Стубица Монографија села

Живко(1862) Никола Милетић{1805) Цветко( 1860)

Николић Стеван(1833) Радош
- Мара(1853)
-Наста(1855) - Мирјана
- Магдалена(1857) . Десанка
- Савета(1858) . Јагода
.Радмила
Ранђел(1859) . Стана

Радосав Доб в Станоје
I- Јаворка
- Живка - Милана r Зорка
- Севда
- Ружа Живадин
- Милица
- Румена Мирослав

Станоје Стојадин
Р Малинка

i------ ------------- 1-----------------1------- -Јелена
-Дара
МилоЈе МиливоЈе Витомир Милован - Рада
-Милица
^Милица |-Ружица Мира

Данијела ■ Милка

Миодраг Раде

Милојко Милосав
- Љубинка Зоран

Љу( иша

-Драгана
■ Данијела
- Далиборка

Владимир Милан Живадин
- Вид»г
-Вела - Милица

Радисав Радивоје Милосав
-Јаворка
Радиша Сретен - Милојка - Вера -Милица
Анка 1-Златојка - Златојка - Милка
- Јагода
I -Нада Миле
Божидар

Александар Дејан

Сто адин I
Светолик

- Јасмина ’ МаЈа

Миодраг Ае ан

104

ФАМИЛИЈА РАДИСАВЉЕВИЋ
Први писани подаци о једној од највећих стубичких фамилија
(1- адисавл>евића) налазе се у попису становништва из 1863. године. Под
редним бројем 61 пописан је, наиме Радисав Милојевић, рођен 1806.
године, и жена му Станка, рођена 1818. године, као и њихови синови
Радојко, Алекса и Ђура и ћерка Кадивка.
Ова фамилија посебно ie позната по великом броју рударских рад-
нпка, од којих је Обрад Херој рада, а Милун Раднсавл>ев први
Стубичанин са завршеном Медицинском школом. Фамилија даде и
I Јетра једног од првих Стубичана са завршеним Машинским факулетом.
Сада ова фамилија има трговце Горана и Радета и велики број вредних
радиика. Родослов иде по Радојку који има: Милутина, Микаила,
Богомира и Јована.

РАДИСАВЉЕВИЂ I
1. Радисав Милојевић, рођен је 1806. године а жена Станка 1818.
Имали су синове Радојка (1839), Алексу (1844), Ђуру (1839) и ћерку

Кадивку (1853).

2. Радојко (Радисавл>ев) је рођен 1839. годнне, ожењен Митром са
којом је имао синове Микајла, Богомира, Јована и Милутина.
3. Богомир (Радојков) ожењен је Станицом и имају синове Радисава,
Радосава, Станоја, Сретена и Лзубомира.

105

4. Радисав (Богомиоов) ожењен је Милунком са којом има сина Живо-

јина и ћерке Јагоду, Мил>у и Рушку.
4.1. Живојип (Радисавл>ев) ожењен Милунком са којом има

синове Милосава и Радосава. _

Милосав ожењен Милицом пма спна Драгана и ћерку Смил>ану.

Смил>ана има сина Борка и ћерку Емину. .

^адосав, ожењен Јованком са којом има ћерке Аиднју, оесну и

_ асмину. Лпдија има ћерку Ивану, Весна ћерке Милену, Јелену п

Иарију а Јасмина ћерке Марију и Емину, као и сина Милана.

5. Радосав (Богомиров) ожсњен Петројком пма синове Обрада,

Владислава и Велисава.
5.1. Обрад (Радосавл>ев) ожењен Миром пма ћерке Јелу, bepy,

Милицу и Браниславу.
- Јела је удата за Танасковнћа и има ћерку Миланку и сина

Слободана.
- Вера удата j'e за Милојевића са којим има сина Синишу и ћерку

Бисерку.
- Милица је удата за Вучковића и има синове Јакова и Радоја

(умро).
- Бранислава удата је за Вучковића и има сина Славишу.

5.2. Владислав (Радосављев) има ћерку Јагоду и сина Раденка.

- Јагода је удата за Нешића и има синове Драгослава и Мнладпна.

Раденко, ожењен Вером са којом има сина Радишу и ћерку

Радицу. Радиша има ћерке Сузану и Ивану, а и Радица, такође,

има потомке.

5.3. Велисав (Радосављев) ожењен Цаном има ћерке Даницу,
Дару и Стану.

- Даница има сина Драгослаа.

- Дара има ћерку Јасмину и сина Горана.
- Стана има сина Нешка и ћерку Нену.
6. Станоје (Богомиров) ожењен Миром има синове Милована, Милоја
и Живадина и ћерку Јаворку.
Милоје није оставио потомство.

Јаворка удата је за Николића и има ћерку Слободанку и сина Лзубншу.

6.1. Миловап (Станојев) ожењен Будимком имао је три сина
Миодрага (умро млад), Манојла и Бранка.

- Манојло ожењен Станком има сина Радишу.
- Бранко, ожењен Аннцом, нма ћерке Бранкицу и Светлану.

”Живадин (Станојев), ожењен Радојком, има ћерке Милку
и Милицу и сина Миладина.

- Миладин, ожењен Лепосавом нма ћерку Јасну и сина Јовину.

Јовица, ожењен Драганом, има сина Желжа и ћерку Кристину.

” *”Илица има ћерке Бил>ану и Лзнл>ану.
- Милка има сина Мићу.

7. Лзубомир (Богомиров) има сина Милића.

7.1. Милић (Лзубомиров), ожењен Милојком, има ћерку Раду и

сннове Слободана, Радомира и Богомира.
- Слободан има ћерку Драгицу и сина Драгншу. Драгиша има
ћерку Марију и сина Марка. Драгица имГсина Горана.

106

и«. ZE“ ^0"’ “““ ““ " ћ'₽"У Т’^ Т°'м

- Богомир, има сина Владана и ћерку Виолету.

- i ада (Милићева) има сина Драгана и ћерку Драгицу. Драгица
нма синове Александра и Андреју.
АЛ СреоТеН (БогомиРов) Је имао само ћерку Милеву. Милева је удата за

и Србијанку аН°ВИ”а И ИМа ћеРКе ^мил>ку' ПветУ> Станнцу, Милоранку

- Смиљка је удата за Нешића и има синове Зорана и Горана
и ЗоршЈе УАаТа За Костића И живи у Параћину. Имају ћерке Славицу

Ci аница је удата за В. Николића и има ћерке Светлану и Мирјану.
Милоранка је удата за Миловановића и има ћерке Наташу и Весну.
- Србијанка је удата у Доњем Видову н има синове Предрага и Ненада.

РАДИСАВЉЕВИЋИ II
Ј- Милутин (Радојков) је рођен 1861. године и имао је синове Андреју,

Најдана и Стевана и ћерке Цвету, Јулку и Миланку.

2. Андреја (Милутинов) ожењен Милојком има синове Ђорђа,
Радисава и Радојка и ћерку Живку.

2.1. Радисав (Андрејин) ожењен Мирјаном, има синове Животу

(1932), Милуна (1935) и Станимира (1938) и ћерке Даринку и
Зорку.
Живота (Радисављев) је имао синове Радета и Петра и ћерке
Радицу и Верицу.
- Раде, има сина Драгана и ћерку Биљану.
- Петар, ожењен Весном са којом има сина Андреју.
- Радица, има сина Роберта и ћерку Тан>у.
Милун (Радисављев) ожењен Стојанком са којом има ћерке
Лзиљану и Весну. Весна је удата и има ћерку Марину.
Станимир (Радисављев) ожењен Ружом са којом има сина
Драгишу и ћерку Даницу. Драгишина деца су Никола и Марија,
а Даница има ћерку Јасну.
2.2. Радојко (Андрејин) ожењен Л>убицом са којом има синове
Боривоја, Томислава и Радоја.

Боривоје, ожењен Вукадинком са којом има синове Милета и

Ранка.
Радоје, ожењен Дивном са којом има сина Небојшу и ћеку
Драгану. Небојша има сина Марка.

Томислав нема потомке.

3. Најдан (Милутинов) ожењен Софијом са којом има сина Милоша.
Милош има синове Миодрага и Милана и ћеку Јелену.

- Миодраг има сина Драгана и ћерк Дјрагицу, а Драган има ћерку

Катарину.
- Милан има сннове Горана и Бранислава а они имају по два детета.
- Јелена (Милошева)има синове Зорана и Славољуба.

4. Стеван (Милутинов) ожењен Станом са којом има ћерке Ружу,
Косану, Илинку, Миљу и Зорку.
Ружа је удата за Мијајловића и има сина Стевана и ћерку Наду.

107

Косана је удата за С. Ћирковића и има сина Жнвоту и ћерку Мирјану.
Илинка удата је за 3. Миленковпћа и нма ћерку Лепојку и сина Голуба.
Мил>а удата за Илића има снна Стојадина и ћерку Стану.
Зорка удата за Јовановпћа пма ћерку Живку и синове Видана и

Милована.

РАДИСАВЉЕВИЋИ III
1. Мнкаило (Радојков) ожењен Јеленом са којом има синове Милана и

Станнмира п ћерке Милену, Мплану и Миру.
2. Милан(Мпкаилов) ожењен Цаном, нма сина Стојадина и ћерку
Лозинку.

2.1. Стојадин (Мпланов) је ожењен Милком са којом има сина
Бранислава и ћерку Србијанку. Бранислав је ожењен Верославом
п нма сина Дејана п ћерку Јасмину која је удата у Параћину.
Србијанка је удата за Миленковића и има ћерке Живку и
Здравку.
- Лозннка (Миланова) има синове Милована, Милосава и
Милана.
3. Станимир (Микаилов) ожењен Вукосавом има синове Живадина,

Миладина и Владислава.

3.1. Живадин (Станнмиров) ожењен Мирославом, има синове
Радосава и Радолуба. Радосав има синове Николу и Александра.
Радољуб пма сина Ненада и ћерку Наташу.
3.2. Миладнп (Станимиров) ожењен је Софијом и отишао је на

мираз. Има сина Бранка и ћерку Бранкицу. Бранко је ожењен
Лјилјом и има синове Далибора и Данијела. Бранкица има ћерке
Светлану н Тању.

3.3. Владислав (Станимиров) је ожењен Јагодом и iftia сина

Драгослава и ћерку Живку која је удата у Шалудовцу и она има
снна Стефана и ћерке Данијелу и Драгану.

