Sasa Edi Djordjevic - Cetnik

51 Kako aga napusti dvorište, meāu ženama u kuþi nastade cika i vriska. Sestre, snaje, tetke i služavke stadoše da zadirkuju i zapitkuju Selmu o predstojeþoj udaji. Sve one su se iskreno i neizmerno radovale što þe mlada lepotica otiþi u bogatu kuþu, za uglednog zemljoposednika. Jedino je devojĀina nana Mila iz prikrajka, ispod oka, gledala šta se dešava, ne rekavši bezmalo ni reĀi. Bila je to žena srednjih godina, veoma lepih i prijatnih crta lica, sva nežna i mila, kao da je kum bio vidovit kada joj je davao ime, duge prosede kose uvek vezane u punāu, vitkog tela, vazda lepo odevena i uredna, pravoslavka koja je po imanju i gradu, iako stalno meāu Turcima, hodala nepokrivena i tako uticala na ponašanje svoje ionako jogunaste štiþenice. Bila je poreklom iz uĀiteljske porodice, školovana, otmena kao dvorska dama, gordog držanja i prefinjenih pokreta. U kuþu je došla dok je Selma još bila beba, zamenivši joj majku koja je preminula nedugo pošto je devojĀicu donela na svet. Posle nekoliko godina, izmeāu nje i usamljenog trgovca se rodila ljubav i on joj je ponudio brak, ali ona nije pristala da se uda i promeni veru, poštujuþi svoje korene i uspomenu na roditelje, koje je, dok je bila devojka, ubila banda arnautskih pljaĀkaša, muslimana. Odbila je prosidbu rekavši da ne može i ne želi da se bori protiv svog srca i oseþanja, ali da þe ostati ono što jeste, pravoslavna Srpkinja, makar je to koštalo gubitka voljenog Āoveka i svega drugog lepog što je u tom domu imala. Nemajuþi kud, zaljubljeni trgovac je prihvatio njenu odluku i oni su od tada živeli kao muž i žena po svemu sem po hartijama. Za Selmu je ona bila majka, tako ju je i zvala, i nijednu važnu životnu odluku nije donela a da prethodno nije zatražila Milin savet. Do toga dana! Primetivši da Mila ne uĀestvuje u nastaloj gužvi i veselju, devojka joj priāe, sede u krilo i zagrli je, dok su ostale žene nastavile da galame. – Majko, šta ti je? Što samo sediš tu u þošku i þutiš? Jesi li ljuta na mene što te ništa nisam pitala? – upita je. – Nisam, dete moje, kud bih se ja ljutila na tebe?! Brinem… – Što brineš? Biþe mi dobro kod age. – Biþe, neko vreme! – uzdahnu Mila. – Aga je još držeþi, ali neþe to da potraje… Šta þeš ti kad njega izda snaga? – Ma, nije to najvažnije u životu, urediþe se nekako, otkud znam! – odvrati Selma pošto je shvatila šta je Mila želela da kaže. – More, nema tu šta da se ureāuje! Moraþeš da budeš mirna i mudra, da se Āuvaš da ne izgubiš glavu! – Hoþeš li da poāeš sa mnom, da me ti Āuvaš? – pitanje iznenadi Milu i ona ostade bez reĀi, gledajuþi u devojku otvorenih usta. – Znam

52 da je možda sebiĀno od mene što te ovo pitam, ali srce mi tako kaže. Mila je dugo þutala, gledala Selmu i mazila je nežnim rukama po licu i kosi. Žene koje su pored njih skakutale, plesale i podvriskivale nisu primeþivale duševnu borbu koja se odvija. – ýeri moja! – progovori nana napokon, prekidajuþi tišinu koja je kao kamen pritiskala grudi njene miljenice. – Kada sam došla ovde i prvi put videla te tvoje okice, znala sam da þu da budem uz tebe sve dok budem imala snage da te pratim. Znaš, dugo veþ dumam o onom što imam s tvojim ocem. ÿini mi se da nisam pravedna prema njemu. Odbila sam da se udam a sa njim sam, i tako ga teram da živi u grehu. Možda je vreme da potraži za sebe ženu kakva mu priliĀi, dok još može. Patiþemo oboje, ali i to þe proþi. A meni þe srce ipak biti na mestu, jer þu biti pored tebe. Da, poþi þu sa tobom! Devojku obliše suze radosnice, ona ciknu i steže ženu u jak zagrljaj. – Hvala ti! Hvala ti! Hvala ti! – ponavljala je kroz suze i uzdisaje. – Ne znaš koliko si me usreþila! – Eto, u ovu kuþu sam došla zbog tebe, zbog tebe þu i da je napustim. Valjda tako i treba… – odgovori joj Mila, takoāe sva u suzama. – Idi sad, vriskaj i ciĀi s ovim ženetinama! Obe se, pored sve muke, na to zasmejaše, pa devojka ode u gužvu, a nana ostade na otomanu. Te noþi je saopštila Senadu svoju odluku i nije dozvolila da o njoj raspravljaju. Delili su postelju poslednji put, uplakani, bez ijedne reĀi. Ujutro, Mila je iznela svoje stvari iz njegove sobe i prešla da boravi i spava u sobiĀku koji joj je bio dodeljen kada je pre mnogo godina došla u taj dom. Tu je, u samoþi i tišini, patila za ljubavlju koju je gubila, sve do odlaska. Selmin odlazak je bio veliĀanstven, iako nije bilo svadbe. Aga je po ženu došao raskošnim fijakerom, gizdav kao paun, u svili i kadifi, okiþen zlatnim i srebrnim lancima, narukvicama i prstenjem, praþen napirlitanim momcima na konjima ukrašenim praporcima koji su zveckali pri svakom koraku. ŠenluĀili su i uzbunili Āitavo Skoplje, a pred nevestinom kapijom napravili pucnjavu kao da je poĀeo rat. U dvorištu su ih domaþini doĀekali za stolovima pretrpanim slatkim i slanim āakonijama, povrþem i voþem, piþima. Nije bilo jela, poslastice ili kapljice koju bi Āovek mogao da poželi a da je u Āinijama, na ovalima, u krĀazima ili bokalima ne pronaāe. Otac je ispraþao þerku u nov život i nije žalio para. Aga je, pozdravivši se s ljudima u dvorištu, dao momcima znak i oni skidoše sa tovarnog konja dva sanduka puna dukata i zlatnog nakita, staviše ih na kameni pod i otvoriše. – Verujem da sam malo precenio Selminu težinu, dobri moj Senade!

53 – smejao se aga. – Ali neka, neka, tako i treba! I zaista, zlato u sanducima je daleko premašivalo ugovorenu koliĀinu. – Šta da kažem, ago? Draža mi je jedna vlas Selmine kose od sveg zlata na ovom dunjaluku, ali ona mora svojim putem… – odgovori otac, kojem je i dalje teško padala þerkina udaja. – Ne brini, nigde joj ne bi moglo biti bolje nego kod mene! – tešio ga je zet, stariji od njega skoro Āitav jedan naraštaj. – Kao i vazda, biþe kako biti mora! – reĀe smušeni otac, pa pozva goste za trpezu i dade sinovima znak da izvedu sestru iz Āardaka. Kada se mlada pojavi na stepeništu, svi zanemeše. Bila je kao lepotica iz bajke, odevena u haljinu boje bistrog mora izvezenu zlatom, okiþena teškim āerdanom od dukata i filigranski ukrašenim zlatnim narukvicama, puštene kose, kroz koju su se nazirale masivne zlatne mināuše i biseri i drago kamenje koji su ih krasili. Sišla je niz basamake praþena braþom i lagano pošla ka agi. Svi su ustali, oduševljeno klicali i pljeskali. Gledala je Āoveka s kojim þe ubrzo izaþi na kapiju i otiþi u život potpuno drugaĀiji od onog koji je do tada vodila. ÿekao je da mu priāe, stamen, uspravnog držanja, preplanulog lica oštrih crta, izbrazdanog ožiljcima i prošaranog sitnim borama, ukrašenog ureāenom sedom bradom i brkovima, duge sede kose vezane u rep. Svideo joj se, baš kao i onog dana kad je došao da je prosi, i bila je sigurna da je dobro izabrala. On prihvati njenu ispruženu ruku, prinese je ustima i nežno poljubi, a muškarci u dvorištu zapucaše u vazduh i oštar miris baruta nadjaĀa aromu āakonija. Onda svi sedoše i poĀe gozba koja ne potraja, jer je pred mladencima bio dug put koji je trebalo da okonĀaju pre mraka. Odmah posle ruĀka, stari aga i novopeĀena aginica pozdraviše se sa Senadom i ostalima iz familije. Otac je dugo držao Selmu u zagrljaju i pokušavao da sakrije suze u njenoj kosi. Kada je napokon uspeo sve da ih proguta i utopi u njene uvojke, šapatom joj požele sreþu, okrete se i ode u kuþu. Mladenci sedoše u okiþeni fijaker, Mila naspram njih, a koĀijaš na tovarni deo kola ubaci sanduke sa stvarima dve žene pa sede na svoje sedište, cimnu uzde, protera fijaker kroz kapiju i okrete ka Velesu. Udaja je donela velike promene u Selmin život, ne samo zbog toga što je prestala da bude bezbrižna devojka i postala žena koja ima mnoštvo obaveza prema mužu, veþ i zbog Āinjenice da više nije mogla da izlazi iz kuþe i šeta po Skopiju kada god joj se prohte. Pravila kod age su bila potpuno drugaĀija nego kod oca, on nije imao razumevanja za njenu vrcavost i slobodoumnost. Zatvorio ju je u kuþu, pa aginica tokom pet godina nikada nije otišla u Veles ili da obiāe rodbinu, niti joj je ko iz

54 Skoplja došao u posetu. Imala je svega u izobilju osim slobode i oseþala se kao ptica u zlatnom kavezu. I Mili se svakodnevnica mnogo promenila. Dok je kod Senada bila voljena žena, otmena gospoāa prema kojoj su se svi ponašali kao prema dvorskoj dami, na farmi je postala kuvarica, pralja i švalja, buduþi da je aga otpustio obe služavke i sve njihove obaveze svalio njoj na leāa. Kada su se njih dve jednom pobunile, Latif je suvo rekao da se oženio samo Selmom a da þe Mila morati da zaradi stan, hranu i sve drugo što þe dobijati na njegovom imanju. S vremenom su navikle na takav život, ali su agu poĀele da posmatraju kao muĀitelja.

55 Baklja unce je zašlo bezmalo Āim su novi robovi dovedeni na agino imanje, tako da im je sluga Miralem, zadužen za nadzor poslova u dvorištu, na brzinu pokazao pomoþne zgrade i razdelio zadatke. Posle toga ih je odveo u zgradu namenjenu za smeštaj robova, podalje od ograde imanja, naspram stražarske kuþe. – Ovde þe spijete! Upoznajte se s ostali, dugo þe se družite! – rekao je na lošem srpskom. – Ne pokušavajte da begate, þe bidnete debelo tepani! – Koj’ moj si pa ti? – upita ga drsko Milan. – Sluga, al’ upravljam s radovi na imanje! – isprsi se Miralem. – Tuj priĀu o tepanje veþ Āusmo od agu! – odbrusi Milan, pa se preteþi naže prema Miralemu i zareža. – Idi služi, slugo, i ne se kurĀi, da neko tepanje ne dokaĀi i tebe! Nadzornika iznenadi tako otvorena pretnja, a vatra koja sevnu iz oĀiju velikog roba ga uplaši te se brže-bolje okrete i ode u baraku za sluge. StaĀa i Milan uāoše u neveliku, duguljastu, jednom sveþom osvetljenu skromnu prostoriju u kojoj su uz boĀne zidove bila postavljena Āetiri od dasaka sklepana kreveta na sprat, sa prostirkama od rogozine i ponjavama. Na njima su ležala petorica muškaraca i piljila u pridošlice. U jednom uglu se nalazio veliki bokal s vodom. To je bilo sve. Kao u pravom kazamatu. – Samo deset leta ovde, pa da se razilazimo – gorko procedi StaĀa gledajuþi oko sebe. – Neki manje! – nasmeja se s jednog od donjih kreveta punaĀki Bugarin, Boris, koji je razumeo srpski, pa im se i on obraþao mešavinom dva jezika. – Dobro došli! – Hvala. Bolje vas našli! – odgovori StaĀa. – Odakle ste? – Iz Srbije. Oteše nas u šumi… – K’o i vsiĀke nas. Ja sum Boris, a ovo su moj bratko, Blgarin Hristo, i Grcite Janis, Nikos i Dimitris, kog vikamo Dima. – Pokaza jednog po S

56 jednog sapatnika, koji ih pozdraviše klimnuvši glavom. – Ja sam Stanimir, StaĀa, a ovaj div je Milan. – Legajte! Sutra nas Āeka golema rabota – reĀe na kraju Boris i oni legoše u slobodne krevete, a on dlanom sa žuljevitom, zadebljalom kožom, ne osetivši bol, pritisnu fitilj i ugasi sveþu. Ovi stari su ubrzo utonuli u san, za razliku od novopridošlih, koji dugo nisu mogli da zaspe ophrvani u tišini i mraku teškim mislima. Tako je poĀelo njihovo robovanje na aginom imanju. Bugari i Grci su se pokazali kao dobri ljudi te su tokom narednih meseci delili muke kao braþa. Najviše su radili oko stoke i konja, hranili ih, pojili, pomagali da donesu mladunce na svet, Āistili torove i štale, ispraþali na pašu na koju su ih terale sluge i doĀekivali sa nje, ureāivali dvorište, a tokom zime hranili životinje, Āistili sneg, pripremali drva za ogrev, popravljali zgrade i barake te pravili nove. Niko ih nije psovao ili muĀio, hrana im nije bila loša, dobili su od age Āizme i zimsko odelo, baraku su grejali vatrom koju su skoro po Āitav dan ložili u maloj peþi… Ali vreme je sporo prolazilo a porodice i rodna sela su im svakog dana sve više nedostajali. U dugim noþima pitali su se Āime su zaslužili tešku sudbinu koja ih je snašla i kako da se otmu iz njenih kandži. Pošto je vreme koje im je aga prvog dana odredio da mu radom plate svoju slobodu Āinilo kao veĀnost, bili su odluĀni da pre ili kasnije uĀine nešto ne bi li se spasli i dokopali majke Srbije. StaĀin položaj se popravio kada je aga u rano proleþe odluĀio da njegovu pismenost i promuþurnost iskoristi za svoje trgovaĀke potrebe i poĀeo da ga uvodi u posao kao pisara, desnu ruku u voāenju knjiga. – Ti, plavi, þe bidneš moje pisarĀe! – samo je rekao jednog dana. – Lošo me slušav oĀi, glava i prsti. Ti si dobro momĀe, znaem što þe taj pos’o da rabotiš kako treba! Stari TurĀin je bio u pravu. Mladiþ se odliĀno snašao i pokazao te je sve manje vremena provodio radeþi na imanju, a sve više u aginoj kuþi, za stolom u radnoj sobi, meāu papirima. Pomagao je Latifu oko raĀuna i drugih poslovnih hartija, pisao pisma njegovim poslovnim partnerima, pravnim zastupnicima i organima vlasti, brojao s njim novac i pakovao ga u kese, Āistio lovaĀko i drugo oružje… Aga mu je sve više verovao i bezmalo ga uĀinio svojim pomoþnikom. Skoro potpuno ga je odvojio od ostalih robova. StaĀa je s njima provodio samo noþi, kada je spavao u baraci. Starac je Āesto i dugo izbijao iz kuþe, najpre najviše zbog posla, a kasnije zbog poseta lekarima. Godine su ga stizale i rušile, snaga mu je kopnela, ali on ne samo da se nije mirio sa tim veþ je pokušavao da na sve naĀine saĀuva krepkost, koja je ubrzano išĀezavala. U isto vreme,

57 pronicljiva hanuma Selma postajala je svesna da njegovo vreme prolazi, da þe ga uskoro izgubiti zauvek i svakodnevno mislila kako da obezbedi svoj položaj posle njegovog odlaska. PriĀala je i savetovala se o tome s Milom, pravila planove u glavi i odbacivala ih. No, kada se mlada krv uzburka, onda zbogom, pameti. Još prve veĀeri kad su StaĀa i Milan stigli na imanje, aginica je zapazila koliko je mlaāi Srbin lep. Krišom je pogledao ka njoj dok ih je aga uvodio na imanje, pogledi su im se sreli samo na tren, ali su od toga oboje osetili trnce. Kasnije, dok je mladiĀ radio po dvorištu, dalje od Selminih oĀiju, ona je bila mirna. A onda se sudbina poigrala, promešala karte i aga je uveo StaĀu u kuþu, u njenu blizinu. Isprva ga je Āesto gledala iz prikrajka ustreptala, rasejana i uplašena sopstvenim grešnim mislima. Meāutim, kada su joj drskost, promuþurnost i hrabrost usadile ideju da spoji lepo i korisno te udovolji želji koja je bivala sve jaĀa a neke stvari za buduþnost postavi onako kako bi joj odgovaralo, uplašila se. Odbacivala je takve misli, borila se sa samom sobom, trudila da ne gleda StaĀu, izbegavala njegovo prisustvo, ali uzalud. Sa agom ili bez njega, on je svakodnevno bio tu, kao upaljena baklja pored plasta sena. ÿinilo joj se da vazduh treperi oko njega, da i kroz zidove oseþa silu kojom zraĀi taj Srbin lepog lica i ponositog držanja. Mesecima se lomila i muĀila, ali je svakoga dana bivala sve slabija i svesnija da šejtan dolazi po svoje, da neþe moþi da odoli iskušenju. U dubini duše nije bila vernica, ali je u oĀajanju, kada je bivala sama, molila Alaha da joj da snagu i mudrost ili bar neki znak, da joj pokaže pravi put. Odgovor od svemoþnog nije dobila, niti je mogla da nasluti bilo kakav znak.

