POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV Evolucioni razvoj biljnih organizama doveo je do brzog razvoja životinjskih organizama. Ekološki sistemi postaju složeniji i raznovrsniji. Šta i kako je održavalo harmoniju, ravnotežu između svih njegovih živih organizama? Psi-polje, koje zrači svaki živi organizam, postalo je osnova mehanizma samoregulacije ekološkog sistema. Samoregulacija se događala unutar svake vrste živih organizama (detalji ovog mehanizma su objašnjeni u glavi 3). Izdvojenom kao rezultat fotosinteze, kiseoniku iz morske vode u atmosferi planete, koncentracija se postepeno povećavala. Tokom atmosferskih električnih pražnjenja deo atmosferskog kiseonika se transformisao u ozon, sa čijim se rastom koncentracije, u gornjim slojevima atmosfere počeo da pojavljuje ozonski omotač planete. Ozonski sloj je postao zaštitni štit od jakog solarnog i kosmičkog zračenja. Tokom vremena, ozonski sloj postaje sve deblji i deblji, i došlo je vreme kada je postao dovoljno debeo da odbije većinu tog zračenja. Nastali su uslovi za razvoj života na zemljinoj površini planete. Prve da osvajaju zemlju počele su biljke, prvo se razvijajući u graničnim područjima, a zatim prodirući sve dublje i dublje u kontinent. Prve su osvojile suvu zemlju papratski oblici biljaka. Razvijajući se u atmosferskim uslovima u kojima je koncentracija ugljen dioksida mnogo puta veća od koncentracije u morskoj vodi, prve kopnene biljke su zakoračile dalje u mehanizme fotosinteze. Biološka efikasnost ovih biljaka je već dostigla 5%. Za rastinjem na zemljištu pošle su i životinja. Prve kopnene životinje su vodozemci, kao rezultat evolucije košljoriba (grupa riba koja ima unutrašnje nosne otvore, hoane (choanae) koje spajaju nosne duplje sa ždrelom, a time i sa plućima koja povremeno funkcionišu kao disajni organi. Ta osobina nije svojstvena ni jednoj drugoj grupi riba, već je imaju samo kopneni kičmenjaci). Počelo je formiranje ekološkog sistema i zemljišta. Razvoj života na zemlji je dobio mnogo burniji karakter. Gigantski bršljani i drvenaste paprati, stvorili su veliku količinu biljne biomase. Da jedu takve ogromne biljke mogu samo velike životinje. Na Zemlji je nastupilo vreme giganta ... Za vodozemcima su se pojavili na kopnu gmizavaci koje su imali niz evolutivnih prednosti, a ubrzo su počeli da dominiraju zemljištem. Carstvo giganta - dinosaurusa trajalo je stotinama miliona godina. Ali, koncentracija ugljendioksida u atmosferi je počela da se smanjuje, tako kako se ogromna masa ugljen-dioksida apsorbovala iz atmosfere u rezultatu fotosinteze, i postala sastavni deo biomase planete. Sakupljen do nastanka života u atmosferi ugljen-dioksid, su postepeno, tokom stotina miliona godina, apsorbovale ogromne biljke. Završila se "vladavina" - 101 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV ugljen dioksida na planeti. On je nastavio da utiče u atmosferu tokom vulkanskih erupcija, i kao proizvod vitalne aktivnosti živih organizama. Postepeno, tektonska aktivnost Zemlje se smanjila, sve manje i manje gasova se oslobađalo u atmosferu iz unutrašnjosti, uključujući i ugljen-dioksid. To je bio razlog da su džinovske kopnene biljke počele da izumiru. Njih je bilo sve manje, i, na kraju, to je bio jedan od uzroka "zalaska sunca" giganta - dinosaurusa .. Umesto džinovskih biljaka, bršljana, drvenastih paprati,itd, na evolucionu scenu su ušli savršeniji biljni organizmi - golosemenice, čija je biološka efikasnost već dostigla 7%. Giganti, dok su bili povoljni uslovi za njihov rast i razvoj, samo su potiskivali mogućnost za razvoj golosemenica. I tek sa nestankom ovih giganata golosemenice su dobile slobodu za svoj razvoj. Ove biljke su bile značajno manje od svojih prethodnika. Životinjski svet, koji je stigao do smene carstva giganta, takođe je bio mnogo skromniji u veličini. Ali su njega formirali evolucijski naprednije životinje. Kao fragmenti bivše veličine, njega sue obuhvatili potomci dinosaurusa i vodozemaca. Sledeća faza je obeležila pojavu skrivenosemenica, čija je biološka efikasnost dostizala 10%, ali one nisu zamenile golosemenice, kako su one zamenile bršljane i papratske biljke. One su samo savladale različite klimatske zone na površini planete. Štaviše, golosemenice su se bolje prilagodile teškim klimatskim uslovima i ovladale hladnijim klimatskim zonama po planeti. Pri formiranju flore na Zemlji, formirala se bogata fauna - životinjski svet. Ovaj drugi tip ekološkog sistema se očuvao do današnjih dana. Priroda nije još uspela da stvori biljni organizam sa više od deset procenata biološke efikasnosti. I, ako je ranija pojava novih vrsta biljaka dovela do brze promene u životinjskom carstvu, sa pojavom skrivenosemenica ovaj proces je zaustavljen. Ispočetka nove vrste, nastale u toku evolucije, ispunile su dostupne ekološke niše, a nakon popunjavanja upražnjenih mesta, nove vrste su mogle da se probiju samo izbacivanjem bilo koje druge vrste iz ekološke niše, koju već zauzima. To je dovelo do kvalitativne evolucije životinja na planeti. Evolucija životinja se preselila na drugi nivo kvaliteta, normalan razvoj koji je neminovno doveo do pojave razuma. Sve ovo se tako ili samo malo drugačije dogodilo i to se događa na mnogim planetama Velikog Univerzuma. Na našoj planeti Zemlji se takođe pojavila inteligentna vrsta - Homo Sapiens. Ali homo sapiens je došao izvana i naselio ekološku nišu okupiranu do tada od strane neandertalaca, koji su nastali u - 102 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV toku evolucije života na planeti. S obzirom na to da su neandertalci bili brojniji, prilagođeniji zemaljskim uslovima i jači, Homo Sapiensu na početku svog osvajanja planete nije bilo jednostavno da ih istisne. To su uradili za njega. U ekološku nišu su ga uselili, ko i kako - mi ćemo to dalje istražiti ... Ja bih napomenuo samo jednu osobenost, koja definiše tip životinjskih organizama kod kojih može nastati u toku evolucije, razum - svejedljivost ... I to je povezano sa vrlo jednostavnim razlogom. Svaki organizam u stanju je da bez štete za sebe razgrađuje određenu dozu otrova, koja ulazi u njega iz okruženja. Za svaki tip i vrstu postoji kritična koncentracija otrova u organizmu, sa kojom je taj organizam u stanju da se nosi. Ako telo dobija više od kritične doze otrova, višak deluje depresivno na njega ili funkcije i sistema tela. Dakle, biljni otrovi kojih u većoj ili manjoj meri ima u svakoj biljci, depresivno dejluju na neuronske ćelije. I nije slučajno da se kod biljaka ne mogu naći ćelije sa strukturom neurona ... Biljojedi jedu biljke, dobijaju dozu biljnih otrova veću nego što su njihova tela u stanju da razgrade. Višak biljnih otrova depresivno deluje na evoluciju neurona i čini nemogućom kod ovih životinja pojavu kod neurona gornjeastralnog i mentalnog tela, što je neophodno za pojavu razuma. Mesožderi sa hranom dobijaju takvu količinu otrova (životinjskog otrova) koje njihovi organizmi nisu potpuno u stanju da razlože. Otrov iz leševa narušava metaboličke mehanizme organizma i neurone mozga ovih životinja, neophodne da dobiju pravu količinu supstanci neophodnih za nastanak i razvoj mentalnih tela. Svaštojedne životinje dobijaju sa hranom otrove i jednog i drugog tipa. Ali je količina tih otrova