Sasa Edi Djordjevic - Cetnik

151 – Nisi, izdrži samo malo, poslaþu te u bolnicu! – plaĀnim glasom je rekao StaĀa, svestan da mu pobratim umire na rukama. – Gotov sam… – poslednjom snagom je dotakao handžar za pojasom. – Uzmi ovaj nož! Sada je tvoj. Nemam kome drugom da ga ostavim. Glava mu klonu na stranu, oĀi postadoše bezizrazne. StaĀa ga jako zagrli i zaplaka kao dete. Znali su se tek dan-dva, ali mu je pobratim Petar prirastao za srce jer je bio hrabar, pošten i dobroþudan. Bes ga namah obuze, um mu se pomraĀi. Spusti pobratimovo mrtvo telo na zemlju i osvrte se oko sebe. ÿetnici i vojnici su se u neredu povlaĀili, moglo bi se reþi bežali pred nadiruþim neprijateljem, prevareni onim belim maramama i uhvaþeni u unakrsnu vatru. StaĀa sklopi Petrove oĀi, išĀupa handžar iz njegovog pojasa, zataĀe ga za svoj, zgrabi pušku i potrĀa za ostalim Srbima. Meci su zviždali oko njega, ali se nije plašio, bes i tuga zbog Petrove smrti su nadjaĀavali strah. Posle izvesnog vremena, turska potera stade pred glavninom srpskih snaga. Ubrzo se smrklo i borba je prestala. StaĀa je i dalje bio besan zbog turske prevare i muĀkog ubistva njegovih saboraca, osveta je bila reĀ koja mu je najĀešþe padala na pamet. Dok je sedeo sam na panju nedaleko od ĀetniĀkog šatora, priāe mu Milan Rakiþ. – Šta je bilo, momĀe, što si se izdvojio? Kakva te muka pritiska? – Eh, brate Milane, borim se s mislima… – duboko uzdahnu StaĀa. – Znaš, preživeo sam ropstvo u Turskoj i ubio arnautskog bandita koji me je zarobio, ali nikada nisam osetio bes i mržnju kao danas, želju da na bilo koji naĀin, bilo kojim oružjem, pobijem one govnare koji su nas lažnom predajom namamili u klopku. I evo, prošlo je nekoliko sati a ja sam i dalje besan, Āini mi se da bih mogao da se umivam njihovom krvlju! Ovo nisam ja, pretvaram se u zver! – Sve je to razumljivo, moj StaĀo! Rat iz Āoveka izvuĀe ono najgore, tako je od pamtiveka. Teško je saĀuvati razum, ostati nepovreāene duše, u okolnostima koje su protivne svemu dobrom što ljudsko biþe u sebi nosi. – Izgleda da je tako… – StaĀa ustade, klimnu glavom, dodirnu pesnika po ramenu i ode u šator. Sutradan ujutro, vojvoda je StaĀu vanredno unapredio u Āin narednika i dodelio mu voāstvo nad bivšom Petrovom desetinom. Borbe su nastavljene a srpske snage su imale sve više uspeha. Turci su, Āak i kada su pobeāivali na nekim delovima fronta, po svom obiĀaju iz davnina gubili vreme i rasipali snagu pljaĀkajuþi i paleþi zaposednuta sela, dozvoljavajuþi srpskoj vojsci da se pribere, manevriše i ostvari

152 prednost na terenu. KonaĀno, uz mnogo muka i gubitaka, Srbi su za manje od nedelju dana pobedili u pograniĀnim borbama i razbili poredak turske vojske. Mnogi Arnauti su se razbežali kuþama iz jedinica desetkovanih svakodnevnim pogibijama i ranjavanjima. Oni nisu bili naviknuti na frontalno ratovanje i teške posledice koje ono donosi. Odgovaralo im je da napadaju iz zasede, na prepad, u kratkotrajnim borbama, nisu bili ljudi za vojsku i pravi rat. Buduþi da su oni Āinili osnovu turskih snaga na tom delu ratišta, srpskoj vojsci se otvorio put ka Prištini i ona je dvadeset prvog oktobra krenula u ofanzivu. U poĀetku, borbe su bile žestoke, ali veþ u popodnevnim Āasovima Turci su poĀeli da se masovno povlaĀe. Srpska vojska je napredovala brzo i bez milosti, predvoāena Āetnicima, koji su naplaþivali svoje žrtve i onu tursku prevaru s lažnom predajom. Zarobljenika bezmalo nije bilo, vatra je gutala muslimanske kuþe, ponegde i Āitava sela, a stanovništvo je najĀešþe bežalo glavom bez obzira, ne Āekajuþi da padne u srpske ruke. Srbi su sa zemlje koju su vekovima ranije izgubili Āistili Turke i sve koji su ih ruku podruku s njima ugnjetavali. Do mraka su prišli na svega petnaestak kilometara od Prištine. Prestravljeni Arnauti su masovno dezertirali tokom noþi, tako da je odbrana veoma oslabljena. Ujutro su srpski Āetnici, pešadija, artiljerija i konjica napali preostale turske snage i veþ u rano popodne umarširali u grad koji je turska vojska užurbano napustila. Srce im je igralo od sreþe a grudi se nadimale od ponosa, oseþali su da su vratili Turcima bar deo krvavog duga za Kosovski boj. Prvi put posle više od pet vekova Srbi su pobedniĀki marširali po Kosovu polju. Ratne zastave srpske redovne vojske i crni ĀetniĀki barjaci su se vijorili. Sveta srpska zemlja bila je osloboāena! I na drugim delovima ratišta srpska vojska je pobeāivala. Pošto je snažna grĀka mornarica blokirala pomorske puteve, Turska nije mogla da prebaci snage iz Afrike na Balkan, tako da to što su Italijani prekinuli afriĀki sukob odmah po izbijanju Balkanskog rata nije bilo od velike pomoþi. Ne samo zbog toga veþ i zbog loše mobilizacije, Turci su sa nedovoljno snaga doĀekali napad balkanskih saveznica. Druga armija je s Bugarima napredovala duž istoĀne granice, a Prva je za svega dva dana, dvadeset prvog i dvadeset drugog oktobra, slomila otpor branilaca Kumanova i osvojila ga, otvorivši put ka Skoplju. Kako je istog dana pala i Priština, postalo je jasno da se Turska nalazi pred potpunim slomom. Turci su za katastrofalno stanje krivili Arnaute, pa je tih dana komandant turske vojske na kosmetskom delu ratišta, Ali Riza-paša, besan zbog kukaviĀkog gubitka Prištine, poslao pismo jednom od glavnih arnautskih voāa, Isi Boljetincu, u kojem je stajalo samo:

153 „Vi ste do sada uzeli iz vojnih magacina šezdeset tri hiljade pušaka, a niste ništa uradili. Priština je zauzeta i taj je poraz sram za državu i narod, on je uvreda za osmanlijsko oružje. Gde su sada vaša obeþanja? Sada bar pohitajte da organizujete Āete i da zbunjujete neprijatelje kada veþ niste sposobni za rat!”

154 Priština nostrana štampa se u svojim izveštajima obrušila na srpsku vojsku i optuživala je, naroĀito Āetnike, za najteža i najsvirepija zlodela, poĀinjena navodno tokom osvajanja Kumanova i Prištine. Na dušu su im stavljali proterivanja, prebijanja, klanja, masovne grobnice u koje su zatrpavali i mrtve i žive, spaljivanja kuþa zajedno s ukuþanima, silovanja žena i devojĀica, ubijanje dece bajonetima… U tim žestokim napadima, u toj nezapamþenoj novinarskoj hajci, podjednako su uĀestvovali Englezi, Francuzi, Nemci, Amerikanci, Austrijanci, Āak i Rumuni i Rusi bugarofili. Da stvar bude gora, i srpska opozicija leviĀarske orijentacije se pridružila tim napadima. Kabinetski politiĀari, koji su u Beogradu živeli u slobodi i miru i glancali lakovane cipele, nisu mnogo brinuli o porobljenom delu vlastitog naroda. Kada je rat veþ poĀeo protiv njihove volje, oĀekivali su da gegule, kako su pogrdno nazivali srpske seljake, završe krvavi posao i pritom ne isprljaju ruke. ÿak su i leviĀari u srpskoj vojsci, kao što je bio Dimitrije Tucoviþ, govorili i pisali protiv takvog ratovanja. A u Srbiji je od poĀetka rata izlazilo nekoliko Āasopisa kako bi se podizao moral srpske vojske i naroda. Bile su to ratne hronike bogato ilustrovane fotografijama bitaka, zarobljenika i života stanovništva na osloboāenim i osvojenim teritorijama. Strane novine koje su izveštavale o straviĀnim srpskim zloĀinima nisu napise potkrepljivale fotografijama. Srpska komanda je znala da je bilo nekih zloĀina osvetniĀki nastrojenih vojnika, kao što ih je bilo i biþe u svakom ratu. Ali nije ih bilo onoliko i onakvih kako su zlonamerni predstavljali, niti su ih srpske vlasti i starešine na terenu organizovale ili podržavale. Niko nije pravdao zloĀine, ali teško da se moglo oĀekivati da þe bez ikakve osvete voditi rat pripadnici naroda koji je, pred oĀima istog tog razvijenog i civilizovanog sveta, ali tada nezainteresovanog, ni kriv ni dužan vekovima ugnjetavan i zatiran. Sve dok nije smogao snage da se sam oslobodi osmanlijskog zuluma, ugraāujuþi u temelje slobode krv, meso i kosti svoje lepote i mladosti, I

155 svojih najboljih sinova i kþeri. Bes sakupljan i gušen stotinama godina izlio se na okupatore i njihove saveznike kao talas žive vatre koji je uništavao sve pred sobom. U jeku tih dešavanja, StaĀa se našao u osloboāenoj Prištini. Prema planu Vrhovne komande, trebalo je da oslobodioci Prištine odmah krenu ka Uroševcu, ali je komandant Druge armije odluĀio da odmori i pregrupiše snage, tako da se srpska vojska zadržala dva dana u osloboāenom gradu. Kao komandir odeljenja, StaĀa je bio odgovoran za svoje ljude i trudio se da u toj maloj jedinici drži stvari pod kontrolom, da njegovi Āetnici budu dobro opremljeni i spremni za borbu i da ne uĀestvuju ni u Āemu što bi se kosilo sa odredbama meāunarodnih konvencija o ratu, u koje je, kao radoznao i školovan Āovek te radnik državne administracije u Smederevu, bio odliĀno upuþen. Dozvoljavao je napuštanje jedinice, ali samo opravdano i nakratko, radi neke kupovine ili posete lekaru. ÿim bi primetio da se neko duže zabavio u varoši, odlazio je da ga traži po duþanima, mehanama i burdeljima. Mnoge radnje su bile zatvorene, radile su uglavnom one Āiji su vlasnici bili Srbi i tek poneka turska i arnautska. Drugog dana boravka u Prištini, StaĀa je primetio da su se dvojica boraca malo duže zadržala van logora, pa je pošao po njih, sam, naoružan revolverom, handžarom i kamom. Išao je od mehane do mehane, od duþana do duþana skoro Āitav sat, ali od one dvojice ne beše ni traga ni glasa. U jednoj mehani je naišao na grupu pešadinaca koji su mu bili poznati iz borbe. – Gde ste, Piroþanci? – nasmejao se kada ih je prepoznao u polumraku. – Eve, brate mili, pustiše nas da se prošetamo, pa svratismo na ruĀak. Nagovara’mo ovoga našega Aleksu da nam da tain da umaĀemo u Āorbu, da ga iz’edemo dok se ne ubuāa! – smejao se jedan od vojnika zadirkujuþi mladiþa koji je sedeo pored njega. – Al’ on ne dava pa toj ti je! – Ne dam! – odseĀe redov Zdravkoviþ, prvopozivac Treþeg puka Moravske divizije. – Majka mi kaza da prvi ’lebac Āuvam jer þe i on mene da Āuva, da me živog i zdravog vrne kuþi! Ima da ga nosim do Stambol i nazad ako treba! A vi, gladnice, iskajte pogaĀu od mehandžiju! Vojnici prasnuše u smeh i nastaviše da zadirkuju Aleksu. StaĀa im samo mahnu izlazeþi na ulicu. Ubrzo je u nekoj birtiji naišao na nekoliko boraca iz svoje Āete. – Sedi s nama, naredniĀe, da popijemo neku! – povikaše kada su ga ugledali. – Nemoj da si se uobrazio zbog unapreāenja! Nemajuþi kud, iako nije bio raspoložen za druženje i piþe jer je baš

156 tog dana od jednog visokog pešadijskog oficira Āuo priĀu o zluradim napisima belosvetskih novinara o Srbima, sede za onaj sto pa naruĀi Āašu vina za sebe i ponovi turu piþa za Āetnike za stolom, da ne kažu da je cicija. – Šta ima, junaci? Jagnjetina i pijanka, a? – reĀe šarajuþi oĀima po stolu. – Sutra kreþemo za Uroševac, vodite raĀuna da vam se noge ne prepliþu! – Ne beri gajle, be, naredniĀe! – smejao se najstariji meāu onim Āetnicima podižuþi Āašu piva koju je konobar upravo spustio pred njega. – Stare smo mi kuke! Kako prekjuĀe u Prištinu, tako sutra u Uroševac, pa redom do Stambol! Živeli! Kucnuše se i nazdraviše za junaĀku sreþu. Pored onog za kojim su ruĀali Āetnici, u kafani je bio zauzet samo još jedan sto, za kojim je sedelo društvo malo Āudno za ono vreme i prilike: Āetvorica muškaraca u odelima, izglancanim cipelama, s raznim šeširima okaĀenim na naslone stolica, a s njima jedan srpski vojnik, oĀigledno prvopozivac, buduþi da je bio odeven u kompletnu uniformu. Naime, država je uniforme i Āizme obezbeāivala samo za prvi poziv, a svi ostali su nosili svoja odela, ko je šta imao, pa je bilo lako razlikovati pripadnike prvog poziva od ostalih. Pogledali su povremeno ispod oka prema Āetnicima i StaĀa vide da se domunāavaju, pa obrati pažnju na njih i u jednom trenutku Āu da je neko na nemaĀkom, koji je dobro znao još iz gimnazije, rekao kako su to te pijane ĀetniĀke svinje koje þe sutra da kolju nedužne albanske civile. Ne izdrža te reĀi, nego, ne rekavši ništa Āetnicima da ne bi došlo do težeg sukoba, ustade, priāe onom stolu i stade pored vojnika. – Ponovite to što ste upravo rekli! – rekao je oštro na nemaĀkom. Svi se za onim stolom zabezeknuše, zapanjeni što je neko u ĀetniĀkom odelu razumeo njihove reĀi. – Ponovite to što ste rekli! – viknuo je i na francuskom, kojem ga je, dok je bio gimnazijalac, uĀila tetka, nekadašnji student na Sorboni, što dotuĀe neobiĀno društvo i svi ostadoše da zure u njega otvorenih usta. – Ma, uĀinilo ti se, brale… – pokuša onaj vojnik da smiri napetost. StaĀa tresnu šakom o sto, tanjiri i Āaše se isprevrtaše, hrana popada po stolu i podu, vino se prosu i natopi stolnjak. ÿetnici poskakaše i mašiše se revolvera, a gospoda za stolom se prestraviše i ukoĀiše, kao pred zmijom otrovnicom. StaĀa diže ruku. – Mir, braþo, mir! Odmah izaāite i idite u svoj logor! – naredi Āetnicima, koji su svi bili obiĀni vojnici, bez Āina, pa su morali da ga slušaju iako nije bio njihov direktno nadreāeni.