Милана (Микаилова) ie удата за Стојадиновића и има синове

Миодрага, Бранислава и Миладина и ћерке Мирјану и Цану.
Мнлена (Микајлова) удата је за Илића и има сина Живојина и ћерке
Златојку и Јаворку.
Мира (Микајлова) је удата за Р. Вељковића и има синове Стојадина и
Миладина.

РАДИСАВЉЕВИЂИ IV
1. Јован (Радојков) ожењен Милојком, има сииове Радомира,

Драгомнра и Добривоја и ћерку Радмилу.
2. Радомир (Јовин) рођен 1900. године, ожењен Николијом имао ie
сина Миодрага и ћерке Даницу (1917) и Цвету (1923).
Даница удата је за Матића у Буљану и има ћерке Планинку и Радмилу
и сина Мнхајла.
Цвета удата за Петровића са којим има синове Радисава и ?Кивана.

2.1. Миодраг (Радомиров) рођен 1927. године, ожењен
Лзубицом, има сина Бранислава (1950) и ћерку Олпшу (1946).

оранислав, ожењен Јелицом, има сина Горана (1968) и ћерку

108

Г.°/Р^?!ЈУ (1972). Горан ie ожењен Драганом и има ћсркс Јасну
(1989) И Милицу (1990) и сина Лазара (1995).
Гордана (Бранкова) је удата за Радосављевића у Бул>ану и има
синове Николу и Немању.
Олгица (Милина) је удата за Радовановнћа и има ћерку Јадранку
и сина Зорана.
3. Драгомир (Јовин), ожењен Станком, има ћерку Милицу и синове
Милана (1927) и Миодрага (1930).
Милица је удата за Милосавлевића и има сина Милована а он има два
детета. Сви жпве у Немачкој.
3.1. Милап (Драгомиров) рођен 1927. године, ожењен Великом,
има синове Светозара (1947), Бранимира (1950) и Витомира

Светозар, ожењен Радмилом, има ћерку Ружицу која је удата за
Петровића.
Бранимир, ожењен Мирјаном, има сина Драгана.
Витомир, ожењен Миланом, има сина Драгана и ћерку Јелену.
3.2. Мнодраг (Драгомиров), рођен 1930. године, ожењен
Милком, има сина Слободана.
Слободан, ожењен Мирјаном, има сина Дејана.
4. Добривоје (Јовин), ожењен Радмилом, има сина Милосава (1932)
и ћерку Милеву.
Милева, удата за Живадиновића, има сина Драгића и ћеку Јаворку.

4.1. - Милосав (Добривојев) ожењен Надом Танасковић, има

ћерку Лзилзану и сина Мирослава.
Мирослав има сина Бориса и ћерку Андрпјану.
Лзиљана има ћерке Јелену и Весну.

НАПОМЕНА:
Радисав Милојевић, као што се и из увода внди, поред сина
Радојка, чији је родослов презентиран, имао је и синове Ђуру и Алексу
и ћерку Кадивку.
Ђура је имао сина Милана, а овај два сина Жику и Радисава.
Такође су му наследници Богдан, који има синове Петра, Чедомира и
Радомира и ћерке Персу, Десу и Живану. Петрове ћерке су Дара, која
је удата за Станојла Петровића и Стана, удата за Свету Марјановића.
По другом сину Алекси, званом Тена су потомци Милош и Милосав и
ћерке Петројка и Живана.

Све родослове Радисавлевића урадио је Манојло, син Милована,
унук Станоја

109

Милутин Радисав Милојевић(1806) Јозан Микаило
I —1

Радо|ко Радисављевић Љубомир

Богомир Милић
■Рада
Радисав Радосав Станије Сретен

|-Јзворка >—Милева

■ Јагода

- Миља

- Рушка Милован Mnnoje Живадин
I г-Милка

Живојин Миодраг МанОЈЛО Бранко - Милица

Радосав Радиша I Бранкица
■-Светлана
Мипосав

Смиљана - Лидија Миладин
Драган ■Весна Ј-Јасна
■ Јасмина
Јовица
ј- Кристина

Обрад Владислав Велисаз Жељко
|-Јагода

Јела Раденко - Даница
Вера Дара

-Милица - Стана
-Бранислава • Радица

Радиша Слободан Радомир Богомир
Драгица
Сузана -Тања Виолета
Ивана

Дејан Владан

Драгиша
|*Мари|а

Марко

110

I----- Радисав Мило|евиђ(1806) Богомир Јован
I
Микаило
РадоЈко Рздисављевиђ

----------- 1--------
Милутин

Стеван - Цвета Најдан
■Јулка
■Ружа ■ Миланка ------ 1
Косана Милош
■Илинка АндреЈа
■Миља . _L
Зорка ■Живка

Миодраг Милан

ђор1--ђ-е------------------Р--а--д-1и--с-а--в---------------------- —~Рад'оЈко Драган
1-Катарина
Даринка
■Зорка

Жинота Милун Станимир I" I
-Радица
[љиљана [Даница Горан Бранислав
- Верица
i-Весна драГиша

Рзде Петар [марија Малиша
Д”агиша
k Биљана I
Андреја

Драган

Томислав Борисав РадоЈе
- Драгана
Миле Ранко
НебОјша

Марко

111

Милутин Радисав Милојевић(1806) Богомир Јован
Радојко Радисављевић

Микаило

Милан Милоје Станимир
ј- Лозннка

Стојадин Живадин Миладин Владислав
ј- Србијанка - Бранкица - Живка

Бранислав Радосав Радољуб Драгослав
|- Јасминка [•Наташа

Дејан Ненад

Бранко

Никола Александар

Далибор Данијел

i------ Радисав Милојевић(1806) _1 Микаило
Милутин Радојко Радисављевић Богомир

Јован
-Радмила

Радомир Драгомир Миодраг Добривоје
Милица -Милева
^Даница
Цвета Милан Милосав
Миодраг
~----1------ Витомир - Љиљана
Олгица |- Јелена Мирослав
Светозара fБ_р_а_нимир
Бранислав Драган |-Андријана
| Гордана L Рушка i Борис

Горан Драган

^Јасна
Милица
Лазар

112

ФЛМИЛИЈА МИЛОВАНОВИЋ

Преци ове фамилије помињу се у попису "Чнбучки тефтер" под

редним броЈем 24 још давне 1823. године. Под тим редним бројем

поменут je Јован, а у нареднпм попосима, од 1831. и 1832. године, поми-

ње се Милован, Јованов син док се у попису из 1863. године помиње

? ПЛОВс1Нова п°РОД1,Ца " ЧИЈИ се родослов исказује.

1. Миловап Јовановић, рођен 1793. године имао је синове Златоја

Марјана и Анту. '

2. Златојс (Милованов) рођен 1822. годнне, ожењен Марнном, нмао

Е 1,849)’ ЈЖФ С1852).Станку (1856), Таеу (1858),
Васу (18^9), Добросава (1862) и Радивоја (1869).

Иконија се удала за Вису и са њим изродила сннове Стевана (1877),
МиливоЈа (1979), Симу (1880), Милана (1883), Петронија (1885) н

перку Радунку. Станка, Таса, и Добросав нису имали потомке.

<£И,’е ( ,ио\°јчв) ожењен Анђом, имао је ћерке Гмитру
(loo^) и гпивку (1875).
Гмитра ie била удата за Најдана и имала ћерку Милицу (1905) и

синове Душана (1907), Николу (1910) и Станимира (1911)

гпивка je бпла удата за Миленка и имала синове Војпна (1908) и
тпвојина (1910) и ћерке Јагоду (1906) и Миланку (1916).

2.2. Васа (Златојев), ожењен Јагодом, пмао је сина Мику (1881).

2.2.1. Мика (Васин) био је ожењен Милпцом и имао ћерке

Мнле!У М1Јк^Ну <1905)’ Живку (1909), Жнвану

(1910) и Златојку (1912), као и синове Милпћа (1901),
Милана (1905) и Милена (1915).

Милић ie ожењен Милком и имали су ћерку Дану и сина

Лалу. Лала је пмао синове Томислава н Бранислава.

Томислав j’e имао спна Славишу а Бранислав ћерке

Драгану.Бранкицу и Јелену.
Милан, ожељен Милком, је имао ћерке Костадинку, Зорку,

Софију и Л)убинку.
Милен је 1941. године погинуо приликом бомбардовања

Београда.

2.3. Радпвоје (Златојев) је био ожењен Радојком и пмао ћерку

Јелену, а са другом женом Милевом ћерку Мил>у и синове Влађу,

Добривоја и Драгоја.
1^!!?Је.У/1ата за 4Par°ia и имала је децу: Видана (1915), Милуна

(1920), Живану (1923) и Милану (1926).

ie 9ила Удата за Аацу са којим је изродила сина Радосава
(1922) н ћерку Будимку (1928).

Влађа није оставио потомке.

2-3.1- Добривоје (Радивојев) је био ожењен Лепосавом
(1903) и имао је ћерке Борику (1926) и Велику (1941).
Борика је удата за Марјановића (1926) и пма синове

Томислава (1950) п Бранислава (1952).

Велика је удата за Живојина (1940) и има ћерку Лепосаву

(1959) и сина Мнрослава (1961).

2.3.2. Драгоје (Радивојев) је био ожењен Мплевом

113

(1905). Изродилп cv спнове Борпсава (1927) и Радисава

(1930).
Борисав, ожсњен Борико.м (1926) пма ћерку Миланку
(1946) и синове Радосава (1943) и Милосава (1953).
- Радосав (Борин), ожењен Радојком (1951), има ћерку
Оливеру (1971) н Марпју (1978). Оливера је удата у
Буљану за Босанца и пма ћерку Катарину.
- Милосав (Борпвојев). ожењен Милоранком, има ћерке
Весну (1970). Весиа је удата у Главици за Дејана и има

ћерку Невену.
Радпсав, ожењен Радмплом (1932), има сина Милоја
(1954) п ћерку Милпцу (1959).

- Милоје, ожењен Весном (1961), има синове Данпла
(1984) и Душана (1987). Милица, удата за Марка, има
спнове Зорана (1976) п Ивана (1981).
3. Марјан (Мплованов) је имао децу: Персу (1860), Алексу (1853),
Јована (1855) и Благоја (1864). I lepca и Алекса нису имали потомке.

3.1. Јован (Марјанов) је имао ћерку Жнвану и синове Жику

(1887) и Живадина (1879).
Живадин није имао потомке.
Живаиа је имала синове Микајла (1910), Милоја (1913) и ћерку
Нику (1916).