tolika, da je organizam u stanju da ih potpuno razloži, što stvara povoljne uslove za pojavu kod svaštojeda neurona koji imaju gornjeastralno i mentalna tela, pri kojima se može javiti razum ... Dakle, biljni oblici života su temelj svakog ekološkog sistema. Od čega zavisi količina biljne biomase u datom ekološkom sistemu? Za svaki ekološki sistem glavne odlike su sledeće: a) snaga sunčevog zračenja (njegov optički deo) koji pada na jedinicu površine u jedinici vremena (pri većim količinama od dozvoljenih snažnog sunčevog zračenja živi organizmi umiru). b) biološka efikasnost (KPD) biljnih organizama, tj koji deo sunčevog svetla se apsorbuje od strane biljaka i koristi u sintezi organskih jedinjenja. - 103 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV v) broj različitih vrsta biljnih organizama. g) količina rastinja jedne vrste. Zapisano sve to u matematičkom obliku, dobijamo izraz: s i j ∫ ∫ ∫W(t) Ψ(ij) n(ij) ds di dj = mij p(t) (4) 000 Gde jе: mij p(t) — količina biljne biomase, sintetizovane po jedinici vremena svih biljnih organizama po jedinici površine planete. Deo biljne biomase apsorbuju biljojedne (travojedi) životinje. U ovom delu, nakon odgovarajućeg varenja i transformacije, sintetiše se biomasa biljojeda: s a b ∫ ∫ ∫mij p(t)Ψ(ab)n(ab)dsdadb=mab p(t) (5) 000 Gde je: mab p(t) — biomasa biljojednih životinja, sintetizovana u jedinici vremena po jedinici površine. Mesožderi jedu deo biljojeda; nakon pravilnog varenja i transformacije iz tog dela se sintetizuje biomasa mesoždera: s c q ∫ ∫ ∫mab p(t)Ψ(cq)n(ab)dsdcdq=mcq p(t) (6) 00 0 Gde je: mcq p(t) — biomasa biljojednih životinja, sintetizovana u jedinici vremena po jedinici površine. Treba napomenuti, da biljojedne životinje obuhvataju sve vrste, koje jedu kako žive tako i mrtve biljne organizme. Koristeći izvedene formule (4), (5), (6) može se napisati matematički model ekološkog sitema u vidu: m ij p(t) + mab p(t) + mcq p(t) = constΨ (7) Kao što su praktično pokazala istraživanja biologa, samo 10% biljne biomase ulazi u biomasu biljojednih životinja i 10% biomase biljojednih - 104 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV životinja se pretvara u biomasu mesoždera. Ako zamenimo u ovoj jednačini vrednosti, uslove i zajedničke faktore, dobijamo ovu jednačinu u nešto drugačijoj, jasnijoj formi: s I j ∫∫∫W(s)Ψ(ij)n(ij)dsdidj[1+…+…]=constΨ (8) 000 Iz formule (8) vidimo, da svim različitim oblicima divljih životinja, njihov kvalitativni i kvantitativni sastav određuje: a) gustina protoka sunčeve svetlosti, padajuće na jedinicu površine po jedinici vremena planete. b) biološka efikasnost biljnih organizama, odnosno, koji deo sunčeve svetlosti se apsorbuje i pretvara u biljnu biomasu. Koeficijent Ψ (ij) nije isti za različite vrste biljnih organizama i može imati vrednosti u opsegu: 0 ≤ Ψ(ij) ≤ 1 Najperfektnije vrste biljnih organizama na Zemlji imaju biološku efikasnost KPD jednaku 0,1 (10%). Na taj način, složenost, raznovrsnost oblika i vrsta konkretnog ekološkog sistema prvenstveno određuju dva parametra - W(s) i Ψ(ij). I kada uzmemo u obzir, da se gustina sunčevog protoka, padajućeg u jedinici vremena po jedinici površine, menja veoma sporo, i, štaviše, postepeno smanjuje (u odnosu na vremenski interval od nastanka života na planeti i ovog trenutka), a u istom periodu vremena zamenjen je jednostavniji ekološki sistem složenijim, savršenijim, može se izvući sledeći zaključak: Biološka efikasnosti KPD je ključni parametar koji određuje različite oblike i vrste, koji oblikuju bilo koji ekološki sistem. Formula (8), se javlja osnovnim zakonom evolucije žive materije. Osim toga, iz ovog zakona sledi obrazac pojave različitih oblika života u Kosmosu na različitim planetama (ne samo proteinski). Izvorom za nastanak života može da posluži ne samo gustina sunčeve svetlosti W(s), kao što je to na Zemlji, već i bilo koji drugi protok materije, koji će prirodno dovesti do pojave drugih oblika života. Raznolikost životnih oblika je prirodna. - 105 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV Štaviše, iz formule ekološkog sistema (8) sledi zaključak o mogućnosti stvaranja veštačkih biljnih organizama sa različitom efikasnošću KPD Ψ(ij), većom, od skrivenosemenica (preko 10%). Ovo daje ključ za upravljanje evolucijom ekološkog sistema, mogućnost veštačkog stvaranja kvalitativno novih ekoloških sistema, rešavanja mnogih ekoloških i drugih problema koji se javljaju u čovečanstvu! - 106 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV Glava 5. Ciklus života na Zemlji. Multidimenzionalnost života Kvalitativna razlika žive materije od tzv mrtve, je osobina strukturne organskih molekula, koji čine ćelije svakog organizma. Ovi molekuli menjaju dimenzionalnost mikrokosmosa ćelije do te veličine, gde kvalitativna barijera između fizičkih i eteričnih nivoa nestaje, a nastaje protok formi materije sa fizičkog nivoa u eterični. Na eteričnom nivou se formira tačna kopija ćelije fizičkog nivoa iz materije G (detaljno su ovi mehanizmi opisani u glavi 2). Sintetiše se, tzv, eterično telo ćelije. Sa razvojem života u određenoj fazi nastaju višećelijski organizmi, u kojima svaka ćelija posebno funkcioniše za dobrobit cele zajednice. I sve ćelije jednog višećelijskog organizma stvaraju izbalansiran sistem - jedan organizam od raznih prostih organizama - ćelija, u kojem su sve funkcije tih najjednostavnijih organizama u međusobnom skladu. One i fizički čine kompletan sistem - fizičko telo višećelijskog organizma. Šta se dešava sa eteričkim telima višećelijskih organizama? U jednoćelijskom organizmu, kao uslov života javlja se harmonija između fizičkog i eteričnog tela, gde nastaje cirkulacija (pretakanje) materija između nivoa. Višećelijski organizam na fizičkom nivou predstavlja usaglašen funkcionalan sistem ćelija. Uslov života višećelijskog organizma nije samo harmonija između fizičkih i eteričkih tela svake ćelije pojedinačno, već i harmonija između eteričkih tela svih ćelija koje čine višećelijskim organizam. Drugim rečima, eterična tela ćelija višećelijskog organizma na eteričnom nivou stvaraju jedinstven sistem - eterično telo višećelijskog organizma (Sl.44, Sl.45.). - 107 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV Sl.44 - 108 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV Sl.45 - 109 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV Kao uslov za normalan život se javlja ravnotež procesa između fizičkog i eteričnog tela organizma. Tokom evolucije višećelijskih organizama, fizičke ćelije, koje ih obrazuju, specijalizovale su se za ove ili one funkcije neophodne za obezbeđivanje života i vitalnosti čitavog organizma. Pri poboljšanju ovih mehanizama, ćelije koje obavljaju različite funkcije organizma, promenile su se i spolja i iznutra, što je dovelo do pojave različitih vrsta telesnih ćelija. Različit oblik telesnih ćelija doveo je do toga da ove ćelije imaju različite uticaje na svoj mikrokosmos. Kao rezultat toga, neke vrste telesnih ćelija stekle su nove kvalitete. Promena dimenzionalnosti mikrokosmosa ovih ćelija dostigla je nivo, pri kojem se otvorila kvalitativna barijera između fizičkih i astralnih ravni. I na astralnom planu počela je sinteza astralnih tela ovih ćelija, koje su, zauzvrat, na tom nivou, stvorile