157 – Tek smo seli… – reĀe najstariji Āetnik. – Znam. Ali ovo je nareāenje – odmah u logor! Ja znam zašto! Vaš raĀun þu ja da platim! – njegovo smrknuto lice i munje koje su sevale iz oĀiju nisu ostavljali mesta raspravi. – Kad se veþ mora… – progunāaše Āetnici i izaāoše iz mehane. – Gazda, zatvori krĀmu! – Al’, gospodin, mora radi… – odgovori ovaj na lošem srpskom. – Zatvaraj! – zareža Āetnik. – Neþe ovo dugo da traje! Kad ga gazda posluša, StaĀa privuĀe stolicu i sede za sto s petoricom preostalih gostiju. – E, sad, remac, da Āujem ko si ti i kakvo je ovo društvo! – obrati se vojniku i bocnu ga kažiprstom u grudi. – Gospodine, nije lepo ovo što radite! – poĀe ovaj drhtavim glasom. – Ja sam redov Kosta Novakoviþ, a ovo su strani novinari iz Engleske, Francuske, NemaĀke i Austrije. – Pokaza jednog po jednog iz društva za stolom. – Izveštavaju o našoj borbi… – Oho-ho! Stani! – prekide ga StaĀa. – ÿuo sam ja kako oni izveštavaju, moj Srbine Kosta! Znam kakve škrabotine pišu! Lažu, pljuju, kite i preteruju! A ni ti nisi bolji, ako si s njima! – podizao je glas. – Sada þu malo da prozborim s gospodom, a ti pomaži u prevodu ako zapnem! I nemoj da se igraš glavom da nešto pogrešno prevedeš! – zapreti mu prstom ispred nosa, veþ viĀuþi. – Dobro. – Nevoljno sleže ramenima uplašeni mladiþ. StaĀa poĀe na nemaĀkom, francuskom i srpskom, kako je znao i umeo, uz Kostinu pomoþ, da objašnjava situaciju onako kako ju je on video. – Gospodo, mi nismo divljaci! Vaše kraljevine i carevine ostavile su naš narod na milost i nemilost muslimanima posle krstaških ratova, koje su vodile i izgubile na Svetoj zemlji! Muslimani su krenuli za vašima, a oni su podvili rep, pretrĀali preko nas do kuþe i ostavili nas da se koljemo s muhamedancima i za sebe i za druge. – Namršti se, oĀi mu zakrvaviše. – Branili smo vašu usranu Evropu a zauzvrat dobili lažne suze, obeþanja, pretnje, poniženja, zakulisne radnje i dogovore. I što je najgore, prezir! Prezir, gospodo! – viknu. – Uvrede, sprdnju, podsmevanje zbog toga što smo bili kaljavi od turskog blata! A nema srpske kuþe koju Turci nisu bar jednom zavili u crno! Naše pobijene, poklane, povešane i na kolac nabijene, naša popaljena sela i kuþe, našu otetu, ubijenu i rašĀereĀenu decu, naše silovane majke, sestre i þerke niste videli, gospodo novinari! Ili ste videli, ali vas nije bilo briga! ÿitav svet tlaĀite i pljaĀkate! Ne osvrþete se na patnje porobljenih, jer od

158 njihovih muka potiĀu ta vaša lepa odelca, cipelice i šeširiþi! Na njihovoj muci i krvi izgradili ste lagodan život! Jesmo kaljavi, gospodo novinari, i biþemo još dugo! – klonu i obori glavu. – Ali nismo glupi! I nismo gori od vas, majku vam ništaĀku! – završi kroz stisnute zube. – Gospodine, vaša vojska Āini neoprostive ratne zloĀine! – reĀe Nemac oholo, kao da nije Āuo ništa od onoga što je Āetnik izgovorio. – To što su ih Āinili ili Āine i drugi ne opravdava vaše postupke! Vaši ljudi iz Šumadije dolaze da ubijaju i pljaĀkaju po Kosovu. A kakve veze oni imaju sa Kosovom? StaĀa shvati šta je ovaj hteo da kaže, podiže prkosno glavu i pogleda ga. – Kakve zloĀine?! Pobijeni su turski i arnautski vojnici u Prištini? Jesu, jer su se malo zaigrali belim zastavama, gospodine, i na prevaru pobili mnoštvo naših! Tome sam u jednoj borbi i liĀno svedoĀio! Stradali su možda i neki nedužni kasnije, ali rat je to, teško je svaku glavu izmeriti i proceniti! Šumadinci dolaze ovamo, kažete, da ubijaju i pljaĀkaju?! Možda, nisam sve video pa ne znam, ali pitajte ih otkud oni u Šumadiji, da nisu možda s Kosmeta pobegli pred Turcima i istim tim Arnautima?! Arnauti su došli na srpsku zemlju na turskom oružju, za turskim oružjem þe i da odu! – Ovaj sukob mora civilizovano da se reši! – oglasi se i Francuz hladno, kao da izgovara zapovest koja se mora izvršiti bez pogovora. – Da, da! Mislite onako kako vi rešavate stvari u Africi? – isceri se StaĀa. – Rekoh vam, nismo glupi! Vi ste svi velike sile, carevine, otud ta vaša oholost ima pokriþe, gospodo, ali vaša pamet nije ništa veþa od naše. Duše nam se ne mogu porediti, mi smo naspram vas oliĀenje dobrote i poštenja! Odavno smo prozreli vaše namere i vajno prijateljstvo! Vašu lažnu brigu za ljudske sudbine! Vi ste prevaranti i mešetari, gospodo Evropljani! Sve radite iz Āistog interesa krijuþi se iza humanizma! Najgore je što ste nepopravljivi i što þete biti takvi dok je sveta i veka! Sagovornici su ga, posle svega što im je sasuo u lice, zaĀuāeno gledali, zapanjeni naĀinom na koji je razmišljao i govorio, Āinjenicom da je jedan neobrijan, prašnjav borac iz balkanskih gudura sposoban da vodi takav razgovor sa zapadnjaĀkim intelektualcima. – Lanac nasilja mora da se prekine, ovaj sukob mora civilizovano da se reši! – ipak je insistirao Francuz, praveþi se da nije sasvim razumeo StaĀine reĀi. – I ja sam za to da se sukob civilizovano reši – odgovori mu Āetnik. – Veþina Srba želi to. S Turcima je lako, kada se bude povukla granica, to

159 þe biti kraj. Doduše, ostaþe oni hrišþanima dužni Carigrad i Svetu Sofiju, ali to neka drugi rešavaju. Što se tiĀe Arnauta, kada bi me neko pitao, predložio bih rešenje u tri taĀke: konaĀno razgraniĀenje, podizanje zida od bar pet metara visine na liniji koja bi delila naša dva naroda, sa stalnom stražom, i zabranu da arnautska noga kroĀi na našu, a srpska na njihovu stranu! Bez ikakvog kontakta, trgovine, selidbe… Zauvek! Eto, to napišite u vašim izveštajima! – To nije civilizacija! – ukruti se Englez kao da je uvreāen. – To je najviši nivo civilizacije koji može da se dostigne izmeāu Srba i Arnauta, moj gospodine! Eto, ja toliko, imam pametnija posla nego da ovde naklapam sa vama. Znam da þete da nastavite da pišete po svom, ali ja vam rekoh šta mi leži na srcu! I da znate, kada vam doāe zadnji Āas, neþete moþi lako da ispustite dušu! Zbog naše tužne istine i vaših bestidnih laži! Zbogom! Hvala na pomoþi, remac! – pljesnu Kostu po glavi te mu pokvari frizuru. – Da je više Srba kao što si ti, gde bi nam kraj bio! – isceri se podrugljivo, salutira, okrete se i poāe napolje, bacivši desetak dinara u šank. – To ti je za raĀun i pauzu, gazda! OtkljuĀa vrata i izaāe. Još je bio dan a nebo sunĀano. Seti se da je došao u varoš da bi pronašao dvojicu svojih Āetnika. Ne znajuþi šta bi drugo, zapuca u mahalu u najzabaĀenijem delu Prištine, tamo gde su se smucali najgori probisveti, prosjaci, secikese, kockari i kurve. Nadao se da þe u tom leglu polusveta da naāe svoje ljude i vrati ih u logor kako bi se pripremili za predstojeþi marš. Uāe u jedan, drugi, treþi burdelj, od sobe do sobe, ali ne naāe Āetnike. KonaĀno, ulete u jednu patrljcima sveþa osvetljenu sobu u najštrokavijoj straþari i zateĀe svoje ljude gole, jednog kako kleĀeþi na kolenima nasred uleglog ležaja nateže zgodnu ženu duge crne kose, koja je stenjala i vrištala pošteno zaraāujuþi dobijeni novac, dok je drugi sedeo samo u gaþama na stolici pored, smejao se i tapšao Āekajuþi red, polupijan. – Šta sam rekao, sunce vam poljubim! – dreknu tako da obojica skoĀiše kao opareni i stadoše mirno, bez reĀi, a onaj gologuzi pokri rukama meāunožje. – Hoþete neku zarazu da navuĀete?! Prostitutka se okrete, sede na krevet i navuĀe Āaršav preko grudi i bokova. Podiže glavu i pogleda ljutitog mladiþa. I on nju. Ona razrogaĀi oĀi i prestade da diše, a njemu se uĀini da mu se tavanica ruši na glavu. – Marš u logor, trĀeþim korakom! – strogo naredi Āetnicima. Oni brže-bolje pokupiše odelo i oružje, istrĀaše na ulicu cerekajuþi se i navlaĀeþi navrat-nanos pantalone, košulje i opasaĀe. – Bože, da li postoji još neka ludost koju þeš danas da mi serviraš? – promrmlja StaĀa gledajuþi uvis, a onda se obrati ženi istim tonom kojim

160 je Āetnicima izdao komandu. – Selma, šta ti radiš ovde? – Robujem. I družim se s mladiþima, nadoknaāujem vreme izgubljeno kod starog age – odgovori ona mirno, sa prezrivim smeškom, kao da se radi o nekom drugom. – A ti, vidim, ratuješ, komanduješ, verovatno se i svetiš za nekadašnje muke. – Kako si dospela dovde? – preāe on preko njene zajedljive opaske. – Što je tebe briga?! – Po službenoj dužnosti, recimo! – Idi doāavola! – odseĀe ona pa ustade i odgurnu ga, pokušavši da izaāe iz sobe pred koju je u meāuvremenu došla vlasnica lokala, nakaradno našminkana smežurana starica, s krupnim Arnautom, koji je Āuvao njene kurve. StaĀa raspali Selmi šamar i obori je nazad na krevet. Ona vrisnu, a Arnaut uskoĀi u sobu, maši se za nož, ali ga pusti kada vide otvor revolverske cevi koju mu je Āetnik uperio u Āelo. – Ako te vidim još jednom, džukelo, prosviraþu ti glavurdu! Gubi se! – zaškrguta zubima na veþ preplašenog Arnauta, koji brzo izaāe u hodnik, šapnu nešto gazdarici i ode u mrak iza zgradice, da saĀeka da Srbin ode. StaĀa proviri u hodnik da joj i on šapne nekoliko reĀi. – Matora, idi u svoju jazbinu, da ti ne bih spalio ovaj þumez! Ona brže-bolje odgega u svoj deo zgrade mlatarajuþi rukama i viĀuþi nešto na turskom, svesna da se Āetnik ne šali. Kad ostadoše sami, StaĀa ponovo upita Selmu kako je stigla u javnu kuþu. Nevoljno, pipkajuþi obraz na kojem su se jasno ocrtavali crveni tragovi njegovih prstiju, ona mu ukratko ispriĀa šta se sve dogodilo posle njegovog bekstva. Tako je StaĀa saznao da je, onog dana kada je pobegao, ubila njihovo neroāeno dete, da je aga umro skoro odmah zatim i da su nekoliko nedelja kasnije Arnauti predvoāeni Dautovim sinom ponovo napali imanje, opljaĀkali blago, oružje, konje i stoku, pobili sve ljude, a nju poveli sa sobom i silovali nekoliko dana, dok im nije dosadilo, posle Āega su je kao krpu dovukli u Prištinu i prodali gazdarici javne kuþe. – ÿini mi se da si dobila što si zaslužila – reĀe razdiran oseþanjima što je plod njihove grešne, kratke i burne ljubavi doživeo tako jezivu sudbinu. – Ali svaka kazna treba da ima kraj. Ustaj! – Pusti me, bre, i idi svojim putem! – zaplaka ona, slomljena podseþanjem na strahote koje je preživela. – Da nisi drugima zagorĀavala život, sada bi se smejala, a ne bi plakala! – StaĀa je uhvati za ruku, podiže, pomože da se obuĀe i izvede na sokak. – Stoj tu!

