POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV I čovek se vraća u život ... Mnogi ljudi su bili u stanju kliničke smrti, sećaju se šta se dešavalo sa njima. Oni govore o neobično laganom veličanstvenom emocionalnom stanju, koje su doživeli u kliničkoj smrti ... Lekari takođe daju vrlo jednostavno, sa njihove tačke gledišta, objašnjenje svega ovoga: u stanju nedostatka kiseonika (hipoksiji) ljudi počinju da haluciniraju ... Ali postavlja se jedno pitanje: zašto su kod svih ljudi koji su bili u stanju kliničke smrti, bez obzira na uzrast, rasu, religiju, nivo obrazovanja, te halucinacije apsolutno iste?!. Štaviše, čak i ako se obratimo istoriji ljudske istorije, pogledamo u književna dela svih vremena i naroda, u njima će se takođe naći opisi takvih slučajeva i sa istim detaljima (na primer, pesma "Orfej i Euridika" od Ovidija). Mnogo je labavo to objašnjenje, iz nekog razloga, ovih "halucinacija"! .. Pa možda nije halucinacija u pitanju, već stvarnost, (pri tom i materijalna!) Proces prelaska suštine sa jednog kvalitativnog nivoa na drugi? .. (U knjizi američkog lekara Moudi "Život posle smrti", možete naći opis tri stotine slučajeva kliničke smrti). Svaki čovek, bez obzira da li on to želi ili ne, pre ili kasnije umire, i on prolazi kroz sve ovo. U većini slučajeva, kada suštini nije moguće da se vrati u prvih sedam ili osam minuta nakon smrti, u telu se dešavaju nepovratni procesi, i dolazi do smrti fizičkog tela. I jedino ljudi koji su bili u stanju kliničke smrti mogu podeliti ono što im se dogodilo. A svi ostali, sa kojima to nije slučaj, bili bi srećni da priznaju da su pogrešili, ali nemaju priliku ... Da li im je zaista neophodno da budu "nevernici"?! Možda bi bilo ispravnije i korisnije da pokušaju da sve ovo razumeju? .. I onda, za mnoge ljude, vreme smrti neće biti tako "strašno približavajući kraj", neće biti toliko ozbiljnog stresa za suštinu (dušu) ... - 201 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV Glava 7. Evoluciona istorija čovečanstva Pojava čoveka na Zemlji i dalje ostaje misterija ... U različitim religijama, na primer za čoveka se smatra da je stvoren od strane Gospoda Boga po njegovom obličju. Uzmimo verziju hrišćanske religije ... Prvo, Bog je stvorio Zemlju, biljke, životinje. Kada je sve to bilo spremno, on je stvorio čoveka ... Čovek je živeo u rajskim vrtovima gde je bio zabranjeno ukus ploda samo sa "drveta znanja." Kada je đavo u liku zmije iskušavao Adama i Evu, i Adam probao jabuku sa "drveta znanja", Bog je zbog tog greha Adama i Evu spustio na grešnu zemlju, da bi čovek u znoju lica svog iskupio svoju krivicu ... Kora "jabuke znanja" - je neznanje i mrak, meso jabuke - svetlost znanja. Adam je zagrizao jabuku, a njegov razum je utonuo u mrak. On je samo malo dotakao meso jabuke i u njegovoj glavi se pojavio samo tračak svetla znanja. Od tada, potomci tih prvih ljudi i dalje žive u grešnom svetu, da bi se iskupili za krivicu svojih predaka ... U istočnim filozofskim učenjima fenomen pojave čoveka na Zemlji predstavljen je u nešto drugačijem obliku. Tamo, na primer, postoji planetarni Logos, solarni, galaktički, i tako dalje, koji stvara život na planeti (uključujući i čoveka) i upravlja svime. Logos - to je apsolutni razum, koji nema telo. To nije čovek, a ni životinja, nije vrhovna suština, to je - samo čista supersvesnost, koja čini sve u univerzumu, i sam univerzum. Sve ovo je njemu predodređeno - čovečanstvo, čovek, njegovo rođenje i smrt. Niko i ništa nije u stanju da promeni program Logosa. U zapadnoj filozofiji 19-20. veka, na primer, sudbinom čovečanstva raspolaže "Absolut", apsolutna ideja, koja predstavlja ukupni razum celog čovečanstva, gde je mozak jednog čoveka - samo jedan "neuron". Čovek sam ne može da misli i da se razvija, to je dostupno samo apsolutnom sveukupnom razumu čovečanstva. Naučnici prirodnih nauka su pokušali da objasne pojavu čoveka, kao rezultat evolucije života na planeti, kao rezultat mutacija majmuna, što je dovelo do pojave klice razuma, koji se dalje razvijao u čoveku ... Darvinova teorija evolucije je služila kao teorijska osnova te naučne pozicije. Darvin nije bio sasvim siguran da je u pravu. Sumnje su ga mučile duže vreme, i na kraju, bez ikakve prisile izvana, u jeku njegove naučne slave, Darvin se odrekao teorije evolucije ... Dakle, odakle se čovek pojavio na našoj prelepoj planeti?! Istraživanja paleontologa i antropologa su dala velike rezultate koji stavljaju modernu nauku u zastoj. Savremen čovek, Homo sapiens, pojavio na Zemlji pre 30-40 hiljada godina, odmah, na svim kontinentima. Osim toga, Homo sapiens nije mogao biti rezultat evoluicije ni jednog fosilnog iskopanog čovekolikog bića, ni anatomski ni fiziološki ... Iz nepoznatih razloga za nauku, naglo su nestali sa lica Zemlje neandertalci, koji su postojali stotine hiljada godina, koji su se - 202 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV aktivno razvijali i bili fizički mnogo jači od Homo sapiensa. Kako se iznenada pojavio niotkuda, mali i fizički značajno inferioran zemaljskom starosedeocu Homo sapiens, koji je istisnuo neandertalce, koji su iznenada nestali sa lica Zemlje u jednom danu?! Samo u teško dostupnim mestima je ponekad ipak moguće naći nekoliko predstavnika, nekada brojnih i moćnih neandertalaca - "snežnog čoveka", koji još uvek pokušava da izbegne bilo kakve susrete sa ljudima (vidi "Fenomen čoveka" Pjer de Šarden, u odeljku "Kompleks Homo Sapiens »). I još interesantnije, sve rase čovečanstva pojavile su se odmah i bile su još čistije nego što su danas - to je još jedna misterija za čoveka ... Istraživanja genetičara danas su dala još jedan veliki rezultat - genetika čoveka se veoma razlikuje od genetike žive prirode na planeti Zemlji. Genetski čovek ispada iz sistema života na planeti. Čovek je genetska GREŠKA EVOLUCIJE života na Zemlji - takav zaključak su dali američki genetičari. Još uvek su nejasni uzroci izumiranja dinosaurusa u periodu krede. Pokušali su da objasne masovno izumiranje ovih životinja zaleđivanjem planete, kao i promenama solarne aktivnosti ... Ali, ledena doba su bila u prošlosti, solarna aktivnost se promenila, takođe, ali iz nekog razloga to nije dovelo do izumiranja dinosaurusa? Da, štaviše, tokom zaleđivanja planete u ekvatorijalnoj zoni su očuvani ogromni predeli, do kojih ledeni glečeri nikada nisu stigli, ali, ipak, dinosaurusi su izumrli i tamo ... Samo u nekim mestima, još ponegde postoje potomci dinosaurusa. U pričama gotovo svih naroda sveta hrabri ratnici pobeđuju zmajeve - dinosauruse, itd itd... Pomenimo još jednu od mnogih misterija naše prelepe planete - zagonetku plemena Dogona. Inicirane starešine tog plemena iz generacije u generaciju prenose svojim potomcima informaciju o tome, da su njihovi preci došli na zemlju sa daleke zvezde Sirijus. I informacije koje su se dugo prenosile na potomke o toj zvezdi i njenom planetarnom sistemu su potpuno iste sa savremenim astronomskim podacima. Pitanje: kako bi Dogoni mogli da znaju lokaciju zvezda, koje se mogu videti samo uz pomoć savremenih teleskopa ..? Dakle, otkuda i kako se ljudska rasa pojavila na Zemlji pre 30-40 hiljada godina? Zašto se tokom milenijuma čovek apsolutno nije promenio, kako piše Pjer de Šarden, samo tačna radiološka analiza razlikuje fosile Homo sapiensa od nedavno preminulih? I, još interesantnije, čovek tokom svog života koristi samo 3-5% neurona svog mozga. U početku su mislili da aktivan rad mozga dosledno uključuje sve neurone, po redu, ali druge studije su pokazale - od rođenja do smrti, rade jedni i isti 3-5% neurona ljudskog mozga. Preostalih 95-97% je u "zastoju". Postavlja se pitanje: Zašta je potreban čoveku taj "zastoj", i kako se pojavio?! I što je posebno zanimljivo, neuroni koji ulaze u - 203 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV tih 3-5%, omogućuju međudejstvo neurona, neophodnih za nastanak razuma kod njihovih vlasnika. Pri manjem međudejstvu neurona, ne dolazi do kvalitativne promene, i razum se ne pojavljuje (glava 3.). Zašto je čoveku otvoren samo neophodan broj neurona, neophodnih za pojavu razuma - ni manje, ni više? Da bismo pronašli odgovor na ovu slagalica, pokušajmo da se okrenemo prema zvezdama ... U Velikom Kosmosu postoji milijarde univerzuma, koji stvaraju različite nivoe i sastave prostora zatvorenih sistema. U ovim sistemima postoji milijarde i milijarde civilizacija, koji stvaraju svoja udruženja. Visoko razvijene civilizacije se kreće u prostoru na brodovima nulte tranzicije, koji zatvaraju i otvaraju prostor po zadanom programu. Ovi brodovi su nedavno počeli da se pojavljuju, veoma često, u Sunčevom sistemu i na Zemlji. Oni omogućavaju kretanje na velikim udaljenostima, nezamislivim za zemljane. Ali, ipak, opseg kretanja i kod njih ima svoju granicu ... Ovo ograničenje diktiraju karakteristike materijala, od kojih su napravljeni brodovi i od mogućnosti operatera. Da bi se razumeo problem, moramo da razumemo princip kretanja i upravljanja NLO. Njihov rad se zasniva na zakrivljenosti prostora, koji se javlja u prirodnom okruženju. Svaka masa utiče na prostor u kome se nalazi. Savija prostor zvezda, uključujući i naše Sunce, u rezultatu čega svetlosni talasi u blizini zvezda menjaju pravolinijsko kretanje u krivolinijsko, što omogućava astronomima da vide šta se nalazi iza Sunca. Zvezde klase našeg Sunca neznatno iskrivljuju prostor oko sebe. Neutronske zvezde, koje imaju mali obim i veliku masu (3-5 sunčevih masa), iskrivljuju prostor mnogo jače. "Crne rupe", koje imaju prečnik od oko deset kilometara i masu 8-10 Sunca, iskrivljuju prostor tako, da se u tom mestu paralelni univerzumi sjedinjuju, a kroz to sjedinjenje materija našeg univerzuma počinje da se pretače u paralelni ... To je - u Makrokosmosu. U Mikrokosmosu se ista stvar dešava. Jezgro svakog atoma savija prostor oko sebe, ali samo na mikro-skali, veličine 10na -15 ... 