Стубица Монографија села

и намернике. 11осле почетне бојазни, народ све више прихвата пелцов-

ање као облик заштите здрав.\>а.
На прво масовно пелцовањс иротив великих богиња, ( тубичани

се, нажалост, нису одазвали, и ни један мештанин није прнмио вакцину.
Извештаји тадашњих лекара говорс и о народној исхрани. Хлеб јс

био ' најнужиија ствар за одржавање живота, а по селима по Betioj части

народ се рани лебом од проиног брашна. I овође месо је, уколико се је
дотпчнн лекар уверити могао, било свакад од здраве стоке и добро.
Свињско п овчпје месо оило је свакад без разлике добро. У време поста

имало је тазе моравске рибе или суве и усол>ене моруие и јегу.\>е, са
стране довожене, но појава није било да су рибе покварене или здравл>у

човечијем ил;одл>иве биле.
У посно доба се по уобичајеном начину углавном за рану употре-

бл>ава пасул>, купус, бели и црни лук, суве или тазе рибе са кадшто
Кђавим зејтином и тд стоји у једном извештају окружног физикуса

4инистарству унутрашњих дела.
Са садашњег аспекта свести о загађености природне средине, делује
готово нссхватл>иво да су наши преци у то време доноспли и пили воду
са потока, поточића и река ... поред наравно воде из извора и бунара. А

то нам потврђују стари лекарски извештаји из нашег краја.

7.3. КРАТАК ИСТОРИЈСКИ ПРЕСЕК РАЗВОЈА
БОЛНИЦЕ У БУПРИЈИ

Организована здравствена заштита на територији општине
Ћуприја има дугу традицију. Наиме, joui у средњем веку кнез Лазар

"осим маиастира Раванице, сазида и други храм, који лежи иа источној
страни у подгорју тог места, близу велике Лавре и подиже БОЛНИЦј

за болесне монахе, за странце и раслабљене , стоји у једном документу

из средњег века. *’ е

Прва цивилна болиица у Ћуприји отворена је 7. августа lool.

године (по старом календару) и била је смештена у бараци на местт

Вашариштс, заосталој из српско-турских ратова. Располагала је са 20

постеља, а управник болнице је био др Јевгсније Брановички.

Због потребе за проширењем болничких капацитета . и дотра-
јалости старе бараке, болница је измештена на нову локацију, у кућу

омањег трговца јована Булипа, близу црквс.
Нове болиичке зграде у Буприји, павил>онског типа, подигнуте

1906. године биле су најмодерније здравствене установе за ондашње

време, и располагале су са стотину постеља. _ n

До 1929. године Болница се звала Ћупријска окружна болница

затим државна болница другог реда и Бановинска болница . лплл
У Другом светском рату ђупријска болница је бомбардована 1944.

године. По ослобођењу 1947. године болница има 140 болссничких

постеља. Године 1958. Болница је основала школу за медицинске сес-

тре, која и данас успешно ради.

34 Богомир М. Михајловић: Сење и Манастир Раваница, београд, 1994: стр. 241.
35. Исто: стр. 75.

205

Одлуком Скупштине Србије 1990. године основан је Здравствсш:
центар у Пуприји у чији састав су ушли домови здравл>а у Деспотовпу
Параћину, Рековну, Свилајнну, Светзареву и Ћуприји.

Модернп капацитети болнине Здравсвеног центра у livnpiiii
данас располажу са 1.080 постел>а од тога 620 у hviipiijn, 50
Јагодини ii 155 у Параћину. Центар запошл>ава 2.800 радника и им
следеће службе: хируршку, педијатријску, неуропсихијатријску, гинек-
лошко-акушерску, пнеумофтизиолошку, уролошку, ортопсдско-трау
маску, ОРЛ, инфективну, дерматовенеролошку, рехабилптаииои-.
офталмолошку, кабинет трансфузије крви, клиничку и биохемијску ла<>
ораторнју и рентген кабинет.

7.4. ЗДРАВСТВЕНА СЛУЖБА ОД ДРУГОГ СВЕТ-
СКОГРАТА ДО ДАНАС У ОПШТИНИ ПАРА’hlilI

MaiTaih Д. Живадин иако приучен
обављао је iioc.ioee вешеринара

Прву савремену апотеку у Параћину отворио је Мр Карло Ерлш
11. августа 1874. године, чиме је у знатној мери унапређено здравствс
параћинском округу. Мештани Стубице су сада имали могућност вшп
да до лекара дођу брже и сигурније.

Почетком 20. века повећава се број лекара, отварају се нош
апотеке у Параћину, здравстена заштита постаје све бол>а, али ратови
Балкански и При светски, доносе поремећај у развоју здравсвене служгп
овога краја.

Тек после Другог светског рата здравственој заштити се придај<
пуна пажња, као и здравственом осигурању. Држава преузима одгов-
орност за здравл>е становнпштва и интензивно развија здравствену
службу.