3.1.1. Жика (Јованов), ожењен Руменом, имао је синове
Станимира (1914) и Станпсава (1925) и ћерку Милојку

Станпмир, ожењен Зорком, има сина Милана, Мнлан,

ожењен Мпцом, има синове Слободана и Живадина.

Жпваднн пма спнове Младена и Ивана, а Слободан такође

пма два детета.

Станисав има синове Мнлутпна и Миладина. Милутин има

ћерке 1V илицу и Горицу и сина Топлицу. Миладин има

спнове Дејана и Игора.

3.2. Благоје (Марјанов) је био ожењен Маром и нмали су синове

(1886) и Миливоја (1896), као и ћерке Николију

(1892), Томанију (1891) и Цвету (1894).

Томанија је удата и има синове Мплована и Лалу (1922) и ћерке

Милу (1925) и Раду (1928).

удата за ДаЧу и изродила је Славку (1926), Милку
(1928), Светозара (1932), Милу (1934) и Душку (1938).

Цвета је удата има ћерку Алексију и синове Петра и Миодрага.

5.2.1. Миловаи (Благојев) је ожењен Лзубицом н има

синове Будимнра и Владпмира и ћерку МплицуГ
Будимир има ћерку Миланку и синове Рада, Мпра и

Драгомира. г

- Радомир је ожењен Добрнлом, живп у Ћуприји и има

перке Славицу и Јасну.

- Драгомир има сина Славпшу и ћерку Снежану.

Маи1нШР °ЖеН>ен Натом и има сина Мићу и ћерку

114

3.2.2. Миливоје (Благојев) је ожењен Жпвком са којом
има три перке Милану, Милеву и Милену. Милана и

Милева немају деце.
- Милена је удата за Милана Јовановића, који долази на

мираз и са њим има ћерке Србијанку и Милицу и спна
I омислава.

4. Анта (Милованов) је имао синове Мплана (1856), Мпладина -

Дилу (1862) и ћерку Негосаву (1858).
Негосава није имала деце.

4.1. - Милан (Антин), ожењен Веном, имао ie сина Радована

(1878) и ћерке Стану (1881) и Милојку (1884).
Стана, удата за Жику, имала је синове Бору (1910), Радпсава
(1912), Станисава (1914), Крсту (1919) и ћерке Емилију (1915)
и Десанку (1917).

4.1.1. Радован (Миланов) био је ожењен Станом и пмао
ћерку Живку (1905) и сина Светозара (1903). Погинуо је
у балканским ратовима.
Светозар је имао два сина: Милорада и Мнливоја и ћерке

Милицу и Златојку. Милорад нема потомства. Миливоје је
ожењен Зорком и има синове Бранислава п Томпслава.
Бранислав има сина Бојана и ћерку Бил>ану која је удата за
Танасковића и има, такође, ћерку. Томнслав има ћерку
А>ил>ану и сина Сашу.
Милица (Тозина) је удата за Миленковића и пма сина
Миодрага и ћерку Јаворку.
Златојка је удата за Стојадиновића н има сина Стојадина.
4.2. Миладин - Диле (Антин), био је ожењен Радојком, са
којом је изродио синове Алексу (1882), Радосава (1889), Стају
(1891) и Радуна (1893). Алекса и Радун ннсу имали деце, а
Алекса је погинуо у балканским ратовпма.

4.2.1. Радосав - Лале (Дилин), ожењен Мплосавом, има
синове Владимира (1926) и Велимира (1930). Владимир,

ожењен Живадином, има ћерку Живадинку, која је удата у
Забрези и има сина.
Велимир', ожењен Пелагијом пма синове Живадпна, Драгоја
иДрагана.
- Живадинова деца су Дарко и Марко. Драгоје има синове
Дејана и Милана, а Драган Давора и Славка.

4.2.2. Стаја (Радпсавл>ев - Дилин), ожењен Станом, има
ћерке Ружу (1920) и Лзубицу (1923) и сина Велимира

Ружа је удата за Аранђеловнћа н пма сина Станоја и ћерку

Велнборку.
Аубица је удата за Трифуновнћа у Поповцу и има сина
Слободана.
Велимпр, ожењен Ружом, има синове Стојадина и
Миладина.
- Стојаднн, ожењен Живком, има ћерку Смиљану, а са дру-
гом женом Великом ћерку Живадиику и сина Небојшу.

115

Смпл>ана ie удата за Миладиновића у Давидовцу и има сг.
Драгана. Живадинка је удата за Стаменковића v Параћн’
и има ћерке Сању и Мају.
Небојша је ожењен Славицом и има сина Ивана.
” Миладин, ожењен Станком, има ћерке Л>ил>ану, Билану
и Снежану. Л)ил>ана је удата у Ћуприји и има ћерку Сашку
и сина Николу. Биљана је удата у Деспотовиу и има синов*-
Николу и Данијела. Снежана је удата у Т1уприји и има
ћерку Јовану.

Попис извршио и родослове сачинио Милоје, син Радисава а vhvk
ДрагоЈа
116

Марјан

Алокса Јован Благоје
кживана
хТка ■Николија
|-Милојка Живад/н -Таманија

Станисав ________ |Цвета
Милован____________ Миливоје

| Милица

Станимир Будимир Владимир -Милана

1 - Милева
Милоје L милена

Милан Милутин Миладин 1I-------------------
кСлавица ______ |
Радомир Драгомир
расмина де]ан И-ор [славица |_Снежана

| Топ.-.ида *-Јасмина
Славиша
Слободан Живадин

Младен ^ван

117

_ Златоје РадивОЈв
- гмитра
*-Живка —2-

Мика Влада Добривоје Драгоје
- Борика Радисаа
- Милена - Велика
- Милана
"Живка Борисаз
" Живана
~ Златојка

МилиП Милан Милен

■ Костадинка Радосав Милосав
'Зорка
Лала " Софија Оливера Милоје
Томислав ‘“Љубинка Марија -Весна
^Наташа
Бранислав

Славиша - Драгана

~ Бранкица Данило Душан
u Јелена

118

Анта
| Негосава

Милан Миладин

■ Стана Алекса Радосав Стаја Радун
-Милојка 1-Дана

Радован

-Живка Владимир Велимир Велимир
Саетозар L Живадинка

-Милица Стојадин Миладин
-Златојка

Миливоје Милорад ■ Смиљана
• Живадинка
- Љиљана
Небојша ■ Биљана
L Снежана

Бранислав —----1 Иван
- Биљана
Томислав
Бојан Љиљана

Саша

Живадин Драгоје Драган

Марко i----------------- 1

Давор Славко

ДвЈан Милан

119

Лзубинку.
- Жпвојин је са женом Гвозданом изродно ћерке Раду н Наду и
сина Видомира. Рада је удата у Ракићима и пма синове Зорана и
Бобана, а Нада је удата у Миленковићима и има спна Горана.
Видомир је ожењен Винком са којом има синове Малпшу п
Марка.
2.4. Милорад (Алексин), призећен у Богданове. Синовп: Станоје
п Стојаи и ћерка Даринка.
Станоје, ожењен Радом. Ћерке: Даница и Лзубинка и спнови
Радпсав и Л>убиша.
- Радисав нема деце.
- Л>убиша је ожењен и нма ћерку Ангелину и сина Младена.
- Данпца (Станојева) је удата, живи у Словеннји и има четири
ћерке.
- Л>убинка (Станојева) је удата, живи у Шведској и има сина и
ћерку.
Стојан, ожењен Миланом. Синови: Живадин и Борпвоје.
- Живадин живи у Ћуприји и има ћерке Снежану и Светлану
- Боривоје живи ван села и има сина Александра и ћерке Данијелу

и Бил>ану.

Родослов сачинио Боривоје син Милпћев а унук Радомиров

121

Мипета Миленковиђ<18331

* АлексиЈа
-Стана

Агекса Милетић

Тодор Рацосав Радуи Милорзд

ј-Дафина Даринтз

Лина • Николи.а

-Јованкз Радомир Владислав Ми.-осав
ЖИВО|ИН —[Десанка '|-Живка

Миланка Милен Милић Живо.и«

- Малинз sooHnoie Миодраг |Рзда
|Нада
Миодраг Љубино.с 1Виолета Видомир
Весна
^Славица Малиша Марко
Спаћ.ана
Биљака

Слободан Милан Милссаа

1Л>и љана
ћиљана

ВладагГ >ојзн

i -— --------- —i
Станојв СтО;Зи

■Даница
■Љубинка

Радисав Љ/бисЈЈа
jАнгелина

Младен

Живадин Вооив-Ј|в

гСнежана fl.-.HHie.-
1Светлана Биљана

i
Александар

122

ФАМИЛИЈЛ МИЈАЈЛОВИЂ ("РЛШИНИ")

Међу иајстаријим фамилијама у Стубици је и фамилија 'Рашини
НБихови препи најире се помињу у попису из 1831.^ године, односно у
"1 ефтеру арачком - где је пописан Влајовић (Влајов) Мнјајло са
братом Атанаском и синовима Милојком и Радојем, а из пописа из
1863. годнне види се да је Радоје формпрао породицу по следепем
редоследу:

-Породииа
Mujnj loeuh-

1. Радоје Мијајловић, рођен 1823. године, ожењен Загорком, живи у
породицп са мајком Саром (1803), братом Миленком (1833), снахом

Миланом (1833), братанцем Илијом (1862), ћерком Фемијом (1856) и

синовима Богданом (185/), Раденом (1858) и 1 1етром (1861).

2. Богдан (Радојев), рођеи 1857. годиие и ожењен 1 1еком. Синови.

Милорад и 1 омисав.
2.1. Милорад (Богдаиов) је имао перку Милицу и сина

Милосава. , _

Милосав. Синови: Живадин и С тојадин и перка Станојка.

- Живадин је са женом С евдом изродио три сина: Драгомира,

Станимира и Братислава. Драгомнр има Нерку Весну, С танимир

сина Бранка, а Братислав ћерке l нежану и Бил>ану.

