Средњовековна архитектура петрушке области

Радослав Прокић

СРЕДЊОВЕКОВНА
АРХИТЕКТУРА
ПЕТРУШКЕ
ОБЛАСТИ

СВЕТЛОСТ
ЗАВОД ЗА ЗАШТИТУ СПОМЕНИКА КУЛТУРЕ

КРАГУЈЕВАЦ



Радослав ПрокиК
СРЕДЊОВЕКОВНА АРХИТЕКТУРА ПЕТРУШКЕ ОБААСТИ

Уредник
СЛОБОДАН НИРОВИН

РсЦСНЗСНI

ПРЕДРАГПАЈКИН

Насловна страна
Стварање

(Илустрација рукописа из XIII века,
бечки архив - декомпозиција аутора)

Објављивање ове књиге помогли су Републичка заједница
културе и Самоуправна интересна заједница културе општине

Параћин

Радослав Прокић

СРЕДЊОВЕКОВНА
АРХИТЕКТУРА

ПЕТРУШКЕ ОБААСТИ

СВЕТЛОСТ
ЗАВОД ЗА ЗАШТИТУ СПОМЕНИКА КУЛТУРЕ

Крагујевац
1986



ПРЕДГОВОР

Пуних дванаесг година, од 1970. до 1982. нреко Завода за заштиту споменика кул-
туре у Крагујевцу вршено је истраживање, проучавање и конзсрвација великог
броја цркава и археолошких остатака других објеката средњовековне Петрушке
области, која се налазила западно од Велике Мораве, у сливовима река Црнице
и Раванице.

Петрушка област се у XIV веку јавља као значајан стратешки, економски и
културни центар са традицијом која се може пратити већ с краја XII века. Посе-
бан значај поприма у време када кнез Лазар одлучује да на реци Раваници, подно
Кучајских планина, сагради манастир за своју задужбину.

Најездом турских освајача убрзава се расељавање многобројних монашких
заједница са јужних граница српских крајева које налазе сигурност у Моравској
Србији. И овлс \ < Раваницу и манастир цркве Св. Богородице у Аешју, оне наста-
вљају своју всрску и културну делатност, обнављају старе и запуштене цркве и
граде нове манастирске комплексе. Са собом, такоће, доносе спепифичности бо-
гослужења које захтева градњу цркава са основицом у обл.ику тролиста, са оба-
везном припратом и њеним новим функцијама. Овај тип цркве тако постаје при-
нцип сакралног градитељства Моравске Србије, а у Петрушкој области је посебно
заступљен. Отуда се и триконхална црква Св. Богородицс у Лејшу, саграђена пре
1355. године и поклоњена Хиландару, за овај део Моравске Србије може сматрати
архетипом. Са потоњим црквама она чини једну с гилску целину чији се континуи-
тет развоја, на подручју Петрушке области, посебно може пратити кроз одгова-
рајуће законитости граћења све до пропасти Србије 1459. године. Битно је, такоће,
нагласити да велика концентрација цркава на релативно малом географском под-
ручју издваја ову област од сличних области настањених монасима и исихастима
крајем XIV века у Моравској Србији.

Архитектонска анализа, којом се ова студија у основи бави, показује да Се под
јединственим принципом триконхалних основа цркава са куполом, у Петрушкој
области, остварују многоврсне варијанте - од монументалних до скромнијих
решења.

Ова студија представља незнатно измењен магистарски рад одбрањен почет-
ком марта 1983. године на Архитектонском факултету у Београду, пред Комиси-
јом професора: др Слободан Ненадовић арх., др Јован Нешковић, арх. и др Борће
Симовић, арх.

Објављивање овог рада користим да се и овом приликом захвалим менторима
др Браниславу Вуловићу и др Слободану Ненадовићу, професорима Београдског
универзитета, на сарадњи која ми је знатно допринела у сагледавању проблема-
тике којом сам се бавио.

Изражавам захвалност проф. др Рељи Новаковићу за свесрдну помоћ коју ми
је указао приликом идентификације топонима. Посебну захвалност изражавам
мојим сарадницима, археолозима Сави Ветнићу, кустосу Завичајног музеја у Све-
тозареву и Марину Брмболићу, управнику Завичајне музејске збирке у Параћину,
који су вршили археолошка истраживања у овој области.

Истовремено изражавам захвалност Самоуправној интересној заједници кул-
туре у Параћину и њеном секретару Миливоју Вучковићу на дугогодишњој под-
ршци и помоћи да се конзерваторско-рестаураторски радови успешно обаве.

5

Њима придружујем и друштвено-политичке и радне организације општине Пара-
ћин.

Републичка заједница културе и Самоуправна интересна заједница културе
општине Параћин финансирале су конзерваторско-рестаураторске радове на цр-
кви Блага Марија Петруша, цркви манастира Сисојевац, манастирском комплек-
су Намасија, цркви Св. Јован Главосек и цркви Св. Петке у Извору. Њима, и свима
који су допринели да средњовековна архитектура Петрушке области буде истра-
жена и заштићена, овом књигом се најтоплије захваљујем.

Аутор

6

СРЕДЊОВЕКОВНО ПЕТРУШКО ВЛАСТЕЛИНСТВО И
ПЕТРУШКА ОБЛАСТ

Географски регион дефинисан сливовима река, Раванице и Црнице са њиховим
развођем на северу и истоку, Великом Моравом на западу и Јовановачком реком
(река Шупе/^ак) на југу, од средине 14. века, па све до краја 18. века, познат је под
општим именом ПЕТРУС. Током времена овај се назив трансформише у разне об-
лике имена, али увек са истом основом: ПУСТОШ ПЕТРУС1, ПЕТРУС2, ПРЕДЕЛИ
ПЕТРУШКИ3, ПЕТРУШКА ОБААСТ4 ПЕТРУШКА ВЛАСТ5, она ПУСТОШ6, ПЕТ-
РУС (као предео)7, ПЕТРУС (као град)8, ПЕТРУШКА НАХИЈА9, ПЕТРУС ДИСТ-
РИКТ10.

Име Петрус може водити порекло од грчких имена: Петрас, Петрос (камен,
стена) и са латинском паралелом петрус адекватно је имену означеног регио-
на, кршевитог и препуно разних облика стења и посебних формација стеновитих
громада. Предели богати кањонима, клисурама, врлетним висовима и заравнима,
налазе се у средњим и горњим токовима, Раванице, Црнице, Грзе (леве притоке
Црнице) Крчеве реке и Суваре. Излазећи из главичке клисуре, Црница као окос-
ница овога региона, прилази равничарским пределима уз десну обалу Велике Мо-
раве у коју после неколико километара увире.

На самом врху планинског масива Баба, где је постојао средњовековни град
Петрус, налази се Обла стена, која се, као почетни и завршни мећник, јавља при-
ликом омећивања ширег и проширеног поседа (метоха) манастира Св. Богороди-
це Лешјанске, 1380. године.11 Данас на том месту има више топонима који озна-
чавају посебне стеновите формације, као што је Орлов камен.12

На источном делу утврћења Петрус, на десној обали Црнице, налази се уса-
мљена и маркантна стена, Крстата стена коју Канит назива Јеринин камен, и од-
рећује јој тачне мере.13

1. Повел>а којо.м цар Душан пре 1355. године ларује ову област жупану Вукославу у баштину.
Раде Михаљчић, Прилог срнском дипломатару, даровнице властеоске породице Вукославића, Историјски гласник,
1—2, Београл, 1976. стр. 100.
2. Аазарева повел>а Црепу, којо.м потврћује раније повраћено Аешје са цркво.м 1\4атере Божије, олузимајући од Хи-
ланлара, издата 1380. голине. Петрус се као прулео помиње два пута. (Прим. аут.)
Р. Михал>чић, нав. дело, стр. 101, 104, 105.
3. Повел>а кнегиње Милице са синови.ма, кнезом Стефано.м и Вуко.м, којо.м опрашта нека се\а манастира Аавре у
петрушкој области одрећених ралова, издата 1395. године. (При.м. аут.)
Законити споменици, стр. 496.
4. Иста повел>а из 1395. голине.
5 Повел>а деспота Аазара из 1457. године, којо.м даје ризничару Радославу села у петрушкој власти. (Прим. аут.)
М. Ј. Динић, Власти за време деснотовине, Зборник филозофског факултета, X, Београд, 1968. стр. 238.
6. Повел>а кнеза Лазара Црепу из 1380. голине.
Р. Михал>чић, нав. дело, стр. 104, 105.
7. Петрус као предео помиње Студенички родослов, стр. 90; петрушке стране Пећки родослов, стр. 91. и Цетињски
р родослов, стр. 91.
Л>. Стојановић, Стари српски родослови и летописи, Зборник за историју, језик и књижевност српског народа, књ.
16, Београл - Сре.м. Карловци, 1927.
8. Није познато на шта се мисли, да ли на град, област или предео, када Муса поред осталих градрва »расипа« и
Петрус. Ако се прихвати да су претхолно поменути и градови онда се и у овом случају ради о граду. (Прим. аут.)
Л>. СтојановиК. нав. дело, стр. 223, 290.
9. Помиње се 1455. године.
10. Године 1718, приликом утврћивања аустроугарско-турске границе, после Пожаревачког мира. (Прим. аут.)
11. Р. Михал>чић, нав. дело, стр. 105.,
12. Вероватно као део града Орловића Павла, како се у народу називају остаци манастира Лешја, које помиње и
Каниц. (прим. аут.)
13. Каниц даје у опису и на карти ову стену заједно са ситуацијом града.Шрим. а\г.)
Канитз Фелих, Дас Кбнигреицх Сербиен унд дас Сербенволк, Леипзиг. 1904, стр. 382.

7

На левој обалп Црницс, јужно од Пегруса, налази се стена звана Петрушов
камен, коју, такоВе, по.миње Каииц.14

Стеновите формације, без растиња и посебно уочљиве, Голубов камен или
Соколов камен, налазе се на левој обади Црнице, изнад цркве Св. Јован Главосек,
код села Забреге, испод којих извире поток Буковац. Повише села Забреге, на
десној обали Црнице, налази се усамљена стена Девојачки камен, за који и данас
у народу иостоји сачувана легенда.15 Из.мећу манастира Сисојевац и села Забреге,
на левој обали Црницс, налази се стеновити масив Масни камен, са пространом
пећином. Источно од села Плане је Бсли камен.

Поред ових топонима, јављају се и други који одрећују морфолошке и геог-
рафске карактеристике терена. Тако се поред неколико назива Була, јављају име-
на Чука, Чукара и Главица.

Од пре 1355. годинс, када је Пустош Петрус цар Душан даровао свом власте-
лину Вукославу у баштину, па све до почетка 19. века, када се помиње као нахија
ПЕТРУШ или ПЕТРОШ16, ова област, прво као властелинство, па преко области
у деспотовини и турске нахије, привремено као истоимени дистрикт, егзистира
чак и у административним поделама у непромењеном облику све до данашњих
дана, када је то територија општине Параћин и дела општине Буприја.

Како се, у најстаријим поменима, истовремено јавља као Пустош Петрус, онда
је то, слободније тумачено, каменита пустиња, односно, каменити предео наста-
њсн пустиножитељи.ма, анахорстима. Ако би име пустош припадало тим верским
зајелннцама, као белег њихове територије, онда се име Петрус може тумачити у
скупини рслигиозних имена. Мећутим у Србији постоји већи број каменитих и вр-
летних предела, па ниједан не носи назив пустиње осим оних где су били наста-
њени пустиножитељи (Пустиња св. Петра Коришког, Девичка пустиња, Љубос-
тињска пустиња и лр.).

Ова област, као регион настањен пустиножитељима, могла је да егзистира
још почетком 10. века у оквиру епископије Морава или Браничево, као део охрид-
ске архиепископије, где постоје неколико дијацеза са црквама и монасима.17.

У Немањино време овај крај обилује значајним историјским догаћајима и
трајно се везује за земље Немањића, као крајиште и »граница отачаства«.18 То је
уједно и једина територија на источној обали Велике Мораве која је поуздано у
припадности српске средњевековне државе, са повременим проширењима у вре-
ме Милутина, Душана и Лазара.

Постојање Пустиње над пустињама у оквиру жупе Крушинице, крајем 12.
века, са пределима »реке«, наговештава значајну припадност вероватно познатим
заједницама пустињака, чије је седиште било даље од моравских комуникација,
у »пределима река« Црнице, Раванице, Грзе и Јовановачке реке. Тек средином 14.
века у овој области се јављају имена села Горња и Доња Петра, која су свакако
грчког језичког порекла.19 У Душаново време чнтава ранија жупа, добија нови на-
зив - Пустош Петрус.

Од 1346. до 1355. године Је период у коме је Вукослав од цара Душана добио
властелинство над овим пределима и све до своје смрти (између 1360. и 1371.)

14. Каниц, нав. лело, сгр. 382.
15. После јелног сабора који се \ турско вре.ме олржавао у порти манастира Сисојевац, Турци су запазили лепу ле-
војку и покушали ла је гхвате. Она је побсч \а низ реку Црницу и изне.могла зауставила се на овој стени. Како не би
па\а у турске р\ ке, са стене се бацила у Црницу. Ол тала се наволно ова стена назива Девојачка (Прим. аут.)
16. Бр. ПеруничиН. ГраО ПараБнн 1815-1915, Београд, 1975.
17 Радмила ТричковиН, Нхнрнја н среОн>е Поморавље Оо нрвог срнског устанка, Бој на Иванковцу 1805. Београл,
1979. стр. 87. (Наио.миње могуНност ла јс селишге јелне ол лијацеза могло бити у МОРАВИСКОСУ, у Средње.м помора-

в \>у.)
18. Р. ТричковиН, нав. лело стр. 92, 93.
Краје.м 12. века Исак је поразио Не.мању у овом крају, тако ла Немања налази спас у ПУСТИЊИ НАД ПУСТИЊА

МА. СулеНи по овом називу овај крај је још у то вре.ме био настањен пустиножитедима и био угледан и значајан. Порел
тонони.ма НЕМАЊЕ, ИСАКОВА, који се налазе североисточно ол Бсприје, измеВу Грзе и Извпрског јаза, северно ол
Бабе и Вилинског пуга, налази се потес Маргарнта. Овај топоним би могао полсеНати на и.ме Исакове жене Маргарите.
која је овај крај прво добила у мираз, а зати.м га Исак лао Не.мањи. (Прим. аут.)

19. Законнтн сноменнцн, стр 495 (Пове.\>а кнеза Лазара којо.м Цреп ларује манастиру Лаври нека села у петрушкој
области из 1375)

8

лржи га у власти заједно са синови.ма Држмано.м и Црепом. После његове смрти,
још увск као властелинство припада Црепу, будући да му се брат замонашио и
лобио део властелинства преко метоха манастира Лешја. Сала је властелинство
знатно умањено. Наиме, Црсп је део дао брату, вероватно, у накнаду за равноп-
равну деобу, да би остао властелин, а северни део је продао и поклонио кнезу Ла-
зару, док је знатан део поклонио манастиру Раври, Св. Атанасија са Свете Горе.
После 1389. године Цреп се више не јав.ља као властелин, те петрушки предели по-
стају област (крајишна) владајуће куће Лазаревића, а затим Бранковића, све до
пада Србије 1459. године.

Будући да се првобитна даровна повеља цара Душана, изгубила, омећивање
граница властелинства могуће је извршити преко низа повеља из Урошевог, Ла-
заревог и времена деспота Стефана. Непосредну помоћ при утврћивању мећа пру-
жају и бројни топоними из тих времена који су се, углавном, сачували и до данаш-
њих дана.20

20. Рел>а НоваковиН, Петрушка оСмаст, рукопис у штамии, саопштено на кошресу ар.хеолога у Херцег Новом.

9

Повеље из Урошевог, Лазаревог и времена деспота Стефана

1. Повеља цара Уроша, од октобра 1360. године, којом се потврћују баштинска села
манастиру Хиландару, дарована од стране властелина Вукослава.2'

Поред села Лешја са црквом, односно, сада са манастиром, помињу се села,
Доња Мутница, Бресница, Зубарје и Невидово у Заструми, са рибарима и људима,
пчелињацима и засеоцима. Лешје и данас постоји испод брда Бабе са градом Пет-
русом, као центром Вукослављевог властелинства и црквом-манастиром посвеће-
ном Матери Божјој. Село Бресница данас не постоји, али се налазило у горњем
току реке Брестнице, леве притоке Грзе, и извире измећу села Плане и Лешја. Да-
нас се на овом месту налази локалитет са црквом Св. Врачи. Село Зубарје даје Ву-
кослав Хиландару условно, у ствари доживотно Богдановој мајци калућерици, а
тек по њеној смрти »да припадне Хиландару«. Напомиње да је ово село њој још
раније даровао. Зубарје није могло бити убицирано, те се једина веза може успос-
тавити преко властелина Зуба који се јавља у параћинском атару 1389. године, и
чија су имања на Црници, како се каже у повељи, »замењена«. По овој повељи
(омећивања атара параћинског као повраћај метоху манастира Лавре) село се
могло налазнти на реци Црници, западно од данашњег Параћина.2221Село Невиди-
во (1380) се може идентификовати као село Видово. Данас постоји као Горње и
Доње Видово, северно од ушћа Јовановачке реке, на самој обали Мораве.

2. Повеља Цренова манастиру Лаври из 1375. године, коју потврћује и кнез Лазар,
којом се дарују села: Горња Мутница, Петра горња, Трг на Параћиновом броду, Пла-
на (на повељи је село недовољно нитљиво, па је утврћено збирном новељом из 1452.
године, када деспот Бураћ Бранковић откупљује ова села)23 и Божиково - утврћено
истом повељом из 1452. године.

Ова повеља је значајна и по томе што је Цреп њом искључио из наследства
кћер Анисију и сина Венедикта, јер, како у повељи каже, »деца нису вољна замље
(. . .) тако да је слободна црквена«, што значи да је он од тада једини правни на-
следник Вукослављевог властелинства.

Село Горња Мутница и данас постоји. Налази се испод Црног Врха, на месту
где Мутничка река (Сувара) излази из клисуре. Села Горња и Доња Петра данас
не постоје, али се, према картама из 1718. године, ова села могу убицирати на мес-
ту села Петрошино које се налазило на ушћу Мутничке реке у Грзу, на данашњем
потесу Дуги део.242. 5

Трг на параћиновом броду је данашњи Параћин који се и касније кроз лруге
повеље, помиње. Село Плана постоји и данас. Налази се на подножју југозападне
стране брда Бабе, испод града Петруса (Вукослављевог). Село Божиково је уби-
цирано као данашње село Бошњани, а у каснијим поменима се помиње као Бош-
ково и Богетинци. Налази се на десној обали Црнице, измећу села Главице и По-
повца.

3. Лазарева повеља којом потврћује повраћај метоха манастира Лешја, 1380. годи-
не, а који је Урош одузевши га нре 1371. године новратио породици Вукославића.2*

Поред села Лешја, које је и раније даровано, помињу се села Бресница, Голу-
бовац-Влахе, Видово и Сињи Вир. Село Зубарје и Доња Мутница се више не спо-
мињу, а ово друго не јавља се ни у попису села у дистрикту Петрус 1718. године.

21. Повеља цара Уроша од октобра 1360. године. Законити споменици, 38/437, Р. Мнхал>чић, нав. дело, стр. 101.
22. Зуб пре.ма Вуково.м речнику, значи .ма.мсза, а зубац, паок од точка.
23. Законити сно.меници, 10/502.
24. Душан Пантелић, Понис нограничних нахија Србије пос.ге ножаревачког .мира, САН, Споменик, ХСУ1, Београд,
1948. стр. 22.
V списку пописа село се назива Петрус а на приложеној оригиналној карти Петрошино.
По Чед. Марјановићу (Нунрија, Параћин и Јагодина, Темнички зборник, књ. III, Београд, 1936. стр. 88) село се на
\а.зило северно ол Бул>ана, према реци Црници, низводно од цркве Петруше. Вероватно да се повео за именом цркве
која се у народу зове Петруша, незнајући за полатак који ће Пантелић објавити тек 1948. године (Прим. аут.)
25. Р. Михал>чић, нав. дело, стр. 104 и 105.

10

Село Голубовац-Влахе и данас иостоји као Голубовац. Налази се на Креж-
бинској реци, северозападно од данашњег села Бусиловац. Село Видово је данаш-
ње село. V средњем веку је вероватно било заселак Невидову. Југозападно од да-
нашњих села Горње и Доње Вндово налази се »кључ« на коме Морава прави већу
девијацију, тако да је захваћени простор раније могао бити острво, које се у по-
ве$с>и помиње као Глабљивско острво. Потес око села Видова се назива Стру-
мен26, а брод на Морави - Грабови брод. Село Сињи Вир данас постоји, али на ле-
вој обали Мораве, било је у власништву Драгослава Кетера коме је вероватно оду-
зето и даровано Лаври.27

V овој повељи се помињу и многобројни топоними са којима се може утвр-
дити величина властелинства и поузданија мећа:

- Када се омећује атар села Лешја, мећннк-почетник је Обла стена која се на-
лазила на брду Баби, у близини Петруса. Са овим мећником се и завршава оме-
ћивање. Помен ове стене је кључан када се врши идентификација локације сред-
њовековног града Петруса.28

- Поред поменутог села Бреснице налази се мећа села Островице или Остров-
ца. Ово село се касније помиње повељом из 1457. године и налазило се на потоку
Островац (на неким картама Стровац) који преко Стопањске реке увире у Креж-
бинску реку.

- Поред Кусог потока, »више Чртиника«, помиње се и Дубоки поток они да-
нас формирају Шунин поток који се као лева притока утиче у Крежбинску реку.