Након ослобођења здравствене услуе становништву парапиш к<
општине, па и Стубице, пружали су следећи лекари: Др Мнлосав
Благојевић и Иве Стефановић, срески лекари, затим др Мипдр.ц

206

Стефановић, спеџијалиста за грудне болести. уредски лекар др Je.Mili, и

железнички лекар др Јоваи Јованови1|, затим један зубар у приватној

пракси, као и два приватна апотекара.
У Окружном уреду, који је отворио Уред за социјално осигурање

из Ииша, 1950. године. формпра се здравствена амбуланта којом

управл>а Др Геза Нојчек. Исте годиие у 1 lapalnniv је отворена прва бол-

ница са 38 постел>а, а опрему је дао У1 II ЦЕСР. После три године у

I lapaliiinv се отвара Дом здравл>а, а следс ie године се отвара и амбу-

ланта у селу 11оповцу. н

Тако се медицина приближила Стубичанима "само на седа.м

километара од села.
Исте одине формира се лабораторија, рентген-кабинет при АТД-у и

отвара се грудно одел>ење. Ангажују се и хонорарни лекари специјалнстн

за неуропсихијатрпју, дерматовенерогологију и интернисти, што пред-

ставл>а почетак поликлиничког лечења.
Саветовалишта за трудниџе и алкохоличара отварају се 1955. године,

када је и у I Јоповцу отворен Дом народног здравл>а.

I (риватна лекарска пракса укинута је 1959. године. али јс здравствена

служба I lapatniiia била спремна да безболно прпхвати нову здравствену

оријентацију друштва.
Г 1рва интеграџија здравства у 1lapatnniv настала је 1962. годинс,

када су обједињене све здравствене установе, сем Болнице и А I Д-а, а

од 1963. године с припајају и ове две установе и настаје Медицииски

центар. какав данас познајемо.
Овај кратак историјскп осврт иа развој здравства у општини

Параћин је био потребан, да би се лакше схватили здравствени условн

и нове могућостн лечења мештана С тубице. Интензиван развој здравст-

ва v општнни I lapatiiiH последњих пола века омогуГшо јс и Стубичанима

адекватну здравствену услугу, која токо.м историјског развоја овог села

никада није била бол>а но што је данас.

7.5. СТУБИЦЛ У ИЗВЕШТАЈИМА ОКРУЖНИХ
ФИЗИКУСЛ (ЛЕКЛРЛ)

Село Стубиџу први пут уоппгге у свом извештају спомиње др
Куфас.'6 Извештај је срочеи 19. марта 1864. годпне и упуИен

Министарству унутрашњнх дела. 1 Јотиисао га је п заменик начелника
"окружија ћупријског ’. М. 1 1еичинови11.

Део који се односи на ( тубиџу гласи: ... - Срезу I Јарапинском
остала су следујућа села не пелцована, Лешје, Д. Мутница, Клачевиџа,
Извор, Г. Мутница, ЦЈалудоваџ, Бул>ани, С I УБИЦА, 11оповац,

Бошњани, Сење и Бигренпца.
Др Андрија Бикл као окружни физнкус у свом извештају је

пстакао и судско-медиџинске случа|еве који су се догодили у округу за
1869. годину. 1 1од редним бројем 19 у том извештају је написао:

1 Jvna парано је мртво тело ( имеона, сина Милете I leiuntia из

СТУБИЦЕ, среза параГшнског. који је услед дав-мења умро.

36 Исто, стр. 68 и 77
37 Исто, стр. 84

207

У пстом извештају окружног физикуса Стубица јс joiu јгдном
споменута поводом пелцовања одраслих и школске деце.

"По президпјалу г. Началннка окружног позват ово-окружни
лскар, да отпочне пелцовањс у Плани у Пара1шнском срезу, коме почи
ва он се је сл>едовао и од 17. маја. пр. г. до конца ос.мог ме< еца
калам.мено је у селима Плаии (поред тога сви Ijaun ондашње школе). I
Мугници, Клачевици, I Иалудовцу Извору, Бошњанима, I 1оповцх
Забреги, Бул>ани, Сењу (поред тога све ђаке ондашње шком-
СТУБИЦИ, Батинцу, Крушару, Супскои и Влашкоп .
јав.ма Др~Бикл.

Ми.1ун Радисављевић. ирви ve.m
иински техничар из Стубине

7.6. ЗДРАВЉЕ СТУБИЧАНЛ
Све до Другог светског рата Стубичани су у лечсњу углавио'.
користнли искуство народне медицпне. Лечили су се на традпционала!
иачин траквама, облогама, мелемима, чајевима и бајањем од: гушобол«
кашл>а, врућице, трбобол>е, русе, секариве, брекавнце, пл>уске, мицнш
сугреба, смака, издата, подл>ута, назеба, сушпце, горушице, реуме
других обо.мења. И порођаји су вршени код куће, а сеоске "бабице" . \

српом одсецале пупак новорођеној децн.
Ишчашене и полом.менс кости су намештали Велими|

Миловановић н Мнка Јаблановић, као и чувени "Лебпиац из Лебињ
До 1956. годинс преко 90 одсто запошл>ених Стубичана радим> i

у Сењском и Сисевачком руднику, тако да су се и лечили у рудничк. ј
болници у Сен>ском рудннку. Стари рудари и мсштанн Стубице и дана
се celiajy хирурга Јевтића.

38 Исто, стр. 85

208

Ол 1956. године Стубпчани <е масовно зап<>1пл>апају у Шабрнци
цемента у 1 Ioiiobijv где пмају ирилике да се лече у амбуланти за
стаиовииппво и амбуланти mi jiihiiik- рада у фабриџи.