10na -13. Što je teže jezgro, to je veći stepen iskrivljenja. Ali pri atomskoj težini preko 200 atomskih jedinica, jezgro postaje nestabilno i počinje da se raspada na jednostavnija, stabilnija jezgra. Tako nastaju radioaktivni elementi ( glave 1 i 2.). Organska jedinjenja, zbog posebne strukture molekula (lanca ugljenika), značajno iskrivljuju prostor na nivou mikrokosmosa. Ovo dovodi do nestanka visokokvalitetne barijere u oblasti teških organskih jedinjenja između fizičkih i eteričkih nivoa naše planete, što u principu predstavlja kvalitativnu razliku između organskih jedinjenja ugljenika i neorganskih jedinjenja. Pri raspadanju jednostavnih jedinjenja, formirajuće njihove materije počinju da teku sa fizičkog nivoa na eterični, - 204 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV što dovodi do kvalitativno nove organizacije materije - u živu materiju. Ako u makrokosmosu oko "crnih rupa" nastaje zona prelivanja materije iz našeg univerzuma u paralelni, onda u mikrokosmosu oko velikih organskih molekula (DNK, RNK) nastaje zona prelivanja materije sa fizičkog nivoa naše planete na eterični. Zakoni i mehanizmi i u mikrokosmosu i u makrokosmosu su jedni, imaju samo svoje posebnosti. Kada je u toku evolucije organskog života nastala ćelija, i razvila mehanizam deobe ćelija, nastala je kvalitativna pojava, koja se ne može posmatrati u makrokosmosu. Stara ćelija pri podeli se raspada i nestaje potpuno, materije koje je sastavljaju prelivaju se na eterični nivo i stvaraju eterične duplikate ćelije. Tek posle nekog vremena eterične ćelije počinju da se skupljaju u fizičke ćelije. Proces deobe ćelija je bio uočen pomoću tunelnog mikroskopa, i video snimak je zabeležio, kako stara ćelija u potpunosti nestaje u procesu podele, i posle nekog vremena počinju da se pojavljuju dve nove ćelije - tačne kopije starih ćelija. Na nivou žive ćelije u procesu deobe javlja se potpuno prelivanje supstance sa jednog nivoa na drugi, a onda - obrnuto. To se dešava sa svakom živom ćelijom svakog živog organizma, milionima i milionima puta ... Razumevanjem mehanizma prelivanja materije između paralelnih nivoa u toku ćelijske deobe, civilizacija Kosmosa bi pronašla ključ za rešavanje problema kretanja u prostoru. Kada nastanu tehničke mogućnosti da se sprovede takvo prelivanje, pojavljuju se brodovi nulte trranzicije, takozvani NLO. Brodovi nulte tranzicije su biometalne strukture. Drugim rečima, oni se sastoje od velikih organskih molekula, sličnih molekulima DNK i RNK, u kojima se na raspolaganju za komunikaciju nalaze teški metali. To omogućava da se iskrivi mikrokosmos, ne samo između paralelnih nivoa planete, već čak i na makro nivou paralelnih univerzuma. Sada je samo potrebno pokrenuti proces sličan deobi ćelija i da velika masa preliva materiju iz jednog univerzuma u drugi, gde su zakoni sasvim drugačiji. Ostaje smo da se reši problem prelivanja materije u jednoj tački i na željenom mestu univerzuma, i brod će biti tamo istog trenutka. Upravlja se takvim brodom psi-poljem, koje stvaraju piloti broda nulte tranzicije. Što je veće rastojanje, veća moć psi-polja je za to potrebna. Jedan pilot takvu snagu ne može da stvori, tako da je potrebno nekoliko pilota koji moraju da rade u pozadini sinhrono, i svako treba da da svoj deo moći psi-polju, neophodnog za kretanje. Ako se nešto raspada u ovom poslu, brod nultog prelaza može da ne izađe iz paralelnog univerzuma i ne materijalizuje se na željenom mestu, što dovodi do uništenja broda eksplozijom. Takva eksplozija je primećena na Zemlji. Čuveni Tunguski meteorit - brod nultog prelaza civilizacije iz sazvežđa Labuda, nije bio u - 205 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV stanju da izađe iz paralelnog univerzuma, i došlo je do eksplozije. I zato u oblasti eksplozije nikada nije otkrivena ni olupina ni pretpostavljena radioaktivna kontaminacija. Treba napomenuti da je kiborg tog broda marginalizovao efekte nesreće. Posada ga je napustila u kapsuli za spasavanje u severnom regionu Zapadnog Sibira, odakle su onda odvedeni, a brod je nastavio da leti na autopilotu neko vreme, pri čemu je, promenio putanju za devedeset stepeni, što nijedna kometa ili meteorit ne mogu da urade ... Kako naučnici objašnjavaju ovaj fenomen?! To je vrlo jednostavno: u atmosferu Zemlje je ušao u meteor koji je izgoreo u njemu, i došlo je pri sagorevanja do plazmatične eksplozije ... Ove nesreće nisu neuobičajena pojava u Kosmosu. I što je veća udaljenost, na koju treba da se premesti brod nultog prelaza, veća je verovatnoća takve katastrofe. Na kraju krajeva, što je veći broj pilota koji učestvuju u stvaranju neophodnih kapaciteta psi-polja, to je veća verovatnoća njihove neharmoničnosti i nesinhronizacije. Stoga, broj posade ne može biti veliki; pri srednjim udaljenostima, broj posade je četiri pilota, na dugim relacijama je šest. U ovom drugom slučaju, verovatnoća katastrofe je najveća. Na taj način, za udaljena prodiranja u dubinu kosmosa viskorazvijene civilizacije određuju na osnovu zatezne čvrstoće brodova nulte tranzicije i energetskog psi-polja, koje mogu stvoriti inteligentna bića te civilizacije. Nažalost, i to drugo ima ograničenja. To ometa razvoj svih civilizacija u Univerzumu. Jerarsi velike ujedinjene "bele" civilizacije, koja uključuje mnogo milijardi civilizacija, odlučili su da pokušaju da pronađu izlaz iz tog ćorsokaka ... Svaka tehnologija ima svoj "plafon", te je odlučeno da se stvori veštačko Novo Razumno Biće putem spajanja različitih kvaliteta, ali genetski kompatibilnih civilizaciji. Nekoliko planeta (devet) pripremljeno je za eksperiment (treba napomenuti da su planete koje su odabrane, iz nekih razloga, bile na ivici uništenja). Jedna od tih planeta je planeta Zemlja. Veštački ubrzavajući i kontrolišući razvoj života na planeti, stvoren je ekološki sistem odgovarajućeg tipa. Onda, oni koji su zauzimali potrebnu ekološku nišu, oslabljeni su "genetskim bombama" i izumrli su u vrlo kratkom vremenskom periodu. Oslobođene ekološke niša su bile naseljene pre oko 30- 40 hiljada godina humanoidnim stvorenjima koja su kasnije počela sebe da nazivaju Homo Sapiens. U isto vreme, na planetu su stigli predstavnici različitih civilizacija, koji su bili genetski kompatibilni i koji su mogli dati mešovito potomstvo, koje je kombinovalo kvalitete svojih roditelja. Ali, čak i pri kompatibilnoj genetici obrazovale su se tri grupe humanoida različitih civilizacija, koje su bile bliske jedna drugoj po genetici. Te grupe su poslužile kao osnova za različite rase na Zemlji - belu, žutu i crnu. Svaki tip rase je bio - 206 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV naseljen u onim oblastima Zemlje, gde je klima bila maksimalno približna matičnoj za brzo prilagođavanje novim uslovima. Treba istaći i činjenicu, da su sve civilizacije učestvovale u ovom eksperimentu dobrovoljno, svi humanoidi su išli na to svesno. S obzirom da je princip učešća u eksperimentu bio uslov genetske kompatibilnosti i dostupnost različitih osobina i kvaliteta, u eksperimentu su, učestvovale civilizacije na različitim nivoima razvoja. Za sjedinjenje u jednu individuu mnogih osobina i kvaliteta, neophodno je intenzivno mešanje genetike. I da bi to bilo moguće, svim učesnicima u eksperimentu je ZAKLjUČAN MOZAK i ostavljen aktivan rad minimalnog broja neurona, koji bi mogli pružiti blesak inteligencije njihovom nosiocu. Zato Homo Sapiens ima samo 3,5% neurona aktivno uposlenih, a ostatak se može otvoriti samo pri evolutivnom razvoju čovečanstva u celini ili posebnim ljudima. Svi uključeni u eksperiment su se vratili evoluciono daleko nazad u stanje divljaštva. U takvim okolnostima, oni su formirali plemena, koja su napadala jedna druge, ubijajući muškarce, i žene su uzimali za sebe i pravili od njih naložnice. Deca su rađena sa kombinovanim kvalitetima. Sve je bilo u brzom pokretu ... Slaba plemena su se rastvorila u jakim, jaka su se rastvarala u najjačim, itd itd. Evolucioni točak je bio u pokretu i nije prestajao sve do sada. Oni koji su ga pokrenuli, stalno su gledali njegovo kretanje i nisu dozvoljavali da se zaustavi ili uspori. Često je takvo mešanje nevidljivo, ali u nekim slučajevima je bilo aktivno. U tim slučajevima, na Zemlji dejstvovale su posebne grupe, koje su davale nužna u tom trenutku znanja za razvoj. Kao primer takve aktivne intervencije i uticaja može poslužiti grčka mitologija, u kojoj su stanovnici antičke Grčke humanoidima, koji su živeli duže vreme među njima, dali imena i napravili od njih bogove. Setimo se grčke legende o Prometeju, koji je dao vatru ljudima i naučio ih kako da je