Средњовековна архитектура петрушке области

ружном пресеку, које се кугласто завршавају пре кровног венца. Измећу мањих
капитела на колонетама налази се венац у облику плитког лука. Узани ирозори
су смештени у двостепену нишу. Купола је зидана од сиге, са хоризонталним ре-
довима од опеке. Измећу сваког блока сиге постављена је такође опека, што зна-
чи да је спојница од опеке. Од врха до краја колонета је тамбур са оштрим иви-
цама. Вероватно да је ојачање унутрашњих зидова бочних апсида уследило као
сатичко побољшање укупног стања цркве, како би се поставила купола и »свели«
потисци према темељима. Слична концепција формирања куполе се може уочити
на манастиру Драчи71 код Крагујевца (граћен 1736). Истовремено, обликовање ку-
поле неодољиво подсећа на цркву манастира Љубостиње, па се може рећи да је
мајстор био њоме инспирисан.

Главни зидови цркве зидани су речним облутком, крупније гранулације, тако
да је црква била вероватно малтерисана, а и сликана(?).

Каниц, закључује на основу казивања монаха Хаци-Јована, да је »ружни« па-
раклис дозидан после ратова 1818-1824. године. Параклис је прислоњен уз јужни
зид цркве, али тако да се западни зидови равњају а источни зид допире до јужне
апсиде. Изградња параклиса инспирисана је сличним параклисом на цркви Лози-
ци у Кривом Виру који је, вероватно, у то време био очуван72. Олтарски део па-
раклиса није са довољно израженом апсидом и она је редуцирана. За разлику од
недовољног синхронизовања ентеријера са црквом и архитектонском концепци-
јом уопште, екстеријерни делови су веома добро усаглашени са постојећом архи-
тектуром. Ово се нарочито огледа у куполи изнад параклиса која у потпуности
имитира куполе на цркви. На њеним спољним странама нема опеке, већ је малте-
рисана.

Осим интервенција на фасадама, других испитивања на овој цркви није било,
па претпоставке које се односе на аутентичан облик основе пре се базирају на за-
конитостима пројектовања гриконхалних цркава Моравске Србије. Ако се основа
не би »попрвила«, онда се не би уклапала ни у један средњовековни концепт цр-
кава. На пресеку главних оса налази се центар (пројекција) куполе. Од овог цен-
тра се врши даље самеравање и размеравање, као што је утврћивање размака боч-
них апсида и положај центара. Стварањем услова за »купу озрачивања« у верти-
калној пројекцији, са описивањем круга кроз темена апсида, уочено је да он тачно
пролази кроз центар олтарске апсиде. Размаком центара бочних апсида одрећена
је и ширина брода, и ширина припрате. Даља геометријска релација центара боч-
них апсида одрећује укупну дужину цркве, зак.лучно са западним зидом припра-
те. Примењујући даљу методологију одрећивања величина у вертикалном пресе-
ку, пронаћена је укупна висина која износи 1,5 пречника основног модула теме-
них размака бочних апсида.

Црква Св. Петке у Извору, према овој анализи средњовековна је граћевина на-
стала у другој половини 14. века, а после Раванице и Сисојевца највећа црквена
граћевина Петрушке области.

ЦРКВА СВ. ЈОВАН ГААВОСЕК

Северно од утврћења Петрус, на левој обали Црнице, налазе се остаци срел-
њевековног манастирског комплекса са црквом Св. Јован Главосек. Од Крстате
стене на Петрусу удаљен је преко реке само неколико стотина метара, а нешто
ниже почиње најужц део кањона Црнице. Северно уз реку је село Забрега, са не-
колико успутних воденица и ваљавица.

Историјски извори о овој цркви су веома оскудни, а на основу једног камена
из 1509. године се види да је црква обнављана73. Каниц напомиње да су поред цр-
кве видљиви остаци зграда за становање, али мисли да су овде становали монаси

71. Радослав Прокић, Необјавл>ени резултати конзерваторских радова на цркви манастира Драче, Документација
у Заводу за заштиту споменика културе у Крагујевцу.

72. Б. Бошковић, нав. дело
73. Бр. Кнежевић, нав. дело
Б. Бошковић, нав. дело
Чед. Марјановић, нав. дело, 128

99

из Петруше, јер тамо осим цркве није видео остатке других граћевина. За цркву
каже да је димензија 3 х 10 м, да су зидови зидани од пешчара и сиге, да постоји
припрата и одтарска апсида у виду подукруга. Даље наводи да су зидовн очувани
по висини од 2,5 м, и да на северном зиду постоје четири нише. Године 1977. Б.
Бошковић рекогносцира овај терен и надази камен са натписом и правоугаоне
зграде за стновање74. Чед. Марјановић сматра да је, судећи према натпису, црква
обновљена 1520. године. За цркву мисди да је веома стара и ставља је у пеирод пре
доласка Словена(?)75.

На локалитету постоји веома велики број фрагментоване опеке и кровног по-
кривача, па судећи према облику, исти се могу датовати чак у 5. и 6. век. Од ове
опеке су накнадно коришћени фрагменти за израду зупчастог венца на цркви.

На црквеном ансамблу су евидентне три архитектонске фазе. Прва фаза је
једнобродна црква са полукружном апсидом, без припрате, скромних димензија.
Судећи према помену Пустиње над пустињама из Немањиног времена, ова црква
је могла бити станиште неког пустиножитеља. Овоме у прилог иде и постојање
једне пећине преко пута реке, испод самог града Петруса, са остацима средњове-
ковног живљења. Другој фази би припадала припрата и прирећивање цркве пре-
ма новим стилским захтевима времена Моравске Србије. Обнова цркве, 1509. го-
дине, припадала би трећој фази, када се стварно на западном делу врши оправка
и поставља трем.

Остали манастирски комплекс је састављен од неколико зграда, односно од
два појаса са евидентираним просторијама. Један појас се налази поред реке и за-
твара манастирски комплекс са јужне стране, а други се налази са западне стране,
измећу којих је, вероватно, главни улаз. Са северне и источне стране налази се
скоро вертикална стена као одбрамбени систем, чиме је манастирско двориште
затворено а самим тим и брањено. Сама црква је делом прислоњена уз стену, тако
да не постоји могућност опхода у континуитету око цркве. Испред јужних про-
сторија примећено је постојање једног обалног зида који је вероватно бранио ма-
настир од поплава.

Црква Св. Јован Главосек у Забреги. Ситуациони план
манастирског комплекса

74. Б. Бошковић, нав. дело, стр. 211.
75. Чед. Марјановић, нав. дело, стр. 128

100

Цргсва

Црква је лоцирана на самој стени, па је већина подног лела од прирећене сте-
не. На висини ол око лва метра изнад северне стране цркве уздиже се литица брла
Соколица - Голубов камен.

Првој фази припада црква са наосом и олтаром. Црква је била засведена по-
луобличастим сводом ол тесане сиге и њена укупна лужипа је 7,72 м а ширина 5,10
м, са сполших страна. Олтарска апсида је дубине 1,50 м са пречпиком ол 1,40 м.
Ол праваца источних зуба, центар је према истоку померен за 10 см. Наос је ду-
жине (ло почетка апсиде) 4,17 м а ширине 3,20 м. Према олтару се тако јавља зуб
обостраних повлачења ол по 20 см. Судећи према распорелу ниша на северној
страни, иконостас је био удаљен 3,20 м ол западног зила.

Зилови цркве су зидани ол ломљеног камена у кречном малтеру. Јужни зид
и зил олтарске апсиле су дебљине ол по 80 см, западни зид 75 см, а северни зил
1,10 м. Оваква дебљина зила се може правдати великим бројем лубоко усечених
ниша и заштитом ол потиска стене и пролирања воде.

Северни зил је очуван од висине од 2,8 м, а остали зидови до 1,20 м. Приликом
расчишћавања цркве, само са јужне стране, пронаћено је преко 2 м3 сиге која је
углавном припалала сволној конструкцији.

На северном зиду постоје три нише. Две нише се налазе у наосу, са парапетом
од 1,4 м, олносно 1,30 м. Јелна је висине 76 см, а друга 90 см, ширине 52 см и 66
цм. Дубина им је 60 см. На самом североисточном углу укопана је полукружна
ниша лубине 47 см. Порел ње је, на северном зиду олтарског простора (на 8 см),
још јелна ниша. Ове лве нише чине проскомилију. Измећу њих, на висини ол 1,75
м, налази се отисак греле која је могла бити горња греда иконостасне преграле.
Мале лимензије (8x8 см) искључују могућност ла је то била затега. Прозори нису
сачувани. На запалном зилу, очуваном ло висине од око 80 см, налазе се врата са
зиланим довратницима. Са спољне стране отвор је ширине 90 цм, а са унутрашње
85 см, тако да постоји благо сужавање према унутрашњости. Није искључено по-
стојање каменог довратника од лапоровитог камена. На нивоу прага, где се налази
отисак дрвене греде, његови трагови се једва познају. На основу бројних налаза
зупчастог венца од опеке, у секундарној употреби резаног под углом од 45 и 60
степени, претпостаља се да је црква имала можда овај једини полихромни елеме-
нат. Зупчасти венац је могао бити постављен у два реда, преко кога је био заврш-
ни кровни венац од тесане сиге. Ови опекарски елементи као да су коришћени у
другој фази, када је црква прирећена у моравски стил, док је за старију цркву мно-
го више коришћена опека али се није могло утврдити где је била употребл>ена.

Црква Св. Јован Главосек у Забреги. Попречни пресек кроз манастирски комплекс

101

Са западне стране, у правцу бочни.х зидова цркве, призидана је припрата при-
ближно квадратног облика, димензија 3,05 х 3,10 м. Јужни зид је дебљине 65 с.м,
тако да се са зидо.м цркве равна по спољанпвој страпи. Западни зид је лебљинс
70 см, а северни 90 см. Дебљина северног зида, као на дслу наоса, проистекла је
из статичких разлога и већег броја ниша. Западни зид је продужењем прсма се-
веру, преко правца бочног подужног зида, омећио двроиште пре.ма стени, подух-
ватио стену и спречио одроњавање.

Северни зид је очуван до висине од 1,8 м, док остали зидови пе прслазе вп-
сину од 1,20 м. На северном зиду се налазс две нише: једна је правоугаоног облика,
а друга плића и полукружно засвсдена. Према цркви су зидови само ослоњепи,
без тенденција превезивања. На западном зиду се налази отвор за врата ширине
1 м, са прагом од храстове греде димензија 18x13 см. То би уједно био и први са-
нтрачни појас. Зидови су зидани ломљеним каменом у кречном малтеру. Ако би
се прихватила тврдња да је прва фаза припадала неком пустиножитељу пре Мо-
равске Србије, онда би ова друга архигектонска и хронолошка фаза припадала
времену Моравске Србије, дакле, времену када је нрипрата нужност и црквена
обавеза. Тада је могао бити формиран и манастир са пратећим зградама. Ову прс-
тпоставку поткрепљује и једна камена розета пуног профила76.

Трећа архитектонска фаза угланвом је евидснтна преко трема који је поста-
вљен са западне стране припрате. Лево и десно од улазних врата у припрату слич-
но Намасији, налази се камени банак иза кога су пронаћени трагови живописа.
Према западу је, такоће, једна самостална камена стопа са мождаником за дрвени
стубац. Евидентирање трема би можда остало незапажено да се истовремсно не
појављује трем сличних концепција на Сисојевцу и Намасији. Његово Ј1остојање
је стога у функцији очувања сликаног дела фасада које су овде сигурно биле са

Црква Св. Јован Главосек у Забреги. Изглед пре конзерваторских радова

76. Према цртежу Бр. Вуловића. Фрагмент се налази у завичајном музеју у Светозареву.

102

западне стране. Натпис из 1509. године упућује на онравке који се могу односити
на замену кровног покривача не смао на црквеном ансамблу, него и осталим згра-
дама.

Остали манастирски објекти
Са западне и јужне стране, на око 10-15 метара од цркве, налазе се два низа
просторија чији су зидови, уобичајене ширине, од ломљеног камена у кречном
малтеру. Зграда са јужне стране се састоји од две просторије са котом пода ни-
жом за 3,20 м од коте пода цркве. Просторија 5 је величине 10,35 х 4, 25 м, са ула-
зом са западне стране ширине 1,40 м. На просторији 4 није пронаћен улаз на нивоу
пода, па се може претпоствити да је улаз био из горње етаже која се налазила на
нивоу терена. Просторија 5, судећи према диспозицији и ширини врата, могла је
служити као стаја. Просторија 4 је могла бити подрум или неко друго спремиште.
Сачувани су смао подрумски зидови до висине од 2,25 м, рачунајући од коте пода.
V просторију 5 се са околног терена улазило преко три степеника, од којих је је-
дан био у самој просторији. Источни део просторије 4 није откривен, па се са ве-
ћом сигурношћу не може утврдити и источна граница манастирског дворишта.
Над овим просторијама су се вероватно налазиле келије. Западни и јужни блок
зграда је мећусобно постављен под утлом од 90 степени. Измећу њих је улаз у ма-
настирско двориште (ширине 70 см) са остацима степеника. Одмах до главног
улаза налази се улаз у западни блок просторије 6, ширине 1,15 м без довратника.

Црква Св. Јован Главосек у Забреги. Декомпозиција и пропорционална анализа
103

Просторија 6 је величине 4,95 х 4,05 м. Док су зидови јужног блока углавном де-
бљине око 75 см, зидови овог дела су 90 см. Кота пода ове просторије се налази
на 2,35 м ниже од коте пода цркве. Просторије у наставку према северу, 7 и 8, нису
довољно истражене, па се тачно не зна ни ниво пода ни крај према северном делу.
V сваком случају ове просторије нису имале подрумски део, а сама зграда се није
могла дал>е због већих стена. На овај начин је омеђено двориште у целини. Про-
сторија 6, као и нросторија 5, имала је улаз изван манастирског дворишта, што
значи да њена намена није захтевала контролисани улаз. Поред тога што је могла
бити мања стаја, претпоставља се да је могла бити и »гостопријемница«. Горњс
етаже западног блока могле су служити као економски део са трпезаријом. Читав
манастирски опус, у овако затеченом стању, могао је бити коначно обликован
1509. године, будући да су наредне године биле веома тешке и за монаштво, а и
за цркве уопште, а нарочито за време владавине Селима II.

Једнобродна црква прве фазе припада уобичајеном типу једнобродних црка-
ва са старијим пореклом. Запажено је да се на овој цркви примењују, без обзира
на величину, чвршћи принципи пројектовања. Овде је модул размеравања пре-
чник олтарске апсиде, тако да је укупна дужина (унутрашња) цркве четири по-
лупречника, а ширина два полупречника \ всћна за по два зуба на источном делу
прелаза наоса у полукружне апсидалне облике.

Црква Св. Јован Главосек у Забреги.
Фрагменти пластике кровног покривача

ЦРКВА 1

Нешто мање од сто метарајужно од цркве 2, на једној узвишици којаје обу-
хваћена реком у оштрој кривини, налази се триконхална црква 1, чији су остаци
до откривања 1972. године били потпуно непознати.77 Црква је једноставног три-
конхалног облика са истовремено граћеном припратом. Специфичност ове цркве
је у томе што је по облику и величини унутрашње основице и по дебљини зидова,
који се крећу од 90-105 см, идентична цркви Св. Арханћела у Давидовцу. Зид из-
мећу наоса и припрате је дебљине »само« 75 см. Оваква дебљина зидова свакако
да има озбиљније разлоге - било да се ради о посебностима подкуполног решења
и сложености распростирања напона, или пак о другим статичким разлозима. Бу-
дући да је црква фундирана на самој стени, треба искључити темеље као разлоге
проширења дебљине зидова. Остаје да се разлози, ипак, траже у сложености
унутрашњег корпуса.

77. Бр. Кнежевић, нав. дело, 234.

104

Диспозиција цркве пре олговора срелњовековно.м утврћењу него манастир-
ском устројству. На локалитету нису евилентирани лруги објекти. Према ранијим
анализама, Ово би могла бити црква Св. Бурђа,78 али, притом, треба, правити раз-
лику према цркви Св. Борђа у Горњој Мутници.

Остаци цркве су веома мали. Висина зилова не прелази 40-50 см ол коте те-
рена. Сулећи по томе ла у наролу нико није знао о њеном постојању, веома је рано
запустела, а откривена је зајелно са црквом 2. Зилови цркве су зилани ломљеним
каменом у кречном малтеру, при чему је врло ретко употребљаван речни облутак.
Припрата је облика квалрата, странице 3,2 м. Наос је исте ширине, дужине ло ол-
тарске апсиле, 6,87 м, и са правилном полукружном апсидом на источном делу.
Центар ове апсиле се налази на правцу завршетака бочних зилова. Пречник боч-
не апсиде је 2,90 м, а олтарске 2,60 м. Укупна дужина цркве ол западног зида при-
прате ло темена олтарске апсиле је 12,27 м. Упоредна пропорционална анализа по-
тврћује све законитости пројектовања триконхалних цркава. Да би се конструи-
сала купола нал централним простором, потребно је ла се ширина распона на
лелу сволова сузи за око 7, олносно 14 см. При оваквој конструкцији постоје и
лруге законитости које се иначе не могу локазати без ове претпоставке. (Овакво
сужење брола присутно је на цркви Бељајки, Борачкој цркви, цркви у Сирету у
Румунији, као и на припрати цркве манастира Јошанице.) Ова црква, осим прел-
ања о настанку јединствене основе, триконхалног облика и припадности стилу
цркава Моравске Србије, нема других извора који указују на средњовековно по-
рекло.