svoj sistem međudejstva. Razvoj takvog sistema na astralnom planu doveo je do formiranja astralnog tela organizma. Zbog razlika između astralnom plana i fizičkog, astralna tela u organizmu mogu biti obrazovane, kako formom jedne materije G (Sl.46, Sl.47), tako i sa dvr G i F (Sl.48 i Sl.49). - 110 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV Sl.46 - 111 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV Sl.47 - 112 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV Sl.48 - 113 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV Sl.49 - 114 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV Astralno telo organizma, formirano iz jedne materije G, naziva se nižeastralnim telom, a formirano od dve forme materije G i F - višeastralno ili puno astralno telo. Pre pojave kod organizama višeastralnih tela, evolucija žive materije je prošla kroz mnoge različite evolucione faze, nastala je ogromna raznolikost živih organizama i oblika. Ali samo su nekoliko vrsta životinja, kod kojih su nervne ćelije - neuroni - formirali koncentrisan u lobanji organizma jedinstven sistem - mozak, koji se sastoji od mnogih milijardi neurona, uspele su da sakupe tokom evolucije višeastralna tela. Ljudski mozak formira četrnaest milijardi neurona. Sve te životinje, koje imaju višaastralna tela, pripadaju rodu viših sisara. To su slonovi, delfini i ljudi. I samo čovek, zbog svojih specifičnosti, pri punom razvoju mozga ima mogućnost da akumulira i druga tela na drugim nivoima planete (mentalna tela - prvo, drugo, treće i četvrto). Kada se apsorbuje kroz ljudski mozak velika količina informacija, pohranjenih čovečanstvom tokom sve istorije njegovog postojanja na planeti Zemlji i pri kvalitativnom shvatanju ovih informacija, neuroni mozga se strukturno i funkcionalno menjaju (u većoj meri - na eteričnom i astralnom nivou). Istovremeno, eterična i astralna tela neurona postaju gušća, "teža", što pri pravljenju pune višeastralnog tela dovodi do nestanka druge kvalitatvne barijere između fizičkog i prvog mentalnog plana planete. Pri tome započinje sinteza i razvoj prvog mentalnog tela ( Sl.50 i Sl.51), pun evolucija koja, prestavlja sintezu tri forme materije G, F i E. - 115 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV Sl.50 - 116 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV Sl.51 - 117 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV Pri daljem harmoničnom duhovnom razvoju čoveka, prvo mentalno telo je zgušnjava, što na određenom nivou njegovog razvoja dovodi do otvaranja sledeće kvalitativne barijere između fizičkog i drugog mentalnog plana planete. Započinje stvaranje drugog mentalnog tela iz četiri forme materije G, F, E i D (Sl.52 i Sl.53). Sl.52 - 118 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV Sl.53 - 119 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV I dalje pod istim uslovima harmoničnog razvoja stvara se treće mentalno telo od pet formi materija G, F, E, D, C (Sl. 54 i Sl.55.) Sl. 54 - 120 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV Sl. 55 - 121 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV I četvrto mentalno telo od šest formi materija G, F, E D, C, B (Sl.56 i Sl.57). Sl. 56 - 122 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV Sl. 57 - 123 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV Pri punom razvoju poslednjeg, za takvog čoveka nestaju sve kvalitativne barijere planete, završava se Zemaljski nulti ciklus evolucije suštine i počinje faza Kosmičke evolucije. Jogiji pogrešno veruju da je najviši kvalitet evolucije dostizanje - stanja nirvane, spajanje sa Apsolutom. Dok se slažemo sa ovom izjavom, mi ćemo biti kao čovek koji tek samo malo otvorvši vrata već smatra da je putovanje završeno. Ovo je - evolutivna samooblokada. Po meri prave ljudske evolucije razvoja čoveka, njegova suština sve više se i više približava fizičkom telu (videti Sl.44-57). Ovo stvara najefikasnije uslove za funkcionisanje fizičkog tela i tela suštine, kao skladnog sistema. Prisustvo mentalnih tela daje čoveku, koji ih ima, ogromnu psihičku snagu, pomoću koje čovek može uticati na procese koji se dešavaju u prirodi, kako na lokalnom tako i na planetarnom nivou. Samo snagom svog uma moženj da utiče i kontroliše procese koji se dešavaju u ljudskom društvu. Da čuje i vidi prošlost, sadašnjost i budućnost. Da utiče i menja budućnost, kako nekog pojedinca, tako i čovečanstva u celini. Silom misli da se premešta u prostoru, u univerzumu ... i mnogo, mnogo više ... Ta sila mora biti i može biti samo kod čoveka sa čistim umom, čistom dušom i otvorenog srca ka dobru. Ovaj nivo može da dostigne samo čovek, hodajući po pravilnom putu razvoja - putu dobra. Zlo, bez obzira koliko jako ono može izgledati na prvi pogled, za evoluciju nije sposobno. Imaginarna snaga zla je vidljiva za većinu onih, koji ne razumeju i ne mogu da vide šta se dešava na drugim nivoima. Veća snaga se ogleda u svom skladnom, "bezbolnom" uticaju na bilo koje procese, koji se dešavaju u prirodi ili u ljudskom društvu. Na taj način, razmotrili smo sve faze evolutivnog razvoja živih organizama, od najjednostavnijih do najviših, na nivoima planete - eteričnom, astralnom, prvom, drugom, trećem i četvrtom mentalnom nivou. Kao što već znamo, svaki živi organizam ima suštinu. Pri tome, minimalni broj tela suštine - jedno (eterično) kod najjednostavnijih, primitivnih organizama, Maksimum - šest (eterično, astralno, prvo, drugo, treće i četvrto mentalno). Dok organizam živi, fizičko telo i suština su spojene. Dok živog organizma ... A šta se dešava sa suštinom tog organizma, kada ono umro prirodnom ili nasilnom smrću?!. Šta se dešava sa svim živim bićima, koja su živela ili još uvek žive u toku četiri milijarde godina života na Zemlji?! Tokom tog vremena pojavilo se i nestalo na milione vrsta živih organizama. Neki od njih i dalje sastavljaju ekološki sistem savremene planete. Milijarde i milijarde živih organizama živelo je i umrlo. Oni se više ne mogu videti u - 124 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV prirodi. Šta se desilo sa suštinama tih organizama?!. Može biti, da su suštine takođe umrle sa smrću fizičkog tela?! Ako je tako, pri kojim uslovima? Ako nije, šta se dešava sa njima nakon smrti fizičkog tela, gde su onda potom otišle? Šta se dešavalo sa njima dalje? .. Šta se desilo sa suštinama životinja izumrlih vrsta, šta se dešava sa suštinama životinjskih vrsta, koje su nastavile da žive u ekološkom sistemu Zemlje? .. Hajde da pokušamo da razumemo ovaj zanimljiv fenomen prirode ... Okrenimo sledeću stranu misterije života ... U vreme prirodne ili nasilne smrti bilo kog živog organizma dolazi do uništavanja zaštitnog psi-polja organizma. Oslobođene pri tome forme materije stvaraju prasak energije, koja otvara više ili manje kvalitativnih barijera između nivoa planete. Formira se energetski kanal do prve zatvorene kvalitativne barijere i po tom kanalu suština živog organizma povlači se na identičan njenoj strukturi nivo planete. Suštine jednostavnih i prostih živih organizama, koje su u velikoj većini, padaju na eterični plan. Suštine ostalih, u zavisnosti od nivoa evolutivnog razvoja svake vrste, padaju na različite podnivoe nižeeastralnog plana planete. Suštine još nekoliko