Sasa Edi Djordjevic - Cetnik

2 Saša Edi Ðorđević ČETNIK Treća knjiga Trilogije o slobodi Beograd, avgust 2018 By

3 Glavni i odgovorni urednik: Sanja Ðurkoviþ Urednik izdanja: Gordana Subotiþ Lektura: Aleksandra Suloviþ Tehnički urednik: Vesna Pijanoviþ Likovna oprema: www.nebojsazoric.com www.evrobook.com [email protected] [email protected] [email protected]

4 Prolog roz krvave ustanke i ratove za nezavisnost, Srbija je povratila državnost. Od zlostavljane, zapuštene turske domaþice postala je gizdava princeza oko koje su se sa svih strana sjatili prosci, neki sa cveþem, neki sa trnjem u rukama. No ona je bila dovoljna sama sebi, željna da uživa kao svoja na svome i u toplo majĀinsko krilo uzme i onu svoju decu koju su još uvek Āvrsto stezale turske kandže. A narod? DoĀekao je slobodu, ali se nije otarasio muka. Dok su se neki basnoslovno obogatili, veþina je dopala teške bede i živela tek da bi preživela, uboga i Āesto neuka, svakodnevno bolno podseþana da zulumþari i dalje postoje, samo što govore i oblaĀe se drugaĀije od Turaka. Za vlast u osloboāenoj Srbiji godinama su se bespoštedno borile iz seoskog blata ponikle srpske dinastije Āija je krv naprasno poplavela. Potomci dvojice voāa srpskih ustanaka, Karaāorāeviþi i Obrenoviþi, kovali su zavere, dizali bune, svrgavali i ubijali jedni druge. Tako je poĀeo i 20. vek… K

5 Stača eoski kmet u Dobrom Dolu kod Smedereva, Draga, trĀao je u jutro poslednjeg dana maja 1903. kroz središnji deo sela brže i dozivao seljake glasnije nego ikada ranije. – Brzo, ljudi, svi pred moju kuþu! Požurite, ostavite to što radite! Pozovite i ostale! Brzo, brzo! – vikao je koliko ga grlo nosi, znojav i zadihan. Nije odgovarao na pitanja i psovke koje su mu usput dobacivali vredni seljaci što su u dvorištima radili po baštama i oko stoke. Njegovi sinovi Radiša i Boriša Āinili su isto što i on u zaseocima Gitariþi, ÿairoviþi i Milutinoviþi. Njihovo siromašno selo, poslednje u smederevskoj opštini na putu prema Smederevskoj Palanci, bilo je raštrkano po brdima i kmetu je, bez crkve Āiji bi zvonar mogao zvonjavom da pozove narod na okupljanje, uvek bilo teško da dozove ljude kada je trebalo da saopšti neku važnu vest. Ušao je bez daha u svoje dvorište, naslonio se šakama na kolena, pognuo glavu i kašljao unedogled… – Ubi me krdža, sunce joj njeno! – rekao je kroz kašalj mladom oficiru vojske Kraljevine Srbije koji je stajao pored njega. Bio je to stasit, lep mladiþ u sveĀanoj uniformi, sav važan, utegnut, visok i prav kao jablan. Rasan vranac na kojem je dojezdio u selo Āupkao je nisku, retku, bezmalo suvu mladu travu, vezan za krivudavo drvo jabuke nedaleko od Draginog bunara. Odasvud je ka dvorištu hitalo i staro i mlado, svi usplahireni, svesni da ne sluti na dobro to što ih kmet u nevreme okuplja, još onako uznemiren. Dovikivali su se i zapitkivali jedni druge, ali niko nije nasluþivao o Āemu se radi. Dvorište se brzo napunilo. Seljaci su okružili seoskog i vojnog starešinu, zbunjeno zureþi u njih, gurkajuþi i sašaptavajuþi se. – Dobro, Drago, brate, Āemu ova uzbuna?! Jel’ poĀ’o rat? Ajde, priĀaj sad, šta si zanemeo! – dreknu prvi koji je izgubio strpljenje. Kmet, sav smeten, što je brže mogao, kao da treba da ispljune vreo S

6 krompir, reĀe: – Braþo moja mila, gospodin poruĀnik nam donosi važne vesti iz Beograda! ÿujte šta ima da kaže! Narod se utiša i upilji u mladiþa, koji se nakašlja, stade skoro u stav „mirno”, zateže krajeve mundira, pa grmnu: – Narode, Āuj me dobro! Kralj Aleksandar je mrtav! I kraljica Draga! Sa dinastijom Obrenoviþa je svršeno! U narodu nastade komešanje, vika i kuknjava. – Jel’ þe sad da bidne rat? Ko i’ pobi? Kako i’ garda ne odbrani? Šta þemo sad, kukavni? Sad si se nakināurio, a di si bio da braniš kralja?! – ljutito navališe na poruĀnika. – Izvršen je puĀ! Kralja tiranina i njegovu prefriganu gospoāu likvidirali su oficiri i preuzeli vlast! – vikao je poruĀnik pokušavajuþi da nadglasa seljake. Njegove reĀi izazvaše gnev u narodu, polukrug oko njega i kmeta se odjednom suzi a narod stade da psuje i preti. On bez oklevanja izvadi revolver iz futrole, podiže ga visoko iznad glave i opali dva metka u vazduh, pa spusti ruku i okrete cev naniže, prema nogama najbližih seljaka. Nastade muk, seljaci ustuknuše i umiriše se. – Sve uraāeno jeste za dobrobit kraljevine i naroda! – reĀe oficir nešto tiše, vraþajuþi oružje na bok. – Srbija nije ni bez glave, ni bez vladara! Novi kralj je Petar Karaāorāeviþ, unuk velikog vožda Karaāorāa! Tako je vojska odluĀila, a narodna skupština þe to ovih dana da potvrdi! – Jel’ sad vojska ubiva i postavlja kraljeve kako ona ’oþe? – dobaci neko iz mase. – Sve je uĀinjeno u dogovoru s vodeþim srpskim politiĀarima! Pripreme za smenu dinastija su dugo trajale! Nije vojska banda pa da Āini po svome! – E, baš ti verujemo! – zaĀu se ponovo glas onog seljaka skrivenog iza prvih redova. – Ama, izaāi ovamo da te vidim pa onda gukni, golube! – naljuti se oficir i ponovo se maši za futrolu. – Polako, sinko, polako! – umiri ga kmet, pa se obrati seljacima. – Ljudi, ne ĀaĀkajte meĀku! Nit je ovo momĀe šta krivo, nit šta može sada da se promeni! Molimo se dragom bogu da ovo iziāe na dobro i da krv koja je pala na dvoru bude i poslednja! Nasta tajac, a onda ljudi poĀeše þutke da se razilaze odmahujuþi rukama, oborene glave, zabrinuti za svoju i sudbinu otadžbine. Malo je meāu njima bilo pismenih i školovanih, ali su svi znali da su dinastiĀke

7 igre bile opasne a ubistva vladara dovodila do promene politike, što je opet vodilo ka promenama odnosa velikih sila prema još uvek nejakoj mladoj srpskoj državi, a takve igranke su mogle da se završe naopako. Tako je uvek bilo i biþe, toga su bili svesni. – Ne brini, sinko! – reĀe kmet poruĀniku kad u dvorištu ostadoše samo njih dvojica i njegovi sinovi. – Brzo þe briga da ih proāe. Smederevcima su Karaāorāeviþi vazda bili miliji od Obrenoviþa. Mladi poruĀnik odahnu sa olakšanjem, skide šapku i Āojanim rukavom obrisa znojem orošeno Āelo. – UĀinjenom poslu mane nema, moj kmete! Uradismo najbolje što smo znali i mogli, sa verom da Āinimo pravu stvar. Bi šta bi, a šta þe biti – videþemo! – odgovori oficir i salutira. Potom odveza uzde, skoĀi u sedlo, pljesnu konja po sapima i odjaha dalje, da po drugim mestima pronosi glas o Majskom prevratu, kako je ubistvo vladarskog para i njima bliskih ljudi nazvano. U svoje dvorište, prekoputa kmetovog, ode i Stojimir Markoviþ zvani StaĀa, naoĀit momak od dvadeset godina, svetlosmeāe kose i plavih oĀiju, sa uredno potkresanim brĀiþima ispod tankog i malo povijenog nosa. Bio je srednje visine i ne baš krupnog stasa, ali nekako stamen i žilavih mišica, oblikovanih teškim težaĀkim radom od detinjstva. Zahvaljujuþi žrtvovanju roditelja, željnih da im sin bude uspešan i živi bolje i lagodnije od njih samih, završio je osnovnu školu i gimnaziju u Smederevu, boraveþi tokom školovanja kod majĀine sestre. Ta nekadašnja pariska studentkinja se zbog nedostatka novca vratila iz Francuske bez diplome i živela u iznajmljenoj skromnoj kuþici u predgraāu. Nije bila udata i izdržavala se tako što je skorojeviþkoj deci davala privatne Āasove francuskog, onog pravog, govornog, a ne nepraktiĀnog, školskog. Po završetku školovanja, StaĀa je pokušavao da naāe posao u sreskoj upravi, sudu, kod gradskih trgovaca, notara ili advokata, kucao na mnoga vrata, ali nije uspeo da se uhlebi u gradu i na kraju se, posle tetkine iznenadne smrti, vratio na selo. Za njim kroz trošnu kapiju uāoše njegovi otac i majka, Miloje i Ruža, veþ starci, ruku podruku, takoreþi naslonjeni jedno na drugo, zabrinutih lica. Oni su StaĀu gledali kao svetinju jer je jedini od njihovo osmoro dece preživeo sve bolesti, bedu, muke i dorastao do ženidbe. OĀekivali su da, pošto se vratio kuþi iz Smedereva, uskoro preuzme imanje i poslove, oženi se nekom vrednom mladicom, napuni dvorište i skromni dom deĀurlijom i tako im ulepša poslednje dane, za koje su bili svesni da im se bliže. I njima je vest o ubistvu kralja i kraljice, iako ih nisu voleli, mirisala na nevolje i rat te su se uplašili za sudbinu svog

8 jedinca. Mladiþ uāe u kuþu, zahvati bakarnim lonĀetom malo vode iz vedra i popi, pa izaāe napolje kod Miloja i Ruže, koji su sedeli na tronošcima. – Kako se vama Āini ova pretumbacija na prestolu? – upita ih. – Ni prva ni poslednja, dete moje! Samo da ne bidne pucnjave meā narodom! – odgovori mu majka. – Jašta! Neka se kraljevi i dinastije gone kako znaju, samo da narod zbog nji’ ne strada! Malo nam je bilo bitke s Turcima, pa sad treba jedni s drugima da se bijemo?! K’o da je seljaku bitno kuj je kralj! – reĀe Miloje. – Ovog puta je, Āini mi se, stvar gotova… Kada krunišu Petra, Karaāorāeviþi þe konaĀno da preuzmu vlast i biþe jedina srpska dinastija jer ne ostade niko više od Obrenoviþa ko bi mogao da ih ukloni sa prestola. Tja, ovolicki narod i zemlja, a dve dinastije… – nasmeja se kiselo StaĀa. – Možda je ovako i najbolje: pobedniku vlast, poraženom istorija, nema više borbe, mir narodu! – Misliš, sinko, da neþe da bidne više gužve? – upita ga otac. – Mislim da neþe. Nema, oĀe, radi koga da je bude! – Daþe dobri bog da si u pravu! – reĀe Ruža. – Ne bi’ volela da se zapuca pa da i tebe zovnu na oružje! – Neþe, majko, ne boj se! – umiri je mladiþ pa se zamisli. – Jedina borba koja nas Āeka jeste ona sa suvom zemljom, nema prave kiše veþ dugo… Oboje starih pognuše glavu. Za srpskog seljaka, koji je veĀito gledao u nebo i molio se višnjoj sili Āas za kišu Āas za sunce ne bi li njegovi usevi dali bogat rod, loše vremenske prilike znaĀile su pravu propast: slabu ili nikakvu berbu ili žetvu, glad, rasprodaju teško steĀene imovine, zaduživanje kod kamatara koji su sirotinji drali kožu sa leāa… – Valjda neþe ta muka da nas zadesi. Prošlu godinu jedva preterasmo bez duga. Ako i ove rod podbaci, biþe Āupavo! – reĀe Miloje jetko. – Nadajmo se najboljem… Hajde da doruĀkujemo pa da sredimo plot, bar za to nam vreme nije bitno – blago im reĀe StaĀa, zagrli ih i uvede u kuþu. Njihove nade u dobro vreme behu uzaludne. Prvo je sredinom maja iznenada zahladnelo a tmurni oblaci su doneli kišu nalik na biblijski potop. Plavila je njive te je veþina još nejakih biljaka istrulila pod vodom. Nedugo zatim je nastupila suša i skoro potpuno dokrajĀila useve. StaĀa je oĀajniĀki pokušavao da naāe posao u gradu, ali mu to nije polazilo za rukom jer u državnim službama nije imao prijatelja, a kod privatnika je sve bilo popunjeno ili im se jednostavno nije sviāao. Markoviþi su

9 požnjeli ono malo žita što ga surovo vreme nije uništilo, udarali motikama u okamenjenu zemlju oko preostalih tanušnih stabljika kukuruza, isterivali krave, svinje i ovce da po livadama Āupkaju poslednje vlati suve trave, svakoga dana sve više svesni da je propast na pomolu. Krajem jula, StaĀa je odluĀio da pokuša da spase stvar. – Boli me vrat od svakodnevnog gledanja u nebo! – reĀe jednog jutra roditeljima dok su se spremali da izvedu stoku u potragu za kakvomtakvom ispašom. – OdluĀio sam da odem u grad i pronaāem novac koji nam treba da isteramo ovu godinu, a onda þu naþi nekakav posao, da zaradim i za vraþanje duga i za sledeþu godinu. Potom þemo, nadam se, biti bolje sreþe sa vremenom. – Ju, sine, kako da pronaāeš pare?! Di se to pronalazi?! Neþeš valjda da kradeš, ljubi te majka?! – zavapi uplašena Ruža, a Miloje se na te njene reĀi samo grohotom nasmeja. – Ma, kakvi, majko, nisam ja taj! – nasmeja se i mladiþ. – Imam školskog druga iz gimnazije, njegovi su dobrostojeþi, zatražiþu pomoþ od njega. – Kuku, što me prepade! – uzdahnu ona. – Znam da si brzak, reko’ – sad þe da napravi neku glupost! – Ja sam školovan Āovek, majko, znam šta je red i šta ne treba da se radi. Ništa ne brini! – Nemo’ da pristaješ na veliku kamatu! Opasni su ti zelenaši! – upozori ga otac. – Znam ja kako to ide, tajo, ne sekiraj se! Kreþem odmah, videþemo se veĀeras! – reĀe StaĀa pa obukavši Āiste pantalone i košulju i obuvši cipele koje mu je pokojna tetka kupila tokom školskih dana u Smederevu da ne bi nosio opanke meāu gradskom decom, poljubi roditelje i ode u Smederevo. Njegov školski drug Milorad, sin bogatog smederevskog trgovca Janaþija Konstantinoviþa zvanog Džandar, bio je dobar, duševan momak i StaĀa je verovao da þe mu, uz razumnu kamatu, pomoþi da prebrodi nevolju u koju je njegova porodica zapala. Žurio je prašnjavim drumom i nešto pre podneva stigao u centar grada, pred Miloradovu kuþu, u Āijem dvorištu se nalazio i Āuveni dud, nazvan Karaāorāev, pod kojim su Turci u Prvom srpskom ustanku predali Voždu kljuĀ grada. Stao je na kapiju i pozvao gazdu. Iz velike, lepo ureāene dvospratnice od crvene cigle i kamena, na trem je izašla oniža, starija žena vedrog lica, s belom keceljom preko tamnoplave haljine kratkih rukava. – Šta ti treba, mladiþu? – pitala je ljubazno. – Tražim Milorada, treba nešto da ga pitam. Da li je kod kuþe? Ja