Милан 1 leTpoBiili п , 1раго.\А'п [IrrpoBiili су у војспп постали
болиичари п после од> \ужен<»г војног рока запошл>авају се у
здравствгпој служби; Милан у livnpnjcKoj болнпцп, где је остао до краја
радног века, а Драгол>уи у napaliiiHCKOM медицинском џентру.
Здравствсне vc.\vre је иружпо п после радног времена дајући инекпије
мепггаиима

лр Меланија ПсГпровнк прва жсна са
факу.шичнском дипломом пз седа

1 јрема усменом предању и записима v obom Kpajv cv харале куге
или црне смрти следсГшх година: 1348, 1675. 1685. 1/3.2, 1781, l/9z.
1797. и 1837. Колера је владала за време Српско-бугарског рата 1885.
годпне и у току Балканског рата 1912. до 1913. године.

Од колере п куге iniie било лека, па сумештани бежали urro да.\>е
од села v планииу. v добропол>нс карантине својих приватних колиба и
појата. Лук је био једпна превентивна мера.

I јросечнн л>удски век Стубичана пзносио је око ) годииа. а данас
је iieinro д\'жи. Г 1ос.\едн>их годииа мепггани С тубипс све више обол>ева-
ју од б\’брежног нефритиса. а узрочннк ове болести је загађена вода за
iinlie.

Због тетких услова рада у руднипима и велике прашине у нопо-
вачкој цсментари 1 тубичани су обо.\>ева.\и од болести респираторних
органа и одлазили у превремене пензпје као инвалиди рада.

I реба pelin да cv ( тубичани имеђу два рата лечили углавиом
livnpiijcKii лекарп. јер је С.тубица и у овом погледу г(>авитира.\а Пупри-
ји. Сачувано је celiaiue на следеВслекаре: ?|јику 1 lonoBiiha. Драгицу
riononn'ti, Здравка Ивковика. Јова i одорови1|а, Митра 11 LipaiioBiilia,
Владана Лазареви||а, Олгу An.ipiili, Веру Јованови1| и друге.

39 Богомнр М Mnxai \oi*.iiti CcHie и манастир r'ananiuia. стр. 234 Београд, 1894

209

7.8. СТУБИЧКА ЗДРАВСТВЕНА АМБУЛА11ТА

Здравствена амбуланта у Стубици, смештена је у посебној згр 1

у иентру села. У њој данас ординира лекар опште праксе п мсдицпнј <
сестра. У овом здравственом објекту Стубичани добијају прву пом>>1<

одатле се упућуу на лечење у друге здравствене установе. После ч-

два века модерне историје, Стубичани су дочекали да медиџин« <

стручњаии ординирају п у њиховом селу и да савремене генераџп)<- i

морају пешачити и по тридесет километара до првог лекара, као un«>

то чинили њиховн преии.
После Другог светског рата, из прве генераџије ђака. ишкол<>1

је и први лекар, пореклом из Стубице. То је др Бранко I анасковш

сада запоигмен у Медицинском центру у Параћину где обавл.а

функџију управника Болнице.
Први медицински техннчар из Стубиџе је Милун Радисавлх-вш

Према доступним исгоријским документима, впди се да
Стубичани одувек били здрава популација јер нема података који би i

демантовали, односно, не види се да су обол>евали од иеке посебне вр< i
болести која би узимала шире замахе. Само је туберкулоза, почетк<>
века, била значајније присутна међу становништвом овог села. как<>

остало упамћено у народном предању. н

Иначе, у шали Стубичанн све болести крсте као фрас и антраш

од којих се "масовно умире".

210

СТУБИЧЛ11И ДУЖЕ ЖИВЕ

Упоредбом података пописа становницггва нз 1863. и 1996

године старосна граниџа Стубичана се померила, па подаци исказу-

ју следеће:

1863

са 80 година живота ....... - житеља
са 75 година живота ....... 1 житељ
са 70 година живота ....... 2 житеља
са 66 године живота ....... 3 житеља
са 62 године живота ....... 1 житељ
са 60 година живота ....... 9 жител>а
са 58 година живота ....... 1 житељ
са 57 година живота ....... 3 житеља
са 56 година живота ....... 1 житељ
са 55 година живота ....... 4 житеља
са 54 године живота ....... 1 житељ
са 53 године живота ....... 2 житеља
са 52 године живота ....... 2 житеља
са 50 годпна живота ...... 13 житеља

45 житеља

1996. .
95 године живота .................. 1 житељ

92 година живота .................. 1 житељ

91 година живота .................. 1 житељ

90 година живота .................. 2 житеља

89 година живота ................. 7 житеља

87 године живота ................ 3 житеља

86 године живота ................ 5 житеља

85 година живота ................ 3 житеља

84 годпне живота ................ 9 житеља

83 годинс живота ................. 5 житеља

82 године жнвота ............... 4 житеља

81 година живота ................ 3 житеља

80 година живота ................ 9 житеља

79 година живота ................ 9 житеља

78 година живота ................ 5 житеља

Укупно: 67 житеља

Хор депојака из 1956.i.

Фолклорна група из 957.ž.

212

8. КУЛТУРНИ И СПОРТСКИ живот

8.1. КУЛТУРНЕ ЛКТИВ11ОСТИ

Нешто организованији рад n.i развоју културно-забавног жпвота у
селу, почшве тек после ослободплачког рата односно 1947. годпне. када
се и оснива културно-уметничко друштво. 1 Јланови новооснованог
друштва с.у омладинци - чланови (. КОЈ-а, а на челу је био висококвал-
ификовани електричар И\ивота MapjaiioBiili.