- После села Мириловац, које и данас постоји, помиње се Десивојево село
Краина. Судећи према редоследу омећивања, налазило се при ушћу Бресничке
реке у Грзу. Мећа затим иде према истоку, где се помиње Поњекавичка црква, а
чији се остаци налазе при ушћу потока Царевац у Грзу, северозападно од села
Лешја.29

- Мећа даље обилази око Црепове царине, иде Великим Путем (Видински
пут) и преко Дугог дела (и данас постоји овај потес) до места где се састају оба
Шалудовца. Данас, нешто северније, постоји село Шалудовац.30 Даље се помињу
села Очино Селишће, Гуњево Селишће, река Мутница, а затим Поточић којим се
долази на Облу стену, у Петрус. Оба ова села су се налазила на десној обали Мут-
ничке реке пре села Горња Мутница, а поточић је идентификован са данашњим
потоком Петрушин поток који извире на источним падинама брда Бабе.31

- Када се омећава село Сињи Вир, помињу се поред Драгослава Кетера, Ве-
лика Цеста, Пријездино село, Црвени Брег, Морава и Врапчани (данашње село).32

- Мећу појединачним даровима помињу се: Царина у Красте, Изворски пут,
сви путеви који из Кучајне воде у Петрус, Блато на Годомину, Мртваја Морава.33

26. Стру.иен би означаваоједан шири појас на Морави где се може остварити газ. али тако ла вола не прелази ви-
сину стру.мена-узенгија на коњу (по Вуку).

Село Забарје, које се налази у Заструми, могло је бити у пределу где газ није могућ јер је преко струмена (за стру-
мен) вола. (Прим. аут.)

27. Драголав се по.миње 1360. (одине као логотет код пара Уроша, а присутан је приликом писања повел>е којо.м
Вукослав дарује Хиландару Лешје. (При.м. аут.)

28. Р. Михал>чић, нав. дело.
29. Десијево село Краина нала.зило се на месту ланашњег Старог Села у потесу срелњовековне Кулајне, а измећу
Брестничке реке и Грзе, при самом саставу. Име потеса Кулајна је могло настати ол имена ку.га или грала Петруса, који
се налазио у близини, или по коњима ку.гашнма које је овле Вукослав гајио и при ларовању манастира Лешја Хилан-
лару и њих ларивао (Повел>а из 1360. године).
И данас се у близини Илијиног брла, на путу који скреће пре.ма Лешју и Мутници, на Грзи налази јаз са воленицама.
На месту где се поток Царевац длива \ Грзу, испод ланашњег пгта који иде за Лешје, налазе се остаци цркве по
прелању посвећене св. Илији. чија слава је касниЈе, кра]ем 19. века, пренешена V Плану, када Је тамо црква обновл>ена.
Име поњекавичка потиче ол потока Царевац, који није имао наглашено ушће већ је понирао у рас/реситу земл>у знатно
раније. Источно од ове локације, на ланашњем зајечарском путу, на Честобродици, поред Мутавог брда, налазњее по-
норница која носи назив Ппниеп (При.м. аут.)
30. На месту где се побрће Бабе приближава Илијином брлу, налази се теснац кроз који је пролазио Вилински пут,
или велики пут како се у срелњовековним изворима назива. Ту се налазила раскрсница срелњовековних путева који
су опслуживали и област Петрус и у лва правца се везивали за Моравски пут. Други део и ланас постоји као топоним.
измећу Мутничке реке и Грзе и простире се све ло Маргарите, пределу који се налази пре.ма Извору На ово.м поитл
налазило се село Петруша. (Прим. аут.)
31. Идентификација ових села се може извршити и преко остатака две цркне које се ланас на \а »с пре V \аска \ I < >р
њу Мутницу. (Прим. аут.)
32. Према начину и редоследу омећавања, Пријездино Село се могло налазити из.мећу моравског пута и Мораве се-
верно од Параћина. Црвени Брег и данас постоји, а село Врапчани су лео ланашње! Параћина. (Прим. аут.)

11

4. Лазареве повеље манастиру Раваници, познате као Врднички препис из 1381. и
Болољски препис из 1376. године.3*

Према овим повељама кнез Лазар је, пре градње манастира Раванице, купио
села и винограде Југа и Црена, како би их, као почетни метох приложио (веро-
вагпо пре 1376. године). Ови поседи би припадали, углавном првој групи у по-
вељи.33534 Иако се поузлано може утврлити мећа измећу раваничког и Цреповог
властелинсгва остаје пепознато која су села из ове групе припадала Југу, чије су
се земље налазиле северније ол реке Раванице, а у сливовима Иванковачке, бест-
ребачке рекс (Бреспичка) и рскс Моштанице, заједно са припадајућом лесном
обалом Моравс. Ако би се ово прихватило, онда су Ресава и Млава припадали Рас-
гислалићима, односно Бранковићи.ма, који су пре 1376. године били још увек са-
мостални, односно угарски вазали. Горњи ток Раваницс, Лунчевице и Тополовца
и локација манастира Раванице, припадали су Црепу, па можда разлоге побра-
। и.мства измећу Лазара и Црепа треба тражити у продатим или уступљеним пред-
слима манастира Раванице (можда и цркве која се ту налазила).

Зајсдно са локацијо.м (цркво.м?) Цреп је продао и уступио кнезу Лазару села:
Доње и Горње Сење, Керљевац, (Кра.мевац), Горњи и Доњи Бестребац, Буљани,
Горња Буковица, док је ссло Доња Буковица остало и даље Црспу.36

Мећа првс групе поссда иде ол Кучајне, преко села Стубице, на Церови рт,
Мостишћс, па преко чстири буковичка атара, изнад Шловеловца, на Узвор, Дуб-
раво.м на Црквишће, Рвснишћс на Извор у Обрежју, лугом у Мораву.37

На десној обали Раваницс, свс до развоћа Иванковачкс реке није било на-
сеља, па се ово развоће, ол ушћа Иванковачке реке све ло изворишта Лунчевице,
преко Кра.мсвог Поља, Цсровс и Грабара до брда Страже, може сматрати север-
но.м мећо.м поссда Вукославића. Овом мећом и у срсдње.м веку и данас, од Иван-
ковца ишао је пут прс.ма Сењском руднику и Равној Реци.38

V истој повељи се јављају и појединачни поклони који су припадали Петруш-
ком властелинству, ссло Рибник и волсница на ТоплИку.39 Одмах после прве гру-
пе ссла по.мињу се село Цокотина, Поповци са цркво.м Комљаг Св. Николе,40 а на
крају Брод код Обрежа41 на Морави и Бир Дубравнички42 до Ражња и Сталаћа.

33. Царина у Красте може бити при неком кршевшом Јсрену као ппо је место при улазу у честоброличку к.\исур\.
или пак у атару села Бул>ана гле се налазила прква Краса. Изворски пуп се по.миње као Велики пут, а то је Вилински
пут, или ланас, зајечарски.

Мртваја Морава и Годоминско блато су прелели око села Сфиже тле је Морава напустила корито и осталс баруш-
тине. Ту се мог\о налазити и село Рибари. (Прим. аут.)

34. Раваннца 1381-1981. група а\тора, Београл, 1981 (у прилогу)
35. С. Бирковић, Раваничка хрисовуља, Раванипа 1381-1981, Београл, 1981.
36. Горње и Доње Сење су сала спојена села ближе Раваници. Керл>свци су сс мо! \и налазити на Кермевачком по-
току који се још назива и Обралов и Стубички поток и извире испол ланашњег се\а Стубица полно брла Днмшровац.
Кер.мевац може волити порекло ол Кра.мевпа, а ово јс сачувано у Кралевом пол>\, којс се налази из.мећу Иванковачке
реке и реке Раванице. (Прим. аут.)
37. Кочајна, како ће се касније вилети, налазила сс на месту Лаза и Вави\а (кршевши прелсо глс сс Црница на-
јвише приближава реци Раваници
Село Стубица и ланас постоји. Налази се из.мећ\ Раванице, Ссња и села Забрс1е.
Буковички атар се налазио на ланашње.м Буковичком брлу гле је развоћс итмсћ\ Раваниие и Црницс.
Рвенишће је Раваничко пол>е, запално ол Сења. (Прим. а\ I.)
38. Постоји могућност ла се село Сење налазило на лесној обали Раванице, на мсс!\ С|аро1 Села или »Селиииа
(Прим. аут.)
39. Топлик је лесна притока Црнице и пролази кроз Поповап и улива сс на потесу Поп.месак (Поповско \ешјс)
Овле се могло налазити село Вранково или Курилово којс је манасгир Лавра лобила као метох. Вола из ово! иотока
не лели ни преко зи.ме, а извор је испол ланашњег мајлана кречњака, пшално ол лругог I рала Петруса. (Прим. а\ I.)
40. Село Цокотина није могло ла се убицира, а\и на аустро\гарској карт из 1718. голине јав.\>а се село Цукаге, на
лесној обали Црнице, низволно на Морави, а из.мећу села, Врапчини и Жировницс, јужно о.\ Бупријс. V коренс имсна
се можла крије назив чувара гралова којих је у прелелу ол Параћина ,\о ЕД пријс би \о три.
Село Осаница није убицирани, али по релослелу набрајања вероватно ла се налазило \ ис гој зони, измећу Мораве
и Моравског пута.
Клашње ланас не постоји, а могло се налазити, такоће, у ,они исјочнс обалс Мораве.
Шавче и Чепури су ланашња истои.мена села јужно о,\ Црнице, и »мећ\ Мораве п Моравског п\ га.
Бежање се налази \ истој зони, сулећи према топони.му Бежањс. измећ\ села Дон.сг Вилова, СЗрижс и Чепура.
(При.м. аут.)
41. Овај брол је већ споменут при омећивању посела манасгира Лсшја 1380. голинс. Тала сс назива Грабови бро,\.
Вео.ма је чулно, ако се прихвате и јелна и лруга голпна излавања повел.е манастиру Раваници као гачне, ла се истов-

12

Када се ра.зматра проблсм укупног броја села уг првобитном властелинству
породице ВукославиНа, извесну сумњу лајс друга група посела, која у сгвари по-
миње сва ссла ол меБе где се лслило раваничко властелинство са петрушким уз
Мораву свс ло исиод Сталаћа. Ово паводи на помисао ла су села друге групе до-
нисана 1381. годипе, од кала се датује врлничка повеља или пак много касније, по-
чстком 18. века432. Бсз обзира да ли су села каснијс или раније лописана, њихови
номени су ол великог значаја за сагледавање читавог петрушког властслинства.

5. Повеља књегнње Мнлнце са снновнма Стефаном н Вуком нз 1398. годнне, којом
враћа носеде манасгнру Лаврн, на Параћнновом брду, која су грешком нретходно
дата духовннку Снсоју.44

Помињу се бројни топономи као: Знојац,45 Лозни поток,46 атар на Великом

путу47, агар на Студенцу48, Церов атар, атар на Слатини, на шумама49 јелове шумс
са путе.м,50, хатар на Краљевом броду51, блатковски атар и трнови пут52, њиховс
Кучкс Добрашина, Првошсвс њиве, Зубова замнејена њива, грнов атар. Прикови
винограли, Владојев лаз, ссло Старче53.

Повел>е које су издате, касније, а односе сс на исти регион, третирају га као
Област, којо.м управља погранични војвода.54

6. Повељом нз 1407. годнне деснот Стефан нрнлаже манастнру Лаврн села Курнло-
во, Вранково, Шалудовац, Буљанн, у.з наномену да су некн мештанн нз овнх села но-
беглн носле »Хасановог нлена«.55

ре.мено јавл>ају лва назива, која је знао и са.м Лазар. Ово иле у прило! гврлњи ла јс ииак лописивање повел>е и носела
вршено лоцније. Слично а\и обрнуто се лешава кала се помиње брол кол Г\ожана на Морави. Ако га јс Лазар ларова<>
Раваници као што пише \ повелш. онла Михал>, почетко.м 15. века, није смео лароват ,\р\том манастирс, а ла о |омс
нема трагова у раваничким списи.ма. Тала се помиње као брог) иа X шновој ио.иаии код ланашњс! Лапова, а прско п\ 1.1
села Гложана. (При.м. аут.)

42. Лубравница је појас који сс у петрсшкој обласги налазио цело.м лсжипом п\ га моравског, <>.\ Мораве.свс ло 01-
ранака Кучајне (вилети прилог о боју на Дубравици), са мпогобројним 1опонимима ланас који посе имс Дубрача и\и
Дубрачица што се у зонама источне обале Моравс ла\>е не јав\>а. (Прим. а\ I.)

43. Грамата Арсенија Чарнојевића помиње са.мо села прве |рупс поссла из раваничкс повс.мс. (Прим а\ I.)
44. Законити сноменици. 5 496, 497.
45. Овај потес се и ланас налази из.мећу ПараНина и села Сгрижс, источно ол Моравскш н\ «а (Прим. а\ I.)
46. Данас постоје лва потока који иолазе ол погеса Лозица. Јс \ан сс у \ива \ Мораву и иле измсћу ПараНипа и сс \а
Стриже, а лруги се улива као \ева притока Црнипе источно ол ПараНина. (Прим. а\т.)
47. Прелставл>а значајан помен о Моравском, п\ту (Виа милитарис) који сс на овом мсст \ рачвао у лва смсра: <а
пални.м правцем је \ лазио \ ПараНин и ,\ал>е настав.мао према ссвср\ . и лр\ ги који јс ишао ирема Ви.\ин\ Овај крак
је такоће раније називан као Вс\ики п\ г. (Прим. ауг.)
48 Потес ко|и се на \ази северозапално ол ланашњег мес га Теки ја, лссно о.\ с । аро! зајечарско) п\ । а, пос \ с ко1 а । рс
ба преНи Црниц\, али се то нигле не кажс (при.м. аут.)
49. Церов атар се налази на лесној обали Црницс према С\а1ини, испол брла Ж\ 1И пссак, као лсо КараНорНсво!
брла (Прим. а\т.)
Бр. ПеруничиН, нав. лело, стр. 230. (»плац у Слатини више ПараНина . . . ол п\ га параНинског илуНи \ Главицу, . . . \ 111 \
марица.ма у Слатини, . . . јелан плац пол винограли.ма у Слатини . . .«)

50. Пут који се овле по.мињс је у ствари јелан крак п\ та који је ишао о.\ ПараНина и нс!лс кол се \а Г \авицс сс спајао
са путе.м који се кол Стуленца олвајао преко Црнице, северно о.\ Моравско! п\ га и као п\ г према Пс1р\ с\ ишао ка Ку-
чајни (уцртан на карги из 18 вска) (Прим. аут.)

51. Кра.мев брол се налазио на по.\ожај\ \ тврНсња-калса, кога по.миње Евлија Чс\сбија, а ПараНинов брол неппо
запалније. (При.м. аут.)

52. Пут на блатковском атару јс у ствари исгочни крак Моравског пута који пролази преко Крал>евог брла и и,\с

пре.ма сев -м Пут као »трнов« је запални крак истог пута који је на ПараНиновом бро,\\ прслазио Црницу. (При.м.

аут.) . ау 1 .)

53. Добрашин и Првош, су вероватно властелини Петрушке обласги као пио јс и Зуб, који је гајслно са Шшшиом,

омеНио овај прелео око ПараНиновог брола. Влалојс и Пријик с\ 1акоНе в\ас1елини, док се пол Сгарчс можс полраз-

у.мевати и насел>е које јс запално ол ПараНина. (При.м. аут.)

54. Пре.ма повел>и леспота Стсфана из 1427. голине манас1ир\ Лаври се\а из пс1рушке об\ает ослобаНа многих

обавеза, али каже ла су ,\\ жни ,\а зајелно са крајишннм вор<о()ом, оправл.ају и\ 1свс у крајини и ,\а илу на зилањс Бео,-

рала, а на лруга зилања нису лужни иНи. (При.м. аут.)

Законити сноменици, 8/500.

55. Село Курилово није са веНо.м сигурношНу убицирано, али се морало налазити на побрНу око Црнице или Грзе,

гле су биле пеНи за печење креча. Из веНе лал>ине ово село сс стално пушило (курило), па отула и овај назив.

Вранково село се могло налазити само на Црници која јс можла по овом селу и лобила име (Врапа-црница), У жа

локација овог села требало би ла се нала.зи на месгу Поп.\>ссак. или на супротој с чрани, пре.ма се\\ Б\ \>ан\ (Прим.

аут.)

13

7. Повељом нз 1427. годнне, деснот Стефан манастнру Лаврн устуна нова села - у
Петрусу село Извор, са царнном, (»као што је н раннје бнла«), село Бреннцу н Ква-
снчевнцу56

8. Повељом нз 1452. годнне, деснот БураБ БранковнБ, ова нста села откупљује од
Лавре.

На основу ове повеље се види у ствари укупан број села које је лржала Лавра
у Петрусу, дарована разним повељама. То су: Трг Параћин са панађуром, Вранко-
во, Божиково кол Рибника, Курилово, Мутница Горња, Шалуловац, Буљани, Из-
вор, Бреница, Квасичевица, Петруша и Плана.57

9. Повељом од 1394. годнне, кнегнња Мнлнца, са снновнма Стефаном н Вуком, да-
рује светогорском манастнру Св. Пантелејмон, село Богосава Бргбале у Дубравни-
ци5859

10. Повељом од 1457. годнне, за време своје кратке владавнне, деснот Лазар Бран-
ковнБ даје свом рнзннчару Радославу, села у Петрушкој власти - Калојањевце, Ост-
ровцн н селнште Богетннцн63

1 1. После нада Србнје 1459. годнне, а н нре тога, за време формнрања Крушевачког
Саннаката, од 1444. годнне на све до 1718. годнне, номнњу се села Петрушке нахије,
која су могла ностојатн н у средњем веку.

Године 1453. јављају се у попису области Крушевца тимари Хасана и његовог
сина Хаџиба - села Баћоглава, улак Трнавци, мезра Бх/чиновче са селиштем Ја-
чина, а 1536. голине, пуста села Извор и Ралошевци.60

Голине 1530. се помиње село Поповац са манастиром, а крајем 16. века село
Глава, олакле су биле дербенџије и села Брачин и Претрковац која су морала ла
хране коње на цариградском путу.61

- V исто време се помињу села Дреновац и Лелина62.
- Године 1570 помињу се села одакле су регрутовани мартолози Петруша,
Бошњак, Дреновац, Босиљевци и Горње Видово.
- Ол 1516. до 1583. године се помињу села Бошњак са црквом Св. Николс, Со-
колари, Забрега, Браноселица и Лешје.63
Према попису села 1718. године, у параћинско-петрушком дистрикту помињу
се села мећу којима су и збегови као привремена насеља, углавном на планинским

56. Село Извор се није налазило некала на ланашњем мест\, већ на јужној страни Вилинског н\ та, на потесу Пр-
њавор, док је село Бреница могло бити на месту Старог Села, према Црном врху. Др\ га локација села Бреница је на
потесу Браношевац, јужно ол Видинског пута, а источно од села Класичевица - ланашњег села Клачевица. (Прим. аут.)

57. Село Божиково кол Рибника је могло бити ларовано Лаври још 1375. голине ол стране Црепа, што се ла вилети
из повел>е леспота БурБа БранковиНа кала ол Лавре откупл>ује на њен за.хтев сва села у петрушкој области. Ово село
је ланашње село Бошњани. (При.м. аут.)

Законити споменици, 10/504.
58. Ово село се налазило на месту данашњег села Крежбинац, значајне срелњевековне раскрснице на Моравском
путу. Оближње село Бусиловац слави св. Пантелеј.мона. (Прим. аут.)
Законити споменици 517-520
59. М. Ј. Динић, нав. дело, стр. 238.
Бранка Кнежевић, Средњовековне цркве и манастири у долини реке Црнице,Зборник за ликовне уметности, Нови
Сал, 1980/16, стр. 227, нап. 13.
Село Калањевци се помиње и касни је. Данас не постоји. Сећање на њега сачувано је у потоку Калањевац који < с
улива у Крежбинску реку, а налазило се измећу села Плане и Скорице. Село Островци је већ спо.менуто и ланас не ш>
стоји. Село Богетинци је данашње сео Бошњане (При.м. аут.)
60. Баћоглава је данашње село Главица, а Трнавци, на срелњовековно.м Трновском путу који се помиње 1398. к>
лине. Бучиновче је данашње село Бусиловац. Јачина је данашњи потес Таточина или Багочипа.
Радошевци данас не постоје, али је могуће да се нала.зе измећу села Островци и Мириловац, на месту где се у срел-
њем веку помиње Радушина пол>ана. (Прим. аут.)
61. Село Поповац је већ познато село, али са манастиром, можда црква ко.мл>аг Св. Николе. Глава је ново и.ме за
село Баћоглава, данашња Главица. Села Брачин и Претрковац и ланас постоје. (При.м. аут.)
62. О. Зиројевић и И. Ерен, Попис области Крушевца, Дубочице и Топ.шце, Врањски гласник, IV. Врање, 1968.
Дреновац је село у општини Параћин, а данашње село Ледина - Лебина. (Прим. аут.)
63. Соколари је село у близини ланашње Забреге. Село Браноселица је данашње село Извор. (При.м. аут.)
Б. Кнежевић, нав. дело, табела.

14

заравнима, далеко од комуникација: Параћин, Плана, Шабац, Видово, Мутница,
Извор, Лешје, Забрега, Петрус Датовац, Каленовац, Велика и мала Бешина, Бат-
чина, Бобарац, Забрега са манастиром, Буљани, Барчин, Циговац, Играновац, Ра-
дошевац, Врбовац, Ветерна, Кузате, Лиге, Жировница, Врапчани, и Манасињац
код Забреге.64

Меће првобитног Петрушког властелинства

Према до сада истраженим и познатим изворима могуће је тачније утврдити
меће првобитног петрушког властелинства. Ако би се Морава са западне стране
узела као потпуно поуздана граница, онда је мећа северном страном полазила од
села Жировнице и Сињег Вира и ишла све до извора Св. Недеља, а затим Рава-
ницом узводно све до ушћа речице Клисурице, десне притоке Раванице. Овом ре-
чицом, излазила је на Зечји врх (438 м) и развоћем преко Мирилова (637 м) на Цр-
вену јабуку (637 м), Ноницки врх (438 м), Балван (756 м), затим на Стражу и Ша-
рени кладснац (801 м) код изворишта Лунчевице која са Тополовачком реком
формира Раваницу у наставку. Овом мећом је ишао значајан средњовековни пут
за Кучајну. Полазило се од Иванковца и на брду Гориновац се спајао са краком
који је долазио из долине Раванице.65

Измећу реке Раванице и ове северне меће није се налазило у средњем веку,
а и све до 1718. године, ниједно насеље, осим можда Горњег Сења на данашњем
потесу селиште. Ова мећа је егзистирала све до појаве кнеза Лазара 1375/76. го-
дине и била граница измећу Југовог у Вукослављевог властелинства. Продајом
читаве долине Раванице кнезу Лазару, 1376. године, северна мећа властелинства
сс помера на само развоће Раванице и Црнице, тако да се од извора Св. Недеље,
на до села Жировнице на Морави, иде трасом старе меће.

