ravni, da na obodu moraju postojati motori, En je otišla da to popravi. Izvesno vreme sam mogao da je pratim. Možda su je ubili ovi koji sada tamo rade." "Breme, ona je morala da napravi te druge zaštitnike." "En nije osećala nikakvu sličnu nužnost kada me je napustila. Nameravala je da radi sama. Ovi zaštitnici koji su počeli da bujaju u poslednje vreme mogu biti delo jednog novijeg zaštitnika, zaštitnika naroda sa Lopte..." "Tile." "Tile Braun. Tvog para", reče Brem. "Poslednji ima dosje i o njoj." "Jesi li bio ovde kada je Tila došla?" "Jesam. Bilo je teže sakriti se od nje nego od Poslednjeg. Posmatrao sam je dok je učila da koristi odbranu od meteora. Bio sam siguran da namerava da uradi ono što je dužnost svakog zaštitnika: da spreči Luk da udari u Sunce. Koje su bile njene stvarne namere, Luise?" "Tila je bila zaštitnik. Nisam u stanju da čitam um zaštitnika." Brem upita: "Ako ne njen, čiji onda?" "Video si dosje. Tila je bila čudna." "Dvoje ih je došlo u središte za popravke", reče Brem. "Jeli su koren. Jedan je umro. Drugi je pao u komu koja vodi u stanje zaštitnika. Imao sam vremena da se sakrijem i postavim uređaje za posmatranje. Tvoja Tila je lutala po središtu za popravke. Bilo je pravo zadovoljstvo gledati je. Otkrila je stvari koje ja nisam primetio, i na kraju je došla ovamo. Igrala se odbranom od meteora i teleskopskim displejom. Onda je otišla. Mogao sam izvesno kraće vreme da je pratim na putu ka obodnom zidu. Koristila je magnetni prevozni sistem na obodnom zidu, mnogo brži nego onaj koji smo mi koristili, zato što je imala moderniji skafander." "A vreme?" "Neki vansolarni predmet udario je u sunce pre dvadeset dva falana. Oluje subatomskih čestica izbacile su Luk iz ravnoteže. Luise, Tila je bila u velikoj žurbi." Pre dvadeset dva falana: Prsten je počeo da isklizava iz ravnoteže otprilike pet godina pre povratka Tople igle istrage. "Obrazovanje je stekla na Zemlji", reče Luis. "Sa mozgom zaštitnika i osnovnim znanjem iz fizike, mora da je prilično brzo shvatila situaciju. Otišla je da popravi sistem visinskih potisnika. Šta je tamo mogla da zatekne? En?" "En bi se sakrila", reče Brem. "Posmatrala bi Tilu. Ubila bi Tilu kada bi uočila prvi znak nesposobnosti." "Mmm." "Poznavao si je..." "Kao ženu. Breme, niko nije poznavao Tilu. Ona je bila statistička srećna slučajnost, žena koja je imala sreće svaki put kada je trebalo imati sreće, sve dok je Nesus nije izabrao za pohod na Prsten. Svaka vrsta normalnog života mora da je bila izvan njenog domašaja."
Šegrt primeti: "Moj otac ponekad pominje Tilu. Nikada nije znao šta da misli o njoj. Za lutkare, ona je bila deo programa rasplođavanja, rasplođavanja za sreću. Hmii je verovao da su uspeli." "Nisu", reče Brem. Luis dodade: "Ona je mrtva, Breme. Nije nikakva pretnja za tebe." "Ali šta je jedan zaštitnik mogao da ostavi za sobom da bi oblikovao budućnost po svojoj želji? Mi planiramo daleko unapred. Luise, da li si video ono što je bilo potrebno da vidiš?" "Aha." Brem se prebacio unutra, dozivajući ga: "Poslednji, probudi se!" Poslednji je, međutim, već bio budan i plesao je u svojoj kabini... plesao je sa tri duha, tri lutkara suviše providna da bi ga mogla sakriti. "Breme, palo mi je na pamet nešto lukavo. Pre jednog sata nakratko sam uključio sondu kako bih je spustio ispod zida, tako da je ne vide osvajački brodovi." "Brojevi?" Poslednji zazvižda. Jednačine ispisaše redove duginih boja. Brem ih je proučavao. To je bilo prvi put da ga je Luis video kako se ukočio, ali jednačine su bile suviše složene i nadmašivale su njegove sposobnosti. A onda Brem reče: "Dobro. Počni sa usporavanjem." Poslednji odcvrkuta. Obodni zid koji je jurio iza njega naglo se otvori... "Stet?" "Da, stet, ako te ne krije od mene." ...obodni zid je promicao tako brzo da se nisu videle pojedinosti; njegova ivica nalazila se visoko iznad, vrhovi prelivnih planina daleko ispod. Sonda mora da je bila otprilike tri stotine milja iznad, pomisli Lis. Poslednji zacvrkuta. Luis potraži rezultate, ali nije mogao da ih vidi - stani malo, evo. U senci noći, pokretni obodni zid uhvatio je jaku plavičastu svetlost: odraz malog fuzionog pogona. Lebdeće jednačine su to bolje izražavale: neki od brojeva su se smanjivali. Tri duha i dalje su plesala sa Poslednjim; Luis ih je poznavao. Frizure su im se razlikovale, ali sva trojica su bili Nesus. Šegrt je zario zube u nešto iz čega je kapalo crveno. To baš nije bio prijatan prizor, ali Luis je iznenada osetio strašnu glad. Stao je da kuca po kuhinjskom zidu, držeći stalno na oku holograme. Brem upita: "Poslednji, šta znaš o Tili Braun?" Poslednji je zapevao poput bronzanog zvona. Iza njega se otvorio i treći hologram: neki popis, nagađao je Luis. Kabina je bila prepuna slika. Brem je planuo. "Dolazi ovamo. Smesta dolazi ovamo!" Poslednji nije oklevao. Zakoračio je i obreo se kod njih. "Nisam mislio ništa loše." "Više volim kada si ovde. Luise, Poslednji, šegrte, pokušavam da stvorim sliku zaštitnika u svom umu. Ponešto znam o Hronosu, En sam prisno poznavao, ali Tila
Braun je tuđinski zaštitnik. Uskoro ćemo morati da se suočimo sa tuđinskim zaštitnicima. Poslednji, šta si mi to pokazao?" "Ovo su zapisi o projektu 'Srećno ljudsko biće'. Moja uprava je smatrala da bi nam ljudski saveznici mogli koristiti. Ljudska bića imaju sreće. Učinili bismo ih delotvornijim tako što bismo ih učinili još srećnijim. Opit je bio lokalnog karaktera, ograničen na jednu planetu, Zemlju. Dodali smo i lutriju formalnim kvalifikacijama koje su davale pravo na potomstvo. Nismo ispuštali iz vida bebe koje su se rodile zahvaljujući sreći. Finansirali smo društvenu mrežu kako bi deca mogla da se sreću i razmnožavaju." "Je li imala sreće?" Luis nije slušao, sasvim sigurno nije slušao. Kada je izborio za sebe mogućnost da ode sa Prstena, Tila je rešila da ostane. Luis je imao na raspolaganju četrdeset godina da pokuša da ne misli na Tilu Braun. "Bila je šesto pokolenje dobitnika na lutriji, ali Tila nije bila srećna po lutkare, niti za svoje saradnike, a ne bih rekao ni da je sama bila srećna. Svako stvorenje traga za homeostazom. Tila je izgubila svog para, zatim pol i oblik, i na kraju život. Ali sreća se može tumačiti na mnogo načina." Javio se šegrt. "Šta ako je tragala za nečim za šta je vredelo umreti?" Luis zinu. Šegrt dodade. "Ili šta ako je samo želela da postane još inteligentnija? Kao moj otac. Kao ja. Sreća joj je podarila te stvari." Brem reče: "Luise?" "Možda. Zanimljivo tumačenje." Četrdeset godina nije uočio ono što je odmah palo u oči ovoj jedanaestogodišnjoj mački! "Još nešto?" Luis sklopi oči. Mogao je da je vidi, da je dodirne. "Od nas ju je odvojio hiroviti slučaj. Sreća. Kada smo je pronašli, ona je našla Tragača. Krupnog, mišićavog istraživača, odličnog vodiča; pretpostavljam da je bila zaljubljena u njega, takođe..." "Da li je bila tvoja ili njegova?" "Serijska poligamija. Preskoči..." "Ostavila te je zbog njega?" "Ne samo zbog Tragača. Breme, pronašla je ovu - ovu ogromnu igračku. Tili nikada ne bi palo na pamet da to nadmašuje njene sposobnosti, da je stvar prevelika da bi se njome igrala. Da bilo šta nadmašuje njene sposobnosti." "Želela je da se igra lukom? A da ga pri tom ne uništi, razume se. Samo zaštitnik to može?" Luis protrlja oči. "I tako ste je ostavili na Prstenu. Šta onda?" "Tragač mora da ju je odveo do Karte Marsa, ili joj je dovoljno stvari napričao, tako da je mogla da nasluti ostalo. Znala je da ulazi na neko čudno mesto, mesto tajni. Ona... da vidimo... budi se kao zaštitnik. Tragač je mrtav. Tila je zaštitnik u
središtu za popravke. Igra se u njemu. Otkriva kako da sunce pretvori u supertermalni laser. Raznosi nekoliko kometa?" "Ona je to učinila." "Doznaje kako da dobije teleskopske prizore uz pomoć uređaja za odbranu od meteora. Primećuje da Prsten oscilira. Pronalazi visinske potisnike na obodnom zidu, ali većine više nema. Svaki zaštitnik bi mogao da predvidi ishod toga. Odlazi na obodni zid. Breme, da li je ponela sa sobom korenje?" "Korenje, biljku u cvatu, talijum-oksid." "Pronalazi brodove graditelja gradova sagrađene oko visinskih potisnika na obodu. En je možda zamenila neke od njih... aha. To je ono što je tvoja En radila: presretala je brodove graditelja gradova na povratku sa zvezda, skidala Basardove sabirnike i postavljala ih na obod. To je još jedna stvar koju mi Halrloprilalar nikada nije rekla. Nju i njenu posadu mora da je izbacio sa njihovog broda i vratio kroz obodni zid jedan ljutiti zaštitnik." Brem je čekao. "Jadna tanj Pril. To može da uvrne čoveku um." Napravio je pauzu. "I tako već imamo nekoliko visinskih potisnika vraćenih na svoje mesto, ali sve što Tila vidi jeste da ih graditelji gradova još nisu sve ukrali. Ona preuzima Enin posao. Hitno je. Pretvara neke rasplođivače u zaštitnike. Pričala mi je o njima: jedan od pripadnica naroda prelivnih planina, jedan vampir, jedan demon. Svi oni počinju da skidaju motore sa brodova koji se vraćaju i da ih ponovo postavljaju na zid. Vratili su ih dvadeset, ali brodovi su prestali da se vraćaju, a vraćeni motori nisu imali dovoljno snage. Tila je ostavila ostale zaštitnike da se brinu za motore. Vratila se u središte za popravke. Mora da je znala šta joj predstoji da učini. Nije videla Toplu iglu istrage kako joj se približava dok nije ponovo počela da koristi teleskop u središtu za popravke." Šegrt reče: "Mora da je imala teleskop i na obodu, Luise." "Svakako, i mora da je bio dovoljno dobar da pomoću njega vidi velike brodove graditelja gradova koji su se vraćali. Igla je mnogo manja." "Da li bi prepoznala Iglu?" "Trup Opštih Proizvoda broj tri? Svakako." Brem upita: "Kako je Igla mogla da utiče na njene planove?" "Šta sam ti rekao o čitanju uma jednog zaštitnika, Breme?" "Ali moraš pokušati." Luis nije želeo da pokuša. "Evo šta mi je Tila kazala. Jednostavno, nije mogla da natera sebe da pobije bilion ljudi ni po cenu da spase trideset biliona. Inteligencija zaštitnika i empatija Tile Braun: mogla je da oseti njihovo umiranje. Znala je da se to mora obaviti i znala je da ćemo mi doći do rešenja kako da to učinimo, ja, Hmii i Poslednji, i nije mogla to da nam dozvoli. Naprosto je tražila da je ubijemo, Breme."
"Gledao sam kako se borila. Bolje bih se borio mrtav." "Aha. To je bila borba mog života, ali niko ne može da nadmaši jednog zaštitnika." "Ako je znala da ne može da uperi plazma potisnik duž obodnog zida, zašto se onda vratila u središte za popravke?" Glupo pitanje. Brem nije sačekao odgovor. "Šta je ona, zapravo, želela?" Luis odmahnu glavom. "Šta zaštitnici žele? To je jedina stvar koju smo naučili o vama. Vaši motivi su čvrsto usađeni. Vi štitite vašu genetsku liniju. Kada ta linija izumre, prestajete da jedete i umirete. Tila nije imala dece na Prstenu, ali bilo je hominida. Rođaka, ako zažmuriš na jedno oko i drugim malo začkiljiš. Morala je da ih spase. Čemu čekati? Pošto je Prsten isklizavao iz ravnoteže..." Brem odmahnu rukom. "Čekala je Toplu iglu istrage, kompjuterske programe lutkara. Gledao sam te kako ih koristiš i bilo mi je drago što se nisam umešao." Oh. "Ali zašto to nije jednostavno rekla? tanj prokletstvo, čemu borba?" Stani malo... "Breme, da li je En otišla neposredno pošto ste ubili Hronosa?" "Trebalo joj je nekoliko dana da se pripremi." "I to je bilo pre nešto malo manje od sedam hiljada falana?" "Da." "Negde oko hiljadu dvestote godine, prema mom kalendaru. Da li je ponela korenje? I da li mora da se vrati po još?" "En je ponela korenje i biljku u cvatu i nešto talijum oksida. Posadila je drvo života, ali sadnica je propala posle izvesnog vremena, i ona se vratila pre blizu pet hiljada falana. Nije dugo ostala sa mnom. Od tada je nisam video. Ili je njena bašta uspela ili je ona mrtva." "Aha. Tila je došla na istu pomisao? Korenje, biljke, talijum oksid. Ako je postojalo neko dobro mesto da se sve to posadi, onda se tamo nalazi Enina bašta. Tila bi znala šta je to." "En bi je dobro sakrila." "Ne možeš sakriti biljke od sunčeve svetlosti. Nije mogla da je smesti tamo gde bi njen miris udahnuo svaki hominid u prolazu. Sigurno bi želela da joj bude nadohvat ruke, na prelivnoj planini, na mestu koje ne mogu da osvoje čak ni baloni sa toplim vazduhom. Kakva pukotina, strma dolina, možda. I sada moramo da nagađamo da li ju je Tila videla." "Šta ako jeste?" Luis uzdahnu. "Breme, šta imaš o živim zaštitnicima?" "Poslednji, pokaži mu. Idem da se okupam."
25. POČETNA OPCIJA Sonda je ubrzavala na sto milja iznad vrhova prelivnih planina. Prsten je jurio prema njoj i pored nje poput zamrznute reke veće od svetova, ali ne više brzinom od 770 milja u sekundi. Sonda je polako dostizala tu brzinu. Luis upita lutkara: "Imamo li pogled na tu kometnu instalaciju koju nisi razneo?" "Imamo, nalazi se dosta iznad ravni Prstena, ali mi ćemo se spustiti pre nego što svetlost stigne do komete." Šegrt se naslonio, ogroman i ćutljiv. Hmii ga je poslao da uči, i on je učio od Brema protekla 2,2 falana. Naučiti ga da bude mudar biće pravi izazov, pomisli Luis. Zaštitnicima je inteligencija izlazila na uši, ali mudrost? Da li je jedan kzin mogao da uoči razliku? "A razneo si sve ostalo što može da nas vidi?" "Da." "Stet. Pokaži nam obod." "Ne mogu da ti pokažem zaštitnike, Luise. To je Brem tražio da uradim, ali ne mogu toliko da uvećam." "Šta si snimio?" Poslednji je imao mesece, falane, na raspolaganju za posmatranje obodnog zida i prelivnih planina. Posvuda su se nalazili trepćući heliografi, a ne samo na obodnom zidu. Nekoliko puta sonda je uhvatila dnevna sevanja od - moglo se pretpostaviti - klijenatskih vrsta na ravnicama. Promaklo je neko selo, i Poslednji ga zaustavi da ga osmotre: hiljadu kuća koje su se prostirale sa jedne strane veličanstvenog vodopada, visokog osam do deset hiljada stopa. Sa druge strane vodopada nalazilo se pristanište za balone na topli vazduh, koje je označavala stena obojena u jarkonarandžasto. Ispod pristaništa, skupina fabrika i skladišta protezala se niz led i stene do jedne druge narandžaste gromade i nižeg platoa za spuštanje. Putnici su nalazili luku bilo da su pristizali sa velike ili male visine. Poslednji pređe na drugo selo koje se nalazilo pedeset miliona milja daleko. Prostiralo se preko plitke zelene padine brda: kuće sa strmim krovovima od busenja i uspravnim nizom industrijskih postrojenja sa narandžasto označenim platoima za spuštanje, gore i dole. Luis reče: "Šegrte, ti si video mnogo više ovoga nego ja. Šta će mi najverovatnije promaći?" "Ne mogu da pretpostavim šta bi tebi moglo promaći, Luise. Nemaju problema sa odlaganjem otpada ništa više od kakvog jata riba. Oni..." Luis se glasno nasmejao, pokazavši bele zube. Šegrt je sačekao da prestane. "Kuće im se razlikuju, ali način na koji su raspoređene sledi određeno ustrojstvo. Baloni i fabrike su svuda slični. Brem i ja podozrevamo da ogledala noćnog naroda mogu da prenose nacrte, karte, meteorološka upozorenja, možda pisanu muziku: trgovina zamislima."
