За време Турака, y времену од 1459. године, па све до аустругарског рата 1788-1791. године, народ y Србији je веома тешко живео, a тако исто и наши стари преци y БУЉАНИМА. Народ je y доба Турака био оптерећен: - честим сукобима и ратовима са Турцима, - великим дажбинама и наметима, - одвођењем робља, нападањем жена и одвођењем деце, - разним отимањима хране и стоке од стране Турака, - давањем помоћне војске за султанове разне походе. Све су то биле превелике и неиздржљиве обавезе и народ, да би ce спасао тога мењао je често место становања, те ce исељава или досељава, скљања од насиља y збегове или повремено враћа на разорено огњиште. Посебно je то било изражено за време сеобе Срба од 1689. до 1690. године, под Арсенијем Чарнојевићем. Тако je избегао и Стефан, игуман манастира Раванице, 1690. године. Када je дошао 1718. године рекао je да je за време Аустро-турског рата (1683-1690) било велико расељавање народа и да су вароши и села потпуно опустели и изгорели, баш као и манастири. Из села БУЉАНИ нису ишли нигде организовано, па ни преко Саве и Дунава, али су бежали по нашим шумама y близини и тако очували огњишта и село. У књизи Тихомира Ђорђевића “Наш народни живот“ штампане 1931. године, пише: “Колико ce становншитво вратило из збегова и емиграццје и колико га ce доселило из других крајева, пре и после Аустрцјске окупације Србцје не може ce одредити. Царски комесар пуковник Гроф поднео je одмах после закључења Пожаревачког мира (21. јула 1718. године), nonuc граничних Дистрикта из кога видимо да je y њима, поред 415 насел>ених места, било још и 342 пуста. У насељеним местима било je свега 2.456 фамилија. (A y БУЉАНИМА je било седам (7) фамилија). Што би просечно износило једва шест фамилија no насељеном месту. У подручјима приступачним Турцима y унутрашњости Србије, сразмерна (ситуација) je била још и гора. Првих година Аустријске окупације било je y читавој Србцји отприлике на педесет до шесдесет хиљада душа. По једноме извештају тога времена било je y Србцји 446 насел>ен11Х места (села) и оваквим распоредом на дистрикте. 1 43 Г
- Београдски - Грачански - Смедеревски - Пожаревачки - Рамски и Градиштански - Јагодински и Крагујевачки - ПАРАЋИНСКИ И РЕСАВАКИ - Руднички - Ваљевски - Палешки - Шабачки и Јадарски дистрикт 42 насељена места 18 насељених места 19 насељених места 17 насељених места 35 насељених места 18 насељених места 28 насељених места 39 насељених места 76 насељених места 73 насељена места 71 насељена места. Колико je кућа било no селима не може ce тачно одредити. По Најперговом тврђењу било je просечно no шест (6) кућа на једно село. Али то je било npee године окупаццје, када још нцје могло бити јачег насељавања. Ако за npee године после окупације усвојимо број становништва Србије на 50.000 до 60.000 хиљада, онда би свако од 146 села колико их je y то време било костантовано, имало no 110 до 130 душа на једно село. Рачунајући пак на сваку кућу просечно no 10 душа, онда би свако село имало од 11 до 13 кућа y селу. Као што je и ранцје речено, насељавање Србије текло je за cee време окупаццје. У коликој je мери пак то било за сад ce не да одредити. Исто ce тако не да оредити, ни колико je нових села створено. Оно пак што ce јасно види, то je да после 1730 године просечан број кућа no селима je ојачао.“ За време турске владавине земља ce делила на вилајете. - вилајети на санцаке - санџаци на кадилуке - кадилуци на нахије - нахије на села и градове, a градови на махале. A Аустријанци су земљу поделили на 14 дистрикта и усвојили да дистрикт буде исто што и нахија. 1 44 Г
АУСТРИЈСКИ ПОПИС СЕЛА 1718. ГОДИНЕ У ПАРАЋИНСКО-ПЕТРУШКОМ ДИСТРИКТУ Према попису села 1718. године, y параћинско-петрушком дистрикту помињу ce села међу којима су и збегови, као привремена насеља, углавном на планинским заравнима далеко од комуникација (путева) и то: 1. ПараЛин 2. Плана 3. Шавац 4. Видоео 5. Мутница Горња 6. Извор 7. Лешје 8. Забрега 9. Петрус Датовац 10. Каленовац 11. Велика и Мала Бешина 12. Баточина 14. БУЉАНИ 15. Брачин 16. Циговац 17. Играновац 18. Радошевац 19. Врбовац 20. Ветерна 21. Кузате 22. Лиге 23. Жировница 24. Врапчани 25. Манасињац код Забреге 13. Бобарац (Приликом npenuca редослед села je задржан и непромењен). Према Најперговом nonucy y Петрусу je нађено сеега девет насељених места са 48 поданика. A то су од редног броја 1 до 8 и под редним бројем 14. Цитат: “Аустријски пописник ynucao je међу параћинска насеља и два места под називом: “Gross Beshina“ и “Klein Beshina“ y npeeody je Велика u Мала Пећина односно (Велика и Мала Бешина под редним бројем 11). Очито je неки пећински збег пописан, a то су могле само да буду пећине поред реке Црнице, јер друге не nocmoje y петрушкој области-дистрикту). A то су: - Пећина Масни Камен (на левој обали Црнице код Забреге), - Пећина Петрус (на десној обали реке Црнице, поред реке и манастира Ce. Јован, испод села Забрега). - Пећина Мошина (на левој обали реке Црнице, код Суваче, преко пута цркве Блага Марија). (Цитат из књиге Р. Прокића и Р. Тричковића) 1 45 Г
Овде ce наводи да je нађено само девет насељених места. Данас их на истој територији постоји десет, a осталих петнаест насеља не постоје више и нестала су још y XVII веку. Аустријске власти су, за време своје владавине од 1718. до 1739. године, поделиле територију Србије на 14 дистрикта и област Крајину на 3 дистрикта. Усвојили су ранију турску поделу на нахије, да дистрикт буде једнак нахији. Аустријанци су тада израдили карту Србије и извршили попис насеља са бројем домаћимства. После Пожаревачког мира 21. јуна 1718. године, Србија je могла имати 90.000 до 100.000 становника. За време двадесетогодишње аустријске владавине биле су несносне дажбине. Кад je склопљен мир измећу Аустрије и Турске 1739/1740. године , Срби, због страха од Турака, беже и исељавају ce преко Дунава y Војводину и тада je било масовно исељавање. У априлу 1787. године турска војска je спалила манастир Раваницу, затим je попалила и опустошила околна села. Становништво ce тада разбежало по збеговима. 1 46 Г
СЕЛО БУЉАНИ КОЈЕ JE НЕСТАЛО a постојало je 365 година Село БУЉАНИ које данас не постоји, a некада je било поред саме реке Раванице на њеној левој обали, y близини данашње Ћуприје, y писаним документима помиње ce 1376. године, пуних 30 година пре од данашњег Буљана, које ce први пут помиње 1407. године. То село БУЉАНИ (коме ce име завршава са гласом “и“ a не “е“) које ce помиње 1376. године y кнез-Лазаревој повељи, пописано je y првом турском катастарском попису Браничевске области 1467. године као селиште и постојало je до другог турског катастарског пописа Смедеревског санџака 1741. године, када ce помиње као село. Од првог писаног помена 1376. године па до пописа 1741. године има 365 година, a нешто више до коначног исељења и последње куће, око 1800. године, када je коначно нестало. Ово село БУЉАНИ y времену од првог помена 1376. па све до пописа 1741. године било je по величини као и остала села y то време. Број кућа ce стално мењао, растао и опадао, зависно од ситуације и времена, као и y другим селима, и није био већи од двадесетак кућа. Као што су била села y Ресавској нахији: Добротез 7 кућа, Мукаве 11, Исакова 6, Ображ 4, Велухка 20, и Батовци 13 харачких кућа4*. I 47 I - Имајући y виду да ce село БУЉАНИ y попису 1467. године помињало као селиште, a не као село; што значи, место из кога ce мештани исељавају те и по броју кућа није могло бити велико. Куда су ce све селили, нико не зна сада, али има неких сумњивих трагова. Чињенице говоре да су тамо била насеља БУЉАНИ и БУКОВИЦА заједно; да су сада овде БУЉАНЕ и БУКОВАЦ заједно; да постоје фамилије Буљанчевић y селу Сењу и фамилије са пореклом из БУЉАНА y селу Јовцу. То су неки трагови које би требало испитати. Први мештани, који су присиљени да напусте БУЉАНИ и иселе ce, вероватно су били они за које ce прича да су Турцима заметнули (заварали) траг и дошли y нашу ВАЛОГУ, данашње село БУЉАНЕ, негде пре 1407. године, односно за време најезде Турака. Тада су Турци порушили и спалили манастир Раваницу (1396. или 1398. године), али о томе нема писаних података и докумената. A ако су заиста дошли, намеће ce питање да ли су овде некога затекли и придружили му ce, или су они били први на овим просторима. 4) Харачка кућа je назив по харачком турском списку (пореска кућа).
