Aleksandar Andric - Istorija Srba srednji vek

150 ИСТОРИЈА СРБА – СРЕДЊИ ВЕК

хиљаде породица). Словенска (српска) имена преовладавају у повељи.
Код имена места (топонима) више од половине је настало из словен-
ског језика. Код имена особа око девет десетина пописаних имало је
словенска имена. Словенска имена су била бројнија и међу влашким
породицама на властелинству манастира Дечани. Малобројна су била
хришћанска, романска, арбанашка и друга имена особа.

Приликом продаје меса на трговима Немањића, од почетка XIV
века, прво се продавало месо (и стока од пореза) које је владар изнео
на тржиште, а после су могли да продају и остали који су имали вишак
меса. „Арбанаси” сточари се у повељама Немањића спомињу посебно,
а посебно „Власи” (словенизовани сточари).

Гусари и одметници од закона

Изван законитог поретка феудалног друштва били су разбојни-
ци. Део тих људи је напуштао жупне, култивисане пределе и крио се
по горама и дивљини. Они су одбацивали поредак феудалног друштва
и државе. Себе и своје потребе стављали су изнад правила понашања
и закона који су важили у заједници. Поред тих „гусара”, како их нази-
ва Душан у свом законику, бројни су подаци да се пљачком баве вла-
стелини и краљеви људи. Разбојника и злочинаца је било свуда. Од
тих пљачкашких напада морали су се оружјем бранити и трговачки
каравани. Зато су имали наоружане пратње. Из друге половине XIV
века сачуван је податак да су разбојници носили маске, а разлог је ве-
роватно страх јер су били познати људима које су напали. Злочини су
могли бити учињени и у пијаном стању. Душанов законик је 166. чла-
ном прописао да онај пијани човек који некога окрвави, а не убије га, за
злочин буде кажњен одсецањем руке и вађењем ока. Истим чланом се
предвиђа да пијанац, ако је некоме поцепао одећу или на други начин
га осрамотио (а да га није окрвавио), буде истучен два пута штаповима.
Члан 173. Душановог законика је прописивао да за злочин који учини
неко ко је припадао пратњи властелина, одговара тај властелин и да се
он казни као разбојник кога води са собом. У доба османлијских пљач-
кашких упада и нереда, разбојништва су се раширила. Средином XV
века у дубровачким судским књигама, међу разбојницима у њиховој
близини, записан је и случај да је неки човек из Клобука са женом и
сином пљачкао путнике.

СРБИ ОД ВЛАДАВИНЕ СТЕФАНА НЕМАЊЕ 151

Породица

Породица (средњовековним речником „кућа”) је била основна
друштвена целина. Имала је заједничку имовину. Породица је била
део већих друштвених целина рода, братства и села. У средњовеков-
ним српским државама постојала је заједничка одговорност породице
пред сеоским старешином за прекршаје које учини неки појединац из
те куће. Слично томе, постојала је одговорност села као целине пред
жупаном.

Породица је настајала одлуком мушкарца и жене, односно њи-
хових родитеља, да заједнички живе и имају потомство. До брака је
могло доћи после просидбе и уговарања брака између породица мла-
дића и девојке или отмице девојке. После тога долазило је до венчања.
Сматра се да је обичај овенчавања брачног пара биљним венцем при-
ликом уласка у брак претхришћански. После је у хришћанству биљни
венац приликом склапања брака заменила круна. У брак су могле да
ступају женске особе са 12 (када девојчица добије прву менструацију),
а мушке са 14 година (са растом длака на лицу). Овако рано склапање
брака било је реткост у српским земљама и њиховом суседству. За Дуб-
ровник, из сачуваних података за XV век, видимо да су жене приликом
склапања брака просечно имале око 18, а мушкарци преко 30 година.
Брак се није могао склапати са ближим сродницима. Свадба је била
ритуал којим се у широј друштвеној заједници озваничавала заједница
двоје људи и њихово ступање у полну везу и обликовање нове друш-
твене целине. Хришћанска црква је сматрала брак „светом тајном” и
својим подручјем деловања. Власти и црква су у држави Немањића
тражили да црква благослови брак и обави венчање. III члан Душано-
вог законика каже: „Ниједна свадба да се не учини без венчања, а ако
се учини без благослова и упита цркве, такви да се раставе”.

Појављивале су се и забране склапања брака међу различитим
друштвеним и верским групама. У XIV веку повеља Стефана Уроша
III манастиру Дечани сведочи о забрани брака између „Срба” и „Вла-
ха”. Прву од три верзије те повеље је, у облику свитка, издао краљ Сте-
фан Урош III после битке код Велбужда 1330, а друге две у облику
кодекса Душан, док је био краљ. Она предвиђа да, ако се Србин ожени
Влахињом, да млада буде преведена у „меропхе” (тј. земљораднике).
Ово је чињено с намером да се спречи прелазак Срба земљорадника

152 ИСТОРИЈА СРБА – СРЕДЊИ ВЕК

у повољнији положај сточара Влаха. Душанов законик је забрањивао
склапање брака православног становништва са католицима, осим ако
католици не пређу у православље. У XV веку у приморју (Дубровнику
и Котору) био је забрањиван брак између властеле и обичних људи.

Црква је сматрала да је брак склопљен пред црквеним службени-
ком и Богом нераскидив, али се у стварности брак могао разрешити на
црквеном суду. О могућности да жена напусти мужа и обрнуто гово-
ре и одредбе из Жичке повеље. Свакако да су примери бракова какав
је дао краљ Стефан Урош II Милутин, морали да изазивају саблазан
(шок). У Босанској држави није било непосредног надзора босанске
цркве над ступањем у брак. Босанска црква је у свом најдоследнијем
учењу одбацивала улазак у брак. Тако да је раскид брака био лакши
у Босни. Босанци су узимали жене под условом да им буду „добре и
верне”.

Полни односи изван брака осуђивани су од стране цркве, али их
је било. Пре свега односи властеле са служавкама били су уобичајени
(о чему говоре подаци из Котора). Такође су сачувани тестаменти који
говоре да су мушкарци, који су из приморских градова одлазили по-
слом (трговци) у српске земље у унутрашњости (Ново Брдо и др), по-
ред жена у приморју, имали и жене и децу у унутрашњости. За богате
становнике приморја није било неуобичајено да имају ванбрачну децу.
За мушкарчев однос према женама важи скоро исто оно што сусрећемо
до савременог доба. Што је мушкарац био угледнији (богатији и при-
знатији у друштву) то је расла његова могућност да има полне односе
са више жена. Поред тога мушкарци су, већином, настојали да жену са
којом склапају брак поседују скоро као своју имовину.

Средњовековна породица је била патријархална и жена је била
подређена мужу као и деца. Чланови куће (породице) су одговарали по-
родичном старешини (мужу и оцу). Породични старешина је предста-
вљао чланове своје породице пред широм заједницом (селом, власте-
лином, жупаном и владаром) и одговарао за њихово понашање. Насиље
је у средњем веку било уобичајено средство да се постигне неки циљ.
Физичко кажњавање (батинање, сакаћење) и понижавање оних који су
кршили законе и друштвене обичаје је често примењивано од стране
властодржаца. Зато је и насиље које је отац (муж) примењивао према
члановима породице било друштвено прихватљиво. Од оца се очеки-
вало да обезбеди храну, одећу и станиште за породицу. Од обичних
жена се очекивало да буду послушне мужевима, да се брину о кући

СРБИ ОД ВЛАДАВИНЕ СТЕФАНА НЕМАЊЕ 153

и деци, али и да раде у пољопривреди. Иако потчињена у породици,
жена је имала незамењив значај као мајка која рађа децу и продужава
живот породице. Жене су бринуле о порођају и ризицима по здравље
које је он доносио. Породица је могла бити ужа (родитељи и деца) или
шира (родитељи и један или више ожењених синова, а ређе и удата кћи
са њеним мужом). Судећи према малобројним подацима у манастир-
ским повељама у Србији Немањића у XIV веку, код набројаног завис-
ног становништва и попова преовладавао је заједнички живот у широј
породици (породичној задрузи), а ређе се живело у ужим породицама
(брачни пар и деца).

Жена је у брак уносила своју имовину, мираз, којим је сама мо-
гла располагати. Мираз је био у одећи, посуђу, накиту, стоци и нов-
цу. У случају удаје богатијих властелинки, у миразу су могли бити и
знатни земљишни поседи. У Котору и Дубровнику у мираз су даване
и робиње. Насупрот томе, у тестаменту коморника херцега Стјепана
Вукчића Косаче каже се да је у Босни уобичајено да се жена узима из
љубави и без мираза. После смрти мужа жена је преузимала бригу о
породичној имовини и малолетној деци и стицала већа права као пред-
ставник куће (породице).

Исхрана

Зависни људи су живели у беди. Недостатак хране и глад су се
јављали често. За већину становника основна храна је био хлеб. Хлеб је
у старије време прављен као погача без квасца, а касније и са квасцем.

Житарице су се јеле и скуване са водом или млеком као разне
каше. Остале намирнице су мање користили.

Храна је највише припремана на масти. У приморју су узгајане
маслине од којих се правило „масло” (уље), које се ретко користило за
припремање хране.

Млеко се чувало у мешинама и дрвеним посудама. Користило се
као свеже и кисело. Месом се трговало као свежим и усољеним. Људи
из Дубровника су у Србији и Босни куповали велика стада стоке. Та
стада су одвођена у Дубровник. Месо се јело као печено (на ражњу),
кувано и осушено.

У исхрани се користила речна и морска риба. Рибом се трговало
као свежом и сувом усољеном. Јела ју је властела, продавала се по гра-

154 ИСТОРИЈА СРБА – СРЕДЊИ ВЕК

Студеница, реконструкција Керамичке посуде из XIV и XV
трпезарије са краја XII века века. Народни музеј у Крушевцу

довима у унутрашњости Србије и Босне, а доста се користила у исхра-
ни у манастирима.

Со која се производила на приморју, продавана је по целој
унутрашњости српских земаља. На приморју, од Бојане до Неретве,
со се смела продавати само на четири места. То су били трг Дријева на
ушћу Неретве, Дубровник, Котор и трг Свети Срђ на Бојани. У време
Душанових освајања у Србију је стизала со и из Албаније и Грчке. Од
краја XIV века значајне количине соли у Србију су долазиле из Угарске
и Влашке.

Преко приморја и Дубровника у Србију су доношени бибер и
други зачини. У приморским градовима су коришћени цимет, шафран
и други зачини. У позном средњем веку су из Италије на приморје сти-
зале мање количине шећера и посластица (бомбона). Са приморја су
посластице стизале и до владарских дворова у Србији и Босни.

Поред властеле, црквених лица и богатијег грађанства, и нижи
друштвени слојеви Срба били су склони употреби вина. Вероватно су
више користили старо словенско пиће, медовину. У позном средњем
веку вино је постало омиљено алкохолно пиће код српске властеле.
Држано је у посудама од земље, дрвеној буради и јарећим мешинама.
Вино је било значајно и у црквеним обредима, зато су манастири на-
стојали да имају своје винограде. Забележено је да су у Србији и Босни,
у време првих Немањића, вино хладили ледом и тако пили.

СРБИ ОД ВЛАДАВИНЕ СТЕФАНА НЕМАЊЕ 155

Болести и лечење

Пре појаве образованих лекара и апотекара, видари, травари и
врачари су били ти који су „лечили” болесне. О средњовековним вида-
рима, гатарима, врачевима и чаробницима једва понешто наслућујемо.

Основне представе о анатомији и здрављу Срби су донели из пра-
домовине. У прилог томе говоре стара заједничка словенска имена за
поједине делове тела и неке органе. Стари Словени су веровали да су
основе живота човека душа и дах, а да животну снагу дају крв и телес-
ни сокови. У лечењу се користило лековито биље. Познавали су неке
биљне лекове и отрове и њихов утицај на здравог и болесног човека.
Појаву већине болести нису могли да објасне на исправан начин. Ме-
дицинска знања су била на ниском нивоу.

Стара словенска знања о здрављу и болестима су се допуњава-
ла и мењала под утицајем медицинских знања, која су у српске земље
продирала првенствено из Византије, али и са запада преко градова
на Јадранском мору. Веровали су да болести настају и због деловања
злих натприродних сила и бића. Раширено је било уверење да изле-
чење може доћи као последица молитви натприродним силама (божан-
ствима). Првобитно су те молитве и ритуале изводили видари и вра-
чеви. После прихватања хришћанства, хришћанска црква је преузела
улогу да обавља молитве за оздрављење од болести, које су последица
„злих духова”. Веровало се у исцелитељско деловање светаца, њихо-
вих остатака и њихових икона. То је био део „чуда” у која су веровали
средњовековни људи. Побожни људи су изгледа „слепо” веровали у та
чуда. Зато у неким случајевима тих „чудних оздрављења” није могуће
искључити да је оболели излечен сопственом вером да ће га неки све-
тац излечити.

Прве познате болнице код Срба са лежајима за болесне постоја-
ле су уз манастире Студеницу и Хиландар. Оне су стваране по угледу
на сличне у Византији. Манастирска правила су, поред молитви и
рада, предвиђала и доброчинства. У доброчинства су спадали госто-
примство, поучавање и нега болесних. После мале болнице у Хилан-
дару, Сава је основао сличну почетком XIII века (са десетак кревета
за болеснике) и у Студеници. Управници манастирских болница код
Срба су бирани из реда монаха. Они су били приучени да обављају
посао лекара. У манастирима су постојали медицински рукописи са

156 ИСТОРИЈА СРБА – СРЕДЊИ ВЕК

искуствима из Византије, као и италијанских и француских медицин-
ских школа. У тим књигама се позива на античке лекаре Хипократа
и Галена (131-201). Говори се о лечењу зубобоље, главобоље, чирева,
грознице, камена и других болести. Говори се и о другим здравстве-
ним питањима, као што су способности жене за размножавање и му-
шка полна немоћ. У сачуваном Хиландарском медицинском кодексу
доста пажње је посвећено хигијени исхране. Као лекови спомињу се
мед, смоле, маховине, вино, делови од животиња, корени и плодови
биљака и слично. Око трећине Хиландарског медицинског кодекса је
посвећено здравственим питањима везаним за репродуктивне спо-
собности жена и мушку импотенцију. Хиландарски медицински ко-
декс је зборник, углавном, настао превођењем (од XIII-XV века) са
латинског више медицинских списа који су били намењени лекарима.
До нас сачувани ћирилични рукопис је настао крајем XV века и у
XVI веку. То сведочи да су састављачи вероватно били Срби, а садр-
жај показује да су били добро упознати са тадашњом медицином у
западној Европи.