koriste. Zevs, Atina, Dijana, Gea, Apolon i ostali bogovi drevnih Grka, dali su ljudima znanja o različitim granama. Kasnije su, čak i stari Grci počeli da zovu svakog od njih pokroviteljem jedne jedine aktivnosti. Ono što je posebno interesantno u mitologiji starih Grka - je pominjanje Olimpa, gde su živeli bogovi, a gde nije mogao da dođe običan smrtnik. Samo herojima i polubogovima se dozvoljavalo da se popnu do Olimpa. Bogovi su bili besmrtni i zauvek mladi, ali u njihovim srcima se probudila ljubav prema smrtnim ženama i muškarcima, i ta ljubav je izrodila decu koja su smrtna. Zar to nije veoma zanimljivo mitologija?! U legendama i tradicijama mnogih naroda pominju se bogovi koji su sišli sa neba na vatrenim kočijama i dali ljudima znanja, zakone života. Plemena - 207 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV Asteci i Maje obožavali su boga koji je sišao sa neba, imao belu kožu i plave oči. Znanja koja su imala ta indijanska plemena ipak su iznenadila naučnike: njihov kalendar je bio daleko precizniji od evropskog, pratili su i očekivali kretanje zvezda i planeta, radili izduženje lobanje i još mnogo, mnogo toga. Na žalost, većina knjiga s ovim znanjima je uništeno od strane inkvizicije, koja se pojavila u Americi, zajedno sa konkvistadorima. Razlog za pobedu šačice osvajača nad vojskama miliona lokalnih plemena, bio je u činjenici da su Indijanci mislili da su se vratili bogovi bele kože i plavih očiju, da ih kazne za njihove grehe. Samo su se predali gotovo bez otpora ... Bilo je i drugih intervencija, kada su ljudi stizali u telepatski kontakt i kroz njega im bilo predavano znanje. U ovim slučajevima, ljudi su stvorili kult u kome je Bog bio beztelesan i sveznajući. Interesantno je, da su tamo, gde se telesno ili beztelesno pojavio Bog ili Bogovi, nikle drevne civilizacije (više detalja o ovim događajima, vidi. Knjiga "Bogovi Edena" Viliama Bramlija.3 ). Zašto se, na kraju krajeva, nakon zatvaranja mozga od 95-97% na početku eksperimenta, kasnije dešavalo vidljivo i nevidljivo mešanje u tok eksperimenta? .. Prvo, bilo je slučajeva ometanja drugih civilizacija, koje, iz bilo kog razloga, nisu znale za eksperiment ili kada su njihovi brodovi pretrpeli katastrofu u predelima Zemlje. Drugo, to je učinjeno po programu samog eksperimenta, za ubrzanje razvoja Zemaljske civilizacije. Na Zemlji, postoji stalna baza onih koji si započeli eksperiment na našoj planeti. Nalazi se u udaljenim područjima Tibeta. Ljudi su joj dali ime Šambala. Zanimljivo je da u Šambalu niko osim iniciranih ne može da uđe: pred ljudima se pojavljuje transparentna stena elastična i gusta, zbog čega je nemoguće da se nastavi dalje. U naše vreme je tamo dovežena tehnika i nijedna moderna mašina nije mogla da prođe. Analogija je sa Olimpom, gde je postojao nevidljivi zid ispred smrtnika ... Treće, intervencija i pomoć se sprovode na sledeći način: - visoka kosmička suština je na gornjim mentalnim nivoima Zemlje i mentalno se oličava na planeti. Kod zemljana se rađa dete sa kosmičkom suštinom, koje raste i vaspitava se među zemljanima. Posle nekog vremena, kada suština prođe prvu fazu svog razvoja, prepreke se uklanjaju, a čovek može da vidi svoje prošle živote, da razume ko je, odakle je došao, zašto je otelovljen na Zemlji. I tada u potpunosti spoznaje svoju sudbinu i on počinje da deluje. 3 William Bramley, «The Gods Of Eden», Copyright 1989,1990 revised June 1990 ISBN 0- 940291-00-2. Library of Congress, Cataloging Publication Data: D24.5.B73 1989 909 89-1148. - 208 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV Primer za to su Buda, Krišna, Hrist, koji su učinili mnogo za čovečanstvo, ali, nažalost, nisu ih razumeli, a njihova učenja su kasnije teško iskrivili ljudi. Postoji nekoliko varijanti ostvarenja kosmičkih suština na Zemlji: a) pri inkarnaciji su suštini potpuno zatvoreni sećanje i znanje. Čovek posle rođenja ne zna gde i zbog čega je došla njegova suština, a tek kada dostigne određeni nivo razvoja, stupa u telepatski kontakt sa onima koji su ga poslali. Tek tada je čovek potpuno svestan svoje misije u svetu. b) od samog početka evolucije inkarniranja suštine, oni koji su je poslali, u kritičnim trenucima u razvoju dolaze u telepatski kontakt sa njom i ne dopuštaju odstupanje od pravog smera razvoja. v) inkarnirana suština od prvog dana svoje inkarnacije zna gde i zašto je došla na Zemlju. Četvrto, u kosmosu postoje civilizacije sa različitim ideologijama, i postoje različita udruženja civilizacija po tom principu. Civilizacije se mogu podeliti u tri grupe - bele, sive i crne. BELE civilizacije se pridržavaju Kodeksa KOSMIČKIH ZAKONA, čije su osnovne odredbe sledeće: a) Svaka civilizacija ima pravo da bira svoj put evolutivnog razvoja, kakav god taj put bio. b) naprednija civilizacija može da pomogne samo u slučaju kada manje napredna civilizacija traži tu pomoć. c) naprednija civilizacija ne može da uništi život, čak i nerazuman na drugim planetama, da robotizuje i koristi psi-oružje i druge vidove oružja protiv manje razvijenih civilizacija. d) naprednija civilizacija nema pravo da primeni bilo kakve mere, osim upozorenja, prema pojedinim predstavnicima manje razvijenih civilizacija. g) nasilje protiv predstavnika manje napredne civilizacije je dozvoljeno samo u slučaju delovanja tih predstavnika, koje može dovesti do velikih katastrofa. Upotreba nasilja treba da bude minimalna. d) zabranjeno je i kažnjivo odmotavati suštinu na nulu, korišćenje holografske kamuflaže i obmana. h) svakoj civilizaciji je zabranjeno da vrši eksperimente, čiji rezultati, direktno ili indirektno, mogu negativno uticati na druge civilizacije, bez saglasnosti tih civilizacija. e) naprednije civilizacije ne mogu da prenose svoje znanje manje razvijenim civilizacijama ako to znanje može da se koristi za zlo. - 209 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV a) Svaka civilizacija ima pravo da uđe u savez civilizacija, ili se razvija odvojeno. To su te osnovne odredbe, kojih se pridržavaju bele civilizacije. Sive civilizacije su one koje smatraju da nisu obavezne da se pridržavaju jednog ili dva pravila zakona Belog Kosmosa. Crne civilizacije se ne pridržavaju nikakvih pravila, priznaju zakon sile i spremne su da koriste sva sredstva i aktivnosti da reše svoje probleme i zadatke ... Eksperiment na Zemlji je napravljen kombinacijom veoma velike objedinjene Bele civilizacije. Tokom razvoja čoveka postojale su evolucione faze, kada su Crne civilizacije pokušale da se infiltriraju u eksperiment i da transformišu civilizaciju na Zemlji po crnom modelu. O tome detaljnije malo kasnije ... Ja bih takođe pomenuo činjenicu u istoriji čovečanstva, kada su brodovi drugih civilizacija trpeli gubitke i kada su njihove posade morale da ostanu među stanovnicima zemlje i mešali se sa onima koji su bili potomci prvih doseljenika na planeti ... posebno zanimljive su istorije Kine i Egipta ... Sunčani sistem je imao desetu planetu, čije je ime Featon. Kao rezultat katastrofe gravitacione sile su razbile tu planetu na delove (pojas asteroida danas). Jedan deo faetonaca je pobegao svemirskim brodovima. U potrazi za odgovarajućom planetom, deo brodova je stogao na Zemlju, i faetonci su se naselili na "plavoj" planeti zauvek - tako se pojavila na zemlji drevna civilizacija Kine ... Orbita planete Faeton je bila između Jupitera i Marsa. Planeta Mars je imala svoju civilizaciju, koja je bila u početnoj fazi svoje kosmičke evolucije. Katastrofa Faetona je dovela do toga, da Mars izgubi atmosferu. Mala grupa stanovnika Marsa uspela je da pobegne svemirskim brodovima, koji su mogli da dolete na Zemlju, i spustili se na obale reke Nil. Pristigli marsovci (koji nisu imali zatvorenu pamet i koji su bili na prilično visokom nivou razvijenosti) osvojili su lokalna plemena, koristeći svoja znanje i sposobnosti. Ali, nažalost, za marsovce, planeta Zemlja nije bila adekvatno naseljeno ostrvo za brodolomnike. Oni su bili odvojeni od svoje napredne tehnologije. Sačuvana znanja nije bilo tehnički moguće sprovesti, jer zemljani još uvek nisu razvili svoju tehnologiju. Postepeno, marsovci su počeli da se mešaju sa lokalnim plemenima, što je podstaklo formiranje moćne civilizacije Egipta, koja je zatim dugo cvetala u donjem toku Nila. Marsovci su stvorili krut sistem kasti, u kojima se znanje došlo sa Marsa, prenosilo po nasledstvu samo unutar kaste sveštenika i porodice Faraona. Tako su iz generacije u generaciju, "posvećeni" u ta znanja bili vlasnici velikih - 210 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV mogućnosti. Sveštenici su, na primer, koristili psi oružje da održe u punoj poslušnosti pokorena plemena, a znali su i da koriste genetiku, itd itd.. 4 Ono što je interesantno - piramide i sfinge na Zemlji(u Egiptu) i piramide i sfinge na Marsu, koje su otkrili i fotografisali Zemljini sateliti, slične su među sobom, kao da su blizanci ... Još uvek je nejasno kako su stari Egipćani bili u stanju da izgrade ove piramide. Koristeći modernu tehnologiju to bi bilo nemoguće. Kako su, onda, oni bili u stanju da izgrade takve gigante?! Osim toga, piramidalni blokovi se uklapaju tako da između njih ne može da uđe čak ni nož ... Još jedan zanimljiv podatak - u centru izgrađenih piramida je