Стубица Монографија села

4.4. ЦРКВЛ СВЕТИХ ЛРХЛ1 ГБЕЛЛ

Стубипа данас нема црквени храм, али на сат хода низводно од
цркве Светога ( исоја, на десној обали Црнипе, изнад јаза Анте
Миленковића налазе се темелни остаџи старе средњовековне цркве
посвећене Светим Арнахђелима. Индицију за њено постојање Мр
Радослав Прокић нашао је у I емнићском зборнику и после детал>ног
рекогностипирања терена пронашао је темељне остатке ове пркве, пре
десетак година када је истраживао у кањону Црнице, испред Завода за
заштиту споменика културе из Крагујевца. Према историјској литера-
тури, неки стручњаци ову цркву именују као Цркву посвећену Светој
Недели, а други, опет, мисле да је то црква С ветога г.Јурђа.

На основу затеченог стања на терену, др Радослав I IpoKiih дао је
деталну реконсрукцију њеног изгледа. I lo њему црква је трихонкалног
облика са истовремено грађеном прппратом са западне стране. Најболе
је очуван североисточни угао цркве према олтарском делу, са висином од
1,40 метра олтарска и бочна апсида су потпуно полукружне са
унутрашње стране. Ширина наоса је 3,5 а дужина 5,43 метара. На овој
пркви је источни део наоса много већи од западног. .■ средњем делу
цркве налази се већи број аводара од тесане сиге, на основу чега се може
закључити да је црква била засведена полуобличастим сводовима. На
локалитету је константовано и присуство_ опеке, али у мањим
количинама. 11лато на ком се налази црква је 15 метара изнад нивоа реке
и са северне стране је затворен једном скоро ветикалном литицом,
записао је др 1 1рокић, који дал>е сматра да је црква вероватно била ман-
астир, али мањи. Западно од цркве овај иаучник је пронашао и пут
усечен у стену и сачуван у дужини од 50 метара.

Црква у Стубици.
Попречни пресек са
реконструкиијом MoUjhei
изЕчеда. према Р. Прокићу

155

Детаљ живописа
стубичке иркве Светих
Арханђе.ш (Цртеж: Р.

Прокић )

4.5. МАНАСТИР СВЕТИ СИСОЈЕ

И чувени манастир Свети Сисоје са црквом ( ветога
Преображења Господљег налази се у атару села Стубице. Црква јс
подигнута крајем 14. века и по архитектонским карактеристикама при-
пада моравској градитељској школи. Основа храма је у облнку три
хонкоса са апсидама које су спол>а седмостране.Црква је грађена од сиге,
а са унутрашње стране делимично и од црвеног и жутог пешчара.
Припрата је подигнута у исто време кад и главни објекат, а према мод-
елу храма на ктиторској фресци имала је и неку врсту звоника са кулом.
На ктиторској слици насликан је Свети Сисоје како држи у дссној руци
модел цркве, а у повељи из 1389. године, коју је писала Књегиња
Милица, спомиње се и Пребодобни Сисоје, којије био близак Кнезу
Лазару, а према неким историчарима и његов духовник. Мошти (‘ветога
Сисоја леже у скромној гробници на јужној страни цркве уз сам запад-
ни знд.

Пре реновирања манастира на унутрашњим зидовнма живопис је
био веома оштећен. У олтару су поред класичних сцена остале сачуване
и две представе из Старог завета: Жртва Аврамова и 1 ри јеврејска
младића у ужареној пећи. Из циклуса Христових чуда сачувани су само
фрагменти животопис, који је урадио Константин-мајстор раваничких
фресака.

И данас на Велики петак и петак уочи Ђурђевдана овдс сс скупља
силан народ из околине, према традицији, а у знак сећања на жртвс
турске одмазде. Наиме, Турци су једног Ђурђевдана упали у манастир
и поубијали народ на сабору. Манастир је коначно запустео после сеобе
Срба под Арсенијем Чарнојевићем.

Прво откопавање око манастира Сисојевца после три века
започето је у септембру 1931. године. Трајало је десетак дана и том при-

156

ликом откопгта је прква и очишћена од рушевииа. Т ск после Другог
светског рата Републички завод за заштиту споменика културе Србије
преузео је конзерваторске радове у периоду од 1972. до 1978. године.
За то време ирква је рестаурирана и покривена оловом, поставл>ена су
врата и прозори, а под поплочан белпм мермером. Остапи фресака су
очишћени и конзервирани. Сада већ опремл>ену иркву, епископ
Браничевски Хризостом прогласио је метохом манастира Раванице и
поставио две калуђернце да га чувају и показују народу. Да би се
обновио манастирски живот требало је откупити околно землиште.

"Најпре је 1985. године параћинска општина дала манастиру
Раваници у власништво земл>иште од преко 45 ари на катастарској
парцели СТУБИЦА, који сада служи као порта пркве манастира
Сисојевца. Захвал>ујући новчаној помоћи Републичког завода за
заштиту споменика културе из Београда као и општинама Параћин и
Ћуприја, откуплена од Стубичана је у близини једна зградица као и три
мале париеле од скоро 12 ари источно од цркве. 11етврту париелу од 12
арп манастир је откупио сопственим средствима."

Данашњи изг iej манааиира Свеиш Сисоје

27 Сисојеваи: Градимир Станић, уредник, издање Управе манастира Раванице код
Сења, 1986.

157

4.6. ЗИДАЊЕ НОВЕ ЦРКВЕ
Одлука о изградњи нове цркве у Стубици донета је у јаиуар?
1993. године на састанку иницнјативног одбора, који је тада прсимен«
ван у грађевински одбор. Нзега су чинили следећи чланови:

Бранислав Радисавл>евић
Милоје Јовановић
Драгомир Јовановић
Раде Јовановић
Раде Радисављевић
Станисав Радовановић
Велимир Столић
Зоран Радовановић
Свештеник поповачке парохије
Локација за изградњу нове цркве одређена је на источној странп
села, на брду Церовцу, а у нзбору места учесвовала је и Њсгова све-
тост В__л_а.д.ика Брж аничевски Сава. Грађ.евински радови су отпочели }
августу 1994. године и на Дан Светога Романа, коме је нова црква и
посвећена, а то је уједно и сеоска слава, извршено је освећивањс теме-
л>а.
До краја 1996. године црква he бити подигнута до висине од пег
метара, а уз помоћ донатора: Фабрика цемента ' Нови Поповац и 1111
"Транскопа" из Стубице. Дал>е зидање храма је неизвесно јер нема више
добровољних прилога, а ни других извора новчаних средстава.

Освећенге ше.меља нове иркве
158

Подизање нове цркве у Сшубици. (Снимак из сепшембра 1996.)

Када је већ рсч о Св. Сисоју чинп ми се да је легенда о
"Девојачком камену' јсдна од најлепших, те је са задовол>свом загшсу-
јем.

У додини поред реке Бедице. између Густих високих шума од
давнина је дсжао веледепни манастир Свети Сисоје. О његовом пос-
тојању народ ie чувао тајну. како би се. посде мучних дана.
остав.иају/ш за тренутак своје њиве и беда стада. окупио код
његовоГ олтара и њеГовој порти. Ty су упознавали једни друГе.
кумили се н братимили. женили синове и удавади кћери.

Ко зна ко.шко би се дуго окупљади да их није ухода издао
Турцима. Јаничари су се брзим коњима убрзо наш.ш на бреГовима
изнад манастира. Оштри.ш су ca6.bc и очекивади заповест од
старешине.

Одједном су небо прскриди црни обдаци. la разударена војска
дивљих и судудих хорди. са исуканим сабљама. насрнуда је на
поштени и годоруки народ и секди немидосрдно.

Са одмаком дана зем иа је постада црвена и вдажна од крви.
унакажена од исечених теда. а Бе.шца је бида све тамнија и црња.

Јаничари нису мировади. Настави.ш су да Гоне чак и оне који
су најда.ве одмакди. Врдетном стазом бежада је депа девојка према
своме седу. за којом /е / урчнн на коњу. Гоњен пожудом јурио. Висока
напукда стена. која се надносида над прова.шјом Кдисуре. привукда
је њен унезверени погдед. те сс као мачка припида уз камен. модећи

159

се небуда је заштиши од зла.
Турчин је сишао са кон>а. бацио сабљу и примакао се девОЈин

3žpa6uo је својим кошчаим шакама. али није Možao да је ojeoju <
камена. Поцепао је н>ену одећу. ciuplao н>ене хаљине а она је и ди. -■■
стајала непомично, као да је урасла у сам камен.

А када је остала сасвим Haža и када је била изложена подс м
ху ружно! Турчина, схватила је да не може да поднесе срамоти.
повукла је Турчина и заједно са нмм суновратила се у бездлн.

Истом страном. две сестре. тек испрошене. бежа ie
тражећи било какву шпиљу у којој би се склониле испред крин
турске сабље.

Покушале су да пређу на дру1у страну рекеи умакну у Гудур
'бреГова. али су схватиле да су опкољене и да оштрице сабље ссван
као мун>е. Узеле су се за руке и здружене скочиле у вршлог пр>
зачуђеним освајачима. На врбама је остало сјајно прамен>е н>ихо»-
косе.

Отада је протекло .mhožo векова. Река је добила нове име
Црница. остале су рушевине манастира. Остао је Девојачки камен
и две стене. подсећајући на смрт двеју сестара.

4.7. ОБИЧАЈИ

Главна обележја једног народа су: језик (писмо), историја _
обичаји, а сами обичаји су део ннтегритета једног народа. Тсшко је p«-l.
који су обичаји најлепши у Стубичана. Да ли обичај о крсној слав;
Божићу, Ускрсу, Ђурђевдану, свадбама, рођењу, моби, седел>кама и Д(
Због простора наводимо само један.

ЛИТИЈЕ

На сам дан свете Тројиие су литије у селу, а тројичин д.
обележава скоро свака купа. Посебно славл>е је код домаћина
колачара, задуженог за целокупну прославу. Већ од јутра, груп
мештана, са одабраном музиком и песмом, долази код колачара н
ракпју и мезе, и на честитање колача. Након, краћег задржаваша ко.
куће домаћина, заједно са њим, његовом породицом и комшијама
великим венцем од цвећа, преко села, где се придружују и друп
мештани, креЂу пут Цркве по барјак и иконе.