161 Vrati se kod gazdarice. – Baba, daj lire za jedno sto dinara, da pomogneš gospoāi za put! – Mnogo je to, sinko! Nije joj ona stvar od zlato da je tako ispraþam! – usprotivi se ona. – Ne bih da ponavljam! – reĀe on nešto oštrije. Baba zavuĀe ruku u nedra i izvadi svežanj novĀanica, odbroja reĀenu svotu lira i pruži mu. – Evo ti, odn’o vas šejtan oboje! – smejala se od muke dok je u sebi kiptela. – Ne prizivaj ga, da te ne obiāe noþas! – dobaci StaĀa dok je izlazio na sokak. Selma je stajala tamo gde ju je ostavio, uplakana. On ode u malu krĀmu prekoputa, gde zateĀe dva oficira Āiji su konji s vojniĀkim sedlima bili vezani pred tremom. – Gospodo, mogu li da pozajmim vaše konje na sat-dva, ako ne žurite? Plaþam tu veĀeru i piþe! – pokaza prstom na sto prepun āakonija pred njima. Oni ga dobro odmeriše i setiše se da ga znaju sa fronta. – Ako je tak’a stvar, ne žurimo! – reĀe stariji po Āinu, kapetan, smejuþi se. – Hvala! U pitanju je dobro delo, nije neka ludorija. – Poteci, sokole, poteci! – namignu mu kapetan. ÿetnik izaāe na ulicu, dovede Selmu do konja i pope je na sedlo tutnuvši joj one pare u ruku. Potom odveza uzde i uzjaha, pa potera konje brzim kasom u pravcu turskih položaja. Usput odlomi nekakvu granu, pocepa Selminu podsuknju te okaĀi poveþi komad platna na vrh grane i tako napravi belu zastavu. Nisu mnogo priĀali dok su jahali ka turskoj predstraži. Oboje su bili tužni jer su im pred oĀi izlazile slike lepih trenutaka koje su proveli zajedno. – Šta bi bilo da…? – poĀe ona odjednom gledajuþi ga ispod oka. – ýuti! – odbrusi on. – Bilo je šta je bilo! Ona obori glavu i odustade od razgovora. Posle malo više od pola sata jahanja doāoše do srpske straže, koja ih propusti van odbrambene linije pošto im on objasni o Āemu se radi. Kad ugledaše Turke, bio je veþ sumrak. StaĀa stade da maše onom zastavom i vojnici ih pustiše da priāu. Ne beše mu svejedno, ali bio je odluĀan da istera stvar do kraja. ÿekalo ih je pet stražara sa uperenim puškama. – Da nisi malo zalutao? – upita ga na srpskom zapovednik straže kada su prišli na svega nekoliko koraka od naslaganih džakova s peskom, iza kojih su stajali stražari, svestan da je konjanik srpski Āetnik. – Nisam! Vraþam vam ovu gospoāu, vaša je. Našao sam je na lošem

162 mestu i ne mogu za nju da uĀinim ništa bolje nego da je predam vama. – Aferim, kaurine, to je junaĀki! Ostavi je i putuj s mirom nazad! Selma sama sjaha s konja i pogleda bivšeg ljubavnika. – Hvala ti – reĀe drhtavim glasom, sa suzama u oĀima. – I oprosti! – Da ti nisam oprostio, ne bi sada bila ovde. Idi u slobodu, meāu svoj narod! Zbogom! – reĀe, cimnu uzde i okrete konje ka Prištini. Nije se okrenuo dok je odlazio, tako da nije znao da je gledala za njim sve dok se nije izgubio u senkama i tmini.

163 Krakornica a dva dana zakašnjenja, jedinice Treþe armije su krenule na jug sa zadatkom da oslobode krajeve zapadno od Skoplja i potom ostvare jedan od glavnih ratnih ciljeva Kraljevine Srbije – izlazak na obalu Jadranskog mora preko krajeva nastanjenih Arnautima i uspostavljanje srpske vlasti u primorju. Srbi su muĀili muku s hranom, odeþom i obuþom, ali su zahvaljujuþi visokom moralu i želji da neprijatelj što pre bude poražen vojnici lakše prevazilazili teškoþe. Pred njima su uglavnom bili Arnauti, meāu kojima se veþ bila proširila istinita priĀa da je srpska vojska zarobljenike njihove nacionalnosti oslobaāala i puštala da se vrate kuþi, za razliku od zarobljenih Turaka, koji su prebacivani u logore. To saznanje je dodatno oslabilo njihov ionako poljuljan borbeni duh, tako da je do sukoba dolazilo sporadiĀno, u najljuþim i najbuntovnijim arnautskim krajevima, gde su vojnici u logorima ili u marševskom poretku napadani iznenada, iz zasede, i trpeli velike gubitke. Pošto su znali da u frontalnim borbama ne bi imali bezmalo nikakve izglede, Arnauti su se reāe u njih upuštali. ÿak su i Turci sve Āešþe izbegavali okršaje i povlaĀili se pred Srbima, svesni da je posle pada Kumanova, Prištine i Skoplja njihov konaĀni poraz neminovan te da je samo pitanje koliko duboko þe snage balkanskih saveznica prodreti i koliki þe komad posrþuþe carevine otkinuti njihovi naoštreni zubi. Treþa armija je širila front, za nekoliko dana zauzela je Ðakovicu i Prizren pa krenula na zapad, ka moru. Njenim trupama pridružene su Ibarska vojska i Javorska brigada kako bi Srbija što pre ponovo postala primorska zemlja. Posle oslobaāanja krajeva zapadno od Skoplja, jedan od zadataka srpske vojske bio je da razoruža arnautska sela i stanovništvu povrati mir. U skladu sa tim, Drugi bataljon Drugog puka Moravske divizije drugog poziva, pod komandom majora Milosava Piletiþa, smešten je poĀetkom novembra u Mavrovske Hanove u gostivarskom kraju. Razoružavanje Arnauta teklo je glatko, Āesto uz pomoþ uglednih S

164 plemenskih i seoskih predvodnika koji su shvatali šta se dešava. Meāutim, vrlo brzo je komanda bataljona dobila upozorenje da su Malisori, nepokorni brāani iz okolnih krajeva, okupili oko hiljadu i po boraca sa namerom da preāu planinu Korab i podignu bunu protiv tek uspostavljenih srpskih vlasti. Major je uputio jedno odeljenje od deset vojnika i narednika Milosava GrubaĀa da utvrde kakvo je stanje na terenu, a njima se dobrovoljno prikljuĀio StaĀa sa trojicom Āetnika iz svoje desetine. PetnaestoĀlana patrola je jedanaestog novembra u veĀernjim satima stigla u selo Krakornicu, kod Sali-age, uglednog starešine koji je prethodnih dana pomagao da Arnauti budu razoružani bez otpora. – Poštovani ago, Āuli smo da su Malisori spremni da upadnu u ovaj kraj i podignu pobunu protiv Srba po selima. Jesi li ti Āuo šta o tome? – pitao je narednik agu posle pozdrava. – Ne, tako mi boga! Njih ovde nema, a nisam ništa ni Āuo – odgovori aga. – Kasno je, smestite se po srpske kuþe, prenoþite, sutra þe se malo raspitamo okolo… – Neka bude tako. Nadam se da þe se ispostaviti da je vest netaĀna, inaĀe teško svima nama! Vojnici napustiše agino dvorište i poāoše kod seoskog uĀitelja Vasilija, koji ih srdaĀno doĀeka. – Braþo, mnogo mi je drago što ste u selu! – reĀe grleþi Āetnike i vojnike. – Arnautima i Turcima nije verovati, sam vas je dobri bog poslao! NaĀuli smo da se sprema napad s planine. – I naša komanda je to Āula, uĀitelju, pa nas je poslala da ispitamo kakvo je stanje. – Ja, nažalost, mislim da je priĀa o pobuni taĀna – huknu StaĀa. – Brāani su poznati po nepokornosti. – Nadajmo se najboljem! UĀitelju, možeš li da nam pomogneš da se smestimo po srpskim kuþama? Da se odmorimo do jutra, pa þemo videti šta dalje – reĀe GrubaĀ. – Naravno, naravno! ÿetnici neka ostanu kod mene, a vi ostali možete kod trgovca Save ýiproviþa, njegova kuþa je velika, biþe mesta za sve. Odvešþu vas tamo. Nakon što im je uĀiteljeva majka postavila veĀeru, Āetnici su brzo zaspali na posteljama koje je domaþica za njih napravila na podu. Odeljenje vojnika je domaþinski doĀekano kod Save i punih stomaka smešteno na spavanje. Narednik je postavio stražara na raskrsnici nedaleko od kuþe da ih Arnauti ne bi iznenadili tokom noþi. Veþ rano ujutro svi su bili na nogama. Posle doruĀka su se postrojili pred Savinom

165 kuþom i po gustoj magli krenuli iz sela. Bilo je tek sedam sati. Odjednom, zapraštaše puške iz okolnih turskih i arnautskih kuþa. Sreþom po Srbe, loša vidljivost je spreĀavala napadaĀe da precizno nišane. – Kod Save! Kod Save, brzo! – povika GrubaĀ. Klizajuþi se i posrþuþi po blatu, pojuriše natrag u trgovĀevo dvorište i nepovreāeni uleteše u kuþu, svi sem stražara, koji je bio malo dalje i Āekao da se prikljuĀi koloni. Njega jedinog pogodi kuršum i on se, ranjen u bedro, zavuĀe u uzan prostor izmeāu dve kuþice pa poĀe da uzvraþa paljbu. Savina kuþa je bila prava mala tvrāava, graāena poput onih arnautskih, kao prostrana i visoka kula od klesanog kamena, sa zidovima debelim skoro metar i uskim prozorima nalik na puškarnice. Vojnici i Āetnici se rasporediše u prizemlju i na tavanu kuþe, blokiraše vrata i zauzeše prozore te zapucaše prema kuþama iz kojih su napadaĀi otvarali vatru. Zrna su letela sa obe strane, ali bez ikakvog uĀinka. Ukuþani se smestiše u najbezbedniji deo kuþe, na sprat, a domaþin je trĀao gore-dole i obilazio i vojnike i nejaĀ. – Štedite municiju! Ima li ranjenih? – vikao je GrubaĀ. – Nema! – odgovoriše borci iz prizemlja. – Kod nas samo jedan, lakše, u nogu! Previli smo ga, spreman je za borbu! – doviknu neko s tavana. – Izgleda da je samo stražar u nezavidnom položaju – reĀe StaĀa, stojeþi na prozoru pored GrubaĀa. – ÿuo sam da je jauknuo, verovatno je ranjen. Ali, eno, puca iz zaklona. Valja ga nekako izbaviti. – Rešiþemo to što pre. Nego, šta se ovo zbi? – Mislim da su Malisori preko noþi došli u selo i opkolili nas. Ne znam da li ih je neko pozvao, ali znali su gde smo smešteni! GrubaĀ samo ljutito odmahnu glavom i procedi psovku kroza zube. Uto iz obližnjih srpskih kuþa u Savino dvorište nagrnu masa od šezdesetak staraca, ljudi, žena i dece, Srba koje su Arnauti isterali iz njihovih domova. Drugi su bežali ka okolnim srpskim selima spasavajuþi živu glavu. Vojnici otvoriše vrata i pustiše one jadnike u kuþu, pa ponovo prepreĀiše ulaz. Preplašene i uplakane seljake poslaše na sprat, kod Save i njegove porodice. – Što su ih poslali ovamo? – Āeškao se voāa patrole po glavi. – Da bi nam otežali odbranu – odgovori StaĀa. – Što je više nejaĀi u kuþi, teže þemo da vodimo borbu, jer moramo i na njih da mislimo. I brže þemo da trošimo hranu i vodu. Lukavi su Arnauti! StaĀu to podseti na davnašnji napad Dautovih bandita na agino imanje.