Тако је врх Стража (801 м) постао стециште неколико мећа: са северне стране
Југово, са јужне Црепово, а измећу њих мећа новоформираног раваничког влас-
телинства. Нешто касније ту се сустичу и меће метоха манастира Сисојевац. Се-
верно, односно, источно од Страже, налазила су се властелинства Бранковића, а
источно влашких војвода. Из овог масива извиру многи потоци и реке: Тополо-
вачки поток, Јабланица, десна притока Црнице, Зуброва, која припада сливу Ра-
ванице, а Микуљин поток, Рекшић и Штрњак, припадају сливу Ресаве.

Источно од Страже је висораван са великим бројем бара и вртача, као што
је Добра вода, тако да мећа иде логичним правцима развоћа Црнице и потеса са
вртачама и понорницама. Од Клоковара, (756 м) мећа иде на Бигар (751 м) преко
брда Пресека (794 и 876 м) а затим преко река Клокочар излази на брдо Делић
(750 м) и преко реке Троступнице, на Танин врх (841 м).66 Срнећим брдом, мећа
обилази извориште реке црнице (Сувача, 889 м) и долази на Папрат (813 м), а за-
тим развоћем Суваче (у наставку Мутничка река) и реке Грзе са Иванштицом,
преко Јасичког врха (772 м), где је извориште Црвеног потока и Црног врха (700
м) силази на Церјак (508 м) где су Баволске стране и клисура Грзе са манастиром
Св. Петка, са царином на Видинском путу.67

Од изворске клисуре мећа је могла ићи на брдо (646 м) а затим на Крајњи рид
(514 м), на Пожаревац (742 м) и Скоричком косом (615 м) на Кулу. Од Куле која

64. Д. Пантелић, нав. дело, стр. 22, са карто.м у прилогу.
Име села Ветерња сачувано је у истоименом брлу источно ол Бабе; Велика и Мала Бешина се налазс на заравни
између Забреге и Буљана; Циговац (немачки назив за Козјево) на заравни нре.ма Сисојевцу; Играновац, као ланашн.е
Велико и Мало Игриште пол Кучајном. Сва ова села су у ствари збегови и постојала су са.мо извесно време лок се ни]с
коначно граница утврдила. (Прим. аут.)
65. Анализа према карти с краја 19. века у размери 1:75000, коју ми је уступио лр Рел>а НоваковиН. (При.м. ауг)
66. Топоними Пресека, Делић и Троступница, означавају прелео, који је полел>ен на том месту. Троступница можс
још значити да се на том месту сустичу три меће. (Прим. аут.)
67. Западно од брла Папрат налази се брдо Страовац, а према Бул>ану превој Познаница. (При.м. аут.)

15

несумљиво тачпије лефшшше меВу, граница је поток Рушљак, а затим међа даље
иле Крчевом и Јовановачком реком на Мораву, јужно ол села Вилова.68

Ова меВа у потпуности затвара све топониме из срелњевековних и каснијих
извора у јелинствену целину, која је лефинисана и географским особеностима
приролних грашша.

А СЕЕМјЕБЕКОВЦЛ НА2ЕЈИА . I. МОВАЕ6КИПУТ УАМИПАВЈб иАРИГРАЛЗКИ ПУТ
....... ВИДИНЗКИПУТ
■ нгбнела -твчаж .......... УНУПТМЈ^ЕбАОБРУЈ^ОНИЦЕ

• цркее и млгиетири. -------- ГРАНИЦЕ ПЕТРУШКОГ ВЈИет&ЛИНЗТВА
ПЕПинекА иепсеницА .......... ГРАНИЦЕЦРЕПОЕОГБЛЛвТЕПИНеТ&А

+ СВеУ&ЕВЕИОВН^ ГК«А

68. Поток западно од Рушњака се назива Клисура са притока.ма Иверски поТок, Корито, Радоњаш и Дубока река.
Овај слив се заједничким именом назива Браносевац, што би у слоболнијем тумачењу могао ла означава крај који бра-
ни властелинство. Основ за овакво тумачење налази се у имену села Браноселица.

Потес измеБу Крчеве реке и његове леве притоке Причевице назива се Бојиште - место где се олиграла нека битка.
Има основа да се, будући на положај јужне меБе властелинства, овде убицира место боја на Дубравници 1380/81. го-
дине. У близини су села Скорице и Претрковац која такоБе означавају близину меБе. (При.м. аут.)

16

II

ИСТОРИЈСКЕ ПРИЛИКЕ У СРЕДЊЕМ ПОМОРАВЉУ И
ПЕТРУШКОЈ ОБЛАСТИ

После пропасти Римске империје, река Маргус у Горњој Мезији добија словени-
зирани назив Морава (мурава - мутна, црна) и бива сведоком будућих историјских
догађаја судбински везаних за континентални део Балканског полуострва.

Ранији пут Виа Милитарис постаје Моравски пут прислоњен уз десно приоба-
л>е реке и наставља традицију, главне артерије којо.м се везује Средња Европа са
Истоком.1

Док предели западне, односно леве обале Велике Мораве остају дуго година
у релативном миру, без значајних историјских догаћаја, источна обала, нарочито
у средњем делу тока реке, обилује изузегним догаћајима историјског значаја. Ј1о-
јавом Византије на овом подручју, улога саобраћајнице не бива умањена. Напро-
тив, и даље је отворена проходност којом, већ од 6. века, продиру Словени на југ
заустављајући се у затвореним жупским котлинама образујући станишта на зга-
риштима и остацима римских каструма.

Перманентно комуницирање, стално и привремено остајање, оставило је сво-
је трагове преко бројних археолошких и архитектонских сведочанстава, преко
писаних извора и топонима.

Настављајући урбану традицију римског града Хореу.м Маргиа, у средњем
веку се јавља град Равио на десној обали Мораве. Већ почетком 12. века, превласч
над њим значиће и превласт над припадајућом десном обалом све до Кучаја. И \
време стварања српске државе Немањића, и њихове хегемоније нал шири.м тери-
торијама Балканског полуострва, Равно постаје стратешки пункт и веза са запал-
ним деловима Србије. Равно, и припадајућа му територија, постаје крајишна об-
ласт према истоку. Мећутим, у другој половини 14. века, границе лржаве Лазареве
се померају према истоку, те Равно губи стратешки значај и по.миње се као обич-
но село са бродом на Морави.2

V 10. веку, после сло.ма Самуилове лржаве, овде се у оквиру Охридске архие-
пископије јављају неколико дијацеза и епсикопата које су захватале полручје ол
Београда до Ниша. Претпоставља се да је овде била дијацеза Моравискос, са број-
ним црквама и монасима.3 __

Током 12. века око превласти нал Моравом борили су се Угри и Византија.
Краје.м 12. века Византија је потиснута са ооала Дунава и Саве, те грал Равно и ње-
гова област, постаје погранична зона Византије пре.ма Угрима.4 Северне делове и
даље лрже Угри, али са про.менљиво.м срећом према потоњим Немањићима, тако
да десне обале Мораве према Дунаву коначно постају српске, покоравање.м Бран-
ковића од стране кнеза Лазара, и остају у српском поседу све до пропасти 1459.
године.

За историју овога краја ол посебног значаја је Немањин боравак крајем 12.
века. У прво вре.ме Не.мања не.ма одрећени став према »великим сила.ма«, па је час
на стран-и Угара против Византије, а час на страни Византије која му је доделила
пределе на источним обалама Мораве ол Равног до Глубочице.5 Не.мања је пре

1. Р. ТричовнН нав. лело. стр. 86.
2. Раваничка повел.а - Болоњски и Врлнички нрепис, у прилогу.
3. Р. ТричковиН, нав лело, стр. 87.
4. Јиречек, с 1 р. 1 57.
5. Јиречек, стр. 157.

17

тога, са бугарским царевима, браћом, Кало-Петром и Асеном, у рагу са Визапти-
јом заузео десне обале Мораве са Нишом и Равном, тако да би то била нрва појава
регуларне српске државе на овом терену. Ово ратовање, као и раније Немањин по-
ход на страни Беле III, није учврстио српске позиције у овим пределима.6

Међутим, пре зак.мучења мира са Исаком, Немања од њега бива нотучен на
Морави.7 Том приликом је нашао спас у Пустињи над нустињама.89Ако сс то де-
сило на Морави код Равног, где су топоними Не.мања, Исаково, Краљево поље,
Краљев брод, Маргарита и где је можда била и привремена Немањина престоница
(?), онда помен Пустиња над пустињама треба тражити на овом рсгиону са касни-
јим називима Пустош Петрус, Лешјанска нустиња8

Овде се, на десној обали Мораве са сливовима река Раванице, Црнице и Јо-
вановачке реке, све до жупе Загрлате ствара жупа Крушилница, која Не се од Саве
помињати као предео Реке, а као тековина Немањиног стварања државе.10

Ова жупа остаће, и постаће касније, са непромењеним границама, петрушко
властелинство и Петрушка област- крајем 14. веказначајан мећник према истоку
и заштита од нових миграција номада. Још Стеван Првовснчани каже да се са
краљем Андријом састао у Равну, »на мећи отаџбине«.11 После њсга судбина овс
жупе остаје непозната све до појаве Дрмана и Куделина који запоседају прсделс
Браничева и Кучева, са седиштем у Клисури Млаве. Одатле вршс упаде и у зе.м.мс
угара и земље Драгутина, прелазећи Мораву.12

Удружен са братом, Милутин их нротерује северније, а затим и Шишмана
продирући на североисток све до Видина. Са Шишманом склапа мир и жени га
са кћерком властелина Драгоша који је могао имати у поседу жупу Крушилницу.
На тај начин, на видинском превоју Честобродице,13 утврћује границу пре.ма Бу-
гарима. Крајем 13. века Татари поново продиру преко ове пограничне жупе, али
се разним родбинским везама и женидбама са бугарским двором граница смирује
и стварају предуслови да она постане сталнија.14

После смрти краља Милутина, 1321. године, и његове превласти над источним
обалама Мораве од преко двадесет година, остаје непознато да ли је син Шишма-
нов Михајло успео да овлада овим пределима, имајући у виду да је био у добрим
односима са Татарима и влашким кнезом Басарабом.15

Доласком Стефана Душана на власт, 1332. године, ове тери горије вероватно
да остају у ранијим релацијама поседа, будући да су границе ојачане и родбин-
ским везама са бугарским двором. Већ после 1346. године, Душан даје крајишну

6. Јиречек, етр. 154.
7. Р. ТричковиН, нав. дело, сгр. 92. Сматра ла се битка олиграла око Равног, на Морави, нашта је упућују бројни
топони.ми везани за Не.мању и Исака.
8. Јиречек, стр. 157. По казивању Николе Ако.мината (Никита).
9. Истраживања вршена на сп аријим црква.ма, испол тсмел>а цркве Св. Богоролице у Лешју, показала су поред једне
једнобродне мање цркве, постојање и једне ирквс рашког гипа, што упућује на несумњив Немањин боравак.
Бр. Вуловић, Необјав.мсни резултати једног истраживања, сгр. 393.
Јиречек, стр. 1 55.
Ст. Станојсвић, Хроно.и)/ија борбе н.смећу Вукана н Стевана, Глас, СКА СЕсео.чг/77, стр. 99, нап. 18, Београд, 1933.
Потсс око ушћа потока Пструшин у Грзу назива сс Маргарита. Годипе 1 185 Бела даје Исаку Анћелу своју сестру
Маргариту за жсну и у мира.з Поморавл>е.
10. Р. Тричковић, нав. дело стр. 93, нан. 36.
На подручју од Сгалаћа на свс ло близу баграланског теснаиа, на дссној обали Велике Мораве, налази се веома ве-
хики број топоннма Крушар. На остали.м регионима Мораве скоро ла сс овај израз не јавл>а. Крушење, односно рушење
обала и промена корита, карактеристична јс нарочито на лслу негдашње Пструшке области, тако да напуштена корита
постају мртваје које се по.мињу у средњевековни.м изворима.
Срелњевековни помен РЕКЕ, на лесној обали Мораве, опрсде.^ен јс Јовановачко.м реко.м, Црницом и Раваницом,
|ср од Сталаћа па свс ло ушћа Мораве у Дунав постоји још само Ресава, као лссна притока. На левој обали, у Не.мањино
врсме, постоје већ и.меноване ?жупе - Белица, Лепеница и лр.
11. Јирсчск, стр. 166.
1 2. Јиречек, стр. 191.
13. Сећањс на властелина Драгоша можда јс остало у називу потока Дракшан Драгијашу, који се налази на јужном
лелу властелинства.
14. Јиречек, стр. 192.
Пролор Татара на српске зсмл-.е оставило јс на Честобролици бројне топониме као што су Татариште и Баволске
стране.
Село Смилевци полсећа на бугарског цара Смилца.
15. Јирсчек, стр. 206.

18

област Пустош Петрус у нластелинство сада Жунану Вукославу. V оквиру цар-
ства, Петрушка Жупа постаје, поново, значајна иогранична зона, беде.м на Морав-
ском путу. Душаново дародавство поштује и Урош, а и кнез Лазар, те се пре.ма
породици Вукославића односе са дужном пажњом и поштовањем. Да предели сс
верно од Петрушке области нису били у српским рукама пре појаве кнеза Лазара
сведоче његови освајачки ноходи према Бранковићима, као угарски вазал, којс,
после 1379. године, покорава. Своје земље је претходно проширио према заиадх.
покоравајући Николу Алтомановића 1373. године. Тих година се ствара јака Мо-
равска Србија на челу са Лазаром уз претензије да поврати славу Немањића »чији
је он потомак«. V време стварања Лазареве државе, у петрушкој жуни се налази
Цреп, властелин, син Вукослављев, и остаје непознато у каквим се правим одно-
сима налазио према Лазару, будући да су касније постали веома присни и »бра-
ћа«. Значајносг и сигурност петрушке области (властелинства) биће одлучујуће
при одабирању локације за Лазарев задњи починак, градњу манастира Раванице.

Стварањем Моравске Србије као једине ортодоксне хришћанске заједнице са
статусом самосталне државе, омогућено је многобројним културним посленици-
ма и монасима да, после заузимања јужних крајева Балканског полуострва од
стране гурских освајача, ту наћу прибежиште. Потпомогнути владајућом породи-
цом и новом властелом, оживљавају културне и градитељске делатности интен-
зивног замаха, враћајући тако славу и углед првих Немањића. Ствара се оаза гра-
дитељства која поприма белег чистоте националног изражавања и својеврсне спе-
цифичности, као највећи домет српске уметности средњега века.

Доласком Вукослава у петрушке пределе, његова су деца, Цреп и Држман,
били већ одрасли људи. То се да закључити према години измећу 1360. и 1371,
када се приликом захтева Цреповог цару Урошу да му поврати поседе Хиландара
\ Аешју - брат Држман, као монах, назива »старцем«.16 Није познато да ли се Ву-
кослав и раније налазио на овој територији, пре проглашења за царског башти-
ника, као ни односи према Југовом и Вигомировом властелинству.17

Остаје непознат и родбински однос Лазара према породици Вукославића,
које (Црепа) назива роћацима. Мећутим, то што Лазар Црепа назива »братом«, не
зпачи постојање и крвне везе, будући да.је средњевековни обичај ословљавање
био са »брате« или »куме«.18 Евидентно је да Лазар Црепа назива »братом« тек по-
сле 1375. године, у време када се доноси одлука о зидању манастира Раванице.
Можда је разлог за »побратимство« био уступање локације за манастир, која се
налазила у поседу петрушког властелинства, као и продаја села и винограда (Ра-
ваничка иовсља).

Годинс 1360, још за времс Вукослављевог живота, цар Урош потврћује метох
Лсшја Хиландару. Те годинс Држман нијс био замонашен, јер, видимо, отац до-
носи и забрану »да дсца не овладају« метохом. То значи да је Држман био замо-
нашсн не би сс јавио мећу »децом« и не би имао наследно право. У време када се
утврћује да су »хиландарци« запустили метох у Лешју, Држман је »старац Диони-
сије«.

Увид у економско стање манастира Св. Богородице у Лешју, могао је имати
са.мо нско ко јс ту и боравио, а то је могао бити Дионисије, као монах. Захтев за
новраћај мстоха услсдио јс по Вукослављевој смрти, а као подела властелинства,
на тај начин, што Црсп преко Лазара дарује Лешју знатно проширене поседе, сада
своме брату који јс вероватно старсшипа у интервалу до познатог сућења у време
Лазара.19

16. Р. Миха\>чиК, нав. ле\о ор. 104 (»све јс го вилсо старац Дионисије и н>сгов брат Цреп«)
СулсКи према Ново.м шве/у. кала сс Хрисгу каже »не.маш ни 50 !олина« (по Јовану, оесеое/57), старац је човек поСлс
пслессгнх голина.
17. Вукослав јс нри\ико.м обнове повс\>с ол счране Уроша Хиланлару помснуои роБаке, иск.\>уч\јуКи н.х из мог\ К
ноа. 1и ла »овлалају мсчохом« по смрги Вукосав.\>свој, »нико ол синова или РОДА Вукос.\ав.\>ева . . .«
.Јаконнтн споменнцн. .38 438. Урошева пове \>а манасгирх Хиланларе ол 15. октобра '360. голине.
18. Јирсчек, I 303
19. Кон| ин\и 1С1 при манастир\ Лсшју иостоји ол 1 360. голине, кала се први пут спо.миње, па све ло појаве Вене
\ик । а 1411. голине Тако сс није мо1 ло лесш и ла манас । ир б\ лс порушен иаочиглел присутних ол поролице Вукосла-
виКа, запгго сс Бр. ВуловиКе не залажс и тврли ла јс Лсшјс настало после 1411. голинс.

19

Анализирајући свс повелњ- и заппсс око псгрушког властслипства, и каснијс
око Пструшке области, у потп\ ности сс можс пратити и стање поссла и унутраш-
ње приликс у поролини.

Порсл тога ппо су врло јасни разлози олузимања поссла ол Хиланлара, вили
сс ла сс Црсп убрзо »покајао«, јср, лруго.м манастиру, Лаври Св. Атанасија на Све-
тој Гори, ларујс знатнс поселе. При томс се ла зак.мучити ла јс лецу, Вснеликта
(монашко и.ме) и Анисију, иск мучио из наслслства, говореНи у пове.ми ол 1375. го-
линс ла »леца нису во.мна зе.м.мс«. Ово лруги.м рсчима .значи ла јс и сина и кћер
за.монашио, а што сс вили из каснијих по.мена о Вснеликту као монаху, а зати.м
митрополиту, и о Анисији као монахињи.

Прилико.м познатог сућења, кала манастир Хиланлар тражи ,\а му се ол стра-
нс Лазара повратс посели којс јс рани.јс олузео Урош, Лазар, као и сви патријарси
(Јефре.м и Спирилон), остаје па страни Црсповој.

Поновни захтсв Хилаплара ла сс поврати Лсшје, јав.ма се 1411. голине. Тала
је леспот Стефан Лазаревић, по савсту натријарха, сабора, митрополита и власте-
лс, морао ла хиланларци.ма ла, у за.мену за Лешјс, лруге поселе. То.м прилико.м он
по.мињс ла јс Лсшје поново вратио »ктитору, попу, госполину Венеликту Црепо-
вићу«. V ствари, као регуларни влалар, потврлио је очеву пове.му из 1375. голине,
што је и била срелњевсковна пракса.20

Лазар јс једном прилико.м Стефану оставио у »аманет« ла и.ма у виду ла му је
Венедикт роВак.21 Послс косовског боја 1389. године, Цреп се више не спо.миње.
Властелинство тако прслази па владајућу породицу будући да су законити на-
следници (до трећсг колена) монаси. Вснедикт настав.ма монашку активност у ма-
настиру Лсшју, а зати.м, као виши црквепи ведикодос 1 ојник, прелази у области
које су под управо.м Бранковића.

После погибије »два цара« на Косову, 1389. годинс, Бајазит сс враћау Турску,
а Милица предузима мерс очувања и ради спасења својс породице и статуса би-
вше кнсжсвине. Краје.м 1389. године Угри крсћу у поход на Србију. Наилазећи на
отпор то називају побуно.м и заузимају прсделе са градовима Честино.м и Бора-
чом.22

Признавање турске власти са јасни.м вазални.м односима, прво ол Милице, а
зати.м и ол дсспота Стефана, продужило јс извесну аутономију Моравске Србије.
Прилико.м ослобаћања ол обавсза владајућој породици неких села \ Петрушкој
области кој& су припадала Ааври, монахиња Евгенија (Милица), са синовима Сте-
фано.м и В\ ко.м, посебно напомињс ла их не ослобаћа и »обавеза пре.ма Велико.м
Господару,«23 који ћс доћи на сву српску зе.м.му. Јачање олноса измећу Турске и
Србије нерало је глелано ол стране Угара, тако да они, 1392. године, предузимају
поход на Браничсво и заузи.мају Мачвл. Још за Миличина живота леспот Стефан
је на страни Бајазита. Мећутим, каснијс ствара и лвоструке, вазалне олносе, скла-
пајући са Угри.ма савез.