Црква /, декомпозиција основе рвонжмкнизл нлоуноеу
1:75

Црква /, пропорционална анализа могућег
изгледа

78. Д. Митошевић! Шематизам браничевске епахије, стр. 10.
Бр. Кнежевић, нав дело, 250

105

ЦРКВА 2
Неколико стотина метара низводно ол цркве 3 (Св. Арханћела у Стубици), а
неколико десетина метара узводно од цркве 1, поред саме обале данашњег корита
реке Црнице, налази се триконхална црква 2. О овој цркви, чији се пол налази
само на 1,5 м од средњег водостаја реке, није било никаквих података, па чак и
код самих мештана који су овим открићем били изненаћени. Плаго на ко.ме се цр-
ква налази ширине је нешто више од 10 метара и дужине око 100 м. Паралслно
јужној страни цркве је јаз некадашње воденице, а са.мо неколико метара дал>с јс
по целој дужини всртикална стена одсечена од терена.
Д. Митошевић, наводи да се у клисури реке Црнице налази црква Св. Бурћа.79
Будући да је црква 3 посвећена св. Арханћелима, црква у Намасији св. Николи и
тако дал>е, остаје једино да је црква 1 или 2 ова поменута црква Св. Бурћа. V по-
менима цркава у Крушевачком санџакату, за цркву Св. Бурћа се каже да је пус-
та.80 Зидови цркве се налазе на нивоу терена и сваке године их Црница плави. По
унутрашњим странама зидова, очуваним до висине од око 1,20 м од пода, налази
се сачуван живопис. Као што се за цркву Петрушу и цркву у Аешју може рећи
да су специфичних облика, тако се и за ову цркву, булући да има нешто слобод-
нију триконхалну основу, може исто рећи. Та посебност се огледа у начину кон-

Црква 2, основа и попречни пресек са пропорционалном анализом могућих изгледа

79. Д. Митошевић, нав. дело, 10
80. Бр. Кнежевић, нав. дело, 251

106

струисања олтарске апсиле која је исте шириие као и главни брод. Оваква кон-
струкција задаје потешкоће приликом и.зраде крова јер се јав.ма калкански зид
који нема ослонца преко спољних зуба. Анализирајући ову основу са аспекта де-
композиције и утврћивања пропорционалних односа, дошло се ло истих принци-
па као и кол пројектовања осталих цркава триконхалног облика. То значи ла је
црква морала имати куполу ношену преко сволова који се конзолно сужавају и
преко прислоњених лукова нал бочним апсидама.

Зидови цркве су зидани ломљеним каменом и круннијим речним облутцима
у кречном малтеру црвенкасте боје. Зидање је,са правилним тесаницима на угло-
вима врло педантно изведено. V средњем делу цркве, примећен је у шуту већн
број тесаника од сиге, што, наравно указује да је црква била засведена полуобли-
частим сводовима и имала куполну конструкцију. То је потврћено и пропорциј-
ском методом. Истовремено зидана припрата, сврстава ову триконхалну цркву \
време Моравске Србије. Веома слнчно решење се налази на триконхалној црквн
Старчевој Горици, цркви Св. Илије у Тетевену у Бугарској81 на цркви бр. 28 у Прс-
славу и цркви у селу Баница (Врачански округ у Бугарској).82 Без обзира на ана-
логије које се могу шире пратити, ова црква представља јединственост у Морав-
ској Србији.

Црква 2, нонречни нресек са ГСТ7РВ4НИ ПВ35К
реконструкцнјо.м могућег изгледа
^5

ЦРКВА 3 (СВ. АРХАНБЕЛИ) У СТУБИЦИ

На окоједан сат хода низводно од Сисојевца, на десној обали Црнице, налази
се црква Св. Арханћели. Једине индиције за њено постојање, наћене су у ТемннБ-
ком зборнику. После детаљног рекогносцирања терена на стубичком атару, отк-
ривени су минимални трагови зарасли у шикару. Основа цркве сагледана је тек
после расчишћавања растиња и шута по средини цркве.

81. Архитектонско наслеће Бугарске, Софија, 1972.
82. Никола Мавродинов, Стара бугарска уметност, Софија, 1959, стр. 175.

107

V Темнићком зборнику се наводи ла је ова црква посвећена св. Арханћелима,
али се не наводе извори овакве тврдње.83 Б. Кнежевић помиње да је црква према
подацима из народа посвећена св. Недељи. Извори, мећутим, ни овде нису наве-
дени 84 Д. Митошевић, мећу многобројним црквама и локалитетима раваничко-
параћинског намесништва, не помиње ову цркву, али помиње, као што је раније
речено, цркву Св. Бурћа.85

Црква је триконхалног облика са истовремено граћеном припратом са запал-
не стране. Најбоље је очуван североисточни угао цркве према олтарском делу, са
висином од пода од преко 1,40 м. И олтарска и бочне апсиде су потпуно полук-
ружне са унутрашње стране. Пречник бочних апсида је 2,74 м (као код Петруше),
а олтарске 2,10 м, што је уједно и најмања апсида у Петрушкој области. Ширина

наоса је 3,50 м, а дужина 5,43 м. На овој цркви је источни део наоса знатно већи
од западног. Центри бочних апсида се налазе тачно на правцу подужних зидова
наоса, док је центар олтарске апсиде померен према истоку за око 15 см. Припра-
та је дужине 3,20 м и ширине 3,50 м. Констатована су врата и на наосу и припрати
у ширини од
80 см. са зиданим довратником. Зидови зидани од ломљеног камена су лебљине
80 см.

V сам североисточни угао олтара усечена је полукружна ниша завршена у об-
лику полукалоте и висине 1 м. V подножју ове нише која је служила као проско-
мидија, пронаћен је сликани престони крст (слично првом слоју живописа у Си-
сојевцу). Примећено је постојање живописа и по бочним зиловима ове нише. На
северном делу, према бочној апсиди (7 см, од ове нише), налази се још једна по-
лукружна ниша, дубине 34 см, са два дела која су по вертикали одвојена хоризоп-
тално постављеном храстовом даском. Укупна висина нише је 77 см, а ширина 56
см. Подножје ове нише је ниже од проскомидије за 21 см.

Црква 3, у Стубици. Попречни нресек са
реконструкцијом могућег изгледа

83. Чед. Марјановић, нав. дело, 127
84. Бр. Кнежевић, нав. дело, 234.
85. Шематизам браничевске епархије, стр. 10

108

V средњем делу цркве налази се већи број сводара од тесане сиге на основу
чега се може закључити да је црква била засведена полуобличастим сводовима.
На локалитету је констатовано присуство опеке, али у мањим количинама. Плато
на коме се налази црква је за око 15 метара изнад нивоа река и са северне стране
је затворен са једном скоро вертикалном литицом. Судећи према остацима два
зида јужно од цркве и са њом паралелиа, ово је био манастир, али не већег обима
него што је манастир са црквом Св. Јован Главосек. Западно и нешто изнад црквс
пронађен је усечен у стену део средњовековног пута према Сисојевцу. Пут је са-
чуван у дужини од око 50 м.

Пропорционална анализа основе потврћује све законитости пројектовања
ових триконхалних цркава. Она, такоће, показује нужност постојања куполе над
централним простором наоса.

Црква 3, у Стубици. Основа и дета.Ђи живописа

ЦРКВА СВ. АРХАНБЕЛИ V ДАВИДОВЦУ
Одмах иза ушћа Грзе на левој обали Црнице н мањој заравни Главичке кли-
суре, налазе се остаци цркве Св. Арханћели. Први помени цркве се јављају почет-
ком 18. века.86 После цркве Петруше, ово је црква са најбоље очуваним зидовима.
Откопавање цркве и чишћење до пода извршено је после 1920. године. Шут је из-
бачен непосредно око зидова цркве са спољних страна. Зидови су зидани ломље-
ним каменом у кречном малтеру. За разлику од цркве 1, која има неуједначене де-
бљине зидова, код ове цркве су зидови дебљине 95 см по обимним деловима, а
преградни зид измећу припрате и наноса је 70 см. Црква истовремено има граћену

86. Рел>а Новаковић, нав. дело

109

припрату потпуно квадратног облика, димензија 3,4х3,4м. Укупна дужина наоса,
до олтарске апсиде, износи 6,87 м, а ширина је 3,40 м Центри полукружних ап-
сида се налазе на правцу унутрашњих подужних зидова. Пречник апсиде је 2,90
м, што је уобичајена мера код цркава Петрушке области. Центар олтарске апсидс
је тачно на правцу источних зуба, са пречником од 2,60 м. Свс унутрашње мсре
цркве 2 и цркве у Давидовцу су идентичне осим дужине припрате која код црквс
2 износи 3,20 м. И овде је нешто већи западни део наоса.

На локалитету нису наћени никакви елементи који би указали на архитек-
тонску обраду корпуса. Са црквом Св. Арханћела и Давидовцу се у ствари за-
вршава циклус црква на Црници, изузимајући цркву Св. Марка у Параћину за
коју се само претпоставља да је постојала. Помени ове цркве на аустријским кар-
тама из 18. века (поред цркава у Сисојевцу, Намасије и Св. Петкс у Забреги), сва-
како да говоре о већој очуваности корпуса, а можда да је чак и »певала«, али само
као сеоска црква.

Црква Св. Арханће.ш у Давндовцу. Основа и нонречни нресек са реконструкцијом
могућег изгледа

ЦРКВА СВ. НИКОЛЕ У ИЗВОРУ

Црква Св. Николе се налази у самом центру данашњег истоименог села Из-
вор, на потоку Венац, источно од сеоског гробља. Поред гробља протиче поток
Шаинац који се код саме цркве улива у Венац. Нешто северније на пределу поред
потока простире се Старо Село, где се, по казивању мештана, у турско време на-
лазило село Извор. На око два километра северио од села је брдо Градак са ста-
рим средњовековним утврћењем. Село које се налазило на селишту у средњем
веку се називало Браноселица. Име свакако да потиче од тога што је бранило гра-
нице области од упада непријатеља са Баволских страна у северним падинама
Честобродичке клисуре. Село Извор се помиње уз царину (1 380) са Изворским пу-
тем, 1427. године поново са царином, 1452. да је откуп.мено од манастира Лавре,
1536. године да је било пусто. При овом селу постојао је заселак Прњавор који је
једино могао припадати манастиру Св. Петка.

Црква Св. Никола је могла припадати атару села Браноселица, а село Извор
Св. Петки. Околни терени око цркве имају имена са средњовековним нореклом.
Стража, на старом путу испод саме цркве, Јошје (као Лешје), Плочанац, Дубрава,
Кечарска страна. На потесу Парлог налази се чесма и неки стари споменик (народ
мисли да је римски). Овај камен је могао бити мећни камен, граница атара поје-
диних села у средњем веку. Такоће је могао бити гроб. V непосредној близини на-
лази се неколико места која носе имена: Миладинов гроб, Давидов гроб, Бојаџин
гроб, Царин гроб, Банин и Белин гроб, а већина њих се помиње у средњовековним
изворима али увек као мећник или карактеристични белег приликом омећивања
атара или утврћивања границе поседа. V средњовековним изворима ова се црква

110

не спомиње. Према прегледу цркава ове области у турским раним извори.ма,87 по-
миње се црква Св. Николе код села Браноселице (1536). Тада је Извор био пусто
село. Цркваје могла да запусти крајем 17. века јер се, почетком 18. века; обнавља
црква Св. Петка. Црква је делимично очишћена после 1920. године. Том приликом
није откопана припрата, тако да се не зна тачно да ли је постојала. Црква је по-
пуно зидана од веома правилно тесане сиге, без употребе другог камена.

Посебност ове цркве се огледа у неједнакој ширини наоса. На западном дел\
наос је ширине 2,90 м, а на источном 3,25 м. Дужина наоса, до почетка олтарскс
апсиде, износи 5,75 м. Ширина источног дела је већа за по 17,5 см, што указује на
могућност постојања конзолно ослоњених источних сводова који су заједно са ос-
талим носили куполну конструкцију. Тако је западни и источни свод био исте ши-
рине. Центри бочних апсида су на правцу источних делова подужног зида, са прс-
чником од 2,50 м. Ове апсиде су у ствари најмање апсиде у читавој Петрушкој об-
ласти. Остале димензије су уобичајене. Пречник олтарске апсиде је 2,25 м, са цен-
тром који према нстоку померен за 27,5 см. Ова црква заједно са црквом Св. Ар-
ханћелау Стубици има најмању основу. Дебљина зидова, као и облик апсида, није
се могла установити будући да је очишћен само унутрашњи простор. Црква је зи-
дана сигом и придружује се слично зиданим црквама (Петруша, Сисојевац, Леш-
је) које су зидане углавном сигом. Код цркве у Сисојевцу, је само део изнад сокле
зидан сигом, код Петруше има и камена, а код Лешја је зидање од темеља вршено
са сигом као што је и код ове цркве случај. Слично је зидана и црква Лозица у
Кривом Виру, али она није никада припадала Петрушкој области пошто се нала-
зила у сливу Тимока. Тако би се градња ове цркве могла везати за време градњс
Лешја, пре 1360 године. Архаичност основе у источним деловима указује на при-
суство светогорске матрице, нарочито када се говори о проширењу простора па
делу светилишта.

Пропорционална аналнза показује могућност постојања припрате у две вари-
јанте - дуже и краће. Мећутим, ако се њена основа третира у време оснивања цр-
кве у Лешју, онда би била то још једна варијанта цркве без припрате. Основа по-
казује све законитости пројектовања триконхалних цркава. Проширење источног
дела може се тумачити као прелазни облик од цркава Лешја и Петруше ка јед-
ноставним триконхосима. (Слична основа је цркве Писнице код Жагубице која је
такоће триконхална).

Црква Св. Никола у Извору. Основа н попречнн пресек са реконструкцијом могућег

__________ изгледа

87 Чед. Марјацовић, нав. дело, 129

111

СВ. ПЕТКА У ЗАБРЕГИ

Црква Св. Петка у Забреги припада оном мањем броју средњовековних црка-
ва које имају основу без бочних апсида. Први помен о овој цркви је из 1570. го-
дине, када, према турским изворнма, носи назив црква Св. Никоде. Нема сумње
да се ради о овој цркви, а не о цркви у Намасији, јер се каже да се налази »код
манастира Забреге«. Вероватно да је село Забрега било прњавор овог манастнра
који је тада како се наводи бројао шест калуђера. На картама почетком 18. века,
код села Забреге стоји знак за цркву и име Св. Петка, што значи да је црква била
и знатније сачувана88. Чед. Марјановић помиње да је деспот Стефан ово село да-
ровао манастиру Манасији али не наводи изворе овога сазнања 89 V попису села
и цркава крајем 18 века, ове цркве, као и многих других из Петрушке области,
нема.

Око 1926. године врши се расчишћавање рушевина и преко темеља постојеће
цркве гради капела, али тако што се првобитна основа са западне стране »скра-
ћује«. Овај рад је остао у сећању људи који су овде радили и који су запамтили
»скраћивање«.

ЗАТЕЧЕНОСГМЕ ПЗ^СШЖЕОГОТ32бГОЖ-Е

готечни гжк ишЕлуттгг

Црква Св. Петка у Забреш. Основа и изглед ностојећег стања

Године 1979. извршена су минимална истраживања аутентичних облика цр-
кве.90 Поред цркве, евидентирано је и средњовековно гробље. Црква је једноб-
родна граћевина са полукружном апсидом на источном делу и потпуно очуваном
комплетном основом. Најбоље је сачуван северни зид (преко 1 м од пода цркве).
На западном делу се налази припрата. Црква је укупне дужине 9,87/9,77 м и ши-
рине 4,92 м. Измећу припрате и наоса је постојао зид дебљине 75 см. Наос је вс-
личине 3,22x4,20 м. Центар источне агпгиде је у равни источних зуба, са полупреч-
ником од 1,24 м. Припрата је од наоса шира за 28 см и димензија је 2,08x3,61 м, што
значи да је попречно постављена. Оваква припрата, мада у израженијем облику,
налази се на првој цркви у комплексу манастира Лешја. V току истраживања око
цркве наћени су бројни фрагменти живописа. Извршена декомпозиција основе

88. Бр. Кнежевић, нав. дело, 250, 252.
89. Рел>а Новаковић, нав. дело
Чед. Марјановић, нав. дело, стр. 127
Шематизам браничевске епархије, стр. 10
90. Арх. Радослав Прокић и Марин Брмболић, Необјављени резултати истраживања цркве 3 у кањону реке Црнице.
Документација у заводу за заштиту споменика културе у Крагујевцу.

112

показује правилност пројектовања, тако да се може констатовати да је на врло
сличан начин конструисан и источни део цркве Св. Јован Главосек.

Црква је зидана ломљеним каменом у кречном малтеру са употребом крупни-
јих речних облутака црвене боје. Садашња часна трпеза је израђена од неке стрије
плоче која је могла бити и првобитна. Стабло часне трпезе је од комада каменог
ловратника на коме је изражен зуб за врата. На западном делу се налазио портал
који је сада дефинисан фргментом довратника од сиге на јужној страни. Ширина
нортала (у реконструкцији) износи око 1,40 м. Пронађени већи број сводара од те-
сане сиге указује да је црква била засведена полуобичастим сводом.

Црква се налази у центру села, на левој обали Црнице. Поред саме олтарске
апсиде тече Црвени поток са оближњег Крвајичког брда.