"Takva je i trgovina među zvezdama." Obodni zid predstavaljao je jednu neprekidnu ploču skrita. Materijal od koga je bio napravljen pod Prstena bio je snažan poput sile koja drži na okupu atomska jezgra. No, čak ni ta sila nije bila jača od meteora koji se kreće brzinom Prstena; Luis je primetio rupu od udara visoko na obodnom zidu, na nekoliko miliona milja suprotno od smera okretanja u odnosu na drugi Veliki Okean. Velika prazna postrojenja stajala su u razmacima od po tri miliona milja duž glatkog oboda, a jedna vitka nit protezala se duž vrha trećinom njegove dužine. To su videli i pre jedanaest godina: magnetno-levitacjske vođice, nikada dovršene. Dvadeset tri postrojenja sada su imala motore. Čak i pri najvećem uvećanju jedva su se nazirali sićušni parovi toroida. "Evo kako izgleda kada prorade." Lutkar naglo ubrza snimak. Promena nije bila naročito velika. Fuzija vodonika uglavnom emituje rendgensko zračenje. Fuzioni motor zrači vidljivu svetlost jer je zagrejan ili zato što je dodata radna masa kako bi se povećao potisak. Kada je motor na obodnom zidu plamteo, nit na vrhu sijala je belim usijanjem i savijala se prateći magnetno polje plazme. Toroidi su, u stvari, bila suženja nalik na struk ose u peščanom satu sazdanom od niti u belom usijanu, a utvarni plamen boje indiga protezao se niz osovinu. Dvadeset dva takva u nizu. Poslednji je prikazao niz prizora koji su svedočili o radovima vezanim za dvadeset treći motor. Bilo je kranova i kablova dovoljno velikih da su se mogli videti, kao i postolja koja su se mogla upotrebiti za magnetnu levitaciju, ali nije bilo izgleda da vide bilo šta čovekove veličine. Ipak, sve o čemu je Luis mogao da razmišlja bila je njegova potreba da razgovara negde gde ih Brem ne bi mogao čuti. Zaštitnik je koristio odeljak za kupanje u kabini za posadu. Nema sumnje da je taj odeljak pomogao Hmiiju i Luisu da ostanu pri zdravoj pameti, kao i Harkabiparolin i Kavaresksenjajoku. No, ipak je bio skučen, složen i primitivan. Mogli su da čuju šum kapljica kroz zid. Luis probno primeti: "Čudi me da se uopšte kupa, ali kada već to radi, čudi me da ne koristi tvoju kabinu." "Luise, sada mi je žao što nisam mogao da ti pokažem svoju kabinu. Prenosni disk koji vodi u nju je selektivan. Neće da prebaci tuđinca." Kzin progunđa: "Ti mnogo ceniš svoju privatnost." "Znaš da nije tako. Želim društvo", primeti Poslednji. "Luisa ili čak tebe, ako već ne mogu da se okružim svojom vrstom. Mi sledimo svoje strahove. Sledio sam svoj strah kada sam oblikovao ovaj brod." "Ubedio si Brema u to?" "Nadam se. To je istina." Sondi će trebati još jedan sat da dostigne brzinu Prstena. Luis reče: "Moraćemo da upotrebimo skafandere. Hajde da malo pozabavimo njima." "Ja svoj uredno održavam", reče lutkar.
"Stet. Pošalji mene i šegrta u dok za lender." "Trebalo bi i ja da pođem", reče Poslednji. "Trebalo bi da se pobrinem za ostalu opremu." Oni nestadoše. "Ovde nas ne može čuti", uveravao ih je Poslednji. Šegrt frknu. Luis reče: "Šta ako je neka inteligencije na nivou zaštitnika zaista želela da nas čuje?" "Ne, Luise. Nameravao sam da uhodim tebe, Hmiija i..." Harkabiparolin se namršti. "Odavde prisluškujem. Nijedan entitet ne može da doda nikakav uređaj za uhođenje u dok lendera, a da ja to ne doznam." Možda. "Poslednji, da li si bezbedan dok si u svojoj kabini?" "Brem ima načina da me tamo napadne." "Možeš li to da blokiraš?" "Nisam još otkrio šta to ima." "Možda blefira? Brem je imao dovoljno vremena da se pozabavi tobom. Zastražio te je." Pogled Poslednjeg usredsredio se na Luisa: binokularni vid sa osnovne linije od tri stope. "Nikada nas nisi razumeo. Skriveni zaštitnik me je plašio od samog početka. I dalje sam uplašen. Bez obzira na to kako planiraš da nadmudriš Brema, ja mogu da prihvatim ili odbijem rizik, ali samo na osnovu procene verovatnoća. Uvek imam u vidu opasnosti." "Ne očekujem da ću raskinuti ugovor." "Odlično." Bilo je skafandera i vazdušnih ranaca za ljudska bića. Njemu i Bremu biće potrebna po dva od oba. Luis je proverio vazdušne zipove na skafandrima i uređajima. Ispraznio je rezervoare reciklera za otpadne materije i napunio rezervoare za hranljive materije, isprao unutrašnjost skafandra, rezervoara za vazduh i vodu, dopunio vazduh, napunio baterije. Šegrt se bavio vlastitim skafandrom. Poslednji je proveravao gomilu prenosnih diskova. Luis reče: "Znam zašto je Tila Braun umrla." Poslednji primeti: "Zaštitnici dosta lako umiru, kada se više ne osećaju potrebni..." Luis odmahnu glavom. "Ona je nešto pronašla. Možda je to bila Enina bašta, možda samo otisci prstiju na motorima na obodnom zidu. Šta god da je bilo, znala je da se u središtu za popravke nalazi zaštitnik. Morala je da smesti Iglu u Kartu Marsa, ali kada je to obavila, od nas je napravila taoce. Jedini način da mi budemo bezbedni bio je da ona umre. Ali..." "Luise, nemamo vremena. Šta želiš od nas?" "Želim da promenim ustrojstvo prenosnih diskova, a da Brem to ne zna. Potom ću možda želeti da ga vratim u prvobitno stanje. Još nisam siguran da li sam u
pravu. Potrebna mi je početna opcija." Kzin upita: "Početna opcija?" Poslednji odvrati: "Odlučiš unapred šta ćeš uraditi ako ne budeš imao vremena za odlučivanje." "Slično prvom potezu koji naučiš u borbi kzinskim bodežom, vtsaijem", reče Luis. "Ako si napadnut suviše brzo tako da nemaš vremena za razmišljanje, tu je obuka." "Izvadiš utrobu." "Šta bilo. Znao sam da mora postojati nešto. Episi, pištolji, prsa u prsa, jogacu, nije bitno: uvežbaš pokrete tako da postanu refleksni kako ne bi morao da izmišljaš ako si napadnut. Slično tome, naložiš kompjuteru šta da radi ako mu ne kažeš šta da uradi." "Pametno", izjavi kzin. "Poslednji, ne razumem baš najbolje kako deluje mreža tvojih prenosnih diskova..." Izvesno vreme su razgovarali o tome. Sistem je tražio da bude obavešten da li zaista želiš da izvršiš izmenu koju si odzviždao ili otkucao. Spusti ivicu diska. "Stet. Sada to mogu da uradim, a da ti ne primetiš. Imamo nešto što se može poreći. Šegrte, biće mi potrebna distrakcija." "Pokušaj da je opišeš", reče šegrt. "Nemam baš nikakvog pojma šta bi to moglo da bude. Ali mi je potrebno koliko otprilike traju dva udisaja." Dok su se prebacivali u kabinu, Poslednji upita: "Luise, jesi li svestan da si umirao?" Luis se ovlaš osmehnu. "Tradicija kaže da svi umiru. Možda izuzetak važi za lutkare i zaštitnike. Zdravo, Breme. Ima li kakvih promena?" Brem je bio besan. "Poslednji, pojačaj svetlo i zumiraj. Selo!" Sonda se kretala kroz senku; međutim, mnogo bliži od nadolazeće trake dnevne svetlosti koja se približavala iz daljine bio je tračak ustrojstva koje je pokrivalo prigušene snežne boje prolazeće prelivne planine. Poslednji se oglasio poput flaute i žičanih instrumenata. Ustrojstvo se osvetlilo i počelo da se širi. Selo na prelivnoj planini podsećalo je na veliki zamrljani krst gledan odozgo. Kuće su bile u različitim nijansama bele zahvaljujući snežnim poljima: kosi krovovi pod debelim pokrovom štrčali su duž ispusta sa pozadinom od gole stene, a tamne, retke staze krivudale su kroz sneg dvadeset i više milja. Fabrike i skladišta, znatno gušće zbijeni, uzdizali su se povrh nanosa, sežući u visinu između šest i deset hiljada stopa. Na vrhu i na dnu nalazile su se uglaste svetlonarandžaste mrlje kao i odlomci drugih boja. Brem se jedva savlađivao. "Bio si potreban ovde. Plašio sam se da će sonda proći pre nego što se vratiš. Da li ti je jasno zašto bi to moglo biti nezgodno?"
"Ne... Da." A onda je i Luisu postalo jasno. Tri svetlosrebrna kvadrata: tri poveće teretne ploče. Jedna je bila prazna; na jednu je bio natovaren teret, mada je teško bilo videti kakav. Treća, smeđi kvadrat sa svetlom ivicom: krstarica mašinskog naroda i dalje se nalazila na svojoj teretnoj ploči. Bila je ukotvljena kod gornjeg doka pored gole, narandžaste stene, kao i pored dve žute, narandžaste i kobaltnoplave pruge: ispražnjeni baloni. "To je bila brza vožnja", primeti Luis. Dnevna svetlost ih obasja brzinom od 770 milja u sekundi. Prizor je postao veoma svetao, a onda je potamneo i poprimio stvarnije boje. Šegrt ih podseti: "Imaju vlastitu mrenu." Poslednji otvori novi prozor do ovoga sa sonde - četvrti. Sada su gledali kroz pramac krstarice. Evo crvenih pastira odevenih u divna krzna sa sivim i belim prugama. Luis je samo na tren primetio crvene šake u dugačkim rukavima, zatupaste noseve i tamne oči duboko u kapuljačama, ali ko je drugi to mogao biti? Neustrašive ubice vampira. Nekolicina krupnijih krznatih obličja mora da su bili pripadnici naroda prelivnih planina. Njihove šake bile su široke, sa debelim, zatupastim prstima. Lica koja su nazirali u kapuljačama bila su srebrnosiva, kao i šake. Dok su radili, ispuštali su oblačiće pare koji su se ledili. Crvene šake i smeđe šake dohvatile su krzave ivice prozora, i prizor je zadrhtao. Poslednji reče: "Sonda će već uveliko proći pre nego što uspemo da usporimo. Da je vratim da bismo bacili još jedan pogled?" Brem upita: "Zašto? Videli smo ono što smo hteli. Poslednji, približavamo se bližem kraju prevozne železnice obodnog zida, i mogućim svedocima. Prebaci sondu preko zida kada budeš mogao." "Razumem. Dvanaest minuta." Sondu je sada obasjavala dnevna svetlost, i ona je već bila ostavila selo daleko za sobom. Skinuta mrena se trzavo pomerala, jer su je spuštali niz stenu u koju su bili usečeni podupirači za stopala i držaći za šake. Prozori preko prozora. Brem upita: "Gde ste bili?" Odgovorio mu je Luis. "Skafanderi se provere..." "Da. Izvesti." "...pre nego što počneš da udišeš vakuum..." "Koristio si kontrolni spisak. Ja koristim um." "I tvoja prva greška biće nezaboravna." "Izvesti." "Ne mogu da govorim o lutkarevom skafanderu. Naši će nas održati u životu dva falana. Ponovo smo napunili sve što je moglo da se napuni. Poslednji ima još šest neiskorišćenih prenosnih diskova, a možemo da recikliramo i neke od onih koje sada koristimo. Možemo da postavimo mrene svuda. U doku za lender nema oružja. Pretpostavljam da si ga negde sklonio. Ti odluči šta želiš da ponesemo. Nije nam
ništa drugo palo na pamet da proverimo." Brem ništa ne reče. Koš na jarbolu Skrivenog Patrijarha nije pokazivao nikakvu promenu i taj prozor se isključi posle zvižduka Poslednjeg. Sonda za gorivo jurila je duž obodnog zida koji je poprimio ljubičastu nijansu. Naredni prozor pratio je truckavo spuštanje niz oštar nagib prema pravougaonim mrljama snega. Poslednji reče: "Umirao si." "Da li si video... Nema veze", reče Luis. "Pokaži mi taj medicinski izveštaj." Lutkar odcvrkuta. Luisov medicinski izveštaj delimično je prekrio oba prozora. "Evo, na intergovoru." Hemijski... Najveća restruktura... Divertikuloza... tanj. "Nije teško navići se na ono što ti godine urade, Poslednji. Nekada su stari ljudi govorili: 'Ako se ujutro probudiš i ništa te ne boli, to je znak da si tokom noći umro.'" "Nije smešno." "Ali čak bi i idiot pogodio da nešto nije u redu kada počne da piški gas sa mokraćom." "Smatrao sam da ne bi bilo pristojno da te posmatram u dotičnim trenucima." "E, sada mi je lakše. Čak i da je tako, da li bi primetio?" Luis je nastavio da čita. "Divertikulosis, to su mali otvori na debelom crevu - mom debelom crevu. Divertikuli te mogu povrediti na mnogo načina. Izgleda da su se moji dovoljno proširili da mi se zakače za bešiku. A onda su se inficirali i pukli. Što znači da ostaje cev koja spaja moje debelo crevo sa bešikom. Fistula." "Šta si ti mislio?" "Imao sam medicinski komplet. Davao mi je antibiotike. Nekoliko dana sam se nadao... Ovaj, bakterija može da prodre u ljudsku bešiku i stvori gasove, ali bi antibiotici to očistili. Bilo mi je jasno da mi je potreban vodoinstalater." Šegrt obično nije zurio nikome u oči, ali sada je upravo to radio. Uši u mu bile smotane tako da se nisu videle. "Umirao si? Umirao si kada si odbio ponudu Poslednjeg?" "Da. Poslednji, da si to znao, da li bi prihvatio moj ugovor?" "To nije ozbiljno pitanje. Luise, iskazujem ti divljenje. Ti si zastrašujući pregovarač." "Hvala ti." Brem reče: "Molim te, vrati pogled sa sonde... Hvala ti. Kroz šest minuta preći ćemo preko obodnog zida i izići napolje. Verujem da nećemo izgubiti signal, Poslednji." "Skrit zaustavlja izvestan procenat neutrina. Što podrazumeva da se odvija izvesna nuklearna reakcija u podu Prstena, ali signal ne bi trebalo da se izgubi, a i mogu da ga nadoknadim." Brem izjavi: "Dobro. Da li je moj skafander u redu?" "Reč je o mom rezervnom", odvrati Luis. "Uzmi koji god misliš da će ti doneti sreću. Ja ću uzeti onaj drugi."
Sonda je usporavala, usporavala. "Sada?" "Sada."
26. BRODOGRADILIŠTE @03 = Visoka Tačka, 2893. Krstarica i teretna ploča na kojoj se nalazila uzdizali su se kroz noć. Varvija i Teger čvrsto su stezali jedno drugo u kontejneru. Strašno je kada se bojite visine. Oboje su zavrištali kada su osetili udar, a potom stali da se smeju jer su još bili živi. Sada je trebalo izići iz kontejnera koji im je pružao kakvu-takvu zaštitu, što je za njih predstavljalo i te kakvo iskušenje. Ostali su bez daha i stali da drhte kada su se obreli na proređenom, hladnom vazduhu. Sunce je upravo provirilo iza senkovitog kvadrata. Demoni su treptali na sve jačoj dnevnoj svetlosti i potom se uvukli u kontejner da spavaju. Harfista ih je spustio na višu od dve narandžastom stene, pored još jedne teretne ploče i tri korpe zakačene za izduvane balone. Selo se budilo. Dole niz padinu i sa strane počela su iz kuća sa krovovima prekrivenim snegom da izlaze obličja umotana u krzna i kreću u potragu za hranom ka strmim predelima pozadi. Čak i za nomada kao što je bio Teger, ovo nije bilo veliko selo. Ali treba uzeti u obzir da je bilo gotovo nevidljivo. Krovovi su bili snežni četvorouglovi na snežnom polju; mogli su se razaznati samo po svojim senkama. Petoro meštana krčilo je put uzbrdo u susret posetiocima odozdo. Oko njih je kružila jedna ptica sa kljunom grabljivice. Crveni pastiri su ih gledali kako dolaze, ali nisu mogli da vide išta osim njihovog krzna. Nosili su mešine sa vodom i još krzna. Voda je bila zagrejana. Imala je predivan ukus. Varvija i Teger su se uvukli u krzna u mahnitoj žurbi, obmotavši ih oko sebe tako da su im na kraju samo nosevi virili. To i njihovo dahtanje izgleda da je zabavljalo žitelje prelivnih planina. "Hajde, hajde, dan je divan!" zapevušila je Saron sa gotovo neprimetnim naglaskom. "Idete kroz mećavu. Naučim vas poštujete planinu!" Stali su da obilaze drveno-železnu krstaricu, uopšte ne obraćajući pažnju na prenosnu ploču na kojoj se vozila. Petoro pripadnika naroda prelivnih planina ličilo je na burad umotanu u slojeve belo-sivo-prugastog krzna. Saronino krzno bilo je drugačije: sa belim i zelenosmeđim prugama i kapuljačom koja je nekada bila glava nekog divljeg stvorenja. Mora da je imala viši rang, pomisli Teger, i zaključi da je Saron žena. Bila je najmanja od njih petoro. Na osnovu glasa ništa se nije moglo zaključiti, a krzno je skrivalo sve pojedinosti. Saron je proučavala bronzanu paučinu i kamenu pozadinu. Upitala je: "Je li ovo oko?"