10 sam StaĀa, njegov drug iz gimnazije. – Samo trenutak, unutra je, pozvaþu ga. Uāi, sedi ovde i saĀekaj! – pokaza mu rukom na klupu na tremu kuþe i nestade u senci hodnika. StaĀa otvori masivnu kapiju od kovanog gvožāa, koja ni ne škripnu, uāe u dvorište, proāe ciglama poploĀanom stazom i skloni se sa sunca u hlad trema, ali ostade da stoji. Gledao je onaj dud i divio se koliko je narastao. Ubrzo kroz vrata istrĀa Milorad i široko se nasmeja kada ugleda druga, iskreno obradovan što se ponovo sreþu. – StaĀo, druže moj stari, otkud ti?! – upita iznenaāeno dok su se grlili. Potom se uozbilji, uhvati ga za ramena, odmaĀe od sebe i pogleda pravo u oĀi. – Mnogo mi je drago što te vidim i bilo bi mi još draže da ne pretpostavljam kako te je neka muka naterala da doāeš kod mene. StaĀa uzdahnu i bez oklevanja istrese sav oĀaj iz sebe: – I meni je drago što te vidim, ali jesi u pravu: muka me naterala da te potražim! Voleo bih da se viāamo pod drugim okolnostima, moj Milorade! Suša nas ubi, ostaþemo bez roda i stoke! Treba mi novac na zajam, da preživimo godinu, da ne rasprodajemo imanje. Vratiþu sa poštenom kamatom! – Moj otac ne daje novac na kamatu! No, mogu da ga pitam za pozajmicu ako je stvar tako ozbiljna. Odmah þu pokušati da rešim stvar! – reĀe Milorad sa brigom u glasu. – Koliko ti novca treba? – Bar trista dinara. – Nije malo… ÿekaj! Milorad uāe u kuþu, a ona žena izaāe sa poslužavnikom u rukama i ponudi gosta medom, vodom i rakijom Dok se služio, kratko popriĀaše o stanju na selu. Iznutra su dopirali muški glasovi, ali nedovoljno razgovetno da bi StaĀa mogao da razume šta priĀaju. Drug, selo, kriza, pošten, zajam, poverenje – bile su reĀi koje je uspeo da Āuje jasno. Žena se vrati u kuþu, a StaĀa sede. Razgovor dvojice muškaraca više se nije Āuo. Za tren, na vratima se pojavi Milorad sa svežnjem novĀanica u ruci. Pruži ih StaĀi: – Evo, druže moj! Tata je pristao da ti pomogne. Imaš ovde pet stotina dinara! Apoeni su sitni, da ti bude lakše da ih rasporeāuješ. – Milorad namignu. – Žao mi je što si u takvoj situaciji, ali mi je drago što si došao baš kod mene! StaĀi se oĀi ispuniše suzama, ganuo ga je postupak Milorada i njegovog oca, ali ne dozvoli sebi da zaplaĀe. Došao je kao ozbiljan Āovek, ozbiljnim poslom, i nije želeo da dopusti da ga oseþanja naĀisto

11 savladaju. – Hvala tebi kao bratu i njemu kao ocu! – rekao je drhtavim glasom pružajuþi ruku da uzme novac. – Kolika je kamata i kada treba da vratim dug? Treba i ugovor da napravimo… – Nema kamate, rekoh ti veþ, nije moj otac od tih derikoža – nasmeja se Milorad i dade mu novĀanice. – Vratiþeš kad budeš mogao, ali ne pre novembra naredne godine, a najkasnije do Božiþa devetsto sedme. Pošteno? StaĀa uze novac pa snažno zagrli druga. – I više nego pošteno! – uspeo je da izgovori gutajuþi suze. – A ugovor?! – Kaže tata da ne pravi ugovore sa dobrim ljudima. Ti si moj drug, ja sam tvoj ugovor – reĀe Milorad pošto se odmakoše, i dalje se smejuþi. – Nego, imam ja jedan dodatni uslov… – Kakav? – sad se i StaĀa smejao. – Moraš danas da ruĀaš sa mnom i mojim roditeljima. Pod Karaāorāevim dudom! – Eh, koji bi Srbin odbio takvu Āast?! Još ako vaša služavka servira jela koja su dobra kao med i rakija kojima me je poslužila, pristajem bez razmišljanja! – Služavka?! To je bila moja majka, Jelena! – smejao se grohotom Milorad. – Kaže da neþe da ima poslugu sve dok je ruke i noge služe. A kuva prste da poližeš! Videþeš veþ. StaĀa gurnu svežanj u džep pantalona pa obojica sedoše na klupu. PriĀali su o dogodovštinama i nestašlucima iz školskih dana, strogim i smešnim profesorima, planovima za buduþnost… Oko Āetrnaest sati Jelena ih je pozvala da joj pomognu da iznese sto i stolice pod dud i postavi tanjire i escajg. A onda je sto zatrpala svakojakim āakonijama, od pršuta i sireva, preko teleþe Āorbe do peĀenog mesa, raznih salata i slatkiša. Pre ruĀka, StaĀa je još jednom zahvalio Janaþiju i Miloradu na pomoþi. – Pomoþ prijatelju u nevolji je, po mom skromnom mišljenju, deco moja, stvar koja više Āini onome koji pomaže nego onome kome se pomaže – odgovorio je Janaþije. – Sve se Āoveku u životu vrati, Āak to ne mora da uĀini onaj kome Āovek Āini. Pomozi kome možeš, pomoþi þe ti ko može. Tako ja to gledam. ÿitavog života radnike dobro plaþam, nikome nisam zakinuo nijednu dnevnicu, nijedan dinar. Dajem i unapred ako im zapne, sve mi je pošteno odraāeno i vraþeno. Kao predsednik opštine, nisam pokušao da smotam nijednu državnu paru i radio sam za ovu varoš najbolje što sam znao. Sve to bog vidi! Imam pet

12 þeri, Āetiri sina i ovog klipana! – on se nasmeja i pokaza na Milorada. – Imam i gomilu unuĀadi. Svi su zdravi i sreþni, a i moja Jelena i ja s njima. Zar mi nije vraþena dobrota?! Imam sedamdeset pet godina, ostavio sam mnogo lepih tragova za sobom. Dok sam vodio opštinu, napravljen je smederevski kej, izgradnju sam liĀno nadgledao. Doveo sam železnicu u naš grad. Bosiljak miriše kao cveþe i kad uvene! Tako þu i ja, nadam se. Pamtiþe me ljudi po dobru. ÿupaj se ti, sinko, iz bede, a za novac þemo lako! Ako ja ne preteknem do povratka duga, novac daj Miloradu. A sada – ruĀak! Obed i prijatno þaskanje potrajaše skoro dva sata. StaĀa se u poĀetku snebivao, ali ga je Jelenino majĀinsko nutkanje brzo opustilo, pa je jeo sve po redu, u popriliĀnim koliĀinama. Mnoge od posluženih āakonija nikada nije ni video ni probao pa mu je ruĀak bio i ukusan i zanimljiv. Kad su na red došli kolaĀi, razgovor je veþ stigao do šala i anegdota, pa Milorad nagovori oca da im ispriĀa o Āuvenom govoru na doĀeku kralja Milana. – Jaoj, kad tad ne izgubih glavu, živeþu kao gavran! – smejao se mršavi starĀiþ. – Nego, da vam objasnim Āitavu zapetljanciju! Sedamdeset prve je knez Milan posetio Smederevo, gde nikada nije bilo mnogo ljubavi za Obrenoviþe. Izgleda da je neko prestrugao daske u poljskom klozetu ureāenom za kneza, pa je ovaj upao, da izvinite vi i ova sofra, u govna do usta! – nastade gromki smeh slušalaca. – Sreþom, poneo je pištolj zbog straha od atentata, pa je pucao u vazduh te su ga Āuli i izvukli. Smrdelo je oko njega a smrdelo je i po celoj zemlji kad se proĀulo! Sprdali su se ljudi sa tim dogaāajem, koji su prozvali Smederevski nameštaj. Od tada je Milan zamrzeo i Smederevo i Smederevce. E, kad sam ja bio predsednik opštine, hteo sam da napravimo prugu ovde pa sam zvao tada veþ kralja Milana u goste, jer bez njega takav posao ne biva. Razumljivo, on nije mario za moje pozive, pa sam na kraju otišao u Beograd, na dvor, i nekako ga namolio da doāe. Spremili smo mu veliĀanstven doĀek, a ja sam držao pozdravni govor. Kao Cincarin, malo mešam srpski i cincarski, naroĀito kada sam uzbuāen. PoĀnem nešto tuc-muc, zapetljam se kao pile u kuĀine, jedva izgovorim nekoliko reĀenica, poželim kralju prijatan odmor u vili na Plavincu i govor završim reĀima: „Pozdravljam i vašu milu vam sestru i vašu milu vam majku!”. Kralj pobesne, reĀe da þe to da mi zapamti i ode u vilu kod majke i sestre. – Svima za stolom udariše suze na oĀi od smeha. – Treba li da napomenem da nikada više nije došao u Smederevo? – A pruga je ipak stigla u grad? – upita StaĀa kroz smeh.

13 – Stigla, jašta! Bio je to državni interes, a i kralj je malo smekšao kasnije, shvatio je moju grešku. – Ako je bila greška! – smejao se i Milorad. – Greška, derane, greška! – vragolasto namignu Janaþije, pa ustade od stola. – Toliko od mene, treba danas nešto i da se uradi! StaĀa ustade da ga pozdravi i poāe da mu poljubi ruku, ali je ovaj izmaĀe. – Neka te, sinko, neka! Da si ti meni živ i zdrav! – rukovaše se pa on ode u kuþu. StaĀa se onda pozdravi s ljubaznom domaþicom i Miloradom, zahvali im na svemu, obeþa da þe prvom prilikom opet da ih obiāe i poāe u selo. Stigao je po mraku, kad je dvoje starih pod slabom svetlošþu sveþe grebalo poslednje mrvice kaĀamaka i sira iz drvene Āinije. Kad se pojavi na vratima, oboje skoĀiše sa hoklica, bacajuþi kašike na sto. – Di si, mili sine?! Uplašili smo se da ti se nešto desilo! povika majka, a otac samo huknu s olakšanjem. – Desilo mi se da sam se prejeo na ruĀku kod Milorada Konstantinoviþa! – smejao se mladiþ zavlaĀeþi ruku u džep. – Sreþom, do Dobrog Dola ima dosta da se šipĀi, pa mi je stomak malo splasnuo. Evo rešenja naših nedaþa, bar za neko vreme! On baci svežanj novĀanica nasred stola, a starci razrogaĀiše oĀi. – Šta je ovo, sunce ti žarko?! Kol’ko ima ovde? – upita Miloje. – Petsto dinara! Dovoljno za naredne dve godine taman da ni prstom ne mrdnemo! – Kuku, a kako Āemo to da vrnemo? – ote se Ruži, koja dlanom pokri širom otvorena usta. – Ja þu to da vratim, imam rok od preko tri godine da skupim novac! Razmislio sam dobro o svemu. PoĀinje sezona seĀe drva za zimu po šumama na jugu, na granici. To je težak posao i dobro se plaþa, a ja sam zdrav i jak, pa þu koliko sutra da stavim neki dinar u džep i zapucam u planine! Po ovoj suši ovde nema mnogo posla, moþi þete vi sami da se snaāete. Imaþete skoro sav ovaj novac na raspolaganju, a ja þu na jesen, bože zdravlja, da se vratim sa dobrim delom ove svote u džepu. Najvažnije je da neþemo morati da prodamo stoku i zemlju. Možda þemo Āak dokupiti još koje njivĀe. A onda, ako nas vreme posluži, lako þemo vratiti dug. Sada, pošto ste vi završili veĀeru a ja nisam gladan, vreme je za poĀinak! Ujutro ustajem rano i kreþem na put! – Zar nema drugog posla, sinko? – zabrinuto ga upita otac, svestan koliko je opasno lomatanje po planinskim vrletima.

14 – Možda ima, dobri moj oĀe, ali je do njega teško doþi i manje se plaþa. Doneo sam odluku, nema svrhe raspravljati! Oni slegoše ramenima, svesni da je razgovor završen. StaĀa uze trideset dinara i stavi u džep, a ostatak Ruža po – deli i posakriva na nekoliko po njenom mišljenju sigurnih mesta u kuþi. Onda odoše na spavanje, ali san nikome ne doāe brzo na oĀi. StaĀa je bio uzbuāen zbog pustolovine koja mu je predstojala, a njegovi roditelji zabrinuti zbog brojnih opasnosti kojima þe se njihov jedinac izložiti tokom rada u pograniĀnim šumama. ÿim je sunce izgrejalo, mladiþ skoĀi iz postelje, umi se, obuĀe, natuĀe opanke, proguta malo proje i sira na brzinu, ubaci u torbu gunj i nešto malo hrane zavijene u staru tkaninu, pozdravi se s roditeljima i poāe drumom na jug skakuþuþi, Āio i vedar, spreman da naporno radi da bi porodicu izbavio iz bede. Starci su ga pratili pogledima. – Išo bi’ ja mesto njega il’ s njim samo da me noge i leāa služe ko nekad… – procedi tužni Miloje kroza zube. – Znam, Miloje, znam! Sve u svoje vreme. Ti si teglio, nosio domaþinstvo dok si mogo, doāe Āas da naš sin, dika majkina, uzme teret na svoja leāa! – reĀe Ruža sa ponosom i brigom u glasu. Stajali su zagrljeni i gledali za njim sve dok nije zamakao za obližnje brdo.

15 Početak oĀetkom 20. veka, prilike u Staroj Srbiji, delovima srednjovekovne srpske države koji su i dalje bili pod Turcima, bile su veoma napete, naroĀito u oblastima gde su veþinsko stanovništvo Āinili Srbi i Bugari. Podanici turskog sultana Āije su nacije u prethodnim decenijama uspele da zbace ropski jaram i stvore nezavisne države teško su se mirili sa tim da se krajevi u kojima žive i dalje nalaze pod šapom carevine koja je veþ Āitav vek poražavana u mnogim ratovima, komadana i smanjivana. Ni same novonastale lokalne sile, Srbija i Bugarska, nisu lako podnosile to što su delovi njihovih naroda i teritorije koje su smatrale istorijski svojim i dalje u sastavu Turske i Āekale su priliku da konaĀno oteraju tuāine i oslobode svoje potlaĀene sunarodnike. Sa reĀi na dela prvo su prešli Bugari, koji su poĀeli da stvaraju manje ili veþe odrede dobro naoružanih boraca, komita. Oni su se gerilskim ratovanjem, iznenadnim napadima, hrabro borili protiv Turaka od granice Āak do Vranja, Ohrida i Soluna. Sukobljavali su se i sa mnogobrojnim arnautskim bandama i štitili bugarska sela od njihovog terora. Bugarska je bila svesna da nekada moþno Osmansko carstvo neumitno propada i želela je da napravi za sebe što bolju poziciju pred konaĀni obraĀun kako bi zagrabila i pripojila što veþi deo teritorije zapadno od svoje granice. I vekovima ugnjetavani grĀki narod iznedrio je junaĀne pobunjenike željne slobode, andarte, Āiji su ciljevi bili sliĀni kao komitski. Arnauti su pak priželjkivali da i oni stvore nekakvu državu kada Turci odu sa Balkana. Iako kroz istoriju nisu bili državotvoran narod, gorštacima koji su živeli po drevnim obiĀajima nije padalo na pamet da u novoj podeli krvavih karata padnu pod vlast Srba, Bugara ili Grka, jer su svi ti narodi bili vekovni neprijatelji protiv kojih su se borili kao pripadnici turske vojske, zlostavljali ih i pljaĀkali pa su se plašili odmazde. Srbi nisu dizali pobune, svesni da mlada, još uvek nejaka kraljevina ne bi mogla da im pomogne u borbi i da bi njihove žrtve verovatno bile uzaludne. P