58 Šuplji Kamen tajali su u koloni u svežoj majskoj noþi, skriveni od meseĀine i pogleda turskih graniĀara senkom guste šume nedaleko od vranjskog sela Buštranja, tamo gde ih je doveo iskusni Stojan Koruba, jedan od glavnih ljudi tamošnjeg ĀetniĀkog odbora. Njih dvadeset Āetvorica, odluĀni i spremni da priskoĀe u pomoþ vojvodi Micku, koji je u poreĀkom kraju, izmeāu Skoplja i Prilepa, sa nekoliko momaka branio srpsku nejaĀ od Bugara, Turaka i Arnauta. Odeveni u seljaĀka odela kakva su se nosila u Staroj Srbiji, u gunjeve, kratke bluze, košulje, Āakšire, sa Āizmama ili cokulama na nogama i malim crnim šubarama, okiþeni redenicima i bombama, naoružani razliĀitim puškama, pištoljima i revolverima kako ne bi liĀili na jedinicu koju je kraljevina formacijski naoružala, Āekali su pravi trenutak da neopaženo preāu na zemlju koju je mrska carevina držala pod okupacijom veþ nekoliko stotina godina. Voāa grupe, vojvoda Anāelko Aleksiþ, rodom Starosrbijanac, donedavno beogradski konobar, stajao je na Āelu kolone i znakovima se sporazumevao s vodiĀem, Vasilijem Trbiþem. Taj srĀani Slavonac je nešto ranije Āetovao oko reke PĀinje i Āak kod manastira Prohor PĀinjski ubio turskog zulumþara Šerif-bega, bio uhapšen, osuāen na smrt i na kraju dobio pomilovanje od carskih vlasti. Komitet je imao poverenje u njega jer se dokazao u borbama u pĀinjskom kraju i odliĀno je poznavao teren. Turska patrola je prošla mimo njih oko tri sata posle ponoþi ne primetivši ništa sumnjivo. Pustili su vojnike da odmaknu pa je Vasilije prvi krenuo preko granice, a ostali za njim, pognuti, napeti, tihi, spremni da zapucaju i na najmanji znak opasnosti. Pošto se ništa se nije desilo, ubrzo su zamakli u Āestar sa turske strane. Prvi korak je bio uĀinjen, našli su se na neprijateljskoj zemlji. Do zore su se kretali prema jugu, izbegavajuþi da prilaze selima na koja su nailazili da ne bi uznemirili pse i tako se razotkrili. Kad je poĀelo da sviþe, povukli su se dublje u šumu, odmarali se, pojeli malo hrane koju su nosili u torbama i Āekali sumrak da nastave put. S

59 – Odavde nam nema povratka, braþo, do konaĀnu pobedu il’ do smrt! – govorio je vojvoda svojim ljudima. – Ne bojte se za svoji životi, raĀunajte da gi polažemo u temelj slobode za ovaj naš napaþeni narod! Ako preteknemo, dobro je, ako ne… ÿetnici su klimali glavom, mada im nije bilo baš svejedno. Sve su to bili hrabri, spremni mladiþi, dobrovoljci, ali jedno je bila priĀa u Beogradu, u kampu, a drugo planine, preteþa turska vojska i bugarske i arnautske šumske družine. – Nastaviþemo zaobilaznim putem, prema jugozapadu, bliže Bugarskoj, a dalje od Kumanova i carske vojske rekao je Vasilije vojvodi Anāelku i njegovom zameniku, Ðorāu Cvetkoviþu. – Prema Krivoj Palanci, pa na KoĀane i Štip, a onda ispod Velesa na PoreĀe. Ðorāe je bio još jedan od iskusnih boraca i prvih Āetnika, poznat po ubistvu zulumþara ýor-Zaima, spahije sela Sveta Petka, koji se ponašao sliĀno kao nekada rudniĀki Sali-aga, dovodio srpske žene i devojĀice u svoj harem, zlostavljao i prebijao ljude. Sa samo jednim drugom, Ðorāe je prešao granicu, ubio zlikovca, odsekao mu glavu i odneo je u Vranje. I on je dobro poznavao taj kraj. – Mislim da je bolje da idemo na jug. Lakše þemo sa Turci nego s bugarske komite – usprotivio se Vasiliju. – Turaka ima više i bolje su naoružani. Ako naletimo na Bugare, možda þemo moþi nekako i da se dogovorimo, da izbegnemo borbu, a s Turcima nema razgovora – ostade Vasilije pri svome. – Ja se slažem sa Ðorāa – reĀe Anāelko. – Bugari su bolji borci, a mrze nas isto kol’ko i Turci, ako ne i više! Sem toga, brže þe stignemo do Micka ako ne idemo okolo. – Ja znam o Āemu priĀam! Što smo bliže Skoplju, više je vojske, gušþe je sito! – veþ se ljutio Vasilije. – Puteljcima kroz planine i šume dalje od njega þemo lakše proþi! – Nismo mi došli da begamo po šume, nego da se bijemo sa dušmani! Velim da idemo pravo na jug, na Kozjak, pa pored Kumanovo, a onda izmeāu Skoplje i Veles pravo kod Micka! – podizao je glas i Ðorāe. – Jel’ ti to ’oþeš kasti da sam kukavica?! – viknu Vasilije i skoĀi na noge. – Ja priĀam kako da saĀuvamo glave do PoreĀa i izvršimo zadatak! – Tako što þe obilazimo petnaes’ dana?! ’Oþe li da nas doĀekaju živi u PoreĀe? – Ðorāe stade naspram njega. – Hrabro, nema šta! – Tišina! – prosikta Anāelko i stade izmeāu njih. – Šta ste se razgalamili? ’Oþete da nas Āuje neko? Ja ovde komandujem! Idemo na

60 jug, pa kad proāemo Kumanovo – na jugozapad! Ðorāe klimnu glavom, a Vasilije razrogaĀi oĀi. – Mene su poslali iz komiteta da vas bezbedno odvedem do Micka, a ne u samoubistvo! – Idemo što kraþim putem, svaki dan je važan! Ako odugovlaĀimo, možda ga neþemo zateknemo živog! Ni njega ni njegovi ljudi! – potvrdi vojvoda svoju odluku. – Ja ne idem! Neþu da budem kriv što þete da pogubite glave! – odseĀe Vasilije, uhvati Anāelka za ruku i povede do ivice šume, odakle se pružao pogled ka planini Kozjak. – Ono tamo selo pod planinom je srpsko, tamo þete biti sigurni, a za dalje se snaāite kako znate! Ja se vraþam u Beograd da izvestim komitet o tvojoj suludoj odluci! Sreþno vam Āetovanje! Okrete se i ne osvrþuþi se zamaĀe u šumski gustiš, a vojvoda se vrati u Āetu. – Pokret! – naredi. – Idemo kroz šumu, da za videla stignemo u ono srpsko selo na Kozjak! ÿetnici poustajaše, prebaciše puške na ramena i formiraše kolonu. – Kude je Vasilije? – upita Ðorāe. – Otide nazad u Srbiju! – odgovori vojvoda. – Jeste malko bandoglav, ali þe nam bidne teško bez njega… – ýe se snaāemo! Za mnom, braþo! Poāoše brzim korakom, Anāelko i Ðorāe na Āelu a ostali za njima, trudeþi se da ne izlaze iz šume na Āistinu i da prave što manje buke kako ih ne bi neko Āuo, video i prijavio Turcima. Bezbedno stigoše do onog sela dosta pre mraka. Seljaci ih doĀekaše sa strahom i oprezom dok nisu shvatili da je u pitanju jedinica poslata iz otadžbine kao pomoþ, a onda postaviše straže oko sela i iznesoše pred nenadane goste najbolje što su mogli od one svoje sirotinje i stadoše da ih ispituju o prilikama u Srbiji, o planovima srpskih vlasti za njihovo izbavljenje, o životu u Beogradu i mnogo Āemu drugom što im je padalo na pamet. Anāelko im se požali da su ostali bez vodiĀa i da þe sami teško bezbedno stiþi do PoreĀa i vojvode Micka. – Ne mogu da obeþam pomoþ, ali þe pokušam da obezbedim najboljeg Āoveka – reĀe mu seoski kmet, pa ih ostavi da razgovaraju sa seljacima, a on ode nekud i vrati se posle dva-tri sata, kada se veþ bilo smrklo. – Braþo, ovo je naš zaštitnik, hajduk Kitan! – pokaza rukom na Āoveka mrkog lica, naoružanog puškom i revolverom, koji je ušao za njim. – Pristao je da vas provede do Micka. Bolji od njega za tu rabotu

61 nema! Oduševljeni Āetnici poskakaše na noge i pozdraviše se redom sa hajdukom, zahvaljujuþi mu što je pristao da pomogne. – Begajte, be, kako crno fala! Ja se odavno tepam s Turci, Bugari i Arnauti, slava bogu što doāe neko odozgo u pomoþ! Kreþemo odma’, da po mrak odemo što dalje! Ne Āaseþi Āasa, napustiše selo, pa opet u šumu. Kitan ih je u najveþoj tišini vodio tajnim stazama i bogazama, kuda bi se i koze teško kretale. Nisu napredovali brzo, ali su bar bili sigurni da idu pravim putem. Kada je svanulo, hajduk ih je ostavio da malo odspavaju na skrovitom mestu, u gustišu, a on sam je otišao u obližnje srpsko selo i od svojih jataka uzeo veliku torbu sa dovoljno sušenog mesa i pogaĀa za nekoliko dana i doneo je Āetnicima. Odmorili su se malo, a onda nastavili dalje, još opreznije nego noþu. Putovali su tako tri-Āetiri noþi i dana, neopaženi. Po onim brdima je bilo mnogo pašnjaka, katuna i pastira koji su Āuvali stoku i postojala je velika opasnost da ih neko primeti, što se, i pored sveg opreza i Kitanovog iskustva, desilo u jutro dvadeset sedmog maja, kod sela ÿetirce, nedaleko od Kumanova. Izdaleka ih je spazilo neko arnautsko momĀe i prišunjalo im se što je bliže moglo. Kada je Āulo da govore srpski, otrĀalo je da upozori selo da je u blizini veþa grupa naoružanih Srba, a njegovi stari su stvar odmah prijavili najbližoj turskoj vojnoj postaji i poĀela je potera. Turci su poslali glasnika u varošku komandu, po dodatno ljudstvo, a njih desetak je krenulo u šumu predvoāeno onim pastirom i njegovim suseljanima, koji su takoāe bili naoružani. Obišli su Srbe i krenuli prema njima sa severne strane šume, praveþi veliku galamu, kako bi ih ovi Āuli i dali se u beg, da ne doāe do sukoba dok ne pristigne pojaĀanje. Iznenaāeni Āetnici stuštili su se prema jugu, nadajuþi se da þe uspeti da zavaraju trag. Kitan ih je vodio najbolje što je umeo, ali Arnauti su mnogo bolje poznavali teren i bekstvo bezmalo nije bilo moguþe. Posle nekoliko sati bega opkoljeni su u Šupljem Kamenu, na visu, istoĀno od Kumanova. Anāelko je rasporedio ljude u zaklon meāu stenjem, svestan da þe uskoro biti savladani, iako su zauzeli dominantan položaj. Neprijatelji su prilazili sa svih strana, Turci i Arnauti, daleko brojniji od njegove Āete. – Braþo, došli smo u Maþedoniju zbog boja sa dušmani! Evo nam boja danas! Ne davajte da vas zarobe i bace na muke, ropstvo je strašnije od smrt! – vikao je i sokolio mladiþe za Āiju je neminovnu propast možda i sam bio kriv jer nije slušao Vasilija. – Za krst Āasni i slobodu zlatnu! – Za krst Āasni i slobodu zlatnu! – prihvatiše Āetnici, preplašeni i neustrašivi u isti mah, spremni da skupo prodaju kožu.

62 – Ne trošite džabe bombe i municiju, gaāajte u meso! Odavde možemo samo kod boga na ispovest, pa bar da povedemo što više zlotvori sa sebe! Tada zapraštaše puške iz podnožja brda, zafijuka tanad oko njihovih glava. ÿetnici uzvratiše vatru, poĀe borba koja þe trajati satima. Jedni su kidisali kao zveri kada osete da je plen na izmaku snaga, drugi su se oĀajniĀki branili, svesni da je to mesto njihovo stratište i da više nemaju šta da izgube. Letela su pušĀana zrna i bombe, u zaglušujuþoj buci su gašeni životi rodoljuba iz obe vojske. Svi oni su podjednako smatrali da Āine pravu stvar i da je pravda na njihovoj strani. ÿetnici su junaĀki ginuli nanoseþi napadaĀima teške gubitke, ali napad nisu mogli da odbiju. BrojĀana prednost Turaka i Arnauta bila je prevelika. Sve manje pušaka je pucalo sa visa, napadaĀi su prilazili sve bliže, veþ su mogli da se gledaju u oĀi. Oko Anāelka je bivalo sve manje živih i na kraju je ostao sam naspram desetina koje su stezale obruĀ. Pogledao je oko sebe i video samo opružena tela i beživotne oĀi uprte u nebo. Bacio je poslednje dve bombe i usmrtio još nekoliko neprijatelja. Puška mu je odavno bila prazna, do tuāe nije mogao da doāe. GrĀevito je stezao revolver, u kojem je imao samo još jedan metak, onaj što je namenio sebi. – Predaj se! ýe ti poštedimo život! – Āuo je turske oficire. U magnovenju je odluĀio da i poslednji metak potroši na dušmane. Uperio je cev preko kamena iza kojeg je ležao, opalio i pogodio u grudi golobradog mladiþa koji mu je prišao najbliže, skoro nadohvat ruke. Vojnik je pao preko tela jednog Āetnika, mrtav. Anāelko baci revolver, izvuĀe nož iz kanije i skoĀi na noge. – Evo kako se srpski Āetnik predava! – viknu pa prevuĀe oštricu noža preko sopstvene guše. Krv šiknu iz rane, on ispusti nož i pade na kolena gledajuþi u nebo. Vojnici mu pritrĀaše sa uperenim cevima, prekasno da bi mogli da mu naude. Srušio se i umro lica zarivenog u zemlju Āiju je slobodu žarko želeo. Tako strašno i uludo, neobavljenog zadatka, postrada Āitava prva ĀetniĀka jedinica. Turska je odmah protestovala zbog pokušaja Srbije da se na tako direktan naĀin umeša u unutrašnje stvari carevine, iako su se srpske vlasti ogradile od dogaāaja. U Beogradu opozicioni krugovi nadadoše dreku protiv vlasti, optužujuþi je da srpsku mladost šalje na klanicu u tuāu zemlju. Meāutim, ĀetniĀki pokret se brzo i lako omasovio i duboko ukorenio u srpski narod jer je nastavljao vekovnu slobodarsku tradiciju. Još od Kosovskog boja i gubitka samostalnosti, Srbi su težili da se izbave iz turskih kandži i uzmu sudbinu u svoje ruke. Ne žaleþi žrtve, uspeli su da oslobode veþi deo oblasti koje su odvajkada smatrali svojim,

63 ali su još uvek mnogi od njih živeli obespravljeni pod turskim jarmom. Trebalo je da Āetnici budu oslobodilaĀka pesnica, junaci koji þe nastaviti Karaāorāevu ustaniĀku borbu i zauvek proterati Turke i njihove sluge sa svete srpske zemlje.