Varvija odvrati: "Jeste. Saron, ne znamo šta dalje da preduzmemo." "Rečeno nam je da će doći pripadnici noćnog naroda. Gde su oni?" "Spavaju. Još nije noć." Saron se nasmejala. "Majka mi je rekla da se to samo tako kaže. Oni izlaze noću?" Crveni klimnuše. Ptica je lebdela iznad njih, klizeći na vetru, a onda se iznenada sjurila daleko dole niz padinu. Zarila je kandže i podigla se s nečim što se koprcalo u njenom kljunu. Deb upita: "Šta oko mora da vidi?" Teger i Varvija nisu imali pojma. To mora da je bilo očigledno, tako da je Deb sama odgovorila na postavljeno pitanje. "Ogledalo i prolaz. Ponećemo oko sa sobom. Da li priča?" "Ne." "Otkud znate da vidi?" "Pitajte Harfistu i Tužnu Cev." Varvija reče: "Idem da ih pokrijem. Mogli bi da se smrznu ovde gore." "Dobro", reče Jenavil, i oni poneše krzna u kontejner. Harid i Baraji već su skidali bronzanu paučinu i njenu pozadinu. Teger je zaključio da su oni muškarci. Iako su zaprepašćeno zurili iz svojih kapuljača u crvene pastire, nisu ni reč prozborili. Izgleda da su žene vodile razgovore. Teger je pokušao da im pomogne. Dok je žurio, postrance noseći jednu ivicu paučine na kamenoj pozadini, stao je da dahće i da se guši. Deb i Jenavil mu pritekoše u pomoć. Teger im se sklonio s puta, boreći se da dođe do daha. "Ti si iznemogao", zaključila je Saron. Teger je pokušao da utiša dahtanje. "Možemo da hodamo." "Pluća ti ne dobijaju dovoljno vazduha. Sutra ćete biti jači. Danas morate da se odmarate." Njih četvoro podiže paučinu i krenuše postrance, nizbrdo, prema kućama sa krovovima pokrivenim snegom. Saron je išla ispred njih da pokaže uporišta za stopala Varviji i Tegeru, spremna u svakom trenutku da ih zadrži ako se okliznu. Ptica se spustila na kožni podmetač prebačen preko Debinih ramena. Deb je posrnula i opsovala je na nekom nepoznatom jeziku, i ona ponovo uzlete. Narod prelivnih planina delovao je neverovatno siguran u hodu. Teger i Varvija išli su zagrljeni, trudeći se da ostanu uspravni. Suviše dugo su bili u pokretu. Planina kao da se ljuljala ispod njih. Vetar je pronalazio svaku, ma i najmanju pukotinu u njihovim krznima. Teger je provirio iz kapuljače kroz stisnute oči, trepćući ne bi li odagnao suze. Uspeo je donekle da povrati dah. Upitao je Deb: "To je bio vaš jezik, da? Kako ste naučili trgovački govor?" Debini suglasnici i samoglasnici bili su izobličeni. Morao je da se nosi sa vetrom ne bi li uhvatio smisao. "Noćni narod kaže, recite im sve. Ali vi, vi ništa ne
kažete višništiju ravnica. Čuvamo svoje tajne. Da?" Teger nije znao tu reč, ali Varvija ju je uhvatila. Rekla mu je: "Vašnešt", pravilno je naglasivši, a ostalima je rekla: "Da." Vašnešt: zaštitnici. Čuvaj tajne od zaštitnika ispod prelivnih planina. "Da", reče Teger. Deb reče: "Tila je došla odozdo. Iz ravnih. Čudna osoba, sva čvornovata, nije mogla da upražnjava reštru. Vi razumete, reštra? Nije mogla. Ništa tamo. Dopustila nam da pogledamo. Naučila nas da govorimo. Poznavali smo jezik ogledala, ali smo ga pogrešno izgovarali. Tila nas naučila, a onda nam rekla naučite ljude koji se voze u balonima. Potom je prošla kroz prolaz. Vratila se posle sedamdeset falana, ista. Mislili smo da je višništi, ali onda smo znali." Upravo su prolazili pored kuća: pravolinijske kuće od drveta koje mora da je bilo dovezeno iz šume ispod. Za njima je krenula svita znatiželjne dečurlije: oči su provirivale iz krznatih kapuljača, kao i čavrljanje koje je dopiralo u oblačićima magle. Varvija je pokušavala da im odgovori. Teger upita: "Možemo li da razgovaramo sa tom Tilom?" "Tila je ponovo otišla dole, pre četrdeset falana i više", reče Deb. "Više", odlučno reče Saron. Jenavil upita: "Šta znate o reštri?" Teger pogleda Varviju. Varvija je odugovlačila. "Otkud vi znate za rišatru? Da li vam odozdo dolaze i drugi posetioci?" Meštani se nasmejaše, čak i muškarci. Deb reče: "Ne odozdo, već sa strane! Dolaze ljudi sa obližnjih planina..." "Ali svi oni pripadaju narodu prelivnih planina, je li tako?" "Vairbi, narod sa planina nije sav od iste vrste. Mi smo Visoka Tačka. Saron..." Evo vrata. Teger propusti Varviju ispred sebe. Ptica se spustila na Debino rame i sa njom ušla unutra. Ovaj uski prolaz nije, zapravo, predstavljao kuću, već samo malo predvorje sa drvenim gredama i nizovima kuka za kačenje krzna. Vrata na suprotnom kraju otvarala su se jedna naspram drugih. Počeli su da skidaju krzna. Dve vrste zagledale su se međusobno, uz silnu znatiželju. Žitelji visoke tačke imali su široke torzoe, široka lica, široka usta i duboko usađene oči. Njihova kosa bila je kovrdžava i tamna, kao i brade kod muškaraca. Ispod krzna nosili su tkanine koje su im obavijale torzoe do lakata i kolena, a ispod manžetni bili su veoma dlakavi. Deb je bila snažna žena srednjih godina. Ptica, Skripu, pripadala je Deb. Isto kao i istovetni mladići, Harid i Baraji: oni su bili njeni sinovi. Jenavil je bila mlada žena koja se parila sa Barajiem. I Saron je bila žena, dubokog glasa, stara i veoma izborana. Vilica i šake bili su
joj nekako čudni. Varvija upita: "Pripadaš li ti narodu Visoke Tačke?" "Ne, ja sam od naroda Dva Vrha. Balon nas je poneo do Visoke Tačke, daleko od Kratkog koji smo želeli da posetimo. Vetar ovde ne duva kako bi trebalo. Nismo mogli da se vratimo. Ostali su odleteli dalje, u istraživanje, a moj čovek Mekrej bio je dovoljno ubedljiv. Nije mogao da ima više dece, ja sam imala svoju, zašto da ne?" Dok je Deb skidala krzno i kačila ga, Skripu se držala za kožnu traku. Kada je Saron povela ostale u glavnu kuću, velika ptica se nadigla i krenula za njima. Tavanica je bila visoka. Namštaj - samo ono najneophodnije. Imali su uzdignuto postolje za pticu, dva niska stola, nijednu stolicu. Ovo je bila polovina kuće za posetioce, odeljena od druge polovine dugačkim predvorjem. Teger se pitao hoće li sresti posetioce, ko god oni bili, koji su stanovali na drugom kraju. Muškarci su uspravili bronzanu paučinu uza zid. Zatim su žitelji Visoke Tačke posedali prekrštenih nogu u krug, ostavivši mesta za posetioce. "Ovo je vaše, kuća za posetioce", reče Saron. "Dovoljno toplo za većinu onih koji dođu, ali možda ćete ipak hteti da spavate u krznu." Jenavil pokaza rukom oko sebe. "Mi smo žitelji Visoke Tačke. Prvi do nas u smeru okretanja nazivaju sebe orlovski narod. Nosevi kao kljunovi. Niži su od nas i nisu ovako snažni, ali njihovi baloni su najbolji koje smo videli, i oni prodaju balone drugim narodima. S njima možemo da imamo decu, ali to se veoma retko dešava, tako da se bavimo reštrom s malim rizikom. Suprotno od smera okretanja živi ledeni narod. Oni žive na još većim visinama, i hladnoća im malo šteti. Mazarestš ima dečaka sa pripadnikom ledenog naroda. Ako je verovati njenim rečima, u stanju su da pomere planinu. Dečak Jart može da ide u potragu za hranom mnogo više od bilo kog svog vršnjaka. Posetioci dolaze izdaleka, kako iz smera okretanja tako i iz suprotnog smera. Sve ih dočekujemo dobrodošlicom i upražnjavamo reštru s njima, ali ne dobijamo decu. Kažu nam da je isto i sa njima. Reštra je za različite vrste, parenje je za dvoje od iste vrste. Narodi sa susednih planina mogu međusobno da se pare, ali ne mogu sa onima koji dođu iz daleka. Tila nam je kazala da naši preci mora da su putovali od jedne planine do druge, menjajući se pri tom. A vi?" Varvija se smejala tako jako da nije mogla da odgovori, i to zato što joj je bilo neugodno, a ne zato što ju je sve ovo zabavljalo, pomisli Teger. Pokušao je da sroči odgovor. "U ravnici se lako putuje. Sve vrste su izmešane. Viđamo svakakve rišatre. Mi crveni pastiri putujemo čitavog života sa životinjama o kojima se staramo. Ne možemo da upražnjavamo rišatru. Parimo se samo jednom" Nije mogao da zaključi kako su reagovali na ovo: njihova lica su mu bila suviše strana. On reče: "Ali neke vrste upražnjavaju rišatru radi zadovoljstva, neke da bi sklopile trgovačke ugovore, ili okončale rat, ili da bi odložile dolazak deteta. Čuli smo da se sakupljači korova, koji gotovo da ne spadaju u razumne, veoma lepo bave rišatrom, što dođe zgodno onima koji neće da gube vreme na... udvaranje.
Pripadnici vodenog naroda upražnjavaće rišatru sa svakim ko je u stanju da zadrži dah dovoljno dugo, ali malo je takvih..." "Vodeni narod?" "Žive ispod površine tečne vode, Baraji. Pretpostavljam da nemate baš puno takve." Smeh. Jenavil upita Varviju: "Vi ne upražnjavate rišatru, već samo slušate?" "Šta drugo preostaje mojoj vrsti kada dođu posetioci? Ali vi sigurno želite da porazgovarate sa pripadnicima noćnog naroda kada se probude." Teger primeti da se Jenavil veoma trudila da ostane ozbiljna. "Molim vas da shvatite", reče Saron, "Mi smo samo upražnjavali reštru sa vrstama sa obližnjih planina. Vrste sa prelivnih planina, svi mi, veoma smo slični, čak i ako ne možemo da imamo decu jedni s drugima. Vi..." Trudila se da pronađe odgovarajuće reči, ali nije uspela. Pomalo čudni? Veoma neobični? Demoni iz nizije? Pre nego što je tišina postala neugodna, Varvija reče: "Čujemo da zaštitnici mogu da proniknu u svaku tajnu. Kako možete da se nadate da ćete bilo šta sakriti?" "Od višništija iz doline", reče Deb. Saron objasni. "Višništi predstavljaju opasnost. Tako nam je Tila kazala, to nam govore i pripadnici noćnog naroda, a i legende nam isto pričaju. Međutim, prolaz pripada Visokoj Tački. Višništi su zainteresovani za prolaz. Prolaz vodi kroz obodni zid. Oni mogu da iziđu iz sveta kroz taj prolaz ako obuku svoja balon-odela i kacige sa prozorima. Pripadnici noćnog naroda ne vole da privuku pažnju višništija." "Imate ovde zaštitnike?" Bilo je očigledno da je Saronin govor podjednako bio upućen bronzanoj mreži kao i Tegeru i Varviji. "Tri višništija iz doline gospodare prolazom. Još nešto: odveli su neke od nas, starije, i neki od njih su nam se vratili kao višništi. Višništi iz ravnice su nam pokazali kako da se sakrijemo od mrtvačke svetlosti. Busen ili stena u stanju su da zaustave svetlost koja prolazi kroz krzno i telo, ali najbolje je sakriti se u samom prolazu. Makrej je bio u lovu kada se pojavila mrtvačka svetlost", reče Saron. "Pola dana od zaklona, i nijednog višništija da mu kaže šta da radi." Deb reče: "Mnogi od nas bili su u lovu, ili bili uhvaćeni napolju. Svaki treći je umro. Čudna i slabašna deca su se rađala posle toga. Sve planine unaokolo pričaju istu priču, i samo mi i obližnje planine imali smo višništije da nas upozore. Višništi iz ravnice nisu sasvim zli." Teger upita: "Mrtvačka svetlost?" Međutim, svi žitelji Visoke tačke napraviše se da ga nisu čuli, i Teger nije ponovio pitanje. Saron reče: "Višništi Visoke Tačke služe višništijima iz ravnice da bismo mi bili bezbedni. Ali oni neće reći višništijima iz doline gde držimo ogledalo, a ovi to neće sami saznati. Oni su vešti u saznavanju tajni, ali planine nisu njihove."
Varvija uzdahnu. "Pripadnicima noćnog naroda veoma će se svideti vaši odgovori. Dosta smo proputovali da bismo došli do njih. Oni će sigurno umeti da postave bolja pitanja." "A Luis Vu", primeti Deb. "Ili je on samo predanje?" "Gde ste ga čuli?" "Od ogledala koja prenose poruke i od Tile." Teger reče: "Luis Vu je proključao okean. Graditeljka gradova Halrloprilalar je trgovala i upražnjavala rišatru s njim. Luis Vu je stvaran, ali da li se on nalazi sa druge strane te paučine? Deb, moram da spavam." Varvija reče: "Da!" Jenavil je izrazila čuđenje ostalih. "Tek je sredina dana." "Radili smo noću. Teško dišemo", reče Varvija. "Pustite ih da spavaju", naredi Saron. "Idemo. Tegr, Varbija, hoćete li se probuditi kada i pripadnici noćnog naroda?" Teger je jedva uspevao da poveže misli i da drži oči otvorene. "Možemo se nadati." "Hrana iza onih vrata. Flap, zaboravili smo! Šta jedete?" "Sveže meso", odvrati Varvija. "Iza onih malih vrata - ne, nema veze. Skripu će vam već nešto naći. Lepo spavajte." Žitelji Visoke Tačke iziđoše jedan za drugim. Morali su da pogledaju šta se nalazi iza malih vrata, čime su ispustili pola toplote iz kuće. Kada su otvorili mala vrata, otkrili su hranu - hranu za posetioce, biljke i staro meso, ne hranu za crvene pastire - i snežni predeo viđen kroz drvene letvice. Šipke koje su osujećivale grabljivice i prostranstvo koje je obezbeđivalo hladnoću potrebnu za čuvanje hrane. Varvija i Teger su se sklupčali jedno uz drugo, sa krznom ispod i krznom iznad. Odložili su odeću da se provetri. Bilo im je prilično toplo, ali Teger je osećao hladnoću kako ga štipa za nos. Mogao je da čuje kuckanje s druge strane zida dok su žitelji Visoke Tačke navlačili svoja krzna. Samo što ga nije obuzeo san kada Varvija reče: "Šapat bi umeo da postavi bolja pitanja." On odvrati: "Šapat je bio samo moje ludilo." "I moje. Šapat me je naučio neke stvari..." "Šta?" Varvija mu prošaputa u uho. "Bila je sa nama na vazdušnim sankama, ispod krstarice. Podučavala me je o brzini, kako ne bih izludela od brzine kojom smo se kretali. Ona hoće da ostane tajna, Tegeru. Ne želim da nas paučina čuje." Oslonili su paučinu uza zid. Teger pogleda prema paučini koja je gledala na celu prostoriju, i nasmeja se. "Ako paučina nije samo komad kamena..." "Svi ćemo ispasti velike budale." "Kako izgleda Šapat?"
"Nikada ga nisam videla. Možda je lokalni duh bez tela." "Čemu te je podučavao? Ne, nemoj mi sada reći. Trebalo bi da spavamo." "Zašto si rekao da ne možemo da upražnjavamo rišatru? Možda zbog njihovog izgleda?" "Ne. Nisu ništa čudniji od pripadnika naroda peska. U mislima sam video sebe u Jenavilinom naručju, kako dahćem poput ribe na suvom..." Varvija mu se slatko nasmejala u uho. "A onda sam se setio da oni govore sa carstvom demona... u ime njega. Bili bismo slavni. Da li si želela da se skrasiš negde, jednog dana, gde nijedan crveni pastir nije čuo za crvene pastire koji su upražnjavali rišatru sa svim vrstama pod lukom?" "Mi to nismo radili!" "Priče se nadograđuju dok se pričaju. Oni su moćni pripovedači, carstvo demona, a ovaj narod prelivnih planina prenosi njihove reči, a ti i ja smo uništili najveće gnezdo vampira pod Lukom." "Da." "Mislila si..." "Njima je ovo novo. Upražnjavali su rišatru samo sa sličnima sebi. Ljubavi, da li bi voleo da podučavaš rišatru, makar samo jednom?" Zaspali su.