16 Meāutim, mnogi su odande išli u maticu na školovanje i tamo od rodoljuba dobijali uverenja da þe do rata za osloboāenje njihovog zaviĀaja uskoro doþi, da treba da budu spremni i strpljivi. KonaĀno, na tom tlu je nastajala nova, makedonska nacija, saĀinjena od ljudi koji nisu želeli da budu Srbi, Bugari, Turci, Grci ni Arnauti. Svi su ih svojatali i osporavali im posebnost, a oni su tražili svoje mesto pod suncem i oseþali se drugaĀijim, ubeāeni da vode poreklo od Makedonaca koje je pre mnogo vekova predvodio Āuveni Aleksandar Makedonski. U takvim okolnostima, na tom obodu carevine na kojem je meāusobna netrpeljivost naroda neprestano rasla i pretila da izazove krvoproliþe, svako je zazirao od svakoga i svako je petljao sa svakim. Tako su i komite Āesto, umesto kod jataka u okolnim selima ili u samoj Bugarskoj, zimovale u Beogradu i drugim srpskim gradovima, gde su nalazile i vrbovale bugarske studente, ali i dolazile u dodir sa srpskim vlastima i govorile o svojim iskustvima i potrebi zajedniĀke borbe protiv Turaka i Arnauta. Svesni da Bugari nisu iskreni srpski prijatelji i da þe preko komita steþi bitnu prednost na terenu, raĀunajuþi tu i bugarizaciju nezaštiþenog srpskog življa, desniĀarski krugovi u Srbiji došli su na zamisao da formiraju srpske gerilske jedinice, Āetnike, kako bi oni u poĀetku saraāivali sa komitama, ali da budu spremni i samostalno brane Srbe, da onda kad izbije rat protiv Turaka, budu na licu mesta, da sabotažama i neoĀekivanim udarima ometaju manevrisanje turske vojske te da prime prvi udar neprijateljskih snaga i zaštite nejaĀ do dolaska regularnih srpskih trupa. Prve odbore Srpske ĀetniĀke organizacije ili akcije osnovali su najvatreniji rodoljubi tokom 1902. godine u Beogradu, Vranju, Skoplju i Bitolju. Pomagali su malim grupama boraca koje su u tim prvim danima imale dobre odnose sa komitama. Meāutim, bugarski nacionalizam je bujao i uskoro su se Srbi i Bugari našli na suprotnim stranama, kao i mnogo puta ranije. Septembra 1903, u tajnosti od vlasti, koja nije podržavala pokret, u kuþi penzionisanog generala srpske vojske Jovana Atanackoviþa, bivšeg ministra vojnog, u Krunskoj ulici u Beogradu, svi lokalni odbori su ujedinjeni u Srpski komitet. Uživajuþi podršku rodoljubivih udruženja, osnivaĀi i glavni ljudi ĀetniĀke organizacije, pored domaþina, bili su rodonaĀelnik pokreta i odliĀan poznavalac prilika na jugu, doktor Milorad Goāevac, koji je kao mladiþ došao iz Valjeva u srpsku prestonicu i stekao mnogo prijatelja poreklom iz Stare Srbije, a imao i brojne kontakte sa komitskim vojvodama; zatim njegov prijatelj, trgovac Luka ýeloviþ, Trebinjac, jedan od najbogatijih ljudi u Beogradu, glavni ĀetniĀki finansijer koji je ulagao pravo bogatstvo u

17 opremanje jedinica, advokat Vasilije Jovanoviþ zvani Vasa Maþedonac jer je bio rodom iz Skoplja, mason i briselski āak te nekolicina uglednih ljudi. Po osnivanju komiteta, poĀelo je ozbiljnije i masovnije delovanje pokreta i okupljanje dobrovoljaca, pre svega odvažnih mladih oficira i mladiþa poreklom iz onih krajeva. Veþ tokom jeseni, u Staru Srbiju je, da bi ispitao stanje i pripremio prihvat Āeta, upuþen najljuþi ĀetniĀki operativac, dokazani srpski patriota, crnorukaš i jedan od glavnih zaverenika protiv Obrenoviþa, opasni i nemilosrdni potporuĀnik srpske vojske Vojislav Voja Tankosiþ, Āovek o kojem su širom Balkana kružile razne i istinite priĀe i legende, od one da je liĀno komandovao streljanjem braþe kraljice Drage do one da je u kafani usred Beograda išamarao engleskog oficira i vojnog novinara, izvesnog Vinstona ÿerĀila, zbog nekakvog pogrdnog teksta o Srbima. Gospodin ÿerĀil þe kasnije postati premijer vlade u Londonu i umnogome uticati na tešku sudbinu Srbije u Drugom svetskom ratu, možda baš zbog šamara koje je dobio od Voje. ÿetnici su se tokom jeseni i zime opremali, obuĀavali i uvežbavali, a prva Āeta je ubaĀena u Staru Srbiju u zoru 22. maja 1904.

18 Milan na jugu Srbije siromaštvo je pritiskalo narod. Dobro su živeli samo bogataši koji su se ogazdili od sirotinjske muke, slabo plaþenih nadnica i visokih kamata, kao i korumpirani državni službenici koji su svoje blagostanje dugovali mitu uzetom od jadnika Āijom su sudbinom upravljali. Veþina je grcala u dugovima i bedi jedva se prehranjujuþi, rastežuþi svaki dinar da traje onoliko koliko bi trebalo da traju dva, tri ili pet. Suša je i tamo bila nemilosrdna, jaĀa od seljaĀke marljivosti. Zemlja je otvrdla, ispucala, lakše je bilo iscediti vodu iz suve grane nego uzgajiti i ubrati kakav plod na njivi. Leto je odmicalo, usevi su propadali, postajalo je izvesno da Āe jesen i zima doneti glad i oskudicu kakvu ljudi ne pamte. Državne rezerve hrane, propisane još za vreme Obrenoviþa, nisu bile dovoljne da podmire potrebe sve gladnijeg naroda. U poslednje nedeljno jutro jula te godine, na stepeniku trema ispred skromnog kuþerka u Ladovici, brdskom selu pored Vlasotinca, sedeo je Milan Ðorāeviþ, ubog seljak, i nemoþno gledao u retke, suve i žute vlati trave po dvorištu. Taj Āovek, krupan, viši za glavu od bilo kog drugog muškarca u srezu, snažan kao medved, brkat, prodornih plavih oĀiju, gustih veāa, namršten, strah i trepet za Āitav kraj, sada se nekako pokunjio, smanjio, Āinilo se da kopni u sopstvenom odelu. Pošto je zapao u dug i kasnio s otplatom, oĀekivao je da þe u dvorište svakog Āasa banuti sudski Āinovnik, panduri i zajmodavac. ‘Bem te, majko Srbijo! – opsova naglas, a žena i deca u kuþi iza njegovih leāa bezmalo prestadoše da dišu, bojeþi se da ne naprave nešto što bi izazvalo njegov bes. Milan se udubi u misli. – Rutovao sam s Turci, jedva živu glavu izvuko’, nagluv sam od pucnjavu na oba uva, a niko me nikad ne pofali. Radeo sam ko mrav od deteta, a ništa si svojo nemam, sve uzeše gazde i država. Kad danas doāu, naĀisto þe me oljušte, do golu kožu, þe mi ostane samo ova straþara, kukavna žena i jadne þerke. Ni drvo neþu si imam pred kuþu, I

19 da se obesim o njega! E, Milane, govedo, di ti pamet beše dok si bio u punu snagu, da otimaš ko drugi pa da sad živiš ko Āovek?! Pedeset godine si nabio u guzicu, a ostade si gološijan! Dok se on tako prekorevao, kroz otvorenu, trošnu i rasklimanu kapiju u dvorište uāoše dva pandura: stariji, Žika, Milanov ispisnik i ratni drug, visok i vitak, i mlaāi, Sreten, sin siromašnog seljaka iz leskovaĀkog kraja, mlad ali veþ gojazan. Nosili su šapke nemarno zabaĀene unazad i puške obešene o rame. Za njima se ušunja Brana, pisar i izvršitelj leskovaĀkog suda, suvonjav, oniži Āovek koji se plašio vlastite senke. Naposletku, pred kuþu doāe i zajmodavac, gazda Trifun, nekadašnji beogradski āak, sada trgovac i zemljoposednik iz Leskovca, izvoznik žita, kukuruza i svinja, cicija i zelenaš, lovac na tuāe žene i tuāu nesreþu. Milan ostade da sedi, gotovo da ih i ne pogleda. – Oprosti, brate Milane! – reĀe Žika umesto pozdrava, sav smušen, nezadovoljan što mora da uĀestvuje u radnji koju je smatrao neĀasnom i nepoštenom. – Oprošteno ti je, bata Žiko! Ti si siroma’ ko i ja, i ti s muku ’raniš decu. Žika obori glavu i od muke Āvršþe steže remnik puške. – Što ga pitaš za oprost ko da… – Sreten ne završi reĀenicu jer ga Žika lupi šakom po glavi, umalo mu skinuvši kapu. – Kuš, mali, ne trĀi si pred rudu! Kad smo se nas dvojica ganjali s Turci, ti nisi bio ni kod tatka u gaþe! ýuti, gledaj i ne trtljaj! – progunāa stariji pandur. Nasta tišina i potraja duže nego što se sviāalo Trifunu, koji poĀe nestrpljivo da cupka te konaĀno þušnu Branu laktom u rebra. – Gos’n Milane Ðorāeviþu! – proguta Brana knedlu pa poĀe službeno. – Dug koji imate prema ovde prisutnom Trifunu Pantoviþu niste blagovremeno izmirili, to jest tri rate kredita, odnosno zajma… – Šta si kokoliš oĀi, sinovac? Rabotiš si u nedelju kad ti neje vreme, pa ti neje dobro? Ne ga tupi i ne oteži! Ne se znamo od juĀe! Tatko ti poginuo u rov izmeāu mene i ovoga Žiku! A ti? Ide si u beogradsku školu, rabota si tam’ u sud, al’ ostade ajvan! ’Oþeš da si uzneš troške od ovoga bezdušnika?! Kazuj šta reši sudija! Brana se promeškolji i nakašlja, beše mu mnogo neprijatno. – Na osnovu uvida u ugovor koji je gos’n Trifun dostavio sudu uz tužbu i Āinjenice da se vi niste pojavili na roĀištu na koje ste uredno pozvani, Āime ste pokazali nepoštovanje suda i nezainteresovanost za ishod postupka, sud je presudio da ste dužni da odmah izmirite Āitav dug. Ako nemate novca, dužni smo da, u ime suda, popišemo svu vašu

20 imovinu u vrednosti duga i predamo je gos’n Trifunu. U popis ne ulazi samo kuþa s okuþnicom. – Na toj fala knjaz Milošu! – promumla Milan, aludirajuþi na Āinjenicu da je nekadašnji voāa Drugog srpskog ustanka i potonji srpski knez zabranio da se za namirenje duga sirotinji oduzima kuþa sa okuþnicom. – Da je do vas, isterali bi nas gole na sokak! Brana se nakašlja i nastavi: – Ako reĀeno ne bude dovoljno za namirenje, za ostatak duga þete biti ponovo tuženi i možete i robiju da zaglavite. Predlažem da, ako imate neki novac u slamarici… Milan podiže ruku i Brana ne dovrši reĀenicu. – Ja uze’ na zajam malko pare, tek za jedno njivĀe, da lakše ’ranim decu. Sad treba da mu dam sve što imam i opet ostanem dužan?! Ne otido’ na sud jer sam nadniĀio, da si skupim pare bar za jednu ratu, da mi se ne popisuje i otima zemlja do koju moji stari i ja jedva doāo’mo. A i da sam iš’o, ništa mi ne bi pomoglo, sud i zelenaši šuruju! Ete, osudiše me na prvo roĀište, brže nego preki sud u rat! – jetko je govorio Milan. – Vreāanje vlasti, Āika Milane, neþe da popravi stvar – pomirljivo reĀe Brana, u dubini duše svestan da je seljak u pravu. – Po katastarskim knjigama, vi ste vlasnik Āetiri njive u ataru Ladovice, ukupne vrednosti pet stotina dinara, po proceni sudskog veštaka. Kako vaš dug po presudi iznosi osamsto dinara, moramo da popišemo i vašu stoku, a po potrebi i drugu pokretnu imovinu. Ako ni to ne bude dosta… – Dug bi’ vratio, al’ veþ je druga-treþa godina kako rod podbacuje… Trifune, daj da se dogovorimo ko ljudi, da ne ide stvar ovako! Nikad nikog nesam oštetio ni za dinar, bre, pa neþu ni tebe! – okrete se oĀajni Milan Āoveku koji mu je pre tri godine pozajmio novac za parĀe zemlje i zauzvrat dobio dvostruko, ali ni približno sumi koja je bila zapisana u zelenaškom ugovoru o pozajmici. – Nemam ja šta da se dogovaram s tebe, u ugovor sve lepo piše! – osorno mu odgovori bogataš. – Nesi platio rate na vreme, ja sam se obratio na sud a sud je presudio po zakon. Doāo’ si po svoje! – Aman, ĀoveĀe, ubivaš mi porodicu, neþe za ’leb da imamo! Imaš li dušu? Veþ ti dado’ mnogo više nego što mi pozajmi’. Strpi se još malko, bre, þu ti vratim sve do zadnju paru! – Kad bi’ se ja sa svakoga ovako natezao, brzo bi spao na prosjaĀki štap! Brano, molim te, postupi si po presudu! Ne mogavši više da izdrže muĀnu neizvesnost, Milanova žena Janja i þerke Zorica i Zdravka izaāoše na trem i stadoše iza njega, dajuþi mu tako podršku. Zorica je bila mlaāa, bezmalo još dete, a Zdravka odrasla

21 osamnaestogodišnja lepotica, visoka, vitka, duge prave kose boje zrelog žita i oĀiju plavih kao more. Kad je ugleda, Trifun upilji u nju poluotvorenih usta i zažari oĀima. Brana se taman spremao da poĀne popis stoke. – Stani malko, Brano sine, stani! – reĀe mu Trifun. – Pominješ si porodicu, Milane, brineš! Bogme, svako bi brinuo da ima ovakvo blago u kuþu! U ovakvu Āatrlju si odgajio ovakav biser! Pituješ me za dušu… Imam si dušu, imam, jašta! Možda bismo mogli da se nagodimo nekako, da još neko tvoj uzne da vraþa dug. – Tvoji su sinovi poženjeni, Trifune, ne mož’ se nagaāamo! – pogleda ga Milan ispod oka i procedi kroz zube, što bi svakom pametnom bilo dovoljno jasno upozorenje, ali ne i bahatom Trifunu, naviklom da ljudi pred njim puze. – Ma, koj priĀa o sinovi?! Oni su svoji ljudi, brinu si sami za sebe. Meni treba posluga u kuþu, žena mi naĀisto zanemoþala. Mogla bi ova tvoja starija da si doāe kod mene u najam, da si odradi del duga. Milan lenjo ustade sa panja i protegnu se. Lice mu je bilo bezizrazno dok se polako približavao posetiocima istežuþi vrat Āas u jednu Āas u drugu stranu tako da su pršljenovi krckali. – Loš ti je raĀun, gazdo – govorio je suvo. – Moja Zdravka je ubavica i neje za sluškinju. A tek neje za drtinu kakva si ti! Pre nego što je iko uspeo da makne, on skoĀi, zgrabi Trifuna levom rukom za košulju na grudima i udari ga dva puta desnicom u lice. Stare kosti ne izdržaše udarce masivne pesnice, nos i donja vilica pukoše kao staklo, krv linu iz nozdrva i usta, a lice postade neprirodno iskrivljeno toliko da je bilo muĀno gledati ga. On zakoluta oĀima i onesvesti se, viseþi na seljakovoj levoj ruci. Ovaj ga pusti i oklemebešeno telo se sruši u prašinu kao vreþa. Sreten smaĀe pušku s ramena i pokuša da je uperi u Milana, ali ga ovaj preduhitri i udari pesnicom posred Āela te mladi pandur pade onesvešþen pored Trifuna, a na Āelu mu izbi Āvoruga. – Eto kako mladi badava stradaju! Lepo sam mu kazo… – reĀe Žika sa osmehom gledajuþi mladog kolegu na zemlji. – Šta þeš sad, brate Milane? Prekarao si merku… – Znam, Žiko, znam! Begam si, nemam nameru da idem u þorku! Brano, sinko, šta ti kazuješ? – Zvekni i mene jednom, Āika Milane, ali nemoj jako, pa beži! Za ovo ti ne gine robija! – jedva izgovori prebledeli pisar, koji je do tada sav ukoĀen gledao šta se dešava. – Ne mogu, tvoj pokojni tatko beše moj ratni drug. Zaslužio si prekonosnicu, al’ rat ne se zaboravlja! – reĀe Milan, pa ga dohvati za

22 košulju i svu je iscepa kao hartiju. – Ete, legaj si sad tuj u prašinu! Žika mu pruži pušku. – Nosi, ako ti treba! – Jok, vala! Imala bi potera za što da me utepa ako se naoružam. – Uze pušku, raspali njom o panj na sredini dvorišta i prebi je napola, a onda isto uĀini i sa onom Sretenovom. – Tako! Sad si i ti, Žile, miran! Nesi mogao da me savladaš bez pušku. Žika se uhvati za revere uniforme, cimnu ih i pokida dugmad iznad opasaĀa, pa leže u prašinu pored onesvešþenih. – Sad je dobro! Brano, glumi da si u nesvest! A ti, Milane, preripuj tarabu, ovija poĀinju da se meškolje! Sreþan put! I ne se vraþaj skoro! Brana leže pored trema, a Milan izljubi ženu i þerke pa gologlav, u Āakširama, košulji i opancima zaždi niz dvorište prema njivama i šumi. Janja, Zdravka i Zorica zagrljene zaplakaše na tremu, svesne da dugo neþe videti muža i oca. Trifun je prvi došao sebi i video državne službenike razbacane po dvorištu i Milana kako u daljini preskaĀe živicu i zamiĀe u šumu. Pridigao se nekako i izbauljao na sokak, oteturao do svojih karuca i otišao pravo u Leskovac, gde je svog lekara odveo sa svadbe nekog njegovog roāaka i nije ga puštao nazad sve dok mu nije ispravio nos i lice. Kad je Trifun pobegao, ustali su i Žika i Brana, osvestili Sretena i otišli u najbližu žandarsku stanicu da prijave sluĀaj. Strahujuþi od begunĀeve osvete, Trifun je nekoliko dana kasnije odustao od naplate duga. Preko advokata je poslao dopis sudu u kojem je sebe okrivio za nemili dogaāaj i naveo da þe napraviti nov ugovor o namirenju duga s Milanom kada ovaj bude uhapšen. Nesreþni Milan za to nije znao, veþ je namerio da što duže ostane daleko od sela i Āitavog kraja, kako bi se prašina malo slegla i vlast prestala da ga traži.