Голинс 1413. турски великолостојник и отпалник ол лвора, Муса, пролире у
Србију и руши гралове Болван, Аиповац, Петрус и Сталаћ.24 Исте голине лсспот
Стефан се са Турцима сукоб.мава на Врбници која је убицирана у Петрушкој об-
ласти, јужно ол грала Петруса.

V вре.ме леспота Стефана Аазаревића више не постоји петрушко властелин-
ство. Сала се јав.ма као Област која припала влалајућој поролици. Прво Милици

Бр. В\ \овиК. цркча С(<. Б()1оро(>ице у сре<)н>евексн<ној Ку.шјни. Необјанл,ени ре н \ Iа ।и јелно! исI раживања, Зборник

за \иковне \ метносги, 8. Нови Сал, 1972, сгр. 393.

В. Ј ВуриН, Срнски Оржачнн еаборц \ ПеНк к црквено /раОктељство, () кне <\' Лалару Београл, 1975, с гр. 110, нап.

23.

20. Закони 1и сноменкин. 61 465 -467. >

21. Чел. МарјановиН, нав. лело, с гр. 67.

22. Миолраг А \. Перковић, Кне < к ()еснот Стефан \а <аревн11. Београл, 1978, сгр. 14, нап. 30.

23. Законитн сноменирн. 4 496.

24. При олбрани СгалаКа изгорео је јелан храбри заповелник. V наролним песмама го је војвола Пријезла, чије се

ссло (?) спо.мињс као Пријезлино село. 1379. голинс, прилико.м омсБивања посела манастира Лешја, а после повратка

ол Хи\анлара. Прсма релос.\ел\ рсБања се\а, оно се на \ази \о на лесној обали Црнице прсма Морави.

20

Аустријска карта Петрушке области (дистрихт)
Барагин из XVIII

21

са синовима, Стефаном и Вуком, а затим Стефану самом, каоједином регуларном
владару. Годинс 1395. Пструс се назива Петрушка област и Петрушки предели.
Нестанком Црспа, носле 1389. голине, показује се тенденција нске властеле из
Пе груса да се осамосталс. Тако се у два маха јављају Шишат и Зуб, пре тога и Ра-
лснко, који луховнику Сисоју поклањају Параћинов брод, а затим га поново оме-
ћавају и 1398. годнне, по нарећењу књегиње Милицс, враћају Лаври којој је још
раније ово било даровано од стране Црспа. Пријезда, који се јављао као власник
ссла у Петрусу, вероватно одлази у Сталаћ. Ту је као заповедник града страдао
1413. године као »благоролни муж«.25

Године 1407. дссиот Стефан наступа самостално, тс поседе манастира Лавре
у Петрусу нроширује новим селима »послс осамнаест година мога царства«.26 Да-
рованасела Курилово, Вранково, Шалудовац и Буљани су нре тога били Црепови,
такода јс ово драгоцен податак за утврћивање петрушког властелинства. Исте го-
дине се номињс и јсдан гурски упад у Петрус, познат као »Хасанов плен«, при
чему се сгановниш 1 во разбежало, те деспот Стефан овлашћује монахе манастира
Лавре да могу становништво да врате бе.з обзира на којој се територији налази-
ли.27

Године 1415, на захтев Лавре, деспот поново ослобаћа ова ссла, с гим да их
манастир може заменити. Не зна се тачан разлог овог захтева Лавре, али се може
претпоставити да су села, као и сама обласг, чешће пљачкана и била тиме оси-
ромашена, тако да од њих није било неке веће користи. Ови захтеви су нривре-
мено били обустављени, јер, 1427. године, Стефан поново Лаври дарује нова ссла
- Извор, Класичевицу, Бреницу и царину при Извору.28 Овом приликом села нс
ослобаћа обавеза њему у три случаја: за одлазак у рат ако »господству лично за-
треба«, за одржавање путева и војске у Крајини са крајишним војводом и за зи-
дање Београда.

Посмрти деспотовој, Петрус ']е »метохија у турским рукама«, тако да је деспо!
Бурће Бранковић привремено манастиру Лаври дао »помоћ у сребру« док се но-
ново села ове обласги не врате у његове, односно Лаврине руке.29

Године 1452. манастир Лавра поново моли деспота Бурћа Бранковића да от-
купи дванаест села у Петрушкој области: Трг Параћин са панаћуром, Вранково,
Божково код Рибника, Курилово, Мутница Горња, Шалудовац, Буљани, Извор,
Брница, Квасичевнца, Петруша и Плана.30 Овакав потез манстира Лаврс зачућује
поготово што један путописац за овај предео каже ла је, иако шумовит и планин-
ски, веома богат и леп, да је густо насељен и да има свега што је човеку потреб-
но.30

За време своје владавине, деспот Бураћ Бранковић чини напорс да задржи
какву-такву самосталносг Србије. V то.ме само повремено и привремсно успева
будући да је Србија изложена подједнаком напалу н Турака п Угара. Годинс 1427.
Турци долазе до Раванице али бивају од угарске војске одбијени. Слсди заузима-
ње Голупца и пљачкање Браничева, а 1439. године Мурат II заузима Борач, Рава-
ницу, Островицу и опседа Смедерево које је Бураћ 1430. године озидао и утврдио.

Петрушка област се у то време налази у турским рукама, а у оквиру Крушс-
вачког санџаката, тако да се 1453. године формнрају тимари, са пописом станов-
ништва у нахијама - Петруш, Крушевац и Загрлага.31

По смрти Бурћевој, 1456, на власг долази деспот Лазар, који са Турцима, 1457.
године, склапа мир, али већ 1458. умире. За вре.ме своје кратке владавинс, деспот
Лазар наставља унутрашњу акгивност издајући ра.зне повеље п покушавајући да
се понаша као правн наследник Србије. Тако, 1457. године, издаје повељу свом

25. Ис1о.
26 Заним V иво свелочанс 1 во о у I врВиванл времена роБен.а и с । арос । и СI ефановој, о чем\ Ке касни је бити и !врше-
на анализа.
27. Законнтн сноменшји, 7 /499
28. Законцти сноменици, 8/500-501.
29. Закопи гн сноменцци, 9/501-502.
50. Закони гк сноменици. 10 '502-504,
П Д. ПвшловиН, Десног Б\ра1> Бранкоаи11. Минсрва, С\ оо 1 ица -Београл, 1973, стр. 41.
31. О. Зиројсвип, Гсрско војно \реБен>е. С1р 95

22

ризничару Радославу (Михаљевићу) којом даје у пронију села петрушке области.
Пошто су та села у турској власти, до њиховог ослобоћења, ако се њему нешто
деси, да припадну Радослављевим сестрићима, Радославу и Радовану. Селасу Ка-
лојањевци, Богетинци и Островци.32

Падом деспотовине 1459. године, не гаси се само државно-управно урећење,
већ се уништава сваки траг о сопственој моћи, тако да нрвс године турске оку-
пације пролазе у знаку »огња и мача«.33 Стање се споро нормализује, тако да се
тек кроз сто година »народ поново намножио и обогатио«.34 V Србији и Помора-
вљу то се даље може пратити нреко турских извора и манастириских заниса. По-
бољшање стања у народу и црквеним управама уследиће тек по обнављању Пећ-
ке патријаршије 1557. године.

Поједини манастири, мећу којима и Раваница, имају статус тимара. Године
1467. овом манастиру се придодаје село доњс Сење са 76 кућа-домаћинстава и 4
удовичке куће. Статус тимара Раваница је имала и у првој половини 16. века.35
Манастир Св. Никола код Забреге, односно Соколара, 1516. године припада тима-
ру Мехмеда Челебије, а 1536. се помиње да овај манастир има »часне заповести ра-
нијих султана«.36

Турци деле Србију на санџакате и нахије тако вешто да се понекад границе
средњевековних жуна и области поклапају са новим границама. Тако се на месту
Троступнице сустичу Смедеревски, Крушевачки и Видински санџакат, где се не-
када налазила тромећа Цреповог и Југовог властелинства са »непријатељским
странама«. Ствара се нахи ја Петруш којој се са северне стране одузима село Ст\ -
бица и даје Раваничкој нахији, а са јужне стране се нешто проширује. У овој на-
хији се у периоду од 1516. до 1583. године помињу многи манастири. Поред манас-
тира Св. Никола код Забреге, постоји манастир Св. Николе код села Бошњак, ма-
настир Св. Петка код Извора, манастир Лешје, манастир Св. Бурћа, манастир Св.
Николе код села Браноселице и манастир Св. Јована код села Пречисте или Гра-
бовца. Године 1530. помиње се манастир код села Поповца заједно са другим ма-
настирима у нахији Петруш, али који територијално нису припадали средњеве-
ковном Петрусу. Године 1453, када је Петрус припао Турцима, Јавља се тимар Ха-
сана и његовог сина Хаџиба са селима Баћоглава, Улак-Трнавци, Мезра Бучинов-
че са сејалиштем Јачина, Ледина и Дреновац, заједно са селима која се налазе
јужно од петрушког ранијег властелинства.

Године 1570. помињу се Петруша, Бошњак, Дреновац, Босиљевци (Бусило-
вац) и Доње Видово,37 села Петрушке нахије одакле су царским ферманом регру-
товани мартолоси.

Извор и Радошевци су, 1536, била пуста села. Петрушка нахија, заједно са
проширењем према југу, 1516. године броји 95 села.38 Године 1572, у селу Кала-
њевци (вероватно при манастиру Блага Марија кол села Скорице), пише се »Де-
чанско јеванћеље« од »смерног« Павелаза »дијака« Петра у његовом дому при нет-
рушком епископу Максиму, а у дане султана Селима II »када је велика туга по-
годила цркве«.39 Исте године, 18. маја, Давид Унгнад бива посећен од калућера
манастира Раванице који су му дали податак да у околним манастирима живи око
300 калућера и да се служба врши на српском језику али по грчким обредима и
обичајима.40 У тим тешким временима таква бројност гешко да је могла да егзис-
тира, па, 1509. године, старац Јанићије из манастира Сисојевац одлази у Русију за
помоћ.41 И поред недаћа у овом крају, ипак, постоји извесиа активност у гради-

32. Б КнежевиН, нав. лело, етр. 227, нап. 13.
33. Д. КашиН, Раваница но() Турцима, Раванира !381-1981, Београл, 1981, егр. 144.
34. Спомеиик. СКА 5, 1890. егр. 31.
35. Д. КашиН, нав. лело, е'р. 145.
56. Б. КнежсвиН, нав. лело, егр. 250.
37. О. ЗиројевиН и И. Ерен, Понис оо.тсги Крушевца, Тон шре и Луоочице, Врањски гласник, кн, IV, Врање, 1968.
38. Бр. КисжевиН, нав. лело, егр. 228, нан. 15. и 16.
39. Бр. КнежсвиН, нав. лело, стр. 254, нап. 66.
40. Д. КашиН, нав. лело, егр. 147, нап. 15.
41Чел. МарјановиН, нав. лело, етр. 111, 123.

23

тељском погдеду, јер се, 1509, помпње обнова (доградп>а припразе) цркве Св. Јо-
вана Главосека испод дапашњег села Забреге.42 за сиромапшије мапастирс најте-
же године настају у време владе Селима оеое. Оптерећују се плаћањем високих
дажбина на тапије, тако да је дошло до продавања и манастира и цркава,43 при
чему се продају и руше као обичан граБевински материјал.44 Можда је на овај на-
чин и страдала стара црква Св. Марка у Параћину коју је мајка Сулејманова пре-
творила у џамију.45

Најтсже стање настало је у време аустријско-турског рата 1683-1699. године,
азавршава се сеобом народа пол Арсенијем Чарнојевићем. Тако до Пожаревачко;
мира, 1718. године, села и манастири бивају напуштени, неки у »огњу« сагореше.46

Потписивањем мира, на јсжној страни петргшког властелинства формирана

је граница, на Петрус постаје дистрикт и припада Аустрији. За то време прилике
се сређују и многа села која су била збегови (Велика и Мала Бешина, Циговац, Иг-
риште, Ветерња) повраћају огњишта.47

После склопљеног мира, 1739, ови крајеви се поново запуштају. Петрушка об-
ласт постаје нахија и назива се Петруш-нахија све до почетка 19. века.

42. Тексг о обнови се нала.зи на јелно.м каменом квалрл који је са овог \ока.\итста лонешен у фабрику цемента у

Поновцу. а заш.м јс нренесен \ ПараНин и ланас се нала.ш у Завичајној »бирци.

Б. КнежевиН јс ирочигала лс\имично овај гекс1. нав лело, стр. 242-243.

Ка.мен је свилентирао ИНСИТУ проф. Б. БошковиН, сш).мени1<и североисгочие Србије. Старинар I,

Бсограл, 1950, счр. 211, 212.

Чсл. МарјановиН. нав. лело, с I р. 1 28. Помшве камсн и с.ма I ра ла текс г но! иче и < вре.мена 1 520. I олине кала је црква

обнавл.ана.

43. Б. КнцжевиН, нав. лело, с гр 256. нан. 73.

44. Д. КашиН, нав. лсло, стр. 145, нап. 7.

45. Евлија Челебија, нав. лело.

46. Летоиисачкс белсшке Стефана Даскала

47. Д. ПантелиН, Сноменик, СКА, ХСУ I, 75, Бсограл, 1948, стр. 22.

24

III

ЦРКВЕНЕ ПРИЛИКЕ И ИСИХАЗАМ V ПЕТРУШКОМ
ВЛАСТЕЛИНСТВУ И ПЕТРУШКОЈ ОБЛАСТИ

Да би се сагледали и оправдали разлози полизања великог броја црквеиих граћс-
вина у петрушкој области, потребно је упознаги сс са свим околностима којс су
ловеле ло бујања и монашких заједница и усамљеничких кслија по врлетним стра-
нама територије Трију река, чији интензитет се може пратити свс до краја 17.
века.

После признавања хришћанства Миланским еликтом 313. године, у Поморав-
л>у, у Горњој Мезији, 434. годинс се помиње епископ Зосим из Хорсум Маргија
(Равно, данашња Буприја) који учествује на сабору у Софији.1

Почетком 10. века, при охридској епископији коју јс основао византијски цар
Василије, 1018. године постоји браничевска спископија са нсколико дијацсза, а
међу њима и БРОДАРИСКОС са многобројним црквама и монасима. П. Мо.миро-
вић сматра ла је овај грал каснији Параћинов брол, односно данашњи Параћин.2
Није познато да ли су поред опште наведених података постојалс црквс ван сс-
дишта дијацеза и како су оне билс организоване.

Крајем 11. века (1096), у оквиру крсташког но.хода који се крстао од Бсограла
према Нишу, налази се знамснити и тада чувсни нустињак Пстар из Амијена, зва-
ни Кукупетрос. Познато је да су се пре Ниша волиле борбс са крсташима, тако
да није позната даља судбина овог пустињака. Каснији помсн ПУСТИЊА НАД
ПУСТИЊАМА, из Немањиног времсна, говори ла је око Параћина, прс његовог с\ -
коба са Исаком, постојала Пустиња. Аогично сс намеће закл>учак да је пустиња
Петрус могла бити прозвана прс.ма Кукуиструсу, а Пгстиња нас) нустињама као
назнака изузетне значајности. Остаје да сс разјасни њсгова с\ дбина из крсташко!
похода. Његов останак овде због болести или смрт у окршају (?) могли су оста-
вити снажне олјеке, па се око његовог гроба стварају зајсдшше пустињака.3

Ако би се ова констатација прихватила (за сада нс постоји друга алтсрнати-
ва), онда се помен Пустош Петрус из врсмена ларовања овс области Вукославу ол
стране цара Душана може реалније и саглсдати и протумачити, а не са.мо као гсо-
графски појам пустиње и ненастањенс тсриторије, зашта се залажу многи аутори.

У време стварања аутокефалносги српскс цркве, 1219. голинс, гранцс лржаве
Немањића нису прелазилс ссвсрнс лелове пструшког властслинства, олносно
жупе Крушилнице и области трију река.

За време Милутина и ар.хиспископа Никодима по.мињу се 15 епископија, тако
да је дванаеста, б р а н и ч е в с к а, са цркво.м Св. Николе Чудотворца.4 Најста-
рије цркве у Пустоши Петрус, су остаци двсју цркава испол цркве Св. Богородице
у Аешју и цркве Св. Јована Главосека у Забрсги пустињаку из Новог завета.5

Од Саве, па нреко Драг\ тина и Милутина, и царицс Јелснс, присутна јс накло-
ност према Синаитима. У врс.ме цара Душана Дубровчани дају годишњи нрилог

1. Д. МитошевиН, Епискони и митропо.ттн са тернторије браничевске енар.хије. Г\асник српске православне цркве,
с I р. 226.

2. Петар Мо.мировиН, Браничево кро< историјх. Гласиик српске иравославне црквс, с'1 р. 221, нан. 34.
Р. ТричковиН, нав. лсло, стр. 87.
3. Јиречек, 133, 157; Р. ТричковиН, нав. лело, стр. 90.
4. П. МомировиН, нав. лело, сгр. 221.
5. Чел. МарјановиН, нав. лело, стр. 128.
Бр. ВуловиН, Црква Св. Богоро()ице V сре()н,евековној Кх.шјни, слр. 393.

25

манастиру Св. Богоролице на Спнају, што каспијс потврћујс п Урош 1357. голине.6
V Византији, нарочито после 1351. године, исихастички покрст нагло буја, гс

су ол четири патријарха три из редова исихаста, тако да сс из Царпграда води и
званична политика а исихазам постаје признато црквсно и духовно учсњс.7

Године 1331. Бугарска постајс прва словенска земл>а која се налази нол ути-
цајем исихаста синаита, са јслним центром у Парорији и другим цснтром у Види-
ну. При центру у Парорији налази се познати синаит Григорије.8 Са тсриторије
Србије везе са исихастима иду преко Свсте Горе и Хиландара, а ол 1375. голпнс,
лоласком Ромила у Раваницу, прсмешта се делимично са јужпих цснтара који би-
вају расељени после Маричкс битке 1371. године. Долазак исихаста у Моравску
Србију не сме се везати за кнеза Лазара и његове жеље, већ за већ постојећи цен-
тар при Петрушкој пустињи. Ромил умирс у Раваници, а Григорија млаћсг кнсз
Лазар помаже да подигне мапас гир Горњак послс заузимања земаља Бранковића
1379. голине.

Када се анализира могућност постојања исихастичког центра при Петрусу,
пре 1355. голине, онда извесне индиције указују да се познати прот Исак из Светс
Горе може везати за ову пустош.9

Године 1342. прог Исак је кренуо у Цариград као воћа дипломатске миспјс
ради успостављања мира измећу Јована Кантакузена и цариградског двора. Из
непознатих разлога мисија није успела, па је Исак осућен и смсштен у манастир
Петра. V Светој Гори се формира нови протат, а даља судбина Исака нијс позната.
Може се претпоставити да је после заточеништва Исак отишао у Србију цара
Душана, који је, 1345, »завладао« светогорским манастирима дајући им општу
хрисовуљу, а за узврат светогорци су му »душом пришли, одајући благонакло-
ност и поштовање.«10 Могао је доћи у Петрушку област где постоји већ традиција
исихаста са познатом пустињом, а сећање на његово заточсништво у Пстри резул-
тира у проглашавање пустиње као ПЕТРУС. Није ли његов долазак (?) условио
градњу триконхалних цркава са светогорском литургиком пре доласка Лазаревих
мајстора и градњу цркве у Лешју, коју Вукос/ зв дарује, но његовом савету (?), Све-
тој Гори. Његов боравак би се могао такоћс ^езати за живу воду »Немања« и по
њему село Исаково.

И Исајиа, за кога се зна да је у знатној мери утицао на градителство у Морав-
ској Србији и преко Никодима нреносио утицаје у Влашку11, био је, подвижник
пустиње св. Павла.12

Све црквене и државне околности које се дешавају на територији Петруса, по-
мен пустиње Петруса, Пустиње над пустињама, Лешјанске пустиње, одлука кнеза
Лазара да гради припрату у Раваници и успостави »општежиће« и изгради сксо-
нартек у Хиландару, веза Вукослављева за Хиландар преко Лешја, поклони којс
Цреп даје манастиру Св. Атанасија у Светој Гори, а касније деспот Стефан, Бурће
Бранковић и везе Венедикта са Хиландаром и Светом Гором, указују да је ова об-
ласт са Раваницом на челу, била од изузетне важности за духовни живог Србије.
Археолошка ископавања, са некрополама које су уз манастирске цркве вероватно
исихаста,131п4оказују да се на овој територији живело и пре Нсмање и водио уз-
оран хришћански живот.

6. Јеро.монах Амфилохнјс, Сннантн н н>нхов шачај \ хинвотх Србнје у 14. н 15. веку, Раванниа 1581-1481. Бсограл.
1981, стр. 102.

7. Антониос-Емил Тахиаос, Исихазам \ Ооба кнеха Лавара, () кневу Лавару, Београл, 1975, сгр. 94.
8. Антониос, нав. дело, стр. 98, 99.
9. Мирјана Живојиновић, Светогорски нротат нос.ге нрота Исака, Зборник ралова византолошко! инстгуга, кн> 1 '
Византолошки институт, Београд, 1971, стр. 203.
10. Г. Острогорски, РаОољнво, Зборник ралова САН, Визан голошк и институ.т, кн>. 7, Београл, 1961, с । р. 73, 81.
11. В. Ј. Бурић, Срнскн Ор.нсавни саборн V ПеБн н ррквено граОнте.ћство, () кнау Лахару, БеограО, 1475, стр. 108
12. Б. Стричевић, У.нгга старра Исајне у нренотен>\светогорскнх трабнцнја у моравску архнтектонску шкопу. Збор-
ник ралова САН, Византолошки институт, кн>. 3, стр. 222, 223.
13. Д. Милошевић, Заштнтна нсконаван>а у Поновру, Зборник ралова Наролног музсја, Бсограл, 1958, сгр. 59.
14. Амфилохије, нав. лело, стр 114; Јиречск, II 394, 395

26

Први изабран патријарх послс измирења српске и цариградске цркве је пус-
тињак Јефрем, бугарског порекла, који па чело српске цркве долази после сабора
у Пећи 1374. и 1375. године. Поред Петрушке области, у кањону реке Млаве, по
стоји још један, можда нешто млаћи, исихастички цсптар чији јс оснивач Григо
рије млађи.

