Радисава Живојин, рођсн 20.02.1925.
109. Радисавл>евић Љубомира Милић, рођен 12.09.1922.
110. Радисавл>свић Миливоја Милоје, рођен 20.03.1915.
111. Радисавл>евић Богдана Радомир, рођен 10.02.1917.
112. Радисавл>евић Богдана Чсдомир, рођен 07.06.1914.

113. Радовановнћ Милана Деспот, рођен 12.07.1914.
114. Радовановић Ахександра Живојин, рођен 21.06.1914.
115. Радовановић Божидара Живоје, рођен 01.03.1913.
116. Радовановпћ Милена Лазар, рођен 16.02.1909.
117. Радовановић Милутина Лаубомир, рођен 31.01.1926.
118. Радовановић Светомир Мијодраг, рођен 13.10.1922.
119. Радовановић Милутина Милоје, рођен 01.02.1924.
120. Радовановић Станоја Радован, рођен 16.04.1924.
121. Радовановнћ Станимира Радоје, рођен 19.01.1926.
122. Радовановић Божидара Радојко, рођен 17.09.1917.
123. Радовановић Милутина Радомир, рођен 21.09.1919.
124. Радовановић Живадина Тихомир, рођен 06.10.1924.

125. Радовановпћ Милутина Чедомир, рођен 06.11.1921.
126. Радо евић Радивоја Милоје, рођен 28.01.1925.
127. Раки i Душана Вслисав, рођсн 28.01.1926.
128. Ракић Душана Лзубомир, рођен 06.08.1924.
129. Ракић Станимира Милан, рођен 19.06.1923.

130. Ракићi Радомира Миодраг, рођен 23.01.1921.
131. Ракић Душана Стојадин, рођен 15.09.1916.
132. Ранђеловић Радисава Чедомир, рођен 28.06.1924.
133. Савић Станисава Милан, рођен 26.12.1920.
134. Симоновић Николе Радосав, рођен 17.10.1925.
135. Стаменковић Михајла Десанка, рођена 03.11.1922.
136. Стефановић Благоја Милоје, рођен 16.10.1921.
137. Стефановнћ Радосава Стаиоје, рођен 26.04.1910.
138. Стојадиновић Жнвадина Борисав, рођсн 26.07.1923.
139. Стојадиновић Живадина Бошко, рођен 07.01.1926.

46

140. Стојадиновнћ Владимира Будимир, рођен 20.03.1917.
141. Стојадиновић Владимира Велимир, рођсн 15.01.1920.
142. Стојадиновић Лзубомира Владимир. рођен 19.01.1927.
143. Стојадиновић Лзубомира Градибор, рођен 07.09.1919.
144. Стојаднновић Владимира Драгомир, рођен 12.02.1927.
145. Стојадиновић Владимира Станимнр, рођен 06.01.1923.

146. 1 анасковић Милана Радован, рођен 23.10.1925.
147. Ганасковић Милана Радомир, рођен 15.01.1923.

148. I анасковић Боривоја Степан
149. Ђирковић Милосава Богојс, рођен 28.06.1911.
150. Тшрковић Милоја Живан, рођен 07.09.1925.
151. Ћирковић Милована Миладин, рођен 18.01.1918.
152. Г|иркови1| Милована Милан. рођен 17.06.1923.
153. Ћирковић Радојка Милан, рођен 05.02.1924.

154. Филиповић Станоја Лзубомир, рођен 15.01.1920.
155. СРилиповић Радисава Станимир, рођен 01.06.1922.
156. Филиповић Милосава Станимир, рођен 27.05.1918.

ЖРТВЕ ФАШИЗМА 1941. - 1945.

1. Ракић Станимира Милан, рођен 1923. године, погпнуо од

Немаца 1945. године.

2. Милојевић Станоја Радомир, рођсн 1922. године, погинуо од

Немапа 5. маја 1945. године.

3. Милошевић Радуна Радомир, рођен 1922. године, погинуо од

Немапа 1941. годинс.

4. Милојевић Пветка Десанка, рођена 1916. годнне, убијена од

четника ДМ 1943. године. _

5. Петровић Ђуре Видан, рођсн 1907. године, убијен од четника

ДМ 1943. годпне.

6. Златојевић М. Милен, погинуо приликом бомбардовања

Београда.

Ракић Милан

47