Ha том малом простору око села БУЉАНИ, код Раванице била су још четири села y његовој непосредној близини као што су: Горња и Доња Буковица, пописана 1467. године и БУЉАНИМА суседна села, Медвеђа и Суботница пописана 1741. године. За време пописа 1741. године села Горња и Доња Буковица нису постојала и y попису су уписана као пуста села, a после 1741. године нестала су и села Медвеђа и Суботница за која ce не зна које године и где су одсељена. Тако су ce са ових простора сва села одселила и нестала, па и село Буљани. Из овога ce види да je на овим просторима стално владала нека лоша сила која je мештанима стварала неподношљиве услове живота и натерала мештане ова четири села и села БУЉАНИ да ce разбеже на све стране света. Од тих пет села (Горња и Доња Буковица, Медвеђа, Суботница и БУЉАНИ), мештани села БУЉАНИ, који ce ту затекли и до тада нису нигде отишли, задњи су ce раселили, негде око 1800. године и напустили су реку Раваницу и отишли према западу, преко реке Велике Мораве и на левој обали Мораве, y селу Јеховац (данашњи Јовац), нашли кутак за миран живот. Остала je само прича како je ту некада било неко село БУЉАНИ, a мештани села Јовца, који су бул>анског порекла, сматрају да су њихови преци дошли из села БУЉАНИ код Параћина. Могуће je да су заборавили оно БУЉАНИ код реке Раванице због тога што и не постоји више. За потомке оних Буљана који су отишли y село Јеховац (некада 14 кућа) ево података о њима из 1991. године Извод U3 књиге “Јовац и Дворица“ Десимира Милосављевића, страна 89-107 (препис) “Данашњи Јовац на левој обали Велике Mopaee на 4-5 км (километра) западно од Ћуприје, подељен je на Доњи и Горњи Јовац. Горњи Јовац има око 60 кућа, a Доњи Јовац око 180 кућа и 1850 становника, што укупно чини око 240 кућа и 2.055 становника. И суседна Дворица око 70 кућа. У Доњем Јовцу постоји пет махала, једна од њих ce зове Буљанска махала, са око 50 кућа од којих многи не знају ceoje порекло и одакле су им дошли преци, њихови ctnapu.“ 1 48 Г
Новији родови “Буљанци (50 кућа, славе Св. Петковицу) преци им дошли npe 130 година из села БУЉАНИ код Ћупрцје, зову их и Власима, (Значи негде око 1800. године).“ Списак фамилија и људи y 24 куће-домаћинства y Доњем Јовцу који знају да je њихово порекло из Буљана То су фамилије са презименом: - Јовановићи - Радојковићи - Радовановићи - Весићи 11 кућа 7 кућа 2 куће и y селу Дворици 4 куће “Јовановићи 11 кућа y Друмској махали y Доњем Јовцу, славе Ce. Петковицу. Њихови преци су дошли из Буљана око 1800. године.“ Први који je уписан je Јован Милошевић-Буљанац. По њему ce презивају Јовановић: Комбулини (1 кућа), Колета-Ратка Ивановог (1 кућа), y ближој родбинској вези са Буљанцима из Буљанске махале; y махали Песак: Јовановићи Лулини (Шотанови, Воје Кеце и Рајка Џомбе) 3 куће и y Буљанској махали: Јовановићи Буљанци (Бранисљеви, Буљунини, Бадетови, Доцини, Ратка Ивановог-Шкољкини). Радојковићи (7 кућа) yДоњем Јовцу славе Св. Петковицу. Њихови преци су били два брата, Стојан Ђорић и Милош Ђорић. Они су дошли из села Буљана око 1830. године. Стојан Ђорић je имао сина Радојка и од њега су данас Радојковићи. Презиме Радојковић имају: Килдини, Зонини, Џодини и Александрини (5 кућа) y Друмској махали и y махали Песак-Богданови, Зонини и Владана мечке, који су y ближем сродству са претходним из Друмске махале. Радовановићи (2 куће) y Буљанској махали y Доњем Јовцу славе славу Св. Петковицу, a то су Дицкови и Џокини. Потичу из poda Буљанаца и доселили су ce из села Буљана око 1800. године. УсуседнојДворици Весића има укупно 4 куће. УДворици су дошли изДоњег Јовца на мираз-призетили ce, неки њихови стари око 1860. године, a њихови преци потичу из села Буљана и y Доњи Јовац су дошли око 1800. године. 1 49 Г
Први којиje пописан je неки Веселин Петроеић-Веса и од њега су данас Весићи. Прича ce да су њихови преци y Буљане дошли из Црногорских брда. Весићи данас славе славе Ce. Васиљеедан и Ce. Арханђела, ту слаеу су узели њихоеи стари када су дошли y Деорицу. Презиме Весићи носе Милојееи, Станимиркини, Спасини, Колиџини, Саекини и Дарини. Препис из књиге “Јоеац и Деорица“ od Десимира Милосаељееића. Поред ових породица које знају своје порекло, y Јовцу има још домаћинстава која не знају своје порекло. Они носе презиме Марјановићи (8 кућа) и Трифуновићи (1 кућа) y даљем су сродству са овима који су буљанског порекла. По мишљењу Десимира Милосављевића, аутора књиге о Јовцу, Марјановићи и Трифуновићи су постали од два брата који су први уписани y Јовцу. То су Милосав Тривуновић и Мијаило-Мика Тривуновић који су дошли y Доњи Јовац из села Буљана око 1800. године и од њих су данас неки од Марјановића и Трифуновића. Такође, има y Јовцу још доста породица са презименом Јовановић и Радојковић, или са неким другачијем презименом, као и оних који славе Св. Петковицу или неку другу славу, a y родбинској су вези са онима који су буљанског порекла. Могуће je да су и они истог порекла иако о томе ништа не знају. Вероватно je укупан број мештана буљанског порекла већи од познатог броја. Буљанчевићи y Сењу Као што видимо y Јовцу постоје 24 домаћинстава (куће) које знају за своје порекло из Буљана и постоји махала (мала-део села) која ce зове Буљанска махала. A y селу Сењу постоји фамилија Буљанчевић са 14 кућа-домаћинстава, за које аутор књиге “Сење и Манастир Раваница*1, Богомир Михајловић, каже да су пореклом из Буљана код Ћуприје и да са овим овдашњим Буљаном немају никакве везе Намећу нам ce тако два питања: 1. Да ли je фамилија Буљанчевићи y Сењу постала од досељених мештана из села Буљани које je било код реке Раванице или од Живка Костића-Буљанца? (О Живку читаћемо мало касније y делу под насловом “Хајдук Живко-Буљанац“. Он je око 1810. године отишао из Јанине баре. Живко je овде y Буљану славио славу Св. Јована као и сви остали из фамилије Ивковића, a Буљанчевићи y Сењу сви славе Св. Јована. 1 50 Г
Фамилија Буљанчевић y Сењу има лозу-порекло и из једног и из другог корена. 2. Једно je сигурно: да су Буљанчевићи пореклом од БУЉАНАЦА. Извод из књиге “Сење и манастир Раваница“ од Б. Михајловића Локалитети y сеоском атару (стр. 22-54.) “Буљански Брод“ потес y пољу. Површина на месту где ce некада прелазило преко реке Раванице (Брод y преводу значи, прелаз преко реке), a где je y XV веку била Мерза Буљани, која ce помиње y повељи кнеза Лазара манастиру Раваници. Ово je насеље (од неколико кућа) нестало још за време Турака. Нема никакве везе са селом Буљане y СО-е Параћин. Претпоставља ce да данашњи Буљанчевићи потичу из мерзе Буљане. (Земљиште je врло плодно 2. и 3. класе). Становници села Сења су домороци и дољсеници из познатих крајева, међу њима je и из Буљана. Буљанчевићи из Буљана код Параћина, али можда и из НЕКАДАШЊЕГ села Буљани-Буљански Брод, које je нестало још за време Турака“... Списак Лица фамилије Буљанчевић са станом y Сењу и презименом Буљанчевић 1. Буљанчевић Радомир син Велимир кћи Виолета и мајка Борика рођ. 1949. године радник 1972. године 1977. године 1920. године Имање 3,84 ха 2. Буљанчевић Ж Мирко 1942. године жена Нада 1944. године син Горан 1967. године син Зоран 1969. године Имање 5,29 ха 1 51 Г
3. Буљанчевић Добросав пенз. 1927. године 1925. године 1955. године 1951. године Имање 5,95 ха жена Милица син Владимир син Велимир 4. Буљанчевић Сојка пенз. 1929. године Имање 6,45 ха 5. Буљанчевић С Љубиша жена Љиљана син Горан мајка Олга 1938. године 1944. године 1964. године 1914. године Имање 6,33 ха 5. Буљанчевић Душан жена Милица 7. Буљанчевић Милорад син Александар 1913. године 1917. године 1927. године 1960. године Имање 6,65 ха 8. Буљанчевић Миодраг жена Славка син Милош снаја Верица унук Младен унук Новица 1933. године 1936. године 1958. године 1963. године 1983. године 1985. године Имање 6,92 ха 9. Буљанчевић Момчило жена Владанка кћи Биљана отац Љубомир 1948. године 1952. године 1970. године 1921. године Имање 4,98 ха 1О.Буљанчевић В. Миодраг мајка Верослава 1951. године 1928. године Имање 3,85 ха 11. Буљанчевић Милан жена Милица син Лазар кћи Светлана кћи Душанка 1951. године 1955. године 1989. године 1978. године 1976. године Имање 2,17 ха 12.Буљанчевић Новица жена Даница отац Борисав мајка Даринка кћи Снежана кћи Наташа син Ненад 1952. године 1952. године 1922. године 1927. године 1983. године 1985. године 1989. године Имање 2,88 ха 1 52 г
Редослед je сачињен према месту кућа y селу идући од Ћуприје. Списак су саставили Зоран Богдановић и Слободан Петровић. 13.Буљанчевић Д. Мирко жена Милојка 1920. године 1922. године 14.Буљанчевић М. Добривоје 1944. године жена Зорица 1945. године син Зоран 1970. године Имање 3,53 ха Имање 1,47 ха Стање: 14 кућа-домаћинстава (14 пореских глава) и 50 њихових чланова породица из 1992. године. Сви славе Св. Јована. Напомена: Овде нису унети податци, оних који су променили презиме y неко друго « оних који су ce одселили из Сења. (цитат из књиге “Сење и манастир Раваница" Б. Михајловића, 1994. године) СЕЛА КОЈА СУ НЕКАДА БИЛА, ПА НЕСТАЛА, ОКО САДАШЊЕГ СЕЛА БУЉАНА 1. Курилово 2. Вранково 3. Врбница 4. Циговац 5. Клашње Курилово О селу Курилову (Р. Прокић5) ст. 130) до сада има доста написаног на претходним странама, y делу “Села некадашња“. Могло би ce још додати да су мештани села Курилова били још y то време стручњаци за печење креча и да су ce претежно бавили производњом креча. Од тог креча зидана je тврђава “Петрус“ на брду “Чокоће“, као и цркве и манастири уз реку Црницу. 5) Радослав Прокић. Аутор књиге “Средњовековна архитектура петрушке области”, Крагујевац 1986. године Код села Курилова постојала je црква, a највероватније, мртве су сахрањивали на гробљу “Рамниште“ које je касније преузело и село Буљане. Отуда и постоје y Буљану два гробља, јер je првим мештанима села Буљана из “Валоге“ гробље било “Јеремитско". I 53 I
Село Курилово ce налазило на 1200 метара удаљено од данашњег села Буљана, код гробља “Рамниште", y некадашњој ливади Радивоја Мисиног (сада њиве Јовановић Милана Миленка). За време турског напада званог “Хасанов плен“, који je био 1407. године, мештани села Курилова су ce разбежали и иселили y непознатом правцу. Од тада je село остало пусто и више не постоји. Куда су ce они иселили и где побегли, сада нико не зна. Али, могуће je да су побегли y село Буљани које je тада постојало (што ce види y повељи из 1407. године). Ако су дошли y Буљане (што није потврђено, a ни искључено), они су и даље задржали да мртве закопавају y “Рамништу“ (доњем гробљу), што су временом, можда, прихватили и остали Буљанци. Данашње село Буљане и село Поповац су једина села y параћинској општини, која имају по два гробља. Познато je да су ce некада гробља правила уз само село. Буљане je поред два гробља имало све до 1978. године још и треће, ромско-циганско гробље, које ce налазило y месту званом “Грађановац". Вранково О селу Вранково такође je доста написано y делу “Села некадашња". Врбница-Врбовац Село Врбница (Р. Прокић стр. 129 и 14/3) помиње ce 1413. године као место где je турски Муса потукао деспота Стефана Лазаревића. Године 1718. помиње ce y попису као село “Врбовац" и према списку налази ce између села Поповца и Забреге. Пре би ce село могло лоцирати на речици Врбици, десној притоци “Врлог потока“ који пролази кроз данашње село Буљане, y чијем атару и извире. Село ce могло налазити и на речици Врбици, десној притоци Стопањаке реке. То су предели где ce 1380. године збио бој између Турака и Југа. (Бој на Врбници je био 1413. године имеђу Турака и деспота Стефана: (стр20 Р.Прокић) Циговац (Р. Прокић стр. 134) “Циговац као збег (Козило) (cm. 134) могло ce налазити источно од села Забреге на месту означеном топонимом “Козји Рог“ “Козило“ a код реке “Суваче“ и “Водовање“ где ce могло налазити средњовековно село “Клашње“ или “Соколари“. Према слободнијем преводу са Немачког, “Циговац“ би значио “Козјево“ или “Козило“, што потврђују и топоними.“ 1 54 Г