166 – Izvukli smo se onda, izvuþi þemo se i sada! – prosikta. Neki napadaĀi se, pod vatrenom podrškom, s upaljenim bakljama prišunjaše do ograde i baciše ih na krov kuþe ne bi li ga zapalili, ali im to nije pošlo za rukom zbog kiše i vlage. Vatra je zahvatila samo jedan ugao krova i vojnici je brzo ugasiše vodom u vedrima. Tada planuše srpske kuþe po selu. Arnauti su ih opljaĀkali i zapalili. Ljudi na spratu zakukaše gledajuþi kako gori njihova s teškom mukom steĀena imovina. I dalje se povremeno Āula puška ranjenog stražara. Redov Stanko LoĀkoviþ priāe GrubaĀu. – NaredniĀe, moj pobratim Milosav je ranjen, neþe moþi još dugo da se brani. Dozvoli da iziāem, da probam da ga izbavim! – Opasno je! – Znam, al’ ne mogu da ga ostavim tamo samog! Kako, bre, da posle iziāem njegovima na oĀi?! Slabo se vidi, magla je, uz malo sreþe… – Dobro, kreni! Pokrivaþemo te paljbom! Stanko odblokira vrata i izaāe u dvorište pa se pod kišom metaka zatrĀa prema mestu na koje se sklonio Milosav. Ali malo pre toga su Arnauti odluĀili da dokrajĀe ranjenog stražara i popeli se na krovove onih kuþa izmeāu kojih se muĀenik bio sakrio. Stanko je bezmalo stigao do cilja kad oni zapucaše i ubiše ranjenika. Nedaleko od Milosava ležala su dvojica mrtvih Arnauta koje je ovaj pobio kada su pokušali da mu priāu. Stanko priskoĀi mrtvom saborcu, uze njegovu pušku i municiju, a Arnauti ponovo zapucaše i raniše ga u ruku. Ne obaziruþi se na ranu, hrabri vojnik pojuri nazad i utrĀa u kuþu praþen neprijateljskim kuršumima. – Mrtav je, siroma’! – skoro zaplaka pružajuþi StaĀi ruku da je previje. – Dobro si prošao! – reĀe mu Āetnik. – Zrno je prošlo kroz mišiþ, brzo þeš se oporaviti. – Ma, važno je da mogu da pucam, za kasnije þe da vidimo! – odgovori Stanko, uze pušku, poteže dobar gutljaj rakije iz flaše koju mu je ponudio Sava i ode na svoje mesto na tavanu. Nastupilo je zatišje. Okolne kuþe su gorele, magla se gdegde podizala i ponovo spuštala i povremeno je padala kiša. Branioci su grozniĀavo razmišljali kako da se izvuku iz obruĀa, a napadaĀi su pokušavali da ih izmame iz kuþe pozivima na predaju i lažnim obeþanjima da þe im životi biti pošteāeni. Dan je odmicao i ljudi u kuþi su bili sve oĀajniji, ali su bez prestanka pevali junaĀke pesme kojima su se sokolili i terali inat dušmanima. Puškaranja je bilo katkad, bez žrtava. U popodnevnim satima je nekoliko Srba iz susednih sela Bogdeva i

167 Vrbena, Āuvši za borbu, otišlo u komandu bataljona i obavestilo majora Piletiþa o zasedi u koju je upala patrola. Ne znajuþi kakve su neprijateljske snage i bojeþi se da ne oslabi previše položaje koje je držao, major je odluĀio da sutradan pošalje u Krakornicu tri stotine najspremnijih vojnika pod komandom oficira koji su se dobrovoljno javili za zadatak – poruĀnika Dimitrija Barbuloviþa i potporuĀnika Ljube Kojoviþa. Mrak je doneo potpun prekid borbe u selu. Ujutro je pojaĀanje krenulo ka Krakornici. U isto vreme, vojnici u klopci odluĀili su da preduzmu nešto ne bi li se spasli. – Treba nekako dojaviti komandi šta se dešava. Nema nam spasa bez pomoþi sa strane – glasno je razmišljao GrubaĀ. – Nema šanse da se neko od nas probije iz sela. Treba poslati civila kao kurira – bilo je StaĀino mišljenje. – Slažem se! Ali koga i kako? Sava i njegova majka su slušali razgovor dvojice narednika. Petkana nešto šapnu sinu, koji odmahnu glavom, ali ga ona šĀepa za ruku i odluĀno pogleda u oĀi. On sleže ramenima i priāe borcima. – Kaže moja majka da þe ona odneti poruku za komandu. – Kako?! Ona je stara, nema snage za tako nešto, daleko su Mavrovski Hanovi – reĀe StaĀa. – Baš zato þe je Arnauti pustiti da izaāe iz dvorišta, a posle þe se ona veþ nekako snaþi – reĀe Sava. – Uh! Neka nam je bog u pomoþi! Daj olovku i hartiju, da napišem pismo majoru! – pristade GrubaĀ. Za pola sata je na malom parĀetu hartije napisao, što je podrobnije mogao, šta ih je zadesilo, kakvi su zloĀini poĀinjeni u selu te o položaju i snazi neprijatelja. Pisamce je Petkana uplela u gustu pletenicu sede kose, izljubila se sa svima i izašla iz kuþe. KoraĀala je polako, pogrbljena, oslanjajuþi se na štap, praveþi se nejakom i nesposobnom. ÿim je izašla iz dvorišta, pred nju iskoĀi neki naoružani mladiþ, šĀepa je za mišicu i odvuĀe u susedno dvorište, pred poveþu grupu Arnauta pored koje je stajao i pokunjeni Sali-aga. – Kuda, baba? – upita je jedan od njih, oĀigledno starešina. – Stara sam i teško bolesna, dete! Moram da naberem trave za Āaj, inaĀe þu još danas bogu na istinu. Arnaut pogleda agu, koji klimnu glavom. – Istina je – reĀe aga na turskom. – Veþ dugo boluje. – Pretresite je dobro, pa neka ide ako je Āista! – starešina odgurnu staricu prema mlaāim Arnautima. Oni joj skidoše maramu, cerekajuþi se ispipaše od vrata do pete,

168 pregledaše odeþu i obuþu i na kraju pustiše, postiāenu i crvenu. Nogu pred nogu, slušajuþi pucnjavu koja je ponovo poĀela, ona stiže do izlaza iz sela i nastavi do Bogdeva, udaljenog jedva nešto više od kilometra, gde ode pravo kod seoskog starešine, Srbina, i zatraži pomoþ. Kad Āu koliko je hrabra, on je izljubi, izvadi onu ceduljicu iz njene kose i dade je svom sinu da je odnese u komandu srpske jedinice. U meāuvremenu, poruĀnik Barbuloviþ i vojnici stigli su u Vrben, nadomak Bogdeva. Tu su im sveštenik i seljaci objasnili kuda je najbezbednije da priāu Krakornici i obavestili ih da otprilike pet-šest stotina Arnauta opseda Savinu kuþu. Kad su krenuli iz sela, naiāoše na momka koji je nosio GrubaĀevu poruku. On im je predade i oficiri je pažljivo proĀitaše. – Idemo u Bogdevo, a odande þemo se podeliti u dve grupe i široko opkoliti Krakornicu, da nas Arnauti ne bi primetili pre vremena. Ja þu voditi jednu polovinu vojske, a ti, Kojoviþu, drugu. Suziþemo obruĀ i ostaviti izlaz samo prema planini. Kad zauzmemo okolna brda, raspaliþemo po bandi! Ostvarenju ovog plana naruku je išla magla, zbog koje arnautske straže nisu mogle da vide manevrisanje srpskih vojnika. S druge strane, blato i magla su otežavali kretanje vojnicima, pa je opkoljavanje sela potrajalo nešto duže iako su silno žurili jer je iz sela povremeno dopirala žestoka pucnjava. KonaĀno, oko podneva, Barbuloviþeva grupa je prva zauzela željeni položaj. Iako nije mogao da vidi kretanje Arnauta, uoĀio je Savinu kuþu, pošto u tom delu sela jedina ona nije izgorela. Arnautske kuþe su im bile bliže, što je pogodovalo napadu. Izdao je naredbu da se zapuca na njih, u plotunima po desetinama. Zapucaše vojnici, nasta metež meāu iznenaāenim Arnautima. No, brzo se pribraše i uzvratiše vatru. Borba je trajala oko sat vremena i nije se štedela municija. Arnauti se naāoše izmeāu dve vatre, pošto su ih gaāali i Srbi iz Savine kuþe. U jednom trenutku, poruĀnik oseti bol u desnoj nozi i vide da mu je tane probilo Āizmu. Opsova, sede, izu se i sav sreþan vide da je samo lakše ranjen, takoreþi okrznut. ÿetni bolniĀar mu na brzinu previ ranu pa junaĀni poruĀnik natuĀe Āizmu i nastavi borbu. OdliĀan položaj njegovih vojnika poĀeo je da daje rezultate i grupe Arnauta poĀeše da odlaze iz sela prema Korabu. Uto se spusti magla gusta kao testo i oružje utihnu. Kad se posle izvesnog vremena magla podigla, Barbuloviþ ugleda Kojoviþa i njegove ljude na položaju, spremne za dejstvo. Dade znak trubaĀu, razleže se po brdima znak za napad, zapucaše srpski vojnici iz tri stotine pušaka, kiša olova sruĀi se na Arnaute. Rasplamsa se strašna borba, u kojoj su doskorašnji nadmoþni napadaĀi imali podreāenu ulogu oĀajnih branilaca i trpeli ozbiljne gubitke. Nije im trebalo dugo da shvate

169 da tu ne mogu da dobiju ništa sem stradanja i da se navrat-nanos povuku iz sela. Oko Āetiri po podne srpski vojnici u širokom borbenom poretku siāoše u selo, do Savine kuþe. GrubaĀ, StaĀa, njihovi ljudi i prestravljeni seljaci koji su s njima proveli dva dana u išĀekivanju smrti istrĀaše na ulicu i stadoše da grle i ljube svoje spasioce. Neki odoše po telo sirotog Milosava, da ga pripreme za sahranu. Grupe vojnika poāoše da po selu traže poginule Arnaute, kojih je bilo preko pedeset, i provere da nema ranjenih ili pritajenih boraca. StaĀa sam poāe niz sokak prema kuþi Sali-age, da popriĀa sa njim o tome kako su se pobunjenici iznenada pojavili u selu i poharali ga. Odjednom, zaĀu tup udarac u zemlju s leve strane i zlokobno šištanje. U magnovenju vide da u šancu pored neĀijeg plota leži teško ranjen Arnaut koji je poslednjom snagom bacio bombu izmeāu njih dvojice. Nije stigao da zalegne.

170 Princeza setio je jak bol u glavi kada se probudio, uĀinilo mu se da mu kroz glavu tutnji voz koji svakog Āasa treba da probije lobanju i izleti napolje zajedno s njenom sadržinom. Bolela ga je svaka koska, pa se pitao da li je to zbog rana ili dugotrajnog ležanja. Mrštio se dok je bolno pulsiranje trajalo i nije pokušavao da otvori oĀi niti da pomeri bilo koji deo tela. ÿuo je jauke i jeĀanje ljudi u blizini. Kada je bol malo uminuo, stigao je strah. Užasavajuþi strah da je oslepeo i da nikada više neþe videti nebo, Janju, Draganu, da nema ruke ili noge, da je ostao nepokretan. Pomolio se u sebi, prikupio hrabrost i rešio da najpre otvori oĀi. Polako je opustio stisnute kapke, dopuštajuþi zracima svetlosti da ga kao igle ubodu u zenice naviknute na mrak. „Bože, vidim!”, pomislio je prosto uživajuþi u neprijatnom bleštavilu. „Vidim!” – Probudio se! Probudio se! – prvo što je ugledao kad su mu se oĀi privikle na svetlo bila je punaĀka devojka s belom keceljom umazanom krvlju i kapicom u smeāoj kosi. PoskoĀila je pored njega pa viĀuþi i mašuþi protrĀala kroz prostrani šator u kojem su se nalazili, izmeāu nanizanih metalnih kreveta na kojima su ležali ranjenici pokriveni belim Āaršavima i grubom þebadi. Dok je stigao da se osvrne oko sebe, ona se veþ vratila do njegovog kreveta, praþena sredoveĀnim muškarcem u belom mantilu, s naoĀarima navrh nosa i negovanom prosedom bradicom i brkovima. S njima je došla i mlada žena u uniformi bolniĀarke, tamne kose i živahnih crnih oĀiju, s licem koje mu se uĀinilo poznatim. Svi su se blago osmehivali i gledali ga sa radošþu. – Dobro nam došao nazad iz carstva snova, junaĀe! – reĀe mu Āovek, oĀigledno lekar. – Bolje vas našao! – jedva se nasmeja i postade svestan da su mu usne ispucale i bolne. – Gde sam? – U Vranju, sinko! U ruskoj poljskoj bolnici naše premile princeze Jelene Karaāorāeviþ. – Lekar pokaza rukom na crnokosu ženu. O

171 StaĀa se seti odakle mu je poznata – iz novina. ýerka kralja Petra, udata u rusku carsku porodicu Romanov. Zausti da joj zahvali, ali ga ona uþutka tako što mu vlažnom maramicom navlaži usta. – Koliko sam postradao? – upita kada su mu se usne malo opustile. Ono troje se zabrinuto pogledaše, a StaĀa proguta knedlu. – Moglo je da bude mnogo gore – poĀe lekar tešeþi ga. – Geler te je dobro lupio u glavu s leve strane, zagrebao kost i napravio veliku posekotinu. Imaþeš ožiljak, ali bez drugih posledica. – To je, Āini se, dobra vest. Ima li šta lošije od toga? – ranjenik i dalje nije pokušavao da pomeri udove, bojeþi se da bi to moglo da mu donese strašno saznanje. – Ima, nažalost – lekar klimnu glavom. – Drugi geler ti je prosvirao levu nadlakticu, oštetio tetive, pokidao meso… Sredili smo ranu, ali þeš imati poteškoþa dok koristiš ruku. Doživotno. – Bojim se da to nije sve niti najgore – uzdahnu StaĀa pa desnom rukom otkri levu, zavijenu od lakta do ramena zavojem kroz koji je probila krv. – Nije – uzdahnu i lekar. – Treþa rana je na levom kolenu. Ono je bilo skoro razneto. Jedva smo ti spasli nogu, visilo je o koncu da li þemo morati da je amputiramo. Ali, ostaþe ukoĀena… – Doživotno! – jetko StaĀa dovrši reĀenicu, cimnu pokrivaĀ pa otkri i koleno debelo umotano u zavoj. – Eto, tri rane, tri puta bog pomaže! – Ne huli, StaĀo! Vojnici koji su te doneli rekli su nam da te prijatelji tako zovu – obrati mu se blago Jelena. – Rekoše još i da si hrabar, borac za primer, Āetnik otadžbini za ponos. StaĀi zasuziše oĀi. – Gotovo je moje Āetovanje – proguta suze. – Naplati mi Arnaut i sebe i druge. – Dovoljno si dao majci Srbiji, vreme je da se odmoriš. Ona izvuĀe ispod njegovog uzglavlja handžar i kamu te mu ih stavi na grudi. – Ovo su doneli sa tobom. Rekli su da su u pitanju tvoje uspomene, takoreþi relikvije. – Jesu, vaša visosti! – Nisam ja ovde visost, junaĀe! U krvi sam i blatu, kao svi vi! Nisam muško pa da uzmem pušku u ruke, ali sam vojnik na ženski naĀin! – smešila se. – Kamu sam doneo iz turskog ropstva, nema drugu vrednost sem kao uspomena. Vratite je pod jastuk, molim vas! – ona ga posluša. – A handžar… Duga je priĀa, nemam snage… – duboko uzdahnu. –