Лекари су долазили, као и апотекари, из Италије у наше при-
морске градове. Први апотекар у Србији спомиње се у Котору 1326.
У време Стефана Дечанског у Котору је боравио и школовани лекар
Филип из Италије. У време Душанове владавине (око 1350) у Котору је
саграђена једна болница. У трећој деценији XIII века Стефана Дечан-
ског је у Србији лечио лекар-магистер Егидиус. Од XIV века лекари из
Дубровника слати су у српске земље владарима и обласним господари-
ма. Средњовековни лекари су често примењивали пуштање крви, ве-
рујући да тако успостављају равнотежу четири течности у телу човека
и отклањају поремећај који је проузроковао болест. При томе лекарско
умеће се преплитало са астролошким прорицањима. Тако се, нпр. при-
хватало веровање да постоје дани повољни за пуштање крви или неки
други облик лечења. Ни после појаве лекара није било велике промене
у употреби трава и биљака у лечењу. Препоручивали су, нпр. давање
куваног воћа болеснику.

Средњовековна медицина је била немоћна пред већином боле-
сти. Неизлечиве болести и епидемије нису правиле разлику и скраћи-
вале су животе и богатих и сиромашних. У средњем веку нарочито
је злогласна била „куга”. Данас знамо да бацил који изазива кугу код
човека, преносе инсекти (буве) и мишеви. То је било заразно, оболење
које се преносило са човека на човека и у великом броју се заврша-

СРБИ ОД ВЛАДАВИНЕ СТЕФАНА НЕМАЊЕ 157

вало смрћу оболелих. Најпознатија епидемија куге била је средином
XIV века („црна смрт”). Епидемија куге се у пролеће 1347. године поја-
вила у Константинопољу. Ширила се даље и захватила целу Европу.
Процењује се да је од ње (1347-1350) умрла трећине европског станов-
ништва. Богати грађани су настојали да напусте пренатрпане градове.
У граду са збијеним кућама, малим улицама и много прљавштине, бо-
лести су се брзо шириле. Године 1347-48. цар Душан се са породицом
од заразе склонио на Свету гору. Када би се појавиле велике заразе,
свештеници су се молили Богу да се заустави ширење болести.

Данас се претпоставља се да је велики део смрти доносила и
туберкулоза, која је једна од болести која се крије иза средњовековног
израза „немоћ”. Од других болести спомињу се велике богиње, лепра
или губа (која се раширила нарочито од времена крсташких ратова) и
др. У Дубровнику су од краја XIII века доношене одлуке да се лепроз-
ни изолују и живе даље од града. Стефан Урош III Дечански је код
своје задужбине Дечана подигао и зграду за лепрозне. Лепрозорији су
постојали у Босни (најчешће уз фрањевачке манастире) у Сребреници,
Фојници, Јајцу и другим градовима.

Одевање и изглед

Истраживања средњевековних гробова код Срба указују да су
били обично високи између 160 и 168 центиметара. Као код других
народа на истоку Европе, мушкарци су носили дуге браде и косе, за
разлику од оних са запада, који су се шишали и бријали.

Одећа обичних људи, сељака и пастира, углавном је била лоше
израде и прављена је код куће од коже, вуне и лана. Већином је била
небојена, односно природне боје материјала од кога је направљена.

Носили су панталоне, кошуље, хаљине (на фрескама су осликане
хаљине дужине до колена са рукавима и танким опасачем или коноп-
цем), платнене гуњеве и кожухе. У време доласка на Балканско полу-
острво и српски мушкарци су носили панталоне. За панталоне је било
више назива – гаће, пеленгаће, као и пеленгири (широке панталоне до
колена од кудеље и лана), беневреци и бечве, првобитне су панталоне
са прорезима са стране. Око паса су носили украшене појасеве, о које
су качили нож, а после и кесу за новац. Властела је носила посебне
штапове, а владар владарско жезло.

158 ИСТОРИЈА СРБА – СРЕДЊИ ВЕК

Богатије становништво је носило бољу одећу и обућу, коју су из-
радили домаћи мајстори или је била увезена. Свечана одећа је била
обојена (црвена, зелена ...). Огртачи (плаштови) зелене боје се виде на
минијатурама Мирослављевог јеванђеља. Плашт је ношен преко туни-
ке (хаљине) и закопчаван је фибулом (копчом) на десном рамену. Једна
таква украсна фибула из XIII века, која је сачувана, припадала је за-
хумском кнезу Петру.

Кројачи су називани „шавци”.
Жене су на стећцима и фрескама ређе приказиване. Властелинке
су сликане са хаљинама и сукњама са уским струком, дугим до земље.
Рукави су могли бити уски или широки. Жене су носиле минђуше, при
чему су теже минђуше могле бити украс на марами, ланчиће (најчешће
са крстом), наруквице („гривне”) и прстење од бакра, сребра и злата.
Ношене су и мараме (убруси), копрене, капе, сребрне или позлаће-
не украсне круне. Младе жене су могле бити гологлаве, а као невесте у
Дубровнику носиле су круне.
Коришћене су капе, шубаре, за које се верује да су коришћене и у
време сеобе Словена, и шешири различитих облика. Ношени су огрта-
чи са капуљачом, вунени или од финије тканине. Касније је капуљача
одвојена од огртача (пелерине). За једну врсту мале капе, сличну оној
коју данас носи римски папа, Метохит је приметио да ничему не слу-
жи, а у Србији је носе. Очито је диктат моде био присутан.
Обућа је прављена од коже. Обично становништво је обувало
грубо израђене кожне опанке („цревље”), који су ремењем били уч-
вршћени за ножни зглоб. Овакав облик обуће је коришћен дуго, још
од времена насељавања Словена. Становништво је носило и чизме
(„скорње”). У градовима су ношене и боље израђене ципеле. Велика
већина средњовековног становништва је обућу првенствено носила
зими, а лети су ходали боси. То се првенствено односи на сеоско стано-
вништво, као што се то види на слици пастира у Сопоћанима.
Познато је да је владарска одећа Немањића прављена по узору на
одећу византијске аристократије. Таквих утицаја је било и пре и после.
У сандуку са посмртним остацима кнеза Лазара сачувани су остаци
његове одеће. Његова свилена хаљина је дужине око 140 центиметара
и шири се надоле. Рукави су широки до лаката, а затим се сужавају.
Ланено дугме има металну плочицу са рељефом шлема са роговима.
У позном средњем веку дуга тесно скројена хаљина, копчана напред
(кавадион), је била најчешћи вид одевања властеле у Србији. Испод су

СРБИ ОД ВЛАДАВИНЕ СТЕФАНА НЕМАЊЕ 159

носили свилене, беле кошуље. Преко кавадиона су носили појас, са из-
везеним украсним представама животиња и преплета, и платнени или
крзнени огртач. За појасом су носили и убрусе.

Путовања и путеви

Средњи век је почео сеобама племена и народа. То доба масовних
великих путовања названо је Велика сеоба народа. Касније, када је до-
шло до устаљења становништва и настанка словенских државних тво-
ревина, на Балканском полуострву путовали су домаћи људи и туђин-
ци, заједно или појединачно. Путовали су људи из свих друштвених
слојева и из различитих разлога. Путовало се ређе запрежним колима,
чамцима и бродовима, а чешће на коњу, магарцу или пешке. Пешак је
дневно прелазио око 20 километара, а гласник са добрим коњем око 60
километара. Царски гласници у Византији могли су пут од Београда до
Цариграда да пређу за око 14 дана, али су обични путници ту раздаљи-
ну прелазили за око 33 дана. Путовање од Солуна до Београда трајало
је око 8 дана. Спорије се путовало лошијим путевима и са више терета.
Путовање трговаца од Дубровника до Новог Брда трајало је од 7 до 14
дана, зависно од временских услова у којима се одвијало.

Владари су велики део владавине проводили на путовањима по
својој држави. Чланови владарске породице су понекад слати у дале-
ке земље као таоци. Милутинов син принц Стефан је тако био послат
северно од Црног мора Монголима, а после у Цариград. Владари су
слали и своје поверенике (поклисаре, посланике) у дипломатске ми-
сије. Путовања су била обавеза владаревих писмоноша и гласника.
Властела је редовно одлазила на владареве саборе и у његове војне
походе.

Трговци, занатлије и уметници су путовали настојећи да нађу
боље услове за живот и зараду. Познат је пример немачких рудара
Саса, који су из Угарске средином XIII века дошли у Рашку. Они су
и даље путовали по Босни и Рашкој тражећи руде. Развој рударства
је повећао број трговаца који су долазили из приморја (Дубровник,
Котор ...) у унутрашњост, али и у Италију. Руде су одношене из срп-
ских земаља, а у њих су доношени производи италијанских занатлија.
Власи су по својој професији (номадском сточарству) спадали у чешће
путнике на Балканском полуострву. Посебну врсту путника чинили су

160 ИСТОРИЈА СРБА – СРЕДЊИ ВЕК

просјаци. Ширење хришћанства је погодовало просјацима, јер је да-
вање милостиње сматрано за богоугодно дело.

У далеке пределе путовало се и из верских разлога. Раније су ми-
сионари често путовали у намери да шире хришћанство. После су чла-
нови цркве путовали у место где је био манастир у коме ће боравити,
или је парох (презвитер) одлазио у парохију коју му је епископ доделио.
Душанов законик је 18. чланом забрањивао да монаси живе у области у
којој су живели пре замонашења. Веровало се да се посетом нарочито
светим местима и местима где се чувају остаци светаца (реликвије или
мошти) постиже прочишћење душе ходочасника. Позната су путовања
Саве Немањића у Свету земљу. Ближе одредиште ходочасника били
су манастири на Светој гори или манастири са гробом светитеља у
Србији. Ходочасници који би напустили своју кућу и посетили Сту-
деницу, Дечане или неки други значајни манастир, сигурно су дуго
памтили ту велику и раскошну грађевину. За католичке ходочаснике
из приморја циљ је, поред Свете земље, била посета Риму и другим
светим местима католичанства.

У путовањима у средњем веку жене су мање учествовале него
мушкарци. Постоји знатан број података о путовању властелинки, а и
влашке жене су имале већу покретљивост од земљорадничких. Земљо-
радник је могао путовати по наредби или по одобрењу свог властели-
на, али је могао и побећи са земље коју је обрађивао за господара. Под
ликом било каквог путника могао се крити и ухода. Уходе су слате да
извиде прилике у туђим земљама. Путовања су била тешка због невре-
мена и пљачке, који су путнике могли лако изненадити.

Правих путева у Србији и Босни једва да је било. Стари римски
путеви, Via militaris (Београд – Гроцка – Браничево – Равно – Ниш) и
Via Egnatia (Драч – Солун), касно су ушли у састав Србије или су ишли
уз њену границу. Чак су и ти путеви били запуштени. Делови пута
којим су се могла кретати запрежна кола били су прилично кратки. Тр-
говачки путеви су биле уске стазе ширине до око два метра. Делови
тих трговачких путева понекад су били поплочани каменом, а други
делови су били једва проходни. Главно превозно средство на Балкану
у средњем веку је био коњ. Долина Неретве је служила за важан пут са
мора у унутрашњост (тзв. Via Narente). Дубровачки трговци су преко
мора или преко Стона ишли до ушћа Неретве. Одатле су кретали трго-
вачки каравани долином Неретве према Коњицу, а затим преко Иван-
планине у Босну, према Високом и Сутјесци. На истоку је пут повезивао

СРБИ ОД ВЛАДАВИНЕ СТЕФАНА НЕМАЊЕ 161

са Сребреницом или Зворником, а преко Дрине се ишло према Рудни-
ку. Други важан пут био је Дрински пут (Via Drine). Од Дубровника се
ишло преко Требиња, Билеће, Гацка, Фоче, Вишеграда, Пљевља у По-
лимље (обично у Пријепоље). Из Полимља се роба даље преносила пре-
ма долини Ибра и Звечану. Одатле пут је даље водио према Приштини
и Скопљу. Од Приштине се одвајао и пут према Новом Брду. Из долине
Ибра могло се ићи долином Топлице у Ниш, или на север преко Борача
у Рудник. Значајан је био и пут долином Мораче (преко Рибнице) према
Брскову, Плаву, а затим у Пећ. У унутрашњости је био важан саобраћај
на Космету између Призрена, Приштине и Трепче.

Путовања су била несигурна и законима се настојала осигурати
безбедност путника. Село, на чијем подручју би била почињена пљачка
или друго насиље разбојника према путнику, заједнички је одговарало
за злочин, уколико се злочинац не ухвати. И више од тога, чланом 158.
Душанов законик је прописивао да за злочин на путу у пустом преде-
лу („пусто брдо”) између села и жупа одговарају околна села. Законик
обавезује и крајишнике (властелине) да одговарају за безбедност оних
који путују кроз њихову област. Исти, својим 157. чланом прописује да
у жупама, у којима нема једног власника, него постоје села под влашћу
и цара, и цркве и властеле, царев кефалија (градски старешина) или
судија постави заједничке страже да чувају путеве. Данас много ис-
тицано гостопримство према странцима, има корене у старој потреби
да се осигура сигурност путовања и старијим обичајним и писаним
законима.

Градови у унутрашњости

Средњовековно феудално друштво је првенствено друштво
са пољопривредним (земљорадничким и сточарским) насељима.
Пољопривредно становништво је у позном феудализму, по правилу,
зависно од властеле и нема слободу напуштања земљопоседа. Станов-
ништво града је било лично слободно са слободом кретања. Становни-
ци градова су могли имати имовину у свом граду, градском подручју
или негде другде. Градова није било много, а и број становника у већи-
ни градова је био мали. Пре већих камених утврђења, која уобичајено
везујемо за слику средњовековног града, постојале су мање тврђаве
грађене од дрвета, земљаних насипа и заштитних ровова. Немамо јас-

162 ИСТОРИЈА СРБА – СРЕДЊИ ВЕК

ну слику тих дрвених тврђава. Постојале су сигурно на прелазу из XI
у XII век у пограничном појасу Србије и Византије. Тада их спомиње
Ана Комнина пишући о ратовима свог оца цара Алексија I против Срба.
Александар Дероко је претпоставио да су личиле на оне у западној Ев-
ропи и касније камене куле османлијских феудалаца на Балкану. По
њему то су већином биле појединачне високе дрвене куле. Те куле су у
приземљу имале бунар или цистерну за воду. Ту су могле бити залихе
намирница. Поред тога то приземље је служило и за склањање коња и
стоке. Изнад је био спрат на коме су боравиле слуге и пратња властели-
на господара куле. Властелин је вероватно, са породицом, живео на нај-
вишем спрату. Грађењем добро утврђеног дворишта око те првобитне
куле настајале су веће тврђаве. Када је дрво као грађевински материјал
заменио, сигурнији и трајнији, камен настале су нама препознатљи-
ве тврђаве из позног средњег века. Од XII века међу грађевинама у
српским земљама истицале су се такве камене тврђаве. Оне су биле
војна управна и градска средишта. Камена утврђења су често грађена
на узвишењу уз неки важан пут. Грађена су на узвишењу како би била
лакше брањена од напада непријатеља, а уз пут да би га штитила.