Црква Св. Петка у Забреги. Реконструкццја 'лмлсмги хзсиао\л4
основе после испитивачких радова

ЦРКВА СВ. БОРБЕ У ГОРЊОЈ МУГНИЦИ

Пре него што речица Сувара избије из клисуре, према селу Горња Мутница,
на њеној десној обали се налазе остаци цркве Св. Борђе. Неколико стотина метара
узводно од цркве налази се ушће Црвеног потока који долази са заравни Пљоил
и пролази поред брда Градак где је евидентиран средњовековни град. Поред јуж-
них зидова цркве пролази сеоски пут према побрђу Венац, а на само неколико ме-
тара је обала реке. Са западне и северне стране се налази запуштено и напуштено
гробље. Црква је са пуним именом уцртана на све топографске карте, за ралику
од других чији су видљиви остаци знатнији.

Године 1375. Цреп дарује село Горњу Мутницу Лаври. Село се помиње све до
1452. године када га деспот Бурђе Бранковић откупљује заједно са читавим посе-
дом од Лавре. На улазу у село су још две недовољно проучене цркве. V непосред-
ној близини се налазило Очино Селиште, вероватно, село у коме је двор имао Ву-
кослав.

Црква је једнобродна грађевина са истовремено грађеном припратом и поред
црква Св. Јован Главосек и Св. Петке у Забреги, припада ретком облику грађеви-
на које се јављају у Петрушкој области. Средњи зид између припрате и наоса није
са већом сигурношћу измерен, па је претпостављено да је припрата приближно
квадратног облика. Основа цркве показује сличне особености конструисања као
црква Св. Петке у Забреги. Тако је ширина брода 4,50 м, што је, после Раваничке
цркве и Сисојевца, највећа ширина. Дужина наоса је као код цркве у Забреги и
цркве Св. Арханђела у Давидовцу 6,75 м. Круг је и даље присутан приликом раз-

113

меравања, па је дужина једнака три полупречника олтарске апсиде (1,62 м). Црква
је зидана ломљеним каменом у кречном малтеру са ређом употребом речних об-
лутака. Зидови су сачувани приближно до висине од око 1 м.

Црква је, заједно са још две цркве у непосредној близини, свакако настала но-
сле 1375. године као приградска црква града Градак, где је Вукослав могао имати
утврђење уз поседе које Цреп назива Очине. Ова мања концентрација цркава по-
казује тенденцију стварања зона као што је зона Црнице, Лешја, Св. Петке и др.

Црква Св. Борће у Горњој Мутницн. Основа
са.декомпозицијом

ЦРКВА СВ. ИЛИЈЕ У СЕЛУ ПЛАИИ
На југозападној страни брда Бабе налази се село Плана са црквом Св. Илијс
у центру села.
Село Плана се помиње као међно село метоха манастира у Лешју 1380. године,
а припадало је од 1375. до 1452. године поседу манастира лавре Св. Атанасија. V
близини су била средњовековна села Островци и Влахе-Голубовци и данашње
село Секирица које није идентификовано у средњовековним поменима. У непос-
редној близини је извор Бресничке реке са остацима цркве Св. Врачи, а иза села
Скорица на Црквенској реци је црква Блага Марија обновљена после 1920. године.
Црква Св. Илије има триконхалну основу, али са знатно већим распоном него
што је уобичајено за овакав тип грађевине код којих нема могућности постојања
стубова. Пречник бочних апсида је 2,68 м, а пречник олтарске апсиде чак 4,10 м.
Судећи према плавинама са северне и источне стране, приликом обнове цркве,
крајем 19. века, није вршено откопавање са спољашњих страна, па се може сло-
бодно рећи да главни габарити основе имају аутентичне облике. Садашња црква
нема припрату већ увећан западни део наоса који је од западних пиластра вели-
чине 4,40, и ширине 5,75 м што је иста ширина и на делу проскомидије и ђакони-
кона. Код бочних апсида су формирани пиластри ширине 1 м, дубине 50 см и сада
носе лукове са сводовима на централном, источном и западном делу. Очигледно
да су крајем 19. века вршена унутрашња преправљања било да се укине преграда
између припрате и наоса, било да се ојачају пиластри, или пак прошири олтарски

114

простор, штоби било вео.ма хииотетично. Неуобичајеност западног дела је можда
резултат скраћивања. Пропорционална анализа показује да је могуће ову основу
третирати по свим узорима триконхалних основа, па се по величини приближујс
већим црквама Петрушке области, Лешју у непосредној близини, са можда слич-
ним концептима организације светилишта али само у литургијском делу.

Црква је добила славу св. Илије која је пренесена од цркве код брда Илиница,
северно од Лешја, или цркве код Јулнјнног брда, где се налазила средљевековна
раскрсница путева и Црепова царина.

Црква Св. Илнја. Основа постојећег н цжклев ИПИЗЕ диоо
реконструнсаног стања ДЕТЕУЖД. О&ПД2Т
ж ехджкжшта

ЦРКВА КРАСА НА БУЉАНСКОМ ГРОБЉУ

Иа данашњем Буљанском гробљу налазе се остаци цркве, према који.ма се де-
лимично распознају само зидови и праг западног улаза у припрату. Назив цркве
можда потиче од имена Красте, где се налазила царина која се помиње приликом
омећивања метоха манастира Лешја. Са брда Страовац овуда је могао ићи пут из
Кучајне да би сишао у Петрушку област91. Пре 1936. године је црква била знатно
очувана »са зидовима и фрескама на њима92. Чед. Марјановић сматра да се црква
налазила у селу Петри и да је била сеоска црква. Међутим, никако се не може при-
хватити ова тврдња, јер су села Горња и Доња Петра, касније Петруша, била на
потесу Дуго поље, јужно од села Горња Мутница према реци Грзи, на месту где
увире Петрушин поток у Грзу. Овде се према аустријским картама, налазило село
Петруша. Село се није могло налазити северно од села Буљана, које је, такође,
средњовековио јер је тамо једна друга црква са селом које се у средњем веку мож-
да звало Курилово (уз село Вранково нреко пута Црнице, на потесу Попљесак).
Изнад данашњег села Буљаиа налазило се село Буковица, а источније Шалудо-
вац, такође средњовековног порекла.

Црква припада ланцу цркава који се од Сисојевца пружа низводно Црницом,
све до Главичке клисуре и завршава се црквом Св. Арханђели у Давидовцу.

91. Чед. Мар|ановиН, нав. дело 129
92. Исто

115

ЦРКВА СЕВЕРНО ОД БУЛзАНСКОГ ГРОБЉА

Само неколико стотина метара ол данашњег Бул>анског гробл>а и цркве Кра-
са, на једној падини пре.ма рсци Црници, налази се црква триконхалпог облика.
Будући да МарјановиН тврди да је црква Краса била на Буљанском гроблл, ова
црква је могла бити Пајсијевица, како је данас, испод града Петруса на Црници
у народу назива Блага Марија Петрушка. Минимална истраживања показала су
да се на источном делу палази полукружна олтарска апсида, а на основу почетака
на јужној страни, где је бочна апсида, ла је црква триконхалног облика. У средини
цркве постоји већа количина тесане сиге и неколико фрагмената опеке, а западно
испод цркве пронаћенаје већа количина керамике, ексера и шута средњевеков-
ног порекла. Свакако да је и овај локалитет део низа средњевековних цркава у до-
лини реке Црнице.

ЦРКВА СВ. МАРКО V ПАРАПИНУ

Данас нису видљиви остаци ове цркве, а једино на њу подсећа крст који се
чува у данашњој цркви93.94Евлија Челебија, 1660. године, поред утврћења за које
каже да га је подигао »српски кнез Лазо«, помиње џамију коју је подигла мајка Су-
лејманова, Гази Сулејман-Нана. Путописци с краја 18. века кажу да је ова џамија
раније »наша црква бнла«.24 Франц Кајзер, 1837, говори да се испред општине на-
лази велака црква саграћена од солидног материјала.95 Каниц је помиње као »ува-
жену цркву Св. Марко« поред које се диже нова црква.96 Б. Перуничић сматра да
је џамија коју је подигла Сулејманова мајка касније претворена у цркву.97 Нарав-
но да ово тврћење не стоји, будући да се помени из 1784. године односе на џамију
која је пре наша црква.

Претварање цркве у џамију могло је да уследи измећу 1520. и 1566. године,
када је на власти Сулејман, тако да је црква свакако, као и утврћење »кнеза Лазе«,
припадала времену Моравске Србије. Поред постојеће цркве, 19. маја 1838. годи-
не, гради се звонара.98 Те године једна џамија је претворена у магацин у који је
скупљан ујам.98 Вероватно да је ово била црква претворена у џамију да се у на-
роду то заборавило и да се према њој као према џамији односило. V тој џамији
Каниц је затекао стају за свиње.99 Почетком 18. века се у Параћину поводом ове
цркве помиње свештеник Петар.100 1838. поп Лаза Протић, а 1853. године помиње
се »половина плаца Павла Маринковића на коме је подигнута црква«. Године
1861. се захтева рушење неке цркве до половине да би се торањ потпуно президао
пошто је склон паду.101 Црква је била препукла по своду. V документима се на-
води потреба изградња нове цркве која је личила на Раваницу и Манасију и да тре-
ба мајстори да се »окану западног штила«.102 Године 1861. издат је налог да се ста-
ра црква поруши.

Из ових извора могао би се извући заклдчак да је црква изграћена пре 1520.
године а да је после 1520. претворена у џамију која је, како каже Евлија Челебија
остала ван зидова јер је утврћење скраћено. Крајем 18. века се још увек распознаје
да је то »наша црква, али се касније потпуно заборавља и третира као џамија. На
имању Павла Маринковића се пре 1838. гради нова црква Св. Марка са торњем-

93. Шематизам браниневске епархије
94. Д. Пантелић, Војно географски. . . 38-39
95. Капетан Франц Кајзер, По Србији кнеза Милоша, Споменик СКА, Београд 1933
96. Каниц, 377
97. Бр. Перуничић, Град Параћин, 1815-1915, Београд, 1975, 8
98. Бр. Перуничић, нав. дело, стр. 150
99. Каниц, 376
100. Д. Кашић, Раваница под Турцима, Раваница 1381-1981, Београд, 1981, 156, нап. 56
101. Бр. Перуничић, нав. дело, 353.
102. Исто, 355

116

звоником на западној страни, као цркве у »преку«, те зато становници опоминд
да се црква нова гради по »нашем штилу«. Ова црква приказана је на пдану Па-
раћина.103

Елементи на основу којих су аустроугарски официри препознали нашу нркв\
су свакако биле бочне, апсиде начин формирања куопле и полихромија фасада.
Та најстарија црква, судећи према црквеним славама Параћина, могла је бити по-
свећена Св. Тројици или св. Јовану, а црква Св. Марка је саграћена тек нешто пре
1838. године за владе кнеза Милоша Обрсновића.

ПОЊЕКАВИЧКА ЦРКВА

Приликом омећивања метоха манастира Лешја помиње се као мећник Поње-
кавичка црква на реци Грзи, тачније на потоку Царевап при његовом ушћу у
Грзу.104 Пониква или поњекавица означава поток или реку која нема изражено
ушће или која понире. Тако и поток Царевац нема изражено ушће већ се испред
реке Грзе његов ток губи, у шљунковитом терену.

Локалитет који се налази испод пута за Лешје, на западним падинама Бабе,
идентификован је као Поњекавичка црква. Црква се први пут спомиње 1379. го-
дине, што значи да је знатно старија и да од раније има овај статус. Занимљиво
је да се о њој ништа више не каже. Не знамо да ли је манасгирског устројства и
коме метоху припада, па се може претпоставити да није у го врсме »служила« и
да је била пуста као и Црквиште које се касније у Лазаревој повељи помиње код
реке Раванице. Од цркве се распознаје само један зид, вероватно јужни, а у њиви
испод се налазе фрагменти керамике сиге и ексера.105

Читав крај око Илијиног брда и где Сувара, односно Мутничка река увире у
Грзу назива се Илиница. По каницу се овде налазпо малн град, а речено је већ да
је ту, на Видинском путу, била Црепова царина, и раскрсница путева.

ЦРКВА СВ. НИКОАЕ V БОШЊАНУ

Године 1516. се, у турским изворима, помиње село Бошњане са црквом Св.
Николе.106 Бошњане је 1375. било село Бошково код Рибника, а затим је од стране
Црепа Вукославића107, даровано манастиру Лаври.

Ближа одреднииа села које се од Божикова, трансформише у Бошково, Бош-
њак, а затим у Бошњане - је Рнбник. Рибник се, такоће, помиње на реци Топлику
код данашњег Поповца. Повељом цркви манастира Хиландара, Вукослав, пре
1360. године,108 дарује, поред цркве у Лешју и других поседа, села са рибарима.
Кнез Лазар потврћује повратак метоха Лешја Црепу и гом приликом дарује мр-
твају Мораву као природан рибњак. Тако се у петрушком властелинству налазило
неколико рибњака који су припадали Хиландару, затим Лешју и Раваници, а овај
вероватно манастиру Лаври.109 У изворишту потока који протиче кроз село и
улива се с десне стране у Црницу, испод брда Була, налази се локалитет са изво-
ром где мештани долазе о младим недењама. Претпоставља се да се на брду Була
налазио средњевековни град, а испод, раскрсница путева. Ту је пролазио и пут
који се на аустријским картама, почетком 18. века, назива нацх Петрус.

Нема трагова на основу којих би се о цркви нешто више сазнало. Ако се овде
налазио манастир, онда је локација свакако веома значајна.

103. Завод за урбанизам и пројектовање »Светозарево«, Светозарево, 1955-1975, годишњица, стр. 5
104. Р. Михаљчиш, Прилог српском. . . 105
105. Обилазак је извршен у јесен 1981. године. По казивању мештана црква је славила Сабор св. Илије
106. Бр. Кнежевић, нав. дело, 250
107. Зак. спом. 495/3. Будући да име села на овој повел>и није могло да се прочита, закључак је изведен пре.ма збир-
ној повељи целог метоха из 1452. године (Зак. спо.и 502/10)
108. Зак. Споменици, 438
109. Р. Михаљчић, Прилог. . . 105

117

Данашње село не.ма цркву и слави две сеоскс ирквене славе, св. Трифуна и св.
Илију. Ако је јелна слава приналала нркви пол Було.м, онда јс друга припалала та-
коће једној цркви која се по предању налазила порел данашњсг ссоској гроб.ма.

МАНАСТИР СВ. НИКОЛЕ У ПОПОВЦУ

Повељом кнеза Лазара манастиру Раваници од 1376. и 1381. голинс помиње
се село Поповци са цркво.м ко.мљаг Св. Николе. Црква се са селом по.мињс у другој
групи која је убицирана на десној обали Моравс према Сталаћу. МсБутим, како јс
оспорена веродостојност поссда, осим нрвс групс из по.мснутих пове.ма, всроват-
но ла се ради о данашњем насељу Поповац којс је Лазар могао кунити ол Црепа
зајелно са воденицом на Топлику и рибњаком. V турским изворима се по.мињс ма-
настир у селу Поповцу.110 Археолошка ископавања вршена на локалитету Понље-
сак потврдила су постојање средњевековне некрополе. Попљесак се налази на
десној обали Црнице, одмах испод данашњег каменолома. Према народној тради-
цији, на изворишту Топлика, налазио се, такоће, још један манастир.

V срелњем веку се Поповац звао и Вранково, а село данас слави Благу Марију
и роћење пресвете Богородице.

ЦРКВА СВ. СТЕФАНА У КРЕЖБИНЦУ

На путу од села Крежбинца према Буснловцу, око 150 метара са десне стране,
на имању Бране Милићевића, налазн се локалитет Св. Стефан. На остацима нека-
дашње цркве полигнута, је капела где се у време св. Стрефана врши сеча колача.
Ту одмах је и бунар за чију волу се каже да је лековита. V непосредној близини
потеса Реке налажене су керамичке водоводнс цсви. Овај локалитет је свакако
средњевековног порекла и овде се могло налазити < рсдњевековно насеље Дубрав-
ница или село Брегбале, како се почетком 15. века назива. На овом месту је такоће
значајна средњевековна раскрсница путева, па отуда, и име сслу Крежбинац које
је аустријског порекла. Одавде се Моравски пут једни.м краком Видинског пута
рачвао према истоку.

ЦРКВА СВ. АНДРЕЈА У БУСИАОВЦУ

V близини данашњег села Бусиловац налази се локалитет Св. Андреја. Црквс-
на слава овог села је св. Пантелејмон, према манастиру Св. Пантелсјмон на Светој
Гори, где се 1426. године упокојила сестра Црепова, Анисија. Иначс књегиња Ми-
лица је даровала манастиру Пантелејмону суседно (ако нс и ово) село Богосаву,
Брегбале. Вероватно да јс још раније Цреп даровао ово село Пантелеј.мону, што
је само Милица потврдила, те отуда право Анисији да се у том манастиру и сахра-
ни.111

АОКААИТЕТ СВ. ВРАЧИ КОД СЕЛА ПЛАНЕ

На месту где извире река Бресница, као лева притока Грзе, налази се локали-
тет Св. Врачи, како се у народу назива. Измећу башта и њива је простор у облику
троугла који се никада није обраћивао. Осим налаза средњевековне ксрамике

110. О. ЗиројевиН, Попис. . .
111. Шематизам браничевске епархије, 10

118

нама видљивих трагова архитектуре. 0 младим недељама, нарочито жене, долазе
на изворе (стублине) у непосредној близини и врше верске обреде. На овом месту
се налазило средњевековно насеље Брестница које се спомиње 1379. године и при-
пада метоху манастира Лешја.112

ЦРКВА БЛАГА МАРИЈА V СКОРИЦИ

Североисточно од села Скорице, на Црквенском потоку, налази се обновљена
црква Блага Марија. Према казивању мештана, црква је обновљена после 1920. го-
дине и то на темељима старе цркве. Данашља основа је триконхална па се може
претпоставити да је таква била и ранија црква. Сеоска слава је такође на дан Бла-
ге Марије. На тромеђи села Скорица, Претрковац и Смиловац (сва села имају
занимљива порекла имена) топоним Бојиште укзије на претпоставку да се овде
одиграобој на Дубравици 1380. године. Поред овог топонима јављају се имена гро-
бова, Бабин и Белин гроб, а код потока Држман (Драгшан-Дркшан) налази се ве-
лико поље Дубрава. Недалеко од цркве је извор лековите воде, а у близини Пе-
ћурска пећина отвора 4x2,5 м и дубине од преко сто метара.