Од цркве, поворка се увећава, те од бреста у центру села, прво
записа, крећу у обилазак свих записа у сеоском атару.

У раније време цвећем окићени ишли су пешице, а старешине селг
и поп на коњима, данас се то чини окнћеним тракторима. Колачар <..
барјаком на челу колоне, за њим поворка са иконама и цвећем, обилач.
записе: Ански поток - орах, Бестревац - брест, два записа н.<
буковичком брду - орах и шл>ива, да би стигли испод села где је зашк
новозасађени орах. На крају се поворка зауставља код првог записа
бреста који је старнји од самога села.

У одласку и доласку народ дочекује "крстаноше" испред кућа.
дарује их цвећем, кошуљама н псшкнрнма.

160

За цело време похода поворка пева песме и узвикује: "Крстаноше
бога моле ..... Ми идемо преко пола ..... и др.

На крају. уз славску свећу и молитве сече се колач. Део колача
узима нови колачар који је домаћии наредне годпне.

Новог колачара група мештаиа носи на раменима до дивл>анске
чамбуре" бацају га у воду, уз молбу да му идућа година буде лепа и
берићетна.

Уз ручак, (раније је свака породица припсмала јело п ппие за
заједнички ручак), кога је припремпо домаћин настаје народно весел>е.
И тако сваке године.

161

162
i

5. ЕКОНОМСКИ РЛЗВОЈ

5.1. ПОЉОПРИВРЕДЛ

1 1рви становниии Стубицс бавилп су се претежно сточарством,

али са крчењем шума и разоравањем ливада и пашњака створени су
услови да се стаиовииштво окрене и ратарској производњи. Од домаких

животиња гајили су: овце, свињс, козс. говсда и коње, а од живине.
кокошкс. liVfiKC, гуске, пловке и мисиркс. I 1челарство јс, такође, био

облик делатиости старих Стубичана од примптпвног стадпјума

(трмкс)до модерних пчелињих кошнпца.
До срединс 17. века Стубпчаии иису зналп за кукуруз, који је у

Србију стпгао 1612. године. Тск од тада кукуруз почиње да се гаји на

овом тсрену и ускоро постаје главпа пол>опривредна житарица, што јс
остао п до данас. 1 1рве познате врсте кукуруза су осмак, meliepan,

односно "моравац".
Кромпнр још касније стпже у Србију, крајем 18 века, односно

после Кочине крајине 1787. године. Брдско подручје Стубице н пово-

л>аи сасав земл>ишта учинили су да се кромпир брзо запати у Стубици

и околиии ii постане практично незамснл>ива намирница у нсхрани

становништва. „.

И Вук Караџић у свом делу "Описапије Србије даје општи пре-

глед пол>опривредиих производа на тлу ослобођенс ( рбије и иабраја

слсдеће врсте житарица и поврћа које су сс гајиле у то време: пшеницу,
кукуруз, јечам и раж, а од noBplia: гра (пасуљ), купус, лук, роткву,

блитву, репу, грашак и сочпво, док за кел>, келерабу, шаргарепу и спаиап

каже да су непознате културе у < рбији.,
Податке о исхранп становнпштва Нуприје и њсне околине, зиачп

и Стубипе, налазимо и у извсштајима окружпих лекара из прошлог века,
што је опширнијс дато у поглав.х>у о здравству. Из тих извештаја се види

да је пројин хлеб главна храна на селу. затим пасул>, купус, oeuiije, сви-
њско п говеђе месо, као и риба пз Моравс и Цриице. Исхрана

становништва, посебно сеоског, била је и поред свега оскудна, а екстен-
знвна пол>оп|>иврсда, елементарне нспогодс, чести ратови и болести ути-
палн су п на укупну пол>оппвредну производњу, тако да се становници

('тубицс v својим предањима celiajv тешких главних година.
RaKBii су били приноси основних по.ЂОпр|1вредних култура у

С тубнии v прошлом веку, налазимо у < писку прнхода из 1848. годинс

28 Вук Kap.njnli Опнсани|е Србије, стр. 213. Београд, 1996.

163

Иекад u сад

164

за срез пара1шнскп.*' На огинтинској њиви у Стубици од шест јутара
нађено је 150 ока кукуруза

I 1онис стоке у срезу параћинском из 1859. годнне затекао је село
Стубицу са следе1шм сточним фондом:

Село ( тубпца: коња преко 3 године - ајгира 2, кобила 26, коња
36, ждрсбади 11: бпкова преко године 8, волова 204, крава музара 98,
крава јаловпх 113, јунади испод године 56. телади испод године 86:
свиња - нерастова - преко два месеца 34, крмача преко два месеца 291,
вепрова преко два месеца 148, прасади 454: овапа - овнова преко једне
године 7/. оваца 2.253, јагњади 1.244: коза - јараца иреко једне годинс
16. коза преко једне године 731. јаради 400: магаради 5. ( уватне и
гојазне стоке - кошница 34.

I 'koiiomckii развој села Стубиџе последње две децеипје може да се
прати i! кроз статпстичке податке дате у попису становништва и пол>о-
прпврее из 1981. и 1991. године.

I 1рсма подацима из пописа 1981. годинс сточио благо села
Стубипе изгледало јс овако: 6 коња, 722 говеда, 1700 оваца, 2386
свиња, /163 разне живиие и 41 пчелиња кошница.

За наредних десет годииа сточнп фонд села се иостепено смањ-
ивао те је иа иописном пресеку из 1991. годпне изгледао овако:

Коња је нестало, говеда је бпло 363, овапа 1160, свнња 15/9 и
5207 комада живине.

Као пгго се може упоредити, по сви.м параметри.ма стубички
сточнп мал је мањн у односу на претходни попис, а пгго је последица
смањеног броја по.мопривредних домаћинстава у сслу, али и значајног
iioBeliaiba иол>опривредних и прик.мучних машина, којс на свој начин гов-
оре о степену унапређења обраде земл>ишта у ( тубици.

11ол>опривред1шци Стубице данас и.мају 291 трактор и 208 плуго-
ва, затим 13 тањирача, 144 дрл>ача, 2 самовезачице, 88 тракторских
приколица, 12 ко.мбајна, 1 берач кукуруза, 1 моторну вршалицу, 264
млина 'ieKiiliapa, 20 пумпи за наводњавање, 8 моторних прскалица и 3

аиарата за мужу крава.
Модернпзација и осавремењавање пол>опривредне производње уз

коришћење нових хемијскнх и заштитних средстава доприиели су и
повећању приноса по мерној јединиџп. Гако се просечни приноси
пшенице креКу одко 3.500 килограма, а кукуруза око 4000 килограма
по хектару. I 1риноси јечма се крећу око 3000, овса 1200, а сунџокрета
1700 килограма по хектару. Шећерна репа даје принос од 30.000 кило-

грама, луцерка 4.100, силажни кукуруз 1.600 килограма по хектару.
Главне повртарске бил>кс дају следеће прииосс: кромпир 10.000,

5.000, црни лук 8.100, пасул> 1.100, купус 10.000, парадајз 12.500,

паприка 12.600 килограма по хектару.
1 1ре.ма свим до сада реченим подацима Стубица спада у средње

развијено пол>оприврсдно село брдско-планинског типа, чији се пол>о-
привредни производи продају на пијацама у Ћуприји, затим у Параћину,

али и на пијацама у округу и ширем региону._________________________

29 Др Бранко I lepviiH'iiili. ГРАД ПАРАЋИН 1815. до 1915; Београд, 19/5. стр.

258.

30 Исто, стр. 259;

165

5.2. ЗАДРУГАРСТВО

Развој задругарства у Стубпци почињс средином прве половпне
овога века, односио у перноду између 1923. и 1925. < • r.ine. када се
формнра прва задруга, односио продавница мешовнте <’<•■■’••■. Задруга је
била смештена у куГш Милорада Савића, који јс био и iipt :i магационср
п продавац. Нсколико година касније задруга се сели у оиштинску
зграду, а 1930. године од средстава задругара из cv.i.i :г.;грађена је

посебна зграда за продавницу мешовите робе. Зна се да јс предузимач
и руководилац радова на овом објекту био Радојко Јовановић.

Задруга је по свој прилици испунила своју функцију јер је
побол>шала снабдевање грађана свим основним потрепштинама п
привукла велнки број задругара и улагача. Овакав облик задружног
удруживања одржао се све до 1949. године.

Крајем септембра 1949. годпне у Стубици је формпрана С ел>ачка
радна задруга колхозног тнпа, какву јс нова власт и пропагирала.
Задругу су формпрала 18 домаћинстава, а за првог прсдседника
Сел>ачке радне задруге "Јединство" изабран јс Станимир Радовановпћ.

Имовина новоформпране задруге се састоји од имовине задругара,
земл>ишта из земл>орадничког фонда и парцела чнји је власннк била
општина Стубица.

У години формирања задруга је располагала са четири запреге, две
коњске и две воловске. Касније је за задружне потребе добијен и трак-
тор, а први тракториста је био Уг.\>еша Ракић.

УГљеша Ракић Јездимир Миленковић
први тракториста први возач камиона

166

LIIto cc сточног фонда тпче колхозницн су имали неколико
приплоднпх крава и 50 оваиа.

Крајем 1952. годинс долази до расформиравања СРЗ
"Јединство". 1Гмовина се враћа задругарима, а друштвена имовина
прелазп у фонд општинскс земл>орадничке задруге. Од задруге остаје
само трговпи« ка организаппја. I одину дана касиијс на чело задругс
долази Душан Николић и задруга почиње да се бави осим трговпном, и
пол>опривр<*лии.м и другпм пословима корисним за село. 1 е годиис
почиње и огкуп по.мопривредних и шумских плодова.

LUiua.ia сељачке радне задру1е
Седамдесетих година задруга у Стубици приступа Радној органи-
зацији коопераната "7. јулп", која је требало да обједини интересе свих
пол>опривредника општине Параћин, али после неколико година
неуспешног пословања "7. јули се расиао и села су остала оез својих
задруга, међу њима и Стубица.

.167

5.3.3АНАТИ И ЗАНИМАЊА
(Порсђани по азбучном реду)

Стубичани познају и обавлају укупно 45 заната и занимања, а
највећи број њих су рудари, затим цементаши, трговци, аутопревозници,
аутомеханнчари, зидари ...