За развој архитектонске дслатности јс врло важан податак да се мећу придо-
шлим исихастима и монасима налазе и ћурћијанци, а Јиречек каже да сс у нас цр
квени великодостојници бирају на грузијански начин.14 Око Гомила при гавапи-
ци ствара се скигска монашка заједница по узору на светогорскс скигове.15

V Петрушкој области су позната два пустињака, преподобни Вавил синаит и
преподобни Андреј. Први је наставио да живи у Ромиловој пећини.16 Успомсна на
Вавила очувана је у топониму брдо Вавило (550 м), којс се налазило на самом раз-
вођу реке Црнице и Раванице, а гдс се, прсма Лазаревој повељи манастиру Рава-
ници, налазио почетни и завршни мећник прве групе носеда - Кучајна.

Мутаво поље, које се налази на десној обали Раванице, такође може да чува
успомену на молчалнике. Глумчсва (Глувчева) ливада из грамате Арсенија Чарни-
јевнћа манастиру Равапици убицирана је на потесу Латавица (Хатавица у грама-
ти) у близини Вавила и Вавилског лаза.17 У горњем току рске Црницс у Сисојсвцу
налази се црква Преображења, коју је, уз помоћ кнсза Лазара (?), нодигао духов-
ник Сисоје, светогорски исихаста и игуман манастира Хиландара. Он се јавља у
повељи књегиње Милице којом Сисојевцу одузима погрспшо даг Параћинов брол
II враћа га манастиру Лаври 1398. године.18 Пре 1360. годинс при Лсшју се фор.ми-
ра духовни центар у комс су извесно време били и хиландарци, а ту традицију на-
ставља, прво Дионисије, брат Црепов, а затим и Вепсдикг Цреповић.19 Он сс прс
1411. године јавља као старешина у Пустињи пешјанској, а истс године од деснота
Стефана и званично добија манастир и метох. Всроватно да је он замонашен још
за живота стрица »старца« Дионисија и ту нспрекидно живео до одласка на вишу
црквену дужност (митрополит).

Године 1412. у »Пустињи лешјанској од »грсшног јеромонаха Јована« руком је
»исписан« панагерик за деспота Стефана.20 То јс веровагно онај Јован који се, по-
сле најезде Турака 1413. године, повлачи у манастир Св. Јована Прстсчс (Стјеник),
где наставља живот у пећини. По запису из 1474. годинс, »кир Јован лештијански
и стјенички« убијен је од странс Турака 1426. године.21

Венедикт привремено одлази у Хиландар 1426. године и »у славу Божију и
пречисте матере Божије лештијанскс«22 прсписује шсстоднсв св. Јована Златоус-
гог. Године 1452. Венедикт се помиње као игуман лешјански, када га деспот Бурћс
Бранковић шаље у делегацију за прснос мошти Св. Луке.23 Године 1456. се јавља
као митрополит, а после 1459. годипе умире у цркви Св. Павла на Свстој Гори.24
V Лешјанској нустињи, почетком 15. века, јавља се нови духовпи цснтар који на-
ставља традицију исихаста, за разлику од Раванице где, због посебностн манас-
гирског устројства и организације, за.мирс.

15. Б. ТрифуновиН, Срнски среОњевековни сниси о кне <у Ла шру и Косовском бој\. Крушсвац, 1968, сгр. 48.
(Данило говори ла је кнез Лазар напунио горе монасима.)
16. О ње.му постоје прелања још увек свеже сачувана у народу. Испол неКине је и »вор хековиге воле.
Леонтије ПавловиН, Кх ггови шца коО Срба и МакеОонаца. стр. 200.
17. С. БирковиН Раваничка хрисовука, Раваница 1381 -/98/. Бсограл. 1981. с । р. 74.
18. А.мфилохије, нав. лело, с,р. 120, нап. 54, 55.
19. Р Михал>чиН, нав. лело, стр. 101
20. Заниси и натниси, стр. 217; Амфилохије, нав. лсло, сф. 126.
21. Р. СтаниН, Неношати шнис т Јежевице. Саопштења, X, Бео1 рал, 1974, с 1 р 107, 113.
22. Записи и натниси, стр. 240; Венеликт сс помиње у бревији Атонскс Лавре, гајслно са сссгром која јс гу умр\а
1426/27. Вероватно ла је ту остао после сахране сссгрс Анисије.
Сноменик СЛН, 56, Београд, 1922, стр. 17.

23. Гласник СУД, 51, с!р. 92.
24. Законити сно.менири, 755; Р. ГрујиН, Гласпик скопског научног лр\ п! гва, XI, с гр. 89; М. ЉсбинковиН, Значај Но
во( БрОа у Србији Ла.шревиБа и БранковиБа, Моравска Србија - ПЈко.ш и н.ено <)оба, Бео1 рал, 1972, ор. 1.3.3.

27

Код цркве Св. Пстка у И.звору, са севсрнс стране, налази сс гроб нснознаки
пустињака.25 Порсл топони.ма који су усномсна на боравак исихаста у Петрушкој
области, као поток Теовац код Забрсгс, Мугаво ноље и Глумчева .шваба, ссвсрно
ол села Бу.мана налази се Јеремитско гробље, као најзначајиији податак за утвр-
ћивање постојања и бројности исихастичког монашког покрста.

Некроноле на Поп.меску кол Поповца, кол до.ма у сслу Бу.ману, у Лешју, код
цркве Св. Петкс у Забрсги, кол црквс Св. Борћа у Мутници и другс,26 сведоци су
бројности и монаха и становшшггва овога краја.

V Петрушкој области је евидентирано вишс нећина у који.ма и.ма трагова о бо-
равку пустињака:

1. Пећина кол манастира Раванице,
2. Пећина у кањону рекс Раваницс, севсрно ол манастира Раваницс, у којој јс
живео Ромил а зати.м Вавил.
3. Пећина Масни ка.мсн на лсвој обали Цршшс, новишс ссла Забрсге, у близини
цркве 1.
4. Пећина на северној страни Чокоћа, иснол грала Петруса, нсколико стотина
метара од цркве Св. Јован Главосек,
5. Мошина пећина у изворишту потока Сувачс, у близини Јсрсмитског гроб.ма,
6. Пећурска пећина, изнал ссла Скорица, југоисточно од Пегруса на Баби,
7. Пећина у изворишгу рскс Грзс.
До сада није утврћено како су бројна култна мсста (47) била организована и гдс
је било седиште еписконијс (петрушке), булући ла сс помињу два петрушка спис-
копа, Максим и Гераси.м. Манастири Раваница, Сисојсвац и Лсшје се морају као
центри епископије иск.мучити, гако да остаје, за сала рсално прихватљиво, једино
седиште при цркви Св. Марка у Параћину.

25. Амфилохије, нав. лело, стр. 127. Мисли ла је го Гроб оарца Дионисија и < Лешја.
26. Јеремити - ЕРЕМИТИ (РЕМЕТА), приморски на.зив за иустин.аке (Јиречек. II 276)

28

IV

АРХИТЕКТУРА ПРЕ МОРАВСКЕ СРБИЈЕ V ПЕТРУШКОЈ
ОБЛАСТИ

Пре појаве Лазара на ово.м рсгиону постојс помени о многоборјним градовима,
неубицираним црквама и утврћсњи.ма који углавно.м воле норекло из времена
Рима, док из времена Византије и раног срслњег века архитектонски остаци се не
могу са већом сигурношћу илентификовати. П. Момировић с.матра ла је Бролар-
скос који се помиње као селиште браничевске лијацсзе из врс.мена Охрилске
епископије, ланашњи Параћин,1 а Р. Тричковић ла је ланашња Буприја, Византиј-
ски Моравискос, раније Хорсу.м Марги, а у срелњем веку, Равно.2 Такоћс је непоз-
нато у којој мери и лал>е егзистирају римски кастру.ми, на моравском пугу Виа
Милитарис, и станице, као што је Сарматес, у близини ланашњег Параћина. Та-
коће остају непознатог порекла и хронолошке опрсле.мености неколико утврће-
ња које Каниц илентификује као римске граловс у Параћину и њсговој близини.

Једини, за сала, поуздани извор везивања ар.хитектуре за иериол пре појавс
Немање су недовољно проучени остаци јелне мање цркве у ко.мплексу манастира
Лешја.3 Ова црква је у основи јелнобролна са полукружном апсилом на истоку и
припратом попречно постав.мсном на запалпом дслу наоса, чији зидови излазс из-
ван равни зилова главног брола. Појава црквс Св. Јована Главосека у Црници, јсл-
нобролне граћевинс са полукружном олтарском апсилом бсз припратс, такоћс јс
посебна за овај регион, поготову што јс посвећсна најстаријем пустињаку по Биб-
лији и што сличних основа нема, а у нспосрелној близини је псћина за коју је нс-
побитно утврћено ла јс служила пустињацима.4

Ове лве црквс због својих скромних ли.мснзија и архитсктонскс лорале могле
су бити јелино стаиионарна култна мсста пустиножитс.ма, а никако селишта нс-
ких верских и духовних цснтара регуларнс црквс у 10. или 11. вску.

Постојање и помен спископа Зоси.ма, у 4. вску, при Хорсу.м Марги, нссумњиво
указује ла је морао постојати епископални цснтарса кателралном црквом. Стари
ја култна места, као што је слатина кол Параћина, такоћс су могла ла наставе тра-
лицију и у псриолу хришћанства.5

Немањина појава на ово.м терену краје.м 12. века се можс утврлити прско пи-
саних извора и топонима кала се ствара жуна Крушилница у региону Реке, при-
пајањем Равна на десној обали Моравс, а ар.хитектонска делатност прско јслне
мање цркве рашког типа. Ова црква јс полигнута преко остатака ранијс по.менутс
граћивине јелноброднс црквице у Лсшју. Остаћс и ла.мс непознато ла ли јс ова цр-
ква подигнута као захвалност за »спасењс у Пустињи иск) пустињама« (глс сс Нс-
мања склонио послс пораза ол Исака) за зак.мучсни мир са Исако.м и лобијене зс-
мље на десној обали Моравс. Ако би се са већо.м сигурношћу ова прстпоставка но-
тврдила, онда би ово била ирва црква и прва граћсвина Србијс на источни.м оба-
лама Моравс, а са.ми.м ти.м и изузетна историјска значајност у стварању герито-
рија погоње српске лржаве. Разјашњсњс ових лилсма објаснило би нужност на-
стајања верске ар.хитектуре у ово.м лслу По.морав.ма и Лазареву присутност.

1. Бриничево кров исгорију. Гласник српске нранославне цркве, сгр. 221.
2. Р. Тричковић, нав. лело, стр. 87, 88.
3 Бр. ВуловиК, Црква Св. БогороОице у средњовековној Ку.шјни, сгр. 393.
Анализа цркве \ Лешј\ у ноглавлл ПојеБиначни сно.иеници Пегрутке об.шсти.
4 Чел. МарјановиК, нав. лело, сгр. 128.
5. Чел МарјановиН, нав, лсло, стр. 17. (Наволи проналазак мермерних плочица са лико.м Митре, хагаистичног зна-
чен,а.)

29

Археолошка пскопавања, вршсна на срслњовсковној нскроноли у Лешј\ и ло-
калитегу Поп.месак кол Поиовца, указују, прсма матсријални.м остаци.ма и гроб-
ни.м нрилози.ма, ла се ради о раносрпским гробови.ма који се датирају од 12. на свс
ло 14. века.6

Оснивање 15 митрополија у Мил\типово врсме, нри чс.му је Браничсвска два-
наеста са цркво.м Св. Николс Чудогворца, нсодолшво намсће зак.мучак да сс и у
Петрушкој области морала одвијати архитектонска активносг, поготову што сс
за Милутиново врс.мс могу везати неколико цркава северније.7 Милутиново анга-
жовање као »ненаситог зидател^а пали.х и разрушепих хра.мова« моралоје остави-
ти трагова и у овој области.8 За њега традиција везујс Виговиицу, Тршку цркву
(црква на Тргу), цркву при митрополији у к.\ис\ ри Млаве, а за цркву Раваницу и
Манасију сс зна ла су граћсне на старијсм култном мссту.9 Црква у Витавници, су-
лећи пре.ма Јср.менском заиису, датујс из 1218. године, а могла је бити значајнијс
обновљена у Милутиново врсмс. Портал Тршке црквс има рашкс карактерисги-
ке. Ако би сс триконхалним основама Раваници придружиле Манаеија и Вигов
ница, онда је из истог (Милутиновог) врс.мсна и триконхална црква код Курш\ м-
лије.10

За сада се са.мо може нрстпоставити ла је град Пе грус иа Чокоћу могао по-
стојати као ранији средњовсковни феудални град-за.мак (прва фаза). На ов\
претпоставку упућује његова рслативно слободно конципирана диспозиција, нри
чему се не инсистира на коришћењу природних карактсристика терена за одбра-
ну. Река са дубоким кањонима остаје знатно да.мс ол фортификационих зидова.

Постојање Кралевог брода у Параћину указујс на принадност Нсмањићи.ма
пре 1346. године, а и населеног места. Ту се могла налазити једна од фортифика-
ција које Каниц помиње у Параћину, а која је чувала прелаз нреко Црнице (брод),
моравску саобраћајницу и значајну раскрсницу путсва.

Петрус на Баби, мали грал на Чукару код Доње Мутнице, град на Илијино.м
брду, Градак код Горњс Мутнице, могу и.мати и старије порскло него што су по-
мени из времена цара Душана, односно Уроша.

Од црквених граћевина, граћсних у 14. веку, најстарији ио.мсн се односи на цр-
кву Св. Богородице у Лешју, која се јавла пре 1360. годинс када је дарована зајед-
но са околним селима манастиру Хиландару. Црква је триконхалног типа, бе.з
припрате и прва је ове врсте у средњем Поморавлу, под условом да јс Лазар и.з
основа подигао цркву манастира Раванице. Иако је ова црква слична иотоњи.м цр-
квама Моравске Србије, значајна разлика сс осећа у недостатку припрате, у нс-
мању полихромије фасада и пластике, а другачија јс архитектонско-литургијска
концепција свегилишта олтара. Недостагак припратс придружујс је концепција-
ма оних цркава које су настале пре сабора у Пећи, 1375. годинс, или црква.ма које
су се градиле ван уже зоне Поморавла, као Св. Никола Мрачки (1330), Св. Ар.хан-
ћели у Кучевишту, Дренча, црква у Горњаку, Нова Павлица, Андрсаш на Тресци,
Витовница, Убожац и др.

Црква Св. Николе у манастиру Св. Арханћсли код Призрена скоро да сс можс
узети као архстип триконхални.м црквама Моравске Србије, јср, оси.м пеизражс-

6. Д. Мил(>нн ни11 ('редњовековна некропо.т \ се.п' Летј\ код Пара1шна, Зборник ралова Наролног музеја, 111. !><. •>.
рал, 1962.

Д. МилошевиН, Лак(ти гна исконавања у Поиовцу. Зборник ралова Наролно! музеја, 11, Београл, 1958/59. Указује и
на јслну некроиолу која је евилеширана кол лома у се\у Бу.ману.

7. Д>. СтојановиН, Сгари срнски .... карловачки (26), загренски и ПејаговиНев.
8. Сл. НеналовиН, Богородица Љевитка, Бсограл, 1963, стр. 17, нап. 21.
9. Б. БошковиН, Средн>овековни сноменици североисточне Србије. Старинар, 1, Београл. 1950, стр. 185.
Вл ПетковиН, Прегнед црквених сноменика кров новесницу срнског народа, САН, књ. 4, Бео1рал, 1950, стр. 58.
Вл. ПсгковиН, нав. лело, стр. 331. (Каже ла је црква била посвсНена Св. Николи а касни|с роНспл Богоролице.)
10. Б. СтричсвиН, Средњдрековна рестасрација рановишнтијске рркве ко() Куршум.шје, Зборник ралова византо-
\ошко1 института, 4, Београл 1956, сгр. 199-211. (С.магра ла јс обнова црквс нзвршена у 14. век\ )
Б. БошковиН - Бр. ВуловиН, Царичин гра()-Кури(ум.шја-Сту()еница, Старинар, ЛП-УШ, Београл, 1958, стр. 173-180.
(Сматрају ла јс црква из Немањиног времсна.)
В.Ј.БуриН, Срнски ()р Јкавни сабори \' Пећи и црквено Iрадите.гство, О кне <у Лавару, Бсограл, 1975, стр. 1 10, (Сматра
ла је то црква из 14. века али пре Моравске Србије.)
Пропорцијска анали.за ураВена рали угврБивања генезе триконхалних цркава Моравскс Србије показала јс све ка-
рактсристике нропорцијских олноса основа каснијих трикон.халних цркава.

30

них (споља) апсида, поседују свс остале сле.ментс триконхалних цркава у концсп-
туалном смислу, подразумевајући и принрату. Појава усечсних апсида указујс на
почетак прихватања богослужбени.х посебности свстогорскс литургијс и типика.
Порсд тога што се сматра да је граБсна као модсл, могла јс бити гробница неко«
анахорете са моштима, заштитника царског гроба, при главној црквн. Огуда и по-
јава калоте или кубета над припратом, а што Нс бити главна особеност цркава Ла-
зареве Србије.11

На основу тврдње Бр. Вуловића, прихваћено јс мишљење ла јс црква Св. Бо-
городице у Лешју изграБена 141 1. годинс, чиме јс избачсна из система континуи-
тета не само архитектонске гснезе трпкон.хоса, нсго и ири.хватања ранијсг нродо-
ра богослужбених утицаја са Свстс Горс, у Милутиново и Душаново врс.ме, а којс
је углавном ишло преко исихаста. Градња Лсшја и даровањс Хиландару може се
на одређени начин поистоветити са градњом Св. Николе Мрачког од страпе
Душана и даровање, такоБе, Хиландару. Ако сс всћ тврди да је Душан саградио
цркву Мрачкога према богослужбеним потребама светогораца, зашто сс то исто
не прихвати за Лешје које Вукослав одмах по изградњи дарујс Хиландару. Нарав-
но да су ово слабији докази за Лешје да је најстарији трикон.хос у Моравској Ср-
бнји, а аутентично тумачење потврБене Урошеве повсљс за даровањс Лсшја ка-
зује да је Вукослав »по његовом одобрењу нодигао цркву«.

Потпуно отсуство опеке и секундарнс пластике, указујс, такоБс, да јс црква
старија и да касније тенденције »моравског стила« још нису продрле у севернс дс-
лове Србије. Одсуство ових декоративних елемената се може тумачити и друга-
чије. Наиме, уместо архитектонске пластичне и скулпторалне дскорације, ко.м-
пензација је могла бити остварена и сликаним путе.м, што Бс бити карактсрис ги-
ка једне веће групе цркава Моравске Србијс.12 Сликањс фасада нарочито јс оста-
вило трагова у суседној Румунији, где јс посредство.м Никодима, пренессн морав-
ски архнтектонски концспт и литургија са типиком, а као манир живело јс и зна I -
но касније.

Пре изградње цркве у Раваници (?), односно успостављања ошнтежића, \
Петрушкој области се јавл>ају црквс непознатих облика и тачније хронолошке он-
редељености:

1. Поњекавичка црква се помиње 1380. године, када се врши омеБивањс про-
ширеног поседа манастира у Лешју за нотребс Црспа, односно, нородицс Вукос-
лавића. Према опису и идентификацији меБа, црква сс налазила наданашњем но-
току Царевац који извире испод ссла Лешја, ссвсрно од брда Главице. Назив цр-
кве вероватно потиче од рсчи пониква (понорница), а сличан назив за рску нонор-
ницу постоји на Видинском нуту код Чсстобродице, иснод Мутавог брда, која сс
назива Пониквица. Тачна локација црквс је на једва видљиви.м остацима нске гра-
Бевине при ушћу речице у Грзу. По народном прсдању била је посвећена св. Илији
(отуда Илијино брдо, преко реке), али је слава краје.м 19. века прснсссна у обно-
вљену триконхалну цркву у селу Плана.

2. Црква, комљаг Св. Николе код села Поповци помиње сс у Лазарсвој повељи
манастиру Раваници. Ова црква и село припадају другој групи поссда чија су ссла
идентификована измећу Параћина и Сгалаћа, ближе десној обали Мораве. МеБу-
тим, вероватније је да се ради о селу Поповац, касније Вранково, а зати.м поново
Попљесак и Поповац, будући да сс у 16. веку село помиње са манастиро.м.

3. Граљинска црква Св. Николе помиње сс у Болоњском препису Равничкс но-
веље, док се у врдничком пренису назива Браљинска. Вероватно да се ради о цр-
кви Св. Николе у Браљини код Ражња, чија територија у Лазарево врсмс није нри-
падала петрушкој области. Мећутим, када су Турци основали нахију Петруш,
тада се и ова црква налази на њеним тсриторијама. (Ово је још један од доказа да
је препис настао у 18. веку и да су многа села придодавана, тако да Арсенијс Чар-

11. Сл. Ненадовић, Душанова задужбина Св. Ахранке ш код Призрена, Споменик, САНУ, 8ХЛ1, Београд, 1967.
12. В.Ј.Вурић, Настанак градитељског сти.ш Моравске шко.ге, Фасаде, систе.м декорација, п.гастика, Зборник за ли
ковне уметноети, I, Нови Сал, 1965.

31

нојевић, приликом издавања гра.матс Раваници краје.м 17. века, верификује са.мо
прву групу посела.)