prostor, u kome se vreme skoro zaustavlja, a konkretnije, zaustavlja se proces izmene materije (to se potvrđuje i eksperimentima poslednjih godina). Ćelije mumije smeštene u centru piramide, zadržavaju elemente života. Sveštenici Egipta su znali zakone uticaja oblika na prostor. Elementi znanja žreca su kasnije postala osnova za prve masone, a neki od njihovih sledbenika ih primenjuju i danas. Vratićemo se na egipatsku civilizaciju, a sada pogledajmo faze razvoja Zemaljske civilizacije. Evolutivni razvoj svakog čoveka ide postepeno. Posle rođenja počinje aktivno razvijanje eteričnog tela. Kada ono dostigne određeni evolutivni nivo (svaki čovek ima svoj), počinje da se aktivno razvija astralno telo, a zatim i mentalno telo. Za svaku fazu evolucije suštine mogu da postoje, kako povoljni, tako i nepovoljni uslovi. Ovi uslovi zavise od sledećeg: a) od kvaliteta i kvantiteta protoka, koji ulaze u Sunčev sistem (uključujući i Zemlju), pri svom kretanju oko centra naše galaksije. b) od geografskog položaja mesta rođenja i mesto gde se odvija razvoj čoveka, tako kako površinu planete prožimaju nehomogeni po kvalitetu i kvantitetu energetski tokovi. Postoji 99 oblasti, gde na površinu planete prodiru zgusnute dolazne energije i 99 oblasti, gde zgusnuta energija izlazi sa Zemljine površine. Ove zone stvaraju energetsku mrežu naše planete, pozitivnu i negativnu. c) od nivoa evolutivnog razvoja suštine čoveka. g) od količine i kvaliteta informacija apsorbovanih u mozgu čoveka. 4 Позднее, после проверки этой информации, мне стало известно, что цивилизация на Марсе была создана теми же, кто создал цивилизацию и на Мидгард-земле более 600 тысяч лет тому назад, и центр этой цивилизации в солнечной системе был именно на Мидгардземле! Так что пирамиды на Марсе (и не только) строили наши далёкие предки, которые были переселенцами с других звёзд. Подробнее об этом читайте в гл. 13, 2-го тома книги «Зеркало моей души». - 211 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV Kao što postoje faze razvoja čoveka, postoje i faze razvoja civilizacije u celini. Postoji unutrašnja (dečja), faza razvoja civilizacije i spoljna (kosmička). Zemaljska civilizacija je u prvoj, ranoj fazi razvoja. Ova faza ima tri svoje faze razvoja: а) Kada su protoci energije Kosmosa, koji prodiru na Zemlju, najpovoljniji za razvoj eteričnih tela ( era Jarca) ( sl.103). sl.103 - 212 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV б) Kada proci energije Kosmosa, prodiru u Zemlju, najpovoljnije je doba za razvoj astralnih tela (era Riba - " Era Đavola") (sl.104). в) Kada su protoci energije kosmosa, koji prodiru na Zemlju, najpovoljniji za razvoj prvog mentalnog tela (Era Vodolije) (sl.105). sl.105 - 213 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV Po završetku te tri faze evolucije, civilizacija prelazi na Kosmičku (spoljnu) fazu evolucije, koja se karakteriše činjenicom da se civilizacija u toj fazi ne može robotizovati i kontrolisati. Zbog toga se, svi pokušaji da se pokori i robotizuje svaka civilizacija, uključujući i zemaljsku, dešavaju tokom prve (unutrašnje) faze razvoja civilizacije. Najbolje vreme za robotiku je to vreme, kada astralno telo počinje da se aktivno razvija (u eri Ribe - "Đavola"). Tokom ovog perioda, astralno telo je nanestabilnije i lako ga je zaključati i stvoriti strukturu biorobota. Zapravo, u Eri Ribe zemaljska (hibridna) civilizacija je bila izložena međudejstvu astralnih generatora, koji su se nalazili na 99 čvorova dolazećih protoka energija. Astralni generatori stvaraju takvu strukturu energije, koja obezbeđuje rođenje ljudi sa gotovom robotizacijom. I samo suštine na veoma visokom nivou razvoja, sa velikim potencijalom, mogu ponovo da uspostave normalnu strukturu svojih tela, i energije, i da se aktivno dalje razvijaju. Takve ljude su uništavali fizički, ne dajući im priliku da postignu novi nivo kvaliteta da ne bi poremetili strukturu robotizacije. Kada se čovek rađa deformisan, spreman za robotizaciju strukture tela i energije, ostaje samo da se čovek "uključi" u ukupan sistem upravljanja, što se ostvaruje vaspitanjem i obrazovanjem, koja je zahtevalo od čoveka da bude samo idealna "karika" univerzalnog mehanizma. Moral i filozofija služe istoj svrsi. Često su zaista najduhovnije i najmoralnije ljudske vrednosti samo mamac za ljude koji traže istinu i čistotu. Utiče se na ljude koji idu na eteričke, astralne i mentalne nivoe, o kojima, nažalost, većina nema nikakvog pojma. I onim malobrojnim koji razmišljaju o tim stvarima, takva informacija klizi, gura ih u logički lavirint, iz koga je samo nekoliko uspelo da izađe ... Nakon toga, kako se kod većine ljudi formirala struktura biorobota, ostaje samo da se stvori kontrolno upravljačko psi-polje. Na planeti Zemlji hiljadama godina koristi se i primenjuje psi-oružje u većoj ili manjoj meri, i to je činjenica koja je za većinu i dalje ostala "misterija" (osim "posvećenih"). "Inicirani" su pokušavali da dokažu svima ostalima da je svaka ideja o psioružju i njegovom korišćenju besmislica, glupost. A oni sami, u međuvremenu, su ga aktivno i efikasno testirali na onima koje su uveravali u nemogućnost njegovog postojanja ... Novija istorija je dobar i jasan primer za to ... - 214 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV Staljin i Hitler nsu imali veliko bogatstvo znanja i inteligencije, ali njihov uticaj na mase ljudi je bio neobičan. Oni su lako mogli ubediti hiljade ljudi da rade ono što niko od njih u normalnom stanju nikad ne bi uradio. Ljudi su išli u smrt, da ubijaju druge ljude, uništavali cvet nacija ... Čitavi narodi su bili u stanju masovne psihoze, hipnotički otrovani ovim "liderima" i "očevima" naroda. "Kreativnost" Hitlera je koštalo čovečanstvo pedeset miliona života. "Globalni eksperiment" sovjetskog sistema (posebno za vreme vladavine Staljina), u toku 74 godina, potrošio je oko stotinu miliona ljudi - cvet nacije, kulture, nauke i umetnosti ... Sve što se desilo u Rusiji i u Nemačkoj u navedenom periodu bilo je povezano sa masovnim korištenjem psi-oružja. Ako je čovek bio sposoban da se razvije i da postigne sklad između eteričnog, astralnog i mentalnog tela, mentalna oružje nisu imala skoro nikakav uticaj na njega, bez efekta su. Da bi se nesmetano upravljalo ljudima i narodima, sve koji se nisu uklapali u "gotovu predstavu", su nemilosrdno uništavali. Pod tim "nožem" u prvom redu bili su veoma lucidni umovi, cvet nacije. A u budućnosti su "srezali" izdanke njihovog "potomstva". Bila je potrebna veština i lukavost "baštovana" da se nađe prihvatljivo objašnjenje za redovno očigledno socijalno "podšišivanje". Postavlja se pitanje: Da li je Bela civilizacija gledala spokojno na ono što se događalo na planeti?! Naravno da ne. Njihovi glasnici od početka su pokušavali da spreče transformaciju Zemaljske civilizacije. Jedan od tih glasnika Belih civilizacija je bio Isus Hrist. Inkarniran je na Zemlji, odrastao među ljudima, kao običan čovek. Razvijao se sve dotle, dok je njegova suština razbijala sve zemaljske barijere, kada je mogao da dođe u kontakt sa onima koji su ga poslali. On je znao još i to, zašto i zbog čega je došao na Zemlju ... Ali on je znao još i to, da čovečanstvo nije bilo spremno da prihvati i razume šta je on donosio. Bio je spreman da spasi ljude od robotizacije, ali ljudi nisu bili spremni na to, da ih neko spašava ... Isus je rekao, "Ko ima uši da čuje, neka čuje!" - Ali malo ljudi je čulo ... On je pozvao ljude svetlu, istini, znanju. On je otvorio svoje srce i ljudi "su počeli jasno da vide", on je izvadio modul robotizacije iz sunčevog sistema i srčane čakre, ali niko, nažalost, to nije razumeo ... Sa ljudi je spadala obmana, oni su iznenada otkrivali istinu i dobro, nisu želeli da čine zlo jedni drugima . Želeći da spasi njihove duše, Isus Hrist pozvao ljude da ne potonu u močvari crnog, bio je pravi borac za svetlo, čisto, pravedno, borio se svojim znanjem, silom svog uma ... - 215 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV "Ne mislite da sam došao da donesem mir na Zemlju, ne, svetu sam došao da donesem mač ..." - govorio je Hrist. On nikada nije bio pasivan,kako su kasnije pokušali da prikažu njegova učenja veoma nepovoljno ... "Ja sam poslan samo izgubljenim ovcama doma Izrailjeva ...." Hristos je došao da pomogne onima na kojima je po prvi put testirano dejstvo psi-oružja. Ali nije uspeo, nije mu data mogućnost da to učini. Nakon što je razapet, trećeg dana, njega su vratili u život oni koji su ga poslali. Isus Hristos je napustio planetu Zemlju u svom fizičkom telu na brodu nultog prelaza sa onima, koji su došli da mu pomognu, i koji su ga uskrsli ... Na prvim hrišćanskim ikonama i freskama se može videti na mestu raspeća i vaznesenja Hrista leteći objekat veoma sličan kao NLO, koji se tako često pojavljuju na zemlji danas. Tek sa pojavom Ere Vodolije počinje faza razvoja čovečanstva, kada je ono u stanju da pređe na sledeći nivo, kada ljudi mogu da prihvate i razumeju mnoge stvari, osim ako čovečanstvo ne uništi samo sebe do tada. Nužna su nova kosmička znanja da bi zemljani mogli da prežive kritičnu fazu u svojoj evoluciji. Da bi preživeli i mogli da žive ... Da bi se to postiglo urađeno je mnogo posla: u 1989. godini, uništeni