Средњовековна архитектура петрушке области

Петрус на Баби

За сада нема поузданих доказа да је град на Баби био старији од Душановог
времена, мада Каниц сматра да је овде био значајан пункт из времена Рима. Ве-
роватно је био поведен налазима квадратне опеке у самом граду, за коју је мислио
да су римске.

Неоспорно да је ово утврђење саградио Вукослав после добијања овог регио-
на у баштину од цара Душана измећу 1346-1355. године.5 V овом периоду граћена
је и позната црква Св. Богородице у Лешју, коју је Вукослав са још неколико села
дарова манастиру Хиландару. После Вукослављеве смрти, град је припао поседу
манастира Лешја који добија знатно увећане поседе од Црепа, а манастирским по-
седима, после повраћаја од Хиландара, управља брат Дионисије а затим Вене-
дикт6. Проширивање поседа манастира Лешја везано је за деобу властелииства
измећу браће.78

Дионисије држи Петрус све до своје смрти (1375-1380). Када Цреп дарује по-
седе у Петрусу манастиру Лаври, каже да његова деца »нису вољна земље«, што
значи да су искључена из властелинства, односно, као што ће касније видети, за-
монашена. Иако се властелинство после 1389. године гаси, поседи заједно са ма-
настиром Лешје остају Венедикту коме деспот Стефан, 1411. године, потврћује по-
седе. Венедит овде остаје све до око 1456, после чега је »у милости« деспота Бурћа
Бранковића који му даје Враћевшницу (вероватно за изгубљен Петрус кога држе
Турци и положај митриполита у Грачаници.

После поделе властелинства Цреп се сели у северне пределе који су му једино
остали, будући да је знатан део поклонио и продао Лазару, манастиру Лаври, и
као што је речено, Лешју. Петрус на Баби је био фортификација и центар влас-
телинства само за живота Вукослава. После тога, иако припада породици Вукос-
лавића, губи стратешки значај, јер Венедикт озбиљније утврћује манастир Лешје
зашта га деспот Стефан назива Ктитором.3 Више нема никаквих дилема око тога
где се налазио Петрус-град. Р. Тричковић и даље тврди, када говори о Поморављу
и области Петруса, »где су до скоро стављали град Петрус . . .«9

Сви топоними који се налазе у близини Бабе имају спомен на Вукослава или
Душана. Тако се поток (са Поњекавичком црквом) назива Царевац, само брдо
Баба - Бабово брдо, Очево брдо, а поток са источне стране - Петрушин поток, ко-
јим се Облом стеном завршава омећивање поседа манастира Лешја.10

Ова Обла стена на Граду се касније назива Орлова стена или Орлов Камен. То
је и данас значајан визуелни оријентир.

Град се налази на Баби која се простире у правцу север-југ, од данашњег села
Скорице (где је Мала Баба) и све до реке Грзе - Видинског пута, стварајући са
Илијиним брдом теснац. Конфигурација брда је таква, да је са свих страна неприс-
тупачно и природно брањено. Измећу Мале бабе и Бабе се налази седло које та-
коће представља природни »пресек« - ров. Плато на коме се град налази је рела-
тивно раван са још једним мањим ссдлом-превојем који се назива Мала тескоба.
Град се простирао северним делом платоа, тако да је овај превој у ствари био
»суви ров«. Према Канитцу, град је био дуг 210 м, а ширине 20-80 м.11 Канитц тв-
рди да се преко пута Мале тескобе налазио зид који је граћен од сиге и опеке квад-
ратног облика, већег формата.

5. Присуство Вукослава могло је би I и још ол раније \ овој обласш било као нронијара или ооичног властслина,
1е м\ иар Д\шан сала лаје Пустот Петрус \ Баштину.

6. Р Михалшић, нав. лело, стр. 101.
7. Урошева повсл>а и.з 1360. голинс иомин.с Држмана, нпо значи ла гс голинс није био замонашен, а кала јс Лешјс
повраћено, олносно потврћсн повраћај, онла јс он био Старац Дионисије. Р. Миха.мчић, нав. лсло, с гр. 105.
8. Канип, нав. лело, стр. 389.
9. Р. Тричковић, нав. лело, сзр. 96. наи. 50.
Р. Михалчић, Г()е се на.штио ;ра() ПетрусЈ. При.Јот КЈИФ, кн>. 34, св. 3-4, Београл, 1968.
10. Помен Обле сгене 1380. голине говори ла се она налази у самом гралу, ->\ Облу стену у ПЕТРХС«
11. Каниц, нав. лело, с гр. 389, карта, 390.

49

Са.мо место положаја града у наролу се назнва Пресло (јужно је Орлов ка.мен
или Соколица), а прсвој Мала тсскоба - Самар. Највиши вр.х јс на коти 654 м и на-
лази сс назапалној страни. Испол Пструса јс назапалном платоу, манастир Лешје.

Данас се трагови утврћења јелва назиру, булући ла су пол утицајем ат.мосфе-
рилија и встрова, који овлс лувају ол Чсстобролицс, времено.м стралали. Грал
није коришћсн у фортикационом смислу олмах послс 141 1. голнне, кала је Вене-
ликт утврлио манастир Лсшје, а сигурно је ла је послс 1413. прсстао ла има стра-
тешку улогу. Мусин напал на Петрус 1413. голинс неловолшо казује ла јс напал
извршен на грал или област, или пак на грал на Црници. V то вре.ме, у Пгерусу
гралу, није било посале, јер јс он манас гирки, лок сс у Петрусу области налази По-
гранични војводад2 Он се вероватно налазио на гралу Пструсу на Црници. Преко
пута Петруса на Црници, у потоку Сувара, налази сс место којс нарол назива Тур-
ска ћула, а постоји тралиција ла су олатлс турски топовн тукли Петрус - рушили
грал ол Буљанске стране. То би било оно мссто које Каниц назива Петрушов ка-
мен. пре би се рекло ла се рали о Мусино.м напалу на област, јер израз »руши« и
»расипа« не мора ла значи напал на граћевинску формацију.

Диспозиција грала на Баби припала они.м типовима утврћења кол који.х сс
максимално користе топографске карактерпстике, а олбрапа заснива на псприс-
тупачним литицама. Грал је са три стране био заштићен литицама, а са јужне
стране, такоће, приролним рово.м. По свему сулећи грал јс и.мао проширење прс-
ма јужном лелу пошто се и тамо јавл>ају попречно постав.мени зилови, вероватно
као прва олбранбена зона, а ако би се лесило ла она буле освојсна, онла је слелећа
препрека Ров.

V Вукослављево време ту јс било сслиштс властслина који је са овс налвшнс-
не зоне имао изванрелне визуслнс налзоре нал свим збивањима у котлпни и пу-
тевима којима се Често бродило. Всћ после 1380. голине, кала се Црсп зајелно са
Витомиром запално ол овог грала сукоб.мава са Турцима, грал уступа место Пет-
русу на Црници. Овај је ла.ми ол комуникација и могућа је знатно поволшија ор-
ганизација и већег броја посале и ефикасније могућности са.мс олбране.

Грал је покривао површину ол преко 8 400 м2, што указујс на знатну всличипу
у чијем се корпусу могао организовати всћи салржај. Није исклл чспо ла се у гра-
лу порел просторија за становање и сконо.мских зграла налазила и капсла, бсз об-
зира на близину цркве Св. Богоролице у Лешју. Појава Сигс о којој говори Кани-
ци, свакако је лео неких објеката који нису фортификационо! значаја, пошто ова-
кав материјал није поголан за гралњу зилова утврћења.

Петрус на Црнири

Ол села Забреге Црница поново улази у кањон кои јс нарочито изразит ол пр-
кве Св. Јован Главосек, а после проласка реке порсл цркве Благс Маријс завршава
се и потпуно престаје неколико стотина метара послс вира Сињац.1132На брлу Чо-
коће се налази срелњовековни грал звани Пструс. Чокоће са кото.м 314 м прелста-
вља крај јелног масива који лесном обало.м Црницс иле ол Вавила (Сисојевачкс
стране) преко Квајичког брла изнал ссла Забрсге. Југозапално измсћу потока
Топлик и Црнице, настајс по.ме Попљесак, гле сс ланас налази фабрика цсмента.14
Чокоће се изнал коте 300 м самостално узлижс, тако ла сс прсма забрешким стра-
нама налази превој-селло, чиме је овај вис излвојен. Док су запални прилази гра-

12. Повел,а леспога Стсфана и < 1407. голине.
13. Место гле Црнииа пол нравпм \ I \ом скрсНе, »\ .\аривп1и пре1\о.\ио \ с1сн\, нравсГи вс\ики вр । \о1 - ма । ин\
14. Топлик извире испол брла ЧокоКе, са запалне с । ране, и номин.с се \ Ла мрсвој иовс \>и манас । ир\ Раваници <а
јелно са јелно.м воленицом.

50

ду са мањи.м стр.мина.ма, доч ле јесеверни сазнатни.м нагибом, а прсма Црници су,
на источном делу, литице нотиуно вср I икалнс. Брло јс издуженог облика и пружа
сс у правцу исток-запал, тако да га Црница у веће.м луку делимично обилази са
три стране. Рска и кањон дошли су ло изражаја у другој фа.зи коришћења утвр-
Бења. На средини брла се налази јелно мање седло које са.мо угврБсње предваја
на два дела, при че.му је западни .знатно виши, са Булом на врху и постепсно сс
спушта према истоку до Крстате стене, где се послс неколико десетина метара на-
лази најистуренија гачка утврБења.15

Док за грал на Баби и.ма.мо вишс историјских података и помена, о овом гралу
не постоји ло сада ни један но.мен.16,17 ВсБ је сноменуто да Цреп после поделе
властелинства не користи више град на Баби и да фор.мира Своје у горње.м и срел-
ње.м гоку Црницс, а ла је послс боја са Турци.ма, 1380 могао овај грал ла оснује или
бо.ме прошири и угврди.

Присуство Црепово на ово.м региону могло је биги још ол 1375. године, када
Лазару даје део свог властелинства. Послс тог времена је могао ловссти и Сисоја
и са њи.м подићи цркву у Сисојевцу.18 Овај грал Петрус сс у Лазарсво вре.ме не
може гретирати као погранични, веБ као властелински. Крајишним грало.м поста-
је тек у вре.мс деспота Стефана. По својој величини и развијености одбранбеног
система, може се сврстати у значајније градове средњевековне Србије.

Диспозиција и облик града углавно.м је прилагоћена конфигурацији терена,
па јс издуженог облика, са зидови.ма који допиру ло са.мог кањона реке. Највећа
лужина је око 600 м, са просечном ширино.м ол око 300 м, и најужим дело.м на за-
падној страни од око 100 м. Северни и јужни зид су меБусобно скоро паралелни
и пратс изохипсу на коти 280 м. На источном делу зидови се спајају пол оштријим
углом са кулом трапезастог облика. На заиадном делу је узвишење Була са глав-
ни.м делом града хексагоналног облика, са издужењем у правцу истока. Дужипс
је око 100 м, а ширине око 40 м и прилагоБсн је изохипси на коти 300 м. На север-
ном зубу се настављају падино.м зидови обзиБа у правцу ссвера, да би на коти 280
м скренули према истоку. Ол јужне стране малог града- Цитаделе, зидови се про-
дужавају у континуитету и после прелома два пута под правим угло.м, скрећу прс-
ма истоку.19

На плану основс града потпуно је евидентно да су идови обзиБа део друге
фазе градње, проширења фортификационог програ.ма. Са западне стране обзиБа
и Малог града налази се вештачки ров (суви ров), чимс јс уједно наглашен и глав-
ни прилази граду у обе фазе.

Главни дсо града, Бу\а-ку.\а, фор.миран је као посебна и самостална цслина,
али без изразитих фортификационих карактсристика. Налази се на главици која
није неприступачна, тако ла је главни одбранбени систсм - лобро утврБени зидо-
ви. Корпшћен је са.мо у случају крајње нужде, као седиштс властелина, без мог\ ћ-
ности прије.ма веће посаде и других становника феула. До сала јс евидентирана
само једна кула са јужне странс. Сличне концепције основс могу се запазити на
граду Жрнов на Авали, старијем дслу града Бован и цитадсли Брвеника на Ибру.
Остали део града јс подграБе које је касније настало, али јс све заједно склопљено
у јединствсну целину ос.миш.мсног фортификационог концепта. Овај проширен
програм утврБења будући да се на читавом обзићу јав.мају још са.мо две куле из-
искивао је бројну посаду да би се бранила сва места која нс.мају природнс одликс
са.моодбране. Према цркви Св. Јована Главосека налазила сс јелна кула и јсдна на

15. Приликом посе1е Пе1русу, Каниц гретира ов\ осну као приролан фсномсн и лајс јој лимснзијс, називајлНи јс
Јеринин камен Стена јс са с гранама 13 и 8 мс1ара, висинс 8 мсгара. Сала јс с1сна лвсма \ г.\\ жним, олносно попрсчним
оса.ма прснукла, гс јс заго и лобила назив. Крстага стена.

16. Дсроко, Сре()н>(текочнн /раОонн . . .. 102, (На Баби сс нала »н грал Орловића Павла, мнслсћн пригом као н Канин
на манастир Лснџс, лок । рал изнал нс сномин>с.)

17. Б. БошковиК, Сре(>н>овекоанн сноменири ссаеронс/ очне Сронјс.
18. Б. СтричсвиК, нав. лсло
19. Дсроко, среОн>овековнн граОовн . . .

51

крајње.м источном деду. Обе куле издазе изваи равни зидова утврћења, тако ла је
северна квадратног облика а источна трапезастог.

Зидови утврћења су зидани ломљеним ка.мено.м и крупнијим облици.ма. Фраг-
ментарно се јавља опека и сига али сулећи ире.ма две.ма врстама малтера на њи.ма
— у секундарној су употреби. Ово говори о томе ла јс можда порушено нско мање
подграђе или еконо.мски објскти првс фазе града како би сс што бо.мс утврлило
ново обзиће.

Постојање пограничног војводе 1427. године,20 и наиади на Пструс као област
пре 1407. године21 а затим 1413. казује ла јс овај град могао и.маги значајну улогу.
V та несигурна времена је могло настати проширсње, а зидари вични »градозида-
нију« бивају позвани од деспота Стсфана на зидање Бсограда.22 Са.м назив брда
Чокоће можда у себи носи сећање на л>уде чуварс градова - Цакоти, Цакони. До-
ласком Турака град престаје да има било коју функцију у систему одбранс пошто
се налази и ван комуникација и граничних појасева, измећу три санџаката, Видин-
ског Смедеревског и Крушевачког. Да се налазио у близини Видинског пута, ег-
зистирао би дуже, јер би био седиште Дербеннија и чувара путсва од хајдука ко-
јих је било у 17. веку у овој области.23

Постојање једног имена за два града, од којих се јсдан налази на Баби а др\т и
на Чокоћу, дуго времена је у науци стварао опрсчна мишљсња и дилс.ме, све до
покушаја разрешења Р. Михаљчића, ма да још увек постоје ту.мачења ла је грал
на Црници био тај Петрус о коме говоре средњевековни извори (Р. Тричковић и
Р. Новаковић). И један и други град и.мају сличну особеност Петрас - стену, Кр-
стату и Облу стену. Ако би се овај еле.меиат узи.мао у обзир онда је и.ме потпуно
целисходно. Мећутим, грешка коју је направио Каницу краје.м 19. века, називају-
ћи овај град Петрус по ка.мену којег је нашао преко реке, а грал Пструс на Баби,
као град Орловића Павла, дубоко је укорењена да се ни очигледности из повсља
не прихватају лако.24 Вероватно да је мислио да је овај град припадао неко.м влас-
телину Петрушу.25

- На десној обали реке Црнице, подно јужних зидова града, налази се црква
Петруша - Блага Марија, која је могла бити приградска или црква града из прве
фазе.

Град у Параћину

Описујући град Параћин, Каниц каже да се у вре.ме ратова у 17. и 18. веку, на
једној карти појављује Барагин, опкољен јаки.м утврћење.м. Он је видео трагове, ја-
ких зидова од куће Живка Ракића, до западног дела рушевине једне џа.мије.262Т7ај
потес који се налази на десној обали Црнице, на месту данашње цркве, на карти
Каниц означава као Кастел.21 Истовре.мено он налази још два утврћења за која
мисли да су део фортификационог система магистралног пута Виа милитарис.

Једно утврћење се налази на потесу Змич, измећу пута и брда Жуто Пол>е, а
други на десној обали Црнице, западно од Параћина, испол пруге, пре.ма Морави.

20. Законити споменици, 500
21. Напал Хасана који је пленио ссла Псгрушке област пре 1407. голинс. Зак. сном. 448
22. Дероко, Срелњовсковни гралови . . ., стр. 93.
23. Постоји легснла ла су гри хајлука оп.мачкала караван (I \ рски) на Вилинском пу । \, па, пош I о с\ 6 \а! о сакри \и
у кањону Црниис, бивају похватани, а за гим оковани. Уз помоН апсаиџије онако оковани \ спсвај\ ла нобе1 н\ и \ макн\
потери. Јелан јс ипак \ би јен а лвојица су сс ослоболи \и окова и побс! \и \ В \ ашк \. При \иком прс\аза Д\ нава \ лави
се још јелан. Касније сс вратио само јелан али нијс усисо ла пронаВе благо којс је гаконао \ б\и пнш нрквс Пс1ришс.
(Пре.ма казивању Милана ИвковиНа из Бул>ана 1978)
Током ралова на конзсрвацнји цркве Св. Јован Г\авосск, са северне сгране, пронаБсни с\ окови са леловима \.\ .\-
ског костура. Окови се ланас налазе у музсју у ПараКину. Аналогијом са оковима који сс на \азс \ гсмишварском м\ ,сј\
констатовано је ла ирипалају 17. вску.
24. Кании, нав. лело, стр. 382.
25. Кании рали карту Петруса у размсри али нстачно, јер по н.ему грал има гро\ г\аст об\ик, а Кра и / \ < / ен\ \ пр-
тава у срелини утврБења.
26. Кании, нав. лело, стр. 379, 380.
27. Кании нав. лело, стр. 376.

52

Може се извести закључак да је у данашњем ПараНину, на десној обалн Црнице,
постојахо \ тврђење квадратног облика, између Краљевог брода и Парађиновог
брода. Оно је било за зиданим утврлама из Лазаревог времена, а у турско врсме
град је скрађен јер се сала џамија надази ван зидова Калеа, која је пре тога »наша
црква била«.28

Парађин се као ТРГ у ПАРАБИНОВОМ БРОДУ, помиње 1375. годинс, кала га
Цреп дарује манастиру Лаври, па јс судеђи пре.ма значају пута и раскрснице, веђ
у то врсмс (ако нс и раније) морао имати утврђење. Половином 17. вска, путујуђи
кроз ове крајев, Евлија Челебија записује: »налази сс на обали реке Црнице, а са-
градио ју јс срнски цар Лазо (рожо). То јс тсшко приступачна иаланка и утврђена
и има облик нродужсног правоугаоника. Будуђи ла се током врсмена руинирала,
обновио ју је Сулејман-ханов всзир и изградио. Та паланка има свог заповедника
(диздар), посаду ол 40 војника, склалиштс муниције и вишс шахи-тонова (...) он-
сег јој износи осам стотина корака (...) ноНни чувари лржс стражу на с.мсну, јер
је то ВАЖАН град (кала) на царском друму, који јс лсгло хајлука и разбојника«.29
Иако није јасно шта се полразумева пол паланком, види сс ла јс грал и раније по-
стојао, те нема разлога ла сс овом путоиисцу нс всрујс податак да јс грал изграђен
ол Лазара, јср, да јс хгео тај нодатак да прсНути, могао је изградњу ла припишс
турским властима. Двс године касније, Киклс јс носетио ПараНин и номиње га као
паланку (град опасан палисадама), а 1696. годинс, један француски дневник кажс
да је ту била вслика паланка која је спаљена 1695. годинс.30 Помен ПараНиново!
брода, може сс везати за властелина ПараНа, који је можда био кефалија при ут-
врђеном граду још у Душаново врсме, и по коме Брод добија име, за разлику ол
брода који је био у суседству, Краљев брод. Утврђење је чувало пут и раскрсницх
која је, као плаховита река, често плавила ово подручјс. Године 1375. овде је по-
стојао трг, а насељено место са панађуром се помиње у време дсспотовине. Ако
би се претпоставило да јс једна страна имала 90 м, а лруга око 155 м, онда би унут-
рашњи захваНени простор имао око 1,35 ха. V оваквом простору се могла наНи и
црква која је после скраНивања утврђења остала ван зидина и у време Сулејмана
Величанственог претворсна у џамију. Појава правоугаоног облика грала је, у ства-
ри, прилагођавање релативно равном терсну, са свим карактеристикама средњо-
вековних градова који се граде на равним тсренима поред река. Такав је случај
код Рама на Дунаву, Купиника, Заслона у Шапцу, града у Земуну. Аналогија са
овим градовима указује и на претпоставку о положају одбранбених кула које су
се налазиле на главним угловима квадратног, ређе кружног облика.31

Раваница

Иако је по садржају манастир, комплекс Раванице има све карактеристикс
развијеног средњовековног утврђења са шест кула и јсдни.м пиргом, односно до-
нжон кулом. Концепција утврђења је типична средњовсковна - између кула сс
разапињу зидна платна. Куле се обично јављају на преломним тачкама обзиђа и
увек су истурене упоље, било да су зидане јединствсно са всзним зидовима, било
ла су из конструктивних разлога призиђиване. Неспорно јс да јс Лазар подигао
обзиђе32, али на затеченим концепцијама мањег утврђења са главном кулом, тр-
пезаријом, и мањим обзиђем. Да није било ових затечсних грађевина, настало би

28. Д. ПантслиН, Во/но /ео/рафски оннсн Србнје . . .
29. Евлија Чслсбија, Путовање нре.ма Бео/раОу анрн.Ја 1660. гоОнне.
30. О. ЗиројевиН, Тхрско војно уреВење. . .. стр. 153
3 1. Чел. МарјановиК, нав. дсло (С.ма гра ла је ПараНинов Брол лобио име по ПараНу. који воле порскло и.з Да чмаиије
и помиње познате личности.) Наролни херој Бранко ПараН 1акоНс носи ово прсзиме.