АБАЏИЈЕ-КРОЈАЧИ: Кројењем и шивењем одела од абе
(сукна) бавнли су се у почетку ретки појединци, више за своје и потребс
рођака, а касније и као професионалнп мајстори. Имена првпх абаџија
нажалост нису упамћена, али кројачким занатом у Стубшш су се бави-
ла и баве следећа лица: Станимир Степановић, Милован Радисавл>евић,
Стојадпн Марковии, Степан Танасковић, Милоје Стевановић,
Драгослав Радисавлевић, Јован Петровић, Драгослав Раденковић,
Нада Танасковић, Јаворка Стојадиновић, Даринка Савић, Станоје
Илић, Драган Филиповпћ и Милица Милетић.

Абаџије Сшубичке: Сшојадин Марковић. Јован Пешровић и Дра1и
Радисављевић

_ АУТОПРЕВОЗНИЦИ: Ово је једно од новијих занимања, које
се појавило последњих година са изградњом и развојем великих фабри-
ка у околини и повећањем укупног друштвеног производа, али и са
изградњом асфалтираних саобраћајница. У Стубици има велики број
168

власника камиона, односно аутопревозннка: Стојан Мијајловић, Бојан
Мијајловић, Горан Мијајловић, Љубомир Ж. Мијајловић, Славиша
Пстровић, Слободан Р. 1 Јетровић, I оплипа Радовановић, Ненад
Радовановпћ, Љуба Миленковпћ, Дејан Б. Јовановић, Миливоје Д.
Јовановић, 1 омпслав М. Вел>ковић, Бобан Вел>ковић, Велимир
Милснковић.Велимир Столић, Звонко Зувић, I оплица ћирковић,
Слободан I Iiiko.miIi, Велпслав Ивановпћ, Сретсн Радовановић,
Миладин I 1вановић, Горан Столић и Стојадин Сђилиповић.

ЛУТОМЕХЛН! 1ЧЛРИ: Нагла појава моторизације изазвала је
потребу -i мајсторима - аутомеханичарпма, који су своје знање стицале
у пригг*.цп:м чанатским школама у околним градовпма. Једним од најм-
лађпх чанимања у Стубици се баве: Драгомпр Филиповић, Љубомир
BvKiihi-r.nli. Бранислав Николић, Љубиша I 1иколић, Буцко
Радовановпћ.Спниша Ракић.Славиша Ћирковић, Радиша Милснковић
Јовипа Милепковић, Синиша Марковић, Драган Радовановић, Iоплпца
Обрадовпћ, Милан Милојевић, Саша Петровић, Бранислав
Марјановић, Зоран Ћирковић, Дејан Миленковић, Славко Мијајловнћ
(аутослектопчар) и Зораи Милојевпћ.

БЕРБЕРИ-ФРИЗЕРИ: Самоуки бербери су: Радосав
Мпленковић, Петронпјс Живановић, Милош Ивановић. Драгоје
Петровпћ, Светислав Марјановић, Милан Јовановић, Војислав
11етровић и Светислав I 1етровић.

I Иколовани фризери су: Славица Николнћ, Верппа Радовановић,
Драгапа Ћирковић, Славппа Радовановић и Марина Вукпћевић.

БУНЛРЦИЈЕ: Бунарџијски занат је један од најстаријпх уопште,
па и у Стубици. 1 1ајстарији бунарџија у овом селу је бпо Милисав
Милојевић. 11овремсно су копалн бунаре још и Ллскса Ћирковић,

Драгол>уб Милетић и Добривоје Милојевић.
БРАВЛРИ И МАШИНБРАВАРИ: Великн број мештана

Стубнце школовао се за браварске и машипбраварске послове, које су
обавл>али првенствено у Срабрици цемента ' Нови I 1оповац , у којој
>ади највећи број висококвалификованпх мајстора. Стубички бравари су:
Ианојло Радисављевић, Драгн Ракић, Радоје Ракић, Драгомир
овановић, Бранко Радисавл>евић, Драгиша Николић, Милован
Чиколић, Бранко Вукић, Душан Раднсавл>евнћ, Предраг Степановић,
Стојан Милснковић, Рашко I 1стровић, Миладин Нешић, Слободан
Нешић, Миле Пстровић, Мома Радовановић, Мнћа Миладиновић,
Костадин Милојковић и Милорад Милојевић.

ВАЉАРИ СУКНА: Стубичаии су се једини у околинп бавили
вал>ањем сукна у вал>авицама, поставл>еним дуж Црнице. 11овоизаткано

сукно сел>аци су доносили у вал>авице, и уз рабош као признаницу,
оставл>али га на вал>ан>е. Овај занат је изумро после Другог светског
оата, а њимс су се бавили: Радивоје Миленковић, Радојко Јовановић,
Милоје Јаблановић, Мика Јаблановић, Владислав Јаблановић, Радисав

Јаблановић и Станислав Јаблановић.
ВАТРОГАСЦИ: Ватрогасним занимањем се професионално

баве: Рашко Јаблановић и Драган Јовановић, школовани ватрогасци.
ВОДЕНИЧАРИ (МЛИНАРИ): Воденичарски занат спада у

старе стубичке занате. На средњем току Црнице, у клисуру, радило је

169

М.шнар по шраЈицији-ЈКиваЈин Јовановић-Бакин

нсколико воденица све до Другог свстског рата. Кад су стубпч!
водснице престале да мсл>у , народ је носио жито у забрсшке воденпн'
После рата појавл>ују се електрични млинови у селу, који и дана
опслужују не само село Стубицу већ и околна места. Власници водени
па II слектричних млинова су били а неки су и сада: Радојко Јованови1
и Вслимир Миловановић, Живадин Јовановић и Милош Job.ihobiiIi
Милоје Јовановић, Градибор Радовановић и Станоје Ракић.

ВОДОИНСТАЛАТЕРИ: Водоинсталатерски занат има тради
цију од тридссетак година и спада у нова занимања. Нзиме су се бав
или: Станисав Јаблановић, Станисав Илић и Лзубиша Милојковић.

ВРТАЛИЧАРИ (КОМБАЈНЕРИ): I Јшеница се у стара вре-

мена врла гажењем жнта на гувну. После тога дошлс су прве вршалппг
на парни, а затим и на тракторскн погон. Данас се жито врше комбајн
има. Вршаличари и комбајнери су: Радосав Вел>ковић, С танимпр
Степановић, Боривоје Степановић, Станисав Радовановић, Бранислав
Вел>ковнћ, Велибор Миленковић, Милован Лазаревић, Милан
Велжовић, Милован Ристић и Драгиша Милојковић.

ДОБОШАРИ: Добошари су били општннски службеници којп
су имали задатак да уз бубњање по добошу сакупе народ и обаесте га о
свим важећим одлукама и наредбама власти. Ишли су по селу и на свим
важнијим раскрсницама читали или усмено казивалп текст.11осле Другог
светског рата информисање грађана се обавл>ало путем разгласне стан-
ице, а касније и преко плаката излспљенпх на ударним местима у
селу.Добошарн су бнли: Мата Срећковић и Радојко Јовановпћ Лалче .

170

По1онски votuop за врша.шцу Боре Сшепановића

ДЕЛОВОЂЕ: Писмени сел>ацп гледали су да добију место дело-
вођс у општини, а тај посао cv обавл>а.\и: Новпца I Јоваковић Чича ,
Радован Милојевић и Влада Т 1опче".

ЕЛЕКТРИЧАРИ: После елсктрификације села, већи број
младих одлази у град да се школује за електрпчаре. Постајали су квал-
ификовани и висококвалификовани електричари. I о су: Чедомир
Николић, Мирко Николић, Радован Пирковић, Лзубомир
Радисавл>евић, Србољуб Миленковић, Драгол>уб Николић, Радиша
Вучковић, Јовица пирковић, Војан Радовановић, Бранко Радовановић,
Бане Радовановић, С лавиша Милојковић и Раде Милојевић.

ЗАВАРИВАЧИ: И занимање заваривача је нововременско.
Н)име се данас баве Ратко Петровић, Ранко Јовановић и Радомир

Јовановић.
ЗИДАРИ И ТЕСАРИ:Дунђерски занат је веома стар и у

Стубици има дугу традицију од првих дана досе.\>авања становника.
Зидарски и тесарски занат је цењен и дан данас у овом селу. Нзиме су
се бавилич Миливоје Миленковић, Драгоје Јаблановић, Драго.\>уб
Милојевић, Радомир Степановић, ( таноје СРилиповић, Милен
Ћирковић, Стојадин Радоваиовић, Станимир Марковић. Данас овим
послом се баве: Милосав Стојадиновић, Драгомпр Николић, Милосав
Радосављевић, Радосав Радисавлевић, С тојадин Илић, Петар
Милетић, Драгомир Јаблановић, Миодраг Миленковић, Радоје
Мијајловић, Алекса Бирковић, 11ико.\а Миленковић и Живојин
Јовановић.

171

КАЗАНЦИЈЕ: Пчење ракије је, такође, врло старо занимаих
Први казани су бнли непокретни, такозвани "кал>авпи , а касниу <
почели да се производе метални, покретни казани. Власник казаи
наплаћује ушур у ракији. Казанџијскн посао су обавл>али: I р<1ЛИ""|
Радовановић, Станко Лазаревић, Добривоје Ракић и Всмк \•<
Мијајловић, Милан Мијајловић, Чедомир Мијајловић, Мил.п
]аблановић, Бранислав Миловановић, Чедомир Радовановић, Велш
Милојевнћ, Бранислав Вел>ковић, Војислав Мплосавл>евић. Велими|
Миленковић, Триша Петровић, Милан Петровић, Миленко 1 lennili
Живадин Милошевић.

Живоша Пешровић са својим казаном
КРЕЧАРИ: Печен>ем кречног камена и правл>ењем креча бавили
су сеч Танасковић Боривоје и Станисав ВУкићевић.
КОЛАРИ: Најчувенија породица колара ie породппа
Таиасковића. Израдом кола бавили су се: Милан I анасковпћ и
Радом11р Танасковић.
КОВАЧИ: Ковачки занат је некада био на пени када су ковачн
ковали раонике, клепали будаке и мотике, израђивали металне делове ча
запрежна кола н вршили све друге услуге у вези са гвожђем и металом.
Ковачким занатом су се бавили: Станоје Радовановић. Радован
Радовановић, Радојко Радовнаовић, Боривоје Цветковић. Радиша
Цветковић и Светолик Илић.
172

Ра.нниш Pa.ioeanoenh у ceoioi ковачкој ра.тониин

КУРИРИ: KvpnpcKii позив cv вршили: Радојко Јовановић,
Милана Јовановић, Милан Нирковић, Душан Ивановић, Славиша
Стевановић и Браинслав Миленковић.

