Sasa Edi Djordjevic - Cetnik

101 Onda poĀe da se sa obe pesnice, kao maljem, svom snagom udara u stomak. – Neþe biti po tvom, ago! Neþe! – ponavljala je izmeāu udaraca. – Odvucite ovo āubre u šumu i zakopajte duboko! – naredi aga stražaru i robovima koji su zbog pucnja dotrĀali pred kuþu, baci kuburu i potrĀa ka sobi iz koje su se Āuli neljudski krici. Drhtavim rukama jedva ubaci kljuĀ u bravu, otkljuĀa vrata i ulete u sobu. ZateĀe Selmu kako sedi na podu, u lokvi krvi, zadignute haljine, sa krvavim nedoraslim plodom meāu butinama. Gledala ga je ludaĀki i smejala se izbezumljeno. Aga pade na kolena, iskolaĀi oĀi, zgrĀi se i uhvati za grudi. Potom pade licem na pod, trznu dva-tri puta i ispusti dušu. Selma se dovuĀe do njega, izvuĀe handžar iz kanije, preseĀe pupĀanik i baci plod svoje utrobe na agino telo. Prestade da se smeje. – Eto ti naslednika, ago! Dobro ga Āuvaj! – reĀe promuklo. Ustade, izaāe iz sobe i nesigurnim koracima siāe niza stepenice, skoro ležeþi na gelenderu. U dvorištu su stražari i sluge taman pripremili alat za Milin pokop. Ukopaše se u mestu kad ugledaše krvavu i rašĀupanu aginicu iskolaĀenih oĀiju. – Aga je mrtav! Ja sam sada gazdarica! – jedva je izgovarala reĀi dok je prilazila telu. – Moju majku pokopajte pored kuþe! A u šumu nosite agu i ono što naāete na njemu! Kako to reĀe, izgubi svest i pade preko Milinog tela. Stražari priskoĀiše, podigoše je, odnesoše do fijakera pa jedan od njih potera kola u Veles kod lekara. ÿim se udaljio od imanja nekoliko stotina koraka koje je sa bolom prešao po kamenitom terenu, StaĀa obu opanke da bi se kretao lakše i brže. Držao se što dubljih, skrovitijih delove šume, daleko od naselja u kojima bi mogli da ga opaze psi ili stražari koje je imalo svako selo ili pastirski katun. Onako golom, samo u gaþama i opancima, beše mu hladno iako je bilo leto, planina nije bila milostiva. Tresao se kao prut i cvokotao, ali je grabio napred što je brže mogao, najpre se satima penjuþi uz goru a zatim satima silazeþi niz nju. Svežina mu je pomagala da lakše podnosi žeā koja ga je sve više muĀila. Nekoliko puta je Āuo kako u

102 blizini životinje trĀe oko njega i penjao se na drvo, misleþi da su vukovi. Meāutim, ništa se nije dešavalo i on je s veþim oprezom nastavljao dalje. Kad god je vršio nuždu, posipao je mesto nekim od onih ljutih zaĀina da bi omeo pse, za koje je bio siguran da þe mu vrlo brzo, veþ od svitanja, biti na tragu. U podnožju planine je pred zoru konaĀno naišao na neki potok. Legao je na travu i slatko se napio vode. Onda je izuo opanke, ostavio zavežljaj i zaĀine pored njih i psujuþi i proklinjuþi ušao u ledenu vodu, svukao štrokave gaþe i pustio da ih voda odnese. Izvršio je veliku nuždu, a zatim se ukoĀenih vilica i udova navrat-nanos okupao ne bi li nekako sa sebe uklonio smrad balege. Ustao je iz potoka, razvezao zavežljaj i stavio hranu na obližnji kamen. Obrisao se onim þebetom, obukao košulju i Āakšire, stavio zaĀine u džep i obuo opanke. Vreþicu s novcem je vezao oko vrata onom oputom, a kamu zadenuo za pojas. Pojeo je deo hrane, ostatak smotao u þebe, povezao platnenim trakama i ponovo se napio vode. Bio je spreman da nastavi dalje. Svitalo je. „Uskoro þe otkriti da me nema”, mislio je. „Selma þe poslati za mnom kuso i repato pre nego što se aga vrati.” Posuo je ostatak zaĀina po onom mestu i krenuo u dolinu, gde je ubrzo naišao na nekakav put. Po položaju sunca taĀno je utvrdio gde je sever. Trebalo je samo da prati taj drum da bi se kretao ka Srbiji. Zašao je u šumu tek toliko da se sakrije od pogleda ljudi koji bi mogli da naiāu i oprezno produžio dalje. IzraĀunao je da þe mu možda trebati Āitave dve nedelje da se domogne otadžbine, ali i mnogo sreþe da ga ne uhvate ili ubiju. Išao je napred gonjen nagonom za samoodržanjem, strahom od progonilaca i željom da vidi roditelje, za koje je bio veoma zabrinut jer je znao da im je teško padalo to što nije došao kuþi toliko dugo i što sigurno nisu ništa znali o njegovoj sudbini. Nedelju dana je prošlo bez veþih poteškoþa, držao se planina i brda, obilazio sela i katune u širokom luku, spavao više danju nego noþu, po jarugama, žbunju i peþinama, do granica izdržljivosti razvlaĀio ono malo hrane što je imao, krao plodove iz voþnjaka na koje nailazio, pio vodu iz potoka… Jednog jutra se popeo na najviše drvo u šumi i ugledao veliki grad u dolini pred sobom. „Ovo mora da je Skoplje!”, pomislio je s olakšanjem i odluĀio da skrene malo na istok Āim ga proāe. „Tamo negde je Kumanovo, ima mnogo srpskih sela, a ni otadžbina nije daleko… Molim te, dobri bože, pomozi, daj mi još malo snage i okonĀaj uskoro moje muke!”

103 Stražari i sluge su se vratili iz potere veþ prve veĀeri, svesni da þe teško uþi u trag lukavom Srbinu. Došli su do vrha planine iscrpljeni, bez hrane i vode, ruku žuljevitih od lanaca koje su cimali razdražljivi psi što su u dva navrata naletali na biber i papriku koje je posipao StaĀa i dugo kijali i cvileli, posle Āega su postali neupotrebljivi za poteru. – Nedaleko odavde je katun – reĀe Sabahudin. – Idemo tamo da pitamo jesu li nešto primetili i malo se okrepimo. Ako nam ne kažu ništa korisno, vraþamo se kod age pa neka on vidi šta þe dalje! Svi se složiše te odoše do onog katuna. Pastiri saslušaše njihovu priĀu, nahraniše ih i napojiše, ali ne rekoše ništa što bi moglo da im pomogne u poteri. Sabahudin naredi da krenu nazad jer se veþ smrkavalo te pohitaše niz planinu i stigoše na imanje s prvim mrakom. DoĀeka ih tišina i prazne barake. Siāoše niz dvorište do kuþe, gde na tremu zatekoše dvojicu stražara i robove. – Šta radite tu? – upita Sabahudin, iznenaāen što ih vidi na tom mestu u to doba. – Šta se desilo? – Bolje pitaj šta se nije desilo! – umorno reĀe onaj stražar što je bio ostao sa robovima na imanju. – Gde je aga?! Aginica?! Mila?! – Āudio se voāa potere što ne vidi nikoga od ljudi koji su upravljali imanjem. – Agu smo sahranili, bolje reþi zakopali u šumi. Milu onde. – Pokaza rukom svežu humku pored kuþe, na Āijoj je istoĀnoj strani bio poboden krst sklepan od dasaka. – Tako je aginica naredila pre nego što se skljokala nasred dvorišta, polumrtva. Sada je u varoši kod lekara, njen život je u Alahovim rukama. – Ko ih pobi?! – Aga Milu, njega bes. Aginica je iskrvarila zbog pobaĀaja. – Aman, ĀoveĀe, deder nam potanko ispriĀaj kakvu je igru šejtan danas ovde odigrao! – reĀe zapanjeni Sabahudin, skide fes i sede na basamake. Stražar poĀe naširoko da pripoveda o svemu što se zbilo posle odlaska potere, Āesto prekidan pitanjima slušalaca. PriĀa i rasprava koju je ona potakla potrajaše do duboko u noþ, kada se konaĀno odvukoše u barake, a kuþa osta pusta. Niko nije mogao mirno da spava. Stražari i sluge su se pitali kako li þe da im bude pod þudljivom aginicom, a robovi

104 strahovali da þe im biti mnogo teže bez dobrog i pravednog age, koji ih nikada nije kinjio. Još više su se bojali moguþnosti da budu prodati nekom drugom. ÿim su oteli konja od Miralema i prodali ga, Daut i njegovi ljudi pohitaše ka severu, s namerom da jednim udarcem surovo osvete drugove izginule na aginom imanju i zarade sto dukata. – Oni agini nesposobnjakoviþi ga sigurno neþe uhvatiti. Lukav je kaurin, pobeþi þe im kroz planine i šume – predviāao je Daut na poĀetku lova na Āoveka. – Brže njega goni strah nego njih nagrada koju þe dobiti ako ga stignu! Nema svrhe ni da ga mi jurimo po planini. Preveliko je to prostranstvo. On þe da beži prema Srbiji, na sever, pored Kumanova. Tamo ga treba Āekati! To je mnogo teži teren za begunca, sa mnogo manje mesta za skrivanje. Mogao bi Āak da se pojavi u nekom srpskom selu i potraži pomoþ. Da, da, tamo þemo da se podelimo u grupe i Āekamo! Pet dana su žurili glavnim putem ne pokušavajuþi da pronaāu StaĀu po vrletima i stigli do Skoplja. Usput su smišljali kako þe da muĀe begunca, prosto se nadmeþuþi ko þe da smisli suroviju grozotu. – Kad mu napokon odseĀemo glavurdu, poslaþemo nekoga iz varoši da je odnese agi. Možda baš Šemsedina… – rekao je Daut smejuþi se. – Niko od nas ne bi mogao da se pojavi tamo, nismo ih baš dobrim zadužili. Šestog dana su prošli i Kumanovo, gde su se moguþi pravci StaĀinog bekstva naglo sužavali prema granici sa Srbijom. Voāa bandita je podelio ljude u tri grupe od po Āetiri Āoveka i odredio koja þe sela da pokrivaju. Njegova grupa išla je najbliže Skoplju, u Lipkovo i SlupĀane, Bilalova severno od varoši, u Vaksince i Tabanovce, a najmlaāi predvodnik grupe, Ferhat, Dautov prvoroāeni sin, poslat je u Staro NagoriĀane i Makreš. Trebalo je da prave zasede i osmatraju brda i šumarke u blizini tih sela pošto je Daut bio siguran da þe begunac tuda pokušati da se probije do granice. Dva-tri dana su proveli u busijama, prepadali pastire i seljake, ali niti su šta videli niti saznali. Daut je poĀeo da gubi strpljenje.

105 – Tako mi boga, ako se ne pojavi uskoro, biþe da je utekao! – reĀe jednog dana oko podne i povede grupu od SlupĀana u brdo više Lipkova. Stigoše tamo za sat-dva i namestiše zaklone od granja približno na istim mestima gde i prethodnih dana, udaljene meāusobno po nekoliko desetina koraka, na padini pokrivenoj žbunjem i retkim Āetinarima, odakle je pucao pogled prema jugu i omoguþavao im da osmatraju veliki prostor. Zalegli su, osmatrali i Āekali. Nisu znali da se StaĀa kretao pretežno od sumraka do svanuþa, kada je bilo teže da naiāe na seljake, pastire ili vojnike. Zato je nešto sporije napredovao, ali ga je bilo teže otkriti. Danju se skrivao i prikupljao snagu. Upravo toga dana je dremao na skrovitom mestu u senci trulog debelog stabla koje je odavno palo na neko veliko kamenje. Prenuli su ga muški glasovi u neposrednoj blizini. Bez ikakvog šuma, skoro ne dišuþi, gvirnuo je iz skloništa i video Āetvoricu muškaraca kako se, rašireni u strelce, spuštaju niz brdo ka njemu. Prepoznao je dvojicu najbližih i sledio se. Bili su to Daut i jedan od njegovih ljudi. Pretpostavio je da su i ostala dvojica banditi, ali nije mogao da im vidi lica. Napravili su zaklone i zalegli. Vratio se u senku i skoro zaplakao. „Sigurno mene traže i Āekaju, što bi inaĀe ležali u busijama?! Kud sad da me naāu kad sam nadomak cilja?!”, mislio je sav oĀajan. „Ko zna koliko ih ima naokolo?” Pošto mu nije bilo druge, odluĀio je da se pritaji na tom mestu sve dok banditi ne odu. Meāutim, oni se nisu pomerali, veþ su satima strpljivo šetali pogledom tamo-amo niz cevi pušaka, osmatrajuþi šume i proplanke, nadajuþi se da þe ugledati begunca. StaĀa je nekoliko puta mokrio ležeþi na boku. Molio je boga da odnekud ne dopuzi neka zmija ili ne naiāe kakva zverka koja bi ga isterala pred gonioce. Najzad, u sumrak, Daut nešto viknu i banditi se okupiše oko njega, na svega tridesetak koraka od StaĀe. Posekoše granje, napraviše ležajeve, zapališe vatru, povadiše nekakvo meso iz torbi i stadoše da ga peku na žaru i jedu. Galamili su i smejali se. Opojni miris je golicao nozdrve izgladnelog mladiþa i sažizao mu stomak. Vatra je gorela još neko vreme i StaĀa vide da su Arnauti legli da spavaju, svi sem jednog koji je stražario. U najveþoj tišini se okrenuo na stomak da ne bi sluĀajno zahrkao ako ga san prevari. ýebe je onako smotano stavio preko lica. Ali, strah, neizvesnost i hladnoþa Āinili su svoje te je bezmalo Āitave noþi bio budan i molio se da jutro donese neku promenu u njegovu korist. Zadremao je nekoliko puta, ali to nije bilo dovoljno da bi se odmorio, tako da je prve sunĀeve zrake doĀekao zakrvavljenih oĀiju. ÿuo je da

106 banditi razgovaraju i još jednom provirio iz skrovišta. Daut se izdvojio iz grupe i pošao pravo prema njemu, bez keĀeta na glavi. Ostali su krenuli prema juĀerašnjim busijama i mladiþ shvati da þe nastaviti da drže zasedu. „Ne mogu više da Āekam!”, pomisli sav oĀajan. „A ovo āubre mi je dužno za Milanovu smrt! I za onog malog!” Od te misli ga obuze bes. Daut mu priāe skoro nadohvat ruke, smaĀe Āakšire sa zadnjice, ĀuĀnu i poĀe da vrši nuždu. StaĀa tiho kao senka izvuĀe kamu iz kanije, išunja se ispod onog debla, prikrade se Dautu s leāa, zgrabi ga levicom za kosu, cimnu svom snagom i obori u izmet te stade da ga nemilice ubada u vrat i leāa. – Kao govno si živeo, kao govno i umri! – režao je zverski dok je Daut krkljao i jaukao pokušavajuþi da se zaštiti rukama. Posle desetak uboda, StaĀa pusti umiruþeg dušmanina i stušti se kroz šumu što dalje od bandita, dok mu je vreþica sa dukatima poskakivala na grudima. Najbliži Arnaut, koji je Āuo komešanje i video šta se desilo, skoĀi na noge i zapuca za njim, pa zatim i druga dvojica, ali ga ne pogodiše. StaĀa je, gonjen strahom i besom u isto vreme, uzavrele krvi, grabio uzbrdo hitro kao zec. Onaj što je prvi otvorio vatru na begunca pritrĀa izbodenom voāi, a oni udaljeniji pojuriše za Srbinom i dalje pucajuþi. Odustadoše vrlo brzo, na vrhu brda, svesni da neþe moþi da ga stignu kroz mnogo gušþu šumu koja je rasla na drugoj strani padine. ÿuli su šuštanje lišþa i kršenje grana koje se sve više udaljavalo. Vratiše se do Dauta, koji je nepomiĀno ležao širom otvorenih oĀiju u kojima nije bilo života. – Gotov je! – reĀe im onaj što je pokušao da pomogne voāi. – Šta þemo sad? – Napraviþemo nosila i odneti ga u najbliže selo – reĀe najstariji od njih. – Onda þe jedan od nas otiþi po Ferhata, pa neka on odluĀi šta þemo dalje. – A kaurin? – Neka ide kud zna, ja sigurno neþu da ga jurim! Ne bi’ da proāem ovako! – reĀe onaj, pokazujuþi glavom na krvavo telo. UĀiniše kako je rekao, napraviše nosila od granja, staviše mrtvog voāu na njih, pokriše mu glavu i grudi kaftanom i odnesoše ga u Lipkovo. Najmlaāi od njih onda uze konja od nekog bogatog seljaka i odjaha da pronaāe i dovede ostale bandite. – Bilo bi dobro da se selo digne i poāe sa nama u poteru za kaurinom! – rekao je najstariji bandit seoskom plemenskom voāi. – Nagrada za njegovu glavu je sto dukata! Lak je posao, treba samo da ga