Градска насеља у Србији и Босни слабо су нам позната. Боље су
нам познати градови у приморју (Котор, Бар, Улцињ, Будва ...) или гра-
дови које су српски владари преотели од Византије (Ниш, Призрен,
Скопље ...), као и стара престоница Рас. Нека од рударских и трговач-
ких насеља су у позном средњем веку израсла у значајне градове, а
посебно Ново Брдо, које је постало најбогатији град у средњовековној
Србији.

Град Ново Брдо се налазио на око 1.100 метара надморске виси-
не, око 20 километара југоисточно од Приштине. Ново Брдо је у XIV
и XV веку било најзначајније привредно средиште у српским земља-
ма. То насеље рудара, трговаца и занатлија, личило је на слику коју
уобичајено имамо о средњовековном граду. Сачувани су остаци сре-
дишњег, мањег, утврђења, чије су камене зидине дебљине око 3 метра,
са шест великих кула. У њему је била смештена управа града и било
је последње и најјаче упориште одбране града. Налазило се на најузви-
шенијем терену. Испод је био већи део утврђеног градског насеља, тзв.
„доњи град”. Крај две стране заштитног зида „доњег града” сачувани
су остаци широког рова, који је отежавао прилажење непријатеља зиду.
Градске капије су дању биле отваране, а ноћу затваране. На зидинама је
била стража, а ноћу она је пролазила и градским улицама.

СРБИ ОД ВЛАДАВИНЕ СТЕФАНА НЕМАЊЕ 163

Заштитне куле и канал
Ђурађевог двора у Смедереву

Остаци двора деспота Ђурађа
(Мали град) у Смедереву.

164 ИСТОРИЈА СРБА – СРЕДЊИ ВЕК

Остаци грађевина изван зидина, северно и источно, припадали су
тзв. подграђу. Део града изван сачуваног каменог утврђења је био неко-
лико пута већи. Ту су, поред стамбених кућа, били трг, радње занатлија
и трговаца, а изгледа и главна црква. Према проценама, преко 8 хиљада
становника је могло живети у граду на врхунцу његовог развоја. Оста-
ци статута (градског правилника) Новог Брда само су делимично сачу-
вани уз рударски законик деспота Стефана. На основу тог документа
се претпоставља да су у унутрашњости државе Немањића, прво у на-
сељима рудара, створена и већа 12 „пургара”, тј. градских већника. Реч
пургар је изведена од немачке речи „бург” (мала тврђава). Градско веће
и градски старешина, кога је поставио владар су управљали градом.
Тако су рударска насеља, у којима су били Саси, статутом и градским
већем имала извесну самоуправу. Према средњовековним мерилима,
Ново Брдо је био велики и добро организован град.

Основна занимања градског становништва, за разлику од сеоског,
били су занатство и трговина, али у градовима је било много станов-
ника који су се бавили пољопривредом. Српски градови су били у при-
вредном погледу првенствено средишта управе, рударства и трговине.
У време Српске деспотовине дошло је до знатнијег развоја занатства. У
Новом Брду су постојале десетине заната. Све занатлије у Србији нази-
вани су мајстори, а они који су обављали теже и сложеније послове про-
томајстори. Занатлије су живеле у граду и подграђу. Били су удружени
у братовштине (еснафе). Братовштина или еснаф је удружење у коме су
били занатлије исте струке, нпр. сви пекари у једном граду. Главни у
братовштини је био „протомајстор”. Братовштине су имале своја прави-
ла по којима су радиле све занатлије те братовштине. То је утицало да
су производи свих занатлија у братовштини били углавном уједначене
каквоће. Временом су ти производи домаћих мајстора постајали бољи.
Братовштине су имале и заједничку касу за помоћ оболелим, удовицама
и сл. У време рата братовштина је представљала једну целину (једини-
цу) унутар војске која је бранила град. Градско становништво је, поред
плаћања пореза владару, имало обавезу да одржава градско утврђење и
учествује у његовој одбрани. У Новом Брду је у XV веку постојала број-
на колонија Дубровчана. Поред Новог Брда, тада је нарочито значајна
насеобина Дубровчана била у Сребреници. Старешина тих дубровач-
ких колонија звао се конзул. Биран је на годину дана и један за целу
државу Српску деспотовину, односно Босну. У XV веку Дубровчани су
у многим српским рудницима и трговима имали трговачке и занатске

СРБИ ОД ВЛАДАВИНЕ СТЕФАНА НЕМАЊЕ 165

радње, магацине, куће, а уз градове винограде и друге земљишне посе-
де. Неки су били закупци и власници делова рудника и царина. Могли
су постати службеници српске властеле и владара.

Поред градова, уз манастире и властелинске дворове живеле су за-
натлије одређене да обављају неке посебне послове. Такви су били пека-
ри, месари, грнчари, калајџије, ткачи, вунари, обућари, седлари, оружари
(стрелари, штитари, мачари...) и други. Слично као што је у градовима
било пољопривредног становништва, на селима је уз пољопривредно
становништво било мало занатлија. Ковачи су правили и поправљали
метална оруђа. Поред њих, постојали су грнчари, дрводеље и други.

Од времена османлијских освајања настајали су утврђени градо-
ви које су подизали обласни господари и владари, с циљем да буду
њихове престонице. Најпознатији такви примери су Лазарев Крушевац
и престоница деспота Ђурађа, Смедерево. Средњевековно Смедерево
боље је сачувано са остацима деспотовог двора (Мали град).

Развој трговине је утицао на развој тргова. Под именицом трг се
у средњем веку подразумевала и роба којом се трговало и место где
се трговало. У другој половини XII века постојао је на ушћу Неретве
значајан трг Дријева. Морска со се издвајала на приморју на неколи-
ко места, али се продавати могла само на 4 места. То су Дубровник,
Котор, трг Дријева на ушћу Неретве (данас Габела) и Свети Срђ (на
ушћу реке Бојане). Да би лакше трговали, и манастири су имали своје
тргове. Тако се у близини Милешева развио трг Пријепоље. Трговина
у градовима и на трговима је била стална, али на дан неког црквеног
празника у граду је одржаван сајам. Тада се окупљало нарочито много
људи ради трговине. Сајам је могао трајати и неколико дана. Тргови су
постајали претесни за све који су тада долазили.

Обавезама зависних сељака, у власништву владара, властеле и
цркве, нашле су се велике количине пољопривредних производа. Део
тих производа они су трошили за своје потребе, а вишак су износили
на тржиште. Развој рударства, нарочито племенити метали, привукли
су већи број трговаца у Србију и Босну. Највећи број трговаца је дола-
зио из Дубровника, Котора и других приморских градова. Најстарији
сачувани трговачки уговори су они које су у другој половини XII века
склопили Стефан Немања и бан Кулин са Дубровником.

Главни преносиоци трговачке робе били су власи, јер су имали
довољан број товарних грла и добро познавали стазе на Балканском
полуострву. Најамнина за влашког коња могла је износити трећину

166 ИСТОРИЈА СРБА – СРЕДЊИ ВЕК

или чак половину његове цене. Караван (звали су се „турма”, а од XIV
века караван) који је долазио на неки трг, плаћао је царину на робу
која је продата на том тргу. У Србији, ако је роба продата на владаре-
вом тргу, царина је плаћана владару, а ако је продата на манастирском
тргу, онда је царина припадала манастиру. Поред царине, караванима
је наплаћиван и прелаз преко река (бродарина). Уз то моћни феудалци
су могли да затраже да се и њима да део робе која прелази преко њихо-
ве територије, а дешавале су се и пљачке.

У Србију и Босну су увожени со, вина, уље, рибе, јужно воће,
лекови, зачини, сапуни, мириси, накит, драго камење, посуђе, фине и
јефтиније бојене тканине (од памука, вуне и свиле), метални предмети
од игала до оружја, које је произведено у радионицама на западу. Из
Србије и Босне су извожени восак, који је поред метала најзначајнији
извозни производ, крзна, сир, племенити метали, олово, мед, жива сто-
ка, а из предела у које су могли да дођу бродови, и житарице. За осве-
тљавање, се поред свећа, користила луч. Луч је отцепљени комад лако
запаљиве боровине богате смолом.

Дубровчани и Которани су се највише бавили посредничком тр-
говином. Робови, коњи, жива стока, восак и други производи су бро-
довима превожени и у Италију. Трговину племенитим металима, који
су из Дубровника и Котора преношени у Италију, држали су у својим
рукама најбогатији трговци.

Трговину на подручју Македоније углавном су држали трговци
из Солуна и других јужних средишта. Трговци из приморја су купова-
ли куће у рударским средиштима.

Поред владара и властеле, током XIV и до средине XV века, све
је више било домаћих људи у Босни и Србији (у Новом Брду, Призре-
ну, Приштини и другде) који су се бавили спољном трговином. Они
су узимали од Дубровчана робу на кредит или за новац, а дуг су из-
миривали извозним производима, које су давали кредитору. За велике
трговачке подухвате стварана су трговачка друштва. Дешавало се да у
таквом друштву учествују Дубровчани, Млечани, Власи и Срби.

Људи, властела и владари из Србије и Босне су посуђивали новац
у Дубровнику уз остављање залога. Српски владари и властела су свој
новац и драгоцености остављали на чување у Дубровник. Дубровник
је вршио улогу трговачког и банкарског средишта за српске земље.
Појединци из Србије и Босне су куповали куће у Дубровнику и добија-
ли дубровачко грађанство.

СРБИ ОД ВЛАДАВИНЕ СТЕФАНА НЕМАЊЕ 167

Градови у приморју

Изузимајући од српских владара независни Дубровник, најзна-
чајнији романски град на српском приморју био је Котор. Немања је до
почетка 1186. наметнуо своју власт Котору и од тада је током средњег
века Котор, углавном, био под влашћу српских владара и обласних
господара. На примеру Котора, уз допуне сличних података за Дуб-
ровник, могао би се стећи увид како је изгледао средњовековни град.

Средњовековни град Котор је настао на малом, равном, скоро
троугаоном простору, са неједнаким страницама. Две дуже странице
(југозападна и источна) дугачке су више од 400 метара, а северна има
око 340 метара ваздушном линијом. Град су штитиле градске зидине.
Данашње зидине су из каснијег времена венецијанске управе Котором.

Море је са западне и јужне стране града. Даље јужно преко зали-
ва налазила се још једна мала равница. Источно од града су биле стрме
падине планине, а уз северни зид града протиче једва неколико стоти-
на метара дуга речица Шкурда. Константин Јиречек је процењивао да
је Котор имао око 650 кућа.

Романски градови у приморју су имали тачно одређену терито-
рију и значајну самоуправу о којој говоре њихови статути. За Котор су
сачувани делови градског статута који су настали од почетка XIV века.
Градом је у име врховног владара управљао кнез (странац или домаћи).
Он је имао извршну власт, бринуо о сакупљању пореза за владара и
одбрани града. У Котору су у XIV веку тројица судија бирани, на го-
дину дана, уместо кнеза. Судије су биране од стране „Малог већа”, а
затим од „Већа умољених”. Некадашњу градску скупштину заменило
је веће градског племства, тзв. „Велико веће”. Становништво у Котору
је, већином, било католичке вероисповести и као верског старешину
имало је бискупа. Которски бискуп је чешће био пореклом из редо-
ва которских племића. Имена становника у приморским градовима су
српског, романског, влашког, арбанашког, а ређе грчког порекла.

Которани су трговали са унутрашњошћу српских земаља. Јед-
ном седмично у граду су се одржавали вашари на којима су сељаци и
грађани трговали. Међу сељацима из околине долазиле су и сељанке и
продавале прехрамбене производе или платно. Улице и малени тргови
тада су били закрчени од људи, који су се сакупили ради посла и забаве.
Главни трг је био простор код катедралне цркве Св. Трипуна. До сре-

168 ИСТОРИЈА СРБА – СРЕДЊИ ВЕК

дине XV века вашарни дан је био недеља, а од тада субота. Сељаци су
вашар користили да посете и мису у цркви Св. Трипуна. Посебан град-
ски празник био је дан Св. Трипуна. Катедрална црква Св. Трипуна је
била место испред кога су објављивани важни закони. У њој су чувани
и документи који су били важни за которску општину. Становницима
је забрањивано да на вашарима и свадбама у цркви играју уз звуке там-
бура, труба и фрула. На трговима и улицама, глумци су играли своје
представе. Монах-писац Теодосије спомиње представе на јавним мес-
тима, које је обични свет гледао. Он их осуђује због „штетних песама”
и „непристојних речи”. Улице су биле уске и не претерано уредне. За
Дубровник је сачуван податак да је тек почетком XV века забрањено да
се пуштају свиње да трче улицама. Око улица су се уздизале куће на два
или три спрата, грађене од дрвета, камена и опеке. Прозорски отвори
су имали дрвене капке. У приземљу су могла бити складишта, крчме,
занатске, трговачке радње и нужници, а спрат је служио за становање.
Богатији грађани су могли имати целу кућу, а сиромашнији су живели
у једном делу куће или једној соби. Остало је записано да су у XIV веку
у једној крчми радили власник и његова жена. У крчмама је продавано
пиће и храна, а као и другде играле су се и друштвене игрице. Неке од
њих су игра мице и игре коцкицама какве се и данас користе у играма,
а у XV веку у Дубровнику се спомињу карте и шах (који је преко Ара-
бљана стигао из Индије). Нарочито у време празника, у градовима и
селима мушкарци су се такмичили у гађању луком и стрелама. Из јед-
ног документа са краја XV века сазнајемо да су се на тргу испред врата
цркве Св. Трипуна деца играла игре „орасима на рупе”.

Занатска радионица је истовремено била и трговина за продају, а
њен зид према улици је имао велике дрвене поклопце, који су се дању
отварали и тако представљали излог за пролазнике. Почетком XIV
века доношена је законска забрана да Которани граде спратове изнад
улица без одобрења општинске власти, као и забрана о градњи балко-
на изнад крова суседне куће. У XIV веку постојао је и судски спор да
би се спречио покушај једног суседа да направи прозоре насупрот већ
постојећим прозорима другог становника Котора. Столари су за куће
израђивали прозоре, степеништа, ормаре, клупе и кревете.