КАФЕЦ1 IJE (KOI1ОБАРИ): Драгомир Мнловановић,
Боривоје I анасковић, Стеиан 1 анасковић и Милан Милосавл>евић,
Драги Милосав.\>евић, Бранислав Марковић, Буди.мир Миловановић,
Милен Мијајловић. Стојадии Марковић "Цалин", Милан Јаблановић,
Велисав Михајловић, Војислав Миленковић, Браико Миленковић, Раде
Радисавл>евић и Раде Јаблановнћ, 1 анасковић 1leoojiiuia.

ЛИМАРИ: Лимарски занат је старо занимање и у Стубици нма
традицију. 1 Биме су хлеб стицалич Градибор Радовановпћ, I омислав
Петровић. Живота I [етровић и Стаиоје Милојевић.

МАШИНОВОЂЕ: I la прузи уског колосека Вавило-Спссвац
радили су као MauinnoBolje, док пруга иије укинута. Чедомир
Стојадиновић и Миладии Гшрковић.

МЕТАЛОСТРУГАРИ: Боривоје Радисав.\>евић и Мподраг
Нешић.

ОПАНЧАРИ (ОБУБЛРИ): Зорпца Јаблановић, Стојадин
Степановић, Миодраг Радисавл>евпћ, Милаи Радисавл>евић, Милован
Јовановић, Геиадије Радовановић, Милен I анасковић и Слободан
Петровић.

11ЕКАРИ: 1 1екарски занат у Стубици је новијег датума из разло-
га што је свака кућа за себе у прошлости месила и пекла хлеб. I ек од

173

Чувени опанчари JaC.uinoeuliu

недавно пекарски занат се пзучава у школама, а днплому пекара су стек-
ли: Владимир Иванови!1, Стојадин ћирковић, Божидар Аранђеловић,
Живота Радисавл>еви!1, Миладин Милованови!1, Чедомир Ракић,
Миодраг I lcTpoBiih, Сретен Николић и Михајло Нешнћ.

! IAACI ИЧАРИ: Лзубомир Ракпћ, Војкан Ракић, ( танимир
Степановић.

ПОТКИВАЧИ: У селу их зову албантини. I о је старо занимање
из времена док се стока још експлоатисала у свакодневном послу. Занат
изумирс, а њиме су се бавили: Стојадин Bv'ikobhIi, Милоје Вучковић,
Милорад Вучковић и Мнодраг Вучковнћ.

РИБАРИ: У атару села Стубице налази се и чувсни сисевачки
рибњак. У њему се гаји калифорнијска пастрмка за домаће потребе, али
и за извоз. Рибњак данас припада Риболовачком газдинству из
Београда и представл>а његов значајан извор прихода. Има укупно 13
базена, данас се сви користе само за узгајање познате америчкс врсте
рибе, која је и специјалитет хотела "Борје" у Сисевцу.

Рибарским занимањем су се бавили следећи Стубичанич Миладин
PaKiiti, Мнладин Радисавл>свић, Стојадин Мијајловић, Милосав
Мијајловић и Радивоје Вукићсвић.

174

РУДАР1 I: Рударско занимање на овом терену познато је још из
средњег века. када се на терену Кучајне јављају први руднипи. Рударе
у средњем веку документп спомпњу као рупаре, алн не постојп спис са
именима ирвих рудара. Рударским истражпвањпма у 19. и 20. веку и
отварањем нових окана. јавл>а се и иова потреба за рударпма. ( тубпчанп
се опреде.мују за ово заиимање због близиие рудиика v непосредиој
околппп < ела. ( тубички рудари су најпре копали руду у ( исевачком, а
онда и у < <њско.м руднику, Равиој реуи и Ресавини.

( :,ipii •тубпчки рудари су: Милосав Радовановић, Владимир Р.
Ст'>;<;дип'<1.;:1|. Сретен Б. Радисављевић, Станоје Б. Радисављевпћ,
Велпмнр \ 1илојевп1|, Стаиимир М. Атанасковић, Милан Ракић,
Св< гп< .<■: 1 IcTpoBiili, Радисав Аранђеловић. Милоје Аранђеловић,
Станик Мгл.1дпиови1|. Обрад Радисављевић, Владислав Радисављевић,
?1\иво')пп ,\i. (’.iBiili, Радомир Мплојевић, Драгомир Милојевпћ, Дсспот
Радо1’.ановп!|, ( танпсав Радоваиовпћ, Божидар Нирковић, Михајло
?Кивап<>вић. Борисав Атанасковић. Добривоје Атанасковић, Владпмпр

1 I.miIi, Mii.miIi Мијајловић, Стојадпн Гшрковић ...
У нослератном периоду када су се рударн такмнчили у ископавању

руде за назив хероја рада. следећп пример чувеиог А\ије ( npoaiiOBiiha,
и Стубипа је дала двојииу најбољих рудара, који су ушли у_ анале
рударства. Хероји рада. са својим сменама су постали: ( таноје
Мпладиновић и Владимир Радисав \>евнћ.

РУКОВАОЦИ ГРЛЂЕВИНСКИХ МАШИПА: Увођењем

новпх рударских и грађевинских машина, модериизовањем производње
v руднппима и Фабрипп пемеита обучавају се и првп руковаоин
грађевинских машина. I о суч Божидар Миленковић, Милисав
Николић, Милан Петровпћ, Божидар I leinnh, Триша Нетровић,
Мирослав Обрадовић. Мнодраг I 1иколић, ?1\ивадин Миленковић,
Владан C|)ii.\nnoBiih, Витомир Милојевић, Милан Мплојевић, ?1\ивадин
\lii|<ij.\<iBiih. Миловаи СРилиповић, ^Драгаи ?Ii. Јовановић и ( тојадин

Миловановић.
СТОЛАРИ: Владимир Стсфановић, Милун Петровић, Станоје

Гпнић, Никола Николић, Милош Радисав.\>евић, Боривоје Милетић.
СТРУГАРИ: Светолик Лазић, Слободан Стојадиновић,

Светолик I IcTpoBiih, Граде п Драган С. Петровић.
ТРГОВЦИ (И ПРОДАВЦИ РАЗНЕ РОБЕ): Милорад

Савић, Милосан Миладиновић, '11сдомир Радовановић, Матеја
?Кивадиновић, Стојадин Михајловић, Лзубиша Милојевић, Л>убинка
Нпколић, Ружииа Милојевић, Бранислав Златојевић, Раде
Радисав.\>евић, Родољуб Аранђеловић, Драгииа Вукићевић, Радојка н
Раша Миловановпћ, Бранко Радисављевић, I оран Раднсављевић,
Зоран Радовановић, Драгана Николић, Слађана Гшрковић, Радиуа
Нешић, Вериуа Мијајловић, Слађана Јовановнћ.^Миша Симић, I оран
Миленковип, Ненад Миленковић, Светлана Живадиновић, Синиша
?Кивадиновић, Здравкиуа Миленковић и Биљана Симовић.

ТВ МЕХЛНИ1ГЛРИ: Појавом телевизије шездесетих година

овог века већи бој младпх се од.\Ј’чује за занимање - тв механичара.
Данас неки од њих имају самосталну радњу, док други овај посао
обављају у предузећима. ГВ механичари из ( тубиуе су: Миодраг

175

ТВ механичар Ми.1ојевић-Грицко

Милојевић, Марко Стојадиновић, Миодраг Л). Величковић, 1 !<■(>• ji.
Пстровић, Ранко Ћирковнћ, Ненад Марковић и 1 омислав Марјан вг

ЋЕВАПЦИЈЕ: Специјалисти за месо на роштил>у, такочвап
ћсвапџије су: Слободан Радовановић и Радиша Вукић.

ФАРБАРИ-МОЛЕРИ: Молсрско-фарбарски занат обавл.,ц
Станимир Филиповић и I Јрока Филиповић.

ФОТОГРАФИ: Живота Марјановић, Бранко Марјаиови
Славомир Мнленковић п Милоје Радојевић.

ЦЕМЕНТАШИ: Занимање цементаш први пут је увсдеш
привреди овога краја у прошлом веку, односно са отварањем nj
Фабрике цемента у Поповиу 1897. године. Израдњом нове фачрш
1956, а нарочито са проширењем капацитста у Фабрици цеменга, I ! ■.
Поповац" појавл>ује се већа потреба за овпм занимањем. Из Стубш.
има велики број радника цементаша, али he овде бити наведсна hmi-i
само квалификованих и висококвалификованих цементаша. I о < >
Милић Милетић, Милоје Стевановић, Стојадин Јаблановић, Гомис \
Јаблановић, Милан Јовановић, Живота Петровић, Бранко Јаблановић
Радисав Јаблановић.

У новпје време на иницијативу Фабрике цемента ради се нови h.i
тавнн програм32 за образоваи>е цементашких кадрова у средњошколск.

32 Наставнн програм за образовање ученика у средњнм школама урађен је у Фабрнн,.

цемента у Поповцу.Аутор овог програма. који се прнмењивао на територНЈН 1 <1
Југославије. је аутор ове хронике. По том програму образовали су се следећн кадЈ- i .■

пекачн клинкера, м.хинари н руковаоци машнна за пуњење џакова цементом

176

центру v Параћину. I In том програму су образованп: Славиша
Јовановић, Родо.\>уб Mii.\chkobiiIi, Родо\>уб Heimili. ( лавко I leiinili,
Бранко I leTponiili. Миодраг I iiinili и Миро.\>уб PaKiili.

ЧУВАРИ ПОЛј.Л: Милосав Heiinili. Живојин Ми.\ети1|, Милан
Златојевић. Б.\аго|е 1 1етрови1|, f [ушан Милошевић, Јован Петровић,
Миладин liiipKonnli и Дибровије hnpKOBiili.