27. LAVKRAFT Sonda se iskrenula i podigla pri deset gravitacija pravo uvis, približavajući se obodnom zidu. Plava jarka svetlost stekla se u jednoj tački, a potom se ugasila. Sonda je nastavila da se uspinje. Ivica Prstena bila je uska. Sonda se izdigla nekoliko stotina stopa iznad nje i u luku prešla na drugu stranu. Mala količina fuzionog plamena zaustavila je njen pad i uputila ju je prema stražnjem delu crnog zida koji je bio u senci i koji se činilo da seže do nebesa. Usporila je. Stala da pluta. Pokrenula se. Pojavio se prozor koji je prekrio ostale. Prikazivao je sondu koja je lebdela na plamenu boje indiga; a onda se letelica udaljila, ostavivši za sobom samo svetlost zvezda. Poslednji reče: "To je pogled kroz prozor mrene na drugoj strani obodnog zida." "Potreban nam je pogled odozdo. To nam daj!" naredi Brem. "Razumem." Međutim, Poslednji ništa nije preduzimao. "Poslednji!" "Sonda je već primila moja uputstva. Isključi motore. Rotiraj. Želim prizor." Sonda se okretala pri spuštanju. Prizor se vratio: crni obodni zid, sunčev sjaj, zvezdani svod... Srebrna nit sijala je naspram zvezdama posutog crnila ispod sonde u padu. "To!" uzviknu Luis. "Vidiš li? Moraš uključiti pogon ili ćemo udariti u to." "Pogon, razumem." Prasak duvačkih drvenih instrumenata, a potom: "Šta je to?" "Nije ispust svemirske luke, suviše je uzak." Usledila je pauza zbog ograničene brzine svetlosti. A onda se srebrna nit uvećavala, postala jasnija. Sada se činilo da se savila poput kakve srebrne gliste. Jedanaest minuta... Sonda je prestala da se okreće. Prozori zadrhtaše: sonda je uključila potisnike, plamteći rendgenskim sjajem. Kroz hologramski prozor zablistala je svetlost nove. Luis, koji je rukama u trenu prekrio oči, začu muziku iz pakla, a potom glas koji je izgubio sve ljudske osobine. "Uništen mi je izvor goriva!" Bremov glas bio je hladan. "Brine me neprijatelj koji je pucao na nas." "Upućen nam je izazov! Naoružajte me i pošaljite me tamo!" Urlik zveri, čisto ludilo. Da li je to šegrtova zamisao kako odvratiti pažnju? Ili smo zatvoreni ovde sa jednim ludim kzinom? "Pusti me u moju kabinu", stade da preklinje Poslednji. "Moram da vidim šta još radi." "Šta bi moglo da radi? Tvoja sonda je uništena i mi smo napadnuti, otkriveni. Može li osvajač tako brzo da reaguje, ili je to bio neki zaštitnik?" "Bar bi trebalo da je čitav ostao prenosni disk." Luis otvori oči. "Zašto?"
"Nisam ja budala!" izbrblja se Poslednji. "Otvorio sam vezu između prenosnih diskova kada smo prešli preko oboda. Udar plazme, kinetička oružja, bilo koja pretnja trebalo je da prođe." "Da prođe - do čega?" Luis trepnu. Još je pred očima video tačkice. "Povezao sam ga sa prenosnim diskom na karti Mons Olimpusa." Luis se nasmeja. Sigurno bi bilo previše nadati se da je hiljadu Marsovaca postavljalo novu zamku i da ih je prenosni disk poprskao plazmom vreline jedne zvezde, ali, hej.... Velike kandže ščepaše ga za ramena; zapahnu ga miris toplog sirovog mesa. "U ratu smo, Luise Vu! Nije trenutak za odvraćanje pažnje!" Odvraćanje pažnje. Stet. "Šegrte, idi navuci skafander. Donesi i moj, kao i raspršivač mrene, moje teretne diskove, ma gde Brem... Breme?" "Trpezarija na Skrivenom Patrijarhu", reče Brem. "Poslednji, uputi ga prvo tamo. Breme, daj mu neko oružje. Ako imamo operativni prenosni disk na sondi, trebalo bi da ga upotrebimo." Brem reče: "Kreći." Poslednji je kreketao/ćurlikao/odzvanjao. Šegrt je zakoračio i nestao. Poslednji je stao na mesto gde se nalazio ranije granitni blok i nestao, obreo se u svojoj kabini, plazeći jezike prema nečemu što je ličilo na tuđinsku šahovsku tablu, a mora da je bila virtuelna tastatura. Jedna glava se podigla da kaže: "Imamo vezu. Prenosni disk i dalje radi." "Probaj raspršivač mrene", naredi Brem. "Šta da zaprašim?" "Vakuum." Jedanaest minuta kasnije prozor koji se isključio ponovo je zasvetleo: zvezdani svod se okretao i blago nabirao. Luis je mogao da zamisli mrenu u slobodnom padu kroz vakuum, koja se pomalo okretala - da li se i sonda okretala? - postepeno se udaljujući od sonde. I dok je zaštitnik brinuo o kzinu i pokušavao da prati šta radi lutkar, kao i šta se dešava na sva četiri hologramska prozora, Luis je kleknuo nad prenosni disk i podigao ivicu. Sićušni hologram sjajnih štapića podiže se neposredno iznad samog diska: karta sistema prenosnih diskova. Veći displej bi ga odao, ali Poslednji se pobrinuo za to. Luis je ukucao brzo izmene i spustio ivicu. "Vidiš li?" "Poslednji, objasni mi kako je moguće da nam je to do sada promicalo!" Brem i Poslednji sasvim tanj sigurno nisu njega gledali. Luis se okrenu. Kao da je posmatraju kroz mrenu u slobodnom padu, srebrna nit se pretvorila u srebrnu traku izdignutih ivica, šuplju po sredini tako da je prilično ličila na minijaturni Prsten. Lučno su je premošćivali toroidi. Nema sumnje da je to bio prevozni sistem: magnetno-levitacijske vođice koje su se protezala vrhom obodnog zida, trećinom njegove dužine. Tilina posada za popravke mora da ga je sprovela i preko obodnog zida, niz spoljašnju stranu. Luis primeti: "Ja nisam osmatrao obodni zid dobrih pola godine."
"Trebalo je pažljivije da gledamo", primeti Poslednji. Srebrna šina projuri pored njih. Sada su videli samo zvezde. Vibrirajuća mrena nalazila se ispod poda Prstena i nastavljala je da pada u Vaseljenu. Luis reče: "Trebalo je da pogodim. I ti, Breme. Šta je drugo Tilina posada mogla da upotrebi za postavljanje sabirnika?" "Terminal se nalazi daleko u smeru okretanja, možda na ispustu svemirske luke. Nalazimo se na pogrešnom mestu da bismo tražili fabriku." Pojaviše se naslagani teretni diskovi, sa skafanderom i ostalom opremom, kao i raspršivač mrene pridodat Luisovoj gomili. Luis odgurnu ramenom lebdeću masu kako bi oslobodio prostor za šegrta. Pojavio se i kzin u punoj opremi: koncentrični providni baloni i kaciga u obliku okrugle činije za zlatnu ribicu. Gurnuo je kacigu unazad i upitao: "Jesmo li spremni?" Luis pokaza prema namreškanom zvezdanom nebu. "Ne želiš, valjda, da se tamo nađeš." Poslednji neočekivano reče: "Veza je i dalje otvorena i više se ne kreće." Luis upita: "Šta...?" Brem odbrusi: "Poprskan plazminim plamenom, ispušten sa visine od hiljadu milja, i još radi? Malo verovatno!" Luis dohvati raspršivač mrene sa naslaganih teretnih ploča. "Probaj." Glave se okrenuše. Nisu shvatili. Luis reče: "Poslednji, želim da raspršim mrenu kroz vezu prenosnih diskova. Unesi program. Videćemo o šta će da udari." Poslednji odzvižda. "Pokušaj", reče on. Luis poprska bronzanu mrežu po prenosnom disku i vide kako ova nestaje. Čekali su. Šegrt je iskoristio vreme da se istušira. Trideset pet stepeni luka Prstena: pet i po minuta u tranzitu, zatim ponovo to isto pre nego što vide kako stiže. Prenosne kabine nisu radile brže od svetlosti; izgleda da to nije bio slučaj ni sa prenosnim diskovima. "Signal", reče Poslednji, isplazivši drugi jezik. Pojavio se peti prozor. Gledali su odozdo prema zvezdama preko kojih je prolazio obodni zid. Krzava gromada na ivici mogla je biti sonda. Pogled je bio slab - ali sonda nije padala. Spustila se na sićušnu metu, magnetno-levitacijske vođice. Brem reče: "Šegrte, uzmi raspršivač. Prebaci se. Rasprši nam kameru na mestu sa koga bismo mogli da vidimo nešto zanimljivo. Smesta se vrati da podneseš izveštaj. Ne čekaj da uletiš u neku opasnost. Znamo da je tamo." Suviše brzo. Luis je tek počeo da navlači skafander. Šegrt će otići pre nego što on bude spreman. Reče: "Stani. Breme, mora biti naoružan!" "Protiv zaštitnika koji se već tamo nalaze? Više volim da bude očigledno da šegrt nije naoružan. Šegrte, pođi." Kzin nestade. Luis je završio sa navlačenjem skafandera. Moraće da čekaju jedanaest minuta. Da li je Hmii zaista mislio da jedan starac poput njega, pitao se Luis, može da
obuzda i zaštiti jedanaestogodišnjeg kzina muškarca? Prošla su četiri minuta - i nešto se pojavilo. Posmatrali su neku tamnu mrlju kako se kreće po nejasnim ivicama prozora, natanane ispitujući sondu. A onda je prizor iznenada postao jasan i blizak: elegantan skafander nekakvog tuđinca sa kacigom-kuglom i gotovo trouglasto lice sa ustima koja kao da su bile sama kost. Vrh jednog jedinog prsta približio se još više, sledeći obline koje Luis nije mogao da vidi. Pronašao je mrenu. Okrenuo se munjevito, ali čak je i to bilo nedovoljno. Nešto hitro i crno promaklo je preko njega i odskočilo u stranu, izvan domašaja, nestalo. Elegantno odelo uljeza bilo je rasparano i zjapilo je duž leve strane. Podigao je oružje nalik na neki staromodni hemijski raketni motor. Ljubičastobeli plamen suknuo je za napadačem. Mora da je promašio. Elegantni je poskočio za njim, držeći jednom šakom odelo gotovo zatvoreno, a drugom pucajući. Sledio ga je sablasni trag ledenih kristala. Brem reče: "To je bila En." "Ko?" "En je bila ubica, Luise. Oboje su vampiri-zaštitnici, ali ja se sećam kako se En kreće." "Kako da upozorimo šegrta?" "Ne možemo." Luis uhvati sebe da škrguće zubima. Šegrt se nigde nije mogao videti: signal, tačka, kvant energije koji se kreće brzinom svetlosti prema mestu gde je jedan zaštitnik ubio drugoga i bio spreman na daljnje ubijanje. "Tvoja Tila je suviše verovala drugima", reče Brem. "Pretvorila je vampira u zaštitnika, i taj mora da je preobratio još neke pripadnike svoje vrste pre nego što ga je Tila ubila. Ali En i ja pripadamo drugoj vrsti." "Signal", reče Poslednji, palacnuvši drugim jezikom. Sada su imali dva prozora postavljena na magnetno-levitacijske vođice. Šegrt je stigao; poprskao je paučinu po... Luis nije umeo da kaže po čemu. Po nečemu iznad svoje glave. Nije bilo ni traga od drugog uljeza. Kzin je pozirao sa sondom iza sebe. Delovala je napola otopljeno i pomalo izubijano, i preprečila se preko vođica. Neki zaštitnik moraće da ukloni tu blokadu. Šegrte, beži odatle! Vođice su se protezale u nedogled. Sticao se utisak da imaju otprilike dve stotine stopa u širini i da su geometrijski prave. Šegrt se lagano okretao, obuhvatajući sve pogledom. Poprskao je još jednu paučinu, zatim zakoračio nazad prema sondi i nestao. Poslednji reče: "Nestao je." "Pa, gde je?" "Misliš li da želim da mi se fuziona plazma rasprši po kabini?" "Gde je veza? Gde si ga prebacio?" Poslednji nije odgovorio, ali Luis je znao.
"Mons Olimpus, smutljivče jedan?" Bacio se prema prenosnom disku, zaustavio se i uspentrao na naslagane teretne ploče. Provukao je nit kroz držače za šake, a potom je obavio oko opasača sa alatom: poslednja linija odbrane. "Hmii će mi odseći uši i izvaditi utrobu!" Podigao je teretne ploče i odveo ih na prenosni disk. Flik, i nebo je napola bilo posuto zvezdama, a napola crno. Srebrni fraktalni filigranski rad pod njegovim nogama i zvezde koje su se videle kroz njega. Predivno. Pogledao je uz i niz magnetno-levitacijske vođice. Bilo je mirno kao u paklu. Baš se ništa nije pomeralo. Srebrna čipka. Gde li je ono video tu vrstu fraktalnog ustrojstva? Očekivao je da će magnetno-levitacijske vođice biti čvrste, ali kroz njih ste mogli da vidite zvezde. Ha! Bilo je to Vatreno kolo, stari orbitalni tegljač koji su i dalje koristili za prenos kabastog tereta između sistema Zemlja-Meseca i Pojasa. Fraktali su bolje raspoređivali potrese. Ali pustimo sad to.. "Breme, Poslednji, magnetno-levitacijske vođice su čipkaste. Možete li vi to da vidite? Da imam raspršivač, smesta bih stavio mrenu na njega. Pogledate kroz čipku i vidite sve što pokušava da se sakrije u senci Prstena." Oni će to čuti kroz pet i po minuta. Topla igla istrage bila je toliko udaljena ako se putuje brzinom svetlosti. Jedna mrlja od mastila prebacila se preko ivice i krenula prema Luisu... Gromada nalik na vreću krompira obojenu u crno, sa plamenim zvonom koje je nonšalantno držala u jednoj šaci. Luis dodirnu dugme za podizanje. Teretne ploče se ne pomeriše. Pod njim su se nalazile magnetno-levitacijske vođice, ali mu nisu pružale dovoljno uporište. "Gledam u jedno ARM oružje", reče Luis. Čuće ga i shvatiti ostalo: ARM-ova letelica mora da se spustila na ispust svemirske luke i tamo naišla na zaštitnike. Kako se aktiviraju prenosni diskovi kada ne možeš prethodno da siđeš s njih? Biću mrtav dok sve ovo budu slušali. Trebalo je da ponesem orkestar - ili snimak naređenja. Zaštitnik-ubica proučavao je Luisa Vua sa izrazom vlasnika. On... En... ona je bila vitka u naduvanom odelu predviđenom za nešto malo više - uvučene oči virile su iznad mesta za očitavanje podataka na bradi - i mnogo šire... Flik, obreo se naglavačke usred neke crvene svetlosti. Svuda unaokolo nalazila se crvena stena, isto kao i ispod njegove glave, a stotine stopa glatke lave hitalo je naniže, naniže. Teretne ploče suknuše naviše, i Luis je ostao da visi naglavačke iznad crvenih stena. Mogao je da oseti kako niti klize, u trenutku pre nego što ga je programirana stabilnost ploča uspravila. Luisu se vrtelo u glavi, stomak mu se prevrtao i zujalo mu je u ušima. Prošlo je nekoliko trenutaka pre nego što je uspeo da usredsredi pogled.
Nije ga posmatrao nijedan Marsovac. Lebdeo je duž poteza lave glatkog poput stakla koji se obrušavao pravo napred gotovo... faz... hiljadu stopa pre nego što je lagano počinjao da teče vodoravno nalik na skakaonicu za skijaške skokove. Luis je na dnu ugledao jednu narandžastu gomilu: šegrt u svom providnom odelu. Možda je čak i preživeo ovakav jedan pad... a možda i nije. Luis je zaključio da ne mora da se plaši Marsovaca. Ovog puta su Marsovci okačili naopako svoj prenosni disk na vrhu najviše stene koju su mogli da pronađu. A onda je plamen koji je uništio sondu za gorivo Poslednjeg pokuljao kroz prenosni disk. Svi Marsovci koji su osmatrali zamku mora da su bili sprženi. Stena se otopila i potekla, obrazovavši odron. Luis je spustio teretne ploče, odvezao nit i skočio dole. Šegrt je ležao iskrivljeno na toploj crvenoj steni. Luis podmetnu rame pod kzina. To nije bilo dovoljno, i on se napregnu da prebaci kzina preko ramena. Šegrt je predstavljao nepokretnu masu. Luis je mogao da oseti kako mu se pomeraju polomljena rebra. Ovo je bio trenutak da iskoristi marsovsku gravitaciju. Napregao je stomačne mišiće, kolena i leđa, zastenjao i podigao. Gotovo odrastao kzin muškarac, skafander i sve ostalo podigoše se taman dovoljno da je mogao da ih prebaci na teretnu ploču. Luis je i sam uspuzao na nju. Privezao je kzina. Podigao teretne ploče. Upotrebio je mali potisak sa stigne tik ispod prenosnog diska. Podizao se dok ga nije dodirnuo ramenima. Flik, nalazili su se viseći naglavačke u Igli sa teretnim pločama povrh sebe. Brem je obavio ostalo: odvojio je teretne ploče, otvorio sve zatvarače koji su zaptiv li skafander kzina i izvukao ga napolje. Kzin žmirnu, usredsredi pogled, pronađe Luisa. Izgledalo je da ne može da se pokreće. Brem je pomogao i Luisu da se iskobelja iz svog skafandera, ispružio ga pored šegrta i stao da ga pregleda. To je bolelo. "Pokidao si neke mišiće i tetive", reče on. "Potreban ti je autodok, ali je trenutno potrebniji kzinu." "On ide prvi", reče Luis. Ako šegrt umre, šta će da kaže Hmiiju? Brem podiže kzina bez vidljivog napora, prebaci ga u autodok i zatvori ga. Čudno: da li je to Brem čekao da dobije dozvolu? I nije tako čudno. Luis je sada počeo da oseća i te kakav bol, ali nije želeo da Brem to primeti. Luis je bio hominid, a šegrt nije, i zaštitnik je možda morao da dobije dozvolu od rasplođivača da se prvo pobrine za tuđinca. Brem ga podiže i spusti na teretne ploče jednim lakim pokretom. Prostrelio ga je bol, zaustavivši mu dah, pretvorivši vrisak u skvičanje. Brem je zakačio niti i cevi iz Tilinog prenosivog autodoka. On reče: "Treba napunite mnoge od ovih rezervoara, Poslednji. Može li veći autodok da spravlja lekove?" "U kuhinji postoji farmaceutski meni." Zidovi levo i desno od njih svetleli su narandžastom toplotom.