Као кухиња су коришћене просторије у приземљу и поткровљу,
а неке куће су у дворишту имале пекару за хлеб. Постојале су посебне
грађевине које су служиле као заједничке кухиње, у којима су кували
сиромашни. Код кућа са више просторија постојале су оставе, собе за

СРБИ ОД ВЛАДАВИНЕ СТЕФАНА НЕМАЊЕ 169

залихе и подруми. Важан део намештаја представљала је шкриња (сан-
дук). У њој су чуване ствари, одећа или храна. На њој се седело или
спавало. Могла је послужити као сандук за преношење ствари. Сеп-
тичке јаме су суседи понекад заједнички правили.

Поред речице на којој су били млинови, а жене прале веш, град
је имао више бунара. Которски племићи су у близини Котора имали
винограде, маслињаке, воћњаке и друге земљопоседе.

У домовима богатих Которана су радиле слушкиње. Оне су биле
група са мало права у друштву. Доносиле су хлеб од пекара, воду са
бунара и обављале друге послове. Могле су бити слободне особе које
склапају уговор о служби, или су биле у ропском положају. Газда је да-
вао послузи одело, храну и одређену суму новца. Као послуга и шегрти
у Котор и Дубровник су долазили девојке и младићи са подручја дана-
шње Херцеговине и Црне Горе.

Занатлије су биле организоване у еснафе. Жене су се у Котору
бавиле разним занатима, а најчешће су правиле свеће и опанке. Из прве
половине XIV века у судским папирима је забележен спор у вези са
издавањем простора у једном подруму женама које су продавале сек-
суалне услуге. Из овог спора није јасно да ли је у Котору постојала јав-
на кућа, као што је то било у Дубровнику. Продаје сексуалних услуга
(проституције) је било у већим градовима. Проституција је сматрана
недостојним занимањем, а средином XV века је донета одлука о про-
гоњењу проститутки из Дубровника.

Дубровник

На српском приморју најзначајнији средњовековни град био је
Дубровник. Настао је из два мала насеља. Прво су, према писању Кон-
стантина VII Порфирогенита, на стени у мору вероватно почетком VII
века бежећи испред Словена и Авара, основали Романи исељеници из
града Епидавроса. Романи су своје насеље назвали Рагузијум. Насу-
прот насељу Романа на обали, Словени су у шуми (дубрави) створили
своје насеље Дубровник. Када је затрпан мореуз и претворен у каснију
улицу (Страдун), та два насеља су спојена и настао је средњовековни
град са два имена. Латинско име је Рагузијум, а словенско Дубровник.

Приморски градић је дуго признавао власт византијских царе-
ва. Становништво се бавило више рибарством и занатством, а мање

170 ИСТОРИЈА СРБА – СРЕДЊИ ВЕК

пољопривредом и трговином. Почетком XI века у Дубровнику се спо-
миње постојање властеле („nobiles”). Од XII века можемо пратити зна-
чајнију улогу трговине и градске привреде Дубровника. Крајем XII
века Дубровачка општина, у то време први пут се спомиње у доку-
ментима „communitas Ragusina”, обухватала је око 20 километара при-
обалног подручја. Градом су управљали кнез и скупштине (властеле
и народа), на којима су доношене важније одлуке. Племство још није
било потпуно потиснуло обични народ из учешћа у власти. Од 1205.
Дубровник је признавао власт Венеције. Венецијанци су као кнеза у
Дубровник слали свог племића Венецијанца. Снажан утицај Венеције
је допринео да у управи Дубровником настане период пораста улоге
кнеза и Малог већа (у које су именовани Дубровчани). Средином XIII
века острво Ластово је признало власт Дубровачке општине. Најста-
рији познати статут Дубровника је из 1272. Њега су прихватили Мало
и Велико веће, а потом и скупштина грађана.

Процењује се да је до краја XIII века дубровачко становништво
већином било словенизовано, али је малобројна властела и даље упорно
настојала нагласити своје романско порекло. Од времена краља Уро-
ша Дубровник је плаћао Немањићима две хиљаде перпера годишње.
Ово плаћање од времена краља Стефана Уроша II Милутина је вршено
о Митровдану. Зато се то плаћање звало „светодимитриски доходак”.
Привредно јачање Дубровника је остварено захваљујући посредничкој
трговини коју су обављали Дубровчани. Дубровчани су робу из Србије
и Босне преносили у италијанске градове и обрнуто. Дубровачка тр-
говачка флота је постала највећа у Далмацији. Од 1358. Дубровник је
формално признавао власт угарског краља, а тада је постао самосталан
и претворио се у феудалну републику. То значи, за разлику од околних
феудалних монархија, у Дубровнику је највиши представник власти,
кнез, био биран од стране феудалаца. Најважније тело је постало Вели-
ко веће. Неколико десетина представника властеле је било у значајнијем
Већу умољених. Веће умољених је доносило важније одлуке (спомиње
се од 1253). Велико веће је бирало чланове за Мало веће, које је имало
11 чланова и кнеза. Они су бирани на годину дана и сваки месец су се
мењали на положају кнеза. Мало веће је имало извршну власт.

У Великом већу (створено од 1235) су били сви одрасли мушки
представници дубровачке властеле (око 200 до 550 одраслих мушкара-
ца). У другој половини XIV века властела у Дубровнику се затворила
и није примала нове породице у своје редове. Без учешћа у управи ре-

СРБИ ОД ВЛАДАВИНЕ СТЕФАНА НЕМАЊЕ 171

публиком остали су обични грађани (трговци, занатлије, радници, по-
морци, рибари). Нижи положај у друштву од грађана имали су сељаци
који су обрађивали земљу племства ван градских зидина, а најнижи је
био положај робова.

Дубровник је, поред трговачких, имао и културне везе са градо-
вима у Италији. Млада дубровачка властела је одлазила на школовање
у италијанске градове. Из Италије су у Дубровник да раде и живе до-
лазили писари, лекари, уметници, занатлије и други. По узору на ита-
лијанске, у Дубровнику је створена службена канцеларија са писаром
за бележење трговачких уговора. Италија је била узор и за стварање
општинске (основне) школе у Дубровнику. На њено оснивање је утицао
развој робно-новчане привреде и потреба да се стекну знања потребна
за трговину (читање, писање, рачунање и право). У њој су се у XIV веку
образовали припадници племства. Дубровчани су ради образовања до-
водили учитеље и са Апенинског полуострва. Тако је Дубровник добио
образоване писаре и пословне људе. Дубровник је био посредник и у
преношењу знања из италијанских градова у Босну и Рашку.

Спољна слика економске снаге Дубровника је изражена у замени
дрвених кућа каменим. Тај процес је довршен у првим деценијама XV
века. У првој половини XV века за Дубровчане је Онофрије де ла Кава
изградио око 10 километара дуг водоводни канал, који се користио до
XX века. Чувена општинска зграда, Кнежев двор, такође је данашњи
изглед добила у XV веку, као и највећи део градских зидина. Заштитне
зидине, данашња тврђава у Дубровнику је саграђена између XIII и XVI
века. Унеско ју је прогласио за заштићену културну баштину света.

Велики утицај у Дубровнику је имала Католичка црква. Векови-
ма је Дубровник био нетолерантно средиште католичанства. Ревносно
је ширио католичанство на подручјима која је добио од српских зе-
маља и сузбијао настојања да се на територији под контролом Дубров-
ника граде православне цркве.

Трговина робљем

Античко ропство није без трага нестало као ни колонат у средњем
веку. У смањеном обиму и делимично измењеном облику очувани су
на територији романских приморских градова. Наравно постојали су
и „отроци” у унутрашњости и људи који су због дуга, привремено мо-

172 ИСТОРИЈА СРБА – СРЕДЊИ ВЕК

рали радити као робови, за повериоца, док не отплате дуг. Христија-
низација није довела до потпуног укидања ропства. Робови у средњем
веку су били углавном слуге, кућни робови. За разлику од античког
ропства, господар роба није могао некажњено убити. Трговина робљем
и положај робља били су уређени градским статутима. Од краја XIII
века у дубровачким документима има доста података о довођењу ро-
бова из Босне. То су особе које су отели трговци и после их продавали
као робове или су их као децу трговцима продали родитељи. Подаци
о продаји властите деце у робље говоре о великом сиромаштву у коме
је повремено живео део становништва. Робље су продавали и властела
и босански владари. Већина робља је била женског пола. Главно место
за продају робља био је трг Дријева. Трговином робљем бавили су се
Дубровчани, Которани и други. Робови су већином постајали слуге у
кућама богатих грађана приморја и Италије. У другој половини XIV
века у Дубровнику је донета забрана да се православни Срби и Арба-
наси продају као робље. Према тадашњем хришћанском схватању, „је-
ретици” из Босне су и даље могли бити претворени у робове. Трговина
робљем није потпуно престала. Средином XV века у Венецији је до-
нета забрана да се тргује Словенима и Арбанасима као робљем. У XV
веку, у време пада херцегове земље, у Дубровнику се спомињу људи
из области Требиња, који се баве хватањем робова. Тада се дешавају и
случајеви да неко са дубровачке територије буде ухваћен и продат као
роб Османлијама.

Саси (и странци)

У средњовековној Србији и Босни пословно су боравили бројни
странци. Пре свих, Дубровчани, Саси и плаћени војници. Дубровник је
1186. са великим жупаном Немањом, а 1189. године са баном Кулином,
склопио трговачке уговоре. Из њих видимо да су Дубровчани могли
несметано да се крећу по Србији и Босни, да напасају своју стоку и
секу дрва. Поред тога, били су ослобођени плаћања десетине српским
владарима. Сличне повластице добили су и Саси.

Пре доласка Саса, домаћи рудари су вадили железну руду и са ко-
вачима морали да обезбеде одређену количину железа за владара, коме
је оно било потребно за израду оружја. Половином XIII века у Србију
су дошли немачки рудари. У Србији и Босни њих зову Сасима. Они

СРБИ ОД ВЛАДАВИНЕ СТЕФАНА НЕМАЊЕ 173

су знатно унапредили рударство у Србији и Босни. Саси су живели
у рударским насељима и имали самоуправу (веће 12 „пургара”), своје
судове и нотаре (бележнике).

Први већи рудник који се спомиње је рудник сребра Брсково (код
Мојковца). Брсково је од средине XIII до средине XIV века било зна-
чајно рударско средиште. Крајем XIII века отворен је значајан рудник
сребра на планини Рудник. До краја XIII и почетка XIV века Саси су
створили своја рударска насеља на Копаонику (Трепча) и Подрињу.
Двадесетих година XIV века јављају се прве вести о руднику Ново
Брдо. Ново Брдо је постало највећи рудник сребра у средњовековним
српским земљама у XIV и XV веку. Ту је вађено тзв. „гламско сребро”
(мешавина сребра и злата). У Подрињу се средином XIV века спомиње
још један велики рудник сребра, Сребреница. За Сребреницу је веза-
на интересантна жалба њених становника Ђурђу Бранковићу. Они су
се, тридесетих година XV века, жалили да топионицу треба премести-
ти даље од стамбеног дела града, јер су од њених отровних испарења
умрли неки Сребреничани. Средњовековне топионице руда називане
су „коло”. Оне су биле у близини воде и рудника.

Развој рударства је довео до богаћења владара. Владар је добијао
вероватно око 1/10 ископане руде, тзв. урбура. Владари су руду могли
да продају на тржишту или да искористе за ковање новца. Поред племе-
нитих метала, Саси су радили и у рудницима других метала. Код Раса
се налазио значајан рудник гвожђа Глуха Вас (Глухавица), а у Босни
се у другој половини XIV века као рударско насеље спомиње Олово.

Роми, народ пореклом из Индије, у XI веку били су у Констан-
тинопољу, а средином XIV века боравили су у Италији. Скоро исто-
времено, средином XIV века, у документима из Дубровника појављују
се прве вести о Ромима (Циганима). На подручју које су насељавали
Срби, првобитно су називани „Египћани” или „Јеђупци”.

10.
Култура и религија

Средњовековна култура је била под великим утицајем вере и
верских установа и у служби друштвеног слоја у коме је настајала.
Културне области су се углавном подударале са верским. У Европи
су постојале три културне области: западноевропска, византијска и
арабљанска. Граница западноевропске и византијске културне области
на Балканском полуострву се већином поклапала са границом римока-
толичког и православног становништва. Једноставна објашњења нису
довољна за слику о стварном животу. Постоје прелазни облици и об-
ласти. Сазнања и вештине преносила су се из једног у друго културно
подручје. Култура у Босни се развијала под утицајем Босанске цркве,
која је одбацивала материјални свет.

Православна црква код Срба

Средњовековни свет је био прожет религијом. Посебно значајну
установу у средњовековним државама је представљала хришћанска
црква. Црква, односно њени водећи службеници (свештеници и мона-
си), доживљавани су као посредници између верујућег народа и Бога.
Поред тога, хришћанска црква је постала део државе. Црква је узимала
део пореза од верника и представљала идеолошку подршку феудалном
владару и поретку. Неприпадање од државе подржаваној вери било је
схватано скоро као велеиздаја друштвене заједнице у којој се таква
особа појавила.

Од покрштавања у другој половини IX века до почетка XIII века,
Срби хришћани су верски припадали црквеним организацијама чија
су средишта била у Цариграду (односно Охриду) и Риму. После по-
вратка Саве у Србију 1220. године, у њој је створена народна право-
славна црква. Црква је од владара и властеле добила велике поседе.
Православна црква, као целина, у држави цара Душана била је највећи

СРБИ ОД ВЛАДАВИНЕ СТЕФАНА НЕМАЊЕ 175

феудалац. Старешина цркве, епископи и игумани, који су управљали
црквеним и манастирским властелинствима, били су по свом друштве-
ном положају део владајуће класе, властеле. Ђоко Слијепчевић каже:
„У српској средњовековној држави била је Српска православна црква
посебан сталеж са великим правима и повластицама”. Сличан је био и
положај Католичке цркве.

Старешина Српске православне цркве (архиепископ, касније
патријарх) углавном је биран између особа које су припадале владајућој
класи пре него су се замонашиле. Сава је за седишта епископа одредио
манастире. За већину епископа позната су њихова седишта. Манастир
Св. Арханђела Михаила на Превлаци код Котора био је седиште Зетске
епархије. Манастир Св. Богородице у Стону је био седиште Хумске
епархије. Манастир Св. Николе на Лиму је био седиште Дабарске
епархије. Манастир Св. Ахилија код Ариља је био седиште Моравичке
епархије. Манастир Св. Ђорђа је био седиште Будимљанске епархије.
Манастир Св. Николе је био седиште Топличке епархије. Манастир Св.
Богородице је био седиште Хвостанске епархије. На почетку, седиште
архиепископије је било у манастиру Жичи. Савин наследник, Арсеније
I, био је архиепископ три деценије. У то време, средином XIII века,
седиште српског архиепископа преместио је у Пећ. Арсеније I је, по Да-
нилу II, био „рођењем од сремске земље”. Овде се вероватно мисли на
тзв. „овострани Срем”, тј. равницу са јужне стране реке Саве у односу
на данашњи Срем.