ПРИМЕДБА: Из памћења и казивања старих људи из Буљана на “Козилу" нико ce не сећа да je чуо да je тамо било некада село. Али, има много прича везаних за место “Ланчица ливада“. Причало ce да je на Ланчици ливади била некада нека црква, па je одлетела. Тамо je било до скоро камена од фундамента-темеља цркве те да je на ливади било неко насеље итд. Највероватније да je на “Ланчици ливади“ било то насеље (збег) и да остаци који ce тамо налазе потичу од њега, a не од цркве. Клашње (Клашње стр. 132 Р. Прокић) “Село Клашње ce помиње y повељи манастира Раваница из 1376. и 1381. године. Село данас не постоји, a на пределима изнад села Буљана налази ce место звано “Клошански врх“. Село je могло добити име по Клашњама и вуненим чарапама од козје длаке сточара Влаха. Место локације није тачно убицирано.“ Овде би могло да ce посумња да je збег y Ланчици ливади имао два имена или je мењао име, пошто друга локација није позната. ЦРКВЕ КОЈЕ СУ НЕКАДА БИЛЕ ОКО САДАШЊЕГ СЕЛА БУЉАНА 1 Црква “Краса“ на буљанском гробљу 2 Црква северно од буљанског гробља 3 Црква “Пајсијевица“ y буљанском атару 4 Црква “Блага Марија“ (Петруша-Пајсијевица). 5 Манастир Преображење y Сисевцу Препис из књиге Р. Прокића Црква “Краса“ на буљанском гробљу (стр. 115) “На данашњем буљанском гробљу налазе ce остаци иркве, према којима ce делимично распознају само зидови и праг западног улаза y припрату. Назив цркве можда потиче од имена Красте, где ce налазила царина која ce помиње приликом омеђивања метоха манастира Лешја. Са брда Страовац овуда je могао ићи пут из Кучајне да би сишао y петрушку област. Село Петруша које ce налази на карти ce није могло 1 55 Г
налазитпи северно од села Буљана, које je, такође, средњовековно, јер je тамо била једна црква са селом које ce y средњем веку звало “Курилово“ (уз село Вранково преко пута Црнице, на потесу Попљесак). Изнад данашњег села Буљана налазило ce село Буковица, a источније Шалудовац, такође средњовековног порекла. Црква npunada ланцу иркава који ce од Сисојевца пружа низводно Црницом, сее до Главичке клисуре и завршава ce цркеом Ce. Арханђел y Давидовиу.“ Црква северно од буљанског гробља (ст.116) Само неколико стотина метара од данашњег буљанског гробља и цркве “Краса“, на једној падини према реци Црници, налази ce црква триконхалног облика. Будући да Чеда Марјановић тврди да je црква Краса била на буљанском гробљу, ова je црква могла бити “Пајсијевица“, како je данас, испод града Петруса на Црници, народ назива Блага Марија Петрушка. Минимална истраживања показала су да ce на источном делу налази полукружна олтарска апсида, a на основу почетака на јужној страни где je бочна апсида, да je црква триконхалног облика. У средини цркве постоји већа количина тесане сиге и неколико фрагмената опеке, a западно испод цркве пронађена je већа количина керамике, ексера и шута средњовековног порекла. Свакако да je и овај локалитет део низа средњовековних цркава y долини реке Црнице. Локалитет Пајсијевица y буљанском атару Између цркве Благе Марије и цркве код буљанског гробља, на самој заравни стрме леве обале Црнице, постоји локалитет на коме je присутан видљив разноврстан археолошки материјал. Постоје и комади опеке и тесане сиге. Нешто јужније од овог локалитета, y непосредној близини, налазило ce село Курилово, a нешто северније Јеремитско гробље. У народу ce ово место зове Пајсијевица, као и цео предео до Благе Марије узводно Црницом. Вероватно да je по овом локалитету црква Блага Марија добила име Пајсијевица. Каниц помиње цркву Красу, али каже да ce налази на месту изласка Црнице из клисуре. Црква je могла добити име y народу по, вероватно, задњем монаху или старешини Пајсију. Концетрација археолошког материјала налази ce на релативно мањем простору, па ce искључује могућност да ce овде налазило селиште. Црква Блага Марија (Петруша-Пајсијевица) Испод самог града Петруса, на десној обало Црнице, на једној малој заравни, на литици, налази ce средњовековна црква (манастир), на висини од око 7 метара изнад нивоа реке.
Постоји извесна могућност да je црква била придворска и то после 1375. године када ce Цреп поделио са братом Дионисијем који je остао да живи y Лешју. Ако ce Цреп тада преселио y овај град, могао je саградити придворску властелинску цркву. Слика бр. 11: Место и локација цркве Петруше-Пајсијевице. Златоје снимио Мићу Вучковића и цркву y јулу 1973. године Слика бр. 12: Угрупи испод цркве су: Мића Вучковић, секретар СИЗ-а за културу СО Параћин, Ђорђе Петковић из СИЗ-а, Љиљана Радовановић, директор градске библиотеке, Никола Вићић председник Општиског комитета ССРН. Снимио Златоје 1 57 Г
Остали објекти Поред цркве евидентирано je да су била још два објекта са укупно пет просторија. Северни објекат на доњој коти коришћен je као подрумска просторија. Просторија бр. 1, накнадно призидана, служила je као спремиште за зрнасту храну о чему сведоче угљенисани остаци нађени на самом дну. Изнад подрума ce вероватно налазила спратна просторија y којој je била трпезарија и економски део. Просторија број 6 јужног објекта једина има улаз који je изван манастирског комплекса, па ce може претпоставити да je била стаја. На средини, где су нађени остаци стопе од камена, био je стуб који je носио подужну подвлаку тавањаче. Јака међуспратна конструкција казује да je изнад била просторија, вероватно монашке ћелије. У непосредној близини објекта нађени су остаци доњег воденичног камена, што указује да je ту, код цркве, била и воденица. Мошина пећина y близини била je склониште. Трагови и остаци ових објеката су минимални и тешко ce проналазе и временом ce све више губе. Црква “Петруша" ce уопште не спомиње међу манастирима и црквама y пописима крушевачког санџака y XVI веку, што значи да je запустела одмах после 1459. или најкасније до 1516. године када ce врше први пописи манастира. Да ли je црква “Петруша“ Пајсијевица после 1459. године била скоро очувана са малим разарањима зато што je била заборављена или je због околне конфигурације терена била освајачима недоступна. Ипак очигледно je да je до пре неку деценију, црква одолевала времену са зидовима и фрескама, додуше оштећенима, али je од осталих цркава била y најбољем стању. Због тога je 1972. године Самоуправна интересна заједница за културу општине Параћину y сарадњи са Заводом за заштиту историјских споменика из Крагујевца, a под руководством архитекте Прокић Радослава из Крагујевца, урадила кров, заштитила зидове и урадила остале нужне поправке као и спољна улазна врата, тако да je после тога црква освећена и могла je да поново отпочне са радом. Средства за конзервацију цркве дала je република Србија, односно Заједница за културу СР Србије. Радослав Прокић je пуних 12 година (1970-1982) истраживао и проучавао Петрушку област, цркве и манастире уз реку Црницу и на том раду je магистрирао, a књига “Средњовековна архитектура Петрушке области1*, била му je магистарски рад. На страни петој наведене књиге Прокић ce јавно захвалио: 1 58 Г
“Истовремено изражавам захвалност Самоуправној интересној заједници културе y Параћину и њеном секретару Миливоју Вучковићу(6 на дугогодишњој подршци и помоћи да ce конзерватоско-рестаураторски радови успешно обаве“ 6) Секретар самоуправне интересне заједнице за културу општине Параћин y два мандата од 1970-1978. године био je Миливоје Вучковић Поповчанин-Мића. Захваљујући Мићи заједница je добила 1979. године Октобарску награду града Параћина. Радослав Прокић ср. потпис Напомињем да сам ја (аутор) y овом времену био члан Извршног одбора ове заједнице. Поред ових цркви, y широј околини села Буљана, постојали су и манастири y времену од 1376/77. па до одласка Турака 1833. године, који су саграђени y том времену и раније. То су: 1. Манастир Св. Богородица y селу Лешју грађен од 1355-1360 године. 2. Манастир Св. Петка y селу Извору грађен 1368. године. (Прва градња je била од 1271-1321. године. После тог времена нема података колико je времена радио, a колико je времена био y рушевинама до 1368 . године). 3. Манастир Св. Сисоје y Сисевцу грађен 1375. године. (Прва градња je била од 1204-1219. године. До 1375. године нема података колико je времена радио, a колико je времена био y рушевинама до 1375. године када ra je обновио Сисоје). 4. Манастир Раваница y селу Сењу грађен од 1377-1381. године. (Градио га je кнез Лазар). 5. Манастир Св. Главосек y селу Забреги обновљен 1509. године, a могуће je да je изграђен по доласку Словена. 6. Манастир Манасија y Забреги (Најстарији помен je из XVI века (око 1516) као црква. Св. Никола) Остаци говоре да je и много пре помена црква постојала, можда, крајем XIV века). Поставља ce питање да ли су Буљанци учествовали y изградњи неког манастира и цркве, y ком броју, колико њих, како и y којој изградњи? Имајући y виду њихову близину од Буљана, сигурно je да су Буљанци учествовали y њиховој изградњи, или су морали принудно да дају новац или су y изградњи учествовали својим радом по неком задужењу. Црква. Св. Тројца y селу Горња Мутница изграђена je тек 1937. године. О манастиру y Сисевцу који je мењао неколико имена, писаћемо нешто више y делу који говори о Сисевцу. I 59 I