ШКОЛСКИ ПОСЛУЖИТЕЛјИ: Некада су се с почетка
разво|а школства v ' рби|и звали фомулуси, али се тај начив изгубио и
одомаћило се и зваи>е - школски пос.\ужите.\>. 1 ај посао су радилич
Добривоје Радивојеви11, Милка I ,адованови1|, Бурђа Илии, Боси.\>ка
Јованови1|, Ми.\>а Милошевић, Рада Петровпћ, Милипа I lemiili, Дила
Ми.\енковп11, 11ав.\е Миленковић и Чедомир Радисав.\>евии.

ШЕФОВИ МЕСНЕ К.ЛНЦЕЛАРИЈЕ: Радосав Николић,
Матеј Живадинови1|' 2Кивадин Ве.у>ковић, Аврам ( авиГ|, Зоран Biiiinh
и Бранкица Златојеви!1.

Прби тко.1овлни iiiiicniopu У/n.iuiceufi 1 niaHOic-.iu.'uip и l/emuli
Мио.граг- Meiiiii. locuiptj?ap
177

Из1радња Оута Стубица - ПоИобац

178

6. школство

6.1. ПОЧЕЦИ школствл

I Јарским указом - Хатишерифом из 1830. године, нзмеђу осталог,
Србима је дато право и па отвараи>с својих школа. Прва школа у
Параћину оворена 1833. године, а до 1936. године у ћупријском округу
отворене с још две школе у Свилајнцу п I'lvnpujn. I 1рва најближа школа
Стубичанима отворена је у Сењу 1839. године, коју су похађали п
стубички ђаци. Све до 1850. године у школама се вршило само описме-
њавањс, п нису постојали разреди, всћ само старији и млађи узраст.
Школовање нпје било обавезно, већ су кметови п полицијске власти
уписавали депу по селима, углавном пореклом из пмућнпЈИХ породица.
Тек 1850. уводи се други и трећп, а четвртп разред 1878. године.

11ема поузданих података које године стубичка деца полазе у
сењску основну школу. Можда је то 1844. година, пошто те године
начелпик среза параћинског обавештава окружно начелство у Ilvnpnjn
да he сва села која гравитирају школн у Сењу сносити у натури и новцу
трошкове за издржавање учитеља.

Из пописа броја ученика сењске школе из 1899. године види сс
нагло повећање броја ученика, што се сигурно може узети за годину када
стубичка деца првн пут крсћу на школовање. Женска деца у то време

нису похађала школу.
Развој школства уСрбији се прекпда од 1/15. до l/lo. годинс,

због I 1рвог свстског рата.
Стубичани први пут почињу да зидају своју школу 1911. годинс на

локапнји старе школс, у то време имање Јовановића, Изградња школс
није брзо напредовала јер наредне године почињу балкански ртови, а
мало затим и први велики светски рат.

Ио ослобођењу 1918. годннс Стубичани сс дају на посао да
заврше школску зграду и она је отворена за наставу 1919. године.
Школа је имала двс учионице п стан за учител>а. Први учители у школ-
ској 1919./20. годину били су Мир о Ивановић н Мнрко Павићевић.

Иову школу, порсд стубичке похађају и забрешка деца. Ова
четвороразредна школа у ( тубипи радила јс све до 1954. године.

Занимл>иво је рећи да је 1919. године уписано чак 105 детета, што
је занста много за једно село. Али одговор лежи у чињеници да много
генерације деце нису могле да се школују током балканскпх и Првог
свстског рата. I lo ослобођсњу сва та годишта се уписују у стубичку
школу. 11рви разред је имао два одељења. Једно од 56.ученика чинила
су годишта 1911. и 1912, а у друтом оделењу којс јс бројало 49 ученика,

179

стартовала су деца рођена од 1907. до 1910. године.
На крају школске године разред је завршило само 68 учснш-

девет их је понављало разред, док 28 уписаних уопштс нијс похађа'
школу. Успех је бно задовољвајући: 19 одличннх (од тога три учсниџ«-
врло добрих 32 (1 ученица) и добрих 17 ученика.

СПИСАК
ученика првог разреда основне школе првс школске 1919/1920. годин-

Први разрсд, прво одсљсње
а) Ученици из ссла Стубице
1. Аранђеловић Станоја Радомир, рођен 10.08.1912.
2. Атанасковић Милана Добривоје, рођен 20.07.1911.
3. Вељковић Станоја Радован, рођен 26.05.1911.
4. Живановић Миливоја Милан, рођен 2.07. 1911.
5. Ивановић Радојка Станица, рођена 9.10.1910.
6. Ивановић Радосава Светнслав, рођен 18.08.1912.
7. Илић Радојка Миливоје, рођен 1.10.1911.
8. Јаблановић Радосава Милоје, рођен 1.10.1911.
9.Јаблановић Радосава Светислав, рођсн 1.02.1910.
10. Јовановић Радосава Светислав, рођен.13.11.1910.
11. Јовановнћ Јерсмнје Радован, рођен, 11.07.1910.
12. Јовановић Милоја Чедомир, 1.02.1911.
13. Мнладиновић Милоша Станисав, рођен, 12.06.1910.
14. Миленковић Милоја Живка, рођсна 17.03.1912.
15. Миленковић Алексс Милорад, рођен 10.05.1910.
16. Милојевић Петронија Борисав, рођен 10.03.1912.
17. Мнлојевић Стевана Радосав, рођен 11.02.1912.
18. Милојковић Владимира Драгомир, рођсн 29.03.1910.
19. Милошевић Марка Видосава, рођсна 21.03.1911.
20. Михајловић Томе Ружица, рођена 9.12.1911.
21. Нешић Милана Миладин, рођсн 8.06.1911.
22. Нешић Мате Градибор, рођен 31.01.1912.
23. Николић Петра Радосав, рођен 15.03.1912.
24. Петковић Радосава Станисав, рођсн 26.02.1911.

25. Петровић Добривоја Мнлан, рођен 4.07.1911.
26. Радивојсвић Алексе Боривоје, рођсн 1.06.1912.
27. Радисавл>свић Андреје Радојко, рођсн 22.06.1912.
28. Радисављевић Радосава Обрад, рођсн 21.05.1912.
29. Радисављевић Јована Добривоје, рођен 14.11.1910.
30. Радисављевић Стевана Зорка, рођена 23.12.1911.
31. Радовановић Милосава Станисав, рођен 1.03.1911.
32. Радо ковић Радојка Мнлан, рођсн 30.01.1912.
33. Раки i Томе Милорад, рођен 8.11.1910.
34. Ракић Аранђела Миливоје, рођен 1.03.1912.
35. Савић Мнлорада Живојин, рођен 24.12.1913.
36. Станковић Мнлана Боривоје, рођсн 28.09.1910.
37.Стевановић Благоја Радисав, рођсн 2.09.1911.

180

38. Стевановић Радосава Станоје, рођен 26.04.1910.
39. Степановић Благоја Боривоје, рођен 6.07.1911.
40. Ћирковић Милосава Богоје, рођен 15.06.1911.

б) Учсници из села ЗабрсГс
41. Ђурђевић Драгутина I Гаталија, рођена 20.02.1911.

42. Јовановић Милена Радосав, рођен 1.09.1912.
43. Миленковић Станојла Раденко, рођен 28.01.1910.
44. Милековпћ Живојина Радосав, рођен 1.11.1911.
45. Милетић Л>убе Радосав, рођен 20.08.1910.
46. Милосавллвић Жике Милосав, рођен 1.06.1910.
47. Милошевић Радисава Милован, рођен 21.03.1910.

48. Милошевић Кадивке Деспот, рођен 4.06.1911.
49. Милутнновић Петра Милован, рођен 15.02.1911.
50. Никодијевић Стојадина Војислав, рођен 04.02.1912.
51. Раденковић Радована Милосав, рођсн 1.06.1910.
52. Радовановић Радена Босилка, рођена 1.09.1910.

53. Стајић Дамјана Спасоје, рођен 13.05.1911.
54. Томић Раденка Миливоје, рођен 8.05.1911.
55. Трифуновић Саве Ђорђнја, рођена 2.11.1911.

ц) Ученик из села Буљанс
56. Радисавллвић I Гавлије I радибор, рођен 1912.

1. иовембар 1919. Управител> школе
Стубица Мирко Ивановић

Први разред друго одељењс
а) Ученици из ссла Стубице:
1. Аранђеловић Михајла Мијодраг, роћен 8.08.1910.
2. Атанасковић Атанасије Михајло, рођен 7.01.1908.
3. Вукићевић Жнвадина Радисав, рођен 15.03.1910.
4. Вукићевић Аксентија Станисав. рођен 15.04.1909.
5. Вучковић Станоја Стојадин, рођен 18.04.1910.
6. Гинић Радосава Владимнр, рођен 7.04.1910.
7. Гиновић Јанићија Радивоје, рођен 1.04.1909.

8. Златојевић Миливоја Живка, рођсна 21.03.1910.
9. Ивановић Миливоја Милоје, рођен 22.06.1909.

10. Илић Алексе Живаи, рођен 10.10.1905.
11. Јаблановић Антонија Даница, рођсна 7.07.1910.
12. Јовановић Милије Милојко, рођен 13.05.1910.

13. Јовановнћ Радосава Рајко, рођен 6.02.1909.
14. Јовановић Милена Даринка, рођена 20.01.1907.
16. Михаиловић Радивоја Десанка, рођена 6.06.1910.
17. Нешић Димитрија Боривоје, рођен 2. 05. 1908.
18. Нешић Миладина Борика, рођена 2.08.1909.
19. Николић Миливоја Станоје, рођен 1.03.1909.
20. Обрадовић Живана Санија, рођена 24.04.1910.

181

21. Петровнћ Ђурђа Велимир, рођсн 30.03.1910.
22. Петровић Сретена Милева, рођена 2.11.1908.
23. Петровпћ Радована Живана, рођена 6.02.1910.
24. Раднсавл>евић Богдана Петар, рођен 2.04.1907
25. Радисавл>евић Андреје Радисав, рођен 31.01.1906.
26. Радовановић Милана Живадин, рођен 6.01.1909.
27. Радовановић Мплена Лазар, рођен 3.02.1902.
28. Радовановић Милоава Милић, рођен 28.10.1908.
29. Радовановић Владимира Драгомир, рођен 8.04.1910
30. Ракић Радосава Станисав, рођсн 1.06.1908.
31. Ракић Милана Милојко, рођен 1.02.1908.
32. Ракнћ Радомира Милана, рођсна 12.10.1909.
33. Станојевић Благоја Живоје, рођен 1.05.1908.
34. Степановић Раднвоја Божидар, рођен 15.01.1910.
35. Стојадиновић Раденка Милика, рођена 5.05.1910.
36. СРилнповић Станоја Владимир, рођен 3.11.1908.