visokoorganizovanih vrsta živih organizama pada u vreme smrti na različite podnivoe višeastralnog plana planete. Samo deo suština tih vrsta stiže na mentalni plan Zemlje. Dalje, u trenutku začeća, svaki živi organizam na planeti, stvara talas energije u skladu sa genetskim potencijalom te vrste. Otvara odgovarajući broj kvalitativnih barijera, formira energetski kanal, po kojem privlači suštinu suštine, identičnu sa tom genetikom. Dešava se proces, obrnut procesu smrti. Po meri isušivanja energije, koja je nastala u trenutku začeća, barijere počinju da se zatvaraju i posle nekog vremena sve se vraća kao što je bio pre nastanka tog praska energije. Nakon toga suština počinje da stvara iz rastuće biomase novo fizičko telo. I krug se zatvara ... (videti Sl.58). - 125 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV Sl.58 - 126 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV Ali, šta se desilo sa suštinama miliona vrsta živih organizama, koji su nestali sa lica Zemlje tokom evolucije? .. Šta se dešava sa suštinama izumrlih životinja, koje su u momentu prirodne ili nasilne smrti, kao i suštine svih ostalih živih organizama dospele po nastalom kanalu na odgovarajući nivo planete? .. Za njih više nikada neće biti praska, koji nastaje u trenutku začeća, jer ne postoji niko da stvori taj prasak na fizičkom nivou ... Ove suštine su izgubile biološku osnovu. Bez fizičkog tela nijedno stvorenje nije u stanju aktivne evolucije, jer se u fizičkom telu dešavaju procesi cepanja supstance, stvorene protokom materija, koje odlaze na sve nivoe suštine i pružaju priliku za aktivan život i njegov razvoj. Bez fizičkog tela, suština ostaje bez stalnog aktivnog izvora energije. To, šta suština može da nauči sa svojim telima na drugim nivoima, dovoljno je da se održi celovitost te suštine. Stoga, suštine izumrlih vrsta, uhvaćene u takvim uslovima, počinju da se prilagođavaju životu na drugim nivoima. Štaviše, suštine različitih vrsta stvorile su različite sposobnosti prilagođavanja. Neke od njih su počele da apsorbuju i koriste, kao izvor nove energije za svoj aktivniji život, suštine drugih vrsta, uhvaćene u ovo stanje i nemajući energetsku zaštitu na tim nivoima, ili imajući je, ali preslabu, koja nije u stanju da obezbedi celovitost te suštine. Suštine, koje su se prilagodile životu na drugim nivoima, zovemo astralnim životinjama. Neke astralne životinje počele su da jedu ne samo suštine izumrlih životinja, već i suštine živih organizama, koje su nastavile da žive i razvijaju se na fizičkom nivou planete. I opet, njihove žrtve su one suštine, koje nemaju dovoljno pouzdanu zaštitu u vreme boravka na tim nivoima pre sledećeg praska, koja se javlja u trenutku začeća, koji im omogućava da se vrate na fizički nivo i razviju novo fizičko telo. Drugi deo suština izumrlih životinja je stvorila simbiozu sa živim organizmima, nastavljajući da se razvijaju na fizičkom nivou (videti glavu 6.). Najčešće su to suštine izumrlih životinja, primitivnije u svojoj strukturi, nego životinje, sa kojima ove suštine stvaraju simbiozu. Ova varijanta prilagođavanja, je korisna za sve ... Pri začeću, suština ulazi u oplođenu jajnu ćeliju, koja ima strukturu jednoćelijskog organizma. Kvalitativna struktura složenostrukturne suštine se veoma razlikuje od kvalitativne strukture zigotne ćelije. Intenzitet procesa prelivanja formi materije između zigota i te suštine je toliko mala, da bi bilo potrebno mnogo vremena, da bi suština bila u stanju da stvori iz te - 127 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV biomase novo fizičko telo. Mnogo vremena za to, priroda, nažalost, nije dala ... akle, kako prevazići tu kvalitativnu barijeru između rastuće biomase i suštine, koja je ušla u tu biomasu? A to je vrlo jednostavno ... Pri začeću, u momentu energetskog praska u oplođenu jajnu ćeliju ne ulazi samo suština, identična genetici ćelije, već i jedan ili više suština izumrlih životinja sa svih nižih nivoa planete. I suština, koja je najbliža po svom kvalitativnom nivou sa zigotom, ulazi u nju. Započinje aktivan razvoj tog zigota sve do tog trenutka, dok kvalitativni nivo rastuće biomase ne postane višeg nivoa svoje razvojne suštine. Pri tome, nastaje stanje slično stanju smrti te suštine. Nastaje prasak, pri kojem ta suština ostavlja razvijajuću biomasu i odlazi na svoj nivo. Treba napomenuti, da za vreme prrebivanja te suštine u razvijajućoj biomasi, embrion preuzima izgled životinje, odgovarajuće toj suštini. Nakon odlaska prve suštine, u "slobodnu" biomasu ulazi suština obuhvata razvijenije vrste, koja se može kvalitativno saglasiti sa razvojućom biomasom ... Proces se ponavlja ponovo sve do tada, dok se razvijajuća biomasa ne usaglasi identično genetski svojoj suštini, stvarajući sebi telo po svojoj slici i prilici. U ovoj situaciji, svi su na dobitku: suštine umrlih životinja neko vreme uživaju u razvijahućoj biomasi, akumulirajući za sebe potencijal i istovremeno aktivno razvijajući biomasu. A suština, identična sa genetikom, mnogo puta brže dobija mogućnost da stvara sebi novo fizičko telo. Bez takve simbioze vrlo brzo bi izumrle vrste, kvalitativne strukture suštine koje se veoma razlikuju od strukture zigota. Bez takve simbioze bi bila jednostavno nemoguća evolucija života, ne bi se pojavili veoma razvijeni organizmi, i, naravno, nemoguća bi bila pojava inteligentnog života ... Drugi deo izumrlih astralnih životinja se prilagođavaju novim uslovima, koristeći takozvani energetski vampirizam ... Šta je suština tog fenomena?! Podsetimo se, da svaki živi organizam ima zaštitno psi-polje, koje obezbeđuje najpovoljnije uslove za funkcionisanje svakog višećelijskog organizma, štiteći ga od dejstva drugih psi-polja. Pored toga,zaštitno polje doprinosi maksimalnoj akumulaciji energetskog potencijala od formi materija, nastalih sa raspadom hrane ovog organizma. Dakle, energetski vampiri, nalaze životinje sa oslabljenom ili uništenom psizastitom, unjedruju se kroz nju u strukturu suštine te životinje i uzimaju sebi komad vitalne sile - energetskog potencijala, generisanog fizičkim telom žrtve. - 128 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV Rezultat je značajno brži pri tome kao iscrpljivanje fizičkog tela, i takva suština mnogo brže umire nasilnom ili prirodnom smrću. Takav energetski uticaj može biti i periodičan i trajan. Ali, da bi stvorila takav energetski uticaj, astralna životinja mora da "otvori", prevaziđe kvalitativnu barijeru između fizičkog i eteričnog plana planete, a u nekim slučajevima, dve barijere - eteričnu i astralnu. To zahteva određeni potencijal. U različitim vremenima debljina ovih barijera je različita. Maksimalna gustina barijera je u toku dana, a minimalna - noću. Minimalna gustina ovih barijera je između ponoći i četiri sata ujutro. Zbog toga, većina energetskih vampira su noćne grabljivice koje idu u lov po mraku (objašnjenje razloga za to se može naći u sledećem poglavlju) ... Osim toga, površina planete ima različitu energetsku strukturu, što zauzvrat, utiče na debljinu barijera. Efekat može biti, kako negativan (pri kojem debljina barijere postaje manja u zonama sa takvom energijom) ili pozitivan (pri kojima se gustina barijere povećava). Tako, na površini planete postoje negativne zone - negativne geomagnetske zone, u kojima su te barijere odsutne ili veoma slabe, čak i po danu. U tim zonama, svaki organizam je izložen negativnim dejstvima, uključujući i efektima astralnih vampira. Ovo dovodi do brzog slabljenja, iscrpljenosti, a u budućnosti, pri dugoročnom prisustvu u ovom regionu, brzog uništavanja tela. Zbog toga, ako je prostorija, u kojoj spava čovek, u toj zoni, telo čoveka brzo slabi, nema normalan san, a na kraju takav čovek dobija ozbiljne bolesti, vrlo često rak ... Na taj način se, suštine izumrlih životinja, astralne životinje, prilagođavaju uslovima života na drugim nivoima planete, i stiču neke nove karakteristike: 1) sposobnost da apsorbuju i koriste potrebne kapacitete, "hranu" nalaze na tim nivoima suštine, kod kojih je odsutan ili ozbiljno oslabljen zaštitni energetski štit. 2) simbioza sa vrstama, nastavljajući evoluciju na fizičkom nivou, posredstvom zajedničke koevolucije embriona, suštinama sa različitim nivoima evolutivnog razvoja. 