23 Rudari utujuþi pešice na jug, StaĀa se jedne veĀeri, nekoliko dana posle odlaska iz sela, obreo pred nekakvom krĀmom usred nigdine, nadomak ýuprije. Bila je to prostrana zgrada na sprat, od peĀene cigle i drveta, sa dotrajalim prozorima i vratima, sa krovom od biber-crepa. Slaba svetlost fenjera osvetljavala je iskrivljenu drvenu tablu iznad ulaznih vrata na kojoj je nekada bilo napisano ime krĀme, a sada je ostalo nekoliko jedva vidljivih slova na osnovu kojih mladiþ nije mogao da dokuĀi kako se to svratište zvalo. Unutra je Āuo galamu i smeh, pa odluĀio da tu potraži prenoþište. Otvorio je vrata i ušao u salu dobro osvetljenu sa nekoliko lampi na gas. Iznenadio se kada je video koliko ima ljudi. Svi stolovi, a bilo ih je više od deset, bili su zauzeti, tek pokoja stolica je bila slobodna. Zastade, neodluĀan da li da proba da se pridruži gostima za nekim stolom ili izaāe. KrĀmar ga je primetio i pozvao rukom da priāe za kelneraj, što ovaj i uĀini. Gosti nisu obraþali pažnju na njega, veþ su nastavili da larmaju. – Dobro veĀe, sinko! – nagnu se preko šanka krĀmar, stariji, visok, suvonjav Āovek. – Dobro došo! Šta ti treba? – Dobro veĀe, gazda! Bolje te našao! – odgovori uĀtivo mladiþ. – Treba mi veĀera i prenoþište, ako je moguþe. – Naravno da jeste! Imaš li pare? – Dovoljno da podmirim raĀun. – E, tako, sokole! Volim goste s pare! Mnogi ovde dolaze s prazni džepovi, pa se onda natežemo i svaāamo, ponekad i pobijemo… – on izvadi skraþenu dvocevku ispod šanka, pogladi je rukom i nasmeja se. – A Āesto moram i ovog advokata da pitam za mišljenje! – U ovoj pustari je sigurno neophodno da Āovek ima dobrog zastupnika! – nasmeja se i StaĀa. – Ja sam školovan Āovek, razumem se u pravo donekle, za mene ti ta argumentacija neþe biti potrebna. – OdliĀno! Dakle, sobe su na sprat, možeš da dobiješ i toplu vodu da se plakneš malo, a noþenje þe te košta jedan dinar. Za veĀeru sam P

24 spremio jaku teleþu Āorbu, a preteklo i peĀenje. ’Leba je svež, mek ko duša… Od piþa imam šta god ’oþeš! – Sve mi odgovara, samo što ne znam gde da sednem… – reĀe StaĀa osvrþuþi se. – Odma’ þe to da rešimo! – namignu mu krĀmar. – Ljudi, ima li mesta kod vas za momĀe koje ’oþe da veĀera i plati turu piþa za drugari za astalom? Na te reĀi galama utihnu i veþina glava se okrete prema šanku. Ljudeskara za jednim stolom u sredini sale za kojim beše prazno mesto tresnu šakom o sto tako da se prazne Āaše na njemu ispreturaše a prazni tanjiri i escajg zazveĀaše. – Davaj ga ovamo! – grmnu. – Nosi ovija tanjiri, mi smo gotovi, nek sedne deĀko da si jede! A za piþe lako þe se dogovorimo! Gosti nastaviše da galame, a gazda preko šanka potapša StaĀu po ramenu i namignu mu, pa mladiþ ode do onog stola. – Ja sam Stojimir, StaĀa, iz okoline Smedereva – reĀe pružajuþi ruku krupnom sredoveĀnom Āoveku i dvojici muškaraca približnih godina koji su bili u njegovom društvu. ÿovek prihvati pozdrav i StaĀi se uĀini da mu je šaka u mengelama, takav je stisak bio. Kad se pozdravljao sa ostalima, nije oseþao ništa, ruka mu je bila utrnula. – Ja sam Milan, od Vlasotince, zvani Mile MeĀka. A ovija dvojica su Branko od Vranje i Slobodan od Pirot – predstavi rmpalija društvo. – Sve domaþini ljudi, nemaj si brigu! Tražimo si rabotu u ovaj kraj. A ti? – I ja tražim posao – odgovori StaĀa kad sede, trljajuþi šaku. – Zalutah malo s glavnog puta pa stigoh ovde. Ima li šta da se radi? Suša nas upropasti u selu… – ýe naāemo nešto. Rudnik, ako može. Ako ne – šuma nam neþe utekne – reĀe Slobodan. – Za piþe beše šala. Ako si nemaš pare, zaboravi si turu! Svi smo mi ovde isti, nema kuĀe za šta da nas uape. – Za veĀeru cepa’mo drva iza krĀmu cel’ d’n! – nasmeja se Branko. – Al’ dobro i pojedo’mo! – Imam za toliko, red je da popijemo nešto za poznanstvo! – nasmeja se StaĀa pa mahnu krĀmaru. – Daj tu veĀeru, gazda, i ponovi piþe za ove ljude, a i meni daj jedno crno vino. Za stolom se razvi prijatan razgovor, a porudžbina brzo stiže. StaĀini novi poznanici bili su veseli ljudi, spremni u svakom trenutku na šalu, bez obzira na težak život koji su vodili. Posle nekog vremena, Milan reši da ispriĀa smešnu priĀu iz svoje mladosti. – Ljudi, slušajte ovoj, ne može se Āesto Āuje! – viknu on i svi u krĀmi

25 se utišaše i okrenuše prema njemu. – Pre dvaes’ godine beše u Vlasotince vašar, a na njega neki Cigani sa svakojake životinje. Majmuni, zmije, ptiĀurine, pseta… Imaše i pogolem medved s potkresane kandže i s jaku kožnu korpu na njušku. Pozadi glavu mu na korpu beše zakaĀen lanac ko ruka i svrzan za Āekrk na debel direk poboden u zemlju. Njega je gazda nauĀio da se obara s ljudi. Platiš dva dinara, dobiješ dukat ako oboriš mecu u prašinu. Narod se okupi oko njega, silna momĀad dade pare i izgubi, niko ne preturi zver. Nabra si Ciga lepu svotu. Posle nekoj vreme, prorediše se bojdžije, pa Ciga digne nagradu na dva dukata, da namami još nekoga da ubaci parice u njegovu medveāu kasicu. E, tuj si uripuje ovaj bata Mile! – on se snažno udari desnicom u grudi. – Izvadim si zadnje pare iz džep, uāem u krug, meāu onaj narod, tutnem Cigi u šaku, pa pravac na meĀka! On se uspravi na zadnje noge, visok kol’ko ja! Opa, bato! Reži, mumla, frkþe, zakrvavio s oĀi, seva vatra iz nji’! – Dobro ti ne izgoreše obrve! – dobaci neko iz ugla kod kelneraja, pa se svi u kafani zasmejaše. – ÿekaj, bre, Āekaj! – nastavi Milan kroz smeh. – PriskoĀim ja i u’vatim ga oko grudi, odozdol, pod miške, sastavim mu šake na leāa. A on mi spusti šape na ramena pa poĀne da pritiska. Koske mi škripe, kolena klecaju! Duva u mene, bazdi ko sam āavo, uĀini mi se – þu padnem od onaj smrad! – opet nastade smeh. – Toj ne potraja dugo, ostado’ na noge. Onda ja zapnem od svuj snagu, dignem ga malko od zemlju, potkaĀim ga s desnu nogu preko zadnje noge i gurnem, pruþi se meda kol’ko je dug! Al’ odma skoĀi i krene na mene! Ciga vikne, šviþne ga s biĀ i namota lanac na Āekrk te ga pribije uz onaj direk. Ja si pružim ruku i – zvec! Dva dukata! Ciga sav smrknut promumla kako je pošteno zaraāeno. Ja mu kažem da ga vežba još malko, možda doāem i sutra, turim si dukati u džep i odem kuþi pevajuþi! – I, vrati li se sutra? – upita neko. – Nego šta! Sutradan ga obori’ još lakše, ko da se medved uplašio. Al’ dobi samo dukat, Ciga me video u gužvu pa neje smeo da podiza nagradu – opet su se svi tresli od smeha. – Kad me video treþi dan, dade mi pet dukata samo da više ne dolazim! Tako ja od meĀku dobijem silne pare i nadimak! – A, zatoj te zovu MeĀka! – kroz smeh reĀe Branko. – Jašta! – s ponosom reĀe Milan. – Nego, prijatelji moji, nemoj se varate da je Ciga bio na gubitak! Veþ prvo veĀe se proĀulo po Vlasotince da je neki Āovek oborio medveda i uzeo dukati, pa su momci navalili da i oni probaju… Ciga je uzimao dinari i trljao ruke. PriĀalo se posle da je

26 zaradio tri’es’ dukata. Pa ti vidi, bato moj! Ja napravi’ þar i sebi i njemu! StaĀa, brišuþi suze, ustade od stola. – Hvala ti, Milane, slatko se ismeja’! Vreme je za spavanje, idem u sobu. Gde vas trojica spavate? – Mi smo na drva zaradili i spavanje u štalu – reĀe Slobodan. – Ma, kakva štala! – brecnu se StaĀa. – Gazda, koliko da platim da ovi moji drugari spavaju kod mene u sobi, na podu? – Ceo raĀun za danas i noþas þe ti bude sedam dinara, sinko! A ja Āastim doruĀak! Može li tako? – Može! Ujutro plaþam sve na gomilu. Idemo, ljudi! – Pravi si drugar, momĀe! – Milan ga prijateljski tresnu po leāima tako da mu zvecnuše zubi a koža mu se prosto zapali. – Blagodarimo! – Nema na Āemu, sve je u redu! – reĀe mladiþ pokušavajuþi da se poĀeše po pleþkama. U sobi je StaĀa pustio Milana i Slobodana da se, kao stariji, zguraju na krevetu, a on se s Brankom smestio na pod, gde su napravili postelje od þebadi koje je u ormaru bilo napretek. Dok nisu zaspali, Milan im je priĀao još neke dogodovštine iz svog burnog života te StaĀa saznade da je ovaj pedesetogodišnjak, bežeþi od južnjaĀke sirotinje, mnoga leta proveo iduþi za poslom od nemila do nedraga, radio Āak i na izgradnji pruge u Smederevu, a na sever stigao do baranjskog Belog Manastira i na zapad do bosanskog Prijedora, gde je upoznao svoju Janju i doveo je u Ladovicu. Slušajuþi ga, mladiþ je zakljuĀio da je njegov zanimljiv nov poznanik, živeþi po tim oblastima, usvojio i u svoj govor utkao mnoge tamošnje izraze te da je stoga bilo teško da se po njegovom naglasku sa sigurnošþu odredi kraj iz kojeg dolazi. Ustali su rano, okupali se u dašĀanom kupatilu iza krĀme, doruĀkovali, oprostili od ljubaznog gazde i pošli da traže posao. – Najbliži je Senjski rudnik, kod Despotovac, mislim da probamo prvo tamo da se u’lebimo. – predloži Branko. – Kol’ko nam treba do taj rudnik? – upita Milan. – ýe stignemo za tri-Āet’ri sata. – Može! Šta vas dvojica kažete? – Idemo! – odgovoriše StaĀa i Branko uglas. Nešto iza podneva stigoše do rudnika, jednog od najveþih u ondašnjoj Srbiji. Bilo je to naselje u kojem je u memljivim kuþicama od dasaka i blata živelo oko Āetiri stotine stalno zaposlenih rudara, mnogi od njih sa porodicama, i oko dve stotine sezonskih radnika. Radili su u smenama za koje im se Āinilo da nemaju kraja, a od njihovih bednih nadnica uprava rudnika im je odbijala za ulje i karbit za rudarske lampe,

27 popravke i pripremu alata za kopanje, dinamit kojim su minirali jame… Neki rudari koji su upravo završili jelo i pošli nazad u jamu s radoznalošþu su posmatrali pridošlice. – Šta je, momci, došli ste ovde da potražite sreþu? Baš þe se ovajdite! – reĀe im jedan smejuþi se tako da su mu još uvek zdravi, beli zubi sijali s lica crnog od ugljene prašine. – Da probamo, možda nam se i svidi… – reĀe StaĀa s osmehom. – Kome treba da se obratimo za posao? – Upravniku Savi Novakoviþu. Pokaza im upravnu zgradu od peĀene cigle, greda i dasaka. – Hvala, prijatelju! Doviāenja! – reĀe mu Milan. – Sreþno, bratac! Ovde se kaže sreþno! – ispravi ga rudar. – Mnogo sreþe treba da se svakog dana iznese živa glava iz jame! – Onda, sreþno! – pozdravi ga Milan, pa rudari odoše u jamu, a njih Āetvorica kod upravnika. StaĀa pokuca na vrata i na njima se brzo pojavi upravnik, Āovek srednjih godina, jake graāe i odluĀnog, strogog lica. – Kojim dobrom, ljudi? – upita ih bez oklevanja. – Dobar dan! Jeste li vi upravnik Novakoviþ? – upita ga StaĀa. – Dobar dan! Jesam. Izvolite, recite šta vam treba. – Tražimo posao, rekli su nam da vas pitamo. – Dobro su vam rekli. Nemam vremena za mnogo priĀe: nadnica je jedan dinar po odraāenoj smeni, od Āega se odbija deo za troškove, slobodan dan je nedelja, spavate u barakama sa drugim sezoncima… To je sve, za poĀetak. Odgovara? ÿetvorica pridošlica se pogledaše i klimnuše glavom. – Odgovara, upravniĀe! – reĀe StaĀa. – Kome da se javimo za raspored? – Uāite na susedna vrata! – pokaza rukom. – Tamo je blagajnik, Ratko, on vodi radne liste. Upisaþe vas na spisak radnika i rasporediti u smene. Toliko! Sreþno! – okrete se da uāe u zgradu, pa zastade. – Hm… Da vas upozorim… Ovde je nedavno osnovano nekakvo radniĀko udruženje, kao sindikat, savetujem vam da se ne petljate s tim ljudima! – dobaci preko ramena. – Mi gledamo svoja posla… – StaĀa ne završi reĀenicu jer je upravnik nestao iza zatvorenih vrata. ZaĀuāeno se zgledaše, slegnuše ramenima, pa pokucaše na blagajnikova vrata. – Napred! – Āulo se iznutra i oni uāoše. – Dobar dan! Posl’o nas upravnik… – poĀe StaĀa.