ЦРКВЕ КОД МАРИЛОВЦА

У непосредној близини села Мириловца су локалитети Ласки-Чубуре и Були-
на вода, где су, према предању биле цркве. Турски помени казују да се овде на-
лазио манастир Мирилово, али Р. Тричковић сматра да се он налазио код Иванов-
ца.113 Село слави Благовести и Благу Марију.1141*П15омиње се 1380. године, као сред-
њевековно насеље и као међник према метоху манастира Лешја.

ЛЕБИНА

Код Лебина је локалитет Бурдељ, на коме се према народној традицији, нала-
зила црква. Село се помиње средином 15. века као ЛединаУ*

ЧЕПУРЕ

У близини овог села, које се помиње у другој групи дарованих села у Лазаре-
вој повељи манастиру Раваници, налази се локалитет где је, према народном пред-
ању, била бела цркваМ^

ГОРЊА МУТНИЦА

На улазу у село, са доње стране, постоји локалитет Црквиште, а у школском
дворишту рушевине једне цркве.117 На месту нове цркве, по предању била је стара
црква. Село слави св. Борђа и св. Тројицу.

112. Р. Михаљчић, нав. дело, 105.
113. Р. Тричковић, нав. дело, стр.
114. Шематизам браничевске епархије, 10
115. Исто, 10
116 Исто, 10
117. Исто, 10

119

СВ. НЕДЕЉА КОД СЕЛА БАТИНАЦ

Код данашњег извора Св. Недеља, како се назива на топографским картама,
још придиком омећивања метоха манастира Раванице бидо је Црквшате. На те-
рену нема видљивих остатака ове већ тада запуштене цркве.

ЛОКАЛИТЕТ ПАЈСИЈЕВИЦА У БУЉАНСКОМ АТАРУ

Између цркве Бдаге Марије и цркве код Буљанског гробља, на самој заравни
стрме леве обале Црнице, постоји локалитет на коме је присутан видљив разно-
врстан археолошки материјал. Постоје и комади опеке и тесане сиге. Нешто јуж-
није од овог локалитета, у непосредној близини, налазило се село Курилово, а
нешто северније Јеремитско гробље. V народу се ово место зове Пајсијевица, као
и цео предео до Благе Марије узводно Црницом. Вероватно да је по овом локали-
тету црква Блага Марија добила име Пајсијевица.118

Каниц помиње цркву Красу, али каже да се налази на месту изласка Црница
из клисуре. Црква је могла добити име у народу по вероватно задњем монаху или
старешини Пајсију. Концентрација археолошког материјала се налази на рела-
тивно мањем простору, па се искључује могућност да се овде налазило селиште.

КАЛОЈАЊЕВЦИ (КАЛАЊЕВАЦ)

Ово село се спомиње још 1457. године, када га деспот Лазар Бранковић, иако
се налзило у турским рукама, дарује свом ризничару Радославу. V њему је, 1572.
године, написано »Дечанско јеванћеље, у »дому Петра дијака«, а писао га је »смер-
ни Павел«.119. Помен дом не мора се односити на газдинство Петрово у селу Ка-
лојањевци, већ на цркву у којој се налазио Петар. Ово јеванћеље је наручила нека
Милосава из истог села у време када је »велика туга завладала црквама«.

ЦРКВА КОД СТАМЕНЕ ВОДЕ У ДОЊОЈ МУТНИЦИ

На локалитету Стаменина вода, на источним обронцима Бабе и изнад села
Доња Мутница, по предању налазила се црква. Ту се и данас о младим недељама
окупља народ. V близини је град познат као Чукар, а кога помињу и Каниц и Ми-
лићевић. Вероватно да је била приградска црква.

ЦРКВА У ВРБОВЦУ

Према попису села из 1718. године, у пограничном Петрушком дистрикту по-
миње се село Врбовац, а у 19. веку се помиње Врбовачка црква на месту где је мож-
да деспот Стефан сузбио турке »на Врбници«120

ГРОБЉЕ КОД СЕЛА ЗАБРЕГЕ

На данашњем гробљу села Забреге које се налази на једној узвишици северно
од града Петрус (на Црници) и на приближно истој висини, по предању, налазила
се црква. Њени остаци се и данас откопавају приликом сахрањивања.

118. Б. Бошковић, Средњовековни споменици
119. Бр. Кнежевић, нав. дело, 254-255
120. Бр. Перуничић, нав. дело

120

Прилози



БОЈ НА ДУБРАВНИЦИ 1380/81. ГОДИНЕ

На Божић 1380. године у пределу петрушког властелинетва био је први ратпи су-
коб измећу српске војске и Турака на територији Моравске Србије. До боја је ло-
шло, вероватно што Лазар није испуњавао вазалне (?) односе према Турцима. Тур-
ски историчар Нешри каже за Лазара да се одметнуо од Турака.

(О. Зиројевић, Турско војно урећење у Србији . . ., стр. 18, нап. 29, 30)

Мавро Орбини каже да је плаћао данак Турцима, и на тај начин имао извесну ау-
тономију над Моравском Србијом. Према историчару Нешрију, кнез Лазар је при-
хватао вољу султана, да нлаћа данак и да даје војску у царске труне.

(Г. Елезовић, Огледало света или историја
Мехмеда Нешрија, Зборник за источњачку

историју и књижевну граћу, Бгд, 1957)

V сваком случају, без обзира на турске изворе, Лазарево везивање за Угре нерадо
је гледано од Турске, која је имала аспирације према даљем освајању на Балкан-
ском полуострву. Када је Мурат послао војску да »казни« Лазара, Турци су веома
изненаћени супротставл>ањем на Дубравници. V писму послатом после турског
пораза на Дубравници каже се: »Дознао сам да је много врагова и непријатеља
(. . .) мећу којима и безбожни Лазар, непријатељским делима . . .«

(Б. Андрејевић, Нишки Зборник 1 стр. 58,
нап. 28, Сматра да је ово писмо упућено
после битке на Дубравници).

Вероватно да су Турци изненаћени зато што су се Срби »огрешили о вазалне оба-
везе«. Ако је било неких вазалних обавеза, оне су биле раскинуте већ 1379. године,
када Угри дозвољавају Лазару да прошири кнежевину према Дунаву и да »распе«
Бранковиће који су били верни угарски вазали. Такоће су Лазару прогледали
»кроз прсте« када је раније уништио Николу Алтомановића и »поделио његове зе-
мље« које су се граничиле са угарским.
Осим Црепа који је овде имао војно добро организовано властелинство са северне
стране је постојао властелин југ, такоће веран новом господару, Лазару. Југ је др-
жао земље измећу Ресаве и реке Раванице. Са јужне стране петрушког властелин-
ства налазило се недовољно познато властелинство Витомира, кога много исто-
ричари везују за пределе Белова у Бугарској. Његове земље су се могле налазити
од Ниша до Сталаћа са центрима у познатим градовима Болван, Соко-град. На
овом месту је постојао локалитет Плочник, одмах испод Јовановачке реке, према
Ражњу, где се могао десити сукоб 1386. године али који сс није завршио укршта-
њем мачева. По Нешрију, Лазар је тада прихватио вазалне обавезе. Наши извори
казују да је те године »Мурат изиће на кнеза Лазара и нрими Ниш«. Ако се мало
боље сагледају ова казивања, види се да Мурат није заузео Ниш, већ га је нримио.
То другим речима значи да му га је Лазар нредао, будући да су се на Плочнику
ипак сноразумели, о чему говори и сам Нешри.

Бој на Дубравници, мада несигурно, може се сматрати као прва опомена Лазару,
те отуда да Турци »недовољно спремни« долазе у казнену експедицију покуша-
вајући да до Крушевца продру преко нетрушког властелинства и Грабовог брода
на Морави, а затим преко Иакших бродова на Западној Морави.

Од 1376. године, када је према турским изворима заузет Ниш, напад на Србију тра-
је континуирано, тако да је 1380. године дошло до боја на граници петрушког
властелинства. Како је војска довде дошла из правца Ниша, нема сумње да га је

123

претходно и освојила, будући бар у наши.м извори.ма, да се нигде не спомиње ла
га је неко од Срба бранио.

V овом броју се јавља Цреп и Витомир. Веровагно да је Витомир после боја брзо
заборављен, јер се у по.менику Богородице Љевишке не спомиње поред Црепа
који је заслужан за сузбијање Турака.

Помени боја

»ове године је био Чрепов бој на Дубравнице« (1380)
»ове године је био Чрепов бој на Дубравици«. (1380)

(Хажи-Јорданов летопис)

»уби Цреп и Витомир Турке на Дубравнице« (1380)
(Љ. Стојановић, Стари . . ., 214)
»Зреп ет Витомир Турцис аттулере цладем ад Дубравнизам« (1381)

(Бранковићев летопис, 287)

V сва четири помена се јављају два имена - Дубравница и Дубравица, а књегиња
Милица када дарује једно село Богосава (Бргбале) манастиру Св. Пантелејмона,
назива предео где се оно налази Дубравница.

Раде Михаљчић (Кнез Лазар и обнова срнске државе, О кнезу Лазару, Београд,
1975), Миодраг Ал. Пурковић (Кнез и деспот Стефан ЛазаревиБ, Београд, 1978, 9),
0. Зиројевић (Турско војно ... 16) и Реља Новаковић (рукопис у штампи), сматрају
да се бој збио на Дубравници код Параћина, Чед. Марјановић мисли да се то зби-
ло код Лесковца, док Р. Тричковић сматра да се то збило на Дунаву, везујући по-
мен турских заробљеника који су продавани из земље кнеза Лазара и турске про-
доре на Дунаву.

Многи топоними као Смилевац, Претрковац, Бојиште, Разбојиште, Дубрава и дру-
ги, указују на време боја и догаћаје после боја.

Гојко Десница, на својој карти којом приказује Моравску Србију, читав предео на
десној обали Мораве, измећу Параћина и Сталаћа, назива Дубравница.

Поред помена на овај бој кроз топониме и историјске записе, постоји и један ин-
директан помен који се односи на сахрањивање турских великодостојника.

V обе повеље манастиру Раваници помиње се топоним турски, односно Турчинов
гроб. Судећи према селима уз овај помен, претпоставља се да се налази у околини
Воања.
Мећутим, испремешаност поседа по чи I авој Србији, дс \ова посела који нису при-
падали Моравској Србији, дописивање и преправљање повеља почетком 18. века,
дозвољавају да се направи алтернација оваквом тумачењу.
Према извештају аустријских официра који уходе Србију 1783. године, испред Па-
раћина, у насељу Текија, помињу гроб изнад кога се налази зидана конструкција.
Сам гроб је са гробном плочом и текстом, а они сматрају да је ту сахрањен неки
турски »светац«.
Сам назив места потврћује овај навод, али ни до данас није одгонетнуто о чијем
се гробу ради. Не спомиње га ни Евлија Челебија који је крајем 17. века овуда про-
лазио.
Постоји вероватноћа, да је овде сахрањен неки турски војсковоћа који је погинуо
у боју 1380. године, а сахрањивање је извршено по свим витешким принципима.
Слично је вршено сахрањивање и Мурата на Косову.

124

СУМАРНИ ПРЕГЛЕД СЕЛА ПЕТРУШКЕ ОБЛАСТИ
ОД СРЕДИНЕ 14. ДО ПОЧЕТКА 18. ВЕКА

(1) Параћин 1718. године се помиње приликом описа
пограничних нахија параћинско-петруш-
1375. године Цреп, измећу осталих села, ког дистрикта под бројем 8 и уцртано је на
дарује, Трг на Параћиновом броду манасти- приложеној карти.
ру Св. Атанасија, што Лазар потврђује по-
себном повељом. (Д. Пантелић, 22)

(Законити споменици, 495) (3) Доња Мутница

1398. године Милица са синовима повраћа 1360. године се помиње Урошевом по-
манастиру Лаври Параћинов брод, који је вељом којом се потврћује даровање манас-
раније дарован, Сисоју, од ондашње влас- тиру Хиландару.
теле у Петрушкој области, Зуба и Раденка.
Те године Зуб и Шишат поново омеђавају 1380. године се помиње у Лазаревој по-
атар Параћиновог брода. вељи Црепу, када се врши повраћај метоха
Лешја од Хиландара.
(Законити споменици, 496)

1452. године деспот Бураћ Бранковић от- Село се даље кроз средњевековни период
купљује села манастира Лавре заједно са не спомиње, па чак ни у турско време, тако
Тргом Параћин са панаћуром. да га нема у попису пограничних нахија
1718. године. Том приликом се помиње
(Законити споменици, 502-504) само село Мутница. Према локацији на
карти ради се о Горњој Мутници.
1398. године на Црници у Параћиновом
броду се помиње Краљев брод. Горња Мутница се налази на Мутничкој
реци, која се раније звала Сувара. Доња
(Законити сноменици, 496) Мутница се данас налази на Петрушином
потоку, потпуно на супротној страни од
1660. године Евлија Челебија помиње Па- Горње Мутнице.
раћин као утврћену паланку са Калеом,
коју је изградио још раније кнез Лазар.

1658. године кроз Параћин пролази Кикле Доња Мутница се могла налазити само на
на путу из Једрена за Београд. делу мутничке котлине низводно од Гор-
ње Мутнице. На положају данашње Доње
(Јиречек, 158) Мутнице у средњем веку је била Горња
Петра, а Доња Петра се налазила при
1575. године Параћин је настањен Турци- ушћу Петрушиног потока у Грзу.
ма и Циганима.
Вероватно да се средњевековна Доња
(Јиречек, 158) Мутница стопила са Горњом, или се ипак
расељена, а нова Доња Мутница је настала
1553. године се на маћарском итинереру на селишту петруше, али после запушта-
помиње као Паратинум. ња.

(2) Лешје

1360. године се помиње као село које је Ву- (4) Горња Мутница
кослав заједно са црквом и осталим сели-
ма даровао манастиру Хиландару. 1375. године се помиње приликом омећи-
вања метоха манастира Лешја^а 1380. годи-
(Законити сноменици, 38/438) не је међа према метоху Лавре. 1375. годи-
не је дарована манстиру Лаври, у чијем је
1380. године се помиње приликом повра- поседу све до 1452, када је деспот Бурће
ћаја метоха манастира Лешја од Хиланда- Бранковић заједно са осталим селима от-
ра, што заједно са проширеним метохом купљује.
потврћује Лазар Црепу.
1718. грдине село припада Петрушком
(Р. Михаљчић, Прилог српском дистрикту, помиње се у попису погранич-
дипломатару . . . 105) них нахија и уцртано је и на карти.

Све до 1536. године се помиње уз манастир
или при Лешјанској пустињи.

125

(5) Бресница (7) Зубарје

1360. године је село дато манастиру као Село се спомиње 1360. године као прилог
Вукослављев поклон манастиру Хиланда- дарова уз Лешје манастиру Хиландару али
ру уз цркву у Лешју. је дато условно, односно да припадне ма-
настиру тек по смрти калуђерице, Богда-
(Р. Михаљчић, Прилог . . . 99-105) нове мати, којој је Вукослав још рани је ово
село даровао. Село се више уопште не спо-
1380. године се Лазаревом повељом враћа миње. Његово постојање се евентуално
Црспу, односно, иовом и проширеном ме- може пратити преко властелина Зуба који
то.ху манастира Лешја. се спомиње 1398. године. Познато је само
да се село налазило у Заструми, а то је
Данас село не постоји. Могуће је према предео на Морави код Струмена где је
опису редоследа међа утврдити његова ло- вода дубока »за струмен« и не може се ко-
кација, тако да се оно налазило на истои- њем прегазити. Овај предео се могао нала-
меној данашњој реци Бресници, односно зити између ушћа Јовановачкс реке и
на њеном изворишту, између села Плане и Струмена, односно Видова.
брда Главице. На карти из 1718. године на
овом месту је уцртан знак за пусто село Постоји још један помен на властелина Ву-
али му није дат назив. кашина Зубровића који 1437. године »по-
пали царева древа под Крушевцем«. Овај
(6) Невидово-Видово властелин је могао бити син Зубов, са пре-
зименом као што се од стране деспота Ве-
Као село Невидово, 1360. године, дато је недикт презива Цреповић по оцу Црепу.
манастиру Хиландару уз поседе манасти- Ова властела је могла потицати из села Зу-
ра Лешја. Налазило се на Морави код Гла- барја, као што је војвода Пријезда из При-
вљивског острва и Грабовог брода, а на јездиног села које се помиње 1380. године.
месту данашњег Горњег Видова.
(8) Голубовар-Влахе
1380. године се враћа метоху Лешја при
Цреповом власништву и налази се у Стру- 1380. године припада проширеном метоху
мену, за разлику од села Зубарја које се на- манастира Лешја.
лази у Заструми.
На карти Бакома Кантелија да Вињоле се,
1718. године се помиње у попису погра- поред Параћина у читавом пределу поми-
ничних нахија. При петрушком дистрикту ње само Голумбас, Голубовац, са планин-
и уцртано је и на приложеној карти са ло- ским масивом Голубиње према јужном Ку-
кацијом на десној обали Црнице према чају. Крајем 18. века аустријски официри
Морави (!) предео око брда Бабе називају Голубиње, а
реку Грзу Сомена. Око села Голубиња и
У кључу између села Горње и Доње Видо- Крежбинца се налазила позната раскрсни-
во, 1843. године, на месту некадашњег Гла- ца караванских путева, а места се касније
вљивског острва, налазио се пут Кара-Али називају Мемешик и Дубравица. Село и да-
ћуприје, као део старог средњевековног нас постоји.
пута који је водио на Грабови брод на Мо-
рави, или брод код Обрежа, како се он Село Влахе се вероватно односи на сто-
касније у Лазаревој повељи спомиње. Ту чарске породице са катунима на пределу
се у 19. веку налазило село Кошари, Коше- између села Плане и Секирице. Успомена
во, Кошљар. на ово село које данас не постоји сачувано
је у потесу Влашка.
Можда је ово село Клашње које се у по-
вељи манастиру Раваници спомиње. (9) Сињи Вир

(Бр. Перуничић, Град Пара . . . Помиње се 1380. године када га је Цреп
232, 240) одузео од Драгослава Кетера и даровао
као проширени метох манастиру Лешју.
Село Горње Видово се спомиње 1570. годи- Село са истим именом се налази на десној
не као место одакле су регрутовани марто- обали Мораве према Буприји.
лози.