О БУКОВЦУ Буковац je старије насеље од Буљана и по некој логици Буковац je зачетак села Буљана. Данас je то први рејон села. Легенда о Буљану каже, да je старац Субота, са унуком Милојком, са Визировог брда угледао ватру на месту данашњег Буљана. Када су дошли овде, нашли су ватру на месту где je данас двориште и кућа Радета Илића (Жике Давидовог), a код ватре су била три човека и неки старац Влах са ћерком Станом. Као и обично, y то време, куће су ce правиле поред потока и по потоцима због воде и других погодних услова за живот, a биле су скривене и због безбедности. Друга чињеница каже да су први мештани Буковца они који je Милојко затекао код ватре. Касније je и Милојко имао кућу y Селишту. (Место звано Селиште, данас обухвата простор испод моста и башта, a између пута за Деонице и потока Врбице до колибе Миливоја Стајића). Мост на друму тада није био. Због исељавања тих првих кућа, место су назвали Селиште као и свуда y Поморављу, a потес Селишта могуће je да je био и изнад моста, данас до куће Радета Илића. У Селишту je тада било пет до шест кућа, a њихови становници су ce преселили y Валогу и Суви поток y Буковцу, иза куће некадашњег шефа месне канцеларије, Светолика Богића. Ово ce збило због тога што су Турци уговорили свадбу Милојкове кћери, a хајдуци су их сачекали код Бошњана, y Мијуцином потоку и ту их побили. Том селидбом Буковац je постао веће насеље, a тек касније, насељавањем кућа y Валогу, постало je Буљане. Стари људи, као што je био стогодишњи Диса Станков (деда Станковић Стојадина), причали су да памте када je на простору садашњег четвртог рејона, где je сада фамилија Балићи, било само две до три куће. Од Балића и данашњих кућа Добросављевић Трифуна, Марковић Марка и Илић Горана, и цела страна с оне стране пута била je ненасељена. По причању деда Дисе, то je било скоро све до 1900. године. И куће столара Србе Миловановића према Поповцу, са једне и друге стране пута, насељене су и прављене тек после Другог светског рата (1946. године). Све до 1956. године постојала je дрвена табла окачена на једну врбу, која je била негде код данашње капије Ђуре Стевиног (Милисављевића), на којој je писало БУЉАНЕ и ту je био улаз y село. Све до те табле биле су обрадиве њиве и поље, a прве куће на улазу y село биле су куће Србе столара и оца Љубисављевић Светомира. О Буљану и Буљанцима 1 60 г Златоје Лазаревић
Зашто ce насеље зове Буковац Нема неких поузданих података о томе како je насеље добило име, али постоји могућност и сумња да су насељеници донели и име. У књизи Радослава Прокића “Средњовековна архитектура Петрушке области“ пише да je Буковац некада био насеље само за себе и називао ce ЗАСЕОКОМ села Буљана. Из кнез Лазареве повеље манастиру Раваници 1376. године видимо да су постојала села Горња и Доња Буковица која су ce налазила уз село Буљани између села Медвеђе и Суботнице код Доњег Сена (данашње Сење) и реке Раванице. Могуће je да je то била једна раштркана (разбацана-растурена) Буковица, као што су била и друга села y то време. Ако je Горња и Доња Буковица била једна Буковица (највероватније да јесте ретко насељено насеље), онда je она добила назив Горња и Доња по терену, на којем ce налазила. Радослав Прокић y својој књизи “Средњовековна архитектура Петрушке области“ каже: “Један део Буковице ce налазио на Буковичком брду, a један део y Буковичком потоку, (оба места су испод села Стубице y Стубички атар) и данас ce ma места тако зову, a граниче ce са атаром села Батинац и атаром села Сења. (Буковичко Брдо ce пружа од реке Раванице према истоку све до близу лугова Милоја и Живадина Бакиног (млинара оба) из Стубице и асфалтног пута Поповац-Стубица“. Буковице су постојале и за време турског пописа 1467. године, a после тога су ишчезле и нестале без трага. Куда су ce ти мештани одселили, сада нико не зна. Могуће je да je још тада неко дошао на овај терен. У другом турском попису 1741. године обе Буковице су пописане као пуста села јер нису постојала. Сада постоји сумња, која није ни потврђена, ни искључена. Ако je тамо постојала Буковица, па нестала, a овде постоји Буковац и данас; ако je тамо некада било село Буљани, па нестало, a били су једно поред другог заједно са Буковицом, a овде постоји село Буљане и данас, можемо посумњати да су то били једни мештани, који су отуда дошли овде и са њима донели исто име насеља Буковац и Буљани/-е. Неколико кућа (породица) ce населило на простору између два потока: Сувог потока и потока Буковац. Неке породице су отишле дубље y шуму, y Валогу. То су они који су побегли од Турака и тако заварали траг. Тако je тада и настало село Буљане. 1 61 Г
Слика бр. 13: Са овог простора између ових потока (десни горњи угао фотографије), задње куће су ce иселиле око 1950. године. Овде je било око десетак кућа. Снимљено 1972. године. ПРЕГЛЕД РЕДОСЛЕДА СРПСКИХ ВЛАДАРА 1371-1459. ГОДИНЕ Овај део je намењен онима који воле да упоређују успоне и падове y Србији и живот народа са владарима. За 88 година, од 1371. до 1459. године (коначни пад Србије), променило ce шест владара y Србији: 1. Кнез Лазар Хребељановић владао je 18 година, од 1371. до 1389. године 2. Деспот Стефан Лазаревић владао je 38 година, од 1389. до 1427. године 3. Деспот Ђурађ Бранковић владао je 29 година, од 1427. до 1456. године 4. Деспот Лазар Бранковић владао je 2 године, од 1456. до 1458. године 5. Деспот Стефан Бранковић владао je 1 годину од 1458. до 1459. године 6. Стефан Томашевић. владао je само два месеца од априла до јуна 1459. године. - Кнез Лазар рођен 1329. године. Био je неки рођак Стефана Немање по жени Милици. Престоницу je изградио y Крушевцу који му je био и седиште до Косовске битке. 1 62 Г
- Деспот Стефан Лазаревић je син кнеза Лазара и мајке кнегиње Милице. Рођен je око 1377. После Косовске битке Србијом je владао са мајком Милицом. Средином деведесетих година Милица ce замонашила y манастирУ Љубостиња. Стефан Лазаревић je добио титулу Деспота 1402. године. Престоница му je била до 1403. y Крушевцу, тада добија од угарског краља Жигмунда Београд и сели престоницу тамо. Умро je од срчане капи код Крагујевца на путу за Београд, јула 1427. године. Код Деспотовца je изградио задужбину, манастир Манасију и чувену ресавску школу. Деспот Стефан није имао деце, па je за наследника изабрао свог сестрића, Ђурђа Бранковића, 1426. године. - Деспот Ђурађ Бранковић je син Вука Бранковића, који je био ожењен Лазаревом кћерком, по тој лози био je сестрић деспота Стефана Лазаревића. Када je 1427. дошао на престо, одмах после годину дана, био je принуђен да врати Београд угарском краљу Жигмунду. После тога je дошао y Смедерево и за две године изградио тврђаву на Дунаву. Ту му je била престоница све до смрти 1456. године. Наследио га je син Лазар. - Лазар Бранковић je син Ђурђа Бранковића. Владао je две године. Престоница и седиште су му били y Смедереву. Умро je 1458. године y тридесетој години живота. - Деспот Стефан Бранковић je други син Ђурђа Бранковића и други унук Вука Бранковића, a Лазарев брат. Владар Србије je био непуну годину дана, од 1458. до 1459. године када je због грешке збачен са престола. - Стефан Томашевић je син босанског краља Томаша. Стефан je y Смедерево дошао марта 1459. године да би узео за жену ћерку Стефана Бранковића, Јелачу, коју je 1. априла 1459. године венчао. Таст, Стефан Бранковић, зету Томашевићу за мираз je дао и деспотовину. Када je 8. априла 1459. године Стефан Бранковић збачен са престола, на престо je дошао његов зет из Босне који je по жени наследио Смедерево и деспотовину. - Стефан Томашевић je био вазал угарског краља Матије. На деспотском престолу y Смедереву седео je два месеца. Када je дошао на престо, y помоћ je довео и стрица Радивоја (брат његовог оца Томаша) за саветника који му je као искусни владар помагао y пословима. Стефан и Радивој су y преговорима са Турцима предали Смедерево без борбе (јер их Србија није интересовала), покупили су драгоцене вредности, све што ce могло понети и мирно су отишли за Босну. Тако су Турци y Смедерево ушли 20. јуна 1459. године. Тада je престала коначно да постоји средњовековна држава Србија. Изгубљена je ,ето, чудним стицајем околности. Предао ју je један Босанац, као последњи владар на трону српске деспотовине. За Буљанце je ово била једна велика несрећа са којом су морали да ce помире. 1 63 Г
СЕЛО МОЈЕ НЕКАДА И САДА Село моје, село поносито гајило си кукуруз и жито. Поред реке, купус и паприку на брдашцу лозу и шљивику. У обору свиње и прасиће, на ливади овце и козлиће, y дворишту ћурке и кокошке и још више гусака и шотке. A y штали краве и телићи пуно село, цуре и младићи. И тад свако волео да ради себи бољи живот да изгради. Док на њиви, песма ce орила речицама вода жуборила, на речици воденица бруји, a y лугу певају славуји. Стари млинар на столицу седи, пуши лулу, y јаругу гледи. У јарузи вода била бистра и од сваке прљавштине чиста. Жедан човек мог’о да je пије и од тога да му ништа није. Пуно поље младићи и цуре сви копају, сви ce много журе да би своје обрадили њиве, од приноса боље ће да живе. A кад почне, жито да ce жање благо оном, ко има имање. Једни жан»у, a други везују широм поља, свуд ce песме чују Кад ce жито сложи y крстина y пољу je погледат милина. Вршалица почиње да ради сад сви знају да ту нема глади. На ливади кад косидба крене, ту су момци, девојке и жене. Крај ливаде жуборе потоци, девојкама довикују момци. И док момци ужурбано косе, девојке им хладну воду носе.
Воду носе и сено скупљају својом песмом момке охрабрују. A када ce заврше ливаде тад момци беру винограде. Свакоме ce испунила жеља, кад ce грожђе y кацама меља. На пашњаку где пасу овце, милина je када чујеш звонце. Још je лепше кад фрула засвира, свака свирка y срце те дира. Зачује ce песма од чобанке, ништа лепше од младе сељанке. A y селу када почну прела, ту ce скупи омладина цела, до поноћи свуда ватре горе, a по некад скоро и до зоре. Певу момци, певу и девојке, на кудељи испредају освојке. Тад je на селу много добро било благо нама кад би ce вратило. Кад сељаци кукуруз уберу, y држави сви иму вечеру. Неће нико страдати од глади, није важно ради, ил’ не ради. A кад зима веселица дође, тад сел>аку свака брига прође. Пун je подрум ракије и вина, на тавану меса и сланина. Тада почну свадбе и весеља, свиру гајде нових пријатеља. Биле су то лепи обичаји, не могаше за дуго трајати. У држави промени ce влада, поче село брзо да пропада. Кад y граду зачури фабрика, оста селу коса и мотика. Тад са села младићи одоше, само старци и бабе осташе. У фабрику одоше да раде, оставише своје винограде. Па сад расте трње по ливаде, неће млади њиве да раде. И док старци сада муку муче, y граду живи њихово унуче, јер y граду сад ce лакше живи све ce купи што роди на њиви
Нико неће по сунцу да ради, y фабрику лакше ce заради. Ал’ сад старци да раде не могу, једва чеку душу дати Богу, јер овако не могу да живе, све су за то те фабрике криве. Нема више овце на пропланке, нит y селу девојке сељанке, ни момака што косе ливаде, изгубило село сваке наде. Воденица да ради престаде расте трава свуд по винограде и y пољу песма ce не чује, славуј мали као да тугује. И речица што je била бистра, сада y њој вода није чиста. Све то нешто на брзину оде, оста село без пијаће воде, и без стоке и дечице младе, али, старци, не губите наде не губите y животу воље, и y селу сутра биће боље. Вратиће ce y село дечица, прорадиће стара воденица и y пољу песме ce зачути, све ће млади људи окренути. Младима ce мора дозволити, јер ће своју земљу обновити тад ће вода да потече бистра и y целој земљи биће чиста. Неће смети нико да je мути, за Србију сви ће ce бринути. Написао Илић В. Милован, земљорадник из Буљана 1996. године
Слика бр. 14: Поглед на некадашњу кафану испред које су септембра 1941. године Петар Стамболић и Филип Кљајић одржали говор. Касније je била задруга (једина продавница y селу) На овом раскршћу су играли гости на свакој свадби. Снимљено 2003. године
Слика бр. 15: Главна улица од аутобуске станице према Дому културе.