107 stignemo pre granice… – Vidim kako je lak posao! – podiže starac ruku i uþutka ga. – Ako je ovako udesio Āoveka kakav je bio Daut, šta bi tek bilo s mojim seljacima? Oni su samo stoĀari. Trebaju nam ti dukati, ali nam više trebaju glave! Iz ovog sela niko neþe s vama! Budite zadovoljni što smo vam dopustili da ovde saĀekate vaše ljude! Kad oni stignu, vidite šta þete dalje, a nas ostavite na miru! Banditi slegoše ramenima i sedoše na tronošce pred starĀevom kuþom da Āekaju Ferhata. Ovaj je uskoro dojezdio sa svim ostalim banditima i pobesneo kada je video mrtvog oca, na Āijem su vratu zjapile sasušene rane a krvave šake i prsti bili puni uboda i posekotina. Kao mahnit išiba biĀem onu trojicu bandita koji su bili u grupi sa Dautom, ispsova ih, izvreāa te naredi da mu nikad više ne izlaze pred oĀi. Onda odbra Āetvoricu najspremnijih ljudi i povede ih galopom prema granici. U meāuvremenu, StaĀa je trĀao na sever kroz šumu, preko vrhova brda, kao vuk, bez imalo odmora. Naiāe na veliku livadu gde ugleda mladog pastira odevenog u arnautsko odelo, više deĀaka nego muškarca, koji je Āuvao ovce. Ne želeþi da gubi vreme, svestan da je veþ blizu granice a da je moguþe da ga potera stigne svakog Āasa te da može da zaluta na Kosovo ako izabere pogrešan put, zatrĀa se kroz granje na pašnjak pa pravo na ono pastirĀe, koje se prepade, ukoĀi kao pred zmijom otrovnicom i ispusti štap u travu. StaĀa ga zgrabi za gunj, unese mu se u lice i sav zadihan upita: – Gde je Srbija? MomĀe sleže ramenima i odmahnu glavom, pokazujuþi da ga ne razume. Ne Āaseþi Āasa, usplahireni StaĀa poteže kamu Āija je oštrica bila prekrivena sasušenom krvlju i stavi mu je pod gušu. – Gde je Srbija? Govori, zaklaþu te! Preplašeni, prebledeli pastir rukom pokaza da je Srbija odmah iza brda koje se dizalo nad pašnjakom. StaĀa ga gurnu na zemlju i potrĀa uzbrdo, dahþuþi i stenjuþi. S vrha je mogao da vidi dve zgradice u dolini, udaljene jedna od druge tek nekoliko desetina koraka. Karaule! Bezmalo je stigao do cilja. Gladan, žedan, iscrpljen, izranavljen, ali nadomak slobode. Turski graniĀari, njih trojica, lenĀarili su na suncu razdrljeni, zavaljeni u drvene stolice i spokojni, buduþi da se na tom delu graniĀnog pojasa skoro nikada ništa opasno nije dešavalo. Sa srpske strane se samo jedan vojnik šetao od karaule do velikog, bleštavobelog graniĀnog kamena i nazad. Bez oklevanja, StaĀa strĀa kroz makiju u dolju pa se mirnim korakom, prikupljajuþi snagu, uputi prema graniĀnoj liniji. Turci ga nisu odmah primetili dok se sve više približavao kamenu koji je delio

108 carevinu i kraljevinu. Skoro da je stigao boĀno od karaule kada se jedan TurĀin protegli i okrete glavu ka njemu, ugleda ga, poĀe da viĀe, skoĀi i dohvati pušku. StaĀa se sagnu i potrĀa ka srpskoj karauli kao bez duše, crpeþi iz sebe poslednju snagu. Onaj TurĀin zapuca, a za njim i druga dvojica. Iznenaāeni i bunovni, nisu baš bili sposobni da precizno nanišane, a mladiþev vijugav trk dodatno im je otežavao da ga pogode. Na srpskoj strani granice iz karaule izbauljaše još dva vojnika pa zajedno s onim što je Āuvao stražu, s puškama na gotovs, poāoše prema Turcima. StaĀa nepovreāen dotrĀa do graniĀnog kamena i zaleže iza njega, sa srpske strane, zaklonjen od kuršuma. Srbi pritrĀaše kamenu sa svoje strane, a Turci sa svoje, udaljeni meāusobno tek nekoliko metara. – Pomagajte, braþo! – zavapi StaĀa dahþuþi, sklupĀan na zemlji. – Bežim iz ropstva! – Odakle?! – upita ga srpski graniĀar, kaplar Danilo. – Od Velesa! – Vratite tog dripca nazad, sigurno je napravio nešto loše sa ove strane Āim beži kao da ga sam šejtan goni! – pozva voāa turskih vojnika srpske kolege. – Kaže da beži iz ropstva! – odseĀe kaplar. – A šta ako laže? – upita TurĀin. – Možda je pobegao s robije! Ko zna šta je radio… – Lagao – ne lagao, naš je, Begzade, a sada je veþ sa naše strane! – nasmeja se kaplar i namignu starom poznaniku sa one strane granice. Uto se zaĀu topot kopita i svi pogledaše ka jugu, odakle je, dižuþi oblak prašine, pristizala grupa od pet naoružanih konjanika. Turci uperiše puške k njima, ali i Srbi. Kad priāoše blizu, voāa konjanika, Ferhat, podiže ruku i zaustavi svoje ljude. Zapenušali konji se ukopaše u mestu a prašina natera ljude da žmirkaju. – Šta se dešava, što ste potegli puške? – upita Ferhat na turskom. – Neki mladiþ je pobegao preko granice – odgovori Begzad. – To je sigurno onaj kojeg mi gonimo! – Što ga gonite? – Ubio mi je oca! I ko zna kakva je druga zlodela napravio! – Ko ti je bio otac? – Daut! – s ponosom reĀe Ferhat. – Onaj Daut? – Begzad znaĀajno podiže glavu. – Razbojnik? – Nije bio razbojnik, nego junak! – naljuti se Arnaut i zaškrguta zubima. – To pseto ga izbode s leāa! – Šta god da je bilo, sad je gotovo! On je na srpskoj strani, kao što vidiš, Āuva ga srpska vojska. Vrati se u Kumanovo i prijavi sluĀaj kadiji!

109 – Ma, kakav kadija, liĀno þu kožu da mu oderem naživo! – Ferhat skoĀi s konja a ostali za njim te svi digoše puške prema vojnicima koji su ih veþ držali na nišanu, spremni da pucaju. – A, ne, sinko, neþe na mojoj granici neki bandoglavko da pravi belaj zbog mrtvog bandita! Samo korakni napred ili napravi pogrešan mig, sastaviþu te sa zemljom! Nastade tajac. Jedanaest pušaka je bilo spremno da grune, Āekalo se samo da neko prvi poĀne. Svestan da þe on i njegovi ljudi verovatno izvuþi deblji kraj, besni Ferhat ustuknu. – Idemo! – naredi banditima te uzjahaše, obodoše konje i odjuriše prema Kumanovu. StaĀa iza onog kamena zaplaka od sreþe. – Vodite tog vašeg i neka mu je sreþan put ako je zaista poslao onog zlikovca na drugi svet! – nasmeja se Begzad. – Bre, umalo da izginemo zbog njega! Sledeþi put kad priāemo ovako blizu, Danilo, doāi sa flašom rakije mesto s puškom! – Ne pijem na dužnosti! – smejao se kaplar podižuþi na noge mladiþa, koji je od sreþe grebao srpsku zemlju i utrljavao je u kosu i lice. Turci se vratiše pred svoju karaulu, a Srbi povedoše begunca do svoje, gde mu dadoše da jede i pije, a zatim ga podrobno ispitaše o svemu što mu se dešavalo, saĀiniše zabelešku i pustiše ga dalje. On ode do prvog sela i kupi osedlanog vranca. Potom odjaha do Vranja, gde se obrija i ošiša kod berberina, okupa u krĀmi pa ode u duþan da kupi crne kožne cipele i tamnoplavo štofano odelo i šešir, te se obuĀe kao pravi gospodin. Od svega što je doneo iz Turske zadržao je samo kesu s novcem i aginu kamu. Udešen, uspravan u sedlu kao kraljev gardista, poāe da pronaāe Milanovu porodicu u Ladovici.

110 Novi život ad StaĀa ujaha u brdovito vlasotinaĀko selo beše sunĀano nedeljno jutro. Seljaci nisu bili na njivama veþ po sokacima i dvorištima. Ne beše ni muškog ni ženskog Āeljadeta koje se ne okrete ili ne nakaĀi na plot da vidi lepog pridošlicu na vrancu Āija je dlaka sijala. Veoma retko se dešavalo da ladoviĀkim sokacima projaše tako odeven momak, sa leptir-mašnom oko vrata i hamburg šeširom na glavi. On zaustavi konja pored grupe muškaraca, nazva im dobar dan i upita za kuþu Milana Ðorāeviþa, Mileta MeĀke. – Ti li si neko pandurĀe? – upita jedan od njih podozrivo ga gledajuþi. – Mi s panduri ne priĀamo! – Što bih bio pandur? – nasmeja se mladiþ. – Mileta MeĀku samo panduri tražiše, a i oni batališe! Ne videsmo ga iha-haj otkad! – reĀe drugi. – Zar je bio toliko loš da su ga samo vlasti tražile? – Mile?! Lele, sinko, kak’i loš?! Golem ko planina a dobar ko lebac! Ma, nema na koga neje pomagao! Al’ ako li mu zgaziš na žulj – begaj kol’ko te noge nose! Ima da te utepa i upljeska da zapamtiš do smrt! StaĀi se pojaviše pred oĀima slike Milanovih dela kojima je svedoĀio i suze mu same poāoše. On obori glavu i neko vreme ostade tako. Oni ljudi se zaĀudiše kada ga videše da plaĀe. – A be, sinko, ne boj se! Tebe neþe da tepa, stvarno neje u selo odavno! – pokuša jedan da ga oraspoloži šalom. – Znam. Nikoga više on neþe da tepa, braþo! – reĀe tužno StaĀa. – Ostadoše mu kosti kod Velesa. – Kako?! Toj li beše u Maþedoniju?! Otkude on Āak tamo?! Koj ga ubi?! – zaĀudiše se svi i stadoše da zapitkuju. – Duga je priĀa… Eto, pamtite ga po dobru! Gde mu je kuþa? Seljaci mu pokazaše put i ostadoše da gledaju za njim, vrteþi glavom u neverici. On stiže do dvorišta, sjaha, priveza konja za plot, otkaĀi onu kesu sa sedla i obesi je na rame. Videlo se da domaþinstvu nedostaje K

111 muška ruka a onima koji tu žive volja za životom. Plot je bio trošan, skromno imanje pod nepokošenom travom, krov na kuþerku ulegao, crepovi popucali… StaĀa otvori kapiju koja se umalo ne raspade Āim je dotakao i uāe u dvorište. – Gazdarice! – viknu. Na tremu se pojavi zarozana mršava žena duge sede kose i tužnih oĀiju. – Što ne vikaš gazdu nego gazdaricu? – upita dok mu je prilazila, predosetivši nesreþu. – Zato što znam da gazdu ovde neþu naþi – reĀe on tiho. Ona iskolaĀi oĀi i stavi šake na obraze. – Kude je moj Mile? – suze joj navreše. – Ubi ga Arnaut u Turskoj – reĀe on stežuþi zube do pucanja. Ona pade na kolena, zakuka da se Āulo do neba i stade da se udara pesnicama u grudi. – Lele mene do boga! Mile moj, dušo moja! – ponavljala je kao u bunilu. StaĀa joj pritrĀa, naže se nad njom i zagrli je ne bi li je smirio. Ona poĀe da rida i cvili, a iz kuþe istrĀaše Zdravka i Zorica, uplašene i unezverene. – Mamo, šta je bilo? – viknu starija þerka i potrĀa k njima, a mlaāa za njom. – Tatko vi je mrtav, deco! – ciknu Janja. Obe devojke padoše u prašinu pored majke i sve tri zakukaše uglas. StaĀa ih nekako obgrli i zaplaka s njima. Iz okolnih dvorišta poĀeše da dolaze uznemirene komšije. Mladiþ pusti uplakane žene, ustade, obrisa suze, doĀeka one ljude i zamoli ih da odu, da doāu kasnije kada se Janja i devojke malo smire. Kada ovi napustiše dvorište, StaĀa ponovo zagrli Janju, Zdravku i Zoricu, pusti ih da se dobro isplaĀu, ispsuju Turke, Arnaute, Trifuna, vlast i boga, a onda ih zamoli da uāu u kuþu. Tek tada dobro pogleda Zdravku i ona njega. Pored sve tuge i muke koja im je razdirala duše, meāu njima tog trena sevnu iskra. Njih Āetvoro sedoše na hoklice oko klimavog stola u nevelikoj sobi. StaĀa smaĀe kesu sa ramena, otvori je i izruĀi dukate. Veþina je i dalje bila zamotana u platno robovske ponjave te ih razmota i stavi na gomilu dok su one sa Āuāenjem gledale zlato, brisale suze, jecale, uzdisale… – Milan i ja smo se sluĀajno sreli, sprijateljili, zajedno radili i dopali ropstva. Bio mi je kao stariji brat ili otac. Kasnije þu sve da vam ispriĀam potanko – uzdahnu. – Ovo zlato smo zaradili. Doduše, ukrao sam ga od turskog age, ali je pošteno zaraāeno. Ja sam radio malo duže i moj deo je

112 malo veþi, ali to sam veþ potrošio na konja i odelo – reĀe on, podeli dukate na ravne Āasti, jednu gomilicu vrati u kesu a drugu gurnu prema Janji. – Ovo je za vas, da imate za život. PriĀao mi je Milan o dugu zbog kojeg vas je tužio neki gazda Trifun. I to þu ja da rešim! – Fala ti, dete! Neka ti bog da zdravlje i sreþu! – reĀe Janja, podiže pogled od stola i vide da se on i Zdravka netremice gledaju te se nakašlja a oni se prenuše. – Jesi gladan, žedan? – Nisam, hvala! – odgovori on pa ispriĀa kako se upoznao s Milanom i o svemu što su zajedno preturili preko glave. Dok je priĀao, zajedno su plakali. – Osvetio sam ga! Ubio sam Dauta u šumi, aginom kamom! To neþe da vrati Milana, ali þe mu duša na onom svetu biti mirnija! – završi, sav u suzama, gledajuþi Zdravku. – Don’o si lošu vest, al’ bar si znamo istinu. Don’o si zlato, lakše þe živimo. ýe rešiš dug, da se oslobodimo od Trifuna. S koje da ti vratimo? – upita Janja. On je pogleda pa vrati pogled na njenu stariju þerku. – Dajte mi Zdravku za ženu, ako ona pristane! – reĀe. Devojka poskoĀi na stolici, zbuni se i porumene, ali ne skloni pogled. Zorica i Janja otvoriše usta, bez glasa. – Tek tako?! – reĀe iznenaāena Janja. – Pristajem! – odgovori devojka na prosidbu i dodatno iznenadi majku, a StaĀa pomisli kako ima topao glas. Nasmeja se, ponovo pogleda Janju i upitno podiže bradu. – Deco, prvi put se videste… Ne li se plašite da ne bidne po onuj – što je brzo, toj je kuso? – Ne! – reĀe StaĀa. – Ne, majko! – odgovori Zdravka. – Ako je tako, da ne kvarim! I Mile bi sigurno odobrio da može… – reĀe Janja. – Kako þe si toj napravimo? – Lako! Popnem je na konja i odvedem kuþi! Nije vreme za svadbu i slavlje… A ni za Āekanje! Ako nešto treba da se desi, neka se desi sad ili nikad! Sve tri klimnuše glavom pokazujuþi da se slažu. Janja podeli ono zlato na stolu na dva podjednaka dela pa jedan utrapi Zdravki u šake. – Ovoj si je za tebe, þerko, da si imaš za decu! Drugu polovinu dade Zorici. – Ovoj si je pa za tebe, Zoko, þe ti treba! A ja… Neþu još dugo pa þu kod Mileta. – Ma, živeþeš ti nama, nano, još dugo! – nasmeja se StaĀa. – Nego,

113 Zdravki miraz ne treba! Imamo mi dosta, a imaþemo i više. – Gurnu prema Janji one dukate što je namenila starijoj þerki. – Trebaþe ovo vama dvema, da popravite kuþu. – Fala ti za ovi dukati, sinko! KaĀi si Zdravku na konja pa putujte! Živite si, uživajte si u mlados’ i lepotu! Ja sam bolna i bila, a ovoj danas me skroz dokrajĀi! Još malo þe me Zoka pripazi, pa þe si ostane gazdarica… – Nemoj tako, mamo! – rasplaka se opet Zorica. Zdravka, kojoj se majka ranije poverila o svojoj bolesti, obori glavu, obiāe sto i zagrli je. – Fala ti! – reĀe i poljubi je nežno u smežurani obraz. Onda se poljubi sa sestrom, okrete prema StaĀi i odluĀno reĀe: – Idemo! – Ništa ne pojedoste i ne popiste! – doviknu Janja za njima dok su izlazili iz kuþe i dvorišta. – Nesi ponela stvari! – Ništa joj i ne treba! – odgovori StaĀa, okaĀi kesu na sedlo, pope svoju mladu na konja, odveza ga, uzjaha iza nje, cimnu uzde i povede je u novi život. Zdravka se osvrte i vide kako majka i sestra mašu pred kapijom. Odmahnu im i posla poljupce pa nasloni glavu na StaĀine grudi i suze joj opet krenuše niz lice. Prolazili su kroz selo polako, praþeni pogledima radoznalih meštana. Posle nekog vremena, izmuĀena bolom i tugom zbog saznanja o oĀevoj strašnoj sudbini i plaĀem, uljuljkana sporim konjskim hodom i ravnomernim StaĀinim disanjem, ona zaspa. On dugo ostade uspravljen u sedlu, skoro ukoĀen, trudeþi se da je ne probudi, sve do ulaska u Leskovac, gde uliĀna graja uĀini svoje. Ona sanjivo protrlja oĀi. – Gde smo? – upita, osvrte se oko sebe i nasmeja kada poznade mesto u kojem je završila školu. – Leskovac! – Da. Treba da svratim do jednog gospodina. – Malko sam ogladnela… – reĀe ona, setivši se þevabdžinica u koje je Āesto svraþala kao āaĀe. – Ne brini, to þemo uskoro da rešimo! Kako sam Āuo, u ovoj varoši putnik mora da svrati na pljeskavice i þevape! – smejao se mladiþ koji je takoāe oseþao prazninu u stomaku. Zastadoše kod grupe sredoveĀnih ljudi koji su posmatrali šahovsku partiju dvojice prijatelja na klupi pred nekim dvorištem. – Dobar dan! – nazva StaĀa te se svi okretoše prema njima i zbuniše kad ugledaše Āudan par, nacifranog gospodiĀiþa i lepu siroticu. – Tražim gos’n Trifuna Pantoviþa. Možete li da mi pomognete da ga naāem?