За прве наступе су се прппремали по приватним купа.ма да би прву
приредбу за мештане извели на отвореној позорницн поред задруге у
општинском дворишту. Колико је друштво активно било, говори и
податак, да су своје програме изводилп по селима Сењу и Забрези.

Изградња нове школске зграде и доласком младих .просветних
радника. oceha се већи рад на културном пол>у. Организују се разни
течајеви а у друштво је из редова женске омладине добило нове чланове.

фо.ik.lopna ickijiiui

2 13

Негде, 1957 - 1958. годинс, званично се формира ново културно-
уметничко друштво са преко 50 чланова, укл>учених у драмску, музичку
и фолклорну секцију.

Одмах је отпочео врло озбил>ан рад на припрсми прорама и село
се јавл>а као учесник и скоро сталнп побсдник на свим такмпчсњима.
Освојило јс велики број награда и похвала.

За нове генераиије друштва, служиће као примср, самопрегоран
рад посленика културног живота: Нсгосаве СтојановиП, брачног пара
Ђорђевић, Животе Марјановића, Душана Николића, Душана Живади-
новића, Радомнра Радисав.\>свића, Стојадина Марковића, Живадииа
Вел>ковића, Љубомнра и Малине Мплетића, Манојла Радисавл>евића,
Мије Николића, браће Ивановића - музичара, Радосава Лазића,
Малине Јаблановић, Мице Милојевић - Лазић, Малине Ристић, сестара
ПетровиП, Саве Јанковић, Миодрага Тасића, Србе Пужића и много
других. Њихова имена he се са поштовањем помињати.

Данас друшгво наставл>а традицију доброг рада. Организатор је
свнх манифестација у акцији "Сусрети села", а кадрове прпе из непре-
сушивог извора - школске омладине.

Чданови драмске секције: Сава Јанковић, ЖиваДин Ве.вковић и
Стојадин Марковић у комедији “Светски раш изведен 1956. Године
214

plnf'i’ic село je познато n по двојиш! ндивних сликзрз-
За име самоуких сликара из ("тубшје наивног сликарског прав-
ua. Радосава Лазића и Милована Лазаревпћа, чуло се широм

Гугославије па и у Европи.

Радосав Лазић М. Лазаревић у ате.веу

Још од школских дана иоказали су интересовање за кичицу н боје,

а у допнијем стваралачком раду, платно пм је постала преокупација.
Почели су са сликањем сеоских мотива, преко ликова својих нзјолижих,
да би сада, по мотивима и слагању боја, своју сликарску технику довели

до савршенства. .... i . ..
Били су стални чланови ликовне галериЈе МузеЈа наиве у Јагодини,

а по обради тема, склопу боја и композииији, припадаЈу моравскоЈ

Стубичани су уметнички веома надарен народ, посебно у

музичком погледу. Доносимо за незаборав списак хармоникаша, гајдаша,
фрулаша и трубача којп су обогатили културни живот свог села, а многи

од њих стекли и ширу репутаиију.
- Хармоиикаиш: Мијајловић Велисав - Јаврма, Радовановић

Генадије, Ивановић Бранислав, Степановић МилоЈе, Петровић

Драгослав, Петовић Бранислав, Вукић I омислав, Николић Слооодан и

Ивановић Мпла - бас. „„ ,, ■■
- Гајдашн - фрулаши: Самарџић Миладин - Дина Koijnn ,

Ннколић Витомир, Јаблановић Станисав, Ракић Станоје, Вукић

Боривоје, Миленковић Владимир, Миленковић Радивоје, Миленковић

Радосав, Милојковић Мил>ко. .
Дувачкн орксстар: Јаблановић Лзубомир - труоа, Јаолановић

Владимир - кларинет, Јаблановић Никола - труба, Милић Панић - бас,

Милојевпћ Цветко - кларинет. Вукић Боривоје - полубас, Вукић

Христивоје - полубас, Миленковић Станоје - полубас, Јаблановић

Радоје - полубас, бубњар Милојевић Милош.

215

Музички сасГпав првс (енераиије
Хармоникаиш: Брана Ивановић u Л/u.i« < Гпеиановић и басичи-

Mu.ia Ивановић

Из upolpa.ua "знање-иманге 1985. ииина

216

2 17

8.2. СПОРТСКЕ АКТИВНОСТИ

Спортска актпвност сеоске омладине до рата се нијс оссћала.
Одмах после ослобођења, а нарочито нзмеђу!948 - 1950. године,
почиње, да се интензивније ради на окупл>ању сеоске и средњошколске
омладине, уз велику подршку и учешће радничке омладине, посебно
рудара из Сењског Рудника.

Прво се почело са шахом. Наиме, 1946. године, Велнсав
Мијајловић, по повратку из Народно-ослободилачког рата, доноси у
село прву шаховску таблу, на којој почиње да обучава омладину и
селане. Тих година шаховска секција је врло добро радила и окупл>ала
је велики број меиггана. Традицију пионира шаховске секпијс, наставл>а
врло организовано шаховско друштво, данас оно броји преко 50 члано-
ва и видне резултате постижу на турнирима у оквиру регионалне лиге. и
више пута је освајала општински куп. Нешић Миодраг, Јовановић
Живојин, Мнленковић Бранислав, Милојевић Мнлорад, Марковић
Бранислав, Миленковић Борисав, Аранђеловић Божидар, Ивановнћ
Момир и Миловановић Милоје, чинили су прву поставу екипе.