Православном црквом није самовољно управљао њен верски пог-
лавар. Њоме су заједнички, саборно, управљали епископи. Епископи су
бирани из реда монаха (калуђера). Као и сви чланови црквене хијерар-
хије, у своје звање увођени су свечаним чином (хиротонија, „рукополо-
жење”). Ниже од епископа у црквеној хијерархији били су свештеници.
Свештеници су називани и презвитери. Презвитери међу свештеници-
ма су „јереји”, а међу монасима „јеромонаси”. Најниже звање у цркве-
ној хијерархији, испод свештеничког, имали су ђакони. Ђакон је могао
само помагати у богослужењима епископима и презвитерима, али не
и самостално водити богослужење. Постојала су и нижа звања, у чију
службу се улазило без „рукоположења” (хиротоније). Најниже такво
звање имали су „чтеци”, читачи.

Свештеници су чешће називани поповима. Попа је постављао
(„рукополагао”) епископ на литургији у цркви. После „рукополагања”
поп је добијао парохију и храм у коме ће служити. Попови су предво-

176 ИСТОРИЈА СРБА – СРЕДЊИ ВЕК

дили молитве верника у црквама, али и обилазили куће својих верни-
ка. Пре свега, поп је посећивао окупљања и светковине у кући верника
и благословио припремљену трпезу. Број попова је био различит од
подручја до подручја. Изгледа да је у XIV веку на подручју манастира
Дечани у равници био један поп на 20 кућа. У другим крајевима, као
што су планински предели са власима, један поп је долазио на 200-300
кућа. Попови су могли бити ожењени, али пре рукополагања, и имати
пород. Попови су били својеврсна прелазна група становника између
оних који су владали и оних који су били зависни. Попови који су има-
ли „баштину” и били господари зависних људи на тој „баштини”, били
су у сличном положају као властеличићи. Део попова потицао је из
зависног становништва. Сваком попу је према Душановом законику
припадало право да добије „три њиве” да обрађује. Ако би неки поп,
без „баштине”, узео више земље да обрађује него му је као „жребје”
било додељено, за коришћење те додатне земље је извршавао обавезе
као и други зависни сељаци. Тако су попови без баштине у држави
Немањића, према Душановом законику, били на прелазу између вла-
дајуће класе (властеле) и потчињене класе (зависних сељака).

Стефан Немања је започео период градње важних манастирских
задужбина. У манастиру (у средњем веку и „монастир”) су боравили
монаси и монахиње. Монаси и монахиње су напуштали „световни”
живот и посвећивали се молитвама богу. Њихов циљ је био да живе
најхришћанскијим животом и искупе грехове и осталих верника. Они
су се одрицали овоземаљских вредности. Заветовали су се на уздржа-
вање, безбрачност, сиромаштво и послушност. Основне активности у
манастирима су биле молитва и рад. Молитва је првенствено начин
обраћања Богу. Монахе је могуће поделити на киновите, који су се оп-
ределили за живот у заједници, општежићу, и анахорете, монахе који
су се определили за усамљеништво.

Према византијском узору, монаштво у држави Немањића орга-
низовао је Сава Немањић. Да би уредио монашки живот, Сава је саста-
вио 1199. два типика, Хиландарски и Карејски, а око 1208. трећи, Сту-
денички типик. Типици су књиге правила која одређују живот монаха
у заједници (киновији или општежићу). Киновија је била у држави Не-
мањића раширенији облик монаштва. Монаси једног манастира чини-
ли су братство. Они су се окупљали првенствено ради молитве и зајед-
ничког јела. Монаси су јели два пута дневно, после молитве и заједно.
Ако је неки монах јео или пио у својој просторији (келији), а да није

СРБИ ОД ВЛАДАВИНЕ СТЕФАНА НЕМАЊЕ 177

болестан, могао је бити кажњен. Постојали су посни дани у седмици
и постови у току године. Тада се није јело месо, осим рибе и бића која
живе у води. Особа која би се определила за монашки живот, прво је је-
дан период била искушеник (искушеница). Тај период искушеништва
је трајао онолико колико старешина манастира игуман (игуманија у
женским манастирима) процени да је потребно. Монаси почетници
носили су кошуљу, монашку расу и покривало за главу (камилавку).
Касније су приликом „схиме” добијали кожни појас, огртач, вео преко
камилавке. Тада су обично узимали и ново име и тако означавали поче-
так монашког живота за разлику од претходног, световног.

Због значаја вере у Бога и мишљења да су монаси посебно блиски
Богу, они су били поштовани у хришћанској заједници.

У средишту манастирског живота била је црква (главни прос-
тор за молитву). Манастирска црква је била и место где се сахрањивао
ктитор. Уз манастирску цркву су постојале просторије за рад и бора-
вак. Манастирски земљопосед се звао „метохија”, ређе „икономија”.
Предео уз Бели Дрим (Пећ-Ђаковица), као метох Хиландара, добио је
име Метохија. После игумана, за материјални део живота манастира
најважнији је био иконом. Због непоштовања монашких правила, мо-
нах (монахиња) је могао бити искључен из монашке заједнице.

Верске старешине су допуштале појединим калуђерима да на
одређено време живе у потпуној усамљености. То је била привилегија
монаха у које се имало пуно поверење. То су такозвани пустиножи-
тељи или аскете. Сава је предвидео и такав начин живота монаха. Сава
је уз Хиландар у Кареји створио келију испосницу и Карејским типи-
ком уредио пустињачки начин живота монаха. Он је предвидео малу
заједницу од два-три монаха. Најпознатији српски монах аскета, који је
дуго времена (вероватно од средине XII до почетка XIII века) провео
у самоћи, је Петар Коришки. Назван је тако према Коришкој гори код
Призрена. Овакви монаси су у самоћи мучили своје тело глађу и жеђу.
То је за њих био пут да се ослободе телесних страсти. Целе ноћи су
проводили у молитвама. Аскете нису обраћале пажњу на тело, па су
били зарасли, космати и брадати. Ипак, пустињаци су обилазили једни
друге, а посећивали су их и обични људи ради савета или болесни тра-
жећи исцељење. Монаси су се бавили преписивањем и писањем.

Аскете су живеле у дрвеним колибама и пећинама, којима су
били зазидани улази. Високе пећине су дрвеним преградама дељене у
више спратова.

178 ИСТОРИЈА СРБА – СРЕДЊИ ВЕК

Женски манастири српске цркве су личили на мушке, осим што
је игуман, ако је био мушкарац, изгледа био ушкопљеник. Велика се-
стринства су била у римокатоличким манастирима у приморју. Било је
уобичајено код католичког становништва да неудате девојке бораве у
манастирима, али је било и примера да су неке бежале из манастира.
Мавро (Мавр) Орбин је писао да су и неке босанске жене одлазиле у
манастире „цркве босанске” и у њима „служиле извесно време”.

Једна од служби цркве у друштву била је брига о сиромашним и
болесним. Брига о сиротињи и болесном очекивала се и од владара и
од цркве.

Повлаштени положај у држави Немањића имала је Православна
црква. Црква је имала велики морални утицај. Зато су владари свеча-
не заклетве полагали у присуству црквеног старешине. Јеретичко бо-
гумилство је било прогоњено, а католичанство толерисано. Душанов
законик је 6. чланом наредио да они који су из православља прешли
у католичанство, морају да се врате у православље. Девети члан Ду-
шановог законика наредио је да католик који се ожени православком
треба да пређе у православље, а ако то не учини, онда да се тај брак
поништи.

Дуализам и „Црква босанска”

Посебну појаву у политичком и културном животу средњове-
ковне Босне представља „Црква босанска”. Најстарији писани спомен
„Цркве босанске” је сачуван у папиној повељи из 1089. Ту се спомиње
„ecclesiam bosnensis” као део Барске надбискупије. Није познато какве
су прилике у тој епископији тада биле. Када и код осталих Срба, у дру-
гој половини IX века, христијанизован је владајући слој на подручју
Босне. Црквене прилике на том подручју се једва могу назирати до вла-
давине бана Кулина.

У Бугарској је у време владавине цара Петра (927-969) ојачала
„јерес”. Према сачуваној традицији, њу је тада ширио поп Богумил.
Зато се његови следбеници зову богумили. О богумилима знамо на
основу писања њихових противника. У основи богумилског учења био
је дуализам. Сматрали су да је Бог створио све што је добро, а ђаво све
што је зло. Веровали су да је оно што је духовно добро, а материјално
зло, и зато су се настојали удаљити од материјалног света. Савременик

СРБИ ОД ВЛАДАВИНЕ СТЕФАНА НЕМАЊЕ 179

цара Самуила, Презвитер Козма (у Беседи о јереси), богумиле у Бугар-
ској описује као људе који су савладали страсти. Каже да су ћутљиви
и бледи од поста. Презвитер Козма им приговара да се не покоравају
властели својој и да мрзе цара. Богумили су учили своје присталице да
слуге не треба да раде за своје господаре. Важна је и Козмина тврдња
да се јавно понашају као „правоверни’’, а да своју веру тајно исповедају.
Доследни богумили су се одрицали брака и потребе да се створи нови
живот. Сматрали су да верски обреди треба да буду једноставни.

У Самуиловом царству (976-1018), Босна, Дукља и Рашка су се
нашле заједно са словенским областима у којима се раширило богу-
милско учење. Тада је оно могло несметано да се пренесе у Рашку и
Босну.

У Рашкој су богумиле звали и бабуни, а под тим именом се спо-
мињу и у Душановом законику. Бабуна је истоимена река и планина
у средишњим областима Самуиловог царства. Могуће је да су шири-
тељи богумилског учења у Рашку дошли са тог подручја.

Ни државне и језичке границе нису зауставиле ширење богумил-
ског учења. На западу Европе, бројни богумили се јављају под именом
катари на југу Француске. Француски владари и папство су водили кр-
сташке походе у којима су их истребили „огњем и мачем”. На истоку је
било слично. Цар Алексије I је у Константинопољу наредио да се спале
богумилски вођа и његове најверније присталице.

Када је Немања, крајем XII века, протерао богумиле, они су се
преселили у Босну и у Хум. Из времена средњовековне Босне није оста-
ло црквених грађевина великих димензија и уметничке вредности. То
је у великој супротности са суседном државом Немањића. Богумилима
су биле довољне скромне грађевине, а босански владари су то, изгледа,
поштовали. Уочљиво је да у Босни богумили нису имали одбојан став
према представницима власти, какав Презвитер Козма приписује бо-
гумилима у Бугарској. Често се сусрећемо са подацима да су банови и
властела указивали поштовање представницима богумила. Босански
владари су својој властели повеље издавали и у присуству стареши-
на „Цркве босанске”. Делимично их је повезивала и заједничка борба
против католичке Угарске.

Када је у Босни априла 1203. године папин изасланик (Иван де
Казамарис) састављао изјаву, написао је да су старешине оних који се
називају „крстјани’’, у присуству бана Кулина, преузели обавезу да ће
живети по одредбама Римске цркве. Обавезали су се да ће да подигну

180 ИСТОРИЈА СРБА – СРЕДЊИ ВЕК

молишта тамо где су постојала братства верника и да ће у свим црк-
вама имати крстове и олтаре. Обећали су да ће читати књиге Старог и
Новог завета као што чини Римска црква. Ти „крстјани’’ су пристали
да се више не зову тако него „браћа’’. Такву изјаву су потписали бан
Кулин и дубровачки архиђакон Марин, јер је епископија у Босни, по-
сле осамостаљења од Дукље, формално сматрана делом Дубровачке
надбискупије. На документу су потписане и неке слабије познате особе
(Љубин, Бргета и још петорица). Можда је Кулин озбиљно схватио пре-
узете обавезе. Према тексту на каменој плочи нађеној код Високог ту је
„бан Кулин зидао” једну цркву, али „наиђе на њу гром”.

Исте године папин легат је предложио именовање новог бискупа
(епископа) за Кулинову земљу, али даљих дела да се поправе прилике
у „Цркви босанској” није било. После 1203. године у Босни је и даље
несметано постојала „Црква босанска’’. Почетком треће деценије XIII
века, папа се у једном писму жали да јеретици у Босни несметано испо-
ведају своју веру. Он је позвао краља Андрију II (1205-1235) да поведе
крсташки рат против њих. Почетком треће деценије XIII века, Андрија
II је био заузет проблемима са непослушном властелом и сином Белом.
Зато је Босна била поштеђена војног похода. Да би се деловало против
јеретика, папа је средином исте деценије позивао калочко-бачког над-
бискупа (Угрина) да делује у Босни (са Усором и Соли).

Изгледа да су „крстјани’’, како су сами себе називали у Босни,
бранећи се од притисака из Угарске и Рима, били спремни да повремено
попуштају. Своју цркву су називали именом земље „босанска’’, или „на-
родном’’. Имена људи на положајима у тој цркви и њихова звања била
су домаћа (словенска). На челу цркве је био старешина који је називан
„дед’’. „Свештеници’’ су називани заједничким именом „стројници’’.
Бугарским богумилима је приписивано одбацивање крста и икона.

Кћерка византијског цара, Ана Комнина, записала је да је тај
дуализам у Византији више захватио свештенике и монахе него остали
део народа. У складу с тим је и подела верника на оне који су настојали
да што доследније одбацују материјални свет (слично свештенству и
монаштву) и на оне који су живели не одбацујући материјални свет и
богатство („верујући народ”). У прву групу у Босни су спадали „строј-
ници”, а старешина „Цркве босанске”, „дед”, је називан и „епископом
Цркве босанске”. „Стројници” (свештенство) делили су се на „старце”
(ниже свештенство) и „госте” (више свештенство). У другу групу су
спадали властела и верујући народ. Доследни верници, богумили, од-

СРБИ ОД ВЛАДАВИНЕ СТЕФАНА НЕМАЊЕ 181

бацивали су и брак и потребу да имају потомство. Нису имали посебну
одећу, него су се одевали у народна, шарена одела. О другој групи гово-
ри пример херцега Стјепана (умро 1466). Он је примао јеретичке свеш-
тенике, али је живео уживајући у материјалном богатству и женама
као и друга средњовековна властела. Изгледа да се „Црква босанска’’
задовољавала тиме што су такви верници на самртном одру, ако не
пре, потпуно прихватали улазак у „праву цркву’’. Знатан број станов-
ника у средњовековној Босни нису били крштени, бар не до пред смрт.
Чин уласка у „заједницу правих верника”, крштење, за људе који су на-
меравали да стварно живе у овом материјалном свету, није могао бити
прихватљив пре блиског суочавања са сопственом смрћу. Крштење се
обављало уз Нови завет, а Стари завет је „Црква босанска” одбацивала.