3) energetski vampirizam, pri kome se suštine izumrlih životinja uvode u tela i strukturu suština bića, koja žive na fizičkom nivou i imaju slabu ili uništenu psi-odbranu. Na taj način, život na drugim nivoima planete je usvojio nekoliko drugih formi. I na njima su nastali njihovi kvalitativno različiti ekološki sistemi (Sl.59). - 129 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV Sl.59 - 130 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV Glava 6. Evolucija uma, tela i suštine Evolucija žive materije dovodi do pojave živih organizama sa kompleksnim psi sistemima. Razvoj ovih psi sistema se dešava na određenom nivou razvoja do realizacije svog postojanja u prirodi. Javlja se primitivan um, čiji razvoj dovodi do interakcije nosioca tog razuma sa prirodom. Kompleksnost psi sistema, i time, mogućnost evolucije određuje broj neurona i stepen interakcije između njih. Ali kako neuroni mozak stiču sposobnost razmišljanja? Paradoks je u tome, da neuroni u mozgu ne razmišljaju, već samo obezbeđuju proces razmišljanja generisanim potencijalima i strukturama koje nastaju u toku evolucije. Proces razmišljanja se odvija na mentalnom planu suštine koja ima fizičko telo. Istovremeno, razvoj suštine je nemoguć bez odgovarajućeg razvoja fizičkog tela. Razmotrimo ovu činjenicu detaljnije, jer je centralna za razumevanje prirode razvoja razuma. Počnimo sa realizacijom suštine. Pri spajanju jajne ćelije i spermatozoida nastaje energetsko polje, koje doseže druge nivoe planete - eterični, astralni i mentalni. U zavisnosti od toga, koji nivo dostiže ovaj talas, on uključuje u sebe, suštinu eteričnog, astralnog i mentalnog plana planete. Šta utiče na amplitudu ovog talasa? 1. Genetika roditelja 2. Nivo njihovog duhovnog razvoj. 3. Geografski položaj mesta začeća 4. Položaj zvezda i planeta u momentu mestu začeća 5. Emocionalno stanje roditelja u trenutku začeća 6. Prisustvo u telu roditelja raznih toksina u trenutku začeća - alkohola, nikotina, droga, itd ... 7. ekološko okruženje Što je zdravija genetika roditelja, to je veća amplituda talasa. Površina planete ima puno pozitivne, negativne i neutralne energije. Stoga, u zavisnosti od toga, kakvu vrstu energije ima mesto začeća, amplituda talasa varira. Pozitivna energija povećava amplitudu talasa, negativna je smanjuje. Iz kosmosa od zvezda i planeta na Zemlju dolaze potoci energije, koji takođe mogu biti i pozitivni i negativni. Pored toga, različite vrste genetike različito reaguju na protok energije iz kosmosa i planeta. Ista energija utiče na jednu vrstu genetike pozitivno, a na drugu - negativno. Za svaki tip genetike, postoje zone površine planete povoljnog i negativnog uticaja. Ako roditelji u trenutku začeća doživljavaju duboka i jaka osećanja, njihova ljubav stvara - 131 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV snažnu eksploziju pozitivnih emocija, što, zauzvrat, povećava amplitudu talasa. Ako roditelji nemaju duboka i jaka osećanja, a postoji samo fiziološka žudnja, nastajući pri spajanju polnih ćelija talas, se ne menja. Ako je došlo do začeća, kao rezultat razvratnog seksualnog života roditelja, amplituda talasa će biti još manja ... Droga, alkohol, nikotin i drugi otrovi koji su prisutni u telu roditelja, stvaraju snažnu negativnu oblast, koja suzbija talas. A ako su organizmi roditelja duže vreme izloženi ovim otrovima, talas u trenutku začeća slabi, i u stanju je da dostigne samo niži nivo astrala ili etar. U tom slučaju, otelotvara se suština niskog nivoa razvoja, a dete će se roditi mentalno hendikepirano. Ekološko stanje životne sredine dovodi do slabljenja roditeljskih organizama i oslabljenih polnih ćelija koje pri spajanju ne mogu dati punu eksploziju. Dolazeća suština u oplođenu jajnu ćeliju u trenutku začeća ima složenu organizaciju eteričnog, astralnog i mentalnog tela. Oplođena ćelija (zigot) ima jednostavnu strukturu jednoćelijskog organizma i samo eterično telo (pored fizičkog). Kvalitativna struktura suštine i struktura zigota su toliko različiti da je njihovo usglašavanje u tom obliku nemoguće. Zigotna ćelija mora proći kroz izvestan razvoj, dok njena kvalitativna struktura eteričnog i astralnog tela dobije mogućnost usklađivanja sa suštinom. Kako se to događa? Kako ćelije ljudskog embriona prolaze ove evolucione faze?!. Shvatanje ovoga će nam omogućiti da proniknemo u tajnu žive prirode, koja, kao i mnoge druge, i do sada ostaje nerešena ... Pri razvoju života na planeti, mnoge vrste živih organizama su oterane iz svojih ekoloških niša od bolje prilagodljivih, progresivnih vrsta. One su izgubile priliku razvoja na fizičkom nivou naše planete, ali njihova eterična i astralna tela nastavljaju da postoje na eteričnim i astralnim nivoima, sa brzinom evolutivnog razvoja koja je veoma nizak. Ove vrste, u toku svog razvoja i na drugim nivoima, razvijaju niz načina da se ubrzaju. Jedan od njih je simbioza sa razvijućom biomasom embriona nekoliko suština različitih nivoa evolutivnog razvoja, koje su dosledno uključene u tu biomasu i razvijaju se do tog nivoa, pri kom se suština, identične genetike, može uklopiti u ovu biomasu i stvoriti sebi novo fizičko telo. Najočigledniji primer za to u prirodi su leptiri. Svako od vas se divio gracioznosti i lepoti leptira. Ali gusenice su uvek izazivale u vama određeno, u krajnjoj meri, gađenje. Kako se onda, iz takve ružnog izgleda gusenice, "rađa" prekrasni leptir?! Dešava se metamorfoza, čija priroda ostaje misterija za modernu biologiju. Koje je rešenje ove misterije? Metamorfoza leptira je jedan od najboljih primera simbioze dve vrste u jednu biomasu. Leptir pre smrti polaže jaja, iz kojih izlaze gusenice, sa svim odlikama koje se odnose na člankovite gliste. - 132 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV Gusenica brzo stvara količinu biomase jedući biljke i strukturno je spremna da se uskladi sa eteričnim telom leptira. Istovremeno fizičko telo gusenice se raspada i iz te mase eterično telo leptira formira sebi fizičko telo. Nakon završetka formiranja fizičkog tela leptira, on kida čauru - metamorfoza je završena (slika 60.). slika 60. - 133 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV Hraneći se nektarom i polenom cveća, na kraju svog života, leptir polaže jaja iz kojih se izležu gusenice. Ciklus se ponavlja ... Ako bi se iz jaja leptira odmah izlegli leptiri, odmah bi umrli, jer bi se iz jaja izlegli samo mali leptiri, za čiji je rast neophodno mnogo hrane - nektara i polena, kojih u to vreme još uvek nema. Osim toga, mikroskopski leptir ne bi mogao da preživi. Svaki dašak vetra bi ga nosio veoma daleko, a on jednostavno ne bi mogao da leti po svojoj želji i potrebi, a to bi dovelo do njegove brze smrti. Male gusenice se razvijaju na listovima trave, žbunja i drveća, brzo jedući lišće biljaka. Pri ovoj brzoj gradnji nužna je za leptira količina biomase. Na taj način, dve različite vrste organizama žive u jednoj biomasi. Ova simbioza vrsta im je omogućila da prežive u evoluciji života. Postoji mnogo vrsta insekata, kod kojih se javlja slična simbioza suština dve vrste - komarci, bube, pčele, termiti, itd. Na kvalitativnim nivoima evolucije života je takođe prisutna slična pojava. Žabe (vodozemci) imaju dve evolucione faze biološkog razvoja - fazu punoglavca i fazu stvarne žabe. U fazi biomase punoglavca nalazi se suština (eterično telo) ribe. Istovremeno, ne dešava se potpuna transformacija biomase eteričnog tela ribe, jer biomasa ima genetiku žabe. Evolutivni razvoj suštine ribe u biomasi sa genetikom žabe nastavlja se sve dok razvijajuća biomasa ne dostigne strukturni i kvalitativni nivo, veći od suštine ribe. Eterično telo ribe odlazi iz biomase, koju je razvila, a eterično telo prave žabe ulazi biomasa sa genetikom žabe. Dešava se transformacija biomase po liku eteričnog tela žabe. Postepeno počinju da rastu prvo zadnje i onda prednje noge, rep otpada, modifikuju se unutrašnji organi i spoljni izgled živog bića. Sve ove faze posmatra, verovatno, gotovo svaki čovek, ali ne razmišlja o tome zašto se ovo dešava - sve doživljava kao podrazumevajuću stvar. Ali okolna priroda je jedinstveno bogata životom, misterijama. Samo treba da pogledamo u sebe, u prirodu malo bliže, i mnogo će biti otkriveno od njenih tajni ... Naravno, kod mnogih se javlja jedno pitanje: ko kontroliše sve to, kako se sve ovo dešava .. Evolutivni razvoj žive materije određuje genetika: pri ulazu u biomasu sa genetikom jedne vrste suštine druge vrste, kvalitativna struktura - 134 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV biomase i struktura eteričnog tela te suštine, u trenutku ulaza, su identične. Nakon ulaska počinje razvoj biomase i razvoj eteričnog tela, ali taj razvoj ide različitim stepenom. Ako biomasa ima genetiku vrste, evolucionog razvoja višeg od nivoa evolutivnog razvoja eteričnog tela suštine, koja se nalazi u toj biomasi, proizilazi postepeno neslaganje eteričnog tela suštine te vrste i biomase sa genetikom druge vrste. Kada to neslaganje dostigne kritično stanje, dolazi do izlaza (smrti) eteričnog tela suštine jedne vrste iz te biomase, a u nju ulazi eterično telo suštine druge vrste, idenčno po kvalitativnoj strukturi sa genetikom biomase. Moment izlaska je propraćen porastom energetskog talasa: kvalitativna barijera između fizičke i eterične sfere nestaje i obrazuje se energetski kanal. Po tom kanalu eterično telo jedne suštine premešta se iz gustog fizičkog nivoa na nivo etra, a eterično telo suštine te vrste, kao genetike biomase uključuje se u oslobođenu biomasu. Na višim kvalitativnim nivoima evolucije života - kod reptila, sisara, ovaj proces je nešto drugačiji. Kod sisara, na primer, u periodu unutarmateričnog razvoja u biomasi fetusa se javlja nekoliko uzastopnih zamena suština vrsta nižeg evolutivnog stadijuma do suštine višeg nivoa evolutivnog razvoja. Promena se javlja sve dok brzine evolutivnog razvoja eteričnog tela i biomase ne postanu istovetne. Zatim, po obličju i sličnosti eteričnog tela takve suštine, formira se iz ove biomase fizičkog tela mladunče ... Kako se odvija razvoj čoveka?! Neophodno je razlikovati dve faze u ljudskoj evoluciji - unutarmaterični i vanmaterični razvoj. Zašto je nužna takva podela, biće jasno kasnije ... Suština čoveka ima nekoliko tela - eterično, astralno i jedno mentalno. Pri visokom nivou duhovnog razvoja, može biti nekoliko mentalnih tela. Po završetku zemaljskog ciklusa razvoja suštine, ona može imati četiri mentalna tela. U trenutku oplodnje nastaje energetski kanal, kroz koji u oplođenu jajnu ćeliju ulazi suština. (sl. 61) - 135 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV sl. 61 - 136 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV Nakon ulaska, kanal nestaje, i uspostavlja se kvalitativna barijera između nivoa (sl. 62). sl.62 - 137 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV Oplođena jajna ćelija (zigotna ćelija) je najjednostavniji živi organizam. Kvalitativna struktura jednoćelijskog organizma i suštine se ne mogu usaglasiti međusobno, jer kvalitativna struktura suštine odražava kvalitativnu strukturu visoko organizovanog višećelijskog organizma. Prvi korak je kvantitativni rast zigotne ćelije sve dok broj ovih zigotnih ćelija ne postane dovoljan za ulazak u telo eteričnog tela višećelijskog organizama - ribe. Nakon usaglašavanja počinje razvoj eteričnog tela ribe u biomasi, koja ima genetiku čoveka. Zato na početku razvoja ljudski embrion podseća na ribu. Brzina razvoja ćelija embriona čoveka je značajno veće brzine od razvoja eteričnog tela ribe. Zbog toga, otprilike, u mesečnom uzrastu iz embriona čoveka izlazi eterično telo ribe i ulazi u eterično telo vrste koje ima veću brzinu razvoja - vodozemac. Nakon ulaska biomasa embriona se obnavlja sa eteričnom strukturom vodozemca i istovremeno deo ćelija embriona se deli. U ovom trenutku u majčinoj krvi kroz placentu se oslobađa puno toksina, i to vreme se javlja kao najopasnije za pobačaj. U trećem mesecu razvoja embriona čoveka eterično telo vodozemca iz istih razloga izlazi iz embriona. Stvara se novi kvalitativni talas, a u embrion ulazi eterično telo (suština) reptila. Opet se biomasa embriona obnavlja pod eteričnom strukturom reptila, deo embrionalnih ćelija se deli, i dolazi do sledećeg oslobađanja toksina u krvi majke. Posle tog obnavljanja embrion čoveka izgleda kao embrion reptila, i nastavlja dalji rast biomase embriona čoveka. Za poređenje - jednomesečni embrion je veličine 1 cm, u trećem mesecu dostiže veličinu od 9 cm. U četvrtom mesecu razvoja embriona čoveka eterično telo reptila izlazi i ulazi eterično telo sisara. Embrion se obnavlja pod uticajem eteričnog tela sisara, ćelije embriona se ponovo dele, a opet u majčinu krv kroz placentu se oslobađaju toksini. U petom mesecu razvoja embriona čoveka njegova kvalitativna struktura postaje takva, da postoji mogućnost usklađivanja i ulaska u embrion - 138 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV eteričnog tela suštine čoveka. Embrion počinje da se prilagođava eteričnom telu suština čoveka, i opet ogromna količina toksina ulazi u majčinu krv. U šestom mesecu embriona razvoja čoveka otpada rudimentirani rep. Dalje, produžava se formiranje embriona po obličju i sličnosti eteričnog tela suštine čoveka, i u momentu rođenja taj proces je završen. Rođeno je zdravo, normalno dete (sl.63). sl.63 - 139 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV Tek u petom mesecu razvoja embriona eterično telo suštine dobija priliku za usaglašavanje i ulazi u embrion. Do tada, između suštine i embriona postoji kvalitativna