114 – Trifuna? Sinko, ako si tražiš pare, kod njega neþe se ovajdiš! – reĀe jedan od onih ljudi. – Zašto? – Taj si ne dava pare na kamatu veþ neko vreme! Neki seljak mu je malko popravljao glavudžu, izgleda da mu je skršio raĀunaljku! – ÿitavo društvo se zaceni od smeha. Zdravka uzdahnu i sakri lice u StaĀine grudi jer se seti oca. – Nije to, dobri ljudi, druga me muka muĀi. Kako da ga naāem? – On ti je nedeljom posle crkvu u crvenu zgradu pored pijac, svodi si raĀuni. – Pokaza Āovek kuda treba da idu i izvuĀe džepni Āasovnik iz pantalona da pogleda koliko je sati. – Tamo þe ga naāeš, još si nije otišao na ruĀak, mislim. – Fala, gospodo! – StaĀa mamuznu konja. Ubrzo stigoše pred lepo ureāenu dvospratnicu od crvene opeke. Mladiþ priveza konja za kandelaber nedaleko od ulaza u zgradu, skide Zdravku s konja, uvede je u hodnik i smesti na klupu. – SaĀekaj me tu – reĀe joj nežno pa pogleda oko sebe i oslušnu ne bi li utvrdio u koju kancelariju treba da uāe. Uto iz jedne izaāe neki Āovek i ode na ulicu. StaĀa kucnu na vrata sobe iz koje je izašao. – Napred! – zaĀu se muški glas iznutra. Mladiþ uāe i zatvori vrata za sobom. U kožnoj naslonjaĀi za masivnim stolom na sredini prostorije sedeo je stariji Āovek, koji je izgledao taĀno onako kako mu ga je Milan opisao. – Dobar dan, gazda Trifune! – reĀe StaĀa prilazeþi stolu. – Dobar dan, momĀe! Koj si ti i otkud ispade u nedelju, kada vreme nije? – upita ovaj, podižuþi pogled sa hartija koje je listao. – Ne znamo se. Ja sam Stojimir Markoviþ, Smederevac. – Nesam imao pos’o sa Smederevci… – poĀeša se Āovek po glavi pokušavajuþi da se priseti da li zna nekoga iz tog kraja. – Sada imaš! – StaĀa bez oklevanja poteže kamu i preko stola je uperi ka Trifunu, koji se uplaši i trznu, ali ne ustade. – Ja sam zet Milana Ðorāeviþa iz Ladovice! – Misleo sam da je Milan dovoljno muž da si. sam doāe ovdeka, a ne da mi šalje žutokljunĀe! – brecnu se Trifun. – Došao bi on da može! Nažalost, ubiše ga razbojnici u Turskoj! – Trifun ne oseti nikakvo olakšanje zbog saznanja da Āovek kojeg se bojao više nije meāu živima. – Ti si ga tamo oterao svojom pohlepom i bezobrazlukom! Pošto je mrtav, raĀunaj da ti je dug vraþen i ne pokušavaj da ga naplatiš od njegove žene i þerke! Ako mi se požale na

115 tebe, kunem ti se svime što imam, pomešaþu arnautsku krv njegovog ubice, koja je još na ovoj kami, s tvojom! Trifun uzdahnu duboko i teško. – Ne mi preti, bre, sinko! Ja se dosad sto put’ pokaja’… – Od straha? – upita StaĀa uvredljivo. – Od sramotu! Tek posle njegovo bekstvo Āu’ kakav to Āovek beše. Pravi div! Al’ beše kasno! – reĀe, obori glavu i odmahnu rukom. – Idi si i ne brigaj! StaĀa vrati kamu u kaniju, okrete se i izaāe bez reĀi, uze Zdravku pod ruku i izvede je pred zgradu. – Mislim da smo obavili što smo mogli. Idemo kuþi! – reĀe i pope je na konja. Odoše na ruĀak u njenu omiljenu þevabdžinicu, a onda produžiše ka Smederevu. Nekoliko dana su putovali, konaĀeþi u mestima gde bi ih zatekao sumrak. U prvoj krojaĀkoj radnji na koju su naišli, StaĀa kupi ženi tamnoplavu haljinu od debele svile, a zatim kod obuþara i crne cipelice s mašnom. Pazariše i jake opanke i odeþu koja þe im trebati za rad na zemlji i oko stoke, maramu sa cvetnim šarama za Ružu i belu košulju za Miloja. U bakalnici kupiše i kesicu karamela, da se malo zaslade. Prve dve noþi su spavali odvojeno, a onda odluĀili da iznajmljuju jednokrevetnu sobu i uživaju jedno u drugom buduþi da su veþ bili muž i žena. Tako je u nekom konaĀištu u Jagodini zaĀeto njihovo prvo Āedo, što oni tada nisu znali. Poslednjeg dana putovanja, mrak ih zateĀe u Smederevskoj Palanci, a ujutro poāoše na poslednji deo puta, jedva Āekajuþi da stignu. StaĀa je žudeo da vidi svoje stare, a Zdravka da upozna svekra i svekrvu, o Āijoj dobroti joj je muž toliko priĀao. KonaĀno, nešto pred podne, skretoše sa puta za Smederevo u brdo, ka selu. Na drumu ne beše žive duše, marljivi seljaci su bili po njivama. StaĀa izdaleka vide majku kako sedi na kuþnom pragu, sva u crnom, sa crnom maramom na glavi. Srce mu se steže te obode konja i galopom stigoše pred kapiju. SkoĀi iz sedla i utrĀa u dvorište, a Zdravka sama sjaha i uvede vranca. – Majko! Majko moja mila! Stigao sam! – vikao je. – Gde je otac? Ruža s mukom ustade i doĀeka ga u zagrljaj, a suze joj potekoše niz lice. Jedva ostade na nogama. – Sine, sreþo moja, di si dosad? Kako si? Ko je ovo Āeljade s tebe? – nije znala šta pre da ga pita, grlila ga je slabim rukama i ljubila u oĀi, Āelo, lice… – Sve þu da ti potanko ispriĀam, silne sam muke vido, majko! Ovo ti je snaja. Što sediš sama ovde? Što si u crnini? Gde je otac? – uzvraþao je i

116 pitanjima i poljupcima. – Miloje je pored oca i majke… Zato sam u crnini, sine! – zaplaka ona još jaĀe. StaĀa oseti bol u grudima kao da mu se srce cepa. Ne zaplaka. Samo zagrli majku snažnije i steže vilice. – Kud odoh, kud vas ostavih… – šapnu joj. – Mislio si najbolje. On se brzo razbole i ode. Još prve zime. ÿuo je šta se sve dešava po tim šumama, ti se nisi vratio ni javio, slutio je… – Ja se vratih, a on neþe nikad… – StaĀa se jedva suzdržavao da ne zaplaĀe kao dete. – Sudbina… Nemo’ da cmizdrimo, ne bi to Miloje voleo! ýero! – obrati se Zdravki, koja je vezala konja za debelu jabuku naspram kuþe i þutke Āekala da se njih dvoje smire. – Doāi, ljubi te majka, nemo’ da stojiš sama! Devojka priāe i sve troje se zagrliše. – Zove se Zdravka, majko! Iz domaþinske je kuþe, iz Vlasotinca. Moje VrcanĀe! – StaĀa poljubi ženu u kosu. – Dobro mi došla, dušo! Joj, kak’i ste mi lepi, ne mogu da ve se nagledam! – Volela bi’ da kažem: bolje te našla, nano! Al’ vidim da to nije sluĀaj. Nadajmo se da þemo od danas svi samo da se radujemo! – Pametno kažeš! Ajdemo sad unutra, da se okrepite! Vidiš, kuþa je skromna… – Ako moja nije bila gora, bolja sigurno nije! – uzdahnu Zdravka i tužno se osmehnu. – Navikla sam ja na nemaštinu. Njih dve uāoše, a StaĀa rasedla konja, uze zavežljaje i kesicu s njega pa im se pridruži. On i Zdravka skidoše lepu odeþu sa sebe i obukoše onu za rad. Prezalogajiše malo proje i sira. – Majko, treba da vratim dug – reĀe mladiþ pošto proguta poslednji zalogaj. – Ima li šta od onih para što vam ostavih? – Skoro sve je tu, u slamarici. – Ruža pokaza gde je sakriven novac. – Nismo mi trošili ništa. Kad Miloje ode, ja dado’ samo nešto malo za popa. Potom sam pomagala po selu di šta kome treba, zaraāivala za ’ranu i drva… Drugo mi nije ni trebalo. StaĀa je pomilova po glavi i izvadi svežanj novĀanica iz slamarice. Bilo je preko Āetiri stotine dinara u njemu. – Kad sutra vratim šta smo dužni, ostaþe dosta za pristojan život, bar za neko vreme. A ja þu odmah da potražim posao, da ne trošimo s gomile više no što je moranje. Idemo sad na groblje, ženo, da odamo poštu ocu – reĀe i uze dve sveþe i šibicu iz rasklimanog kredenca. –

117 Majko, ti ostani ovde, brzo þemo mi! Dvoje mladih odoše na seosko groblje, koje beše na brdu nedaleko od kuþe. Grubi krst od Āamovih dasaka na Milojevom grobu veþ je bio skoro truo. Prekrstiše se i poljubiše ga, zapališe sveþe i postojaše malo u tišini. Onda StaĀa zagrli Zdravku i vratiše se kuþi. U nedelju ujutro, StaĀa istimari konja, uparadi se u odelo s mašnom i šeširom, stavi u džep Āetiristo dinara i dukate u vrednosti od bar stotinu, uzjaha konja i ode u Smederevo da vrati Konstantinoviþima dug. Uvede konja u njihovo dvorište, priveza ga pod onaj veliki dud i pozva Milorada. Ovaj prepoznade dragi glas, silno se obradova i izlete na trem umalo oborivši majku u predsoblju. – StaĀo, mangupe, vratio si se! Pobogu, šta ti se desilo, kud nestade?! – izgrli ga kao najroāenijeg i odmaĀe se da ga bolje pogleda, kao i životinju iza njegovih leāa. – Vidi ti njega, gospodin u odelu kao iz Pariza! A vranac kao āeneralski! Sedi i priĀaj šta je bilo! – pokaza rukom na trem. – Duga je priĀa, brate mili… Ja bih sada samo da vratim tvom ocu novac pa da idem da tražim posao, a za priĀu þemo se naþi drugom prilikom. – Ne dolazi u obzir! – reĀe s vrata Jelena smešeþi se. – Toliko dugo te nije bilo, Milorad je mnogo brinuo, stalno te pominjao, a ti bi sad da odeš tek tako. Neþe moþi, gospodiĀiþu! – Jašta! – ubaci se u razgovor Janaþije pojavivši se iza nje okružen unuĀiþima koji su mu se besili na pantalone. – Svi za sto, da popijemo po Āašicu i prezalogajimo! OĀas se za stolom pod tremom napravi gužva oko gosta: Milorad, Janaþije, petoro dece i Jelena, koja je donosila tanjire, pribor za jelo, Āaše, meze, rakiju i vino. StaĀa nadugaĀko i naširoko ispriĀa šta je sve proživeo otkako je prošli put bio kod njih, Āesto prekidan pitanjima, uzdasima, smehom… U neko doba on završi pripovedanje i ustade. – ÿika Janaþije, od srca vam hvala na pomoþi! Vreme je da vratim dug. – Izvadi novac i dukate iz džepa pa ih pruži domaþinu. – Sve je tu, kako smo se dogovorili. U znak zahvalnosti, poklanjam vam ovog

118 vranca! – pokaza rukom na konja, koji je mirno Āupkao travu pod krošnjom i povremeno tresao glavom i mlatio repom terajuþi dosadne muve. – Ni sluĀajno! – odgovori Janaþije prihvatajuþi svežanj i zlato jednom rukom i odmahujuþi drugom. – Dao sam ti novac bez interesa i tako þe da ostane! Zar posle svih muka treba mene da Āastiš?! – Ovo je plemenita životinja, vi Konstantinoviþi þete bolje da je Āuvate, ima vas više, moþi þete svakodnevno da je jašete… Kod mene bi ovakav konj samo Āamio u štali. Molim vas da prihvatite dar, od srca je! – Deda! Deda! Uzmi ga! Baš je lep! – zaciĀaše deĀica. Janaþije sleže ramenima i pruži StaĀi ruku. – Ubediste me… Hvala ti, sinko! Nego, treba i ti da putuješ… Milorade, skokni u šupu! – nasmeja se i namignu sinu. Ovaj shvati šta je otac mislio, otrĀa iza kuþe i dogura nov-novcat crn bicikl, s lancem za pogon, kožnim sedištem sa oprugama, ruĀnom koĀnicom, dinamom i sijalicom za vožnju po mraku, korpom iznad zadnjeg toĀka i velikom kožnom torbom obešenom o šipku rama izmeāu sedišta i upravljaĀa. StaĀa razrogaĀi oĀi. – Stigao je pre neki dan iz Švajcarske – reĀe Janaþije. – Kao poruĀen za tebe! Lakše se održava nego vranac! Svi prasnuše u smeh. – Ima Āika Džandar još iznenaāenja! Hitno þu da popriĀam s predsednikom opštine. Posle svega što si preturio preko glave, red je da ti se naāe neki posao. Pre neki dan je pisar iz katastra, moj stari prijatelj, otišao u penziju i mislim da si pravi Āovek za to mesto. Doāi u utorak u osam u opštinsku upravu, ako bog da, poĀeþeš odmah da radiš. – Hvala do neba, Āika Janaþije, to bi mi mnogo znaĀilo! UĀio sam školu za takav posao! StaĀa priskoĀi i snažno ga zagrli, a onda se srdaĀno pozdravi sa svima, potapša vranca po sapima, sav sreþan uzjaha bicikl pa krivudajuþi i nespretno se ljuljajuþi na sedištu poāe u selo. Do kuþe se veþ izveštio, a po podne je i Zdravku provozao po selu, na korpi. U utorak je uranio i pola sata pre reĀenog vremena bio pred zgradom smederevske opštine, uparaāen najbolje što je mogao. Taman što je prislonio bicikl na žardinjeru sa cveþem, iza ugla se pojavi Janaþije. – Ti si poranio, momĀino! – reĀe kroz smešak. – Ako, ako, to je za pohvalu! SaĀekaj me u hodniku na klupi, brzo þu ja! – ÿekaþu koliko god treba, nije žurba! Uāoše u zgradu, gde StaĀa ostade da se vrpolji na klupi i bori s neizvesnošþu, a Janaþije bez najave ode kod prvog Āoveka Smedereva.

119 Njih dvojica u kancelariji popiše kafu i rakijicu pa gost domaþinu ispriĀa sve o StaĀinom stradanju i junaštvu u Turskoj te ga predstavi kao dobrog i vrednog momka, školovanog, odgovornog, tek oženjenog, kome treba izaþi u susret i pomoþi da izdržava porodicu. – Takve momke valja dovoditi u državnu službu, moj prijatelju, koji hoþe, mogu i znaju! – reĀe na kraju. – Slažem se! Sve si mi lepo izložio, sad samo još kaži gde si planirao da ga postavim, jer si sigurno i o tome mislio! – smejao se predsednik. – U katastar, na mesto penzionisanog Dobrivoja – namignu Janaþije. Predsednik se poĀeša po glavi. – Da vidiš, tamo bi baš mogao da bude koristan! Gde je taj junoša? – Verovatno se preznojava od muke pred vratima – pokaza palcem preko ramena. – Vera! – pozva predsednik sekretaricu. – Uvedi tog momka iz hodnika! – StaĀu! – dodade Janaþije. Vera izaāe i dovede mladiþa, koji je bio crven kao bulka. – Dobro jutro! – reĀe on i nakloni se držeþi šešir na grudima. – Vidi ti njega, utegnut kao pravi opštinski službenik! – reĀe predsednik pošto ga dobro osmotri. – Dobro jutro, mladiþu! ÿujem da si raspoložen da staviš svoje znanje u službu države. – Jesam, gospodine! Ako me zaposlite, neþete se pokajati! – Onda, dobro došao u smederevsku opštinsku upravu! Javi se Veri, eto je ispred, nek ti pomogne oko papira, a posle odmah idi u katastar, od danas si referent. – Fala vam obojici, trudiþu se da opravdam vaše poverenje! – nakloni se mladiþ i izaāe. – Verujem da smo uĀinili dobro delo u opštem interesu – reĀe Janaþije ustajuþi i rukujuþi se sa predsednikom pa ode za svojim poslom. Vera je provela StaĀu kroz opštinske službe nadležne za voāenje evidencije o zaposlenima, a zatim ga je u katastru predstavila kolegama i ostavila za nedavno ispražnjenim stolom. Bio je u kancelariji sa dva sredoveĀna muškarca, koja su ga prijateljski doĀekala, sreþna što su dobili mladog saradnika, raspoloženog da preuzme deo posla. I da svakog dana ide po doruĀak, kako je rekao jedan od njih. Sutradan je StaĀa doneo vešalicu i seljaĀko odelo. Po završetku posla se presvukao, odelo stavio na vešalicu i okaĀio u prazan deo ormara, cipele gurnuo pod sto, obukao Āojane Āakšire, košulju, nazuo opanke i tako otišao kuþi. Nadalje je stalno tako putovao. – Neþu da cepam novo odelo! Odraþe mi se tur na sedištu! – rekao je

120 kolegama. – U kancelariji þu biti gospodin, kako i priliĀi, a na biciklu ne marim da budem seljak. StaĀa se na poslu pokazao kao vredan i pedantan, slušao je starije i brzo nauĀio sve što je trebalo da zna o poslu koji je obavljao. U selu je sa ženom i majkom obraāivao zemlju i Āuvao stoku, tako da su uz njegovu platu imali i više nego dovoljno. U kasnu jesen, samo u prisustvu kuma Radiše, sina seoskog kmeta Drage, i Milorada Konstantinoviþa kao drugog svedoka, venĀao se sa Zdravkom u crkvi u Mihajlovcu, prvom selu na putu od Dobrog Dola ka Smederevu. Od dela para koje je doneo iz Turske kupili su dobar komad zemlje pored dvorišta i posadili šljive, kako bi od nje pravili rakiju. Popravili su i zamenili sve što na kuþi nije valjalo i tako je pripremili za dolazak prinove. Sredinom proleþa, Zdravka je na svet donela plavooku devojĀicu, kojoj je kum dao ime Dragana, sa željom da bude dobra i svima draga. Sve je u tom domu išlo kako treba, napredovalo, raslo… Sreþa ih je ogrejala. Državne prilike pak nisu bile tako dobre. PoĀetkom te 1906. godine, zbog davnašnje želje da bude gospodarica evropskog jugoistoka, odnosno krajeva kojima je donedavno vladala turska carevina, te kako bi neposlušnu malu kraljevinu odvojila od Bugarske, Francuske i Rusije, Austrougarska je Srbiji nametnula Carinski rat, poznatiji kao Svinjski rat zato što se srpski izvoz najviše zasnivao na trgovini svinjama i drugim stoĀarskim i ratarskim proizvodima. Verovala je da þe još uvek nedovoljno snažnu i samostalnu zemlju brzo ekonomski oboriti na kolena i potpuno staviti pod svoj uticaj. Meāutim, Srbija se pokazala žilavijom nego što je BeĀ oĀekivao i tako je otpoĀeo ekonomski dvoboj neravnopravnih protivnika. Kako velike sile, pa Āak ni glavni austrougarski saveznik, NemaĀka, nisu dale podršku Austrougarskoj, ona je odluĀila da, kako zna i ume, okonĀa neugodnu napetost i veþ u martu popustila pritisak. Odnosi carevine i kraljevine prividno su se vraþali na staro. No meāusobno poverenje je bilo trajno poljuljano, a saradnja bilo koje vrste skoro nemoguþa. Austrougari su Srbima po ko zna koji put pokazali svoju netrpeljivost i neiskrenost, što je uzrokovalo svakojake i zakulisne i javne politiĀke igre predstavnika dveju zemalja i spletke koje su potrajale narednih godina.