За обичне људе у Босни је било важно и то што „Црква босан-
ска’’ није сакупљала порез од својих верника. Нису јој била потребна
велика средства за градњу раскошних храмова. Припадници „Цркве
босанске” су као своја средишта имали „хиже”, а у XV веку бораве и на
дворовима властеле. Тако је „гост” Радин био дугогодишњи саветник
Стјепана Вукчића Косаче.

Рачунање времена у средњем веку и празници

Средњовековни људи у Европи су морали поред једноставног
одређивања свог места у простору, одредити и своје место у времену. За
то су наследили начин рачунања времена који је коришћен у Римском
царству. Основне временске целине у том рачунању времена су били
дан (мања) и година (већа). Унутар једног дана кружно се смењивало
једно појављивање и нестајање сунца. Година је била везана првенстве-
но за пољопривредне активности људи. Добила је име према смењи-
вању годишњих доба. У једној години су се кружно смењивали зима и
лето или сушни и кишни периоди, овисно од подручја на Земљи. Тако
су људи приближно могли да одреде шта ће се догодити у природи про-
током дана или године. Године су бројане од оснивања града Рима, јер
је то за Римљане био најважнији догађај. Према новој ери, којом се да-
нас служимо, Рим је основан 1. јануара 753. године пре нове ере.

За одређивање дана у години користио се јулијански календар.
Јулијански календар уведен је од 45. године пре нове ере, у време када
је Јулије Цезар управљао Римом. Према тадашњем прорачуну египат-

182 ИСТОРИЈА СРБА – СРЕДЊИ ВЕК

ског астронома Созигена, одређено је да календарска година има 365
дана, а свака четврта година 366. Година је дељена на дванаест месеци.
Седам месеци је имало по 31 дан, четири по 30 дана, а фебруар је имао
28, односно 29 дана у свакој четвртој години. Касније је примећено да
се јавља разлика између пролећне равнодневнице, када дан и ноћ трају
једнак период једног дана, по 12 сати. До тога је долазило, јер се дужи-
на године јулијанског календара разликовала од времена за које Земља
направи један обилазак око Сунца (365,2564 дана). Хришћанска црква
је јулијански календар прихватила на Никејском сабору 325. Тада је
прихваћено да година почиње 1. септембра.

Победом хришћанства порастао је и значај хришћанске свете књи-
ге Библије. Њеним проучавањем дошло се до закључка да време треба
рачунати од тренутка када је Бог створио свет. У Византији је настало
бројање година од „настанка света”. По тој византијској ери, Бог је ство-
рио свет 1.9.5509. године пре почетка, данашње, нове ере. У средњове-
ковној Србији је примењиван византијски начин рачунања времена. Ако
се у средњовековном тексту наводи да се нешто догодило 6703. године,
да би се добила година по нашем рачунању времена за месеце до сеп-
тембра, треба одузети 5508 година, а од септембра 5509 година. Тако би
догађаје из 6703. морали датирати у 1195. или 1194. годину нове ере.

У Босни су се године бројале као на западу Европе, од рођења
Исусовог, односно 753. године од оснивања Рима. То рачунање је заче-
то са Дионизијем Малим. Када је постао видљив велики значај Христа
и хришћанства (у VI веку), Дионизије Мали је израчунао да се Христ
родио 753. године од оснивања града Рима. Ту 753. годину од оснивања
Рима он је узео као почетак „хришћанске ере”. После је у Европи пре-
овладало рачунање времена по Дионизијевој хришћанској ери. Није се
слутило да је усвојена погрешна почетна година. Данас међу истори-
чарима влада уверење да је Ирод (Ирод Велики) владао Јудејом до 4.
године пре хришћанске ере. То значи и да је Исус морао бити рођен че-
тири године пре хришћанске ере или раније. Зато је за начин рачунања
који данас преовладава у Европи и свету, можда примеренији назив
нова ера него хришћанска ера.

У средњовековној Европи, крај једног и почетак другог дана, ра-
чунао се од заласка сунца. Црква је својим правилима утврдила радне
и нерадне дане. У складу са описом стварања света у Библији, Бог је
стварао свет 6 дана. Седми дан је одредио као дан за одмор. Зато су дани
дељени на седмице, а сваки седми дан (недеља) у хришћанским земља-

СРБИ ОД ВЛАДАВИНЕ СТЕФАНА НЕМАЊЕ 183

ма је била нерадни и празнични дан. За целу хришћанску заједницу
најважни празници су били Божић, дан рођења Исуса, и Васкрс. Срби
су, као главни породични празник, обележавали „славу” („крсно име”
„крсну славу”). Према мишљењу које се разликује од Чајкановићевог,
„слава” је везана за култ првог претка који се покрстио, или за све-
ца чије име је узето приликом покрштавања. Уређујући живот право-
славне заједнице, Свети Сава је прописао славу као обред кућног бо-
гослужења. У животу појединца важни празници су били крштење и
ступање у брак. Они су били за цркву свете тајне и обављали су се у
цркви, а то значи уз њен пристанак.

Очекивало се да празнични дани буду нерадни за све припадни-
ке цркве и да представљају време обављања јавног окупљања у бого-
мољама ради молитве Богу. Народ се понашао другачије. У Котору је
то био трговачки дан. Св. Сава у Номоканону осуђује народне игре
и прославе у празничне дане. Светковине је народ претварао у гозбе
(пирове), опијања. Црква у држави Немањића је у XIII веку забрањи-
вала довођење жртвених животиња у цркву или пред њу, а поповима
да благослове те жртвене животиње пред клање, што говори да је било
таквих поступака. Из XV века сачувана је забрана играња и певања у
католичкој цркви у Дубровнику.

Као спој забаве и пословања, при црквама су организовани па-
нађури или привремени тргови. Панађури (вашари) су могли бити ужег
или ширег значаја, вишедневни, на које су долазили, поред домаћег
становништва, и трговци из суседних држава.

Однос према животу и смрти

Животни век је био кратак и већина средњовековних људи није
доживела старост, мерено данашњим мерилима. Процењује се да су у
лошијим периодима средњег века, са више гладних периода и епиде-
мија, обични људи просечно живели око 30 година, а у бољим перио-
дима до око 40 година. У средњовековном хришћанском свету, кога је
прожимала религија, смрт је прелазак из овоземаљског материјалног
света искушења и патње у вечни духовни живот. То је промена, али
не и крај постојања. Праведницима је обећано спасење и вечни жи-
вот човекове душе у рају, а грешницима кажњавање у паклу. Искре-
ним побожним животом на Земљи могао се заслужити вечни живот у

184 ИСТОРИЈА СРБА – СРЕДЊИ ВЕК

рају. Таква представа смрти је утицала на осмишљавање живота. Уз то,
постојало је веровање у деловање („живот”) светитеља после физичке
смрти и у њихова чуда, али и старије веровање у вампире, мртваце
који су се вратили међу живе и наносе им зло. Веровање у вампире,
мртваце, који устају из гроба, код Словена је постојало давно. На то се
можда односи 20. члан Душановог законика. Који гласи: „И људи који
се враџбинама узимају из гробова, те их спаљују, село, које то учини,
нека плати вражду, а ако буде поп на то дошао, да му се узме попов-
ство”. Вражда је казна за убиство, што значи да је наплаћивана висока
глоба за откопавање и спаљивање тела покојника. Данас се чини да су
живи прогонили мртве, а не обрнуто. Сигурно су се свет живих и мрт-
вих у представи средњовековног човека преплитали. Судећи по народ-
ној традицији, извесну границу су представљали сумрак и зора. Ноћ је
била време када зли духови узнемиравају људе. Петлово најављивање
зоре било је и најава повлачења злих бића (у свет мртвих) и мало олак-
шање за испрепадане душе живих.

Народни обред сахрањивања пратила је кукњава, чупање косе,
гребање свог тела и тужбалице ожалошћених сродника и познаника.
Хришћански део обреда сахрањивања било је опело које је обављао
свештеник. Тело умрлог, које је пре сахране опрано и обучено у чисто
одело, поворка ожалошћених односила је до раке и полагала у земљу
у складу са хришћанским обичајем. Спаљивање мртвих било је и по-
следица старих многобожачких веровања, али и страха од злих сила из
света мртвих. Гробови су постојали непосредно уз цркве и манастире.
Умрли су сахрањивани на заједничком гробљу села или веће заједнице.

Изузетак су чинили „нечисти покојници”, који обично нису са-
храњивани на заједничком гробљу. Таква судбина је могла задесити
самоубице, умрле од куге, лепре и др. Пронађено је више примера да
су покојници сахрањени са новчићима. Претпоставља се да је то ути-
цај многобожачких веровања да ће умрли морати да плати пут за пре-
лаз из овог света у други свет. Народни обичај даћа и остаци храњења
живих на покојниковом гробу, говоре о веровању у паралелни живот
на овом свету и наставак живота оних који су умрли. Гробља на узви-
шењима (брдима) можда имају везе са старијим веровањем да је човек
на узвишењу ближи „Богу” (односно боговима).

Владари и део властеле сахрањени су у њиховим задужбинама.
Немањини наследници су пре сахрањивања и балсамовани, да би се
њихова тела дуже очувала.

СРБИ ОД ВЛАДАВИНЕ СТЕФАНА НЕМАЊЕ 185

Писменост и књижевност

Најстарији записи на словенском језику настали су два и по века
после сеобе. Ти први текстови су записани на језику који се говорио на
подручју Македоније, тачније, у околини Солуна. Тај словенски језик
разумела су и удаљена племена Словена. Ми га зовемо старословен-
ским језиком. Тај језик су познавали Константин и Методије, грчки
мисионари из Солуна, који су саставили прво словенско писмо. Данас
постоје велике разлике између српског језика на Балкану и српског је-
зика који говоре Срби у источној Немачкој (Лужици). То је последица
вишевековног одвојеног развоја и утицаја, који су на словенске језике
вршили језици суседа.

Освајање највећег дела Балкана у VI и почетком VII века од стра-
не словенских племена, означило је потискивање античке писмености
и почетак доба неписмености на том простору. У време насељавања
Словени нису имали писмо, али су бележили „цртама и урезима”. Није
познато какви су то урези и шаре којима су Словени бележили према
писању Црнорисца Храбра. Није јасно да ли се ту ради о шарама које
су се могле наћи на комадима костију за бацање и прорицање, уре-
зивањем на рабош (краћи дрвени штап) или нечему трећем. Питање
писма је значајно јер је оно и један од предуслова за успешну изградњу
државе. Ђорђе Јанковић је понудио објашњење како је, пре писменос-
ти, могла државна управа у Србији бележити пореске обавезе, које је
сакупљала од поданика. Указујући на шаре на једној керамичкој посу-
ди (налаз из Чечана на Косову, датиран у X век) он је приметио да се
на посуди налазе, старији, облик бележења запремине са шест зареза
изнад знака крста и, млађи, словима испод крста. Мање уверљива је
претпоставка да су стари Словени имали неко писмо. Филолози који
заступају такву претпоставку (Растко Костић) углавном одбацују тзв.
Велесову књигу као фалсификат (појавила се почетком XX века) и пис-
мо у њој као лажно.

Од друге половине IX појавила су се словенска писма, као уређе-
ни системи писаних знакова за бележеље људског говора. Прво писмо,
глагољицу, са 38 писаних знакова, саставио је учени Константин у мо-
наштву Ћирило. При састављању глагољице он се користио знањем
грчког писма и словенског језика. Убрзо се појавило и друго словен-
ско писмо, ћирилица. После смрти Методија (у пролеће 885) његови

186 ИСТОРИЈА СРБА – СРЕДЊИ ВЕК

Стара српска ћирилица

ученици су се морали склонити на Балкан. Они су створили два сре-
дишта словенске писмености у Бугарској – Преслав (Велики Преслав)
и Охрид. Претпоставља се да је неко од ученика солунске браће у Си-
ме-оновој Бугарској извршио даље прилагођавање словенског писма
језику Словена и саставио ћирилицу. У грчком житију св. Климента
она се управо њему приписује. Најстарији ћирилични натпис је натпис
цара Самуила са краја X века. У самом тексту пише да је настао 6501.
од стварања света. Из тих бугарских средишта писмености вршен је
утицај и на најранију српску књижевност. Поред новог писма, ћирили-
це, неколико векова задржала се употреба глагољице, али је постепено
ћирилица потиснула глагољицу. Глагољицом је писано и тзв. Маријан-
ско (Маријино) јеванђеље, најстарији сачувани рукопис код Срба из XI
века. Најстарији словенски књижевни језик, који су створили Констан-
тин, Методије и њихови ученици, није био потпуно идентичан са наро-
дним говором Срба. Пре свега, њега су створили странци, а поред тога,
ниједан књижевни језик није идентичан са говором у неком народу, па
ни код истог човека. Писани језик настаје одабиром дела говорног јези-

СРБИ ОД ВЛАДАВИНЕ СТЕФАНА НЕМАЊЕ 187

ка (народа или једног човека) и уношењем неких правила која се мање
поштују у говору. Ипак, старословенски је сигурно био разумљив и
необразованим Србима, обичном народу, па се може сматрати и старо-
српским књижевним језиком.

Дуга употреба старословенског на великом простору од Србије и
Бугарске на југозападу до Русије на североистоку и области Чешке на
северозападу, довела је до појаве неколико различитих редакција (бу-
гарска, српска, руска...) црквенословенског језика који је наследио ста-
рословенски. Писани језик прилагођаван је говору уже словенске сре-
дине. Те различите редакције су настале на основу разлика у изговору
гласова у истим речима или на основу различитих речи које су имале
исто значење. Постепено се губила језичка блискост и из заједничког
старословенског настајали су језици словенских народа. Настанак ста-
росрпске редакције црквенословенског (приближно крајем XII века) је
последица процеса стварања народних језика словенских народа.

Ипак, те редакције нису постале неразумљиве суседним Слове-
нима.

Тако А. Белић указује да су текстови српске редакције старосло-
венског у XIII и XIV били веома распрострањени на Балканском полу-
острву, а у следећа три века и преовладавали на балканским подручји-
ма где је било словенско православно становништво.

У време настанка првих писама, знаци за поједина слова били
су и знаци за бројеве. Тако је знак за слово „а” био и знак за број 1. У
глагољици првих 9 слова је имало вредност јединица (1-9). Следећих
девет слова од десетог имала су вредност десетица, а следећих девет
вредност стотица. Редослед слова није био исти у ћирилици, па ни њи-
хова бројна вредност.