28 – Jasno, jasno, niste mi došli na slavu! – odseĀe mrzovoljni, sitni Āovek s naoĀarima navrh nosa, jedva digavši pogled s hrpe papira da ih osmotri. – Vaša imena i prezimena? – Stojimir Markoviþ. – Branko Pešiþ. – Slobodan Stojkoviþ. – Stanko Milenkoviþ – reĀe Milan poslednji, a ostala trojica ga upitno pogledaše, na šta im on samo namignu. Blagajnik ih upisa na listu sezonaca i odredi da sva Āetvorica zajedno rade u smeni koja je trebalo da siāe u jamu u Āetrnaest sati. – Ako imate para, možete da jedete u kantini, potražite je u dvorištu. Budite pred ulazom u okno neki minut pre dva. Pre toga se javite Milivoju Ristanoviþu, voāi smene, on þe vam dati radno odelo i lampe. I pazite: ne upuštajte se s njim u sindikalne priĀe, on je u rukovodstvu bundžija, sigurno þe gledati da vas odmah zavrbuje! – U redu. Upravnik nam veþ reĀe… – poĀe Branko. – Nego šta! – preseĀe ga Ratko. – Oni su dosadni, uporni, samo prave probleme i uzbunjuju radnike. Ako hoþete da zadržite posao, ne hvatajte se u njihovo kolo! ÿetvorica novopeĀenih rudara klimnuše glavom i izaāoše u dvorište. – Šta bi ono s imenom? – upita Slobodan Milana. – Ja, braþo moja, begam od vlas’, jer prebi’ neki ljudi. Bojim se da žandari ne pogledaju spisak. Ostala trojica se nasmejaše. – Ma, ne beri brigu, neþe ovde niko da te traži! – reĀe mu StaĀa. – Nego, daj da pojedemo nešto u toj kantini, nemamo mnogo vremena. Ja Āastim! Upitaše neke rudare gde se nalazi kantina i odoše na ruĀak. To je bila velika dašĀara sastavljena od dve prostorije, od kojih je prva služila kao trpezarija, a druga, manja, kao kuhinja. Unutra je bio polumrak i smrdelo je na duvan i zapršku. Stolovi i stolice su bili od grubih, nedovoljno osušenih dasaka, a stolnjaka nije bilo. Nekoliko rudara koji su obedovali pozdravi ih klimnuvši glavom, bezmalo ne dižuþi pogled od tanjira. Njih Āetvorica priāoše ženi koja je sipala hranu, uzeše limene poslužavnike i odabraše pasulj s kobasicom. Ona im nasu popriliĀne porcije, StaĀa plati, pa sedoše za jedan sto da jedu. Pasulj je bio veoma ukusan, kao i veþina jela koja se kuvaju u velikim sudovima, ali kobasica nije bila baš najbolja. – Pasulj je odliĀan, al’ kobasica je ko od neku ragu! – smejao se

29 Milan. – Al’ ako, žilava je, dugo þe gu varimo! – Koliko para, toliko muzike! – nasmeja se i StaĀa pa se obrati dvojici rudara za susednim stolom. – Izvinite, ljudi, mi smo ovde novi. Po podne poĀinjemo da radimo, treba li da nosimo hranu u rudnik? – Obavezno! – reĀe jedan pošto proguta zalogaj. – Kod kuvarice uzmete vojniĀke porcije i pravac u jamu! Odande nema izlaska do kraja smene! Kada pokusate to, potražite voāu smene, da vam da opremu! Kad završiše jelo, Āetvorica novopeĀenih rudara uzeše na StaĀin raĀun i obroke za jamu, opet pasulj, pa odoše da potraže Milivoja, voāu smene, da uzmu odelo, lampe i alat. Naāoše ga u baraci nedaleko od ulaza u podzemlje. – Dobar dan, šefe! – rekoše uglas s vrata. – Dobar dan! – odgovori krupan Āovek, naizgled nešto stariji od trideset godina. – ÿim me tako zovete, mora da ste novi, a? – Jašta smo! – grmnu Milan. – Novi, jaki i puni s pasulj, sve þe pogušimo u jamu! – Ne brini, dole je tol’ko zagušljivo da nikakav pasulj ne mož’ da se primeti! Ma, prdež doāe prosto ko osveženje! – nasmeja se Milivoje kiselo. – Ene na onoj gomili radni’ odela, tu su i cokule, naāite šta vam je od toga taman! U þošku su šlemovi, tamo krampovi i lopate. – Pokazivao je rukama na gomile traljavo opranih bluza i pantalona, iznošenih kožnih dubokih cipela sliĀnih vojniĀkim, limenih šlemova s malim lampama na Āelu i alatki s drvenim držaljama. – Idite u baraku broj tri, to je desno, u dnu dvorišta. Naāite slobodne krevete, presvucite se i doāite pred jamu malo pre dva. Dobro nam došli i sreþno! – Bolje vas našli! Sreþno! – odgovori Slobodan. Ispreturaše gomilu gurajuþi se i šaleþi, naāoše odgovarajuþa odela i cipele, uzeše opremu, naāoše onu baraku, smestiše se, presvukoše pa s alatom i porcijama hrane odoše pred jamu. Tamo je veþ bilo oko sto pedeset ljudi spremnih za težak rad u utrobi zemlje. Voāa smene je proveravao da li su prisutni svi koji su na spisku. Uskoro, iz okna izaāe prva velika grupa rudara prethodne smene. Oni pognutih glava proāoše pored Milivoja i njegovih ljudi, umorni, oĀiju, usta, ušiju i kose punih ugljene prašine, crnih lica. – Sreþno! Sreþno! Sreþno! Sreþno! – Āulo se sa svih strana. – Idemo! – viknu Milivoje i poāe u jamu, a za njim njegova prva grupa, paleþi lampe na šlemovima. Doāe red i na StaĀu, Milana, Slobodana i Branka. Silazili su u mrak jednostavnim liftom koji je škripao, cvileo i podrhtavao. – Da bog prosti, silazimo ko u pakao! – prošaputao je Branko.

30 – Baš vala! – složi se Milan. KonaĀno, stigoše na dno jame. Osvrtali su se oko sebe, Āudeþi se gde su došli i šta ih je snašlo. Videli su šine sa vagonĀiþima za ugalj, ruĀna kolica i beskrajne hodnike jedva osvetljene retkim i škiljavim zidnim lampama. Ukrštene debele grede i daske spreĀavale su zemlju da se obruši. Milivoje je veþ rasporedio grupe koje su prethodno sišle. – Žutokljunci, vi þete sa mnom! – reĀe Āetvorici novopridošlih i poāe niz šine u jedan hodnik. – Da vas uputim u pos’o, da neko ne nastrada prvog dana! Oni samo klimnuše glavom i poāoše za njim kao piliþi za kvoĀkom. Narednih nekoliko sati objašnjavao im je osnove ponašanja i rada u jami, kopanja, tovarenja i transportovanja uglja i posebno mera bezbednosti koje su se uglavnom odnosile na rukovanje alatom i zabranu upotrebe otvorenog plamena, a ostatak vremena su dirinĀili punom parom. Kopali su ugalj, tovarili ruĀna kolica, punili vagonĀiþe i gurali ih šinama do lifta koji je ugalj izvlaĀio na površinu. Bilo im je zanimljivo jer im je sve bilo novo, vreme je brzo prolazilo, ali je posao bio vraški naporan i kraj smene su doĀekali s velikim olakšanjem, štrokavi i premoreni. Pošto su u jami jeli tokom noþi, svratili su u kantinu samo da vrate porcije i kašike, podmili se pored bunara u dvorištu gacajuþi po blatu, otišli u sobu, presvukli se, pali u krevete i utonuli u san kao novoroāenĀad. Popodne je poodmaklo kad su ustali, tako da su imali vremena samo da nešto pojedu i pripreme opremu i alat pre ponovnog ulaska u rudnik. Po izlasku iz jame opet su se sruĀili u krevet. Tako su prošla njihova prva dva-tri rudarska dana, a onda je došla nedelja, slobodan dan, pa su se malo odmorili i prikupili snagu. U ponedeljak je trebalo da rade po podne, ali ih je rano ujutro probudila galama iz dvorišta. Na brzinu su se obukli, izašli napolje i na platou izmeāu kantine i spavaonica videli oko dvesta radnika okupljenih oko Milivoja i dvojice-trojice njima nepoznatih ljudi, sudeþi po odelu, oĀigledno rudara, koji su žustro gestikulirali i vikali. – Sindikalci. To su oni što gi je pominj’o þata – nasmeja se Milan. – Da Āujemo o Āemu se radi? – namignu StaĀa. – Da Āujemo! – reĀe Slobodan. – Nego šta! – dodade Branko. – Nesmo strine da se sklanjamo u stranu! Priāoše okupljenima, koji su pažljivo slušali govornika, bravara Dobrivoja Trniniþa, predsednika nedavno osnovanog Rudarskog radniĀkog udruženja Senjskog rudnika, u koje je veþ bila uĀlanjena skoro polovina rudara.

31 – Eto, sirotinja u Staroj Srbiji se juĀe digla protiv turskih okupatora, da se izbori za svoja prava i slobodu! Doduše, to su pogurali Bugari, ali nije važno, bitno je da ugnjeteni dižu glavu! I mi treba da dignemo glavu i borimo se za svoja prava! Da se borimo za veþe nadnice, za bolje uslove života i rada u rudniku! Da se borimo da se ne odbija od naše sirotinje za osvetljenje i oštrenje alata i da nam se plaþa u pravim dinarima, a ne u tantuzima, kojima ne možemo ništa da platimo van rudnika! – Tako je! – viknu Milivoje. – Mi idemo pod zemlju i siroti smo ko crkveni miševi, a gazde se bogate na našoj muci! Ne može više tako! ’Oþemo poštene plate! – Mi þemo ove zahteve da saopštimo rukovodstvu rudnika! Ako ništa povodom toga ne urade do srede, možda þemo stupiti u štrajk! Dotle, radite uobiĀajeno! – zakljuĀi Dobrivoje skup, pa rudari poāoše svaki svojim poslom, a on sa Milivojem i rudarom iz uprave udruženja, Davidom Sekuliþem, ode kod upravnika Novakoviþa. Nešto kasnije, u kantini, dok su StaĀa i ostali doruĀkovali, za stolom im se pridruži Milivoje. – Šta to bi na jugu? – upita ga StaĀa Āim je seo. – Bugari i nji’ove pristalice digoše juĀe, baš na Svetog Iliju, ustanak protiv Turaka. ’Iljade izbeglica prelaze u Srbiju. – Au! – ote se Branku. – ’Oþe li da poĀne rat? – Ma, neþe! – odgovori Milivoje. – Nije Srbija još spremna. Turci þe da razbucaju bundžije i gotova stvar! – Sila je to – reĀe StaĀa. – Treba ceo Balkan da se digne na njih da bi ih najurili. – Neþe to skoro da se desi. A mi ovde treba da se pobrinemo za svoju sudbinu! – završi Milivoje i zabode viljušku u vreo āuveĀ. – Misliš li da þe da ispune zahteve? – upita StaĀa, a Milivoje samo odmahnu glavom i dunu u zalogaj pred ustima, pa svi nastaviše da jedu bez reĀi. Tri dana su brzo prošla i njihova smena u Āetvrtak, šestog avgusta, izaāe iz jame u šest sati ujutro. Pred oknom ih je umesto uobiĀajene gužve Āekalo tek nekoliko rudara iz naredne smene. – Ne razilazite se! – reĀe Milivoje. – Idem do Dobrivoja, da vidim šta se dešava. On skoro trkom ode do barake u kojoj je rukovodstvo radniĀkog udruženja održavalo sastanke. Tamo je bilo mnogo ljudi i vodila se burna rasprava. – Šta se dešava? – pitao je s vrata. – Znaš da je juĀe po podne uprava rudnika imala sastanak sa

32 okružnim naĀelnikom Ceroviþem. Presudili su na našu štetu. Naši zahtevi su odbijeni, a sinoþ smo, samo što ste vi sišli u jamu, dobili upravnikovo rešenje o otkazu za Davida, tebe i mene. Dao nam je dvadeset Āetiri sata da napustimo rudnik. Kaže da smo glavne bundžije, štetoĀine i neþe da trpi rovarenje van jame! – nasmeja se od muke Dobrivoje. – Celu noþ veþamo šta da radimo. – I, šta ste izveþali? – Vido si da skoro nema rudara pred jamom. PoĀinjemo štrajk! Kaži svojim ljudima da se srede i odmore malo, taman dok mi saopštimo Novakoviþu odluku. Onda þemo da vidimo šta þemo dalje. – Dobro! Slažem se! Ko ide kod upravnika? – Coniþ, Aleksiþ i Saboljeviþ – pokaza Dobrivoje na trojicu Ālanova rukovodstva udruženja i štrajkaĀkog odbora. – Da ne idemo mi… Moglo bi da ispadne kako se borimo sami za sebe i kako smo jedini predstavnici rudara. – Pametno! Idem da obavestim i pripremim ljude, pa þemo da se vidimo! Milivoje se vrati pred jamu i ispriĀa rudarima šta se dešava. Svi se složiše sa odlukom da se stupi u štrajk, pa odoše da se urede i presvuku. – Ovo baš i nije naša borba… JuĀe smo došli u rudnik, ne znamo ljude, možda nije dobro da se mešamo? – reĀe Branko prijateljima u spavaoni dok se oblaĀio. – Nismo babe pa da se u borbi držimo po strani! – brecnu se Slobodan. – Ja sam veþ u rat s vlast! – smejao se Milan. – Mislim da treba da budemo u stroj s rudari, pa kako ispadne! – I ja tako mislim – dodade StaĀa. – Ovi ljudi su nas primili kao svoje, red je da se tako i ponašamo. Na kraju krajeva, oni bolje od nas znaju ovdašnje prilike. – Dobro – složi se Branko. – Samo sam pitao. Oni izaāoše u dvorište, gde se okupila masa radnika i Āekala delegaciju koja je otišla kod upravnika. Bilo je skoro podne kad se ona trojica vratiše smrknutih lica te svi stadoše da ih zapitkuju šta je bilo kod upravnika. – Polako, ljudi, polako! – reĀe Vasa Coniþ, pa se pope na klupicu pred kantinom. – Upravnik je odbio da nas primi! Neþe da razgovara s nama! PriĀali smo s blagajnikom! Rešenja o otkazu za naše kolege ostaju na snazi, a za naše ostale zahteve nikoga nije briga! ÿuli smo da se Novakoviþ žalio okružnom naĀelniku Ceroviþu. On je uputio žandare i vojsku u rudnik, da uspostave red i nasilno prekinu štrajk!

33 Nastade silan žamor meāu okupljenima pa se zaĀuše povici, psovke, pretnje i kletve na raĀun upravnika, njegovih ljudi i vlasti. Masa okupljenih rudara, njihovih žena i dece bila je sve veþa. – OĀekujemo da stignu u rudnik za koji sat! Predlažemo da svi zapucamo u ýupriju, kod Ceroviþa, da mu u lice kažemo šta nas muĀi i šta mislimo o njegovom nareāenju! – Tako je! Idemo! Štrajk do pobede! Neþemo da nas panduri i vojnici teraju u jamu! Dole uprava rudnika! – vikali su rudari. – Ako je tako, braþo, spremajte se! Kreþemo za dva sata! Dobro jedite i ponesite hranu i vodu, ne znamo šta nas Āeka na putu! Novakoviþ je zabranio da voz ide za ýupriju, tako da moramo pešice! Neka ostanu samo bolesni i majke s malom decom! – dodade Coniþ. Malo posle dva po podne, kolona od preko pet stotina rudara, boraca za radniĀka prava koji nisu bili svesni da uĀestvuju u istorijskom dogaāaju, s mnoštvom žena i dece, napustila je rudarsko naselje i krenula drumom ka ýupriji. Tek što su zamakli iza prvih brda, u rudnik je sa suprotne strane ušlo desetak žandara koje je predvodio komandir þuprijske stanice i vod od tridesetak vojnika kojim je komandovao mlad potporuĀnik. Njih je iz ýuprije dovezao voz, tako da nisu mogli da vide kolonu rudara na obližnjem putu. Naselje je bilo avetinjski prazno, tiho, nalik nekom napuštenom gradu duhova. Nesuāeni rasturaĀi štrajka javili su se upravniku, koji je mogao samo da ih obavesti da su rudari otišli prema ýupriji. Buduþi da nisu imali nareāenja za postupanje u takvim okolnostima, žandari i vojnici su se smestili po spavaonama i Āekali da Novakoviþ od naĀelnika Ceroviþa dobije dalja uputstva. Posle nekoliko sati, stiglo je nareāenje da se vozom vrate u ýupriju, u stanicu i kasarnu, te da ostanu na bezbednoj udaljenosti od rudara, kako ne bi isprovocirali sukob. NaĀelnik Ceroviþ je shvatio da je stanje napeto i opasno, da su radnici ujedinjeni, mnogobrojni i odluĀni, da gušenje štrajka silom ne bi imalo smisla te da bi izazvalo velike i nepotrebne žrtve. Zato je, posle razgovora s nadležnim ministrima iz Vlade u Beogradu, odluĀio da ne blokira ulazak rudara u grad i naredio da gradske kafane budu otvorene i spremne da ih prihvate. Skoro u svanuþe, rudare je pred ýuprijom saĀekalo tek nekoliko pandura i ponudilo im da se smeste po gradskim kafanama dok se problem ne reši. Meāutim, ovi su to odbili, smestivši se u šumi nadomak varoši. Taj dan su iskoristili za odmor, a pokušaj ljudi iz štrajkaĀkog odbora da doāu do Ceroviþa bio je neuspešan. Veþ sutradan, štrajkaĀima su u pomoþ pritekle gradske pekare i sami graāani, snabdevajuþi ih hranom i vodom. Narod je prepoznao iskrenu borbu rudarske sirotinje za