121 Nemir pored dobrog porodiĀnog života i napretka, ljubavi kojom je bio okružen, mira i lepote koje je nesebiĀno nudila brdovita, blagorodna Šumadija, StaĀa nikako nije bio spokojan. ÿesto su mu na pamet dolazile strahote koje je preživeo u tuāini, zlikovci protiv kojih se borio, ubistva koja je poĀinio te planinski krševi i nepregledne šume po kojima se lomatao na putu spasenja iz ropstva. Nemir je raspirivala i njegova radoznalost, želja da bude u toku sa svim dešavanjima u Srbiji, okruženju, svetu… Svakodnevno je na poslu od prvih do poslednjih strana Āitao štampu koju je dobijao predsednik opštine, pratio šta se dešavalo u Srbiji i oko nje, uveravao se da srpski narod u Turskoj i dalje trpi surova tlaĀenja. Pritiskale su ga muke ubogih i nezaštiþenih, sve se više oseþao krivim pred samim sobom zbog lepog života koji je vodio dok su drugi jedva spasavali živu glavu, a mnogi Āak ni to nisu mogli. Branio se od takvih misli, ali one nisu odlazile, nisu ga puštale da uživa u zasluženom miru. Ponekad je sanjao sapatnika Milana, silovanog deĀaka, agu, Selmu, krvavog Dauta, bandite koji ga gone kroz šume i pucaju za njim ili mu sapinju ruke i noge kanapima i lancima, stavljaju nož pod grlo… Zdravka ga je budila iz tih noþnih mora okupanog znojem, grlila i tešila, bojeþi se da þe sam sebi slomiti zube škrguþuþi i škljocajuþi kao zver. Vreme je prolazilo i Āinilo svoje za sve sem za StaĀinu dušu. Mala Dragana je rasla, prohodala, progovorila, postala prava gospojica s plavim uvojcima i mašnicama, bistra i živahna. Zdravka je vredno radila oko deteta i u domaþinstvu, a ono malo slobodnog vremena što je imala provodila je Āitajuþi knjige koje joj je muž donosio iz gradske biblioteke. StaĀa je uĀvrstio položaj u opštini, postao jedan od najpouzdanijih službenika, smešilo mu se unapreāenje, a i na selu je radio kao mrav. Ruža je pomagala u svemu koliko je mogla, ali njena snaga je brzo venula i sve Āešþe je odlazila i ureāivala Milojev grob, pripremajuþi tako i svoju veĀnu kuþu. – Da se vi, deco, ne muĀite kad doāe moj dan… – Āesto je govorila I

122 sinu i snaji. U leto 1908. godine je došao taj njen dan. Preminula je ne muĀeþi se, u snu, mirno kao što je i živela. Sahranili su je uz skromnu pratnju, u raku pored njenog Āoveka, u grob koji je samo nekoliko dana ranije, jedva smogavši snage, poslednji put oĀistila od korova. StaĀa i Zdravka su ubrzo posle Ružine smrti poĀeli da razmišljaju o preseljenju u grad. Nije ostalo mnogo toga što ih je vezivalo za selo. – Mogli bismo da prodamo sve što imamo ovde, dodamo ušteāevinu i kupimo kuþerak u gradu – rekao je StaĀa jednom prilikom. – Ne bih morao svakoga dana da jašem bicikl, škola za Draganu bi nam bila pred nosom kada za to doāe vreme… Volim gradski život, sve je nekako Āisto, lepo i šareno. Svuda su radnje, kafane, nasmejani ljudi… Nije kao ovde, samo muka i znoj. No… – poĀeša se po bradi i pogleda kroz vrata u dvorište po kojem je devojĀica veselo skakutala jureþi maĀku. – Ako napustimo selo, zavisiþemo potpuno od moje službe i plate, a to može oĀas posla da se okrene. Ovako smo sigurni bar za hranu i ogrev. – Da saĀekamo mi još malo, nije žurba! Gaga je mala, ima vremena dok ne poāe u školu. – Da. I nije samo to, dušo moja! – zabrinuto huknu StaĀa. – Znaš da pratim sve politiĀke zavrzlame, i domaþe i strane. U Turskoj je, na moje veliko Āuāenje, pre neki dan izbila revolucija. Nekakav mladoturski pokret je okrivio sultana Abdula za sve loše što se dešava u carevini i prinudio ga da vrati vrhovnu vlast skupštini i omoguþi donošenje ustava. Okupilo se oko te ideje i kuso i repato, i turski prozapadnjaci i nacionalisti. Ko bajagi brinu za sav narod! – pokušavao je da politiĀki neukoj i nezainteresovanoj ženi u najkraþem objasni stanje. – Turcima ja ništa ne verujem, ni starim ni ovim mladim! – nasmeja se od muke. – To je opet neko njihovo zamešateljstvo! E sad, Āim se u Turskoj nešto zatalasa, Austrougari pokušavaju da uþare nešto za sebe. Tako je vazda bilo. Stoga ne verujem da þe sada mirno da gledaju i bojim se da þe da ispadne gužva. Ako se to desi, za nas je mnogo bolje da budemo na selu nego u Smederevu, baš na švapskoj granici. ÿak i da mene pozovu u vojsku, vas dve þete ovde biti bezbedne i imaþete ono osnovno za život. Dakle, lepo si rekla, pametna moja glavo – da saĀekamo još malo! StaĀa nije ni slutio koliko je bio u pravu. Vrlo brzo se pokazalo da Turcima nije do revolucije kako bi se u carevini bolje živelo. Ona je trebalo da im posluži da nametnu turski nacionalni oseþaj i jezik svima koji žive pod njihovom vlašþu. To je izazvalo jak otpor i nezadovoljstvo kod nemuslimanskog stanovništva. Tek što je došla jesen, poĀetkom

123 oktobra, za samo dva dana poĀele su da se otvaraju karte i pokazuju težnje i velikih i malih. Najpre je Bugarska proglasila nezavisnost i umesto turske kneževine postala nezavisna kraljevina. Veþ sutradan je Austrougarska izvršila aneksiju Bosne i Hercegovine, Āiji su stanovnici pravoslavne i islamske veroispovesti, svaki iz svojih razloga, teško podneli taj nasilni akt. Od evropskih sila, Nemci su podržavali potez južnog suseda, a Francuska i Velika Britanija su se otvoreno protivile takvom pokazivanju sile i nepoštovanju meāunarodnih ugovora. Rusija je mirno propratila dešavanja buduþi da je znala austrougarske planove i nije negodovala, nadajuþi se da þe i sama izvuþi neku korist. Aneksijom su najviše bili pogoāeni Srbi te su burno protestovali širom Evrope. U samoj Srbiji je beĀko samovlašþe za tren oka podiglo borbeni duh Āitavog naroda i ujedinilo stranke bez obzira na njihove politiĀke razmirice. Razbesneli narod održao je najveþe do tada zabeležene demonstracije u Beogradu. Na njima je uĀestvovao svaki peti žitelj grada, odnosno njih preko dvadeset hiljada. Najvatreniji govornik je bio ni manje ni više nego prestolonaslednik, sin kralja Petra, princ Ðorāe Karaāorāeviþ, buntovan i prek mladiþ, karakterom nalik na pradedu Karaāorāa više od bilo kog drugog Voždovog potomka. Svoju vatrenost je toga dana i doslovce pokazao spalivši austrougarsku zastavu pred okupljenim narodom. To ga je oznaĀilo kao glavnog neprijatelja Crno-žute monarhije u srpskoj vladarskoj dinastiji. Austrougarska je u februaru, ne bi li umirila zapad, platila Turskoj odštetu za otetu teritoriju i tako pokušala da se priliĀno jeftino izvuĀe iz neugodnog položaja u koji je zapala iduþi za svojom davnom željom da se preko Bosne i Raške raširi do juga Balkana. Da li je još uvek nejaka Srbija, da bi umirila BeĀ, naterala princa Ðorāa na odricanje od prava na presto, proglasila ga za ludaka i zatvorila u sanatorijum te iz Petrograda dovela novog buduþeg vladara, Aleksandra, mlaāeg kraljeviþa, to nikada nije sa sigurnošþu utvrāeno. Sigurno je jedino to da je, samo nekoliko dana posle Ðorāevog nestanka s politiĀke scene, koncentraciona vlada Stojana Novakoviþa objavila da aneksija nije protivna srpskim interesima i da Srbija na svojoj teritoriji neþe dozvoliti delovanje protiv Austrougarske. Tako je Srbija podvila rep pred gramzivom carevinom koja je mnogo puta prevarila srpski narod i uvela ga u rat protiv Turaka, svaki put ga ostavivši na cedilu posle nagodbe sa sultanom i Portom, nikada mu se ne oduživši za savezništvo. Svi ti dogaāaji predstavljali su poĀetak novog poglavlja u odnosima na Balkanu, ali i šire. Ponovo su igre velikih sila povele Evropu u susret krvavim sukobima. Srbi su stalno od moþnih naroda oĀekivali priznanje za svoju borbu protiv islamskih osvajaĀa, smatrajuþi

124 da su najkrvavije meāu evropskim nacijama platili vekovnu tursku okupaciju. Uvek su bili na prvoj liniji odbrane hrišþanstva i civilizacije, osim kada su ih, pred Kosovski boj, velike sile ostavile na cedilu, da bi bili poraženi i poniženi te postali turski vazali koji su uĀestvovali u ratovima protiv hrišþana. ÿak i kada to priznanje nije stizalo, oni su se, shvativši da su drugi napredovali i odmicali dok su oni gacali po turskom blatu, nadali makar da im niko neþe zabijati trn u oko ili nož u leāa. Ali evropske sile i njihove ohole dinastije, zaslepljene bleštavilom svojih dvorova, otuāene i od muka sopstvenih podanika, a kamoli nekih štrokavaca s turske granice, nisu marile što balkanski lonac kljuĀa na veĀnom plamenu verskih i nacionalnih netrpeljivosti i svakojakih težnji, meāu kojima se posebno izdvajala ona srpska za slobodnom i velikom zemljom. Nije ih zanimalo što su Srbi smatrali da, zbog žrtava koje su bili podneli, zaslužuju uvažavanje i pošten komad kolaĀa od teritorija i moþi koji se uveliko delio. Gnušali su se nadanja Srba da þe ih njihovo elitno društvo prihvatiti kao ravnopravne u bilo Āemu, kao star narod s bogatom državotvornom tradicijom. Srbi su veoma teško podnosili da se, po krajevima gde su pre više od hiljadu godina i tokom mnogo vekova imali veliku kraljevinu, i posle pobede nad mrskim okupatorom ponovo šire tuāini i guraju ih u zapeþak. Talas nacionalnog zanosa i mržnje prema svima koji su Srbiji na bilo koji naĀin stavljali klipove u toĀkove poneo je i StaĀu. ÿitao je novinske napise o arnautskim i ostalim zloĀinima nad srpskim stanovništvom u Staroj Srbiji, pa su njegov bes i mržnja protiv ugnjetaĀa nezaštiþenog i nedužnog naroda rasli iz dana u dan. Sve više se oseþao beskorisno kao Āinovnik koji ne preduzima ništa dok srpsku nejaĀ na jugu tlaĀe Bugari, Arnauti i Turci. Znao je da Srbe bez razloga tuku, otimaju i ubijaju te da za to niko ne biva kažnjen. Kap koja je prelila Āašu bio je sluĀajan susret na gradskoj pijaci jednog Āetvrtka, baš na njegovu krsnu slavu, Ðurāevdan. Toga dana je izašao s posla da po tezgama i bakalnicama pronaāe sitnice koje su nedostajale za slavsku trpezu i kupi osveštanu sveþu u Crkvi Svetog Ðorāa. Grad je bio pun ljudi i prijalo mu je da se vrzma po gužvi i þaska sa znanima i neznanima. Pazario je najpre ren i tucanu papriku, a onda i svilene bombone i alvu, da iznenadi Draganu i deĀicu koja þe im doþi u goste. Spustio se do crkve, na Āijem je stepeništu, pognute glave, kao da se stidi, sedeo sredoveĀan crnpurast muškarac odeven u odrpanu košulju i pantalone, s pocepanim opancima, Āupav i neobrijan. U košĀatim rukama je držao nekoliko pari dugih vunenih Āarapa koje je nudio prolaznicima po bagatelnoj ceni. Ali zimske Āarape su se teško prodavale u maju. StaĀa zastade i sa izvesne

125 daljine posmatraše kako ovaj bezuspešno pokušava da zaradi neku paru i prinosi rukav košulje licu svaki put kada neko odbije njegovu ponudu. Uparaāena gospoda i gospoāe su ga obilazili praveþi se da ga ne primeþuju, oni mlaāi i obesniji su mu u prolazu psovali majku cigansku i prosjaĀku i terali ga da se skloni od crkve, deĀurlija ga je gaāala kamenĀiþima. Svega je tu bilo sem lepe reĀi. StaĀa ne izdrža da dugo gleda taj prizor nego mu priāe i zaštiti ga od obesnih prolaznika. – Prijatelju, kakva je tebe muka naterala da sediš tu i uoĀi leta prodaješ zimske Āarape ovoj naduvenoj gospodi? – upita ga pokazujuþi rukama na ljude na trgu. – Ne pitaj me, prijatelju! Golema muka! – odgovori Āovek i odmahnu rukom. – Ako þe ti biti lakše, kaži mi! – Isteraše dušmani celu moju familiju iz selo Morani kod Skoplje! Mi smo Dejanoviþi. Ja sam Ðorāe. Naši stari doāoše nekad davno tamo iz Niš. Besmo gazde, bogati… Ja i školu završi’. Otimasmo plodnu zemlju od brdo, lomismo prsti da izvadimo kamenje, da sazidamo kuþe. Zasadismo voþnjaci… ÿita’ knjige o voþe i unapredi’ imanje, posle otvori’ i kafanĀe. Živesmo lepo i mirno. No, pre mesec dana, taman što svanu, upadoše nam na imanje naoružani ljudi i ’tedoše sve da nas potepaju! Dvaes’ duša u tri kuþe! Kuku i lele! – Āovek se uhvati za glavu. – A zašto? Samo zato što smo Srbi! – Jesu li to bili Turci, Bugari ili Arnauti? – Muslimani nesu, nego pravoslavci! Bugari, Makedonci, koj þe ga znae, meni je to isto! StaĀu nasmeja Āovekova prostodušnost. – Šta se na kraju desilo? Kako ste se spasli? – Teraše nas da menjamo prezime. Odma’! Može Dejanov ili Dejanovski, Dejanoviþ ne! Kazaše – sa viþ na putiþ, pa u Srbiju! Al’ s prazne ruke! Dadoše nam pet minuta da se dogovorimo. OdluĀismo da begamo kol’ko nas noge nose! Nesmo ’teli da budemo drugo nego onoj što jesmo! Sabrasmo se u zbeg pa put pod noge! Sve nam ostade tamo! Dabogda im za spomenici trebalo! – poslednje reĀi procedi kroza zube. – Jedva žene sakriše neki dukati u gaþe! – Što ne odoste u Niš? Imate li neku svojtu tamo? – Nemamo. Utekosmo što dalje od Bugari i Turci, ali stadosmo kod Dunav, da ne odemo opet kod tuāini. Usput ostavi’ tri sina da služe kod neki bogataši… – Āovek zaplaka kao dete. – Ej, takoj spasavasmo decu, ostavljasmo i’ da služe, ko najgora sirotinja! StaĀa priāe i stavi mu ruku na rame, koje se treslo od plaĀa.