Na drugom jednom prozoru ugledao je neko crno, vrećasto obličje kako se prebacuje preko oboda magnetno-levitacijske vođice. Potom ništa, samo srebrna staza koja se proteže u nedogled. Bol je polako jenjavao. Luis je znao da neće još dugo biti pri svesti. Osetio je oko sebe vitke i čvornovate šake. Tvrdi prsti su ga pipkali. Osetio je trag bola u jednom rebru, koji je potom popustio. Leđa su mu zapucala, zatim još jednom malo niže, isto kao i kuk i desno koleno. Brem je progovorio blizu njegovog uha, ali nije se obraćao Luisu. "Pripadnici noćnog naroda su se pomučili da nam pokažu selo na prelivnim planinama, jedno od desetina hiljada. Zašto?" Poslednji je stao da odgovara: "Zar nisi primetio način..." ali Luis je utonuo u san.
28. PROLAZ "Osećaš li to?" "Da", odgovori Varvija. Prostorija je podrhtavala, osećale su se lagane vibracije u svim zidovima i steni ispod. Od vožnje u čudnim vozilima osećali su vrtoglavicu i bili su dezorijentisani, ali imali su na raspolaganju mnogo sati da se toga oslobode u snu. Ovo je bilo nešto drugo. Teger u početku nije primetio. Sada su Varvijino disanje i beskrajno drhtanje predstavljali jedine senzacije u mračnoj prostoriji. "Imaš li neku ideju..." "Mulj sa dna mora. Izbija na vrhu i mi to osećamo čak ovde dole." Teger je zurio u nju u mraku. "Pumpe ga ispumpavaju uz stražnji deo obodnog zida. Izlazi na pedeset dana hoda od ivice zida", reče Varvija. "Pada na sve prelivne planine. Od njega nastaju prelivne planine. Da nije pumpi, svo tle ispod Luka završilo bi u morima. Šapat mi je ispričao sve o tome." "Ti si uspela da izvučeš mnogo više od Šapata nego ja." "Pitam se gde li je ona sada." "Ona?" Prsti ga pomilovaše po vilici. "Samo nagađam. Pitala sam, ali nije htela da mi kaže. Znaš li kako zovu taj mulj sa dna mora?" "Kako?" "Flap." Teger se od srca nasmejao. "Šta? Hoćeš da kažeš da smo sve ovo vreme... Flap, svi koje znam misle da znaju šta flap znači. Morsko dno?" "Ova planina je nastala od toga. Pritisak ga pretvara u stenu..." Preplavila ih je bela svetlost. Nečiji glas reče: "Zdravo." Skočili su na noge, obmotavši se krznom. Žitelji Visoke Tačke ostavili su im krzno nalik na Saronino, ostatak nekog lenjivca sa zelenim tačkama i oštećenom glavom. Na Varviji je izgledalo veoma lepo. Varvija je imala drugih briga. Prošaputala je: "To nije bio naglasak kakav imaju žitelji Visoke Tačke..." "Zdravo? Čujete glas Luisa Vua. Možemo li da razgovaramo?" Teger žmirnu na bolnoj svetlosti. Nije mogao da razabere pojedinosti, ali nazirao je obličje nekog muškarca i nešto još čudnije. "Narušili ste našu privatnost", reče on. "Niste spavali. Naš je špijunski uređaj koji ste tako dugo nosili. Hoćete li da razgovarate ili da dođemo neki drugi put?" Nešto kucnu po drvetu pored vrata od kože. Pozva ih ženski glas: "Teger? Vairbija?" "Flap! Uđite", naredi Teger.
Kroz kože uđoše Jenavil i Baraji, kao i miris krvi. "Čuli smo glasove", reče mlada žena, "inače bismo ostavili u predvorju. To je gvil. Skripu ga je ubio za vas." Gvil je bio veliki gušter. Rep mu se još grčio. "U pravi čas", primeti Teger. Odvagnuo je gvila. Koža mu je bila kao oklop. Moraće da se odere. Obratio se potom sjaju u paučini i čudovištima unutra: "Razgovarajte sa Jenavil i Barajijem iz naroda Visoke Tačke. Oni znaju ono što mi samo nagađamo. Jenavil, Baraji, konačno smo se sreli sa Luisom Vuom." Dremajući sa bradom na pokretnom doku, Luis ču sebe kako govori. "Čujete glas Luisa Vua. Vidite moje saradnike, Brema i Žitelja mreže. Do sada smo ćutali jer imamo neprijatelje." "Mi smo Varvija i Teger", reče jedan pištavi tuđinski glas. Luis je otvorio oči i prepoznao je crvenokožne ubice vampira. "Zašto ste sada prekinuli vaše ćutanje?" "Moramo da postavimo neka pitanja." To je bio glas Luisa Vua, ali dolazio je od Poslednjeg. Muškarac iz Visoke Tačke reče: "Treba da vam pokažemo skriveno ogledalo, prolaz kroz obod i sve drugo što poželite." "Hvala. Jeste li spremni da prođete kroz taj prolaz?" Jenavil užasnuto poskoči. "Ne! Višništi..." Luisov prevodilac je na trenutak oklevao. "...zaštitnici se sve vreme kreću kroz taj prolaz." Luis je odlučio da ništa ne kaže. Bio je mlitav i osećao se glupo, a i bol se pritajio kada je želeo da ga oseti. Sigurno bi zvučao nesuvislo, a i šta bi pomislili kada bi čuli dva 'glasa Luisa Vua'? Poslednji reče: "Ispričajte nam šta znate o zaštitnicima." "Ima ih dve vrste. Zaštitnici koji su od naše vrste i koji se brinu da budemo bezbedni, ali oni slušaju zaštitnike iz nizije..." "Možemo li da razgovaramo sa jednim zaštitnikom od naroda Visoke Tačke?" "Mislim da ne. Gotovo je nemoguće sačuvati tajne od zaštitnika iz nizije, a zaštitnici su upadljivi. Mogu da pitam." Lutkar upita: "Da li bi Šapat razgovarao sa nama?" "Ha? Crveni pastiri se zgledaše. Žena odsečno reče: "Šapat neće hteti." "Šta nam možete reći o Šapatu?" "Ništa." "Šta se nalazi sa druge strane tog prolaza?" Baraji reče: "Otrov, bar mi tako mislimo." Jenavil objasni: "Zaštitnici imaju odela koja ih cele pokrivaju kada idu kroz taj prolaz. Nose uvek puno alata tamo-amo. Glasine kažu da grade nešto tamo napolju, nešto čudovišno." Žena crvenih reče: "Luise Vu, oko je premešteno ovamo zahvaljujući velikoj moći noćnog naroda. Kada padne noć, možeš razgovarati sa njima."
"Koliko još ima do noći?" Jenavil reče: "Dve desetine." Glas Luisa Vua reče: "Sačekaćemo", i zapeva poput gudačkog kvarteta. Brem upita: "Jesi li čuo, Luise?" "Ponešto. Odlično izvedeno, Poslednji, ali potrebna ti je bolja šminka." "Luis Vu je vašnešt. Čarobnjak. Niko ga ne vidi", reče Poslednji, "dok njegove čudne sluge govore umesto njega." "Stet. Ko je Šapat?" "En je Šapat", odvrati Brem. "Pregledao sam vaše trake o tome kako je Šapat vodio muškarca crvenih. Iskoristila je misiju krstarice da se sakrije." "Ime 'Šapat' sasvim joj odgovara", primeti Luis. Poslednji se okrenu od prozora. "Luise, šta ti misliš? Gde je Šapat? Hoće li se umešati?" Luis je posmatrao ljude u prozoru. Nije uneo u sebe dovoljno anestetika da ga obori s nogu. "Breme, ti si jedini koji može da pretpostavi šta ona želi." "Da." "Suviše sam ošamućen da bih razmišljao. Mislim da želim da mi vratite moj glas." "U redu", reče Poslednji. Varvija je nožem odrala gvila. Teger reče: "Crveni pastiri moraju da jedu meso odmah po ubijanju. Možda ćete se uznemiriti ako to budete gledali." Varvija je raščerečila gvila i jedan deo dala Tegeru. Počeli su da jedu. Par iz Visoke Tačke bio je zadivljen i zaprepašćen. Teger se pitao zašto su još tu, pošto se prozor ponovo pretvorio u bronzanu paučinu. Same kosti. Teger ih upitno pogleda; Baraji pokaza prstom prema posudi. Jenavil reče: "Teger, Vairbija, primetili smo da niste pomenuli reštru dok niste videli šta se krije ispod naših krzna." Ah. "Naš narod se spari jednom za ceo život", odvrati Varvija i pogleda svog para. Nešto je prošlo između njih i ona dodade: "Dogodilo se nešto što nas je izmenilo. Ali nama nije potrebna rišatra. Promenilo se samo to što možemo da biramo." Teger je razmislio o tome. "Baraji, Jenavil, ne postoje priče o crvenim pastirima koji upražnjavaju rišatru. Šta ako vaša ogledala koja pričaju rašire priču svuda po niziji? Gde bismo mogli da živimo? Ko bi se pario s našom decom?" Žitelji Visoke Tačke se zgledaše. "Videla si pripadnike noćnog naroda, Jenavil", reče Varvija. "Šta ako počne da se priča da ste upražnjavali rišatru sa crvenokožnim posetiocima odozdo? Šta će pripadnici noćnog naroda očekivati?" Baraji klimnu. "Pašće im na pamet da upražnjavaju reštru sa nama. Koliko smo znatiželjni, paru moj?" Udarala ga je po širokom ramenu, ovlaš i sa otvorenom šakom, smejući se.
Teger pomisli da je to značilo 'ne'. "Nije u pitanju samo njihov oblik. Njihov miris!" Baraji se umirujući potapša po stražnjici. "Znači, moraćemo da čuvamo još jednu tajnu." Smejurija. Luis je gledao sa čistom požudom. Ovakva jedna predstava postigla bi neviđeni uspeh, pomisli on, na kanalima koji se plaćaju na svim svetovima u poznatom svemiru. Razume se da je bila snimljena... Što se toga tiče, koliko je čula mrena snimala? Pored vida i sluha. Miris? Radar za kinestetička osećanja? Tu je negde utonuo u san. Mnogo časova kasnije, kako mu se činilo, probudio se i zapanjeno se zablenuo u samog sebe koji se nadnosio odozgo. Ne: bio je to njegov skafander, iskrivljen kao da su mu kosti polomljene tamo gde bi kod ljudskog bića bile prave. Brem je zabacio kacigu i upitao: "Jesi li dobro?" "Još sam grogi." Medicinski komplet ubacio je lekove u njega, ali mogao je da oseti gde ga vreba bol. "Imao si dva dislocirana rebra. Namestio sam ih. Nema slomljenih kostiju. Nagnječio si mišiće, pokidao ligamente i opnu creva, iskliznuo ti je kičmeni disk koji sam vratio na mesto. Za ozdravljenje će ti biti dovoljni tvoj odbrambeni mehanizam i portabl medicinski komplet." "Zašto nosiš moj skafander?" "U pitanju je strategija." "Suviše složeno za moj sićušni um? U redu, Breme. Primetićeš da imamo nove posetioce. Ako bi me otkačio, glas Luisa Vua mogao bi da pokaže lice. Poslednji i Brem čekali su stojeći malo iza Luisa svaki sa po jedne strane. Sa druge strane prozora mrene, crveni su se sklupčali ispod krzna, pustivši demone da zauzmu središnji deo prizora. Demoni su drhtali. Visoka i mršava žena reče: "Tamo napolju je hladno! Ovaj, ja sam Tužna Cev, ovo je Harfista. Da li tvoja kutija čini moj glas razumljivim?" "Da, sve je u redu. Otkud znate za mog prevodioca?" "Izgleda da je tvoj sadrug Kovač Melodije otišao, ali je zato njegov sin Kazarf pričao o tvojoj poseti gradu tkača." "Prenesite moje pozdrave Kazarfu. Tužna Cevi, zbog čega ste preneli kamen težak kao dva čoveka tako daleko, ako ste mogli da razgovarate sa mnom preko Kovača Melodije?" Demoni se nasmejaše, pokazavši suviše zube. "Da, mogli smo da razgovaramo, ali šta bismo rekli? Da je obodni zid u pogrešnim rukama? Mi to ne znamo. Ti, jesi li ti vašnešt?" Zaštitnik, reče prevodilac. Brem odvrati: "Jesam." Teger poče da ustaje; Varvija ga povuče dole. I demoni su se trgnuli, ali je
Harfista ipak naterao sebe da se obrati zaštitniku. "Znamo dovoljno, tako da nam je jasno da smo bespomoćni. To su vampiri-zaštitnici. Uzimaju žitelje Visoke Tačke kao životinje iz krda. Neki od njih se vraćaju kao zaštitnici. Mnogi jednostavno nestanu." Brem reče: "Popravljaju Luk." "Da li čine više dobra nego štete?" "Da, čine. Ima ih suviše i boriće se kada popravke budu okončane. Nadamo se da možemo da poboljšamo ravnotežu." "Kako očekujete da pomognete?" "Moramo još mnogo toga da saznamo. Recite nam šta znate." Harfista značajno slegnu ramenima. "Znate isto koliko i mi. Visoka Tačka će nam još toga pokazati kad svane." Poslednji se oglasi kao flauta. Prozor se skupio tako da je sada predstavljao pozadinu. "Čekamo", reče on. "Luise snimili smo prethodni razgovor. Znaju dosta o zaštitnicima i ponešto o Tili Braun. Ili da ti odsviramo serenadu?" Brem je već posezao za spakovanim instrumentom koji je doneo sa Skrivenog Patrijarha. "Malo muzike uz večeru baš bi mi prijalo", učtivo reče Luis. "A i umirem od gladi." Luis je pokušavao da se koliko-toliko istegne. Dok je dizao šegrta, istegao je neke važne mišiće i tetive. Pomoglo mu je ono što je Brem uradio za njega, ali morao je pažljivo da se kreće. Prošlo je mnogo časova. Sada se prozor u Visokoj Tački truckavo okretao kroz noćni planinski predeo. Izmešana skupina hominida kotrljala je ukradenu mrenu poput točka izlizanim putevima sela. Kada su napustili selo i krenuli uzbrdo preko stenja, od kretanja je počelo da mu se prevrće u stomaku. Luis okrenu leđa prizoru, imajući poverenja u ostale da će ga obavestiti kada mrena stigne na neko zanimljivo mesto. Šta je zadržalo kzina? Bilo gde u poznatom svemiru bar bi mogao da upotrebi autodok! Medicinski komplet ne bi uradio ništa za njega osim što bi mu ubrizgao hemikalije, i biće mu potreban kroz nekoliko minuta. Četvorica žitelja Visoke Tačke nosili su paučinu i njenu pozadinu. Peli su se uzbrdo kroz noć neprozirnu kao testo. Saron je išla ispred crvenih pastira i pripadnika noćnog naroda kako bi im pokazivala uporišta za noge. Demoni su pokušali da pomognu pri nošenju, ali za njih je već dovoljan napor bilo i to da dođu do daha. "Uskoro će sunčeva svetlost", reče Varvija ženi demonu. "Šta ćete onda?" "Rečeno mi je da ćemo stići do prolaza. Zaklon." Ovde nije bilo puteva. I ono malo staza, bile su samo tragovi nogu na stvrdnutoj