Први писмени слој код Срба, као и других Словена, били су при-
падници цркве. У раном средњем веку у Европи се првенствено црква
бринула о образовању. За коришћење свете књиге хришћана (Библије)
било је потребно да особе из цркве буду писмене и образоване. Зато су
при црквама и манастирима стваране и школе. У црквеним школама се
учило читање, писање, рачунање и певање. Писменост се ширила и на
световно становништво. Узор државе за Србе, после доласка на Балкан-
ско полуострво, а нарочито после христијанизације, била је Византија.
У Византији владар и виши слојеви сматрали су да је писменост неоп-
ходна, па се по том узору ширила писменост и код Срба. Како се види
из Душановог законика, у XIV веку је било писмених и међу мероп-

188 ИСТОРИЈА СРБА – СРЕДЊИ ВЕК

сима (зависним сељацима). Већина становника средњовековне Србије
и Босне је остала неписмена и необразована. Писмени и образовани,
пре свега попови и монаси, су за једино исправно образовање сматрали
теолошко образовање. Основ образовања и знања било је Свето писмо.
Средњовековна црква је учила да су све коначне истине дате у верским
списима. Школе нису подстицале преиспитивање постојећих знања
и тражење нових. Тешко је рећи какав су непосредни утицај вршиле
школе у Византији на Србе. У Византији су чуване традиције римског
права и постојале високе правне школе. У Константинопољу су 1045.
године основани Филозофски и Правни факултет. На Правном факул-
тету су се образовали будући државни чиновници и судије. Студије на
Филозофском факултету биле су подељене на тривијум (граматика, ре-
торика и дијалектика) и квадривијум (аритметика, геометрија, музика
и астрономија). Синтеза свих знања је била филозофија.

У Србији се са развојем рударства, трговине, судства и сложе-
нијих државних установа, повећао број људи изван круга црквених
службеника који су били писмени и образовани. Државне установе
су стварале писане документе. Судије су према 163. члану Душановог
законика биле обавезне да једно писмо са пресудом предају ономе ко
је „ослобођен на суду”, а други препис те пресуде да чувају код себе.
Такве судске архиве и записи које су код себе имали писари српских
средњовековних владара су изгубљени.

Књиге су споро преписиване на скупом материјалу за писање и
било их је мало. Писало се на пергаменту, за писање припремљеној
животињској кожи, а од друге половине XIII века на српском подручју
се појавила и хартија (папир), која је била знатно јефтинији материјал
за писање. За писање од пергамента прављени су кодекси, по облику
као данашње књиге, или се писало на пергаменту који је умотаван у
свитак. Књиге су обично коричене у дрвене корице пресвучене кожом.
Писало се најчешће укосо засеченом трском. За брисање су служили
сунђер и мали ножеви. Мастила су чувана у стакленим посудама и
мастионицама и поред црног, писало се и мастилима у боји. Писало се
у црквеним установама и владарским канцеларијама. Писар је понекад
писао држећи папирус на коленима. Већина тих писара је по имену не-
позната, али су понекад остављали занимљиве записе као што је „при
свећи писах”. Ауторство писца у данашњем смислу није постојало.
Писац је скоро једнак писару и преписивачу који преписује туђе за-
писе. Средњовековни писари често нису раздвајали речи, а велика ис-

СРБИ ОД ВЛАДАВИНЕ СТЕФАНА НЕМАЊЕ 189

такнута слова (иницијале) користе ретко, да означе неку нову целину.
Приликом писања користили су скраћенице. Оне су означене кратком
заталасаном линијом изнад слова, која чине скраћеницу. У градским
насељима постојали су нотари (у приморју) и номици (у остатку Ср-
бије), који су за обичне грађане састављали уговоре, тужбе и др.

Прве књиге на старословенском су настале за верске потребе,
тј. ради ширења хришћанства на словенском језику. Та прва дела на
старословенском, а после на српскословенском, била су преводи, а не
изворна, оригинална, дела. Најстарије сачуване књиге писане ћирили-
цом, старосрпским књижевним језиком, јесу Мирослављево јеванђеље
и Вуканово јеванђеље. Прво је написано крајем XII века, а друго крајем
XII и почетком XIII века. Истиче се нешто старије Мирослављево је-
ванђеље писано на пергаменту лепим рукописом и украшено иниција-
лима и минијатурама. Рукописи показују умешност преписивача и
илуминатора код Срба крајем XII века. Мирослављево јеванђеље ис-
писивала су најмање два писара (један се звао Григорије). У XII веку
(по ретким мишљењима у XIII веку) је настало и оригинално дело, то
је Барски родослов или Летопис попа Дукљанина. Он је сачуван у пре-
писима из XVI века на словенском (тзв. хрватска редакција) и из XVII
века на латинском (тзв. латинска редакција). Писац Барског родосло-
ва (поп Дукљанин) за себе каже да је свештеник из Бара. На почет-
ку летописа писац, католички свештеник, каже да је био замољен од
становника „града Бара” да „Спис о Готима” преведе на латински. Он
је записао и да је дело настало на основу казивања која су допрла до
њега. Барски родослов је зато великим делом бележио српску народну
традицију која је стигла до писца. Дело је спој легенди, књижевности,
нетачних тврдњи и историјских чињеница.

Писање и читање за верске потребе било је раширено у манасти-
рима и црквама. Зато су српски манастири имали богате збирке руко-
писа, а више од свих поседовао је Хиландар. Хиландар је био значајно
средиште преводилачке делатности. Највише се преводило са грчког
на српскословенски. Преводиоци су већином настојали да грчке речи
преведу словенским. Тако су стварали и нове речи и богатили српскос-
ловенски језик.

Свештеници и монаси су читали верске списе. Основна читана
књига је било Свето писмо (Библија). Поред оних од цркве признатих
делова Светог писма, постојали су и бројни непризнати текстови (апок-
рифна јеванђеља и сл). Читана су и писана житија и литургијске песме.

190 ИСТОРИЈА СРБА – СРЕДЊИ ВЕК

Житије се од биографије (опис нечијег живота) разликује и по томе
што садржи и „чуда” која је светац чинио после смрти његовог тела.
Житија имају мало података које траже историчари. Писци житија су
имали другачију свест и циљ. Од временских одредница њих највише
занима датум смрти тела ,,светога” о коме пишу, тј. време почетка веч-
ног живота његове душе. Други датуми су им од малог значаја и ретко
их бележе. Родословима су повезивали неспојиве личности. Често су
писали угледајући се на Свето писмо, са доста хвалоспева и сл.

Пре српских светаца и њихових житија постојали су општесловен-
ски светитељи и њихова житија. Двојица првих су Ћирило и Методије.
Они се, због значаја који су имали у покрштавању Словена, називају сло-
венским апостолима. Њихова житија су позната под именом – Панонске
легенде. Верује се да су настала одмах после њихове смрти, а сачува-
на су у каснијим преписима. Пре Немањића настало је житије зетског
кнеза Јована Владимира. Њега је, вероватно, користио поп Дукљанин за
свој детаљнији део причања о кнезу Ј. Владимиру. Бројнија домаћа жи-
тија сачувана су од времена владарске династије коју је створио Стефан
Немања. Први њихов писац је Растко Немањић, у монаштву Сава. Сава
је у Студеничком типику написао житије свога оца Немање, у монаштву
Симеона. Саву зато можемо сматрати и првим оригиналним књижев-
ним ствараоцем за кога поуздано знамо да је Србин. Савин однос према
књигама оставио је трага и у типицима које је написао. У њима је чи-
тању књига дато важно место у духовном животу монаха. После Саве,
и Стефан Првовенчани је написао житије свога оца. Ученик Св. Саве,
монах Доментијан, средином ХIII века, написао је житија Св. Саве и
Св. Симеона. Други монах-писац, Теодосије, је крајем XIII или почетком
XIV века, написао Савино житије. Теодосије је још, написао и житије
Петра Коришког, похвалу Симеону и Сави, те неколико литургијских
химни. Јован Р. Деретић истиче Теодосијево житије Петра Коришког
као врхунац приповедачког стваралаштва код Срба у средњем веку.

Значајан је зборник средњовековних житија, познат под именом
Животи краљева и архиепископа српских („Данилов зборник”). Дани-
ло II (архиепископ од 1324. до 1337) се сматра аутором већине тог збор-
ника. Део зборника су написала и зборник уобличила два, по имену
непозната, црквена лица. Зборник садржи житија од времена краља
Уроша и архиепископа Арсенија до Стефана Душана и архиепископа
Данила II. Зборник има и краће текстове о краљевима Радославу и Вла-
диславу и о три прва патријарха.

СРБИ ОД ВЛАДАВИНЕ СТЕФАНА НЕМАЊЕ 191

Међу властелом су се читали верски, али и световни списи. О
томе говоре преписи и прераде Александриде (Роман о Александру
Великом), Романа о Троји, као и епови настали у западној Европи. Пре-
писивани су и читани и други списи: путописи, текстови о стварним и
измишљеним животињама, збирке изрека мудраца, посланице, збор-
ници који садрже спој разних дела, као и књиге које су служиле да се
људима „прорекне” будућност. За историографију су значајне хронике,
родослови (писани су настали после изумирања Немањића), летописи
(писани од друге половине XIV века), записи (текстови додати на сло-
бодном простору у рукописима или књигама). Ти летописи су кратки
текстови са ретким временским одредницама.

Поред црквених установа, библиотеке је стварала и властела.
Стефан Лазаревић је подстицао преписивачку и преводилачку делат-
ност у манастирима. По томе је била чувена преписивачка школа у Ре-
сави. Ово преписивање и превођење (са грчког и бугарског) у српским
земљама има сличности са почецима хуманистичке епохе у Италији.
Рукописи су прегледани и исправљани као што су то радили хуманис-
ти у Италији. То поређење и исправљање је било основа за унапређење
науке о језику, али и критичког мишљења.

Крајем XIV века појављује се и прва жена писац у српској књи-
жевности. То је била монахиња Јефимија, пре замонашења Јелена,
жена деспота Угљеше Мрњавчевића. Она је написала (око 1402) Пох-
валу кнезу Лазару и извезла је на покрову за његов сандук. Такође је,
раније, оставила и текст (на полеђини дводелне иконе) у којем тугује за
прерано изгубљеним сином (Угљешом).

Деспот Стефан није био само заштитник уметника и власник
једне библиотеке на свом двору, него је и сам писао. Од његових тек-
стова, осим повеља и предговора Закону о рудницима, сачувани су
Натпис на косовском стубу, „Слово љубве” и, можда, Похвално сло-
во кнезу Лазару. Значајна дела која припадају српској књижевности
оставила су два странца, а то су Константин Филозоф и Георгије
Цамблак. Цамблак је био странац који је у Србији од 1402. до 1406.
године заузимао положај игуман манастира Дечани. Написао је Жи-
вот Стефана Дечанског. Истовремено је у Српску деспотовину дошао
световњак Константин Филозоф из Бугарске. Константин Филозоф је
после смрти деспота Стефана написао дело Живот деспота Стефана.
Константин Филозоф је био централна личност ресавске преписивач-
ке школе.

192 ИСТОРИЈА СРБА – СРЕДЊИ ВЕК

Стефан Лазаревић Стефан Лазаревић, рођен око 1377.,
био је успешан државник, писац и ви-
тез. Стефан „високи” је према мерењи-
ма његових остатака био висок око 185
цм. Ако на витешке турнире гледамо
као на претходницу модерних спорт-
ских такмичења (јахања, мачевања...),
онда је деспот Стефан са победама на
међународним турнирима као 1412. на
двору Жигмунда (Будим) био далеки
претходник успешних српских спорти-
ста који у савремено доба побеђују на
међународним такмичењима.

Слично деспоту Стефану, и босанска властела, херцег Стјепан и
херцег Хрвоје, настојала је створити библиотеке. Сачувани су „Хрвојев
мисал”, писан у духу римокатоличке цркве, и „Хвалов рукопис”, писан
ћирилицом од Хвала „крстјанина” у време епископа „Цркве босанске”,
„деда” Радомира. Обе књиге су за Хрвоја богато украшене минијату-
рама (илуминацијама).

Неписменост је била општа појава код средњовековних Срба, али
није морала значити и недостатак уметничког талента. Зато се негова-
ла усмена књижевност. Знамо да су, о разним догађајима, песници из
народа испевали песме. Оне се спомињу од краја XII века. У Домен-
тијановом житију Св. Саве спомињу се „пожудне” и „бестидне” песме
младића. После битке код Велбужда, према писању Г. Цамблака, народ
је 1330. године краља Стефана Уроша III Дечанског дочекао песмама.
Свакако је у круговима феудалаца негована поезија која је величала њи-
хове војничке подвиге. Несачувани текстови који су усмено преношени,
били су подлога за велики циклус епских и лирских песама, који је уоб-
личен после пада под власт Османлија и који нам је до данас сачуван.

Црквено грађевинарство и сликарство

Градитељство и сликарство су били под снажним утицајем ре-
лигије, као и сва уметност. На градитељство и сликарство вршили су
утицај центри из Византије и са Апенинског полуострва. Срби уз оба-
лу Јадранског мора били су под јачим утицајем романске уметности са

СРБИ ОД ВЛАДАВИНЕ СТЕФАНА НЕМАЊЕ 193

Апенинског полуострва, а они који су били даље од обала Јадранског
мора били су под снажним утицајем византијске уметности. Црквене
грађевине из раног средњег века биле су скромних димензија. Прве
значајније су црква Св. Трипуна у Котору, црква св. Петра у Расу, код
Новог Пазара, и црква Св. Михаила у Стону. Старија црква у Кото-
ру са почетка IX века је највероватније личила на цркву св. Доната
у Задру (из истог периода), што значи да је била грађевина кружног
облика. Крајем XII века на њеном месту Византинци су изградили
нову другачију цркву св. Трипуна. Црква св. Трипуна у Котору је тро-
бродни храм (базилика) у романичком стилу. Црква св. Петра у Расу
је изграђена крајем IX или почетком X века. Грађена у деценијама не-
посредно после покрштавања Срба, црква Св. Петра у Расу је можда
изграђена да би постала седиште рашког епископа. Грађена је ломље-
ним каменом. Над средишњим делом грађевине уздиже се осмострана
купола. За разлику од ове две грађевине, које имају централну основу,
црква Св. Михаила у Стону из XI века има уздужну основу. То је јед-
нобродна црквена грађевина. Средњовековно сликарство су чиниле
фреске, слике на свежем малтеру, иконе и минијатуре. Фреске које
су украшавале цркве Св. Петра у Расу и Св. Михаила у Стону, дели-
мично су сачуване. У цркви Св. Михаила у Стону сачуван је портрет
краља Михаила, са круном. То је најстарији сачувани портрет српског
владара.