su svi astralni generatori. Nakon toga, od spolja ka ljudima nije išao taj efekat, koji je trajao mnogo, mnogo godina. Ljudima ostaje samo da prihvate i razumeju nova znanja i uđu u sledeću rundu evolucije. Sve sada zavisi samo od samog čovečanstva - da li je spremno, i želi li da prihvati sve to? Ili da sve odbije, kao što se to dogodilo u vreme Hrista? Dolazi doba Vodolije - Era Znanja, Duhovnosti, era moćnog talasa mentalnog razvoja ... energije prodiru na površinu naše planete, nisu iste na različitim geografskim područjima ni kvantitativno i kvalitativno. Različiti ljudi imaju grazličitu genetiku, a to znači, da se mehanizmi evolucije suština sa različitom genetikom razlikuju. Jedan tip genetike obezbeđuje maksimalnu apsorpciju energije jednog kvalitativnog sastava i brzu evoluciju, druga vrsta genetike u istim uslovima razvija se sporo ili se uopšte ne razvija. S vremena na vreme za određenu genetiku spoljni uslovi (struktura energije koja prodire na površinu planete) su čak negativni. Tada se takva vrsta genetike ne razvija, već obrnuto, zaustavlja se. Kada su energetski protoci Zemlje i tokovi koji dolaze iz svemira, skladni sa genetikom (kada se nalaze u energetskoj rezonanci), proizilazi procvat naroda i nacija. Ti narodi ili nacije počinju da deluju na istorijskoj areni, dolazi do cvetanja države, kulture i ekonomije. A kada dođe do promene kvaliteta strukture energija, dolazi do postepenog gašenja i zalaska nakon - 216 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV faze ubrzanog razvoja naroda ili nacije. Na istorijskoj areni izdižu se drugi narodi, za koje su energetski tokovi harmonični sa genetikom. Svaka era čovečanstva ima svoju strukturu i kvalitativni sastav protoka energija, koji padaju na Zemlju iz svemira. Zbog toga, u različitim erama čovečanstva su evoluciono aktivne različite vrste genetike. Prilikom svake ere tokovi energije imaju granice svojih izmena. Ovo dovodi do toga da se među različitim vrstama genetike, jednog ili drugog naroda ili nacije započinje aktivan evolucioni razvoj. Zanimljive evolucione pojave naroda, vezane su za migracije. Ako narodi žive u geografskom području sa nepovoljnom energijom za svoju genetiku, njihov razvoj će biti spor, eterična tela se razvijaju slabo. Muškarci nemaju veliku fizičku snagu i aktivnosti, tako da ti narodi nemaju jake i hrabre ratnike. Slabo razvijeno astralno telo dovodi do slabo razvijene kulture, umetnosti, duhovnosti. Nedostatak razvoja mentalnih tela ima negativan uticaj na razvoj privrede i tehnologije. Sve zajedno, ovo je dovelo do toga da narodi nisu bili u stanju da se odupru moćnom susedu, koji se aktivno razvija. Susedi počinju da osvajaju takve narode, i oni beže, migriraju na druga područja, ostavljajući svoju zonu interesa njihovim opasnim susedima. Premeštaju se na velikim udaljenostima, tako da narodi stižu u geografska područja sa drugačijom strukturom energije. I ako su ta energija i genetika harmonični međusobno, ponovo počinje ubrzani uspon naroda. Takve nagle promene u razvoju različitih naroda za istoričare i dalje ostaje misterija ... Istorija čovečanstva je živopisna potvrda evolucionih mehanizama, koji su u vezi sa zakonima i uslovima razvoja suština. Ruski istoričar Gumilev u svojim spisima naveo je periode aktivnosti i neaktivnosti različitih naroda. Ali da objasni mehanizme koji dovode do toga nije mogao. On je istoričar, naveo je samo istorijske činjenice (bez znanja o zakonima evolucije čovečanstva i planete nije mogao da objasni ove fenomene). U toku evolucije čovečanstva u celini povećava se energetski potencijal genetike i nivo evolutivnog razvoja suština. Neophodan je konstantan održiv balans između energetskog potencijala genetike i nivoa duhovnog razvoja suštine. Po završetku unutrašnje faze evolucije, kako određeni čovek, tako i cela civilizacije uopšte, dolazi do faze kosmičke evolucije, koja se odlikuje mentalnim kontaktom sa drugim civilizacijama. Počinje mentalna razmena znanja i dostignuća. Za mentalnu fazu evolucije civilizacije neophodna je drugačija, viša etika, moral, filozofija, evolutivna struktura mozga, znanje. Ako čovek i civilizacija ne dostignu taj nivo, kada - 217 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV suština izgradi najmanje dva ili tri mentalna tela, čak i pri velikim energetskim potencijalima ni čovek, ni civilizacija ne mogu dostići mentalni nivo evolucije (sl.106). sl.106 - 218 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV Pri velikom energetskom potencijalu i nedovoljnom nivou evolutivnog razvoja, čovek može stići samo na različite nivoe Zemlje. Često ne znajući zakone evolucije, ljudi idu u telepatski kontakt na astralnom ili (ređe) mentalnom nivou Zemlje. Nerazumevanjem mehanizama šta se dešava, oni veruju da su došli u kontakt sa Bogom, Absolutom, Višim Razumom ... U takvoj naivnosti uživaju bića koja žive na tim nivoima i koja se hrane tuđom energijom. Oni skeniraju mozak takvog lakovernog čoveka i često se pri telepatskom kontaktu holografski maskiraju u onoga, o kome najviše razmišlja i kome najviše veruje taj čovek. Ova mentalna bića mogu u potpunosti da se vizualizuju u obliku Isusa Hrista, Bude, Krišne i drugih bogova i da uzmu blike preminulih rođaka i bliskih ljudi čoveku, što daje kontaktu više uverljivosti i verodostojnosti. Vrlo često, mentalna bića, pri kontaktu, pokušavaju da zavedu ljude, vodeći ih stranputicom. I oni sami, u međuvremenu, koriste se energetskim potencijalom ovih ljudi za svoj razvoj i opstanak. Skeniranjem, šalje se gusta energija sa zadatkom da se uskladi spoljašnja i unutrašnja pojava holografskog sadržaja prikazanog u kontaktu na svim nivoima, što dozvoljava da se odmah razobliči varalica, sazna ko je on, na samom delu ... Dakle, opet i opet postoji potreba za znanjem, koje mora biti naglašeno i dostupno i koje je danas za mnoge nepoznato i misteriozno ... - 219 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV Glava 8. Organizam čoveka.Uzroci, mehanizmi nastanka i razvoja bolesti Svaki čovek je u toku svog života bio bolestan veći ili manji broj puta ... Ali šta je priroda tih bolesti? Šta se dešava u telu tokom bolesti? Koji mehanizmi su uključeni i zašto? Ova i mnoga druga pitanja postavljaju svi koji žele da shvate šta je to - bolest ..? Za početak, hajde da pokušamo da utvrdimo koje vrste bolesti se mogu identifikovati: 1) genetske bolesti koje čovek dobija kroz gene svojih roditelja. 2) stečene bolesti, koje čovek stiče tokom života. 3) ekološke bolesti koje su povezane sa lošim uticajem spoljne životne sredine. 4) karmičke bolesti, odnosno, one bolesti koje donosi suština. Uzrok genetskih bolesti je jednostavan i ne zahteva objašnjenje. Najbogatije po raznolikosti su stečene bolesti, pa ćemo ih razmotriti detaljnije. Postoji nekoliko osnovnih kvalitativnih faza razvoja ovih bolesti: a) Izloženost infekciji, i njen razvoj u organizam. b) zaštitni imuni odgovor organizma (aktivna faza bolesti). c) uticaj uzročnika bolesti - toksina i otpada i njihova egzistencija u ljudskom telu. g) promene u organskoj strukturi ugroženih organa i sistema. A sada razmotrimo detaljno mehanizam bolesti kod čoveka. Kada se u telu čoveka javi infekcija - uzročnik bolesti, u prvo vreme je tih "uzročnika" veoma malo, telo skoro da ne reaguje. Za reakciju organizma potrebna je određena koncentracija nekog otrova, koji se javlja kao produkt tih organizama. Stoga, u ranom razvoju bolesti infekcija se razvija skoro bez ikakvog otpora ljudskog tela. Teče, takozvana faza inkubacije, prva faza razvoja bolesti. Tek kada uzročnici zajedno izluče u ljudsku krv određenu dozu otrova, koju mozak može da detektuje, odbrambeni mehanizmi organizma se uključuju. Imuni sistem čoveka pokušava da uništi "agresore". - 220 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV Prvi aktivna zaštitna reakcija je porast temperature u ljudskom telu. Činjenica je da većina patogena ne preživi visoku temperaturu i umire na 39- 40 stepeni celzijusa. Zbog toga, telo, još ne poznavajući "neprijatelja", nanosi agresoru termalni šok ... I greška je kada medicina pristupi pokušaju da obori i najmanje povećanje temperature. Potreba da se suzbije temperatura tela javlja samo u sledećim slučajevima: a) kada porast temperature dostigne kritičnu vrednost, oko 42 ° C na kojem proteini počinju da se zgrušavaju. Ovo je posebno važno za krvne proteine - fibrinogene. Ako protein počne da se zgrušava, nastaju nerastvorljiva jedinjenja - fibrini, trombovi se formiraju, što može dovesti smrti. b) kada telo čoveka nije u stanju da se nosi sa povišenom temperaturom. U svim drugim slučajevima, aktivna temperaturna reakcija govori samo o moćnoj odbrambenoj reakciji organizma. U to vreme, dok infekcija pokušava da se oporavi od termičkog udara organizma, organizam proučava neprijatelja i počinje da proizvodi antitela koja pokušavaju da unište "agresora". Zaštitnu funkciju takođe vrše i fagociti - bela krvna zrnca, koja apsorbuju patogene, ginu sami, formiraju zatim gnoj, čija velika koncentracija zauzvrat ima negativan uticaj na ljudsko telo. Inicijatori bolesti se prilagođavaju novim uslovima nepovoljnim za njih, koje stvara telo u borbi. Infekcija počinje da se menja, da mutira, kako bi nekako