123

- Стојадин, са женом Миром, има ћерку Веру и сина Синишу.
CiiHiniia има два детета.
2.2. I омислав (Богданов) је имао два сина: Милосава и Јанићија
и ћерке Радојку и Ружу.
Мнлосав са женом Милом изродио је ћерку Видосаву и синове
?Киваднна и Миладина.
- Живадин је са женом Живком изродпо сина Славишу и ћерку
Славицу. Славиша има ћерку Марију и сина Стефана.
Миладин пак има сина Радишу н ћерку Радиџу.
Јанићије је са женом Даном изродпо ћерке Милену и Милојку и
сина Милана. Милан је ожењен Мплииом и има три ћерке: Јулку,
Бисерку и Миланку и сина Радивоја. Радивоје има сина Драгана
и ћерку Драгану.
3. Радеп (Радојев) је рођен 1858. године и са женом Радосавом има
спна Радојка.
3.1. Радојко (Раденов) има синове Радосава и Радивоја и ћерку
Радунку.

3.1.1. Радосав (Радојков) са женом Милицом изродио је
синове Велимира и Радојка и ћерку Радмилу.
- Велимир је са женом Лепосавом изродио синове Стојана
п Светислава и ћерку Милосију. Стојан са женом
Милоранком има синове Бојана и Горана, а Светислав са

женом Биланом ћерке Марину и Јасмину.
- Радојко и жена Милица имају два сина: Томислава и
Велисава и ћерку Ковилку. Томислав има сина Предрага а
Предраг два сина, док Велисав има сина Срећка.

3.1.2. Радивоје (Радојков) са женом Милевом има сина
Милоја и ћерке Милену, Милку и Дивну.
Мплоје је ожењеН' Светозарком и имају сина Живорада и
ћерке Живку и Стојанку. Живорад има ћерке Тамару и

Андрпјану.

4. Петар (Радојев) је рођен 1862. године и са женом Анђом изродио
је ћерку Цвету и синове Станоја и Жику.

4.1. Станоје (Петров) је имао сина Драгана, за кога се знало да
живи у Банату - али му се касније губи свакп траг.
4.2. ?Кнка (Петров) са женом Николијом изродио је синове
Радоја и Животу и ћерку Јовку.
Радоје је ожењен Станом са којом има ћерку Мисирку.
Живота је ожењеи Будимком са којом има сина Лзубомира, а
.Лзубомир са женом Малином има ћерке Слађану и Славицу и
сина Славо.муба.

1 lonnc извршио Стојан син Велимиров а унук Радосавл>ев

124

ВлаЈОаић Млјзјло(1803)

Богдан Paacje МиЈЗЈЛОвић Пегар
Раден

Рздојко СтанСјв Жика
-Радунка Драган
Милорзд Томислав
-Милица
-РадоЈка
-Ружа Paaoje Живота
- Мисирка I
Милосав ЈанићиЈе
|-С"ано|кз Стојздин Милосав Љубог.чф
ј- Видссааа tt/илена r Спађана
Живадин МилрЈка
ГСлавица
Миладин Живадин Слааољуб
|-Радица Ј-Спавииа
Синиша
Радиша Славиша
l'Mapaja
ii —т
драгомир Станимир Братислаа Стефан

L Весна f Снежана

1 Биљана

Боанко

Милан
|-Јулка
rБисерка
ГМиланка

РадиаоЈе

Дра-ан

Радосав Рад.<во|е
-Милена
Радмила ■ Милка
-Дивна
Велимир РадОЈко
■Коаиљка Милоје
Г Милосијз -ЖИВкЗ
■ Стојанка
Стбјан Светиспав Вегисав Томислав
i- Марина Срећко Предраг Хиворад
? Тамарз
>- Јасмина иАндри|ача

Ббјан Горан мирослав

125

ФАМИЛИЈА РАДОВАНОВИЋ

I акође, једна од најстарпјих фамилија у Стубпџи. је и фамилија
Радовановића. НБихов предак Гина помиње се још у поппсу "Тефтер
чпбучки" 1823. године, а по попису од 1831. године помињу се п његови
спновп Радован и Симон. Радован је имао сина Глигорша, а Глигорије
Годосија.

1. 1 одоснје Радовановић је рођен 1849. године и имао ie синове
Мнлена (1873), и Јаннћија (1875).
2. Милен ( 1 одосијев) је рођен 1873. године и имао је ћерку Стану и

синове Андреју (1903), Владимира (1906) и Лазара (1909).

2.1. - Апдреја (Миленов) рођен је 1903. године и женио сс два
пута: Илинком и Миленијом. Ћерке: Десанка (1923), Живка
(1933) и Славка (1936). Синови: Жпвојпн (1930) и Радомир

(1943). Берка Десанка удата за Јовановића има сина Драгу
(1943) и ћерку Драгиџу (1945).
-Жнвојин. ожењен Миром (и Зором). Ћерка Зориџа (1950).
Сииови: Зоран (1953) и Мподраг (1967). Зоран пма ћеркс близ-
накиње Јелену и Мају (1979) и сина Прсдрага (1977). Син
Миодраг има сина Стефана (1995).
-Живка, удата за Столића, има ћерке: Данпџу (1954), Славииу
(1956) и Вернџу (1959) и сина Горана (1964).
-Славка, удата за Бул>анчевпћа у Сењу, има сина Милоша (1958)
и ћерке Миру (1960) и Раду (1962).
-Радомир, ожењен Илинком, има спиове 1 оилиџу (1960) и
Иенада (1962). I оплиџа је ожењен Бисерком и има ћерке
Маринелу (1985) и Бојану (1991). Иенад јс ожењен Јеленом и
има сина Слађана (1987) и ћерку Сандру (1988).
2.2. - Владимир (Миленов) рођен је 1905. године. Ћерке:
Гвоздена (1928), Лзубинка (1931), Видосава (1935), Србијанка
(1938) нСлободанка (1944).
-Гвоздена, удата за Милетића, има ћерке Раду (1952) и Наду
(1953) и сина Видомира (1959).
-Лзубинка, удата за Аранђеловића, има ћеркс Персиду (1951),
Живадинку (1957) и Раду (1953).
-Впдосава, удата за Јовановпћа, има сина Ранка (1953) и ћерку
Живадинку (1958).
-Србијанка, удата за Гркића у Сењу, има ћерке Зориџу (1962) п
Гориџу (1958).
-Слободанка, удата за Ракића, има ћерку Светлану (1963) и сина
Дејана (1967).
2.3. - Лазар (Миленов) је рођен 1909. године. Жена Добрија
(Милена). Синови Браико (1929), Станисав (1940) и ћека Перса

-Бранко има ћерку Радмилу (1949) и сина Боривоја (1953).
Боривоје има сина Бранислава (1972), а Бранислав ћерке Марију
(1993), Јелену (1995). Радмила је удата за Мијајловића са којим
има ћерке Смил>ану (1966) и Би.ману (1968), као п спна Дарка

126

-1 lepca iim.i 11ерку A>n.v»any (1953) и сина A>y6iniiy (1956).
-Станисав има |>ерку I 1аду (1959) ц спна Сретена (1964). I 1ада
има спиове Горана (1982) п Богдана (1984). Сретен пма hepi;y
Алексанлру (1988) п сина ?Киво.мнра (1992).
3. - Jaiiiilinjc ( I одосијев) је рођеп 1875. године. Синовн: Генадије
(1928) п Радпвоје (1934). Берка Костадпнка (1932).
I енадпје нпје оставио потомке.
Констадинка, удата у Бул»ану, пма сина Мпрослава и hepKV Миру.
Радивоје пма сипа Милсту (1954) п ћерку ( лавппу (1959).
3.1. - Радивоје (Јаниђпјев) је рођен '909. године. Има liepKV
Веру (1937) п спнове Гомпслава (1934), Чедомира (1940),
Стојадина (1943) и Милеиа (1948).
-Вера, удата у Бу.ману. има спиа Ранка (1957).
-Томнслав, пма ћерке Словенку (1959) и Мисирку (1965), као и
сина Радета (1967. Раде пма hepKv Јелент (1992) п спна Марка
(1995).

-Чедомпр има hepi;y Јесенку (1965) и спна Радишу (1967).
Радиша има сипове Ивана (1996) п Милана (1993).

-Стојадпн има Нерку Радппу (1967) п снна Синишу (1969).
Синшпа пма синове Александра (1992) п Душана (1994).
-Милен пма сннове Mnhy (1971). Бранка (1972), Драгана (1974)
и Дејана (1981). Mnha пма спна Владана (1993).

Девер је врло важна личносш на свадби
Попис извршио Радомир, син Аидрејин а унук Мпленов

127

Радовановић Тодосиј6(1849)

Милен ЈанИћИЈе

Аидреја Владимир - ДаД»-|'
-Десанка ■Гвоздена - Рада
"Живка
' Славка Лазар

Жпвојин Петар Радивој«

' Зорица " Љубинка Бранко Станисав I
' Видосава Ј-Радмила |-Нада
. СрОиЈанка -Костадипча
_ Слободаика Боривоје Сретен

Рааомир Бранислав Живомир
r Mapuja
иЈелена

Топлица Ненад РадивОјв
|- Сандра 1-Славица
г Маринела
*- БоЈана Сг.ађан Милета

Зорач Миодраг

rЈелена
I" Maja

Предраг Стефан I

- Вера

Томислаа Чедбмир С10јадин Милеи
-Радиша
- Словенка Радица______________ |_____
' Мисирка
Мића Бранко Драган Де|3н
Раде
|- Јелена Владаи

Радиша Синиша

Марко

Иван Милан
Александар
Душан

128

ФЛМИЛИЈЛ ФИЛИПОВИЋ - "ФИЛИПОВИ"

Прецн овс фамилије су из околине Ражња. У првим писаним
изворима помиње се у попису становништва из 1831. године, где је
пописан ' призетко Момир Јованов са синовима Филипом и Василијем.

Родослов почињс од Момира.

1. Момир Јовановић. Синови: Филип (1811) и Василије (1823).

2. Филип Момнровић је рођен 1811. године и био ожењен Мартом

(1813) са којом је имао сина Лазара.
3. Лазар Филнповић је рођен 1841. године, био ожењен Милојком
(1843) и са њомс пзродио три спна Милоша, Милосава и Радисава.