Слика бр. 16: Главна улица од моста према школи и Поповцу.
Слика бр. 17: Главна улица према школи и Поповцу
ПДЕО Статистички подаци и пописи 1 67 г
Упутство За оне читаоце који воле да виде књиге и хартију на њима каква je била и како су књиге писане y време Турака од 1816. до 1860. године, ево упутства како да дођу до њих, да их виде и прочитају y њима имена својих предака, о пореским главама, чибуку, спахијском приходу y рани /храни/ и много чему још другоме. Књиге из XIX века, од 1816. до 1860. године за капетанију и нахију параћинску и нахију ћупријску налазе ce архивиране y државном Архиву републике Србије y Београду, y улици Карнегијева 2 и воде ce као архивска грађа. Свако ко жели да истражује архивску грађу, може да оде y Архив и са личном картом да ce пријави, да попуни требовање за књиге које жели да види уз минималну цену уплате. У требовању je потребно попунити бројеве који ce налазе испред тефтера, протокола и спискова који су овде дати за нахију параћинску. Кљиге су исписане руком и мастилом. “Списак -Тефтера y архиву Србије за нахију параћинску, налази ce под редним бројем 143. Протокол спахијских прихода, округа параћинског. Капетаније параћинске. 194. Протокол спахијских прихода округа параћинског. Капетаније: Ражањске, Алексиначке и параћинске. 380. Тефтер чибука (попаше), нахије параћинске. 442. Списак пореских глава, округ. ћупријски. Срез параћински. 443. Списак пореских глава, округа ћупријског, срез параћински за 1835/’36. годину. 628. Тефтер арача и пореза, нахије параћинске. Капетаније параћинске. 645. Списак пореских глава, Параћин са околним селима. Из збирке Мите Петровића /Тефтери/ Спискови села и кућа 1824 год. 36. Списак села и кућа y свим нахцјама. 47. Примање пореза од 1 маја до септембра 1820 г. Разних нахија. (тефтер пореза и арача). Тефтер десетка 68. Тефтер одјечма, што ce има примити од “Вилаета“, 6март 1820, нахије ћупријске. 75. Тефтер од десечарске ране за 1834 год. Окружја ћупријског”. Списак je преписан из садржаја главне књиге пописане архивске грађе y архиву.
ХАРАЧКИ ТЕФТЕР Попис из 1827. године 1. Параћин варош 360 кућа 2. Плана 68 куће 3. Доња Мутница 52 куће 4. БУЉАНЕ 46 кућа 5. Дреновац 40 кућа 6. Мириловац 30 кућа 7. Доње Видово 30 кућа 8. Горња Мутница 25 куће 9. Главица 25 куће 10. Забрега 24 куће 11. Текија 23 куће 12. Поповац 22 куће 13. Шавац 21 кућа 14. Крежбинац 20 кућа 15. Горње Видово 20 кућа 16. Чепуре 20 кућа 17. Лешје 17 кућа 18. Давидовац 16 кућа 19. Бусиловац 16 кућа 20. Ратаре 15 куће 21. Сикирица 15 куће 22. Бошњане 15 куће 23. Извор 15 куће 24. Клачевица 14 куће 25. Кошево 13 куће 26. Лебина 12 куће 27. Голубовац 12 куће 28. Батинац 10 кућа 29. Шалудовац 10 кућа. ‘Трад Параћин“ стр. 16 Б. Перуничић
У тефтеру спахијских прихода капетаније параћинске из 1834. године пописано je 30 домаћинства y селу Буљану колико je и било кућа те године, a то су: 1. Милутин Павлов 2. Милета Бусиловац 3. Радосав Бусиловац 4. Петар Алексић 5. Милија Миленковић 6. Јанко Ђосић 7. Арсеније Крсмановић 8. Илија Милисављевић 9. Радован Стајин 10. Бошко Видојевић 11. Радојко Милосављевић 12. Милија Милосављевић 13. Тривун Срећковић 14. (име нечитко) Алексић 15. Милосав Јовановић 16. Лаза (презиме нечитко) 17. Милош Миленковић 18. Миленко (презиме нечитко) 19. Милован Станковић 20. Радун Милић 21. Милосав Лукић 22. Радован Павловић 23. Маринко Терзин 24. Милован Чолић 25. Марјан Милентијевић или Милетић 26. Прокопије Мијаиловић 27. Милован Милетић 28. Јован Павловић 29. Ђурђе Тувегџић 30. (име и презиме нечитко). Укупно y селу Буљану 30 домаћина. Тефтер ce y државном Архиву Србије налази под редним бројем 442 и 443, y рукопису je, исписан мастилом са мало другачијим словима, те из тих разлога, нису сва имена и презимена могла бити прочитана. 1 70 Г
У Тефтер чибука (попаше) нахије параћинске окружје параћинско 20. марта 1834. године пише: “Да су y Шалудовиу пописана 9 домаћинства која су платила чибук за попашу: оваца 881 грло, 44 гроша укупно и то: 1. Милева Слепчевић 150 овце 7 гроша. 2. Петроније Радивојевић 35 овце 1 грош 3. Јован Маринковић 180 овце 9 гроша 4. Марјан Лазаревић 55 овце 2 гроша 5. Стефан Младеновић 70 овце 3 гроша 6. Радован Младеновић 55 овце 2 гроша 7. Петар Младеновић 90 овце 4 гроша 8. Марјан Миловановић 210 овце 10 гроша 9. Јана и Милија из Крагујевца 36 овце 1 грош.” У Тефтеру спахијских прихода капетаније параћинске за округ параћински од 1834. године (крајем године), поред ових девет домаћинстава пописани сујош и: Милета Милосављевић Милосав Петронијевић Петар Петронијевић Мика Стеванов Јова Милетин Маринко Лазаревић Сви укупно y овом Тефтеру су имали 13 пореских глава. Овај чибучки тефтер y архиву Србије налази ce под бројем 380 и y њему су уписана 52 домаћина из села Буљана чија имена и презимена нису довољно читко исписана, те из тих разлога нису овде дата. По броју оваца y том тефтеру, били су најбогатији Радосав Божинов који je имао 200 оваца и Марјан из фамилије Станкићи са 100 оваца, као и Тувегџић Ђурђе који je имао ливаде код Сисевца, по њему су и добиле име Ђурђеве ливаде. 1 71 Г
Попис села среза Параћинског 1833/38. године Према тефтеру писаном између 1833. и 1838. године, варош Параћин и села среза параћинског имали су следећи број кућа: ВАРОШ И СРЕЗ ПАРАЋИНСКИ 1. Параћин 312 кућа 2. Шавац 29 кућа 3. Батинац 6 кућа 4. Чепуре 33 куће 5. Стрижа 41 кућа 6. Ратаре 15 кућа 7. Видово Доње 54 куће 8. Видово Горње 38 кућа 9. Секирица 21 кућа 10. Кошеви 19 кућа 11. Дреновац 54 кућа 12. Крежбинац 19 кућа 13. Бусиловац 20 кућа 14. Голубовац 9 кућа 15. Плана 73 куће 16. Лешје 19 кућа 17. Мутница Доња 66 кућа 18. Клачевица 17 кућа 19. Извор 19 кућа 20. Мутница Горња 37 кућа 21. Шалудовац 10 кућа 22. БУЉАНЕ 58 кућа 23. Забрега 29 кућа 24. Поповац 29 кућа 25. Бошњане 27 кућа 26. Давидовац 23 куће 27. Мириловац 41 кућа 28. Лебина 22 куће 29. Главица 37 кућа 30. Текија 20 кућа Свега: 1197 кућа y целом срезу. Из овог пописа видимо да je Буљане било по величини на трећем месту y срезу, a да je Плана била највеће село, за 15 кућа веће од Буљана; иза Доња Мутница, друга, за 8 кућа већа од Буљана. Такође ввдимо да je Параћин тада био срез и то само пет пута већи од Буљана. ‘Трад Параћин“ ст.18 Б.Перуничић 1 72 Г
T E Ф T E P Списак спахијских прихода капетаније параћинске 1835. године _______ По два гроша____________ р/бр име села E>р.глава На главу На вито воденице На свадбину На казан 1. Шавац 39 78 - 2 6 2. Чепуре 50 100 2 4 - 3. Стрижа 44 58 - 2 - 4. Д. Видово 71 142 - 2 - 5. Г. Видово 49 98 - - 6 6. Ратаре 18 36 - 2 2 7. Дреновац 64 128 - 2 4 8. Сикирица 19 38 - - 2 9. Кошево 21 42 - - - 10. Крежбинац 23 46 - - - 11. Бусиловац 24 48 - 2 2 12. Голубовац 8 16 - - - 13. Плана 83 166 - 6 - 14. Лешје 23 46 4 - 4 15. Д. Мутница 68 136 12 - 8 16. Клачевица 23 46 - - 2 17. Г. Мутница 42 84 6 - 6 18. Извор 31 62 - - - 19. Шалудовац 13 26 - - - 20. Буљане 70 140 4 2 16 21. Поповац 29 58 17 2 - 22. Забрега 29 58 2 2 - 23. Бошњане 21 42 16 2 - 24. Давидовац 21 42 12 2 - 25. Мириловац 49 98 - 2 2 26. Лебине 24 48 2 2 - 27. Главица 37 74 2 - 6 28. Текије 24 48 - 2 - 29. Варош Параћин 288 576 - 24 12 Свега 1305 2610 79 62 80 На списку овог тефтера су биле и рубрике: за наплату жировнине свиња y шуму; сеоска (за мештане) по 20 пара од свиње;а нагоница (они који дотерују свиње са стране из других места) по 30 пара од свиње; за попашу од свиње по 4 паре; затим од меда по количини од оке; и од кљука7) по 6 пара оку. 7) Кљук je кљукана живина Напомена: Број тлава je број домаћинстава. Пореске главе представљају одрасла лица-мушкарце способна за рад, домаћине y кући. Порез су плаћали за непокретну имовину . (“Град Параћин“ стр. 140, a y државном архиву Србије y Београду тефтер ce налази под бројем 143.) 1 73 г
Број кућа y селима Ћупријског округа 1859. године Списак села окр. Ћупријског Срез Параћински. Канцеларија y Параћину. (седиште) Назив села Кућа Порезских глава сати хода до срезске канцеларије 1. Сење 147 163 3 2. Стубица 88 113 3 3. Забрега 55 61 3 4. Бошњане 48 53 1 1/2 5. Поповац 52 54 1 1/2 6. Батинац 79 110 2 7. Д. Мутница 101 129 2 1/2 8. Клачевица 30 43 2 1/2 9. Лешје 27 34 2 10. Извор 43 60 3 11. Г. Мутница 72 91 3 12. БУЉАНЕ 104 134 2 1/2 13. Шалудовац 25 33 2 1/2 14. Главица 61 69 1 15. Мириловац 62 83 2 16. Давидовац 30 35 1 1/2 17. Лебина 36 41 2 1/2 18. Голубовац 15 17 3 19. Плана 133 174 3 20. Бусиловац 36 56 2 21. Крежбинац 39 45 2 1/2 22. Текија 34 35 1 23. Кошево 30 37 2 1/2 24. Сикирица 39 42 2 25. Ратаре 30 44 1 1/2 26. Дреновац 104 128 3 27. Г. Видово 54 76 2 28. Д. Видово 101 142 2 29. Стрижа 54 71 2 30. Чепуре 49 66 2 31. Шавац 46 57 1 32. Варош Параћин 755 746 - По новом распореду 2579 3042 I Срез подгорски. (седиште y Ћуприји) 2.579 кућа и 3.496 пор. глава II Срез ресавски (седиште y Свиланцу) 3.133 кућа 3.527 пор. глава III Срез Параћин (седиште y Параћину) 2.579 кућа 3.042 пор. глава 24 вра 1859 год. y Ћуприји Секретар Јефрем Поповић I 74 I Началник окр. К. Јанковић