126

1843. године постоји топоним Син>а бара, и 1452. годинс ово село, зајслно са осталим,
она је међа кованлука Топола (Топола се откупљујс деспот Бураћ Бранковић од
спомиње 1380. године као мећник) позната Лаврс.
као Вранова Топола код села Доње Видо-
во. 1718. голинс сс не спо.миње у попису села
Кованлук Топола се налази измећу села и нема га ни на карти.
Стриже, Синње баре, атара села Видова и
Мораве. 1783. годинс се помињс као село Шалудо-
вац на приложсним картама.
(Бр. Перуничић, Град Параћин,
207, 217) (13) Крајина

V истим изворима ова бара се назива и 1380. године сс помињс као Десијвојево
Жива бара. Село, као мећно село приликом о.мсћивања
метоха манастира Лешја и налазило сс на
(10) Плана ушћу Брестаничкс реке.у Грзу. Данас ссло
не постоји.
1375. године је дарована манастиру Лаври,
и у њеном поседу је све до 1452, када га (14) Извор
деспот Бурађ Бранковић откупљује.
1380. годинссе налази у проширеном посе-
1380. године се помиње као гранично село ду манастира Лсшја, зајсдно са Изворским
метоха манастира Лешја. нутем.

1718. године се спомиње и у попису села 1427. годинс, извор са мимоходпом цари-
пограничних нахија Петрушког дистрикта но.м, деспот Стсфан дарујс манастиру Лав-
и на приложеној карти село и данас посто- ри.
ји.
1452. годинс се помињс приликом откупа
(11) Мириловац поседа манастира Лаврс.

Спомиње се приликом омећивања метоха 1536. годинс је ово пусто ссло. »Налази се
Лешја 1380. године. То је ретко село које усрсд Кучајне« и »пуно је хајлука«.
није никоме даровано, па се може пре-
тпоставити да је остало Црепу све до 1389. 1718. годинс се налази у попису ссла Пет-
године, после чега са њим располаже вла- рушког дистрикта и уцртано је на карти.
дарска кућа.
Ссло и данас постоји, али, можда, за пско-
У 15. веку се помиње као манастир Мири- лико стотина метара промењеном локаци-
лово. јом. Добило јс назив пре.ма снажном и.зво-
ру који сс налази на западним странама
1718. године се налази у попису погранич- манастира Св. Пстка и и.ма лсковита свој-
них села Петрушког дистрикта. ства, о чему говори и Каниц.

1783. године се помиње и уцртава на карти (15) Островци
од стране аустријских официра који уходе
Србију пред Кочину крајину. 1380. годинс се по.мињс као мсћно село
при омећивању проширеног поссда манас-
(12) Шалудовац тира Лешја - као »островичка мсћа«.

1380. године се помиње приликом утврћи- Ово село, 1457. годинс, деспот Ла.зар Бран-
вања мећа метоха манастира Лешја. У по- ковић дајс сво.м ризничару Радославу. По-
вељи се помињу »два Шалудовца« и »уз што је било под турском влашћу, дарова-
Шалудовац«, па није јасно да ли се ради о ње се проширује и на њсговс ссстриће -
селима или о потоцима. када се буле ослободило од турскс власти.

1407. године деспот Стефан ово село дару-
је манастиру Лаври.

127

Село се налазило на истоимено.м потоку (21) Старче
Островац, или Стровац, који извнре испол
атара села Плане и као десна пршока сс Није јасно да ли се у помену из 1398. годи-
улива у Стопањску рску. не ради о селу или власнику атара. Село се
налазило у близини Параћина.
(16) Гуњево селиште
(22) Врапчани
1380. године се помиње као мећно село
приликом утврћивања поседа манастира 1380. године се помиње као село које се
Лсшја. Према редоследу помена ссла нала- граничи са селом Сињим Виром. Према
зило се измећу данашњег села Шалудовац овоме, налазило се северно од Параћина,
и Горње Мутнице. Као напуштено село ра- на десној обали Црнице.
није је припадало неком властелину Гуњу.
1718. године уцртано је на карти на десној
(17) Очино селиште обали Црнице, али се у попису села не спо-
миње.
1380. године се помиње као мећно село
приликом утврћивања мећа метоха манас- Данас је село саставни део Параћина.
тира Лешја. Као Гуњево селиште налазило
се у наставку према Г. Мутници. (23) Знојац

Очино селиштс говори ла јс оно припада- 1398. године се помиње као почетии мећ-
ло жупану Вукославу који је ту могао и.ма- ник за омећивање параћинског атара. Није
ти »лворе« или некс посебне поседе. Прс- сигурно да је то било село. Мећутим по-
тпоставља се ла се ту могла налазити и стоји могућност да се оно касније назива
властелинска црква Вукослава, једна од Текија, где се, према записима аустриј-
двеју црквина која се налазе у Г. Мутници. ских официра из 1783. године, налази зи-
дани гроб, са плочом, неког турског »све-
(18) Пријездино село ца«.

1380. године се помиње као суседно село (24) Горња Буковица
Сињег Вира и налазило се из.мећу Морав-
ског пута и Мораве (северно ол Параћина). 1376. и 1381. године се спомиње у повеља-
ма манастиру Раваници, али као Доња Бу-
Постоји извесна могућност ла се ово село ковица. Будући да је мећа измећу новог
повеже са војволом Пријезлом кога поми- раваничког властелинства и Цреповог
ње наролна пес.ма а који је касније стралао властелинства ишла преко брда Буковица,
бранећи Сталаћ. село Горња Буковица је и дал>е остало
Црепу, пошто се налазило севрно од меће,
(19) Блатково а доњи део је припао Раваници.

1398. голине помиње се топоним Блатков- Преко Буковичког брда ишао је средњеве-
ски пут, приликом омећивања атара Пара- ковни пут који је на картама из 1718. голи-
ћиновог брода. Судећи према рећању то- не обележен као нацх петрус. Овај пут је
понима, налазило се у близини данашњег остао у употреби све до данашњих дана.
Параћина, на десној обали реке Црнице.
(25) Стубица
(20) Трново
Помиње се 1376. и 1381. године у обе по-
1398. године се помиње као мећник »тр- вел>е манастиру Раваници, али као мећ-
новски пут« а 1443. године се помиње као ник, тако да је остао при Петрушком влас-
Улак-Трнавци. Мештани овог села су били телинству.
дужни да се старају о поштанским коњи-
ма. Судећи према редоследу рећања мећа V турским пописима помиње се 1467. годи-
и према обавезама села у 15. веку, налази- не као пазарно место.
ло се на моравском-цариградском путу се-
верно од Параћина.

128

Брло Дмитровац, које се налази кол Сту- 1415. године се, зајелно са осталим селима,
бице, можла чува успомену на Митровдан, ослобаБа од дажбина.
кала је био панаБур у овом месту. Преко
Стубица је ишао пут за Кучајну, где се, Деспот БураБ БранковиБ, 1452, село отку-
нешто северније, налазила меБа - тромеБа пљује од манастира Лавре.
раваничког, Југовог, Цреповог, а нешто
касније и сисојевачког метоха. 1718. године се помиње у попису и уцртано
је у обе карте.
Село се ло средине 19. века не спомиње.
Село и ланас постоји. Село данас постоји и налази се на левом
приобаљу Црнице, са засеоком Буковица
(26) Бреница према селу Шалудовац.

Помиње се 1427. године, кала га леспот (29) Калањевац
Стефан дарује манастиру Лаври.
Као село Калојањевац помиње се, прили-
Деспот БураБ Бранковић га, 1452. године, ком даровања неких села Петрушке облас-
откупљује од манастира Лавре. ти од деспота Лазара Бранковића ризни-
чару Радославу и његовим сестрићи.ма.
1536. голине се помиње као село Браносе-
лица у коме се налази црква Св. Николе. 1572. године, при епископу петрушком
Максиму, у овом селу је писано »дечанско
Јужно ол села Извор, на пределу реке Кли- јеванћеље«.
суре која је билајужни меБник Петрушког
властелинства, налази се потес Браноше- 1718. године се и на картама и у попису
вац. села Петрушке махије помиње као Калано-
ватз. Село данас не постоји. Средњевеков-
Судећи према цркви која се спомиње, село но насеље се налазило на реци Калањевцу,
се могло налазити у близини цркве Св. Ни- десној притоци Стопањске реке. Извире
коле у данашњем селу Извори. Ако би се испод брда Мале бабе, према селу Скори-
ово прихватило, онда се село Извор нала- ци.
зило јужно од Видинског пута, код цркве
Св. Петка, а на потесу Прњавор.

(27) Квасичевица (30) Врбница

1427. године се, од стране деспота Стефа- 1413. године се помиње као место где је
на Лазаревића, помиње у дарованим сели- Муса потукао деспота Стефана Лазареви-
ма манастиру Лаври. ћа.

Деспот БураБ Бранковић, 1452. године, 1718. године се помиње у попису као село
село, заједно са осталим, откупљује од ма- Врбовац и према списку се налази између
настира Лавре. села Поповца и Забреге.

Данас је то село Клачевица и налази се из- Пре би се село налазило на речици Врби-
мећу брда Бабе и брда Крајњи рид. Име је ци, десној притоци Врлог потока које про-
добило по многобројним пећима за пече- лази кроз данашње село Буљане, где и из-
ње креча (клачење - кречење). вире.

1718. године се помиње као село Клачеви- Село се могло налазити и на речици Врби-
ца у попису села Петрушког дистрикта и ци, десној притоци Стопањске реке. То су
уцртано је на приложеној карти. предели где се 1380. године збио бој изме-
Бу Турака и Југа.
(28) Буљани
Почетком 19. века помиње се Врбовачка
Помиње се 1407. године, када га десшн црква.
Стефан дарује манастиру Лаври.
(Бр. Перуничић, Град Параћин,
257)

129

Село се налазило на истоименом потоку (21) Старче
Островац, или Стровац, који извире испол
атара села Плане и као десна притока се Није јасно да ли се у помену из 1398. годи-
улива у Стопањску реку. не ради о селу или власнику атара. Село се
налазило у близини Параћина.
(16) Гуњево селиште
(22) Врапчани
1380. године се помиње као међно село
приликом утврђивања поседа манастира 1380. године се помиње као село које се
Лешја. Према редоследу помена села нала- граничи са селом Сињим Виром. Према
зило се између данашњег села Шалудовац овоме, налазило се северно од Параћина,
и Горње Мутнице. Као напуштено село ра- на десној обали Црнице.
није је припадало неко.м властелину Гуњу.
1718. године уцртано је на карти на десној
(17) Очино селиште обали Црнице, али се у попису села не спо-
миње.
1380. године се помиње као међно село
приликом утврђивања међа метоха манас- Данас је село саставни део Параћина.
тира Лешја. Као Гуњево селиште налазило
се у наставку према Г. Мутници. (23) Знојац

Очино селиште говори да је оно припада- 1398. године се помиње као почетни међ-
ло жупану Вукославу који је ту могао има- ник за омеђивање параћинског атара. Није
ти »дворе« или неке посебне поседе. Пре- сигурно да је то било село. Међутим по-
тпоставља се да се ту могла налазити и стоји могућност да се оно касније назива
властелинска црква Вукослава, једна од Текија, где се, према записима аустриј-
двеју црквина која се налазе у Г. Мутници. ских официра из 1783. године, налази зи-
дани гроб, са плочом, неког турског »све-
(18) Пријездино село ца«.

1380. године се помиње као суседно село (24) Горња Буковица
Сињег Вира и налазило се између Морав-
ског нута и Мораве (северно од Параћина). 1376. и 1381. године се спомиње у повеља-
ма манастиру Раваници, али као Доња Бу-
Постоји извесна могућност да се ово село ковица. Будући да је међа између новог
повеже са војводом Пријездом кога поми- раваничког властелинства и Цреповог
ње народна песма а који је касније страдао властелинства ишла преко брда Буковица,
бранећи Сталаћ. село Горња Буковица је и дал>е остало
Црепу, пошто се налазило севрно од међе,
(19) Блатково а доњи део је припао Раваници.

1398. године помиње се топоним Блатков- Преко Буковичког брда ишао је средњеве-
ски пут, приликом омеђивања атара Пара- ковни пут који је на картама из 1718. годи-
ћиновог брода. Судећи према ређању то- не обележен као нацх петрус. Овај пут је
понима, налазило се у близини данашњег остао у употреби све до данашњих дана.
Параћина, на десној обали реке Црнице.
(25) Стубица
(20) Трново
Помиње се 1376. и 1381. године у обе по-
1398. године се помиње као међник »тр- веље манастиру Раваници, али као међ-
новски пут« а 1443. године се помиње као ник, тако да је остао при Петрушком влас-
Улак-Трнавци. Мештани овог села су били телинству.
дужни да се старају о поштанским коњи-
ма. Судећи према редоследу ређања међа У турским пописима помиње се 1467. годи-
и према обавезама села у 15. веку, налази- не као пазарно место.
ло се на моравском-цариградском путу се-
верно од Параћина.

128

Брдо Дмитровац, које се налази кол Сту- 1415. године се, заједно са осталим селима,
бице, можда чува успомену на Митровдан, ослобаћа од дажбина.
када је био панаћур у овом месту. Преко
Стубица је ишао пут за Кучајну, где се, Деспот Бураћ Бранковић, 1452, село отку-
нешто северније, налазила међа - тромеВа пљује од манастира Лавре.
раваничког, Југовог, Цреповог, а нешто
касније и сисојевачког метоха. 1718. године се помиње у попису и уцртано
је у обе карте.
Село се до средине 19. века не спомиње.
Село и данас постоји. Село данас постоји и налази се на левом
приобаљу Црнице, са засеоком Буковица
(26) Бреница према селу Шалудовац.

Помиње се 1427. године, када га деспот (29) Калањевац
Стефан дарује манастиру Лаври.
Као село Калојањевац помиње се, прили-
Деспот Бурађ Бранковић га, 1452. године, ком даровања неких села Петрушке облас-
откупљује од манастира Лавре. ти од деспота Лазара Бранковића ризни-
чару Радославу и његовим сестрићима.
1536. године се помиње као село Браносе-
лица у коме се иалази црква Св. Николе. 1572. године, при епископу петрушком
Максиму, у овом селу је писано »дечанско
Јужно од села Извор, на пределу реке Кли- јеванћеље«.
суре која је била јужни међник Петрушког
властелинства, налази се потес Браноше- 1718. године се и на картама и у попису
вац. села Петрушке махије помиње као Калано-
ватз. Село данас не постоји. Средњевеков-
Судећи према цркви која се спомиње, село но насеље се налазило на реци Калањевцу,
се могло налазити у близини цркве Св. Ни- десној притоци Стопањске реке. Извире
коле у данашњем селу Извори. Ако би се испод брда Мале бабе, према селу Скори-
ово прихватило, онда се село Извор нала- ци.
зило јужно од Видинског пута, код цркве
Св. Петка, а на потесу Прњавор.

(27) Квасичевица (30) Врбница

1427. године се, од стране деспота Стефа- 1413. године се помиње као место где је
на Лазаревића, помиње у дарованим сели- Муса потукао деспота Стефана Лазареви-
ма манастиру Лаври. ћа.

Деспот Бураћ Бранковић, 1452. године, 1718. године се помиње у попису као село
село, заједно са осталим, откупљује од ма- Врбовац и према списку се налази измећу
настира Лавре. села Поповца и Забреге.

Данас је то село Клачевица и налази се из- Пре би се село налазило на речици Врби-
мећу брда Бабе и брда Крајњи рид. Име је ци, десној притоци Врлог потока које про-
добило по многобројним пећима за пече- лази кроз данашње село Буљане, где и из-
ње креча (клачење - кречење). вире.