3.1. Милош (Лазаров) је оставио наследнпка Радомира и ћерку

Раду.
-Радомпр (Милошсв), ожењен Руменом, има сина /пивадина.
- Живадин, ожењен Живком, има спиа Стојадина н ћерку
Слађану. Стојадин је ожењен Дубравком и има сина Милоша и

ћерке Сању п Славицу.
-Рада (Милошева) удала се за Ракића, са којим пма синове

Светислава, Лзубомира и Томпслава.
3.2. - Милосав (Лазаров) са женом Стојаном има сина

Станисава и ћерке Десанку и Даницу.
Станпсав је ожењен Даринком са којом има синове Проку, Јакова

и Милована.
- Прока је ожењен Живаном са којом има сина I орана и ћерке
Бисерку, Славицу и Прокану. Горан је ожењен Биљаном н има
синове Марка и Немању. Бисерка је удата за Д. Николића са

којим пма ћерке Ивану и Драгану. Славица је удата у Поповцу и

има сина Зорана и ћерку Биљану, а Прокана је удата, такође у

Поповцу, и има синове Дејана п Стевана.
- Јаков је ожењен Јагодинком са којом има сина Славишу и ћерку

Слађану. Славиша Је ожењен Иваном са којом има спнове
Филипа и Младена.Слађана је удата у Јаковљевпће у Поповцу п

има сина Ивана и ћерку Јелену. _

- Милован је ожењен Ковиљком и имају сина Владана и ћерку

Јасмину. Владан је ожењен Драганом и пмају ћерке^ Хелену и

Марију. Јасмина је удата у пуприји и има ћерке Кристину и

Силвију.
-Десанка (Милосављева) је удата за Д. Николића и имала je сина

Николу и ћерке Илинку и близнакиње Мплицу и Милану.

-Даница (Милосављева) је удата у Спмоновићима и има ћерку

Милоранку и сина Мплана.

3.3. - Радисав (Лазарев) је ожењен Миланом. Синови: Станоје

н Станимир. Ћерке: Мира и Стана.
Станоје(Радисављев) је ожењен Мпрославом и имају синове

Проку и Станка и ћерку Стану.
- Прока је ожењен Радом са којом има сина Бранишу и ћерку
Биљану. Биљана је удата у Параћину и има сина Николу и ћерку

Анђелу. ..

- Станко је ожењен Анушком и имају сина Марпја и ћерку

129

Данијелу.

- Стана (Станојева) је удата у Ћупријн и има синове Микија и

Зорана.
- Станимнр (Радисавл>ев) није оставио потомке. Бавио се молер-
ским занатом.
Стана (Радисавл>ева) је удата за Петровића и има сина
Слободана и ћерке Бранку, Душанку, Миланку и Раденку.

Мира (Раднсављева) је удата за ковача Радовановића и има
сина Милена и Иерку Светлану.
-4. Васнлнје (Момиров) је рођен 1823. године и имао је ћерку Перку
(1861) и синове Симу (1857) и Милоша (1859). Василијевој породиџи
губи се даље сваки траг.

C<i свадбе Јакова Фи miioeuha

Попис фамимце Филиповић, као и родослов сачинио Горан, син
Прокин, а yi-7K Станпсава.
130

Момир Јовановић
I------------- 1--------------------- 1

Филип Василије
|-Перка

_1 Василије Милош
Пазар 1

Милош Милосав Рзаисав
■Рада Станислав
Стана
Радомир Мира

Живадин Лрска Јаков Милован
|-Слађана
| Слађана
Стојадин
L Сања Јасмина
(- Славицз
■Бисерка Славиша СтанОЈе Станимир
Милош ■Стана
Славица Владан
Прокаиа
Младен■ i- Хелена
Горан Филил L Mapnja

Марко Немања Прока Станко
Ј-Биљана Марио

Браниша

131

ФЛМИЛИЈА ОБРАДОВИЂ

Први преци ове фамилије помињу се у попису стаиовништва из
1832. године. Фамнлија, иначс, спада у спромашнији слој становништва.
али са израженом жел>ом да образовањем п школовањсм надоместс
слабији матсријални положај. Из ове фамилије потиче Нпкосава, перка
Живојина а унука Добросава, која је прва из села завршила малу мату-
РУ У пупрнји, Драган, аутор овог родослова, који је првп ( тубичанин
са завршсном Војном академијом и Бранислав, наставник матсматике и

физнке.

1. - Радоваи Илин јс рођсн 1803. године, и био ожењен Бојаном.
рођеном исте годнне. Имали су синове Радосава, Обрада и Јована.
2. Обрад (Радованов) је рођен 1823. годипе и био ожењен ( танком
(1828), са којом је имао синове Добросава, I одосија и Богосава, као и
ћеке Стојну и Кату.

2.1. - Добросав (Обрадов) је рођен 1855. годпне и био ожењен
Милосавом са којом јс пмао спновс Милосава и Живојина, као п

ћерке Стојану и Даринку.

2.1.1. Милосав (Добросавл>ев) био је ожењеи Милсвом и
имали су сина Станисава и ћерке I Тетројку, Радојку и Ружу.
Сшанисав (Милосављев)женно се два пута, Синови:
Милутин п Бранислав. Ћерке: Јагода и Јаворка.
- Милутин јс ожсњен Косаром и има сина Топлицу и ћерку

Горицу.
- Бранислав је ожсњен Велинком и има синовс Малишу и
Сашу.
- Јагода је удата за Радисавл>евића са којим има спна
Драгослава и ћерку Живку.
- Јаворка је удата за М. Мијајловића са којим има сина
Слободана и ћерку Смилану.
Петројка, ћерка Милосава, је удата за Милошевића са
којнм има сина Радивоја и ћсркс Лзубицу, Данпцу и

Малину.
Радојка, друга ћерка Милосава, удата је за Петровића и

има ћерке Зорку и Златојку.
Ружа, трећа Милосавл>ева ћсрка, је удата за Мишића и има

ћерку Румену.
2.1.1. - Живојин (Добросавл>св) је ожсњен Милком и има
синове Радисава и Л>убомира и ћерке Дивну и Никосаву.

Радисав (Живојинов) је ожењсн Миленом и имају сина
Милоја и ћерке Малину и Милицу.
- Милојс, ожењен Радом, има сина Драгана и ћерке
Драгиџу и Душанку. Драган је ожењен Славицом и живи у
Параћину и има ћерку Анђелу и сина А\ексу. Драгица,
Милојева ћерка, је удата у Кривом Виру и има синове
Зорана и Дејана. Душанка, друга Милојева ћерка, удата је
у Сењу и има сина Дарка и ћерку Драгану.
- Малина, ћерка Радисава, је удата у Забрези, а сада жпви
у Поповцу. Има сина Предрага и ћерку Данијелу.

132

- Милииа, друга ћерка Радисава, jc удата за I 1иколића и

пма (inia Л>убишу и ћсрку Л>убинку (види родослов

Николића). _

Дивна. ћерка Живојпнова, је удата v Буљаиу за

Стојадииовића и и.ма сина Стојаиа и ћсрку Кату.

Никосава. друга Живојинова ћсрка, је рано умрла.
Лзубомир (Живојпнов) је ожењен Златојком п има синове

Милована и Милана и ћерке Милаику и Л>пл>ану.

- Милан (Л>убомиров), ожењен Јаворком, пма сина

Тоилицу и liepKV Радипу.
- Мплован (Л>убин), ожењен Јаворком, има сина 1оплицу

и ћсрку Радииу.
- Милован (Л>убпн), ожсњен је Милапком са којом има

сина Мирослава и ћерку Мирјану. Мирослав је ожењен
Драгпцом и има сина Сашу. Мирјаиа је удата у С ењу и има

сина и ћерку.
- Милаика (Л>убомирова) је удата за С. Нпколића п има

сина Миодрага и ћерку Јасмину.
- Л>ил>ана (Л>убомирова) је удата за Радовановића са којим

је имала два сииа. Бранислав је жив, а (.теван рано ире-

минуо.
2.2. - Тодосије (Обрадов) је рођен 1864. године и био је ожењен

Станијом. Нмали су синоне Радована, Радосава, Милана и

Мнлутина. .
2.2.1. Милап ( I одосијев) бпо је ожењен Кадивком и имао

сина Живојина и ћеркс Рајну, 1 оманију, Будимку и

?Кивану.
ftiunojUH (Миланов) ожењен Даринком и има снна Мил>ка

и ћерке Лзубицу и Јелицу.
- Миљко је ожењен Станом са којом има сина Сашу и Перку

Силвану.
- Лзубица је удата у Паљану и има двоје деце.

- Јелица нема потомке.
Будимка (Миланова) је удата за Миленковића и има снна.

Живана (Миланова) је удата за Милојевића и има сина

Момира и ћерку Зорицу.
Рајна и Томанија нису оставиле потомство.

2.2.2. - Милутнн (Тодоснјев) је ожењсн I 1етројком и

имао сина Радом11ра и ћерке Цалу, Милену и Даницу.

Цала је удата за Ракића и има сина Чедомира.

Милена је удата у Буљану и нема деце.
Даница је такође удата и има три ћерке.

Радомир је ожењен Зорком.
За Милојку и Милку, ћерке Тодосијеве, нема података, док

Годосијеви синови Радован и Радосав немају потомство.

Родослов сачинио и попис извршио Драган, син Милоја а унук Раднсава
133

r Радован Илин(1В03) —i
Радосав ---------------- 1---------------- Јован
Обрад Тодосије
Добросав
- Ката
- Стојна

Богосав

Стојана
Даринка

Радован Милутин Милан Радосав

Милосав Живојин Љубомир
■ Миланка
- Петројка -Љиљана Цала -Рајка
■ Радојка Милена -ТоманиЈа
-Ружа Даница
-Будимка
Радомир
Живана

Станисав Радисав

-Јагода ■Малина
-Јаворка ■Милица

Милутин Бранислав МиЛОЈв Милован Милан
Драгица Ј-Мирјана |-Радица
Ј-Горица Душанка Жиаојин
Мирослав Топлица
Драган -Љубица
Топлица -Јелица
Малиша
Саша Анђела Саша Миљко
|-Силвана
Алекса

Саша

134

РАКИЋИ И МИЈАЈЛОВИЋИ

У црногорско-косовску струју досе.\>еника спадају и Морачани ,
који су у Стубицу дошли са горњег тока реке Мораче. Њима припада-
ју "Вучкови", као и "Буџићи". Нзихов прсдак Милста, наиме, имао је
синове Николу, Петра и Мијајла, а Мијајло синове Раку и Милована.
Рака наставл>а лозу преко Вучка и "Вучкови" узимају прсзнме Ракић.

Милованови ( Буџићи") задржавају презиме свога претка

Мијајла-Мијајловићи.
Родослови и пописи полазе управо од Вучка и Милована.

РАКИЋИ - "ВУЧКОВИ"

1. Вучко Ракић и жена Симона изродили су синове Радосава, Душана,

Радомира и Милована, као и кћер Радунку.
2. Радосав (Вучков) и жена Алексија изродили су синове Раку и

Станисава (рано умро) и ћсрке Ружу и Бину.