64 Greh ilo je veþ kasno leto. Nedelja. Aga je sa grupom slugu i Āuvara otišao na pazar u Veles da proda par volova i nekoliko ovaca. Druge sluge su napasale stoku u planini, robovi radili oko ograde imanja, a StaĀa je pred aginom kuþom sam Āistio pojilo za konje. Skinuo je košulju i prskao se vodom kako bi se rashladio. Selma je stajala u senci trema, na ulaznim vratima kuþe i gledala žilavo mladiþevo telo, na kojem se svaki mišiþ ocrtavao kao da nema kožu. Nesvesno ga u trenu uporedi sa svojim oronulim suprugom, Āije su snaga i lepota odavno uzmakle pred navalom godina i sala. ZateĀena prizorom, ona se zaboravi, zanese i zagleda u mišiþava lepezasta leāa na kojima se svakog trena nešto grĀilo, zatezalo i opuštalo, živo, zdravo i snažno. Nikada nije videla takvo muško telo! Pogled joj se zamuti, u stomaku joj zaigra kao da se u njemu krije životinja za koju do tog trena nije znala da postoji. Dugo potiskivana Āežnja izbi iz njenih grudi, ote joj se tihi uzdah, ona zažmuri, ugrize se za usnu i ostade tako, kao da u dubini duše i tela Āini greh sa tim kaurinom Āije je meso podrhtavalo pred njom. Svesna koliko je grešno to što ju je na tren obuzelo, požele da se nešto promeni pre nego što otvori oĀi, da mladiþ nestane, a sa njim i iskušenje koje se neoĀekivano sruĀilo na nju. I promenilo se: StaĀa je sada stajao pred njom, nadohvat ruke, gledajuþi je bestidno u lice svojim plamenim plavim oĀima. Kad im se pogledi sretoše, ona samo malo otvori usta, bez glasa, u glavi joj se nešto okrete, prestade da diše i sruši se na pod. Sledeþe što je osetila bile su snažne ruke koje je nose i Āvrste muške grudi na koje je naslonjena. Telo joj je drhtalo, ne od gubitka veþ od nadolaska snage. StaĀa je odnese do otomana u divanhani i nežno je položi na njega. Ona otvori oĀi i pogleda u njegove. – Igraš se glavom, kaurine! – reĀe promuklim, strastvenim glasom koji i njoj samoj zazvuĀa Āudno i nepoznato. Disala je duboko, grudi su joj se podizale i spuštale kao uzburkano B

65 more. – Oprosti, aginice, samo sam te doneo do divana, nisam znao šta drugo da uradim – reĀe StaĀa i dalje je gledajuþi pravo u oĀi, nagnut nad njom. Ne mogavši više da potiskuje želju, ona se pridiže, obuhvati ga rukama oko vrata, privuĀe i poljubi strasno mekim toplim usnama. Sada se StaĀi zamuti u glavi i noge mu klecnuše. Imao je on u svom selu i Smederevu ljubavne zgode s devojkama, ali ništa što je do tada osetio nije bilo ni približno udaru oseþanja i strasti kakav je doživeo kada ga je poljubila lepa aginica. Bio je svestan da je taj poljubac i rajsko voþe i paklena zamka, ali ga nije bilo ni strah ni briga. Prihvatio je Selmine usne kao da su roāene baš za njega i da na njih ima pravo, ne misleþi šta þe potom biti. Pokidao joj je dugmad i oslobodio njene bujne grudi, a pogled na njih mu je oduzeo i ono malo razuma što mu je bilo ostalo. Jednom rukom se nalaktio na gomilu jastuka pod njenom glavom, a drugom odrešio uĀkur svojih pantalona i zadigao donji deo njene haljine. Utonuli su u ljubavnu igru ne mareþi za svet oko sebe, dahtali i cvileli kao zveri koje se bore za goli život. On ju je grlio i ljubio ostajuþi bez daha, gnjeĀio njeno telo kao da želi da utisne prste u njega, a ona ga je privlaĀila sebi, grebala, štipala i ujedala po ramenima, grudima, leāima, kao da želi da mu skine kožu i ostavi je na sebi zauvek. U trenu najveþeg uživanja zarila mu je nokte u glavu, pod kosu, do krvi. ZajeĀao je, zabacio glavu unazad i ukoĀio se nošen talasima sladostrašþa, ne osetivši bol. Posle nekoliko trenutaka zajedniĀkog grĀa, pogledao ju je ponovo u oĀi. Bile su suzne, mutne i zraĀile su sreþom. Izvukla je krvave prste iz njegove kose, pogledala ga vragolasto, namazala usne njegovom krvlju i liznula ih. – Ukusan si, kaurine! Nisi ni svestan koliko! Spustio je bez reĀi još jedan nežan poljubac na njene usne podelivši svoju krv s njom, ustao, namestio Āakšire i okrenuo se da izaāe u dvorište. – Stani! – zaustavi ga Selma. – Sav si u ogrebotinama i modricama, saĀekaj! Aginica ustade, spusti haljinu, namesti kosu, dograbi s klina na zidu jelek, obuĀe ga preko gornjeg dela haljine i zakopĀa te tako prikri da je pocepana. – Uāi, Mila! – pozva glasno i na vratima se pojavi žena koja je bila u blizini od poĀetka i mogla sve da Āuje, možda i vidi, na StaĀino zaprepašþenje. Videvši njegovo iznenaāenje, Selma mu reĀe:

66 – Mila je bila moja nana u roditeljskom domu, podigla me je umesto majke, koja je umrla dok sam bila beba. Nemoj da brineš, pred njom nemam tajni, ona me zna bolje od mene same. Majko, daj mu neku košulju, da sakrije tragove naše borbe! Nasmejaše se obe, a Mila pozva rukom mladiþa da je prati, ode u magacin, ispretura garderobu u jednom sanduku, izvadi i dade mu crnu lanenu košulju. – Obuci ovu, neþe da se vidi ako ti neka ogrebotina prokrvari! I operi tu glavudžu ovde, u kuþi, sav si krvav! smejala se. – Jel’ gazdarica Āesto ovako…? – Ne budali, mladiþu! – preseĀe ga. – Nikada! I nikada je nisam videla ovako sreþnu! – Jesi li nas gledala? – upita on i obori pogled. – Jok ja! ÿula sam neko komešanje, mislila sam da se Selma igra s maĀkom. – Nasmeja se ona prepredeno i namignu mu. – Kud þeš goru maĀku od nje… – promrmlja StaĀa navlaĀeþi košulju na izranavljeno telo. – More, marš napolje, barabo! – izbaci ga Mila iz kuþe smejuþi se, pa se vrati u sobu kod Selme a smeh joj išĀeznu s lica. – Opasna je ova igra, þeri moja! – reĀe zabrinuto. – Znam, stara moja, znam! Nisam mogla da izdržim… zastade, zamisli se, odluta u prošlost, a onda joj navre bujica reĀi. – Udala sam se za Latifa u cvetu mladosti, za matorog Āoveka. Bio mi je tajanstven, muževan, privlaĀan… Bio je pun života. No, i sama si svedok kako se naglo promenio i poĀeo da propada. Sada je tek priliĀno onemoþao starac! Sve sam mu podredila, nemam ni decu jer je star! A neþu ni da ih imam, jer ga zdravlje nekim Āudom i dalje služi. Ima da živi doveka, kao za inat. Dok on ne ode na onaj svet, ja þu da svenem! Ne mogu više, i ja sam živa duša! – Znam, dete moje, sve znam! – vrtela je Mila glavom. – ÿuvaj se, da ne pogubite glave oboje! – Dugo sam se uzdržavala… Na kraju me savlada plavušan! Vredi suvog zlata pet puta koliko je težak! – obuze je prijatna drhtavica kad pomenu StaĀu. – Joj, ludo! Samo pazi, molim te! Ako ostaneš bremenita… – Ma, ne brigaj, valjda neþu… Ako se desi, smisliþu nešto! – priskoĀi, zagrli je i poljubi u mekan obraz, a Mila zavrte glavom. – Požuri, skini tu haljinu da je okrpim pre nego što se Latif vrati! StaĀa se vratio u dvorište, na brzinu dovršio Āišþenje pojila i otišao

67 do ograde da pomogne Milanu u pobijanju stubova, ali je u mislima bio kod Selme u naruĀju, oseþao njen miris na sebi i stalno mu se vraþala želja za njom. Maštajuþi tako, umalo je maljem Milanu smrskao šaku dok je udarao po drvetu koje je ovaj pridržavao. Teško gvožāe je promašilo krupnu desnicu za dlaku. – Sinko, koj’ ti je andrak?! – dreknuo je grmalj na njega. – Ako mi i prebiješ ruku, þe mi bidne dovoljna druga da ti prekinem taj vratiþ! Saberi se malko, šta li ti je?! – Izvini, ĀiĀa! Ne znam šta mi je… Milan shvati da se s mladiþem nešto Āudno dešava, pa odustade od daljeg prekorevanja. – Ništa, ništa, promaši me za malko! – isceri se. – Al’ stvarno pazi, ne bi’ da se sakat vrnem kuþi! Obojica se tužno nasmejaše na pomen povratka kuþi, koji je izgledao dalek i nestvaran. StaĀu prenu misao o domu te se povrati iz maštanja i nekako privede posao kraju. Od toga dana, kad god je aga bio odsutan, aginica i rob su se prepuštali strastima, opijeni jedno drugim kao najlepšim vinom. Bila je to tajna, zabranjena ljubav, zadivljujuþa, snažna, vrela i opasna kao šumski požar. ÿuvari, sluge i robovi nisu smeli da prilaze kuþi bez poziva age, Selme ili Mile te su ljubavnici bili spokojni, sigurni da ih niko neþe otkriti. StaĀa je uživao u sladostrašþu s lepom aginicom, rizikujuþi i svoj i njen život, oseþajuþi kako mu se ona sve dublje uvlaĀi pod kožu, kako u njegovim mislima ima sve manje mesta za bilo koga drugog. ÿak je i na roditelje i zaviĀaj reāe mislio i manje su mu nedostajali. U dubini duše znao je da to neþe moþi još dugo da traje i Āekao da vidi kakva þe se božja kazna obrušiti na njihove glave zbog greha koji su Āinili. Bilo mu je žao age, ali se pred svojom savešþu branio time da je na silu doveden i da ni za šta nije kriv. No, mudri ljudi ne kažu uzalud da āavo niti ore niti kopa veþ mirno sedi i Āeka budale. U rano proleþe 1905, Selma je shvatila da je poĀetkom godine ostala trudna. MeseĀnica joj je kasnila, postala je razdražljiva i plaĀljiva, gadila se na jela koja je najviše volela… Buduþi da tokom godina koje je provela sa agom nije uspela da postane majka i da je Āitave te zime, pravdajuþi se svakojakim bolestima, uspevala da izbegne ionako retke noþne odlaske u muževljevu sobu, bila je sigurna da je dete koje nosi StaĀino. Sa tim saznanjem u njen razum stiglo je ludilo a u dušu surovost.

68 Tabanovce prkos protivljenju dela srpske javnosti, politiĀara i štampe, ĀetniĀki pokret je postao masovniji a upadi Āeta u Tursku sve Āešþi. ÿinili su ih oficiri i podoficiri srpske vojske i drugi dobrovoljci, mnogi poreklom iz onih krajeva, a pridruživali su im se najborbeniji meštani. U proleþe 1905, Stojan Koruba je preveo preko granice Āetu vojvode Vladimira KovaĀeviþa, narednika, podoficira kojem je pomoþnik bio oficir, poruĀnik Dragomir Protiþ, veþ viāen za vojvodu, baš kao i drugi oficir u Āeti, potporuĀnik Dragomir Vasiljeviþ. Oficirski Āinovi iz redovne vojske skoro da nisu ništa znaĀili meāu Āetnicima jer se zapovedništvo i vojvodstvo sticalo na osnovu junaštva, uspeha u borbama, staža u pokretu ili Āeti i stvarnog autoriteta nad ljudima. U onim jezivim uslovima na tuāinskoj zemlji, u stalnom skrivanju i gerilskim borbama na život i smrt pod teškim i neravnopravnim okolnostima, zvezdice na ramenima zaraāene školovanjem na akademiji i službovanjem u kasarni nisu mnogo vredele. ÿetnici vojvode Vladimira, njih skoro trideset, nosili su preko sto pušaka i desetine hiljada metaka vojvodi Micku u PoreĀe. U zoru 27. marta, u ponedeljak, siāoše iz gore u srpsko selo Tabanovce, negde na pola puta izmeāu granice i Kumanova. Vojvoda je sedmoricu Āetnika poslao na južni kraj sela i za voāu te isturene grupe, koja je trebalo da pazi da ih ne iznenade kumanovski Turci, odredio drugog podoficira iz Āete, svog starog prijatelja i kolegu, narednika Veselina Veselinoviþa. Ostatak Āete je podelio na dva odeljenja od po desetak ljudi i smestio u dve komšijske kuþe na severnoj strani sela. S njim je, izmeāu ostalih, bio i Koruba, a u drugoj kuþi obojica oficira. Kod vojvode su bile i puške i municija namenjeni Mickovim Āetnicima. Ono što KovaĀeviþ nije znao bilo je da ih je, Āim su stigli u selo, primetio turski uhoda, jedan od mnogih u pograniĀnim krajevima. Ovaj je, sve udarajuþi petama u tur, nadajuþi se bogatoj nagradi, odjurio u kumanovski garnizon i prijavio šta je video. Turci, sreþni zbog prilike da U

69 bez mnogo muka doāu glave Āitavom vodu Āetnika, podigoše oko dve stotine vojnika i još tokom prepodneva okružiše selo. Pretres su poĀeli oprezno, s južne strane, i veþ posle prvih kuþa naišli na onu u kojoj su, ne oĀekujuþi dolazak turske vojske, bezbrižno dremuckali narednik Veselinoviþ i petorica njegovih ljudi, dok je jedan stražario pod tremom, a i on više uspavan nego budan. Ipak vide Turke gde mu se primiĀu te skoĀi kao oparen i ulete u kuþu. – NaredniĀe! NaredniĀe! Eno Turaka pred kuþom! – urlao je. Bunovni narednik skoĀi iz kreveta i u neverici protrlja oĀi. – Kakvih Turaka, šta bulazniš?! – Vojnici opkoljavaju dvorište! – povika i domaþica kuþe, koja je gledala kroz prozor. Svi Āetnici joj priāoše i videše i sami crvene fesove i cevi turskih pušaka kako se pomaljaju sa svih strana, iza okolnih plotova i þoškova kuþa. – Šta þemo sad, bože mili?! – uhvati se narednik za glavu. – ÿetnici, predajte se! – zaĀu se u tom Āasu povik turskog oficira poreklom iz Slavonije, Milana Turiþa, koji je vodio upad u taj deo sela. – Ostali ste sami! Vaši su se prepali i pobegli pred vojskom glavom bez obzira, nisu spavali kao vi! Dosad su sigurno prešli u Srbiju! – lagao je ne bi li izbegao okršaj. – Ne pokušavajte da pružate otpor, uludo þete izgubiti glavu! Ako se odmah predate, garantujem vam život! Biþe vam po zakonu suāeno u Kumanovu! ÿetnici se zgledaše i stadoše da sležu ramenima. – ÿekaj malo, TurĀine! – doviknu narednik oficiru kroz prozor, pa se okrete svojim ljudima. – Šta velite? Turcima nije verovati… – Nije – reĀe jedan od Āetnika. – A opet, tišina je, nema ni galame ni pucnjave… OdluĀi ti, naredniĀe! – Nismo još ništa ovde uradili, možda þemo da se izvuĀemo na sudu, možda þe da nas oslobode braþa Āetnici ili srpska vlada. Teško mi je, braþo, da zapucam i povedem vas u sigurnu smrt! – on skoro zaplaka. – Da se predavamo, pa kud puklo! – preseĀe drugi Āetnik, rodom TabanovĀanin. – Gore od smrt neþe da bide, pa bolje kasnije nego ranije! Svi klimnuše glavom. – Predajemo se! – viknu narednik kroz prozor. – Al’ da ne dirate ovu ženu Āija je kuþa! – Nije ona ništa kriva, nije mogla da vas istera kad ste pod oružjem! – odgovori Turiþ. – Bacite puške i drugo oružje u dvorište pa izaāite polako s podignutim rukama! – Ne brinite za mene, braþo! – reĀe žena Āetnicima. – Gledajte vi da