126 – Dobro je, živi ste, to je glavno! – pokušavao je da ga smiri. – Eto, takoj ti je to, prijatelju! – nastavi Āovek priĀu kad su mu suze presahnule. – Obrte se pusti život za tren oka! Kupismo parĀence zemlju za oni dukati i napravismo blataru. Sad prodavam ove Āarapke što moja žena ponese u nedra… Nemamo od što da živimo ona, ja, dve þerke i najmlaāi sin. Nema ni pos’o za mene, nesam baš u najbolje godine, nikom ne trebam. Svi me psuju i þuškaju ko šugavo pašĀe! ÿuo si, vikaju da sam Ciganin, a ja sam samo crn od maþedonsko sunce – završi Āovek priĀu i zagnjuri lice u ispucale ruke. StaĀi se grlo steže, umalo zaplaka. IzvuĀe iz džepa novĀanik, otvori ga i istrese sve do poslednje pare, više od svoje meseĀne plate, odvoji jednu kovanicu za sveþu pa novac tutnu Ðorāu u ruku i podiže ga na noge. – Idi kuþi, dobri moj brate! Došao si baš pred crkvu sveca Āije ime nosiš. Nije to sluĀajno! SaĀuvaj Āarape za zimu, a ovo što sam ti dao biþe dovoljno da bar neko vreme ne brinete za hranu. – Mnogo je ovoj! – Malo je, prijatelju, malo! – jedva izgovori StaĀa, pruži mu i kesu sa onim slatkišima, okrete se i pope stepenicama do crkvenih vrata, stade, vrati novĀanik u džep, pognu glavu i natuĀe šešir na Āelo, da sakrije suzne oĀi od ljudi koji su ulazili u crkvu i izlazili iz nje. Kad se malo smirio, skinuo je šešir, prekrstio se, ušao u hram, kupio sveþu i pošao nazad na posao. Ðorāa više nije bilo na stepeništu. UveĀe, pošto su ispratili goste i uspavali Draganu, StaĀa posadi ženu za sto i ispriĀa joj šta se dogodilo pred crkvom. – Ja sam obiĀan mastiljavko, moja Zdravka! Sedim u opštinskoj stolici ko neki vajni okrajak vlasti, mlad, zdrav i prav, a naš narod dole pati! Bio sam u ropstvu, znam kakva je to strahota! Stid me je od sebe što ne preduzimam ništa povodom toga! – rekao je gorko. – Ako si dao pare na tog sirotog Ðorāa! Razumem tvoju muku! Al’ priĀao si mi o Āetnici… Brana i Hajnc, eto, hrabro izgiboše. Kaži mi, duše ti, da l’ je njihovo junaštvo išta promenilo, da l’ je njihova smrt pomogla na srpski narod? ’Oþeš i ti njihovim putem? – zabrinuto ga je upitala. – Da ti kažem, možda i ’oþu! – reĀe bez oklevanja i njoj se uĀini da joj se tavanica ruši na glavu, ali ne reĀe ni reĀ, ne napravi mig ni pokret, samo joj se srce steže. – ÿitao «am danas u novinama da je Babunski u Beogradu! ŠenluĀi po kafanama, kažu, Āeka dan kada þe da se vrati u borbu. OdluĀio sam da ga potražim, da vidim kakve su mu namere, da mu se ponudim za Āetu, pa þemo videti! Zdravka obori glavu, suza joj kanu na ruke prekrštene preko grudi.

127 – Ne znam da l’ nas to bog za nešto kažnjava… – maglilo joj se pred oĀima. – Ti si mi sve! Gaga þe izabere svoj put kad doāe vreme, þe da poraste i ode. Vreme leti, to þe brzo da doāe. A di þu ja? Ako te izgubim, StaĀo, ne znam kako þu dalje – govorila je tiho, trudeþi se da joj glas ne drhti. – Al’ ako tebe srce vuĀe tamo, idi! Valjda þu te doĀekam opet na ovaj prag. Ona se okrete, izaāe na trem, u mrak, sede na tronožac i obrisa suze, Āvrsto rešena da ne protivreĀi mužu, da niĀim ne baksuzira njegov naum. On joj priāe, ĀuĀnu iza nje i nežno je zagrli. – Sve þe biti dobro – prošaputa. – Ajde da spavamo, vreme je. U subotu, ranom zorom, StaĀa obuĀe odelo i obu cipele koje je za tu priliku poneo iz kancelarije, uze nešto para iz drvene kutijice sakrivene meāu peškirima u kredencu, poljubi þerku i ženu, stavi šešir na glavu, uzjaha bicikl i poāe za Beograd. Okretao je pedale i truckao se po prašnjavim i kamenitim putevima sve do popodneva, kada je napokon stigao u glavni grad srpske kraljevine. Beograd je odavno prestao da bude blatnjava turska kasaba i ni po Āemu nije zaostajao za drugim evropskim prestonicama. Bio je prošaran tramvajskim šinama, noþu osvetljen elektriĀnim sijalicama, pun hotela i bogataških vila. StaĀa je odseo u nekoj jeftinoj krĀmi u predgraāu koja je imala šupu gde je mogao da ostavi bicikl bez bojazni da þe ga neki mangupĀiþ oterati. Pojeo je skroman, jeftin ruĀak, a onda se pešice uputio u centar grada da traži Babunskog. Ostao je bez daha kada je ugledao velelepni vladarski dvor, podignut na isušenoj moĀvari za vreme Obrenoviþa. Na širokom prostoru naspram njega graāevinari su užurbano zidali ogromnu zgradu, za koju mu upuþeni prolaznici rekoše da þe biti nova srpska skupština. Obilazio je hotele, kafane, peĀenjare, pekare, duþane, pitao i staro i mlado o Āuvenom vojvodi, ali ga nije pronašao. Ovaj ga je video, onaj misli da ga je video, oni su za njega samo Āuli, onu gospoāu je jednom posetio, onaj pandur ga je umalo odveo u aps… Uprkos tome što je lutao Āitavog dana, nije bio ni korak bliže cilju. Odavno je pao mrak kada je, veþ umoran i neraspoložen zbog neuspešne potrage, krenuo sa Terazija prema krĀmi u kojoj je odseo, na konak. OdluĀio je da još jednom proāe Skadarlijom, za svaki sluĀaj. Kretao se kaldrmom po slabo osvetljenoj ulici oprezno, plašeþi se da se ne oklizne na neki kamen i prostre koliko je dug. U središtu beogradskog noþnog života bilo je življe nego usred dana, muzika je pozivala na pijanku sa svih strana, mešali su se zvuci svakojakih orkestara i instrumenata, orila se larma pripitih gostiju i cika i smeh animir-dama. U jednom trenutku, u svoj toj gunguli, StaĀu privuĀe pesma iz obližnje kafane koju je izvodio pevaĀ

128 moþnog glasa praþen trubaĀima. Uspeo je da razazna reĀi: – Srpska mi truba zatrubi iz toga sela Drenova. Sprem’te se, sprem’te, četnici, silna će borba da bude. Grmeo je gromoglasan bariton i nadjaĀavao trube i goĀ. StaĀa na pomen Āetnika sav ustrepta te stade da Āuje nastavak pesme i odredi odakle se Āuje. – Oj, napred ide pred četom Jovan Babunski vojvoda. Za njim ide pred četom Vasil Veleški vojvoda. U jednoj kafani neko zapuca, olovna zrna kroz tavanicu i crepove odleteše k nebu, krhotine popadaše po krovu i kaldrmi, a muziĀari zasviraše još jaĀe. – Glavu dajem da je ovde! – promrmlja StaĀa pa poskoĀi, potrĀa, okliznu se i saplete na kamenje, ali ostade na nogama te grunu na vrata i kao bez duše ulete u kafanu. Silina zvuka ga skoro obori s nogu, uši mu zapištaše, a duvanski dim, miris svakojakih jela, vina, rakije i ustajali vazduh zaparaše nozdrve. Odmah ugleda Babunskog u sredini omanje sale, samog za stolom, pretrpanim ovalom peĀenog mesa, projom i bocama vina. VraĀao je revolver za pojas i smejao se. – Vojvodo! – viknu on što je glasnije mogao, iznenadivši samog sebe. MuziĀari u trenu prekidoše svirku, taman kad je pevaĀ uzeo vazduh da nastavi pesmu. Babunski se okrete prema njemu i upitno ga pogleda, ne prepoznavši ga u prvi mah. Maši se za dršku oružja, pomislivši da ga je pronašao neki neprijatelj zbog osvete. – Vojvodo, ja sam, StaĀa! ÿetnik se zapanji i silno obradova, skloni ruku sa revolvera, skoĀi sa stolice, doāe do mladiþa u tri koraka i snažno ga zagrli. – StaĀo, živ si, sunce ti žarko poljubim! – Živ, živ, jašta! A i ti si, vojvodo, živ, zdrav i veseo! – Eh, koliko mi je drago što te vidim! Otkud ti ovde, života ti?! – reĀe drmusajuþi ga za ramena.

129 – Tražio sam tebe! – Otkud to?! Kako si znao gde sam? – Novine svašta pišu… A muziĀari svašta pevaju! – široko se nasmeja StaĀa. – Kakva je ono pesma bila malopre? – Eh, to je spevao šašavi Gapon prošle godine, posle bitke kod Drenova, u Āast Vasiliju Trbiþu i meni jer smo vodili Āetu do pobede protiv bugarskih komita. Tada pogibe njihov Āuveni vojvoda Stefan Dimitrov. Silan boj beše! Nisam ja tu bio ništa više hrabar ni zaslužan za pobedu od bilo kog drugog Āetnika, ali znaš i sam kako je – voāe dobijaju slavu i pesme, a vojnici samo rane i grobove. – More, ne budi skroman, ne bi te Gapon metnuo u pesmu da nisi zaslužio! – Ej, znaš dobro kakvi su Srbi, vole junaĀke pesme – glasno se nasmejaše. – Nego, kazuj kako si se izbavio od age i što si me tražio! – Poduža je priĀa, ako imaš vremena da sednemo, pa… – Nego šta! U Beogradu sam mnogo duže nego što mi se sviāa i jedino Āega imam napretek jeste vreme. I dokolica, naravno. A dobrog društva mi manjka. – Raspali ga šakom po leāima. – Sedaj! Šta piješ? – Isto što i ti, da ne kvarim! – Konobar, daj Āašu za mog druga! Muzikanti, bež’te u drugu kafanu, da nam ne smetate! – Babunski mahnu rukom i konobar dolete sa uglancanom Āašom u ruci, a muziĀari se pokloniše i pokunjeni jedan za drugim odoše, nezadovoljni što im izmiĀe dobar bakšiš. Kad sedoše, vojvoda nali StaĀi vino pa nazdraviše za dobro zdravlje i srpsku slobodu. – Kazuj sad sve, od Latif-age naovamo! – Živeo jednom na srpskoj zemlji turski aga… – poĀe StaĀa i obojica se zaceniše od smeha. Onda se mladiþ uozbilji i potanko, uz nekoliko Āaša vina, malo proje i mesa, naizmeniĀno žvaþuþi i priĀajuþi, ispriĀa sve o životu na imanju posle vojvodinog odlaska, pritisku koji je trpeo od Selme, bekstvu, Dautovom ubistvu, ženidbi i životu u selu i Smederevu, povremeno prekidan od sagovornika pitanjima ili odobravanjem. – KonaĀno, presabrah svoj život i osetih se potpuno beskorisnim te odluĀih da te pronaāem i pridružim se. – Eh, kao što vidiš, trenutno nisam baš neka prilika za pridruživanje! – jetko reĀe Babunski. – Utekoh iz zatvora, u koji me Turci na prevaru nabiše posle mladoturskog prevrata prošle godine, pa pravac u Srbiju, da me ne ucmekaju negde kao kera. Obeþaše amnestiju i mir, ali nema vere u Turaka! Sada obilazim beogradske mehane, trošim

130 ušteāevinu i pare koje mi daju prijatelji, Āekam da mudre glave skuju neki plan i donesu odluku, da skupim Āetu i vratim se u borbu! – Nema veze, Āekaþu ja! Bolje þu se oseþati i od samog saznanja da þu uskoro moþi da uĀinim nešto za naš narod na jugu, da raĀunaš na mene i da þeš me pozvati kada bude trebalo. – Dobro, sokole! Idi ti u to svoje selo, piskaraj po opštini, a ja þu poslati Āoveka po tebe Āim poĀnem da okupljam ljudstvo. Može? – Ih, ne može bolje! Fala ti, vojvodo! Neþeš da se pokaješ! – Siguran sam da neþu, ti si junaštvo veþ dokazao! StaĀa pocrvene od stida, ustade i potapša vojvodu po ramenu. – Idem sada da dremnem, još malo pa þe zora. Treba sutra da kotrljam toĀak do sela! Babunski ustade, zagrli ga bratski i izljubi. – Dvoumim se da li da ti kažem… – reĀe mu držeþi ga za ramena i gledajuþi u oĀi. – Možda bi trebalo da znaš. Ono imanje gde si bio u ropstvu odavno su uništili Arnauti. Aga je mrtav. I Mila, Āuvari, sluge, robovi… Išao sam tamo jednom, sve je spaljeno, nema više nikoga koga si poznavao. Vlasnik zemlje je sada neki bakalin iz Velesa. – Selma? – StaĀu nešto žacnu u grudima kad se seti aginice. – Niko ne zna šta se sa njom desilo. Obojica dobro znamo Arnaute, mora da je ostala negde u šumi, raskreĀena i preklana. – Tako je to kada neko sadi tikve sa āavolom! – StaĀa sleže ramenima. – Odoh! Do skorog viāenja, vojvodo! – Ako usput sretneš one muzikante, pošalji ih ovamo! – dobaci mu Babunski kad je veþ bio na vratima, a ovaj izaāe smejuþi se i odmahujuþi glavom. Bio je sreþan što je tako brzo i uspešno završio posao zbog koga je došao u Beograd pa je do konaĀišta otišao sve poskakujuþi. Kad dumnu na vrata krĀme pred svanuþe, sanjivi gostioniĀar skoĀi sa stolice i poteže ga poveþom džezvom te mu umalo razbi glavu. – Polako, gazda, polako! – povika StaĀa kroz smeh. – Odocnio sam malo, ali nisam zaslužio da budem biven! – Uh, bre sinko, izvini! Sanjao sam da napadaju Turci kao onomad u ratu, baš si uleteo kada ne treba! – tresao se od smeha dobroþudni gostioniĀar. – Idi, spavaj! Lako ti jutro! – A tebi dobro jutro! Ne spremaj mi doruĀak! – reĀe mladiþ i ode u svoj sobiĀak. Nenaviknut na noþni život i doĀekivanje zore u kafani, zaspao je kao klada i probudio se tek po podne, bezmalo se ne okrenuvši u postelji. Pojeo je na brzinu porciju ukusne muþkalice spremljene za

131 ruĀak, platio raĀun, pozdravio se sa ljubaznim domaþinom pa uzevši bicikl iz šupe pošao kuþi. Vozio je što je brže mogao, ali veþ kod Smedereva se smrklo. Oborio je dinamo na prednji toĀak i nastavio dalje, malo sporije, jer nije bilo meseĀine a slabo je video put pod slabašnom svetlošþu male sijalice. U selo je stigao skoro u ponoþ. Šarke na kapiji od dasaka glasno škripnuše kad ju je otvorio i skoro istog Āasa se sa prozora skromne kuþice zaĀu Zdravkin glas. – Stoj! Ne ulazi, pucaþu! – pretila je polušapatom uprazno, gurnuvši kroz prozor nekakvu šipku ne bi li uplašila uljeza. – Ja sam, ženo, ne pucaj! – smejao se StaĀa znajuþi da u kuþi nema vatrenog oružja. – Ih, što me uplaši, āavo te odneo! – ljutnu se ona. – Kud se smucaš po noþi ko avet, što ne doāe za videla?! – Nisam hteo da Āekam do sutra, žurio sam da ti što pre doāem! – odgovori dok je naslanjao bicikl na zid na tremu. – ÿuj ga kako laže! – nasmeja se i ona pa otvori vrata, izaāe i obisnu mu se oko vrata nežno ga poljubivši. – Al’ lepo je da te Āujem! I još lepše da te doĀekam. Ulazi u kuþu, skitaro! I tiho, da ne probudimo Gagu! Uāoše i upališe sveþu pa StaĀa priāe krevetu, naže se i najnežnije što je mogao poljubi usnulu devojĀicu. Brkovi je zagolicaše i ona se promeškolji poĀešavši se po obrašĀiþu. – Jesi gladan? – upita Zdravka. – Jesam, daj nešto na brzinu! – I društvo þu ti pravim. – Nasmejala se dok je postavljala proju, kajmak, sir, suvo meso i luk na sto. – Ništa nisi jela dva dana, jelda? – pogleda je ispod oka. – Jesam, al’ odavno! – smeškala se mažuþi kašiĀicom kajmak na parĀe proje. – Kako beše u Beograd? Naāe li vojvodu? – Naāoh. – Šta kaže? – uozbilji se ona. – OĀekuje da se vrati u Āetu. Pozvaþe me. OĀi joj zasuziše, zalogaj joj zastade u grlu, ali ne reĀe ništa. U tišini završiše jelo i legoše. On navi sat pored uzglavlja da ga probudi za posao i zaspa, a ona ostade da prebira misli po glavi i san je savlada tek pred svanuþe. Vekerica je jedva probudila StaĀu, koji se na brzinu spremi i odjuri u Smederevo, gde se kolegama Āitav dan hvalio kako je s vojvodom Babunskim pio rujno vino u beogradskoj kafani.