1718. године се помиње као село Клачеви- Село се могло налазити и на речици Врби-
ца у попису села Петрушког дистрикта и ци, десној притоци Стопањске реке. То су
уцртано је на приложеној карти. предели где се 1380. године збио бој изме-
ћу Турака и Југа.
(28) Буљани
Почетком 19. века помиње се Врбовачка
Помиње се 1407. године, када га десши црква.
Стефан дарује манастиру Лаври.
(Бр. Перуничић, Град Параћин,
257)

129

(31) Поповац Једини тононнм који би могао бити везан
за ово село је Вранова Топола која се спо-
Помиње се као насел>е 1376. и 1381. године миње 1380. године и повел>и манастиру
у другој групи (од Параћина до Сталаћа, Лешју, а налазио се код Грабовог брода на
при левој обали Мораве) дарованих села Морави (код данашњег села Видова). Вра-
манастиру Раваници. Помиње се заједно нова топола може да значи да је припада-
са црквом комљаг Св. Николе и назива се ла Враном Селу или Вранкову.
Поповци.
Слободнији превод назива овог ссла би
1530. године се помиње село Поповац са значио да је то било Црно село, односно
манстиром. село где се налазио неки манастир са л>у-
дима обученим у црнс ризе. На овом лока-
1718. године помиње се у попису села Па- литсту није (бар из досадашњих сазнања)
раћинско-петрушког дистрикта као село било цркава и манастира.
Поповац, а на карти, поред њега, уцртана
је црква Св. Петка. Према начину рећања назива села, оно се
могло налазити на десној обали Црницс,
Насеље данас постоји као Нови Поповац на пределу Попл>есак, и да је то каснијс
(са истоименом фабриком цемента). село Поповци са манастиром Св. Никола
или Св. Петка (како то стоји у картама из
(32) Бошково 1718. године). Назив Поповци или Поио-
вац је и дал>е у складу са Монасима који
1375. године се помиње уз групу села које живе при манастиру.
Цреп дарује манастиру Лаври Св. Атанаси-
ја на светој гори. За село Курилово нсма никаквих аутен-
тичних података о локацији. Према редос-
1452. године деспот Бураћ Бранковић ово леду рећања села у повел>и из 1407. и 1415.
село откупљује од манастира Лавре зајед- године оно се налази измећу Вранкова и
но са осталим селима, али се каже да се на- Бул>ана. Ако би се прихватила претходна
лази »код рибника«. локација села Вранкова, онда се ово село
налазило на левој обали реке Црнице, пре-
1457. године деспот Лазар Бранковнћ ово ко пута села Вранкова, а на данашњем
село даје свом ризничару Радославу и ње- буљанском атару.
говим сестрићима, али се тада назива Боге-
тинци. Ближа локација села би била на западној
падини према реци, измећу локалитста
1570. године се јавл>а као село Бошњак, са Пајсијевица и триконхалне цркве, западно
црквом Св. Николе, одакле се регрутују од цркве Красе на Буљанском гробл>у, а
мартолоси. испод Јеремитског гробља.

1516 године се помиње као село Бошњак. Порекло имена је свакако од Курити -
пушити, а што би другачије значило да је
До средине 19. века село се више не споми- имала доста пећи за печење креча.
ње.
(35) Петруша
(33) Курилово
1375. године се село спомиње као Горња
(34) Вранково Петра, даровано манастиру Лаври од стра-
не властелина Црепа. Вероватно да се у
Оба села се спомињу 1407. и 1415. године овој повељи помиње и Доња Петра али
када их деспот Стефан прво дарује манас- није могло бити прочитано.
тиру Лаври а затим ослобаћа од обавеза
према владарској кући. 1452. године се јавља као јединствено село
Петруша. Чед. Марјановић сматра да се
1457. године деспот Бураћ Бранковић села село Горња и Доња Петра налазило на ата-
откупљује од манастира Лавре и од тада се ру повише данашњег села Буљани, према
више не спомињу. цркви.Петруши. Мећутим, ни један топо-
ним на овим прсделима не постоји који би
чувао успомену на ово село.

130

На потесу (троуглу) измећу реке Грзе, Ви- Према слободном нреводу са нсмачког,
динског нута и Петрушиног потока, нала- име би означавало место где се врши пре-
зи се топоним Петрушино. На карти из говар »блага« - робс .за даље слање.
1718. године је на том месту уцртано село
са именом Петрушино, а у листи пописа На картама с краја 17. и почетка 18. века,
села као Петрус. место се налазило на Крежбинској реци
Село које деспот БураВ БранковиК отку- (где Вслики нут иресеца реку) и назива се
пл>ујс од манастира Лавре се назива Пет- Паланка и Караула. На истим картама
руша. нешто јужније од правца Сталаћа, са мо-
равским-цариградским нутем се спаја је-
1570. године се помињс село Пструша ола- дан пут који јс означсн као магистралпи, а
клс су регрутовани мартолоси. из самог места се одвајао један крак према
Видинском путу означен такоће као ма-
Из дал>е анализе могуће локацијс произла- гистрални. Каснији назив Крежбинац,
зи да се ссло Доња Петра налазило у по- (1783.) добија од немачке основе Креисбан
речју потока Петрушино и Грзе (при - раскрсшша.
ушћу), а Горња Путра испод града Петру- Још 1380. године се на овом мссту помиње
са, на локацији данашње Доње Мутнице. крај који сс назива Дубравнџца. V Рава-
ничкој повслјИ се помиње Бир који се уби-
1783. године, на месту Горњс Пстре, први ра у Дубрвици - до Ражња и Сталаћа.
пут сс јавл>а помен Доња Мутница.
Према новијим топографским картама,
(36) Брачин предео од Раванице до РажАа, односно
Сталаћа, има велики број топонима Дуб-
Ссло се први пут спомиње крајем 16. века рава, Дубравица, што није случај на ост-
када су њсгови становници били дужни ла лаим деловима приобаља Мораве према
хране коње (вероватно поштанске), као и Дунаву.
ссло Улак-Трнавци код Параћина.
Битка са турцима на Божић 1380/81. годи-
1718. године се ссло као Барзин спомиње у нс одиграла се на Дубравици, а књегиња
попису села Петрушког дистрикта. Милица дарује село Богосава Бргбале ма-
настиру пантелејмону у Светој Гори, 1394.
Име села Брачин може водити порекло од године.
Братовљев (као очев - Бабов), односно, као Село Бргбале се може наћи у имену топо-
Братовљево Село, са анлаогијом, Очино нима Брмбаре код Крежбинца, на Цариг-
Село, Братовљева буква и другхих топони- радском путу, а нешто старији назив Тоги-
ма оновремепих повеља у Петрушкој об- ло такоће има исто значење
ласти.
Свакако да је име Дубровница настало од
Село и данас шк । < >) м на десној обали Јова- дубровачких трговаца, који су, пошто би
новачкс рскс и припада општини Ражањ. прешли Мораву и стигли на Моравски нут,
Поред овог ссла, 1718. године, налазило се овде вршили претовар у више праваца. Је-
брдо Трогило. Према немачком извору ово дан је могао ићи даље према југу - до
брдо је мссто где се преноси терет и напа- Ниша, а затим према Софији и Цариграду,
јају коњи. Место на истој карти гдс Велики други према северу и Подунављу, а трећи
пут прссеца аустро-турску границу, нази- према Видину. Са Видинским путем се спа-
ва се Драгило - где се мењају коњи, а село јао код Црепове царине (код села Лешја и
је »коњаничко«. брда Илинице).
На овој раскрсници, где се могла налазити
Свакако да је село припадало брату Др- колонија дубровачких трговаца са арсена-
жману, будући да се у близини налази и лима, вршило се знатно скраћивање пута,
топоним Држманов ноток. нарочито према Видину, и избегавао се
пролаз кроз Параћин са плаћањем брода-
(37) Дубравница, Мемешик, Крежбинац рине и других мимоходних царина.

1783. гдоине се »на пола пута од Параћина Сећање на трговце који Броде је Бродско
до Сталаћа« помињс село Мемешик са »пр- ноље код Крежбинца, а најадекватнији на-
цом« улицо.м и око 50-60 кућа. зив овог развијеног соабраћаја налази се у
имену превоја из Петрушке области - пре-
ма Истоку - Честобродици.

131

Тако би име Дубровница, означавало (40) Забрега
мали Дубровник. На овај начин је искљу-
чено тумачење са шумовитим пределима Први пут се спомиње 1536. године као село
Дубравама. код кога се налази манастир Св. Николе.
1670. се помиње као село са два манастира
Гојко Десница читав крај ол Параћина до посвећена Св. Николи. Овај други манас-
Сталаћа, на карти Душанове и Моравске тир би се могао везати за село Соколари и
Србије, назива Дубравница (Цар Стефан цркву Св. Николе из помена 1516. године.
Душан, Бгд. 1980, стр. 38, - карта). 1583. године се такође помиње са два ма-
настира посвећена Св. Николи.
(38) Соколари
1718. године се помиње и као село Забрега
1516. године се спомиње ово насе.ље у чијој са манастиром и као село са две воденице,
близнни је манастир Св. Николе са три во- а на картама као Забрега са манастиром
денице. Манасињац и црквом Св. петка.

Топоним Соколари се налази између села Село и данас постоји.
Стриже, Ратара и Видова. V даљем трага-
њу за аутентичном локацијом ово место се (41) Давидовац
мора искључити, будући да у близини Баћоглава
нема услова за постављање воденица. Ту Глава
су углавном реке Мртваје, како се називају
и у средњевековним изворима. 1453. године се село помиње као тимар Ха-
сана и његовог сина. Крајем 16. века из
Изнад манастира Св. Јован Главосек нала- села Глава су дербенџије.
зи се Голубов камен или Соколовица, а по-
ток испод стеновитог предела се назива 1718. године се јавља као село Давидовац
поред Водовоња н Чуковачки ноток или, са црквом. Данашње село Главица и Дави-
преведено, Соколов поток. довац се налазе у непосредној близини.
Име Главица пре одговара данашњем селу
Можда овај топоним чува успомену на Давидовац него селу Главица, будући да
село Соколари које се налазило у близини се прво налази испод брда Главица а друго
данашњег села Забреге, такоће средњеве- преко реке Црнице, на десној обали, и није
ковног порекла. Од Забреге до цркве Св. ни у каквој вези са брдом.
Јован Главосек има три воденице, па се
село Соколари могло налазити негде на ле- (42) Шавац
вој обали Црнице, преко пута данашњег
села Забрега, на чијој се страни налази и 1381 (1376) се помиње као село које припа-
Намасија са црквом Св. Николе. да другој групи дарова манастиру Равани-
ци, а 1718. године се помиње и у попису
(39) Бусиловац села петрушког дистрикта и на карти.
Село и данас постоји са непромењеном ло-
1453. године се помиње као »мезра Бучи- кацијом.
новче« и припада тиамру Хасана и њего-
вог сина Хаџиба, са сејалиштем Јачина. (43) Цокотина,
Осаница,
1536. године се помиње као Босиљевци,
одакле су регрутовани мартолоси. Клашње, Чепури, Бежање

1718. године се овде помиње Батчина, као Сва ова села се спомњу у повељама манас-
село у Петрушком дистрикту. тиру Раваници из 1376. и 1381. године и сва
се налазе на десној обали Мораве, на пред-
Село и данас постоји са топонимима у бли- елу од Сталаћа до села Жировнице код
зини - Бучина, Таточина, Баточина. Буприје.

Село Цокотина би могло бити село које је
везано за неки град или утврђење вероват-
но на Моравском путу. На карти из 1718.
године се помиње село са иемном Цзузат-
те, а такође и у попису села Петрушког
дистрикта.

132

Село Осаница данас не постоји. (46) Ледина

Село Клашње данас не постоји. На пред- 1453. голине се помиње као гимар Хасана
елима изнад села Буљана и Шалудовца на- и његовог сина Хациба. Село данас посто-
лази се Клошански врх. Село је могло до- ји као Лебина.
бити име по Клашњама, вуненим чарапама
од козје длаке сточара - Влаха. (47) РАдошевац

Село Чепури и данас постоји али се од Помиње се 1516. и 1536. године као пусто
средњег века па све до половине 19. века село. Судећи према поменима Радушиног
уопште не спомиње. потока и атара 1380. године, приликом
омећивања метоха Лешја, село се могло
Бежање се могло налазити, судећи према налазити на данашњем потоку Радоњаш а
савременим картама, код села Дреновца на месту села Скорице, јужно од масива
према Морави. Мећутим, није искључено Бабе.
да се у средњем веку другачије звало, а на-
стало је тек при крају 17. века, када се бе- Село Радошевц се спомиње 1718. године у
жало од Моравског пута због одмазди које Параћинско-петрушком дистрикту.
су Турци чинили. Наравно да су савреме-
ници Сеобе почетком 18. века ово име За време аустро-турске окупације, после
сами променили јер се оно у то време тако пожаревачког мира, 1718. године се у по-
и звало, тако да се потпуно изгубио сред- пису помињу села која су се налазила у
њевековни назив. Петрушком дистрикгу, али као привреме-
на насеља-збегови.
(44) Горње и Доње Сење,
Керљевци, Бестребац Горњи и Доњи, Буља- (48) Велика и Мала Бешина

ни, Буковица Горња и Доња Ова два привремена насеља су се могла на-
лазити на висоравнама према Сисојевцу,
Сва ова села су припадала петрушком на месту које се данас назива Поглед
властелинству јер су се поуздано налазила (бесцхеин) или пак при Пећинама на оба-
на левој обали реке Раванице. Помињу се ли реке Црнице.
1376. и 1381. године као села која припада-
ју метоху манастира Раванице. (49) Аиеге

Горње Сење се једино могло налазити на 1718. се помиње само на карти и налази се
десној обали Раванице и то на потесу Ста- на ушћу Црнице у Мораву, са северне
ро село, где се данас налази село Сење. стране. Вероватно је било збег.
Село Буљани се налазило поред саме реке
Раванице, а село Керљевци може бити (50) Играновац
Краљево Село или Краљевци, тако да је ус-
помена на њега сачувана преко топонима Као потес се може наћи у Кучају, као
Краљево поље које се налази на десној Мало и Велико Игриште у вртачи при са-
обали Раванице, при упшћу Ивановачке мој граници (ондашњој) према Турској.
реке. Буковица Горња и Доња се налази на
Буковичком брду и на истоименом пото- (51) Брдо Самањац
ку. Успомена на ова села сачувана су у да-
нашњем влашком селу Батинцу. Налази се јужно од данашњег села Извора,
а источно од села Клачевице. Према не-
Бестребац Горњи и Доњи се налази на мачком пореклу речи то би био неки збег
Бестребачком потоку који извире код Сту- или војно зборовиште. 1783. године читав
бица и улива се у Раваницу. овај крај, као и река Црница, зове се Сто-
мена.
Данас постоји само село Батинац и Сење.
(52) Ветерња
(45) Дреновац
1718. године је на картама уцртано као
Помиње се 1570. године када су из њега село и представљало би неки збег где мно-
регрутовани мартолоси.