Имс или пак презиме Парак може сс везати за приморце, олносно Дсбровчанс који с\ овлс нрису тни још ол Ми
лутина.

У Петрушкој области су позната имсна са »латинског« полручја: Шишат (1398), Кетер, в.\ас1е\ин који има се\<»
1380, за разлику ол српски.х и.мсна, која сс истовре.мено јавл»ај\; Десивоје, Раленко, Зуб, Г\ н>, Бсносав, Држман, В\ко<.
лав, Црсп, Држислав, Тутоје, Хран, Богојс, Милован, Милалин, Буна, Пријезла, Прибил.

32. Врлничка пове.ма

53

утврћење слично Манасији,33 са нсшто нравилнијо.м осново.м која има кружну
тенденцију.

Куле на Раваници су са унутрашње стране затворсне, за разлику ол Манасије
гдс су према дворишту огворсне. На Магличу сс јав.мају куле у обе комбинације.
Код Рссаве кулс сс фор.мирају преламањсм зидних нлатана која континуирано
теку, на местима набора се ојачавају и кроз ншх сс одвија вергикални салржај.
Код кула затворсног система на.мсна се проширује гако да служс и као спрсмиш-
та, а некада и .за становање. Са стратешког становишта свакако јс бо.ме ла кулс
буду затворсне, јер гада свака поприма фуикцију самосталног утврћсња. Концсп-
ција Ресавс ће сс касније реплицирати на Смедеревском гралу, мада другог об\и-
ка у основи. Локација нг\ приземнп.м терени.ма, као што јс Раваница, захтсва пз-
градњу још једног појаса одбранбсног сис гема. То је могао би ги природан или из-
граћен ров напуњен стајаћом или тскућом водо.м. У други.м случајсви.ма, када сс
утврћење налази на нском селлу, оно сс прессца всштачки.м »суви.м« рово.м. Град
у Параћину могао је имати око цслог утврћења Јпз са тскућом водо.м из Црпицс.

Код Раванице од северозападне куле до куле јужно од главног улаза, на ма-
њсм растојању од главних зидова, налази сс још јсдан појас зидова чији облик у
основи прати линију главног обзића. Измећу сс налази Ров који јс могао бити на-
пуњен водом са оближњег извора. Вода јс Морала бити стајаћа и прслазила је прс-
ко улазног дела где се могао налазити покретан мост. Навоћење рске Раваницс јс
потпуно искључено имајући у виду ниво рскс и коту дна рова.34

На Раваници је примењен двоструки, односпо двојаки систс.м снолшс одбра-
не. Са западне стране формиран је систе.м са граћсвински фор.мираним рово.м.
Овим ровом је пресечено једно брдо које се у благо.м нагибу спушта до самих зи-
дова на северозападном делу. Да је систем остао без рова, висина брда на то.м мсс-
ту би утрожавала и кулу и зидове. Са северне, источне и јужне странс сс спуштајх
стрме обале реке Раванице, тако да се одбранбени услови повсћавају поставља-
њем косих рампи које на источној страни допиру до равни којо.м тече рска. На ос-
талом делу је основни терен скоро на нивоу рске.

Унутрашње урећење је искључиво у функцији монашке зајсднице и општс-
жића. Са спољне стране, јужно ол главног улаза, налазила сс Гостонријемница35
у коју су одседали путници у врс.ме лок јс капија била затворсна (од заласка до
изласка сунца).

Анализирајући могуће садржаје скономског дела дворишта на северној стра-
ни, намеће се закључак36 да су зидови обзића, заједно са лазарстом, зидани ис-
товремено. Западни и јужни зид лазарета граћен јс са споје.м и на севсрно.м дслу
обзића и код донжон куле на севсрозападном углу. Неприхватљиво ту.мачсње би
било да је »лазарет касније фор.миран«, јер би пре тога нрилаз лонжон кули био
Споља, што никако није одрживо. V том случају она губи своју основну функцију.
Просторија лазарета никако није могла бити јсдинствени.м кровом покривена
како би примила функцију болнице (?) на чсму се инсистира. Ако је била покри-
вена, онда је то било само делимично и то онс просторије којс су биле прислоњепе
уз западни и северни зид, а преостали део је било отворено двориште са бунаро.м.
Ако се сагледа укупан распоред простора и његова располела по функцијама, по-
тпуно је јасно да је читав јужни део био намењен становању, са главним улазом
у цркву, а северно од трпезарије налазило се економско двориште. Судећи пре.ма
остацима који су недавно откривени, оно је имало мсталуршку функцију, не ис-
кључујући и друге функције везане за свакоднсвни живог монаха. Манастир јс
морао имати товарну и другу стоку која је морала бити у оквиру зидова, никако
ван њих, нарочито у време опсаде. Једино место где би могла бити стаја је лазарет:

33. Дероко, СреОнмвековни гравови . . стр. 136.
34. Бр. В\ ловић, Раваиира, Саонштења VII, сгр. 129, 130.
Бр. ВуловиН, Лрхи IекIура Рава.нице, Раванира 1381-1981, Београд« 1981, 28 -32.
35. Исто
36. Бр. ВуловиН, Архи 1ект\ра Равнице, Раваница 1381 -1981, сгр. 31.

• 54

има посебан улаз (који је једини послс главног улаза, а кроз који стока не би смела

проћи), има бунар (затечен из нрве фазс мањсг утврћења) и посебан прилаз из
главног дсла дворишта. Са стратешког становишта постоји ва.мана сигурност
одбране, јср, ако се нродре кроз северна врата у стају, олбрана је са зидова који
су знатно изнад могућих кровова стајс, као и са донжон куле, а постоје и врага
према главном дворишту која се такоће могу контролисати. Овако се једино може
објаснити зашто унутрашњи зид, западни зид лазарета, има и машикуле и стра-
жарску линију. Приликом археолошких исконавања, у лазарету су пронаћени ни-
зови камених стопа који су прихватали дрвене ступце стаје која је била присло-
њена по ободним зидовима, стварајући на тај начин атријум у срелини. Код Ре-
саве ће се проблем стаје функционалније ра.зреши ги издвајањем и.з основног кон-
цепта фортификације, али и да.ме призидана са прилазом из унутрашњости.

Раваница и касније граћена Манасија стоје у самом врху поссбних средњове-
ковних утврћења са концизно скројеном основом у јединственом фортификацио-
ном систему и централно постав.мсном црквепом граћевином.

Град на Илнјнном брду н град на Чукару код Доње Мутнице

Град на Илијином брду, за који се каже да му се трагови једва познају и где
су налажени новци Валентијана,37 налазио се преко пута Бабе, при ушћу Мутнич-
ке реке у Грзу. Ту се у близини налазила Црепова царина. На аустријским карга-
ма почетком 18. века ово се место назива Илина берц а на картама с краја 19. века,
Илиннца. Врх брда је на 265 м. На савременим картама брдо се назпва Крушар са
исправљеном висином од 248 м. V прслелу испол Бабе, према данашњем селу
Доња Мутница и потоку Царевац, налазе се остаци града Чукар на истоимено.м
узвишењу. Данас се једва могу видети трагови лом меног камена и фрагмената ке-
рамике и опеке. И грал на Илијином брлу и грал на Чукару, чували су Видински
пут, стварајући на тај начин »капију« - јер се један налазио са северне стране а
други са јужне стране пута.

Град ОрловнБа Павла - манастнр Св. Богородице у Лешју

Поред Раванице, манастир Св. Богородице у Лешју је посебно и лобро утвр-
ћен. Каниц овај град назива град Орловића Павла и идентификује три граћевине.
Поред цркве која је луга 15 а шпрока 8 метара, као лруги граћевпну по.миње конак
правоугаоног облика са страпа.ма ол 10-13 метара. За трећу граћевину каже да је
у облику Пентагона са странама ол по 7 метара. Ово.ме треба додати и једну кулу
квадратног облика коју је пронашао Бр. Вуловић и која сс налази на јужној стра-
ни плагоа.38 Ни археолошка ископавања која су вршсна око цркве, а ни номени
ових граћевина, не могу сс повезатп у једну цслину како би се сазпало о облику
и величини манастирског утврћсња. Вео.ма јс зани.м.мив по.мсн Пентагона.

V срсдњевековно.м градитс.мству се јав.мају куле квадратног, кружног, по-
луотвореног али врло ретко хсксагоналног облика. Петоугаоних кула не.ма. На Рс-
сави се јав.мају пстоугаонс куле али и.мају шссту страну која јс отворена прсма
унутрашњем делу.

V време Вукослава постојао је пзнад манастира добро утврћен град Петрус,
па није било потрсбс ла се и овај »приградски« манастир утврди. Кала ове поседе
поклања манастиру Хиландару, казујс да ноклан>а цркву Матсрс Божије, што зна-

37. Чел. МарјановиН, нав. лело, стр. 15.
Каниц, нав. лело, стр. 389.
38. Бр. Вуловић, Црква Си. Богоргх^кце. стр 389.

55

чи да нре 1360. године го није бно маиастир. До 1389. манастир није требало уг-
врћивати, јер се налази ноново у поселу породице Вукославића која о ње.му воли
рачуна све до 1456. године.

Вре.ме када је вероватно утврћен је 1411. година или ненпо нре, олносно нослс
»Хасановог плена«. Деснот Стефан назива Вснедикта Ктнтором манастира, на по-
што прква постоји - онда је он ктитор манастирског утврћења, аналогно ктитор-
ству кнеза Лазара нал Раваницом. Постоји претпоставка ла је манастир могао
бити значајнијс утврћен и после 1411. голине. Наи.ме, 1413. голинс Мусаје нанао
обласг Петрус, налсћи и друге градове, на је вероватно могло доћи до новог об-
езбсБивања манастирских зидова.39

Градак - брдо код Горње Мутнице.

На средокраћи села Горња Мутница, Извор и Црни Врх (667 м), налази сс
брдо Чукар или Градак, како га мештани села Извора називају (545 м).40 Са јужне
стране овог главичастог брда протичс Црвени поток који се испол самог брда ули-
ва у Сувару - низводно назива Мутничка река. На јужној надини пре.ма селу Из-
вору налази се извор звани Беле воде а предео Белн брег. Црвени поток мештани
називају и Градачки поток. По казивању мештана овде се налазио »ри.мски
град«(?), а иснол града су се налазилс јаме и рударски лагу.ми. Милићсвић за овај
град каже да се налази 1 /4 сата хода од Мутнице, кол Беле воде, и да је то стара
градина о којој није успео ништа више да сазна.41

Град је узводг.о реком Суваро.м, уда.мсн од цркве Св. Борће са.мо неколико
стотина метара. Имајући у виду конфигурацију терена, купасти облик брла, двс
реке које га затварају са гри стране и непристуначност са источнс стране, може
се овај локалитет идентификовати као средњовековни. Зараван на са.мо.м врх\
ближе одрећује локацију.

Кула - Клачевнца

Јужно од села Клачевице, преко Крајњег Рида и Средњег Рида, додазн сс до
стране села Скорице, где се, на пределу Осојна, налази брдо са кото.м 473 м. Ово
брдо се на картама с краја 19. века назива Кула, а на новији.м карта.ма Велнка Була.
Западно од овог брда, преко потока Рушњак и Клисура, пре.ма Баби, налази се
Мала Була, брдо са котом 446 м. Испод ова два града, на Црквепско.м потоку, у ата-
ру села Скорице, налази се обнов.мена триконхална црква. Црква је обнов.мена на
старијим темељима после 1923. године, у вре.ме када се »чисти« терен око цркве
у Лешју и подиже капела.

Була у Бошњану

Северозападно од села Бошњана, у врху потока који протиче кроз село и ули-
ва се у Црницу као њена десна нритока, налази се брдо Була са кото.м од 308 м.
На изворишту потока, испод са.мог брда, према турски.м извори.ма и данашње.м
народном предању, налазила се црква Св. Николе која се по.миње у 16. веку. На
овим обронцима брда била је раскрсница средњовековних путева. Крак који јс

39. Б. БотковиН, Срелњовековни споменнпи североисгочне Србије, с । р. 212 (К\ \\ квалраI ног облика назива к\ \< »м
ОрловиНа Павла, по наролном казивању, а постоји и топоним Орлово гне.зло и Орлова стена на Баби.)

40 Брло Чукар је приказано на картама 1:75000 с краја 19. века
41. М. Б. МилиНевиН, Кнежеиина Србија. 11, Стр. 1105.

56

од Илијиног брла, као део Видинског пута, ишао пре.ма Буприји, укрштао сс са
путем који се у аустроугарским картама из почстка 18. вска назива »прсма Пс 1 -
русу«, односно путем који је дал>е, преко ссла Стубице, ишао за Кучајну.

Помен Була на пеколико локалитста ипак упућује ла се ради о средњовеков-
ним утврћењима која и.мају истурени део главпс Куле, а који је вид.мив п прспо-
знат.мив. Главни дсо града Пструса на Црници назива сс гакоћс Бмла.

ЦРКВЕНА АРХИТЕКТУРА ПЕТРУШКЕ ОБЛАСТИ

АРХИТЕКТОНСКИ КОРПУС

Од укупног наслећа средњевековне Петрушке области које данас може да се са-
гледа и проучава, постоји само мањи број цркава код којих је сачуван архитек-
тонски опус у већој мери. Комплетан опус је сачуван само на цркви манастира Ра-
ванице, а код цркве у Сисојевцу, Благе Марије петрушке, могуће је извршити ре-
конструкцију са већом тачношћу. Код осталих цркава код којих је углавном са-
чувана основа до висине испод прозора, корпус се може са мо претпоставити уз
помоћ фрагмената горњих конструкција и аналогија са слични.м очуваним граће-
винама и методом пропорционалне анализе. Ова метода се заснива на свеукупном
сагледавању архитектонског наслећа, Моравске Србије, Влашке, Молдавије, Бу-
гарске и ширих подручја Византије и Атоса, као и ортодоксног хришћанског ис-
тока са Јерменијом и Грузијом.

Пре свега констатовано је да све цркве триконхалног типа без обзира ком вре-
мену припадају морале су нматн кунолу. Док се код старије византијске црквене
архитектуре не осећа потреба за посебннм украшавање.м спо.машности, при чему
стоји закључак да спољашност не одаје лнковну раскош ентернјера', код цркава
Моравске Србије, у екстеријеру, јав.ма се богата и разноврсна архитектонска и ли-
ковна интерпретација, равноправна унутрашњим дожив.мајима. Када се говори о
овој појави, аналогије се једино могу наћи на подручју Јсрмсније и Грузије, али
осим евидентности појава, постоји знатна разлика, која је углавном у корист ар-
хитектуре Моравске Србије.

Архитектонско наслеће које је могло да и.ма утицај на формирање ове архи-
тектуре је подручје са рашким утицајем и архитектура Милутиновог времена, при
чему се уводи »украшавање« проширеном употребо.м керамичарских и керамоп-
ластичних елемената, наравно, под директним утицајем Византије. Програм ли-
ковне интерпретације екстеријера на моравским црквама није био једнострано
преношење наслећа Милутиновог времена, већ се све дешава на један посве дру-
гачији начин, како са аспекта религиозног представ.мања тако и ликовне обрадс
и дораде.

Наслећеним материјалима као што је ка.мен, у свој својој лепоти дораде, опе-
ка, као полихромни елеменат у алтернацији са камено.м, керамопластични укра-
си, додаје се нови материјал - сликање фреско те.хником. Ова техника се при.ме-
њује и када се слика архитектонска пластика, а и када се сликају нови програми
религиозних представа. Свакако да овде има мсста да се раз.миш.ма о новим по-
јавама у идеологији цркве која је могла бити створена или прихваћена на овом
тлу.

Док се код хришћанског истока пластика и фасадна обрада директно наста-
вља на богату етиолошку традицију и примењене у.метносги, у Моравској Србији,
осим на тканинама и ангажованим предметима црквене уметности, нема остатака
народне традиције у директном континуитету.

Узимајући фасаду као елеменат, цркве Моравске Србије се могу поделити у
три групе:

57

1. Црквс кол којих сс јав.ма онска и камсн у свим вилови.ма ииIсрирсгаи.ијс
која поприма и обликс изузсгпс виртуознос I и.

2. Црквс кол којих су ка.мсн и онска, као завршни ликовни и архи гск гопски
слеменат на фасала.ма олсутни, при че.му се фасалс .малтсршпу и сликају са про-
грамо.м из првс групс.

3. Цркве кол којих јс погпупо олсу гна поли.хромија, ка.мен као приролан ма-
теријал је ломинантан и бо.ме лораћсн са у.мсрено.м при.мено.м плас гикс која се уг-
лавном своли на функционалну архитек1онску пластику.

Цркве лруге групе су всо.ма мало сачувапе, на, оси.м Љубостиње и црквс Псћ-
ке патријаршијс, појава може ла сс прати Само преко фраг.мснтарпих остатака
сликаних површина на фасала.ма. Сигурно ла је лруга груна била масовније засту-
п.мена, али због са.мс прироле сликаних новршина и утицаја атмосферилија, нијс
сачувана ло ланашњих лана.

V суселној Румунији сс ова тралпција, препссеиа и.з Моравскс Србије, наста-
вља и на црквама настали.м послс пала лесноговинс и проиасти Моравскс Србије.

Прс.ма овој полели свс цркве Пструшкс облас ј и би, оси.м Раванице, потпале
пол лругу анализирану групацију. Трсћа група се јавља углавно.м почстко.м 15.
века, кала све три групе егзистирају равноправно, али тако ла се гралитслмска ак-
тивност леспота Стсфана, а каснијс и Бурћа Бранковића, каракгерише масовни-
јом употребом ка.мсна као завршно.м архитектонско.м обралом, што прслстав.ма
лалеки утицај готике.2

Ол укупног архитектонског наслећа Моравске Србијс, са.мо су Раваница, Ма-
насија, Љубостиња, Дренча, Нова Павлнца и нсловољно нозната црква у Ралоши-
ну, развијсног типа са триконхално.м осново.м. Најзастуњменији облик је трикон-
хална црква са сажетнм уписаним крстом, па се можс рећи ла јс то у Моравској
Србији основни тин.