4. Црква Св. Пантелејмона у Жидилл се помиње нри о.мећавању првс групс
прилога манастиру Раваници и.з 1376. голипс, али као мећник, јер се по.миње
»винограл Дионисија Жидилца«. То значи да сс овај духовник при нско.м двору,
или монах при манастиру, јав.ма пре Лазарсвог доласка у Петрушку област и свс-
дочи ла је црква старија ол 1376. голинс. Порсл Исајие, свентуално Исака п Лешја,
постоји још један пупкт где су прису гни исихасти или свегогорци, прс расе.мава-
ња 1371. године. Територија са црквом поуздапо није припадала поролици Вукос-
лавића, већ Југовом влас।слинству које је било севернијс ол петрушког.

Порел ових цркава, свакако ла јс било још граћсвина и порсл Моравскс Ср-
бије, при шири.м зона.ма монашких заједница. Тако сс за цркву Св. Борћа у Горњој
Мутници, која је једнобродна са припрато.м, можс рећи ла је »придворна црква«
при утврћењу Градак. Будући ла је Вукослав даровао Лсшје Хиландару, морао јс
имати властелинску цркву, можда па мссту којс се у повел>ама по.мињс као »очи-
но селиште« при улазу у ссло Горња Мутница. На то.м месту, по нредању посто-
јала је црква чији се нсзнатни трагови и данас виде.

Мећу великим броје.м цркава која се налазе у Пструшкој области, још увек
није илентификована Црспова задужбина коју је могао саградити после дсобе са
братом Дионисијем, пре 1371. године, булући ла јб брату, а касније сипу Венедик-
ту, уступио Лешје, а »очино селиштс« манастиру Св. Атанасија на Светој Гори.
Њему је после »издавања« села и поссле углавном остао ссвсрни део властелин-
ства са новим центром при граду Петрусу на Црници.

Његова задужбина би могла бити црква Пструша, као приградска, или нека
црква у самом граду. V низу могућнос ги остаје као најреалпија ла је црква манас-
тира Сисојевац његова властслипска залужбина коју дарује луховнику Сисоју,
придошлици из Хиландара. Можда га јс Ц,рсп ггозвао како би бар за живота по-
правио односе са Хиландаро.м и скннур еЦснтуално »бачену анатему« (?) због
Лешја. Иако неки аутори везују Сисоја као духовника породице Лазаревић, за
сада нема никаквих основа за овакву тврдњу, па обс и изнссене варијанте са Си-
сојем не стоје на »чврсти.м позиција.ма«. За цркву у Сисојевцу је познато да јс луго
остала без живописа. По изградњи је минимално »живописна у олтарском лслу«,
колико да може ла буде освећена, а помен деспота Стефана као ктитора, зајсдно
са Сисојем, према сликани.м покретима није поуздан, па у алтернативи остајс да
је то ипак Цреп.13

13. Б. СгричевиН, Два варијетета плана цркава моравске архитекгонске ткоае, Зборник ралова византолошког ин-
ститута, кн>. 3, стр. 218. (С.матра ла Сисојсваи нијс граБсн као манастирски храм, и ла јс Сисоје луховник оног власте-
лина који га је »ловео« из Хиланлара.)

32

цжта жконетвдом^А
ИОПОД М©еПАИ&ЕКЕЦ^5Е СеНЖПРЕИА 'УКУПНОМ
(35 6ОГОКЋИЦА УЈТЕШ0У ~1150 фОНД731^Ж(ПОБРГУ--
даишј здшетомпо -
лешое-лчапим ЗИЦИе1бМ
оушо&јж
^и^жугиниа\

режже

пот.аж^ику

тг/ни мсжждан
с&шое№

пуетино^тв^ж\. цш
И^НАетУТЈТЕШЕ ПРЕТ2ША
ЛЕШЕ-Пдалж
ЛЕттиАовмзт

IК ! А Гм ■ ЈБШ0Е -ЛАЕ^ТИИ '
ДЕХ Р ГЈГШ'Л 10 Ж
| ОО*-1 "Н

опушмца I

ПОА ,/Е-КЖУ

Старије фазе цркве Св. Богородице у Лешју
(Према истраживању проф. др Бр. Вуловића

АРХИТЕКТУРА МОРАВСКЕ СРБИЈЕ

АРХИТЕКТУРА МОРАЗСКЕ СРБИЈЕ И ОДНОС ПРЕМА АРХИТЕКТУРИ
ПЕТРУШКЕ ОБЛАСТИ - ВЛАСТЕЛИНСТВА

Српска средњевековна држава ч Хнландар, од трснутка када Нс.мања одлучујс да
се замонаши и Свету Гору са Хнландаром бира за задње обитовалиш гс, налазе се
у врло тесним везама, нарочито на црквсно-литургијском плану. Ови односи по-
сле 1371. бивај\ веома значајнн и пресудни како на развој цркве у цслини, гако
и у изради програма унутрашњег 601 ослужбеног размеппаја.1

Не улазећи у нужности и врсме промсна ча литуршјском плану и типику ма-
настира и цркава у Светој Гори, још од градњс Ивирона, са развијеним исихастич-
ким покретом, мора сс всћ изречена констатација прихватити да јс триконхални
облик усаглашен са новим богослх жбеним програмом. Остајс још увек нсдово.м-
но разјашњено да ли је гриконхос изнудио промену типика богослужења или об-
ратно, или је, пак, настало нстоврсмено као синтсза свих тснденција у развоју об-
лика култног места и ирограма служења пратећи промснс на идеолошком плану
ортодоксне хришћанске филозофије.

Архитектонске појавс којс сс дешавају на рсгиону трију Морава, када су у пи-
тању верски објскти у вре.ме Моравскс Србијс, нс могу сс прихватити ни као реп-
лицирање светогорских планова, основица и унутрашњих концспата цркава, ни
чистих литургијски.х програма, тако да јс нарочита и значајна разлика у припра-
тама, како у архитектонском тако и програ.мском погледу.

Моравски архитектонскн концсњг гриконхалних цркава синтетизујс ширс по-
јаве замируће умстности Византије и хришћанског истока на темелшма светогор-
ског црквеног учења, при чс.му не одбацујс романо-готску пластику и сскундарнс
појаве у архитектонској доради скстсријсра.

Период од 1375. до 1389. голинс јс врс.мс у комс сс у снажном замаху развија
црквено градитс.мство истородних идсја, бсз обзира што су актсри разних нацио-
налности, схватања, па и всрски.х онрсдс.мсња. Почињс се са припрато.м манасти-
ра Раванице, тако да Лазарица постајс архс 1 ин у згуснуто.м раздоб.му градитс.мст-
ва.

Триконхални облици цркава који сс у Поморав.му прс овог псриода јав.мају,
ударили су те.мс.мс лигурги јских програма и показали раскош унутрашњсг кор-
пуса са минимумом екстсријерно! > показивања«. V нослс косовском нсриолу тра-
диција се наставља, али се истовре.мсно јав.мајх новс тсндснцијс, при чс.му јс по-
лихро.мност мањс или иотнсно нсзастуњмсна у сксгсријсру, инсистира сс на ка-
мену као завршној обради архи гек гонских маса са умсрсном унотребом сскун-
дарне пластике која се каткад и губи.2

Истоврсмено, са мондмст има моравске црквенс архи гсктурс, код који.х јс за-
ступ.мсна архитсктонска полихро.мија екстсријсра, јав.мају сс црквс код који.х сс
не може евидентирати ни посгојање опске, а још мањс ар.хи гекгонскс пластике
и скулптурс. На први поглед овакви грспација цркава нс одајс гипичност архи гек-
турс Моравске Србијс. Мсћути.м, ненобитно јс у гврћено ла јс ко.мпснзација ноли.х-

1. В. Ј. БуриН, Срнски <)р т аннн саоор \ П(1т . .
2. Сл. НеналовиН, Ра 1.иит.мн>е •> ар<'<'к / \ р:< нрксс [>.1а/<><<еш / си,а <)<‘<>к>1<1 1:>\р1>а Бранконц!!« \ Сме<)ере<<\. Зоориик
1Х-Х, Наролни музсј, Беснрал, 1979, 403 424

34

ромности у граВевипском материјалу, и скулптсри ол камсиа, и.звршена слика-
њем истих нрелстава фрсско гс.хником на фасалама, погнуно имитирајуБи већ
класичне појавс и прслставс. На ово је значајно указао В. Ј. БуриВ полсмишући
са Б. Бошковићсм, тако ла сс можс рсћи ла јс у »златном лобу« ар.хитсктуре Мо-
равске Србије консеквснтно снровоћена илеја о РАВНОПРАВНОСТИ ЕНТЕРИЈЕ-
РА И ЕКСТЕРИЈЕРА, како у луховно.м смислу, гако и у уметничком изразу.

Ова јелинственост се може пратити ол сабора у Псћи (1375), па се слоболпо
може нрихватити ла је сликана спољашњост цркава у Пећкој патријаршији била
повод .за лаље токове уметничког израза Лазаревог вре.мена. Још јс Милутин у
грачаничкој повслш најавио булуНе олрелницс ар.хитск тонско-ликовног грет.ма-
на: »вилео сам разрушен и пао храм Светс Богоролицс грачаничке (...) створи.х
из почетка и исликао сам и УКРАСИО СПОЉА и унутра«.3

Ако се прихвачи ла јс норел Лешја и црква манастира Раваницс (без припра-
те) настала пре 1375. голине, онла је ар.хитектура Петрушкс области лала снажан
полстицај булуНим збивањима на овом пољу. Појава Јермена у источној Србији
још почетком 13. века, могла је, гакоће, знатно утицати на лалш развој у.мстности.
Због многобројних »улара« на њихову зе.мљу, они су принућени ла се расељавају,
па их, као у Влашкој и Србији и.ма и у Вснецији гле ралс као вештн клссачи ка-
мена. Њихово мајсторство познато је и раној Византији, која их користи чак и за
раловс на цркви Св. Софија у Царигралу.

Прилошлице у Лазарсву Србију настављају несмањени.м жаром своју култур-
ну активност, при чему се не осеНа многонационални састав у пролукти.ма лслаг-
ности, јер је присутна жел>а и за асимилацијом. Ово потврћујс и са.м Константин
Филозоф кала за ссбе каже ла је СЕРБО АЛБАНИТО БУГАРО ВЛАХ.

Вероватно ла је јелан ол сабора у ПеНи ставио све лоталашњс архитектонскс
и верске тенлснције пол јслинствен програ.м, иа тако, у.место ла и.ма.мо хетерогенс
појаве у уметности, јавља се својеврсна чистога изражавања која синтетизујс сва
знања и тралицију разноролних АКТЕРА.

Паралелна пропорционална анализа унутрашњег корпуса јерменских и »мо-
равских« триконхоса показује изузетну блискост, али са специфичности.ма у ко-
рист црквене архитектуре Моравске Србије.

Појава припрата »сажетог типа« на »моравским« црквама, наволи на закљу-
чак ла је у овоме могао имати улела патријарх Јефре.м, који је овим путе.м обез-
белио место за сахрањивање многобројних полвижника, исихаста и лруги.х пре-
полобних, при чему се нал гробо.м, или гробови.ма, јавља »небо« изражсно ниском
калотом или развијеном куполо.м са обавезно.м иконографско.м аналогијом.

Појава Исајие, као носрелника за из.мирење царигралске и српске цркве и као
гралитељског посленика, слели после 1375. голинс, кала увелико постоји црква у
Аешју. Али, ла би се разлучили сложени путеви настанка »моравског« грали-
тељства, морају се саглелати сви узрочници настанка цркве у Аешју, Раванице и
цркве Милутинове у Хиланлару као могућих носиоца нових токова.

Милутин краје.м 13. и почетко.м 14. вска грали у Хиланларл триконхалну цр-
кву по узору на светогорске нринципе, рушеНи ло те.меља ранију Немањину гра-
Бевину. Ол времена гралње ло Милутиновс смрти остаје још непуних 20. голина,
па је у гом периолу могао овај светогорски тип ла реплицира и на тсриторији сво-
јелржаве. Скорола је невсроватно ла је гаква могућност испуштена, поготову ако
се на српској територији грале цркве за потребе или поклонс светогорцима. По-
јава цркве у Витовници и цркве Св. Николе чулотворца у Горњаку (?) при лванаес-
тој митрополији, пружа основе ла је било још цркава намењених исихастима којс

3. V овој пове сс јавл>ају неколико ка шван.а која мо1 он । н ла \>с олрелннпс <а I \ мачен.с но । он.с! времена, \ с \и■
карском и архн I ек । онском 1101 лел\ . ЛвоБсн.е појма украшаван.с, спо \.а и и.шу I ра, је опрелс мен.с чисто \иковног и сс
1етичког каракгера, са н\жном верском вслом, и чини прскрс!нин\ ка ојбелин.аванл равноправносги снгсријсра и ск-
с1еријера. Ова гснлсппија ће сс манифасгова I и на цркви \ Раваници

Милутиново ка.шван.е ла је оворио храм испочсЈка, а прохолно кажс ла је вилсо порсшен храм, тачно осликава
како треба ла се тумачи, с1варан.с иа почсгка, па истп зак \.учак може ла сс примсни и на Равапичк\ цркв\ .

35

је Милутин сагралио уз нустнње. Запална обала Всликс Моравс, зајслно са нри-
палајућим лсло.м Србијс, била јс у »власти« Драгутина, који сс вишс ослањао на
Угрс нсго на Византију, а цснтрални лслови су ирииалали Милутину - глс јс всћ
развијсн стил и систс.м градњс ослоњсн на класичпс визан гијскс 1 иповс и при.мор-
ски утицај. Источна обала Моравс нрви пут, у ширс.м гсри горијалном с.мислу, ио-
тнала пол прсвласт Србијс. Ту сс тск огварају гралигс.мскс могућности, и, булући
да нсма тралицијс, могућс јс уношсњс пови.х гснлснција. Николим прсволи и ири-
рећујс типик, тако ла српска црква нрви п\ I и.ма правила, гс јс н го јслна ол мо-
гућности чвршћих и ујслначсних нраваца развоја црквсног грали гс.мс гва.

Многи тсорстичари срслњсвсковнс српскс архитскчурс осноравају потиуну
аутснтичност раваничкс црквс као Лазарсвс граћсвинс, али ло сала нијс било о.з-
билшијих аргу.мсната и стулија који би овај проблс.м трстрали и разрсшили.
Можла јс то.мс разлог традиционално олношсњс прс.ма залњс.м српском »цар\«
(Лазару), канонизованом влалару и нијстсга прсма српској »свсгињи« Равашши.
Нал њи.ма јс граћсн кулг националног поноса и стралања, нарочито послс ссобс
Срба крајс.м 17. вска.

За утврћивањс врсмсна њзгралњс црквс манастира Раваницс, ло сала нијс
пронаћсн ниједан аутснтичан локумснат. Обс повс.мс су у нознијем ирсиису (по-
чстак 18. вска). За градњу и фор.мирање манастира и опппсжића на лонжон кули
постоји аутентичан запис, али бсз по.мсна гралње црквс4, а из повс.ма сс можс кон-
статовати ла јс Лазар »ктитор овога свсгог мссга«. Каснији по.мсни о Раванипи го-
воре ла »Лазар цар српски изволи створити оби гс.м Равапицу «.5

Јсдан ол извора за доказивањс аутснтичносги да јс Лазар нолигао цркв\ , из
основа јс ктиторска композиција на зиду запалног лсла наоса. Мсћутим, из кас-
није анализс Нс сс видсти ла јс њсна улога за т\ мачсњс а\ тсп тичнос ги оспорспа.
Она јс свакако из Лазарсвог врс.мсна са касннјим лодавањсм пимба п написа СВЕ-
ТИ6

Константин Филозоф .за цркву у Кр\тпсвцу кажс ла јс Ла.зар »сазла«. Ни јсл
но.м рсчју нс помињс Равапицу као гсковину Ла.зарсв\, ш го, гакоћс, нс чини ни
Милица ни лсспот Стсфан.7

Ако бн се нрихватио ре()ос.1С() ?ра()н>е кој\ Вслоннб ананнтра, он()а је нрао са-
граВена ррква, а вагнм обвнВе н »ке.шје«, на гнм нре нужно је бн.10 номена ()а Лавар
саграбн цркву. Ова пужнос! јс тим прс всћа нош го јс гралња Раваницс-црквс на-
јвсћи и најзначајнији логаћај иослс 1 ралњс Д\тановс црквс Св. Лрханћсла у При-
зрсну и спала у рсл мон\ мсн I алних граћсвина 14. вска. До нојавс Мапасијс, почс !
ком 15 вска, Раваница остајс нснрсва.зићсна. Мсћ\ гим, кала сс \ порсћ\ ј\ црквс по
значају, лспоти и живопису, ноловима и архп гскп ри, у црквсни.м снисима прква
манастира Раваницс сс нс сномињс.

Ана.тва нркве

Дилс.мс око латовања живописа у широко.м врсмспско.м оиссгм (1376 -1387) и
појава вишс мајсторских група, олволс ар.хи гск гонску гралњу пајмањс лссс ! го-
лина прс 1376. голинс,8 тако ла врс.мс нала у Урошсву в.\алавин\. Познаго јс ла
Лазар нсма носслс у Морави у го врс.мс, а локацију мсс га раваницс лржи В\ кос-
лав свс ло 1375, кала поролина Вукославића »\ ст\ па« или пролајс зајслно са нри-

4. Бранислав ВуловиК, Раваннца. С аопш । ен.с, с1р. 2б, нап. 120
5. Бр. ВсловиН, нав. лсло, 26.
6. Бр. ВсловиН, нав. ле\о, Драгомир Толоровнћ, Портра кне <а ,\а<ара \ Раааниии. Рааанпиа I ГЧ/~/9л'/. Бео1рал.
1981, 39-43.
7. Бр. ВуловиК нав. лсло, С1р. 36, нап. 158.
8. Раломир НиколиН, Нри.к>/ >а нро\чанан>с жиаои иса манас гкра Раааккис, С аонш I сн.с 1\ , Бсо|рал, 1061. с>р 18

36

иадајућим ссли.ма Лазару. Овг1 онаска Р. Николића \ Јста јс као полазница ш раз-
мишлање о већој старости архитектуре, што сс иридружује миш.мснл Б. Бошко-
вића ла је »са.ма граћевина (без иартекеа) старија«.9

Шав на живопису, који сс јав.ма но читавом обим.у цркве и.зиал зонс са мс-
ла.монима, појава четири слоја живописа најужној псвшши, нсусаглашсносI ма-
лих купола са расположиво.м ширином сволова и ИЗНИМНА иконографија у ма-
ли.м кубетима, иружају могућности за разнс опссрвације.1011

Формалистички прилаз латовању црквс јс олрећивање врс.мена гралње прс
1321. голинс, можда олмах носле Грачашшс, кала се најав.мујс ла греба »црква и
споља бити украшена«. Мећутим, и ла.мс остаје могућност ла је Аазар »затскао
граћевину, можда оронулу« сно.ма, обио лоње зоне живониса и увсо нови иконог-
рафски нрограм зајелно са ктиторском комиозицијом. Мссто за ктиторски запис
који се налази изнад улазних врага никада није поп\ њено. Аазар нише ктиторскх
поруку на донжон кули ла је ктитор »Свстога места« што сс олноси на манастир-
ско утврћење и оиштежиће.

Радојчић сматра да јс ктиторска композиција могла бити у нрипрати, чимс
ирећутно прихвата ла је црква као архитсктура знатно старија, избегавајући ана
лизу разлога неисиисивања пове.ме на западном зил\. Ако јс Лазар исписао по-
вел>у у припрати, ова иретходно на.мењена површина би била исликана или »при
рећена« и не би остала потпуно нразна. И дал>е стоји опаска В. Ј. Бурића да је цр-
ква луго остала без живописа и припратед'

На корпусу граћевине се пажлшвим ос.матрањем можс уочити ла на постолш-
ма малих кубета постоји проширење као нужност због већег пречника тамбура
од ширине бочни.х сводова кроз које је извршено пробијањс. Ова карактеристика
коцкастих постол>а, постаће елсмснат препознавања цркава »моравске школе«.
Мећутим, ово надвишење и налвишавање је рсз\ лтат прилагоћавања постојећем
стању бочних сволова и главног свола, чији кровни венац мора бити надвишен.
Ово се може тумачити једино као накнадно пробијање сволова и постав.мање ку-
бета. Са ови.м је у вези и посебност иконографије на мали.м кубстима.

На лекоративној обрали фасала се могу уочити интервенције које нису могле
бити ол мајстора у 15, а још мање Стефана Даскала у 18. веку.12

Све анализе казују ла је Аазар поузлано могао да изгради иринрату, поправи

архитектонску пластику, (то није уралио Стефаи Даскал), дола чстири кубета и
живопише лоњу зону у цркви и припрати и мали.м кубети.ма, лок јс све остало
дело старијих мајстора, чије време не може бити пре 1319. године кала се за по-
требе српске цркве прирећује ТИПИК.