70 se spasete! Narednik je zagrli i poljubi u Āelo, otvori vrata i prvi izbaci na zemlju pušku, revolver, bombe, bajonet i redenike, a za njim i ostali. Izaāoše u dvorište a Turci navališe odasvud na kapiju i preko plota, poobaraše ih, pretresoše i povezaše im ruke lancima i kanapima. Nekoliko njih oprezno uāe u kuþu i pregleda sve prostorije ne bi li pronašli još kojeg Āetnika, ali tamo ne beše nikoga sem domaþice. – Eto, ništa strašno se nije desilo! – reĀe Turiþ dok su vojnici sakupljali ĀetniĀko oružje. – Sada vas vodimo u grad na saslušanje, kao što sam vam obeþao. A i ženu ne diramo. On priāe jednom vojniku i šapnu mu nešto te ovaj otrĀa ka severnoj strani sela. Oficir komandova pokret i kolona sa zarobljenim Srbima poāe ka Kumanovu. Kako su ušli u predgraāe, tako su sa svih strana muslimani poĀeli da se zaleþu na Āetnike, da ih pljuju, prete, psuju i vreāaju. Što su bili bliže centru, postajalo je sve gore, ali Turiþ nije dozvolio da neko doāe do zarobljenika. U zgradu varoške uprave, belediju, stigli su oko sat vremena posle podneva. Odmah je zapoĀelo saslušanje pred kadijom, koje je potrajalo nekoliko sati. U meāuvremenu, onaj vojnik kojeg je Turiþ poslao na suprotan kraj sela našao je zapovednika jedinice, Zejnila, i rekao mu da su pronašli i uhapsili neke Āetnike. Dobivši potvrdu da se Āetnici nalaze u selu, Zejnil je pretragu nastavio mnogo opreznije kako svoje ljude ne bi izložio veþoj opasnosti nego što je bilo neophodno. Nešto pre tri sata, uz mnogo šunjanja i osmatranja, Turci su utvrdili u kojim kuþama se nalaze preostali Āetnici i opkolili ih. Zejnil je pozvao iznenaāene Srbe da se predaju i rekao im da je grupa s južnog kraja sela veþ uhapšena i zatvorena u Kumanovu. – Stole, šta da radimo? – upita KovaĀeviþ Korubu. – Ti si ovde najiskusniji. – Ja se na Turci na veru ne predavam! Oni su stari l’žovi! Svi þe bidemo potepani, il’ ovde il’ u Kumanovo! Ovde þe pucamo, tamo þe visimo na kanap! – Jasno mi je… Spremajte se za odbranu, braþo! – viknu vojvoda. – Ne damo se živi Turcima u ruke! ÿetnici zgrabiše oružje i rasporediše se po prozorima i vratima, spremni da izginu do poslednjeg. Uto se na onoj drugoj kuþi otvoriše vrata i zaĀu Protiþev pokliĀ i poziv na juriš. On i Vasiljeviþ baciše bombe, prvi jurnuše na Turke i padoše pod plotunom desetina pušaka. PoruĀnik ostade na mestu mrtav, a potporuĀnik beše teško ranjen u grudi te i on ubrzo ispusti dušu. Još jedan Āetnik pogibe, a ostali se vratiše u kuþu

71 svesni da neþe moþi da probiju obruĀ te zauzeše busije i zapucaše na vojnike. I vojvoda naredi paljbu. Zapraštaše puške sa obe strane, poleteše bombe, poĀe žestoka borba. Turci su hrabro jurišali i trpeli teške gubitke, rešeni da što pre savladaju buntovnike i daju još jedan primer da je svaki napad na carevinu uzaludan. Srbi su se oĀajniĀki branili, svesni da im se bliži kraj i odluĀni da što skuplje prodaju kožu. Za to vreme, saslušanje u belediji je bilo završeno. Neki Āetnici dadoše kakve-takve izjave, neki ne rekoše skoro ništa, ali kadija svakako ne dobi ono što je želeo: bilo kakav dokaz koji bi povezao Āetnike sa vlastima Kraljevine Srbije. PriĀa zarobljenika svela se na to da su krenuli da pomognu svojim sunarodnicima da se odbrane od Bugara i Arnauta te da nemaju ništa protiv Turaka, kojima su se, eto, predali bez ikakvog otpora. Kadija je kipteo od besa jer je do njega stigla vest da se u Tabanovcu vodi žestoka borba i da je mnogo vojnika stradalo. – Neka šestorica vojnika odvedu ovu pašĀad u zatvor, a ti, Turiþu, ostani ovde sa mnom, da malo pretresemo ovo što su baljezgali! – naredi on. – Napolju je gužva, okupio se narod, ja bih da liĀno odvedem zatvorenike i sa više ljudi… – Jesi li Āuo šta sam rekao?! – preseĀe ga kadija. – Nisam te pitao ni za mišljenje ni za želje! Pošalji ih u zatvor pa se posadi na stolicu! Nemajuþi kud, Turiþ izvrši nareāenje i ostade u kancelariji, a vojnici izvedoše Āetnike iz zgrade. Da bi došli do zatvora, trebalo je da preāu preko varoškog trga. Kako stupiše na plato pred beledijom, svi prebledeše, i Srbi i Turci. Na stotine muslimana iz Kumanova i okolnih sela, razularenih, razjarenih što im se Āetnici vrzmaju po kraju i zbog bitke za koju su Āuli da se bije u Tabanovcu i pogibije vojnika od kojih su mnogi bili njihovi sinovi, braþa, muževi i roāaci, Āekalo je da im Srbi padnu u ruke. To što zarobljenici nisu uĀestvovali u borbi njima nije bilo bitno. Naoružani svakojakim hladnim oružjem i alatkama, rešeni da sprovedu pravdu na svoj naĀin, za tren oka ih okružiše na trgu, ali ipak podalje od cevi i kundaka pušaka. Urlali su i tražili od vojnika da se sklone, a ovi su pokušavali da nekako odbrane jadnike za Āiju su sigurnost bili odgovorni. Turiþ Āu galamu i potrĀa ka vratima, ali ga kadija zaustavi. – Sedi! Ništa više ne može da se uradi! Oficir pogleda kroz prozor i uhvati se za glavu u neverici. Sudija stade pored njega. Sa svih strana iz one mase poĀe da leti kamenje ka vojnicima i zatvorenicima, pogaāajuþi ih u glavu, ramena, leāa, svud redom. Oni se šþuþuriše, pokušavajuþi da se nekako zaštite i udarcima

72 izlože manje osetljive delove tela. – Pomolite se bogu, braþo! – viknu narednik Veselinoviþ. – Odavde þemo pravo pred njega! Rulja se zalete i doāe do povijenih vojnika, nemoþnih da odbrane ni sebe ni Srbe, ote im puške i pobaca po ploĀniku. Dograbiše ih za bluze i opasaĀe, odvukoše dalje od zatvorenika i oboriše, umalo ih nasmrt izgazivši. U onoj masi beše nekoliko Cigana, mahom kovaĀa i potkivaĀa, sa Āekiþima u rukama. I kako je u tursko doba Āesto bivalo da poturicama ruke budu krvavije nego Turcima, oni se prvi dokopaše Āetnika i stadoše krvniĀki da ih udaraju Āekiþima te im mestimiĀno zguliše kožu, probiše lobanje i prosuše mozgove. Sedmorica boraca za slobodu koji se predadoše na veru turskim vlastima umirali su u najstrašnijim mukama, urlajuþi i psujuþi. Mrtve i polumrtve, rulja poĀe da ih kasapi testerama i noževima. Odsecali su im glave, ruke i noge i bacali svuda oko sebe, u masu, prskajuþi je tamnocrvenom krvlju. Ljudi, reklo bi se obiĀni, trgovci, zanatlije, āaci, domaþice, postali su zveri željne ljudske krvi. Grabili su one delove tela, podizali iznad glava, okretali, vrištali, radovali se, pevali i bacali dalje, opijeni oseþajem moþi i ubilaĀkog zanosa proisteklog iz mržnje i osvetoljubivosti. Odjednom, kao po komandi, rulja stade da se trĀeþi razilazi ostavljajuþi za sobom krvav ploĀnik i raskomadana tela. Odnekud se pojavi nekoliko grupa vojnika i brzo zaposede trg. Turiþ se sruĀi u stolicu i zagnjuri glavu u šake. – Ovo je strašno! Kakva smo mi zemlja i vlast, kakav narod, kakvi ljudi?! – bio je užasnut. – Ovo je bila najbrža moguþa pravda, moj Turiþu! – reĀe kadija sedajuþi za sto. I njemu se želudac okretao, bio je bled kao krpa, ali nije hteo da popusti. Oficir ga je gledao sa Āuāenjem. – Aman, ovi Āetnici nisu ništa uradili, tek su prešli granicu! – Ne znamo mi to, Turiþu, ne znamo! Danas nisu, ali juĀe, prekjuĀe, pre mesec ili dva? – vrteo je glavom vadeþi drhtavim rukama cigaretu iz kutije, nadajuþi se da þe duvanom umanjiti nelagodu. – Na kraju krajeva, njihovi jarani upravo ubijaju tvoje vojnike u Tabanovcu! – Kako god, ja þu da podnesem izveštaj komandi o svemu što se danas ovde desilo, pa i o vašem nalogu da ostanem sa vama i da tek šaĀica vojnika sprovede zatvorenike… – Slobodno! – prekide ga kadija, zapali cigaretu i povuĀe dim. – Vojni vrh i sultan sigurno jedva Āekaju tvoju jadikovku o tužnoj sudbini pobunjenika! – nasmeja se zlurado. – Ne budi glup, vojniĀino! I pazi, ti si

73 sposoban, mogao bi neko da se doseti da si potreban na ratištu u Tripolitaniji… Oficir besno ustade i bez reĀi izjuri iz kancelarije zalupivši za sobom vrata. Na trgu ga doĀeka potpuno promenjeno stanje: od onih koji su linĀovali i raskomadali Āetnike nije bilo ni traga, ali su poĀeli da se okupljaju kumanovski Srbi, kojih je u gradu bilo mnogo. Oni su dovlaĀili delove iskasapljenih tela na sredinu trga i psovali vlast. Svakog Āasa ih je bivalo sve više a njihov protest sve burniji. Sa porastom broja rastao je njihov gnev i želja da se obraĀunaju sa poĀiniocima gnusnog dela i onima koji su to omoguþili ne uĀinivši ništa da zaštite zatvorenike. Do sumraka je masa Srba na trgu nadmašila broj onih koji su pobili Āetnike. Gradske vlasti, iako ni krive ni dužne za sve što se dešavalo, dobiše novu muku: obavezu da nekako umire stotine ogorĀenih Srba. U sumrak, na trgu su se pojavili njihovi predstavnici, izvinjavali se okupljenima, pravdali da nemaju veze sa gnusnim Āinom, pozivali ih da se raziāu… Na kraju, ponudili su im da uzmu ostatke tela i sutradan ih dostojno sahrane. Svesni da ništa drugo ne mogu da uĀine, Srbi pristadoše i raziāoše se, doduše uz psovke, kletve i pretnje, a komade tela odnesoše u kapelu na bdenje i pripremu za sutrašnju sahranu. U meāuvremenu, bitka u Tabanovcu je i dalje trajala nesmanjenom žestinom. Dobro naoružani Āetnici pružali su žestok otpor te je do mraka palo više od pedeset mrtvih i ranjenih Turaka, a poginuo je samo još jedan Āetnik, iz vojvodine grupe. Tako su ukupno, raĀunajuþi i one nesreþnike izmrcvarene na trgu, turski gubici bili pet puta veþi od ĀetniĀkih. Zejnil je dobijao izveštaje iz grada i znao šta se dogodilo. Svestan da se stvari zakuvavaju i da je u onom boju dobio gomilu vojnika izbaĀenih iz stroja i nikakvu vajdu, poĀeo je da traži naĀin kako da se bez još težih posledica i sramote izvuĀe iz neugodnog položaja. Veþ je odmicala noþ a stvari se nisu ni za pedalj pomerile od mesta gde su bile kada je borba poĀela. Kao i drugi Turci, ni Zejnil nije voleo da ratuje noþu. GrozniĀavo je razmišljao šta da uĀini, kada se, kao poruĀen, pojavio telal iz varoške komande i preneo mu nareāenje da se povuĀe iz borbe. Zejnil je izdao naredbe svojim pomoþnicima i turska vojska je, bez galame, za nekoliko minuta napustila selo. ÿetnike je iznenadila tišina koja je zavladala Tabanovcem. Plašeþi se prevare, ostali su na položajima sve do pred zoru, kada su seljaci obišli selo i okolinu i utvrdili da vojnika nema na vidiku. Vojvoda Vladimir je naredio hitno povlaĀenje i povratak u Srbiju, tako da su preživeli Āetnici veþ u ranim jutarnjim satima, natovareni puškama i municijom, gorskim stazama prešli nazad u otadžbinu. Poginuli u borbi sahranjeni su na tabanovaĀkom groblju, a

74 oni stradali u Kumanovu na onom varoškom pravoslavnom, uz veliku pratnju i pojanje svih sveštenika koji su mogli da stignu iz okolnih mesta. Ostaci postradalih, delovi tela koji su mogli biti prepoznati po odeþi i obuþi, potrpani su u sanduke i zakovani. Tako se, kap po kap, punila Āaša žuĀi u Staroj Srbiji i svakoga dana sve više pretila da se prelije.

75 Napad ila je sredinom aprila otišla u Veles fijakerom, koji je vozio njen pratilac, Miralem. Tokom oštre zime potrošila je zalihe u kuþi, pa je trebalo svašta pazariti. Slugu je ostavila u mehani, a ona krenula u šetnju od radnje do radnje, kupovala potrepštine i donosila u koĀiju. – Da poāem i ja sa tobom, da ti pomognem? – pitao ju je vredni, poslušni sluga. – Neka, odmori se, imaš i ti dušu! Sama þu ja, nije za muškarca da ide od duþana do duþana i sa ženom tegli cegere. Dok ti popiješ kafu i pojedeš neku urmašicu, eto mene! I nemoj ništa da plaþaš, ja þu to kad sve obavim! – odgovorila je žena Āiju su reĀ svi radnici na aginom imanju bespogovorno slušali. Za dva sata Mila je završila nabavku, ali i još jedan, mnogo važniji posao, koju joj je Selma dala u zadatak: raspitala se kod poznanika, kujundžija, duþandžija i abadžija ko je u varoši najbolji prijatelj i saradnik bandita Dauta, pronašla tog Āoveka i ostavila poruku koju je aginica nekoliko dana ranije, iskoristivši i agino i StaĀino odsustvo iz kuþe, napisala i zapeĀatila aginim peĀatom, kako primalac ne bi pomislio da je lažna. Rekla mu je da poruku što pre preda liĀno Dautu, nikom drugom. Mila nije znala šta je pisalo na tom presavijenom parĀetu hartije, ali je slutila, s obzirom na dešavanja na imanju i duševno stanje svoje štiþenice. Zadovoljna zbog dobro obavljenog posla, ali sa zebnjom u srcu, otišla je u mehanu po Miralema, platila raĀun, pa su se vratili u planinu. Izvestila je Selmu da je uradila što joj je naloženo, ali ju je i upozorila da je petljanje s ljudima kakav je banditski voāa āavolja rabota. – Sada je kasno, kamen se zakotrljao – rekla je aginica, nervozno kršeþi prste. – Nadajmo se najboljem i što skorije! Narednih dana život na imanju odvijao se uobiĀajeno. Sluge i robovi su radili, aga je gazdovao i Āesto izbijao iz kuþe zbog posla ili leĀenja a M

76 aginica je pod budnim okom svoje druge majke samovala u kuþi i izbegavala da se sretne s mladiþem kojem se doskora nesebiĀno davala. StaĀa je valjano obavljao svoj pisarski posao, kao i sve ostale što je morao, te na svaki naĀin pokušavao da se sretne s aginicom, ali mu to nikako nije polazilo za rukom. Patio je za njenom blizinom i želeo da odgonetne zašto je ta žena, za koju je mislio da oseþa prema njemu isto što i on prema njoj, odjednom tako hladna. Jedino što je dobijao bilo je Milino oštro odbijanje da ga pusti u Selminu sobu. Jednog sunĀanog dana poĀetkom maja, nešto pre podneva, posle doruĀka, kada su se radnici kao obiĀno povukli u barake na kratak predah, psi punih stomaka dremali u kuþicama, stražari leškarili u svojoj spavaoni a samo jedan od njih lenjo vukao noge obilazeþi prostrano dvorište, na ivici šume na severnoj strani imanja pojavilo se petnaestak pogurenih prilika u arnautskim odelima. Posle jutarnjeg osmatranja, pošto se uverio da je i aga na imanju, banditski voāa je shvatio da je kucnuo Āas za ostvarenje plana koji mu je poslala aginica. – Sve možemo da pobijemo, samo aginici i tetki koja je sa njom ne sme dlaka sa glave da fali! – reĀe Daut pokazujuþi svojim ljudima crtež imanja dobijen od Selme. – Naše glavne mete su aga i lepi plavi Srbin koga smo prodali Vahidu pretprošle godine, onaj što je bio s velikim ĀiĀom koji je Skenderu razbio glavu – nije propustio priliku da podbode najmlaāeg bandita. – Njih dvojica moraju da budu mrtvi! Tako je naruĀeno! Bilo bi dobro da što više ostalih poštedimo, da ih ostane dovoljno za rad na imanju. U svakom sluĀaju, niko ništa ne sme da pljaĀka! Za ovaj napad þemo biti dobro plaþeni i to þu ja da rešim s aginicom na kraju, kada postane prava gospodarica! Ona þe nam od danas biti veliki dužnik i podrška, a ovo imanje mesto za skrivanje kada god nam bude zatrebalo! Da li je sve jasno? Banditi klimnuše glavom. – Dobro! PreskaĀemo ogradu ovde! – on pokaza taĀku na karti a onda mesto gde su pomoþne zgrade i štale zaklanjale pogled prema šumi iz pravca agine kuþe. – Onde levo su stražari, naspram njih je baraka za sluge i robove. Dalje desno su štala i tor. – Pomisli kako aginica dobro crta. – Bilale, ti povedi Āetvoricu na stražare, oni sad verovatno spavaju, neþe biti teško da ih savladate! To je samo jedna velika soba. Ilire, ti sa dvojicom umiri sluge i robove! Ako vidite onog plavušana, ubijte ga odmah! Envere, povedi dvojicu na stražara koji je sad negde na južnoj strani dvorišta i zadržite ga tamo! Ja þu sa Skenderom i ostalima na aginu kuþu. Proverite oružje i kreþemo! Banditi se podeliše po grupama kako je voāa naredio, pregledaše