V Петрушкој области овај тип јс заступљен само са лвс цркве, црква Прсоб-
ражења у Сисојевцу, и црква Св. Псгкс у Извору, при че.му јс црква Пструша
Блага Марнја, и црква у Лешју, старији прелазни облик. Осталс цркве су у облику
јелноставног триконхоса који у.мссто пилас ра у основи и.ма кон.золс у равни
центара сволова, којн, зајелно са луковима кол апсила, прихватају куполу. При
оваквој конструкцији основа јављају се и јелноставнији спољагпњи архитектонс-
ки облици. Пропорционална анализа оспова и прссека, са реконструкцијо.м маса
у зависности ол унутрашњих могућности, претпоставља скро.ман архитсктонски
изглел, нарочито кала је у питању примарна архитектонска пластичност маса. На
малтерисаним и сликани.м новршина.ма фасала јелини архитектонски украс су
били кровни венци комбиновани са зупчастим веннем ол онекс и завршни.м ол
сиге и лунете нал запалним врати.ма. Са.мо се кол иркве у Сисојсвцу јав.мају ро-
маноготски елемснти преко »богсн« фриза, колопста и неизражених пиластара на
фасалама, али и ови елементи су били малтсрисани и сликапи. Извесна пластич-
ност корпуса постижс сс полигоналним апсила.ма које су ол тространих ло сел-
мостраних кол Сисојевца и Лсшја.

V ствари, може се слоболно рећи ла су триконхалне цркве срелњевековнс
Петрушке области најмасовнији и општи облик црквенс архитектуре Моравскс
Србије у реализацији монашког жив.ма који је, углавно.м оријентисан на сопстве-
не снаге и моћи, али у потпуном сагласју са архитсктонским, ликовним и литур-
гијским принципи.ма могућих конвенција граћсња.

Иако секунларни утисак олаје скромност обрале, примарни облик цркава јс
са свим карактеристикама које ова групација поселује. Витке куполс, чија је ви-
сина увек већа ол 1,5 највећег унутрашњеЈ распона-раз.мака, кубичасто постољс,
које се увек повлачи ол равни зилова за јелан, а чсшћс у лва степена, полигонал-
ност апсила и сразмерност обавезне припрате, олају архитектонску прспознатљи-
вост и припалност олрећеном времену и простору.

Бојене и малтерисанс фасале су биле са прелставама архитсктонских и скулп-
горалних украса и лругим религиозни.м симболима. Поузлано јс утврћсно ла је за-

58

пални зил припрагс цркве Св. Никола \ На.масији биосликан прс ностав.мања трс-
ма, као и запални зил лограђене припрате црквс Св. Јован Главосск, гакође, прс
логралње грсма. Тре.мови који сс постав.мају и са запалнс страие цркава у Сисо-
јевцу, На.масији и Св. Јовану, и.мали су иск.мучиву улогу чувања фасада - с.шканих
ол утицаја атмосферилија. V Румунији сликане фасалс се ш гитс ловолшо истурс-
ним стрехама основног крова.

Сликовитост спо.машњег кориуса је употпуњена кера.мички.м кровним покри-
вачем чији су фрагменти нађени на скоро сви.м локалитети.ма оси.м у Сисојсвцу
који је могао бити нокривен олово.м (?).

Порел куноле којом је наглашсна всртикалиост грађсвине, нијс нотврђсно но-
стојање неких посебних налвишсних конструкција нал ирипрата.ма. Кол Сисојсв-
ца се на сликаној максги вили ностојањс вишеспратне квалратие конструкције у
облику куле, чији су горњи зилови у континуитсту са лоњи.м лслови.ма. Постоја-
ње ове конструкције потврђено је постојање.м јслне троаркалне коиструкције на
источном зилу припрате, као и пропорционалном анализо.м.

Принрата Св. Петке није могла и.мати неку лругу коиструкцију оси.м срелиш-
ног лука нреко кога је био разапет свол. Кол нркве Петрушс нал припрато.м је кон-
струисан свол (пронађсни су иочеци) са венце.м који јс био вишлш ол веиаца на
апсилама и наосу, али је зато теме свола било на ис гој висини као на наосу. Раз-
лика у висинама сполших слемената фасала настала је као резул гат разлике прс-
чника сволова припрате и наоса. Скоро кол свих цркава је постојао лвостепени
кров, без обзира на леблшну бочних зилова и иречника свола, пошто јс та.мо гле
није било пиластара сужавање унутрашње ширинс на висини свола извелсно са
конзола.ма.

АНАЛИЗЕ ОСНОВА ЦРКАВА ПЕТРУШКЕ ОБААСТИ

Све цркве Пструшке области су трикон.халног тина са варијантним решењи-
ма спол>ашњих облика. Ол преко 40 евилентираних локалитета на који.ма су сс на-
лазиле цркве, кол 15 је констатован трнконхални облик, а са.мо кол три је засту-
п.мено јелнобролно решење и јслан параклис истог облика.

Триконхалнс цркве се могу иолслити у нсколико груна пре.ма начину кон-
струисања основс:

1. Развијени триконхални облик састубовима и пстокуполним решењем - Ра-
ваница.

2. Прелазни облик ка развијеном типу, ко.мбинован са јслним паро.м стубова
на источној страни и увећани.м пиластри.ма на запалној страни наоса - црква Св.
Богоролице у Лсшју.

3. Прелазни облик триконхалнс основе ка сажето.м уписаном крсту, са јелни.м
паром пиластара на запалном лслу наоса - црква Блага Марија Петрушка, Пст-
руша.

4. Триконхална основа са сажети.м уписани.м крсто.м, са но лва пара пиластра
који у наставку носе сволове и куполу - црква Св. Прсображења у Сисојсвцу и цр-
ква Св. Петкс у Извору. (Можла овој групи нрииала нслово.мно проучена црква
Св. Илије у селу Плана која је обнов.мсиа краје.м 19. вска).

5. Цркве са јелноставни.м облико.м трикон.хоса кол којих у наосу нс постојс
пиластри, а јав.мају се као конзолс на почеци.ма сволова. - Св. Арханђсли у Сту-
бици (црква 3), црква 2 (Св. Бурђа) кол села Забрсге, црква Св. Никола у На.масији
кол села Забреге, црква 1 (са специфичним источни.м лсло.м, ири че.му нс.ма зуба
између наоса и олтарске апсиле) кол села Забреге, црква Краса, на бу.манском
атару, Св. Никола у Извору и црква Св. Арханђела у Давиловцу.

Осим цркве у Раваиици и Лешју, све остале триконхалнс цркве су имале исто-
времено грађену припрату. Кол цркве Св. Никола у Извору није евилентирана
припрата, али пропорционална аиализа извршена на осиови наоса и олтарског

59

дела показује аналогно осталим црквама ла је нрипрата морала постојати.
Једнобродне цркве Св. Петка у Забреги и Св. БорВе у Мутници имале еу једно-

времено грађену припрату, а код цркве Св. Јован Главосек приирата је.дограђена
у време Моравске Србије или најкасније 1508. године.

Постојање куполе је, поред Раванице, евидентно на цркви у Сисојевцу, док је
код других цркава купола морсма постојати. Основа и цео унутрашњи простор је
конципиран тако да носи куполу, на пресеку попречне и уздужне осе. Постојање
куполе је потврђено и пропорционалном анализом која је направ.мена за све цр-
кве, а базира се на законитостима које су констатоване на сачуваним црквама са
куполним решењима, сличних облика и димензија.

Припрата

Припрата је углавном квадратног облика са мањим одступањима која нису
резултат грешке извођења, већ пропорционисања, а у функцији осталих елемена-
та наоса и вертикалне конструкције. Поптуно правилног облика је припрата цр-
кве Св. Арханђела у Стубици (3,4 м х 3,4 м), а приближно квадратног облика су
припрате цркава Преображења у Сисојевцу (6,05 м х 6,20 м), цркве 2 (3,18 м х 3,15
м), цркве 1 (3,20 м х 3,40 м), Св. Никола у Намасији (3,20 х 3,4 м).

Припрате неправилнијег квадрата су на црквама Св. Арханђели у Стубици
(3,50 м х 3,20 м), Блага Марија (3,75 м х 2,85 м) и Св. Петка у Извору (4 х 5,11 м).

Као што се види, веђи број припрата има уједначене облике и величине, тако
да је у четири случајева ширина 3,18-3,40 м. Код цркава у Сисојевцу, цркве 3, цр-
кве 2, Св. Николе у Намасији, Св. Петке, Св. Арханђела у Давидовцу, ширина при-
прате је ширина наоса. Код цркве 1, припрата је ужа од наос а за 20 см, а код Благе
Марије припрата је у ширини западног дела наоса, с тим што је источна ширина
наоса у ширини западних пиластара. Ове различитости су резултат самермивос-
ти са основним (почетним) елементима.

Наос

Констукција наоса (у грађевинском смислу термин наос) показује низ специ-
фичности а самим тим и различитости. Црква у Давидовцу и црква 1 су са наосом
идентичних облика, подразумевајуђи и бочне апсиде. НаосЈе величине 3,40 х 6,87
м, има западни део 3,75 м, а источни је нешто мањи, 3,13 м. Црква 3, св. Арханђели
у Стубици, има наос 3,50 х 5,44 м, са западним делом од 2,46 и источним 2,97 м
(овде је источни део незнатно већи). Св. Никола у Намасији, 3,20 х 6,24 м, са за-
падним делом 3,07 м и источним 3,17 м, црква 2 има олтарски део ширине као и
н аос, 3,12 х 6,25 м. Дужина је мерена до центра олтарске апсиде, али када се ума-
њи за 45 цм, колика је деблшна калканског зида, онда је наос (у пројекцији) 5,80
м, тако да је западни део већи од источног за 10 см.

Црква Св. Николе у Извору представља комбинацију основа тако што је ис-
точни део од бочних апсида шири од западног за 25 см. Наос је величине 2,90 х
3, 15 х 5,75 м, са западним делом од 2,60 м и источним од 3,25 м, па је разлика од
55 см у корист источног дела. Наос цркве Св. Петке у Извору је величине 4,00 х
7,82 м, са западним делом од 4,44 м и источним 3,38 м. Наос цркве у Сисојевцу је
6,04 х 11,30 м, са западним делом 5,70 м, и источним 5,60 м. Црква Блага Марија
има наос 3,15/2,90 х 7,21 м, где је источни део 4,13 м, а западни 3,07 м. На источном
делу наоса се јављају бочни бродови ширине 60 см, а у функцији проскомидије
и ђаконикона.

Црква Св. Богородице у Аешју има наос сличних концепција као Петруша са
разликом што је источни део знатно краћи, а сразмерно овоме мања је дужина ђа-

60

Основе цркава Петрушке областн

коникона и проскомидије. Ширина наоса на западно.м делу јс 5,10 м а на исгочном
3,20 м нри укупној лужини од 7,05 м. Западни део наоса је 4,10 м а источни 2,95
м, тако што је гледано прс.ма Петруши, однос обрнут. Наос Св. Пстке у Забреги
3,32 х 4,20 м, Св. Јована Главосека 3,15 х 4,15 м, параклис у На.масији 2,60 х 3,70
м.

Бочне ансиде

Карактеристике конструисаља бочних апсида, дозво.мавају ла сс изврши но-
дела прсма положају љихових цснтара:

1. Цркве код којих је цснтар у правцу унутрашље странс бочнпх зидова - Ра-
ваница (са једни.м степсном повлачеља, тако да јс апсида одссчак полукруга), Си-
сојевац, црква Св. АрханБсла у Сгубици, црква 2, црква 1, црква Св. АрханБели у
Давидовцу, црква Св. Николс у Намасији, Св. Петка у Извору.

2. Цркве са центро.м апсида у правцу унутрашље ивице пиластара - црква
Благе Марије (пструшке).

3. Цркве са цснтро.м апсиде у правцу осовине проскомидије и Баконикона -
Св. Богородица у Аешју.

4. Црква Св. Никола у Извору гдс јс цснтар бочних ансида у равни источних
зидова наоса.

Свеапсидесу полукружнс, гако дасс меља всличина у зависности која је про-
порционална остали.м елемснтима, као што је укупно растојаље од те.мена до те-
мена бочних апсида и величине нрсчника куполе.

Најмаљи нречник апсидс јс код црквс Св. Никола у Извору, 1,25 м, код црквс
2 1,30 м, цркве Св. АрханБели у Стубици 1,37 м, Блага Марија 1,45-1,47 м, као и цр-
ква 1, Св. Никола у Намасији, Св. Пстка у Извору, црква Св. Богородицс у Лешју,
црква Св. АрханБела у Давидовцу, а приближио 2 м црква Преображсља у Сисо-
јевцу.

Из овог прсгледа се види да јс постојао нски мини.му.м од 1,25 м, а да је кол
осталих цркава владала извесна уједначсност од 1,37 ло 1,45 м.

Олтарска апсида

Према начину конструисаља ансида може се извссти зак.мучак да постоје два
принципа:

1. Цркве код којих је центар у равни зидова источног дсла наоса: Раваница,
Сисојевац, црква 3, црква 2, црква Блага Марија, Св. Никола у И.звору, црква Св.
АрханБела у Давидовцу.

2. Цркве код којих је центар источно од равни зидова: Св. Никола у На.масији,
Св. Богородице у Лешју, Св. Петка у Извору.

Једнобродне црквс без бочних апсида - Св. Пстка у Забреги, Св. БорБе у Мут-
ници, Св. Јован Главосек и параклис у Намасији, и.мају центар олтарских апсида
на крају источног завршетка наоса.

Пречници олтарских апсида показују знатнију неуједначеност него код боч-
них апсида, тако да је најмаљи нречник код црквс 3 и Св. АрханБели у Давидовцу,
а највећи код Сисојевца, 1,97 м. Остали се крсћу од 1,125 : 1, 20 : 1,24 : 1,30 (две цр-
кве), 1,34 : 1,40 (два цркве), 1,60 м (двс цркве).

Олтарскн простор - све гилиште

Поједине цркве имају унапред осмшљмене и јасно дефинисанс иконостаснс
преграде, при чему се светилиште дели.мично налази под источни.м сводом и у ол-

62

тарској апсиди. Кол цркава глс јесажсти уписани крс г са пи \асгри.ма, иконостас-
на преграда је постављена на срсдини источног пара пиластра, односно у нравцу
затеге која је у равни почстака сводова или лукова. Код једнобродни.х рсшсња,
иконостасна нреграда јс помсрсна ол ивицс бочних апсида нрсма истоку за исту
вредност као што је случај када пос гојс ниластри, а кол пркве у Лсшју и Благе Ма-
рије налази се на мссту где почињу бочни улази у проскомидију односно Бакони-
кон.

Код једнобродних цркава иконостас јс ностав.мсн за око 60-90 ц.м нрс.ма за-
паду, рачунајући ол источнс равни зидова. Код ових и јсдноставних трикон.хоса,
Баконикон и проскомидија су фор.мирани у зидним маса.ма простора до почсчка
олтарске апсиде. Код Сисојевца овс нишс су всо.ма дубоке, полукружнс и са вс-
Ним пречником.

Кол Раванице иконостас се налази на половини источног крака крс га. Кол цр-
кве у Лешју и Петруше олтарски простор јс унапред осмиш.мен са сложсном ар-
хитектонском концепцијом, када јс у питању проскомидија и Баконикон, чи.мс с\
вероватно определ>енс нскс литургијске специфичности (светогорског типа) које
код лругих цркава имају смањсне могућности.

Код црквс Благе Маријс олтарски простор је гако конципиран да на иконос-
тасној прегради, осим »царских двсри«, лруга врага нису потребна. Преграда је
постављена тачно на мссту гдс се делс два улаза у проскомидију. Наиме, нроско-
мидија је симстрична ћаконикону, али ностоји разлика, тако што сс у проскоми-
дију можс уНи дирсктно из ссвсрне апсиде и наоса, а у олтар се гакоБс може ући
полукружно засведени.м вратима, као и и.з наоса и бочнс апсиде. V Баконикон се
улази из наоса, а постоји иста гаква веза према часној трпсзи. И Баконикон и про-
скомидија завршавају се према истоку нолукружно, тако што и.мају по још јсдно
удуб.мење на позицији источних нрозора. Овакав распоред улаза и комуникација
омогућава унапред осмшпл>ена читава обредно-архитсктонска конценција. Сли-
чан мада једноставнији облик олтарског простора јс на цркви Св. Богородице у
Лешју. Посебни простори за Баконикон и проскомидију су потпуно симетрични
иако је иконостасна нреграда била на средини стубова, тако да постоји по јелан
директан улаз из обс бочнс апсиде и са но једним улазо.м прсма простору гдс се
налази часна трпеза. Тако јс поново избегнут, додатни отвор на прсграли, па но-
стоје само »царскс двери«.

Снољашњн облнк основе

Код сполши.х облика основа триконхалних цркава занажају сс различитости
и то у три случаја, када сс разматрају облици апсида:

1. Цркве код којих су све три апсидс полукружне, најбројнијс су: Св. Архан-
ћели у Стубици, црква 2, црква 1, Блага Марија, Св. Пстка, Св. Никола у Избору,
црква Св. АрханБела у Давидовцу.

2. Цркве код којих су ансиде са сполатњих страна полигоналнс - Раваница,
са петостраним бочним и ол гарском апсидом и тространим апсидама на мссту Ба-
коникона и проскомидије, Сисојевац са седмостраним ансидама и црква Св. Ни-
коле у Намасији, где су све три апсиде гростране.

3. Црква Св. Богородице у Лешју има олтарску апсиду ссдмострану а бочнс
полукружне.

За дал>у анализу спољних облика основа најзначајнији дсо је источни где се
сустичу функције сложених литургијских радњи. Код Раванице, иако у унутраш-
њости нису изражсни архитектонски простори, на источном дслу проскомидија
и Баконикон продиру кроз масу зида формирајући по јсдну тространу апсиду, али
са наглашеним спојем са главним источним зидом. Код Сисојевца олтарска апси-
да је конструисана тако да постоји такоБе наглашени дслови источног зида, што
је у мањој или већој мери карактеристика и цркава Св. Псткс, Св. АрханБсли у

63

Стубицама, цркве 1, Св. Николе у Намасији, Св. Никола у Извору, Св. АрханБели
у Давидовцу, као и кол свих једнобродних цркава, лок је тај »зуб« код параклиса
у Намасији мањи од 10 см, а код цркве 2 »зуб« не постоји, тако да се кривина ап-
сиде наставља на бочне зидове и тако ствара укупан облик слободног крста са за-
обљењи.ма. Код Св. Богородице у Лешју ширина »зуба« одговара унутрашњем на-
чину формирања проскомидије и Баконикона, али тако да они не продиру кроз
зидну масу источног зида. Код цркве Петруше (Блага Марија) Баконикон и про-
скомидија продиру кроз источни зид те се формирају две полукружне апсиде са
једва наглашеним »зубом« на источном зпду.

Архитектонски елементи као што су пиластри, лезене и лруга примарна ар-
хитектонска пластика, обично почињу на месту где се завршава соклени део, па
пошто је већина цркава сачувана углавном испод ове висине, постоји вео.ма мали
број цркава код којих је постојање овнх еле.мената евидентно. Осим Раванице, кол
које је то комбиновано са једни.м степеном повлачења вертикалних зидова без по-
себног наглашавања пиластра, са наглашеним колонетама на апсидама, на Сисо-
јевцу се јављају пиластри али само на бочним странама (на и преко апсида) и не
одражавају унутрашње конструктивне односе и правилне растере.

Код цркве у Лешју се јављају пиластри на угловима, стварајући вероватно по-
лукружне слепе нише на фасадама. Пиластри су обично у равни соклених делова,
тако да се поља измеБу пиластара повлаче скоро увек мање од 10 с.м (осим код
Раванице).

ПОЈЕДИНАЧНЕ ЦРКВЕ ПЕТРУШКЕ ОБЛАСТИ

ЦРКВА СВ. БОГОРОДИЦЕ V ЛЕШЈУ

На северозападној страни брда Бабе, изнад данашњег Лешја на једној зарав-
ни, поред јаког извора, иалазе се остаци манастира Лешја са црквом Св. Богоро-
лице - лешјанске. Изнад, на брлу, налази се средњевековни град Петрус и стоји
ирема цркви у истом односу као црква Пегруша ирема граду Петрусу на Црници.
Око извора налази се стена од бигра-сиге.