Из овог списка ce виде врло занимљиве чињенице: прво да Буљане je 1859. године имало 104 куће и 134 пореске главе. Друго, видимо да je овај списак рађен y време када нису постојали возови (железница) ни друга моторна возила па чак ни бицикл, y време када ce искључиво путовало пешке или на коњу. Занимљиво je да je y овом списку даљина села од Параћина приказана y времену (часу-сату) колико je потребно времена за пешачење, y овом случају до среске канцеларије. Очигледно je да тада нису користили километражу за даљину, али су имали сат. Овакав тефтер (списак) као претходни постоји и за 1871. годину. Једина разлика међу њима je што ce више не помиње село “Кошеви“ које je било од Параћина далеко два и по сата пешачења и друго што je срезу параћинском додато још шест села и то: Бигреница, Влашка, Крушар, Супска, Паљани и Иванковац. Тако да je срез параћински са Параћином бројао 37 места и 4.533 порезске главе. Буљане je те 1871. године имало 163 пореске главе , 29 више од 1859. године. Више од Буљана je имало je Доње Видово (166) и Плана 203 порезске главе, a мање од Буљана je имало село Дреновац (158) и Стубица 141 пореску главу. Од Буљана су више имали и Сење (177) и Бигреница 283 пореске главе. Списак je од 25. новембра 1871 године y Ћуприји За началника окружија Ћупријског Ј. Ц. Јанковић Бранко Перуничић Горња Ресава“ Стр. 610-780. 1 75 Г
ПОПИС СТОКЕ У СРЕЗУ ПАРАЋИНСКОМ 1859. ГОДИНЕ Попис завршен 1859. год. Село Село Буљане Шалудовац Коња преко 3 год.-ајгира-кобила 14 19 Коња 53 10 Ждребади 5 14 Бикова преко године 2 нема Волова 264 67 Крава музара 174 42 Крава јалови 164 54 Јунади испод године 95 39 Телад испод године 145 43 Свиња-нерастова-преко два месеца 18 14 Крмача преко два месеца 467 73 Вепрова преко два месеца 139 60 Прасади 581 144 Оваца-овнова преко једне године 121 40 Оваца 2.820 867 Јагњади 1.302 400 Коза-јараца преко једне године 27 11 Коза преко једне године 742 286 Јаради 402 152 Магаради 11 6 Суватне и гојазне стоке-кошнице 96 14 Б. Перуничић “Град Параћин“, ст. 301 1 76 Г
Статистички преглед округа Ћупријског (са срезом параћинским) 1862 године. Началничества окружија Ћупријског-преглед . Статистични предпоменугог окружија по струци полицајној за 1861. годину срез параћински срез ресавски Општина 22 47 Села 39 57 Вароши 1 1 Зидани цркви 1 3 Незидани цркви - 2 Зидани манастира 2 2 Незидани манастира - - Зидани правитељ. кућа 1 1 Незидани - - Зидани општинских кућа 4 1 Незидани 18 46 Приватни кућа 3300 5023 Мушкиј душа 11010 14972 Женскиј душа 11284 15314 Порезски глава 4026 6169 Чиновника 2 3 Свештеника 5 15 Калуђера 5 4 Основни школа 6 5 Учитеља 6 7 Ученика 272 415 Женски школа 1 1 Учитељски 1 1 Ученица 49 20 Правитељствени служитеља 20 6 Варошки дућана 215 220 срез параћински срез ресавски Сеоски дућана - 1 Варошки механа 39 52 Сеоски механа 9 28 Минерални вода - - Одбегши лица из среза - - Добегши лица y срез 54 - У сажитељство прим. лица - - Одпуштени из сажит. лица - - Подељени фамилија 32 33 Криваца прим. судов. казњ. 420 839 Криваца суда предати - - Деловодни нумера i3010 6365 Издати печата прим. судов. 163 983 Издати пасоша “велики‘ - Издати пасоша “мали“ 467 621 Пасоша везирани 688 519 Издати исправа служит. 76 114 Кажњени лица полиц. властћу телесно 10 53 Кажњени лица полиц. властћу новчано 70 19 Затвором 117 27 Учињени пожара 2 4 Случајеви крађа 7 11 Случајеви убиства 3 5 Случајева самоубиства - - К.Но 91 Секретар, 24. јануара 1862. године Ж. П. Козељац У Ћуприји Началник окружни А. Туцаковић Б. Перуничић ‘Трад Параћин“, ст. 342 1 77 Г
Др Бранко Перуничић ПОПИС СТАНОВНИШТВА И ПОЉОПРИВРЕДЕ У СРЕЗУ ПАРАЋИНСКОМ 1863. ГОДИНЕ Издавач: Скупштина општине Параћин Самоуправна интересна заједница културе Општине Параћин Уредник МИЛИВОЈЕ ВУЧКОВИЋ Секретар општинске заједнице за културу (Из Поповца) Штампа Привредни преглед Београд Тираж бб БЕОГРАД 1977. године I 78 I
попис СТАНОВНИШТВА И ПОЉОПРИВРЕДЕ 1863. године Општина буљанска-место Буљане 1. Село Буљане 1. Село Буљана имање: 40 дана под шумом, 10 д под утрином, 1 кућа - Прим. суд од тврдог материјала, -месечни приход: нема. 2. Мијаило Лазић, земљодел, стар 30 година, жена Којана стара 30 година, кћи Мага 5 године, Јелена 3 године, син Младен 1 годину, отац Лаза 62 године, мати Станојка 60 година, браћа: Мален 32 године, Милен 26 година, Миленко 25 година, Милосав 22 године, снаје: Миља 25 година, Стевана 23 године, Миља 20 година, Синовчад: Милан 7 година, Милисав 5 година, Милка 1 годину, имање: 2 куће с плацем, 29 коса ливаде, 7 д. орања, 20 м. винограда, 3 д. забрана, све y вредности 104 дуката цесарска. Месечни приход од ручне привреде, стоке и земљодел. 17 талира. -По имању спада y II класу, по приходу y 5 класу. 3. Тодосије Јовановић, земљодел., стар 44 године, жена Петрија стара 40 година, син Аксентије стар 20 година, кћи Перуника 18 година, Ката 12 година, Злата 10 година, син Алекса 8 година, сна Алексија 20 година. -Имање: 1 кућа с плацем, 11,1/2 коса ливаде, 4 д. орања, 6 м. винограда, 50 шљива, 1 д. забрана. Све y вредности 46 дуката цесарски. - Месечни приход од ручне привреде и стоке 7 талира. -По имању спада y II класу, по приходу y III класу. 4. Петрија Тодосија Јовановића. -Имање: 2 косе ливаде, 2 д. орања, 5 м. винограда, -све y вредности 12 дуката цесарски. -Месечни приход: нема. -По имању спада y I класу. 5. Милија Милисављевић, земљодел., стар 71 годину, синови Матија 35, година, Јован 30 година, Богдан 27 година, снаје Петрија 38 година, Стоја 33 године, Милана 25 година, унучад: Павле 15 година, Петар 15 година, Гмитар 13 година, Мијаило 7 година, Милисав 3 године, Радосав 3 године, Милева 6 година, Наста 4 године. -Имање: 1 кућа с плацем, 29 коса ливаде, 10,1/5 д. орања, 12 м. винограда, 2/3 воденице од камена, све y вредности 159 дуката цесарски. -Месечни приход од ручне привреде, стоке и земљодел. 20 талира. -По имању спада y III класу, по приходу y V класу. 6. Благоје Милетић, земљодел., стар 45 година, кћи Јела 16 година, син Данило 12 година, Димитрије 10 година, кћери Станица 6 година, Здравка 5 година. -Имање: 6 коса ливаде, 2 д. орања, 4 м. винограда, 1 д. забрана, -све y вредности 15 дуката цесарски. Месечни приход од ручне привреде 3 талира. -По имању спада y II класу, по приходу y II класу. 1 79 Г
7. Мијаило Радивојевић, земљодел., стар 53 године. жена Мирјана стара 50 година, синови Петар 30 година, Ђорђе 25 година, Антоније војник 20 година, Алекса 7 година, кћи Магдалена 16 година, Јелена 12 година, снаје Стојана 30 година, Станија 25 година, унуци: Коста 5 година, Стојадин 2 године, -Имање: 1 кућа с плацем, 25 коса ливаде, 12 д. орања, 12 м. винограда, 2, 1/4 д. забрана, -све y вредности 174 дуката цесарска -Месечни приход од ручне привреде, стоке и земљодел. 15 талира. -По имању спада y III класу, по приходу y IV класу. 8. Лука Лазаревић, земљодел., стар 58 година, сакат, жена Станка стара 53 године, кћи Иконија 18 година, Станица 16 година, Марија 14 година, син Стеван 9 година, -Имање: 1/2 куће с плацем, 6 коса ливаде, 5 д. орања, 4 м. винограда, 1/4 забрана, 30 шљива -све y вредности 39 дуката цесарски. -Месечни приход од ручне привреде и стоке 5 талира. -По имању спада y I класу, по приходу y II класу. 9. Радојко Радосављевић, земљодел., стар 61 годину, жена Петрија стара 50 година, син Станко 27 година, кћи Станика 22 године, Стамена 17 година, Стојана 14 година, Станица 12 година, сна Савета 22 године, унука Перса 3 године, -Имање: 1 кућа с плацем, 6 коса ливаде, 7 д. орања, 6 м. винограда, 2 д. забрана, 40 шљива, -све y вредности 53 дуката цесарска. -Месечни приход од ручне привреде, стоке и земљодел. 7 талира - По имању спада y I класу, по приходу y III класу. 10. Лаза Марјановић, земљодел., стар 30 година, жена Анђа, стара 30 година, син Петар 7 година, Никола 5 година, кћери Петрија 3 године, Рада 1 годину, мати Калина 60 година, брат Радојко 22 године, сна Станка 22 године, синовац Милета 1 годину -Имање 1 кућа хрђава, 9 коса ливаде, 6 д. орања, 6 м. винограда, 2 д. забрана, 40 шљива, 1/3 од камена воденице све y вредности 111 дуката цесарски. -Месечни приход од ручне привреде, стоке и земљодел. 11 талира. -По имању спада y II класу, по приходу y IV класу. 11. Стојан Милијћ, земљодел., стар 57 годича, жена Mapa стара 56 година, кћи Стојна 18 година, син Илија 14 година, -Имање: 1 кућа с плацем, 4 косе ливаде, 2 1/2 д. орања, 4 м. винограда, 1/2 д. забрана,-све y вредности 37 дуката цесарски. -Месечни приход од ручне привреде и стоке 5 талира. -По имању спада y I класу, по приходу y II класу. 12. Стојадин Милијћ, земљодел., стар 52 године жена Наста стара 40 година, син Милосав 7 година, Милан 4 године, Павле 1 годину, брат Радосав 41 годину. -Имање: кућа с плацем, 8 коса ливаде, 5 д. ораће земље, 8 м. винограда, 1 д. забрана. -Све y вредности 73 дуката цесарска. -Месечни приход од ручне привреде, стоке и земљодел. 7 талира. - По имању спада y I класу, по приходу y III класу. 13. Радојко Милић, земљодел., стар 38 година, жена Baca стара 32 године, син Сава 7 година, Јован 5 година, Стојадин 2 године, -Имање 1 колиба, 4 косе ливаде, 2, 1/2 д. орања, 4 м. винограда, 1/2 д. забрана, све y вредности 36 дуката цесарски. -Месечни приход од ручне привреде 4 талира. -По имању спада y I класу, по приходу y II класу. 1 80 Г