barijera. Do tada suština ostaje vezana za biomasu embriona i ne može da uđe u njega. Zbog dosledne evolucije u biomasu embriona ulaze eterična tela ribe, vodozemaca, gmizavaca, sisara dok kvalitativna struktura embriona čoveka ne izađe na taj nivo, na kojem je moguće uskladiti i ulazak eteričnog tela suštine čoveka. Zbog toga, embrion čoveka pri svom svom razvoju prati kvalitativni odsečak razvoja žive prirode od jednoćelijskog organizma do veoma složenog višećelijskog. Dakle, suština (duša) ulazi u oplođenu jajnu ćeliju u trenutku začeća i sve vreme unutarmateričnog razvoja ona ostaje vezana za fetus. Ako postoji, na primer, pobačaj, suština gubi priliku da stvori sebi novo fizičko telo. Pri abortusu ne nastaje energetski kanal, kao u vreme smrti čoveka. Stoga, suština ne može da se vrati na taj nivo sa kojeg je ona došla na talasu u trenutku začeća. Suština visokog nivoa duhovnog razvoja može, trošeći svoj potencijal (u ovom slučaju ona pada evoluciono niže), stvoriti sebi energetski kanal i pobeći iz zamke. A suština koja nema mentalnih tela, postaje plen suština eteričnog i nižeastralnog nivoa . To je zakon života ... Životinje astralnog nivoa jedu tela suština (sl.64). - 140 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV sl.64 - 141 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV Kao rezultat toga - suština umire. Smrt suštine znači, da je celo evolutivno iskustvo i dostignuća svih inkarnacija koje su bile u toj suštini, nestalo zauvek ... to je EVOLUCIONA SMRT. Kada čovek umre, njegova suština (duša) po energetskom kanalu ide na jedan od nivoa Zemlje i posle izvesnog vremena ona može da se vrati, da stvori novo fizičko telo. Suština u novom telu može ponovo da nastavi svoju evoluciju. U tome je kardinalna razlika između smrti fizičkog tela od smrti suštine. Nije slučajno što hrišćanska crkva smatra abortus najtežim grehom. Ubistvo je mnogo manji greh od abortusa. Pri abortusu, postoji realna opasnost od usmrćivanja suštine (duše). Iz materice žene se uklanja ne samo bezoblična forma, koji jedva da liči na čoveka. Suština se lišava biomase, od koje je trebala da stvori novo fizičko telo. Pri abortusu i žena i lekar, koji ga čini, stvaraju sebi tešku karmu. Kod žene se ruši odbrana organizma i hormonalna ravnoteža je poremećena. Vrlo često, abortus je uzrok kasnijeg raka. Vratimo se na to kako priroda stvara novo telo. Kreirajući fizičko telo, suština na njega sprovodi deo svog potencijala. To znači, da se kvalitativna struktura prirode suštine premešta na niži evolutivni nivo. Nakon rođenja fizičkog tela deteta nastavlja da raste i da se razvija. U isto vreme počinju da se razvijaju i tela suštine - eterično, astralno i mentalna. Dokle god suština ne obnovi eterično telo do nivoa, koji je u bio u vreme ulaska u biomasu, normalan razvoj astralnog i mentalnog tela je nemoguć. Da bi se to desilo, mozak deteta mora apsorbovati odgovarajuću količinu informacija. Dobijene informacije omogućavaju mozgu da se okrene kvalitativnim strukturama. Tek nakon otkrivanja ovih struktura (moždani neuroni) mozak dobija novi kvalitet - začetak razuma. Postoji minimalna količina informacija koje su potrebne, da bi se pojavio začetak razuma. Ovu količinu informacija dečji mozak treba da dobije u prvih 3-5 godina svog života, kada je u toku obnova kvalitativnog nivoa eteričnog tela. Ako, u to vreme, moždani neuroni deteta ne završe evoluciju eteričnih struktura, i ne započnu razvoj astralnih struktura neurona mozga, onda mozak takvog čoveka nikada neće steći sposobnost da misli. Iako će čisto fiziološki biti potpuno zdrav. Po završetku procesa kvalitetnog obnavljanja eteričnog tela, završava se kvalitativno formiranje eteričnih struktura mozga. Ako eterične strukture - 142 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV mozga ne dostignu određeni nivo, mozak gubi sposobnost formiranja i razvoja astralnih, a zatim i mentalnih struktura mozga, čije prisustvo omogućava mozgu čoveka da shvati svet oko sebe, sebe u njemu ... Zato, u svojih prvih 4-8 godina života dete upija informacije kao sunđer, sve bez razlike. Razumevanje tih informacija počinje sa početkom razvoja astralnih struktura neurona mozga čoveka, čije formiranje, kao i formiranje astralnog tela, završava u uzrastu od 14-18 godina. I ako u to vreme evolucija moždanih neurona prođe evoluciju do mentalnog nivoa, onda suština tog čoveka može da nastavi da akumulira mentalne strukture i tela. Ako čovek do14-18 godina ne prođe ovu fazu evolucije, tada njegova suština u ovoj varijanti, gubi sposobnost da postigne viši evolucioni nivo, nego što je bio pre ulaska suštine u oplođenu jajnu ćeliju. U tom slučaju, život takvog čoveka će biti samo evolutivna "prazna ljuštura." Pravilan razvoj dalje rezultira u formiranju mentalnih struktura neurona mozga, kao i formiranje prvog mentalnog tela. Kada mentalne strukture mozga dođu na kvalitativni nivo mentalnih struktura koje je imala suština do ulaska u biomasu, čoveku nestaje sećanje na suštinu. Sećanje na svoje bivše inkarnacije, kada, gde je ranije živeo, šta je bio, šta je radio ... Mentalno telo počinje svoje formiranje sa 30-33 godina.. (Sl.65). - 143 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV Sl.65 - 144 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV Ako je razvoj čoveka bio skladan, eterično, astralno i prvo mentalno telo stvaraju harmoniju između sebe. Ovo stvara harmoniju kvalitativnog skoka razvoja suštine čoveka. Takav čovek počinje da se ubrzano duhovno razvija, dosledno gradeći drugo, treće. i četvrto mentalno telo. Razvoj viših mentalnih tela daje čoveku ogromnu duhovnu i mentalnu snagu, koja mu omogućava da leči ljude, da utiču na prirodu, omogućava da vidi prošlost, sadašnjost i budućnost. Na veoma visokom nivou razvoja viših mentalnih tela, čovek dobija mogućnost da utiče na sadašnjost i budućnost. Efekat može biti ne samo na sudbinu jednog čoveka, već i na sudbine ljudi, naroda, civilizacije. Psihička snaga takvog čoveka će delovati i na neživu prirodu. Čovek može da utiče na vreme, na životnu sredinu u celini, na globalnom nivou. Ali, nažalost, veoma mali broj ljudi u istoriji je postiglo takav nivo razvoja i mogućnosti. U većoj ili manjoj meri, time su vladali Buda, Krišna, Isus Hrist. Koji, nažalost, nisu prihvaćeni i shvaćeni od svojih savremenika. Kasnije su, od njih načinili bogove... Svi oni su napustili planetu Zemlju u svom fizičkom telu, i postigli besmrtnost. Nisu ih razumeli savremenici, kao ni njihovo znanje i njihova učenja. Negde iz neznanja, a negde i namerno iskrivljuju njihovu suštinu. Stvorili smo kult božanstva, i njihovog obožavanja... Setite se Hristovih reči : "Ako vam tada neko kaže: ‘Evo Hrista ovde’, ili: ‘Eno ga onde’, ne verujte. Jer, pojaviće se lažni hristosi i lažni proroci i činiće velika znamenja i čuda da bi, ako mogu, čak i izabrane obmanuli. ... " 1 I milioni ljudi prate ova lažna učenja, i istinski veruju u njih. Ako bi svi ovi ljudi mogli da čuju ta učenja iz prve ruke, oni bi bili užasnuti takvim monstruoznim iskrivljavanjem istine ... Pravi učitelji su se zvali Veliki Posvećenici. Oni su pronikli u moć svog uma i duha u misterije univerzuma i hteli su da podare to bogatstvo svojih znanja narodu. I to nije njihova krivica što ljudi nisu želeli da prihvate ta znanja ... ili su ih iskrivili u obrnutom smislu njihove suštine. Opet, ne zaboravite Isusa: "Oni svojim očima gledaju, a ne vide, svojim ušima slušaju, a ne razumeju ... " 2 . A nije ni krivica njegovih savremenika - to iskrivljivanje, već i nemogućnost ispravnog shvatanja tih znanja drugim ljudima povezanih još i sa zakonima evolucije civilizacije u celini. Evolucija civilizacije, kao i evolucija suštine, ima svoje faze, koje su već u vezi sa procesima koji se dešavaju u našem 1 См. «Новый Завет», Евангелие от Матфея, стих 23-24. 