Учсници из села Забрега
37. Ђорђсвић Драгутина Велимир, рођсн 9.03.1909.
38. Ђукић Милосава Милан, рођсн 1Č.09.1909.
39. Јанковић Л>убе Злата, рођена 13.10.1909.
40. Јоцић Жике Радош, рођен 1.11.1907.
41. Миленковнћ Жике Радован, рођен 9.11.1909.
42. Милетић Антонија Радисав, рођен 29.04.1910.
43. Милосавл>евић Владимира Вел>ко, рођсн 3.06.1908.
44. Милошевић Милена Жнвоје, рођен 12.01.1910.
45. Милошевић Станимира Станимир, рођсн 1.03.1910.
46. Никодијевпћ Милена Милан, рођен 8.09.1909.
47. Тодоровић Мнладина Богол>уб, рођен 11.02.1910.
48. Тодоровић Антоније Радснко, рођен 1.02.1910.
49. Томип Светозара Милнја, рођен 20.09.1908.

1. новембар 1919.
Стубица

Дана 22. јуна 1920. године, одржан је испит. Било је на поч
86 ученика и 18 ученица, а додел>ен је у току године још један уч
Свега уисаних 105.

Похађало школу и на крају године је било 73 ученика и 4 учен.
свега 77.

Прелазе у старијн разред 64 учеиика и 4 ученице, а по успех.
- одличннх........ 16 ученика и 3 ученице
- врлодобрих... 31 ученик и 1 ученица
- добрих........... 17 ученика
- слабих (понавл>ају) — 9 ученика

11редсед.ц
Милан Ј. Михајловић. учш.

182

Прсглед броја учсника од 1919. до 1946. годнпе

Школска I II 111 IV укупно Учитељи
година разред разред разред разред
105 Миро Павићевић
1919'20 105 - - - Мирко Ивановић
-
1920/21 32 73 - ? 105 Тихомир ђорђевић
Олга ђорђевић
1921/22 44 ? 51 36
31 9 Тихомир ђорђевић
1922/23 47 33 28 10 Олга ђорђевић
11
1923'24 36 51 46 8 144 Тихомир ђорђевић
4 Олга ђорђевић
1924/25 14 29 28 2
3 164 ђорђе Новаковић
1925/26 21 24 30 34 Милан СтаноЈловић

1926'27 53 23 28 81 Рикард Мариновић
Олга Tpaj ковић___
1927/28 61 22 28
86 Рикард Мариновић
1928/29 44 34 5 Олга ТраЈковић

1929/30 I 53 30 34 112 Рикард Мариновић
Олга Трајковић
1930.31 109 20 32
115 Бранко Пауновић
1931/32 130 65 21 33 Босиљка Пауновић

1932'33 75 52 49 11 85 Бранко Пауновић
Босиљка Пауновић

120 Бранко Пауновић
Босиљка Пауновић

195 Бранко Пауновић
Босиљка Пауновић
Гаљеб Квјатковски

249 Бранко Пауновић
Босиљка Пауновић
Гаљеб Квјатковски

187 Бранко Пауновић
Босиљка Пауновић
Гаљеб Квјатковски

183

Школска 1 U Ш IV укупно Учитељи
година разред разред разред разред 213
1933/34 212 Бранко Пауновић
72 44 51 46 192 Босиљка Пауновић
1934/35 7 Бран-'.o Пауновић
55 55 44 48 184 Босиљка Пауновић
1935/36 188 Бранко Пауновић
59 46 48 39 207 Босиљка Пауновић
1936/37 Бранко Пауновић
66 41 ? 46 219 Бссиљка Пауновић
1937/38 Бранко Пауновић
1938/39 68 46 37 33 226 Босиљка Пауновић
Бранко Пауновић
1939/40 59 55 51 23 232 Босиљка Пауновић
185 Миодраг
72 45 61 29 207 Нешковић
220 Душан
1940/41 87 36 48 48 Милосављевић
Душан
1941/42 96 32 45 53 Милосављевић
Љубинка
1942/43 119 34 39 40 Милосављевић
1943/44 102 34 24 25 Новак Бојић
1944/45 91 55 35 26 Радмила
1945/46 116 42 33 29 Милосављевић
Новак Бојић
1946/47 ? 52 30 ? Јулија Шарић
Новак Бојић
Јулија Шарић
Новак Бојић
Милица Бојић
Новак Бојић
Негосава
Стојановић
Братислава
Димитријевић
Негосава
Стојановић
Братислава
Димитријевић

1946. Iojuhc формиран je аналфабетски течај oj 15 полазника.
Течај су водиле учитељице: Helocaea Стојановић и Братислава

Димитријевић

184

Од 1919. до 1946. године кроз стубичку школу прошло укупно 24
учитеља, који су образовали 27 генерација стубичких ђака. У то време
учитељи су били лучоноше знања и уживали високо поигговањс мепггана.

Шко.кка 1933/34. године
Учитељи Бранко и Босиљка Пауновић са својим ђацима испред

старе tuKo.ie
После рата село се интензивније развија и увећава, а упоредо са
тим јавља се и потреба за проширењем школског простора. .Beh 1948.
године почиње да се зида нова школска зграда на данашњој локацији,
односно на имању Филиповића. Градња траје до 1954. године када се
деца пресељавају из старе школе у нову зграду. Истовремено се форми-
§а шестогодишња школа и уписују се, први пут, ђаци у пети разред.
'читељски кадар из старе школе - Оливера и Александар Ђорђевић, се
увећава за још 4 учител>а: Селимир Милосављевић, Србољуб Пужић,
Сава Јанковић и Мнодраг Гасић, који постаје и управитељ школе. После
две године, односо школске 1956/57. године, шестогодишња школа пре-
раста у осмогодишњу и таква наставља рад.

185

Први ilctuu
разред

шестогодишше
шкоде 1954.i.

За стубичку школу, два учитеља су посебно значајна. 1 1рвп ir
Бранко Пауновип, који је са женом Босиљком извео 13 гснерлци|а
стубичке деце.

Други је Мнодраг Гасић, рођен 1931.
године у Призрену, где је 1951. године
завршпо учитељску школу. Године 1954.
долази у Стубнцу и исте године постаје
управитељ новоформнране шестогодншњс, а
затим и осмогодишње школе.

Осим послова око организовања нас-
таве, први дпректор Миодраг I асић дао је
велики допринос у формпрању прве ђачкс
задруге, која је имала п своју економпју код
старс школс и своју продавницу. Прва ђачка
задруга радила је врло отежаним условпма, а
главно "превозно" средство је било школско

186

Наставничкн кадар из 1957. јодине

Насшавнички кадар из 1958. 1одине

187

магаре, које је понекад служило и наставницима да скратс пуг до
Поповца и назад.

Миодраг Тасић је дао велики лични допринос и у културном
развоју села после рата. Најзаслужнији је за формирање Културно-уме г -
ничког друштва, Црвеног крста и других облика активности у селу. Г»и
је у то време и један од активнијих друштвено-политичких радника.

Данас школа у Стубици има осам разрсда са по једним одел>сњем
1. разред 18 ученика
2. разред 13 ученика
3. разред 2 ученика
4. разред 19 ученика
5. разред 18 ученика
6. разред 16 ученика
7. разред 16 ученика
8. разред 18 ученика

укупно:141 ученик

Школску 1995/96. завршило јс 137 ученика, један ученнк пон-
авл>а разред, а три ученика су се одселила у току године.

ПОСТИГНУТ ЈЕ СЛЕДЕЋИ УСПЕХ

- Одличних 40 уч. 38,9%
- Врло добрих 49 35,51%
- добрих 39
- Довол>них 9 6,52%

Д2ЖЛ£^ПРЕ^МЕТА НА НАСТАВНИКЕ - ОД1IOC-
1Н9О95/П96Р.ОГСОВДЕИТННИИПРРАЕДДНавИДЦИи УКООЈ.ШИ . СУУСТУУБШИКЦОИЛСКОЈ

Од првог до четвртог разреда
о' Црви РазРеД; " Весна Бетић, нас. разр. наставс Параћин
—• ДРУЈ'и разред: - Светлана Ивановић, наст.р.наст. Стубица
д' РазРеД: " Весна Ивковић, наст. разр. наст. Поповац
_ Четврти разред - Слободан Танасковић, нас. разр.наст.
Стубнца

Од петог до осмог разреда:
^Рпски. Језик - Силвана Свилар, наст. разр. наст. Параћин

"• РУСКН Језик - Станисав Сврзић, наставник Поповац
3. Математика - Живадин Миленковић, наставник Стубиџа
4- Биологија, прерада воћа и поврћа - Виолета Чабрић, професор
IЈараћин
5. Историја, географија - Радмила Сврзић, наставник Поповац
6. Физика, Техничко образовање - Андреја Алексић, наставник
Поповац

188

Чешвршн разред 1996. Јодине

Заврши.ш ос.чо/одишњу шко. iy 1996. године

189

7. Физичко васпитање - Анђелка Илић, професор l lapaliHH
8. Хемија - Јабланка Јанићијевић, наставник Бошњане
9. Музичка култура - Драгослав Николић, наставнпк ,v|,!
У* 1£). Ликовна култура - Вера Рундек, наставник Г1оповац
ПОВЕРЕНИК ШКОЛЕ У СТУБИЦИ:
Слободан Танасковић Стубица
ДИРЕКТОР ШКОЛЕ: Станисав Радовановић I lapahnii
Наредне школске 1996/97. године, у првом разреду биће vnucau-
генерација рођена 1989. године, - 26 ученпка.
Према незваничним подацима нареднпх година . број деце
повећава тако да ће се вероватно поновити пракса да у једном разре.г.
буду два одел>ења.

При осмо1одишњој школи ради одељење предшкодске деце

190

Успсх учспика стубичкс школс у школској 1995/96. - годнни

Нрвн разред - (гснсрација 1988.)