14. Милош Недељковић, земљодел., стар 38 година, жена Милка стара 38 година, кћи Миља 13 година, Мирјана 11 година, син Радисав 9 година, Радосав 2 године, синовац Јевта 15 година, сна Јована 50 година, синовица Mapa 16 година. -Имање 1 кућа с плацем, 13 коса ливаде, 7 д. орања, 14 м. винограда, 1 1/2 д. забрана 40. шљива -Све y вредности 93 дуката цесарска. -Месечни приход од ручне привреде, стоке и земљодел. 19 талира. -По имању. спада y I класу, по приходу y III класу. 15. Илија Маринковић, земљодел., стар 49 година, жена Станка стара 38 година, кћи Магдалена 12 година, Марта 9 година, Радојка 6 година, син Сретен 5 година, кћи Милица 4 година. -Имање: 1 кућа с плацем, 8 коса ливаде, 7 д. орања, 9 м. винограда, 1/2 д. орања, 60 шљива све y вредности 77 дуката цесарски. -Месечни приход од ручне привреде, стоке и земљодел. 7 талира. -По имању спада y I класу, по приходу y III класу. 16. Радун Милић, земљодел., стар 70 година син Добросав 36 година, сна Марјана 33 године, унуци: Риста 9 године, Младен 6 година, Алекса 4 године, унука Фема 2 године, -Имање: кућа с плацем, 8 коса ливаде, 6 д. орања, 6 м. винограда, 2 д. забрана све y вредности 79 дуката цесарски. -Месечни приход од ручне привреде, стоке и земљодел. 7 талира. По имању спада y I класу, по приходу y III класу. 17. Раденко Стефановић, земљодел., просут, стар 50 година, жена Митра стара 45 година, кћи Наста 12 година, Анђа 6 година, синови Стеван 8 година, Михаил 6 година, кћи Стамена 3 године, с пасторке Аница 20 година, Миља 17 година. -Имање: 1 кућа хрђава, 3 косе траве, 2 1/2 д. орања, 3 м. винограда, 1/4 д. забрана, све y вредности 27 дуката цесарски. -Месечни приход од ручне привреде и стоке 3 талира. -По имању спада y I класу, по приходу y I класу. 18. Милен Радосављевић, земљодел., стар 43 године, жена Јелица стара 40 година, син Димитрије 13 година, Светозар 4 године, кћери Каравиљка 9 година, Илинка 7 година, Станика 5 година, Драга 1 годину, брат Никола 35 година, сна Велика 30 одина, синовци Вена 5 година, Дена 7 година. -Имање: 1 кућа с плацем, 15 коса ливаде, 7 д. орања, 5 м виограда, 2 д. забрана, 1/2 воденице, 1 камен -све y вредности 177 дуката цесарски. -Месечни приход од ручне привреде, стоке и земљодел. 12 талира. -По имању спада y III класу, по приходу y IV класу. 19. Милосав Обрадовић, земљодел., стар 25 година, жена Стамена стара 23 године, син Радисав 5 година, кћи Рада 2 године. -Имање: кућа с плацем, 4 косе ливаде, 2 1/2 д. орања, 2 м. винограда, -све y вредности 25 дуката цесарски. -Месечни приход од ручне привреде 3 талира; -По имању спада y I класу, по приходу y I класу. 20. Радош Стевановић, земљодел., стар 40 година, жена Петкана стара 40 година, син Михаило 13 година, Лазар 11 година, Милисав 7 година, Милош 6 година, кћи Милка 2 године. -Имање: 1 кућа слаба, 3 косе траве, 3 д. орања, 3 м. винограда, 1/2 забрана, -све y вредности 37 дукаI 81 I
та цесарски. -Месечни приход од ручне привреде 5 талира. -По имању спада y I класу, по приходу y II класу. 21. Радисав Стевановић, земљодел., стар 36 година, жена Рада стара 35 година, син Никола 9 година, Стеван 5 година, Милан 2 године, кћи Милана 1 годину. -Имање: 1 кућа хрђава, 3 косе ливаде, 3 д. орања, 3 м. винограда, 1/2 д. забрана -све y вредности 35 дуката цесарски. - Месечни приход од ручне привреде 3 талира -По имању спада y I класу, по приходу y I класу. 22. Милија Миловановић, земљодел., стар 38 година, жена Аница стара 38 година, син Златоје 3 године, Радоје 1 годину, кћи Анђа 14 година, Ката 12 година, Стана 10 година, Јовка 8 година, Злата 3 године. -Имање: 1 кућа слаба, 11 коса ливаде, 5 д. орања, 5 м. винограда -све y вредности 52 дуката цесарска. -Месечни приход од ручне привреде и земљодел. 5 талира. -По имању спада y I класу, по приходу y II класу. 23. Танаско Бошковић, земљодел стар 40 година, жена Живка стара 38 година, син Милош 14 година, кћи Аница 16 година; Радојка 5 година. - Имање 4 косе ливаде, 3 д. орања, 2 м. винограда, -све y врдности 20 дуката цесарски. -Месечни приход од ручне привреде и стоке 4 талира. -По имању спада y I класу, по приходу y II класу. 24. Милица Милосава Мијаиловића, пупила стара 12 година, -Имање 1 кућа с плацем, 10 коса ливаде, 4 д. орања, 10 м. винограда, 1 д. забрана, 1/9 ч. камена воденичног -све y вредности 54 дуката цесарка. -Месечни приход 3 талира. -По имању спада y I класу, по приходу y I класу. 25. Илија Миловановић, земљодел., стар 36 година, жена Ката стара 36 година, син Милован 10 година, кћи Милица 4 године, Милева 3 године, син Милосав 1 годину. -Имање 1 кућа с плацем, 11 коса ливаде, 5 д. орања, 5 м. винограда. -све y вредности 52 дуката цесарска. -Месечни приход од ручне привреде и земљодел. 4 талира. -По имању спада y I класу, по приходу y II класу. 26. Мата Радосављевић, земљодел., стар 39 година, жена Милена стара 36 година, брат Марко сакат y руке обадве, 34 године, сна Стана 30 година, синовци: Анта 9 година, Митра 10 година, Вена 3 године, -Имање 1 кућа хрђава, 10 коса ливаде, 10 д. орања, 4 м. винограда, 1 д. забрана - све y вредности 65 дуката цесарска. -Месечни приход од ручне привреде, стоке и земљодел. 5 талира. -По имању спада y 1 класу, по приходу y II класу. 27. Јован Илијћ, земљодел., стар 20 година, мати Анђелија стара 45 година, брат Сава 7 година, сестра Николета 9 година, -Имање: 1 колиба, 1 коса ливаде, 2 1/2 д. орања, 2 м. винограда, 1/4 д. забрана -све y вредности 12 дуката цесарски. -Месечни приход од ручне привреде 2 талира. -По имању спада y I класу, по приходу y I класу. 1 82 Г
28. Никола Радисављевић, земљодел., стар 58 година, жена Петкана стара 50 година, синови Милета 26 година, Димитрије 22 године, Богосав 16 година, кћери Миља 12 година, Милева 10 година, Стана 6 година, сна Станија 26 година, Миља 22 године, унук Обрад 7 година, унука Роса 3 године. -Имање: 1 кућа с плацем, 9 коса ливаде, 8 д. орања, 4 м. винограда, 100 шљива, 1 д. забрана -све y вредности 83 дуката цесарска. -Месечни приход од ручне привреде, стоке и земљодел. 14 талира. - По имању спада y I класу, по приходу y IV класу. 29. Маринко Милетић, земљодел., стар 53 године, жена Станка стара 50 година, синови: Милан 21 годину, Јевта 19 година, Милета 17 година, Милосав 13 година, кћери Миља 14 година, Вемија 8 година, сна Јела 18 година. -Имање 1 кућа с плацем 6 коса ливаде, 4 д. орања, 6 м. винограда, 2 д. орања, -све y вредности 52 дуката цесарска. -Месечни приход од ручне привреде, стоке и земљодел. 7 талира. -По имању спада y I класу, по приходу УIII класу. 30. Миљко Милетић, земљодел., стар 48 година жена Ружа стара 35 година, син Тодор 17 година, кћи Љубица 14 година Аница 12 година, син Димитрије 10 година, кћи Станица 2 године. -Имање: 2 куће с мало плаца, 6 коса ливаде, 10, 11 д. орања, 8 м.винограда, 120 шљива, 1 1/2 д. забрана, -све y вредности 81 дукат цесарски -Месечни приход од ручне привреде и земљодел. 4 талира. -По имању спада y I класу, по приходу y II класу. 31. Иван Јовановић, земљодел., стар 24 године, мати Јана стара 50 година, брат Илија 18 година. -Имање: 1 кућа, хрђава, 5 коса ливаде, 2 д. орања, 2 м. винограда, -све y вредности 15 дуката цесарски. -Месечни приход од ручне привреде 3 талира. -По имању спада y I класу, по приходу y I класу. 32. Радоња Павловић, земљодел., стар 56 година, син Ранђел 23 године, Радосав 19 година, Ђорђе 8 година, сна Mapa 22 године, -Имање: 1 колиба, 6 коса ливаде, 5 д. орања, 4 м. винограда, 40 шљива, 1 д. орања -све y вредности 30 дуката цесарски. -Месечни приход од ручне привреде, стоке и земљодел, 6 талира. -По имању спада y I класу, по приходу y II класу. 33. Милосав Радивојевић, земљодел., стар 30 година, жена Бојана стара 30 година, син Миленко 8 година, Милан 5 година, Радан 3 године, кћи Рада 1 годину. -Имање: 1 кућа с плацем, 9 коса ливаде, 3 д. орања, 12 м. винограда, 1/2 д. забрана -све y вредности 51 дукат цесараки. - Месечни приход од. ручне привреде и земљодел. 4 талира. -По имању спада y I класу, по приходу y II класу. 34. Милоје Петровић, земљодел., стар 36 година, жена Станица стара 30 година, син Baca 10 година, кћи Петрија 1 годину. -Имање: 1 кућа слаба, 3 1/2 косе ливаде, 2 1/4 д. орања, 4 м. винограда, 1/2 д. забрана, 30 шљива -све y вредности 25 дуката цесарски. -Месечни приход од ручне привреде 3 талира. -По имању спада y I класу, по приходу y I класу. 1 83 Г