nastavila svoj razvoj. Na kraju krajeva, to je i pitanje života i smrti - ako nije u stanju da se prilagodi, ona umire. Tako počinje "konkurencija" tela i infekcije: ko će biti u stanju da se prilagodi, taj će i pobediti ... U većini slučajeva, infekcija koja ima mnogo jednostavniju organizaciju menja se brže nego zaštitna reakcija ljudskog imunološkog sistema. Hajde da pokušamo da razumemo zašto se ovo dešava ... Činjenica je, da u prvom momentu uključivanja zaštitnih mehanizama imunog sistema nakupivši potencijal, stvara se maksimalna po snazi zaštitna reakcija (sl.107). - 221 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV sl.107 - 222 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV Međutim, imuni sistem ne može beskonačno da bude aktivan u tom stanju, kada telo troši veliku količinu energije. Osiromašeni imuni sistem isključuje se nakon nekog vremena da bi oporavio svoje potencijale i odmorio. Ali za potpuno obnavljanje imunog sistema je potrebno vreme. Tokom tog perioda oporavka, kapacitet imunog sistema organizma se ne bori protiv infekcije, koja opet počinje da se ubrzano razvija, mnogo brže nego što se ljudski imunološki sistem obnavlja. Kada doza toksina infekcije prelazi dozvoljenu, mozak ponovo uključuje imuni sistem organizma, a često se to javlja i ranije, kada je u stanju da oporavi svoje potencijale. Stoga, imuni sistem se uključuje ranije, u vremenu t1 i njegov skok, naravno, biće manji od prvobitnog Jmax. I tako se nastavlja sve dok se imuni sistem ne iscrpi, a njegova reakcija ne može da ima ozbiljan uticaj na razvoj infekcije. Na kraju prve aktivne faze razvoja bolesti W1 počinje druga - faza hronične bolesti W2. Pri tome se menja, ne samo karakter imunog odgovora organizma, već se pojavljuju i mnoge druge fundamentalne promene u organizmu. Da bi se shvatilo kakve promene se dešavaju, mi treba prvo da shvatimo kako ljudski mozak koordinira i kontroliše funkcije i aktivnosti svakog organa i sistema organizma. Mozak čoveka ima korteks, koji koordinira i kontroliše funkcije i rad svakog organa ili sistema u interesu celog organizma. Pored toga, svaka zona korteksa generiše svoje nervne signale za kontrolu (sl.108). - 223 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV sl.108 - 224 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV Kroz procese neurona u ovoj oblasti - aksoni - signali se primaju u retikularnoj formaciji mozga, u tzv primitivnom mozgu i prenose preko njega odgovarajućoj oblasti kičmene moždine, a zatim u simpatički nervni čvor vegetativnog nervnog sistema organizma. Preko simpatičkog nerva kontrolni signal stiže u odgovarajući organ, kao što je pankreas i izaziva željenu aktivaciju njegovih funkcija. Pri radu organa pobuđuju se nervni receptori parasimpatičkog sistema, i nastali signali prolaze kroz parasimpatički nerv i pobuđuju odgovarajuću zonu kičmene moždine. Spinalni nervi šalju signale u retikularnu formaciju, gde se ti signali upoređuju sa referentnim, koji odgovara normalnom funkcionisanju organa. Ako je sve u redu, mozak nastavlja da radi u istom režimu. Ali, ako je signal iz ovog ili onog razloga više ili manje standardan, nervni signal, sa amplitudom razlike između referentnog signala i pridošlog, pristupa u odgovarajuće područje moždane kore. Pri tome dolazi do promena i strukture i amplitude kontrolnih signala. To će se dešavati sve dok se sistem ne vrati u optimalno stanje. Ako je promenu u radu organa uzrokovana izloženošću uzročniku, uključuje se zaštitna imuna reakcija. Kada aktivnost imunog sistema nije u stanju da proizvede nikakav značajan uticaj na razvoj infekcije, i ako ta patologija ne dovodi do veoma brze smrti organizma u celini, dolazi do sledećih promena u navedenom mehanizmu: a), mozak prima to stanje funkcionisanja organa tela za novu normu, a svi sistemi organizma se prestrojavaju tako, da bi održavali novu normu u stabilnom stanju, glavna stvar je da ne bi bilo još gore. b) od tog momenta organizam nikako ne reaguje na ne baš optimalne telesne uslove za njega. I samo kada infekcija pokušava da zauzme novu "odskočnu dasku", sve će se ponovo ponavljati. Bolest ulazi u hroničnu fazu sa periodima aktiviranja ... A sada o lekovima. Princip dejstva lekova, gotovo bez izuzetka je zasnovan na tome, da ti otrovi atakuju na bilo koji živi organizam, kako na izazivače bolesti, tako i na samo ljudsko telo. Pretpostavlja se da takvi otrovi, brzo ubijaju izazivače bolesti, i da samo malo štete organizmu ... koji će, štaviše, veoma brzo biti u stanju da se vrati u normalu. Ali, nažalost, infekcija se kako bi živela, veoma brzo prilagođava ovim otrovima i onda ne reaguje na njih. - 225 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV Šta da se radi u takvoj situaciji?!. U ovoj situaciji, samo se povećava snaga i koncentracija otrova. I čim koncentracija lerkarskih otrova bude prihvatljiva, telo više nije u stanju da neutrališe njihov uticaj na svoje organe i sisteme, počinje trovanje lekovima i uništavanje organizma. U isto vreme, kao što se vidi iz principa delovanja lekova, oni ni na koji način ne utiču na mehanizme kontrole mozgom organa i sistema organizma. Većina trenutno poznatih lekova, u koncentraciji, koja razorno utiče na uzročnika, ima isti destruktivni efekat na samo ljudsko telo. Teško je reći koje je od ova dva zla manje ... Tako je, era medicinskog lečenja u medicini došla do svog logičnog kraja. I moramo odati priznanje, da je vrlo mnogo bolesti i njihovi uzročnici, ostavilo ljude zauvek. Uzročnici bolesti koji nisu mogli da se prilagode nepovoljnim uslovima za njih su poginuli, ali, nažalost, na njihovo mesto dolaze novi, kao što je virus AIDS-a ... Ostali, koji su bili u stanju da se prilagode, nastavljaju da se aktivno razvijaju u organizmu ljudi, često izazivajući nepovratne promene. Samo, verovatno nije neophodno pomagati tim bolestima da "pokoravaju" ljude, trujući ih i uništavajući i sa lekovima ... Medicina mora da pronađe ili da usvoji druge metode u borbi protiv bolesti, koji bi zaista bili u stanju da pomognu ljudima. Jedna od tih tehnika je uticaj na čovekovo biopolje drugim čovekom. Uz pravilno i tačno izlaganje, sa znanjem zakona razvoja i funkcionisanja ljudskog tela, moguće je ne samo da se pobedi uzročnik, već i da se povrati normalan rad organa ili celog sistema. Dalje, ja bih hteo da pokrenem još jedno pitanje, koje je postalo "kuga" s kraja dvadesetog veka i preti da dovede do groba značajan deo svetske populacije - to je problem stečene imunodeficijencije. Problem AIDS. Razloga, što je AIDS postao opasnost za ljude, ima nekoliko: 1) gustina naseljenosti planete je mnogo veća od optimalne za čoveka, kao vrste žive prirode, uključene u ukupnan ekološki sistem. Preterana gustina sveukupnog psi-polja negativno utiče na ljude, koji ga sami stvaraju. Istovremeno, ruši se i slabi lično zaštitno psi-polje svakog čoveka, i kao sastavni deo toga na nivou fizičkog tela, imunog sistema organizma. Preterana - 226 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV gustina psi-polja ΔW+ potiskuje timus, koja kontroliše imuni sistem organizma. Naravno, maksimalan negativan uticaj je na mestima gde je velika koncentracija ljudi - u gradovima, posebno onim velikim. Paralelno, višak gustine sveukupnog psi-polja depresivno deluje na hormonalni sistem ljudi. A posebno jako na seksualne funkcije muškaraca. Što dovodi do rane masovne muške impotencije. I, opet, veoma je česta u velikim gradovima. 2) aktivno suzbijanje imunog sistema čoveka putem lekova, što je naročito aktivan proces, i već je na ogromnom nivou, u poslednjih sto godina. Već nekoliko generacija ljudi je izloženo tom lekarskom napadu. I to, na kraju, dovodi do toga, da deca rođena danas imaju slab imuni sistem, već ugrađen u genima. 3) negativan efekat na organizam u celini, a posebno na imuni sistem proizvodi negativan uticaj čoveka na životnu sredinu, izazvanog aktivnostima čoveka. Tokom svog "osvajanja" prirode čovek je otrovao vodu, vazduh i zemljište. Sve što može da uništi čovek, kao rezultat svojih "razumnih" aktivnosti, uništio je ... U ljudski organizam ovi otrovi su počeli da se unose hranom, vodom, vazduhom. Osim toga, čovek sam sebe (takođe dobrovoljno), uništava i truje otrovima, uzimanjem droga, alkoholom, nikotinom. Svi ovi ovi razlozi zajedno, doveli su do značajno smanjenog nivoa imune aktivnosti. Pored toga, normalno zaštitno psi-polje ljudskog organizma negativno utiče na bilo koju infekciju i stvara veoma nepovoljne uslove za razvoj većine živih organizama. Mogućnost za aktivan razvoj infekcije kod ljudi se javlja kada se nivo psi-zaštite organizma smanjuje na prihvatljiv nivo za tu vrstu infekcije. Tek nakon toga infekcija počinje da se razvija u telu, dobijajući "odskočnu dasku" ... O simptomima AIDS-a se pominje još u hronikama manastira pre osam stotina godina. Nesumnjivo, on je ranije postojao. Samo broj ljudi, koji su bili bolesni od ove bolesti, bilo je veoma malo. Samo su pojedinci nivo svog zaštitnog psi-polja smanjivali do tačke gde u telo može da prodre virus AIDS. Da, štaviše, homoseksualnost, koja je optužena kao uzrok AIDS-a, je svojstvena ljudskoj prirodi od ranih dana ljudskog postojanja, kao vrste divljih životinja. O tome postoji skup dokaza