zemlji i steni. Žitelji Visoke Tačke su se peli i peli preko tla koje se uspinjalo, sve dalje i dalje, miljama iznad beskrajne nizije. U smeru okretanja počele su da se naziru terminatorska linija i dnevna svetlost. Kada bi se donji predeo zumirao sa prelivnih planina, ličio je na reljefnu kartu, nalik na onu koju su demoni napravili za njih ispred dvorane divova trave. Možda im je ovakav jedan pogled dao ideju za to. Pojedinosti su se sve više gubile što se poniralo dalje. Jedna srebrna nit koja je povezivala barice mogla je predstavljati Kućni-tok, ili bilo koji drugi vodeni tok, ili, pak, nešto sasvim deseto. Varviju su, izgleda, pohodile slične misli. "Zemlje kroz koje prolaze crveni pastiri, da li su one uopšte dovoljno velike da ih vidimo? Kako ćemo ponovo pronaći crvene pastire?" Harfista reče: "To nije nikakav problem..." Tužna Cev reče: "Naš narod poznaje puteve crvenih pastira. Napraviće kartu... Izvini." Morala je da zastane kako bi došla do daha. "Napraviće kartu puta za nas... Govorom ogledala. Naći ćete novi dom - isto onako brzo kao što ste došli ovamo." "Oh. Dobro." A onda se Varvija nasmejala. "Vaše rešenje bilo je drastično! Nismo baš morali da otputujemo tako daleko." Teger nikada ne bi sebi dozvolio da pokaže slabost dok ga Varvija posmatra. Sledio je Saron poslednjim ostacima snage. Starica je usporila. Čuo je i ostale žitelje Visoke Tačke kako dahću pod teretom paučine koju su teglili uzbrdo. Dan je hitao ka njima iz smera okretanja. Kada je prva ivica sunca provirila iza senke noći, Harfista je izvukao iz zavežljaja dva smotana šešira sa ogromnim obodima. Sada su samo pripadnici noćnog naroda išli u senci. "Moraćemo da se držimo samih rubova pašnjaka crvenih pastira", reče Varvija, "Što dalje od priča koje su možda već počele da kruže." Harfista reče: "Ne. Varvija, ne pripadaju svi crveni pastiri istoj vrsti." "Ali svakako da pripadamo!" Teger reče: "Nastojimo da osvojimo našeg para iz drugih plemena na proslavama, dok krda prolaze. Radili smo to od pamtiveka." Harfista reče: "Odlična zamisao..." "Ali ne činite to uvek", primeti Tužna Cev. "Ti i Varvija imate isti naglasak..." "Da, oboje smo rođeni u Ginjeroferovom plemenu, ali ostali nalaze para i izvan njega." "Neka plemena su odustala od toga. Neka jednostavno nisu uporna u tom pogledu, kao Ginjeroferovi ljudi. Tegeru, što se više udaljiš od Ginjeroferovog plemena, manja je verovatnoća da će tvoja deca naći parove koji mogu da im podare decu. To i ne bi bilo mnogo važno kada se ne biste sparivali za ceo život." "Flap", prošaputa Teger. Nešto je sevnulo u njihovom pravcu kada su zaobišli jednu prepreku od odronjene stene. Teger je pokušao da zamisli kako bi ogledalo moglo da izgleda. Sada nije mogao da ga vidi. Već je video sebe, Varviju, demone i žitelje Visoke Tačke, nebo
i obodni zid. Ogledalo je bilo ravni prozor koji je prikazivao ono što se nalazilo iza posmatrača. Bilo je visoko kao muškarac crvenih pastira i široko kao trojica. Spustili su paučinu i njenu pozadinu pažljivo na mesto, vodoravno na ogledalo. Saron i muškarci skloniše se ispred ogledala, što učiniše i demoni. Progovorio je Harfista, naglašujući suglasnike, kao da se obraća mnoštvu. Muškarci stadoše da pokreću ogledalo gore-dole. Bilo je na šarkama. Jenavil stade iza Tegera i pokaza duž oboda. Prema narednoj prelivnoj planini. Svetlost je poigravala po padini planine, spuštajući se i podižući onako kako su muškarci pomerali ogledalo. Teger upita: "Kako to radi?" Jenavil se nasmeja. "Ah, pripadnici noćnog naroda vam nisu baš sve rekli! Sunčeva ogledala prenose šifru koju znamo mi i noćni narod. Ona prenose vesti između planina, ali i vesti iz nizija u planine i obrnuto." To je mnogo toga objašnjavalo. Demoni su uvek znali i previše o vremenskim prilikama, Senkovitom Gnezdu, samoj bronzanoj paukovoj mreži. Ovo četvoro ponovo privukoše pogled Luisa Vua. "Iza ove izbočine stene", reče Saron, "Pa gore." "Razmatrali smo vaš problem, Tužna Cev i ja. Mislim da smo pronašli rešenje", reče Harfista. I Teger je razmišljao. "To ti je kao kad moraš da biraš između dva zla. Ako odemo suviše daleko, odredićemo sudbinu svojoj deci. Ako se skrasimo suviše blizu puta kojim se kreće Ginjeroferovo pleme, čučemo priče o sebi." "Suviše smo upadljivi", reče Varvija, "veoma nas je lako prepoznati. Kada posetioci budu pričali o ubicama vampira koji su upoznali rišatru, to ćemo biti mi." Harfista se iscerio, pokazavši sve svoje zube slične lopatama. "Pretpostavimo da postoji stara priča", poče Harfista. "Nekada davno svi hominidi bili su monogamni. Nijedan muškarac ne bi ni pogledao ženu koja nije njegova, a ona ne bi gledala nikoga osim njega. Kada bi se hominidi sreli, izbio bi rat. A onda su naišla dva junaka koja su shvatila da hominidi mogu i drugačije da žive. Izmislila su rišatru i okončala rat. Raširila su je kao što to rade sveštenici..." Varvija povika: "Harfisto, postoji li zaista jedna takva priča?" "Još ne." "Oh." "Pripadnici noćnog naroda biraju s kim će da razgovaraju, ali ne smete pomisliti da ćutimo. Videli ste sunčeva ogledala. Ona su naš glas. I sami znate da svaki sveštenik mora znati kako da se otarasi svojih mrtvih. Sveštenici moraju da razgovaraju sa nama." Staza je postala strmija tako da su sada svi dahtali. "Možemo raširiti priču iz nekoliko pravaca", reče Tužna Cev. "Samo se starice sećaju legende, ili starci. Priča govori o junacima njihove vrste koji su izmislili rišatru i okončali rat, i o
tome kako njihova vlastita vrsta od tada upražnjava rišatru. Pojedinosti se razlikuju od vrste do vrste. Kada se pojavi varijacija u kojoj su junaci crveni pastiri koji su okončali rat da bi stekli savaznike protiv vampira..." "To je samo priča", nasmeja se Teger. Počeo je da veruje kako bi mogla da upali. "Samo priča, Varvija?" "Možda", reče ona. "Možda. Vredi pokušati. Možemo lagati, ljubavi, sve dok ne moramo da lažemo jedno drugo." Stena velika poput najviše gradske zgrade raspolutila se okomito, i žitelji Visoke Tačke ih povedoše kroz tu raseklinu. Raznobojne trake protezale su se kroz stenu. "To je učinio led", reče Deb. "Stena upija vodu. Smrzava se. Topi se i ponovo smrzava." Ledeni vetar fijukao je kroz pukotinu, štipajući svaki delić izložene kože. Štipajući za oči. Teger je išao naslepo, pipajući, sledeći Varviju, iako je i ona držala oči ztvorene. Zaustavila ga je nečija krupna šaka položena na njegove grudi. Tek tada je otvorio oči. Konačno su stigli do mesta na kome su mogli da se sakriju od vetra: jedan stenoviti tunel kroz planinu. Ali zaustavili su se u raspuklini, još jedva nazirući ulaz u tunel. Iz raspukline se uzdizala padina od odronjenog kamenja koja se protezala do grubog stenovitog ulaza. Barej progovori prvi put. "Tegeru, to nije zaklon." On upita: "Zašto? Zar unutra ima čudovišta?" "Da. Vašništi." Postavili su paučinu na njegov obod i podigli je tako da je bila okrenuta prema otvoru. Barej je ponovo zamukao. Saron reče: "Luise Vu, možeš li da vidiš?" Bronzana paučina progovori. "Aha, jedva. Koliko je dubok?" "Mislimo da je to prolaz kroz visoku planinu. Niko od nas nije otišao tako daleko." "Bili ste unutra?" Progovorila je Deb. "Većina žitelja visoke Tačke i gotovo stotinu posetilaca koji lete sakrili su se u tom prolazu kada je zasijala mrtvačka svetlost. Mogli smo da lovimo samo noću. Pošto je mrtvačka svetlost zgasla, bili smo izbačeni i zabranjeno nam je da se vratimo." Dahtavi glas reče: "Opiši višništija." Tegerove oči sretoše Varvijine. Taj glas iz paučine mora da je vašnešt, Brem, ali zvučao je veoma slično Šapatu. "Višništi je brinuo o nama", reče Deb, "ali niko od nas nijednog nikada nije video." "Šta, nikada?" "Ali ponekad bi neko od nas nestao. Postojala je granica do koje smo mogli da idemo niz prolaz. Znali smo da u prolazu vreba smrt, ali vrebala je i napolju."
"Zar niste mogli da podignete vlastite zaklone? Stena bi zaustavila zračenje... zaustavila mrtvačku svetlost." "Znali smo to. Sakrijte se u pećinama, rekao je višništi. Da podignite kuće od kamena? Planina bi stresla kamenje na naše glave!" Glas Luisa Vua reče: "Moji sadruzi mi pokazuju sliku napravljenu sa visine od desetina dana hoda iznad vas. Pravo je čudo koliko pojedinosti može čovek da uoči kada se nalazi dovoljno daleko, Deb. Planina na kojoj živite je neka vrsta zaravnjene kupe, ali oko tog tunela podseća na peščani zamak podignut uza zid sa cevi koja viri iz njega." Čekali su da Luis Vu postane jasniji. "Aha. Hoću da kažem, prolaz je stariji od planine i mnogo jači. Kladim se da je od skrita. Planina se postepeno sleže pod vlastitom težinom, ali prolaz ostaje tamo gde jeste, i višništi moraju stalno da prokopavaju ulaz. Možete li me provesti kroz njega?" "Ne!" odvratiše Barej, Saron i Jenavil. Deb reče: "Bili smo izbačeni! Ako nas vide, umrećemo!" Saron reče: "Stajali smo na polomljenoj steni. Nismo ostavili otiske stopala niti miris. Ako neki višništi sazna da smo dolazili i da smo doneli ovo, umrećemo." Harfista je bio taj koji se pobunio. "Oko Luisa Vua prevalilo je tako veliki put da bi tako malo videlo." "Tako je kako je. Haride, ostani. Ako nađeš neki znak da smo bili ovde, ukloni ga. Harfisto, da li si dovoljno snažan da zauzmeš Haridovo mesto?" Nečiji glas reče: "Ostavite paučinu." Devetoro hominida se sledilo. Teger nije mogao da vidi desetog. A to nije bio glas Šapata, niti zaštitnika Brema, ali je sadržao istu zadihanost. Žitelji Visoke Tačke krenuli su u tišini da se povlače kroz procep u steni spuštajući se naniže. Teger i Varvija su ih sledili, vodeći demone, koji su sada već bili gotovo slepi u crnim senkama svojih šešira. Ostavili su bronzanu paučinu uspravljenu u procepu i nisu se osvrnuli.
29. KOLIR Bila su četvorica u kabini za posadu na Toploj igli istrage: Brem, Poslednji i Luis Vu, kao i šegrt, u velikom crnom kovčegu tamo gde se nekada nalazio prostor za vežbanje. Svi su koristili isti tuš i isti kuhinjski zid. Lako su se dogovorili oko toga gde će ko da spava. Poslednji je tražio ploče za spavanje, ali to je bilo u redu. Premestili su teretne ploče pored vodenog kreveta. Njega je koristio Luis. Sedeo je prekrštenih nogu na površini koja je poskakivala, jedući nešto rskavo i nimalo hranljivo. Jeo je iz čiste dosade. Možda je primao suviše lekova za suzbijanje bolova. Brem nije želeo da Luis sam vežba u doku za lender. Luis je dovoljno prezdravio da to poželi. Ponudio se da povede i Brema sa sobom, da ga nauči jogu ili čak neke borilačke veštine. Brem je odbio. Nameravao je da se nalazi baš ovde kada... Šta je to, faz, Brem očekivao? - pitao se Luis. U poslednja dva dana najviše je vremena proveo osmatrajući olupinu sonde za gorivo. Ležala je smrskana na magnetno-levitacijskim vođicama u prozoru koji je prekrivao šest drugih - pet, sada - a Brem je stajao ispred njega i gledao. Luis je počeo da dobija kabinsku groznicu. Sa leve i desne strane broda sjaj ugljevlja koje se gasi izbledeo je u crnilo hladnog bazalta. U prostoru u kome je trebalo da se nalaze zvezde, jedna beskrajna vaseljena širila se na sve strane. Faz, imao je zvezde. Jedna mrena ležala je na magnetno-levitacijskim vođicama, gledajući naniže u Vaseljenu kroz filigransku površinu. Drugi zvezdani predeo, dobijen putem mrene koju je Luis raspršio u vakuum, ugasio se pre samo nekoliko časova. Na jednom drugom prozoru ukradena mrena ušla je u glatko izdubljen tunel, ostala nekoliko časova na mestu koje je očigledno predstavljalo vazdušnu komoru, zatim nastavila dalje kroz nekolika vrata, pored gomila čudne opreme koju su letimično videli, i ponovo stala. Luis ni u jednom trenutku nije video šta ju je nosilo, niti je ponovo čuo onaj glas. Letačka paluba bila je sva u prozorima preko prozora, a od te perspektive lako je moglo čoveku da se zavrti u glavi. Jedan prozor predstavljao je dijagram nalik na planinski lanac koji se sve vreme uvija, nepoznat svrhe. Tri su prikazivala reprize: planina Visoka Tačka promiče pored sonde za gorivo; manevrisanje sondom dok je nije zgromila ljubičasta svetlost; umiranje jednog zaštitnika: njegovo odelo bilo je rasporeno i unutrašnjost izložena vakuumu. Ništa se nije događalo na mestu gde je uništena sonda ležala na magnetnolevitacijskim vođicama. Brem nije odvajao pogled od tog prozora, stojeći ispred njega nalik na tamnu Dalijevu siluetu, recimo Seni spuštanja noći. Luis je zatvorio oči i klonuo na vodeni krevet.