132 Pod oružjem ala porodica je nastavila miran seoski život. Dragana je izrasla u živahnu, milu i poslušnu devojĀicu. Roditelji su je odgajali s mnogo ljubavi i pažnje i radovali se danu kada þe da krene u školu. Dokupljivali su zemlju i vredno radili na njivama i oko stoke. Ništa im nije teško padalo. Pored sveg posla u domaþinstvu, StaĀa je bio i savestan državni službenik. Posle razgovora s Babunskim bio je mnogo mirniji, srce mu je bilo na mestu, jer je slavni ĀetniĀki vojvoda obeþao da þe ga pozvati kada ponovo poāe u borbu. Prateþi štampu, shvatao je da se prilike zaoštravaju i zapetljavaju ne samo na Balkanu veþ u Āitavoj Evropi te je znao da se to neþe rešiti bez oružanog sukoba. Pošto je bilo samo pitanje trenutka kada þe i kako poĀeti, još uvek nije hteo da proširi porodicu iako je to bila Zdravkina velika želja. Nije želeo da ode u Āetnike i ostavi je kod kuþe samu s decom. Na poslu je najavio da þe otiþi u rat ako do njega doāe te da þe biti s dobrovoljcima ako se ne pojavi u kancelariji tri dana. Uz manje ili više zatezanja i popuštanja, posle Aneksione krize i svega što je ona donela, Svinjski rat izmeāu Srbije i Austrije završen je poĀetkom 1911. godine, kada je srpska skupština potvrdila sporazum dve zemlje potpisan prethodnog leta. Srbija je prividno izgladila odnose sa BeĀom i dobila priliku da okrene glavu sa zapada na jug i pogleda srpske krajeve u sastavu Osmanskog carstva i narod koji su ugnjetavali i vlast i razni nacionalisti. Pošto su shvatali da bi problem s Turcima najbolje mogao da se reši sklapanjem saveza s Bugarima, srpski politiĀari su pokrenuli inicijativu da se ta zamisao sprovede u delo. Predsednici vlada dve kraljevine, Milovan Milovanoviþ i Ivan Gešov, sreli su se tajno u vozu negde na srpskim šinama i zapoĀeli teške pregovore o buduþnosti Balkana. Njihovo natezanje i nadmudrivanje je trajalo mesecima i konaĀno urodilo plodom trinaestog marta 1912. godine. Potpisali su ugovor o prijateljstvu koji je podrazumevao proterivanje Turaka s Balkana, proširenje Srbije na krajeve nastanjene Arnautima i njen dugo željeni M

133 izlazak na Jadransko more. Dogovorili su liniju razgraniĀenja dve zemlje u Makedoniji, uz njenu podelu na tri dela. Tako su ostavili prostor da se i GrĀka pridruži savezu. Kako je Turska u meāuvremenu zaratila sa Italijom u Severnoj Africi, u Tripolitaniji, bilo je jasno da treba što pre napasti njene balkanske granice, dok su joj snage razvuĀene. Srbija je ubrzo posle dogovora sa Bugarskom zapoĀela prikrivene pripreme za rat u kojima su Āetnici dobili važnu ulogu. Vrlo brzo, Srbiji i Bugarskoj su se pridružile GrĀka i Crna Gora i tako je stvoren Balkanski savez, skup malih zemalja rešenih da oteraju Turke nazad u Aziju. Bilo je avgustovsko nedeljno popodne kada je u Dobri Do uleteo crni automobil i podigao oblak prašine kakav meštani dotad nisu videli. Zaustavio se usred sela, pred kafanom na Āijem tremu je sedelo nekoliko gostiju. VozaĀ, brkat Āovek od tridesetak godina, otvori vrata kad se prašina malo sleže i upita za StaĀinu kuþu. Pokazaše mu kako da je naāe i on odjuri dalje, a oni ostadoše da vrteþi glavom gledaju za njim i drže dlanove na Āašama kako im prašina ne bi upala u vino. StaĀa je sedeo na tremu kuþe sa Draganom u krilu, a Zdravka je postavljala sto za ruĀak. Kada je video limuzinu kako uz škripu koĀnica staje ispred kapije, srce mu zadrhta. „Da li je ovo dan koji sam Āekao?”, pomisli. Poljubi devojĀicu u kosu, spusti je s krila, ustade i poāe ka ulici. VozaĀ izaāe iz automobila i stade da maše rukama i šeširom, rasterujuþi prašinu. – Dobar dan! – nazva. – Ti li si StaĀa Markoviþ? – Dobar dan! – otpozdravi ovaj. – Ja sam taj! Ko si ti i kojim dobrom? – Šalje me vojvoda Babunski – odvrati Āovek ulazeþi u dvorište i StaĀa ga tek tada poznade. – Jovane! – viknu koliko ga grlo nosi i polete mu u zagrljaj. – Jovane, brate mili, kako mi je drago što te vidim! – I meni je, StaĀo! – reĀe ovaj jedva dišuþi od Āvrstine zagrljaja. – PriĀo mi je vojvoda kako si utek’o od Turci i Arnauti. JunaĀki! Svaka ti Āast! StaĀa ga konaĀno pusti iz ĀeliĀnog stiska. – Eh, lako je biti hrabar kada se spasava živa glava! Nego, jesi li ti ovo došao po mene? – upita ushiþeno. – Jesam, ako nesi odustao od onoga što se dogovoriste ti i Babunski. Treba odma’ da poāeš s mene u Beograd. Doāe vreme za velika dela, brajko moj! – Ma kakvi odustao! – nasmeja se StaĀa radosno. – Jedva sam Āekao

134 poziv! Zdravki, koja je u meāuvremenu izašla iz kuþe, zasuziše oĀi. Ona podiže Draganu u naruĀje, Āvrsto je zagrli i odnese u kuþu, krijuþi lice u njenu kovrdžavu kosu kako devojĀica ne bi videla da plaĀe. StaĀa i gost se popeše na trem, u hlad. – Došao si baš kad treba, taman je žena zgotovila ruĀak. Zdravka, stavljaj još jedan tanjir, danas þe nas za trpezom biti više! Ovo je Āuveni Jovan Gapon! – viknu ulazeþi u dnevnu sobu. – A od sutra manje, možda i doveka! – odgovori ona kroz suze, spusti Draganu i posla je u sobu. – De, de, ne plaĀi i ne baksuziraj! – reĀe StaĀa mirno i zagrli je. – Neþe mi se ništa desiti! ÿim rasteramo Turke na buljuke, eto mene nazad! – Daþe bog da budeš u pravu! – poljubi ga u obraz. ’Oþe, snajka, ’oþe! – ubaci se Gapon u razgovor. – Ovo neþe bude nekakva nepromišljena pustolovina. Država se ozbiljno sprema za rat, uskoro þe udarimo na Turci. Nadam se – poslednji put! – Lako je državi… – odmahnu Zdravka glavom. – Ona ima na ’iljade muževa, a ja samo ovog jednog brljivka! Pored sve muke, njih troje se nasmejaše na te reĀi. – Vratiþu se živ i zdrav! Obeþavam! – uhvati je nežno dlanovima za obraze i pogleda u oĀi. – Jesam li te ikada slagao? – Koliko ja znam, nisi! – Tako þe i da ostane! – poljubi je u Āelo i pusti, pa pokaza Gaponu mesto za stolom. – A sada – da ruĀamo! Ona postavi tanjir i pribor za jelo i za neoĀekivanog gosta, uze šerpu s punjenim paprikama sa šporeta i stavi je nasred stola, naseĀe pogaĀu i luk, nasu im vino, posadi þerku na stolicu i sede te poĀeše da jedu. Nisu mnogo priĀali, tek nekoliko reĀenica o stanju u Beogradu i preganjanju vlasti i opozicije. Posle ruĀka, pošto je pohvalio Zdravkina jela, Gapon izaāe na trem, a StaĀa obuĀe odelo i pozdravi se sa ženom i þerkom. – Uzeo sam nešto para. Neþe mi, verujem, ni trebati. Imaþete dovoljno za vas – šaputao je Zdravki. – I ne brini, sve þe biti dobro! – Kako da ne brinem, crni ti?! Ne ideš na bal, nego u rat! – Kada sam preživeo ropstvo, preživeþu i taj rat! – Da ne iskušavaš sreþu više nego što bi trebalo? – Možda. Ali ovo je jaĀe od mene, nemam izbora, shvati me! – Shvatam. – Razbaruši mu kosu, natuĀe šešir na glavu i poljubi ga. – Idi, junaĀe! Dragana ga obuhvati oko nogu.

135 – Tata, tata, donesi mi bombone iz Beograda! – smejala se. – Hoþu, zlato tatino! – podiže je i poljubi u Āelo. – Slušaj majku, tata þe brzo da se vrati! Spusti dete na pod, hitro se okrete i izaāe, da ne vide da mu je suza zasjala u oku. Nakašlja se i lupi Gapona po leāima. – Idemo, bratac! Sedoše u automobil, koji Gapon vešto okrete, pa odjezdiše niz drum praþeni oblakom prašine i pogledima StaĀinih najmilijih kojima on mahnu ne okreþuþi se, iz straha da ne pusti suzu pred buduþim saborcem. Sada, kada je došao taj dugo išĀekivani trenutak, nije se kolebao, bio je siguran da je doneo dobru odluku, ali mu je ipak bilo veoma teško što ih ostavlja same, bez muške ruke za teške težaĀke poslove. Znao je da je natovario popriliĀno breme na nejaka Zdravkina pleþa i bio beskrajno zahvalan što je junaĀki to podnela, skoro bez reĀi. Stigli su u Beograd predveĀe, pošto su usput svratili u Mladenovac po još dvojicu vojvodinih ljudi. Gapon ostavi automobil u Ulici kralja Milutina i uvede ih u veliko dvorište nalik na vojni logor. Pored kuþe, u njemu se nalazilo nekoliko šatora, a svuda naokolo su se vrzmali mladiþi ozbiljnih lica, odeveni kao Āetnici, samo bez oružja i redenika. – Gde smo ovo? – upita StaĀa. – Ovo je imanje od vojvodu Voju Tankosiþa. Nema mnogo tak’i junaci! – odgovori Gapon. – Sve što ima dava za borbu za slobodu! – Hoþemo li da ga vidimo? – Ne, jer je veþ na jug. Al’ þe bude prilike, þe ga upoznate. Živa vatra! On ih provede kroz dvorište i uvede u kuþu. – Dobro došli, sokolovi! – doĀeka ih Babunski sa vrata i skoĀi na noge da ih pozdravi. – Bolje te našli, vojvodo! – odgovorili su grleþi se s njim. – Hvala na ukazanoj Āasti da se naāemo ovde, u tvojoj jedinici! – reĀe StaĀa. – Svi ste vi ovde zasluženo! Hvala vama što ste odluĀili da rizikujete život za dobrobit srpstva! Nemam mnogo toga da vam objašnjavam, svi znate kakvo je stanje i šta se sprema. Sutra kreþemo u Staru Srbiju. Odmorite se noþas, ujutro þete dobiti odgovarajuþe odelo. Polazimo veoma rano, zato lezite na vreme. Putovaþemo vozom. Tamo þu vam potanko izložiti naš zadatak, biþe dug put do Vranja. ÿetvorica mladiþa se pogledaše i samo klimnuše glavom. – Dobro! Jovane, odvedi ih u sobu i predstavi ostalima! VeĀera þe biti za sat vremena, vidimo se u trpezariji!

136 – U redu, vojvodo! – reĀe ovaj i odvede trojicu mladiþa u prostranu sobu u potkrovlju, ureāenu nalik na vojniĀku spavaonicu, sa drvenim krevetima na sprat. StaĀu pogled na onu sobu podseti na robovsku baraku na aginom imanju i pred oĀima mu proleteše sve strahote koje je tamo preživeo. Strese se i pomisli kako je bio u pravu što je poslušao srce i pridružio se vojvodi jer je to bila jedina moguþnost da pomogne onima koji su svakodnevno stradali kao što je nekada on. Na krevetima su se veþ protezala trojica muškaraca tu negde StaĀinih godina. Oni ustadoše i pozdraviše se sa novopridošlima. – Sada smo svi na okup! – reĀe Gapon. – Samo nas sedmorica?! – izlete StaĀi. – Osmorica! Ne zaboravi Babunskog! – nasmeja se Jovan. – ÿeta mala, al’ odabrana! Sve þe Āujete, samo polako! StaĀa sleže ramenima. Shvatio je da oni ne pripadaju masi dobrovoljaca koju je video u dvorištu. Kopkalo ga je kakva im je misija namenjena, ali nije dozvolio radoznalosti da ga povuĀe za jezik te nije ništa pitao Gapona iako je pretpostavljao da ovaj sve zna. Proþaskali su malo dok su se odmarali, upoznali se koliko-toliko i ubrzo sišli na veĀeru. Vojvoda ih je brzo poslao na poĀinak jer je trebalo da ranom zorom budu spremni za put. ÿim su ustali, Gapon ih odvede u sobu pored spavaonice, punu svakojakih odevnih predmeta, nalik na pravi magacin. – Ovak’e stvari se nose u Staru Srbiju. Neki od vas to znaju. – Nasmeja se i namignu StaĀi. – Požurite, navukujte što vi je taman, a vaša odela kaĀite na vešalice i turite u ormar. Tu þe vas doĀekaju kad se vratite. – Ako se vratimo! – našali se jedan od one dvojice MladenovĀana. – Bre, bre, þe se vratite, nego šta, i to ovenĀani sa slavu! – reĀe Gapon. Izabraše odeþu i obuþu koja im je odgovarala, obukoše se i siāoše u vojvodinu sobu. On ih pregleda i beše zadovoljan kako izgledaju. – Pravi ste skopski derani! – nasmeja se. – Sada brzo na doruĀak, pa na put! Na brzinu prezalogajiše nešto i siāoše na ulicu, gde su ih Āekala dva automobila s vozaĀima. Po trojica se naguraše na zadnja sedišta, a Babunski i Gapon sedoše kao suvozaĀi. Posle kratke vožnje izaāoše iz vozila i uāoše u železniĀku stanicu. Vojvoda priāe nekom Āoveku i uze od njega kožnu oficirsku torbu, a onda ih uvede u jedan od vozova. Uāoše u rezervisan kupe sa osam sedišta, navukoše zavese na vrata i

137 smestiše se. Gapon podiže velik, težak kofer koji je poneo iz vile i tresnu ga na rešetku iznad njih. – Ako ogladnite ili ožednite, samo recite, ima svaĀega u ovoj torbetini! – reĀe lupkajuþi po onom koferu. Kad je voz izašao iz stanice, Babunski otvori oficirsku torbu i podeli im vozne karte i dokumenta s lažnim imenima i drugim podacima. – ProĀitajte te papire i dobro zapamtite šta u njima piše! Sada ste uĀitelji i trgovci koji zbog posla obilaze Srbe u Makedoniji. Ako vas otkriju i uhvate Turci, ni pod kakvim mukama ne smete da odate ko ste, kako ste i zašto tamo dospeli! – Nije to teško, svakako ne znamo zašto idemo dole! – StaĀina upadica izazva opšti smeh. – Evo, evo, saznaþete! – smejao se vojvoda. – Naš zadatak je da pripremimo Āetnike za predstojeþi rat i ispitamo teren – poĀe pošto se uozbiljio, ne želeþi da pomene da iza njihove akcije stoje Voja Tankosiþ, koordinator ĀetniĀkih akcija, i Dragutin Dimitrijeviþ Apis, naĀelnik obaveštajne službe srpske vojske, nekada jedan od glavnih zaverenika protiv Obrenoviþa. – To treba da obavimo u tajnosti, iduþi od grada do grada i od sela do sela, kao što je nekada Karaāorāe okupljao ustanike. – Na pomen imena slavnog vožda Prvog srpskog ustanka mladiþi se naježiše. – Od starih Āetnika idemo samo Gapon i ja te þe biti teže da nas Turci otkriju, vi ste im nepoznati. StaĀa je boravio dole, doduše, ali pod drugim okolnostima, tek ga je nekolicina razbojnika videla. – Ovaj klimnu glavom. – Podeliþemo se u dve grupe. Jednu þu voditi ja, sa mnom þete biti vas trojica. – Pokaza na StaĀu i MladenovĀane. – Drugu grupu vodiþe Gapon. UtanaĀiþemo gde þemo se i kada naþi radi objedinjenja prikupljenih informacija. Podiþi þemo što više ljudi na oružje, napraviti jedinice, izvestiti komandu o njihovom broju i rasporedu pa Āekati da se zapuca. Naše Āete treba da prihvate prvi udar neprijatelja i zaštite goloruki narod od odmazde. Kad pristigne vojska, pridružiþemo se regularnim jedinicama i raditi što nam se naredi. Ima li pitanja? – Hoþemo li u Tursku ovako nenaoružani? Da li þemo preþi u Tursku na graniĀnom prelazu ili ilegalno? Ko þe da nam priskoĀi u pomoþ ako budemo uhapšeni? – poĀeše da pljušte pitanja. – U Vranju þemo dobiti revolvere od grupe Stojana Korube. To þe nam biti jedino oružje, do daljeg. Latiþemo ga se samo ako nam životi zaista budu ugroženi. Preko granice þe nas prebaciti Stole i njegovi, nema boljih od njih za taj posao. Pazite, braþo, ko bude zarobljen, prepušten je sam sebi! Nema pomoþi! Turci ne smeju ni u kom sluĀaju