Доласком на власт Немање отпочео је период процвата уметнос-
ти код Срба. Ту епоху су наговестиле задужбине Стефана Немање у
Топлици, црква Светог Николе, и Ђурђеви ступови код Раса. Ђурђе-
ве ступове је Унеско уврстио у светску културну баштину. Потпуно у
духу тзв. рашке школе је Немањина црква посвећена Успењу Богоро-
дице у Студеници. Рашки стил је настао спајањем византијског гради-
тељског стила и романике. Студеница је грађена између 1183. и 1196.
године као маузолеј Немање. Име Студеница је добила по реци поред
које је изграђена. Богородична црква у Студеници је једнобродна грађе-
вина са дванаестостраном куполом над средишњим делом, који је део
византијског утицаја. Осликана је после Немањине смрти (око 1208). За
осликавање су доведени уметници из Византије, а на фрескама је ис-
писан текст на српском. Већина сликара који су радили у Србији нису
потписали своја дела. Спољашни зидови Студенице покривени су уг-
лачаним мермерним блоковима. Прозори, лукови и рељефни украси на
горњем делу фасаде су као код романичких грађевина. Студеницу је

194 ИСТОРИЈА СРБА – СРЕДЊИ ВЕК

као изузетно културно благо Унеско такође уврстио на списак светске
културне баштине.

Стефан Немањић је између 1207. и 1217. године изградио мана-
стир Жичу. То је једнобродна црква Христовог Вазнесења са куполом
над централним делом. Црква је споља обојена црвеном бојом. Најста-
рије фреске су урадили уметници из Константинопоља. Постала је ме-
сто које су посећивали Немањићи да би се ту свечано крунисали за
краља, све до Душана.

На реци Милешевки краљ Владислав је подигао Милешеву. То је
једнобродна грађевина са полукружном апсидом (источни полукруж-
ни део цркве). Наткривају је купола и полукуполе. Претпоставља се да
су уметници из Солуна осликали Милешеву. Једна од најпознатијих
фресака XIII века је Бели анђео на Христовом гробу у Милешеви. По-
ред слика које приказују сцене из Светог писма, фрескосликани су ли-
кови владара и догађаја везаних за њих. У Милешеви су, поред фреске
Св. Саве, за коју су неки истраживачи тврдили да је сликана према
стварном лику Саве, осликани и Св. Симеон, Стеван Првовенчани,
краљ Радослав и краљ Владислав.

Средином XIII века архиепископ Арсеније је подигао у Пећи
цркву Св. Апостола. Фреске у Пећкој патријаршији, сликане око 1260.
(с оним из Сопоћана), сматрају се једним од врхунаца сликарства XIII
века у православном свету. То је био почетак градње четири спојене
цркве које чине Пећку патријаршију. Око 1320. године архиепископ
Никодим је са северне стране доградио цркву Св. Димитрија. Око 1330.
године архиепископ Данило II је са јужне стране доградио цркву Бо-
городице Одигитрије и цркву Св. Николе. Испред три спојене цркве је
изградио припрату. И Пећку патријаршију је Унеско уврстио на списак
светске културне баштине.

Око 1260. године, као своју задужбину краљ, Урош је изградио
Сопоћане, код изворишта реке Рашке. Од фресака у Сопоћанима које
приказују Христов овоземаљски живот (сликане око 1265), неке се сма-
трају најбољим остварењима монументалног сликарства у XIII веку.
Студеница је у XIV веку добила данашњи тробродни изглед, а од по-
четка XVIII века је у рушевинама.

Грађевински стил од краја XIII века зове се српско-византијском
уметничком школом. Прво велико дело тог периода у развоју српске
уметности је Милутинова црква Ваведења Богородице у Хиландару на
Светој гори. Милутинова владавина је период јачања утицаја културе

СРБИ ОД ВЛАДАВИНЕ СТЕФАНА НЕМАЊЕ 195

из Византије у Србији. Усваја се у Византији раширен облик градње
цркава, чију основу представља уписани крст. Богородична црква у
Хиландару изграђена је око 1300. Грађена је наизменично каменом и
опеком. Једнобродна је и покривена кровом са куполама. Хиландар
има богату ризницу у којој се чувају повеље, књиге и др. У тој ризници
се чува и икона Богородице Одигитрије, коју је за манастир набавио
Немања. У Хиландару је сачуван и вез монахиње Јефимије из 1399.

Око 1300. године у српске државе долази утицај тзв. ренесансе
Палеолога. Главни живописац у Милутиновој Богородици Љевишкој,
Михаило Астрапа, је припадао тој ренесанси Палеолога. Међу бројним
црквама које су грађене богатством краља Стефана Уроша II Милути-
на, јесу Богородица Љевишка (изграђена је 1306-1307. на месту старије
цркве из X века), Бањска (1313-1317) и петокуполна Грачаница (1313-
1321). Грачаница се убраја у најлепше грађевине с почетка XIV века.
Грађена је на темељима ранохришћанске базилике из VI века. Њени
зидови су грађени мешањем редова камена и опеке, а на крову има пет
купола. Фреске у Грачаници се убрајају у најбоље фреске из XIV века.
У њој је први пут у фрескосликарству приказана лоза владарске поро-
дице Немањића. Главни фрескописци су били Милутинови дворски
сликари, Михаило и Евтихије. У средишњој куполи Грачанице је, пре-
ма обичају, осликан Христ Пантократор (Сведржитељ). Српско-визан-
тијској школи припада и Марков манастир (1371) код Скопља.

Делимично изван епохе српско-византијске школе су Бањска
(1312-1317), Дечани (1327-1335) и Св. Арханђели. Ове грађевине су
грађене као места где ће бити сахрањени њихови ктитори. Градњу ма-
настира Бањске код Косовске Митровице надгледао је игуман Данило.

Данило II је као архиепископ надзирао пренос Милутиновог тела
у Бањску. Његови посмртни остаци после су (1455) били пренети у Со-
фију. И данас се налазе тамо, у цркви „Светог краља”. Фрескослике
у Бањској су уништене. Главни протомајстор, фрањевац фра Вито из
Котора, у Дечанима је изградио тробродну базилику под утицајем ро-
манике. Грађена је од 1327. до 1335. То је петобродна црква посвећена
Христу Пантократору. Зидана је мермером у две нијансе са прозори-
ма и стубовима у стилу романике. На двоводом крову се налази једна
купола. Са висином од 29 метара то је највећа црквена грађевина из
периода средњег века код Срба. Цар Душан је почетком своје влада-
вине завршио очеву задужбину – манастир Дечане. Ту је живописан и
родослов династије Немањића са 22 лика. Манастир је неколико пута

196 ИСТОРИЈА СРБА – СРЕДЊИ ВЕК

Жича

пљачкан. Сачуван је и игумански трон из 1335. Дечане је, као изузетно
културно благо, Унеско ставио на списак светске културне баштине.
Манастир Св. Арханђела Михаила и Гаврила изградио је цар Душан
између 1343. и 1352. године код Призрена. После пада под турску власт,
манастир Св. Арханђела је срушен. Данас је у рушевинама. У мана-
стиру, на месту краљевог гроба, пронађена је камена глава (вероватно
управо цара Душана).

Градитељском делатношћу кнеза Лазара почео је период који
зовемо моравском школом. Моравска школа обухвата последње три
деценије XIV и прву половину XV века. Рељефи, првенствено на ок-
вирима свих прозора и врата, видљива су особеност моравског стила.
Лазареве задужбине су његова дворска црква Св. Стефана у Круше-
вцу, Лазарица, изграђена у осмој деценији XIV века, и гробна црква
Раваница код Ћуприје, изграђена у осмој и деветој деценији XIV века.
Лазарева жена, кнегиња Милица, је као своју задужбину поред Трсте-
ника подигла манастир Љубостињу (крајем XIV и почетком XV века).
У њој је боравила као монахиња. Главни градитељ се потписао као

СРБИ ОД ВЛАДАВИНЕ СТЕФАНА НЕМАЊЕ 197

„прото-мајстор Боровик Раде”. Претпоставља се да је он био узор за не-
имара Рада, опеваног у српским епским песмама. Манасија, првобитно
Ресава, јесте задужбина и гробна црква деспота Стефана Лазаревића.
Грађена је од 1407. до 1418. У основи цркве је развијени крст, а на крову
је 5 купола. Висока је око 25 метара. Делимично очуване фреске у ма-
настиру Манасија убрајају се у најбоље слике моравске школе. Портрет
деспота Стефана сматра се једним од бољих портрета у православном
свету из средњег века.

Деспотов властелин и протовестијар, Богдан, је ктитор манасти-
ра Каленића. Каленић је саграђен и осликан почетком XV века. Кале-
нић је пример раскошности моравског стила.

У сликарска дела спадају и мале слике (минијатуре) којима су
украшавани средњовековни рукописи. Најзначајнију збирку минијату-
ра садржи Мирослављево јеванђеље. Раскошно је урађен тзв. Српски
минхенски псалтир са око 150 илустрација. Постоји претпоставка да је
урађен за деспота Стефана Лазаревића.

На подручју средњовековне Босне настале су десетине хиљада
стећака (камених надгробних споменика). Мањи број стећака је сачу-
ван и на суседним подручјима која нису била део средњовековне Босне.
У средњем веку стећак је називан „камен” или „белег”. За већину није
прецизно одређено време њиховог настанка. Само неколико стотина
сачуваних стећака имају натписе. Време настанка једног стећка са ћи-
риличним натписом који је пронађен код Требиња, ставља се у XII век.
То је стећак „жупана Грда требињског” за кога се мисли да би могао
бити Грдеша који се спомиње у саставу српске војске у бици на Тари
1150. За већину стећака са натписима се претпоставља да су настали
крајем XV века и почетком XVI века. Неупоредиво су бројнији стећци
са рељефним шарама и представама. Поред властеле, од XV века стећ-
ке су подизали и власи. На једном од најпознатијих гробаља са стећци-
ма, Радмиљу код Стоца, сахрањивани су чланови влашке породице
Храбрена (Милорадовић). Малобројни натписи на стећцима указују да
су стећке подизали и богумили и православци и католици. Настанак
стећака може бити последица угледања на украшене римске саркофаге.
Неки од тих камених сандука за мртве могао је постати узор за пра-
вљење првих стећака.

11.
Превласт Немањића на
Балканском полуострву

Освајања у време Стефана Уроша II Милутина

Када је Стефан Драгутин (око 1282) предао Стефану Урошу II
Милутину престо, коња и оружје, за средњовековну Србију је започео
период највећих освајања. Повећани приходи које је владар добио са
развојем рударства и трговине, омогућили су држање веће војске и ос-
вајања. Увећање богатства Немањића види се по томе што се у време
Стефана Уроша II Милутина као његова плаћеничка војска спомињу
Кумани, Татари, Турци, Немци, Французи и други странци.

Када је постао краљ Стефан Урош II Милутин је освојио од Ви-
зантије Скопље и део Македоније. Крајем те 1282. године, док се спре-
мао за рат против Срба, умро је цар Михаило VIII Палеолог. Војска
новог цара Андроника II (1282-1328) је 1283. продрла у Србију до При-
зрена. Краљ Милутин је зауставио напад и са братом, краљем Драгу-
тином, гонећи Византинце стигао је до Свете горе и Егејског мора (код
Кавале). После тога Стефан Урош II Милутин је 1284. проширио своју
власт у Македонији на Дебар, Пореч и Кичево. Управо тада је порастао
и значај Драгутинове области. Он је добио знатне територије као угар-
ски вазал и у изворима се јавља са титулом „сремски краљ”. Стефан
Драгутин је имао стални двор у Дебрцу на Сави.

Татари хана Ногаја су 1285. године продрли у Бугарску и Угарску.
Њихов упад је довео до расула Бугарске на неколико делова. Из области
Браничева бугарски великаши су узнемиравали област краља Стефа-
на Драгутина. Они су признавали власт кнеза Шишмана, који је имао
седиште у Видину. Краљ Стефан Драгутин је затражио помоћ од брата
краља Стефана Уроша II Милутина. Око 1291. године српски краљеви
су од Шишмана преотели област Браничева. Када је склопљен мир да
би умирио монголског хана Ногаја, чији је вазал био Шишман, краљ

СРБИ ОД ВЛАДАВИНЕ СТЕФАНА НЕМАЊЕ 199

Милутин му је послао изјаву покорности и сина Стефана као таоца
(око 1292). Принц Стефан се, тек око 1299. године, вратио у Србију.
Драгутинов син Владислав је још 1292. године добио „Херцештво Сла-
вонију”, у Угарској.

Стефан Урош II Милутин је после наставио да шири своју власт
на југу. Драч је око 1296. године привремено признавао Милутинову
власт. После неуспелог византијског похода на Србију 1297. године, по-
чели су озбиљни преговори о склапању мира између краља Милути-
на и Византије. Као византијски преговарач, Теодор Метохит је више
пута одлазио на двор краља Милутина. Преговарало се и о новом бра-
ку Стефана Уроша II Милутина, који ће бити гарант мира. Када је сес-
тра цара Андроника II, принцеза Евдокија, одбила да се уда за верова-
тно четири пута жењеног српског краља, Милутин је запретио новим
ратом. Стефан Урош II Милутин је пре брака са тесалском принцезом
вероватно био ожењен једном Српкињом (Јеленом?) и са њом је до-
био сина Стефана. Из трећег брака са Јелисаветом, сестром Катарине
(Драгутинова жена), имао је кћерку Царицу. У четвртом браку је био
са бугарском принцезом Аном. За Константина није јасно у ком браку
је рођен. Цар Андроник II (1282- 1328) је 1299. био приморан да као
жену Милутину пошаље, упркос противљењу представника своје црк-
ве, кћерку Симониду. У том скандалозном политичком браку „млада”
је имала „мање од шест” или осам година. Византијски писци су о ње-
ним годинама записали различите податке. Освојено подручје северно
од линије Охрид – Прилеп – Штип признато је Милутину као мираз.
Милутин је своју претходну жену Ану предао Византији.

Према писању Византинаца, Симонида је после скоро две деце-
није покушала да побегне од Стефана Уроша II Милутина. Она се у
Серу замонашила. То је спречио њен брат Константин, тако што јој је
подерао одећу калуђерице и приморао је да обуче обично одело. Није
се обазирао на њен плач, него ју је вратио Србима.

Сукоб краљева Драгутина и Милутина и Стефанова побуна

Настојања Византије да синови њихових принцеза постану вла-
дари, могла су само погоршати односе краљева Стефана Уроша II Ми-
лутина и Стефана Драгутина. Сукоб између браће је почео најкасније
1301. Исте (1301) краљ Милутин се сукобио и са Дубровником, јер је