Рака (Радосављев) и жена Нада изродили су синове Мирослава (умро)

и Драгослава и ћерку Марину.
- Драгослав је ожењен и живи у Београду.

- Марина је удата за Радовановића са којим има троје деце.
Ружа (Радосавл>ева)је удата уМиленковиће и има ћерке Златојку и

Милицу.
Бина (Радосављева) је удата за В. Стојадиновића са којим има сина

Миладина и ћерку Малину. # .
3. - Душан (Вучков) је ожењен Стојом и имају синове Стојана,

Стојадина, Велисава, Лубомира и Стојана и ћерку Л>убицу.

3.1. - Станоје (Душанов) из два брака има синове Вучка (умро),

Добривоја и Л>убивоја.
Добривоје ожењен Милуником и има сина Радета и ћерку

- Раде је ожењен Јасмином и имају близанце Синишу и Малишу.
- Радица је удата у Шавцу и има ћерке Виолету и Весну.

Љубивоје је ожењен Драганом и живи у Ћуприји. Има ћерке

Оливеру и Јелену. Јелена је удата и има сина Николу.
3.2. - Стојадин (Душанов) је ожењен Станком, у чијој је пород-
ици призећен. Имају ћерке Босиљку и Станку и сина Д^шана.

Душан (Стојадинов) је ожењен Душанком и има ћерке Златојку,
Данку и Славицу. Залтојка је удата за Милојевића и има сина и
ћерку. Данка је удата у пуприји а стално живи у Немачкој и има
две ћерке, а Славица је удата за Л>. Николића и има ћерке

Емилију и Душицу. .

Босиљка је удата за В. Јаблановића са којим има синове Милана

и Милету. ._

Станка је удата за Д. Филиповића са којим има сина 1 олуба.

3.3. - Велисав (Душанов) из два брака има сина Чедомира.

- Чедомир је ожењен Светланом и има сина Дејана и ћерку

Снежану, која је удата за Др Симића. Има сина Драгана.

3.4. - Л>убомир (Душанов) из два брака има ћерке Раду и

135

Малину и синове Миодрага и Мирољуба.
Миодра! је ожењен Јаворком и на миразу је код I анасковић
Има две ћерке.
Мирољуб је ожењен Надом и има синове Марка п Дарка.
Рада је удата у Булану.
C^E',U/Ja Удата У Сењу и има ћерке Драгицу и Славицу.

3.5. Стојан (Душанов) је ожењен Даном и има ћерке Cranv i

Смиљу.
“ Стана је удата у Ћуприји и има ћерке Оливеру и Катарину.
- Смиља је удата у Сењу и има сина Ивана и перку Гијану.
3.6. - Л»убица (Душанова) удата је за М. Радисављевића п пм.
сина Бранислава и ћерку Олгу.

4. - Радомнр (Вучков) ожењен је Милицом са којом има спнов<

Миладина и Миодрага, као н ћерке Милку и Милану.

4.1. - Миладин (Радомиров) је ожењен Миланком и има сииов<

Драгишу, Бранислава и Милуна, као и ћерке Велиборку п
Јаворку.
ДроГнша је ожењен Радом и има синове Слободана п Зорана.
- Слободан је ожењен Елизабетом и има ћерку Јелену и сии.
Југослава.
- Всдиборка је удата за Д. Ракића и има синове Славишу и
Горана.
Јаворка је удата у Забрези, а сада живи у Ћупријп. Има ћерк>

Славицу и сина Владана.
Бранисдав из три брака има синове Драгана и Мирка.
■ Драган је ожењен и има сина.
- Мирко живи у Поповцу, ожењен је и има сина.

4.2. Миодраг (Радомиров) је ожењен Радом, има синов<
Светислава, Лзубивоја и Томислава.
- (-ваиислав је ожењен Радом и има ћерку Мирјану и сина Сашу.
Мирјана је удата у Бошњану
’ хРубивоје је ожењен Јагодом и има сина Синишу.
- Томисдав је ожењен Петровком и обоје раде у Аустрији. а имају
сина Драгана.
4.3. - Милка (Радомирова) је удата за Л. Радовановића и има
сина Станисава и ћерку Милеву.
4.4. - Милана (Радомирова) удата је у Поповцу и има синове
Станисава.Томислава и Бранислава и ћерке Милицу и Раду.
5. - Миловап (Вучков), ожењен Костадинком, има сииа Божпдара и
ћерке Десанку, Даринку и Зорку.
5.1. - Божидар (Милованов) је ожењен Милицом и има синове
Боривоја, Лзубишу (умро), Милана и Слободана.
-Боривоје је ожењен Радмилом и живи у Параћину, а има сина
Марка и ћерку Марију.
- Милан је ожењен Надом и живи у Параћину, а има сина
Владимира и ћерку Тијану.
- С.^ободан је ожењен Лепосавом и живи у Параћину, а има сина
Александра.

136

5.2. - Дссанка (Мплованова) је удата за Ж. Милошсвића и има

синовс Бранислава и Милоја и ћерку Bocii.vkv.
5.3. -Дарннка (Милованова) )<■ удата за С. Филиповића и има
синовс Проку, Јакова и Милована (Родослов Филиповића).
5.4. - Зорка (Милованова) је удата за М. Миловановпћа и има
синове Томислава и Бранислава. (Родослов Миловановића).

6. - Радунка (Вучкова) удата је за Бошковића у Ичвору и има снновс

Тихомира и A>y6y и ||ску Лтубицу.

МИЈАЈЛОВИЋИ БУЏИЋИ"

1. - Милован Мнјајловнћ имао је спнове Благоја и Радоја.
2. - Благоје (Милованов) оио јс ожењен Жнваном и имао сина ( таноја

и ћерке Милипу, Милаиу, Лубину и Златојку.
2.1. - Станоје је ожењен Милевом и има спна Златоја и ћерку
Радмила.
Златоје није оставио потомство.
PajMii.ia је удата за Браиу Столића, који је из Стриже дошао на
мираз у Стубицу. Имају синове Велпмпра п Десимира и ћерку

- Велимир Столић је ожењен ?Кпвком и пма сина Горана и ћерке
Даницу, Славицу и Верицу. 1 оран (Вељин) је ожењен Јагодом са
којом има синове Драгана и Владана. Даница (Вељина) је удата у
Мијатовцу и има два сина. Bepnua (Велина) је удата у Кучеву и
има спна.
- Десимир Столић јс погинуо на градилишту. Био је ожењен
Милициом са којом је изродио синове Драгана иВладана. Драган
је ожсњен Ксенијом и има сина Милоша, као и ћерк Малину.
Владан је ожењен Јасмином и има сина Милана и ћеку Марију.
Стана Столић је удата за Р. Михајловића у Доњој Мутници и има
сина Дејана и ћерку Мају. Дејан је ожењен и има сина. Маја је
удата и такође има сина.
2.2. - Мнлнца (Благојева) јс удата за Милана у Бошњану и има
синове Жику и Николу.

2.3. - Мнлапа (Благојева) је удата за Миленковића и има синове

Витомира и Дилу. као и ћерку Велику.

2.4. - Л>убипа (Благојева) је удата за Ж., Стојадиновића и има

синове Бору и Божу и ћерку ( мил>ку.

2.5. - Златојка (Благојсва) је удата за Владимира I инића и има

синове Светомира и Радомпра и ћерку Раду.

3. - Радоје (Милованов) је ожсњен ( танијом и има синове ( танимира

и Владпмира (рано умро) и ћерке Станку, Стану и 11етројку.
3- .1. Станнмнр (Радојев) је ожењен Милојком и има синове
Станисава и Драгослава.
Станис.игв (Станимиров) је ожењен Косаром и има спна
Миодрага и ћерке Јаворку и Раду.
- Миодраг је ожењен Маријом и има ћерку Слободанку и сина
Слободана. Слободан нма сина Дејана.
- Јаворка (Станисавл>ева) нема потомство.

137

- Рада (Станисављева) је удата у Ћуприји и има сина Зорана и

ћерку Зорицу. _

Драгослав (Станимиров) је ожењен Цаном и нма сина тивадина

и Перку Живку.
- Живадин има сина Драгана, а Драгаи сина Јована.

- Живка је удата и живи у Аусрији и има сина Александра и перку

Јасмину.

Bnaroje Мијајло Милетиђ Радоје
-Милица I tСтанка
-Милана 1-Стана
-Љубица Милован Мијајловић L ПетроЈка
-Златојка
Станимир Владимир
Станоје
|-Радмила Станисав Драгослав
'Јаворка ■Живка
Златоје ■ Рада
Живадин
Миодраг
Ј- Слободанка Драган
Јован
Слободан

Дејан

138

Вучко
• Рад/нкз

Радомир Лушан Милован Радосав
ЉуОица - Десанка ■ Ружа
- Даоинка - Бина
-Зорка
Миодрзг Миладин Рака Станисзв
Божидар
l Марина

Светислав Љубивојв Томислав Mnpo'cnan Драгослав
Мирјана

Саша Синиша Дра<ан

Милан -Слоб6дан Боривојо Љубиша

1-ТиЈана ’ Ј-Марија

Апександзр Марко
Владан

Милун Драгиша Бранислав

Бобан МиркО Драгач
|-Јелена Зоран |
9
Југослав

СтанОЈв Стојздин Велисав Љубомир Стојзн
I !■ Стана
Босиљка Рада
Станка Чедомир ■ Малина 1Смиља
|Светпанз
Душан

Вучко Злата flejan
ДобривОЈе Љубивоје | Славица

■Радица Данка Миодраг Мирољуб

Раде Оливера
Јелена
Марко Дарко

Синиша Малиша

Родослов сачинио Вора Ракић, син Вожидара и унук Мнлованов
139

ВЕЉКОВИЋИ - "ВЕЉКОВИ"

Једна од фамилија која сс црногорско-косметском струјом

досслила у Стубицу је п фамилија Велжовпћа (Вељкови). 1 1рви подаци

о њима налазе се у попису стаиовнипггва нахије ПупрпЈСке нз 1051.

годинс, такозваном 'арачком тефтеру - гдс је под редним бројем 31

иоппсан п Милста Богосавл>ев са братом Ристом п спновцима Велжом

и Мијајлом. Исти подаџи налаче се и у попису из 1832. године. . овим

писаним изворпма Велжов и Мијајлов отац Милснко се не помиње пгго

наводи на закључак да је рано умро. У дал>ем тексту презентира се

родослов Миленков, наследника - Велжа. _ ,

1. Всљко Милепковнћ, рођен је 1818. године и бпо је ожсњен 1 шђијом,

рођеном 1823. године. Имали су ћерке Богдану (1849) и БојанЈ (18^1).