Положај цркве је такав да доминира чигавом западном страном петрушког
властелинства, са пољем Вулајном, пре.ма Бресничкој реци, на Видинском путу. Са
источне стране црква и манастир су потпуно заклоњени брдом Бабом, тако да не
допиру непријатни ветрови са источног и југоисточног правца. Отвореност манас-
тирске локације казује о времену стабилности српске државе, када није било по-
гребно бирати места са природним одбрамбеним карактеристикама. Горје под
Бабом са манастиром подсећа на заравни у врлети.ма Свете Горе. Ископавања која
је Вуловић предузео на локалитету Лешје, дала су изузетне резултате који нису
схваћени на прави начин, па се и даље инсистира да је црква у Лешју граћена по-
четком 15. века1. Наиме, још приликом тих радова констатовано је да се испод ос-
татака цркве која је идентификована као црква Св. Богородице, граћена од Вене-
дикта после 1411. године,2се налазе остаци ранијег култног места преко којих је
постављена ова црква. V објављеним резултатима Бр. Вуловић се задовољава
тиме што констатује да је култно место старо још од 12. века. Користећи основе
које је Вуловић приложио као диференциране старије грађевине3, извршена је
њихова анализа. Пресликавањем свих остатака преко главне подужне осе, са об^

1. Бр. Вуловић, Црква Св. Бснородцце у средњевековној Ку.шјни, необјавл>ени резултати, стр. 397.
2. Бр. Вуловић, нав. дело, стр. 393, 394.
3. Бр. Вуловић, нав. дело, стр. 392.

64

остраним наглашавањем, уочене су две граћевине, ол којих је једна, старија јед-
нобродна са попречно постављеном припратом са западне стране, и једна црква
у облику слободног крста, са полукружном апсидом, рашког типа. Већ је раније
анализирано Немањино присуство на овом терену (после мира са Исаком Анће-
лом добио је на управу4 ову област, па чак и јужније делове). Пре тога Немања
је нашао спас у Пустињи над нустињама. Такође је анализирана могућност да је
и пре Немање овде била пустиња са неким веома познатим и значајним пустино-
житељем, због чега је ова пустиња и добила посебан назив. V захвалност што му
је пружено уточиште и спасење, као оздрављење после неке болести, Немања је
могао на темељима старије цркве, са веома скромним димензијама, а која је била
стационарна црква неког пустиножитеља, да подигне цркву рашког типа, али
тако да се потпуно поклапа подужна осовина, а попречна осовина Немањине цр-
кве да пролази тачно кроз центар олтарске апсиде старије цркве. Оваква претпос-
тавка која, поред архитектонских остатака, има и значајне историјске подлоге,
потврћује већ раније уочену склоност Немањину за подизањем цркава које су ве-
зане са местима на којима је налазио спасења5.

V ствари, можда је баш ова Немањина невелика задужбина утицала да се све
време, кроз немањићки период (касније и Лазар), не одступа са десних обала Мо-
раве, без обзира што је била на удару свих потоњих ратних похода. Није ли Не-
мањино бивше присуство, затим Милутиново на Раваници (?), било пресудно да
Лазар у Пустињи над нустињама гради себи манастир за вечни живот.

Према резултатима археолошког ископавања евидентно је постојање некро-
поле из 12. века, што значи да је она настала после изградње Немањине цркве,
када се могло у самој близини формирати насеље. Једнобродна граћевина свака-
ко да је старија од 12. века. V Немањино време она је, дакле постојала, па ју је Не-
мања проширио, али, као што се види, није довео врсне мајсторе са већим искуст-
вом око градње »слободног крста«, што се нарочито примећује на источном делу.

Вероватно да је Вукослав затекао знатно оштећену цркву пошто је одлучио
да на истим темељима подигне нову цркву, али са свим карактеристикама које од-
говарају светогорцима и њиховом богослужењу и као такву је поклања Хиланда-
ру пре 1360. године6.

Скоро би било неприхватљиво мишљење да Вукослав гради цркву по својој
жељи и да је као такву дарује Хиландару. Очигледио да су овде од раније били
присутни светогорци, било при Милутиновој цркви Раваници (?), било као иси-
хасти уз Немањину цркву или као монаси које је Симеон из Хиландара послао у
Пустињу над нустињама да опслужују његову задужбину. Још је Стефан Дечан-
ски изградио цркву Св. Николе Мрачког, као прву цркву светогорског типа (три-
конхалне основе), коју Душан даје 1339. године Хиландару7. Можда је и Вукослав
поведен Душановим примером даровао цркву Хиландару као својеврсну помоћ,
будући да су се манастири на Атосу, после одвајања српске цркве од Цариградске
патријаршије,8 налазнли у веома тешкој економској ситуацији.

Повељом од 15. октобра 1360. године потврћена је припадност ове цркве ма-
настиру Хиландару од стране Уроша.9 Пре 1360. а после 1355. године Урош потвр-
ћује Вукославу и његовим синовима баштенски посед у нустоши Петрус, раније
дародавство од Душана10. Према овој повељи јасно се види да је црква сазидана
у време Урошеве владавине, после 1355. а пре 1360. године, јер се каже да је Ву-
кослав цркву нодигао са његовом (Урошевом) дозволом (»што је саздал упрошће-
нијем царста ми«). Када је црква дарована Хиландару, Држман није био замо-

4. Јиречек, 154, 157
Р. Тричковић, нав. дело, стр. 92
5. Црква св. Борђа у Расу
6. Законити споменици, стр, 437-439
7. Вј. Бурић, Српски државни сабори у Пећи, стр. 109
8. Димитрије Богдановић, Измирење српске и византијске цркве, О кнезу Лазару, Београд, 1975, стр. 85-86
9. Урошева повел>а из 1360. године манастиру Хиландару, Законити споменици, 437.
10. Р. Михаљчић, Прилог српском дипломатару, Дародавнице властеоске породице Вукославића, Историјски часо-
пис, 1-2, Београд, 1976, стр. 99-105.

65

нашен. Касније се замонашио при манастиру Лешју и ту остао (?), јер се јавља у
време Урошеве владавине као »старац« Дионисије. После 1360. године, заједно са
братом Црепом, »видео је како је манастир (а не црква) опустевши до последњег
запустенија« и отишли су код Уроша тражећи да им се манастир врати, јер се о
манастирским добрима не води рачуна, па им је Урош цркву односно манастир
повратио. V интервалу од 1360-1364/65. црква није могла бити порушена или у ве-
ћој мери оштећена11. Од 1364/65. црква припада Вукославићима, односно Диони-
сију, коме Цреп дарује нове и проширене поседе. После 1371. године поново се ја-
вљају хиландарци и траже натраг цркву и манасгир, мећутим пошто је зе.мља без
владара, то су могли једино да се обрате цркви. Дионисије умире пре 1379. године,
па се хиландарци обраћају сада кнезу Лазару да им се Лешје поврати. Лазар и.х
упућује на Јефрема који доноси пресуду у корист Црепа, а то исто нотврћује и
патријарх Спиридон измећу 1379. и 1380. године12. Тек тада (1380) кнез Лазар из-
даје владарску повељу за проширене поседе манастира Лешја. Прилози које Ла-
зар потврћује били су исти и у Урошево време, измећу 1360. и 1364/65. годипе.

Већ су анализирани разлози због којих Цреп и Дионисије крше Вукослављс-
во завештање које је чак и под клетвом, изреченој на крају повеље манастиру Хи-
ландару. Будући да је Држман замонашен, Цреп се реваншира брату на тај начин
што му даје део властелинства, али отућујући од Хиландара Лешје. Вероватно да
се Цреп покајао и уплашио клетве - и оне коју је отац изрекао и, можда, оне коју
су у мећувремену хиландарци изрекли - тако да сина и кћер даје у манастир13.

киснлжм жта Реконструисана основа цркве
Св. Богородице у Лешју
СРКУА 57 ВОбОРСОСЕ 'са декомпозицијом
МАМА5Т1Р ЕЕ5ЈЕ

Спиридон, доласком за патријарха, одмах после 1379. године, лично обилази
Лешје да би се уверио у стање како би издао потврдну повељу. Да је тада црква
била порушена, свакако да би се тај податак било где поменуо. Да је пак црква
била порушена 1380. године, онда би њена обнова те године уследила, а не 1411.

11. Да је црква порушена. Приликом неке катаклизме. било би забележено. V питању је небрига и запуштање, Цреп
и његбв брат ипак су наумили да по сваку цену узму манастирска добра од Хиландара.

12. Р. Михал>чић, нав. дело, стр. 99-105.
13. Дарујући села манастиру Лаври Цреп каже да »деца нису вол>на оне земл>е (. . .) тако да су слободна, црквена«,
што значи да деца не претендују на властелинство, иако су по Душановом закониту на то имала право. Ово дал>е може
да се тумачи да су већ била замонашена и Анисија и Венедикт. (Зак. спом., 495/3)

66

како се сматра. Све до 1389. године, носле којс се више не јавља Цреп, Лешје, за-
једно са манастирским устројс I вом, припада петрушком властелинсгву где се мо-
гао налазити већ давно замонашени Венедикт, син Црспов. V периолу ол 1389. ло
1411. године Лешје се вишс нс спо.миње, тако да период ол око двадесет две го-
дине остаје непознат. Постоји сумња ла су после 1389. године, на основу повеље
деспота Стефана од 8. јуна 1411. године, Лешјем поново овладали хиландарци. »За
Лешје које вратнх (. . Ј Венеднкту Цреповнћу« деспот Стефан, заправо, даје нека
села Хиландару на имс поседа у Лешју.

Деспот Стефан, као и сви његови претходници (Урош и Лазар), потврђује ра-
нијс издате повеље, тс исто чини и за Лешје, потврђујуђи га Венедикту. То јс мо-
гао ла учини или заједно са мајком Милицом или самостално јср всли »Вратих«,
што значи ла је Венедикту знатно раније потврдио Лешјс. На приговор Хиланда-
ра, њима за узврат, повељом из 1411. године, не улазећи у пресуде, даје друга ссла,
што потврђује Венедиктову присутност ол раније. Такође у истој повељи сс каже
ла је Венедикт ктнтор, а то ктиторство опет датира ол раније, тако ла је нека из-
градња морала опег бити много пре 1411. године.

Сва ова анализа нема за циљ разјашњење нских историјских нспознаница веђ
искључиво да локаже ла црква манастнра Лешја ннје могла бнтн порушена у ин-
тервалу ол нспуних лвалесет година и ла Венедикт није градио нову цркву14.

Кала је црква ларована Хиландару подразумева се ла је била снаблсвена и са
лругим неопходним згралама, што значи ла је била манастир. V време Диониси ја
и Црепа црква поседује и велики број монаха15. Године, 1411. Венедикт је могао
манасгир боље да утврди постављањем олређеног броја кула и обзиђа, те је зато
и назван ктитором. Међутим, звање ктитор могло јс ла проистекне и наследним
путем подеди, јер је једино он остао ол ктиторске поролице.

Године 1412. се помиње Лешјанска пустнња где је преписан »панагерик« ол је-
ромонаха Јована16. Вероватно да се ово писало при манастиру Лешју.

Вероватно да јс деспот Стефан, 1411. године, даровањем неких села манасти-
ру Хиландару у замену за Лешје, поправило односе, тако да видимо Вснедикта у
овом манастиру 1426. године где преписује Шестоднев св. Јована Злагоустог17.
Тада се манастир Лешје назива Св. Богородица Лешјанска. Његов боравак у Хи-
ландару могао је уследити после смрти сестрс Анисије (умрла 1426. годинс и са-
храњена у лаври Св. Атанасија)18.

Године 1452. Лешје и даљс постоји као манастир, али се сада Венедикт назива
игуманом19. После 1456. године Венедикт је митрополит грачанички(?), а после
1459. умире и бива сахрањен у Светој Гори при цркви Св. Павла. Од тада се Лешјс
више не спомиње све до 1635. године.

Кроз све врсме, од пре 1360. па све до 1456. године, манастир Лсшје је значајан
луховни центар, са Лешјанском пустнњом. Преко овог манастира и Венедикта на
неки начин је продужено и трајањс Пструшког властелинства али у умањсном об-
лику.

Лрхнтектура

Драгоцена истраживања (непотпуна) на комплексу манастира Лешја, која је
обавио Вуловиђ, дала су изузетне резултате. Више нема сумње ла је ово најста-
рија триконхална црква у Поморављу и ла је саграђена на култном месту двеју ра-

14. Цела ова расправа око Лешја је рађена са жељом да се поврати тачно место које црква овог манастира заузима
у генези споменика Моравске Србије, како би се лакше утврдили сви токови далоих архитектонских активности пото-
њих грађевина.

15. Р. Михалчић, нав. дело, стр. 104, 105
16. Записи и натписи, 217.
17. Записи и натписи, 240.
18. Споменик САН, 56, Београд, 1922, 17
19. Гласник СУД, 51, 92

67

нијих цркава. На овај начин континуитет архитектонске лелатности у петрушкој
области може ла се прати и знатно пре 12 века.

Црква пре 12. века

Од укупног фонда истражсних остатака, методом пресликавања издвојене су
две целине које нису могле имати никакву међусобну зависност.

Најстарија архитектонска фаза представља једнобродну цркву са полукруж-
ном олтарском апсидом на истоку и попречно постављеном припратом на запад-
ној страни. Олтарска апсида има пречник од око 2,10 м, колико износи и ширина
брода односно наоса који је дужине око 5,00 м са односом од 1 : 2,5. Попречно по-
стављена припрата има ширину од 1,5 м, а дужину од око 4 м. Ова врло једнос-
тавна црква могла је бити засведена полуобличастим сводом, и на припрати и на-
осу, али тако да им се осе секу под правим углом. Плато на коме се локалитет на-
лази је од сиге па се може претпоставити да је и црква грађена од овог материјала
који се лако обрађује. Црква која је настала преко њених остатака, као рашка гра-
ђевина опредељује хронолошку припадност, тако да се, уз остала сазнања из ар-
хеолошких ископавања, може рећи да је старија црква настала пре 12. века. Она
се према својој концепцији и величини једино може приписати неком пустиножи-
тељу коме је ово стационарна црква и није имала пратеће манастирске објекте.
Попречно постављена припрата такође упућује на старије култне концепте, а и
аналогија се може наћи у потпуно сличној црквеној грађевини преко Мораве, на
њеним левим обалама - Велика Жупанија у околини Рсковца20.

Немањина граћевина с краја 12. и ночетком 13. века

На основу евидентираних остатака21 и методом пресликавања, лобијена је
црква рашког типа у облику слободног крста, са пространом олтарском апсилом,
која се налази у ширини наоса. V правцу пречника апсиде настављају се лево и
десно правоугаони простори, »певнички трансепти«, који формирају крстообраз-
но решење. Није евидентиран завршетак на западној страни, па се само може пре-
тпоставити положај западног зида. Оваква реконструисана основа је веома чудна
јер скоро да нема примера оваквим концептима на нашем тлу. V близини се на-
лази Бунис22, једна црква, са крстоликим решењем, али је решење чистије због
значајније израженог источног крака крста. Ова основа је могла бити знатно сло-
женија, нашта упућују аналогне основе из Немањиног времена. Најприближнија
основа би била цркве у Придворици више Студенице. Наиме, кол ове цркве за-
пажа се да је олтарскн простор ширине наоса и да се на правцу источног пречни-
ка појављују правци зидова који формирају ђаконикон и проскомидију, али тако
да се према западу и даље јављају северни и јужни крак крста чија је архитекто-
ника, крстообразног решења, долазила до изражаја тек на кровном делу. Како сс
у Лешју ради о незнатно сачуваним висинама, могуће је да се на занадном делу
налазио централни простор, пресечсн попречним трансептом, који је формирао
слободни крст. V том случају источне, бочне просторије, биле би, ђаконикон и
проскомидија. V Жупањевцу преко Мораве, опет на левој обали, налази се стари-
ја црква која има најприближније решење крстообразног облика, са једином раз-
ликом што су бочни делови знатно дужи и одговарају ширини наоса, чиме је по-
стигнуто да су сви краци исте ширине23.

20. Археолошка налазишта централне Србије. . .
21. Бр. Вуловић, нав. дело, стр. 390, сл. 2
22. А. Дероко, Монументална и декоративна архитектура у средњевековној Србији, Београл, 1962, стр. 46.
Вл. Р. Петковић, Преглед црквени споменика. . ., стр. 113.
23. Археолошка налазишта централне Србије. . .,

68

Без обзира да ли се ради о посебном облнку решења, слоболиог крста или
сложеној основи каква је у Придворици или Морачи, ови нсзнатни остаци упу-
ћују на хронолошку опредељеност у Немањино време, чи.ме се потврћују и неке
историјске претпоставке о Немањином боравку у ови.м крајевима, што све зајсл-
но учвршћује уверење да је ово Не.мањина задужбина. Архсолошки налази несум-
њиво говоре да се овде налазила некропола из 12. века24. То даље води ка закључ-
ку да се око ове цркве ствара кул гно место у чијој се близини всћ налази цивилно
насеље, те се могао створити и монашки центар који је одмах по Нс.мањино.м од-
ласку у Хиландар могао бити под њиховом управо.м. Ако би се ова претпоставка
прихватила, онда се могу објаснити даљи гокови светогорског утицаја на ово.м се-
верном делу Балканског полуострва, Милутинова градитељска активност, а за-
тим и време цара Душана. Овакав континуитет са јаком и снажном монашко-иси-
хастичком традицијом неминовно је довсо до стварања посебности архитектурс
Моравске Србије. До сада је врло мало обраћено пажње на ову област, заједно са
архитектонско-археолошким остацима, мада се у њи.ма налази одговор и на нове
појаве типика. Почев од 1319. године, Никодим типико.м утврћује коначну опш-
теприхваћену обавезу, како градитељства, тако и устројства монашких заједница
и литургије у целини25.

Вукослављева црква

Урошева повеља увела је ипак одрећене премисе око тумачења времена из-
градње цркве. Ако није преписао оно што је можда Душан потврдио Вукославу
(дародавство Хиландару) онда је јасно да је црква настала у времену од 1355-1360.
године, пошто је саграћена по његовом одобрењу26.

Појава триконхалне цркве у Лешју је до данас дала врло неуједначена и суп-
ротна мишљења, како старости тако и њено.м утицају на даље токове архитектуре
Моравске Србије27. Ако се изузме триконхална црква код Куршумлије која је
можда Милутинова граћевина и Раваница, онда се први триконхални облици ја-
вљају после 1330. године, када се гради црква Св. Николе Мрачкога, а коју Душан
дарује Хиландару 1339. године28. Посматрано искључиво на основу градитељских
појава, до сада је година пећких сабора и измирења српске и цариградске цркве
узимана као прекретница архитектонског збивања, нарочито на тлу Моравске Ср-
бије. Мећутим, за логаћаје на градитељском плану утицале су првенствено цркве-
но-литургијске одреднице које пећким саборима нису третиране осим, можда, из-
весног проширења програмског дела типика као што је припрата и њена обновље-
на улога у укупном богослужењу.

Све до 1319. године непознато је какво је било црквено-литургијско устрој-
ство које је Сава преко хиландарског и студеничког типика уредио. Голине 1319.
Никодим доноси типик који урећује све односе и у црквено-литургијско.м и у ар-
хитектонском с.мислу, па се тако при крају Милутинове владавине већ почињу ја-
вљати извесни архитектонски концепти, који ће на одрећени начин уравнотежи-
ти сва дотадашња лутања и различитости, при.мене укупног понашања у цркве-
ном погледу које је и даље искључиво монашког карактера.

24. Д. Милошевић, Средњевековна некропола у сел\' Лешју код Параћнна, зборник ралова Наролног музеја, III, 1962,
162.

25. Др Сава Вуковић, Сава - епископ шумалијски, епископ источно амерички и каналски, Превод јерусалимског ти-
пика код Срба, поволом 650-годишњице, прелстављања архиепископа српског св. Никоди.ма Гласник, сл. лист српске
православне цркве, бр. 12, Београд, 1974, 271-276.

26. Законити споменици, 437.
27. Бр. Вуловић, нав. дело, стр. 390.
Б. Бошковић, Средњевековни споменици североисточне Србије, Старинар, I, Београд 1950, 213.
Чед. Марјановић, нав. дело, стр. 131-133.
Б. Бошковић, Архитектура средњег века, Београд, 1957, 294.
В. Ј. Бурић, О кнезу Лазару стр. 110, нап. 23.
Вл. Петковић, нав. дело, стр, 37.
Б. Стричевић, Хроно.гогија раних споменика Моравске школе, Старинар У-У1, Београд, 1954, стр. 115.
28. В. Ј. Бурић, нав. дело, стр. 109

69

Поједноставл>ено се може рећи ла је прекретница настала 1319. годинс, а по-
сле 1375. лошло до редовите и обавезне при.мене типика те отуда сва концспциј-
ска уравнотеженост архитектуре Моравскс Србије.