34 osnovno ljudsko dostojanstvo i pružio joj bratsku ruku. Možda je i Ceroviþ kao Āovek razumeo i podržavao radnike, ali kao politiĀar i naĀelnik okruga nije sebi mogao to da dozvoli, tako da su rudari danima boravili u šumi bez ikakvog rezultata. KonaĀno, štrajkaĀki odbor je doneo odluku da uputi delegaciju u Beograd, u Ministarstvo graāevine, kako bi se stvari pokrenule s mrtve taĀke. Dok je delegacija boravila u prestonici, rudari su u þuprijskoj šumi Āekali i pratili dešavanja u Srbiji, ali i u okruženju. Tako su Āuli i da je komitski Ilindenski ustanak ugušen u krvi posle samo deset dana i da su Turci poĀeli surovo da se svete svima koji su s njim imali bilo kakve veze. Nakon razgovora sa delegatima, ministar je naložio naĀelniku Ceroviþu da sa Novakoviþem uredi da zahtevi štrajkaĀa budu ispunjeni, da se stanje u rudniku normalizuje i proizvodnja uglja što pre pokrene. Štrajk je prekinut posle deset dana, petnaestog avgusta, a štrajkaĀi su se, svaki zakiþen traĀicom od crvenog platna u znak radniĀke pobede, pešice vratili u rudnik, pošto im je ponovo zabranjeno da putuju vozom. To je bila sitna osveta okružnog naĀelnika za poraz koji je pretrpeo od rudarskih siromaha. Ni upravnik Sava nije mogao da savlada svoju sujetu i bez ikakve osvete izvrši nalog dobijen iz Beograda. Naložio je da se nadnice poveþaju za dvadeset para i isplaþuju u dinarima, da se sredstva za osvetljavanje više ne naplaþuju i poništio rešenja o otkazu Milivoju i Davidu, ali Dobrivoja, po njegovom mišljenju glavnog krivca za štrajk, ne samo da nije vratio na posao veþ se preko svojih veza postarao da ne može da naāe posao nigde u Srbiji te je jadnik morao da se pati po Bugarskoj i radi u tamošnjim rudnicima. Kad je StaĀa Āuo da je Dobrivoje posle svih muka ipak otpušten, pobesneo je. – Ja, braþo, odlazim odavde! – rekao je Milanu, Slobodanu i Branku pre prvog ulaska u jamu posle štrajka. – Težak je posao, mala je plata, ali to bih izdržao! No ne mogu da trpim nepravdu! Idem kod blagajnika po zaraāene pare pa pravac na jug, da seĀem drva po šumama! Njih trojica se zgledaše. – Vala, sinko, i ja þu s tebe! Bolje u šumu s tice nego pod zemlju s krtice! – nasmeja se Milan. – Ustanak je gotov, valjda je sad na granicu mirno… Idem i ja! – reĀe Slobodan. – Ovaj pos’o se radi i zimi, a šumski samo leti… Ja ostajem! – na kraju se oglasi i Branko. – Da uzmem i ja dnevnice, da ti dam pare za sve što si dosad plaþ’o… – Ma kakvi! – odbi StaĀa i zagrli ga. – To sam Āastio! Sreþno ti bilo u rudniku!

35 Trojka se pozdravi sa Brankom i ode kod blagajnika. Dobili su onih nekoliko zaraāenih dinara i izašli u dvorište, slobodni. – Samo trenutak! Da obiāem prijatelja… – reĀe StaĀa, namignu, otrĀa do upravnikove barake, pokuca i uāe. – Izvoli! – reĀe Novakoviþ, zadubljen u papire, kao obiĀno. – Odlazim, gos’n upravniĀe, pa htedoh samo da kažem da sam u poĀetku, kada sam došao u rudnik i video kako se teško radi u jami za sitne pare i živi u kaljuzi i memli, mislio da ste loš Āovek. – Sad ga je upravnik gledao sa pažnjom. – Meāutim, posle ovog štrajka i svih teških odluka koje ste pre i posle njega doneli, ja sam shvatio da vi u stvari niste loš Āovek. – Upravnika obli prijatno rumenilo. – Ti si, Savo Novakoviþu, obiĀno govno! Sava skoĀi sa stolice i poāe oko stola ka StaĀi, crven kao bulka. – Ti, bezobrazniĀe mali… – Stani! – prosikta StaĀa. – Ako priāeš još korak, polomiþu ti drške tih āozluka i nabiti u uši i oĀi, da stvarno budeš gluv i slep kao što si gluv i slep za sirotinjske muke! Upravnik stade, svestan da mladiþ ne preti uprazno. – Zvaþu pandure! – jedva izgovori. – ÿik pozovi pa me posle Āekaj kada me puste iz bajboka! – tresao se StaĀa od besa. Stajali su tako jedan naspram drugog nekoliko trenutaka, a onda mladiþ pljunu na sto, okrete se i izaāe. – E, budale! – reĀe s olakšanjem upravnik, sede i zabaci glavu, duboko uzdahnuvši. StaĀa otrĀa do Milana i Slobodana pa zajedno odoše iz rudnika na þuprijski drum. Njih dvojica ponudiše da mu daju zaraāeni novac na ime svega što je ranije za njih plaþao, ali mladiþ odbi. Dogovoriše se da troškove, dok ne pronaāu posao, plaþaju oni, a StaĀa tek ako njima ponestane novca. Šesti avgust, dan kada su senjski rudari stupili u štrajk, u Srbiji je kasnije proglašen za Dan rudara.

36 Šuma anima su trojica prijatelja putovala na jug, obilazeþi Leskovac u širokom luku, kako ne bi naišao neki lokalni žandar koji bi mogao da prepozna Milana. Od varoši do varoši, od sela do sela, od gazde do gazde, bezuspešno su tražili posao. Novac koji su zaradili u rudniku nestajao je. KonaĀno, jednog prepodneva doāoše u Sijarinsku Banju, nadomak Kosmeta, gde su se poslednjih godina masovno naseljavali Srbi pošto su Arnauti, bežeþi pred srpskom vojskom posle Srpsko-turskog rata, napuštali sela koja su njihovi preci nekada zauzeli i ostavljali ih pusta. U tom kraju su podizane mnoge kuþe i druge zgrade te je bila potrebna raznovrsna drvena graāa za njihovu izgradnju. Pošto saznaše od meštana da u pilani stalno traže ljude, odoše da tamo okušaju sreþu. – Trebaju mi jaki ljudi za seĀu šume, a vi izgledate ko da možete konju rep da išĀupate! – doĀeka ih sa osmehom Jordan, gazda pilane u kojoj su ljudi užurbano radili a moþne mašine dimile i uz veliku buku pretvarale ogromna debla u grede i daske. – Plaþam dinar i po na dan, a za pola dinara davam smeštaj i dva dobra obroka dnevno, prvi ujutru oko deset, drugi popodne oko šes’. Prvi obrok nosite u šumu, drugi je ovde. Posla þe da bidne bar još tri meseca. Ako se pokažete, þe vam ostane u džep po stotinak dinara. Šta velite? Oni se zgledaše, klimajuþi glavom. – Prihvatamo posao! – reĀe StaĀa. – Da ti pošteno kažemo, gazda, plaþaš bolje nego u rudniku. – Ništa nije džabe, sinko! Ovde zna da bude opasnije nego u rudniku! Posao je težak, a ima i bandita. Al’ ne brinite, imamo stražu! – Snaþi þemo se mi. Kada poĀinjemo? Gazda izvadi srebrni sat iz džepiþa na prsluku i pogleda vreme. – Danas ste malko odocnili, veþ je i doruĀak proš’o, al’ nema veze! ýu da dam punu dnevnicu, za dobrodošlicu! Radiša! – pozva jednog od radnika pilane. – Vodi gi u kujnu da nešto izedu, pa posle u šumu na D

37 rabotu! Zahvališe gazdi i poāoše za Radišom u kuhinju. Dobroþudna, debeljuškasta kuvarica im dade velike komade proje i nasu prepune tanjire ukusnog, mesnatog lovaĀkog gulaša, pojedoše skoro sve što je preteklo od doruĀka. Onda ih Radiša odvede u planinu širokom i utabanom šumskom stazom. Usput su sreli nekoliko volovskih zaprega koje su vukle debla ka pilani. Hodali su skoro ceo sat dok konaĀno nisu stigli na odredište – krĀevinu usred guste hrastove šume, dugu i široku više od sto koraka, na kojoj je grupa ljudi velikim testerama, sekirama i klinovima obarala debela stabla, kresala s njih grane pa ih pomoþu konja i lanaca izvlaĀila do Āistine odakle su ih volovi vukli u podnožje, na obradu. StaĀi upade u oĀi da na ivici krĀevine stražare dvojica s puškama. – Ono su stražari? – upita vodiĀa. – Eh, da, Āuvaju radnici… Navukle se arnautske bande na granicu, naroĀito sad posle Ilindenske bune, valjda begaju od Turci. Tamo se svako sa svakim bije, ne zna se ni koj pije ni koj plaþa! S ovu stranu otimaju seljaci, i muški i ženski, i prodavaju u roblje po Staru Srbiju. – Videlo se da je Radiša zabrinut. – Zar se to još radi?! Trgovina robljem?! – zaĀudi se StaĀa. – E, moj sinko! Nego šta nego da se radi! Arnauti više vole srpske žene neg išta! A radnici skoro za džabe niki ne odbiva! Ajd sreþan vi rad! – odmahnu on glavom, predade ih Blagoju, voāi radnika, pa poāe nazad u pilanu. Pošto ih pozdravi, Blagoje im dade alat i reĀe šta da rade, pa se i oni prihvatiše posla. Nije im teško padalo testerisanje i udaranje sekirama, bilo je približno naporno kao rad u rudniku, samo je vazduh bio Āistiji i okolina lepša. Tako je poĀela njihova šumska pustolovina. Posle nekoliko dana, potpuno su se navikli na rad, šalili se sa ostalim muĀenicima koji su pored njih žuljevitim rukama teško zaraāivali novac i Āekali da hladnoþa doāe i kaže da je vreme za povratak kuþi. Jednog dana, malo posle doruĀka, dok su stražari þaskali i pušili krdžu smotanu u pocepane listove neke knjige koja je ljudima kakvi su bili mogla da posluži samo kao cigaret-papir a radnici punih stomaka lenjo zauzimali svoja mesta po radilištu, iz šume, sa više strana, gotovo istovremeno poleteše jata ptica. Milan poāe ka stražarima koji se nisu obazirali na to, da ih upozori da nekoga ima u šumi, ali ne preāe ni tri koraka kada zapraštaše puške sa svih strana. Stražari padoše mrtvi, pogoāeni sa po nekoliko zrna. Nastade strka i vika po krĀevini. Svi su gledali kako da spasu živu glavu, svesni da su ih napali banditi.

38 Uplašeni konji su njištali, propinjali se i poskakivali, ali nisu mogli da se istrgnu iz lanaca. Iz šume se pojavi desetak Arnauta u prepoznatljivoj nošnji, s belim keĀiþima na glavi omotanim šarenim šalovima, puškama u rukama i revolverima i noževima zataknutim za pojas. KrĀevina je bila opkoljena. Ipak, nekoliko radnika uspe da pobegne u šumu iako su napadaĀi pucali za njima. Slobodan i Blagoje, koji su bili blizu mrtvih stražara, skoĀiše u travu i poĀeše da puze k njima ne bi li se dokopali oružja. Blagoja najbliži Arnaut pogodi u leāa i usmrti, a Slobodan pod paljbom sreþno stiže do puške, uze je, repetira, uperi u onog bandita što ubi Blagoja, ali ne opali jer ga sa dva metka pogodiše drugi Arnauti. On ispusti pušku i klonu, teško ranjen. Bandit mu pritrĀa i odgurnu nogom pušku u stranu. Pucnjava naglo prestade, kao što je i poĀela. Ko je umakao, umakao je, banditi nisu jurili u šumu za beguncima. Bili su zadovoljni, dobar plen je zadobijen bez gubitaka: pet snažnih zarobljenika, meāu kojima su bili i StaĀa i Milan, Āetiri zdrava, jaka konja i dva dobra karabina. – Gore ruke! Budite mirni, þe saĀuvate život! – vikao je na srpskom arnautski voāa. Taj sredoveĀni Āovek, Daut, bio je otpadnik od plemena sa obronaka Šar-planine, buntovnik protiv svake vlasti i poretka, surov, gramziv i samoživ, okružen istim takvim ljudima, meāu kojima se po bezobzirnosti naroĀito isticao Enver, onaj koji je ubio Blagoja. – Da vidim kako je ranjenik? – upita StaĀa, koji je Āuo da Slobodan jauĀe. Bandit ga mrko pogleda. – Njemu nema pomoþ! Al’ pogle’j! StaĀa priāe prijatelju, kleknu pored njega i okrete ga na leāa. Ovaj je bio bled, jedva svestan. – Šta ti bi, crni Slobodane?! – zaplaka mladiþ. – Ne plaĀi… – prošaputao je ranjenik poslednjom snagom. Trznu se samo jednom i upilji staklast pogled u nebo. StaĀa obori glavu i nastavi da plaĀe. Enver pokupi stražarske puške i nabaci ih na rame pored svoje, izvadi i uperi revolver u StaĀu, zgrabi ga za kosu, podiže na noge i gurnu u leāa prema ostalim radnicima kojima su na sredini krĀevine banditi jakim kanapima veþ svezali ruke na leāa. Vezaše i StaĀu, a onda svu petoricu jednog za drugog omĀama oko vrata. Na kraju im staviše na glavu kapuljaĀe od jutenih džakova, bez proreza za oĀi. Pretresoše ih i naāoše im u džepovima dve-tri britve, koje baciše u travu. – Brzo, idemo! – požurivao je Daut svoje ljude. – U selu su sigurno

39 Āuli pucnjavu! Ilir, ti i Skender poterajte konje onuda, mi Āemo za vama! – obrati se zameniku, svom najpouzdanijem Āoveku, pokazujuþi rukom ka proreāenom delu šume. – Gledajte da ne odmaknete mnogo i izviāajte put, da ne upadnemo u zasedu! Držite se naših sela! – Jasno, Daute! – reĀe Ilir i s najmlaāim banditom povede konje na zapad, kako mu je voāa naložio. Ubrzo, u travi na krĀevini ostadoše samo tela Āetvorice ubijenih Srba, odbaĀeni alat, britve, zaprežni lanci i Āaure iz banditskih pušaka, a u hladu na ivici šume drvena kutija za hleb i proju, Āuture za vodu, manjerka, porcije i pribor za jelo. PešaĀka potera od skoro trideset naoružanih žandara, pandura, radnika pilane i seljaka stigla je posle sat vremena. Prekasno. Mogla je samo da uredi da onim volovskim zapregama leševi budu prevezeni kako bi sutradan bili dostojno pokopani jedan pored drugog na seoskom groblju, samo sa imenom na krstovima, pošto niko nije znao kako se prezivaju ni odakle su došli. Kolona nesreþnih zarobljenika je daleko odmakla, iako su se teško i nespretno kretali onako vezani i pokrivenih oĀiju. Banditi su bili iskusni u svom poslu, poznavali su teren i koristili to da umaknu pred poterom. Uzalud je poslat telegram svim žandarmerijskim stanicama, uzalud su obavešteni graniĀari. Sve do predveĀerja otmiĀari su skoro bez predaha vodili zarobljenike šumskim stazama, kroz vrleti, pored arnautskih sela, u koja su neki od njih svraþali da bi se snabdeli hranom i municijom zauzvrat dajuþi dva ukradena konja. Za preostala dva su dobili novac. Put su nastavili i kada je pao mrak. Na Āelu i zaĀelju kolone išao je po jedan otmiĀar sa upaljenom bakljom kako bi imali kakvo-takvo osvetljenje. Pred jutro su stigli do nekakve peþine, gde im se prikljuĀilo još nekoliko bandita, koji su grupi pridodali trojicu zarobljenika: dva sredoveĀna muškarca i deĀaka od desetak godina, smeāe kose i zelenih oĀiju, nežne, vitke graāe. Tokom Āitavog puta Srbi nisu ništa jeli, jedino što su, s vremena na vreme, dobijali pomalo vode. Ruke su im utrnule od jakih veza i postale potpuno neosetljive. Veþina njih je i malu i veliku nuždu izvršila u pantalone, pa su smrdeli kao pokretni klozet. Oko podne, kolona je prešla granicu na nekoj Āuki gde su banditi turskim vojnicima delom novca dobijenim za konje platili da okrenu glavu na drugu stranu. Najzad, kasno po podne doāoše do planinske kolibice u dubini šume i voāa bande naredi da se zaustave. – Skinite im kapuljaĀe i odvežite ruke, neka ih malo protrljaju, pa vežite napred, da mogu da jedu – rekao je Daut. Dvojica Arnauta, praþeni cevima pušaka ostalih razbojnika, poskidaše zarobljenicima kapuljaĀe i razvezaše im ruke. Oni stadoše da