u letopisima, i u književnosti svih plemena i naroda, od pojave čoveka na Zemlji do danas ... Procenat homoseksualaca, takođe, nije bio veći nego sada. Prosto je ljudi bilo mnogo manje nego što je danas, a udeo homoseksualaca u ciframa, u našem vremenu je postao veoma impresivan ... O prirodi i uzrocima homoseksualnosti - 227 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV vratićemo se malo kasnije, a sada - o razlozima za bum AIDS-a krajem dvadesetog veka ... Kao što smo već rekli, glavni razlog za nagli razvoj bolesti je smanjenje aktivnosti zaštitnih svojstva organizma do nivoa gde se virus AIDS-a može uskladiti sa telom, i kada postoje povoljni uslovi za njegov razvoj. Pretpostavimo normalan nivo aktivnosti zaštitnog psi-polja imunog sistema na deset konvencionalnih jedinica (sl.109). sl.109 - 228 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV Pretpostavimo da pri nivou koji je jednak šest standardnih jedinica, postoje povoljni uslovi za virus AIDS-a, i njegov razvoj u ljudskom telu. Na osnovu ovih pretpostavki, mogućnost uvođenja u virusa organizam čoveka virusa AIDS nastaje tada, kada nivo imunog aktivnosti čoveka postane šest jedinica. Virus se uvodi i počinje period inkubacije bolesti. Karakteristike virusa AIDS - su u tome, da se on uvodi u hromozome ćelija koštane srži. Posle su te ćelije transporteri, počinju da sintetišu sve više i više novih molekula RNK virusa, koji u istim tim ćelijama stvaraju sopstveni zaštitni proteinski omotač. Nakon toga, virus ulazi kroz krv u sve više i više oblasti koštane srži mozga, gde se ista stvar dešava ... Virus uništava T limfocite ljudskog tela. I nakon nekog vremena koncentracija virusa u telu dostiže vrednost, pri kojoj organizam gubi takvu količinu Tlimfocita, da se nivo aktivnosti imunog sistema smanjuje do dve standardne jedinice (sl.109). Pri takvom nivou imonog sistema mnoge infekcije dobijaju povoljne uslove za svoj razvoj. Organizam čoveka je napadnut od strane mnogih bolesti i istovremeno, virusa AIDS-a, nastavljajući da se razvijaju u čoveku, i postepeno uništavajući sve T-limfocite. Telo postaje potpuno nezaštićeni i brzo umire...5 Bilo je u poslednje vreme prijavljenih slučajeva u kojima je bilo moguće detektovati kod ljudi da je broj T limfocita smanjen, kao kod AIDS-a, ali se virus u krvi ljudi nije mogao pronaći ... Ovi slučajevi su doveli do zastoja modernu medicinu. Gde se nalazi nosilac ove bolesti?!. ---------------------------------------- 5Prilikom pisanja ove knjige, bio sam ubeđen da je virus side realan, ne mogavši ni da zamislim i kad bih mogao, da ljudi, naročito lekari, mogu da lažu celom svetu, plašeći ih smrtonosnim virusom. Ispostavilo se da niko nikada za svo vreme histerije o AIDS-u nije dobio kulturu ovog virusa. Sva histerija AIDS-a od početka je bila ništa drugo nego specijalno napravljena patka, čiji je cilj bio da se ostvari redovna zarada. Ljudi ne umiru od AIDS-a, već od iscrpljenosti imunog sistema! A do iscrpljivanja imunog sistema dolazi, ne virusom AIDS-a, već drugim uzrocima: masivnih doza antibiotika i lekova, što je dovelo do gotovo potpunog uništenja ljudskog imunološkog sistema. Više informacija o tome piše u glavi.21, prvog toma knjige "Ogledalo moje duše." 5 - 229 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV Da bi se razumeo ovaj fenomen, podsetimo da su tokom evolucije mnoge vrste živih organizama, uključujući i proste, bile isterane iz svojih ekoloških niša od strane naprednijih organizama. Tako su i neki virusi izgubili fizički gust temelj - molekul RNK sa proteinskom školjkom. Prosto, svi ti molekuli su se apsorbovali i podelili drugim živim organizmima. Ali njihova eterična struktura se očuvala - eterično telo. Prilagođavajući se uslovima života na eteričnom planu planete, oni su bili dinamičniji nego na fizičkom planu. Pri tome, eterična tela izumrlih virusa koja su mogla da se uvedu u strukturu T-limfocita na njihovom eteričnom nivou, su bila uništavana, što je zauzvrat dovelo do uništenja ovih T limfocita. To je slika koja je iznenadila doktore ... Nema virusa u krvi, a ljudsko telo gubi svoje T-limfocite, kao i pri prisustvu u krvi virusa AIDS-a. Za sprovođenja takvog postupka je samo potrebno da se pojave povoljni uslovi za uvođenje izumrlog virusa u eterično telo čoveka. A to je moguće tada, kada je oslabljeno ne samo fizičko telo, već i zaštitno energetsko polje suštine ... Priroda ekoloških bolesti je - vrlo jednostavna. Kao rezultat trovanja ekološke sredine zbog ljudskih aktivnosti, u vodi, zemlji i vazduhu skupila se velika doza otrova, koji sa vodom, hranom i disanjem ulaze u organizam, uzrokujući trovanje sa svim posledicama. Sa prirodom karmičkih bolesti suočićemo se detaljnije u narednom poglavlju. - 230 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV Glava 9. Uticaj suštine na organizam i psihu čoveka Suština čoveka ... Ona ulazi u oplođenu jajnu ćeliju u pri začeću i ostavlja fizičko telo u trenutku njegove smrti ... Kroz sav život čoveka suština prolazi kroz razne faze svoje evolucije i razvoja, i utiče na fizičko telo u kojem se nalazi. Suština čoveka ima temelj, formirana je od tri tela: eteričnog, astralnog i mentalnog. Kod svakog čoveka, svako od ovih tela suštine može biti više ili manje razvijeno, ili da se nalazi u početnom stanju. Ali postoji jedno pravilo: 1) pun stepen astralno telo može da razvije tek nakon završetka razvoja eteričnog tela do određenog nivoa, kada nestane kvalitativna barijera između fizičkog i astralnog plana planete; 2) pun stepen mentalno telo, može da razvije tek nakon završetka razvoja astralnog tela do nivoa gde nestaje kvalitetna barijera između fizičkog i prvog mentalnog plana planete. Kada nastanu uslovi za razvoj još jednog tela suštine, prethodna tela nastavljaju dalje svoj razvoj. Ovakav razvoj može biti i aktivan i veoma spor. Stoga, svako od tela može imati dominantan položaj u strukturi suštine. Drugim rečima, svako od tela može biti neproporcionalno razvijeno među drugim telima suštine. To su definisane samo sekvence razvoja suštine posle rođenja. Pored toga, čovek nastavlja da se razvija tokom svog života. Druga je stvar, koji je znak ovog razvoja - plus ili minus ..? Zbog toga, u većini slučajeva, postoji stalna promena u odnosu nivoa razvoja svake suštine. Takve promene definitivno treba da se manifestuju u čoveku samom, u njegovom ponašanju, psihi. Psihologija razlikuje četiri osnovne vrste psihe čoveka: 1) sangvinistički tip (optimističan) 2) flegmatični tip (ravnodušan) 3) melanholični tip (melanholik) 4) holeristički tip (kolerik) Ovakvav niz nije slučajan. Koji su uzroci ovog niza? Hajde da pokušamo da shvatimo ... Svako telo temelja suštine u procesu njenog razvoja može da zauzima dominantnu poziciju u tom temelju. Ali mentalno telo, na primer, počinje da se razvija poslednje od osnovnih temeljnih tela, i stoga, počinje da utiče na kvalitativnu strukturu suštine mnogo kasnije, nego druga tela. Osim toga, - 231 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV većina ljudi ne uspeva da razvije svoje mentalno telo do nivoa na kojem ono može da postane dominantno u osnovi suštine. Eterično telo svakog čoveka završava svoj razvoj sa 6-8 godina njegovog života. Tada se otvara kvalitativna barijera između fizičkih i astralnih planova, i astralno telo započinje razvoj. Postavlja se pitanje: "Ali, dete od svog rođenja ima svoj karakter i određenu vrstu mentaliteta" I to je apsolutno tačno. Nema protivrečnosti u ovome. U trenutku začeća dolazi suština koja već ima svoju osnovnu kvalitativnu strukturu. I to se manifestuje u ponašanju deteta od prvih dana njegovog života. Kvalitativna struktura temelja suštine koja je stigla ima samo određenu tačku svog razvoja u fizičkom telu. Dakle, samo pri dostupnosti fizičkog tela suština se aktivno razvija. Sada, razmotrimo dve vrste temelja suštine kada: a) dominantan položaj u temelju suštine zauzima eterično telo. b) dominantan položaj u temelju suštine zauzima astralno telo.Ne zaboravimo, kako se manifestuje kod čoveka svako od ovih tela, na ono na šta ona utiču. Eterično telo čoveka se prikazuje u njegovoj aktivnosti i fizičkoj snazi, uključujući i seksualnu. To je razlog zašto mladi uzrasta 16-20 godina imaju povećanu seksualnu aktivnost, tzv hiperseksualnost. U ovom uzrastu, još se nije završilo formiranje astralnog tela i razvijenije je u većem stepenu nižeastralna struktura astralnog tela, koja se manifestuje u celom kompleksu negativnih emocija - agresivnost, nasilje, itd. Astralno telo se prikazuje u emocionalnom stanju čoveka. Osim toga, ako je razvoj astralnog tela iz jedne forme materije G (niže astralno telo), to se izražava u celom kompleksu negativnih impulsa i težnji, koje dominiraju kod takvog čoveka, i često su uzrok njegove neduhovnosti. Razvoj punog astralnog tela iz dve forme materije G i F iskazuje se u pozitivnim težnjama i motivaciji i predstavlja osnov za razvoj duhovnosti čoveka. Prema tome, ako u temelju suštine dominira eterično telo (sa punim astralnim telom) kod ljudi se manifestuje sangvinistički tip temperamenta [optimističan] (sl.110). - 232 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV sl.110 - 233 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV Kod