138 da povežu nas i srpsku državu! Ova naša stvar je najstroža tajna! Ako se neko plaši, neka siāe na prvoj stanici! – namršti se vojvoda. – Je li sada sve jasno? – Jasno je! – odgovoriše uglas. – Ima li koga da odustane? – Nema! – viknuše. – Blagoslovi ih, oĀe Gapone, pa da dremnemo! – našali se Babunski i smeh se opet prolomi kupeom. Zavališe se u sedišta, pokriše oĀi kapama i pospaše kao jaganjci. Nisu ih uznemirile vojvodine reĀi. Bili su odvažni, svesni opasnosti i spremni na žrtvu. Posle nekog vremena, probudi ih kondukter radi kontrole. Kada izbuši karte i ode, prihvatiše se jela i piþa iz Gaponovog kofera. Uživali su u ukusima suvog svinjskog i goveāeg mesa sa Zlatibora, pirotskog sira i vina iz smederevskog i župskog vinogorja, šalili se i smejali, uspostavljajuþi tako meāusobnu bliskost neophodnu za uspešno savladavanje teškoþa koje su ih Āekale veþ koliko sutra. Put je trajao dugo, satima i satima, buduþi da je voz klizio po šinama tek dva puta brže nego što bi konj kaskao. Povremeno ih je obuzimao dremež i napadi zevanja od dosade. Ustajali su i šetali se kroz vagon ne bi li bar malo protegli noge i razbili ukoĀenost tela. KonaĀno, u sumrak, stigoše na odredište. Gapon ispražnjeni kofer pokloni kondukteru. Na stanici ih doĀeka liĀno Āuveni Āetnik Koruba, vitak i simpatiĀan Āetrdesetogodišnjak pronicljivih oĀiju. SrdaĀno se pozdravi, izgrli i izljubi sa Babunskim i Gaponom a zatim rukova sa ostalima. Odvede ih na veĀeru u obližnju krĀmu u kojoj su se okupljali srpski rodoljubi i tamo im, ispod stola, podeli revolvere i municiju koje je nosio što za pojasom što u pletenoj torbi. – Ne mogu si više teglim ovoj torbiĀe s ovl’ko gvojze! – reĀe. – ’Tedo’ da vi ga dam tek na granicu, al’ otkide mi rame! – Nosiþemo ga sami, nema brige! – prihvati Babunski šalu. – Nama i treba! Zatakoše oružje za pojaseve, a municiju, koje nije bilo mnogo, tek za po dva-tri punjenja, potrpaše po džepovima. Kad završiše jelo, odoše u sobe na spratu krĀme, na konak. Ranom zorom ustadoše, spremiše se i popeše na dvoja zaprežna kola kojima malo iza podneva stigoše u Buštranje, gde ih Koruba smesti u kuþu tamošnjeg ĀetniĀkog poverenika, da Āekaju noþ. Oko ponoþi ih, ustreptale i spremne za akciju, stazama i bogazama poznatim samo njemu i njegovim kozama, bezbedno prevede preko granice. StaĀa je bio malo uznemiren zbog povratka u Tursku, gde je robovao, ali nije to pokazivao. Iskusni vodiĀ ih je bezbedno sproveo

139 do Starog NagoriĀana i predao seoskim Āetnicima, pa se vratio u Srbiju. Odspavali su nekoliko sati u kuĀi nakraj sela, pod jakom stražom. Veþ od podne su, podeljeni u dve grupe, poĀeli da obilaze Āetnike i druge pouzdane ljude po srpskim selima i gradskim naseljima. Prenosili su im naloge srpskog vojnog vrha, prikupljali podatke o broju i naoružanju Āetnika, sokolili ih i pripremali za predstojeþe bitke. Takoāe, uhodili su turske jedinice i osmatrali njihov raspored i snage. Bio je to dugotrajan i mukotrpan posao. Trebalo je izbeþi turske uhode i patrole, bugarske komite i arnautske bande, stiþi i do najudaljenijeg ĀetniĀkog vojvode ili poverenika, zapamtiti sve brojeve, naþi za svakog Srbina lepu i ohrabrujuþu reĀ… Sa voāama kakvi su bili Babunski i Gapon, koji su poznavali teren, mentalitet i jezike lokalnog stanovništva, Āinilo se da ništa nije nemoguþe. PoĀeli su zajedno u kumanovskom kraju, a onda je vojvoda sa svojom grupom obišao Skoplje, Tetovo, Gostivar, KiĀevo i Bitolj. Gapon je svoje ljude proveo kroz Štip, Strumicu, Kavadarce, Prilep i Veles. Po dogovoru, našli su se sredinom oktobra u Tabanovcu, u kuþi pokojnog Trajka Ðorāeviþa, jednog od Āetnika iskasapljenih u Kumanovu. Njegova porodica je bila naroĀito kivna na Turke i ostale muslimane. DoĀekao ih je liĀno vojvoda Vuk, odnosno major Vojin Popoviþ, jedan od Āetnika s najveþim borbenim iskustvom, o kojem je narod ispredao legende. – Reko bi’, braþo, da ste dobro obavili pos’o! ÿestitam! – odao je major priznanje Babunskom i njegovim ljudima posle veĀere, pošto je saslušao izveštaje obe grupe. – Imamo oko ’iljadu i po Āetnika pod oružjem, spremni su da doĀekaju neprijatelja i zaštite nejaĀ u prvim danima rata. DiĀna Crna Gora, svetionik srpstva, veþ je objavila rat Turskoj! Verujem da þe i ostale tri zemlje uskoro da uĀine isto. Srbija je podigla Āitavu vojsku, gorele su vatre po srpskim brdima pre neki dan, da oznaĀe mobilizaciju! Nama je ostalo samo da jedan od nas ode kod Voje u štab graniĀnih trupa i podnese izveštaj o svemu što smo postigli sa našim rodoljubima i saznali o stanju u turskoj vojsci. – To þeš biti ti, StaĀo! Sabajle þeš nazad u Srbiju! – reĀe Babunski i zastade kako bi dao na znaĀaju sledeþim reĀima. – Braþo moja mila, ja svim srcem verujem da þe to biti poslednji put da StaĀa na ovom mestu prelazi granicu! Kad sledeþi put krene na jug, ovo þe biti Srbija! Svi oduševljeno poskakaše sa stolica i stadoše da nazdravljaju, nehotice isprolivaše vino po stolu i podu te razbiše nekoliko Āaša, izgrliše se i izljubiše tapšuþi se po leāima. Nedugo potom veþ su bili u postelji. U gluvo doba noþi, Babunski prodrmusa StaĀu i probudi ga. – Vreme je, sokole! – šapnu mu da ne probudi ostale.

140 Išunjaše se iz sobe i izaāoše pred kuþu, gde ih je Āekao major. Bilo je prohladno i maglovito oktobarsko praskozorje. Sanjivi StaĀa se strese, zakopĀa gunj i stavi kapu na glavu. Vojvoda Vuk mu dade redenike s municijom da ukrsti preko grudi i tutnu pušku repetirku u ruke. Na kraju mu sa nekoliko bombi okiti pojas, za koji StaĀa zataĀe onaj revolver dobijen od Korube i aginu kamu, od koje se nije odvajao. – Eto, konaĀno si pravi Āetnik! – potapša ga Babunski po ramenu. – Jedva doĀekah! – odgovori nasmejani StaĀa. Priāe im vodiĀ, sredoveĀni lokalni pastir, ali i ĀetniĀki borac, i on sa redenicima na grudima, revolverom i bombama o pasu i puškom o ramenu. – Ako naiāete na turske vojnike, pucajte i bežite! StaĀa ne sme živ da im padne u ruke! – reĀe mu major. – Ne se sekiraj, vojvodo! Ja mogu si poginem, al’ ovoj momĀe þe stigne kude treba! Idemo! – oĀinski pljesnu StaĀu po vratu. Pozdraviše se s vojvodama i poāoše preko njiva u brda. Skrovitim putiþima, daleko od turskih posada, brzo pregaziše onih nekoliko kilometara do granice. U jednom trenutku, tek što se malo razdanilo, pastir stade na vrhu nekog brežuljka. – U Srbiju smo! Ono je Svinjište. Po ime se vidi da neje muslimansko selo. – Smejao se pokazujuþi rukom na obližnju grupu kuþa. – Tamo te predavam na kmeta, on þe te vodi dalje. Siāoše u selo, do kuþe seoskog starešine, koji ih bratski doĀeka, nahrani i napoji. Onda se pastir vrati u Tursku, a StaĀu strpaše u automobil koji je Āekao ĀetniĀkog kurira i povezoše na sever, u blizinu Prokuplja. Tu se nalazio logor za obuku dobrovoljaca koji je neukrotivi Voja Tankosiþ samovoljno osnovao.

141 Pobratim oš se od marta Āuveni oficir bio potpuno posvetio odabiru i uvežbavanju junaĀnih mladiþa koji su svakodnevno u desetinama pristizali sa svih strana i prijavljivali se u dobrovoljce. Voja, ozbiljan i strog kakav je oduvek bio i prema sebi i drugima, svestan kakvi su izazovi i borbe stajali pred njima i kakvog bi kova trebalo da budu ljudi kadri da iz njih izaāu kao pobednici, bez oklevanja je odbijao da primi bilo koga kome bi se imalo i najmanje zameriti kao buduþem vojniku te je tek svaki deseti novajlija zaista i postajao deo njegove jedinice. Tako su Vojini Āetnici postali elita srpskih snaga. StaĀa je dremao na suvozaĀkom sedištu skoro do samog logora, gde su stigli malo posle podneva. Bio je to pravi vojni logor u kojem je vrvelo kao u košnici, sa stražom, barakama i šatorima. VozaĀ zaustavi vozilo pred šatorom ispred kojeg se tiskala nekolicina momaka. – Voja je verovatno unutra! Rasteruje dobrovoljce kud kojeg! – smejao se vozaĀ pokazujuþi saputniku na onaj šator. Ovaj ga upitno pogleda. – Ispraþa ih nazad odakle su došli koliko god dug bio put koji su prešli dovde! Prima samo najbolje, pravi udarnu srpsku jedinicu! StaĀa klimnu glavom, izaāe iz limuzine i poāe u šator iz kojeg je dopirala dreka i rasprava. Kad ga ugledaše onako nakiþenog oružjem, oni momci se razmakoše i pustiše ga da uāe. Za stolom je stajao oficir kojeg je prepoznao s novinskih fotografija uprkos gustoj, urednoj crnoj bradi koja mu je pokrivala lice, Āuveni Voja Tankosiþ, sav nakostrešen i zajapuren. Pored njega je na stolici sedeo Āovek tu negde njegovih godina, u ĀetniĀkom odelu. Naspram njih se bio isprsio sitan, mršav momĀiþ, živahnih oĀiju, tek izniklih brĀiþa, više nalik na školarca nego na ratnika. Voja pogleda pridošlicu koji stade u stav mirno i udari kundakom u zemlju pored stopala. – Pomoz’ bog, vojvodo! Ja sam Stojimir Markoviþ zvani StaĀa! Šalje me vojvoda Babunski! – grmnu. J

142 – Bog ti pomog’o, sokole! – vojvoda klimnu glavom StaĀi, koji se opusti i nasloni pušku na velik sanduk pored sebe. – ÿek samo tren, da rešim ovu muku! Sinko! – obrati se onom momĀiþu. – Idi kuþi, saĀekaj koju godinu, biþe prilike da se javiš u vojsku! – Rekoh da nisam mali! – usprotivi se ovaj. – Imam osamnaest godina! Hoþu odmah u vojsku, da dobijem uniformu i pušku! – Odmah možeš samo þušku da dobiješ! Imaš osamnaest godina i osamnaest kila! – vikao je Voja a Āetnik pored njega se nasmeja. – Rano ti je, neþu da ponavljam! Vrati se kuþi i uĀi školu! Momku se oĀi napuniše suzama, steže pesnice i vilice od besa i nemoþi. – ÿuþe svi za Gavrila Principa! – govorio je drhtavim glasom. – Još þemo se mi videti, gospodine! Okrete se i izjuri iz šatora brišuþi oĀi grubim rukavom bluze. Voja priāe StaĀi i pozdravi se s njim. – Izvini zbog ovoga i dobro mi došao! Ovo je naš brat, dobrovoljac, Milan Rakiþ! – pokaza glavom na borca koji je sedeo pored stola. – Možda si Āitao njegove pesme? StaĀa se naježi, sav ozaren priskoĀi Milanu i srdaĀno se rukova s njim. – ÿast mi je da upoznam Āuvenog srpskog pesnika i stisnem ruku koja je napisala „Dolap” i „Na Gazimestanu”! Ima li pismenog Srbina koji ih nije proĀitao?! – Eh! Nije to baš tako… – skromno reĀe Milan. – Jeste, jeste! Tvoje reĀi, brate Milane, i drugih, tebi sliĀnih, pale plamen slobode u grudima svakog našeg Āoveka do koga stignu! Još jednom, Āast mi je što smo se upoznali! – StaĀa tek tada pusti pesnikovu ruku. – I meni je Āast da upoznam nekoga ko je imao hrabrosti da se zaputi u bespuþa Stare Srbije, u tursku pozadinu, da širi taj plamen! – InaĀe, svakoga dana je ovako s dobrovoljcima! – prekide ih Voja. – Vraþam ih nemilice, ne mogu da budem odgovoran za deĀurliju pod oružjem. Ali ovaj mali je nekako drugaĀiji, najteži sluĀaj… Ma, podseþa me na mene kad sam bio mlad. – Smejao se i vrteo glavom. – Šaka jada, još dete, a tvrdoglav ko mazga! Zapeo da bude vojnik pa to ti je! Jedva ga oterah, uskopistio se pa ne popušta! Lepo vidiš da mu gore oĀi! Ljudi od njegove sorte, sokole, sposobni su da pomere planine! Biþe prilike za njega… Gavrilo Princip… Nego, šta poruĀuje Jovan? – Obavili smo zadatak, vojvodo! – s neskrivenim ponosom odgovori StaĀa. – Širom Makedonije imamo oko hiljadu i po Āetnika spremnih za

143 borbu u svakom trenutku! Kada otadžbina naredi, udariþemo na dušmane! StaĀa potanko ispriĀa sve o rasporedu ĀetniĀkih odreda i manevrima turske vojske koje su primetili. Voja i Milan su ga pažljivo saslušali. – OdliĀno, odliĀno… – Āeškajuþi bradu jedva promrsi Voja kada ga je saslušao. StaĀu iznenadi što je ovaj odjednom postao zamišljen i zabrinut umesto da bude radostan zbog dobrih vesti. Nije znao da je stari obaveštajac nedavno doĀuo da su Bugari i Grci bili otpoĀeli tajne pregovore sa Turcima i da je postojala moguþnost da izbegnu rat, a da se Āak i srpska vlast neþkala oko Āitave stvari. Jednostavno, zemlje saveznice, buduþi pod stalnim pritiskom velikih sila, posebno Francuske i Austrougarske, bile su na korak od odluke da odustanu od napada na Tursku. Posle crnogorske objave rata Osmanskom carstvu, sve tri zemlje su bile poslale svoje uslove carevini i Āekale odgovor. Voji je to liĀilo na bespotrebno otezanje, plašio se moguþeg nepovoljnog ishoda i zbog toga je veþ nekoliko dana Āesto bio neraspoložen i zadubljen u teške misli. Nije voleo kolebljivce i kukavice i užasavala ga je pomisao da bi sve što je s bratijom iz Crne ruke i Narodne odbrane do tada preduzeo na pripremama za rat i konaĀno osloboāenje srpskih zemalja od Turaka moglo da padne u vodu. Gledao je negde kroz StaĀu i sukao brkove. Bio je Āovek od dela, Āasti i reĀi, ozbiljan, odvažan, promišljen i lukav, iako je Āesto izgledalo da odluke donosi plahovito i stihijski. Sada, kada je Āuo da su i Srbi u Turskoj spremni za borbu i puni nade, još strašnije mu je izgledala pomisao o moguþem odustajanju balkanskih zemalja od udara na okupatorsku carevinu. – Neþe tako moþi, gospodo! Neþe dok je bata Voja živ! – mrmljao je. Iznenada izaāe iz šatora i rastera sve one momke koji su Āekali da budu primljeni u dobrovoljce. Njihovo negodovanje bilo je uzaludno. Priāe automobilu kojim je StaĀa stigao a vozaĀ iskoĀi napolje i stade mirno da ga pozdravi. – Kreni odmah za Beograd! Javi tamo našima da smo danas, petnaestog oktobra, izvešteni da je oko Skoplja sve u redu! Babunski i njegovi su uspešno izvršili zadatak! – Razumem, gos’n kapetane! – vozaĀ salutira, sede u vozilo i punom brzinom poāe prema srpskoj prestonici. StaĀa je stajao na ulazu u šator i gledao kako automobil diže prašinu dok napušta logor. – Vojvodo, zar nije trebalo da me ovaj vrati dole do granice? – upita. – Ima važniji posao. A ti si meāu Āetnicima, svejedno u Āijoj Āeti. Ne

144 treba da žuriš, ovde þe uskoro da postane veoma zanimljivo… – smeškao se zagonetno i namignuo Rakiþu dok se vraþao u šator. StaĀa sleže ramenima, i ne sluteþi da je Voja doneo odluku da ne posluša nareāenje komande. Naime, bilo mu je nareāeno da sa svojim Āetnicima preāe granicu i pripremi se za dejstva u turskoj pozadini. Ali, on je odluĀio da poĀne borbu pre nareāenja iz Beograda, koje, istini za volju, možda nikada ne bi ni stiglo. Naruku mu je išlo to što je baš toga dana završeno rasporeāivanje mobilisanih jedinica regularne srpske vojske duž granice. – OĀekivao sam da þu u logoru da vidim i upoznam Āuvenog gospodina Apisa. Da li je ovde negde? – upita StaĀa za jednog od najmoþnijih ljudi Srbije. – Eh, on je na leĀenju, u Beogradu – odgovori Voja. – Pregovarao je u septembru s arnautskim voāom Isom Boljetincem, pokušavao da ugovori da Arnauti ne uāu u rat na turskoj strani, a oni ga otrovaše hranom, jedva je pretekao! Obiāi logor, momĀino, upoznaj Āetnike, oni þe ti biti drugovi i saborci! – Mogu li prvo da dobijem parĀe hartije i koverat, vojvodo, da napišem pismo ženi? Nisam se javio kuþi od letos – stidljivo reĀe StaĀa. – Naravno, naravno! Evo, sedi za sto, ja sam završio za danas. Tu imaš sve što ti treba. Moj kurir þe poneti pismo ovih dana, zajedno s poštom za komandu. Hajdemo, Milane! Vojvoda i pesnik izaāoše iz šatora a StaĀa sede za sto i napisa pismo Zdravki. „Najdraža moja, dobih napokon priliku da ti se javim! Ne mogu da dužim, da napišem sve lepo što bih hteo niti sve zanimljivo što bih mogao. Ovo je vojniĀko pismo, možda þe ga neko Āitati pre nego što doāe do tebe. Znaj da sam dobro i da sam ponosan što sam ovde! Nadam se da ste ti i Gaga dobro. Mnogo mi nedostajete! Dobri bog þe dati da ne potraje dugo do našeg ponovnog susreta. Volim vas beskrajno i jedva Āekam da vas zagrlim! Tvoj StaĀa!” Presavi hartiju, spakova je u koverat, napisa adresu i ostavi pošiljku na stolu. Nakašlja se da opusti stegnuto grlo, okaĀi pušku o rame i izaāe u dvorište. Besciljno se vrzmao izmeāu grupica Āetnika dok ne zastade kod one gde je vladala najveþa galama. Jedan visok i krupan momak trudio se da nešto objasni okupljenima, koji su se smejali i odmahivali