Чланови шаховскс секције. на симултанци са ведемајстором
Александром Машановићем 1981. године

218

Од наведених нграча шаха Heunih Миодраг је играч прве кате-
горпје а остали треће категорпје.

Колика је јачина екипе била говори чињеница да су у Стубици
игране симултанке са велемајстором Матановић Александром и једним
бројем мајстора и мајсторских кандидата.

Данас се екипа такмнчи, у регионалној лиги за ШумадиЈу и
1 1оморавл>е.

Међутим, морамо се потсетити и првих шахиста у Стубнци којн
су игралпу периоду од 1946. - 1947. године. Го су: Мијајловић
Велпсав, Аранђеловић Чедомир, Ђорђевић Александар, Обрадовнћ
Живојин, Мнловановић Радисав, оел>ковић Живадин, Јовановпћ
Живадин, I анасковић Бранко, I анасковић Станисав, Нешић Милан.

Паралелио са шаховском, формира сс и одбојкашка секција и
изграђује се прво одбојкашко игралиште испред садашњс месне канце-
ларпје. Запажсне су победе шахиста и одбојкаша, тих година са
такмичењима у раваничком срезу. Прва међусеоска одбојкашка утакми-
ца однграна је а омладпном села Иванковца.

Са одбојкашнма, јавл>а се и група омладннаца која формира
ногометну екипу, са "крпењачом и обпчном гуменом лоптом. Носиоци
овог тима су ученици гимназнјс у Ћуприји и рудари Сењског Рудника.

Иначе, први фудбалски тим је формиран 1957. године, а њега су
чинили:

Голмани: I 1етровнћ ТКивота, Мнлетић Лзубомир

Бскови: Мијајловић Милен, Милојевић Велисав, Јаблановић
Александар, I анасковпћ Драги, Радовановић Радолуб.

Халфови: Николпћ Миодоаг, Милојевић Владислав,
Миловановић Беба, Миловановић Муја, Радисавл>евић Манојло,
Јаблановнћ Велисав.

Навала: Петровић Драгослав, Нешић Миленко, Нешић

Миодраг, Миловановпћ Миладин, Аранђеловић Петар, Милојевнћ
Станојс, 'I анасковић Бранко.

Неправду би учинили ако не би навели нашег првог техничког
руководиоца "техника" Живадина Јовановића, "Жпка мајстор" који је
један од највећих зал>убл>еника нашег тима. Посебно треба истаћи кас-
није директорс клуба Марковпћ Бранислав "Банс" и садашњег Столић.

I 1рве утакмице се играле са ногометним тимом из Забреге, на
стрњншту испод задужне економије и на утрини на "белом брду". Новом
(првом) фудбалском опремом се тим обезбеђујс 1959. године, чији је
дародавац био Општински комитет омладине.

Данас јс то зрео и добро организован фудбалски клуб
"Напредак". Нема утакмице на новоизграђсном игралишту, а да је не
посматра скоро трећина села. Успешно се такмичи у Међуопштинској
лиги.

219

Фудба.кки шим из 1959. године

Фудба.кки шим U.3 1983 io.iuhc

220

Прваии .ипс 1996. io.iuhc

Мали број мсштана зна поготову ширп круг, да село < тубиџа има
Јовановић (Бранка) Славишу. првака Јтгославије у борплачким
вештинама - полутешке категорије Куиг-фу .

Јованови1| је завршио све
програме од првог до четвртог
степена и добио звањс: Млађи
асистент. Диплома је призната
од Кунг-фу савеза и сагласна је
Међународној кпнсској кунг-фу
фсдераџији.

Ове, 1996. године
Јовановић јс освојио прво место
и златну медал>у на првенству
Југославије у полутешкој кате-
горији.

221



Издавачи хронике села Стубице - Српска академија наука п
уметпости, одбор за проучавање села Београд, Културно-просвет-
на заједница Републнке Србнје и Скупштнна општнне Параћип,
најтоплије захваљују допаторима који су омогућили да хроника
угледа светлост дана и то:

ДП "Нови Поповац" фабрика цемснта - Поповац
ПП "Транскоп" - Стубица
ПП "Монтекс." - Ћупрнја
ПП "Ракић" - Ћуприја
ПП "Весна" - Ћуприја
ПП "Р М" - Стубица
ПП "Југомер" - Ћуприја
ПП "Транс-комерп" - Стубица
ПП "Радовановић" - Стубица
ПП "Слађан-Транс" Стубица

223

"НОВИ ПОПОВЛЦ

ФАБРИКА ЦЕМЕНТА.
ПОПОВАЦ КОД ПАРА7 ' 'ИА

За врсмс свог стогодишњег постојања и рада Сиабрпка иемента се,
од водениие поточаре, развила у гиганта за производњу грађевинског
материјала у којој раде око 3.000 радника разних струка. Свој стаи-
дардни производии програм пемент и новимал. обогатила јс новим
прашкастнм производима као што су: Новифас, Новиглет, Нопикол,
Новишпан, Новихидрол, сувн бетон и малтекс, чију производњу обавл>а
у новоизграђсној фабрици.