Наставак Никодимовог гипика (при.мена) можла је и резултирало граћењу
нркава у Хиландару, Раваници, Витовници, Ми гронолији, кол Куршумлије, Св.
Николе у Арханћелима кол Призрена, Св. Николс Мрачког, а са Лсшјем и Псг-
рушом(?) завршава се овај невелики онус заклд чно са 1371. годином. ВеК је напо-
менуто да је Милутин увео појам украшавања спол>а, што ће сс манифестова I и на
Раваници, а затим на целој моравској архитектури, било у вплу сликаних прелста-
ва литургијског значаја, било интерпретација истих у камсну (на Калспићу је, но
др Сави, епископу шумадијском, представљена евхарис гија).

Прекретница носле 1375. године, о којој В. Ј. Бурић говори, односи сс на укуп-
ну доследност примене гипика који, поред јсрусалимског превода, садржи и носи
у себи специфичности Светс Горе. После трагедије на Марици 1371. године, у Ср-
бији се стичу мајстори који су на најбољи могући начин реализовали олредницс
типика у интервалу од око двадесег година колико грајс зрсло градител>ско лоба
једне генерације мајстора. Већ Каленић указује на љихов нестанак, а следбеници
уносе нужну наивност народних ингсрпрета.

V периоду од 1389. па све до 1459. године, следи нова појава у којој фасадс цр-
кава губе литургијску улогу, враћајући се архитектонској пластици бе.з виртуоз-
ности златног доба Моравске Србијс.

Пропорционална ансииза црква Св. Богородице у Летју
70

Архитектура

Појава посебних простора за ћаконикон и проскомидију кол цркве Св. Бого-
родице у Лешју представља посебност која се на архитектури Моравске Србије
неће значајније одразити. Слично решење се налази на Дренчи и Петруши. Пет-
руша ће даље утицати на цркве које влашки властелини29 граде на Видинском
путу.

За анализу архитектуре скоро да је занемарљиво шта се дешава на западном
делу наоса, јер је тај део и као простор понекад веома умањен и скоро да нема јас-
но дефинисану литургијску функцију. На цркви Лавре западни део наоса је мањи
од два метра, што је исто и код Ивирона, Ватопеда па и кол Хиландара. Код свих
ових цркава простори за проскомидију и ћаконикон су издвојени и то тако да
имају улаз из централног дела наоса, а такоће и директну везу са олтарским про-
стором, тако да иконостас нема потребе за другим вратима осим »царских«. Оно
што је за све основе заједничко, јесте да се часна трпеза нс налази на центру ол-
тарске апсиде, већ је нешто повучена према западу, тако да апсидални простор
остаје потпуно слободан са источне стране. Код Леш ја у правцу центра бочних ап-
сида се налази осовина ћаконикона и проскомидије и из тог правца се у љих ула-
зи. Западни део наоса по концепцији (смаљена величина) погпуно је идентичан
светогорским тнповима, па без обзира што нема припрату, упућује на светогор-
ско порекло.

Даља архитектонска обрада на основи је такоће специфична, као што су
полукружне бочне апсиде са спољних страна (у Светој Гори су гростране), сед-
мострана олтарска апсида, нише проскомидије и ћаконикона које се утапају у
зидну масу са источне стране.

Код Ивирона, Ватопеда, Хиландара западни и источни подкуполни свод је си-
метричан и истих вредности, код Лавре, после западног подкуполног лука, јавља
се свод који је симетричан своду на источном делу али под којим се налази све-
тилиште. Код Лешја западни простор нема своју симетричну слику на источном
делу и дужн је за 1,5 метар од одговарајућег источног простора над којима су
били сводови. Под источним делом се налази светилиште. Ова два свода и сво-
дови који су у наставку полукалота, бочних апсида, носе куполу, која је имала
пречник величине пречника бочних апсида. Разматрајући основу види се да је
врло мало требало па да ова црква буде триконхос развијеног типа. Овако је по-
тпуно присутан уписани крст и то тако што су источни, јужни и северни крак по-
тпуно једнаке дужине, а западни је нешто дужи. Да је западни део цркве остао
у ширини источног, црква бн била развијеног типа, са стубовима који носе сводну
конструкцију подкуполног простора.

Укупна ширина цркве износи 6 метара, а дужина је 11,60 м, што је само при-
ближна величина мере коју је Каниц крајем 19. века утврдио. Димензије цркве по
љему су 10 х 13 м30. Унутрашња највећа ширина цркве износи три пречника боч-
них апсида (2,96 х 3 = 8,88 м). Пречник апсиде је модуларна величина, а вероватно
да је изведена од целог броја стопа. Ако би се прихватила стопа од 29,6 см, онда
је пречник 10 стопа, а ако је 32,88 см, онда је величина пречника 9 стопа. Исту
вредност има и пречник олтарске апсиде чија је дубина незнатно мања од укупног
пречника. Већ је напоменуто да су куполу која је формирана над квадратним про-
стором, са источне, западне и јужне стране носили сводови дужине једног полуп-
речника основног модула али тако што се од почетака сводова на источном делу
јавља симетрично проширење од по 16 см. Ова разлика је решена конзоластим ис-
пуштањем у равни почетака свода.

Проскомидија и ћаконикон су симетрично решени тако да су ширине 90 см,
дубине један полупречник, са полукружним завршетком који се према истоку
продужава за још 45 см. Ширина пролаза према олтарском простору је 90 см, ко-

29. Лозница, Крепичевац, Лопушња, Петруша код Неготина.
30. Каниц, 389

71

лико је и стуб према наосу. Дебљина стуба је око 50 с.м. Ширина западног лела
наоса је тачно размак измећу ћаконикона и проскомидије 5,13 м. Лево и десно се
налазе ниже дубине 90 см, тако да се према певницама налази прислоњени стуб
истих димензија као на источном делу (90 х 50 см). Ширина ових ниша износи око
2,10 м. Западни свод који је са те стране носио куполу истих је пречника и сужа-
вао се преко конзоле за по 16 см. Његова дужина је 2,64 м, тако да је знатно дужи
од осталих сводова.

Црква је зидана сигом и зидови који су сачувани до висине ол око 50 см не
дозвољавају већа сазнања о изгледу и тачнијем облику. Мећутим, пропорционал-
на анализа, као и подрећеност централног простора квадратном облику, говорп
да је купола постојала као и сва сложена конструкција сводова и усечених лукова
који су је носили. На западном делу јужне фасаде примећује се да су постојали
пиластри, односно фасада у два нивоа. Сви обимни зидови су били приближно
исте дебљине од око 80 см, што је уобичајена дебљина за цркве ове величине.

ЦРКВА БААГА МАРИЈА (ПЕТРУША-ПАЈСИЈЕВИЦА)

На месту где изласком из кањона Црница скреће нрема југозападу, испод са-
мог града Петруса, на десној обали и једној малој заравни и литици, налази се
средњевековна црква са манастиром. Ова узана и делимично равна литица, на ви-
сини од око седам метара изнад нивоа реке, искоришћена је да се на њој формира
црква триконхалних облика, са развијеном олтарском апсидом, чији источни про-
стори допиру до саме ивице стене одакле почиње вододерина. Вео.ма велики труд
је уложен да се црква смести на овај плато, што се види по интервенцијама на се-
верној страни где је притесивана стена како би се обезбедио веома узани пролаз
(60 см). На овај начин обезбећен је опход око цркве и продирање воде са стене ди-
ректно на зидове.

Стење тестерастих формација са узаним гребеном, са северне стране, у прав-
цу Петруса чини природну одбрану и ограду према истоку. Са јужне стране је
река, а сазападне стране су пратећи манастирски објекти са једним одбрамбеним
зидом који допире до још једног гребена који се завршава подно Петруса. Измећу
ова два гребена је увалница. Она полази од Мало! града на Петрусу, а јужни дс-
лови манастирских објеката су је затворили према реци31.

V средњевековним изворима ова црква се не спомиње. Све досадашње анали-
зе погрешно су се односиле на ову цркву пошто се сматрало да је град изнад -
средњевековни Вукослављев Петрус, а црква- Блага Марија, односно Св. Богоро
дица. Тако се десило да је црква датована у псриод изградње ол
1421-1413. године32.

Приликом посете Петрусу, Каниц је извршио снимање и исцртавање ове цр-
кве и дао значајне податке о живопису. Тако је на лунети изнад западног улазно!
портала видео живопис са представом Огњене Марије са по два светитеља са
стране, и Св. Елијаса са десне стране33. За остали део живописа каже да је јако
оштећен. Констатовао је да се народ скупља на празник Благе Марије34.

Близина Петруса скоро да није утицала на градњу ове цркве конципиране са
свим карактеристикама раних цркава Моравске Србије, када се олтарски простор
гради по светогорским узорима, а новина је једновремено граћена припрата. Из-
весна могућност постоји да је црква била придворска и то после 1375. године, када
се Цреп дели са братом Дионисијем. Ако се Цреп тада »преселио« у овај град и

31. Ова »вододерина је преграђена са објекти.ма. После запуштања манастира, бујице су уништиле доње делове ма-
настирског ко.мплекса.

32. Општа историја архитектуре, 3, Лењинград-Москва, 1966, стр. 457.
5. Бошковић, Архитектура средње/ века, Београд, 1957, 294.
33. Б. Бошковић, Средњевековни споменици североисточне Србије, 207, 211. (С.матра да је на улазу сликано Ваведе
није.)
34. Каниц, 381-382. (V прилогу даје цртеж, цркве-основе, али је вероватно за.мењује са црквом Петрушом код За-
јечара.)

72

ооновио га, могао јс саградити придворску властелинску пркву.
Црква Петруша, уз Лешјс, Сисојсвац и Св. Николу у Извору, зидана јс сигом,

са употребом ло.м.меног камена и речни.х облутака црвсне бојс, али кол којс је но-
гпуно одсутна опска као поли.хро.мни материјал. Црква прелстав.ма извссну спс-
цифичност архитсктурс Моравскс Србије, нарочито у поглсду начина конструи-
сања светилишта, западног дела наоса и укунног корнуса. Као таква прсдстав.ма
и прелазни облик цркава са пиластрима ка црквама једноставног трикон.хално!
облика. Ова карактсристика је задржана на западно.м дслу наоса, лок јс читав ис-
точни део решен пре.ма светогорским узорима присутни.м на Лешју, али бсз при-
прате (Дренча), а у старији.м временима на цркви Св. Пантелеј.мона у О.хриду. Раз-
вијеност светилишта, са поссбни.м просторима за ђаконикон и проско.миднју,
присутна је на црквама Јерменије под чији.м утицајс.м ђе се јавити црквсна ар.хи-
тектура Атоса (црква у Ивирону), а зати.м ширих подручја.

На овој цркви постоји веома развијени систем комуницирања кроз светилиш-
те, а сличан се на нашем тлу внше не јавд>а. Свакако да ово произилази из посеб-
ности појединих литургијских обреда.

Неповолшост манастирских локација максимално је утицала да се сажму сви
садржаји на веома малом простору. Према југозападној страни постављена су два
објекта између којих је и главни манастирски улаз и прилаз цркви из унутраш-
њости. Овај прилаз је код самог улаза ширине 2,05 м, а на крају према цркви са.мо
70 см. Скоро да не постоји развијени дворишни део између објеката. На северној
страни постоји један мањи неизграђен плато који је могао да компензира двориш-
те. Прилагођавање терену условило је велике разлике у нивоима подова и етажа
на објектима. Прилаз манастиру је био узводно реком, са југозападне стране.

Јужни изглед цркве Блага Марија Петруша

73

Ситуацнонн план цркве Б.ииа Марнја Петруша
V Поновцу

Црква

На цркви нису запажени никакви остаци накиадних граћевинских интервсн-
ција који би указали на неке фазе гралње, тако ла не стоји опаска ранијих истра-
живача ла је принрата накнално лозилана.35 Укупна сполна лужина цркве изно-
си 13,71 м (што је и Каниц констатовао), а највећа ширина кол бочних апсила је
7,56 м.

Припрата је лимензија 3,75 х 2,90 м, запални лео наоса је, зајелно са пиласт-
рима ло почетака бочних апсила, лужине 1,70 м, а ширине, зајелно са бочним
нишама, 3,53 м. Запажа се ла је овај лео наоса ужи ол припрате. На том лслу су
плитке нише са полукружним завршетком. Прсчник бочних апсила је 2,71 м ол-
носно 2,75 м, а лубина, ол правца пиластра ло темена, 1,56 м. Цептар јс тако по-
мерен ол ове равни за око 21 см, што је лубина зуба на полукружном лслу полу-
калоге нал апсилом. Простор источног свола ло почетка олтарске апсилс је нсш-
то већи ол запалног и износи 2,76x2,90 м. V истој лужини је нроскомилија и ћа-
коникон. Из наоса се улази у ове лве просторије на полукружно засвелсна врата.
Изнал ћакконикона и проскомилеије је полукружни свол. Из северне апсиле сс
улази још једним вратима у ћакопикон. Оба простора се само разликују по ниша-
ма, а на ћаконикону се са јужне стране налази прозор. На западном зиду је пра-
воугаона ниша дубине 47 см, а на јужној страни, према прозору, зпатно већа по-
лукружна ниша ширине 72 см. И проскомидија и ћаконикон према истоку и.мају
по један узани прозор.

Олтарски простор је решен у правилном полукругу тако ла је центар па прав-
цу источних зидова. Пречник је 2,69 м, тако да се са стране формирају по лва зуба
ширине око 12 см, колико је ло ширинс наоса па том делу. Иконостас се налази
на средини, измећу два ступца који деле врата на ћаконикону, односно, проско-
мидији. Ово је утврћено на основу ожилтка греде која се налази, рачунајући ол
коте првобитног пода, на висини од 2,45 С М.

Основа цркве Блага Марија
Петруша у Поповцу

Припрата јс била засведена полуобличастим сводом чији је прсчник ш 5 7 см
мањи од ширине припрате. Цснтар свода се налази на висини ол 3,76 м.36 По сре-
дини нрипрате била је греда затега, учвршћена за атулу по целом обиму црквс на
тој внсини.

Главни део цркве је такоће био засведен полуобличастим сводовима на ис-
точном и западном делу, који су са тих страна директно полухватали куполну
конструкцију. Елемспти куполе нису сачувани. Највише сачувана висина зида на-
оса је на северној страни према ћаконикону, односно проскомидији и износе 4,12
м ол коте пода.

Сачуван је и лучни део полукалоте на јужној апсили. Први зуб се налазио на
висинн ол 3,78 м (колико је реконструисана висина свола припрате) а лруги на ви-
сини ол 4,02 м. Северна апсила је срушена, али су сачувани почеци калоте и чео-

35. Чел. Марјановић, нав. лело
36. Ови елементи су познати на основу сачуваног лела свола на јужној страни и лелимично на северној страни.

75

ног лука. На запално.м лелу су потпуно сачуванел полукружно засвелене нпше са
теменом на внсини ол 2,62 м. И ћаконикон и проскомилија имају сачуване почетке
сволова, тако ла је висина свола (те.мена) била на 2,82 м. Олтарска апсила, са по-
лукалотом, потпуно је обликом сачувана са те.меном на чеоној страни висини ол
4,30 м, што је за леољину облоге већа висина ол полукалота на бочним апсилама.
V равни центра са прелње стране се налазила лрвена затега.

Црква је фунлирана на стени, па пошто је њена конфигурација ненравилна то
су те.мељи на различитим лубинама. Најплићи те.мељ је на северозапалном углу,
са свега 10 см наглашеног зила, а најлуољи је на југозапално.м углу, преко 1,1 с.м.
Ширина темељних зилова је у ширини горњих зилова, с ти.м што је на јужној и
источној страни наглашена сокла са лоњо.м ширино.м ол 8-10 с.м. Главни зилови
су лебљине 80 см и 75 см, а на лелу из.мећу проско.милије и ћаконикона са наосом
лебљина је 70 см. Ови зилови су зилани искључиво ол тесане сиге лок су остали
зилови ол ломљеног камена, речни.х облутака и местимично ол сиге, махо.м на ле-
ловима испол поткровног венца. Сви сволови су зилани нравилно тесано.м сиго.м
и лебљине су 30 см.

ГОТЕЧНИ пгагнк. КР351ТИГЖ1УОК П!©

Црква Блага Марија-Петруша Црква Блага Марија-Петруша
попречни пресек кроз наос попречни пресек кроз принрату

На фасалним платнима нема посебно третираних површина. Још у време зи-
лања спојнице су лерсоване, а зилови су касније малтерисани. На запалној фаса-
ли, изнал врата, налази се плитка полукружно засвелена ниша ширине 94 см и ви-
сине 1,37 м. Око лучног лела налази се ралијални прстен у вилу архиволте, зилан
ол сиге са опеком у наизменичном систему и пљоштомице постављеном опеко.м
по спољнем оболу. Укупна ширина овог прстена је 24 см. Осим на ово.м лелу, опека
више нигле није коришћена, што је као куриозитет запазио и Каниц. Дубина
нише ол 11 см била је сликана и по оболним ивицама. Остатака ол кровних венаца
нема, али, сулећи према Каницовом казивању, били су ол тесане сиге.

V прилог тези ла је црква била споља малтерисана може се узети полатак ла
је приликом зилања на исти начин обраћена зилна површина и са унутрашње и
са спољашње стране. Па пошто се зна ла је унутра оила сликана, олносно малте-
рисана, онла је зилана поллога споља била исто прнпремљена. Са северне и јужнс
стране припрате, на срелини унутрашњих зилова налазе се прозори који су са

76

спољне стране правоугаоног облика - (15x85 см), а са унутрашње стране полук-
ружно засведени (45/36x100 см). Налпрозорник са спољашње стране је храстова
даска дебљине 6 см, а ширине 18-20 см, колико износи равни део прозора, нослс
чега се према унутрашњости конусно шири али без зуба. На апсидама су прозори
нешто шири и паралелних су допрозорника. Прозор ка јужној ансиди је једподел-
ни, са унутрашње стране полукружно завршсн, а са спољашње стране јс правоу-
ганог облика (44x112/42x90 см) са дрсвним падпрозорником. На ссвсрној апсиди
се налази бифорални прозор (укупнс ширинс од 49 см) са срсдњим каменим сту-
бом димензије 10x18 см. Горњи остаци пису сачувани. Анализом је утврђено лајс
сваки прозорски отвор био полукружно сасведен, а затим су оба смештена у за-
једничку полукружиу нишу, всроватно плитку. После Раванице ово је јсдипи про-
зор који има тенденцију посебног труда око обликовања. ТакоВс је занимљиво да

ИЗТОЧНИ ИЗЕПЕД-РЕШ-еттЖА Црква Блага Марија-Петруша
остатак лука над источном апсидом
Црква Блага Марија-Петруша
реконструкција источног изгледа

се овако скулптован прозор налазио на северној страни која није ни са једне тачнс
видљива. Олтарски прозор је слично решен као на јужној апсиди, димензије
42x102 см са унутрашње и 48x80 см са спољашње стране. Са те стране је правоу-
гаоног облика, са надпрозорником од храстове греде. Са унутрашње стране је по-
лукружно засведен. Прозори на ђаконикону и проскомидији са унутрашње стра-
не су у ширини укупне просторије, а, са висином од 80 см, према фасадном делу
се сужавају на 15 см. На унутрашњим странама допрозорника не постоји зуб ко-
јим би се дефинисало постојање прозорске мембране.

Главна улазна врата су ширине 94 см и висине 1,86 м, са потпуно равним до-
вратником који је истовремено зидан са околном зидном масом. Надвратник јс
рађен од храстових талпи, дебљине 6 см, постављених по целој ширини и на јел-
ном нивоу. Даске су међусобно спојене кружним клиновима ол дрвета. Праг јс
био од храстове греде димензије 12x12 см, а у равни спољашњег зида. На надвра г-
нику се налазе два отвора, при угловима, у која су улазила дрвена вретена ол
двокрилних врата.

Између припрате и наоса се налазе врата димензије 1,13/1,16x193 м, рађена
без посебних довратника. Надвратник је од храстових дасака без ожиљака који
би указали на постојање крила. Изнад врата је лунета, у истој ширини, полукруж-
но засведена, висине 1,45 м. Полукружни део има један усек 6x5 см рађен од ра-
дијално постављене тесне сиге. Сви отвори на проскомидији и ђаконикону су ши-
рине 70 см и висине 2,20 м, са полукружним завршетком и зидани су од радијално
постављене тесане сиге.