9. Бр. В\ ловић, нав. лсло, стр. 33, нап. 133.
10. В. Ј. Бурић, Раванички живонис и т г\р/ија, Раваница /Ј8/-/98/. Бсчнрал, 1981, стр. 45-68.
В.Ј.Бурић, Солунско норек.Јо ресавско/ жнвониса, Зборник ралова визашолошкш инс1Ш\ 1а, н.н.6
11. В.Ј.Бурић, нов. лс \о, с । р. 122.
12. На запалној бифори са гапалнс сгранс \ 1орн.ој шни, нојавлл ју сс Јрсшкс којс сс нс мог\ нри.хва । и । и као про-
вобитнс. Ксрамопластични \ краси који I рсба ла обићу око бифорс у ирави \ном нолукру! \. прсссчсни су у горн.ој зонп,
гако ла је архиволта »села« на орнаментикл налпро.зорника. Ово сс може гумачити као ин I срвеннија Лазарсвих мај-
сгора, б\л\ћи ла је затсчено оштсћсн.с, па је прсзилана архиволга. Пласшка на н.ој је б\ижа пластиии припра1с.
На северној невничкој бифори, гакоћс јс свилентна нелослслиос I спровоћеп.а концснцијс са к рс । ообра.шим \он-
чићима, гако ла сс почегак и завршс1ак не формира \ равпи цснтра круга, всћ захвага само |орн.и лео. Ово се не сме
1\мачиги као грешка мајсгора кал се знао осгали лсо рса\изован са всликом 1ачношћ\ извоћен.а.
Источна бифора на севсрној страпи фризом крис I ообразних \ончића прессна врх орнамсн га налпрозорника, који
је имао наставак, гако ла нијс обнавл.ан већ са.мо иорав \>сн.
Запални прозор на ј\ жној фасали \ лон.ој зони има по \\ кружни I ипман, који не.ма \иковне ве.зе са ос га \им лс\о
вима про.зора, ш I о је с.\\ чај и кол бол.е очувано! иро гора на ис I очној с । рани ссбсрне фасале у лон.ој гони. Има се \ I н
сак ла јс горн.а комнозиција касније посгав.мена, али са луплираном композпнијом афроширани.х шица. Темагски
ко.мпозипијс пе.мају мећ\ собну всзу.
Слично луплиран.с се јав.ма и на запалном прозору ссвернс фасале у лон.ој »они, кала ппшс сгојс на грани којс
нема континлите! са лон.ег лела наставмснс комнозиције, нпосе лешава и на источном прозору јужне фасалс \ лон.о|
зони.
На ј\ жној певничкој бифори горн.е зоне, гакоћс постоји неусаглашсно развоћен.е чегворочланс граке лопрозор
ника у налпрозорник. Замисао ла сс лве граке олвојс према налопро горник\ \ че! ири граке а лвс \ плстсницу која ооа
вија про.зор, нелослелно јс спровелена и неуса1 \ашсна са лон.им ле\овима. Ово ка.злје ла с\ лон.и лслови били \ гра
ћени, а горн.и раћени »на землш«, пошуно супротпо пракси. Прави\но и шоћсн.е се може ипак вилети на бифори сс-
верне псвничкс апсиле или на бифори ссвернс фасале у лон.ој зони

37

Анализирајући основу цркве манастира Хиландара и црквс у Раваници, геш-
ко се могу прихватити сличности, оси.м у опште.м програму размсштаја простора.
Док је кол Хиландара западни лео наоса вео.ма сажет у односу на источнс нро-
сторе, кол Раванице оба простора су једнака, адекватна лужинама полужних
главних сводова.

Баконикон и проскомидија са архитектонског аспскта у Раваници не постојс,
за разлику ол Хиландара и лругих светогорских триконхалних цркава где су
оформљени (архитектонски) посебни простори. Овим посебним одајама дсфини-
сан је и положај иконостаса.

Кадајеу питању положај иконостаса, он у Раваници нслогично (архитектонс-
ки неусаглашено) сече источни простор, стварајући поделу измећу наоса и све-
тилишта архитравном грелом. Иконостас, који се код оваквих цркава поставља
на источном пару стубова, није могао бити ту постављен, будући ла стубови нису
унапред прирећени за ову концепцију.

Специфичност Раванице се огледа и у начину формирања бочних апсида, где
се оне »повлаче« за један степен (зуб) нрема спољашњости, тако да јс полукруг у
основи ОДСЕЧЕН, при чему центар и даље остајс на позицији нраваца унутраш-
ње стране бочних зидова. Овакав концепт конструкције јс ПОТПУНО НЕПОЗНАТ
кол триконхалних цркава, па се може посумњати, ла јс то резултат додавања ап-
сила на програ.м уписаног крста. Кол Манасије се јавља слично, али се центар по-
влачи на »нови« положај, тако ла апсиде бивају ПОТПУНО Полукружне.

Узимајући светилиште у анализу за Лешјс, Дрснчу, Петрушу, а каснијс и кол
цркава источне Србије (на Видинском путу), с правом сс можс рсћи да су прави
и једини представници свстогорских нрограма у Моравској Србији и да су (ста-
рије цркве) претсче будућим архитектонским нојавама.

Манастирски комниекс Раваница

На основу задњих резултата истраживања13 могућејс извршити тачнију хро-
нолошку и архитектонску диференцијацију укупног фонда сачуваног стања. Дон-
жон кула је најстарији део укупног ансамбла. Са квалратном основом и камени.м
масивним зидовима, висине преко 28 м, најснажнији је мон\ мен г сажетог програ-
ма утврћења. Улаз је са севрне странс, на првој стажи прско портала са полукруж-
ном нишом изнад. Са прве егаже води узидано стспеништс на лругу стажу, а даља
вертикална комуниканија се могла одвијати лрвени.м степеницама. Зиланаје ло-
мљеним каменом, а у хоризонталним појасевима, на размаку ол око јелног метра,
постављени су лвоструки сантрачни појасеви. Дрвсне греде су ол равни зилова
повучене за око 15 см, а празнина је попуњавана камено.м.14 Всроватно ла је нр-
вобитно попуњавање вршено опеком истовремсно са зилањем, а каснијс се врши
попуњавањс каменом, те зоне се малтсришу и сликају два ло три рсда опека цр-
веном бојо.м. Овакав случај, када се алгернативно смсњујс опека и камсн, на ос-
талом лелу обзића не постоји, па се може рећи ла јс само ПИРГ, архитектонски
и ликовно усаглашен са архитектуро.м цркве.

Вуловић с.магра ла јс лонжон кула, са припалајућим обзићсм у нспосрслној
близини и зиловима у вилу грулобрана, настала као нрви објекаг у утврћсњу. При
овоме се не спомињс могућност ла је го старија граћевина у олносу на преостали
део обзића. У оквиру проширеног простора, који припала донжон кули, налази
се бунар са дно.м на нивоу реке Раванице. Остало јс и дал>е нспознато у којој мери
и како је првобитни комплекс био око цркве затворен до времена прошириваша
обзића.

13. Бр. ВуловиБ, Ар.хи I гк г\ра Ра<<анице, Рааапира 1381-1981, Београл, 1981. 19-32.
14. Бр. ВуловиН, Раваиица, Саопш гење, егр. 29, 30.
Ралослав Прокић, Кон <ерва горски ра()оаи на (»онжон к\.и< б\ Раианици, /9б9 /о<)иие, према пројектл Бр. ВлловиНј
- необјавл.ени резултаги.

38

Црква манастнра Раваннре

Снтуацнја Раваннце Прнпрата манастнра Раваннне
(по Бр. ВуловнБу)

Са западне стране донжон кулс. пзнал прве етаже, према северозапалном
углу, налази се полукружно засвелена ниша са фрсско прегсавом Богоролинс, за
коју Вуловић сматра ла јс остатак капсле но угледу на светогорске типове нир-
гова и капела. Могућс је ла је са те с । ране било три нише са Богородицама. Како
је ниша само 10 с.м уда.мена ол ивице зпда, го не постоји никаква могућност фор-
мирања параклиса, макар и минијатурних лимснзија. Ако би са јужне стране по-
стојао нрилаз и прола.з ол само 80 см ширинс, у то.м случају би основа била знатно
померена према северу, па би се појавила конзола ол преко 1,5 м која би носила
зид. Изнад нишс је зид аутентичан, и нс.ма никаквих трагова ол кровнс конструк-
ције.

Ако је зил око пирга, пирг и црква са »трпезаријом« старији дсо анса.мбла,
онда је Лазар имао великих потсшкоНа да све ово уклопи у нови сис ге.м форги-
фикације која брани манастир са проширеним програ.мо.м ошитсжиНа. Тако је
просторија »лазарет« источним зидом пришла пиргу, али тако да јс остао слобо-
дан североисточни угао, а наставак новог обзића полази ол са.мог југоисточног
угла пирга и иде према југу прела.мајући се после са.мо пеколико метара. Док је
обзиће на јужном делу правилно конципирано, слично каснијем утврћењу око
Манасије, северни део има три куле и прилагоћава сс затечспбо.м стању, гс отуда
све неправилности. Ново обзиће са шест кула потпуно запостав.ма пирг који је у
потпуности замењивао овај нови систем утврћења. Оспособл>авање пирга за упот-
ребу као да је извршено тек 1680. године.15

Никако се не може прихватити да је Лазар нрво саградио цркву, пирг, и тр-
пезарију, а само послс неколико година све то преправио, поставио обзиНе и на-
правио припрату и келије. Ако се 1375. година прихвати као почетак ралова, а
1389. као коначни завршетак, онда је не.могуће ла се у интервал ол чсрнаест го-
дина сместе све градње и промене. Прито.м се мора имати у виду да на простору
лазарета који је прераБен, није био стсрилан веН културан слој, што говори о лу-
жем жив.мењу него што је четрнаест година (оптимални интервал). Појава два бу-
нара у оквиру манастирског комплекса, такоНе, говори о две концепције форти-
фикације, са хронолошким помаком. Било би нес.хват.миво ла сс бунар из лазаре-
та користи за монашке потребе и да трсба ла се иде далеко ол трпезаријс кроз
прописно фор.мирана врата у лруги »блок«. Мсћутим, ако се прихвати да је овај
бунар био део првобитне фортификације, онда сс можс објаснити копањс друго!,
непосредно уз економско двориште. Бупар из лазарета у Лазаревој концепцији
коришћен је за напајање стоке.

Помен САСА који су градили КЕРАМИДУ наједној опеци у Раваници, није но-
уздан податак да су радили опеку на ЦРКВУ. Сигурно је да су Саси дошли ла ралс
нешто значајно, а то могу бити пећи за топ.мење руда племенитих метала. Рулиш-
та се налазе у близини Раванице, у кањону Црнице и у Кучајни.16

Трпезарија је граћевина са снажним зидовима и два реда зиданих стубова
преко којих су били сводови и још једна етажа изнад. Године 1567. се помиње да
је постојао и подрум и трпезарија, што опреде.мујс и спратност и функцију.17

Ако би донжон кула са мали.м обзиће.м, које је Лазар порушио, и црква били
из старијег времена, као и трпезарија, онда је ова могла бити епископија.

Архитектура, пластика и облик основе Лазареве нрипрате се узи.ма као ли-
ректни наставак збивања у архитектури Моравске Србије, а са.ми.м ти.м и као про-
тотип принципа и обавезности припрата уопште.

На основу врло аргументоване реконструкције припрете коју је урадио Вуло-
вић, може се закључити да измећу цркве и припрате не постоји архитектонска
стилска и ликовна усаглашеност. Ово се може објаснити ти.ме ла је црква конци-
пирана без припрате (зашта нема сумњи) и да је до њеног дограћивања прошло

15. Бр. ВуловиН, нав. лело, стр. 29.
16. Бр. ВуловиН, Раваница, Саошитење VII, Београл, 1966, сгр. 20.
Приликом рекогносцирања кањона реке Црнице, на лесној ооали преко п\та цркве I. уочени су осгаци руларски
јама. Својевремено су Вечерње новости, писале о нала.зима злата и сребра \ Цршши О истм рулокопима пише и Чсл
МарјановиН, нав. лело, стр. 161, 162.
17. Д. КашиН, нав. лело, стр. 146.

40

лоста вре.мена у ком је лошло и ло »паI инирања« сала покривених заналних зи-
лова црквс. Неповезивање корлонских вснаца је јелан ол вилова не\са1 \ашавања.

СулеБи пре.ма накнално пробијеним вратима која лефинишу величину кти-
торске композиције, приирата јс морала бити изграБена прс сликања лоњс зонс
живописа у цркви. Пре изгралње принрате, сулеБи нрсма сликаној опсци око
главног нортала црквс прско којс јс каснијс лошао нови слој жнвониса. билн с\
присутни »живописци«. Пролаз са ссвсрнс странс јс искошсн због разликс \ лс-
блшни сполших зилова црквс и припратс. Овај начнн нос I ав.мања вра 1 а нрис\ I ан
јс и у Манасији,18 али као потреба богос.\\жсња.

Прс.ма Болоњском нренису Раваничкс нове.мс, гралња манасгира јс заночега
1376. голине, тако ла је би \о ловолшо времена ла сс \ рали поправка црквс, изграл-
ња нрипрате, обзиБа, ностав.мање живописа, преправка трнезаријс и припрсма ла
се увсле општежиБс.19 МогуБе је ла је живонис привслсн крају 1385. голинс. Та
голина би се поклопила са сликани.м узрасгом Стефана (12 14 голина), шго бн
значило ла је роБен 1370-72, што сс опет поклапа са њсгови.м н\ нолс гс гво.м 1389.
голине.20

С. МанлиБ с.матра ла је припрага полигну Ја рали Ро.мила, нус гипожи I с.ма,
који око 1375. лолази у Раваницу, а 1376/77. умирс, тс ог\ла врсмснска листапца
из.меБу цркве и нрипрате.21 Ако се ово прихвати, онла јс припрага .заночета 1375.
голине, црква, опет, знатно раније, а зна се ла Аазар гск послс 1375. лола.зи на ово
нолручје.

Болоњски препис казује ла је тек 1376. почетак ралова на Раваници.22 Још лок
је манастир граБсн, око 1379, Аазар осваја Браничево и 1381. голинс нроширујс но-
вел>у, тако ла постоје вероватно лвс оригиналнс. Преписпвач болоњскс повс.мс
прел собо.м и.ма ону из 1376. и, како би била потн\ на, лопуњава јс ларови.ма из
1381. голинс. МсБутн.м, оно што вео.ма збуњујс је грамата Арсснија III који излајс
и прихвата само прву групу прилога.23

Манастир Раваница у својој лугој историји ,зап\ стела јс само јелном и то нрсл
крај 17. века. V том вре.мену је с гралала припрата и келије. Стсфан Даскал сс вра-
гио у Раваницу каојелини Раваничанин 1719. голинс, на тс.мслш.ма старс грали
нову припрату и пише своје ктиторскс занисе. Ако јс било глс на зилу иркве или
нрипрате постојала писана новслш, па јс стралала у врс.ме опустслости манастира,
Стефан би ју је обновио булуБи ла је био »склон« писању, а постоји миш.мење ла
је знао и ла живопишс.

УзимајуБи но.мсн Стсфана на унутрашњој страни ги.мпана припрате, ВуловиБ
везује лонаторство Стефана пол окри.ме.м Аазара.24

V прилогу раз.матрања пробле.ма олноса ирквс и нринрате, вео.ма јс значајан
запис Марка Пигафета25 из 1567. голинс који каже ла Раваницу Т\рци нису ни-
кала лирали, и.ма обзиБс које јс оштсБсно и вилс се чстири к\ лс. За са.му цркву
кажс ла је лепо зилана и сва прскривсна олово.м. За сликарство којс се вили сно.ва
(кроз отворе на припрати) кажс ла је ново, олносно изнова прав.мсно. По ње.му Аа-
зарево тело лежи у аркосо.\иј\ му са леснс сгранс ол улаза ('), а нс иснол ктитор-
ске ко.мпозиције (?). За портрете каже ла су нове слнке. Рсчи изнова (.за припрату)
и ново (за цркву), морајс сс узети као озбилшн аргу.мснт за ла.ме латовањс жи-
вописа, јср остали лсо живониса нс сно.мињс с.матрај\ Бп ла је СТАР, а то је онај
који се налази изнал зонс са мсла.монима.

18. IIо Н и к од и м<)н< < м 1111111 к \।срс। с с оо \ичи \ к (>11 и к ()н \ а 1а 1 11 м к р(> < ссвср11^1 нра । а \ \<\ <н \ 11ри 11 ра । \ \ ирс мс
Ускрса и всчсрњи.

Бр. Вуловић. нав. лс \о, с1р. 71, нап. 368.
19. Свс1ислав .МанлиН, ('/<//>// раванички нар/екс. Раванцца / <47 -/^'/, Бсо|ра\, 1981. с!р 37. 38
20. С. МанлиН иав лс \о, с I р, 36, 37.
21. С ГшрковиГ), Раванииа 1381-1981. Бсограл, 1981. с<р, 82
22. С. НирковиН, нав. лс\о, сгр. 81.
23. С. БирковиН, нав. лсло, стр. 73. нан 2 1
24. Бр. В\ловиН, нав. лс\о, сгр. 36, 37.
25. Д. КашиН, нав. лс\о. сгр. 146

41

Остале цркве нетрутке об.шсти

Пструшка област са укушшм паслсћсм црквснс архитектурс прсдставл^а пра-
ву агломсрацију сви.х типова трикоихалиих облика. Тако сс ол Равапицс, разви-
јсног тииа, ирско прслазпс фор.мс иолуразвијсног типа ирквс у Асшју, Пструшс са
специфичностима и слемснтима Асшја, Сисојсвца који прсдсгав.ма мону.мснгалан
и класичан тип сажстог триконхоса са припраго.м и Св. Псгкс у Извору, долази
до једноставних трикоихалних рсшења са обавсзно.м припрато.м - Намасија, цр-
ква 1, Св. Арханћели (црква 3), црква 2, Св. Арханћсли у Давидовцу, Краса на
бу.манско.м гроб.му, Св. Илија у сслу Плапа, Св. Никола у Извору и јслиобролних
цркава - Св. Јован Главосск, Св. Пстка у Забрсги, Св. Борћс у Мутиици, нараклис
Намасијс у Забрсги.

Иако сс Раваница налазила у Пструшкоји области, или како сс у 15. вску
кажс у пструшким прсделима и патрушкој власги, скоро да нијс и.мала утицаја
на спољашљу архитсктонску дораду осталих цркава којс сс бсз изузстака градс
од ломљеног камсна и сигс (сиго.м: Сисојсвац, Лсшјс, Св. Никола у И.звору, парак-
лис Намасије, дсли.мично Пструша).

Потпуно јс исклдчена употрсба опскс, сс.м у изузстни.м случајсвима као па
цркви Пструша, када сс на архиволти западнс лунстс припратс налази у алтсриа-
цији са тссаном сигом, или у нараклису Намасијс, гдс сс јав.ма у хоризонтални.м
рсловима нослс редова ол сигс, и у всртикални.м спојницама измсћу ка.мсних тс-
саника. Опска сс јав.ма и кол појсдиних цркава у облику зупчастог вснца у ко.м-
бинацији са завршним кровни.м вснцсм ол тссанс сигс.

Опскарски производи, као кровни покривач у облику »равног црспа« присуг
ни су на свим црквама рсгиона рскс Црницс. Очигледно јс присуство мајстора
који су онску градили, али јс нису користили као полихро.мии скстсријерни слс-
менат. Једини разлог за овакву појаву јс ирстходно одрећена копцснција дорада
фасада сликањем преко малтсрисанс нодлогс. Оваква појава јс евидснтирана и па
црквама Петрушке области.

Унутрашњи програм распорсда простора а Раванице дирсктно утичс на цр-
кву у Сисојевцу, те нсма развијених простора за проскомидију и ћаконикон. Аеш-
је и Петруша се дирсктно ослањају на свстогорске програмс распореда упу граш-
њег простора.

Тако се цркве у пструшкој области могу поделити, према унутрашњој орга-
низацији простора на онс које имају светогорски тип литургијс и типика и онс
које су настале после 1375. и договора на саборима у Пећи.

Још увек је неразјашњено, да ли јс »моравски« триконхос настао као дирктна
синтеза и компромис за богослужбене обичаје исихаста и класичнс византијске
концепције цркава са куполом, при чему јс нова обавеза - постојањс припратс,
али са развијсном вертикалношћу. Можда је Јефремов захтев био да се у предвор-
јима цркава формира простор за сахрањивање пустиножитеља и заслужних иси-
хаста, са обавезним пратећим богослужбеним специфичностима. Ако се ово при-
хвати, оида је лако објашњиво постојањс неба нал припратом које се граћсвински
манифестује преко обичног свода до сложенијих конструкција и купола, понскад
и код развијених подкуполних простора (црква Св. Николс у Јошаници) црква мо-
равскогтипа, а код цркава које нису триконхалне, обавезнаје припрата. Ово води
на закључак да је триконхос обавезан код цркава код којих постоји монашка за-
једница, а код властелинских цркава, које морају имати и гроб пустиножитеља,
бочне апсиде се компензирају обичним певницама или пак симболичним полук-

ружним нишама као што је случај код црквс Св. Никола у Арханћелима код При-
зрена. Иако је ова црква сажетих унутрашњих простора, садржане су све пдсјс
о припрати и сложеној литургији са сазвучјсм из певница, о Христу Пантократо-
ру у калоти куполе, куполом над припратом за вазнссење пустињака и општи.м
концептом микрокосмоса26.

26. Обнов^ена припра1а. могла је примиги функцију монгги. Булући ла »на |ри;ипиу« није би \о лонол.но мопии
светитеља за гралнд цркни, могуКа је компенлапп ја са преполобни м пус гин>ацнма.

42

Вероватно да је црква Св. Николе у арханћели.ма кол Призрена била на.мсње-
на за мошти неког светите.ма који није могао бити сахрањен у цркви царске гроб-
нице, будући ла је ирнирата нешто лругачији.х концспција него булуће моравске.
Милица се всо.ма трулн ла пренссе мошти Св. Псткс Трновске, всроватно за нску
цркву у Београлу, којс ће нсшто каснијс ностати срискс, а леспог Бураћ Брапко-
вић освећује цркву Благовештсња у С.мелереву тек по преношснл мошти Св.
Луке.

Вј. Ј. Бурић јс указао на мале куиоле у Раваници са иконографски.м спсцифич-
ности.ма. Нал ктиторском композицијо.м у калоти мале куполе иалази сс Архан-
ћел »лсжурни у кос.мосу« који греба и ла »стражи« и »прихвати« душс поролице.
И на остали.м мањим купола.ма јав.ма сс одговарајућа иконографска рсализација
космоса и збивања у њсму, као Старац лана, Христ Е.манусл, Богородица раши-
рених руку. На овај начин остварсно јс космичко »дежурство« над сви.м површи-
нама цркве, а то је всћ део нових идеја у урећсњу уиутрашњих иростора. V ствари,
постав.мање кунолс над цснтрални.м простором црквс чини прскрстницу ка овој
новој расподели простора, па јс тако најзначајнијс мссто, иорсд часне трпсзе, вср-
тикална оса кро.з центар куполс и њена пројскција на а.мвону. Свс што сс дешава
западно ол вертикалне пројекције куполс на.мсњено је всрници.ма, а сав остали ис-
точни део - богослужењу и њсговим учесници.ма.