2 См. «Новый Завет», Евангелие от Марка, Глава 4, стих 12. - 145 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV univerzumu. Kakvi su to zakoni, i zašto ovi veliki ljudi nisu bili u stanju da pomognu svojim savremenicima? Hajde da pokušamo da to razumemo ... Veliki Posvećenici znali su objektivne zakone kosmosa i razvoja civilizacije. Nisu slučajno njihove oči bile pune tuge i žalosti ... Hajde da se vratimo zakonima evolucije suštine. U skladu oporavkom eteričnog, astralnog i mentalnog tela do nivoa njihovog razvoja u suštini pre ulaska u biomasu, njihov dalji razvoj se sprovodi doslednim stvaranjem neurona mozga čoveka, eteričnih, astralnih i mentalnih struktura. Genetski poremećaji i bolesti, upalni procesa mozga i cerebrospinalne tečnosti, u ranom uzrastu mogu dovesti do toga, da se mehanizam razvoja i otkrivanje kvalitativnih struktura mozga na eteričnom, astralnom i mentalnim ravnima naruši. Ovo je posebno opasno u ranom detinjstvu. Ako se ne izgrade i ne otkriju eterične strukture neurona mozga deteta, njegov mozak će zauvek ostati "uspavan". To dovodi do zaostalosti različitih stepena ozbiljnosti. Delimično dejstvo ovih faktora dovodi do nepotpunog otkrivanja tih struktura. Rezultat je slabljenje i usporavanje razvoja astralnih, a zatim i mentalnih struktura mozga čoveka. Treba napomenuti, da je za harmoničan razvoj ovih struktura pneophodno, da se energetski protoci (monomaterija) različitog kvaliteta, koji prožimaju tela suštine, nalaze u kvalitativnoj i kvantitativnoj ravnoteži među sobom. Tri kvalitativna toka materije obezbeđuju ovu ravnotežu: 1. Tokovi energije, formirajući eteričko telo, koje obezbeđuje normalan razvoj aktivnosti i volje čoveka. 2. Tokovi energije, formirajući astralno telo, koje obezbeđuje normalno emocionalno stanje čoveka. 3. Tokovi energije koji čine mentalno telo, koji obezbeđuje normalan razvoj intelektualnog nivoa čoveka. Skraćeno - tokovi Volje, Srca, Razuma. Njihova ravnoteža je - zlatni presek - koji obezbjeđuje uslove za harmoničan razvoj ličnosti čoveka. Nedostatak tokova za formiranje potpunog eteričkog tela dovodi do pasivnosti - nedostatka volje čoveka. Nedostatak i različiti sastavi tokova, koji formiraju astralno telo dovodi do raznih tipova emocija čoveka. Nedostatak tokova, koji čine mentalno telo dovodi do slabog mentalnog razvoja a različiti sastavi tih tokova do razvoja različitih aspekata uma. - 146 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV Na taj način, za potpuni razvoj čoveka, treba da se uspostavi ravnoteža tokova volje, srca i razuma. Dok postoji ta ravnoteža, čovek ima moćan sistem zaštite mozga i celog organizma. Prosečan čovek koristi samo 3-5% neurona svog mozga, a preostalih 95-97% za čoveka su zatvoreni. Oni se otvaraju samo kada čovek dostigne nivo razvoja viših mentalnih planova. To je evoluciono skladište suštine. Prirodu njegovog pojavljivanja kod čoveka ćemo razotkriti nešto kasnije. Evoluciono skladište nosi u sebi za čoveka i veliku opasnost ... Kakva je ta opasnost? Pri ravnoteži tokova energije volje,srca i razuma, mozak čoveka u bilo kojoj fazi svoje evolucije ima jaku energetsku zaštitu od bilo kakvog psi uticaja i zadržava svoju individualnost. Uslovno, taj balans možemo da predstavimo u obliku jednakostraničnog trougla. (Sl.66). Sl.66 - 147 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV Mozgom čoveka se ne može upravljati, ili barem u krajnjem slučaju, veoma je teško upravljati. Da bi čovek pao pod kontrolu psi-polja, drugim rečima, postao bio-robot, prvo mora da se poremeti sklad njegovih tokova energija. Ako se na bilo koji način smanji jedan od ovih tokova, tada druga dva rastu i remete harmoniju. To već omogućava da se utiče na 95-97% moždanih neurona čoveka, da se utiče na njegovu podsvest, a preko nje i na svest ... U isto vreme čovek ništa ne oseća, ne vidi, ne čuje ... On će delovati, nekako, kao svojom voljom, a u stvari je to tuđ program, ne primećujući nikakvo nametanje. Na nivou suštine takva robotizacija se ne može sprovesti, jer eterično, astralno i mentalna tela su pasivna. Aktivno u razvoju je fizičko telo. Drugim rečima, razvoj fizičkog tela obezbeđuje evoluciju drugih tela. Fizičko telo ima svojstva transformacije oblika materije. U njemu se dešava postojano cepanje fizički guste materije i sinteze formi materija za formiranje i evoluciju eteričnog, astralnog i mentalnih tela. Fizičko telo je neka vrsta sveobuhvatne antene za hvatanje tih oblika materije. Ovih antena - čakri - kod čoveka je sedam, po broju tela, koja je čovek dužan da evolutivno zaradi, kako bi završio Zemljani (nulti) ciklus evolucije i pobegne iz evolutivnog zatočeništva planete. Dovoljno je zatvoritu jednu od sedam čakri, i poremetiti harmoniju tokova. Postoji mogućnost uticaja na takvog čoveka ili, kao posledica, prestaće ili će se usporiti evolucija suštine. Mnogi ljudi imaju pored fizičkog, eteričnog, astralnog takođe i mentalna tela koja se nalaze u različitim fazama razvoja. Za razvoj eteričnog tela odgovorna je narandžasta (seksualna) čakra. Razvoj eteričnog tela određuje fizičku snagu čoveka, njegovu aktivnost u svim vidovima. Od stepena razvoja eteričnog tela, zavisi i seksualna aktivnost čoveka. Tokovi, obezbeđuju razvoj eteričnog tela, uslovno rečeno tokovi volje. Za razvoj astralnog tela odgovorna je žuta čakra (solarni pleksus). Razvoj astralnog tela određuje emocionalno bogatstvo čoveka, njegove kreativne sposobnosti. Tokove, koji obezbeđuju razvoj astralnog tela ćemo uslovno nazvati tokovima srca. Za razvoj prvog mentalnog tela odgovrna je zelena (srčana) čakra. Razvoj prvog mentalnog tela određuje stepen umnog razvoja, prilagodljivost intelekta. Tokove, koji osiguravaju razvoj prvog mentalnog tela ćemo nazvati uslovno tokovima razuma. - 148 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV Dokle god postoji harmonija talasa tokova volje, srca i razuma, drugim rečima, harmonija između eteričnog, astralnog i prvog mentalnog ela, čovek ne može da se kontroliše (Vidi sl.66). Razmotrimo zajedno, kakve protoke je potrebno blokirati koju čakru je potrebno pokriti, da bi se pojavila mogućnost kontrolisanja - robotika. Ako pokrijemo narandžastu (seksualnu) čakru, oslabiće tok volje. Eterično telo se ne može u potpunosti razviti. Čovek fizički slabi, njegova aktivnost se znatno umanjuje. Postavlja se pitanje: kome treba slab, mlitav, nesposoban za bilo koju aktivnost čovek? Čini se nikome ... (. Sl. 67). Sl. 67 - 149 -
POSLEDNJI APEL ČOVEČANSTVU – NIKOLAJ LEVAŠOV Ako pokrijemo zelenu (srčanu) čakru, oslabiće protoci razuma. Dobija se fizički jak, emocionalno agresivan, mentalno retardiran čovek (Sl.68). Takav čovek je čak i opasan... Sl.68 - 150 -