145 rukama. – Kunem se oĀevim grobom da je istina! – vikao je mladiþ. – Evo, verujemo ti! – namignu jedan od njegovih drugova, a ostali prasnuše u smeh. Kad se malo primiriše, obratiše pažnju na nepoznatog posmatraĀa. – Pomoz’ bog, braþo! – nazva ovaj. – Bog ti pomogo, brate! – odgovoriše uglas. – Koji si sad pa ti? – Ja sam StaĀa, došao sam iz Stare Srbije – reĀe ponosno. – ÿuo sam vaš smeh, pa rekoh da vidim Āime vas to ova momĀina zabavlja. – Ma, priĀa bajke, al’ je zaboravio da mi nismo deca! – smeh se opet razleže logorom, a mladiþi sa svih strana poĀeše da im se pridružuju i napravi se povelika grupa. – Da Āujemo i mi šta je to tako smešno! – dobaci neko. Onaj mladiþ pocrvene i ljutito poĀe još jednom svoju priĀu. – Ja sam Petar Milutinoviþ, iz Zemuna, trgovaĀki sin! – vikao je iz petnih žila da bi svi mogli da ga Āuju. – Moj Āukundeda Dragutin je osnovao našu trgovinu! Bio je saradnik vožda Karaāorāa i pomagao mu da nabavlja džebanu i sve ostalo za ustanak. Jednom prilikom je od Vožda umesto novca dobio ovaj handžar – podiže oružje ukrašeno zlatom i dragim kamenjem, da svi okupljeni mogu da ga vide. – Dao je svoje dukate Austrijancima, a handžar je zadržao za uspomenu! Prenošen je s kolena na koleno u našoj familiji! Otac mi ga je dao za sreþu kad sam pošao ovamo! Šta je tu Āudno?! ÿetnici su sumnjiĀavo odmahivali glavom, Āinilo im se da je mladiþ smislio priĀu kako bi se pravio važan. StaĀi se, dok je slušao Petra, Āinilo da mu se Āitav logor okreþe pred oĀima. Sav unezveren, progura se i stade pored njega. – Ja sam StaĀa Markoviþ, iz Dobrog Dola kod Smedereva! Mnogi iz moje porodice veþ Āitav vek nose nadimak TurĀin! To je zato što poreklo vodimo od TurĀina, koji pak vodi poreklo od Srba! – Kakve to sad veze ima?! Otkud ti ispade?! – Āuo se smeh i dobacivanje. – Ima veze, ima! Taj moj predak zvao se Osman! Bio je jedini preživeli TurĀin iz hana u Sibnici, pod Beogradom, koji su ustanici spalili na poĀetku bune! Od njega je Karaāorāe uzeo baš ovakav handžar i dao ga za džebanu! A on je poticao od njegovog dalekog pretka, janiĀara, Srbina, koji ga je dobio od turske carice! Ja zato Āvrsto verujem da ovaj naš brat govori istinu! I da je to baš ovaj nož! – stavi ruku Petru na rame. U gomili nasta tajac. I prostodušni Petar je stajao neko vreme

146 otvorenih usta gledajuþi StaĀu. Onda mu iznenada pruži handžar. – Ako je tako, onda on pripada tebi više nego meni! – Nikako! – StaĀa mu zadrža ruku. – Davno je to bilo i tvoj ga je Āukundeda sigurno pošteno platio! Ali može da nas zbratimi! Ja sam jedinac, nemam brata, možeš ti da mi budeš brat ako hoþeš! – Hoþu, jašta! I ja sam jedinac, pa… StaĀa trznu handžar iz korice, napravi oštricom mali rez na desnom dlanu i vrati ga Petru, koji uĀini isto pa obrisa seĀivo od krvi i vrati oružje za pojas. Rukovaše se da simboliĀno pomešaju krv, izgrliše i izljubiše, dok su svi okolo klicali, pljeskali i Āestitali im pobratimstvo. Veþ se veþina Āetnika bila okupila oko njih te larma privuĀe i kapetana Tankosiþa. – Šta je to bilo, vojsko? – upita on strogo, probijajuþi se prema sredini gužve. – Ako je kakva tuĀa, biþe batinanja! – Nije, vojvodo, taman posla! – reĀe nasmejani StaĀa. – Pobratimismo se Petar i ja! ÿudna je priĀa… – Neka vam je sa sreþom, mada mi ništa nije jasno! – prekide ga Voja. – Nažalost, nemam vremena da Āujem o Āemu se radi. StaĀo, pridruži se pobratimu Petru, podnaredniku u Āeti poruĀnika Milana Popoviþa! – StaĀa salutira. – Proverite oružje i spremajte se za pokret, Āetnici! Uskoro polazimo u borbu! Svi stadoše oduševljeno da uzvikuju vojvodino ime i bacaju kape i šubare u vazduh. KonaĀno je došao Āas zbog kojeg su se prijavili u dobrovoljce.

147 Za krst časni i slobodu zlatnu pripremi operacija, vrhovna komanda srpske vojske, smeštena u Vranju, s komandantom na Āelu, kraljem Petrom, naĀelnikom štaba, generalom Radomirom Putnikom, i njegovim pomoþnikom, generalom Živojinom Mišiþem, podelila je snage na tri glavna i dva pomoþna dela. Levo krilo, od bugarske granice preko Štipa ka Jedrenu, Āinila je Druga armija, pod komandom generala Stepe Stepanoviþa, sa skoro sedamdeset pet hiljada vojnika, ukljuĀujuþi i bugarsku Sedmu diviziju. Glavninu snaga predstavljala je Prva armija, pod komandom prestolonaslednika Aleksandra Karaāorāeviþa i naĀelnika štaba, generala Petra Bojoviþa, usmerena prema Kumanovu, Skoplju, Velesu i Prilepu, sa preko sto trideset hiljada vojnika. Deo Prve armije Āinile su i stotine Āetnika koje je predvodio vojvoda Vuk, a meāu kojima su bili i Babunski, Gapon i mnogi drugi slavni i iskusni borci. Desno krilo, Treþu armiju, snage od više od sedamdeset pet hiljada ljudi, namenjenu za oslobaāanje Prištine, Prizrena, Tetova i Bitolja, predvodio je general Boža Jankoviþ. U njenom sastavu bili su i Āetnici Voje Tankosiþa. Pored njih, preko Novog Pazara ka Jadranskom moru trebalo je da dejstvuje Ibarska vojska, nazivana i ÿetvrtom armijom, snage oko dvadeset pet hiljada vojnika, pod komandom generala Mihaila Živkoviþa, a u oblasti Raške Javorska brigada, od oko dvanaest hiljada ljudi, sa pukovnikom Milivojem Anāelkoviþem – Kajafom na Āelu. Mobilizacija srpske vojske išla je mnogo brže nego što je planirano, ljudi su se i bez poziva javljali na zborišta, željni da jednom zasvagda okonĀaju tursku vladavinu nad Srbima. Srpski gradovi i železniĀke stanice bili su zakrĀeni vojnicima, konjima i volovima. Moral vojske i naroda bio je viši nego ikada ranije. U isto vreme, dizanje turskih snaga na oružje išlo je traljavo i sporo, rezerviste su u vojsku terali bajonetima i korbaĀima, ko god je mogao bežao je u planine i krio se od vojnih vlasti. Posebno je teško bilo kod Arnauta, gde se na poziv odazvao tek svaki Āetvrti, iako su od Turaka dobili oružje za preko šezdeset hiljada vojnika. U

148 Zbog svega toga je prednost srpske vojske u ljudstvu i konjici bila višestruka. Jedino moþnije što je Turska imala pred poĀetak rata bila je artiljerija, ali ona nije bila dovoljna da odnese prevagu i obezbedi pobedu. Posle ruĀka tog petnaestog oktobra, šezdesetak dobro naoružanih Āetnika poāe na poduži marš preko Kuršumlije ka Merdaru, s vojvodom Tankosiþem i još nekoliko oficira na Āelu. Usput su ih zaustavljale i propuštale straže regularne srpske vojske. Negde pred samu granicu, nedaleko od karaule Vasiljevac, sat-dva pre ponoþi, pred njih se ispreĀi rezervni pešadijski poruĀnik Petko Iliþ, komandir Āete Āiji su vojnici bili okupljeni oko nekoliko velikih vatri na kojima su se grejali. – Kuda, braþo? – upita strogo, skupljajuþi oĀi ne bi li u polumraku poznao nekoga iz grupe koja se iznenada pojavila pred njim. – U rat, brate, u rat! Kucnuo je Āas! – odgovori mu vojvoda. – Nismo dobili nikakvo nareāenje iz komande… – beše zbunjen poruĀnik. – Nismo! – odseĀe Voja. – Zato þu ja, Voja Tankosiþ, sada i ovde da izdam nareāenje koje þe važiti i za kolebljivce u Vladi! Za mnom, braþo Āetnici! I za nama, vojsko srpska! Da oteramo dušmane sa svete srpske zemlje! Voja kao vetar proāe pored poruĀnika koji ga tek tada poznade, a Āetnici kao jedan za njim. Vojnici stadoše da se zgledaju ne znajuþi šta da Āine. – Gos’n poruĀniĀe, di þemo mi? – upita jedan dok su Āetnici zamicali u mrak. – Nigde, do daljeg! ÿekaþemo! Možda ovo Vojino iziāe na dobro. – ÿeškao se po glavi. Pod zaštitom mraka i gustiša, borci Lapskog ĀetniĀkog odreda doāoše na granicu, pred zbunjenu posadu vasiljevaĀke karaule. Podeliše se u Āetiri grupe, prema Vojinom planu, a onda raširiše u strelce, preāoše graniĀnu liniju i primakoše na svega nekoliko desetina koraka od turske karaule Mirovce, u Āijim su redovima bili uglavnom Arnauti. Kada dobi potvrdu da su njegovi ljudi rasporeāeni i spremni za napad, vojvoda Voja ustade i viknu: – Juriš, braþo! Za krst Āasni i slobodu zlatnu! Sloboda ili smrt! Voāa jedne od one Āetiri grupe, Vlado Voskar, baci prvu bombu a za njom poleteše i druge, zapraštaše srpske puške sa svih strana, zrna i geleri zaparaše vazduh. Arnautski stražar pade u prašinu pred karaulom. Iznenaāenje je potpuno uspelo. Iako svesni da je rat na pomolu, graniĀari nisu oĀekivali srpski napad pre njegove objave i nisu

149 bili dovoljno oprezni. Iznenadna pucnjava je napravila pometnju u njihovim redovima, bez ikakvog reda su istrĀavali na vrata i iskakali kroz prozore zgrade, pokušavajuþi da saĀuvaju goli život. Tek poneki je uzvraþao paljbu dok se nisu malo pribrali. U pomoþ su im sa svih strana brzo pristizali sunarodnici iz susednih karaula te je oko Āetnika za sat vremena bilo više od hiljadu neprijatelja. Skoro potpuno opkoljeni i brojĀano daleko nadjaĀani, morali su da se povuku na srpsku stranu granice. PovlaĀenje je bilo teško i opasno, pod neprestanom pušĀanom vatrom i eksplozijama ruĀnih granata. StaĀa i Petar su išli meāu poslednjima, a pored njih je bio i neki povisok mladiþ koji je pucao i puštao sve Āetnike da odu pre njega, kao da se ne boji metaka. – Hajde, sokole, izgubiþeš glavu, eto Arnauta meāu nama za tren oka! – viknu StaĀa na njega. – Takav je Mustafa, ima srce za trojicu! – reĀe mu Petar dok je punio brzometku. – Mustafa? I on ima nekog pretka TurĀina? – naāe StaĀa snage i da se nasmeje uprkos tanadi koja je fijukala oko njih. – Nemam! – oglasi se i onaj mladiþ. – Ja sam Mustafa Golubiþ, Srbin musliman iz Hercegovine! ÿetnik i ratni dopisnik srpskih novina! StaĀa se poĀeša po glavi i iskrivi usta, iznenaāen što se meāu srpskim dobrovoljcima, Āetnicima, najljuþim turskim i uopšte muslimanskim neprijateljima, nalazi i Hercegovac islamske veroispovesti. – Bre, brajko, kad si dopisnik, što ne Āuvaš malo glavu nego se guraš na prvu liniju? – A kako da pišem istinu ako nisam meāu prvima?! – odgovori Mustafa pitanjem. – PovlaĀite se! Svi su veþ otišli! – naredi tada poruĀnik Popoviþ i desetak poslednjih Āetnika poāe ka srpskoj karauli. Vatrom su ih pokrivali oni koji su se ranije povukli i zauzeli dobar zaklon, podalje od Arnauta. Malo-pomalo, Āetnici se povukoše do karaule, praþeni Arnautima kojima su se pridružili i pešadinci iz turskih redovnih jedinica. ÿetnicima u pomoþ priskoĀiše graniĀari, a zatim i pešadijska Āeta poruĀnika Iliþa, koji je morao da komanduje pokret kada je video da turska vojska prelazi granicu i napada karaulu. Tako se prvi put u novom ratu sudariše redovni vojnici srpske i turske vojske. Razvi se teška, krvava borba izmeāu nekoliko stotina boraca, srpskih Āetnika, graniĀara i pešadinaca s jedne strane i turskih pešadinaca i arnautskih graniĀara s druge. Plamen iz cevi pušaka i detonacije bombi osvetljavali su poprište bitke kratkotrajnom, sablasnom svetlošþu, koja je mnogima

150 što bi je videli donosila veĀni mrak, a jezivi krici pogoāenih prolamali su se kroz noþ. Iako brojĀano slabiji, Srbi su pružali dobar otpor i nanosili popriliĀne gubitke napadaĀima. Puškaranje potraja dugo bez ikakvog rezultata, niko ne napravi ni korak napred. U onom metežu, obilazeþi i hrabreþi Āetnike i vojnike, Voja naiāe na poruĀnika Iliþa. – Dobro došao u rat, poruĀniĀe! – smejao se i tapšao ga po leāima kleĀeþi pored njega u zaklonu iza debelog stabla. – Kapetane Vojo, Āuo sam da si ludo hrabar, ali ovol’ko… – vrteo je glavom i smejao se i Iliþ. – Ako nas zbog ovoga ne postreljaju, biþe dobro! – Ne boj se! Uradili smo pravu stvar! – vikao je Voja. Bitka je postajala sve masovnija i krvavija, rasplamsala se u pravi rat. To nije bila tek Āarka kakvih je i do tada bilo duž granice i kakvima nije pridavana naroĀita pažnja. Potraja naredna tri dana uz promenljivu ratnu sreþu i naizmeniĀno napredovanje i povlaĀenje Srba i Turaka. Veþ su hiljade vojnika sa obe strane uĀestvovale u borbi, tutnjali su topovi, kopita i Āizme, front se širio, žrtve padale… KonaĀno, osamnaestog oktobra, buduþi da carevina nije mogla da pristane na ultimatum saveznica i da su borbena dejstva praktiĀno veþ otpoĀela, i Srbija je objavila rat Turskoj. Želja vojvode Tankosiþa i stotina hiljada Srba iz svih krajeva bila je ostvarena. Vojini Āetnici su uvek bili na prvoj liniji i bez straha od smrti jurišali na neprijatelje. Iako uvežbani i spremni za borbu, mnogi su stradali tih dana upravo zbog borbenosti i neustrašivosti, zbog želje da prvi zauzmu neku Āuku, uāu u selo, otmu neprijateljsku zastavu… Tako je i hrabri poruĀnik Popoviþ, drugog dana borbe, iduþi pred svojim ljudima na granici, neoprezno pošao prema Āeti od stotinak Arnauta i Turaka sateranih u tesnac koji su mahali belim maramama u znak predaje. Kada im se približio, video je meāu njima Arnauta kojeg je znao još iz dana kada je Āetovao u Turskoj. Prišao je da se pozdravi s njim, bez oružja u rukama, ali ga je ovaj kukaviĀki izbo nožem naoĀigled iznenaāenih Āetnika i srpskih vojnika koji nisu mogli da ga odbrane. Tako je poginuo prvi srpski oficir u Prvom balkanskom ratu. Turci i Arnauti su, Āim je poruĀnik pao, izbliza zapucali na Srbe pre nego što su ovi uspeli da se sklone sa brisanog prostora i tako na prevaru ubili i teško ranili još nekolicinu, a meāu njima i Petra Milutinoviþa, kojeg je StaĀa pod kišom metaka uspeo da odvuĀe u zaklon. – Pobro, nije strašno! Biþeš dobro! – vikao je dok mu je raskopĀavao krvavu bluzu i košulju. Krv je curila iz izrešetanih prsa a s njom i Petrov život. – Gotov sam, pobro… – šaputao je mladiþ dok ga je snaga napuštala.