Istog časa ih je ponovo otvorio. Video je plavobelu svetlost kako se munjevito pojavljuje na jednom od prozora. Svetlost je već bila zgasla, ali je zato uništena sonda sijala tamnocrvenim sjajem. Nešto sićušno pristizalo je iz daljine magnetno-levitacijskim vođicama, jureći pravo u prozor. Pristiglo je zapanjujćom brzinom, krećući se stopu iznad vođica: objekat nalik na lebdeće sanke. Ukopale su se gotovo u mestu. Nešto čovekoliko spalo je sa stražnje strane i otkotrljalo se s vidika čim se vozilo zaustavilo na nekoliko stopa od prozora. Poslednji priđe Bremu. Sonda se hladila, poprimajući tamnocrvenu boju, postajući još tamnija, crna. To nisu bile sanke. Bila je to neka šuplja kutija. Dno je bilo crno poput kovanog železa. Stranice su bile u toj meri providne da su bile jedva vidljive, ali Luis je uspeo da ih razabere zahvaljujući umetnutim ispupčenjima za vezivanje. Niti su pridržavale alatke uz strane kutije: palica sa drškom, možda testera; neka stvar sa širokim otvorom, pištolj, izbacivač raketa ili energetsko oružje; poluga; naslagane kutije; nešto metalno u obliku kostura. Prozor iza ovoga prikazivao je zvezdani predeo i jednu gotovo praznu ravnu površinu koja se izdizala na vidiku. Luis se zablenuo i odvratio pogled. Ukradena mrena napustila je tunel i ušla u neku vrstu otvorenog lifta, u najgorem mogućem trenutku. Luis začu: "Ne razumem rat, ali osećam da bi Luis mogao da ga razume." "Čak i drogiran?" "Pitaj ga." "Luise, jesi li budan?" "Svakako da sam budan, Breme!" "Ovo je dvoboj među zaštitnicima..." "Srednjevekovni japanski", promuklo reče Luis. I pored onoga što je kazao, od primljenih lekova mu se dremalo. "Sakrij se i udri. Pobedi po svaku cenu. Oni se ne bore kao Evropljani." "Da, ti razumeš. Da li ti je jasno zašto je ovaj drugi uljez još živ?" "Ne... Stani." Pridošlica se kretao povijen i krivudavo, ispitujući sondu pretvorenu u šljaku. U pitanju je bilo čvornovato obličje skafandera sa Prstena, široko u prsima, nalik na ono koje je nosio Šapat; ali pristajalo je. Pridošlica je pronašao tragove na sondi na mestu gde je bio pričvršćen prenosni disk. Naglo je podigao glavu i nestao poput munje. Međutim, Luis je uspeo na trenutak da mu vidi lice. "Zaštitnik sa prelivne planine. Šapat takođe mora da to vidi. To je rob, stet, Breme? Mora postojati gospodar, zaštitnik zadužen za magnetno-levitacijske vođice. Gospodar ga je poslao." Prozor se nagnuo, a zatim je stao da se kotrlja i kotrlja, prikazujući crnu donju stranu Prstena, potom zvezde u prolazu, Prsten, zvezde... Zaštitnikov sluga raščistio
je magnetno-levitacijske vođice tako što je odbacio uništenu sondu u svemir. Upomoć im je pritekao glavni prozor. Zaštitnik sa prelivne planine odskoči u stranu. Luis reče: "Onaj prvi, onaj koji je umro, ostavio je magnetno-levitacijske sanke na vođicama. Šegrt je rasprišio mrenu po sankama. To je ono što gledamo. Neko je morao da ukloni sondu i sanke sa vođica. I zato evo zaštitnika sa prelivne planine da odbaci sondu, a prve sanke je poslao tamo odakle su došle, sve do ispusta svemirske luke. Problem rešen. Sada se ukrcava na vlastite sanke... i, evo, vraća se vođicama do mesta sa koga je došao." Brem reče: "Ti razumeš." "Šapat je započeo nešto što ne može da zaustavi." "Naslutio je da sam ja poslao sondu", reče Brem. "Ne želi da je moji neprijatelji prouče." "Ne može znati koliko ih je." "Može da ekstrapolira. Počne sa Tilom Braun..." "Aha. Sve počinje sa Tilom." Bol je bio tako daleko. Luis je imao osećaj da lebdi. Biće bolje da se isključi sa medicinskog kompleta, da razbistri glavu. Kretanje mreninog prozora prestade. Zatim i on poče da klizi niz vođice. Šapat ga je koristio da sledi druge sanke. "Tila je stvorila zaštitnike da joj pomognu da postavlja motore", reče Brem. "Tila je mogla da ima poverenja u zaštitnike sa prelivnih planina jer je imala čime da drži njihov narod u šaci. Demon-zaštitnik je mogao smatrati da njegov narod već poseduje sve ispod Luka i da deluje samo u želji da to sačuva. Vampir..." "Počinje ispočetka. Zaštitnik rođen sa praznim umom i Tilom pri ruci da ga podučava. Ti si to kazao." "Da. Da ga nazovemo Drakula?" "Meri Šeli." "Zašto podučavam rasplođivača otupelog od lekova?" "Mislim da bi Tila odabrala ženu za zaštitnika. Tri žene." Brem slegnu široko ramenima. "Stet. Nije mi poznato to ime, ali stet. Meri-Šeli je stvorila decu po krvi, zaštitnike od svoje vampirske vrste, i sakrila ih od Tile. Kada se Tila vratila na Kartu Marsa, za njom su krenula dva zaštitnika. Samo je demon ostao na obodu. Meri-Šeli je morala znati da će njen okot ubiti i zameniti demona. Ona bi na taj način ovladala zidom preko njih. Zaštitnik sa prelivnih planina mora da je pretpostavio da Tila planira da obavije obod solarnim plamenom. Borio se da bi zaštitio svoju vrstu. Međutim, Tila je ubila oboje. Sada se moramo zapitati koliki je bio okot Meri-Šeli?" Poslednji reče: "Proizvodnja, nabavka, transport, postavljanje, snabdevanje." "Troje, mislim", reče Brem. "Za proizvodnju bi koristili postrojenja za popravke koja su već postojala u svemirskoj luci. Ako brod dođe, proizvodnja se pretvara u nabavku. Što se tiče snabdevanja, nijedan zaštitnik ne bi dozvolio
drugom da kontroliše ono što je njemu potrebno. Stet? Troje. Lavkrafta za gradnju, Kolira za transport, Kinga kao najvažnijeg za postavljanje motora." Luis se osmehnu. Brem se setio ko je bila Meri Šeli! Poslednji reče: "Moja vrsta bila bi stotinu puta jača, čak i samo kao pratioci." "A svaki pripadnik moje vrste", reče Brem, "odredio bi granice svoga carstva kojim bi upravljao bez njegove pomoći. Na raspolaganju bi im stajao narod prelivnih planina. Neka oni grade, pokreću ili postavljaju, dok Lavkraft, Kolir i King vrebaju da zaskoče." Luis reče: "Misliš da su očekivali Šapat?" "Šapat, ili jedni druge, ili mene, ili osvajače sa zvezda. Zar misliš da smo suviše glupi da ekstrapoliramo planete iz onoga što možemo videti od Vaseljene? En je primetila zaštitnike na položajima na obodu, koji su bili spremni da je ubiju. Gde god da se nalazila ili šta god da je do tada uradila, stigla je neprimećena do oboda; nisam je primetio ni ja ni oni. Lavkrafta je već ubila." "Za Kolira je, međutim, predstavljala prilično dobru metu. Poslednji? Možeš li da očitaš pozadinu kamere mrene?" "Luise? Ja ne pod... staklo, raspršio ju je po staklu." Bolno je zaćurlikao. "Urađeno, ali sačekaj jedanaest minuta." Jedanaest minuta kasnije prozor je iznenada gledao unazad duž magnetnolevitacijske vođice, u korito sanki. Luis je razabrao neke nejasne oblike koji su nagoveštavali alatke. Ništa dovoljno veliko što bi moglo da zakloni jednog zaštitnika. Gde je Šapat? Slika se ponovo preokrenula - prve sanke su usporavale. I druge sanke su počele da usporavaju. Luis je začuo vrisak nekog duvačkog drvenog instrumenta i video kako glave Poslednjeg skaču uz trzaj uvis. To nije bila pesma Poslednjeg. To je bio Brem sa svojom muzičkom skulpturom, a on ju je već odlagao u stranu. Otišao je do prenosnog diska i nestao. Luis upita: "Vide li ti to?" "Nestao je", odvrati Poslednji. "Kuda? Zašto?" "Ti meni reci. Luis Vu razume dvoboje, stet? Da li bi da jedeš?" Poslednji zastade pored njega, držeći bocu. Luis je uze i otpi malo. Supa. "Ovo je dobro." Provera zdrave pameti: granitni blok ponovo je bio na svom mestu, Poslednji se nalazio u kabini za posadu, i dalje u zamci, isto kao i Luis. Luis reče: "Otišao je tamo gde će mu biti potreban skafander. Za sada nije nigde. Poslednji, ako bi isključio sistem prenosnih diskova, gde bi Brem onda bio?" "Mere bezbednosti me sprečavaju da to uradim." "A da jednostavno raznesemo sistem baterijskim laserom? tanj, ne, kod njega su
baterija i varijabilni nož..." "Sistem je zakopan u trupu, Luise." "Prebaci ga onda na Mons Olimpus! Gde on, zapravo, misli da se uputio? Već je možda i stigao tamo. Pozovi kartu." Poslednji zasvira. Ništa se nije dogodilo. "Isključen sam", reče Poslednji. "Brem je naučio moj programski jezik. Oduzeo mi je kontrolne uređaje prenosnih diskova." Noge se smotaše pod njim. Glave se zavukoše između prednjih nogu. Luis pokuša da podigne ivicu prenosnog diska. Nije htela da se pomeri. Brem je preuzeo potpunu kontrolu. Oni tanj koncerti nisu držani zabave radi. To je Brem vežbao na svojim ručno izrađenim instrumentima dok nije skinuo muzički govor Poslednjeg. Nešto se dešavalo: prozor mrene je zadrhtao i zatresao se. Luis povika: "Poslednji! Okreni sliku! Gleda u pogrešnom smeru!" Lutkar se nije pomerio. Prozor se nagnuo u stranu, udario o bočnu stranu vođica i okrećući se odleteo. Šta god da je napalo sanke imalo je uspeha. Lutkar se odmotavao. Magnetno-levitacijske sanke snažno su udarile u suprotni zid. Slika se ispupčila i skliznula. Kada se zaustavila, videli su samo srebrni filigran i ništa drugo. Lutkar je zazviždao i slika se obrnula. Sada su pri svetlosti zvezda videli zidove od rasprsnutog kristala. Meci su sanke pretvorili u čipku, a oruđe na dnu bilo je posuto krhotinama stakla. Većina ovih stvari bila je neprepoznatljiva. Sada su predstavljale otpadke, sa jednim izuzetkom. Kada je video šegrta i njega kako se pojavljuju i nestaju, pomisli Luis, Šapat je shvatio da su u pitanju prenosni diskovi. Mora da je strgnuo prenosni disk sa sonde i ubacio ga u sanke, jer on se neoštećen upravo tamo nalazio. Tri skafandera u istom trenutku skočiše u sanke. Dva ispališe kišu projektila u sve što je bilo iole veće, a zatim razbacaše sve što se moglo razbacati u žurnoj potrazi za zaštitnikom koji se krio u olupini. Međutim, od Šapata nije bilo ni traga ni glasa. Dva Zaštitnika podigoše prenosni disk i položiše ga na ivicu kako bi treći mogao da proveri donju stranu. Potom su ga okrenuli naopako. Izgleda da je vampir smatrao da je on opasan, a ne koristan, jer je podesio oružje i ispalio blistavi, uski snop u njega. Snop je izleteo iz glavnog prenosnog diska u kabini i stao da spaljuje tavanicu. Mada se Luis nije sećao da je skočio u zaklon, on i Poslednji sada su prisno bili prepleteni iza zida reciklera. Poslednji je delovao kao da nema nameru da se odmota. Luis proviri iza zida.
Vampir-zaštitnik je podigao prenosni disk i pokušavao je da ga baci preko ivice vođica. Disk je odjednom postao suviše težak, na njemu se našao uljez. Uljez - Brem - sjurio se s njega, dok je onaj drugi odskočio u stranu. Drugi vampir - Kolir? - pade i razdvoji se, kada ga je raspolutilo šest stopa žice u stazisu. Oba njegova kraja su se pušila. Ali Kolirov torzo još je imao ruke i jedna se podiže držeći glomazno svetlosno oružje. Ponovo sevnu Bremov varijabilni nož. Svetlosno oružje pade. Nije se moglo reći odakle se stvorio Šapat, ali bio je tamo. Dva zaštitnika sa prelivnih planina suočila su se sa dva zaštitnika vampira. Lutkar je još bio u izvesnom katatoničnom stanju. Luis je pokušao da prati ono što se događalo preko mreninog prozora. To nije bilo jednostavno. Zaštitnici sa prelivnih planina nisu napali. Šapat je na sebi imao jedno od njihovih odela; on će moći da razgovara s njima. Luis je mogao da čuje Brema kako dahće usled nedavnog napora, ali on nije ništa rekao. Nije imao odgovarajući radio u skafanderu. Upućivao je Šapatu svetlosne znake svetiljkom na šlemu. Tanj, to mora da je heliografski jezik demona! - shvati Luis. Sada su i ostali koristili svetiljke na kacigama. To je potrajalo u nedogled, a onda su postigli sporazum. Zaštitnici sa prelivnih planina podigli su uništene sanke sa dosta muke. Brem je dao svoje oružje Šapatu i pomogao im da prebace sanke preko oboda u svemir. Ubacili su prenosni disk u čitave sanke. Dva vampira zaštitnika se ukrcaše, a za njima i zaštitnici sa prelivnih planina. Sanke krenuše unazad niz vođicu. Kada su sanke počele da se povlače, Brem je raspršio jednu mrenu na vođicu i još jednu na sanke. A onda je Brem otpevao pesmu orkestra čije su članove pobili teroristi. Zakoračio je na disk i nestao, ovamo. Dok je svetlost preneta putem prozora mrene prikazivala njegov prelaz, Brem je sišao sa prenosnog diska, podigao kacigu. U tvrdom kljunu držao je nešto nalik na debelu čvornovatu flautu. Kada se jedan lutkar uznemiri, on gubi kontrolu, ne kontrolu govora, već kontrolu nad ispoljavanjem osećanja. Pesma Poslednjeg bila je čista poput zvona vetra. "Naučio si moj programski jezik." Brem odloži flautu. "Naš ugovor ne isključuje takvu jednu mogućnost." "Uznemiren sam." "Da li si pratio ono što si video? Ne? Od dece po krvi Meri-Šeli ubili smo Lavkrafta i Kolira. Kolirove sluge nam kažu da su Lavkraftove sluge spremne da utovare teret. Očekujemo da će nam pomoći. Ostaje samo King. Kada King bude mrtav, Šapat će držati obod, a ja središte za popravke, i tada ćemo moći nešto da postignemo." Kuhinja je isporučila bocu i Brem gladno potegnu iz nje. Luis primeti da je kod sebe imao glomazno svetlosno oružje. Ta stvar bi verovatno pobila sve u kabini
ako opali. Brem se zagleda u njega. "Luise Vu, šta bi ti sada preduzeo?" "Ona mora ubiti Kinga. Suviše je kasno za bilo šta drugo. Ja? Skafander će me održati u životu dva falana, tako da ja ne moram da se ukrcam na sanke i turiram ih dok ne postignu brzinu od sedam stotina sedamdeset milja u sekundi, a potom dozvolim da me King upuca. Mogao bih da se vratim na ovu stranu oboda i odavde se popnem uza zid." "Na taj način bi se odrekao iznenađenja." "On ipak..." Brem odmahnu rukom. "Enino odelo neće toliko izdržati." "Hmf." Teret, pomenuo je Brem. "Ako bih imao nešto što King želi, mogao bih to da stavim na sanke sa mnom. Razume se, on bi morao da zna da ja to imam. Šta King želi?" "Nije važno, Luise. Pomislih da bi vredelo čuti još nečije mišljenje." Brem odzvižda nešto sistemu prenosnog diska, a potom nestade. "Gde je sada otišao? Poslednji, jesi li još iskljućen?" "Ne mogu da koristim prenosne diskove. Mogu da ga nađem." "Učini to." Dva prozora prikazivala su talasasta ustrojstva: mrene uništene u borbi. Poslednji nešto otpeva i one nestadoše, a na njihovom mestu pojavi se treći prozor. Počeo je da trepćući prolazi pored ostalih prizora. Grad tkača. Skriveni Patrijarh: koš na prednjem jarbolu. Poslednji se oglasi kao da svira nekoliko flauta i da se čuje jeka. Reče: "Uključio sam program za traženje. Ako osvajači dođu u poznatoj letelici, saznaćemo to već kroz nekoliko minuta." "Dobro." Luis pokaza na prozor koji je bio napola skriven ovim. "Nadam se da si ovo snimao." "Jesam." Ukradena mrena stigla je do ispusta svemirske luke. Sićušni skafanderi osvetljeni svetlošću zvezda išli su kroz vakuum prema strukturi suviše velikoj da bi se cela videla. Strašno dugo im je trebalo da je zaobiđu. Nešto još veće: par zlatastih toroida podignutih na visoka postolja. Luisu je bio potreban još trenutak da sagleda i ostalo. Kablovi su izvirali iz toroida, šireći se poput kakve biljke koja raste, sužavajući se pri krajevima u nevidljivu finu žicu. "Stet. Oni, zapravo, prave nove motore." Poslednji reče: "Pitao sam se da li su žičani ramovi novina. Moji zapisi pokazuju samo toroide." "Zanimljiva zamisao, ali možda su graditelji gradova uzeli samo toroide. Taj žičani okvir mogao bi biti nezgodan ako želiš da spustiš brod." Prozor koji se premeštao prikazao je prednji koš na Skrivenom Patrijarhu; zatim kuhinju, dvoje odraslih graditelja gradova i troje dece. Gde li su se krila starija
deca, pitao se Luis, pa ih on nije sreo? Svi su upravo izlazili kroz vrata. Ali odmah potom su se vratili, čeretajući sa Bremom. Brem je skinuo odelo. Ispružio se na klupi. Harkabiparolin i Kavaresksenjajok stadoše da ga masiraju. Kosti i naduveni zglavci bez trunka sala. "Sada, izgleda, kao tanj kostur", primeti Luis. Činilo se da Brem spava. "Ako Brem misli da ima vremena za to, verovatno je u pravu. Poslednji, hajde da izvadimo šegrta iz te kutije, a mene strpamo unutra." Lutkar odzvižda jedan prozor. "Luise, nanotehnički uređaji još krpe njegovu kičmenu moždinu. Trebalo bi da bude gotov kroz nekoliko časova." "Tanj!" "Da ga ostavim?" "Da!" Luis se sklupčao na vodenom krevetu. "Odspavaću malo."
30. KING Luis se lagano odmotao. Bol je veliki učitelj. Ipak, kretao se mnogo lakše nego u poslednja četiri dana. Medicinski komplet ga je hranio, ali je isključio odvod za bol. Luis se ispetljao i otišao do prednjeg zida. Prizor: u trpezariji Skrivenog Patrijarha Brem je razgovarao sa graditeljima gradova. Prozori mrene u zidovima bili su aktivni, a jedan među njima prikazivao je isti prizor kao i drugi ovde... Prizor: nepregledno prostranstvo ispusta svemirske luke. Gotovo završen motor za obodni zid je nestao, bio je završen i negde premešten. Upravo prolaze jedne ogromne lebdeće sanke sa kosturima kula i tuđinskim valdoima u uglovima. Jedna kula sa spiralnim dekorom... To je bilo nešto više od dekora: povijalo se poput kakvog srebrnog pipka, a vrh mu se završavao beskrajnim rašljama. Obuhvatile su prevrnuti trup jednog zvezdanog broda graditelja gradova i podigle ga. S druge strane ivice ispusta nalazio se niz okomitih prstenova: vođice za usporavanje za brodove koji pristižu. Prizor: nejasna slika magnetno-levitacijskih vođica sa zvezdama koje su se bledo nazirale kroz nju. Šapat mora da je pokrenuo svoje sanke, zaključio je Luis. I postigao već zavidnu brzinu dok je on spavao. Mora da je to Šapat; ko bi drugi raspršio mrenu? Prizor: zvezdani predeo koji se tromo vuče, viđen kroz filigranske magnetnolevitacijske vođice, i jedan sićušni, zeleni trepčući, kursor. "Pronašao sam svemirsku letelicu", objavi Poslednji. "Pokaži mi." Lutkar otpeva nešto što je veoma zumiralo prizor, tako da je on sada predstavljao zamagljeni pogled na nešto što je više ličilo na železnu polugu nego na brod. Mala svemirska letelica sa krilima išla je uzduž njega poput gusenice po grančici. Promakoše jedna velika pogonska kupa i/ili plazma top na bližem kraju. "Još jedan ARM brod", reče Luis. "Odličan ulov." Brem je izišao iz trpezarije. Poslednji je uočio kretanje duž magnetno-levitacijske vođice. Zaćurlikao je. Prozor je sada ponovo prikazivao drugu stranu Šapatove mrene. To što je Šapat sada koristio nisu bile sanke već neka nepregledna tamna ravan. Podigao se kabl sa petljama različite debljine i različite zakrivljenosti, koje su se granale poput arterija, posežući okolo, naviše i izvan vidika. Iz središta se uzdizao jedan vitki stub. Šapatovi rukohvati nalazili su se na najbližoj od tih petlji. On je lebdeu u bliskom prednjem planu, sa jednom šakom na kablu debelom kao njegova pesnica. Podsećalo je na fantaziju, nalik na korice neke drevne knjige. Jedina stvar koju je Luis mogao da prepozna bila je zavarena neposredno iza Šapata: prenosni disk sa sonde za gorivo.