77

Неколико пронаћсних фрагмсната у шуту на јужној страни платоа указују на
могућност ла је црква била покривена равним црспо.м полукружних ивица ирско
чијег споја је долазила »каналица« ћерамида полукружног облика са конусни.м
сужавањем, чији су фрагменти гакоћс пронаћени.

Остали објекти

Поред нрквс, свидентирана су још два објскта са укупно пет просторија. Свс
ове просторије с\ сачуване по обимним деловима и садрже другс елемснте на ос-
нову којих се може утврдити висина и евентуална спратност. Зидање је вршеио
ломљеним каменом у кречном малтеру дсбљине 60 и 70 см. Просторије 1, 2, 3 су
део јединственог објекта и насталс су каснијим преграћивањем. Аутентична вели-
чина просторије је била 11,86/11,55x4,65 м, са улазом од југозападног \ гла цркве,
ширине 1,05 м. Будући да сс угао овс просторије налази са.мо на 1,20 м од ј\тоза-
падног угла црквс, цео простор од улазних врата у цркву до улаза у просторију
је степениште, јер се ниво пода налази за 2,48 м ниже од коте пода цркве. На ос-
нову тога се може констатовати да је на висини нрага цркве постојао нод спрат-
ног дела. На северном дслу евидентирани су остаци дрвене мећуспратнс кон-
струкције, тако да јс »чиста« висина од пода до под греде тавањаче износила 2,40
м. Греде су на размаку од 1,54 м и сачувано јс четири ожиљка у зид\. Каснијом
преградњом са западне стране формирана је просторија 3 величинс 4,62 х 7,64 м,
а према улазу просторије 2, всличине 3,55 х 4,65 м, у коју сс улазило главним сте-
пеништем. V североисточном углу ове просторије накнадно је призидана просто-
рија 1 у облику четвртине круга са зидом деблшне 37 с.м од ломљсног камена у
кречном малтеру. Јужни зид овог објекта је на северозападној страни комплекса
продужен као самостални оградни зид и допире до поменутог гребена. Није тачно
евидентирана веза измећу просторије 3 и 2, тако да се у просторију 3 улазило са
северне стране преко зиданог степеништа које јс паралелно са западним зидом и
под чијом косином се налази стона, која по ширини продирс скоро до половинс
простора. Источно до степеништа постоје индицијс да се налазило огњиште. Из-
мећу овог и јужног налази се узани ходник. Јужни објекат се састоји од две про-
сторије 5 и 6. Југоисточни зид овог објекта иде све до стене која је са вертикални.м
одсеком са малом заравни према југоисточном углу црквс. Кота пода просторије
6 налази се за 6,56 м испод пода цркве, а на њено.м севсрном зиду нронаћени су
трагови мећуспратне конструкције од храстових греда димензије 22 х 24 см, на
размаку од 85 и 90 см. Висина најдоње етаже износи 2,43 м. Величина просторије
је 4,90 х 8,45/7,97 м. Са западне стране су врата ширине 1,4 ом и степенице које
су смештене у ширини зида. Просторија 5 је знатно мањих димензија, .3,45 х 2,70
м, и нема поузданих доказа о нивоу пода и спратности. Северни објект на доњој
коти је коришћен као подрумске просторијс у обе граћсвинске фазе. Просторија
1, накнадно призидана, служила је као спремиште за зрнасту храну о чему свсдо-
че угљенисани остаци наћени на самом дну. Изнад подрума се вероватно налазила
трпезарија и економски део. Просторија 6 јужног објскга једина нма улаз који је
изван манастирског комплекса, па се може претпоставити да је била стаја. На сре-
дини, где су наћени остаци стопе од ка.мена, био јс стуб који јс носио подужну
подвлаку тавањаче. Јака мећуспратна конструкција казује да је изнад била про-
сторија, вероватно, монашке ћелије. Разлика у нивоу подова у односу на цркву
омогућује постојање и треће етаже која нија поуздано свидентирана. За просто-
рију 5 нема никаквих доказа о њеној функцији, а очуваност зидина нс казује чак
ни претпоставке о котама подова ни етажа. Мећутим, њсна намсна се може тра-
жити у оквиру читавог организма манастирског устројства. Диспозиција ове про-
сторије је таква, да је испод њених зидова текла или Црница или »вода« доведсна
са виших терена узводно. На северном платоу и изнад цркве наћени су фрагменти

78

воденичког камења (доњаци) са кружним отвором и жлебом за »иапак«, али у се-
кундарној употреби као калдрма. Ово и идспозиција просторије 5 несумњиво го-
вори да је она могла бити воденица са витлом истуреним ван зидова, према
»вади«. Скородаби било неприхватлшво тврдити да је камен (воденички) донесен
са неке ближе локације воденице а затим попет на висину од преко 8 м да би био
коришћен као плоча кладрме око цркве, те остаје тврдња да је био на коти пода
просторије 5, одакле је после »истрошења« однесен на плато.

Црква Петруша се уопште не спомиње мећу манастирима и црквама Круше-
вачког санџаката у 16. веку, што значи да је запустела одмах после 1459, или нај-
касније до 1516. године, када се врше први пописи манастира.37

Црква Блага Марија-Петруша
продужни пресек
Црква Блага Марија-Петруша
источни изглед

Пропорционална анализа и реконструкција
Иако се ради о већем броју особености које ова црква има, декомпозиција ос-
нове, по принципима пројектовања триконхалних цркава, указује на све каракте-
ристике које сврставају у граћевине Моравске Србије. Једина мања особеност у
пројектовању се односи на »купу« озрачивања, па је то разлог што се висина ку-
поле не може тачније одредити. На основу законитости пројектовања и форми-
рања основе, као и елемената вертикалних форми, њихових мећусобних зависнос-
ти и односа према пропорцији основе, потврћена је правилност недостајућих еле-
мената архитектуре и читавог корпуса.
Пролазни репер за реконструкцију био је утврћивање висине подужног свода
наоса на западном и источном делу. Минималци услов за висину свода над на-
осом је да он буде на висини свода припрате. Тада је уочено да се њихов центар

37. Бр. Кнежевић, нав. лело, стр. 250, 251.

79

налази тачно на равни темена иеточне ансиле, што је могло пропорционално.м
анализом ла се утврли и бсз постојања слеманта свола припрате. Ипачс ова мат-
рица олноса свола и полукалоте олтарске апсилс је уобичајена и кол јслноброл-
них цркава сажетог уписаног крста са куполом које не.мају триконхалну основу.

Централни простор ко.мпонован је тако што јс могуће формирати куполу ако
се пречници свола сузе са обе стране но 12 см. Оваква релација конструисања је
присутна и на сволу рипарте, само мање изражена.38 На овај начин је лобијен
пречник куполе ол 2,7 м, олносно тачно ополико колико је пречпик олтарске ап-
силе, а приближно је пречници.ма бочних апсила (2,75:2,71 м). Ове релације се кас-
није потпуно уклапају у нужност постојања и куполе и лругих еле.мената полку-
полног простора. V основи, транспоновање.м растојања те.мена кол бочних апсила
као главног молула и лалшх раз.меравања на главној оси, лобијене су лве магичне
тачке: запална кол са.мих врата које лефинише положај запалног зила и источна
која лефинише положај иконостаса. Пролужетак запалне магичне тачке пол уг-
ло.м ол 45 преко бочних зилова припрате и још јелни.м повратни.м зрако.м пол ис-
тим углом, лефинише запални зил припрате. Зрак пол угло.м ол 45 из центра бочне
апсиле лефинише положај осовине проскомилије-ћаконикона, олносно центар
полукружног завршетка. Источни зил је лефинисан пресечни.м зрако.м из ивице
круга бочне апсиле према срелини цркве пол угло.м ол 45° и круга чији је полуп-
речник са теменом источне апсиле. Кала се по вертикално.м пресеку опишу кру-
гови пречника темених растојања апсиле (главни молул), на вертикалној главној
оси се лобија карактеристична тачка и кала се на њу лола претпостављени полуи-
речник куполе. Зрак повучен из њеног те.мена (врха) у источну или запалну жиж\
(магичну тачку) тангира те.ма полкуполног свола, чи.ме је потврћена законитосг
купе озрачивања. Ако се лоња тачка круга који формира калоту споји са те.меиом
бочних апсила на нивоу пола, онла овај зрак тангира теме лука полукалоте апси
ле, чи.ме је поново постигнут услов куне озрачивања. Очиглелно ла купа није јс-
линствена, али је зато у граница.ма геометријских законитости. Ова мања »пеза-
конитост« присутна и кол неких лруги.х цркава које користе мале платое са си-
туитрање (Горњак) а и.мају свс остале карактеристике триконхалних цркава, нс-
мају могућности ла »раз.макну« више основни молул у попречно.м с.мислу.

Сужење сволова наоса омогућује \ јелно ла се нал полукалота.ма фор.мирају
прислоњени луци и палантифи који ла.ме прско полкуполног прстена носе та.мбур
куполе. И овле се може констатовати ла се на црква.ма које су граћене пре Лаза-
ревог вре.мена, и које се грале пол лиректни.м утнцаје.м Атоса, не.ма сужавања пол-
куполног простора, што ће касније битп опште прихваћена карактеристика три-
конхалних цркава Моравске Србије. И сужење полкуполног простора је произаш-
ло из функције купе озрачивања.

Пропорционална анализа и рекоиструкција је ураћена тако, ла оси.м кол ви-
сине куполе уз са.мо лве могуће варијанте, не.ма лругих алтернатива за изглел
главних елемената корпуса, чи.ме се у ствари локазује исправност решења нелос-
тајућих еле.мената. Ако би купола била виша, онла је граћена пол утицаје.м нови.х
моравских тенленција, а ако је била нижа, оила је у систс.му светогорски.х реше-
ња, чија се заступљеност вили и на решењу светилишта.

Нелостатак елемената о изглелу сполше обрале куполе и коцкастог посто.ма
упућује на куполу цркве сполше обрале куполе и коцкастог посто.ма упућује на
куполу цркве у Сисојевцу, тако ла се може претпоставити ла је могао постојати
венац светогорског типа у вилу аркалног низа са колонетама, мала није искључе-
на могућност скромнијег решења. Ово решење је са равни.м венце.м ол тесане сиге
и јелноставнијим кровни.м решење.м куполе. Ако би кров био сложеног изглела,

38. На другим црквама Петрушке области такоБе постоји овај услов за коиструисање куполе, а поред Сирета у
мунији, код нас је присутан начин конзолног разрешавања овог проблема у цркви у Борчу, Бел>ајки кол Деспотовиа.
припрате манастира Јошанице и др.

80

са аркадним венцем, онла се он може покрити ооични.м кровним покривачем и из-
искује »фазонске комаде« илн оловни покривач.

Иако није било архитек гонске пластике, црква у кровном делу показује раз-
ућеност која је у ликовно-архитектонском смислу могла да компензира недоста-
јуће елементе полихромије и скулптуре, при чему не треба изгубити из вида да су
фасаде биле сликане.39

ЦРКВА СВ. ПРЕОБРАЖЕЊА У СИСОЈЕВЦУ - МАНАСТИР СИСОЈЕВАЦ
Првн помен Сисојевца је уједно и помен Сисоја. Јав.ма се 1398. године када
Милица помиње Сисоја коме је дат Параћинов брод од Раденка и Шишата. Ми-
лица враћа овај посед манастиру Лаври.40 Параћинов брод је дарован још 1375.
године манастиру Лаври и није све до 1389. било могућности да га неко одузме
будући да је Лазар жив а вероватно и Цреп. Пометње које су настале после Ко-
совског боја, одразиле су се и на овом региону, па се нека властела оснажује и ја-
вља се у улози дародавца, сматрајући да се ранија дародавства од кнеза Лазара
и других властелина заборавила.

Црква манастира Сисојевац - изглед после реконструкције

39. Око 1923. године, црква је би.\а.очишћена и сав шут избачен према реци. Вододеринаје потпуно касније испрала
плато. Конзерваторске и испитивачке радове извршио арх. Радослав Прокић.

Бр. Кнежевић, нав. дело, стр. 243, 244, 245.
Вл. Петковић, нав. дело, стр 247. (Каже да је Петруша црква на Црници испод града Петруса и позива се на Чед.
Марјановића.)
Чед. Марјановић, нав. дело, 129. (Сматра да је придворска црква, са нартексом који је касније призидан а посвећена
је Огњеној Марији.)
40. Повеља дата у прилогу.

81

Долазак духовника Сисоја у Петрушку област у време граћења Раванице 41
не разрешава у довољној мери и време градње цркве и манастира у Сисојевцу.
Живописање је уследило, према В.Ј.Бурићу, нешто прс 1398. године.42 V врсме до
1389. године, земље у горњем току Црнице налазе се у поседу Црепа, а ту је била
и међа са Равничким властелинством. Долазак Сисоја не може никако да се всже
за Лазара, пошто Лазар није могао да му дарујс тућа имања, јер је и равничка, како
се каже, купио. Да је Сисоје био духовник породице Лазаревић, налазио би се у
Крушевцу, а био би помињан и у време Милице и деспота Стефана. На крају, да
је био миљеник куће, Милица би бар поменула приликом одузимања Параћино-
вог брода да му нешто друго даје, што слично чини Стефан према Хиландару када
потврћује манастир Лешје Венедикту.

Долазак Сисоја у Петрушку област пре се може везати за Црепа. Стричевић
износи занимљиву тезу анализирајућн намене првих цркава Моравске Србије.
Сматра да Сисојевац није никада био манастир, односно да није граћен као манас-
тир, даје Сисоје духовник неког властелина и да је црква била нридворска.42 Већ
је напоменуто да је Цреп могао да се пресели после 1375. године у други центар
који се налазио у северном делу властелинства, вероватно са седиштем у Петрусу
на Црници.

Животописање цркве је извршено привремено, одмах по градњи, како би мог-
ла да »служи«. Живописје могао настати у интервалу измећу 1380. и 1389. године,
односно, како се сматра, пре 1398. године. Дилеме око тога ко је сликан ка кги-
торској композицији и даље остају. Ако је сликан Цреп као могући ктитор ове цр-
кве, онда је живопис настао знатно раније - пре 1389. године, а можда и пре 1380.
године када се Црепу »губи« сваки траг. Мећутим, могло се десити да је црква са-
граћена знатно раније и остала неживописана и после 1389. године. Године 1389,
када је Сисојевцу одузет Параћинов брод са знатним приходима, можда се Сисоје
обратио за помоћ деспоту Стефану који га помаже у живописању, те се слика као
ктитор уз духовника.43 44

Ситуациони тман манастира
Сисојевац (основа према
др. Бр. Вуловићу)

41. Бр. Вуловић, Моравска школа. . ., 172
42. В. Ј. Бурић, Солунско порекло ресавског живописа. . .
42. Б. Стричевић, Две варијанте плана Моравске архитектуре. . ., 213-231.
43. То исто мисли и Г. Бабић, сматрајући ла је Сисоје могао добити неким другим актом имања од Стефана, на ко.ме
је сазидао цркву. Међутим, притом је индиректно речено да је после тог акта сазидана црква. Поставља се питање где
се у међувремену налазио када су му Раденко и Шишат доделили Параћинов брод. Они су могли да дају Сисоју земљу
односно поклоне само онда када је имао власништво над неком црквом или имањем, те је ово била само помоћ. Све
се ово морало десити пре 1389. године, односно даровање после 1389, јер регуларног властелина нема.
Г. Бабић, Друштвени положај ктитора у Деспотовини, Моравска школа и њено доба, Београд, 1968 стр. 143, 144.
44. Вл. Петковић, Преглед цркава. . ., 297.

82

Дешифровање времена изградње цркве дало би одговоре на појаве рашко-ро-
манских карактеристика које се, преко цркава Сисојевац, Павловац, Манасија и
Враћевшница, јављају у деспотово време?5 Овим црквама придружује се и црква
Горовичу код Тополе.4465

Манастир Сисојевац јавља се поново 1509. године, када старац Јанићије од-
лази у Свету Гору, а затим у Русију, тражећи помоћ за манастир Сисојевац »у
коме леже мошти преподобнох Сисоја«.47 Чедомир Марјановић сматра да се пре-
ко рукописа из 17. века може Сисојевац идентификовати као црква коју је сази-
дао кнез Лазар »у погорју тог места на источној страни«.48

Наредни помен Сисојевца је у грамати патријарха Арсенија, када је Сисојевац
метох манастира Раванице (1689)49. Црква манастира Сисојевац се спомиње у кар-
тама с краја 17. и почетком 18. века.50

Архитектура

По основи и архитектонском корпусу црква манастира Сисојевца спада у
класичне примере црквене архитектуре Моравске Србије где је, поред развијених
бочних апсида, присутан и уписани крст.

Црква је смештена испод брда Горуновац, на месту где се улива Топловачки
поток у Црницу, на десној обали реке. Први план обзиђа и цркве даје Каниц51 у
размери са већом тачношћу. Одступања које је он направио према резултатима
археолошких ископавања евидентно је код конака и обзиђа. Прво су постављени
конаци, а затим је извршено уклапање зидова обзиђа. На јужној страни се налази
просторија које је била прислоњена уз зидове манастирског обзиђа. Код Каница
је евидентирана само једна кула са недовољно исказаним улазом. Овде се ради о
двојној кули, на југозападној страни, а између ње се, према конаку, налази главни
улаз у знатно дебљем зиду. Друга кула, скромнијих димензија, налази се тачно у
осовини цркве на источној странн обзиђа. Оваква формација обзиђа не указује
тенденцију стварања фортификације већ затварање простора око цркве пошто
иста постаје манастир пре 1398. године. Кокак је са своје три просторије имао јас-
но издиференцирану функцију у приземљу. Била је намењена трпезарији, помоћ-
ним просторијама, а на спрату су се могле налазити монашке келије. Обзиђе је
неправилно полигонално са седам страница а зидано је речним облуцима у креч-
ном малтеру.

Досадашњи резултати ископавања и конзерваторских радова показују архи-
тектонско јединство припрате и источног дела црква. Ово уједно говори да је цр-
ква настала у време када су већ рашчишћени сви односи око обавезног грађења
припрата.52

Припрата је приближно квадратног облика, наос издужен, а светилиште по-
тпуно симетрично у архитектонском погледу. Укупна ширина цркве је скраћена
са два пара пиластара, на северном и јужном зиду, који образују квадратни про-
стор за формирање куполе.

Пиластри према западном, односно, источном делу образују по две наспрам-
не нише дубине око 50 см, а распон сводова на подужном правцу скраћен је на

45. В. Ј. Бурић, Српски државни сабори у Пећи. . ., 120.
46. Радослав Прокић, Необјављени резултати конзерваторских радова на старој цркви у Горовичу. Документација
у Заводу за заштиту споменика културе у Крагујевцу.
47. Чед. Марјановић, нав. дело стр. нов. дело, 123.
48. Чед. Марјановић, 123
49. Исто
50. Чед. Марјановић, нав. дело, стр. 124. (Мисли да је црква много старија, из 1204. године, и да је Сисоје цркву жи-
вописао уз помоћ деспота Стефана, те се зато јавља његов лик.)
Каниц, 386.
51. Наведено дело
52. Према пројекту Бр. Вуловића, Завод за заштиту споменика културе из Крагујевца је изводио конзерваторске
радове.

83

4,86 м. Бочне апсиде су са унутрашње стране полукружнс, са пречником ол 3,90
м, што је и прсчник олтарске апсиде. Изнад апсида су луци који прихватају ку-
полу на том делу, а ширина пиластра је уједначена и изности око 72 с.м. Све гилиш-
те се налази нод истичним крако.м крста, са иконостасном преградом која је на
висини од 2,95 м. Проскомидија и ћаконикон су с.мештени у бочнс нише полук-
ружног су облика које су у самим угловима. Овакав случај формирања се више
на црквама Моравске Србије неће поновити тако да представља специфичности
или, пак редуцирани облик проскомидије и ћаконикона који се јав.мају у Лешју
и на Петруши. Нише су засведене полукалотом. Релативно велика лубина ол гарс-
ког простора указује да часна трпеза није морала бити на позицији центра апсиде,
већ на позицији средине бочних ниша. За овакву тврдњу постоје основи који сс

Основа цркве манастира Сисојевац (по арх. Драс Радуловићу)

могу видети у банку који се налази у виду каменог седишта по читавом оби.му ол-
тарске апсиде. Изнад центра, на висини од 2,95 м, налазила се древна греда која
није могла стојати »тачно изнад часне трпезе«.53 Амвон се налазио тачно у центру
пројекције куполе на поду. Користио се приликом редовног богослужења као и
за време великог и сугубог јектенија, а на том месту се рукополаже ћакон и чте-
лец. Велике унутрашње димензије цркве са развијени.м светилиштем, постојање
банка за седење у олтарском простору и велики распон куполе, указује на могућ-
ност да је црква граћена као митрополитска или епископална граћевина. Мећу-
тим, у овакав концепт се не може сврстати улога духовника Сисоја.