172 Pripadao je mom dalekom pretku, bio i u rukama vašeg pradede, srpskog gorostasa, vožda Karaāorāa. Sudbina ga je donela u moje ruke, a sada i u vaše. Uzmite ga, prodajte! Iskoristite novac za bolnicu… – Preskup je ovo dar, ne mogu da ga prihvatim. – Jelena odmahnu glavom. – Zar vi malo dajete? ÿuo sam veþ na poĀetku rata za vašu bolnicu. Molim vas, dozvolite da bar ovako pomognem kada više ne mogu na bojište! I sudbina i pravda kažu da tako treba da bude! – podiže handžar s grudi i pruži joj ga. Ona razmisli kratko, a onda prihvati dar i pomilova Āetnika po ruci. – Hvala, znaĀiþe nam! I sreþan put kuþi, sutra ideš bolniĀkim vozom za Beograd! – Hvala vam na svemu! Vašu dobrotu i trud srpski narod þe pamtiti doveka – reĀe, sklopi oĀi i u trenu zaspa. – Neka ga, neka spava! – reĀe lekar i poāe da obiāe ostale ranjenike. – SaĀuvali smo ga u komadu. Biþe invalid, ali s mnogo lakšim povredama nego veþina koju smo ovde leĀili. – Sam bog ga je pogledao! – dodade Jelena pa se obrati bolniĀarki. – Miro, pazi na njega još ovo malo što þe biti ovde! I dobro ga utopli sutra pred polazak! Sutradan ujutro su bolniĀari StaĀu na nosilima uneli u voz i smestili u vagon, na pod, meāu ostale ranjenike. Bilo je tu vojnika iz svih srpskih krajeva, iz svih armija, i lakše i teže ranjenih od njega. Nekima su bile previjene samo butine, potkolenice ili nadlaktice, a drugi su bili bez ruku, nogu, oĀiju… Krv je zaudarala, ljudi su jaukali truckajuþi se na nosilima i tvrdim klupama, lekari i bolniĀari su ih obilazili i tešili, nemajuþi dovoljno lekova da im svima ublaže bolove. StaĀa je uglavnom dremao, a kada bi Āvrsto zaspao, dolazili su mu u snove mrtvi i živi drugovi, þerka i žena, borbe i na kraju uvek blesak koji je od njega napravio bogalja. Budio se unezveren i znojav, ubrzano i teško dišuþi. Jednom ga iz dremeža prenu ranjenik koji ga je preskakao i sluĀajno þušnuo štakom. Mrzovoljno otvori oĀi. – Pazi, bre, brajko, ne moraš ti da me dokusuriš kad veþ Arnauti nisu – tiho progunāa. Onaj ranjenik ga mrko pogleda stojeþi na jednoj nozi i štakama, oslonjen na gornji deo najbliže klupe. – Izvini, bratac! Još vežbam da skakuþem na jednu nogu! – gorko reĀe. StaĀa ga bolje pogleda, vide da nema desnu nogu do pola butine i srce mu se steže. Podiže pogled ka njegovom licu i prepoznade Mikicu,

173 jednog od one dvojice MladenovĀana s kojima je bio u Āeti vojvode Babunskog. – Mikice, ti si? – zajeĀao je. – StaĀo, mili moj brate! – mladiþ pade na koleno, zagrli ga i zaplakaše kao deca. – Kako si? Šta ti se desilo? – upita Mikica kada se malo primiriše. – Bomba! Malo glava, malo više leva ruka, najviše levo koleno. Biþu kljakav, ali pretekoh. A ti? – Turska artiljerija pred Kumanovom. Ode noga… – tužno reĀe Mikica brišuþi suze. – A ostali? – Vojvoda je dobro. Veseli Gapon pade pred Kumanovom onog dana kad ste vi krenuli na Prištinu. – StaĀa dlanom zdrave ruke pokri suzne oĀi. – Mnogi su izginuli. I moj zemljak. Nosim njegovima poruku. Pred rat smo napisali i razmenili oproštajna pisma. Bog je odredio da ja budem kurir, a on ostade pokopan u vrzini negde južno od Skoplja. – E, moj þopavi poštare, nije ni tebi lako! – huknu StaĀa. – On se svojih muka rešio, a ti þeš tako sakat da se patiš još pola veka, isto kao ja. Živeþemo od državne milostinje, više gladni nego siti, nesposobni da stvorimo bilo šta za svoje porodice. Ne oĀekuj da bude drugaĀije, pa neþeš ni da se razoĀaraš. – Jesmo li pogrešili što…? – Nismo! Neko je morao da gurne glavu u torbu. – I to što kažeš. Deder, mrdni malo u stranu, da se smestim pored tvoje postelje! – našali se Mikica od sve muke. – Evo, odmah skaĀem! – prihvati StaĀa šalu. Mikica gurnu sapatnikova nosila i napravi mesto za sebe te sede na dašĀani pod vagona. Do Beograda su malo þaskali o ratnim dogodovštinama, malo dremali i put nekako proāe. Obojicu su ih smestili u bolnicu za ranjenike s povreāenim udovima, gde su doĀekali 1913. godinu, kojoj se niko nije radovao. Mikica je operisan jednom i poĀetkom januara otpušten na kuþno leĀenje, a StaĀa nekoliko puta pa se njegov oporavak protegao na nekoliko meseci koji su mu se Āinili dugi kao veĀnost. Nije pisao kuþi jer nije hteo da sekira ženu i þerku. Smatrao je da þe mnogo bolje biti da se samo pojavi u dvorištu pa da im sve potanko ispriĀa pod krošnjom velike jabuke. Završetak njegovog leĀenja nekako se poklopio s krajem rata, koji je došao s Londonskim sporazumom tridesetog maja. Balkanske saveznice su potukle Tursku i otkinule joj veliki komad evropske zemlje. Velike sile, a naroĀito Italija i Austrougarska, ponovo su promešale i po svom ukusu zaĀinile krvavu

174 balkansku Āorbu stvorivši izmišljenu državu, Kneževinu Albaniju. Srbija je naterana da se povuĀe sa obala Jadrana, što je naljutilo glavnu silu pobednicu i uĀinilo je veoma nezadovoljnom i spremnom za nov rat. Tako je dopunjeno bure baruta na jugoistoku Evrope koje þe, narednih decenija, i na najmanju varnicu praskati i izazivati lanĀane eksplozije potresajuþi Āitav svet i uništavati i države i ljude.

175 Povratak taĀa je izašao iz bolnice u subotu, dan kasnije po potpisivanju mirovnog sporazuma. Na glavi je imao samo mali ožiljak, koji se bezmalo nije ni video od kose, ruku je koristio mnogo bolje nego pre operacija, ali i dalje nedovoljno dobro da bi njom mogao da radi nešto što zahteva veliku preciznost ili snagu, a na nogu je mogao da se osloni i polako hoda, ali ne i da je savija u kolenu. Zato je bila stalno opružena, ukoĀena kao drvo. Kako bi mogao da hoda, koristio je štake i šalio se kako su mu bangava noga, drhtava ruka i štaka u njoj taman dovoljni da lako padne. U maloj radnji nedaleko od bolnice kupio je kesicu bombona za Draganu. U selo ga je limuzinom dovezao bogat niški trgovac, otac prijatelja koji je istoga dana bio pušten iz bolnice. StaĀa je tražio da ga ostave oko dve stotine metara od kuþe, na mestu odakle ona nije mogla da se vidi, i pešice, polako, korak po korak, naslanjajuþi se na štake, pošao prašnjavim puteljkom ka svom dvorištu. Želeo je da se bar malo prošeta selom i ponovo oseti i punim pluþima udahne dobrodolski vazduh. Nije bilo crveno slovo, seljaci su radili na njivama, tako da nikoga nije sreo niz put. U daljini je video tek šaĀicu ljudi kako orezuju voþe i povijeni okopavaju bašte. Zaokupljeni poslom, oni njega nisu primetili a nisu ni obraþali pažnju na put kojim je retko prolazio neki putnik namernik. StaĀa izaāe na zaravan više dvorišta i srce mu se sledi. Video je Zdravku kako sedi na deblu pod velikom jabukom, leāima okrenuta ka ulici, odevena u crninu. Setio se onog dana kada se upravo s njom vratio iz ropstva i saznao da mu otac više nije bio meāu živima. Još više je usporio, napregao oĀi i uši, gledao, osluškivao, tražio bilo kakav znak Draganinog prisustva u dvorištu ili kuþi. Stigao je do kapije i polako je otvorio drhtavom rukom. Šarke škripnuše a Zdravka se ne okrete. Prišao joj je sa leāa i stao na korak od nje. Sedela je povijena, s rukama na krilu. – Ovu kapiju niko ne otvara – rekla je tužno. – Znam da si ti, StaĀo! Nemam snagu ni obraz da te pogledam. Nisam nam saĀuvala dete. S

176 Gutao je suze jedva stojeþi na nogama. Tuga u njenom glasu i odjek bola nataloženog u njenoj neutešnoj duši cepali su mu srce. – Kada? – upita je tiho i sede pored nje. – Bilo joj je Āetr’es’ dana prošle nedelje… – jedva je prošaputala gledajuþi pravo pred sebe. – Bila je tako mala i nežna… – brada joj je drhtala. – Šta se desilo? – jedva je izgovorio. – Niko ne zna. Sve smo probali. Nije joj bilo pomoþi. – Uzdahnu duboko. – Ne plaĀem više. Ne zato što sam prihvatila sudbinu il’ što je moja tuga manja, nego što više nemam suze, moj StaĀo! OĀi su mi izgorele. Podiže pogled. OĀi su joj bile podnadule, krvave, kapci crveni i ispucali. On je nežno uhvati za ruku. – Jel’ se mnogo muĀila, duša naša? – cedio je reĀi kroz stegnuto grlo. – Nije. ÿak i onako teško bolesna stalno se smešila. Kopnela je ko sneg u proleþe. Jedne veĀeri je zaspala s anāeoski osmeh na lice. Ujutro beše… – ramena su joj drhtala, ali suza na njenom licu nije bilo. – Ljubila sam je, beše ’ladna ko kamen. – Skrhana bolom, nasloni se na njegovo rame da se ne bi srušila. – Tamo je, kod baku i deku. – Kako si prošla kroz sve muke? – Došla je Zorica, pre neki dan otide. Bez nje… Ne znam… – Idem na groblje – prošaputao je i nežno odmakao njeno lice. Tek kada je ustao, Zdravka primeti štake. – Kako si ti? – upita ga. – Zar je važno? – odgovori on pitanjem. – Ispunio sam bar deo obeþanja koje ti dadoh, vratio sam se živ. Ona samo sleže ramenima gledajuþi kako odlazi sa štakama uglavljenim pod mišicama. ÿinilo mu se da put do groblja traje veĀno. U glavi mu se mutilo, teško je disao i grĀevito stezao drške štaka. Zanosio se i saplitao gazeþi preko njiva po kojima se pre nekoliko meseci poslednji put šetao sa svojom devojĀicom i pokazivao joj biljke, bubice, glodare, ptice… Nekako se dovukao do mesta na kojem su poĀivali njegovi najmiliji i pao pored najmanje humke, na zdravo koleno. Poljubio je beli krst, prekrstio se i spustio dlan na grob. – Znam da si meāu anāelima, cvete moj mali! – Nije više mogao da zadržava suze i one u potocima krenuše niz obraze. – Oprosti što nisam bio tu! Da nisam otišao, možda bi sve bilo drugaĀije. – Pade licem na grob i zakuka. – Išao sam da spasavam tuāu decu, zlato moje! GrumenĀiþi zemlje su mu se lepili za lice, ulazili u usta, oĀi i kosu.

177 – Oprosti mi što sam te ostavio! Oprosti mi, dušo moja! – ponavljao je kao u bunilu. Dugo je ležao s licem zarivenim u humku, jedva dišuþi. Želeo je da i njega bog uzme, baš tu i odmah, da istog trena ode za svojim Āedom. Okrete se na leāa, trže kamu iz pojasa, prisloni oštricu na vrat i zagleda se u beskrajno plavetnilo nad sobom. Oblaci su plovili nebom a on se upinjao da tamo, gde treba da bude carstvo nebesko, ugleda svoje Āedo meāu anāelima. A onda þe samo da trzne rukom kao što je veþ Āinio i da joj se pridruži u veĀnosti. I zaista, uĀini mu se da vidi Gagu kako mu ruĀicom pokazuje da ne Āini što je naumio. Prenu se i skloni nož sa grla. – Ako ti tako hoþeš, Gago, tako þe i biti – prošaputa i vrati oružje u kaniju. – Dolaziþu ti svakog dana sve dok noge budu mogle da me nose. Osovi se na noge, prekrsti, ponovo celiva krst pa se seti bombona u džepu. Izvadi kesicu i spusti je na mali grob. Onda se istim putem vrati kuþi. Zdravka je i dalje sedela na deblu, bezizraznog lica. – Jesi li Āinio štogod nedoliĀno u ratu? – upita kada joj je prišao. – Ne znam… Rat je to! Barut, Āelik i vatra. Nemaju ni oĀi ni dušu. Uzimaju redom svakoga i sve na šta naiāu. Stradali su vojnici, žene, deca, starci… Naši i njihovi. Ruke su mi krvave, ženo! Ne znam Āija je sve krv na njima! – Razumem. Sedi pored mene. On se sruĀi na ono deblo, a ona mu opet nasloni glavu na rame. Sedeli su tako i þutali, zadubljeni u teške misli, sve dok ih mrak i hladnoþa ne oteraše u kuþu. Svakog dana su išli na groblje, palili sveþe i molili se za duše milih pokojnika. Vreme je prolazilo a tuga nije jenjavala. Oko njih je svet goreo, a njihova srca su tiho kucala u ledu kojim ih je okovala neprebolna nesreþa. Nije ih zanimalo što je veþ poĀetkom leta zbog svaāe oko podele osvojene teritorije izbio i pobedom Srba nad Bugarima brzo završen Drugi balkanski rat niti što su Srbija i Evropa satrvene u ratu koji je poĀeo sledeþe godine, navodno zbog onog malenog Gavrila Principa, koji je u Sarajevu hicima iz pištolja ubio austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju. Nisu bežali pred Nemcima preko Albanije, sedeli su na svom deblu u Dobrom Dolu i Āekali da doāu i razreše ih muka. Nisu došli. ÿetiri carstva su nestala u ratnom plamenu, Srbija je kao sila pobednica izranjavljenim, krvavim krilima prigrlila dojuĀerašnju potlaĀenu južnoslovensku braþu i preko noþi se prerušila u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, u kojoj niko nije bio sreþan ni zadovoljan, a StaĀa i Zdravka za to nisu marili. Živeli su od danas do sutra od njegove skromne penzije i malo novca