35. Радосав Живановић, земљодел, стар 38 година, жена Неда стара 30 година, син Симион 7 гсдина, Ђорђе 4 године, Радоје 1 годину, мати Божана 60 година, -Имање: 1/2 куће, 5 коса ливаде 5 д. орања, 2 м. винограда, 1 д. забрана -све y вредности 35 дуката цесарски. -Месечни приход од ручне привреде 5 талира. По имању спада y I класу, по приходу y I класу. 36. Радован Живановић, земљодел. стар 34 године, жена Недеља стара 30 година, син Милан 3 године, кћи Сгамена 2 године, син Раденко 1 годину. -Имање: 1/2 куће, 5 коса ливаде, 5 д. орања, 2 м. винограда, 1 д. забрана. -све y вредности 75 дуката цесарски. -Месечни приход од ручне привреде 4 талира .-По имању. спада y I класу, по приходу y класу. 37. Илија Миловановић, земљодел., стар 29 година, мати Смиља стара 60 година, браг Ни:кола 26 година, син Милета 9 година, кћи Стана 5 година, сна Смиљка 26 година, синовци: Милосав 4 године, Радисав 2 године, -Имање: 1 кућа хрђава, 5 коса ливаде, 5 д. орања, 6 м. винограда, 20 шљива, 1/2 д. забрана, 2/4 камена воденичног -све y вредности 71 дукат цесарски-Месечни приход од ручне привреде, стоке и земљодел., талира. -По имању спада y I класу, по приходу y III класу. 38. Богдан Мијаиловић, земљодел., стар 38 година, жена Стана стара 38 година, син Милисав 9 година, кћи Милика 7 година. Перка 5 година, син Радисав 2 године, синовци: Милан 20 година, Мија 16 година, Илија 5 година, синовица Милуника 16 година, Стана 14 година, Милева 5 година, сна Петрија 40 година, Радосава 20 година, отац Мијаило 78 година. -Имање: 1 кућа с плацем, 14 коса ливаде, 10 д. орања, 20 м. винограда, 80 шљива, 1/2 д. забрана -све y вредности 115 дуката цесарски. Месечни приход од ручне привреде, стоке и земљодел.,11 талира. -По имању спада y II класу, по приходу y IV класу. 39. Сретен Бошковић, землодел., стар 25 година, жена Милосава стара 26 година, син Радош 5 година, Радоје 1 годину, брат Тодосије 27 година. -Иман>е: 1 кућа слаба, 6 коса ливаде, 7,1 д. орања 5 м. винограда, -све y вредности 35 дуката цесарски -Месечни приход од ручне привреде 3 талира. -По имању спада y I класу, по приходу y I класу. 40. Никола Лазаревић, земљодел. стар 45 година, жена Видосава стара 40 година, кћи Настасија 18 година, Спасенија 14 година, Анђа 9 година, син Недељко 2 године. -Имање: 1 кућа с плацем, 1 коса ливаде, 2 1/2 д. орања, 4 м. винограда, 1 1/2. д. забрана, -све y вредности 34 дуката цесарака. -Месечни приход од ручне привреде и стоке 4 талира. -По имању: спада y I класу, по приходу y II класу. 41. Милош Лазаревић, земљодел., стар 38 година, жена Стојна стара 38 година, кћи Петројка 9 година, Петрија 7 година, син Радосав 5 година, Милосав 1 годину. -Имање: 1/2 куће, 5 коса ливаде, 3 д. орања, 4 м. винограда, 2 д. забрана -све y вредности 41 дукат цесарски. -Месечни приход од ручне привреде, стоке и земљодел. 5 талира. -По имању спада y I класу, по приоду y II класу. 1 84 Г
42. Стеван Лазаревић, земљодел., стар 35 година, син Лазар 8 година, Милан 5 година, Милен 3 године. -Имање: 1/2 куће, 5 коса ливаде, 3 д. орања, 4 м. винограда, 1 д. забрана -све y вредности 39 дуката цесарски. - Месечни приход од ручне привреде и стоке 4 талира. -По имању спада y I класу, по приходу y II класу. 43. Милојко Џ. Јовановић, земљодел., стар 45 година, жена Станка стара 40 година, син Јевтимије 18 година, Baca 15 година, Антоније 8 година. - Имање: 1 кућа с плацем, 14 коса ливаде, 8 д. орања, 3 м. винограда, 30 шљива, 1 д. забрана -све y вредности 106 дуката цесарски. -Месечни приход од ручне привреде, стоке и земљодел. 7 талира. -По имању спада y II класу, по приходу y III класу. 44. Милета Јовановић, земљодел., стар 66 година, жена Стојана стара 50 година, син Никола 24 године, Атанаско 22 године, Стеван 14 година, кћери Аница 16 година, Станка 13 година, сна Смиља 20 година, - Имање: 1 кућа с мало плаца, 10 коса ливаде, 7 1/2 д. орања, 7 м. винограда, 80 шљива, 1 д. забрана -све y вредности 92 дуката цесарска. -Месечни приход од ручне привреде, стоке и земљодел. 11 талира. -По имању спада y I класу, по приходу IV класу. 45. Недељко Ђурђевић, земљодел., стар 62 године, жена Неда стара 50 година, син Стоја 26 година, Никола 16 година, Мијаило 14 година, кћи Неранџа 18 година, сна Рада 20 година, унук Радисав 3 године, Радосав 1 годину. -Имање: 1 кућа с плацем, 15 коса ливаде, 16 д. орања, 6 м. винограда, 30 шљива, 1/2 д. забрана, 1/8 ч камена воденичног -све y вредности 120 дуката цесарски. -Месечни приход од ручне привреде, стоке и земљодел. 9 талира. -По имању апада y II класу, по приходу y III класу. 46. Миленко Нешић, земљодел., стар 30 година, син Радосав 5 година, кћи Никосава 1 годину. -Имање: 3 косе ливаде, 1 д. орања, 4 м. винограда, -све y вредности 20 дуката цесарски. -Месечни приход од ручне привреде и стоке 4 талира. По имању спада y 1 класу, по приходу y II класу. 47. Живка Миленка Нешића, стара 30 година, мати Марија 60 година - Имање: 1 кућа с плацем, 4 косе траве, 1 1/2 д. орања, 2 м. винограда, 1/2 д. забрана -све y вредности 25 дуката цесарски. -Месечни приход: Нема. По имању спада y 1 класу. 48. Вељко Ђурђевић, земљодел., стар 56 година, жена Марија стара 52 године, син Милен 28 година, Миладин 20 година, Јован 17 година, снаје: Анђа 28 година, Марта 20 година, унучад: Милета 7 година, Дева 3 године, Милева 2 године. -Имање 1 кућа с плацем, 10 коса ливаде, 6 д. орања, 6 м. винограда, 100 шљива, 1 1/2 д. забрана -све y вредности 61 дукат цесарски. -Месечни приход од ручне привреде, стоке и земљодел. 11 тали.ра. -По имању спада y 1 класу, по приходу y IV класу. 49. Проко Мијаиловић, земљодел., стар 70 година, жена Стојанка стара 65 година, син Миладин 35 година, снаје Мшва 30 година, Милика 35 годи- ! 85 !
на, унучад: Стојадин 17 година, Алекса 12 година, Стојна 12 година, Злата 10 година, Стојана 7 година, Мијаило 5 година, Станка 2 године, сна Станија 25 година, -Имање: 1 кућа с плацем, 21 коса траве, 8 д. орања, 12 м. винограда, 50 лшљива, 1 1/2 д. захрана, 1/8 камена воденичног -све y вредности 105 дуката цесарски. -Месечми приход од ручне привреде, стоке и земљодел. 11 талира, -По имању спада y II класу, по приходу y IV класу. 50. Анта Мијаиловић, земљодел., стар 60 година, жена Смиљана 55 година, кћери Станица 20 година, Савета 17 година, Наста 14 година. -Имање: 1 кућа слаба, 10 коса ливаде, 5 д. орања, 8 м. виноградда, 1/2 д. забрана -све y вредности 51 дукат цесарски. -Месечни приход од ручне привреде и земљодел. 3 талира. -По имању спада y I класу, по приходу y I класу. 51. Марко Мијаиловић, земљодел., просут стар 52 године жена Ставана стара 40 година, син Мијаило 30 година, Василије 20 године, Радун 15 година, Милан 9 година, кћи Параскева 12 година, сна Mapa 25 година, унука Вена 2 године. -Имање: 1 кућа с плацем, 15 коса ливаде, 6 д. орања, 8 м. винограда, 50 шљива, 1 д. орања -све y вредности 70 дуката цесарски. -Месечни приход од ручне привреде, стоке и земљодел. 7 талира. -По имању спада y 1 класу, по приходу y III класу. 52. Сава Недељковић, земљодел., стар 53 године, жена Станија стара 48 година, син Мијаило 19 година, Милорад 14 година, Милосав 10 година, Милета 8 година, кћери Милка 20 година, Коча 16 година, Милева 5 година -Имање: 1 кућа хрђава, 9 коса ливаде, 4, 11 д. орања, 8 м. винограда, 1/2 д. забрана -све y вредности 40 дуката цесарски. -Месечни приход од ручне привреде, стоке и земљодел. 4 талира. -По имању спада y I класу по приходу y II класу. 53. Глигорије Мијаиловић, земљодел., стар 46 година, жена Тодора стара 40 годиНа, син Милија 20 година, Илија 17 година, кћи Петра 13 година, Кадифка 10 година, син Миливоје 8 година, кћи Станија 4 године, брат Милосав 38 година. -Имање: 1 кућа хрђава, 8 коса траве, 7 д. орања, 6 м. винограда 60 шљива, 1 д. орања, -све y вредности 62 дуката цесарска. -Месечни приход од ручне привреде и земљодел. 7 талира. -По имању спада y 1 класу, по приходу y III класу. 54. Миладин Ивковић, земљодел., стар 38 година, кћи Миља 13 година, син Јован 12 година, Милорад 7 година. -Имање: 1 кућа с мало плаца, 10 коса ливаде, 6 д. орања, 8 м. винограда, 2 д. забрана -све y вредности 61 дукат цесарски. -Месечни приход од ручне привреде и земљодел. 4 талира. -По имању спада y I класу, по приходу y II класу. . 55. Раденко Петровић, земљодел. стар 43 године, жена Станка стара 40 година, кћи Станија 9 година, син Милосав 7 година, кћи Милица 1 годину. -Имање: 1 кућа с плацем, 5 коса ливаде, 4 д. орања, 6 м. винограда, 30 шљива, 1 1/2 д. забрана, -све y вредности 51 дукат цесарски. -Месечни приход од ручне привреде и земљодел. 4 талира. -По имању спада y I класу, по приходу y II класу. 1 86 Г