Luis shvati da njegov um ne prati događaje. Bio mu je potreban doručak. Mišići u leđima, preponama, desnoj tetivi kolena i izvesni poprečni mišići ispod rebara pobunili su se kada je krenuo prema kuhinjskom zidu. Podizanje kzina, iako taj kzin još nije bio sasvim odrastao... "Ne zaboravi, ja sam obučeni profesionalac", promrmlja on. "Ne pokušavaj te akrobacije pri zemaljskoj gravitaciji." Naručio je omlet, papaju, grejpfrut, hleb. "Luise?" "Ništa. Da li je šegrt spreman da iziđe?" Poslednji pogleda. "Jeste..." "Stani." Luis otkuca narudžbinu. "Hajde da ga odobrovoljimo butom kakvog sisara." Šegrt se hitro uspravi i nađe se pred poslužavnikom sa junećim rebrima. On ga uze i iza njega ugleda Poslednjeg. Reče: "Tvoja gostoljubivost mora da je legendarna." Zatim stade da kida rebra. Poslednji reče: "Tvoj je otac došao kod nas kao ambasador. Dobro te je podučio." Šegrt zastriza ušima i nastavi da jede. Lutkar naruči veliku činiju nečeg travnatog, ali to je uspelo da mu začepi naizmenično samo jedna ili druga usta. Opisao je šegrtu pogubne događaje na magnetno-levitacijskim vođicama, pevanjem dozivajući despleje, dok je Luis tu i tamo upadao sa po kojim komentarom. Lutkar nije shvatao strategiju. Jedina stvar koju šegrt nije čuo bilo je to da je Brem počeo da tretira svoje robove-tuđince kao zatvorenike. Šegrt ispusti veliku belu imitaciju kosti u recikler. "Luise, jesi li zdrav?" "Nisam spreman da se ponovo trkam s tobom, bar još ne." "Bio si odličan. Koliko te je to stajata... bio si odličan. Mislim da mi je pukao glavni nerv trupa. Da te stavim u autodok?" "Ne ne ne, sve dolazi na svoje mesto! Pogledaj..." Luis mahnu kroz prozor mrene prema Šapatu koja je nepokretno lebdeo iznad beskrajnog polja superprovodnika. Njegov um imao je vremena da svari manji deo te uvrnute slike, i on progovori kako u ime lutkara tako i u ime mladog kzina. "Šapat je u slobodnom padu. To znači da gledamo vozilo koje se kreće brzinom od sedam stotina sedamdeset milja u sekundi, suprotno od smera okretanja. To jeste vozilo, iako mora da se proteže preko cele širine magnetno-levitacijskih vođica. Dve stotine stopa široko i možda duže od toga. "One petlje... Šegrte, bio si u autodoku dok je Brem pravio aluzije. Gledaš same ivice sabirnika sa obodnog zida. Lavkraftov tim je upravo pripemio jedan za postavljanje. Šapat ga je zarobio. Šapat je pogledao unazad, put mrene. Brem mora da joj je kazao šta je to. Pojavio se Brem. Na sebi je imao Luisov skafander i kacigu zabačenu unazad. Pogledao je svoje saveznike, pa prozore; zatim se vratio u kuhinju. "Luise, šegrte,
Poslednji. Ima li šta novo?" "Kao što vidiš", poče Poslednji. "Jedna letelica ARM-a kruži na sto miliona milja od donje strane Prstena. Šta ćeš da preduzmeš s tim u vezi?" "Za sada ništa." Brem se ponovo okrenuo prema prozorima. Šapat se sada grčevito držao, poput kakvog uplašenog majmuna, za petlju superprovodnika. "Počela je da usporava. Šegrte, shvataš li? Nadamo se da će King smatrati da su obodni sabirnik i velike sanke suviše vredni da bi ih uništio." "Luis je objasnio." Brem reče: "Šapat me očekuje. Šta vam treba od mene pre nego što odem?" Lutkar zameketa: "Dozvoli mi pristup prenosnim diskovima!" "Ne još, Poslednji." Luis upita: "Kakav otpor...?" "King ima dugačku liniju snabdevanja. Imaće nekoliko zaštitnika sa prelivnih planina. Često će im menjati mesta, osim ako ne želi da ih gleda kako umiru. Oni moraju da osete miris svoje vrste, da bi znali koga štite, jer će u protivnom da štite sve pod Lukom. King to čuva za sebe." "Znači, ne mnogo." "Možda uopšte neće biti otpora. Možda će mu biti dovoljne vlastite šake. Za pokretanje sabirnih motora sa obodnog zida nisu dovoljni mišići. U svakom slučaju, ne plašim se zaštitnika sa Visoke Tačke. Ako vide da neko sigurno pobeđuje, dokrajčiće gubitnika. Pobednik drži u šaci njihov narod." Luis reče: "Daj nam neki nagoveštaj. Ako ti i Šapat budete ubijeni, šta mi da radimo?" "Vaš ugovor. Štitite sve pod Lukom." Brem spusti vizir i pričvrsti ga. Nestao je, virtuelna čestica u pokretu, a zidovi levo i desno sijali su svetlonarandžastom bojom od toplote nastale razmenom momenta sile. Sićušne boce iskočiše u kuhinjskom otvoru. Poslednji ih ubaci jednu po jednu u mali medicinski komplet na naslaganim teretnim pločama. "Antibiotici", reče on. "Hvala, Poslednji. Mora da sam sve potrošio." Još bočica. "Blokeri bola." Šapat nije bio na vidiku na šlepu. Do sada se držao prilično tajnovito. Pokazao se Kingovim teleskopima, sa Kingovim blagom koje se nadugačko i naširoko videlo u pozadini. Šta li je sada smerao? Da li se nalazio visoko u toj kupi od superprovodnog kabla? Koliko spretno su vampiri umeli da se penju? Ispod magnetno-levitacijskog šlepa? Prizor ispred nije se izmenio. Vođice su se nastavljale u beskraj. Šlep i njegov glomazan teret možda su i usporavali, ali čak i pri visokom g to će potrajati. Luis se pitao da li Šapat planira da probije terminal. King se možda to isto pita. Ne. Za deset časova pri brzini od 770 milja u sekundi, preći će otprilike dvadeset četiri miliona milja. Međutim, vođice se protežu dve stotine miliona
milja, a gde se na toj dužini nalazila njegova meta? Nije smeo da pruži Kingu toliko vremena da puca na njega. Kad smo već kod toga, gde je King? Vampir-zaštitnik mogao se nalaziti bilo gde, ako je obučio zaštitnike iz Visoke Tačke da umesto njega postavljaju sabirnike. Šta to bi? Magnetno-levitacijske sanke, od onih malih, gotovo neprimećene na nepreglednoj vođici. Dolaze pravo prema prozoru. Sada se zanose s jedne na drugu stranu, i usporavaju... Usklađuju brzinu sa šlepom... Kontakt, i pet istih skafandera promače pored mrene pre nego što je Luis stigao da trepne. Poslednji odzviždaodćurluka, prizor se vratio... ali nije bilo ničeg. Već su bili iščezli u lavirintu navoja. Pet istih skafandera podrazumeva pet zaštitnika sa prelivnih planina, stet? Štitiće sabirnik, paziće da ne bude slučajno oštećen tokom bitke, služiće obema stranama. Kingu će takođe poslužiti za odvlačenje pažnje. Svako ko je ikada gledao kakvu mađioničarsku tačku mogao je da pogodi da je jedan od petoro bio sam King; njegov skafander bio je nabrekao više od ostalih zbog oružja ili oklopa. Gde li su? Akcija daleko napred. Luis nije ništa razaznavao. Ovo će biti frustrirajuće, pomisli on. Pogledao je kzina: hoće li šegrt šiznuti? Međutim, on je sve to gledao sa strpljenjem mačke ispred mišje rupe. Tragovi kretanja, udaljeni odsevi svetlosti... i dve magnetno-levitacijske sanke zanosilo je kroz navoje! Pratili su ih sporadični blesci svetlosti. Zaronile su ispod vidokruga, a potom izronile. Jedne su udarile u navoj i odbile se u obliku hemijskog zračenja, pa udarile u drugi navoj i izletele napolje, preko ivice vođica, nestale. Druge... "Pametno", prošaputa Luis i spusti pogled na osnovu šlepa. Ali tamo nije imalo šta da se vidi. Poslednji ga pozva: "Luise?" "Šapat je imao male sanke koje su sledile šlep, iza krme, tako da King nije mogao da ih vidi. Razabrao sam samo dvoje sanki, ali možda ih je bilo više, i sve su bile u vlasti onih u kojima je Šapat, ali koje su to? Sada ih je zaronila, okrenula i ponovo poslala gore da bi King pucao u njih. Čak i ako je King do sada prozreo obmanu, to znači da se Šapat nalazi na dva mesta i da zna gde je King. A moguće je da ja uopšte nisam u pravu." "Šlep će uskoro da se zaustavi. Tada se polje dvoboja širi, stet, Luise?" "Blagi Bože, u pravu si. Ako..." Pojavio se Brem. Svetlost je sevnula tamo gde se on nalazio, ali Brem je već bio među superprovodnim petljama i uzvraćao je vatru iz Luisove baterije. Svetlost blesnu među patljama, bujica energetskih snopova. Brem se uspravi, držeći rasparano odelo jednom šakom.
Prvi snop nije promašio. Bio je pakleno snažan kada se probio kroz laserski štit na Luisovom skafanderu. Sada su dve sićušne čovekolike prilike pucale među petljama, skačući, pucajući, pentrajući se uz sabirnik. Luis zausti: "Ja naprosto..." i zaćta. "Da čujemo", zareža šegrt. "Svetlost ne može da ošteti superprovodnik. Svo troje koriste svetlosno oružje. Da je King znao..." Brem će biti mrtav ako uskoro ne bude na bezbednom. Zaklonio se iza debele petlje sabirnika i gledao, samo gledao. Izgleda da ni Brem, kao ni on, pomisli Luis, nije imao pojma koje je čovekoliko obličje Šapat, a koje King. Učinio je šta je mogao. Jedan borac je zasijao poput sunca i raspršio se. Drugi je zasijao još sjajnije i još brže nestao. Četiri obličja skočila su poput buva, krenula su na Brema. Luis poče da se smeje. Brem potrča prema prenosnom disku. Zableštao je poput sunca, a onda je nestao, obreo se ovamo, sišao sa prenosnog diska i strgnuo kacigu, uvlačeći vazduh kao pomahnitao. Skafander mu je mestimično sijao tamnocrvenim sjajem. Skinuo ga je, zadržavši rukavice sve dok se nije oslobodio svega ostalog, zatim je zavitlao odelo pod tuš i pustio vodu. Luis se i dalje smejao. Činilo se da se i šegrt osmehuje, ali to na kzintskom uopšte nije bio osmeh. On reče: "Jedan od vas će me obavestiti šta se dogodilo." "Šapat je mrtav i ja sam sam", reče Brem. "Šta tu ima još da se zna? Kingove sluge-zaštitnici trebalo je da štite sabirnik i šlep dok se mi borimo. Ali nas troje je odabralo da vodi rat u superprovodnom polju, ispod superprovodnih navoja. Svi smo odabrali energetsko oružje. Stet, šegrte? Luk živi zahvaljujući obodnim sabirnicima! Mi smo zaštitnici!" Šegrt izusti: "Stet." "Četvoro zaštitnika-slugu uvidelo je da nijedno od nas ne može da ošteti ni transport ni sabirnik. Šapat i ja smo mislili da će ubiti gubitnike. Ali videli su dvoje koji umiru i jednog neopreznog, te su nasrnuli na nas da se potpuno oslobode! Mora da sam im se učinio kao laka lovina", reče Brem. "Glupaci. Kad su me već videli kako se pojavljujem, zar nisu mogli da pretpostave da sam u stanju i da nestanem na isti način?" Brem pogleda prozore mrene koji su sijali u kabini Poslednjeg. Četiri zaštitnika u skafanderima okupilo se oko prenosnog diska. Svetiljke na njihovim kacigama treperile su heliografskim znacima. Jedan osmotri prozor. Potom se svo četvoro raspršiše i izgubiše s vidika. Prozor se pretvori u talasasta ustrojstva. "To ih neće spasti", reče Brem i okrenu se. "Poslednji, zašto je bila
uspostavljena veza između grada tkača i prostorije za odbranu od meteora?" Lutkar odgovori: "Pitaj Luisa Vua." "Luise?" Niko ne prebacuje Piersonovom lutkaru zbog kukavičluka. Luis jedva da je pogledao Poslednjeg. "Reč je o moralnoj klauzuli, Breme. Procenio sam da nisi podoban da upravljaš Prstenom." Brem snažno uhvati Luisa za levo rame i poče da ga podiže. Luis je primetio da se kzin naježio, pokušavajući da odluči da li da se umeša. Zaštitnik upita: "Kakva je to neopravdana nadmenost koja jednom rasplođivaču... Tila, zar ne?" "Molim?" "Ona te je primorala da je ubiješ. Primorala te je da ubiješ na stotine miliona pripadnika naroda prelivnih planina kako bi vratio Luk na mesto. Svakako da je morala da umre kako bi spasla taoce koje je meni dala. Svakako da bi Luk udario u sunce bez plazme koja napaja obodne sabirnike. Ali zašto je tebi natovarila te zadatke?" "U redu. Zašto?" Brem je spustio Luisa, ali njegov stisak nije popustio. "Pročitao sam tvoj dosje u brodskom kompjuteru. Ti stvoriš problem, a onda ga napustiš..." Luis je verovao da je spreman da umre, ali ovo je postajalo uvrnuto. "Kakve probleme, Breme?" "Pronašao si opasnu vrstu tuđinaca u međuzvezdanom prostoru. Započeo si pregovore, pokazao si im put do tvog sveta, a onda si prepustio profesionalnim ambasadorima da pokušaju s njima da se nagode. Odveo si Tilu Braun na Prsten, a onda si prepustio drugom da se o njoj brine..." "Tanj prokletstvo, Breme, sama je izabrala!" "Halrloprilalar si odveo na Zemlju, a onda dopustio ARM-u da je uzme. Umrla je." Luis je ćutao. "Uprkos Tili, ipak si se oglušavao o svoje odgovornosti četrdeset tri falana. Samo te je strah od smrti vratio ovamo. Ali shvatio si njenu poruku, zar ne, Luise?" "To je potpuno..." "Ti moraš da odlučiš da li je Prsten bezbedan ili ne. Verovala je u tvoju mudrost, Luise, a ne u svoju. Bila je napola u pravu, napola bistra." Poslednji se javio sa bezbednog mesta iza kuhinjskog zida. "Tila nije bila mudra. Zaštitnici nisu mudri. Njihove pobude ne potiču iz velikog mozga, Luise. Možda je i bila tek dovoljno mudra." "Poslednji, to je smešno", reče Luis. "Breme, ja sam prirodno ohol. Ti si suviše pametan. Bistri ljudi su često takvi." "Šta da uradim sa zaštitnicima koji su mi ubili para?" "Zamolićemo žitelje Visoke Tačke da porazgovaramo sa nekim zaštitnikom. Reći ćemo im da su oni od sada zaduženi za obod. Breme, u interesu zaštitnika prelivnih planina jeste da štite Prsten od svih opasnosti. Bilo šta da se dogodi,
najpre ugrožava obodni zid, a ko to može bolje znati od njih?" Brem trepnu. Reče: "Da. I još nešto. Gospodario sam središtem za popravke duže od sedam hiljada falana. Kako me procenjuješ..." "Znam šta si uradio. Datumi, Breme, datumi. Nisi se čak ni potrudio da ih sakriješ!" "Razgovaraš sa suviše vrsta. Daleko si putovao. Kako sam mogao da slažem? Mogao si saznati." "Ja sam", reče šegrt, "zbunjen." Luis je gotovo zaboravio na kzina. Reče: "On i Šapat su tragali za tajanstvenim glavnim zaštitnikom... Koliko dugo, Breme? Stotinama falana? Ali to nije bilo dovoljno, nije pomogao čak ni displej teleskopa u središtu za popravke. Prsten je suviše veliki. Ali ako znaš gde će zaštitnik biti, možeš tamo stići prvi. Nesreća privlači zaštitnike. Poput Brema. Moraćeš da preduzmeš nešto u pogledu letelice ARM-a, zar ne, Breme?" "Da." "Šapat i Brem su pronašli veliku gromadu koja je padala prema Prstenu. Upravo im je tako nešto bilo potrebno. Hronos je morao da preduzme nešto u tom pogledu. Doći će u središte za popravke. Šapat i Brem biće spremni. Stet, Breme?" Tišina. "Možda je Hronos znao kako da spreči da dođe do udara. Brem i Šapat će čekati, je li tako? Da vide može li on to. Ali Brem je znao da nešto nije u redu..." "Luise, mislimo sam da mu je to bila navika. Njegov prvi potez bio je da uključi odbranu. Mi... mi nismo mogli. Nismo." Bremovi prsti su zaranjali u Luisovo rame, potekla je krv. Luise reče: "Ubili ste ga pre nego što je stigao da završi." "Skoro da smo zakasnili! On i mi smo se prikradali jedni drugima. On i mi smo napravili karte ovih nepreglednih prostora i postavili zamke." Brem se sada obraćao šegrtu, pričao je o dvoboju onome koji je voleo takve priče. "En je bila obogaljena za ceo život. I dan-danas ne znam kako je uspeo da mi sredi koleno i kuk u mraku. Ubili smo ga." Luis reče: "A potom?" "Ni on nije znao. Luise, pretražili smo njegov alat, nije doneo ništa." "Šta god da je imao, nije stigao to da upotrebi. Ti i Šapat, niste imali pojma." Brem reče: "Šegrte..." "Dopustili ste da Božja Pesnica udari u Prsten!" "Šegrte! Neprijatelj me čeka u prostoriji za odbranu od meteora. Evo tvog vtsaija. Idi i ubij mog neprijatelja." "Da", odvrati šegrt. Brem odzvižda nešto u svoju ekscentričnu flautu. Kzin zakorači i nestade. Luis pokuša da ode za njim, ali Bremovi prsti su i dalje bili duboko zariveni u njegovo rame. Luis reče: "Ti bedna krvopijo!"