178 dobijenog od seljaka kojima su dali zemlju u najam. Seljaci su ih retko obilazili, a oni su izlazili iz dvorišta samo ako su morali. Ono je bilo njihov mali svet u kojem su u miru tugovali, ne morajuþi da bilo kome bilo šta objašnjavaju. StaĀa je najĀešþe sedeo na pragu skromnog kuþerka i pušio, uvek s jednom cigaretom meāu prstima i drugom zataknutom za uvo. Nije brinuo za svoje zdravlje, ali ga je bolelo što je pred njegovim oĀima lagano nestajala jedina preostala duša koju je voleo svim srcem – Zdravka. Umirala je svakoga dana pomalo, sušila se kao cvet bez vode. Nije bila bolesna, ubijala ju je tuga, tiho i nemilosrdno. Voleo je tu ženu više nego sebe i bilo mu je sve teže da gleda kako se neumitno bliži zadnjem Āasu, neĀujna kao senka. Danima, mesecima se lomio, savladavao svoju obamrlost, tražio u najskrivenijim dubinama duše neku novu snagu, neku iskru koja bi ponovo zapalila plamen života u njemu i pokrenula ga da pomogne voljenoj i povrati je iz tame pre nego što i nju izgubi. Prvo je prestao da koristi štake i nauĀio da hoda bez njih. Onda je jednog jutra, s prvim junskim suncem, baš kao i svakog prethodnog dana, seo na prag i zapalio cigaretu. Druge nije bilo za uvetom. Povukao je nekoliko dubokih dimova, bacio opušak na pod i zgazio ga petom. – Toliko o meni i duvanu! – rekao je, lupio se po butinama, ustao i ušao u kuþu. – Zdravka, ti moraš da živiš! Odmahnula je glavom. – Sve sam izgubio, samo si mi ti ostala! Ne mogu da podnesem da mi i ti iscuriš kroz prste! Nisi zaslužila da sveneš! – Ne mogu ja dalje, StaĀo… – Moraš! – bezmalo viknu, pa priāe i zagrli je snažno. – Moraš! U leto sledeþe, 1920. godine, roāen je njihov sin, Dragomir.

179 Poručnik ao da je Srbima bilo malo ratovanja, kao da veþ nisu bili satrveni u borbama za slobodu i odbranu od Austrougara i njihovih saveznika u Velikom ratu, na prinudno napravljenu Kraljevinu Jugoslaviju je u proleþe 1941. svom silom navalio nacistiĀki Treþi rajh pod komandom Adolfa Hitlera, umišljenog imperatora, kao kaznena ekspedicija željna krvi malog, ponosnog, tvrdoglavog i buntovnog naroda koji nije pristao da bude deo ĀeliĀne mašinerije što je mlela sve pred sobom koristeþi silu kao jedini argument i zakon. Svega dvanaest dana posle nemilosrdnog šestoaprilskog bombardovanja, zemlja Āiji je maloletni kralj sa Āitavom svitom pobegao pred nadolazeþim neprijateljem bezuslovno je kapitulirala. I pre sramne predaje bila je razmrvljena. Hrvati, silom uterani u tvorevinu koja je stvorena pod engleskom dirigentskom palicom, navodno kao zemlja slobode za sve Južne Slovene, doĀekali su svojih pet minuta i priliku da se oslobode Srba, udružili se sa āavolom, stvorili Nezavisnu Državu Hrvatsku i u njoj Nemcima lojalnu zloĀinaĀku ustašku i mnogo umereniju domobransku vojsku te kao nagradu za takvu izdaju dobili na upravu najveþi deo slomljene kraljevine, ukljuĀujuþi i srpsku Vojvodinu. Bosanski muslimani, do juĀe Srbi muhamedanske vere, masovno su pristupali ustašama kao „hrvatsko cvijeþe”. Južnoslovenska braþa su se kao zveri bacila na umiruþu žrtvu i udarila svom snagom na narod, bez Āije bi borbe i dalje bili tek turske ili švapske sluge. ÿuvaj se onoga koga si dobrim zadužio i ko je svestan koliko ti je dužan, kažu mudri ljudi. Italijani su zauzeli Jadran od Slovenije do Albanije, Bugari istoĀne delove Srbije, Albanci južne, a Nemci su, kako bi napravili mesta za sebe, proterivali Slovence u Srbiju, gde ih je srpska sirotinja doĀekivala kao najroāenije. Jugoslavija se raspala, a Srbija se zavadila sama sa sobom. Nepokorni oficiri su veþ sredinom maja na Ravnoj gori ponovo digli Āetnike na oružje i poveli gerilsku borbu za kralja i slobodu kao K

180 Jugoslovenska vojska u otadžbini, na Āije je Āelo došao jedan od najškolovanijih srpskih oficira, junak iz balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, pukovnik Draža Mihailoviþ. Ugnjetavana sirotinja, koja je do rata radila za crkavicu kod oholih i sve bogatijih gazda, naivno je nasela na komunistiĀke priĀe o ravnopravnosti i blagostanju za sve i poĀetkom jula podigla ustanak protiv okupatora i kapitalista istovremeno. Predvodila ju je KomunistiĀka partija Jugoslavije i njen voāa Josip Broz Tito, Hrvat iz Zagorja, koji je u Prvom svetskom ratu kao kaplar uĀestvovao u kaznenoj ekspediciji austrougarske vojske protiv Srbije. Prve žrtve njene partizanske vojske bila su dva srpska žandara. PolitiĀari su pokušavali da spasu što se spasti može pa su u avgustu stvorili marionetsku vladu, koja je u Beogradu, pod voāstvom još jednog heroja tri prethodna rata, generala Milana Nediþa, saraāivala sa Nemcima. Simpatizer fašista i nacista, Smederevac Dimitrije Ljotiþ, sredinom septembra je preko organizacije Zbor stvorio svoju privatnu vojsku podreāenu okupatoru. Tako su veþ od jeseni 1941. godine po Srbiji pod oružjem gazile nemaĀka i bugarska vojska, Āetnici, partizani, nediþevci, ljotiþevci, ustaše, balisti… Svaki grad i svako selo imali su naoružanu formaciju koja je vladala i delila pravdu po svom nahoāenju. Što je mesto bilo dalje od velikih centara, to je stanje bilo gore, bliže rasulu. U Dobri Do Nemci nikada nisu ušli, nije ih zanimalo zabaĀeno šumadijsko selo. U StaĀino dvorište, nekoliko desetina metara od kuþe, došli su Āetnici i postavili logor od na brzinu sklepanih baraka i vojnih šatora. Imanje starog Āetnika, junaka iz Prvog balkanskog rata, bilo je pravo mesto da se nastavi oslobodilaĀka tradicija, smatrali su. Nije to bila velika jedinica, tek manji pešadijski vod pod komandom Ljubiše Stojanoviþa, poruĀnika raspale jugoslovenske vojske. Trebalo je da Āuvaju selo i spreĀe komuniste da šire uticaj. Domaþin se nije bunio, a ne bi mu vredelo ni da jeste. Nekoliko dana pošto je logor postavljen, noþu, negde izmeāu ponoþi i zore, iznenada zarzaše ĀetniĀki konji vezani za voþke nedaleko od logora. Stražar koji je sedeo na zemlji pored skoro ugašene logorske vatre, naslonjen na debelo stablo stare jabuke, prenu se iz dremeža, uze brzometku s krila, repetira je, ustade i polako priāe uznemirenim životinjama, gledajuþi pažljivo oko sebe i šetajuþi cev puške tamo-amo. Nije bilo oblaka pa je pod jakom meseĀinom mogao jasno da vidi teren. U travi, blizu konja, ugleda obrise tela, a onda i beonjaĀe trojice ljudi koji su piljili u njega. – Ustajte i ruke uvis! Pucaþu! – zagrme i uperi pušku u njih, drhteþi

181 od straha kao i oni. U logoru nasta galama i komešanje, bunovni Āetnici poskakaše na noge, zgrabiše oružje i potrĀaše ka stražaru. Ona trojica ustadoše i pribiše se jedan uz drugog, držeþi ruke podignute visoko iznad glave. Bili su to jedva punoletni, golobradi mladiþi tamnije puti, u ritama, sa raspadnutim opancima na nogama. Tresli su se od straha i iznenadne jeze koja ih je obuzela. PoruĀnik Ljubiša upali baterijsku lampu i osvetli ih. – Cigani?! Šta radite tu? – grmnu. – Špijunirate za partizane? – Ne, gospodine, ljubim ti dušu! Kak’i partizani?! Mi smo braþa, sirotinja, gledali smo konji, mlogo su lepi! – reĀe najstariji meāu njima. – Konjokradice, a? – namršti se ĀetniĀki komandant. – Jao, nismo! Kak’e konjokradice, kak’i bakraĀi, samo smo gledali! Nismo mi lopovi! – zavapiše sva trojica. – Što ne doāoste danju da gledate konje? – pitao je Ljubiša. – Malopre stigosmo u selo, nismo znali Āiji su konji… – poĀe najstariji. – Malopre?! Ko se, bre, pošten noþu smuca po tuāim selima? – prekide ga poruĀnik. – Odakle ste? – Iz Selevac, gospodine! Ovde ima puno ljudi doseljeni’ iz naše selo, došli smo da isprosimo nešto, þe pocrkamo od glad! I gazda od ovo dvorište je iz naše selo. – Zar noþu, usred rata, tražite zemljake?! Vi ste lopurde! Konjokradice! A zna se šta se u ratu s takvima radi! Mora da se zna red i disciplina! Rade! – pozva jednog Āetnika. – Vodite ove ništake i rešite ih se zasvagda! Osuāujem ih na smrt! I štedite municiju! Cigani zakukaše, padoše na kolena i stadoše da mole i preklinju ĀetniĀkog komandira za milost. Odjednom se u gužvi stvori StaĀa, kojeg je probudila galama pa je izašao da vidi o Āemu se radi. – Šta to radiš, crni Ljubiša?! – dreknu. – Zar þeš ovu decu tek tako da pobiješ, dvorište da mi okrvaviš?! – Uz dužno poštovanje, Āika Stojimire, ovo su vojniĀka posla! Vrati se u kuþu! – odseĀe poruĀnik. – Ama, Āuješ li šta te pitam?! Kakva vojniĀka posla?! – vikao je StaĀa. – Ovo je moje dvorište! – kuckao se vrhom desnog kažiprsta u grudi. – Moje! Primio sam vas ovde da budete vojska, a ne neljudi! – I da nas nisi primio, mi bismo se ulogorili! Mi smo vlast! – poruĀnika je razbesnela StaĀina drskost. – Vodite ga u kuĀu! Dvojica krupnih Āetnika šĀepaše razjarenog StaĀu za mišice i bezmalo ga ponesoše ka kuþi iako se on batrgao kako bi se oslobodio

182 njihovog stiska. – Serem ti se u vlast! – vikao je preko ramena. – Vlast ima sud i zatvor za lopove! – Sad smo u ratu! Ja sam preki sud! – vikao je poruĀnik za njim. – A zatvor nemam, ni hranu da im dajem, ni stražu da ih Āuva! Zdravka i Draga, koji su se probudili kad je StaĀa izlazio iz kuþe, kroz prozor su gledali šta se dešava. Draga, tada veþ odrastao i snažan mladiþ, poāe na vrata, ali ga majka svom snagom steže oko ramena i zadrža. – Da nisi makn’o! ’Oþeš i ti da izgubiš glavu?! – šapnula mu je. Uto Āetnici uguraše StaĀu u kuþu i zalupiše vrata, a jedan od njih ostade na tremu da spreĀi da neko od ukuþana izaāe. U meāuvremenu, Rade i nekolicina Āetnika su zgrabili trojicu momĀiþa i vukli ih kroz travu ka dnu dvorišta. Ovi su se batrgali, vrištali i zapomagali sve dok se Āetnici nisu zaustavili i pritisli ih na zemlju. Onda odjednom zaþutaše i ukoĀiše se, pomuþene svesti od straha, ne verujuþi da þe tako izgubiti glavu. Ljubiša i ostali Āetnici su iz logora mogli da vide kad je Radetova kama blesnula na meseĀini dok ju je izvlaĀio iz kanije i tri puta Āuju prigušeno krkljanje. Sve je brzo bilo gotovo, tela ostadoše u travi. Rade obrisa oštricu o ostatke košulje poslednjeg zaklanog i vrati je u korice. ÿetnici se vratiše u šatore, samo stražar ostade napolju. U kuþi se razleže kuknjava zbog užasa koji se upravo odigrao takoreþi na pragu njihovog doma. NaĀiĀkani na prozor, gledali su šta se dešava nadajuþi se do poslednjeg trenutka da þe poruĀnik da se smiluje onim nesreþnicima. – Neþe ovo na dobro da izaāe! – rekao je StaĀa brišuþi suze. – Ako ovako budemo radili, bog þe nam okrenuti leāa! Stradaþemo gore nego ikada! – Ne bi’ da hulim, ali Āini mi se da nas ni do sad nije mazio! Pitam se da l’ ga ima – uzdahnu zgranuta Zdravka. – Sine, ujutru sedi na bicikl i idi u Selevac, u cigan-malu! Naāi nekoga ko može da doāe po ove jadnike, da ih bar pokopa ko ljude! – Hoþu, Āim svane! ÿim je svanulo, Draga uĀini što mu je otac rekao. Lako je u Selevcu pronašao kuþu poklanih momaka, bednu blataru u dvorištu ograāenom pruþem. Imali su oca i majku, a dvojica starijih i žene i decu. Saopštio im je strašnu vest, ukratko objasnio šta se desilo i gde su tela a zatim pobegao da ne sluša njihov lelek. Malo posle podneva, stari Ciga je volovskom zapregom došao u Dobri Do. Uterao je mala kola u StaĀino dvorište i prošao pored logora ka mestu koje mu je opisao Draga, ne okrenuvši glavu ka Āetnicima, koji su ga nemo gledali. Dok mu se srce

183 cepalo a poslednje suze koje je imao klizile iz podbulih oĀiju, drhtavim rukama je podigao ukoĀena tela mrtvih sinova na kola i poterao ih iz dvorišta. Ležali su jedan preko drugog iskolaĀenih oĀiju, sa zjapeþim grkljanima, krvavi, a noge su im virile s kola. Polako je proterao volove kroz selo, praþen pogledima seljaka preko plotova. Svi su veþ znali šta se prethodne noþi desilo i listom bili protiv odluke koju je doneo poruĀnik Ljubiša. Od toga dana, Āetnici su izgubili naklonost i podršku Dobrodolaca. Ti mirni ljudi, s jakim, uroāenim oseþajem za pravdu, nisu mogli da podnesu da neko, ma kakvo zlodelo poĀinio, bude kažnjen tako surovo, a naroĀito da, u sluĀaju kada se nikakav zloĀin Āak nije ni desio, nesrazmerna kazna, doneta samovoljno i na brzinu, skoro zatre jednu ubogu porodicu iz susednog sela.