77 oružje i municiju pa poāoše trkom preko Āistine prema ogradi, rašireni u strelce. Prva je do ograde stigla Bilalova grupa. Tek što je on naskoĀio na daske, u dvorištu se pojavi Nikos, koga je previše pojedenog povrþa i voþa na ruĀku primoralo da se olakša. Pošao je iza barake, u poljski klozet, i ugledao kako Āovek s puškom preskaĀe ogradu i grupu naoružanih ljudi iza njega. – Uzbuna, uzbuna! Napad, napad! – izbezumljeno je povikao na grĀkom i turskom trĀeþi prema vratima stražarske kuþe. Bilal podiže pušku Āim je doskoĀio na zemlju s unutrašnje strane ograde, nanišani i opali. Tane pogodi pedesetak koraka udaljenog Nikosa u glavu i obori ga na zemlju. Potpuno iznenaāenje je propalo, toga je Daut bio svestan. Psi poĀeše da laju uplašeni pucnjem, ne promaljajuþi njuške iz kuþica. Bunovni stražari navrat-nanos poskakaše iz kreveta i dohvatiše šta su stigli od oružja, pa neki grunuše na vrata, a neki poiskakaše kroz prozor s južne strane kuþe prema kojoj su veþ trĀali banditi prethodno preskoĀivši ogradu. U isto vreme su iz baraka istrĀali robovi i sluge i stuštili se prema aginoj kuþi, spasavajuþi živu glavu. Banditi su veþ bili prišli na dvadesetak koraka od stražara. PoĀe puškaranje u kom deblji kraj izvukoše branioci, pa njih šestorica ostadoše izrešetani nasred dvorišta, a samo jedan Arnaut, iz Bilalove grupe. Preživeli stražari, svega njih trojica, pobegoše prema gazdinoj kuþi krivudajuþi u trku. Oko njih, robova i slugu zviždali su meci, ali niko više nije bio pogoāen jer je banditima bilo teško da nišane u trku. Stražar s južne strane dvorišta smaĀe pušku s ramena, ubaci metak u cev i poāe prema mestu odakle je dopirala pucnjava, pa kad vide o Āemu se radi, zauze busiju iza više od metar visoke i desetak metara široke gomile drva za ogrev, Āekajuþi da mu neko od napadaĀa doāe na nišan. U glavnoj kuþi su aga i StaĀa sreāivali neke raĀune u radnoj sobi, a Selma i Mila sedele u divanhani kad se zapucalo. Njih dve se samo pogledaše, a Mila prekorno odmahnu glavom. Shvatila je da je dobro pretpostavila šta je pisalo u poruci koju je odnela u varoš. Iako zateĀen, aga bez oklevanja zgrabi revolver iz fioke radnog stola pa ustade i iz sanduka za lov izvadi dva karabina, od kojih jedan pruži StaĀi. – Znaeš li da pukaš, momĀe? – upita zauzimajuþi busiju kod prozora na severnoj strani sobe i gledajuþi bandite i ljude koji su pred njima bežali. – Znam, imao sam vojnu obuku, gazda. Šta je ovo?! – odgovori pitanjima mladiþ, malo uplašen, ubacujuþi metak u cev. – Neka banda il’ revolucionari! A to e isto banda! Ako nesu prerušeni, ovo su neki Arnauti. – Nasmeja se od muke stari mangup,

78 svestan da su u pitanju razbojnici, jer niko od boraca za slobodu što su se vrzmali po tom kraju, ma kojem narodu pripadao, ne bi napao njegovo imanje. – Otvaraj vrata, StaĀo! Žene, legajte na patos, bre, pod astal, ne mrdajte dok ne doāemo po vas! Njih dve se zavukoše pod sto u divanhani, a StaĀa širom otvori vrata kroz koja uleteše zadihani i preplašeni ljudi koje je banditska tanad umalo pobila. On zalupi vrata za njima i navuĀe rezu. Stražari se odmah rasporediše po prozorima, poĀeše da pucaju na napadaĀe i ubiše dvojicu. Ostali banditi se zakloniše iza plastova sena, drveþa, pojila, bunara, praveþi polukrug oko kuþe. Grupa više nije bilo, svi su se izmešali u jurnjavi po dvorištu. – Gazdo, davaj pušku, ja sam star borac, a ti se makni od taj pendžer da te ne trefi neka kugla! – reĀe Milan agi. Starac ga posluša, dade mu pušku, a on sa revolverom leže na pod u sredini sobe. Banditi su zapucali na kuþu, gaāajuþi uglavnom u zidove, ne bi li prestrašili ove što se brane i primorali ih na predaju. Zviždalo je na sve strane, a nekoliko tanadi ipak ulete kroz prozore i zabi se u komade nameštaja od masivnog drveta. Aga prepuza do sanduka, izvadi još jedan revolver i dade ga Miralemu, kojeg posla u divanhanu da osmatra kroz prozor, da napadaĀi ne udare sa te strane. Svim ljudima bez oružja takoāe zapovedi da se sklone u divanhanu i legnu na pod. Onaj stražar u dvorištu beše smiren i strpljiv, doĀeka da mu se jedan neoprezni bandit otkrije, opali iz puške i ubi ga. Daut vide šta se desilo i udari kundakom u zemlju, besan što je u gužvi zaboravio na tu opasnost. – Envere! Skendere! Udrite onog iza drva! – zapovedi. Njih dvojica zapucaše i poĀeše da opkoljavaju stražara. Pucnjava izmeāu bandita i onih u kuþi je i dalje trajala te obe strane izgubiše još po jednog Āoveka, pogiboše jedan od stražara i Ilir, Dautov zamenik. Daut naredi jednom od preostalih ljudi, Edinu, da proba da se privuĀe sa zadnje strane kuþe i izvidi kakvo je tamo stanje. Ovaj odloži pušku, izvadi revolvere iz pojasa i poāe prema kuþi koristeþi mrtav ugao izmeāu boĀne i zadnje strane. Prepuzao je nekoliko metara i dovukao se pod sam prozor na kojem je stajao Miralem. On se naglo uspravi i uperi cevi u sluginu glavu, mrštenjem mu pokazujuþi da þuti, a zatim jednim revolverom da baci oružje i otvori prozor. Preneražen Āovek posluša, uz tresak ispusti oružje na pod, otvori prozor i pusti bandita u kuþu. Ovaj ga, Āim je uskoĀio, raspali drškom revolvera u slepooĀnicu i onesvesti. Ostali su ležali mirno, prestravljeni, bez ikakve namere da pruže otpor. Edin uze Miralemov revolver i zataĀe ga za pojas, preāe sobu i pribi se

79 leāima uza zid pored vrata. Selma podiže glavu i oĀima mu pokaza na drugu sobu. On shvati znak i u nameri da ispadne što veþi junak pred Dautom i zasluži da bude njegov zamenik, koji je uvek dobijao veþi deo plena od ostalih bandita, odluĀi da liĀno ubije Āuvenog Latif-agu, o kojem je slušao priĀe dok je bio deĀak. PoskoĀi i stade pored vrata s uperenim revolverima, a pred zastrašujuþim otvorima cevi prvi beše StaĀa, koji je pošao u divanhanu jer je Āuo tresak i video da bandit uskaĀe u kuþu. Selma vrisnu tobože prestravljeno, a Edin ne stiže da opali jer ga metak iz cevi opreznog age pogodi u glavu i usmrti. On se sruši na pod kao vreþa. Selma izbezumljeno zaplaka sva se tresuþi, shvativši da je njen plan sve dalje od ostvarenja. StaĀa, bled kao krpa, samo promrmlja: – Gazda… – Dobro e, delijo, dobro e! Pazi sad ti onaj pendžer, vidiš da od Miralema nema vajda! – reĀe starac, pa priāe ženi da je ohrabri, misleþi da plaĀe od straha. Ona sva unezverena skoĀi i priāe prozoru, nadajuþi se da þe se tamo pojaviti još neki bandit i ubiti agu i njenog doskorašnjeg ljubavnika. – Selma, skloni se od prozora! – viknu StaĀa, priskoĀi joj i obori je na pod, a sam se zakloni iza velike komode odakle je bezbedno mogao da posmatra dvorište. Video je da su onesvešþenom Miralemu Āakšire mokre s prednje strane do kolena. Napolju, opkoljavajuþi onog stražara iza drva, Enver i Skender siāoše dublje u dvorište. Pucali su na njega naizmeniĀno i polako mu se prikradali. Na kraju, oni su bili s jedne strane gomile, na uglovima, a on sa druge, na sredini. Pred kuþom, još jedan bandit dobi tane u glavu i ostade da leži pored bunara. Daut optrĀa široko oko kuþe, vide da Edina nema nigde a da je prozor otvoren i shvati da je verovatno i on ubijen. – Glupak, trebalo je samo da osmotri, a ne da se junaĀi! – siktao je sebi u bradu, besan što je izgubio mnogo ljudi zabadava. Mrtvi stražari u dvorištu nisu mu znaĀili ništa, cilj je bio da ubiju agu i mladog roba, što je postalo skoro neizvodljivo s obzirom na to da je iznenaāenje propalo i da više nisu imali ni poĀetnu brojĀanu prednost te nisu smeli svim sredstvima da udare na kuþu jer bi tako ugrozili Selmu. U jednom trenutku, besan zbog neuspeha, htede da naredi da se kuþa zaspe bombama i zapali, da jednostavno pobije sve unutra i opljaĀka blago, ali ga je u tome spreĀio strah od sigurne i surove osvete Selminog oca i braþe, koja bi sigurno usledila. StaĀa ga spazi kako se šunja iza kuþe, opali hitac i promaši za dlaku. Što je brže mogao, Daut pobeže.

80 – PovlaĀenje! Idemo u šumu, pokrivajte se vatrom! – naredi kada se vratio meāu svoje ljude i poĀe da pogrbljen pretrĀava od zaklona do zaklona, pucajuþi prema kuþi. To uĀiniše i ostali banditi, jedan po jedan. Pucali su iz pušaka i revolvera bezmalo nasumice, tek da obezbede sebi odstupnicu. ÿim oni stigoše do pomoþnih zgrada, stražari i Milan izaāoše iz kuþe i polako poāoše za njima pucajuþi, pazeþi da još neko ne izgubi glavu kada je imanje veþ bilo odbranjeno. NapadaĀi uspeše da preskoĀe ogradu na istoj strani s koje su krenuli u napad i pobegoše u šumu. Stražari odoše za njima i zakloniše se iza uglova zgrada, a aga, StaĀa i Milan poāoše prema Enveru i Skenderu, koji su ostali u svojevrsnoj klopci izmeāu dve vatre, u dnu dvorišta. Videvši da je āavo došao po svoje, Enver skoĀi iz zaklona i potrĀa prema najbližem delu ograde, ka zapadu, a Skender ka severu, za bandom, izmeāu stogova sena, štale i tora. StaĀa podiže pušku, nanišani i posred leāa pogodi Envera, koji bez glasa pade na zemlju, mrtav. Mladiþ ne oseti ništa, kao da je pucao u direk. Skender nije trĀao brzo jer je pazio da ga neko ne ustreli s leāa te se stalno osvrtao i menjao pravac. Iza jednog plasta sena doĀeka ga Milan, uhvati levom rukom za pušku i uperi je u nebo, a desnom ga raspali svojom puškom po glavi i ošamuti. Bandit pusti oružje i pade na leāa, a grmalj baci obe puške pored zida pa mu zgazi na grkljan desnom nogom. Mladiþ ga uhvati za stopalo i poĀe da se koprca, bezuspešno pokušavajuþi da se oslobodi silovitog pritiska. Pokušao je i da ga udara nogama, ali se iskusni rovovski borac lako odbranio od tog batrganja. – Sad si moj! – riknu na Arnauta, pa zaurla: – Nož! Dajte mi nož! Do njega dotrĀaše aga, StaĀa i stražari. Videli su Skendera kako krklja i koluta oĀima, gušeþi se. – Daj nož! – grmnu Milan na jednog stražara. – Šta þe ti?! Treba nam kanap da ga vežemo! – reĀe zbunjeni StaĀa. – Daj nož! – od Milanovog glasa kao iz pakla sve ih proāoše žmarci te stražar izvadi nož iz pojasa i pruži mu. Milan uze nož u desnicu i još jaĀe naleže na Skenderov grkljan. Dok se ovaj cimao i poslednjom snagom pokušavao da doāe do vazduha, Milan se naže nad njega, sputa mu noge svojom levom potkolenicom, razreza mu Āakšire, dohvati ga za meāunožje i jednim potezom odseĀe. Skender neljudski zavrišta, a Milan mu skide nogu s grkljana, kleknu na grudi, baci nož, zgrabi ga ĀeliĀnim stiskom za vilicu tako da ovaj zine pa mu krvavo, dlakavo parĀe mesa i kože nabi u usta i pokri ih šakom. Skender se uhvati za prepone iz kojih je šikljala krv i zacvile kao zver uhvaþena u zamku. Sve se desilo munjevito, tako da niko nije stigao da

81 se umeša. Ili nije smeo. – Toj ti je za maleĀkog! – reĀe ledenim glasom, ali ga bandit nije razumeo. Milan mu skide ruku s usta i ovaj nekako uspe da ispljune gadni sadržaj, okrete glavu na stranu i ispovraþa se. Okupljeni ljudi tek tada s gaāenjem okretoše glave od groznog prizora. Milan skide kapu, nagura je Skenderu pod ruke, na ranu, kako bi možda zaustavio krvarenje, šĀepa ga za kragnu, podiže, odgurnu i pusti da baulja prema šumi. – Idi si sad kod tvog Dauta pa mu bidni žena! – viknu za njim. Mladiþ se posle nekoliko koraka sruši u prašinu, onesvešþen. Na ivici šume, zaklonjeni iza debelog drveþa, stajali su Daut i preživeli banditi posmatrajuþi šta se dešava. Bez reĀi, voāa bande podiže pušku, nanišani pažljivo i opali metak ka Milanu, koji je stajao i gledao umiruþeg Skendera. Iako je daljina bila velika, precizni strelac je s lakoþom pogodio krupnu metu. Zrno probi rebra na desnoj strani Srbinovih grudi i zadrža se u pluþima. On pade na kolena i uhvati se za ranu. Kroz prste mu poteĀe tanak mlaz krvi. StaĀa i Dima mu priskoĀiše, podigoše ga na noge i povedoše ka glavnoj zgradi, a ostali zapucaše ka banditima koji su veþ zamicali u dubinu šume. – Videþemo se opet, ago! – zaurla Daut na turskom dok su još mogli da ga Āuju. – Kad god, āubre! – odgovori Latif i opali poslednji metak iz revolvera. Odmah je naredio da Milana smeste u jednu od soba na spratu glavne kuþe i poslao koĀijom trojicu stražara da prijave napad vlastima u Velesu, unajme sedam novih Āuvara, dvojicu slugu i dovezu najboljeg varoškog lekara. U meāuvremenu, sluge i robovi su poĀistili tragove bitke i pripremili rake za ukop poginulih: za agine ljude grobove u dnu dvorišta, a za bandite zajedniĀku raku u šumi. Selma nije ni reĀ progovorila dugo posle napada. Njen plan se izjalovio, aga i StaĀa su ostali živi i zdravi, a nedostajalo je samo još da je neki bandit bio zarobljen pa da je razotkrije. Shvatila je da þe morati mnogo mudrije da radi da bi postala gazdarica s naslednikom kojeg bi svima mogla da predstavi kao agino dete. Vreme nije radilo za nju buduþi da je bilo pitanje dana kada þe njen muž da primeti da je noseþa. Aga je priredio bogatu veĀeru i od srca zahvalio svima koji su uĀestvovali u junaĀkoj odbrani imanja, poveþao platu stražarima i slugama i prepolovio vreme za „otplatu duga” robovima. Tako je StaĀi i Milanu ostalo još Āetiri godine ropstva. Samo Miralem nije dobio povišicu, veþ je prebaĀen da radi oko stoke, s robovima, bez prava da izaāe van ograde imanja, što je