53. Случај са дубоком олтарском апсидом и дрвеном гредом изнад јавља се на манастиру Копорину, где је прво-
битно био сахрањен деспот Стефан. Необјављени резултати конзерваторских радова манастира Копорина, Ралослав
Прокић. Документација у Заводу за заштиту споменика културе у Крагујевцу.

84-

Постојање трију врата на припрати и улазних у наос, указује да се ради о сло-
женој концепцији која је могла имати узоре у раваничкој припрати. Оваква нри-
прата је обавезна приликом хиротоније спископа, када се износи петохлебница и
у виду агапа организује заједничка вечера (сада као позадушје преподобним, када
се, такоће, износи петохлебница на вечерњх уочи великих празника, са освеће-
њем гробова). Постојање гробова преподобних дефинисано је начином формира-
ња бочних врата и то тако што је раз.мак од ивице врата до чеоног зида 2,16 и 2,3
ом. На том простору се може сместити по један гроб. Припрата је сачувана само
у сокленом делу, гако да сс не може јасно у гврдити да ли су бочна врата била
затворена или је решење било у облику отвореног трема, што је случај ранијс са
припратом у Леснову, а затим у Раваници. Сликани модел цркве на ктиторској
композицији показује да је био отвор са полукружним лунетама изнад. Три лу-
нете, као идеограм св. Тројства, манифестују се у унутрашњем делу припрате,
тако да се горња конструкција ослањала на троаркадни систем који је полазио од
висине 3,30 м и чији су остаци на источном зиду припрате.

Изнад сокленог дела, зиданог од камена и речних облутака, сви зидови цркве
су зидани од тесане сиге. Апсиде су са спољних страна седмостране, што је случај
са олтарском апсидом кол цркве Св. Богородице у Лешју, али без присуства ар-
хитектонске пластике која је својствена архитек гури Моравске Србије. По чита-
вом обиму цркву опасује венац од сиге испод кога се налази »боген фриз« са кон-
золним завршетком. Континуитет је прекинут на источном делу лево и десно ол
олтарске апсиде.

Кровни венац се налази на нешто већој висини него што траже конструктив-
ни разлози, што ће задати веће потешкоће приликом формирања кровних по-
вршина.54 На куполи нема сужавања подкуполног простора и надвишења којима
би се приближила потоњим типовима моравских триконхоса. Тако није било мес-
та за формирањем архиволти, а велико коцкасто постоље није усаглашено са до-
њим масама цркве и витком куполом, будући да је ниско и »затрпано« кровним
површинама. На подужним зидовима, са спољне стране јављају се плитки пиласт-
ри ширине
30 см и дебљине 8 см чиме је остварено стилско јединство према полукружном
слепо-аркадном систему у подкровном делу венца. На источним пољима постоје
две такве нише, на западном делу пет, укључујући и припрату. Портали на при-
пати били су у центру ових ниша.

Код куполе су били само сачувани фрагменти и делови падантифа са подку-
полним венцем. Судећн према сликаном моделу, тамбур куполе је са спољних
страна био вишестран, односно са већим бројем поља од уобичајених осам. На то
указује густина сликаних поља.54 Запажа се да се идући од сокленог дела према
врху куполе наглашавају елементи архитектонске пластике, тако да се на куполи
јавља лучни систем кровног венца који се надовезује преко мањих капитела на ко-
лонете измећу којих су вишестепена поља са уским и витким прозорима.

Прозори на доњим фасадама су неуједначено постављени. На бочним апси-
дама у олтарској апсиди веома су ниски а нешто виши на бочним деловима ћа-
коникона и проскомидије - и на западним и источним деловима наоса. Такоће јед-
ноставних су решења са полукружним завршетком. Њихов мали број и мале ди-
мензије компензиран је перфорираном куполом кроз коју је продирала довољна
количина концентрисаног дневног светла. V прозорске отворе, истовремено са
зидањем, постављане су прозорске мембране са стакленим дискосима и жлебови
од тесане сиге.

Скромност архитектонске пластике могла је бити компензирана сликањем
фасадних платана. Ово сликање, слично на Љубостињи кретало се у два правца.
Један је могао да допуњава основу архитектонску пластику и архитектонску де-
корацију, а други сажете симболе литургијских представа. На северној страни
припрате, на око два метра од бочних зидова, пронаћене су камене стопе, са жле-
бовима за усаћивање древних стубова. Слично је наћено у Намасији око цркве Св.

54. Бр. Вуловић је у исправл>еном пројекту формирао крстато решење кровних равни.

85

Никола, као и на цркви Св. Јована Главосека. Већ је речено да се нојава ових тре-
мова јавља као посебан вид заштите фасада од утицаја атмосферлија. Мећутим,
мора се претпоставити да је мање труда било да се сачувају сликане архитектонс-
ке представе пластике а више да би се сачувало религијски ангажовано литургиј-
ско или друго програмско сликарство.

Заједно са црквом у Лешју, Петрушом, црквом Лозицом и другим црквама на
Видинском путу (Лопушња, Крепичевац, Петруша II) и Сисојевачка црква је била
исликана. Цркве које су припремане за сликање и неким случајем остале недов-
ршене, називане су беле цркве. Ово указује да Сисојевац не припада архитектури
времена деспота Стефана када се инсистира на камену као завршеној архитек-
тонској и ликовној обради фасаде. Тек са Манасијом и мајсторима »мараморни-
цима« који долазе са приморја (можда и са Егејског), уводи се камеи који ће се
одразити на архитектуру Горовичке цркве код Тополе, Враћевшнице, цркве у
Павловцу, а касније и цркве Благовештења деспота Бурћа Бранковића у Смеде-
реву.55

Остаје зуакључак да је црква св. Преображења у Сисојевцу продукат почет-
них тенденција архитектуре поморавља, без потоње полихромије, али још увек са
остацима рашке традиције која ће доживети незнатну ренесансу у време деспота
Стефана.

МАНАСТИР НАМАСИЈА - ЗАБРЕГА

На неколико стотина метара изнад задњих кућа села Забреге, на левој обали,
и оштрој окуци реке Црнице налазе се остаци знаменитог манастирског комплек-
са Намасија. Плато који се са стримим позаћем наставља у литици јужног побрћа
Кучаја, оријентисан је према северозападу са благим падом према реци. Трапезас-
та конфигурација платоа у основи је условила и облик манастирског обзића чији
зидови, углавном, прате изохипсе терена са степенастом градњом према гребену.

Манастир је подигнут на средокраћи измећу Сисојевца и Петруса, односно
цркве 1 и цркве Св. Петка у Забреги.

Најстарији помени о овом манастиру потичу из турских извориа 16. века.56
Већ је речено да се село Забрега као средњовековном Соколари помиње 1516. го-
дине заједно са манастиром Св. Никола са три воденице на реци и 9 кућа. Године
1536. помиње се село Забрега са манастиром Св. Никола, десет калућера и »час-
ним заповестима ранијих султана« по којима винограде и баште не сме нико да
дира, а воденице су ослобоћене ушура. Године 1570 поново се помиње.манастир
Св. Николе код села Забреге, али сада са шест калућера и мањим порезом, а 1583.
манастир има само четири калућера. Све до почетка 18. века о овом манастиру
нема помена. Као манасињац означен је на топографским картама тек 1718. годи-
не.57 Мећутим тада су постојале рушевине и црква »није појала«. Запуштање ма-
настира, као и свих осталих цркава у Петрушкој области, настало је у време ве-
лике сеобе крајем 17. века. Године 1718. обнављају се само Раваница и Св. Петка
у Извору. Од задњег промена па све до данашњих дана локалитет је остао потпуно
непознат, а рушевине димњака економског дела народа, па и многи истраживачи,
проглашавају за цркву.58

Остаци архитектонске и материјалне културе и живописа указују да је манас-
тир континуинирано живео знатно пре помена у 16. веку.

Читав архитектонски опус и урбанистички тертман манастирског комплекса
задивљује логичним распоредом како по начину искоришћења простора, тако и

55. Сл. Ненадовић, Размишљања о архитектури цркве Благовештења Бурћа Бранковића у Смедереву, Зборник, 1Х-Х, На-
родни Музеј, Београд, 1979, стр. 415, 416.

56. Бр. Кнежевић, нав. дело, стр. 250, 251.
57. Бр. Кнежевић, нав дело, стр.
58. Чед. Марјановић, нав. дело, стр. 126.

86

по размештају пропозицијама. Основа комплекса је у виду неправилног трапеза

чија је мања основица према западу, односно северозападу, са главним прилазом

и улазом.

Пут од Забреге према Сисојевцу је водио кроз манастирско двориште, па сто-

га на источном делу постоји још један боље очуван улаз, са развијеним елемен-

тима дупле капије. Пред главним улазом био је газ или брод на Цриици, тако да

је овај пут који је, иначе узводно водио десном обалом реке, проласком кроз ма-

настир прелазио на леву обалу, према Кучајни.

Изнад Намасије су цркве: црква 1, црква 2, Св. Арханђели у Стубици и црква

у Сисојевцу, а испод: црква Св. Петка у Забреги, Св. Јован Главосек и црква Блага

Марија Петруша. Са северне и северозападне стране манастир је брањен реком,

а са осталих страна литицом која је са свих страна неприступачна. Локација је ти-

пична за средњовековна утврђења поред река. Да би систем био потпунио безбе-

дан, поједини зидови се, иако без функције наменског коришћења, настављају све

до сучељавања са непроходном стеном, као што је случај са западним зидом про-

сторије 9. -

Комплекс манастира Намасија у Забреги - изглед после
истраживања и конзерваторских радова

Урбанистичка организација

Читав комплекс, на основу коначно истражених и конзервираних зона и об-
јеката, има јасно издиференциране групације са посебним наменама и функција-
ма. У средишном делу се налази црква Св. Николе са параклисом и тремом. Око
ње се одвијају све унутрашње комуникације и ту је пролаз са северне стране ко-
муникације према Сисојевцу. Северни појас, дефинисан двема капијама, има про-
изводни карактер са просторијама 1, 2, 3 и 4. У ком делу су и најбоље сачувани

87

објекти. Западни појас сада чине подрумске просторије намењене оставама и ста-
јама, просторије 5,6 и 7 изнад којих је могла бити трпезарија са економским делом
и друге оставе. Јутозападни, јужни и југоисточни појас је морао бити стамбени.
Организован је по изохипси брда у степенастим формацијама, тако да је био до-
вољно експониран и осунчан. Двориште је целом површином било поплочано
речним облуцима, а савлађивање разлике у нивоима решено је степеницама ко-
јима могу ићи и товарне животиње. Сличан начин прилаза је и код стамбеног
дела. Вода из дворишта је одвоћена посебним каналима обложеним каменим пло-
чама. Испред просторије 5, по целој дужини налазио се трем као и на дворишном
делу просторије 2. Простор између просторије 7 и 10 био је наткривен. V ствари,
комуникација кроз двориште дефинисала је и делила простор на два основна
дела: северни економско-производни и јужни, чисто монашки. Оба ова дела имају
по један клозет. Један се налази при самом излазу (на сисојевачкој капији), а дру-
ги на крајњем југу.

Ситуациони план манастира Намасија у Забреги
88

На сисојевачкој капији нађени су остаци конструкције капије са ожиљцима
од довратника димензија 12 х 14 см. Чист отвор западног дела ове капије је 2 м,
адубина2,87 модвратадо врата. Ширина на улазном делу је 3,58 м. Испред капије
су пронађени остаци неке зграде у фрагментованим деловима темеља, па судећи
према диспозицији, ово је могла бити гостопријемница, зграда за пријем закасне-
лих путника. Западна капија је сличних концепција и сачувана је само делимично.
Из унутрашњег дела ове капије се улазило у групу просторија 3 и 4, а са јужне
стране у просторију 5, у њен подрумски део који је идентификован као стаја.

Читав простор манастирског комплекса обухвата око 2.000 м2. Манастир је вре-
меном прошириван тако да данашње затечено стање није у целини из 14. века. Ме-
ђутим, уобличавање је текло по свим средњовековним принципима. На обзиђу се
не могу прецизније дефинисати хронолошке фазе градње, али се индиректно
може констатовати преко јасније диференцираних фаза грађења на цркви. При-
том треба имати на уму да је манастир морао увек бити затворена целина, па се
фазе углавном односе на прстенасто повећавање и изградњу простора.

Основа цркве Св. Никола у Забреги са параклисом
и тремом

Анализа архитектонских фаза
Триконхална црква Св. Николе представља најстарији део читавог манастир-
ског ансамбла. Судећи према живопису и другим елементима, грађена је крајем
14. века. На јужној страни цркве прислоњен је параклис у чијој унутрашњости је
сачуван део живописа који, како сматра М. Љубинковић, потиче с краја 14. века.
По овој тврдњи, црква би била старија и припадала би првим црквама Моравске
Србије чији ктитори нису властела већ монаси. Часна трпеза овог параклиса је
урађена од ислуженог воденичког камена, што иде у прилог да је параклис грађен
пошто је већ увелико био развијен живот при овој монашкој заједници. Трећој
градитељској фази припадао би трем, постављен са западне стране после доград-
ње параклиса. Дограђивање трема имало је више функција, а један од разлога је

89

проширивање укупног простора. Друга функција трема који окружују цркву јес-
те заштита зидова од атмосферилија, при чему се испод стрехе није могдо кому-
ницирати. Судећи према кровном покривачу који је био од ћерамиде, доградња
је настала после 1459. године, докле, када се уводи другачији кровни покривач -
турска берамида. (Разлнка измећу средњовековне ћерамиде и турске је у томе
што средњовековна има доњу ћерамиду ширу,а поклопницу знатно ужу, док је
код турске ћерамиде и жл>ебњача и поклопница истих димензија.)

Првој фази манастирског комплекса припадали би делови југоисточне и јуж-
не зоне на делу просторије 11 и зид који се као оградни бедем налази на западном
делу од цркве. Почетком 15. века манастирски комплекс се значајније проширује
и добија данашњи изглед са наменом и коначном функцијом свих простора. Тре-
ћој фази, поред трема са западне стране цркве, припадају и значајне интервенци јс
на просторији 3 која је именована као сушница. На северозападном углу ове про-
сторије формиранаје пећ са димњаком и још једним вертикалним каналом у виду
димњака који је служио за проветравање (сушење керамичких производа). V овој
просторији су, уз јужни зид пронаћене две керамичке пећи покривене полуобли-
частим сводовима од непечене опеке већег формата. Пре ове преправке, просто-
рије 3 и 4 биле су јединствена просторија која је служила као подрум или стаја
у коју се улазило директно из унутрашњег дела западне капије. V оба случаја, ова
просторија је имала три етаже, рачунајући и поткровни део.

Црква Св. Никола манастира Намасија у Забреги.
Изгаед са југозапада цркве н параклиса после конзерваторских радова и делимичне рекон-

струкције
90

Црква са параклисом и тремом

Црква је триконхалног облика са једноставно грађеном припратом. Бочне ап-
сиде су, као и олтарска, са унутрашње стране полукружне, те је читава основа јед-
ноставног облика.

Главна осовина цркве је од географског истока померена према северу за
18°30’, на основу чега се може рећи да је градња започета у првим летњим данима.
Припрата је квадратног облика дужине 3,45 м, али шнрине на западном делу 3,10
м и на источном 3,33 м. Неправилност је настала на североисточном углу још у
току градње када је бочни зид у самом углу сужен. Наос је до олтарске апсиде ду-
жине 6,24 м, са ширином на западном делу од 3,26 м, односно на источном од 3,12
м. Обе бочне апсиде су истих пречника (2,94 м) са центрима који су за 7 см поме-
рени од праваца унутрашњих страна подужних зидова према унутрашњости.

Црква Св. Никола манастира Намасија у Шсонетрукциал пспјвчгогпреоекл шз пгигтату и
Забреги. Пропорционална анализа са на. оасжу гкгоцчонајјнел-ализе. испрае
реконструкцијом могућег изгледа
ЈдвЗЕот^игп^етпшгЕКД ттлто

Црква Св. Никола манастира Намасија у
Забреги. Реконструкција могућег занадног

изгледа

Западни део наоса је незнатно мањи од источног, па се може рећи да је наос
симетричан и у односу на попречне осе. Олтарска апсида је пречника 2,38 м и ду-
бине од 1,48 м. За разлику од Рванице и Сисијевачке цркве, где су спољне стране
апсида полигоналне, овде су торстране и на олтарском делу. Стране су приближ-
но једнаке и износе око 1,95 м. (на сличан начин се споља формирају апсиде на
цркви манастира Каменац код Крагујевца). Тростране апсиде има и црква Св.
Хрисифора у Мислоћину59, а општа појава је на Светој Гори и Јерменији. Овакав
облик завршетака апсида са спољних страна, поред осталог, треба третирати и са
техничког аспекта, јер је много лакше покрити троводни кров са керамичким
кровним покривачем него вишеводни. Равне фасаде на делу апсида пружају знат-
но боље могућности сликања него ли кружне или са више поља. Пропорционална

59. Марија Бирташевић, Старинар, 19, Београд, 1968, стр. 273-275.

91

аналииа је показала ла су кол олгарско! лсла на јужној страни ћаконикона олноси
правилније замиш.мени и ла је ло дефор.мација дошло у гоку ралова. Тако сс лс-
сило да је зуб прс.ма северно.м делу остао 70 см, а на јужном само 18 см. Да је олтар
раћен симетрично пре.ма северно.м лслу, онда би апсида била вео.ма мала. Стога
је олмах извршено проширеље, те је повсћан пречник олтарскс ансиле како би се
с.местио ћаконикон иолужно постав.мен у вилу нише и од са.мог пола. Зилови су
на то.м месту деблшне око 64 с.м, у.место 90 с.м колико износс на северно.м дслу.
Очигледно да је оваква концепција сажи.маља унутрашљи.х нростора довела до
несклада кол олтарског дела, па сличних интервенцнја и.ма на југоисточном углу
код цркве Лозице у Криво.м Виру60, и цркви манастира Горљак.

V југозапалном делу маоса налази сс полукружна ниша дубине 30 с.м, чије је
полножје било обложено храстови.м даскама. Нијс сачуван горљи дсо, али се ве-
роватно завршавала са полукалотом. Зидови са ссвсрне стране су сачувани ло ви-
сине од око 80 с.м, тако да не.ма сачуваних ниша \ проскомидији. Сачуван је само
лео керамичке цеви пречника 20 с.м. На око 70 с.м од пода наћени су ожилши са-
нтрача ол дрвених храстових греда димензија 12/14 см и са прсклопима на про-
мени правца. Пол цркве јс сачуван са.мо на делу приирате и граћсн је ол великих
камених плоча лапоровитс стене61. Једна илоча на севсрном лслу, величинс 60 х
300 см, вероватно ла је покривала неки гроб.

Зидови су ол крупнијег рсчног облутка црвенкасте бојс и ло.мл>еног ка.мсна
кречљака зидани крсчним малтсром, такоће, црвенкасте боје, прсма боји псска у
Црници. Највише очуван зил јс на јужном делу припратс и износи око 1,10 м. Нијс
потпуно утврћено ла ли је цсла црква зидана од ло.мл>еног камсна. Могуће је ла
је соклени лео ло висине ол око 1,20 м зидан овим материјали.ма а у наставку са
сигом. Овај начин зидаља, свакако поголује статички.м опреде.мељима јер и.ма
правилнији »слог« него зил ол лом.меног камена. Параклис је зидан ол тесане сигс
у алтернацији са опеко.м. Прозори нису сачувани али, сулсћи пре.ма Пструши и
Сисојевцу, били су узани (са унутрашљи.м проширсљем и нолукружни.м заврше г-
ком). Западни улаз у цркву је без поссбно обраћсних довртника ни ширине 1,33
м. То значи ла су врата била двокрилпа и, пропорционално цркви, знатно широка.
Истих димензија су врата на лелу измећу припратс и наоса, а такоћс и исте обралс
на довратницима.