Основној делатности је придодала: транспорт са око 170 вознла,
чиме брже долази до крајњег купца својих производа и 1 1ол>опривреду
са око 450 хектара најквалитетннје моравске земл>е, на којој се гаје свс
врстс ползопривредних култура

Своје раднике бесплатио превози на и са посла и за све је орга-
низовала по један топли оброк у фабричким мензама.

Са три доктора наука, магистрима наука и са преко 150 радннка
са високом школском спремом, фабрика џсмента има могупноси да иско-
ристи све прнродне ресурсс и створи услове за остварење планова.
224

SТU В I СА EXPORT-IMPORT

в. uichuk: Горан РадисављевиНа.
poljCH I/ (..Гпубиии

I 1риватно предузеће I ранскоп из Стубице, основано је 1991.

годпне
У ирвим годинама рада I ранскоп се бавио само превозничком

делатношћу свих врста роба. Касније основној делатности придодаје
трговину на велико и мало и прераста у Belie увозно-извозно предузеће,

првенствсно радећи грађевпнски материјал.
Младост и амбиција у лику власника I орана Радисавлаевића, као

и његова визија будућег времена, I ранскоп уводи у нове инвестиџије.
Обзиром на близину фабрике џемснта. опредељујс се за изградњу
постројења за паковање цемента, дислоцирање ваи општине 1 lapainiH и
отвара стовариште у Стубици, Крушару (општина ћуприја), у
Деспотовцу, Медвеђи, у Ресави и самом I Јараћину.

Инвестира и дал>е. Трснутно на површини од око 0,5 хектара у
I lapaliiiiiv гради нову пакирницу као и базу за одржавање властитог
возног парка.

Десетине камиона и цистерни за превоз џемента, са ознаком
"Транскоп" Стубпџа, крстаре путевима превозећи целокупан грађевинс-
ки материјал за својс стовариште.

Уз озбил>ан развојни програм и личнп поштени однос власника,
фнрми "Транскоп" припада видно место у пословном свету.

225

MONTE

Агпсликч БлесинГ-ИванопиИ YU 35230 ĆUPPIJA

Kneza Miloia 127
tel.&fax 035 / 465 450

D 50069 HAMM

Atto Salzstrasse 3
tel 02385 / 8177 + 8135
fax 02385 / 64 89
auto 0172 / 8111 487

MK 91000 SKOPJE

Partizanski odredi 101
tel.&fax 091 / 361 644

ин2 Миодраг Ивановић. OB Actlon LONDON

рођен 1947.1. у Стубици 7SQ W3
2 Davis Road
Приватна фирма "Монтекс" основана ENGLAND
је 1991. године од стране власника tel. 0181 /740 75 30
Ангелике Блесинг - Ивановић и
ннжењера Миодрага Ивановића, рођеног 1МАТЕХ
1947. године у Стубицн. lmport'Export GmbH

"Монтекс" је специјализована фирма Alte Saltzatrasse 3
за ниску, а посебно, високу градњу. D 59069 Hamm
Изводи све врсте грађевинских радова,
врши монтажу металне конструкције,
поставл>а термоизолацију и обликује
интеријере на градилиштима широм
Немачке.

Посебне резутхате постиже у
пословима увоза и извоза робе широког
асортимана и високог квалитета, почев од
кондиторских производа, разних машина
и ахата. конфекције и канцеларијског
материјала и козметике.

"Монтекс" је развио властити
инжењерииг и okvtiho стручњаке свих
профила са богатим искуством из свих
областн.
По пословности заузима високи рејтинг.

226

Основпа дслатиост приватног предузећа ..PAKHIi" КВАЛИТЕТ IIE ПИТА
ЗА ЦЕНУ
je производња прелметл оц плнстичне масс. У складу
св новим захтспими тржишта. предузспе се оријснтиса ЛРИВЛТНО ПРЕДУЗЕЋЕ
ло и на трговину. односно увоз актуелнс тржшинс ро "РЛКИЋ”
бе.
В.Јасник: Лгуба PaKuh,
Током осам година уснешног пословања фирма „РА- рођен 1947. у Стубиии
КИЋ“ пстиарила је сарадњу са tckctilthom индустри-
jom ia чијс потребе је радила све нсопходне пластичнс
дслпне у ман.им ссријама по којима jc стекла завидан
реноме. Због познате.осту.шијс у onoj облаетн прсду-
ichc је производњу усмерило n.i робу ширике пспрот-
ње (дслови за домабииегао. баште. грађевииу и сл.).
Један од артикала иоји је „РЛКИћ" увсо међу првимз
у Југославијн је пластични типл за изолшнЈУ по швај-
царској лицснцн.

Производне капацитстс фирме представљвЈу високо
квалитетне увозне машинс сепособ.генс за извођењс
различитих опсрација у пластици и којс у потпуиеети
обезбеђују висок квалитет производа

Неопходак репроматериЈал npcayiehe ииГшвлш код до-
маНих произвођача док caoje прои заоде пласира купци-
ма широм Србије и Црне Горс.

Амбиције приватпог црсдузсћа .,1’ЛКИЋ*' огледају се
кроз инвестициону замисао да сс отнори Једаи модераи
и савремено опремљен схтон коже. ooyhc. страие пар-
фнмсријс. техни'|ке [>>6е и баршунастог италнЈанеког
злата који би залоноњио потребе и н:1Јпробир.т>ивијих
купаца. а у погледу цена -1адовол>ио и просечну муштс-
рију. У погледу проширсиа производног програма тра-
же се peuieiba кроз страна улагања и проналажена:
концспцијс paiaoja Koja би била HKTcpccairma за стра-
ног партнера.