Нсбо изнад часне трпезе, као карактеристика ранохришћанских цркава у об-
лику циборијума »ссли се сада у куполу« и захвата ширс иросторс и њсни зраци
мора ла покрију свс карактсристичне тачке у цркви - часну грпезу, улаз всрника
у наос, и крајње тачкс аисила у основи.

На Милутиновој цркви Св. Богородице Љсвишке, која је саграћена на гс-
ме.ми.ма тробролнс базилике27, јав.ма сс зани.м.мив иокушај но.мирсња затечснс
концепције основе, новс литургијс п примене куполних решења. Како је купола
стицањем околиости далеко од светилишта, нал њи.ма сс јав.ма ново нсбо у виду
калоте која као да нрсдстав.ма далску визију циборијума. Могућс је да сс тск
врши усаглашавањс са нови.м концсп ги.ма тако да мајстори јслва ла успевају, раз-
ним лосетка.ма, да идсју ипак остварс.

Слично сс лешава и на другој Милутиновој цркви-Грачаници, кала сс иконо-
стас постав.ма на пару стубова који са западнс стране нрихватају калоту. Непос-
тојањс поссбних архитек гонских нростора за ћаконикон и проскомидн ју.м, и псу-
саглашено.м олтарско.м нреградом, свилснтно јс на црквама унисаног крста са ку-
полом-Мушотиште, црква манастира Бање кол Прибоја, кол триконхалнс цркве
Убожац,28 Св. Никита, Св. Борћс у Нагоричану, Лсснову, Св. Архаићсли у Штипу,
црква манастира Љуботсн,29 црква манастира Псаче, црква Св. Стефапа у Кончи,
црква Марковог манастира,30 црква манастира Зау.ма, триконхална црква Св. Ар-
ханћсла у Кучевишту,31 Св. Арханћсли.ма кол Призрсна,32 Раваница, Нова Павли-
ца, Љубостиња, Манасија. Кол цркава Моравскс Србијс ол гарска прсграда се но-
ставља на источно.м нару сгубова који носс куполс,33 или нак на средини источ-
ног крака крста, што, такоће, представ.ма нсусаглашеност са архитсктонски.м
простором-

Пошто се у нашој средовековној архитсктури наралслно јав.мају икоиостаснс
прсграле којс су унапрел осмиш.мснс и уклои.мсне у архитектонски простор (Гра-
чаница, Св. Богоролица у Кучсвишту, црква Матејчс, Милутинова црква у Хилан-

27. Др. Слободан НеналовиН, Бо/ороОцц*! Лусоншко, Бсограл, I 963.
28. Иконостас је сасвим нелогично поставлтсн булсНи ла јс ис1очни крак кроа, И1ато веКи ол »аналног.
29. Кол ове цркве скоро ла не иосгоји могу!1нос1 посгавл>ан>а иконосгаса на ис1очном пару С1\бова због н>ихов<и
облика. Нужно је било ла иконоетас бллс носгавл>сн на равии нилас1ара \ < ол гарску апсилу гако ла проскоми \ија и
Баконикон бивају потпуно »олсечени« ол све I илиш । а, а као прос гори пос1ојс.
30. Стубови су кружног пресека па јс ипак на н.има пос гавл>ена иконос гасна преграла. Да сс имало у вилу мсск>
иконостаса унапрел, сигурно ла би С1\бови били лругачијс обраВени.
31. V овој цркви главни сволови слоје попречно, нпо је свакако и.шимнос1, а, 1акоВе, пос1оји ироблем са икошв
[асо.м.
32 Кол АрханБсла постоји половично решењс, кала јс у пиган>\ свсгилиште Баконик је решсн у облику посебнс
нросторнје, тако ла је источни нросЈор аси.метрнчан.
33. Бр. Вуловић, нав. лело сгр. 45.

43

лару, Дрснча, Асшјс, Пс гр\ша), остајс ла сс прстнос।ави ла с јслнс с1ранс нс но-
стоји ловолша булносг кгигора и црквсних власги, а с лр\ гс с чраис, ла го I ралс
онн мајстори са лр\ гих рсгиона који.ма је орголоксно свс ги \шн гс нсловолшо но-
знато. Очиглслно јс ла рсшсњс око иконос I аса ла.\>с \ гичс на концсн I с свс ги \шн-
та црквснс потоњс архитсктурс, изузи.ма сс из обавсза нлаиирања нротомајстора
и остав.ма сс лруги.м занаглијама. На 1ај начин јс изосгавмсн и иоссбан простор
за Наконикон и проско.милиј\.

Тако јс лрвсна преграла ол гара на Равничкој цркви била на висини ол 2,70 м,
а на срслини раснона исгочног нрос гора. Оваква појава ловсла јс ло нсусаглаша-
вања ликовиих иконој рафских прслстава, гако ла сс лсшава ла иконографски
програм из наоса, изнал зонс са мсла.монима, насгав.ма сс и у свстилиштс, свс ло
нишс која вишс симболишс Бакопикон иироско.милију нсго што I о у суштини јсс-
тс. Кол цркава кол који.х јс ол гар \ папрсл разрешен, са ар.хи 1 ск гонског аспскта
иконографски ирограм наоса сс нрсл олгарском прсгралом завршава.34

Појава куполе и смештај а.мвона \ пројскцију њсног стожсра при полу, с.ма-
њ\ јс корисган иростор наоса, нарочи го онла кала сс уволи хср\ ви.мско сазв\ чје
из бочни.х конхи у богослужбени нрограм.

Још ол 9. вска ночињс у сн гсријср и нконографски ла сс \ волн релстава кос-
моса, при че.му сс и архитскп ра унутранивсг корпуса полреБује ХРИСТУ ПАН-
ТОКРАТОРУ, а всрсник у мноштву учесника богос \\ жбсног програма скорола јс
остао бсз већсг простора.

Док је кол базилика светилиште зане.марлшво мало у олносу на осталс нро-
сторс, у ортолоксном хришћанском иолручју, ночсв ол Свстс Горс, свстилипггс
повсћава простор на рач\ н и цснтралног лсла црквс, јср сс богослужење олвија
почсв ол нраваца запалних почстака апсила.

Овај сс проблсм можс и лругачије ту.мачити, и то са позиција припалности
свстилишта. Ако јс црква унапрсл намсњена за већа окуп.мања всрника, као што
је катслрална, спископска, вхаларсжа, онла је простор за всрникс знатно веНи.
Уколико јс црква наме1вена нској излвојеној асоцијацији, мопашкој зајслници
или пак лругој групацији, као што јс Свста Гора па и Пструшка област у верско.м
с.мислу, оила всрник у цивилно.м смислу речи нс постоји, па јс простор н>има на-
мењен безначајно мали, лок јс светилиштс у ширс.м с.мислу богослужсња разви-
јено и захвата укупан прос гор цркве, булуНп ла сви припалшши овс групе учсст-
вују у програму.

После извршснс прве фазс покрштаван>а, веН у 6. вску, иринрата се архигск-
тонски затвара и присјелињује главно.м простору црквс гако ла сс светилиштс.м
те три функције ла.ме опреле.мују главни архитектонски корпус,34 тако ла губи ос-
новну мисију покрштавања и мсстимичносе губи. На јсрмснском полручју погпу-
но нестаје.

Ол 13. вска почиње у припрати ла се врши сахрањивање, тс се можс рсНи ла
је њено враНање као архитск гонског простора услов.мено новом функцијом.35 По-
рел централних улазних врата, сала сс из обрелних разлога, јав.мају и северна вра-
та.36

ПратеНи развој нартекса-припратс, ВуловиН иола.зи ол црквс манастира Бање
кол Прибоја која има куполу, Св. Николе у АрханНелима, Ассново, Св. Димизријс

кол Велеса, сматрајуНи ла су лирсктно утицалс зајелно са свстогорским,37 на раз-
вој моравских цркава.

V Душаново време припрата се накпално појав.мујс и лограНујс у Аазаревој
Србији, постаје законитост, али, оси.м кол Равапицс, не.ма сложенијп.х основа.

Припрата је увск приближно квалратног облика, понекал крстообразна, при
че.му се јав.мају угаони ступци који и.мају улогу ла с.мањс распон прислоњени.х лу-

34 В. Ј. БуриН, Раванички лсивопис и .ттургија, Раваница 1381-1981, Београл, 1481. 45-68.
Бр. Живковић, Раааница 1381-1981. Београл 1481. Распорел живописа 1:50, \ при\о1\.
Бр. Вуловић, нав. лело, сгр. 67.
35. Бр. Вуловић, исто, 69.
36. Бр. Вуловић. исто, 71
.37 Бр. Вуловић, исго, 76-82.

44

кова и лакшс нри.хвалс горњу конструкци|\ кор можс ои 1 и и с\ожсни|а свс ло
нор.малних куполних рсшсња.

Оси.м кол Лсшја, на сви.м црквама Псгрушкс обласги сс јав.ма припрата квал-
рагног или нриближно квалра I ног облика. Приирага црквс Св. Псткс у Пзвору јс
на нски начин спсцифична јср и.ма но срслипи л\ жинс разлслнс ст\ нцс који су но-
сили лук нрско кога јс могао бити, са обс странс, разанс'1 но.\\обличасги свод.

Сулсћи ирс.ма оч\ ваној констрткцији нал припрагом \ облику нолуоблнчас-
гог свола, гсшко да би сс нрстнос । авило ла јс на ос галим црква.ма било сложс
нијих конструкција, оси.м кол € исојсвца који јс нал припрагом имао »ку.\\« (?).
МсВути.м нал обично.м квалрач ном осново.м могуКс јс ос I вари ги и сложснију кон-
струкцију, о чс.му свслочи припрата црквс Св. Николс у мапастиру Јо1наниии.38
Иако јс припрата црквс у Сисојсвцу квалратпог облика у основи, нримсН\ јс сс (на
шпалном зилу, олносно источном) гроаркални сисгсм који јс могао ла нрими
нску сволну или кунолну констр\ кцију, о чс.му свслочи и сликани молсл.

V сваком случај Сабор у ПсКи (1375.) јс могао лонсги оллуку о обавсзној нри-
прати. На тај начин јс обсзбсБсно сахраншвањс н\стипожи гс.ма и лр\ти.х зас\\ ж-
них луховника који су цсо живо ј посвсгили Хрис гово.м \ чснл , ослобоВсни »ово-
зсма.мскс« сваколнсвицс, очск\ јуКи васкрссчвс уз иконографскс и ар.хи гсктонскс
си.мболс кос.моса. За припрату и н>снс мопп и всзана су нрслања о нсрасналивос I и
тсла.39

Кањон Црнице - поглед са града Петруса

38. Р. ПрокиК, Кон 1ерча гор< ко ресга\рагорски ра<>оии иа иркви маиа< / нра Јотанпис (архи । ск I \ ра). С а<>пш । сн.с IX
Вс<>1 рал 1470. 1 19-128. •

39. Д. КашиН, Раваиира као женски иапасгир, Раваница /35/-/98/. Всси рал, 1981, 232.

45

ПУТЕВИ И ФОРТИФИКАЦИЈЕ V ПЕТРУШКОЈ ОБЛАСТИ

Петрушка област, као значајна саобраћајна раскрсшша, морала је бнти добро ут-
врћена, са градовима који су штитилн и чували путеве, као и читаву жупу. Занал-
ном страном властелинства и области пролазио је Моравски пут, ранији ВИА МИ-
ЛИТАРИС, паралелно источпој обали Велике Мораве.

Моравски пут је улазио у властелинство са јужпс странс, из правца Ниша, на
Јовановачкој реци гле јс би-ла мећа (Шупел>ак). Прс.ма карти из 1718, прс псго што
пут прелази Крежбинску рску, са заналне стране прилази пуг који је лолазио ол
Обрежа или ол СталаНа. Послс Крежбинца, где сс нре 1718. голинс налазила ПА-
ЛАНКА МЕМЕШИК, јелап крак пута се олвајао нре.ма Вилипу, олносно пре.ма Ви-
линском путу који је ол Параћина ишао пре.ма Чсстобролици. Овај пут се спајао
са параћинским правцем кол мсста гле сс Бресничка река улива у Грзу.1 Пре Па-
раћина се Моравски пут олвајао поново јслним краком на исток, као Вилински
пут, који је ишао преко ланашњег села Мириловца, затим севсрно ол Лсшја, преко
села Д. Мутница, лсвом обало.м Грзе и улазио у честоброличку клисуру, кол ла-
нашњег ссла Извора а срелшовековног Прњавора. Ол истс раскрснице сс јелан
лруги пут олвајао на ссвср и кол ланашњег ссла Главицс црелазио Црницу ла би
ишао за Петрус - преко Бошњана, на Стубицу и у нолручје Кучаја.

Нешто пре ланашњсг села Тскије, (у саставу Параћина), пут сс рачвао на лва
лела и тако лолазио у Параћин прслазсћп Црницу на лва брола. Мећутим, псточ-
ни крак се носле прсласка преко рске поново рачвао на лва лела, тако ла сс лес-
ним краком кол ссла Главице снајао са путе.м који воли нацх Петрус (према карти
из 1718. голине). Запални крак Моравског пута јс прелазио Цриицу кол лве аде,
гле се измећу могао налазитп КРАЉЕВ БРОД, а источни крак је нрелазио Црницу
кол ланашње црквс, нешто источпије, и у Аазарево времс јс прелстав.мао БРОД.
На овом бролу је никао данашњи Параћин са трго.м у срелњем вск\. Из.мећу ова
лва брола налазило сс утврћсње које по.миње Евлија Чслебија.

Запални крак јс, сулећи прс.ма карти, пролазио кроз са.мо насс.ме којс се на-
лазило налесној обали Црницс, затим главпом и јелино.м улицом, ла би сс изласку
из грала поново рачвао на лва лела. Запалии сала прол\ жава право, лок се лр\ти
лео спаја са источни.м крако.м Моравског п\та испол ланашњег Караћорћево!
брла (Жуто брло). Запалпи је ишао, лолипо.м Моравс, а овај лр\ти је користио за-
палне стране побрћа Буковицс и Пстлово брло, а затп.м сс кол пзвора Св. Неле.ма
спајали у јелап, ла би сс ноново прел ланашњом Бупријом раздвојилн. Јслан крак
је улазио у Буприју и лал>е прско брола, у запалнс лелове Србије, а лруги сс као
(тала) пожаревачки, всроватно старо.м трасо.м Виа Милитарис, ишао пре.ма Дупа-
ву.2

Пут који је са запалне странс лолазио ол Моравс и кол Крсжбинца се спајао
са Моравским, Мораву је прслазио кол прелела Струмсн, на Грабово.м Бролу, у
близини Главлшвског острва. Још јслан пут који се могао сматрати магистралним
(на картама из почстка 18. века нијс уцртан), може сс илентификовати преко
срелљевековних извора. То је зајсчарски пут, који је ло скоро био у фупкцији. По-
лазио је из састава источног крака Моравског пута и запалног крака који је пре-
лазио Црницу кол Кра.мсвог брола п прско лаиашњсг Бошњана (Бошково), пре-

I Ова оанака која се јавл,а на аус гри јскнм каргама т 1718. голине очпн \ Ки \ а |с \то! им ис । раживачима ла на ос-
нову овога правца проаову \1врБен>с на Црнпци - Псгрус. МсВ\ шм овај праван н\ 1а сс мора сасвим .\р\ гачијс 1\ма
чити, олносно, ла се нсолноси на праван п\ча прсма । рал\. Сви н\ геви који с\ на овој кар1и о.п1ачсни с\ ма1 исI ра\ни
и пресеиају оолас! Петрус и лисгрикг ПараКин. Ова поссбиа олиака Нацх Пегрсс (прсма Пс1р\с\ ) \ овари означав.1
ла го није магис । ра \ ни п\ ।, всК ла јс । о п\ I који је \ лис । рик 1 \ Пс I р\ с и ис воли према нским <нача|ни м пунк । ови\м
па је гако и прелсгавл>ен.

Голине 1718. сс врши омеВиван.е границе на по,\р\ чј\ об\аси1 Пе1р\са ирсма Г\ рској. Јако ла нсма номсна нн <>
гралу као топографској карак । ернс। ини, а пи у поиисе се\а. Око Пс1р\ са сс иоминд мшна се \а на чак и »бсгови ка<'
привремена насе \>а. (Њ ранован, Ко »јево, Ве \ика и Ма \а Бсн1ииа, Вс । срн.а). ВсН । ала । рал нијс ш рао никакв\ с । ра । сш
ку \ лог\, јер би, иначс, \ пограничној зони био иомсну I и поссбно |ре|иран (као па .\р\гим мсс1има С । ражевнпа) на
свако.м веБсм вису. Овако нема разлога ни ла сс гумачи ла јс 1ај и\ । волио према । ра.\\ којн нсма никакво| шача|а

2. 0. ЗиројсвиН, Турско војно уреТсн.е у Сроији /-/.5У-/6ЛЗ, Бсо! рал, 1974.

46

лазио Црницу кол Цариног гроба, да би дошао на Мутппчку реку са северне с гра-
не Илијиног брда. Судећ.и пре.ма Цреповој повсл-ш о проширеном поселу мсто.ха
манастира Лешја из 1380. годппс, овдс сс налазпла Црспова нарина. П\т сс ту спа-
јао са Видинским путем који је долазпо п пз правца Параћпна (кол Тскијс се ол-
вајао нрема истоку) и из нравца југа ол данашњег Крежбшша. Овај пут сс у но-
вел>и назива Вслики пут. Иако јс са Видинскп.м путс.м овде и.мао зиачајну раскр-
сницу, поново сс одвајао и дугим делом ишао обало.м Изворскс рске. Кол данаш-
њег села Извор прелазио јс реку Грзу и поново се спајао са Всликим путсм, Ви-
динским. Овај пут је пречица ако се из Виднна идс за Београд. Да се нс би дссило
ла се не плати царина, ол црквс Св. Никола у Извору, на пола нута нрс.ма Св. Пет-
ки, налазио сс прслаз са мссто.м Стража, глс се плаћала мимоходна (Црепова) Ца-
рина.

Поред магистралних путева, са всликим бројс.м раскрсница и пречица, посто-
јали су и обласни путеви које кнез Лазар у повслш Црспу помиње 1380. голипс
(»све путеве који из Кучајне воде у Пструс. . .«3). Једап ол ти.х путсва јс и онај којп
је ишао из Кучаја, па је нрско Вавила, Стубпцс и Бошњапа долазио ло данашњег
села Главице. Кол Стубицс јс у 15. веку (1467) постојао панаћур о Митровдану.4.

Други пут је могао лолазити са висоравни измећу Црницс и Грзс у њихови.м
горњим токовима, северно од данашњег села Буљана, Шалудовца и Извора. Трс-
ћи пут из Кучајне је долазио са исте висоравни али јс ишао низ реку Сувару, про-
лазећи порел срсдњевековног града Градак, цркве Св. Борћа у Мутници, а затим
преко ланашњег села низ реку на раскрсницу и царину кол Илијиног брда.

Постоји могућност ла је још јслан пут силазио ол Кучајне (чија траса јс и ла-
нас вилљива): развоћем Суварс и Грзе нрско Бојаџиног гроба, Старо Ссло (кол ла-
нашњег Извора) и спајао се са Видинским путе.м гдс сс налазила мимоходна ца-
рина.

То што сви путеви долазе и водс у Кучајну може сс објаснити њени.м рудни.м
богатствима која су у средњсм веку обилато коришћена. Отула и Саси о који.ма
имамо и запис у Раваници.

Испред данашњег Параћина, где се налазила раскрсница путева, са бродо.м,
а затим и тргом, развија се значајан трговачки пункт. Такав је постојао и код да-
нашњег села Крежбинац. Каснији назив Мс.мешик (прстовар блага ради даљег
слања) указује на могућност да су се у срсдњем веку овдс налазили арсенали луб-
ровачких трговаца. Ово место се могло у средњем вску називати и Дубровница,
одакле Милица дарује манастиру Св. Пантелејмон село Вргбале које је власништ-
во извесног Богосава. Ова раскрсница доласком Турака више не функционишс,
те замире и крак пута према Видину, односно Лешју.

Значајан саобраћајни пункт је и код Илијиног брда, где сс налазила царина,
а где је у ствари био и центар властелинства.

Град Петрус, који се налазио у близини, није имао улогу да чува путеве. То
преузима град на Чукару и градић на Илијином брду, које помињс и Каниц и Ми-
лићевић. Код села Извора био је улаз у властелинство, са царином која јс могла
бити и државна, док је царина код Илијиног брда била Црепов, као и она »у Крас-
те«. Важнија раскрсница је била код данашњег села Бошњана, испод брда БУЛА,
где се могао налазити средњевековни град са трго.м и црквом Св. Никола.

Прелаз преко Мораве код Грабовог брода, код данашњсг села Видова, такоћс
је био од Великог значаја будући да се на Морави, поред њега, помиње само брол
код Равног и Хлапове пољане (данашње Лапово) који се још назива Гложански
брод.

V оваквој консталацији веома развијеног саобраћаја утврћења су, штитећи и
путеве и властелинство од свих који морају овим правцем да броде, имала значај-
ну улогу. Утврћења се углавном јављају по источном и југоисточпом ободу влас-
телинства.

3. То су они пу । сви који воле у Ооласт - В.тс ге.тнс! <«> 11еI р\ с, а не । рал Пе । р\ с. ш । о ис । о мислс и а\ с । ри јски о<|>и
пири при\иком омеНиван.а |ранице (ла п\ । иле \ .\ис1рик1 Пс1р\с).

4. Р. ТричковиКп.нав. лело, сгр. 103.

47

Аустријска карта Дистрихта Петрус из 1718. године