1. - BvKiiheHiili П. Марко - одличан
2. - BvhkobiiIi М. I оран - добар
3. - l'iiinih Р. Слободан - врло добар
4. - Иванови11 М. ?1лел>ко - одличан
5. - I1ли11 С. Велпбор - одличан
6. - Јаблановпћ Д. 1 оран - одличан
7. - М11ладинови1| Л>. Здравко - врло добар
8. - Мнленковић С. Марко - врло добар
9. - Милети1| М. Бојан - врло добар
10. - Михајлови11 В. ( petiKO - добар
11. - I lemnli Б. Марко - врло добар
12. - I leTpoBiih М. Александар - врло добар
13. - I leTpoinili С. 11еман>а - добар
14. -РадовановиГ| С. Александар-врло добар
15. - Радовановић Н. ( андра - одхпчан
16. - Ракић С. Дијана - одличан
17. - Cto.miIi Г. Марко - одхпчан
18. - Филнповић Г. Марина - исписана

Одел>енски старешпна
Весна Бетић, наставнпк

разредне наставе

Други разред - (геисрација 1987.)

1. - Вел»ковп11 Т. Саша - добар
2. - Јаблановпћ Р. Александар - врло добар
3. - Јаблановић Р. Ирена - врло добар
4. - Миладиновпћ Л>. Јелена - одличан
5. - Мнленковић М. Никола - врло добар
6. - 11етрови1| М. Емина - добар
7. - 1 leTpoBiih Д. Јелена - врло добар
8. - Г1отрови11 С. Мирјана - врло добар
9. - Радивојеви!! М. Јелена - одлпчан
10. - Радисавлевпћ М. Ана - одличан
11. - Радовановпћ Н. С лађаи - одличан
12. - Ракић М. Марко - добар
13. - Стеванови1| Р. I Јредраг - добар

одеденски старешина
Светлана Ивановић
наст. разр. наставе

191

Трећи разред - (гспсрацнја 1986.)

1. - Всличковић М. Катарина - добар
2. - Всл>ковић С. Тања - одличан
3. - Гннић Р. Светлана - одличан
4. - Ивановнћ Н. Марија - одличан
5. - Јовановић Б. Горан - одличан
6. - Јовановић Р. Зорица - врло добар
7. - Лазарсвић М. Дарко - добар
8. - Милојевић С. Данијел - добар
9. - Милојевић Ж. Дејан - врло добар
10. - Миленковић Б. Марко - добар
11. - Милетић С. Марија - добар
12. - Николић Л>. Драгана - довол>ан
13. - Нешић М. Силван а - одличан
14. - Пстровић М. Даиијел - добар
15. - Петровић М. Јелена - одличан
16. - Радисавл>евић М. Игор - одличан
17. - Радовановнћ 3. Маја - одличан
18. - Радовановић М. Никола - довол>ан
19. - Ракић С. Даиијел - добар
20. -Стевановпћ С. Даница - врло добар
21. -Степановић П. Маријана - одличан
22. - Филиповић С. Славица - врло добар
23. - Цветковић Р. Владица - довол>ан

одел>енски старешина
Весна Ивковић

наст. разр. наставе

Чстврти разред - (генерацнја 1985.)

1. - Илић С. Веселинка - одличан
2. - Јаблановић Р. Далибор - одличан
3. - Јовановић Б. Славиша - одличан
4. - Лазаревић М. Јелена - врло добар
5. - Мијајловић Р. Драгана - добар
6. - Миленковић С. Анита - добар
7. - Милошевић С. Данијела - добар
8. - Милошевић Н. Иван - добар
9. - Михајловић П. Марко - добар
10. - Николић Т. Малиша - врло добар
11. - Петровић Д. Иван - добар
12. - Петровић С. Тијана - врло добар
13. - Радивојсвић М. Марија - одличан
14. - Радисавл>свић Б. Данијел - довољан
15. - Радовановић М. Ивана - врло добар
16. - Радовановић Т. Маринела - врло добар
17. - Ракић М. Дарко - одличан

192

18. - Филиповић Г. Ивана - псписана
19. - Цветковић С. Срђан - добар

Одел>енски старешина
Слободан Ганаскови!!,

наст. разр. наставе

Пети разред - (генерапија 1984.)

1. - Јаблановић М. Дејан - недовољан
2. - Лазареви1| М. Данијела - одличан
3. - Мијајлови11 М. Борко - добар
4. - Мијајлови1| Р. Данијела - врло добар
5. - Мијајловић Л>. Драган - добар
6. - Миленковић С. Алсксандар - добар
7. - Миленковић Р. Марина - добар
8. - Милетнћ В. Владан - одличан
9. - Милстн11 М. Драган - одлнчан
10. - Милошевић Н. Ивана - врло дооар
11. - Heiiinli С. Саша - добар
12. - Петровић Д. Ивана - одличан
13. - Радојковић I. Игор - дово.х>ан
14. - Ракић М. Бобан - врло добар
15. - Танасковпћ С. Даиијел - добар
16. - Ћирковнћ Д. I Јенад - довољан^
17. - Филиповић С. С ан>а - врло добар
18. - Стојадиновић С. Мплена - исписана

одел>енскн старешина
Илнћ Лнђелка

професор физ. васпитања

Шести разред - (генерација 1983.)

1. - Вукићевић П. Далнбор - одличан
2. - Илнћ С. Гордана - одличан^
3. - Илнћ Т. Данијела - врл. добар
4. - Јаблановпћ Р. Моника - врло добар
5. - Златојевић Б. Јелена - врло добар
6. - Миленковић Б. Милијана - врло добар
7. - Мнлошевић С. Данијел - одличан
8. - Михајловић 1 I Марија - врло добар
9. - Петровпћ Ж. Милена - одличан
10. - Ракић Р. Ма.мпна - врло добра
11. - Раки11 Р. Станиша - врло добар
12. - Радисављевић М. Весна - одличан
13. - Радпсавлевић Б. Далибор - добар

193

14. Радовановпћ У. Радинка - добар
15. Танасковнћ С. Данијела - одличан
16. - Филиповић Р. Иван - врло добар

одел>енски старешина
Силвана Свилар

наст. разр. наставе

Седмп разред - (генераиија 1982.)

I. - Вел>ковић М. Малпша - добар

4вановић Н. Драгана - одличан
з’ . аблановић С. Саша - добар

4. Иилојевић В. Владан - добар

5. Иилојевић С. Игор - добар

6. Иилојевић М. Саша - врло добар

7. Чешип С. Сања - добар

8. Тетровић М. Данијела - врло добар

9. -^адисавл>евић Р. Бил>ана - одличан

10 ■ Ракић М. _Ј_а_сн__а - _в_р_л_о__д_о_б_арr

II. --■ СССииибббииинннооовввииићћћ СББ... ВММлииаллднипццмааир-- -ддоодббоаабрра^р
12.

13. - Стевановић С. Милица - добар

14. - 1 одоровић М. Саша - врло добар

15. Ћнрковић Н. Маја - врло добар

16. - Цветковић Р. Славица - добар

одел>енски старсшина
Андреја Алексић
наставник

Осмп разред - (генерација 1981.)

1. - Вукићевић П. Данијела - врло добар
2. - Јовановић Р. Зоран - одличан
3. - Марковић Н. Горан - врло добар
4. - Мијајловић Ј\з. Далибор - одличан
5. - Милојевић Т. Ивана - врло добар
6. - Милојевић Б. Драган - добар
7. - Миленковић Ж. Драган - врло добар
8. - Милетнћ М. Драган - добар
9. - Николић С. Дарко - довољан
10. - Николић Ј\з. Душица - врло добар
11. - 1 1етровић С. Драгана - врло добар
12. - Петровић Ж. Јелена - одличан
13. - Радовановић Л. Дејан - довољан
14. - Радовановић С. Саша - врло добар

194

15. - Ракић М. Весна - врло добар
16. - Сибиновић Б. Јелена - врло добар
17. - Стојадиновић М. Иван - врло добар
18. - Филиповић М. Златко - доволаан

одсл>енски старешина
Живадин Милснковић

наставник

195

ПРВИ ШКОЛОВАНИ СТУБИЧАНИ

Будући, да је Стубина локацијски удал>ена од места у којима
радиле Средње школе, узимајући у обзир и схватањс, да дсџу, 'ii
заврше основну школу, треба усмеравати на ување стоке, као и неч
тоЈање бнло каквих путева, Стубичани нису наставл>али дал>е школ
вање. Ипак, негде после Првог светског рата одлучује се прпо детс
настави дал>е усавршавање. Стубичанка Никосава Обрадовић, упис •
гимназију у Пуприји и завршава малу матуру. Имајући у впду да
женско дете, то је за оне прилике представл>ало изузетак. Нажало
1 Јикосава je брзо умрла и није стигла да се дал>е школујс.

Живадин Вељковић, дуГосо
дишн>и шеф месне канцедари
први стубичанин са завршен

великом машуром реадне
1имназије

За време Другог светског рата само се један ученик из сс

одлучује за упис.у реалну гимназију у Ћуприји. Био је то Живадии

ел>ковип, који је уједно н први Стубнчанин који је завршио велш
матуру.
'r

Након ослобођења Земл>е 1946. године у ћупријску гимнази;

полази друга генерација стубичких ђака: Мијајловић В. Miiaci
Николић Р. Миодраг, Радисавл>евић Р. Милун и Радисавл>евић !\

илан. Иза ових следи плејада Стубичана који се дал>е школују. 1 i

основу прикупљених података, у ситуацији смо да наведемо пмена сви

оних који су завршили било коју средњу, вишу и високу школу, уз изви
њење уколико смо неког испустили да упишемо.

Факултете су завршили:

1. Медицпнски факултет:

1. Ћанасковић (Борпвоја) Бранко
2. Петровић (Милана) Миланија

3. Јаблановић (Бранка) Слађана

196

Доктор Бранко Танасковић први сшубичанин са факулшешском
дипломом. Данас је управник болнице у Параћину.