40 trljaju zglobove i jauĀu od bola koji je izazvao nagli priliv krvi u oduzete šake. Uzalud su se osvrtali ne bi li koliko-toliko odredili gde su. Pošto je šuma bila priliĀno gusta a krošnje nad njima isprepletene, bezmalo nisu mogli da vide ni nebo ni bilo šta oko sebe sem prvih redova drveþa. Ubrzo im nešto labavije povezaše ruke napred a Daut im kao psima baci nekoliko komada suve, otvrdle pogaĀe koju je jedan od bandita nosio u torbi. – Jedite, āukele! Vodu þe dobijete posle! Izgladneli ljudi žurno podeliše hleb na približno jednake delove i stadoše da jedu, teško žvaþuþi tvrde i bezukusne komade, psujuþi kroza zube izmeāu zalogaja. – Skendere, daj ovamo onog malog! – pokazujuþi glavom prema kolibi zapovedi Daut banditu kome tek što su poĀeli da rastu brkovi i brada. Skender skide deĀaku omĀu s vrata pre nego što je završio jelo, uhvati ga za kragnu, podiže na noge i povede prema kolibi. DeĀak se opirao, ali uzalud. Nekoliko godina stariji Arnaut ga je ugurao u kolibu, a za njima uāe Daut. Ubrzo se otud zaĀu plaĀ i preklinjanje deĀaka, šamaranje, vika bandita i neljudski krici zlostavljanog. Onda nasta teška tišina, koju bi tek ponekad prekidao neki jecaj mališana ili uzvik njegovih muĀitelja. Milan u jednom trenutku pokuša da ustane, u nameri da skine kanap s vrata i uleti u kolibu da prekine grozotu koja se tamo dešavala, ali ga StaĀa zgrabi za ruku i zadrža na zemlji odmahujuþi glavom. KonaĀno, vrata kolibe se odškrinuše i deĀaĀiþ prvi izaāe. Bio je uplakan, obraza podnadulih od šamara i plaĀa, krvavog nosa i usana. Pogleda zarobljenike, pognu glavu, pokri lice desnom podlakticom pa jedva koraĀajuþi poāe prema potoku, kao da þe tamo moþi da opere svoj bol i sramotu. Pantalone je pridržavao levom rukom, jer je uĀkur bio pokidan. Za njim izaāoše Arnauti, smejuþi se. – Eto, sad si muškarac! – reĀe Daut Skenderu, koji je sav zajapuren nameštao Āakšire. Zarobljenici videše da je deĀaku tur na pantalonama krvav i da mrlja postaje sve veþa sa svakim njegovim korakom. OĀiju punih suza, ukoĀiše se od besa i nemoþi. Škrgutali su zubima i oborili glavu da ne bi više gledali siroto dete. – Zlotvori! Stoko ljudska! – viknu StaĀa kroza suze. – Ajde, ajde, nije mu ništa! – cerio se Daut. – ýe ga prodamo u Avganistan, da pleše ko devojĀica! Milan ne izdrža, skide omĀu s vrata i ustade, otresajuþi sa sebe StaĀine ruke, jer je ovaj ponovo pokušao da ga zadrži. Kad videše

41 ogromnog Āoveka užarenog pogleda kako se uspravlja, banditi uperiše puške u njega, ali on ne poāe prema njima, veþ prema deĀaku koji se teturao duž zida. Priāe mu, kleknu pored njega, prebaci još uvek utrnule ruke preko njegove glave i zaštitniĀki privi malo drhtavo telo na grudi. Suze su mu lile niz lice i natapale guste brkove. – Ne boj se, sine moj, ne mogu ti oni ništa! – režao je. – Ne boj se! Iznenada, kriveþi neprirodno zglobove, obuhvati šakama deĀakovu glavu, cimnu snažno i slomi mu vrat. DeĀak bez glasa ispusti dušu, telo klonu i Milan ga nežno spusti pored zida. Tek tada banditi shvatiše šta se dešava, poĀeše da viĀu i petorica njih, meāu kojima je bio i Skender, poāoše prema Milanu. Srbin ustade, okrete se da ih doĀeka pa, ispravivši se u svoj svojoj veliĀini i keseþi zube kao zver, prosikta: – Neka vaše sestre plešu, govna svinjska! StaĀa i ostali poskakaše na noge, ali ih preteþe cevi banditskih pušaka zadržaše na mestu. Ona petorica jurnuše na Milana. – Pazite da ga ne ubijete! – upozori ih Daut. Oni okružiše grmalja i stadoše da ga udaraju kundacima po telu i rukama, kojima je štitio glavu, ali on kao da nije oseþao udarce. Sastavio je šake kao malj, zamahnuo što je jaĀe mogao i tresnuo Skendera u glavu. Bandit pade kao gromom pogoāen, onesvešþen, izobliĀenog lica, s donjom vilicom izvaljenom iz ležišta. Udarci nastaviše da pljušte po gorostasu. On pokuša poslednjom snagom da udari još nekoga, ali bezuspešno, jer su banditi bili oprezniji posle udarca koji je oborio Skendera. KonaĀno, Milan klonu i pade na kolena, pognute glave, teško dišuþi. Jedan Arnaut zamahnu jako da ga udari kundakom u glavu, ali ga Daut s leāa snažno povuĀe za kragnu i odgurnu u stranu. – Hoþeš da ga ubiješ pa da sutra prodamo tebe umesto njega, budalo?! – viknu. – Ne, gazda! – odgovori bandit i obori pogled. – Tako! A sada da vidimo šta je sa Skenderom! On priāe onesvešþenom mladiþu, uhvati ga levom rukom pod glavu a desnom za iskrivljenu vilicu, jako cimnu, zglob škljocnu kao brava i vrati se na mesto. Skender zajeĀa i otvori oĀi. Otok na njegovom levom obrazu bivao je sve veþi. – Diži se, muškarĀino! Pao si kao baba! Sve ti je na mestu! Samo þeš narednih dana da piješ mleko umesto da jedeš meso! – sprdao se Daut na njegov raĀun i poslao jednog bandita da deĀakovo telo odvuĀe dublje u šumu, što dalje od kolibe. U meāuvremenu, Arnauti su Milanu vezali ruke na leāa kako bi ga spreĀili da opet nekoga napadne, podigli ga na noge i vratili meāu

42 zarobljenike, stavivši mu ponovo omĀu na vrat. Zatim su i ostalima vezali ruke pozadi i svima stavili kapuljaĀe. – Idemo dalje, gospodo Srbi, trgovina ne sme da þeka! – podsmevao se Ilir zarobljenicima. Banditi poteraše kolonu prema jugu. Išli su i dalje šumskim stazama, pored arnautskih sela, što dalje od srpskih, turskih, bugarskih i onih koja su veþinski naseljavali pripadnici nove, makedonske nacije. Zarobljenici nisu imali pojma gde se nalaze i kuda ih vode, ali su pretpostavljali da sve dublje zalaze u Tursku. ÿetvrtog dana kolona je stigla u neko selo, po mraku, u dvorište ograāeno visokim kamenim zidom. Smestili su ih u veliku sobu bez prozora u kojoj je veþ bilo dvadesetak drugih zatoĀenika, muškaraca i žena, i oslobodili kapuljaĀa i konopaca. Sobu su osvetljavale dve sveþe, u jednom uglu se nalazila kofa za vršenje nužde, a u suprotnom veliko vedro s vodom i limeno lonĀe. – Ovo je smeštaj do sutra. Imate vodu. Budite mirni i ništa neþe vam se desi! – rekao je Daut suvo, izašao i zalupio vrata. ÿuli su škljocanje brave i lupanje reze. Pogledali su se, znani i neznani. Bili su štrokavi, smrdljivi, uplašeni, izmuĀeni, utuĀeni, gladni i žedni, svesni da im se loše piše. Jedan po jedan, dajuþi prednost ženama i mlaāima, odoše do onog vedra i napiše se vode. – Odakle ste, ljudi? – odvaži se StaĀa da prvi progovori, a onda poĀe dug razgovor polušapatom u kojem se pokazalo da su svi Srbi, oteti na granici Srbije i Turske ili na Kosovu i Metohiji. Muškarci su birani da budu zdravi i jaki, a žene lepe. Sve su bile više puta silovane, uglavnom grupno, pre nego što su stigle u onu kuþu. ZatoĀenici su znali da þe biti prodati u roblje i nisu mogli ama baš ništa da uĀine da se spasu tog zla. Jadali su se jedni drugima do kasno u noþ, priĀali o zaviĀaju, porodicama i ljubavima te koliko-toliko olakšanih duša utonuli u san daleko iza ponoþi. Rano ujutro probudilo ih je lupanje reze i škljocanje brave. Sveþe su odavno izgorele i u sobi je bio potpuni mrak pa ih je jako jutarnje sunce zaslepilo kad je Daut otvorio vrata. – Izaāite i budite tihi! – upozorio ih je stavljajuþi prst na usta. – U dvorište je sapun i voda za kupanje, da se operete. Odelo bacite, drugo þe dobijete. Ajde! Svi izaāoše napolje. Veliki Āardak, visoka ograda, poploĀano dvorište, sve od mleĀnobelog kamena, zaslepljujuþe su bleštali, pa zatvorenici zaštitiše oĀi rukama. Kad su se privikli na jaku svetlost, shvatiše da se preko ograde ne vidi ništa sem dalekih planinskih vrhova.

43 Nasred dvorišta se nalazilo nekoliko buradi s vodom a pored njih grubi domaþi sapuni i drvene posude za polivanje. – Kako ovako, svi, sramota je… – reĀe neko. – Nema ništa što nismo veþ videli! – odbrusi Daut. – Skidajte se! Nemajuþi kud, crveneþi i gledajuþi u zemlju, poskidaše se i pobacaše svoje smrdljive prnje na gomilu, pokrivajuþi rukama intimne delove tela. Priāoše buriþima i okupaše se hladnom vodom i sapunom, drhteþi. Ostaviše ih da pola sata stoje promrzli i drhtavi, dok se nisu osušili. Niko nije podizao pogled, bilo ih je sram i od sebe i od drugih. KonaĀno, Arnauti donesoše gomilu košulja, Āakšira, haljina, sukanja, dimija, jeleka, cipela, opanaka, papuĀa, nanula i baciše ih pred onu golotinju. Osramoþeni ljudi žurno ispreturaše one stvari, izabraše šta im odgovara i navukoše na sebe, tek tada se usuāujuþi da se pogledaju. Bili su uredni, osloboāeni smrada unereāenog odela, sa makar malo ljudskog dostojanstva. Dadoše im neku suvu proju da doruĀkuju i vodu. Uskoro, neko stade da snažno udara u kapiju. Arnauti je otvoriše i koĀijaš utera u dvorište konjsku zapregu s visokim i dugim kolima nalik na drveni sanduk, bez prozora. Daut ga pozdravi, pa otvori vrata sa zadnje strane kola. – Ulazite! Mrtva tišina da bude! Ako þujem jedan glas, jedan þovek, pucamo u kola, pa koga pogodimo! Zarobljenici se bez reĀi popeše u kola kroz uska vrata. Žene i oni nešto stariji posedaše na klupe koje su bile napravljene uz boĀne strane. Kad se one popuniše, preostali sedoše na pod. Bilo ih je skoro trideset. Konji cimnuše i kola poāoše. Srbi opet nisu znali gde ih ni ko ih vodi, ali je bar putovanje bilo lakše i udobnije. Putovali su dugo u zagušljivom furgonu, uz povremene odmore po nekim pustarama, na svaka dva-tri sata, gde su pod budnim okom bandita mogli da vrše nuždu i popiju malo vode. Videli su da ih Āuva petnaestak konjanika. Neko bi možda i pokušao da beži ili napadne nekog Arnauta, otme oružje, ali nije smeo jer se bojao više za tuāe živote nego za svoj. Dok su boravili van kola, mogli su da približno, po dobu dana i položaju sunca, shvate da se kreþu prema jugu. Kada su ih poslednji put izveli iz kola, bio je veþ mrak. Opet su videli prostrano dvorište opasano visokim zidom i raskošne kamene zgrade. Uveli su ih u podrum, gde su, kao i prethodne noþi, bile sveþe, kofa za nuždu, posuda sa vodom i slamarice. Nikome nije bilo do razgovora. Posle nekoliko dana zatoĀeništva povukli su se u sebe i borili sa sopstvenim mislima i mukama. Iscrpljeni od puta, brzo su pospali. Probudila ih je larma u dvorištu. Zarobljenici su ležali ili sedeli u mraku, bez reĀi, bez volje da ustanu. Ubrzo neki nepoznat Āovek,

44 odeven u tursko odelo, otvori vrata i pusti svetlost u podrum. – Napolje! Da niste pisnuli! – dreknu na srpskom. Oni u tišini poustajaše i trljajuþi oĀi izaāoše u dvorište, gde su ih na sredini Āekale od dasaka sklepane klupe, stolice i nešto nalik na malu pozornicu. Svuda naokolo bili su naoružani ljudi i pomno ih posmatrali. – Tamo! – viknu onaj Āovek i pokaza rukom gde treba da stanu. – U red! Oni se postrojiše pored pozornice, gde im odmah priāe krupan, sredoveĀni Āovek s bradom, u skupocenom odelu, spustivši se niz široko kameno stepenište sa sprata Āardaka. Bio je to Vahid, trgovac robljem, nekadašnji turski oficir, školovan na akademiji, uĀesnik ratova protiv Srba i drugih neprijatelja i pobunjenika. Kupovao je ljude kao stoku od bandi koje su ih otimale širom uzavrelog oboda carstva i prodavao bogatašima ili drugim prodavcima. Obavljao je svoj prljavi posao u najveþoj tajnosti i punio dukatima vreþe i škrinje u svojim odajama, sakriven iza visoke ograde i prestrašenih komšija, koji nisu smeli ni da ga pogledaju kada bi na rasnom vrancu projahao selom praþen namrgoāenim Āuvarima. Bogato je potplaþivao carske Āinovnike kako mu se ne bi našli na putu, a mala privatna vojska ga je Āuvala od bugarskih komitskih Āeta koje su mu radile o glavi. Polako je prošao od zarobljenika do zarobljenika pažljivo ih zagledajuþi, terajuþi da mu pokažu zube ili mišice, zadižuþi ženama suknje i košulje… Niko nije ni pokušao da se pobuni. Popisao je u tefter njihova imena, mesta odakle su, poslove koje znaju da obavljaju… – Sve Srbi ovaj put – reĀe za sebe Āeškajuþi bradu. – Dobro! Danas þe vas prodam kako sluge, radnici il’ kurve. To zavisi od kupci. Da ne stradate džabe, þe govorite samo kad vas neko pita! Ima li neko od vas rodbinu koja može da ga otkupi za pare il’ zlato? – govorio je na srpskom. – Sve je za mene rabota, i robljenje i oslobaāanje! Ne mrzim vas niti volim svoje mušterije! Ko šta plati, to i dobije! Samo, nemoj da se neko igra s glavu i da laže oko otkup! MuĀenici postrojeni pred njim se zgledaše odmahujuþi glavom. – Sve je ovo sirotinja, gospodine! – odgovori otresiti StaĀa u ime svih. – Zlata za otkup nema, biþe šta biti mora! Kad je TurĀin dao ponudu za otkup, mladiþ je pomislio da bi možda mogao pozajmljenim novcem koji je ostao kod njegovih starih u Dobrom Dolu da oslobodi sebe i Milana, možda i još nekoga, ali je odmah odbacio tu pomisao, svestan da Turcima nije verovati i da bi verovatno samo uzalud ostavio roditelje bez iĀega. – Ako je tako, stojte tu i Āekajte svoju sudbinu, pijac se uskoro

45 otvara! – smejao se Vahid zlobno. Okrenuo se i vratio u kuþu. Ubrzo kupci ispuniše dvorište – turski bogataši, zanatlije, industrijalci i zemljoposednici. Zauzimali su mesta na onim klupama i stolicama, gledali postrojene robove, osvežavali se kafom, ratlukom, medom i vodom, þaskajuþi. Vahid je s balkona pratio šta se dešava i zadovoljno trljao ruke pošto je video mnogo vernih mušterija meāu pridošlicama. Kad je procenio da su tu svi koje je oĀekivao, sišao je meāu njih i svakoga ponaosob ljubazno pozdravio i pitao za zdravlje. Onda se popeo na pozornicu. – Gospodo, prijatelji moji, današnja ponuda je odliĀna! Muškarci jaki kao volovi, žene lepe kao iz sultanovog harema, ima i pismenih meāu njima! – govorio je turski, tako da su robovi mogli da razumeju tek pokoju reĀ. – Drešite kese, ne snebivajte se! Naredna dva-tri sata protekla su tako što su se robovi jedan po jedan, kako ih je Vahid prozivao, penjali na pozornicu i stajali pored njega da bi ih predstavio kupcima. Pokazivao je njihove zube, snažne ruke, gole grudi, noge i zadnjice dok su oni skrušeno stajali, bez nade i volje za životom, ponovo posramljeni i poniženi, pretvoreni u robu najniže vrste. Kupci su licitirali, nadmetali se i nadmudrivali, skupo plaþajuþi novu radnu snagu za svoja imanja i zdravo mlado meso. Nekima od njih se Āinilo da su pojedinci tu samo kako bi suludim ponudama podizali cenu robova, ali nisu za to mnogo marili jer je taj pazar za njih istovremeno bio i posao i zabava, a zabava uvek košta. Kako je vreme odmicalo, Vahidova kesa za pojasom je postajala sve teža a dvorište sve praznije. KonaĀno, veþina robova je prodata, a nekoliko preostalih vraþeno u podrum, da Āeka sledeþu prodaju. StaĀu i Milana je za pozamašnu svotu novca kupio TurĀin, zemljoposednik koji se bavio stoĀarstvom, poljoprivredom i seĀom šuma, bezmalo oronuo starac koji se trudio da se u njegovom držanju ne primeti da su ga godine stigle. On i njegovi stražari poveli su dvojicu nesreþnih Srba iz dvorišta. – Ja sam Latif-aga. Ne brinite za svoji životi i zdravlje, kod mene þe rabotite obiĀni poslovi oko kuþu. Neþe idete u šume i na njive. Ja danas kupi’ slobodu za vas. Kad odradite pare što dado’ na Vahida, þe bidnete slobodni. Toj važi za vsiĀke, pa i za vas! I ima da bidne desetog leta od danas! – govorio je Āudnom mešavinom srpskog, bugarskog i makedonskog jezika. StaĀa i Milan progutaše knedle i pogledaše se. Deset godina je izgledalo kao… kao protraþen život! – Neje li toj mnogo, ago? – upita jetko Milan. – Neee! – odseĀe TurĀin. – To e pošteno!