82 bila blaga kazna s obzirom na nesposobnost i kukaviĀluk koje je pokazao u borbi. Sutradan je doktor pregledao, oĀistio i previo Milanovu ranu. – Nema mu spasa – rekao je agi. – Zrno ne može da se izvadi. Umreþe za nekoliko dana, od unutrašnjeg krvarenja ili trovanja krvi. – Šteta! Hrabar Āovek! – Hrabri stradaju, moj aga! Uvek je tako bilo i biþe! – Pitam se jesmo li mi što smo i dalje živi kukavice. – Ne, i vi ste hrabri, ali i pod Alahovom milošþu. – Mudar odgovor – procedi aga, plati doktoru uslugu i posla stražare da ga odvezu u varoš. Kasnije su, uz molitve na raznim jezicima i po obiĀajima muslimanske i pravoslavne vere, sahranili poginule stražare i Nikosa, a bandite su samo potrpali u jamu i zatrpali, bez ijedne reĀi. Sledeþih nekoliko dana StaĀa je proveo uz Milanovu postelju, negujuþi ga koliko je znao i umeo. Ovaj ga je zakleo da, kada se vrati u Srbiju, ode kod njegovih u Ladovicu i ispriĀa im zašto je nestao bez traga i kako je stradao. Div velikog srca zauvek je sklopio oĀi jednog jutra sredinom maja, dvanaest dana posle ranjavanja. StaĀa je dugo plakao kraj njegovog groba u dnu dvorišta, svestan da je u tuāini, u ropstvu, ostao sam. Narednih mesec dana, kad god je aga bio odsutan, StaĀa je iznova pokušavao da se približi Selmi, ali je Mila frktala na njega kao divlja maĀka i spreĀavala ga da ostvari nameru. Mladiþ je dolazio u kuþu i radio, ali aginicu nije mogao da vidi. Srce mu nije davalo mira, nedostajala mu je Selmina nežnost i toplina, njeni poljupci i zagrljaji. Na kraju je, ne znajuþi kako da razreši zagonetku, otvoreno pitao Milu o Āemu se radi. – Aginica je pojela sav med koji je trebalo da pojede s tobom, mladiþu! – odgovorila mu je hladnim, preteþim glasom, potpuno drugaĀijim od onog koji bi se mogao oĀekivati od žene tako nežnog lica. – Ostala je samo prazna košnica i ljute pĀele! Pazi da te ne izbodu njihove žaoke! – Nisam joj ništa nažao uĀinio… – Ko te pita, glupane! Gledaj svoja posla, nju zaboravi! StaĀa sleže ramenima i ode za radni sto. I dalje mu ništa nije bilo jasno. Sve dok jednog dana, sasvim sluĀajno, nije spazio Selmu u divanhani kako razgovarajuþi s Milom mazi svoj stomak, koji mu se uĀinio nešto veþim nego što je bio prilikom banditskog napada, kada ju je poslednji put video. Tada mu se sve rasvetli i on shvati šta je posredi

83 te kakva mu opasnost preti. „ZnaĀi, āavo dolazi da naplati raĀun… Zagovnao si, StaĀo, sad se spasavaj kako znaš i umeš!”, mislio je. „Srediþe te ove dve veštice ili aga ako uskoro ne umakneš. Selma, Selma, lepa si ko anāeo, ali ti je duša crna ko āavo!” Od tog dana razmišljao je samo o bekstvu, sve drugo mu je postalo nevažno, Āak i dete koje je raslo u Selminom stomaku. Bolelo ga je to što þe ih ostaviti, ali nije imao kud, na imanju ga je Āekala sigurna smrt, i to vrlo uskoro. Pobegao bi odmah, samo da je znao gde se taĀno nalazi i kuda bi trebalo da beži. Pošto to nije bio sluĀaj, plašio se da bi brzo bio uhvaþen, ili da bi, što bi bilo još strašnije, zalutao meāu Arnaute i dopao šaka Dautu. OdluĀio je da saĀeka još malo.

84 Babunski ednog popodneva krajem juna, kao iz zemlje iznikli, pred kapijom imanja se pojaviše dvojica naoružanih mladiþa. Izgledali su zastrašujuþe, mrkih lica, okiþeni bombama i redenicima, sa revolverima u futrolama i puškama brzometkama u rukama. Stražar koji je stajao nedaleko od kapije i pušio naāe se u nebranom grožāu, sam pred onom dvojicom, s puškom o ramenu. Preblede, stade da gleda levo-desno kuda bi mogao da utekne ili se zakloni, ali sve što je iole moglo da posluži kao zaklon beše predaleko. Ostade ukopan u mestu, sa cigaretom u ruci, svestan da bi ga kuršum lako stigao na brisanom prostoru. – Ne boj se! – obrati mu se jedan od pridošlica govorom lokalnog pravoslavnog stanovništva koje se nije smatralo Bugarima ili Srbima. – Došli smo u miru, tražimo agu! – U kuþu je… – promuca stražar. – Idi i kaži mu da ga traži Jovan Stojkoviþ iz sela Martolci! ÿekaþemo ovde. Stražar, sreþan što ga neopreznost na straži nije koštala glave, baci opušak u travu, ugasi ga nogom i otrĀa pred aginu kuþu. – Gazda! Gazda! – vikao je sve dok se aga nije pojavio na vratima. – Šta ti je, šta se dernjaš?! – zagrme starac ljutito. – Na kapiji su dvojica pod oružjem, tebe traže, gazda! Jedan reĀe da se zove Jovan Stojkoviþ i da je iz sela Martolci. – To je sin mog prijatelja – nasmeši se Latif. – Dovedi ih ovamo! Stražar se uskoro vrati praþen onim mladiþima. Aga siāe sa trema da doĀeka neoĀekivane goste, izgrli se i izljubi s Jovanom. – Vojvoda Babunski, a? – smejao se. – Kako ti e tatko, vojvodo? – Eh, vojvoda… – smejao se i Jovan. – Voli narod da kiti! Stari je dobro. Nisam ga video više od mesec dana, ali znam. Kako si ti, Āestiti ago? – Kako starac, kako se mora. J

85 – More, nisi ti starac Āim imaš najlepšu ženu u Makedoniji! Ovo je moj pobratim, Gapon – predstavi vojvoda svog druga. Aga se rukova s drugim mladiþem, pa ih pozva u kuþu. – Vlegnite, da sednemo, prodivanimo, prezalogajimo… Ti! – obrati se stražaru na turskom. – Vrati se na stražu, zatvori kapiju i ni za živu glavu ne puštaj nikoga u dvorište! Stražar ode, a oni uāoše u kuþu. Aga ih smesti za sto u divanhani i naloži Mili da donese piþe i nešto za jelo. Onda pozva i StaĀu u društvo. – Ovaj je vaš, iz Srbistan – namignu gostima. – StaĀa, moje pisarĀe. Vojvoda se obrati mladiþu, govoreþi sporo kako bi ga ovaj razumeo: – Ja sam Jovan Babunski, a ovo je Jovan Jeremija Grkoviþ Gapon. Nareāao imena kao da je Španac! – našali se na raĀun bivšeg svetogorskog monaha koji je pobegao sa Hilandara zbog zavade sa bugarskim i grĀkim kaluāerima, pa se pridružio Āetnicima i dobio nadimak po bivšem ruskom kaluāeru i potonjem Āuvenom revolucionaru Georgiju ApolonoviĀu Gaponu. – Mi smo Āetnici. ÿuo si za Āetnike? – ÿuo, nego šta! – odvrati StaĀa posle rukovanja pa se nasmeja. – Ne znam samo šta srpski borci za slobodu rade za stolom turskog age?! – Jovanov tatko i ja se znaeme odavno, rabotal je za mene – ubaci se aga u razgovor. – Neþu pogazim prijateljstvo. More, ja mrzim razbojnici i lopovi, a Āetnici, komiti i andarti razumem. Svak se bori da na njegov narod bude bolje, tu nema ništo neĀasno. Nego, da batalimo borbu i politiku, evo Mile sa āakonije! OĀas sto beše prepun hrane i piþa i oni navališe da se goste. Izmeāu zalogaja i gutljaja su priĀali o svemu i svaĀemu, šalili se i smejali, vreme prosto prolete i stiže sumrak. – Momci, smrkava se, a ovde se rano lega! – reĀe aga na kraju, dok je Mila sklanjala posuāe sa stola. – Neje dobro da se potucate po mrak, bolje ostanite kod nas na konak. ÿetnici klimnuše glavom. – StaĀo, ti þe im bidneš domaþin! Vodi Āetnici u baraku i poteraj svi ostali napolje, nek spavaju na tavan u štalu! U zoru isprati gosti! – Razumem, gazda! Babunski i Gapon zahvališe agi na gostoprimstvu, pozdraviše se s njim i poāoše u baraku, a na polasku vojvoda razmeni sa agom nekoliko reĀi u Āetiri oka. StaĀa najuri ostale robove u štalu i prepusti gostima da izaberu gde þe da legnu. Oni prvo navukoše jedan krevet na vrata i prepreĀiše ih. – Aga je možda Āestit, ali njegovim stražarima nikako ne treba

86 verovati – reĀe Gapon pa se okrete StaĀi. – Odakle si, brale? – Iz sela kod Smedereva. – Otkud ovde kad si Smederevac?! – zaĀudi se Babunski. – Eh! Bežao od bede i suše, dopao u goru bedu… Zarobiše me Arnauti u šumi na granici i prodadoše u roblje, majku im dušmansku! I eto me sad meāu Turcima, baš kakav mi je i nadimak! – odgovori mladiþ jetko. – Nadimak?! – obojica upiljiše u njega. – TurĀin! Moj pradeda je bio istanbulski bogataš srpskog porekla. Krajem Prvog srpskog ustanka se pokrstio i preselio u Srbiju. Mnogi od nas, njegovih potomaka, nosimo taj porodiĀni nadimak. Raselili smo se po Srbiji, ali nismo ga se otresli! I, eto, ja sam ovako plav i bledunjav, a TurĀin! – našali se mladiþ na svoj raĀun, a Āetnici se slatko nasmejaše. – E, živote! Šta sve sudbina zamesi… – reĀe Gapon. – Nego, zašto vas je aga primio na konak kad ste Srbi? upita StaĀa kad ih smeh proāe. – Mudar je aga! – reĀe Babunski. – Zna da u igri nismo samo nas dvojica, da smo došli kao prethodnica da ispitamo kakvo mu je mišljenje. Ako bi se nama ovde nešto desilo, naši bi zbrisali i njega i imanje! Ma, on je odavno batalio vojevanje, sada gleda samo posao i zdravlje. I mladu aginicu. – StaĀi zaigra srce na pomen Selme. – Sem toga, dobro je poznavao mog oca. Bili su prijatelji, mogu i tako da kažem. Ne odobrava baš ovo što radim, razumljivo, ali poštuje me jer me zna odmalena i neþe da mi naudi. Kao što ne bih ni ja njemu, ako bih imao izbora. – ÿudni su odnosi meāu ljudima u ovim krajevima… poĀeša se StaĀa po glavi. – Jesu! Uvek na ivici grljenja i klanja! Nikad se ne zna šta þe biti i šta ti komšija kuva iza leāa. Šta þeš, nije ovo majka Srbija, gde je sada lako biti Srbin! Ovde se srpstvo i dalje plaþa glavom ako Āovek ne zna da se Āuva, ili ako nema sreþe. Ali verujem da tome dolazi kraj i da þe se ovde ubrzo vratiti naše kraljevstvo! – Otkud to?! – zaĀudi se StaĀa. – Vaše Āete nisu toliko jaka sila… – Država stoji iza nas! – prekide ga Babunski. – Pre dva meseca je u velikom boju na ÿelopeku uĀestvovao potporuĀnik Voja Tankosiþ! Znaš ko je on? StaĀa sleže ramenima i odmahnu glavom, a vojvoda se nasmeja, raširi ruke i podiže pogled ka tavanici, pokazujuþi koliko se Āudi što neko ne zna ko je Āuveni Vojislav Tankosiþ. – Voja je iz Crne ruke! To su oni oficiri što su svrgli Obrenoviþe. –

87 StaĀa klimnu glavom. – LiĀno je komandovao streljanjem Dragine braþe. Živa vatra, srce mu je veþe od ove Babune! On je, bre, u samom vrhu vlasti iako je niži oficir! Ako je on ovde, i Srbija je! – govorio je nadahnuto. – Sem toga, i drugi oficiri srpske vojske su u Āetnicima. Eto, baš na ÿelopeku su bili i potporuĀnici Brana i Hajnc, ĀetniĀke vojvode. – Šta je bilo na tom ÿelopeku? Gde je to? – To je kod Starog NagoriĀana, Āim se preāe granica. Sudarilo se preko sto Āetnika sa tri puta više Turaka i Arnauta. Beše ljut boj. ÿetnici po visovima, dušmani po doljama, pa udri! Od naših pogiboše samo dvojica, od kojih opet jedan armijski oficir, neki potporuĀnik Petar, i Radul Kosovac, tvrd borac, a njihovih pade preko dvesta, što mrtvih, što ranjenih. Velika pobeda koja je osokolila sav naš narod ovde! – Molim vas, povedite me sa sobom! – zavapi StaĀa. – Bolje da stradam u šumi kao Āetnik nego za pisaþim stolom kao rob! Ne bojim se bitke, imao sam ovde okršaj sa Arnautima, znam da pucam… – Stani! – zaustavi ga vojvoda. – Kad bih te sada poveo, to bi bilo mešanje u agina posla i samo bismo se zakrvili s agom. To nam sada ne treba. Aga je ugledan Āovek i dobro je imati ga za prijatelja. Ako nekog našeg, ne daj bože, zarobe, može da pomogne kod vlasti da ga nekako izbavimo ili bar da ga spase smrtne kazne. Sem toga, Āini mi se da te on ovde dobro drži, bezbedan si. SaĀekaj! Još se sve klima, tek je poĀetak… Kad se bude ozbiljno zapucalo, obeþavam ti da þu poslati nekoga po tebe! Biþeš Āetnik u mojoj jedinici! – Držim te za reĀ, vojvodo! – skoro viknu StaĀa, sa nadom u glasu. – Samo, nemoj da misliš da je lako biti u Āetnicima i da se nižu samo pobede! Pre dve nedelje su Turci u selu Petraljici opkolili upravo Branu i Hajnca i njihove ljude. Zapalili su kuþu u kojoj su bili na konaku. Sve su ih pobili sem jednog, koji je nekim Āudom uspeo da se izvuĀe! Brana je ostao poslednji… Pozvali su ga da se preda, a on je skoĀio u vatru i zapevao pesmu o slobodi! Živ je izgoreo! – Babunskom udariše suze na oĀi te ih sakri podlakticom. – Mnogi naši, bugarski i grĀki borci svakodnevno stradaju. Ovde se glava stalno nosi u torbi, momĀino! – Ne plašim se! – reĀe StaĀa odluĀno. – Pošalji po mene kad budeš smatrao da je kucnuo Āas! I kažite mi bar gde sam, vodili su me okolonaokolo sa džakom na glavi, pojma nemam koji je ovo kraj! – Ovo je podnožje Babune, oko sedamdeset kilometara južno od srpske granice – reĀe mu vojvoda. Poskakaše na noge i izgrliše se bratski. – Hvala ti, vojvodo! Ohrabrile su me tvoje reĀi. Nego, ti si Srbin, a ne govoriš srpskim nego nekim Āudnim jezikom… Sve sam razumeo, ali

88 namuĀih se! – Govorim starosrpskim jezikom. Neki ga neopravdano zovu makedonskim. – Ako ti tako kažeš… – StaĀa sleže ramenima. Potom se vratiše u postelje i brzo zaspaše. Ranom zorom, StaĀa ih isprati s imanja. Stražar koji im je otvorio kapiju, rodom iz Raške, jedan od onih koji su na imanje stigli posle arnautskog napada, neprijateljski ih je gledao dok su odlazili. Kad su malo odmakli, skinuo je pušku s ramena i nišanio ih u leāa, bez namere da puca. – Šta radiš to?! – izbeĀi se StaĀa na njega. – Vežbam, trebaþe mi. Vuci se nazad u kuþicu, pseto! prosikta i munu StaĀu kundakom u rebra. – Polako, bre, nisi mi ti gazda! – odbrusi mladiþ. – Ti si kaurin, treba da znaš gde ti je mesto! Tebi je svaki TurĀin gazda! – A ti si, biþe, TurĀin?! – TurĀin, jašta! – isprsi se stražar preteþi. – Kad se vratiš kuþi, popni se na tavan i potraži dedinu ikonu, možda þeš onda da shvatiš ko si! – reĀe mladiþ drsko i otrĀa u kolibu dok je stražar crveneo kao bulka i psovao za njim.