2. Стоматолошкн факултет:
1. Гиннћ (Станоја) Драгиша

3. Електротехннчки факултет:

1. Стојадиновић (Миодрага) Томислав
2. Радисављевић (Лзубомира) Радиша
3. Јовановић (Видана) Славииа

4. Машннскн факултет:

1. Миловановић (Радисава) Милоје
2. Радисављевић (Животе) Петар

5. Грађевинскн факултет:
1. Лазаревић (Драгише) Небојиша и магистар техн. наука

6. Геолошкн факултет
1. Ракић (Раке) Раде
асистент на факултету

7. Факултет организационих наука:
1. Николић (Радосава) Миодраг

8. Економски факултет:

1. Милетић (Боривоја) Виолета
2. Радисављевић (Радосава) Миланка

9. Војна академнја:

1. Обрадовић (Милоја) Драган
2. Стајић (Стевана) Добрица

197

10. Графички факултет:
1. Миладиновић (Велисава) Лзубиша

11. Педагошки факултет

1. Гинић (Светомира) Радоје

12. Ликовиа академија:
1. Радисавл>евић (Лзубомира) Томислав и магистар инд. дизајн

13. Технолошки факултет:
1. Радовановић (Станнмира) Милоје

2. Ракић (Угллше) Славол>уб
3. Петровнп (Драгол>уба) Жнвка

Више школе су завршиди:

1. Виша машинска школа
1. Николић (Станисава) Божидар
2. Живадиновић (Станимира) Мирјана

3. Живадиновнћ (Лзубивоја) Синиша

2. Внша педагошка школа

1. Миловановић (Будимира) Радомир (математика)
2. Обрадовић (Станисава) Бранислав - (математика)
3. Миленковић (Стојана) Живадин - математика

3. Виша хемијско-технолошка школа

1. Миленковић (Стојана) Боривоје
2. Јовановић (Драгослава) Бранко
3. Радисавл>евип (Витомира) Раде

4. Виша финанснјска школа
1. Ракић (Живојина) Лепосава
2. Ракић (Стојадина) Радмила

5. Виша медицинска школа
1. Милошевић (Бранислава) Милијана
2. Ракић (Чедомира) Светлана

6. Виша школа за унутрашње послове

1. Милојевић (Радована) Драгослав
2. Ракић (Божидара) Слободан
3. Јовановић (Милана) Слободан

7. Виша електротехннчка школа
1. Милошевић (Миле) Радиша

8. Виша школа заштите на раду
1. Нешић (Аранђела) Драгослав

198

9. Biiiiia школа за оргапизацију рада
1. Ивановић (Радомира) Миодраг

10. Вшпа управна школа
1. Степановић (Станимира) Радосав
2. Нешић (Аранђела) Миладпн

11. Виша економско-комсрпијална школа

1. Савић (Мплоја) Мирјана
2. Мијајловнћ (Стојадина) Синнша

12. Виша ватрогасна школа

1. Ивановић (Божидара) Стојадин

Средњс школе су завршили:

1. Гимназнја
1. Вељковић Р. Живадин

2. Вељковић Ж, Ковиљка
3. Вељковић Ж. Смиљка
4. Вељковић Ж. Босиљка
5. Јаблановић Г. Рашко
6. Николић М. Слободанка
7. Радисављевић Ж. Мића
8. Радисављевић Р. Радиша

2. Мсдипинска школа:
1. Јовановић Б. Саша
2. Јовановић Р. Летица
3. Миловановић М. Биљана
4. Миловановић М. Снежана
5. Миладиновић Д. Славииа
6. Николић В. Мирјана
7. Радисављсвић Р. Милун
8. Стајић С. Александар
9. Стојадиновић М. Свстлана
10. Симоновић М. Маја.

3. Машинско-тсхничка школа:
1. Милошевић Б. Милован

2. Живановић М. Томислав
3. Петровић Ж. Гома
4. Петровић Г. Саша
5. Радисављевић М. Бранко
6. Радпсављевић Д. Миладин

199

4. Електротехничка школа:
1. Милојевнћ Р. Раде

2. Петровнћ Ј. Бранко
3. Раднсавл>евић Б. Гордана
4. Радисавл>евић Б. Горан

5. Средња рударска школа:
1. Миленковип Б. Мића
2. Миловановић М. Топлица

3. Милошсвић М. Благоје
4. Радовановић М. Бојан

6. Средња шумарска школа:
1. Ивановић М. Мподраг

2. Илић С. Радиша
3. Марковић Б. Славиша
4. Милутиновић Б. Србин
5. Петровић С. Славиша
6. Стојић Ч. Неша

7. Полопрнвредна школа
1. Милетић М. Јаворка
2. Миленковић Б. Момир
3. Радисавл>евић Д. Мирко

8. Средња економска школа:

1. Јовановић М. Томислав
2. Златојевић Б. Бранкица
3. Миленковић В. Бранко
4. Миленковић Ж. Нена
5. Нешић М. Лзилана
6. Радовановић Сретен
7. Радисавл>евић Славица
8. Ристић М. Милица

9. Средња встеринарска школа:
1. Савић Р. Бојан
2. Снмоновић М. предраг

10. Учитељска школа
1. Радисављевић В. Живка

2. Танасковић Р. Раде

11. Средња школа - хидраулика

1. Радисављевнћ М. Радиша
2. Стојаднновић М. Драгол>уб

200

12. Срсдња графичка школа
1. Рнстић Милан

2. Миладиновић Радиша
3. Срилиповић Стојадин
4. I [етровић Предраг
5. Радовановић Нада
6. Милосављевић Славица
7. Мијајловић 1 оплица
8. Танасковић Славиша
9. Мијајловић Радиша
10. 1[етровић Гордана
11. Caeiih Слаћана
12. Недељковић Драгица
13. Аранђеловић Благица

13. Средња школа унутрашњнх послоа
1. Радовановић Д. Родољуб
2. Вучковић М. Јаков
3. Вучковић Р. I Јрвослав
4. Миловановић М. I омислав
5. Ћирковић Д. Бранко
6. Јовановић М. Живојин

14. Средња журналистнчка школа

1. Радисављевић Р. Радпша

.^убшиа Mu.iajuHoeuh Топ.шуа Mujaj.ioeuh

Пружи.ш су нессбичну uo.uoh око шшампања Хронике ce.ia

20 1



7. ЗДРАВСТВО

7.1. ЗДРАВСТЕНА КУЛТУРА ПОДТУРЦИМА

За све време турске владавине у Србији није било организоване
медицинске ни фармацијске помоћи од стране државе, у савременом
схватању тог појма, већ је развој медицине у српском народу текао
самоиницнјативно и спонтано, преко надрилекара, травара, врачара, али
и преко калуђера и свештеника који су, будући писмени л>уди, преписи-
вали знања из медицинс и рецепте за справл>ање лекова у књиге, такоз-
ване, лекаруше. Лекаруше су се чувале по манастирима, алп и код поје-
динаца и садржавале су углавном емпиријска знања из медицине
наслЛјена од Грка, Римл>ана, Арапа и Византинаца, али и знања из
српске средњевековне медицине. I о огромно благо сакупио је и систем-
атизовао др Јаша Роман у књизи Југословенска библиографија лекаруша
и народних медицинских рукописа.

Лекови п сировине за лскове у Србији су стизали трговачким
каналима бсз икакве контроле, а турска држава није имала баш никакав
увид у здравствено стање народа, које је једноставно нпје ни интересо-
вало. Препуштен сам себи, народ се сналазио како је знао и умео.
Народни видари су били на цсни, често су морали да раде илегално и
без знања турске власти, а мсдицинско сзнање је преношено с колена на
колено, с генерације на генерацију. Оваква пракса сачувала се и до
данашњег дана и готово у сваком селу постоје куће које по традицији
помажу болесним л>удима.

Ни почетком 19. века, када васкрсава српска држава, није донео
велике промене у здравствсној култури народа. Свака радња је могла да
држи или справл>а лекове, по сопственој рецептури, а продаје хемпјске и
отровне материје, а у улози лекара јавл>а.\и су се чак и трговци, бербери
и друге варошкс занатлије.

За девет година свог војевања Карађорђе није могао ништа да
учини на плану здравственог просвећпвања народа, јер су и њему ретко
долазили физикуси пз Аустрије и Мађарске.

У аутономној државици бившег београдског пашалука, Милош је
већ имао могућости да почне са увођењем савремсне медицинске праксе
по угледу на европске државе, напре доводећи лекаре - физикусе са
стране, а потом и школујући српске медикусе.

203

7.2. ЗДРАВСТВЕНА КУЛТУРА У 19. ВЕКУ У
ПОМОРАВЉУ

Указом од 21. августа 1839. годинс, односно I 1А( -
ТАВЉАЊЕМ ЗА ОКРУШНЕ ЛЕКАРЕ И ФИЗИКУСЕ"”,
како се у оригиналу зове овај документ, за првог окружног физпкуса у
Јагодини постављен је др КарлоБслони. Он је имао надлежност над сва
три округа: јагодинским, ћупријским и параинским и практпчо је био
први савремени лекар који јс по европском медиипнском iu куству лечио
и Стубичане онога времсна. Значп први и најближп лекар за (. тубичане
био је удал>ен на тридесет киломстара од њиховог села.

Петровић Милан први санитстс
ки радник из ce.ia. Пензионисан
као бодничар у Ћупријској бодни
ци.

Услови за лсчење Стубичана и мештана свих околних села,
побол>шали су се када је 1844. године у ћупријски округ за окружног
физикуса дошао др Јован Димитријевић. Нажалост, он је убрзо умро,
октобра 1845. године, а заменио ra је Григорије Рибаков, познати
емпирик, лекар без дипломе. Након годину дана Стубичани су могли да
потраже лекарску помоћ од Димитрија Капариса, који се неколико год-
ина морао борити и против говеђе куге у овом крају. У то времс лекари
су на медицинском факултету у Бечу слушали и предмет ветернну, а
према поменутом указу из 1839. године, били су обавезни да дају и вет-
еринарске услуге.

Када је 1861. године Параћин добио свог окружног физикуса
Јована ибера, патрона хирургије, народу из околине је било знатно лакше
да дође до лекара.

Према извештајима окружних физикуса, здравсвена култура у
Поморавл>у у 19. веку се знатно поправила у односу на 18. и раније
векове. Јавни објекти се држе чисто и контролишу од стране власти, а
кафане и механе одржавају потребан минимум хигијене за јавне путнике

33 Др Мр пх Војислав Марјановић: Здравствена култура Параћина у 19. веку,
Параћин, 1975. Стр. 44.

204