као и сина Богдаиа (1853).

2, - Богдан (Велжов) Велжовић је рођен 1853. годпне п имао јс перку

Ћирјану и сина Станоја.
Ћирјана јс била удата за Миленковића и имала сина Драгол>уоа и ћерку

Дапу. Драгол>уб нема потомкс. Дана има ћерке Божану и Ружпцу и

сипа Гргура. _
3.. Станојс (Богданов) има ћерку Лепосаву и синове гадосава,

Радомпра п Радована.
_Лепослви јс удата за Милојевића и има сина Велисава и перку Душанку.
Велисав (Лепосавпн) има спна Мому, а Мома сииа Драгана и ћерку

Драгану. Душанка (Лепосавина) је удата за Миленковића и има перке
Драгицу и Славицу. Драгица пма ћерку Виолету и сипа Владана.

Славипа има ћерку.

3.1. - Радосав (Станојев) има ћерке Будимку и Дарпнку, као и

сина Жпвадина. .

Будимка је удата за Светомира I innilia и има сина I- адоја и ћсрку

Рајну. Радоје има сина Далибора и ћерку Весну. Рајна

(Будимкина) је удата за Милутиновића у Кованици и има ћерке

Мирославу и Љиљану.
Даринка је удата за М. Петровића и има сина Тришу и ћерку
Меланију. Триша има сина Сашу и ћсрку Светлану. Светлана је

удата за Сафета 1 анасковића и има ћерку Наташу и сина

Алексаидра.
Живадин има ћсрке Ковиљку, Смиљку и Босиљку. Ковиљка jc
удата за Мирољуба Стаикови11а у Крушевцу. Смиљка је удата за
Бранимира Гмизу из Подравске Слатине и има ћерку Мартину.

Босилжа је удата за Марковића у Крушару и има ћерку Ивану и

сина Давора.

3.2. - Радомир (Станојев) има синовс Стојадина п Миладина.

Стојадин има ћсрку Србијанку и сина Бранислава. Бранислав

има сина Бобана.Србијанка је удата за Обрадовића у Рашевици и

има синове Александра и Николу.
Мидадин има ћерку Малину и сина Томислава.Томислав има

ћерке Сан>у и сина Сашу. Малина (Миладинова) је удата за

Јовановића и има ћерке Летицу и Слађану и сина Бобана.

140

3.3. - Радован (Станојсв) има сина Војислава.
Војислав има ћсрку ?1м1вадиику н сппа Мплана. ?1м1вадинка је
удата за ТомиИа у Својнову и пма 1и.‘рк<’ Јелену и Мају. Милан
има сииа Малпшу и licpKV Милијаду.

Иојнички данч Радосава Всљковика (у срсдини с.тке^

Миленко Богосављев

Вељко Миленковић(1818)

Богдана
Бојана

Богдан Вељковић
|-Ћипри|ана

Станоје

Радисав Пепосава Радован
I Будимка Радомир I
Ј-Даринка
Стојадин Миладин □о|ислав
Живадин Бранислав ^Малина Ј-Живад/нка
Ковиљка
Смиљка Бобан Томислав Милан
Босиљка (■Caiba
|-Санела Малиша

Саша

Попис имена извршио и родослов направио Живадин Вел>ковн1| син
Радосава а унук Станоја

142

ЛОКАЛНА УПРАВА

ПРЕГЛЕД ЛОКАЛНЕ УПРАВЕ И ВЛАСТИ

Будућн да се село Стубица налазило на тромеђи Раваничког,
Сисојсвог и IЈреповог властелннства било јс тешко утврдити коме је оно
администртивно припадало. Гако иеки подаци указују да је Стубипа од
1804. па све до 1815/1816. године припадала срезу Ресавском (Горња
Ресава), а такође се зна да је 1774. године припадала Петрушкој

област подау1Јма из 1842, 1896, 1935. и 1984. године Стубица је при-

падала параћинском срезу, а од 1846. па све до 1886. године имала је
самосталну општину. 1 е, 1886. године решењем књаза Милана
Обрсновића укпнуте су посебне оппггине у ( ењу, Стубицу, Батиипу и
Забрези - па су сва села спојена у једну општину под називом Ссњска
општина", са укупно 677 пореских глава.

Локална управа била је основна карика државне властн, а на челу
су били КМЕТОВИ. Нзихов задатак јс био да се старају о имовини,
безбедности и међул>удским односпма на подручјима којима~ су
управл>али. Го није било нимало лако остварити, јер су у то врсме биле
веома честе крађе, тучс, убиства, самовласна заузећа имовпнс и ш\мске
сече, а посебно је било отежано прикуплање пореза. Порез се у то време
плаћао на непокретно имање и износио је око 17 гроша по једном
домаћинству. Харач су плаћале све мушке главе од 7 до. /0 година
живота v висини од три гроша и две парс по особи. а чибук је плаћан на
име попаша коза и оваца у износу од по двс паре по грлу. Остало је
записано да су се за кметове оирали најпослушнији, најразумнији и
најугледнији л>уди', а имали су и по једног помоћника.

Према писаиим изворима локалну власт у првој половини прошлог
века још увек су, у овим крајевима, вршили I урци. I ако је 1833. године
у Ћуприји функцију локалне управе, заправо, обав.\>ао турски полицијс-
ки главар - Муселим, звани војвода, заједно са војиом посадом. I акође,
на помињаном подручју живеле су и турске спахије којима су припадала
села, међу којима се налазила и (. тубица. ( пахије су у села слале субаше
(своје поверенике) како би им прикупљали спахијске дажбине (мед,
масло, грожђе, остало воће, жито и десетак (десети део) од осталих
пол>опривредних п рои звода).

143

Сеоска власт 1937. године: (с лева удесно)
1. ред: Ракић Mu.iocae, Радисављевић Сретен. Мијајловић
Радосав, Петковић Раденко. неидентификован. Миленковић
Сретен. Илић Mu.ioje.
2. ред: Петровић Сима. Нешић Милорад. Милојевић
Радован. Ивановић Никола-председник. неидентификован.
3. ред: неидентификован. Милојевић Станојло. Савић
BoiOMup. Лазић Матеја, Живадиновић Радосав.

Раде Радисављевић
садашњи председник МЗ

144

У пронађеним списима поуздано пише да је 1835. године
Атанаско Лукин обавл>ао функцију кмета села. Како се од 1926.
годпне чува документација зна се да су председници општина, односно
председници месних заједница били следећи л>уди:

1. Светислав Јаблановић - Тила
2. Алекса Стојадиновић - Шекртански
3. Милан Ракић - Тодориски
4. Никола Ивановић - Тодоров

5. Радосав Миладиновић - Никодијев
6. Никола Лазаревић - Лазовски
7. Станимир Степановић - Степанов
8. Велнсав Мијајловић - Вела Радошев
9. Миладин Нешић - Дила
10. Деспот Ранђеловић - “Чабров”
11. Чедомир Радовановић - Мујин
12. Милан Ћирковић - Трша
13. Милосав Мијајловић - Томин
14. Стојадин Мијајловић - “Цика”
15. Стојадин Ћирковић - Ћира
16. Живота Петровић - Блажин
17. Деспот Ћирковић - Ћира
18. Станимир Милојевић - Кожучар
19. Душан Николић - Цветков
20. Стојан Ракић - Вучков
21. Манојло Радисављевић - “Рићко”
22. Драги Ракић - Поп
23. Бранислав Миленковић - Жућа
24. Драгомир Јовановнћ - Кокин
25. Радисављевић Раде - "пекар"

Први председник посде ДругоГ Радосав HuKomih-Aa.ia први
светскоГ рата Ве.шсав Mujaj.-ioeuh секретар Општине и први

шеф месне канцеларије

145

Од плејаде добрих председника општине, тешко је издвојитп
најактивније. Ипак, на основу података о раду општинских одбора, изд-
вајају се Ивановић Никола, који је више пута био биран за председни-
ка села. Затим Мијајловић Велисав који је, након рата, са општинскнм
одбором спровео чувени откуп производа, што је за село било врло
тешко време.

У време обнове и изградње села, поправке старих пол>ских путе-
ва, изградње путева Стубпца - Сење и Стубица - Поповац. рекон
струкцпје електрпчне мреже, поправка и проширење школе, асфалтп-
рање сеоских улица, увођење телефона и друго. Председници села бплн
су Николић Душан, Милојевић Станимир, Ћирковић Деспот и Ракпћ
Драгн. Уједно то су били и врло активни друштвено-политички радни-
ци.

II данас село наставља са извођењем инвестиционих радова
Одбор Месие заједнице, под председнпштвом Радисавл>евић Рада ■
"пекара" зида нову Цркву и реконструише школску зграду.

Мештанима ссла пружали су, дуго година, услуге шефови месних
канцеларија. Венчања супружника, увод у књиге рођених и умрлих.
издавање билета и др. Најдуже су у селу радили Николић Радосав -
Лала и Вел>ковић Живадин - ?Кика.

На основу података из Историјског архива Јагодине познато јс да
су у првим годинама после Другог светског рата функцију локалне
управе обавл>али Народни одбори. Тако је први Народни одбор основан
децембра 1944. године као народно-ослободилаки одбор Стубице.
Године 1946. мсња назив у "Месни народни одбор Стубице", а 1952.
годпне у Народни одбор Општине Стубица. У то време Стубица је била
у саставу среза Раваничког све до 1955. године, када се припаја
општини Сењски Рудник.

Ж5Ж

Šipaja месне кание.1арије

146

1Јредседниии села за чије се председниковаше изводили највеки
грађевин«ки радови

Душан Нико tuh ДесЛош liupKoeuh

Mu.io jciiuh Cuuihu мир PaKuh Драш-Поп
147

ПРВИ НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКИ ОДБОР
- Децембар 1946. године -

1. Степановић Б. Станимир, председник
2. Радисавл>евић Б. Чедомир, секретар
3. Живановић Б. Адам, благајник
4. Миловановић Р. Светозар
5. Мијајловић Р. Радивоје
6. Милојевић - Петровић Раденко
7. Ракић В. Милован
8. Спмовић Р. Никола
9. Петровић Т. Јован

ПРВИ ОДБОР НАРОДНОГ ФРОНТА
1. Ристић В. Владимир, председник
2. Миленковић Д. Милан, секретар
3. Мијајловић Р. Владислав
4. Живановнћ Б. Радосав
5. Радивојевић - Ракић Добривоје
6. Јовановић М. Чедомир
7. Јаблановић М. Станпсав

Истовремено нова власт настоји да у сваком месту формира н
организације комунистичке партије: Прва организација комуниста у
Стубици формнрана је 20. окгобра 1945. године и имала је 4 члана.