133

го грми и сева. Данас постоји брдо Ветер- (54) Претрковац
ња (577 м) на истом месту као на карти.
Село се налази на десној обали Јовановач-
(53) Циговац ке реке. Припадало јс петрушком власте-
линству а данас општини Ражањ.
Као збег се могло налазити источно од
села Забреге на месту означеном топони- (55) Ратари
мом Козји рог, Козило, а код река Суваче и
Водовоње где се могло налазити средњеве- Село припада општини Параћин и налази-
ковно село Клашње или Соколари. Према ло се западно од Цариградкосг друма пре-
слободнијем преводу са немачког, Циго- ма Морави код села Дреновац. Не споми-
вац би значио Козјево или Козило, што по- ње се у средњевековним изворима. Могуће
тврћују и топоними. је да је било мезра »са сејалиштем Јачина.«

Манастир Раваница
134

СУМАРНИ ПРЕГЛЕД ЦРКАВА ПЕТРУШКЕ ОБЛАСТИ

Цркве и манастири са видљивим архитектонским остацима

1. Једнобродна црква на локалитету Лешје, пре 12. века
2. Црква крстообразног решења, рашког типа, на локалитету Лешје, крај XII

века
3. Црква Вазнесења манастира Раванице, пре 1375/76. године, припрата и утвр-

ђење после 1375/76. године
4. Црква Св. Богородице у Лешју, пре 1360. а после 1355. године
5. Црква Преображења у Сисојевцу, пре 1389. године
6. Црква Блага Марија (Магдалена Петрушка), пре 1389. године
7. Црква Св. Николе манастира Намације, пре 1389. године
8. Црква Св. Петка у Извору, крај 14. века
9. Црква Св. Арханђели у Субици, крај 14. века
10. Црква 2 у Забреги, крај 14. века
11. Црква 1 у Забреги, Св. Бурђе, (?) крај 14. века
12. Црква Св. Арханђели у Давидовцу, крај 14. века
13. Црква Св. Марко у Парађину, средина 14. века (?)
14. Црква Св. Николе у Извору, средина 14. века (?)
15. Црква Краса у Буљану, крај 14. века
16. Црква Св. Борђе у Мутници, средина 14 века
17. Црква Св. Илије у Плани, крај 14. века (?)
18. Црква на буљанском гробљу (?)
19. Црква Св. Јован Главосек, црква пре средине 14. века, припрата крај 14 века
20. Св. Петка у Забреги, крај 14. века
21. Поњекавичка црква код Лешја, пре 1375. године

Цркве по традицији и литератури

22. Црква Св. Илије, код брда Илиница
23. Црква Св. Николе у Бошњану, манастир, пре 1375. године
24. Црква Св. Николе у Поповцу, пре 1375 манастир
25. Црква на Топлику испод брда Чокоће
26. Црква на Топлику код данашњег Поповца
27. Црква Св. Стефана у Крежбинцу
28. Црква Св. Андрије у Бусиловцу
29. Црква Св. Врачи у Плани
30. Црква Блага Марија у Скорици
31. Црква на локалитету Ласкине чубре у Мириловцу
32. Црква на локалитету Булина вода у Мирпловцу
33. Црква на локалитету Бурдељ у Лебини
34. Бела црква у Чепуру
35. Црквина у школском дворишту села Горња Мутница
36. Црквина на улазу у Горњу Мутницу
37. Црквина на локалитету Св. Недеља, код села Батинац, пре 1375.
38. Црквина на месту данашње цркве код села Горња Мутница
39. Црква у селу Калојањевцу, пре 1572. године
40. Црквина Пајсијевица у буљанском атару
41. Црква у Врбовцу
42. Црквина код Стаменине воде у селу Доња Мутница
43. Црквина на новом забрешком гробљу
44. Црквина у Бошњану код новог сеоског гробља

135

Пећине и градови где су се могле налазити цркве или параклиси
45. Петрус на Баби
46. Градак
47. Чукар
48. Кула
49. Була код Бошњана
50. Петрус на Црници
51. Раваничка пећина
52. Вавилова пећина
53. Пећина Масни камен у Црници
54. Пећина испод Петруса на Црници
55. Мошина пећина код цркве Блага Марија у Црници
56. Пећурска пећина код Скорице
57. Пећина на Баби

136

ЗАКЉУЧАК

Још од времена стварања прве српске државе Петрушка област је имала значајну
стратешку улогу. Она се огледала у томе што је на Моравском путу и раскрсници
према истоку створена препрека свим освајачким аспирацијама на младу српску
државу. Наиме, Моравским путем се и даље интезивно комуницирало у оба прав-
ца. Земље на западној обали јесу биле заштићене реком Моравом, али је на пли-
ћацима и бродовима, а нарочито на мосту код Равног, Морава била лако савла-
дива. Зато је у свим освајачким походима разних народа главни оријентир било
Равно, раније Хореум Марги, одакле се могло ићи у још три правца. Будући да се
Равно налазило на десној обали Вулике Мораве, а да би се контролисао и прелаз
(брод) и раскрсница, овим се градом морало »овладати«. Можда је ово био разлог
да Немања још у време конституисања државе увиди значај овог подручја и да
се у наставку своје владавине бори за превласт над њим. Тако Равно остаје у по-
седу Немањића, заједно са припадајућим регионом, потоњом Петрушком облаш-
ћу. Ако се зна да су северно од Равног биле угарске земље, а јужно и источно Вп-
зантија, касније Бугарска, онда је видљиво да се Петрушка <»б\аст увек налазила
на тромећи интереса. У прво време Немањића на истоку М< »р.тс ово је било једи-
но подручје српске припадности, да би се од њега, у времс Милутина и Душана,
земље шириле према Подунављу. Исти статус Петрушка област има и у време Мо-
равске Србије.

Кроз историју се на овој раскрсници, путовало, ратовало, остајало, сачекива-
ло, трговало и умирало. Још пре Немање овде су билс и <\ <с 1 нс 1101 <> \нос I и наро-
чито за припаднике разних монашких редова и хришћанских асоцијација које су
тражиле мир и спокојство за утемељивање својих идеологија. Стефан Немања за-
тиче у Пустињи над пустињама многобројне анахорете код којих налази спас по-
сле рата са Исаком Анћелом. Ниједна пустиња на Балкану није носила статус
оваквог старозаветног имена, па тим пре веровање да ју је основао неки познати
и цењени пустињак око кога с'е временом скупљају истомишљеници. Стога у вре-
ме цара Душана добија назив Пустош Петрус илн Петрова пустиња. Ово име је
могла добити по чувеном пустињаку Вукупетросу из Амијена који се овде нашао
приликом једног крсташког похода.

Петрушка област је имала све географско-морфолошке погодности за опста-
нак пустиножитеља и њихових, касније, већих заједннца. Поред бројних природ-
них пећина, заравни, бројних речица и потока богатих водом, великих и лекови-
тих извора, кањона и клисура, плодннх жупа, мртваја и рибњака (касније вештач-
ких), Петрушка област је, иако поред Моравског и Видинског пута, била довољ-
но заштићена.

Вукослав, који ову област добија од цара Душана у баштину, поред цркве, по-
клања манастиру Хиландару и поседе. Остала властела и владарска кућа, затим,
дарује делове ове области познатим манастирима на Светој Гори. Тако Цреп, син
Вукослављев дарује манастиру лаври Св. Атанација део властелинства које после
његове смрти потврћује и увећава деспот Стефан, а затим исто чини и деспот Бур-
ће Бранковић. После Косовског боја два мања властелина дају манастиру Сисо-
јевцу земље око Параћиновог брода, а Милица дарује манастиру Св. Пантелејмо-
на у Светој гори село Бргбале са раскрсницом дубровачких каравана. Кнез Лазар
од Црепа купује већи део области и дарује га манастиру Раваници.

137

Колико је Петрушка област била значајна за манастире Свете Горе, види сс
по познатом суђењу између Хиландара и Црепа око манастира Лешја у време кне-
за Лазара. Већ после 1389. године читава Петрушка област је раздељена манасти-
рима. Тада се са Венедиктом на челу ствара нови монашки центар при манастиру
Лешју, који у стварн припада Лешјанској пустињи.

Значајност Петрушке области за исихасте види се по томе што се, после Ма-
ричке битке и распада исихастичког центра у Парорији, синаити, углавном селе
у ову област наставл>ајући своју делатност око новог центра који кнез Лазар ос-
нива око манастира Раванице.

Други талас насељавања Моравске Србије, па и Петрушке области, настаје
почетком 15. века. Поред духовника, овде долазе и остале ортодоксне структуре
уметника и културних посленнка. Тако поред Кукупетроса који је свакако оста-
вио трага у овој области, овде, све до пропасти деспотовине живе, познати пус-
тињаци, Ромил, Вавило и Андреј - синаити, духовник Сисоје, старац Дионисије,
Вукослављев син, Венедикт, син Црепов (прво као поп, затим као игуман, а на кра-
ју као митрополит), две калуђерице, Анисија кћи Вукослава и Богданова мати (из
Душановог времена), епископи Максим и Герасим. Сви ови црквени посленици
који су припадали различитим монашким заједницама и монашким центрима, до-
носили су, поред духовних опредељења, своја виђења црквеног богослужења и
архитектонског устројства храмова. Њихова архитектонска активност је присут-
на још од пре 12 века - преко стационарне пустиножитељске цркве у Лешју (прва
архитектонска фаза - црква са једнобродном основом и попречно постављеном
припратом) и недовољно истражене цркве Св. Јован Главосек (прва фаза). Нема-
њино време је обележено преко једне цркве са рашким карактеристикама (кр-
стобразна црква - друга фаза цркве у Лешју).

Светогорски утицаји који се огледају преко цркава триконхалног облика, спе-
цифичног богослужења и посебне архитектоникс и организације светилишта,
овде се јављају нешто пре 1360. године. То је црква Св. Богородице у Лешју коју
гради Вукослав по дозволи и одобрењу цара Уроша и поклања је манастиру Хи-
ландару. Заједно са Раваницом, ово је прва триконхална црква на територији по-
тоње Моравске Србије. Убожац, Св. Никола Мрачки и Св. Никола у Арханђелима
код Призрена још раније наговештавају нове тенденције у црквеној архитектури.
Карактеристика Лешја, Раванице и ових цркава је и дал>е непостојање припрате
на западном делу.

Прва црква у Моравској Србији која добија припрату (мисли се на триконхо-
се) је Раваница (1375/76. године). После тога се све цркве Моравске Србије граде
са обавезном припратом. Од Ивирона па све до цркве у Хиландару, Милутиновс
задужбине, на Светој Гори се граде триконхоси са специфичним светилиштем,
припратом и куполом, која је од друге половине 9. века препознатљива матрица
византијске црквене архитектуре.

Српска црква све до 1319. године није имала јединствен типик. Тада архиепис-
коп Никодим преводи јерусалимски типик и приређује га за потребе српске цр-
кве. Од тада настаје прекретница код пројектовања цркава и извесних категорија
црквеног и манастирског устројства. Присутне су и неке литургијске специфич-
ности вероватно преузете из Свете Горе. Припрата постаје обавеза, а ако се забо-
рави, након неког времена се дограђује (случај Леснива). Тако се и у време Душа-
на припрата јавља као нужност, али се гради уз већ познате концепте куполних
цркава. Извесну литургијску специфичност са назначеним просторима за певани-
це, наговештава црква Св. Николе у Арханђелима код Призрена. Раваница, која
се, свакако, гради пре Лазара, такође, поприма све тенденције триконхалних цр-
кава са куполом, али без припрате, са светилиштем којс остаје у ранијем концеп-
ту и разликује се од светогорских типова. Ако се за цркву Св. Арханђела код При-
зрена може рећи да представља велики домет суптилнс резбе камене пластике и
интерпретације камена, код Раванице је присутна полихромија као наставак кла-
сичне византијске архитектуре и традиције неких грађевина Милутиновог време-

138

на. Поједностављено се може рећи да Раваница синтетизује рашке елементе и ка-
мене пластике времена Душана и његове цркве и византијску полихромију ср-
пског наслеђа и Милутиновог времена, при чему се уносе лезене, кололете и ка-
мена пластика хришћанског истока.

Још од Грачанице, односно Никодима, јавља се хтење спољашњег украшава-
ња. Исказани став да екстеријер византијских цркава не одаје раскош ентеријера,
сада се демантује, јер се екстеријер третира са истом пажњом и важношћу као и
ентеријер. Овај нови став ће бити главна одлика црквене архитектуре Моравске
Србије.

Наговештаји украшавања су присутни и на Пећкој патријаршији. V недостат-
ку племенитијег материјала украшавање се врши сликањем, како декоративне
пластике тако и религијских представа.

Остаће и даље непознато у којој мери је ова тенденција заступљена на Лешју,
али, од 1375. године, украшавање екстеријера и припрата на триконхосима биће
обавезност. Она је могла бити у виду конвенције донете на једном од пећких са-
бора.

За спровођење овог начела свакако да је велику улогу имао патријарх Јефрем,
познати пустињак. Исихазам је имао присталица у пустиножитељима који су са-
мостално живели по пустињама Србије. По признавању исихастичког покрета од
стране византијске цркве као, важећег црквеног и духовног учења, и у Византији
и код нас овај покрет почиње да буја, нарочито у Моравској Србији где је потпо-
могнут благонаклоношћу кнеза Лазара и владајуће породице касније. Поред
снажне концентрације цркава и манастира, са исихастима у Петрушкој области
кнез Лазар прирећује манастир Раваницу и дарује је богатим даровима утврћују-
ћи је тако у снажни бастион хришћанства. Присутност Лазара у Раваници преко
манастирског општежића дало је снажан порив црквеним посленицима у Пет-
рушкој области и властели Моравске Србије, који граде нове цркве са свеопште
прихваћеним јединственим принципима и методологијом. Овим градитељством је
достојно завршена и српска и византијска архитектонска монументалност коју
красе виткост и архитектонско-ликовна елеганција.

Петрушка област представља малу оазу разноврсних типова триконхалних
цркава. Од Лешја као правог представника светогорског утицаја и Раванице као
модела предстојећег опуса, јављају се триконхалне цркве сажетог уписаног крста
(Сисојевац, Св. Петка) и цркве једноставног триконхалног облика (Св. Арханћели
у Стубици и Давидовцу, црква 1, Св. Никола у Намасији). Јављају се цркве које
чине прелаз од светогорских типова ка моравским - Петруша и цркве које су пре-
лазни облик једноставног триконхоса ка развијенијим облицима, сажетог уписа-
ног крста. Има н специфичних триконхоса као што је црква 2 у облику слободног
крста.

V читавом архитектонском наслећу, које имају и старије цркве са другим
решењима и облицима, осим Раванице и Сисојевца, нема монумената достојних
Лазарице, Љубостиње и Каленића, па се може рећи да је црквена архитектура
Петрушке области поред монашког ктиторства, масована појава просечних архи-
тектонских вредности у снажном градитељском замаху. Истовремено, веома сла-
ба очуваност архитектонских склопова не дозвољава да се у потпуности сагледа
архитектонски опус. Скроман граћевински материјал на фасадним површинама
био је прекривен сликаном декорацијом, чиме је компензиран недостатак племе-
нитости камних резби и натуралне полихромије, врхунске црквене архитектуре
Моравске Србије.

Само за цркву у Лешју, Раваницу и Сисојевац може се рећи да су властелин-
ске задужбине, алн да су одмах претваране у манастир, док су све остале цркве
манастирске по оснивању. Уз овакву монашку агломерацију, смештену у преко 40
самосталних центара, био је изузетно развијен и сеоски живот у више од 55 села
са разноврсном привредном активношћу. Заштита петрушке области је вршена

139

преко неколико срелњевековних утврђења, лоцираних углавном по источним ле-
ловима. Међу њима је најпознатији град Петрус на Баби, Петрус на Црници, Гра-
лак и лруги. Порел Раванице која је конципирана као утврћење, сваки манастир
је био посебно утврћен, било начином организовања објеката, било лолатним ку-
лама и фортификационим зиловима, као што је случај Лешја (из времена Вене-
лнкта) и Сисојевца.

Нијелиа црква се не може хронолошки опрелелити у леспотово време, кала
настају нови концепти архитектонског прелстављања, нарочито у екстеријерном
поглелу. Тала се максимално користи камен у завршној обрали, али без пластике
зрелог лоба Моравске Србије. Сисојевац је, са »школом мраморника« често спо-
мињан као почетак нових тенденција деспотовине. Живопис и хронолошка опре-
лел>еност негирају овакву претпоставку, Шта више, о Сисојевцу се може говори-
ти као монументалном прелставнику цркава са сликаном декорацијом на фасала-
ма.

V Петрушкој области је вршена концентрација цркава, олносно манастира, у
неколико зона. највећа зона, са преко 15 цркава, налази се у кањону реке Црнице,
око грала Петруса. Друга зона је око манастнра Лешја и Лешјанске пустиње, са
гралом Петрусом на Баби, а трећа зона би била кол ланашњег извора и утврћења
Гралак кол Горње Мутнице. Четврта зона је сам манастир Раваница који уместо
цркава има бројне пећине са исихастима.

Центар Петрушке области у војном погледу је био грал Петрус на Баби а за-
тим Петрус на Црници. Трговачки и цивилни центар је био Параћинов брол, са
утврћењем и лва газа-брола, Краљев и Параћинов, и значајном раскрсницом пу-
тева. Ол Моравског пута се кол Параћиновог брола, према истоку олвајао Видин-
ски пут.

Петрушка област после труске окупације егзистира као нахија Петруш,& за
време аустријске окупације, у 18. веку, као Днстрнкт Петрус. Увек је у скоро не-
поромењеном територијалном облику који траје и ло данашњих дана, кала је то
територија СО Параћин.

140

ЛИТЕРАТУРА

Историјска и општа литература

1. А. Дероко, Монументална и декоративна архитектура у средњовековној архитектури Ср-
бије, Научна књига, Београд, 1962.

2. Атанасије Јевтић, Литургија и богословље, Богословље, Београд, 1976, 7-15.
3. Д. Пантелић, Попис пограничних нахија Србије после пожаревачког мира, САН, Споме-

ник, 75, Београд, 1948.
4. Д. Пантелић, Војно-географски описи Србије нред Кочину крајуну од 1783-1784, СКА, 64,

Београд, 1936.
5. Д. Пантелић, УхоВење Србије пред Кочину крајину, Глас СКА, 77, Београд, 1933, 103-163.
6. Раде Михаљчић, Крај српског царства, СКЗ, Београд, 1975.
7. Андре Грабар, Византија, Византијска уметност средњег века (од VIII-XV века), Нови

Сад, 1969.
8. Миодраг Ал. Пурковић, Кнез и деспот Стефан Лазаревић, Београд, 1978.
9. Општа историја архитектуре, 3 Лењ.-Москва. 1966
10. Сава, епископ источниамерички и канадски, Превод јерусалимског типика код Срба, по-

водом 650-те годишњице представљања архиепископа срнског св. Никодима, Гласник, Сл.
лист српске православне цркве, 12, Београд, 1974, 271-276.
11. М. Б. Милићевић, Кнежевина Србија, Београд, 1876.
12. Зборник Константина Јиречека, I, САН, Београд, 1959.
13. К. Јиречек, Војна цеста од Београда за Цариград, Зборник Константина Јиречека 1, САН,
33, Београд, 1951.
14. Р. Новаковић, Одакле су дошли Срби на балканско полуострво, Београд, 1977.
15. Г. Шкриванић, Жичко епархијско властелинство, Историјски часопис, IV , Београд, 1953,
147-172.
16. Капетан Франц Кајзер, По Србији кнеза Милоша, СКА, Споменик, Београд, 1933.
17. Евлија Челебија, Путовање према Београду 1660. године
18. Вл. Р. Петковић, Преглед црквених споменика кроз повесницу срнског народа, САН, 4,
Београд, 1950.
19. Анка Стојаковић, Архитектонски простор у сликарству средњовековне архитектуре, Ма-
тица српска, Нови Сад, 1970.
20. Андре Грабар, Средњевековна уметност источне Европе, Нови Сад, 1969.
21. Давид Талбот Рице, Уметност византијског доба, Београд, 1968.
22. Ив. Николајевић, Ранохришћанска крстионица у Југославији, Зборник радова византо-
лошког института, 9, Београд, 1966.
23. Б. Крекић, Прилог нроучавања проније у средњовековној Србији, Зборник радова визан-
толошког института, 8/2, Београд, 227-234.
24. К. Јиречек - Ј. Радонић, Историја Срба 1, 11, Београд, 1978.
25. Др Слободан Ненадовић, Богородица љевишка, Београд, 1963.
26. Гавро Шкриванић, Путеви у средњевековној Србији, Београд 1964.
27. А. Дероко, Споменици архитектуре 1Х-ХУ1П века у Југославији, Београд, 1974.
28. Никола Мавродинов, Старобугарска уметност, Софија, 1959.
29. Рани средњи век, група аутора, 1976.
30. Велике архитектуре свијета, Младост, Загреб, 1981.
31. Архитектонско наслеБе Бугарске, Софија, 1972.
32. Иван Богданов, Бугарска утврћења, Софија, 1971.
33. Јевсевије Поповић, Опћа црквена историја, са црквеностатичким додатком, I, 11, Срем.
Карловци, 1912.
34. Борће Трифуновић, Српски средњовековни списи о кнезу Аазару и Косовском боју, Баг-
дала, Крушевац, 1968.