Tel. 035/461-083

35230 ЋУПРИЈА
М. Новаковића 66
Тел./Факс 035/463-338
Ж. р.: 43503-685-9-12440
код С. П. П. Ћуприја

ПП “ВЕСНА” је основано
1975. годннс, као самостално занатско
обућарска радња. Основна делатност је
производња и продаја свпх врсти
обућа. Има развијено тржнште широм
земл>е. Из године у годину вршено је
проширење производних капацитета
тако да је данас израстао у једну од
највећих фпрми из овс области у
поморавл>у.

В.1асник: Muha Joeanonuh,
рођен 1946. i. у С/Пубкц«.

227

ПП "РМ" СТУБИЦА

ПРИВАТНЕ БЕНЗИНСКЕ ПУМГГ
"РАША I" - ПОПОВАЦ
•’ PALUA II" - Ћ У П Р И Ј А

ПОПОВАЦ Твп.035/541-0В1. ЋУПРИЈА Тал.: 0351485-496 Жиро рвчуч 43504-801-5-'87В5 СПП - ПАРАТ •'

Фирма “РМ" је основана
1990. године. Основна делатиост
фирме је набавка и продаја свих врста
нафтних деривата, а споредна је
набавка и продаја иелокупног
грађевинског материјала: грађе,
опеке, гвожђа и цемента, кога пакује
у пластичној пакирнипи. Околна села
обезбеђује пол>опривредним матери-
јалом и огревом.

В.тсник: Раша МилованоН
рођен 1949.г. у Стубиии

JUGOMER

PROIZVODNJA I SERVISIRANJE VAGA

35230 Ćuprija. Ul. Cara Lazara 117, Žiro račun 43503-685-6-24534 SPP Cuprija
Tel Fai 035'462-333

“Југомер” je основан 1993. године
Основна делатност је производња и
сервис свих врста вага, почев од
механичких до најсавременијих елек-
тронских.

У новије време производи машине
за паковање свих врста прашкастих
материјала, пужне и тракагте транс-
портере.

Млада фирма са перспективом.

B.iochuk: Милан Јовановик.
рођен 1950. у Стубшш

228

“ТРАНС КОМЕРЦ”

СТУБИЦА

В.шсник: Mujaj/ioeuh Стојан. рођен
1946.1. ij Стубици

“TPAHC-КОМЕРЦ" јс превозничка
фирма реГистрована 1993. године.

Обав.иа транспорт свих врста роба.

“РАДОВАНОВИЋ”

СТУБИЦА
Власник: Радовановић Топлица. рођен

1960. I. у Стубици

Фирма “Радовановић" основана је 1994. l.
Превози материјал кипером и све врсте
кабасте робе.

229

“CAAhAH-TPAHC'

СТУБИЦА
B.uichuk: РадовановиН Ненад. рођен

1962.1. у Стубиии

Са камионом-цистерном превози
прашкасте материјаде а

камионом-сандучаром све дру1е
кабасте материјале. Основана је

1994.1.

230

Извори н литсратура

1. - Јован Цвијић, Сабрана дела 1. 2 ,3 и 4 том, Београд 1987.-

2. - О. Знројсвић - И. Ерен, - I Iohiic области \oP?V4e

и Дубочице у време прве владавине Мехмеда 2 (1444-1440.),

Врањански I ласнпк, књига 4, Врање 1968.-
3. - Група аутора, Манастир Раваниџа 1381 - 1 >81. Манастпр

Раваниџа, Просвета, Београд 1981.

4. - Д. Јоксимовић, I емнићкп зборнпк, Београд l /JZ. -
5. - М. Стојановић, Браничевски тефтер, Београд 1J58.-
6. - Т. Ђорђевић, Нассла и порекла становништва. Арх. грађа за

насел>а у С рбији Il oоpрiња Ресава, Деспотоваџ 1989.
7. - ББ.. I1 IIccppvvniiiirriiniihh,,
8. -- ГБ. П"ер..уничић, I рад Параћин, l lapahim 197?. -
9. - Б. Перунич! ih, Г lonnc становништва и пол>опривреде у Срезу

Параћинском 1863. - . . . LI
10. - Д. Јованић, Јагодинска, ЋуприЈска и 11араГшнска Hasnja у

I 1рвом ĆpncKO устанку 1804-1813, Историјски архив Јагодина 19>4. -

11. - Р. Прокић. Средњовековиа архитектура петрушке ооласти,

Светлост, Крагујевац 1986. - v ....

12. - Б. Михајловпћ, Сење и Манастир Раваница, Лроника,

Београд 1994. - л
13. - Група аутора, Ћуприја и Раваница кроз ИсториЈу, CU

liviipnp .1989. Ђ |( _ М Милачпћ, На Моравп Ћуприја, Хроннка ,

Ћ snpnijiaa 197д7- Ђул||ћ _ М Милачић, Црвене водс Црнице, Параћнн

1969.- - LБ>. IМVlиllл\OоJјCеDв1п1ћI1,, Долнна ~Ве~л.и...к.-е _М__оcр_а_вСе’. Сану. . Беогр. ад 1-9--5-1- .
16.