V југоисточно.м дслу, при полу, сачуван је фрагменат живописа. Такоће, у
унутрашљости је, приликом чишћеља, наћена већа количина фраг.ментованог жи-
вописа. Фасадна платна су била малтерисана кречним малтером и преко лсрсо-
ваних површина је вршено исликаваље. Назападној фасали, из.мећу зила и банака
који је носио конструкцију тре.ма, наћен је слој сликаног малтера али без мог\ ћ-
ности препознаваља боја и прелстава. Сличан малгер јс наћен на јужно.м зиду пре-
ма параклису. Ови фраг.менги и постојаље грсма као продужене стрсхе цркве са
свих страна, указују са великом сигурношћу ла је црква спол>а била сликана и то
са религиозни.м представама. Кровни вснац је био ол зупчасто постав.мене опеке,
преко које је завршни венац ол сиге са једноставно.м профилацијом. Мало збуљује
податак ла су опеке ол зупчастог венца два пута коришћснс. Наи.ме опска је јел-
ном већ коришћена а зати.м прирећена притссиваље.м под угло.м 45 и 60 степени
за зупчасти венац. Опека је разне дебл>ине и креће се ол 3,5-5,5 с.м. Вснац ол сиге
је дебљине 9 см а пронаћсн је у лужини ол 27 см и ширинс 24 с.м. Са лоље странс
постоји равно закошеље.

Неколико фргмената ол тесанс сиге нол углом ол 120 и 135 степени указују
ла је постојала купола са осмоугаони.м тамбуро.м. Пронаћена колонета пстоугао-
ног пресека показује ла је ло изнал прозора купола и.мала колонете на углови.ма,
а затим, ло кровног венца, правилан осмоугаоник - слично као на Љубостињи.

V поду трема пронаћен је већи орој опека нсуједначених димензија. Највећа
опека је димензија 29 х 35,5 х 4,5 см, а најмаља 22 х 18 - 17 х 4 см, односно 24 х 13

60. Б. Бошковић, Средњевековни споменици североисточне Србије, стр. 210
61. Још је једино употребљиван камен Лапорац, из оближњег каменолома, који се користи за потребе производње
цемента у фабрици у Н. Поповцу Камен је иначе врло непостојан на про.менама утицаја атмосферилија.

92

х 3,5 см. На јсдној онеци јс пронаБсна стопа босе л>\ лске ноге а на лругој текс I који
није лешифрован.

На локалитету су откривенс три врсте кровног ксрамичког нокривача. На-
јстарији нокривач јс био ол потп\ но полукружнс Нерамидс, а најмлаВи, од »саврс-
мене турске Нерамиде«, нриналао је задљој фа.зи жив.мства мапастира.

Прозори су били застак.мсни окулусима који су нрско транзена ол штука уса-
ђивани у ж.мебовс нрозорског оквира. Оквир јс раВсн од мсканог псшчара жуте
боје непостојаног на влази и мразу, са жл>ебом ширинс 3 с.м. Ширииа нрозорског
отвора, судеНи прс.ма нронаВеном фрагмепту, била је 32 с.м, односно јсдна стона.
На комадима, коришНени.м у секундарној уногрсби у треНој фази, доказано јс
присуство пластике у виду илитко рсзанс нлстснице, засгавица и појединачних
орнамената, али опет у вилу прсплста.

Пропорцнонална аналнза са декомпознцнјом основе н реконстрхкцнјом
архнтектонског кор} I уса

И ла нису пронаВени фрагмснти који ноказују постојање куполс, нропорцио-
нална анализа и сама основа су указивали на нужност и ностојања кунолс и лру-
гих елемената који ову цркву сврставају у времс Моравске Србије. Прс нсго што
је извршена анализа, основа јс »исправ.мсна« на олтарском лелу. Да би сс лока-
зала концепција пројектоваља са свим законитостима овс ар.хитсктонскс група-
ције, претходно је констатовано да је сужеше цркве у лслу сводова вршено кон-
золама. Све законитости су тада биле задово.мснс. Цснтри апсида сс тачно налазе
на почетку сводова у основи - пројекцији, а пречник куполс је величинс пречника
апсиде, са сужавањем пре преласка у тамбур.

Комплекс манастира Намасија у Забрегн - изглед са југоистока, носле конзервације

93

На овај начин је утврђено да је највећа ширина цркве једнака два пречника
апсида, што представља основни модул даље самерљивости. Овај модул је прису-
тан и на вертикалним односима, тако да је одређен и троугао сагледљивости -
купа озрачивања, чиме је дефинисана висина куполе. Она се налази на 1,5 м ши-
рине цркве у теменим деловима бочних апсида. На исти начин је одрећена висина
свода и осталих елемената.

Према овој пропорционалној анализи урађенаје реконструкција унутрашњег
и спољашњег корпуса. Такође, искључено је постојање степенасто формираног
крова, па на основу тога се може закључити да је црква била скромних архитек-
тонских вредности. При анализи и контролн, елементи параклиса су били пара-
лелне вредности, под претпоставком да је кров био заједнички.

Параклис

Са јужне стране цркве, на делу припрате и наоса до почетка јужне апсиде, до-
грађенаје капела-параклис у облику једнобродне цркве. Врло вешто је искориш-
ћена диспозиција цркве са апсидом, при чему се олтарска апсида параклиса врло
вешто уклапа у форме јужне апсиде цркве. Параклис је могао настати крајем 14.
и почетком 15. века. Одлучујућу улогу за хронолошко опредељивање има живо-
пис који је сачуван скоро по целом сачуваном ободу, где је, поред сокленог дела,
сачуван и доњи део прве зоне, са деловима ногу фигура и одеће62. Параклис је гра-
ћен по свим средњевековним принципима. То се нарочито огледа у постављању
западног зида параклиса који је од југозападног угла цркве померен за 67 см. Је-
дини разлог овог померања може се сагледати у пропорционисању основе, јер би,
иначе, зид био у правцу западног зида цркве као што је случај са параклисом код
цркве Св. Петке у Извору, призиданом почетком 19. века. Неимар се овде са сво-
јим матрицама уклапао у постојеће форме цркве, те отуда и постојање овог зуба.
Такође, вођено је рачуна и о уклапању по вертикали са затеченом архитектуром
цркве, па је дошло до укопавања параклиса. Параклис је, до почетка олтарске ап-
сиде дужине 3,82 м, ширине 2,49 м у западном крају и 2,71 м у источном. Апсида
је полукружна са пречником од 2,53 м и центром на правцу источних зидова. За-
падни зид је дебљине 50 цм, а јужни и олтарски по 60 см. Зидови су сачувани до
висине од 60-130 см од коте пода и са унутрашње стране су зидани тесаном сигом.
Са спољашњих страна зидови су, такође, од тесане сиге у правилним редовима,
али са уметнутом опеком и у хоризонталне редове и између спојница вертикал-
них редова, тако да се по хоризонтали мимоилазе. Ова полихромија није била ес-
тетске природе (можда само у почетку), будући да је припрата н малтерисана и
сликана. Преко зидова био је постављен полуобличасти свод, тако да је његова
висина дефинисана нагибом крова главног дела цркве. V потпуности је сачувана
цела површина пода параклиса. Под је рађен од глетованог кречног малтера пре-
ко подлоге од камене ситнежи и набијене глине. На поду се, 2,55 м, од западног
зида, налази отисак иконостасне греде, ширине 10 см и дубине 4-5 см. Овако по-
стављен иконостас са западне странеје формирао наос потпуно квадратног обли-
ка. Према остацнма на северном зиду констатовано је да је дрвени иконостас
имао парапетне плоче од танких камених орнаментисаних плоча лапоровнте сте-
не. Горњи.део иконостаса је био дефинисан дрвеном гредом која је уједно била
и затега свода. Преостали део олтара је тачно дубине пречника апсиде (2,55 м). Су-
жавање олтарске апсиде са јужне стране износи 18 см, а са северне стране је зуб
у равни почетка плукалоте изнад. Баконикон је дефинисан само једном мањом
нишом квадратног облика, а проскомидија са неколико, од којих је једна ниша по-
лукружно засведена. Ниједан прозор није сачуван. Сачуван је западнгРулаз, чији

62. Бр. Кнежевић, нав. дело, стр. 238, 239.
Радослав Прокић, Необјавл>ени резултати истраживачких и конзерваторских радова у кањону реке Црнице. До-
кументација се налази у Заводу за заштиту споменика културе у Крагујевцу.

94

је довратник раћен од квадара даноровитог камена, ади који је, судећи прсма за-
мадтернсаним ожилши.ма, био у секундарној унотреби. ВсК је речсно да јс часна
трпеза рађена од доњака, воденичног камена на коме се надази »папак« који јс за-
мадтерисан да не би рупа сметада. Часна трпеза јс сада квадратног обдика (из јед-
ног комада дапоровите тссанс стсне) са минимадном профилацијом.

Пропорцијска анадиза паракдиса показујс једноставне мстодс пројектовања.
Укупна дужина једнака јс ширини увећаној за прсчник дотарске апсиде. Наос је
дефинисан квадратом, а олтарски простор пуним кругом.

Трем

Као трећа архитектонска фаза на западном делу, испред параклиса и бочних
страна на осталим деловима, јавља се трем. Проходан је само са ссвсрнс стране,
до почетка бочне апсиде, а затим је у равни са подужним зидовима апсида, да би
поново био трем на источном дслу, али закључно са источним зубом јужнс апси-
де. Зидан је од ломљеног камена чији су зидови били висине парапета. Остали дсо
је био отворен. На размаку од око 2 м, на нивоу пода, а у зидној маси, постављене
су стопе од камена лапорца, паралелопипедног облика, са рупама у средини за
можданике дрвених стубова. Дрвени стубови, као основна конструкција, били су
на делу парапета потпуно узидани у зидну масу тако да нису ни са којс стране
били видљиви.

Са западне стране налазио се шири улаз дефинисан са два дрвена стуба, пра-
гом и хоризонталном гредом на нивоу пода. Један улаз је са јужне стране, према
параклису. Западни облик зида је у благом луку, конвсксног облика, раван на
делу улаза. Под је раћен од квадратне и правоугаоне опеке већег и мањег форма-
та. Сва опека је већ употребљавана на неком другом објекту.

Још једном треба рећи да трем који је постављен око цркве Св. Никола у На-
масији, никако није могао имати улогу трема око целе црквс. Његова функција је
већ дефинисана закључно са параклисом којим се јужни зид спаја, и западним дс-
лом северне бочне апсиде. На делу бочних апсида налазила су се по два дрвена
ступца са постољем од камсна, тако да је искључена веза са главним делом трема
у наставку. На источном делу су сачуване стопе од камена са отвори.ма за мож-
данике дрвених стубаца, па је на том делу трем »прописно« формиран и то у по-
лукружном облику. Ширина трема од зида црквс до правца дрвсних стубова је
преко 1,20 м. На основу овога може се још једном закључити да је континуитет
хода око цркве био, само испод стрехе, могућ, а не и тремом. Могло би се прихва-
тити мишљење да је стреха штитила доње зидове цркве на делу равних зидова
бочних апсида, али чему онда комплетан трем на источном делу? Ово се може об-
јаснити, само тиме да су трем и широка стреха преко насенице и стубова штитили
зидно сликарство чији су фрагменти пронаћени са западне стране унутрашњости
трема.

Судећи према величини комплетног урбанистичког и архитектонског склопу
манастира Намасија, материјалних остатака и читаве унутрашње организације
живљења, иамеће се закључак да је ово био значајан, како монашки, тако и при-
вредно економски центар шире монашке заједнице под чијим се патронатом мог-
ле налазити бројне цркве и манастири средњег тока реке Црнице - почев од Си-
сојевца па закључно са Благом Маријом под Петрусом. Уз то, намасија се налази
у средини ове групације која броји око десет манастирских целина.

ЦРКВА СВ. ПЕТКА У ИЗВОРУ

При изласку из Честобродичке клисуре, на једној стени десне обале Грзе, на-
лази се манастир Св. Петка. То је триконхална црква са три куполе - над наосом,
припратом и параклисом. Северозападно од манастира је село Извор настало сре-

95

дином 14. века. Најстарији помен цркве је према турски.м изворима, из 1516. го-
дине као манастир63.

По Чед. Марјановићу овај манастир нотиче из 1368. године, у време када је
овде један од »синајаца« имао и цркву64 Следећи по.мен села Извора и Св. Петке
налазимо у картама и пописима села на граници измећу Аустрије и Турске 1718.
године. На карти из тог времена, уцртан је гопографски знак за цркву поред села
Извор, са локацијом на десној обали реке Грзе65 Описујући ове крајеве на путу ол
Раванице према селу Извору, Покорни помиње село и даје број хришћанских кућа
али цркву и манастир не спомиње, иако је прошао поред само на неколико десе-
тина метара66. Каниц опису манастира Св. Петка придодаје цртеж са архитек-
тонском анализом ентеријера и екстеријера он запажа да су бочне апсиде »гло-
мазне«, што ће касније играти одлучујућу улогу и истраживању аутентичних об-
лика. По Каницу црква је дуга 18 м, а измећу апсидаје широка 6,70 цм. За западни
портал каже да је потпуно нов и да је праволинијских облика. Паракљис, настао
после 1824. године, описује као веома ружан. Такоће уочава да су куполе нелогич-
но конструисане67. Вл. Петковић износи да је црква Св. Петка средњовековна, али
да је у турско време преправљана68. Б. Бошковић је снимио цркву са параклисом
и претпоставио да је средњевековна. При томе напомиње да је лоста преправља-
на69.

Црква Св. Петка и Извору - занадни изглед

63. Бр. Кнежевић, нав. дело, 251.
64. Чед. Марјановић, нав. дело, 130.
65. Рел>а Новаковић, нав. дело
66. Д. Пантелић, Војно-географски описи Србије, Споменик СКА, I XXXII, Београд, 1936, 41
67. Каниц, 391
Милићевић, 1143.
68. Вл. Петковић, нав. дело, 245.
69. Б. Бошковић, Средњевековни споменици североисточне Србије, стр. 212-213, 215

96

Близина јаког врела које према народном предању има исцелитељску моћ и
средњевековно насеље са царинарницом на самој граници Петрушке области,
свакако да су утицали на формирање манастирског комплекса који са краћим
прекидима траје до данашњих дана70. Иако је црква недовољно испитана, пропо-
рционална анализа ураћена на њеној основи показује све законитости пројекото-
вања триконхалних цркава са куполом. Док је главна купола правилно конструи-
сана, са налегањем тамбура на лукове преко комбинације тромпи и падантифа, за-
падна купола над припратом се по источној и западној страни ослања на лукове,
а са северне и јужне стране на скраћене лукове који пак полазе из крајева поме-
нутих лукова. Да није било овог скраћења простора помоћним луцима, не би се
добио квадратни простор, а самим тим и омогућност конструисања куполе. За
средњевековну праксу овакав принцнп ослањања куполе је потпуно непознат, па
се може рећи да је купола накнадно постављена. Пропорционална анализа и ана-
лиза унутрашњег простора основе указује да је источни лук који је носио куполу
у ствари зид измећу припрате и наоса, а западни лук је разделни лук припрате из
аутентичне основе који се ослања на прислоњене пиластре. Аутентична припрата
је значи била подељена на два дела са пиластрима преко којих је, као што је ре-
чено, био лук а преко њега свод. Мећутим, вероватнија варијанта горњих кон-
струкција припрате је постојање по два пара прислоњених полукружних ниша са
пиластром који их је раздељивао, и да је свод преко скраћен за две дебљине пи-
ластра, односно дубина ниша. Ово је вероватније решење, јер је конструктивно
оправданије, а нише могу бити четири аркосолијума за сахрањивање преподоб-
них. Постављање система лукова који носе куполу и не скраћују попречни распон
чешћс се јавља у време деспотовине (као код цркве манастира Павловац под Кос-
мајем).

' петкл у ижју л жда даи-

Т1/МН& ЦЛШ

енимлк ЖЛПАЕЖ. ЗЖ

1513

511_______ 222
511_______
2<2о

70. А. Гајић, Необјављени резултати конзерваторских радова на куполама цркве Св. Петке. Документација Заводу
за заштиту споменика културе Крагујевцу.

97

Аутентична припрата је била ширине 4 м, а из.међу пиластара 3,20 м, што је
уобичајена ширина припрата цркава Петрушке области. Пиластар ширине 60 см
дели припрату на два дела. Каницово запажање да су апсиде (бочне) биле здепас-
те, чиме је вероватно хтео да укаже на несразмерну дебљину зидова цркве и ап-
сида, показало се врло исправним и било к.ључ далшх анализа. На основи се по-
казало да су апсиде могле бити са унутрашње стране подзидане зидовима дебл»и-
не 30 см. Када су ове дозидане масе уклоњене, добијен је пречник апсида од 2,95
м, што потпуно одговара пречницима остлаих цркава Петрушке области (Св. Ни-
кола у Забреги, Лешје, црква 1, Св. Арханђели у Давидовцу). Прихватајући остале
елементе цркве као аутентичне, са поправком код припрате, пропорционална ана-
лиза је показала све правилности уобичајеног тока пројектовања триконхалних
цркава и то без остатка.

Тако је наос укупне дужине до олтарске апсиде 7,82 м ширине 4 м и 3,20 м од
пиластра до пиластра. Пиластри код бочних апсида су ширине 40 см, а деблшне
70 см, што је такође уобичајена средњовековна мера. Центар бочних апсида се на-
лази тачно на правцу подужних унутрашњих зидова. Овде је западни део наоса,
рачунајући од центра куполе, 4,44 м, а према источном делу 3,37 м. Олтарска ап-
сида је полукружна са центром у равни источног завршетка наоса, и пречнико.м
од 3,20 м, колико је и ширина брода. Овакву основу карактерише једновремено
грађена припрата, те се црква иако нешто мањих димензија приближује концеп-
цији основе цркве у Сисојевцу. Није поуздано утврђено у којој мери је порушепа.
односно, сачувана средњовековна црква. Сигурно се може тврдити да је црква са-
чувана до почетака сводова, односно, лукова, јер се на зидови.ма цркве не при.ме-
ћује никакав наставак или промена начина зидања. Од декоративних елемената
старије грађевине пронађени су само фрагменти. Најзначајнији фраг.мент је, сва-
како, антропоморфна розета клесана од сивог пешчара, са представом људске
главе. Она поседује, заједно са двоструком пластично.м траком, извесну »наиву«
која је присутна на Каленићу.

Прозорски отвори на цркви су вероватно аутентични. Клесани су, са пластич-
ном тестерастом траком, од једног комада тврђе сиге. Прозори на све три апсидс
су проширивани, али са обрадом допрозорника као на старијим деловима, тако
да се на први поглед ствара извесна забуна. Посебна карактеристика ове цркве
је постојање три прозора на олтарској апсиди. Два бочна су зазидана и коришће-
на са унутрашње стране, као нише, док је средњи, који се налази у осовини, про-
ширен када и прозори на бочним апсидама. После запуштања краје.м 17. века, оп-
рављање оштећеног манастира, могло је да уследи између 1718. и 1739. године.
Тад су обновљени сводови, реконструисана централна купола и формирана за-
падна купола.

Комисија која је 1718. године вршила утврђивање граница пре.ма Турској, мог-
лаје да утиче на оправку и обнову цркве и манастира, будући да је на неки начин
сигурност била гарантована за дуже време. Интервенције које су вршене на цркви
свакако да заслужују изузетну пажњу при анализи. Начин како је црква рекон-
струисана показује да су и мајстори и архитекти били грађевински обрзовани, да
су познавали статичке законитости и стилске карактеристике архитектуре коју
реконструишу. Мора се, такође, признати да је била досетка да се од остатака ра-
није цркве створи корпус са двокуполном црквом, при чему ће ранији делови ар-
хитектуре, логично и конструктивно, егзистирати са новом концепцијом која се
ипак разликује од првобитне. Пробијањем средњег зида, између припрате и на-
оса, створена је могућност да се заједно са пиластрима, на западној страни, фор-
мира простор за констуисање мале куполе. Створена су два пара лукова преко ко-
јих су разапети сводови, односно лукови са западне и источне стране. При крају
ослонаца лукова попречно су преко њих постављени, са северне и јужне стране,
врло плитки луци, чиме је створен квадратни простор за постављање куполе. Мс-
ђутим, оно што ондашњи мајстори нису знали, јесте формирање коцкастог по-
стоља које је морало са већом елеганцијом и већим оправдањем да »изрони« изнад
кровних равни. Купола је са спољних страна осмоугаона, са колонетама, у полук-

98