89 Izbavljenje osle obeþanja vojvode Babunskog da þe ga uzeti u Āetu, StaĀa je bio mnogo spokojniji, Āak mu je lakše padalo i to što ga je Selma odbacila. Obavljao je poslove kao i do tada, bio krotak i poslušan, ali mu je u glavi neprestano bila ĀetniĀka odežda, bombe, puške, revolveri, bojevi sa srpskim dušmanima… Sloboda! Sloboda, koja mu je bila nadomak ruke, samo je trebalo još malo da se strpi. A onda, kada pobede, mislio je, vratiþe se u svoje selo ovenĀan slavom, na diku starim roditeljima, platiþe sve dugove i biti svoj Āovek. Obiþi þe Milanove da im kaže kakav je on junak bio. No, kako narodna mudrost podseþa, Āovek planira a bog se smeje. Jedva mesec dana posle ĀetniĀke posete imanju, aga je iz varoši doneo vest da su se Srbija i Bugarska izmirile. – Verujem da þe se stanje najzad smiri. NaĀuo sam da tvoji i Blgari potpisaše nekakav carinski sporazum, dobro moje pisarĀe! Petljaju nešto u tajnost, da ne naljute Austrougari. Vala, red beše da se posle tol’ke burne godine svi vratimo raboti. Izgleda da þe se brljivi Balkanci malko uzmu u pamet! – rekao je Latif mladiþu koji je sravnjivao raĀune u radnoj sobi. – Gazda, teško da Srbi i Bugari mogu da budu prijatelji… – To e taĀno… Boje se jedni od drugi, okupljaju u Āete, naoružavaju, spletkare, ucenjuju, napadaju… Bre, bre! Izgiboše silni carski vojnici, silne delije i – iĀ! Sve ostade isto! Dosad… – Šta þe biti sad kad je potpisan taj sporazum? – Kako Āu’, neþe više da zaziremo od komiti i Āetnici kad teramo stoku i robu na pazar. Nema više da bidne Āetovanje, gorske Āete þe bidnu raspuštene, þe se vrati mir u ovi krajevi! StaĀu kao da odjednom napusti sva snaga, sav polet koji mu je pomagao da lakše izdrži ropstvo i samoþu u tuāini. On saže glavu da aga ne vidi suze u uglovima njegovih oĀiju. – Imanje su napali Arnauti, a ne Srbi ili Bugari – reĀe tek da bi nešto P

90 rekao, gutajuþi slane knedle. – Ne se boj se, sinko, oni neþe se vrate! Dobiše golemu pesnicu po nos! Ajde, idi da spiješ, smrĀe se! Laku noþ! – Laku noþ, gazda! – promrmlja smušeno mladiþ i pokunjen ode u baraku, bez reĀi se zavuĀe u ponjavu i ostade da skoro Āitavu noþ vaga šta mu valja Āiniti. „Ako Babunski položi oružje i raspusti Āetu, od moje slobode neþe biti ništa. Neþe imati ko da me izbavi”, mislio je. „A ona kuĀka Selma þe pre ili posle, ovako ili onako, da mi doāe glave. Ili aga, kada sazna da je trudna pa je pritisne da mu sve prizna. Ako i njega ne ubije pre toga. U svakom sluĀaju, loše mi se piše. Nema mi druge nego da bežim! Što pre!” Preturao je po glavi moguþe naĀine bekstva i odmeravao, sav u grĀu i znoju. Zaspao je tek pred zoru, kada je odluĀio šta þe i kako þe. Istog dana, rano po podne, dok je podbuli StaĀa prepisivao neki stari, veþ plesnivi spisak aginih sitnih dužnika iz ko zna kog vremena, ovaj uāe u sobu gizdavo odeven, s kuburama zataknutim za pojas. Zatvori za sobom vrata i priāe stolu. Gledao je dokle je StaĀa stigao s poslom i dugo þutao, da bi na kraju tiho progovorio, sa setom u glasu. – Idem u Skopje, momĀe! Snaga mi kopni, bolest me pritiska, hoþu da mi ’odža oĀita molitvu za zdrav’je, da go saĀini zapis. Rabota mi dobro ide, al’ sve drugo… Kako da se sam šejtan vije po ovo imanje! Eno, i Selma je u postelju veþ podugo, ne se diza, nikako da se oporavi posle arnautski prepad. Samo þuti pod Āaršav i goji se. Lice joj se bora, nesta onak’a ubavinja, ne mož’ da je prepoznaš. Ne zagrlismo se ne pamtim otkad, moj StaĀo, kako da gu i nemam. Skoro da iĀ ne zborimo. Mladiþ je þutao, klimao glavom i postiāen slušao aginu ispovest o nedaþama za koje je donekle i sam bio kriv. – Nisam bio dobar musliman – nastavio je Latif. – Nisam proĀitao cel’ Kuran, nisam klanjao još od mladi dani. Džamija me viāala u zoru, pijanog, kad idem iz birtiju pa se naslonim na nju da se ispovraþam. A sad, kako mi je susret sa boga bliži, vidim da nisu bitni dukati po sanduci ni dobiveni megdani i preturene žene. Moj put se sužava i krati, molim Alaha za pomoþ, kako zabludel sin koji se posle izbijanje iz kuþu pokajniĀki vraþa kod tatka. Uvek misliv deka sam poseban, a sad vidim da sam obiĀan, uplašen Āovek koji se ’vata za slamku. – Zastade i uzdahnu duboko. – ÿinih i dobra dela, valjda to dobri Alah negde pribeleži… Bitno je samo da sa što manje muke doĀekam zadnji Āas. – Eh, gazda, nemoj tako! Daleko je to… – To se u ove godine nikad ne znae, pisarĀe! Ma, ne zna se ni u

91 mlados’, a kamoli sad. Prosti što te ugnjavi sa svoje muke, nemam ovde bolji sagovornik. Sutra oko ruĀak þe se vrnem – reĀe dok je izlazio iz kuþe. Kako aga izaāe, tako StaĀa ustade i ushoda se tamo-amo po sobi. Video je kroz prozor kako fijaker praþen dvojicom konjanika napušta imanje. „Danas je taj dan! Danas ili nikad!”, pomislio je. Iskoristivši što je Mila bila na spratu kod Selme, drhtavim rukama je iz fioke uzeo kljuĀ od sanduka sa novcem, otvorio ga i grozniĀavo odbrojao otprilike onoliko dukata koliko bi on i Milan zaradili da su vreme provedeno u ropstvu proveli na radu u šumi, rudniku ili nekom sliĀnom poslu. Ubacio ih je u jednu kožnu kesu s dugom oputom za vezivanje, a nju u svoju košulju upasanu u Āakšire. Spustio je poklopac, seo za sto, perom napisao nešto na listu hartije, koji je presavio i stavio u sanduk povrh dukata. Na kraju je zakljuĀao sanduk i vratio kljuĀ na mesto. Potom je otvorio sanduk sa oružjem u kojem se nalazila mala kama s drškom i kanijom od jelenskog roga koja mu je odavno zapala za oko. Uzeo ju je i stavio za pojas, pod košulju. Onda je otišao na sprat, pred vrata Selmine sobe i pozvao Milu. Ona je brzo izašla i zatvorila za sobom vrata, a on je doĀekao sa bolnim izrazom lica, povijen, držeþi ruku preko stomaka, kame i one vreþice pod košuljom da dukati ne bi zvecnuli. Mila ga podozrivo pogleda. – Šta je bilo, balavĀe? – upita gledajuþi ga pravo u oĀi. – Idem u baraku, stomak me boli. Aga mi je dozvolio – stenjao je. – More, otišao gazda, a ti bi da lenĀariš, je li? – rekla je strogo. – Pitaj ga sutra kada se vrati! Ja odoh, jedva stojim – procedi kroza zube. – Vala, da znaš da hoþu! – Baš me briga! On izaāe i polako, vukuþi noge, ne ispravljajuþi se i držeþi se preko stomaka, ode prema baraci. – Šta je, bre? – upita ga stražar Novopazarac na sredini dvorišta. – Stomak mi zavija kao kurjak, nešto od doruĀka mi nije prijalo. Rekao je aga da se odmaram danas, pa þemo videti sutra kad se on vrati da li mi je potreban lekar – govorio je tiho, sa pauzama u kojima je grĀio lice. – Idi onda! – odobri stražar nerado. ÿim je ušao u pustu baraku, mladiþ je legao, izvadio vreþicu s dukatima iz nedara i stavio pored sebe pod pokrivaĀ. Onda je kamom seckao i cepao komadiþe platna s donje strane pokrivaĀa, vadio dukat po

92 dukat, pažljivo zamotavao i vraþao u kesu. Znao je da se do veĀere niko neþe vraþati u baraku, ali su mu ruke ipak drhtale. Kada je sve spakovao, kesu je dobro vezao onom oputom Āiji je deo ostavio da može da se okaĀi oko vrata, stavio je zajedno sa kamom u ugao postelje, pod jastuk u koji je zagnjurio glavu i ubrzo zaspao, umoran od neprospavane noþi. U neko doba na vrata grunu Janis, a StaĀa poskoĀi i sede. Srce mu zalupa kao ludo, prepao se da se gazda možda vratio pre vremena i video šta je uradio. – Jesi dobro, Staca? – upita Grk bunovnog mladiþa. – Oce jede? – Uh, Janise, prepade me! Da se nije aga vratio? – Ne, ne! – smeškao se uvek raspoloženi Janis i odmahivao glavom. – Bolje mi je. Idem na veĀeru. Hvala ti na pozivu! – reĀe StaĀa sa olakšanjem. Zajedno su otišli u trpezariju, baraku nedaleko od agine kuþe, gde su veþ bili ostali robovi i sluge. Mila im je postavila da jedu. – Šta je, seljo, ne boli te više stomak? – zajedljivo je pitala StaĀu. – Ne boli – promrmljao je. Na stolu su bili proja, pire, sir i salata od raznog povrþa. StaĀa je jeo obilno, a krišom je nekoliko manjih komada proje i starog sira ubacio u široku košulju. ÿim su završili obed, robovi i sluge su otišli u svoje barake, samo je StaĀa ostao pored Mile, koja je sklanjala sa stola drvene tanjire, Āinije i ostalo posuāe. – Što me mrziš, Mila? – pitao je uzimajuþi Āabar koji je Mila napunila. – Nisam uĀinio Selmi ništa nažao. – Kako nisi?! – prosiktala je. – Eno je trudna i bolesna u postelji! Nije to sama uradila! Upropastio si je! – Nisam! Nije ona mala, sama je sve poĀela! – Što nisi bežao od nje? Ili što je bar nisi pazio? – Ona je govorila da ništa neþe da se desi! Em je starija od mene, em je žensko, raĀunao sam da bolje zna! – branio se mladiþ. – Trebalo je da pogineš onomad… I ti i aga! Sve bi bilo mnogo bolje! – vatra joj je sevala iz oĀiju. – Luda ženo! Obe ste s uma sišle! – odbrusi StaĀa, izaāe i odnese Āabar u kuhinju, koja je bila spojena sa aginom kuþom. Stavio ga je na veliki radni sto, a onda prišao do kredenca s fiokama, brzo ga pregledao, uzeo nekoliko kesica u kojima su stajali mleveni biber i tucana ljuta paprika i ubacio ih u košulju. Izašao je napolje i pred vratima zatekao Milu, koja je nosila veliki poslužavnik s ostacima hrane. Zaobišao ju je bez reĀi ne osvrþuþi se na njen pogled pun mržnje i otišao u baraku. Svi su se veþ bili poizvrtali u postelje osim Dimitrisa i sluge

93 Halida, koji su hranili i pojili stoku te Āistili štale jer je bio njihov red. StaĀa je legao, okrenuo se ka zidu i pokrio þebetom, praveþi se da spava, pa je krišom povadio iz košulje hranu i kesice sa zaĀinima i tutnuo ih pod jastuk. Nedugo potom, tek što se smrklo, stigli su i Dimitris i Halid. Uskoro se u prostoriji koja je sva zaudarala na znojava tela i smrdljive noge Āulo samo ravnomerno disanje, hrkanje i poneki glasan prdež koji je dodatno kvario vazduh. Kad se uverio da svi Āvrsto spavaju, StaĀa je u najveþoj moguþoj tišini, jedva dišuþi, svukao odelo i zajedno s opancima, kamom, kesom s dukatima i hranom umotao u þebe i dobro vezao dugim komadima platna koje je preko dana bio pripremio, naĀinivši zavežljaj iz kojeg ništa nije moglo da ispadne. Pod uĀkur gaþa je zavukao one kesice sa zaĀinima. Polako je ustao sa smotuljkom pod levom rukom i na vrhovima prstiju došao do vrata, otvorio ih i provirio napolje. Srce mu je tuklo kao ludo. Nebo je bilo malo oblaĀno te nije bila jaka meseĀina, ali se svakako priliĀno dobro videlo. Stražara nije bilo na vidiku. Išunjao se van i privukao za sobom vrata pa se pognuo i brzim, sitnim koracima prošao iza barake, gde je bio zaklonjen od meseĀine. Osmotrio je oko sebe i uverio se da nema stražara u blizini. Tada Āu njegovo kašljanje negde u dnu dvorišta i laknu mu. Srce mu se malo umiri. PoĀe da puzi prema štalama, bez šuma, da ne bi probudio rundova Āija je kuþica bila na samo tridesetak koraka od njega. Video je veliku krznenu loptu pored debelog koca pred kuþicom. Dopuzao je do brda balege namenjene za āubrenje bašti i njiva koja se nalazila tik uz štalu za krave i zavukao se izmeāu nje i zida. Želudac mu se grĀio i dizao u grlo dok se mazao još uvek svežim, tek ohlaāenim životinjskim izmetom po glavi, grudima, rukama, nogama, a i leāima koliko je mogao da dohvati. Kad je to obavio, nastavio je da puzi prema ogradi imanja na severnoj strani, polako se udaljavajuþi od psa, koji se u jednom trenutku samo promeškoljio, lenjo zevnuo i nastavio da spava. Stigao je do kraja dvorišta, podvukao se ispod najniže talpe, prepuzao brisani prostor izmeāu ograde i šume pa zastao iza prvog debljeg drveta na koje je naišao. Pridigao se na noge i okrenuo prema imanju. Sve je bilo mirno i tiho. – Zbogom, Turci! – prošaputao je i bez žurbe zamakao u šumu, prateþi kroz guste krošnje položaj meseca kako bi znao gde je otprilike sever i majka Srbija i trudeþi se da ne pravi nikakvu buku. Pazio je da u mraku ne izgubi zavežljaj i ne povredi noge kako ne bi sam sebi onemoguþio bekstvo.

94 Tek što je zora zarudela, Miralem doāe u baraku da budi sluge i robove. Nisu ga iznenadila odškrinuta vrata jer se Āesto dešavalo da neko od njih preko noþi izlazi da bi vršio nuždu. – Ajde, ajde! – vikao je ono što su svi razumeli. Bunovni ljudi poskakaše iz postelja sudarajuþi se, gurajuþi i trljajuþi utrnule udove. U onoj gužvi niko nije primetio da StaĀe nema meāu njima. Izaāoše napolje, gde ih Miralem postroji i odmah vide da Srbin nije tu. – Gde je StaĀa, bre?! – reĀe i utrĀa u baraku. Priāe do donjeg kreveta u dnu prostorije i podiže pokrivaĀ, iz kojeg poispada slama jer je dobar deo platna nedostajao. Proguta knedlu, svestan da þe neko nadrljati zbog nestanka roba, pa kao oparen otrĀa do agine kuþe, pozivajuþi stražare da se okupe tamo. – Aginice! Aginice! – uzvikivao je pod Selminim prozorom. – Utekao je StaĀa, majku mu kaursku! Stražari, robovi, sluge, svi se sjatiše pred kuþom. Prvi su bili besni, dotezali su opremu i proveravali oružje, znajuþi da sledi potera. Drugima je srce igralo od radosti što se bar neko usudio da proba da se dokopa slobode, mada su znali da þe posle toga njima biti teže i da þe stražari biti stroži. Treþima je bilo svejedno, oni su bili tek puka turska sirotinja i nisu ih se ticale nevolje ni bogataša ni kaura. Mila istrĀa na vrata, a Selma se pojavi na prozoru. – Šta se dernjaš, aman?! – brecnu se aginica trljajuþi oĀi, probuāena iz Āvrstog sna. – Kakav StaĀa, kakvo bekstvo? – Nema Srbina! Nestao je preko noþi! – Kako nestao?! Jesi siguran? – zebnja joj se uvuĀe u srce kad shvati šta se desilo i da postoji moguþnost da vojnici negde zarobe StaĀu i on istrtlja šta se sve desilo na imanju. – Siguran! Nismo ga tražili po imanju, ali nema ga u krevetu a ponjava mu je pocepana. Odneo je þebe. Ko zna šta je lukavac smislio?! Strah da þe strašne tajne biti razotkrivene podstaknu mladu ženu na brzo delanje. – Samo jedan stražar neka ostane s robovima, neka namire stoku! Sabahudine, ti þeš da vodiš poteru! – naredi najstarijem stražaru. – Sluge neka idu s vama i vode pse! Dajte im da onjuše njegovu postelju! Idite