takvog čoveka će volja dominirati nad emocijama u pozitivne. Takav čovek može da kontroliše svoje emocije. Ako je kod čoveka, u osnovi dominacija eteričnog tela, razvija se samo niže astralno telo, i on se pojavljuje kao flegmatičan tip temperamenta [ravnodušan] (sl.111). sl.111 - 234 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV Flegmatik ima dovoljno volje i snage, da bi sproveo već duže vreme ovaj ili onaj posao, ali nema pozitivnih emocionalnih stimulansa za to, da bi bio generator samih ideja. Među flegmaticima ne može biti lidera. Oni su uvek spremni da idu za drugim, pri čemu ispoljavaju upornost i fanatizam u postizanju postavljenog cilja, i veoma retko menjaju svoja uverenja ... i konzervativan je prilikom procene neke nove ideje i inovacije. Kada u temelju suštine dominira astralno telo iz materije jedne forme G (niže astralno telo) (sl.112), sl.112 - 235 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV kod čoveka se pojavljuje melanholični tip temperamenta [melanholik]. Takav čovek je emocionalno nestabilan, pasivan u delovanju. Dovoljni su manji problemi da padne u duže periode depresije, a to je zbog činjenice, da su po svojoj energetskoj strukturi negativne emocije harmonične sa niže astralnim telom. To dovodi do aktivnog uključenja u negativne protoke energija, čovek pri tome dugo vremena ne može da se "isključi" iz ovog stanja i vrati u normalu. I na kraju, sa dominacijom u temlju suštine astralnog tela iz dve forme materije G i F (gornje astralno telo), kod čoveka se prikazuje koleričan tip temperamenta [kolerik] (sl.113). sl.113 - 236 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV Pri tome čovek stvara oko sebe dosta pozitivnih emocija, lako prelazi iz jednog emotivnog stanja u drugo. Struktura njegovog astralnog tela neharmonična je sa negativnim emocijama, pa u negativnom emocionalnom stanju kolerik dugo ne može da bude, on se brzo vraća u pozitivno emocionalno stanje. I opet, kolerik brzo stvara ideje, ali nema dovoljno snage, volje i istrajnosti za sprovođenje ovih ideja. Ako to, šta on radi, ne radi brzo, kolerik odmah to baci i okreće se novoj ideji ... Za bolju jasnoću i razumevanja svega toga, neophodno je da se shvate zakoni razvoja astralnog tela. Nakon završetka razvoja astralnog tela iz jedne forme materije G, nestaje nutrašnja podbarijera astralnog plana, i nastaju potrebni uslovi za dalji razvoj astralnog tela. Dalje, nastavlja se evolutivni put astralnog tela iz druge materije F i postepeno se formira puno astralno telo (astralno telo od dve forme materije, strukturmo harmonično sa astralnim planom). Nakon gradnje astralnog tela iz jedne forme materije G i do završetka njene evolucije iz druge forme materije F, postoji mnogo međustanja razvoja astralnog tela. Pri tome, ako u astralnom telu dominira jedna forma materije, G, govori se o nižem astralnom telu. A ako dominira druga forma materije F, govori se o višem astralnom telu. Na taj način, kvalitativna struktura astralnog tela određuje mnoge aspekte emotivnih stanja. Treba napomenuti da je gotovo nemoguće naći ljude "čistog" tipa temperamenta. Tokom svog života, svako nastavlja da se menja, pri tome se menja i kvalitativna struktura njegove suštine. Pored toga, kako fizičko telo periodično treba odmor, tako i svako od tela iz temelja suštine s vremena na vreme mora periodično da se odmori. I ako pun ciklus aktivnosti fizičkog tela čoveka u većini slučajeva iznosi dvadeset i četiri sata dnevno (biološki ciklus promene aktivnosti i odmora, tokom kojeg fizičko telo obnavlja svoj potencijal), takođe svako od tela temelja suštine ima svoj ciklus aktivnosti, različit za svako od tela. Sada dolazimo do razumevanja prirode bioritma čoveka. Kompletan ciklus aktivnosti eteričnog telo čoveka ima trajanje od dvadeset tri dana, ono utiče na fizičku aktivnost čoveka i zato se zove - fizički bioritam (sl.114). - 237 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV sl.114 - 238 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV Kompletan ciklus aktivnosti astralnog tela u periodu od dvadeset osam dana utiče na emocionalnu aktivnost i zato se naziva emocionalni bioritam (sl.115). sl.115 - 239 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV Konačno, kompletan ciklus aktivnosti mentalnog tela čoveka ima trajanje od trideset tri dana i utiče na intelektualnu aktivnost čoveka i stoga se naziva intelektualnim bioritmom (sl.116). sl.116 - 240 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV Može se videti da je primetan odnos između složenosti organizacije svakog tela temelja suštine i potpuno trajanje punog ciklusa aktivnosti svakog od njih. Što je složenija struktura tela, to je duži pun ciklus njegove aktivnosti, što je i razumljivo. Dalje, svako od ostalih mentalnih tela, u slučaju postojanja kod čoveka, takođe ima svoj puni ciklus aktivnosti, sa sve većim i većim trajanjem. Drugo mentalno telo ima ciklus aktivnosti od četrdeset i devet dana, a treće mentalno telo - sedamdeset četiri dana, a četvrto - stotinu i deset dana. Dakle, bioritam svakog čoveka utiče i na njegov temperament. Isto tako, tip psiha čoveka utiče na učestalost aktivnosti tela koje čine temelj suštine. A sada bih želeo da se vratim na događaje koji se dešavaju tokom sna čoveka. Podsetimo se da je oko fizičkog tela čoveka stvoreno zaštitno psipolje, obezbeđujući najpovoljnije uslove za razvoj kako tela tako i suštine. Zaštitni energetski omotač štiti ne samo od uticaja psi-polja drugih živih organizama, već i od svih drugih polja životne sredine, uključujući i uticaj sa drugih planova planete. Uticaj sa drugih planova, u većoj meri sa eteričnih i nižeastralnih, takođe je određen debljinom kvalitativne barijere između fizičkog i eteričnog plana planete. Debljina te barijere ima dnevni ciklus: maksimum u toku dana a noću je minimalna (sl.117.). - 241 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV sl.117 - 242 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV To je vezano za to, što tokom dana protok energije - materije - dolazi od Sunca, i zasićije sve nivoe Zemlje, a noću ovi planovi gube višak forme materije, koje ih obrazuju, što dovodi do smanjenja debljine kvalitetnih barijera između svih planova planete. Zbog toga je minimalna debljina kvalitativne barijere između fizičkog i eteričnog plana između devetnaest časova uveče i četiri sata ujutro. Ovo je vreme najpovoljnije za akcije astralnih životinja. Nije slučajno što u svim bajkama, legendama i tradicijama, u to vreme dejstvuju nečiste sile u obliku đavola, vampira, veštica, vukodlaka, itd, itd. Bez obzira koliko to čudno izgledalo na prvi pogled, ali u tim starim pričama ima mnogo više istine nego u našoj savremenoj nauci ... Pored dnevnih oscilacija gustine kvalitativne barijere između fizičkog i eteričnog plana, na njegovu debljine utiče i Mesec. Na svim nivoima naše planete, njene obrazujuće forme materije prelivaju se ka Mesecu, zasićujući njegove ravni - planove. Baš kao što Sunce ispunjava tim formama materije sve nivoe Zemlje. Maksimalan protok se dešava u danima punog meseca, što smanjuje debljinu kvalitativne barijere između fizičkih i eteričnih planova. U isto vreme intenzivira se negativan uticaj na osobe na eteričnim i nižeastralnim planomvima planete. Pri neutralizaciji ovog negativnog uticaja, debljina zaštitnog psi-polja opada i postaje minimalna u danima punog meseca (sl.118, sl.119 i sl.120). - 243 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV sl.118 - 244 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV sl.119 - 245 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV sl.120 - 246 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV To je, opet, povoljno okruženje za aktivno dejstvo astralnih životinja, koje, kada nađu slabosti u zaštiti tela, čine probijanje i kroz ta mesta ispumpavaju potencijal tela - vitalnu snagu čoveka. Podsetimo, fizičko telo, rastvara supstancu, oslobađa forme materija, koje formiraju tu supstancu, koja teče između nivoa koji omogućavaju razvoj i celovitost tela suštine čoveka. Kroz proboj u zaštiti po kanalu te forme materija počinju da teku od čoveka ka astralnim životinjama, što im omogućava da prežive, sprečavajući raspad tela njihovih suština. Pri tome, na mestu proboja, narušava se struktura ćelija fizičkog tela i tela suštine čoveka - donora. Da bi bili u stanju da ispumpaju deo potencijala, generisanog fizičkim telom čoveka, astralne životinje moraju da se usklade sa njegovom kvalitativnom strukturom. I tako, kako je nivo evolutivnog razvoja astralnih životinja značajno niži od nivoa razvoja čoveka, dolazi do transformacija strukture čoveka do nivoa strukture astralnih životinja (sl.121, sl.122). - 247 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV sl.121 - 248 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV sl.122 - 249 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV To dovodi do uništenja kvalitativnih struktura ćelija čoveka u predelima tih zona proboja do eteričnog nivoa. Ove ćelije funkcionalno ispadaju iz jednog kontrolnog sistema i prestajuu da se razvijaju po programu organizma čoveka. Nastaju ćelije raka, čiji brz razvoj dovodi do veoma brzog uništavanja celog organizma (sl.123). sl.123 - 250 -