17. - МM. Милипћевић,. Кнежевина Србија, Београд 19>7/о6. -

18. - Ć. Мијатовић, Ресава, Београд 1930. -

19. - Савезнии завод за статистику - Пописи становништва,.-

20. - Историјски архив Јагодине - уписниџе ученика.

231

Сарадницн - (казивања, родослови и фотографијс)
Душан П. Ннколић
Живадин Р. Вељковић

Манојло М. Радисавлзсвић
Стојадин О. Марковић
Велисав Р. Мијајловић
Владислав Р. Мијајловић

Будимпр В. Стојадиновић
Славомир Т. Миленковић
Радомир А. Радовановић
Раднша С. Илнћ
Стојан В. Мијајловић
Милоје Р. Миловановић
Боривоје М. Милетић
Бранислав Миленковић
Стојадин В. Марковић
Миодраг Тасић
Радоје П. Николић
Ненад Р. Радовановић
Милосав П. Ннколић
Бранислав М. Радисавл>евић
Стојадин М. Николић
Драган М. Обрадовић

232

С ЛДР ЖЛЈ

1. Осповнн подапн о сслу
1.1. - Географски положај, рел>еф иземлиште .......................................... 13

1.2. - Клима п хидрографија............................................................................ 16
1.3. -Bii.vtiin и животињски свет.......................................................................18
1.4. -Локалитети у сеоском атару ................................................................19
1.5. -Саобрађај................................................................................................... 23
1.6. -Улице и фамилије које станују уњима..................................................26

2. - Стубица кроз вековс

2.1. -Настаиак и развој села ........................................................................... 29
2.2. - Стубичани у борби за слободу............................................................40

3. - Становннштво, демографска кретања н родословн

3.1. -11орекло становништва ........................................................................... 51
3.2. -1 loniicn......................................................................................................... 54
3.3. -Карактерне особине Стубичана .......................................................... 90
3.4. -Говор.............................................................................................................90
3.5. -Ношња......................................................................................................... 90
3.6. - Родослови.................................................................................................. 92
3.7. -Локална управа ....................................................................................... 143

4. -Вера, нрквс н обнчајн

4.1. - Кратак осврт на псторију хришћанства и српске
православне црквс ............................................................................................ 151
4.2. - Стубичанп постојани у вери................................................................152
4.3. - Славе ...................................................................................................... 152
4.4. - Црква Светих Арханђела................................................................... 155
4.5. - Манастир Свети Сисоје .................................................................... 156
4.6. - Зидање иове цркве............................................................................... 158
4.7. - Обичаји ....................................................................................................160

5. - Економскн развој

5.1. - Г1ол>опривреда ...................................................................................... 163
5.2. - Задругарство ........................................................................................ 166
5.3. - Занатп и занимања............................................................................... 168

6. - Школство

6.1. - Почеџи школства................................................................................ 179
6.2. - Први школовани Стубпчани............................................................ 196

7. - Здравство

7.1. - Здравствена култура под Гурцима....................................................203
7.2. - Здравствена култура у 19. веку у Поморавл>у............................... 204
7.3. - Кратак историјски пресек развоја Болнице у Ћуприји................205
7.4. - Зравствеиа служба од Другог светског рата до данас у Општини
Параћин ........................................................................................................ 206
7.5. - Стубпџа у извештајима Окружних физикуса (лекара)................207

7.6. - Здравл>е Стубпчана.............................................................................. - .
7.7. - Стубнчка здравствена амбуланта......................................................

8. - Културни п спортски живот

8.1. - Културне активности ............................................................................. - ■
8.2. - Спортске актнвности............................................................................ - 14

9. - Спонзорн............................................................................................--
10. - Лнтсратура н извори......................................................................-

Белешка о аушору

Миодраг Николић је рођен 10. априла 1935. Године у
Стубиии од оиа Радосава и мајке Десанке. Основну четворо-
5азредну школу завришо је у Стубиии. Реалну Гимназију у

Јцприји. Вишу педаготку школу - отсек математике и физике
у КраГујевиу а звање. ДипломираноГ инжењера орГанизације рада
стиче на факултету Организаиионих наука и БеоГраду.

Први радни однос засновао је 1958. Године у
ОсмоГодишњој школи у родном селу Стубиии Где је радио као
наставник математике и физике. Од 1961. Године прелази у
фабрику иемента "Нови Ноповаи" у Поповиу где обавља
послове шефа Центра за образовање и усавршавање кадрова.
шефа Службе за кадровске послове и Директора Сектора за
опште правне и кадровске послове.Сада је на пословима
Помоћника ИзвршноГ директора за комеиијалне послове.
транспорт и отпрему иемента.

И5иви у Параћину са супругом АнГелином. наставником
математике и ћерком Светланом -1 ањом професором немачкоГ
језика у параћинској Гимназији.



UP У- •-;'■

CIP-Каталогизација у публпкацијп
Народна бпблиотека Србије, Београд

908(497.11 Стубица)

НИКОЛИЋ, Мподраг Р.
Стубица/Миодраг Р. Николић/.-Београд:

САНУ, Одбор за Проучавање села:
Културно-просветна заједпнца Републике Србије
;Параћин: Скупштина општине, 1996 (ПараГшн
: “Вук Караџић”). -240 стр.: нлуст. ;24 цм.-
(Библиотека “Хронпке села”; 51)

Тираж 1000.

ISBN 86-7025-234-1

а) Стубнца (село)
ИД=4968526О

ИНВ. БР.