184 Kokarda i petokraka ez obzira na prezir koji su seljaci jasno pokazivali prema njemu i njegovim ljudima, poruĀnik Ljubiša se ponašao kao zapovednik sela, držao Āvrstu disciplinu i pazio da se meštanima ništa loše ne dogodi. ÿetnike je postavljao da Āuvaju stražu te nikakva druga vojska nije mogla da uāe u Dobri Do. Skoro nikada nije vodio svoje vojnike van sela i saĀuvao ih je od ozbiljnih ratnih operacija i stradanja u borbama. Bili su priliĀno bezbedni onako izolovani u malom logoru u dvorištu prekoputa crkve, a glavna komanda je bila zadovoljna njihovom ulogom da jedno selo drže podalje od komunistiĀkog uticaja i proleterske vojske. PoruĀnik je uspevao da podreāenima saĀuva glavu na ramenima, nadajuþi se da þe uskoro doþi do odsudnog boja, proterivanja okupatora iz zemlje i sloma „crvenih”, kako su Āetnici zvali partizane. Mobilisao je seoske mladiþe u svoju jedinicu i vršio s njima pešadijsku obuku, uĀio ih da se bore u napadu i odbrani, onako kako su njega uĀili dok je bio pitomac vojne akademije. Partizani su Āesto obigravali oko sela, ali su ih zabrinuti i lukavi meštani odgovarali od napada na Āetnike i provodili po okolnim brdima, trudeþi se da se dve vojske nikako ne sretnu jer su znali da bi u sluĀaju borbe i pogibije vojnika bilo koje strane selo trpelo tešku odmazdu. StaĀa, Zdravka i Draga su, nemajuþi kud, teško podnosili ĀetniĀko prisustvo u dvorištu. Nisu razgovarali s poruĀnikom i njegovim ljudima, pravili su se da ne postoje. Nisu želeli ni mogli da preāu preko Āinjenice da su na njihovoj teško steĀenoj zemlji, pred njihovim kuþom i oĀima, mladiþi poklani kao stoka, možda bez ikakve krivice. StaĀa je svakodnevno, kakvo god vreme bilo, odlazio na Gagin grob stazicom pored samog logora, ali nikada nije okrenuo glavu da pogleda Āetnike. Njegovim suseljanima koji su bili u jedinici je bilo žao zbog toga, ali mu nisu zamerali. Ni ponosni poruĀnik nije hteo da se potrudi da izgladi odnose, veþ se sa svojima držao u delu dvorišta koje su bili zauzeli i nije pokušavao da se približi domaþinima. Vreme je prolazilo, teške godine su se nizale, ratna B

185 sreþa se okretala, a Ljubiša je postajao sve nezadovoljniji i nervozniji. Do njega su skoro redovno stizale vesti, tako da je znao da je, posle poĀetnih uspeha ĀetniĀkih jedinica i oslobaāanja nekoliko gradova u Srbiji, stanje na ratištima postajalo sve teže i složenije za Jugoslovensku vojsku u otadžbini te da su sredinom rata, a naroĀito posle kapitulacije Italije, Āak i prepredeni zapadnjaci, oni kod kojih se bio sklonio kralj, poĀeli da okreþu leāa oslobodilaĀkom pokretu generala Draže Mihailoviþa i pružaju pomoþ partizanima. To su doĀuli i seljaci te su poĀeli da se sa još manje poštovanja odnose prema Āetnicima, oĀekujuþi da þe oni uskoro biti najureni iz sela. Ne bi li nekako povratio poljuljani ugled, Ljubiša je odluĀio da u jedinicu pozove Dragu, kao sina starog Āetnika, i da mu na glavu natakne šubaru sa kokardom. Verovao je da þe ljudi drugaĀije da ih gledaju kada se meāu njima naāe i naslednik uĀesnika davnog rata za slobodu. Ostavio je ponos po strani i baš na Ðurāevdan 1944. zakucao na StaĀina vrata. U kuþi su bili samo domaþini, nije bilo gostiju. Kako je bilo vreme ruĀka, sedeli su za stolom uz sveþu i skromno obedovali. Draga ustade od stola i otvori vrata. – Sreþna slava, domaþine! – rekao mu je oficir kada se pojavio na pragu. Mladiþ se zaprepasti i zbuni kada vide ko je na vratima te ništa ne odgovori. StaĀa Āu poznati glas, doāe iza Drage, uhvati ga za košulju i uvuĀe u kuþu, izaāe napolje i zatvori vrata. Ne beše mu ni pravo ni milo što je nezvani gost došao baš na taj sveti dan da im smeta. – Idi u svoj brlog i ne dolazi više ovamo, Ljubiša! – rekao je grubo. – Došao sam da se pomirimo, StaĀo! – mirno kaza Āetnik, iako ga je starac veþ bio naljutio. – Rat se bliži kraju, red je da i iz tvoje kuþe neko pristupi pobedniĀkoj vojsci! Ti si bio Āetnik, sada treba i tvoj sin da postane! StaĀi se smrĀe pred oĀima. – Slušaj, bre, gibaniĀarski komandire, ne poredi vas, kod kojih se ne zna ni ko pije ni ko plaþa, sa mnom i junacima koji su ostavili kosti na jugu! Mi…! – viknu koliko ga grlo nosi udarajuþi se desnicom u grudi. – Mi smo bili Āetnici! A vi ste… Ne znam ni šta ste! Znam samo da niste pobedniĀka vojska! Popuštali ste te kosurde i bradetine da lakše zapatite vaške! – odmahnu glavom, okrete se, uāe u kuþu i zalupi vrata za sobom. Ljubišino lice pomodre i obuze ga bes. Bio je svestan da ga iz logora posmatraju njegovi ljudi. – Razmisli malo, ĀiĀa! Doþi þu ja ponovo! – grmnuo je preteþi i vratio se u logor, gde se niko nije usudio ni da ga pogleda onako razjarenog,

186 veþ su se svi pravili da rade nešto važno i da ga ne primeþuju. PoruĀnik je saĀekao više od mesec dana i jednog jutra sredinom juna poslao dvojicu Āetnika da dovedu Dragu u logor. Vratili su se pokunjeni, neobavljenog zadatka. – Stari je izašao s kamom u ruci i rekao da þe pre on da se pokolje sa nama nego da dozvoli da mu se sin pridruži koljaĀima – izvestio je stariji Āetnik komandira. – Nismo znali šta da radimo pa smo se vratili. Ljubiša skoĀi sa stolice, pripasa opasaĀ i otrĀa pred StaĀinu kuþu. – Dragomire Markoviþu, izaāi! – viknuo je besno. Na tremu se pojavi StaĀa. – Tebi sam veþ rekao šta sam imao! – režao je držeþi aginu kamu u desnoj ruci a kanije u levoj. – ÿiĀa, ne budi lud! – oficir otkopĀa futrolu i uhvati dršku pištolja. – Draga mora da poāe sa mnom! – Nema sile! – starac þopajuþi poāe prema njemu. Nekoliko Āetnika potrĀa iz logora s puškama u rukama. Ljubiša poteže pištolj, ubaci metak u cev i uperi ga u StaĀine grudi. Kažiprst je zgrĀio oko okidaĀa, spreman da puca. Zdravka je u kuþi bezuspešno pokušavala da spreĀi sina da izaāe na trem. On se otrgnu iz njenih ruku i jurnu napolje. – Stanite! Stanite! Idem! – vikao je istrĀavajuþi. Stao je ispred oca okrenut poruĀniku leāima. – OĀe, idem. Svakako þe me odvesti, samo þeš uludo izgubiti glavu – rekao je tiho. Starac klonu, obori glavu, zagrli ga jako i zadrža tako neko vreme. – Ostadoh bogalj boreþi se za otadžbinu i doĀekah pod stare dane da oni za Āiju sam se slobodu borio potežu oružje na mene – tužno reĀe. – Nadam se da þeš ti biti bolje sreþe. ÿetnici se vratiše u logor, a Ljubiša ostade pred kuþom, isprazni oružje i vrati ga u futrolu. – Za pet minuta se javi u moj šator, poĀinje obuka! ÿika StaĀo, ne brini, ništa mu neþe biti! – reĀe pa ode i on. Draga uvede oca u kuþu, obu cokule, upasa košulju u pantalone, natuĀe šajkaĀu na glavu, poljubi roditelje i otrĀa kod oficira. Ovaj mu dade kokardu da zakaĀi na šajkaĀu i, za poĀetak, pušku bez municije. – Nisi rado došao meāu nas, ali niko neþe da ti zameri. Javi se Dobrici, kaplaru, on vodi grupu! – pokaza mu rukom sredoveĀnog Āetnika pred kojim je u dvorištu bilo postrojeno desetak šaroliko odevenih mladiþa, Draginih vršnjaka iz sela, na Āijim su kapama sijale kokarde.

187 Od toga dana, Draga je boravio i spavao u ĀetniĀkom logoru i marljivo uĀio vojniĀke veštine od Ljubiše i Dobrice, raĀunajuþi da bi trebalo da što bolje iskoristi vreme koje provodi u jedinici, nauĀi što više i postane dobro uvežban vojnik, zlu ne trebalo. Tek ponekad je svraþao kuþi da porazgovara s roditeljima, jer nije želeo da se izdvaja od drugih momaka na obuci Āije su kuþe bile razbacane po obližnjim zaseocima i brdima. Nekoliko dana posle Svetog Ilije u dvorište niotkuda banu Āetnik na konju, sa zvezdicama na epoletama zategnute bluze. Sjahao je s konja i smrknutog lica, bez reĀi, dao dizgine poruĀnikovom posilnom i ušao u šator. – Ovo je kurir kojeg šalje liĀno ĀiĀa Draža! – rekao je Dobrica momcima koji su puzali po travi i na njegovu komandu zauzimali stav za gaāanje i nišanili u pravcu njiva i šuma. – Sigurno nosi važne i dobre vesti! Ðeneralov kurir je brzo izašao iz šatora, skoĀio na konja i odjezdio dalje. PoruĀnik izaāe iz šatora i sazva zbor. ÿetnici se brzo postrojiše a on stade da s rukama na leāima hoda tamo-amo pred njima, Āas zagledajuþi nekoga od njih, Āas upiruþi pogled u nebo ili zemlju. KonaĀno stade ispred stroja. – Braþo, prdnuli smo u Āabar! – zagrme, a zaprepašþeni Āetnici poĀeše da se zgledaju. – Rusi sa istoka prilaze granici, komunisti pobeāuju! – U stroju nasta žamor. – Ðeneral je naredio povlaĀenje u Bosnu! Treba da se što pre okupimo u MaĀvi, ako bog da da stignemo donde! Posle Āemo preko Drine sve do pizde materine! – razoĀaranje ga je lomilo kao slamku. – Ko hoþe sa mnom, dobrodošao je! Ko neþe, sreþan mu ostanak! Svi mladiþi koji su prošli obuku ili se još obuĀavaju neka ostanu u selu, njih raspuštam! Ne treba da uludo gube glave! ÿetnici su stajali u stroju pokunjeni, opuštenih ramena, kao da su ih polili hladnom vodom. Oni koje baš i nije ispunjavao ponos što su bili u Ljubišinom odredu osetiše olakšanje. – Pripremajte se za pokret! – komandovao je Ljubiša. Vojnici se trgoše. Mladiþi vratiše oružje i kokarde pa se raziāoše kuþama. Za njima poāe i nekoliko bolešljivih i plašljivih starijih Āetnika. Dobrica, Rade i ostali odvažniji vojnici, njih ukupno dvadesetak, pokupiše oružje, natovariše municiju na konje i stadoše pred komandirov šator. PoruĀnik izaāe utegnut, naoružan pištoljem i automatom, sa dvogledom na grudima, uzjaha konja i komandova pokret te poāoše da se kroz šumadijska brda probijaju prema MaĀvi. Dobrodolci su poverovali da þe odlazak Āetnika vratiti spokoj u selo, da þe se rat brzo završiti i da þe moþi mirno da obavljaju svoje seljaĀke