95 kroz šumu prema Srbiji, mora da je tamo krenuo! Kad ga naāete, ubijte ga odmah i donesite mi njegovu glavu! Brže, sigurno ima nekoliko sahata prednosti! Ako ga ne naāete do sumraka, izaāite na drum i vratite se! Miraleme, ti me Āekaj u divanhani! Okrete se i ode da se obuĀe, a ljudi u dvorištu trĀeþi stadoše da izvršavaju njene naredbe. Sluge odvezaše pse i uvedoše ih u svoju baraku, gde im pod njuške tutnuše StaĀinu ponjavu i jastuk. Rundovi zalajaše i cimnuše lance vukuþi sluge napolje, pravo iza zgrade, do gomile balege, gde stadoše da kopaju zemlju i vrte se ukrug. I stražari dotrĀaše tamo. – Namazao se govnima! – besno reĀe Novopazarac. – Teško þe mu psi uþi u trag! – Ma, stiþi þemo ga veþ! Nema on kud van šume! Trkom u planinu, svi! Grupa preāe ogradu i raširi se široko u strelce, sa dva psa na krajevima i dva bliže sredini. Po danu se u šumi dobro videlo i oni se punim trkom zaputiše na sever, ne obaziruþi se na trnje i grane koje su ih šibale. U kuþi, Selma siāe u prizemlje, gde je Miralem potanko objašnjavao Mili šta se taĀno dogodilo tog jutra. – Kako se zove onaj Āovek u Velesu? – upita aginica Milu znaĀajno podižuþi obrve. – Šemsedin, bakalin. Ima duþan blizu kadijine kuþe. – Uzjaši konja, Miraleme! Hitaj kod tog Šemsedina i kaži mu da je Selma obeþala sto dukata onome ko joj donese glavu mladog Srbina što je pobegao s imanja! On þe znati šta treba dalje da se Āini. – Aga je zabranio da napuštam imanje… – snebivao se sluga. – Kuš! Age sada nema, a ako dobri Alah da sreþe, možda neþe ni da se vrati! Radi kako sam ti kazala da liĀno ne ispraznim onu pušku u tebe! – zareža pokazujuþi rukom kroz vrata na zid iznad aginog radnog stola. – Razumem, aginice! – pokloni se uplašeni sluga, izaāe, osedla konja i kao vetar odjuri u Veles. – Šta þemo, þeri moja, ako ne naāu StaĀu? I šta þemo sa agom? – upita Mila Selmu kad ostadoše same. – Tvoj stomak raste, uskoro neþeš moþi da ga skrivaš… – Kaurina þe ubiti ili naši ili Daut. Daleko je Srbija za pešaka koji mora da se krije. A aga… – oĀi joj se ludaĀki zažariše. – Otrovaþemo ga! Danas! Idi u šumu i naberi otrovne peĀurke! Znaš koje su? – Mila klimnu i kroz glavu joj prolete strašna misao da þe obe nastradati ako plan

96 omane. – Napravi malo Āorbe, samo za njega, i daj mu kad se vrati! Kaži mu da je to lek za muške stvari! – Hm… Ne vidim šta bismo drugo ovako na brzinu. Ako nešto poāe naopako, možemo obe da se pozdravimo sa životom! – reĀe Mila i ode ne Āekajuþi odgovor, a Selma se vrati u krevet na spratu. Mila je bauljala po šumi i brzo napunila osrednju þasu jestivim vrganjima, jajĀarama i āurāevaĀama, ali i otrovnim pupavkama i muharama. Zatim je u kuhinji pripremila gustu, dobro zaĀinjenu Āorbu sa po pola jestivih i otrovnih peĀuraka. Ostalo je samo još da se aga vrati i da mu ona nekako tutne kašiku u ruke. Aga je u Skoplju obavio sve što je trebalo kod hodže i svitak hartije sa ajetima iz Kurana stavio u košulju, da mu bude uz telo. Te prorokove reĀi ispisane hodžinom rukom bile su poslednji pokušaj, poslednja nada da þe dobiti potomstvo, pod stare dane, pre nego što naĀisto svene. Dok je boravio u velikom gradu, ugovorio je i prodaju jednog stada ovaca nekom vojnom liferantu, pa se sav zadovoljan vraþao kuþi. Odavno je prošlo podne kad je skrenuo s glavnog puta i poterao fijaker putiþem ka imanju. ÿuvari su se lenjo klatili u sedlima na konjskim leāima iza njega. Odjednom, ugleda pred sobom Miralema kako pešaĀi uzbrdo. Sirotog slugu je Šemsedin odveo kod Dauta, koji je pobesneo kada ga je video, uzeo mu konja i poruĀio aginici da þe uskoro ponovo da se vide jer mu je štošta dužna. Sada se sav snužden i uplašen vraþao na imanje, svestan da þe biti kažnjen. Aga ošinu konja, brzo ga sustiže i zaustavi kola pored njega. – Šta þeš ti van ograde?! – ljutito reĀe. – Aginica me poslala u varoš, Āestiti ago, da javim da je StaĀa pobegao… – skoro zaplaka Miralem. – Ko je pobegao, bre?! – Latif razrogaĀi oĀi. – Kome da javiš?! – StaĀa je pobegao noþas, Āestiti ago, pa vlastima da javim – lagao je, svestan da je aginica nešto petljala i da kola kreþu nizbrdo. – Kakvim vlastima da javiš, mamlaze?! On je moj rob, nije komita! Šta vlasti briga za moje imanje?! ’Oþeš neku bedu da mi navuĀeš na vrat? Aga ustade iz sedišta i onako s visine ošinu slugu biĀem posred lica, umalo mu izbivši oko. Koža puĀe, krv linu i oboji nesreþnikovu desnu stranu lica. – Vodite ovog glupaka i zatvorite ga u ambar! – riknu aga na Āuvare. – Niko sem mene ne sme da mu priāe! Sede, cimnu uzde i potera konje skoro u galop. ÿuvari dojahaše do Miralema, uhvatiše ga za košulju izmeāu sebe i tako vukoše za agom dok mu je krv kapala sa brade.

97 – Oprosti zbog ovoga, jarane, ali izgleda da si nešto debelo zabrljao! – reĀe jedan a sluga samo zajeĀa dok su ga konjski bokovi bacakali tamoamo. Janis je video kola koja su izjurila iz šume, pritrĀao i otvorio kapiju klanjajuþi se. Aga ulete u dvorište, zaustavi konje pred kuþom, skoĀi s fijakera i sav besan utrĀa unutra. – Sikter u kuhinju i da nisi mrdnula dok ne doāem po tebe! – doviknuo je prestravljenoj Mili trĀeþi na sprat uz drvene stepenice, koje su škripale pod njegovom težinom. Grunuo je punom snagom na vrata koja udariše u zid i odvališe poveþe parĀe maltera u visini brave. Selma, koja je Āula topot kopita i škripanje stepenica, spremna da doĀeka muža, ležala je u krevetu pod tankim þebetom, tobože tek probuāena i iznenaāena. PoskoĀila je i sela. – Šta je bilo, moj dobri gospodaru? Ko te je naljutio? – sva se uprepodobila pokušavajuþi da umiri agu. – To ja tebe pitam: šta je bilo? – zaurla aga. – JuĀe odoh, sve beše u redu! Danas doāoh, sve je naopako! StaĀa pobegao, Miralem poslat u varoš… Šta radiš, bre?! – Bezobrazni, nezahvalni kaurin je pobegao – govorila je sanjivo, otežuþi kako bi što bolje smislila šta da mu kaže. – Poslala sam poteru za njim u šumu da ga naāe. Miralemu sam rekla da uzjaše konja i odjuri u Veles, da vidi da nije tamo zalutao… – On mi reĀe da je išao da prijavi vlastima kaurinovo bekstvo! – prekide je. – I zatekoh ga na putu bez konja! Nešto petljaš, džanum, a ja þu vrlo brzo da saznam šta! Ne miĀi se odatle! Okrete se, izvuĀe kljuĀ iz brave pa izaāe zalupivši i zakljuĀavši vrata a onda gurnu kljuĀ u džep. Ona ostade sva oĀajna da krši prste u krevetu, a on se sjuri niza stepenice pa pravac u kuhinju. – Govori šta se dešava u ovoj kuþi! – zaurla na Milu, šĀepa je za nadlaktice kao kandžama, podiže sa tronošca na kojem je sedela i unese joj se u lice. – Govori, zmijo, ti sve znaš! – O Āemu priĀaš, crni ago?! – odvrati tobož iznenaāena. – Ništa se bitno ne dešava. Pobegao je StaĀa, naþi þe ga potera… – Šta je Miralem tražio u varoši? Ne znajuþi šta je aga do tada Āuo, ona se naāe u nebranom grožāu i stade da zamuckuje. – On je… Selma mu je naložila… Zbog StaĀe… Pitaj nju, ona taĀno zna, ja nisam bila prisutna – pokuša da se izvuĀe. – Nego, ti si s puta, sigurno si gladan i umoran. Pusti brigu oko kaurina! Spremila sam za tebe Āorbu koja vraþa snagu, uzmi malo, okrepi se! Valjaþe ti za Selmu

98 noþas… jedva je uspela da mu namigne jer je zbog straha mišiþi lica nisu baš najbolje slušali. – Serem ti se u Āorbu! – prodra se on i šakom raspali lonĀiþ koji mu je pokazala te se gusta teĀnost i komadiþi peĀuraka razleteše po kuhinji. – Platiþete mi svi za ovu ujdurmu! Gurnu je nazad na tronožac. – Nemoj da te šejtan vara da digneš guzicu odatle! – zapreti joj i ode u radnu sobu. OtkljuĀa sanduk s blagom, otvori ga da proveri nije li StaĀa štogod ukrao i vide onu hartiju. Razmota je i proĀita. „Dobri moj ago, hvala ti što si mi spasao život! Morao sam da odem, mladost bi mi prošla uludo na tvom imanju. Imam stare roditelje i moram da brinem o njima, nema ko drugi. Uzeo sam onoliko dukata koliko smatram da smo Milan i ja zaslužili pošteno radeþi kod tebe. Njegov deo daþu njegovima. Ostaj mi dobro! I Āuvaj se žene! StaĀa” Pored sve muke, aga se nasmeja i odmahnu glavom. – StaĀo, StaĀo, sada nek ti je tvoj bog u pomoþ! Nije ga bilo briga za novac, nije ga ni prebrojao, verovao je u StaĀino poštenje. Ostavi onaj papir na sto i ode do ambara, gde su stražari Āuvali Miralema. Ovaj je sedeo na klipovima kukuruza bled kao krpa, od straha više mrtav nego živ. Krv na licu mu se skorela. – Gde ti je konj? – upita ga Latif. – Jaoj, Āestiti ago, ukradoše mi ga u varoši… – Jel’ pred vojnom postajom, lažove?! – isceri se aga. – Gde si bio? Govori da te ne izvuĀem iz tog ambara i nataknem na kolac! Miralem se pomokri u gaþe drugi put otkad je izašao iz pelena. Obori glavu i jedva prozbori: – Kod Dauta. Agi udari krv u glavu. PoĀe da koraĀa gore-dole duž ambara mašuþi rukama. – I? Šta bi? – Rekao sam mu da aginica nudi sto dukata za kaurinovu glavu. On mi ote konja i otera me. ReĀe da mu aginica nešto duguje. Agi se sve okrete, nasloni se na zid ambara teško dišuþi. – Gazda! – priskoĀi mu jedan stražar. – Neka, dobro sam! – pokaza mu rukom da se skloni. – Stvari mi se polako bistre… Pustite ovu budalu, da mi ne kvasi kukuruz! Stražari pustiše Miralema iz ambara i on dade petama vetra niz dvorište, sreþan što je saĀuvao glavu na ramenima.

99 – Da te moje oĀi više ne vide! – viknu aga za njim i ode u kuþu. Disao je duboko i teško dok se penjao uza stepenice, pokušavajuþi da obuzda bes. Nije žurio dok je otkljuĀavao vrata. Selma je kroz prozor videla kako je Miralem istrĀao na kapiju pa je sedela na krevetu bez nade, pomirivši se sa sudbinom, svesna da sluga nije rekao ništa što bi joj išlo naruku. Aga otkljuĀa vrata i uāe u sobu. – Ustaj! – reĀe suvo. – I svlaĀi se! Da proverim zašto te nisam video golu od zimus! – Pusti me na miru! Otiþi þu veþ danas u Skoplje, kod oca, i nikad neþu da se vratim! – pokušala je da izbegne ono što je znala da sledi. – Nema bežanja, džanum! Nema! SvlaĀi se ili þu ja da te svuĀem! – govorio je mirno ali je pretnja bila jasna. U njoj proradi onaj prkos s kojim se odmalena isturene brade i raspuštene kose šetala po skopskoj kaldrmi. Ustade, isprsi se gledajuþi muža u oĀi, bez žurbe skide haljinu s ramena i pusti je da joj padne do ispod kolena. Nežna, bela koža blesnu kao da je sunce sišlo u sobu. Spuštajuþi pogled s njenog lica, aga vide da su joj grudi bujnije nego ranije a kada stiže do pupka, uveri se da je dobro naslutio šta je izvor svih muka. Spušten zaobljen stomak jasno je pokazivao da je u poodmakloj trudnoþi. On steže pesnice, zubi mu škripnuše. Poblede. Zatvori oĀi jako, lice mu se zgrĀi. U glavi mu je besnela oluja. Nije dugo trajala, ali je pljusak misli sprao sve dobro što je u njemu postojalo. Napokon otvori oĀi i vide da je podigla i obukla haljinu. Stajala je na istom mestu i gledala ga u oĀi, bez straha, spremna da se pozdravi sa svetom. – Zbog tvoje spletke stradalo je nekoliko dobrih ljudi i pobegao mi je radnik od najveþeg poverenja! GlupaĀo, trebalo je da ti posle moje smrti pomaže da upravljaš imanjem! Zato sam ga uveo u kuþu, u moje hartije i posao! A ti si ga zavela i iskoristila za svoj pokvareni plan! – Nisam ga iskoristila! Zavolela sam ga! Dušom i telom! drsko je odvratila dok su joj oĀi ludaĀki sijale. – Sve što se potom desilo došlo je samo od sebe! Kada sam ostala trudna, vas dvojica ste mi postali nebitni! Brinula sam samo za dete! Za njegovo dobro sam morala da vas uklonim! Agu zbuni njena drskost i hrabrost. ZavuĀe ruku u košulju i izvuĀe hodžin zapis. Kiselo se smeškao gledajuþi komad hartije na dlanu, do pre nekoliko trenutaka svoju poslednju nadu za potomstvo, izmoljenu od višnje sile kada ovozemaljske više nisu mogle da pomognu. – Je li ovo naĀin da dobijem naslednika, dobri Alahu? prošaputa i pogleda kroz prozor u nebo. – Ovako mi vraþaš za

100 nepokornost i taštinu? Selma se strese. OĀekivala je da þe veþ ležati u lokvi krvi, sa kuršumom u grudima. Sada nije znala šta bi moglo da je snaāe. Aga u trenu donese odluku. – Sam sam kriv što sam uzeo tako mladu ženu – govorio je mirno. – Sam sam kriv što sam doveo roba na imanje i pustio ga u kuþu. Sam sam kriv što nisam na vreme shvatio šta se ovde dešava, a bilo mi je pred oĀima. Spreman sam da izdržavam kaznu do kraja života. Ali, izdržavaþeš je i ti pored mene, Selma! Platiþeš, kujo, što si mahala repom pred kaurinom! Nikada više neþeš izaþi iz ove sobe! Dete þu da uzmem Āim ga rodiš i podizaþu ga kao svoje, da ga ne pokvari majka bludnica, ludaĀa i zlobnica! Od dobrog je oca, biþe Āovek na svom mestu! Nikada ga neþeš videti dok ja budem živ, a Alah þe dati da još dugo poživim! Okrete se, izaāe i zakljuĀa vrata, a Selma pade na krevet i zarida. Aga siāe u radnu sobu, sastavi zapis sa onim StaĀinim pisamcetom i zakljuĀa u sanduk sa blagom. „Dobar si momak, StaĀo!”, obrati se u mislima srpskom mladiþu. „Ipak, nadam se da þe potera da te stigne i ubije, za dobrobit tvog i Selminog, a od danas mog deteta. Ono neþe smeti da sazna istinu, da bi moglo mirno da živi. Zasuziše mu oĀi te ostade neko vreme onako savijen nad kovĀegom. Pribra se, namršti i ode u kuhinju. – Izaāi! – naredi Mili. – Zašto? Moram da Āuvam Selmu, ona sada ne može sama… – Neþu da ponavljam! – prekide je. – Ima ko þe nju da Āuva, a ti ideš dalje! – Dobro, idem! Nadam se da neþeš dugo, Latife, i da þu brzo da se vratim! – prosikta mu u lice dok je prolazila pored njega. – Šteta za Āorbu, godilo bi ti da si je pokusao! – Znam, znam! – reĀe on klimajuþi glavom i poāe za njom. ÿim su sišli sa trema, poteže kuburu iz pojasa, uperi ka njenoj glavi i povuĀe oroz. Kubura grunu i tane joj prostreli glavu raznevši potiljak, mozak i Āelo. Telo se sruši na zemlju uz tup zvuk. „Zmija se gazi na glavu!”, pomisli aga gledajuþi cev koja se dimila dok se pod Milinim licem širio krvav krug. „Glavu punu otrova i zla. Koja mnogo petlja i mnogo zna… Na zvuk pucnja, Selma poskoĀi u krevetu i kroz prozor vide Milino telo opruženo pred aginim nogama. SmraĀi joj se pred oĀima, stade da kuka, cvili, Āupa kosu i grebe lice. – Majko! Majko! – vrištala je.