Наредне 1946. формира се у Стубици и Савез комунистичкс
омладине СКОЈ у којн улазе 16 младића из овог села.

ПРВА ОРГАНИЗАЦИЈА КОМУНИСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ
- 20. октобар 1945. године -

1. Миленковнћ Д. Милан, секретар
2. Аранђеловић С. Радомир,
3. Савић С. Милан
4. Петровић М. Раден

ОРГАНИЗАЦИЈА СКОЈ-а (1946.)
1. Стојановић Негосава
2. Николић П. Душан
3. Петровић Драгољуб
4. Стојановић Станимир
5. Стојадиновић Борисав
6. Марковић Стојадин
7. Влајић С. Милан
8. Милојевнћ Б. Радован
9. Милојевић С. Добривоје
10. Миловановић М. Владимнр - Диче
11. Миловановић С. Миливоје
12. Ракић Д. Лзубомир

148

13. , аблановић С. ( тојадин
14. Петровић Б. Миодраг

15. Николић М. Милисав
16. Мијајловић Р. С танимир

Стубичанима iinje било нити их много и сада има на неким
важнијим функцијама ван села, било у органима власти или у

политичким организашџама.
Частан изузетак је Михајло

- Мнка Атанапковић, који је

рођен 1944. године у ( тубици.
После основне школе запошљава
се у Фабриџи стакла у I Јараћину
где завршава стакларску школу -
комерцијалног смера. Од стак-

ларског радника почин>е врло
успешно да гради политичку кари-

јеру.

У Стаклари обавла функци-

ју председника синдиката да бн ту

исту функцију наставио као

преседник Општинског

синдикалног већа.
Завршио је безброј поли-

тичких школа од којих је
најзначајнија - Висока политичка

школа у Кумровцу. ■ v iz •
У партији, такође заузима високе положаје. У i^-рагуЈевцу )е

обавлао функџију Извршног секретара среског комитета.
Данас Атанацковић у органима власти обавл>а дужност пот-

председника Извршног савета општине а у политицн добиЈа високе
?ункције - председник општинског одбора и члан 1 лавног одбора С1 1

рбије.

149



4. ВЕРА, ЦРКВЕ И ОБИЧАЈИ

4.1. КРАТАК ОСВРТ НА ИСТОРИЈУ ХРИШЋАНСТВА
И СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Почеци хришћанства и проповед Христове науке на Балкану
падају још у апостолско доба. Према записима старих хришћанских
писаца и црквеном предању, на Балкану, односно у Грчкој проповедао
је Свети Апостол Андреј, први кога је Господ Исус Христос позвао за
свог ученика, те му је отуд и надимак - Првозвани.

Свети Андреј је моћ Христове речи ширио из Ахаје, где је кас-
није и био разапет на крсту, који носи његово име - Андријин крст. На
основу тога је касније Цариградска црква, парирајући римској, своје
порекло доводила у везу са Светим Апостолом Андрејом.

Према легенди сачуваној у овом крају, Свети Андреја је живео у
пећини - окапници више Раванице, недалеко од Стубице. Имао је моћ
припитомл>авања дивл>их звери и ишао је шумом у пратњи медведа, те
је у предању остао упамћен као Мечкадава, а на дан његове славе и
данас се оставл>а пред кућом жито за мечку.

И Свети Апостол Павле је пролазио овим крајем у свом мисион-
арском путовању и бринуо о ширењу хришћанске науке, у свим црквен-
им општинама на Балкану. Позната су његова писма Титу, свом
ученику, који је деловао у Далмацији.

Значи, од првих година хришћанске вере Поморавски крај је знао
за нову веру и науку. После Миланског едикта 313. године шема
црквене организације на Балкану се може бол>е пратити.

У време цара Јустинијана 535. године основана је архиепископија
Јустинијана Прима. У њен састав је улазила и данашња територија
Поморавл>а са залеђем, у саставу Горње Мезије.25

"Још у раном средњем веку, у освиту хришћанства, овде постоји
епископија чији епископ Зосим учествује на Никејском сабору код
Цариграда када се поставл>ају трајни темел>и хришћанског учења
ослобођеног јеретизма"26, пише Др Радослав Прокић.

Историја српске православне цркве, према Др Дуптану Љ.
Кашићу може се поделити у пет основних периода. Први период би
обухватао време од досел>авања Словена на Балкан до стицања аутоке-
фалности српске цркве 1219. године. Други период је доба
архиепископије од 1219. до 1346. године. Од 1346. године до 1766.

25 Др Душан Л> Кашић: Историја српске цркве са народном историјом, Београд,

1965. стр. 3
26 Мирослав Димитријевић: Знаменити Параћинци, Параћин, 1996. сгр. 116

151

годиие траје врсме српске патријаршије. Постојање покрајинских цркава
од 1766. до 1920. године сматра се четвртим важним псриодом у рачво-
ју српске цркве. Пети историјскн период почиње од 1920. године кал<>
се уједињују покрајинске цркве н поново обнавл>а патријаршија.

4.2. СТУБИЧАНИ ПОСТОЈАНИ У ВЕРИ

Стубичани су, према традицији, православне вероисповссти, према
црквеном шематизму припадају црквеној општини у Поповцу у цркп\
Браничсвскс спархије.

Гоком дуге историје овог села није забелсжен нити упампеи нн
један случај да ie било превере, конвертитства или напуштанм
православне вере. И данас у поплави раних секти на простору ( рби|с
Стубичани остају монолитни у својој вероисповести.

Село слави Светога Романа, кји је стубички патрон и заштитиик,
29. августа. Тада је свака стубичка капија отворена за госте и доброн-
амернике из других села н шнре околине.

Некада се на овај дан народ окупљао испод брестова пред зградом
општине у центру села. Сабор је укинут, алн је слава остала у сваком
дому. Сходно духу времена организован је од недавно нови облик сабо-
ра на овај дан - Такмичење певача аматера "Село моје, у срцу те носим .
тако да је на неки начин саборска традиција сачувана.

На дан Свете Тројпце - Духова Стубичани носе литије по сеоском
атару. Скоро педесет година овај обичај је био укинут од стране послер-
атннх власти, али је од пре 7-8 година поново оживео у ( тубици.
Колачар је домаћин свим гостима на слави, посвећеној родности пол>а,
воћњака и вннограда. Колач се преноси добровол>но из руке у руку
највиђенијих домаћина.

Култ Светога Саве као првог српског архиепископа и светител>а
никада није био заборавлан у Стубици, као што је то случај са неким
другим селима током последњих педесет година. Стубичани су сваког
27. јануара славили или преславл>али име највећег српског просветите-
л>а.

Православни Стубичани су без обзира на притисак разних власти
током своје историје увек славили Божић и Ускрс, Ђурђевдан и своје
крсне славе.

Треба рећи да се у Стубици задржало до данашњег дана сећање
на једног од седам знаменитих Синаита - пустиножитела и канонизо-
ваних српских светаца - Вавила, у три топонима: Вавило, Вавилски
камен и Вавилска страна.

4.3. СЛАВЕ

У току године Стубичани славе укупно 9 слава: Светог Аранђела,
Света Петку (Петковицу), Светог Николу, Светог Јована, Светог
Луку, Светог Ђорђа, Светог Димитрија (Митровдан), Светог 1 рифуна
и Светога Мрату.

152

Свстог Лранђела славе еледеће фамилнје:

1. Аранђеловићи (Ђоковци)

2. Вељковићи (Вел>кови)
3. Вукићи (Вукићијеви)
4. Влајићи (Влајови)
5. Живановићи (1Гујкини)
6. Лазаревићи (Лазовски)
7. Миладиновић (Никодијеви и Здравкови)
8. Милошевићи (Парамузи)
9. Мијајловићи (БуџиГш)
10. Мијајлови1н1 (Кол>ицки)
11. Мнјајловићи (Рашини)
12. Николићи (Цветковп и Ранђелови)
13. Петровићи (Гагини)
14. Петровићи (Јагловџи)
15. Радовановићи (Гинови)
16. Ракићи (Вучкови)
17. Ракићи ( Годорићи)
18. СавиГш (Савови)
19. СимоновиГш (Гинови)

Света Петку (Петковнцу) славе:
1. ЈовановиГш (Кокини)

2. Милошевићи (Николини)
3. МилутиновиГш, ВукићсвиГш (Бугарски)
4. Нешићи (Адамови)
5. Нешићи (Нешови)
6. ОбрадовиГш (Обрадови)
7. ПетковиГш (Петкови)
8. Ђирковићи (Ћиркови)
9. СтојадиновиГш (Лукини)
10. СтојадиновиГш (Шекртански)

Сваког 19. депембра секу колач Светом Николи:
1. Живадиновићи (Цуцини)

2. ЈаблановиГш ( Јабланови)
3. Ивановићи (СамарџиГш)
4. МиленковиГш (МанџнГш)
5. Миленковићи (Сендрини)
6. Миленковићи (Антиии)
7. МилојевиГш (Дрмани)
8. НиколиГш (ЕриГш)
9. ТанасковиГш (Спасенини и Гроздпни)
10. СтепановиГш (Степинови)

Светоме Јовану свећу пале:

1. ВучковиГш (Блажови)
2. МарковиГш (Маркови)
3. МиловановиГш (Пућураџи)

153

4. Мплетићи (Пућураци)
5. Радисављевићи (Пућураци)

Крсну славу Свсти Лука напијају:

1. Илићи (Илицкн)
2. Гинићи (Цолинп)
3. Живадиновићн (Девини)
Светога Ђорђа моле за спас:
1. Веселиновићи (Веселинови)
Светога Димнтрија помињу уз мирнс славског тамјана:
1. Филиповићи (Филипови)

Светога Трифуиа славе:

1. Радовановићи (Белићи)

Кућног заштнтннка Светога Мрату славе:
1. Панићи (Пановн) и наследници Максимови

Традиција је очувана. Венчање у манасширу Раваница.
154