188 poslove. Ali u vreme kada se sudbina Āitavog sveta lomila što na zapadu što na istoku Evrope, ništa nije moglo da se završi jednostavno. Krajem septembra, jedinice ruske Crvene armije ušle su u Srbiju, pregazivši pre toga Rumuniju i Bugarsku koje su saraāivale sa NemaĀkom. Zajedno s jugoslovenskim partizanskim jedinicama brzo su napredovale prema Beogradu. Nezaustavljiv talas boraca željnih osvete za milione njihovih najmilijih, izginulih zbog suludog pokušaja samozvane više rase da porobi Āitav svet, mleo je sve pred sobom kao žrvanj, bez ikakve milosti. Pre kraja oktobra je Āitava Srbija do Dunava bila osloboāena, ukljuĀujuþi i Beograd. Ne bi li kako usporili napredovanje sovjetske mašinerije ka Berlinu i omoguþili izvlaĀenje svojih jedinica iz GrĀke, Makedonije i sa Kosmeta, Nemci su postavili poslednju ozbiljnu liniju odbrane na južnoevropskom ratištu – Sremski front. Koristili su sve raspoložive svoje i snage Nezavisne Države Hrvatske da brane Panonsku ravnicu, svesni da þe frontalni napad na takvom terenu predstavljati samoubilaĀku misiju za napadaĀe. Borci za komunizam i opšte dobro, kako su se predstavljali, Titovi partizani, želeþi da omasove svoju vojsku pred odluĀujuþe bitke, poĀeli su da po srpskim selima i gradovima vrše prisilnu mobilizaciju omladinaca, a naroĀito u onim krajevima gde se, po njihovom mišljenju, nije vodila dovoljno masovna i oštra narodnooslobodilaĀka borba ili gde su do osloboāenja gospodarili saradnici okupatora, kako su oni nazivali sve one koji nisu nosili crvenu petokraku. – Smrt fašizmu! – viknu golobradi partizanski poruĀnik s leāa rasnog belca i prinevši stisnutu pesnicu slepooĀnici pozdravi narod okupljen na raskrsnici u središtu Dobrog Dola. Bilo je tu starih i mladih, muškaraca i žena. Sve što je moglo da stoji na nogama, uprkos prohladnom novembarskom danu, moralo je da izaāe po nareāenju vojnika narodne vlasti. Seljaci, pošto su bili Āuli da novi gospodari zemlje ne priznaju Boga, nisu bili oduševljeni što vide mladiþa sa zvezdicama na ramenima i iza njega desetak vojnika s petokrakama na kapama, naoružanih svakojakim oružjem i odevenih u raznovrsne uniforme. Kada god je trebalo da im se saopšti neka važna vest, pop ih je zvonjavom pozivao u portu, a ovi novi su ih, eto, okupili na raskršþu. Tek nekolicina mladiþa odgovori: – Sloboda narodu! – Slabo je to, drugovi seljaci! Slabo! – odmahivao je poruĀnik glavom. – Mora to jaĀe, gromko! Doneli smo vam slobodu, treba da grmite! – Nije nama bilo loše ni dok vi niste došli! – dobaci neko.

189 – Jasno! – namršti se partizanski oficir. – Dok smo mi krvavili gaþe po šumama i gorama naše zemlje ponosne, vi ste se krili pod ponjavama i Āekali da vas oslobodimo! Hranili ste Āetnike, narodne neprijatelje i izdajnike! – Nisu oni ni narodni neprijatelji ni izdajnici! – pobuni se mladiþ Āiji je otac otišao s poruĀnikom Ljubišom te ga oficirove reĀi pogodiše. – Oni su kraljeva vojska! ÿuvali su selo! – Od koga?! Od nas?! Nemce ni videli nisu! Kraljeva vojska?! – podrugljivo se isceri partizan. – Kakav kralj, pobegulja, takva mu je i vojska bila! Nema više kralja, drugovi, niti njegove vojske! Sada smo svi jednaki! Narod ima vlast! A mi smo narodna vojska! ZaĀu se slabašno tapšanje i tek nekoliko odobravajuþih povika. – Vidim da se ne razumemo najbolje… – odmahnu poruĀnik glavom i odustade od politiĀkog govora. – Mi smo ovde da bi neki od vas pošli sa nama, u borbu! Prema broju stanovnika, vaše selo treba da da dvadeset partizana! Ima li dobrovoljaca? – niko se ne javi, nije im se išlo u stradanje kada je, kako su smatrali, rat veþ bio završen. – Dobro! JunaĀki! Na koga pokažem prstom, neka istupi! – u narodu se zaĀu negodovanje. – Ako odaberem dvojicu iz iste kuþe, recite, zameniþu jednog! On pokaza prstom jednog po jednog mladiþa koji mu se uĀiniše sposobnim za vojsku i ne pogodi pritom dvojicu iz iste porodice. Oni izaāoše pred partizane i postrojiše se. Sve su to bili momci koji su prošli ĀetniĀku obuku i koje je Ljubiša raspustio pre no što je otišao iz sela. Meāu njima je bio i Draga Markoviþ. – Drugovi, od danas ste pripadnici NarodnooslobodilaĀke vojske Jugoslavije! Idemo u Smederevo, tamo þete dobiti oznake i oružje, a onda þemo preko Dunava, u Vojvodinu, da dokrajĀimo okupatore i njihove sluge! Narod poĀe da se buni. Roditelji, braþa, sestre i supruge odabranih stadoše da jauĀu, zapomažu, preklinju, ali to nije doticalo partizanskog komandira. Vojnici stadoše izmeāu naroda i onih mladiþa te rasteraše seljake kuþama. Jedva im dopustiše da se pozdrave s mobilisanima i izgrle ih drhtavim rukama. – Ne brinite, biþu dobro, Āuvaþu se! – rekao je Draga ocu i majci na oproštaju. PoruĀnik komandova pokret i kolona starih i novih partizana ubrzo izaāe iz sela te nestade u brdima.

190 Bilo je veþ leto 1945. kada se Draga jednog popodneva vratio u selo, zdrav i prav, odeven u šarenoliku uniformu skrpljenu od delova partizanske i nemaĀke, sa titovkom i petokrakom na glavi, ruskim pištoljem tetejcem u futroli za pojasom i nemaĀkim šmajserom okaĀenim o rame. Njegovo lice nije pokazivalo sreþu dok je prašnjavim sokakom hodao ka svom domu i zdravio se s komšijama koje su izlazile iz dvorišta da ga pozdrave. Rekoše mu da su se i neki drugi veþ vratili, ali i da se bar trojica nikada neþe vratiti. Ušao je na kapiju i pogledao oko sebe. Sve je bilo isto kao onoga dana kada su ga mobilisali, tiho i mirno. Kuþerak se belasao na suncu, trava je bila pokošena, nekoliko žbunova ruža procvetalo, a stara jabuka se nakitila sitnim plodovima. Sve je bilo isto osim njega. Nakon nekoliko meseci na frontu, postao je ozbiljan i gorak. Strahote koje je video i Āinio otvrdle su ga i on je od seoskog derana postao Āvrst, nemilosrdan borac i Āovek. Ušao je kroz širom otvorena vrata i zatekao roditelje za stolom. Kada ga ugledaše, poskakaše sa stolica i stadoše da ga grle i ljube dok su im suze kvasile izborana lica. – Sine, sreþo moja, samo kad si nam se vratio! – rekla je Zdravka. – Mnogo smo se plašili, Āuli smo da je taj Srem bio prava klanica. Draga ih je Āvrsto zagrlio i priljubio glavu uz njihove. – Sve je dobro, majko! Došao sam i ništa mi nije. – Bogu hvala, imao si više sreþe u ratu nego ja! – našali se StaĀa, presreþan što vidi jedinca živog i zdravog. – Živi nismo bili. Strašne su vesti odande stizale… – Strašno je i bilo! IspriĀaþu vam sve, samo da se raskomotim. – Eh, skidaj tu gvožāuriju, mi smo te spopali… – reĀe mu otac i pomože da se oslobodi automata, pištolja, opasaĀa, uprtaĀa… Sedoše za sto i najednom zavlada tišina. Oni su Āekali da im nešto kaže, a on nije znao odakle da poĀne. – Srpska mladost je satrvena na vojvoāanskim ledinama! Mogao je rat i bez te pogibije da se završi! – konaĀno progovori. – Rekoše mi komšije da su bar trojica od nas iz sela poginula. Daþe bog da ostane samo na tom broju! Strašno je i da je samo jedan, ali… – zastade. – Zašto to kažem? Jedne noþi, na brisanom prostoru, moja Āeta je jurišala na ukopane Nemce i ustaše, bila je to ko bajagi neka mnogo važna taĀka

191 usred nigdine. Pored Rusa i nas bio je i nekakav vlaški partizanski bataljon od šesto Āetiri vojnika na brojnom stanju. Dobro sam zapamtio taj broj, Āuo sam ga sutradan ujutro. Strašna je borba bila! Do jutra smo uspeli da potisnemo neprijatelja, uz ogromne gubitke. Podršku su nam pružali i ruski višecevni bacaĀi, kaþuše, koji su preoravali hektare kao od šale. Vlaha je ostalo šest stotina na onom snegu, što mrtvih, što ranjenih! Samo su Āetvorica prošla bez metka ili gelera u telu! Zato kažem da su samo trojica od nas iz Dobrog Dola… – zaþuta i proguta suze. – A koliko je Rusa ostalo po oranicama, broja im se ne zna! Bili su željni osvete i švapske krvi, nisu žalili da izgube glave. Najedu se slanine, naloĀu votke ili rakije, pa u boj! Padali su kao pokošeni, ali su nepokolebljivo išli napred! To nije bilo ljudski! Kao da nisu oseþali nikakav strah! Ponekad me je bilo sramota da zalegnem i gledam kako gacaju po blatu i idu na one plamteþe cevi, kao da su od Āelika, a ne od krvi i mesa! – opet zastade, poþuta malo pa nastavi izmenjenim, ledenim glasom, gledajuþi kroz vrata u daljinu. – Onda, posle takvih strahota i stradanja, posle dvanaestog aprila i proboja fronta, povremeno se dešavalo da zarobimo ustaše ili Nemce. Oficiri su nareāivali da ih odvedemo u komandu i predamo u neko zborište za zarobljenike. Mi ih povedemo, pa kad odmaknemo dovoljno, skrenemo u šumu, repetiramo automate i sve ih pobijemo! Ko zna koliko smo ih tako nepokopanih ostavili po slavonskim šumama… Gonili smo ih kroz Hrvatsku i Sloveniju i likvidirali kad god i gde god smo mogli. – Uzdahnu i obori glavu. – Ne ponosim se time. Ne znam da li smo ispravno postupili. Tada smo mislili da tako treba, da je to pravda… StaĀa ustade i zagrli ga. – Rat se ne vodi gušĀijim perom, sine moj! ÿovek je životinja kao i svaka druga, ubija neprijatelja kada može! Nekada to Āini sa više, nekad sa manje Āasti. Ostavi rat iza sebe kao da ga nije ni bilo! Digni glavu i kreni napred! Život je pred tobom! Draga klimnu glavom. – Reci mi kakva je ta nova vlast i ima li negde mesta za tebe? – upita ga otac ne bi li mu skrenuo misli. – Eh, nova vlast… – odmahnu glavom. – Ista kao stara, dobri moj oĀe! U poĀetku sam poverovao da su priĀe o jednakosti i slobodi za sve istinite. A onda sam na frontu video da obiĀna vojska jede iz jednog kazana, a oficiri iz drugog i sve mi je bilo jasno. – Kiselo se nasmeja. – Nisam ni mislio da þe biti drugaĀije. Znaš, nisu za pobedu komunizma u Srbiji zaslužni partizani, Tito, Rusi… – Draga upitno pogleda oca. – Krivi su predratni bogataši koji su pili krv obiĀnom

192 narodu! Dok su se oni besramno bogatili, sirotinja je dirinĀila za crkavicu i gladovala! Znam žene koje su radile kod gazda po Āitav dan za parĀe proje i uveĀe ga donosile kuþi i delile s decom! E, kada je potlaĀenima pružena nada da þe im biti vraþeno ljudsko dostojanstvo, oni su poverovali i uzeli to zdravo za gotovo pa krenuli u borbu. Mnogi od njih su sada zaseli u bogataške kuþe i Āujem da se ponašaju kao viša klasa. Ljudi su kvarljiva roba, nažalost. Upropastiþe ono za šta su se borili i sve þe se opet okrenuti naglavaĀke. Pa opet! I opet! – Rekao bih da si u da si u pravu. – Ja to neþu da doĀekam, al’ ti ‘oþeš. Idi sada, lezi, odmori se! Majka þe da ti spremi nešto lepo za jelo. A sutra je nov dan i nov poĀetak!

193 Epilog raunuk prognanika iz Makedonije, Ðorāa Dejanoviþa, Darije Daki Dejanoviþ, i potomak Mileta Ðorāeviþa, StaĀe i Zdravke te njihovog sina Drage Markoviþa, Saša Edi Ðorāeviþ, žive u Smederevu i zajedno sviraju u rok grupi Patrias. Potomak generala Jovana Atanackoviþa, jednog od osnivaĀa ĀetniĀkog pokreta, Jovana Atanackoviþ, živi u Smederevu sa autorom ovog romana. Nasilno stvorena Jugoslavija je uništena u krvavim ratovima devedesetih godina dvadesetog veka. Malim državama koje su nastale njenim raspadom svetski moþnici od tada upravljaju kao pionima na šahovskoj tabli. Kraj Obrada: Disco Ninja P

194

195 Beleška o autoru utor „Trilogije o slobodi”, Āija su prva dva dela romani „JaniĀar” (Evro Book, 2016) i „Ustanik” (Evro Book, 2017), Saša Ðorāeviþ – Edi, roāen je 7. 1. 1969. godine u Smederevu, gde i danas živi. Završio je osnovnu školu i gimnaziju u rodnom gradu, zatim Višu školu unutrašnjih poslova, a posle nje i KriminalistiĀkopolicijsku akademiju u Beogradu. Zaposlen je u Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije od 1993. godine. Ima þerku Saru. Pored policijske, uporedo je gradio i muziĀku karijeru kao pevaĀ, basista, tekstopisac i kompozitor autorskog rok benda Patrias, koji za sobom ima dva albuma: „Put” (Miner Records, 2014) i „Imperator” (One Records, 2018) i brojne nastupe u Srbiji i inostranstvu. A