46 – Pošteno do mo’ega! – promumla stariji Srbin sebi u bradu, a StaĀa se od muke nasmeja. – Gunāanje ne pomaga! – završi aga razgovor i naredi da se kreþe. – Ne zborite ni reĀ dok vas az i samo az nešto ne pitam! Mislim deka e suvišno, al’ þe vi ipak kažam – ne pokušavajte da begate ni danas ni bilo kad jer þe bidnete u’vaþeni i kažnjeni! Uši þe vi okrešem! Ponovo put, ponovo na jug. Aga na Āelu, iza njega dva Āuvara, za njima StaĀa i Milan, a na zaĀelju još dva Āuvara. Turci na konjima, pod oružjem, Srbi pešice, vezani jednim konopcem oko pojasa. Nisu mnogo priĀali, samo je aga postavio svojim novim robovima nekoliko pitanja o porodici i mestima odakle su, kao i o poslovima koje znaju da rade. Bilo mu je zanimljivo što je jedan obiĀan seljak, kakav je bio StaĀa, pismen i priliĀno naĀitan. Buduþi i sam školovan, ljubitelj knjiga i umetnosti, voleo je ljude bogate duhom. Satima su išli od sela do sela, sreþuþi usput carske vojnike koji su listom srdaĀno pozdravljali agu ne pitajuþi ko su vezani ljudi koje vodi. U podnožju neke planine siāoše sa glavnog puta te kroz šumu, širokom i vijugavom utabanom stazom s tragovima kolskih toĀkova, posle podužeg penjanja uz blagu uzbrdicu, izbiše na prostranu zaravan na kojoj se nalazila agina kuþa, u dvorištu veliĀine omanjeg sela, lepo ureāenom, odvojenom od šume iskrĀenom travnatom Āistinom širine pedesetak koraka. S unutrašnje strane Āistine dvorište je oiviĀavala ograda od neobraāenih stabala pobijenih u zemlju na svakih nekoliko koraka i debelih dasaka zakucanih popreko izmeāu njih. Imanje su Āuvali stražari naoružani puškama i krupni, kudravi smeāi psi vezani debelim lancima za kolje pored kuþica na uglovima dvorišta. Kuþa se nalazila naspram kapije i izdvajala od ostalih zgrada izgledom i veliĀinom. Bila je to velika dvospratnica od drveta, crvene cigle i kamena, sa zastakljenim prozorima. Severno od nje su bile velike barake namenjene za smeštaj Āuvara, slugu i robova, štale, torovi i pojila za stoku, ambari, plastovi sena… Na nekoliko mesta u dvorištu su bile gomile uredno spakovanih drva za ogrev. Tu i tamo je bilo voþki i grmova cveþa, a izmeāu njih pokošena trava. Videlo se da je imanje održavano s velikom pažnjom. Jedan stražar otvori kapiju i propusti ih u dvorište, klanjajuþi se agi. Na tremu kuþe, u senci, stajala je mlada aginica. Više je liĀila na aginu þerku ili Āak unuku nego na njegovu ženu. Bila je nešto najlepše što su dvojica sapatnika ikada videla.

47 Aginica koplje je krajem devetnaestog veka bilo važno trgovaĀko i kulturno raskršþe evropskog dela turskog carstva, odmorište trgovaca, vojnika, putopisaca i drugih putnika koji su pristizali sa svih strana, živopisna varoš prepuna raznih zanatlijskih radnji, duþana, mehana, prenoþišta, kasarni, škola, dom ljudi raznih nacija i veroispovesti, ali i stecište svakojake bagre koja je živela u udžericama po sirotinjskim Āetvrtima i bavila se kraāama i prosjaĀenjem. Nad gradom je dominirala drevna tvrāava, smeštena na brdu na levoj obali Vardara, vijugave reke koja je ponekad divljala kao bujica, a ponekad jedva prekrivala kamenito dno, duž Āije široke doline se pružalo Skoplje. Danju je bilo prijatno šetati se po gradskim ulicama i sokacima, provlaĀiti se izmeāu gomila izloženih tkanina, koža, posuāa od bakra ili peĀene zemlje, astala sa āakonijama koje su svakome terale vodu na usta i cenkati se s brbljivim, razmetljivim trgovcima, slušati njihove dosetke i hvalisanje. Noþu, kada bi vreva utihnula, ti sokaci su postajali opasna mesta na kojima bi zalutali stranac mogao da zapadne u ozbiljne neprilike, da oĀas izgubi imovinu, Āast, pa Āak i život. U toj varoši je živela Selma, devojka Āudesne lepote, nežnog, milog lica, duge, guste crne kose, bademastih oĀiju, punih rumenih usana, vitka, ne mnogo visoka ali zgodna kao da je vajana, slobodoumna i gorda. Nikada nije nosila burku ili feredžu, ništa što bi skrivalo njeno lice ili stas, Āak ni maramu ili kapu koja bi joj sakrila kosu. Hodala je skopskim ulicama uspravna, isturenih grudi, raspuštene kose, otkrivenog lica, uvek odevena u neku haljinu s bogatim naborima i ukrašenu srmom, zategnutu u struku, više nalik na damu sa nekog evropskog dvora nego na Turkinju. Još kao devojĀurak, u domu svog oca, bogatog skopskog trgovca kojem je bila najmlaāe dete, mezimica, jedina þerka pored trojice sinova, prkosila je i odbijala da nosi odeþu kakvu su nosile muslimanske žene. Govorila je da ju je Alah stvorio da bude lepa, da joj se svi dive te da nije red da na silu pokriva tu lepotu, to božje umetniĀko delo. Otac se S

48 u poĀetku ljutio, kažnjavao je, ali kako je curica rasla, bilo je sve teže da se izbori s njenim jogunastim duhom. Na kraju je odustao i pustio joj na volju. ÿitavo Skoplje se okretalo za njom, staro, mlado, muško, žensko… Gunāali su, išĀuāavali se, neki dobacivali i psovali, neki se oduševljeno došaptavali, Āak i pljeskali, ali se ona nije obazirala, veþ je u pratnji svoje nane Mile, Srpkinje, ponosno i drsko isturala bradu i kuckala nanulicama po kaldrmi, graciozna, svesna svoje lepote i pažnje koju privlaĀi. Mnogi su dolazili kod njenog oca da je prose Āim se zadevojĀila i bili odbijeni. Kada je prešla osamnaestu, postalo je jasno da þe uskoro morati da napusti roditeljski dom. Jednog letnjeg dana te 1898. godine, otišla je na pazar sa nanom. Posle obavljene kupovine, vraþale su se kuþi i ruku podruku veselo Āavrljale, smeškale se i pravile da ne vide i ne Āuju prolaznike koji bi se odvažili da ih pogledaju ili im se obrate. Dok su prolazile pored jedne mehane u najživljem delu varoši, Selmu je ugledao Latif-aga, Āije se imanje nalazilo nedaleko od Velesa, u podnožju planine Babune. Bio je stariji od nje više od Āetrdeset godina, ali i dalje držeþi, snažan Āovek. U mladosti je bio veoma lep, junak i ratnik, megdandžija, pustahija koji je slamao ženska srca i ostavljao za sobom izvezene svilene maramice natopljene suzama. Nije hteo da se ženi sve dok nije poĀeo da stari i poželeo da ima pokraj sebe nekoga kome bi ostavio bogatstvo. Decu ili bar ženu. Kada je video zanosnu lepoticu, otvorenih usta je ispustio kašiku na sto, namah izgubivši apetit. – Koje je ovo devojĀe? – upitao je društvo za stolom, sav unezveren. – To je Selma, trgovaĀka kþi, najbuntovnije Āeljade u varoši! – odgovori mu jedan od Skopljanaca, dok su ga svi zaĀuāeno gledali. – Nemoj ni sluĀajno da ti padne na pamet da tu nešto petljaš! – Njen je otac odbio mnoge viāene delije koje su je prosile! – dodade drugi, a onda se i ostali nadovezaše i stadoše da mu priĀaju sve i svašta o Selmi samo da ga odvrate od suludog nauma koji su naslutili. – Ah, pusta lepoto, gde si dosad bila? Lepa, zamamna, gorda, dostojna sultana! – uzviknuo je aga. – Takvu sam tražio do dana današnjeg! Nema se više šta Āekati! Kao oparen skoĀi od stola, baci na trem mehane punu šaku dukata, dovoljno da podmiri raĀun za sve goste ne samo za taj dan veþ i za naredna tri, pa otprati devojku i njenu pratilju sve dok nisu ušle u dvorište. Priāe masivnoj kapiji i uze jako da udara zvekirom u debela drvena vrata sve dok ih dva ljutita Āuvara nisu otvorila. Kad su na ulici ugledali krupnog, snažnog agu, odevenog u bogato odelo, sa ukrštenim kuburama za pojasom, ljutnja im namah splasnu. – ÿestiti efendijo, kakva te je muka pritisla te tuĀeš u ta vrata?

49 Trebaþe nam ona i sutra! – našalio se stariji Āuvar. – Je li gazda tu, momci? – upita aga nestrpljivo. – Eno ga u kuþi – odgovori momak pomirljivo. – Deder ga zovnite, imam nešto da ga pitam! Recite mu da ga traži DrbaĀ Latif-aga, od Velesa! – reĀe i tutnu im po dukat u ruke, a oni ga uvedoše u dvorište, ureāeno i Āisto, s velikim Āardakom u dnu, te odoše po gazdu, koji se uskoro pojavi na doksatu. – Ja sam Senad, gazda ovog domaþinstva, obiĀan trgovac – reĀe Āovek ne silazeþi u dvorište. – ÿime sam zaslužio da me poseti Āuveni Latif-aga? – Koliko vidim, domaþine, nisi ti obiĀan trgovac, nego dobrostojeþi, da ne kažem baš bogat! – osvrtao se aga i razgledao zgrade, staze, travnjak i vrt. – Sve je ovde ureāeno, Āisto, raskošno… Alal vera! – Hvala ti, ago, onoliko! Nego, Āisto sumnjam da si došao da hvališ moje imanje. – Jašta da nisam! Doāoh da ti prosim kþer! – Prozori na kuþi se na ove reĀi za tili Āas nakitiše muškim i ženskim glavama, a Senad se nalakti na ogradu doksata. – Za sina? A gde je taj junak? – Ne, vala, nemam sina! Za sebe! – odseĀe aga isprsivši se. – Dobri moj ago, da nisi malo odocnio? – našali se domaþin, nimalo zbunjen aginom izjavom, odavno svestan da njegova Selma privlaĀi pažnju. – Nisam, nisam, taman je ovo. Uradih sve što je trebalo, ostade mi još ženidba, da i to obavim pa da mogu mirno da mrem – prihvati aga šalu. – Pa nemaš kud drugde u prošnju, nego baš kod mene? – Sam si me zvao, Senade! – namignu aga mangupski. – Otkud to?! Koliko mi je u pameti – nisam! – Jesi, jesi! Pustio si Selmu da talasa kosom po Skoplju kao arapski konj grivom, videh je malopre u varoši i evo me pred tvojom kuþom! – smejao se aga. Devojka je iz prikrajka virila kroz prozor i beše joj privlaĀan taj odvažni Āovek koji pred njenim ocem nije ponizno saginjao glavu i crveneo kao mlaāani prosci koji su ranije pred njega izlazili. – I, šta predlažeš? – upita Senad Latifa i dalje ne silazeþi u dvorište. – Ja sam suviše star da bih bio pravi mladoženja. Ne želim da pravim svadbu, iako to obiĀaji nalažu. Nisam ni dosad baš sve terao po obiĀajima, pa ne moram ni odsad. Znam da si bogat, ali ne tražim nikakav miraz. Selma je desetostruko vrednija od svakog blaga! –

50 Devojka se nasmeši u senci prozora. – Upravo zato nudim tebi i sinovima zlata otprilike koliko je teška! Recimo, umesto svadbenog ruĀka i veselja… Eto! – A što se ženiš kada si star? – bocnu ga Senad. – Zato što sam živ! – odgovori kroz osmeh aga, naglašavajuþi poslednju reĀ. – Dobro, Āestiti ago! Sve je ovo iznenadno i Āudno, ali je ponuda skoro pa takva da ne može da se odbije. No, sa Selmom nikada ništa nije bivalo bez njenog pristanka, tvrda je to glava. Velim da i nju pitamo. – Da pitamo! – viknu aga, ni sam ne znajuþi zašto je bio tako samouveren. Senad pljesnu rukama i Selma se oĀas naāe pored oca na doksatu, sva ustreptala, crvena kao bulka, uzbuāena što treba napreĀac da donese odluku koja þe joj zauvek promeniti život i odvesti je iz mira i sigurnosti porodiĀnog doma u nepoznato. – ýeri moja, Āula si ovaj naš divan! – reĀe on, znajuþi da je njegova ljubimica slušala razgovor koji je vodio sa proscem, kao što je vazda Āinila. – Šta ti kažeš? Devojka pogleda oca, agu, pa opet oca. Još dok su njih dvojica razgovarali, ona je donela odluku, kao voāena rukom sudbine, bez imalo dvoumljenja. – Pristajem, dobri moj oĀe! Došlo je vreme da svijem svoje gnezdo – reĀe mu tiho. – Postariji je… – reĀe joj on tiše, sa suzama u oĀima. – Neka je! Znam ja ko je Latif-aga. Valjda je do sada završio sa ludostima, pa može da bude dobar muž… – našali se ona i natera oca da se nasmeje premda mu nije bilo do smeha. – Dobro, luda moja glavo, dobro! – zagrli je nežno, poljubi u kosu i posla u sobu. Okrete se agi, koji je stajao pod doksatom s rukama prekrštenim preko grudi, laktova oslonjenih na ukrašene, srebrom okovane kubure. – Smatraj se od danas mojim zetom, Āika Latif-ago! Baš si, vala, i hrabar i lud kad si rešio da u tom dobu krotiš divljeg konja! – ne propusti Senad priliku da se još jednom našali na raĀun aginih godina. Ovaj poteže kubure, ispali ih u vazduh i baci Senadu pravo u ruke. – Evo ti kubura, da mi lakše priĀuvaš ženu do nedelje, mlaāani moj taste! – nasmeja se i ponovo namignu. – Doþi þu po nju oko podne, sa obeþanim tovarom zlata. – Dobro mi došao! – reĀe Senad, a aga se okrete, izaāe iz dvorišta i cupkajuþi ode niz ulicu.