141

35. Витрувијевих десет књига о архитектури, Сарајево, 1951.
36. Леонтије Павловић, Култови лица код Срба и Македонаца, књ. I, Народни музеј Смеде-

рево, Смедерево, 1965.
37. Георгије Острогорски, Пронија, САН, Београд, 1951, 147.
38. Лоуис Боувер, Литургу анд арцхитецтуре, Университу од Нотре Дам дс ПРЕСС, Индиа-

на, САД, 60-70.
39. Оснивачи великих религија, Јузеф Келер, Београд, 1978.
40. В. Ј. Бурић, Византијске фреске у Југославији, Београд, 1974.
41. А. Ф. Гиљдерфинг, Путовање но Босни Херцеговини и старој Србији 1858/59, Сарајево,

1972.
42. Никола Радојчић, Срнски државни сабори у средњем веку, СКА, СХХХ, 54, Београд, 1940.
43. Мавро Орбини, Краљевство Словена, Београд, 1968.
44. М. Ј. Динић, Власти за време деснотовине, ЗФФ, X—1, Београд, 68.
45. Иван Попов, Пронорције у бугарској уметности, Софија, 1955.
46. Франц Бабингер, Мехмед Освајач и његово доба, Матица српска Нови Сад, 1968.
47. Фелиз Канитз, Дас Конигреицх Сербиен унд дас Сербенволк, Леипзиг, 1904.
48. Небо на земљи, Богослужење источне цркве, Живот с богом, Фоуер ориенталцретиен,

Брузеллесс, 5, 1969.

Посебна литература

1. Десанка Милошевић, Заштитна исконавања у Поновцу, Зборник радова Народног музе-
ја, Београд 1958/59, II

2. Љуб. Стојановић, Стари срнски родослови и летониси, Зборник за историју, језик и књи-
жевност српског народа, књ. XVI, Београд - Срем Карловци, 1927.

3. Василије Николајевић, Велики тиник, Срем. Карловци, 1929.
4. Шематизам браничевске енархије, Пожаревац, 1972.
5. Браничево, П. Момировић, Д. Митошевић, Гласник српске православне цркве, 1961,

219-259.
6. Б. Сп. Радојчић, Мркшина црква и штавско властелинство, Старинар III, 12, Београл,

1937, 41.
7. Манасија, Саопштења VI, Историја и Живонис, Београд, 1964.
8. О кнезу Аазару, Београд, 1975.

Р. Михаљчић, Кнез Аазар и обнова срнске државе, 1-10. Ди.митрије Богдановић, Изми-
рење срнске и византијске цркве, 81-91.
Антон Емил Тахиаос, Исихазам у доба кнеза Аазара, 93-103. Војислав Ј. Бурић, Срнски
државни сабори у Пећи и црквено градитељство, 105-121.
Георгије Острогорски, Србија и византијска хијерархија држава, 125-137.
Франк Кемфер, Почетак култа кнеза Аазара, 265-269.
9. Б. Ферјанчић, Поседи нородице Мелиасина у Тесалији, Зборник радова византолошког
института, 9, Београд, 1966, 33—48.
10. В. Ј. Бурић, Солунско норекло ресавског живониса, Зборник радова внзантолошког ин-
ститута, 6, Београд, 1960, 111-127.
11. Др Војислав Ј. Бурић, Живонис Ресаве, Порекло и место у византијском сликарству, Баг-
дала, Крушевац, 1969, 3-7.
12. Бранко Перуничић, Град Параћин 1815-1915, Београд, 1975.
13. Светислав Мандић, Розета на Ресави, Рашка баштина, 2, Краљево, 1980, 125.
14. Б. Бошковић, О сликаној декорацији на фасадама нећке натријаршије, Старинар, XVIII,
Београд, 1967.
15. Невенка Петровић, Утицај куноле на нројектну шему базилика, Старинар, XIX, Београд,
1968.
16. Б. Бошковић - Бр. Вуловић, Царичин град - Куршумлија и Студеница, Старинар,
^1ЕЛЧИ, Београд, 1958.
17. Иванка Николајевић, Планови цркава у Охриду са триконхалним и тетра конхалним еле-
ментима, Старинар XXI, Београд, 1970, 184-195.
18. Мирјана Живојиновић, Светогорски нротат носле нрота Исака, Зборник радова византо-
лошког института, 1, 3, Београд, 1971.
19. С. Бурчић, Тхе тмин-домед нартхез ин Палеологан арцхитецтуре, Зборник радова визан-
толошког института, 13, Београд, 1971.
20. Олга Зиројевић, Турско војно уреБење у Србији 1459-1683, Београд, 1974.

142

21. А. Дероко, Средњовековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији, Просвета, Беог-
рад, 1950.

22. Б. Андрејевић, Да ли су Турци освојили Ниш 1376. године, Нишки зборник 1, 53-61.
23. Слободан Ненадовић, Размишљања о архитектури цркве благовештења деснота Бурћа

Бранковића у Смедереву, Зборник Народног музеја, оеН-Н, Београд, 1979, 403-412.
24. Бранислав Вуловић, Да ли је Вук био сахрањен норед оца у раваничком магзолеју, Ста-

ринар XX, Београд, 1969, 405-412.
25. Арх. Слободан Ненадовић, Конзерваторска документација о архитектури манастира Ре-

саве, Зборник заштите споменика културе, XII, Београд, 1961, 51-58.
26. Инж. Слободан Ненадовић, Студенички нроблеми, Саопштења оеоеое, Београд, 1957.
27. Арх. Слободан Ненадовић, Фундирање сноменика архитектуре у средњевековној Србији,

Зборник заштите споменика културе VIII, Београд, 1958, 21-33
28. Др Слободан Ненадовић, Конзервација пирга крал>а Милутина у Хиландару, Зборник за-

штите споменика културе, XVI, Београд 1965, 175-181.
29. Др Сл. Ненадовић, Осврт на начин зидања срнских средњовековних сноменика, Зборник

заштите споменика културе, XV, Београд, 1964, 43-60.
30. Арх. Милка Чанак-Медић, Теоријска снрема и стенен образовања средњевековних гради-

теља, Зборник заштите споменика културе, XVIII, Београд, 1967, 5-26.
31. Др Слободан Ненадовић, Конзерваторска документација о архитектури манастира Реса-

ве, II део, Трпезарија и зграде за становање, Зборник заштите споменика културе, XIII,
Београд, 1962, 37-50.
32. Арх. Сл. Ненадовић, Рестаурација Доњокаменичке цркве, Зборник заштите споменика
културе, X, Београд, 1959, 51-68.
33. И. Здравковић - А. Дероко, Конзерваторско-иснитивачки радови у Малом граду смеде-
ревске тврВаве 1958, X, 1959. Београд, 137-148.
34. Моравска школа и њено доба, Београд, 1968.
Светозар Радојчић, Византијско сликарство од 1400-1453, 1-12.
Сима Бирковић, Моравска Србија у историји српског народа, 109-101.
Иван Божић, Српске земље у доба Стефана Аазаревића, 111-122.

Гордана Бабић, Друштвени положај ктитора у Деснотовини, 143-154.
Војислав Кораћ, Лес оригинес де ла архитецтуре де леколе де ла Мораве, 157-169
Бранислав Вуловић, Учешће Хиландара и срнске традиције на формирање моравског сти-
ла, 169-179.
Јованка Максимовић, Моравска скулптура, 181-189.
Гордана Томић, Једна варијанта у оквиру моравске школе, 249-260.
Бурће Бошковић, Неколико опсервација о Манасији, 263-268.
Анка Стојаковић, Ктиторски модел Ресаве, 269-275.
35. В. Кораћ, О нрироди обнове и правцима развитка архитектуре у средњем веку и источним
и занадним областима Југославије, Зборник византолошког шгститута, 8/2, Београд,
1964, 209-225.

36. Милица Никодић, Карта Србије Бакома Кантелија да Вињоле 1689, Историјски часопис,
XIX, Београд, 1972, 101-132.

37. Радмила Тричковић, Буприја и средње Поморавље до нрвог срнског устанка, Бој на Иван-
ковцу 1805 године, САНУ, 6, Београд 1979, 85-169

38. Манастир Раваница 1381-1981, Београд, 1981.
Светислав Мандић, Стари раванички нартекс, 33-38.
Војсилав Ј. Бурић, Раванички живонис и литургија, 45-68.
Сима Бирковић, Раваничка хрисовуља, 69-82.
Гавро Шкриванић, Раваничко властелинство, 83-100.
Јеромонах Амфилохије, Синаити и њихов значај у животу Србије XIV и XV века, 101-134.
Душан Л>. Кашић, Раваница нод Турцима, 143-164.
Бранислав Вуловић, Архитектура Раванице, 19-32.

39. Бранислав Вуловић, Систем и композиција раваничке декоративне нластике, Зборник
архитектонског факултета у Београду., 4, Београд 1967, 51-62

40. Војислав Ј. Бурић, Зидно сликарство моравске школе, Моравско сликарство, Београд,
1968, 7-29.

41. Б. Бошковић, Сисојевац, белешке са нутовања, Старинар, III, Београд, 1933, 284-285.
42. Б. Стричевић, Два варијетета нлана цркава моравске школе, Зборник радова византо-

лошког института, 3, Београд, 1955, 213-220.

143

43. В. Ј. Бурић, Настанак градитељског стила моравске школе, Зборник за ликовне уметнос-
ти, 1, Нови Сад, 1965, 35-65.

44. А. Дероко - И. ЗдравковиН, Старе цркве код Лененца, Мелентије и Сталаћа, Старинар, I,
Београл, 1950, 223-228.

45. Споменици културе у Овчарско-Кабларској клисури и њеној ближој околини, Група ауто-
ра, Старинар, I, Београд, 1950, 91 — 107.

46. Гавро Шкриванић, Раваничко властелинство, Историјски часопис 16-17, Београд, 1970,
235-253.

47. Р. Михаљчић, Где се налазио град Петрус, Прилози КЈИФ, 3-4, Београд, 1968.
48. Рел>а Новаковић, Петрус град и област, у штампи
49. Чед. Марјановић, ћунрија, Параћин и Јагодина, Од Римљана до нада Србије 1459. године,

Темнићки зборник, III, Београд, 1936.
50. Бранка Кпежевић, Средњевековне цркве н манастири у долини Црнице, Зборник за ли-

ковне уметности, 16, Нови Сад, 1980.
51. Б. Бошковић, Средњевековни сноменици североисточне Србије, Старинар, I, Београд,

1950.
52. Бранислав Вуловић, Раваница, њена улога и место у сакралној архитектури Поморавља,

Саопштења, VII, Београд, 1966.
53. Бранислав Вуловић, Црква Св. Богородице у средњевековној Кулајни. Необјављени резул-

тати једног истраживања, Зборник за ликовне уметности, 8, Нови Сад, 1972, 387-398.
54. Б. Стричевић, Хронологија раних сноменика Моравске школе, Старинар, У-У1, Београд

1954, 115.
55. Радослав Прокић, Конзерваторско рестаураторски радови на цркви манастира Јошани-

це, Саопштења IX, Београд 1970, 119-128.
56. Конзерваторски и иснитивачки радови, Саопштења ое, Београд, 1956.

Арх. Бр. ВуловиБ, Конзервација рушевина Сисојевца, 59-60; Конзервација Дренче, 61-63
Арх. С. М. Ненадовић, Урећење Смедеревског града, 74-84.
57. Б. Стричевић, И монументи дел артеналеобизантина ин ранорто цон ла традизионе анти-
ца ед алл арте медиоеволе нелле региони централи дл Балцани, Зборник радова византо-
лошког института, 8/2, Београд, 1964, 399—417.
58. Б. Стричевић, Улога старца Исаије у нреношењу светогорских традиција у Моравску ар-
хитектонскх школх, Зборник радова византолошког института, 3, Београд, 1955,
221-231.
59. Писани прилози у вези припрата добијсни су ол лр Саве, епископа шумадијског, 1982.
године

144

САД РЖ АЈ

I СРЕДЊОВЕКОВНО ПЕТРУШКО ВЛАСТЕЛИНСТВО И ПЕТРУШКА 7
ОБЛАСТ..................................................................................................................

II ИСТОРИЈСКЕ ПРИЛИКЕ У СРЕДЊЕМ ПОМОРАВЉУ ПЕТРУШКОЈ 17
ОБЛАСТИ.................................................................................................. . .........

III ЦРКВЕНЕ ПРИЛИКЕ И ИСИХАЗАМ У ПЕТРУШКОМ ВЛАСТЕЛИНСТВУ

И ПЕТРУШКОЈ ОБЛАСТИ........ ................................. 25

IV АРХИТЕКТУРА ПРЕ МОРАВСКЕ СРБИЈЕ У ПЕТРУШКОЈ ОБЛАСТИ..... 29

V АРХИТЕКТУРА МОРАВСКЕ СРБИЈЕ............................................... 34

Архитектура Моравске Србије и однос према архитектури Петрушке области 34
— властелинства..................................•....................................................................... 46
Путеви и фортификавије у Петрушкој области........................................................ 57
Црквена архитектура Петрушке области.................................................................. 57
Архитектонски корпус............. . ..................................... 64
Појединачне цркве Петрушке области.................... 64
72
1. Црква Св. Богородице у Лешју............... 81
2. Црква Блага Марија (Петруша — Пајсијевица)............................................. 86
3. Црква Св. Преображење у Сисојевцу — манастир Сисојевац....................... 95
4. Манастир Намасија — Забрега......................................................................... 99
5. Црква Св. Петка у Извору................................................................................. 104
6. Црква Св. Јован Главосек................................................................................. 16
7. Црква 1................................................................................................................. 107
8. Црква2................................................................................................................. 109
9. Црква 3, ( в. Арханђели) у Стубици................................................................ 110
10. Црква Св. Арханђели у Давидовцу.................................................................... 112
11. Црква Св. Никола у Извору............................................................................... 113
12. Св. Петкау Забреги............................................................................................ 114
13. Црква Св. Ђорђе у Горњој Мутници................................................................ 115
14. Црква Св. Илије у селу Плани........................................................................... 116
15. Црква Краса на буљанском гробљу.................................................................. 116
16. Црква северно од буљанског гробља................................................................ 117
17. Црква Св. М рко у Параћпну........................................................................... 117
18. Поњекавичка црква............................................................................................ 118
19. Црква Св. Николе у Бошњану........................................................................... 118
20. Манастир Св. Николе у Поповцу...................................................................... 118
21. Црква Св. Стефана у Крежбинцу...................................................................... 118
22. Црква Св. Андреја у Бусиловцу........................................................................ 119
23. Локалитет Св. Врачи код села Плане.............................................................. 119
24. Црква Блага Марија у Ско ици......................................................................... 119
25. Црква код Мириловца......................................................................................... 119
26. Лебина................................................................................................................. 119
27. Чепуре................................................................................................................... 120
28. Горња Мутница.................................................................................................. 120
29. Св. Недеља код села Батинац •......................................................................... 120
30. Локалитет Пајсијевица у буљанском атару....................................... 120
31. Калојањевци (Калањевац)................................................................................. 120
32. Црква код Стамене воде у Доњој Мутници..................................................... 120
3 3. Црква у Врбовцу.................................................................................................
34. Гробље код села Забреге.....................................................................................

ПРИЛОЗИ 121
БОЈ НА ДУБРАВНИЦИ 1380/81. ГОДИНЕ.......................................................... 123
СУМАРНИ ПРЕГЛЕД СЕЛА ПЕТРУШКЕ ОБЛАСТИ ОД СРЕДИНЕ 14. ДО
ПОЧЕТКА 18. ВЕКА................................................................................................. 125
СУМАРНИ ПРЕГЛЕД ЦРКАВА ПЕТРУШКЕ ОБЛАСТИ.................................. 135
ЗАКЉУЧАК ........................ 137
Литература.................................................................................................................. 141

Фотографије
Божидар Перић
Фотодокументариста Завода за заштиту
споменика кудтуре у Крагујевцу

Цртежи и архитектонска
документација
аутора